Strateški Plan Održivog Razvoja Općine Ruma - LATINICA

STRATEŠKOG
PLANA ODRŽIVOG RAZVOJA OPŠTINE RUMA
2010 - 2020. godine STRATEŠKI PLAN ODRŽIVOG RAZVOJA

OPŠTINE RUMA
2015 - 2020. godine
REVIZIJA STRATEŠKOG PLANA ODRŽIVOG RAZVOJA 2010 -
2020. godine
Opština Ruma
STRATEŠKI PLAN ODRŽIVOG RAZVOJA
2015 - 2020. godine
Predgovor
Profil zajednice je dokument koji sadrži merljive, jasne i objektivno identifikovane podatke i činjenice o opštini
Ruma. On pruža mogućnost za sagledavanje jasne slike opštine u pogledu potencijala i mogućnosti razvoja.
Podaci korišćeni u Profilu su preuzeti iz različitih izvora: Zavod za statistiku, Nacionalna služba zapošljavanja,
Narodna Banka Srbije, Agencija za privredne registre, Opštinska uprava Ruma, kao i iz postojećih baza
podataka različitih lokalnih i regionalnih institucija kao i sličnih istraživanja rađenih u druge svrhe.
Prilikom prikupljanja i pripreme kvantitativnih podataka korišćeni su podaci koji su preuzeti iz Republičkog
zavoda za statistiku (http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php), Nacionalne službe za zapošljavanje
(www.nsz.sr.gov.yu), Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (www.hidmet.gov.rs), Privredne komore
Sremskog okruga (www.rpksrem.co.rs/cms/index.php), kao i Narodne banke Srbije (www.nbs.rs). Takođe su
korišćeni i podaci iz opštinskih planskih dokumenata.
Svi podaci i informacije u Profilu prikazani su kroz tabele, grafikone i odgovarajuće tekstove i potrebno ih je
redovno, na godišnjem nivou, dograđivati i prilagođavati dostupnim izvornim podacima.
Izrada Profila zajednice, kao sveobuhvatnog dokumenta sa svim segmentima poslovanja i života na teritoriji
opštine Ruma, je aktivnost koja je ugovorena u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za lokalnu samoupravu
i međuopštinsku saradnju. Ovaj dokument je urađen uz tehničku i stručnu pomoć konsultanata iz
konsultantske kuće Development Consulting Group, DCG iz Beograda.
1.Uvod
Opština Ruma zauzima površinu od 582 km2 i naseljava je 54.339 stanovnika, prema proceni Republičkog
zavoda za statistiku (RZS) za 2011. godinu. Gustina naseljenosti je oko 93 stanovnika po km2, što je nešto više
od republičkog proseka i proseka sremskog okruga. Malo više od polovine stanovnika opštine naseljeno je u
gradu Rumi, administrativnom centru opštine, dok je ostalo stanovništvo naseljeno u 16 ruralnih naselja.
Tabela 1. Osnovni podaci o opštini i okrugu (površina i stanovništvo), 2011.

Удео у укупној Удео у укупном броју
Површина
становник
(бр.стано/
површини (%) становника (%) насељено
Густина
(км2)
Број
км2)
сти
Рума Округ Србија Рума Округ Србија
а
Urbana zona 68 11,74 1,96 0,08 30.076 55,35 9,63 0,42 442,29
Ruralna zona 514 88,27 14,74 0,58 24.263 44,65 7,77 0,34 47,20
Оpština 582 100 16,70 0,66 54.339 100 17,40 0,76 93,36
Оkrug 3.485 / 100 3,94 312.278 / 100 4,34 89,60
Srbija 88.502 / / 100 7.186.862 / / 100 81,20
2. Osnovne karakteristike
2.1 Geografski položaj (lokacija)
Opština Ruma se nalazi nedaleko od Fruške Gore u središtu Srema, između dve reke, Save i Dunava. Graniči se
sa opštinama Sremska Mitrovica, Šabac, Irig, Inđija, Stara Pazova i Pećinci.
Opština Ruma se prostire na površini od 582 km² na kojoj živi 54.339 stanovnika. Postoji nekoliko činilaca koji
Rumu pozicioniraju na
veoma visoko mesto na mapi Srbije kada govorimo o potencijalima za strane i domaće investicije. Na prvom
mestu tu je blizina velikih centara Beograda i Novog Sada. Aerodrom Nikola Tesla nalazi se na samo 35 km od
grada Rume, dok se autoput E-70 i železnička pruga (Koridor 10) nalaze na periferiji grada. Koridor 10 povezuje
Rumu sa Hrvatskom, Slovenijom i celom zapadnom Evropom sa jedne strane i sa Makedonijom, Bugarskom,
Grčkom i dalje na istok sa druge strane. Osim autoputa E-70 kroz opštinu Ruma prolazi i trasa državnog puta
prvog reda M-21, Novi Sad - Šabac.
Neposredna blizina Nacionalnog parka Fruška Gora, reka Save i Dunava, arheološka nalazišta Basijana i
Gomolava, gradsko izletište Borkovac, otvaraju mogućnost da Ruma postane turističko- sportski centar
ispunjen sadržajima za odmor i rekreaciju.
Osamnaest manastira smeštenih u podnožju Fruške Gore, jedinstvena su kulturna baština. Ruma se nalazi na
nadmorskoj visini od 111 metara, u plodnoj vojvođanskoj ravnici koja dodiruje južne obronke Fruške gore,
dragulja prirode, nadaleko poznatom po velikom broju pravoslavnih manastira zbog kojih je nedavno dobila i
epitet Sveta Fruška gora.
Poseban geografski kuriozitet je da se grad Ruma nalazi tačno na polovini severne zemljine polulopte tj. na 45-
oj paraleli, pa Rumljani tvrde da je zato samo ovde i nigde više, kilogram iznosi tačno 1.000 grama.
Шид
Рума
0 10000 20000 30000 40000 50000 60000 70000 80000

90000
2.2 Opšti podaci

Na teritoriji opštine Ruma nalazi se 17 naseljenih mesta (uključujući i sam grad u kome živi oko 32.000
stanovnika). Ostala naseljena mesta su Klenak, Putinci, Hrtkovci, Platičevo, Nikinci, Buđanovci, Dobrinci,
Voganj, Grabovci, Kraljevci, Stejanovci, Žarkovac, Vitojevci, Donji Petrovci, Pavlovci i Mali Radinci.
Оpština Оkrug
Broj naselja 17 109
Broj gradskih naselja 1 7
Broj ostalih naselja 16 102
Broj katastarskih opština 18 107
Prosečna veličina katastarske općine 32,33 32,57
Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i površina), 2011.
Tip naselja Broj Udeo u uk. br.

(gradsko/ostalo stanovnk stanov. u Površina
Редни бр. Naseljeno mesto opštini (%) (km2)
1 Buđanovci ostalo 1496 2,75 46,9
2 Vitojevci ostalo 808 1,49 10,2
3 Voganj ostalo 1506 2,77 36,9
4 Grabinci остало 1189 2,19 64,7
5 Dobrinci остало 1549 2,85 30,8
6 Donji Petrovci остало 924 1,70 19,1
7 Žarkovci остало 904 1,66 33,9
8 Кlenak остало 2946 5,42 43,7
9 Кraljevica остало 1056 1,94 23,9
10 Маli radinci остало 541 1,00 14,9
11 Nikinci остало 1808 3,33 42,4
12 Pavlovci остало 393 0,72 15,1
13 Platičevo остало 2444 4,50 49,3
14 Putinci остало 2745 5,05 46,9
15 Ruma градско 30076 55,35 10,2
16 Stejanovci остало 918 1,69 36,9
17 Hrtkovci остало 3036 5,59 64,7
Ovih 17 naseljenih mesta u opštini Ruma teritorijalno je raspodeljeno na 18 katastarskih opština, gde svakom
naselju pripada po jedna katastarska opština. Jedini izuzetak je naselje Voganj kojem pripadaju 2 katastarske
opštine: Voganj i Manđelos.
RB.
Naseljeno mesto Katastarska opština
1 Buđanovci Buđanovci
2 Vitojevci Vitojevci
3 Voganj Voganj I Marđelos
4 Grabovci Grabovci
5 Dobrinci Dobrinci
6 Donji petrovci Donji Petrovci
7 Žarkovci Žarkovci
8 Klenak Кlenak
9 Kraljevica Кraljevica
10 Mali Radinci Мali Radinci
11 Nikinci Nikinci
12 Pavlovci Pavlovci
13 Platičevo Платичево
14 Putinci Путинци
15 Ruma Ruma
16 Stejanovci Stejanovci
17 žarkovci Žarkovci
Tabela 4. Spisak naselja i pripadajućih katastarskih opština, 2009.
U opštini Ruma postoji 20 mesnih zajednica, od tog broja 4 mesne zajednice se nalaze u gradu Rumi o ostalih
16 u ostalim naseljima opštine.
Tabela 5. Spisak mesnih zajednica, 2011.

Naseljeno mesto Tup naselja Broj Udeo u uk. br.
RB (Gradsko/ ostalo) stanovni. stanov. u
Насељено место Тип насеља (2011.) opštini (%)
(градско/остало)
1 Buđanovci Буђановци 1496 2,75
2 Vitojevci Витојевци 808 1,49
3 Voganj Вогањ 1506 2,77
4 Grabovci Грабовци 1189 2,19
5 Dobrinci Добринци 1549 2,85
6 Donji Petrovci Доњи Петровци 924 1,70
7 Žarkovci Жарковац 904 1,66
8 Кlenak Кленак 2946 5,42
9 Кraljevica Краљевци 1056 1,94
10 Мali Radinci Мали Радинци 541 1,00
11 Nikinci Никинци 1808 3,33
12 Pavlovci Павловци 393 0,72
13 Platičevo Платичево 2444 4,50
14 Putinci Путинци 2745 5,05
15 Ruma (4МЗ) Рума град 30076 55,35
16 Stejanovci Стејановци 918 1,69
17 Žarkovci Хртковци 3036 5,59
2.3 Klima
Ruma se nalazi na severu Srbije, na obroncima Fruške gore, a nadmorska visina Rume iznosi 111 metara. Ruma
ima umereno kontinentalnu klimu, a zbog Fruške gore i svežeg vazduha, može se smatrati i vazdušnom
banjom.
Pošto se Ruma nalazi na obroncima Fruške gore, česte promene klime nisu retkost. Upravo zbog te činjenice,
Ruma pored umereno kontinentalne klime ima i supkontinentalnu klimu, koju karakterišu jasno izražena sva
četiri godišnja doba, sa toplim letima i hladnim zimama.
Zbog pomenutih klimatskih uslova, maj i jun mesec obiluju padavinama, dok su septembar i oktobar veoma
suvi. Vetrovi u Rumi su česta pojava, i najčešće duvaju u kasnu jesen i zimi, i to iz pravca zapada i jugozapada.
Veoma retko u Rumi duvaju vetrovi koji dolaze iz pravca jugoistoka.
Opština
ТЕМПЕРАТУРА /TEMPERATURA
Prosečna temperatura vazduha – januar (ºC) -0,8
Prosečna temperatura vazduha – jul (ºC) 20,7
Prosečna temperatura vazduha – godišnje (ºC) 10,8
Srednji broj mraznih dana – godišnje 86,5
Srednji broj tropskih dana – godišnje 23,6
Vlažnost vazduha
Prosečna vlažnost vazduha – godišnja (%) 77,1
TRAJANJA SIJANJA SUNCA
Prosečan broj vedrih dana – godišnje 68,0
Prosečan broj oblačnih dana – godišnje 106,5
PADAVINE
Prosečna količina padavina – godišnje (%) 614,6
POJAVE
Prosečan broj dana sa snegom - godišnje 27,9
Prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem - 34,5
godišnje
Prosečan broj dana sa maglom - godišnje 40,3
Prosečan broj dana sa gradom - godišnje 1,2
Графикон 3. Просечне дневне температуре у току године по

месецима (ºC), Рума
25
20
15
10
2.4 Lokalna samouprava (administracija)
Opština preko svojih organa u skladu sa Zakonom:
•donosi programe razvoja, urbanističke planove,
•donosi budžet i završni račun,
•uređujen i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,
•stara se i uređuje oblasti školstva, zdravstva, kulture, sporta, dečije zaštite, saobraćaja, zanatstvo, ugostiteljstva
i i trgovinske i drugih uslužnih delatnosti,
•uređuje oblast poljoprivredne delatnosti u svim segmentima,
•organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda,
•osniva javna preduzeća i ustanove za obavljenja delatnosti iz nadležnosti opštine i vrši nadzor nad njihovim
radom,
•bavi se i svim drugim poslovima koji su od bitnog značaja za život i rad u gradu.
O poslovima opštine građani odlučuju preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini opštine, referendumu,
ostvarivanjem narodne inicijative i na zborovima građana u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom opštine.
Organi Opštine su:
-Skupština opštine,
-Predsednik Opštine i
-Opštinski veće.
Radi ostvarivanja poslova iz nadležnosti Opštine, pored organa opštine, obrazuju se i
Opštinska uprava.
Prioritetni projekat u narednom periodu je izgradnja nove zgrade Opštinske uprave koja će omogućiti efikasno
funkcionisanje i objedinjenost svih odeljenja opštinske Uprave na jednom mestu, što će značajno unaprediti rad
Opštinske uprave, kao i izlaženje u susret zahtevima građana Rume.
Skupština opštine je Predstavnički organ koji vrši osnovne funkcije u vlasti u opštinama utvrđene Ustavom,
Zakonom i Statutom. Skupštinu opštine Ruma čine 43 odbornika. Skupština ima predsednika, zamenika
predsednika i sekretara.
U okviru Opštinske uprave, kojom rukovodi načelnik, postoje četiri resora. To su:
1. Odeljenje za opštu upravu i opšte poslove,
2. Odeljenje za društvene delatnosti,
3. Odeljenje za privredu i budžet,
4. Odeljenje za urbanizam i komunalno-stambene poslove.
PREDSEDNIK OPŠTINE RUMA
Slađan Mančić – diplomirani menadžer
Rođen je 1972. godine u Klenku. Osnovnu školu završio je u Klenku, a srednju građevinsku 1990. u Šapcu. 2012.
godine je diplomirao je na Fakultetu za poslovno – industrijski menadžment “UNION” univerziteta u Beogradu.
Oženjen je i otac dvoje dece. Odbornik u SO Ruma u četiri mandata, član SNS-a od osnivanja. Predsednik
opštine, Slađan Mančić je predsednik Opštinskog veća.
ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE RUMA
Marija Stojčević - profesor razredne nastave
Marija Stojčević je rođena dana 19.06.1982. godine u Sremskoj Mitrovici. Osnovnu školu i Gimnaziju je završila
u Rumi. Diplomirala je 2009. godine na Pedagoškom fakultetu u Somboru. 2012. godine upisala master studije
na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Od septembra 2009. godine je predavala matematiku. Od septembra
ove godine je zaposlena kao profesor razredne nastave u Osnovnoj školi "Nebojša Jerković" u Buđanovcima.
Od februara 2014. godine je odbornik u Skupštini Opštine Ruma.
PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE RUMA
dr Aleksandar Martinović
Dr Aleksandar Martinović rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu, Republika Hrvatska. Gimnaziju "Stevan
Puzić" u Rumi završio je 1994. a Pravni fakultet u Novom Sadu 1999. godine, sa prosečnom ocenom 9,38. Na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu magistrirao je 2003. godine i doktorirao 2011. godine. Zaposlen je na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu u zvanju docenta. Bio je član Opštinskog veća opštine Ruma i zamenik
predsednika Opštine Ruma, a od 2007. do 2012. godine i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike
Srbije, gde je ponovo izabran 2014. godine. Poverenik je opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Rumi i
član Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke.
NAČELNIK OPŠTINSKE UPRAVE OPŠTINE RUMA
Dušan Ljubišić – diplomirani pravnik
Dušan Ljubišić rođen je 1978. godine u Vršcu. Osnovnu školu završio je u Zrenjaninu, a srednju školu STŠ
„Milenko Brzak – Uča“ u Rumi. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i stekao stručno zvanje
diplomirani pravnik. Obavljao je funkciju člana Privremenog organa Opštine Ruma 2008. godine i funkciju člana
Opštinskog veća Opštine Ruma u periodu od 2009. do 2012. godine. Izabran je za odbornika SO Ruma 2012.
godine.
Bio je zaposlen na radnom mestu sekretar škole u OŠ „Dositej Obradović“ u Putincima i OŠ
„Dušan Jerković“ u Rumi. Ima položen stručni ispit za sekretara ustanove i državni stručni ispit. Oženjen je i živi
i radi u Rumi.
Tabela 7. Struktura odbornika u skupštini opštine Ruma, 2014
Broj odbornika Udeo u

u skupštini ukupnom
opštine broju
odbornika u
skupštini
opštine
(%)
UKUPNO 43 100
Pokrenimo Rumu 26 60
(SNS, Partija ujedinjenih penzionera Srbije)
DS 9 21
Građanska inicijativa Rume 2 5

Ivica Dačić-SPS 3 7
SRS 1 2
Ostali 2 5
Aktuelni saziv Skupštine Opštine Ruma čini: 26 odbornika Odborničke grupe ''Pokrenimo Rumu“
- Tomislav Nikolić (Srpska napredna stranka - Partija ujedinjenih penzionera Srbije), 9 odbornika Odborničke
grupe ''Demokratska stranka“ 2 odbornika Odborničke grupe ''Građanska inicijativa Rume'', 3 odbornika
Odborničke grupe ''Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ 1 odbornik Srpske radikalne stranke- Dr. Vojislav
Šešelj i 2 samostalna odbornika. Opštinsko veće opštine Ruma ima 11 izabranih članova.
Руме, 2014.
Ивица Дачић-СПС
2.5 Istorija, tradicija i kulturno nasleđe
Naziv Ruma prvi put se pojavljuje u Sremskom defteru iz 1566. godine, ali njegovo značenje još uvek nije
odgonetnuto. Da li je to ime koje su tadašnjem seocetu, smeštenom uz Borkovački potok, nadenuli Turci ili
potiče iz ranijih vremena, istoričari još uvek nisu dali pouzdan odgovor. Bilo kako bilo, povoljan geografski
položaj, umerena kontinentalna klima, plodna zemlja i blizina glavnih saobraćajnica uslovili su da Ruma
odvajkada bude mesto privlačno za
naseljavanje, ali i za osvajačke vojske koje su vekovima krstarile po ovim prostorima i za sobom ostavljale
tragove različitih kultura.
(Amantini, Breuci, Skordisci ...).
Nastanak organizovanog života ljudskih zajednica na široj teritoriji Rume, datiraju još iz praistorije. O tome
svedoče arheološki nalazi praistorijskih naselja, od kojih je svakako najznačajniji arheološki lokalitet Gomolava
kod sela Hrtkovaca u Rumskoj opštini. Prvi poznati stanovnici ovih krajeva bili su pripadnici raznih ilirskih i
keltskih naroda
Na razmeđu dve ere, kao vesnici novog doba, u Srem je po prvi put došla rimska osvajačka vojska. Tokom
godina, sve brojniji vojni logori na ovom području, polako su se pretvarali u naselja. Domorodačko stanovništvo
je postepeno gubilo svoja etnička obeležja i prihvatao rimsku kulturu. Srem je postao jedna od najvažnijih
pograničnih rimskih pokrajina, sa Sirmijumom kao jednom od prestonica rimskog carstva i zavičaj nekoliko
rimskih careva (Dečije Trajan, Maksimijan, Aurelijan, Proba ...). Na teritoriji Rume se nije nalazilo neko veće
rimsko naselje, ali je zato konstatovano više poljoprivrednih imanja, tzv. vila rustika (villae rusticae).
U vreme seobe naroda (od 3. veka pa nadalje) razni germanski narodi, zatim Huni, Avari i Sloveni uništili su
rimsku kulturu na ovom tlu. Nakon toga, narednih vekova Srem je postao poprište sukoba Franaka, Bugara,
Vizantije i Mađara, koji su svaki, na neko vreme, držali Srem pod svojom vlašću. Pitanje značenja imena Ruma
za sada nije rešeno. Pretpostavka je da se radi o reči orijentalnog porekla koja je u ove krajeve došla sa
Turcima, ali se ne isključuje i mogućnost da datira iz još starijih vremena. Prema za sada dostupnim izvorima,
naselje sa imenom Ruma prvi put se pominje u Sremskom defteru iz 1566./1567. godine. Ruma je tada bila
selo srednje veličine (49 domaćinstava), sa crkvom i tri sveštenika. Stanovnici su bili Srbi, koji su se bavili
zemljoradnjom i stočarstvom, a turskim vlastima plaćali porez.
Kao selo u Turskoj, Ruma je dočekala Veliki bečki rat (1683-1699) Austrije i Turske, tokom kojeg je Srem bio
opustošen, a njegovo stanovništvo se razbežalo. Ovaj rat je završen Karlovačkim mirom 1699. godine, kada je
Srem bio podeljen na austrijski i turski deo, linijom Sremska Mitrovica - Slankamen. Ruma je tako još neko
vreme ostala u turskom delu Srema. Tokom Velikog bečkog rata došlo je do Velike seobe Srba iz južnih krajeva
(Kosovo i Metohija, Crna Gora, Stari Varna, Hercegovina ...), pri čemu se jedan deo doselio u Srem. Nema
pouzdanih podataka da li je selo Ruma tada dobilo nove stanovnike, ali se to sa velikom verovatnoće može
pretpostaviti, bar prema prezimenima stanovnika Rume s početka 18. veka.
Tek nakon novog austro-turskog rata i mirom u Požarevcu 1718. godine selo Ruma, a i ceo Srem, su za
narednih 200 godina ušli u sastav Habzburške monarhije. U drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka
zabeležena su četiri važna događaja. Ruma je imala srpsku i
katoličku gimnaziju do 1787. godine. 1745. godine u Sremu je uspostavljena Vojna granica, kojoj je pripala i
Mitrovica. Baron Marko Pejačević je odlučio da izgradi novo sedište svog vlastelinstva. Opredelio se za teren u
neposrednoj blizini sela Rume.
Tako je 1746. godine na mestu današnje Rume počelo da niče novo urbano naselje, sa širokim ulicama, koje su
se sekle pod pravim uglom. Prvi stanovnici su bili Srbi - iz okolnih mesta i sela Rume, kao i Nemci - doseljenici iz
Nemačke. Iako su se bavili različitim zanimanjima – od zemljoradnje do zanatstva i trgovine - svi stanovnici su
uživali građanske povlastice, što je za ono vreme bila značajna privilegija. Takođe, poveljom carice Marije
Terezije od 20. Jula 1747, i sama Ruma je stekla status slobodnoe varoši-Trgovišta, sa pravom na održavanje
nekoliko godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi uz učešće
velikog broja trgovaca i zanatlije sa svih strana. Uporedo sa razvojem gradskog života u Rumi, funkcionisalo je i
Rumsko vlastelinstvo čiji je osnivač bio već pomenuti baron Marko Pejačević.
Svoj zenit vlastelinstvo je dostiglo u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, kada su u okviru njega
selekcionisane brojne napredne sorte žita i kukuruza. Slično je bilo i na polju stočarstva. O delatnosti ovog
vlastelinstva svedoči brojna priznanja koje je ono dobilo na raznim međunarodnim izložbama. Vlastelinstvo je
likvidirala posle Prvog svetskog rata Agrarna reforma. Kraj 19. i početak 20. veka bilo je vreme ubrzanog
privrednog i društvenog razvoja Rume.
Ona dobija izgled pravog gradskog naselja. Mnogi planovi su, međutim, ostali nerealizovani izbijanjem Prvog
svetskog rata.
Tada su se mnogi Rumljani našli u ratu koji ih je vodio protiv njihove slovenske
braće, te su zato masovno napuštali vojsku ili izbegavali mobilizaciju. Neposredno po završetku rata, u Rumi je
24. novembra 1918. godine održana skupština, na kojoj su se delegati iz celog Srema izjasnili za prisajedinjenje
Srema Srbiji. Trend razvoja, donekle usporen u ratnim godinama, nastavljen je tokom 20-tih i 30-tih godina
ovog veka. Otvaraju se trgovine, zanatske i manufakturne radionice, osnivaju se banke, otvaraju bioskopi, u
nekoliko štamparija se štampaju knjige i novine koje prate politički, privredni, kulturni i sportski život grada.
Iako je Ruma po svoj ekonomskoj snazi (najveća žitna pijaca u Kraljevini Jugoslaviji) i kulturnom nivou njenih
žitelja već odavno spadala u red gradova, zvanično je taj status dobila tek 1933. godine.
Drugi svetski rat Ruma je dočekala kao jedan od centara nemačke nacionalne manjine u Vojvodini. Ulaskom
nemačke vojske u Rumu, aprila 1941. godine, u gradu je ustanovljena okupatorska vlast. Uprkos tome mnogi
Rumljani su se pridružili narodno- oslobodilačkom pokretu, najpre na obližnjoj Fruškoj Gori, a kasnije i širom
zemlje, dajući svoj doprinos antifašističkoj borbi.
Oslobođenje grada, 27. oktobra 1944. godine, Ruma je dočekala sa znatno smanjenim brojem stanovnika, jer je
veći deo pripadnika nemačke nacionalne manjine uoči oslobođenja napustio grad. Na kraju ovog osvrta na
bogatu prošlost našeg grada, kao krunu svemu, treba pomenuti neke od Rumljana, koji su svojim životom i
delom prevazišli okvire rumskog atara i postali nadaleko poznati. Tu se ubrajaju: Atanasije Stojković - naučnik,
književnik i pisac prve Fizike na srpskom jeziku, Teodor Filipović (Boža Grujović) - prvi sekretar
Praviteljstvujuščeg Sovjeti u Karađorđevoj Srbiji, Jovan i Konstantin Pantelić - slikari, Atanasije Teodorović –
prvi profesor srpskog liceja, Dimitrije Matić - državnik i zakonodavac, Teodor Toša Andrejević Australijanaca -
muzičar i mnogi drugi.
ZNAMENITI RUMLJANI
Baron Marko Aleksandar Pejačević (1694-1762), osnivač savremene Rume,
Atanasije Stojković (1773-1832), naučnik i književnik, pisac prve fizike na srpskom jeziku,
Teodor Filipović (Božidar Grujović, 1776-1807), prvi sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta u Karađorđevoj Srbiji,
Dr Anton Furjaković (1782-1847), prvi školovani rumski lekar,
Dimitrije Matić (1821-1884), državnik i zakonodavac Miloševe i Mihailove Srbije,
Teodor Toša Andrejević (1852-1931), veliki muzičar, član Štrausovog orkestra,
Dr Žarko Miladinović (1862-1926), Nacionalni tribun Srema, pisac i izdavač,
Nikola Cvejić (1896-1987), Operski pevač i vokalni pedagog,
Dragan Nedeljković (1925), istaknuti slavist i komparatist.
Baron Marko Aleksandar Pejačević (1694-1762) je osnivač savremene Rume, odnosno Nove Rume, nazvane
tako da bi se razlikovala od sela Rume, Stare Rume, u čijoj blizini je podignuta. Rođen je 1694. godine u Pečuju
od oca Ivana i majke Marte
Selo Ruma se nalazilo u sklopu Mitrovačkog vlastelinstva grofa Koloreda (Colloredo) i brojalo je samo 50
domova. Naslednici grofa Koloreda nisu hteli da sačuvaju svoj posed u graničnom pojasu prema Turskoj. Baron
Marko Pejačević je postao vlasnik Mitrovačkog vlastelinstva isplativši im 80.000 guldena 11. februara 1745.
godine. Tek pošto je kupio ovo vlastelinstvo, Austrija je od naselja
pored Save formirala zaštitni pojas za odbranu od Turaka (Vojnu granicu- Miliciju). Pejačević je tada izbugio
Sremsku Mitrovicu i sela pored Save, a dobio Viroviticu i Retfalu kod Osijeka. Odlučio je da svoje sedište
premesti u novo naselje i tako je nastalo novo Rumsko vlastelinstvo. U februaru 1746. godine Pejačević je već
imao gotov plan koji je predviđao naselje u kome će biti prave i široke ulice, kuće poređane jedna uz drugu i
bašte uz njih. Do kraja godine osposobljeno je 40 kuća.
Prvi stanovnici Nove Rume su bili Srbi koji su prešli iz Stare Rume, okolnih sela i Mitrovice. Među nemačkim
kolonistima je bilo i zanatlija, ali njihovu glavninu su činili zemljoradnici. Pejačević se zauzimao za njihovo
naseljavanje i odredio je delove grada i ulice gde će se naseljavati Nemci i delove gde će živeti Srbi. I pored
strogog pravila o raspoređivanju po nacionalnosti, stanovnici su se međusobno mešali. Na primer u glavnoj
ulici („velikom sokaku“) u samom centru, koji je bio određen za Nemce, nalazile i srpske kuće kao što je
roditeljska kuća Atanasija Stojkovića i Teodora Filipovića. U centru Nove Rume Pejačević je podigao sebi dvor u
koji je retko dolazio i kratko se zadržavao. Dvor je od samog početka služio i kao upravna zgrada vlastelinstva,
za smeštaj administratora i drugih službenika. Kasnije, između dva svetska rata, dvor je bio otkupljen i služio je
kao srpski dom, a posle Drugog svetskog rata pretvoren je u ugostiteljski objekat, kafanu „Jedinstvo“. Na kraju
je srušen.
U Rumi je 1749. godine bilo 184 domaćinstava, a 1847. (sto godine posle osnivanja) ona broji 7.776 stanovnika
i predstavlja najveće mesto u Sremskoj županiji.
Prostorno se širi i konačno dolazi do spajanja Nove i Stare Rume, a naziv Ruma se upotrebljava za celo naselje.
Nagli uspon Rume je dokaz preduzimljivosti i upornosti njegovog osnivača koji (kao i njegovi naslednici) nije bio
omiljen u narodu. Umro je u Virovitici 1762. godine gde je i sahranjen. Na početku 1749. godine Ruma dobija
status slobodnog trgovišta odnosno varoši i svoj grb. U ovalu grba latinski natpis znači: Grb (pečat) slobodne
varoši Rume 1749. U sredini grba početna slova latinskih reči IHSEOR (In hoc Signo evadet Oppidum Rumma)
znače: U ovom znaku nastade varoš Ruma. U dnu grba tri talasaste linije označavaju tri potoka na području
Rume: Kudoški, Borkovački i Jelenački potok.
3. Prirodni resursi
Oko 74% teritorije opštine je pod poljoprivrednom površinom, što Rumu svrstava u red opština sa značajnim
resursom i velikim potencijalom za dalje unapređenje i inteziviranje poljoprivredne proizvodnje, dok je oko
13% teritorije pod obraslom šumskom površinom.
Tabela 8. Struktura zemljišnih površina, 2009
Udeo u Udeo Udeo

ukupnoj opštine u okruga u
opština površini površini Оkrug površini Srbija
(км2) opštine istog (км2) istog tipa u (км2)
(%) tipa u Srbiji (%)
okrugu
(%)
Ukupna površina
582 100% 16,70 3.485 3,94 88.361 km²
Poljoprivredna
432 74,23 16,97 2.546 5,04 50.530
površina
Obradive
425 73,10 17,31 2.458 42.278
površine 5,81
Obrasla
šumska 75 12.82 12.38 603 3.04 19.845
površina
13%
74%
U odnosu na okolne opštine Sremskog okruga Ruma ima najveći broj hektara pod poljoprivrednom površinom.
Grafikon 6. Poljoprivredna površina u opštinama sremskog okruga (ha), 2007
Grafikon 7. Obrasla šumska površina u opštinama sremskog okruga (ha), 2007.
4. Ljudski resursi
4.1 Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta)
Prema popisu iz 2011. godine, opština Ruma ima 54.339 stanovnika. Broj stanovnika u drugoj polovini 20. veka
beleži trend rasta, tako da se ovaj broj na svakih 10 godina uvećavao u proseku za oko 10%. Jedini izuzetak je
period između 1981. i 1991. godine kada se broj stanovnika neznatno promenio.
Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa 2011.

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
Broj stanovnika u
37622 40742 47.671 52156 55083 55087 60006 54339
opštini
Promena broja
stanovnika u / 3.120 6.929 4.485 2.927 4 4.919 -5667
opštini
Stopa rasta broja
stanovnika u / 8,29 17,01 9,41 5,61 0,01 8,92
opštini (%) -9,44
Broj stanovnika u
209943 223642 260226 285474 306085 309981 335901 312278
okrugu
Stopa rasta broja
stanovnika u / 6,53 16,36 9,70 7,22 1,27 8.36 -7.033
okrugu (%)
Broj stanovnika u
6527583 6978119 7641962 8446726 9313686 7822795 7498001 718686
Republici Srbiji
U periodu između 1991. i 2002. godine opština Ruma beleži značajan porast broja stanovnika od preko 13%,
što je više od proseka za Sremski okrug a značajno više od proseka za republiku Srbiju. Po poslenjem popisu,
primećen je pad broja stanovnika u odnosu na popis 2002.godine.
4.2. Stanovništvo prema tipu naselja
Prema tipu naselja oko 55% ukupnog broja stanovnika opštine živi u gradskim naseljima, dok je oko 45%
stanovnika u ruralnoj sredini.
Tabela 10. Struktura stanovništva prema tipu naselja, popis 2011.
Opština Okrug Srbija

Živorođeni 453 2727 68304
Živorođeni na 1000 stanovnika 8,1 8,4 9,4
Umrli 778 4474 103211
Umrli na 1000 stanovnika 13,9 13,8 14,2
Prirodni priraštaj -325 -174 34907
Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika -5, -5,4 -4,8
4.3 Vitalni događaji
Opštinu Ruma karakteriše negativan prirodni priraštaj što se odnosi i na ceo Sremski okrug ali i na Republiku
Srbiju.
Tabela 11. Vitalni događaji, 2011ž
Оpština Окrug Srbija

Živorođeni 453 2727 68304
Živorođeni na 1000 stanovnika 8,1 8,4 9,4
Umrli 778 4474 103211
Umrli na 1000 stanovnika 13,9 13,8 14,2
Prirodni priraštaj -325 -174 34907
Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika -5, -5,4 -4,8
Najbrojniju kategoriju u strukturi ženskog stanovništva starog 15 i više godina u opštini Ruma čine žene koje su
rodile dvoje dece (44,45%).
Tabela 12. Struktura ženskog stanovništva starog 15 godina i više prema broju živorođene dece, 201
Opština Udeo u ukupnom broju žena starih 15 i više

god.u opšti (%)
Ukupno 24.182 100
Nije rađala 5.860 24,23
1 dete 4.554 18,83
2 10.750 44,45
3 2223 9,19
4 501 2,07
5 I više 294 1,22
4.4. Stanovništvo prema bračnom stanju
U strukturi stanovništva starog 15 i više godina prema bračnom stanju, najbrojniju kategoriju čine
oženjeni/udati i to oko 47% stanovništva.
Tabela 13. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema bračnom stanju, 2011.
Оpština Udeo u ukupnom broju stanovnika

u
opštini (%)
Ukupno 54339 100
Neoženjeni 7991 14,71
Neudate 5259 9,68
Оženjeni 12750 23,46
Udate 12839 23,63
Razvedeni (М) 980 1,80
Razvedeni (Ž) 1283 2,36
Udovci 1122 2,06
Udovice 4729 8,70
Nepoznato 94 0,17
Nepoznato 72 0,13
4.5. Starosna struktura stanovništva
Prema starosnoj strukturi u opštini najbrojniju kategoriju čini stanovništvo u dobi između 45-49 godine 7,21%
dok je najmalobrojnije stanovništvo starije od 85 i više godina 1,09%.
Tabela 14. Struktura stanovništva prema starosti i polu, 2011.

Оpština Udeo u ukupnom broju stanovnika
(%)
Ukupno stanovnika Ukupno 54.339 100
Muško 26.654 49,05

Žensko 27.685 50,95
0-4 Ukupno 2.248 4,13
Muško 1.162 2,13
Žensko 1.086 2,00
5-9 Ukupno 2.406 4,43
Muško 1.226 2,25
Žensko 1.180 2,18
10-14 Ukupno 2.566 4,72
Muško 1.329 2,44
Žensko 1.237 2,28
15-19 Ukupno 3.154 5,80
Muško 1.601 2,94
Žensko 1.553 2,86
20-24 Ukupno 3.368 6,19
Muško 1.780 3,27
Žensko 1.588 2,92
25-29 Ukupno 3.525 6,48
Muško 1.908 3,51
Žensko 1.617 2,97
30-34 Ukupno 3.588 6,60
Muško 1.898 3,49
Žensko 1.690 3,11
35-39 Ukupno 3.555 6,54

Muško 1.781 3,28
Žensko 1.774 3,26
40-44 Ukupno 3596 6,62

Muško 1.823 3,36
Žensko 1.773 3,26
45-49 Ukupno 3.917 7,21

Muško 1.923 3,54
Žensko 1.994 3.67
50-54 Ukupno 4.510 8,30

Muško 2.278 4,19
Žensko 2.232 4,11
55-59 Ukupno 4.692 8,63

Muško 2277 4,19
Žensko 2.415 4,44
60-64 Ukupno 4.090 7,53

Muško 1.972 3,63
Žensko 2.118 3,90
65-69 Ukupno 2.278 4,19
Muško 1.044 1,92
Žensko 1.234 2,27
70-74 Ukupno 2.689 4,95

Muško 1.133 2,09
Žensko 1.556 2,86
75-79 Ukupno 2.305 4,24

Muško 887 1.63
Žensko 1.418 2,61
80-84 Ukupno 1.262 2,32

Muško 464 0,85
Žensko 798 1.47
85 и више Ukupno 590 1,09
Muško 168 0,31
Žensko 422 0,78
Izvor: Republički Zavod za statistiku Republike Srbije, 2011
U starosnoj strukturi opštine po osnovnim kontigentima, najbrojniji je radni kontigent starosti od 15-64 godine
(69,77%), a najmalobrojniji predškolski uzrast do 6 godina starosti (5,90%).
Tabela 15. Struktura stanovništva po osnovnim kontigentima, 2011.

Оpština 2007. Оpština 2011.
Broj Udeo u ukupnom Broj Udeu u ukupnom
stanovnika stanovništvu stanovnika stanovništvu
Predškolski uzrast 3629 6,29 3175 5,90
0-6
Školski uzrast 5107 8,85 3956 7,35
7-14
Radni kontigent 39380 68,23 37554 69,77
15-64
Punoletni 46738 80,98 44909 83,43
18 i više
Žene u fertilnom 13614 23,59 11781 21,89
periodu 15-49
Stanovništvo od 65 9597 16,63 9654 17,77
godina i više
Ukupno 57 713 100 54339 100
U poređenju sa okolnim opštinama Ruma ima veći broj stanovništva koje pripada radnom kontigentu u odnosu
na Inđiju i Pećince, ali i nešto manji broj u odnosu na Staru Pazovu
контигентима у општини Рума, 2011.
и више
U poređenju sa okolnim opštinama Ruma ima veći broj stanovništva koje pripada radnom kontigentu u odnosu
na Inđiju i Pećince, ali i nešto manji broj u odnosu na Staru Pazovu.
Сремског округа, 2011.
Пећинци
Kada se posmatra učešće stanovništva koje pripada radnom kontigentu u ukupnom stanovništvu opštine, Ruma ima sličan
procenat kao što j to slučaj u okolnim sremskim opštinama (oko 69,11)
округа, 2011.
Prema indeksu starenja, koji predstavlja odnos starog (60 i više godina) u mladog stanovništva (0-19 godina), može se
zaključiti da Ruma ima staro stanovništvo. Prema popisu stanovništva
2011.godine vidi se da je prosečna starost stanovništva u opštini Ruma 42,6 godina, što govori da je veća od opština u
okruženju, Sremskog okruga, i Republičkog proseka.
Tabela 16. Prosečna starost stanovništva 2011
Opština Оkrug Srbija
Prosečna starost (godine) 42,6 42,1 42,2

СТА НОВНИШТВА (ГОДИНЕ) 2011.
44
42
40
38
36
Округ
40
38
4.6 Polna struktura stanovništva
Oko 49% od ukupnog broja stanovnika u opštini su muškarci dok su oko 51% žene.
Tabela 17. Polna struktura stanovništva, 2011
Broj Struktura Struktura Struktura

stanovnika stanovništva u stanovništva stanovništva
u opštini opštini % u okrugu (%) I Srbiji (%)
Muško 26.654 49,05 49,15 48,69
Žensko 27.685 50,95 50,86 51,31
Ukupno 54.339 100 100 100
49% 51%
4.7. Etnička struktura stanovništva
Prema nacionalnoj pripadnosti, u opštini Ruma su najbrojniji Srbi (86,29%), a zatim slede pripadnici nacionalnih
manjina Hrvati (3,16%), Romi (2, 38%) i Mađari (2,15%) i dok je 3% neopredeljenih.
Tabela 18. Struktura stanovništva prema etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, 2011.
POPIS 2002 POPIS 2011

NACIONALNOSTI BROJ UDEO U BROJ UDEO U
UKUPNOM UKUPNOM
STANOVNIŠTVU STANOVNIŠTVU
(%) (%)
SRBI 51.957 86,58 46.891 86,29
CRNOGORCI 102 0,16 54 0,09
JUGOSLAVENI 1.017 1,69 267 0,49
ALBANCI 37 0,06 57 0,10
BOŠNJACI 5 0,008 6 0,01

BUGARI 12 0,02 10 0,01
BUNJEVCI 5 0,008 1 0,001
VLASI - - 1 0,001
GORANCI - - - -
MAĐARI 1.306 2,17 1.171 2,15
MAKEDONCI 139 2,31 153 0,28
MUSLIMANI 59 0,09 39 0,07
NEMCI 47 0,07 49 0,09
ROMI 757 1,26 1.297 2,38
RUMUNI 13 0,02 7 0,01
RUSI 11 0,01 10 0,01
RUSINI 14 0,02 14 0,02
SLOVACI 49 0,08 50 0,09
SLOVENCI 38 0,06 26 0,05
UKRAJINCI 27 0,04 24 0,04
HRVATI 1.987 3,31 1.719 3,16
čESI 10 0,01 - -
ОSTALI 49 0,08 60 0,11
NEOPREDELJENI 1.149 1,91 1.696 3,12
REGIONALNA
147 0,42 379 0,69
PRIPADNOST
NEPOZNATO 1.069 3,53 358 0,65
UKUPNO 60.006 100 54.339 100
4.8. Struktura stanovništva prema veroispovesti
Prema veroispovesti najveći broj stanovnika u opštini Ruma čine pripadnici pravoslavne vere (88%), zatim katolici (5,6%),
dok je za oko 3% nepoznata veroispovest.
Tabela 19. Struktura stanovništva prema veroispovesti, 2011
OPŠTINA OKRUG SRBIJ

A
BROJ % BROJ % BROJ %
ISLAMSKA 65 0,12 590 0,19 222828 3,10

PRAVOSLAVNA 47981 88,30 271328 86,89 6079396 84,59
KATOLIČKA 3034 5,58 15002 4,80 356957 4,97
PROTESTANTSKA 141 0,26 7818 2,50 71284 0,99
OSTALE 36 0,07 151 0,05 3211 0,04
HRIŠĆANSKE
ЈUDEISTIČKA - - 4 0,00 578 0,01
ISTOČNJAČKE 10 0,02 29 0,01 1237 0,02
VEROISPOVESTI
OSTALE 12 0,02 54 0,02 1776 0,02
VEROISPOVESTI
АGNOSTICI 17 0,03 81 0,03 4010 0,06
NISU VERNICI 424 0,77 2236 0,72 80053 1,11
NISU SE IZJASNILI 2113 3,89 11899 3,81 220735 3,07
NEPOZNATO 418 0,77 2563 0,82 99714 1,39
UKUPNO 51.280 294.822 6.555.931
4.9.Struktura stanovništva prema maternjem jeziku
U Rumi je ubedljivo najbrojnije stanovništvo čiji je maternji jezik srpski (95,17%), zatim sledi stanovništvo čiji je
maternji jezik romski (0,80%), potom mađarski (0,58%), hrvatski (0,53%),itd.
Tabela 20. Struktura stanovništva prema maternjem jeziku, 2011

ОPŠTINA SREMSKA SRBIJA
OBLAST
BROJ % BROJ % BROJ %
SRPSKI 51712 95,17 289557 92,72 6330919 88,09
АLBANSKI 27 0,05 134 0,04 10040 0,14
BOSANSKI 8 0,01 55 0,02 138871 1,93
BUGARSKI 3 0,01 35 0,01 13337 0,19
BUNJEVAČKI 1 0,00 4 0,00 6835 0,10
VLAŠKI - - 5 0,00 43095 0,60
MAĐARSKI 314 0,58 1384 0,44 243146 3,38
MAKEDONSKI 64 0,12 299 0,10 12706 0,18
NEMAČKI 13 0,02 79 0,03 2190 0,03
ROMSKI 437 0,80 2619 0,84 100668 1,40
RUMUNSKI 5 0,01 87 0,03 29075 0,40
RUSKI 13 0,02 148 0,05 3179 0,04
RUSINSKI 4 0,01 688 0,22 11340 0,16
SLOVAČKI 20 0,04 7419 2,38 49796 0,69
SLOVENAČKI 12 0,02 58 0,02 2269 0,03
HRVATSKI 289 0,53 1641 0,53 19223 0,27
CRNOGORSKI 4 0,01 54 0,02 2519 0,04
OSTALI JEZICI 455 0,84 2362 0,76 39463 0,55
NISU SE IZJASNILI 605 1,11 3228 1,03 46499 0,65
NEPOZNATO 353 0,65 2422 0,78 81692 1,14
UKUPNO 54339 312278 7186862
4.10 Stanovništvo prema aktivnosti
4.10.1 Struktura stanovništva prema aktivnosti i polu
U strukturi stanovništva prema aktivnosti najbrojnija je kategorija aktivnog stanovništva (43,7%).
Tabela 21. Struktura stanovništa prema aktivnosti i polu, 2011.
OPŠTINA
UKUPNO STANOVNIŠTVO 54339
Ukupno 21074
AKTIVNO STANOVNIŠTVO, SVEGA Мушко 12790
Женско 8284
Ukupno 16166
AKTIVNO STANOVNIŠTVO,OBAVLJAJU
Мушко 9974
ZANIMANIMANJA
Женско 6192
Ukupno 4908
NEZAPOSLENI, SVEGA Мушко 2816
Женско 2092
Ukupno 3423
NEZAPOSLENI, NEKADA RADILI Мушко 2818
Женско 1405
Ukupno 1485
NETAPOSLENI,TRAŽE PRVI POSAO Мушко 798
Женско 687
Ukupno 33265
NEAKTIVNO STANOVNIŠTVO,SVEGA Мушко 13864
Женско 19401
Ukupno 7220
NEAKTIVNO STANOVNIŠTVO DECA Мушко 3717
MLAĐA OD 15 GODINA
Женско 3503
NEAKTIVNO Укупно 11475
STANOVNIŠTVO,PENZIONERI Мушко 5035
Женско 6440
Укупно 423
NEAKTIVNO STANOVNIŠTVO,LICA S Мушко 323
PRIHODIMA OD IMOVINE
Женско 100
Укупно 4018
NEAKTIVNO STANOVNIŠTVI
Мушко 1879
UČENICI/STUDENTI
Женско 2139
Укупно 6569
Neaktivno stanovništvo, lica koja
obavljaju samo kućne poslove u Мушко 712
svom domaćinstvu (domaćice)
Женско 5857
Укупно 3560
NEAKTIVNO STANOVNIŠTVO,OSTALO Мушко 2198
Женско 1362

округа, 2011
Prema procentu radno aktivnog u ukupnom stanovništvu, Ruma ima najmanji procenat u poređenju sa
okolnim opštinama Inđijom, Pećincima i Starom Pazovom.
4.10.2 Struktura aktivnog stanovništva prema vrsti zanimanja i oblasti delatnosti
Prema vrsti zanimanja u strukturi aktivnog stanovništva koje obavlja zanimanje najbrojniji su zaposleni u
oblasti prerađivačke industrije (23%); trgovini (16%); zatim slede zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i
ribarstvu (15%). U državnoj upravi zaposleno je (7%) stanovništva, dok je u obrazovanju i zdravstvenoj i
socijalnoj zaštiti zaposleno oko (5%) stanovništva.
ГРАФ ИКОН 17. ПРОЦЕНАТ РА ДНО АКТИВНОГ
СТАНОВНИШТВА У УКУПНОМ СТАНОВНИШТВУ У О П Ш Т И Н
А М А С РЕ МС КО Г О К РУ ГА
42
41
40
39
38
Инђија Пећинци Рума
Tabela 22. Struktura aktivnog stanovništva koje obavlja radnu aktivnost prema zanimanju 2011.
ZANIMANJA AKTIVNO
STANOVNIŠTVO
UKUPNO 16166
POLJOPRIVREDA,ŠUMARSTVO RIBARSTVO I SRODNI 2357
RUDARSTVO 9
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 3658
Snadbevanje električnom energijom, gasom i parom 258
Snadbevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, proces 328
uklanjanja otpada
GRAĐEVINARSTVO 1235
Трговина на велико и мало и поправка моторних возика 2501
Саобраћај и складиштење 1107
Услуге смештаја и исхране 423
Информисање и комуникације 166
Финансијске делатности 200
Пословање некретнинама 18
Стручне, научне, иновације и техничке делатности 391
Администратвине и помоћне услужне делатности 153
Државна управа и обавезно социјално осигурање 1160
Образовање 875
Здравстена и социјална заштита 794
Уметност, забава и рекреација 151
Остале услужне далетности 305
Делатност домаћинства као послодавца 3
Делатност екстериторијалних организација и тела 2
Непознато 72
Tabela 23. Struktura aktivnog stanovništva koje obavlja zanimanje prema delatnosti 2011.
Укупно 16166
Руководиоци, функционери и законодавци 276
Стручњаци и уметници 1627
Инжињери, стручни сарадници и техничари 2151
Административни службеници 1044
Услужна и трговачка занимања 2911
Пољопривредници, шумари, рибари и сродни 1553
Занатлије и сродни 3132
Руковаоци машинама и постројењима, монтери и возачи 1832
Једноставна занимања 1366
Војна занимања 183
4.11 Obrazovna struktura stanovništva
U obrazovnoj strukturi stanovništva starog 15 i više godina u Rumi je najbrojnije stanovništvo sa srednjom stručnom
spremom, zatim sa osnovnim obrazovanjem. U opštini Ruma ima 2%, nepismenog stanovništva, od kojih je 1,8% čine
žene. Procenat nepismenosti sličan je u susednim opštinama, na nivou Regiona i na Republičkom nivou.
Tabela 24. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema školskoj spremi, 2011
Укупно Мушко Женско

Без школске спреме 1535 285 1250
Непотпуно основно образовање 5804 2014 3790
Основно образовање 10420 4851 5569
Средње образовање - свега 23745 13256 10489
Гимназија 1661 572 1089
Средње стручне школе у трајању краћем од 4 11614 7198 4416
године
Средње стручне школе у трајању 4 године 10623 5313 5310
Специјализација после средњег образовања 207 173 34
Више образовање 2067 1008 1059
Високо образовање 3049 1456 1593
Непознато 139 67 72

година и више у Руми, 2011
1%
Основно образовање
Средње образовање - свега
Више образовање
Високо образовање
Tabela 25. Nepismeno stanovništvo po godinama, 2011.
Укупно Мушко Женско

Број неписмених 1109 197 912
Проценат неписмених 2 0,2 1,8
Неписмени од 10-14 20 10 10
Неписмени од 15-19 21 12 9
Неписмени 20-34 66 37 29
Неписмени 35-49 63 25 38
Неписмени 50-64 154 40 114
Неписмни преко 65 785 73 712
старости, у општини Рума,2011
Неписмени 20-34
4.12 Porodice i domaćinstva
4.12.1 Porodice
Prema broju dece, u opštini Ruma je najveći broj porodica sa jednim detetom 53,94% zatim sa dva deteta (39,56%), dok je
sa troje dece 5,43 porodica.
Tabela 26. Struktura porodica prema broju dece u porodici, 2011
Општина Удео
Број породица са децом 11.448 100
Број породица са 1 дететом 6.174 53,94
Број породица са 2 детета 4.529 39,56
Број породица са 3 детета 622 5,43
Број породица са 4 детета 80 0,70
Број породица са 5 или више деце 43 0,38
Просечан број деце 1,54
4.12.2 Domaćinstva
Najbrojnija domaćinstva u opštini Ruma su sa dva člana (25,32%), zatim sa jednim članom (20,90%). Prosečan broj članova
domaćinstva je – tri.
Tabela 27. Struktura domaćinstava prema broju članova, 2011.

Број Удео у укупном
броју општине
Укупно 18.632
Са 1.чланом 3.893 20,90
2 4.718 25,32
3 3.798 20.384
4 3.480 18,68
5 1.569 8,42
6 и више чланова 1.174 6,30
Просечан број чланова 2,9
4.13 Migracije stanovništva
4.13.1 Doseljenici
Od ukupnog stanovništva trenutno nastanjenog u opštini doseljenici čine 51%. Od toga najvećibroj njih se doselio u
periodu od 1991-1995 i to 12,24% .
Tabela 28. Broj doseljenika po vremenskom periodu i po polu, 2011
Укупно Досељено из Републике Србије
Свега Из исте области Из друге

области
Из другог Из друге
насеља исте општине
општине
Рума 27554 12905 3506 3830 5569

1980 и раније 11271 5535 1236 1635 2664
1981-1985 1356 863 293 265 305
1986–1990 1227 817 303 228 286
1991–1995 6649 732 300 175 257
1996–2000 2005 1058 325 267 466

2001–2005 1357 960 323 279 358
2006. и касније 2256 1883 610 571 702
Непозната година 1433 1057 116 410 531
Мушко 11390 4656 1160 1242 2254
1980 и раније 4618 2072 415 550 1107
1981-1985 453 267 83 67 117
1986–1990 417 249 92 53 104
1991–1995 3074 219 82 44 93
1996–2000 879 413 120 87 206
2001–2005 502 321 106 95 120
2006. и касније 836 670 221 179 270
Непозната година 611 445 41 167 237
Женско 16164 8249 2346 2588 3315
1890 и раније 6653 3463 821 1085 1557
1981-1985 903 596 210 198 188
1986–1990 810 568 211 175 182
1991–1995 3575 513 218 131 164
1996–2000 1126 645 205 180 260
2001–2005 855 639 217 184 238
2006. и касније 1420 1213 389 392 432
Непознатагодина 822 612 75 243 294
Najveći broj doseljenika koji trenutno žive u Rumi se doselio sa područja Hrvatske (55,27%) i Bosne i Hercegovine
(38,24%).
Tabela 29. Strukura doseljenika prema području sa kojeg su doseljeni, 2011.
Досељени из других земаља
Свега Из бивших република СФРЈ Из осталих

БИХ Македонија Словенија Хрватска Црна земаља
Гора
14642 5600 164 84 8092 107 595 Рума
5732 3204 111 27 2182 45 163 1980 и раније
492 301 11 19 85 9 67 1981–1985
409 277 15 4 84 5 24 1986–1990
5917 1067 5 24 4776 6 39 1991–1995
947 260 7 3 598 12 67 1996–2000
397 181 - 1 150 12 53 2001–2005
373 132 10 - 78 13 140 2006 и каснија
4.13.2 Dnevne migracije
Najveći broj dnevnih migranata u Rumi putuje u druga naselja opštine.
Tabela 30. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2011

Досељено становништво
Од рођења станује у истом насељу 26785
Из Републике Србије и то: Izvor:
Укупно 27554
Свега 12905
Из других насеља исте општине 3506
Из других општина исте области 3830
Из других области 5569
Досељено становништво из Иностранства
Свега 14642
Из бивших република СФРЈ 14047
Из других земаља 595
Republički Zavod za statistiku Republike Srbije, 2011
5. Stambeni resursi
5.1 Stambena statistika
Stambena statisika se dosta promenila u odnosu na ranije posmatranu 2002. godinu i pređašnji popis stanovništva.
Opština Ruma, po poslednjem popisu u proseku ima 37,9 stanova na 100 stanovnika, što je neznatno manje u odnosu na
prosek za Sremski okrug (38,3), ali i značajno manje u odnosu na prosek za Republiku Srbiju (41,9).
Tabela 31. Uporedni pregled broja stanova po popisima iz 1991, 2002. i 2011. godine
1991. 2002. 2011.
Број станова у општини Рума 18.355 19.965 20.593
Број станова у Сремском 103.126 112.257 119.707
округу
Број станова у Србији 2.556.092 2.743.996 3.012.923
Izvor: Popis stanovništva Republike Srbije, 2011.
Opština Ruma i Sremski okrug imaju isti prosečan broj lica u stanovima (2,6), dok je u Republici Srbiji 2,4. U nastavku sledi
grafički prikaz uporednog pregleda prosečnog broja stanova na 100 stanovnika po popisima iz 2002. i 2011. godine.
Графикон 20. Просечан број станова на 100 становника
50
40
30
20
10
у Сремском округу Србији
Tabela 32. Stanovi prema svojini i osnovu po kojem domaćinstva koriste stan po oblastima, 2011.
Приватна Јавна остали

Приватна својина 2 и (државна) облици
Област Укупно својина 1 лица више лица својина својине
Општина Рума 21.062 16.337 3.146 143 221
Сремски округ 132.406 10.107 16.566 1.035 1.116
Србија 3.231.931 2.690.028 231.833 25.142 26.522
Najveći procenat stanova u opštini Ruma je u privatnoj svojini jednog lica (82%), 16% je u privatnoj svojini dva i više lica.
Tabela 33. Nastanjeni stanovi prema osnovu po kojem domaćinstva koriste stan, 2011.
Област Укупно Власништво Закуп Подстанарство Сродство Остало

Општина
Рума 17.828 15.790 259 861 900 18
Сремски
округ 101.897 90.094 1.429 4.968 5.352 54
Србија 2.423.208 2.121.484 40.900 122.530 136.949 1345
Izvor: Popis stanovništva Republike Srbije, 2011.
Na osnovu podataka iz poslednjeg popisa 2011. godine, u opštini Ruma, čak 88% domaćinstava živi u vlastitim stanovima,
a svega 5% živi u podstanarskim uslovima.
Tabela 34. Stanovi za stalno stanovanje po broju i površini, 2011
Сремска област Општина Рума

Станови са
број површина број површина
површином (м2)
дo 30 5.968 150.908 919 23.443
31-40 8.916 335.708 1.533 57.045
41-50 13.716 658.571 2.424 115.946
61-80 30.460 2.216.934 5.279 385.367
81-100 22.015 2.085.686 3.657 345.015
101-120 7.627 879.352 1.245 142.751
121-150 6.248 886.054 1.029 145.385
150 и више 6.912 1.349.980 1.114 218.814
Na teritoriji opštine Ruma, a i u Sremskoj oblasti, najbrojniji su stanovi sa površinom između 61-80 m2, dok je najmanji
broj stanova sa površinom do 30 m2.
Tabela 35. Broj i površina stambenih jedinica po vrsti, po oblastima, 2011.
Станови који се
Привремено Станови за користе у време Станови у којима Настањене Просторије Колективне
Станови Настањени ненастањени Напуштен одмор и сезонских радова се искључиво пословне настањене стамбене
укупно станови станови и станови рекреацију у пољопривреди обавља делатност просторије из нужде јединице
Број станова и површина у m²
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ¹
Укупно
број 3.231.931 2.423.208 475.759 113.956 177.989 23.530 17.489 5.563 7.635 702
површина у m² 230.518.414 179.703.282 31.741.687 6.404.089 10.379.218 1.102.303 1.187.835 297.419 134.458 0
Сремска област
Укупно
број 132.406 101.897 14.427 3.383 11.875 501 323 175 222 22
површина у m² 10.264.448 8.332.697 1.061.622 202.979 621.546 20.553 25.051 10.452 3.912 0
Рума
Укупно
број 21.062 17.828 2.370 395 366 39 64 46 47 1
површина у m² 1.657.264 1.431.747 173.677 24.229 20.244 1.921 5.446 2.518 775 0
Извор података: Републички завод за статистику
¹ Од 1999. без података за АП Косово и Метохија
Opština Ruma ima najveći procenat nastanjenih stanova, čak 84,65% u odnosu na Sremsku oblast
–76,96% i Republiku Srbiju – 74,98%.
Tabela 36. Stanovi prema broju domaćinstava u opštini Ruma, 2011
2002. 2011.
Број станова са једним
домаћинством 17.142 17.195
Број станова са два домаћинства 1.160 572

Број станова са три и више
домаћинства 84 61
Укупан број настањених станова 18.408 17.828

домаћинства
Tabela 37. Struktura nastanjenih stanova prema broju lica, 2011
Удео у укупном броју

Општина Рума станова у општини (%)
Укупан број настањених станова 17.828 100,00
Број станова са 1 лицем 3.502 19,64
Број станова са 2 лица 4.344 24,36
Број станова са 6 лица 969 5,43
Број станова са 7 и више лица 455 2,55
U strukturi nastanjenih stanova u Rumi su najzastupljeniji stanovi sa jednim domaćinstvom (96,44%), i stanovi u kojima
stanuje 2 lica (24,36%).
Tabela 38. Struktura nastanjenih stanova prema broju soba po oblastima, 2011.
Удео у укупном
броју станова у Сремска
Рума општини (%) област Србија1
укупно 17.828 100,00 101.897 2.423.208
Једнособни 1.719 9,64 9.741 327.906
Двособни 5.258 29,49 29.614 845.977
Трособни 5.431 30,46 30.277 701.899
Четворособни 2.986 16,74 17.841 318.333
Петособни 1.290 7,23 7.721 117.585
Шестособни 681 3,81 3.894 64.268
Седмособни 224 1,26 1.307 19.739
Осмособни 128 0,71 867 15.253
Деветособни и већи 111 0,62 635 12.248
Izvor podataka: Republički zavod za Statistiku ¹ Od 1999. bez podataka za AP Kosovo i Metohija
Prema udelu u ukupnom broju stanova, u opštini Ruma najzastupljeniji su trosobni stanovi – 30,46%, potom dvosobni
(29,49%) pa četvorosobni stanovi (16,75%).
Tabela 39. Broj stanova prema opremljenosti instalacijama i osnovu korišćenja u opštini Ruma, 2011.
Станови укупно Настањене стамбене јединице

Број Број %
Укупно 21.062 17.828 100
Јавни водовод 15.111 13.273 74,45
Остали типови водовода 4.460 3.807 21,35
Хидрофор и сл. 659 472 2,39
Јавна канализација 9.974 8.714 48,87
Септичка јама и сл. 10.256 8.838 49,57
Електрична енергија 20.906 17.785 99,76
Грејање 14.746 13.077 73,35
Станови без инсталација 108 41 0,23

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku
Što se tiče opremljenosti stanova instalacijama, većina nastanjenih stambenih jedinica u opštini Ruma su snabdevene
električnom energijom (99,76%), javnim vodovodom (74,45%) i grejanjem (73,35%).
Грејање, 73.35 74.45
2.39
48.87
сл.,
49.57
Tabela 40. Nastanjeni stanovi prema vrsti grejanja i energenata za grejanje, 2011.
Дрво и Мазут и уље Плинско/гасн Електрична Друга врста
Укупно Угаљ сл. за ложење о гориво енергија енергије
Настањени станови према врсти грејања и енергената за грејање, по општинама и градовима
Централно грејање 535.456 335.467 267.089 402.975 469.648 68.358 2.111
Етажно грејање 498.835 165.797 301.996 4.265 120.374 56.083 5.391
Без инсталација централног/етажног грејања 1.386.460 222.469 1.049.500 936 122.964 252.231 9.204
Централно грејање 7.680 242 719 6.041 7.680 818 11
Етажно грејање 26.917 6.568 13.173 207 15.267 1.548 259
Без инсталација централног/етажног грејања 67.163 10.447 49.335 39 17.580 6.320 445
Рума
Централно грејање 2.492 90 271 2.492 2.492 207 3
Етажно грејање 3.990 875 2.014 35 2.552 215 25
Без инсталација централног/етажног грејања 11.317 2.103 7.920 9 3.709 921 73
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku ¹ Od 1999. bez podataka za AP Kosovo i Metohija
U opštini Ruma skoro je jednak procenat zagrevanja domaćinstava na centralno i etažno grejanje, dok je ukupno 11.317
stanova bez instalacija za i, već se pretežno greju na drvo (oko 70%).
5.2 Stambena izgradnja

U 2011. godini prosečna površina izgrađenih stanova u opštini Ruma (77,5 m2) je malo manja od proseka za Sremski okrug
(78,0 m2) i iznad proseka koji je zabeležen za Republiku Srbiju (64,2 m2).
Karakteristično za Sremsku oblast, pa i za opštinu Ruma je da su svi završeni stanovi u 2011. godini u privatnoj svojini.
Tabela 41. Stambena izgradnja, 2011.

Укупан број Укупан број
завршених незавршених Изграђени
Укупан број Укупан број станова у станова у станови на Просечна површина
завршених незавршених приватној приватној 1000 завршених станова
станова станова својини својини становника (м 2 )
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ¹ 18.449 20.070 16.083 8.153 2,5 64,2
Сремска област 977 845 977 583 3,0 78,0
Општина Рума 206 173 206 173 3,7 77,5
Poslednjih godina primećena je tendencija opadanja izgradnje stambenih jedinica. U 2013. godini prosečna površina
završenih stanova je u opštini Ruma (54,1%) opala za čak 23,4% u odnosu na 2011., u Sremskoj oblasti (64,1%) za 13,9%, a
u Republici Srbiji (63,1%) neznatan pad od svega 1,1%.
Tabela 42. Broj i površina izgrađenih stanova u 2011/2012/2013 godini
2011 2012 2013

Број Површина Број Површина Број Површина
завршених завршених завршених завршених завршених завршених
станова станова, м2 станова станова, м2 станова станова, м2
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ¹ 18.449 1.184.689 15.223 945.145 13.505 852.488
Сремска област 977 76.221 731 52.758 587 37.640
Рума 206 15.960 188 11.678 120 6.486
5.3 Cene na tržištu
Cena stanova na tržištu u Rumi varira u zavisnosti od zone, pa tako prosečna cena kvadratnog metra u prvoj zoni košta
otprilike oko 530 €/m2, dok je u drugoj zoni oko 470€/m2, odnosno u trećoj zoni oko 220 €/m2. Cena kuća je niža i kreću
se od 290 €/m2 u centru do 220 €/m2 na periferiji grada.
Tabela 43. Prosečne cene kvadratnog metra po zonama u opštini Ruma, 2014 (u RSD)
ПРВА ДРУГА ТРЕЋА ЧЕТВРТА

зона зона зона зона
Станови 64.000 57.000 27.000
Куће за становање 35.000 32.000 27.000
Пословне зграде и др. објекти који
служе за обављање делатности 75.000 70.000 30.750 12.650
гараже и гаражна места 19.000 17.000 8.000
Грађевинско земљиште 515 700 515
Пољопривредно земљиште 100 70
Земљиште које није у функцији
грађевинског земљишта већ се
користи као пољопривредно 100
Шумско 63
Izvor: Odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015, na
teritoriji opštine Ruma
Tabela 44. Predviđena vrednost građevinskih radova, avgust 2014.

2014/август
Адаптација
Реко- нестамбене Увођење
Укупно Новоградња Доградња нструкција Адаптација у стамбене Санација инсталација Одржавање
Предвиђена вредност радова, хиљ.РСД, од 2011
Укупно 17.791.449 16.182.446 980.708 380.405 35.124 17.800 129.339 16.450 49.177
Зграде 7.708.916 6.423.543 911.062 249.927 35.124 17.800 10.483 16.450 44.527
Стамбене зграде 3.453.716 3.095.180 232.817 66.598 15.321 17.800 6.061 10.183 9.756
Укупно 1.373.287 1.288.057 63.259 17.000 1.024 0 0 2.386 1.561
Зграде 1.281.706 1.199.059 63.259 14.417 1.024 0 0 2.386 1.561
Стамбене зграде 156.717 130.150 15.683 9.587 501 0 0 500 296
Рума
Укупно 996.447 988.297 0 6.900 1.024 0 0 200 26
Зграде 987.516 979.366 0 6.900 1.024 0 0 200 26
Стамбене зграде 11.091 7.287 0 3.077 501 0 0 200 26
Tabela 45. Cene stanova novogradnje, prvo polugodište 2014.
2014/I полугодиште
Просечна цена станова новоградње, од 2011
просечна површина станова, м2 54
просечна цена по м2 - укупно, РСД 134.139
цена грађевинског земљишта по м2, РСД 33.117
цена грађења по м2, РСД 81.344
остали трошкови по м2 , РСД 19.678
Београдски регион
остали трошкови по м2 , РСД 21.602
Рума
остали трошкови по м2, РСД 2.553
Prosečna površina stanova novogradnje koji se grade u Rumi je 43 m2 , što je ispod proseka i za beogradski region i za
Republiku Srbiju. Što se tiče prosečne cene po m2 – ona je u opštini Ruma značajno niža u odnosu na novoizgrađene
stambene jedinice u Beogradu.
6. Privreda
6.1 Privredna struktura
Ruma je danas, na početku 21. veka, jedan od privrednih i kulturnih centara Srema i njena današnja ekonomska uloga
odraz je njene bogate istorije preduzetništva kojoj su pečat davali vredni ljudi ovog kraja. Industrija, zanatstvo, trgovina i
poljoprivreda čine jaku ekonomsku osnovu na podlozi koje su stvoreni uslovi za dalji razvoj opštine Ruma i njeno
napredovanje, kako na polju ekonomije, tako i na polju kulture i obrazovanja.
Povoljni uslovi za daljnji razvoj privatnog preduzetništva omogućeni su između ostalog i definisanjem i prostornim
uređenjem 5 slobodnih lokacija (zona) predviđenih za izgradnju objekata male privrede različite namene, infrastrukturno i
komunalno opremljenih. Dobra organizacija posla i ažurnost nadležnih upravnih organa, maksimalna pojednostavljenost
upravnog postupka, omogućuje zainteresiranim građanima i preduzetnicima da u relativno kratkom vremenu ishoduju
potrebne dozvole za gradnju i otpočnu privatni biznis.
Ruma ima raznovrsnu privredu koja je kroz svoj razvoj imala uspone, ali i padove. Svoj doprinos razvoju opštine u svim
njenim segmentima svakako su imala preduzeća kao što su: „Fabrika koža“, „Rumaguma“, „Rumaplast“, „Agroruma“,
„Sremput“, „Rumen“, „Rumatrans“, Fabrika obuće
„Fruška gora“, „Žitopromet“ i dr.. Neka od ovih preduzeća su u novonastalim tržišnim uslovima privređivanja prestala sa
svojom delatnošću ili su se preorijentisala na nove proizvodnje. Većina nekad društvenih preduzeća promenila je vlasničku
strukturu, te je privatni kapital postao dominantan što je doprinelo uspešnijim poslovnim rezultatima. Mala i srednja
preduzeća postala su osnova privrednog razvoja Rume, a tu svakako treba pomenuti: „Andrijašević“, „Agromix“, „Frigo
Žika-Soko“, „BB Elektronik“, kao i veliki broj samostalnih zanatskih, ugostiteljskih i trgovinskih radnji.
Najveći potencijal za privlačenje investicija i privredni razvoj leži u atraktivnoj industrijskoj zoni – Rumska petlja, koja je
izdeljena je na pet mini zona i sve one se nalaze u neposrednoj blizini autoputa, dok su prilazi napravljeni sa razgranate
mreže regionalnih puteva.
6.1.1 Privredna struktura po delatnostima
U opštini Ruma prema privrednoj strukturu značajno mesto zauzimaju: poljoprivreda, sa dosta plantažnih voćnjaka i
površina pod povrćem, zatim mlinska industrija, prerada povrća, industrija gume, kože i plastike.
U strukturi preduzeća po sektorima delatnosti u opštini Ruma su najbrojnija preduzeća u oblasti trgovine (42%), zatim
preduzeća u oblasti prerađivačke industrije (17%), poljoprivredi (12%), građevinarstva (8%), saobraćaja, skladištenja i veza
(8%), itd.
Образовање 875
Здравстена и социјална заштита 794
Уметност, забава и рекреација 151
Остале услужне далетности 305
Делатност домаћинства као послодавца 3
Делатност екстериторијалних организација
општини Рума, 2011.и тела 2
Трговина
Грађевинарство
Tabela 46. Struktura aktivnog stanovništva koje obavlja radnu aktivnost prema zanimanju 2011.
Занимања Активно
становништво
Укупно 16.166
Пољопривреда, шумарство и рибарство и сродни 2357
Рударство 9
Прерађивачка индустрија 3.658
Снадбевање електричном енергијом, гасом и паром 258
Снадбевање водом и управљање отпадним водама, процес 328
уклањања отпада
Грађевинарство 1.235
Трговина на велико и мало и поправка моторних возика 2.501
Саобраћај и складиштење 1.107
Услуге смештаја и исхране 423
Информисање и комуникације 166
Финансијске делатности 200
Пословање некретнинама 18
Стручне, научне, иновације и техничке делатности 391
Администратвине и помоћне услужне делатности 153
Државна управа и обавезно социјално осигурање 1.160
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije
U strukturi preduzetničkih radnji po sektorima delatnosti u opštini Ruma najbrojnije su radnje u oblasti trgovine (35%),
zatim radnje u oblasti prerađivačke industrije (19%), saobraćaja, skladištenja i veza (9%), građevinarstva (9%), nekretnina
(8%), itd
U opštini Ruma najbrojnija su mala preduzeća, čak 93,4%, a prema obliku organizovanja najbronije su samostalne radnje
(99,3%).
6.1.2 Industrija
Najznačajnije kompanije u sektoru industrijske proizvodnje u opštini Ruma su „Luxory Tannery“,
„Mitas“, „Rumaplast“, „Žitopromet“, „Insert“, „Andrijašević“, „Agromix“, „Frigo Žika – Soko“,
„BB Elektronik“, „Adriana.teks“, „Rumatrans“ i druge.
6.1.3 Poljoprivreda
Opština Ruma zahvaljujući svom geografskom položaju može da se pohvali velikim površinama koje predstavljaju obradivo
poljoprivredno zemljište najvišeg kvaliteta. Oko 74% teritorije opštine je pod poljoprivrednom površinom, što Rumu
svrstava u red opština sa značajnim resursom i velikim potencijalom za dalje unapređenje i inteziviranje poljoprivredne
proizvodnje. 13% teritorije je obraslo šumom. Ono što je veoma važno je činjenica da su na ovom području zastupljene
sve vrste poljoprivredne proizvodnje. Kao tradicionalno poljoprivredni region Ruma i danas poseduje solidnu osnovu za
razvoj ove delatnosti. Od ukupno 17.541 domaćinstva, oko 7.000 domaćinstava se bavi poljoprivredom.
Individualnim poljoprivrednicima od velikog značaja je i uspešna saradnja sa zemljoradničkim zadrugama, prvenstveno sa

„Novom Budućnosti“ iz Žarkovca. Ruma poseduje industrijske kapacitete za preradu voća i povrća, kao i klanice, silose i
sušare. Postoji i privatna hladnjača u Industrijskoj ulici u Rumi, kao i farma i klanica „Mesoprodukt“. Kao veoma značajan
potencijal treba istaći ribnjak u selu Pavlovci i jezero Borkovac.
Kapaciteti silosa (bez podnih skladišta) su:
- „1.Maj“ - 20.000 tona - „Žitopromet“ - 20.000 tona
- „Agroprodukt“ - 4.500 tona - „Agrar FM“ - 6.000 tona
- „Mlin Putinci“ - 1.500 tona - „Mlin Popović“ - 9.500 tona
- „Nova budućnost“ - 10.000 tona
Potencijalnim investitorima u poljoprivredu ali i domaćem stanovništvu veliku pomoć pruža DP „Poljoprivredna stanica
Ruma“. Ona svojim radom pokriva teritorije opština Ruma, Inđija i Irig sa ukupno 43 katastarske opštine i 89.000 hektara
obradivih površina. Stanica je smeštena u centru Rume, u Železničkoj ulici broj 12. Osnovna delatnost DP „Poljoprivredna
stanica Ruma“ je savetodavna i sastoji se od:
• pružanja stručnih saveta, informacija i pomoći poljoprivrednim proizvođačima o tehničko-tehnološkim,

komercijalno-tržišnim, organizacionim i drugim aspektima poljoprivredne proizvodnje. Savetodavni rad se odvija u
neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima na farmama, u poljoprivrednoj stanici, kao i putem telefona i
sredstava javnog informisanja;
• organizovanja edukacija poljoprivrednih proizvođača putem stručnih predavanja, postavljanjem agrotehničkih i

sortnih ogleda, organizovanjem dana polja;
• imlementacije Zakona i uredbi Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i pokrajinskog

sekretarijata za poljoprivredu;
• pružanja pomoći poljoprivrednim proizvođačima prilikom registracije gazdinstava, izrade biznis planova,
projekata, popunjavanja obrazaca za dobijanje kredita i subvencija;
• pružanja pomoći pri osnivanju udruženja poljoprivrednih proizvođača;
• pružanja pomoći lokalnim zajednicama u izradi strategija vezanih za ruralni razvoj.
Savetodavnu službu čine stručnjaci, diplomirani inženjeri iz oblasti stočarstva, zaštite bilja, ratarstva i povrtarstva,
voćarstva i vinogradarstva, kao i specijalisti za organsku proizvodnju. Osim savetodavnog rada „Poljoprivredna stanica
Ruma“ obavlja i sledeće poslove:
o kontrolu plodnosti zemljišta
o kontrolu kvaliteta merkantilnih poljoprivrednih proizvoda
o fitosanitarnu kontrolu
o kontrolu rada osnovnih matičnih službi u stočarstvu
o kontrolu proizvodnje semenskog i sadnog materijala
o prikupljanje, obradu i distribuciju svih podataka sa terena vezanih za poljoprivrednu proizvodnju.

„Poljoprivredna stanica Ruma“ je član nevladine organizacije „Agromreža“ kao i udruženja za proizvodnju organske hrane
„Terra's“, sa kojim je organizovala prvu bio-školu u Sremu za proizvođače zainteresovane za prelazak na organsku
proizvodnju. Poljoprivredna stanica Ruma je osnivač udruženja „VitaS“ koje je član nacionalne asocijacije „Eko turizam
Srbija“ i fonda
„Turistički klaster Srema“.
U Rumi takođe postoji jedina regionalna poljoprivredna škola „Stevan Petrović Brile“, koja svake godine osposobljava sve
vrste profila zanimanja vezanih za poljoprivredu, od poljoprivrednih i veterinarskih tehničara, preko biotehnologa i raznih
zanatlija potrebnih za ceo proces poljoprivredne proizvodnje. U opštini Ruma ima 64,2% nepoljoprivrednih, 19,4%
poljoprivrednih i 11,5% mešovitih gazdinstava. Od poljoprivrednih gazdinstava najbrojnija su gazdinstva veličine od 5-10
ha (37,8%), a zatim od 1-5 ha (34,1%). Prema načinu korišćenja najveći deo poljoprivredne površine u opštini Ruma se
koristi kao oranice i bašte i to za proizvodnju žitarica (62,8%), zatim za proizvodnju industrijskog bilja (20,3%), povrtarskih
kultura (7,9%), krmnog bilja (3,7%), itd.
Tabela 47. Angažovana radna snaga u seoskim gazdinstvima u opštini Ruma, 2011.
Укупно
годишња радна
број лица јединица
Радна снага према типу производње: Број лица и годишња радна јединица
Рума
Укупно 11.302 5.327,09
Носиоци газдинства 5.406 2.354,56
Чланови газдинства 5.577 2.224,22
Породична газдинства - Стално запослени 24 14,46
Правна лица и предузетници - Стално запослени 295 280,49
Породична газдинства - Сезонска и радна снага под
уговором 368,48
Правна лица и предузетници - Сезонска и радна снага
под уговором 84,88
U okviru seoskih gazdinstava godišnje je angažovano 11302 lica od čeka 48% čine lica koji su nosioci domaćinstava. Stalno
zaposlene čini 0,21%, dok su 2,6% pravna lica i preduzetnici.
начину коришћења у општини Рума
повртно биље
крмно биље
63%
баре
Tabela 48. Broj i površina gazdinstava prema tipu proizvodnje
Укупно
површина,
ха број газдинстава
Број газдинстава и површина под различитим усевима према типу производње
Рума
Укупно
Пшеница и крупник 11.062,96 2.565
Раж 3,54 6
Јечам 577,96 526
Овас 8,97 8
Кукуруз за зрно 16.650,76 3.366
Остала жита за зрно 235,55 169
Жита укупно 28.539,74 3.856
Грашак за суво зрно 1,94 4
Пасуљ 17,05 56
Остале махунарке 0,04 1
Махунарке укупно 19,03 58
Кромпир 31,70 71
Шећерна репа 1.614,66 39
Дуван 479,36 66
Хмељ 0,00 0
Уљана репица 282,18 3
Уљана тиква 0,00 0
Сунцокрет 1.421,53 324
Соја 4.063,04 837
Остали усеви за производњу уља 0,00 0
Биље за производњу текстилних влакана 0,00 0
Лековито и ароматично биље 0,00 0
Остало индустријско биље 1,34 1
Индустријско биље укупно 6.247,45 1.137
Парадајз 31,45 137
Купус и кељ 31,63 99
Паприка 41,51 130
Црни лук 48,41 114
Бели лук 1,29 27
Карфиол 8,44 35
Шаргарепа 8,20 27
Грашак за зелено зрно 3,96 27
Остало свеже поврће 104,77 238
Бостан (диње и лубенице) 895,66 507

Јагоде 6,58 20
Поврће, бостан и јагоде укупно 1.181,90 836
Цвеће и украсно биље 0,90 13
Мешавина трава 32,05 13
Кукуруз за силажу 12,95 5
Детелина 309,32 311
Луцерка 466,19 413
Остале крмне легуминозе 6,32 8
Остало биље које се жање зелено 2,76 4
Сточна репа 0,00 0
Остало коренасто и зељасто крмно биље 0,40 1
Крмно биље укупно 829,99 734
Семенски и садни материјал за продају 1.228,12 3
Остали усеви на ораницама и баштама 0,00 0
Угари 230,57 66
Оранице и баште 39.924,06 4.312
Стални засади 548,09 1.004
Коришћено пољопривредно земљиште
(КПЗ) 41.335,57 5.425
Najveći broj gazdinstava 3.856 u opštini Ruma, uzgaja žito, sa ukupnom povšinom 28.539,74, hektara koja čini oko 69%
ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta, od čega je najveća povšina pod kukuruzom 16.650,76 hektara u okviru
3.366 domaćinstava, pšenice i krupnika 11.062,96 u okviru 2.565 gazdinstava. Industrijsko bilje se gaji na 6.247,45
hektara, što je 15% u 1.137 gazdinstava dok se soja gaji u 837 domaćinstva i čini 10% iskorišćenog poljoprivrednog
zemljišta. 96% iskorišćenog poljoprivrednog zemšljišta organizovano je u oranice i bašte.
Od ratarskih kultura u opštini Ruma najveći ukupan prinos se ostvaruje proizvodnjom šećerne repe (40%) i kukuruza
КУЛ ТУРА У ОПШТИНИ РУМА
Кукуруз
Пшеница
Луцерка
(39%), zatim proizvodnjom pšenice (13%), lucerke (3%), itd.
Prosečan prinos jabuke znatno je niži u opštini Ruma nego što je u proseku za Sremski okrug i Republiku Srbiju. Sa druge
strane prosečan prinos šljive značajno je viši u rumskoj opštini. Prosečan prinos grožđa je približno jednak prosečnom
prinosu na nivou Republike.
Tabela 49. Gazdinstva i grla stoke prema tipu proizvodnje u opštini Ruma, 2011
Укупно
број грла број газдинстава
Број газдинстава и грла стоке по врстама и број условних грла према типу производње
Рума
Укупно
Условно грло 20.308 4.470
Музне краве 1.207 448
Остале краве 29 10
Говеда 5.024 663
Биволи 1 1
Крмаче 5.305 1.856
Свиње 61.310 3.681
Овце 4.962 448
Козе 1.783 549
Коњи 262 114
Магарци 15 11
Бројлери 145.936 1.185
Кокошке носиље 42.798 2.481
Живина 224.758 3.800
Кунићи 325 85
Нојеви 0 0
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2011.
Najveći broj domaćinstva 4.470 gaji uslovna grla i to 20.308 dok je najbrojnija živina 224.758 koja se gaji u okviru 3.800
domaćinstava i svinje 61.310 grla u okviru 3.681 domaćinstvo.
U odnosu na prosek za Republiku Srbiju: prosečan broj goveda na 100 ha obradive površine je nešto niži, prosečan broj
ovaca na 100 ha poljoprivredne površine je značajno niži, dok je prosečan broj svinja na 100 ha oranične površine
značajno viši u opštini Ruma.
6.1.4 Šumarstvo
Opština Ruma ima značajan deo svoje teritorje pod obraslom šumskom površinom (13%), što je svrstava u grupu
najšumovitijih opština u Republici Srbiji, naročito u poređenju sa opštinama na teritoriji AP Vojvodine.
6.1.5 Preduzeća prema broju zaposlenih
Najveći broj preduzeća u opštini Ruma ima od 1-10 zaposlenih (46,2%). Velika preduzeća koja zapošljavaju preko 1.000
radnika nisu zastupljena u ovoj opštini.
6.1.6 Makroekonomski pokazatelji
Najveći deo narodnog dohotka opština Ruma ostvaruje u sektoru poljoprivrede (34%), potom u sektoru prerađivačke
industrije (18%), trgovine (15%), saobraćaju i skladištenju (7%), građevinarstvu (5%), itd.
Пољопривреда
Грађевинарство
Трговина
Narodni dohodak po stanovniku ostvaren u 2005. godini (poslednjoj godini u kojoj je RZS merio ovaj makroekonomski
pokazatelj) u opštini Ruma je bio viši nego u proseku za Sremski okrug, ali i nešto niži u poređenju sa prosekom za
Republiku Srbiju.
Grafikon 30. Narodni dohodak po stanovniku (€)

6.1.7 Struktura izvoza
Opština Ruma godišnje ostvaruje značajno više vrednosti izvoza nego sve ostale opštine Sremskog okruga.
Grafikon 31. Vrednost izvoza (mil. USD), januar-decembar 2010
Grafikon 32. Vrednost uvoza (mil. USD), januar-decembar 2013.

Opština Ruma jedna je od retkih opština u Republici Srbiji koja redovno ostvaruje suficit u razmeni proizvoda i usluga sa
inostranstvom.
Grafikon 33. Vrednost spoljnotrgovinskog suficita/deficit (mil. USD)
6.1.8Struktura izvoza prema destinaciji
Opština Ruma je pre pet godina bila najveći izvoznik u Sremu sa učešćem u izvozu 27,8 %, pre svega zahvaljujući kompaniji
"Mitas" koja se bavi isporukama spoljnih pneumatskih guma na svetsko tržište.
U 2014. godini Opština Ruma se, gledano prema izvozu u odnosu na druge opštine Srema, nalazi četvrtom mestu sa
učešćem u izvozu od 16,99%, iza Sremske Mitrovice (30,76 %), Inđije (20,19) i Stare Pazove (18,47%).
6.2 Javne finansije
6.2.1 Prihodi opštinskog budžeta
U strukturi prihoda u budžetu opštine Ruma dominiraju tekući prihodi 87% što je karakteristično i za ostale opštine u
Republici Srbiji.
Tabela 50. Struktura prihoda opštinskog budžeta, 2013
Износ у динарима (РСД) Износ у еурима (€)

Укупни приходи 1.506.208.928,02 динара 13.138.357,79 еура
Укупни приходи по становнику 27.781,74 динара 241,78 еура
Текући приходи 1.304.674.274,24 динара 11.380.411,50 еура
Приходи од продаје нефинансијке - -
имовине
Примања од задуживања и продаје 201.534.653,78 динара 1.757.946,28 еура
финансијске имовине
Izvor podataka: Opštinska uprava Ruma, 2014.
6.2.2 Rashodi opštinskog budžeta
U strukturi rashoda u budžetu opštine Ruma dominiraju tekući rashodi (77% za 2014 godinu) i to u većoj meri nego što je
karakteristično i za većinu ostalih opština u Republici Srbiji.
Tabela 51. Struktura rashoda opštinskog budžeta, 2013
Износ у динарима (РСД) Износ у еурима (€)
Укупни расходи 1.408.520.708,21 динара 12.286.243,08 еура

Текући расходи 1.086.560.463,40 динара 9.477.848,57 еура
Укупни расходни по 19.995,96 динара 174,42 еура
становнику
Издаци за нефинансијску 313.082.844,81 динара 2.730.958,74 еура
имовину
Издаци за отплату главнице и 8.877.400,00 динара 77.435,78 еура
набавку финансијксе имовине
6.3 Javna preduzeća i ustanove
Javna preduzeća
JP „ GAS- RUMA“
Javno preduzeće za distribuciju prirodnog gasa ''GAS-RUMA'' Ruma osnovano je na osnovu Odluke Skupštine opštine
Ruma br.01-50/94 od 25.11.1994.godine (''Službeni list Opštine Srema'' br.15/94) sa ciljem obezbeđenja trajnog i
nesmetanog snabdevanja potrošača prirodnim gasom u pogledu količine i kvaliteta, a u skladu sa zakonom i opštim
uslovima o isporuci prirodnog gasa, energetskim bilansom i zaključenim ugovorima. Njegovo osninanje ima za cilj i
obezbeđenje i razvoj mreže razvodnog i distributivnog gasovoda na teritoriji opštine Ruma i opštine Irig.
JP''GAS-RUMA'' osnovano je iz Fonda za građevinsko zemljište kao nosioca gasifikacije u Rumi. Gasifikacija, kao značajna
infrastrukturna investicija otpočela je u Rumi početkom devedesetih godina prošlog veka. JP''GAS-RUMA'' Ruma počelo je
sa radom 01.01.1995.godine.
Preduzeće je upisano u Registar privrednih subjekata rešenjem Agencije za privredne registre BD 13487/2005 od
18.05.2005.godine.
U cilju usaglašavanja rada i poslovanja JP, osnivačkih i opštih akata u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, preduzeće
je usaglasilo svoje poslovanje i isto verifikovalo i objavilo preko APR-a.
Pretežna delatnost JP''Gas-Ruma'' je distribucija gasovitih goriva gasovodom označena šifrom
35.22. i obuhvata:
• distribuciju prirodnog gasa
• upravljanje distributivnim sistemom
• održavanje distributivnog sistema i
• javno snabdevanje prirodnim gasom.
Druga važna delatnost JP ''Gas-Ruma'', koja u osnovi proizilazi iz osnovne delatnosti jeste razvoj i izgradnja gasovoda na
ukupnom distributivnom području gde obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa. Ostale delatnosti su projektovanje i
izgradnja kućnih gasnih instalacija, gasne opreme, servis i montaža gasnih trošila.
JP ''Gas-Ruma'' poseduje 3 licence za obavljanje sledećih energetskih delatnosti: distribucija prirodnog gasa, upravljanje
distributivnim sistemom za prirodni gas i javno snabdevanje prirodnim gasom.
Ukupna dužina izgrađenog gasovoda na dan 31.12.2013.godine je 514.290 m, od toga 100.592m čeličnog gasovoda i
413.698 m distributivnog gasovoda, na kojima je izgrađeno ukupno 7.728 gasnih priključaka i to 7.583 tipskih i grupnih
priključaka, 100 individualnih priključaka na DG i 45 individualnih priključaka na RG.
Na dan 31.12. 2013.godine u svim naseljima opštine Ruma i opštine Irig gde je izgrađen distributivni i razvodni gasovod
gas koristi 6.976 potrošača. Postojeća izgrađena distributivna gasna mreža omogućuje priključenje još najmanje 6.000
potrošača.
U Opštini Ruma završena je gasifikacija svih naseljenih mesta.

U maju mesecu 2000.godine preduzeće je dobilo sertifikat o uvedenom sistemu kvaliteta po standardu ISO 9001: 2008
nakon pozitivne ocene od strane ovlašćene institucije RWTUV iz Nemačke.
JAVNO PREDUZEĆE DIREKCIJA ZA IZGRADNJU RUME
Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju Rume" (u daljem tekstu: Javno preduzeće) upisano je u Registar privrednih
subjekata kod Agencije za privredne registre Rešenjem broj: 1567/2005 od 14.02.2005. godine, matični broj: 08639787,
PIB: 101339066. Javno preduzeće je pravni sledbenik Javnog preduzeća za građevinsko zemljište i puteve Ruma , a od
01.01.2004.godine je indirektni korisnik Budžeta Opštine Ruma. Javno preduzeće osnovano je i posluje na neodređeno
vreme, radi:
1. obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika
usluga,
2. razvoja i unapređenja obavljanja delatnosti od opšteg interesa,
3. sticanja dobiti,
4. ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.
Pretežna delatnost Javnog preduzeća je:
- 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih građevina
Osim navedene pretežne delatnosti, Javno preduzeće obavlja će i druge delatnosti, kao što su:
- 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada
- 42.11 Izgradnja puteva i autoputeva
- 43.11 Rušenje objekata
- 43.12 Pripremna gradilišta
- 43.21 Postavljanje električnih instalacija
- 71.12 Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje
- 81.30 Usluge uređenja i održavanja okoline
- 84.13 Uređenje poslovanja i doprinos uspešnijem poslovanju u oblasti ekonomije.
Pored navedenih delatnosti Javno preduzeće obavlja i sledeće delatnosti:
- priprema predloge dugoročnih i srednjoročnih planova rada i razvoja na uređivanju građevinskog zemljišta, zaštiti
i razvoju puteva kao i godišnji program poslovanja,
- obavlja investicione i operativno-tehničke poslove stručnog nadzora kod izgradnje investicionih objekata
komunalnog sistema, objekata iz programa uređivanja građevinskog
zemljišta i održavanja, zaštite i razvoja opštinskih i nekategorisanih puteva i drugih javnih objekata,
-obavlja poslove na održavanju, korišćenju i unapređenju opštinskih i nekategorisanih puteva, evidenciju stanja na
opštinskim i nekategorisanim putevima, izgradnje i održavanju trotoara, biciklističkih i pešačkih staza i stajališta javnog,
mesnog i međumesnog prevoza putnika, održavanje i unapređenje svetlosne saobraćajne signalizacije, čišćenja snega i
leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina i obavlja druge poslove koje u oblasti puteva Republika Srbija poveri
Opštini,
- učestvuje u usaglašavanju planova i programa javnih komunalnih preduzeća u vezi sa uređivanjem građevinskog
zemljišta, prati, usmerava i usklađuje realizaciju programa pripreme i opremanja građevinskog zemljišta,
- obavlja stručne poslove u vezi sprovođenja postupka otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta kao i
pribavljanje građevinskog zemljišta,
- obavlja stručne poslove na pripremanju dokumentacija za pokretanje i vođenje postupka eksproprijacije,

administrativnog prenosa prava korišćenja i prava svojine nepokretnosi u javnoj svojini i preuzimanja poseda
neizgrađenog građevinskog zemljišta od ranijih vlasnika,
-obavlja sve stručne, administrativne i tehničke poslove u postupcima javnih nabavki za izvođenje radova na javnim
objektima od opšteg interesa,
- obezbeđuje prostorno-urbanističku dokumentaciju u cilju realizacije programa uređivanja građevinskog zemljišta

i obezbeđuje tehničku dokumentaciju iz oblasti uređivanja zemljišta, stara se o ažurnom funkcionisanju i razvoju u oblasti
građevinskog zemljišta ( katastar evidencija o vlasništvu, objektima, svojini zemljišta i objekata i stepenu izgrađenosti
infrastrukturnih sistema),
- izrađuje studije i analize o ekonomskoj opravdanosti uređivanja građevinskog zemljišta, i
- ugovara izvršavanje poslova iz delatnosti Javnog preduzeća
JP VODOVOD - RUMA
Javno preduzeće "Vodovod" Ruma osnovano je od strane SO Ruma sa prioritetnom delatnošću proizvodnja vode i
snabdevanje pitkom vodom građana i privrede na teritoriji opštine Ruma kao i skupljanje, odvođenje i prečišćavanje
otpadnih voda. Preduzeće egzistira od 1971.godine a od 2001.godine nosi naziv Javno preduzeće "Vodovod" – Ruma.
JP "Vodovod" Ruma upravlja i održava sistem vodosnabdevanja dveju opština: Ruma i Irig, koji se naziva Regionalni
vodovod "Istočni Srem". Iz Regionalnog vodovoda “Istočni Srem” vodom se snabdeva oko 60.000 stanovnika odnosno
sledeća naselja u opštinama Ruma i Irig: Ruma, Voganj, Stejanovci, Pavlovci, Žarkovac, Mali Radinci, Putinci, Donji
Petrovci, Buđanovci, Kraljevci, Irig, Vrdnik, Rivica kao i vikend zone u Irigu i Vrdniku zaključno sa bolnicom na Iriškom
vencu, hotelima, predajnikom RTS-a i hidrometereološkom stanicom “Kraljeve stolice”. Voda se transportuje sa kote 81
mnm (fabrika za preradu vode “Fišerov salaš”) do kote 520 mnm (objekat hidrometereološke stanice “Kraljeve stolice”)
preko sedam visinskih zona i isto toliko prepumpnih stanica.
Preduzeće funkcioniše kao jedinstvena celina u okviru koje postoje: I Radna jedinica - Zajedničke službe u čijem sastavu
su:
sektor opštih poslova
sektor finansija i računovodstva
sektor komercijalnih poslova, transporta, nabavke i uskladištenja II Radna jedinica - Tehnička služba u čijem
sastavu je
sektor razvoja i tehničke pripreme
III Radna jedinica - Proizvodnja i distribucija vode IV Radna jedinica - Održavanje i izgradnja
V Radna jedinica - Odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda
U preduzeću ima ukupno 148 zaposlenih od kojih je:
1 magistar
21 sa visokom stručnom spremom
4 sa višom stručnom spremom
122 otali
Godišnje se proizvede i isporuči potrošačima između 5.000.000 m3 i 6.000.000 m3 vode od kojih se 30% isporuči opštini
Irig. Za 2013.godinu, u odnosu na fakturisanu količinu vode potrošačima gubitak vode iznosi 44,55 %. Razlozi gubitka vode
su: stara mreža i neotkrivena curenja na cevovodima i ventilima, isticanja zbog kvarova na mreži, ispiranje mreže, pranje
filtera na fabrici vode, nelegalni priključci.
Ukupan broj priključaka na vodovodnoj mreži na teritoriji opštine Ruma u 2013.godini iznosio je 14.984 a na teritoriji
opštine Irig 4.719 što ukupno iznosi 19.703 priključka.
Danas se sistem za vodosnabdevanje sastoji iz sledećih objekata: Izvorište " Sava I " Q= 180 l/s
Izvorište "Fišerov salaš" Q= 60-70 l/s
Postrojenje za kondicioniranje vode Q= 250 l/s
Rezervoarski prostor:
Iza potrošača V= 2710 m3
Na Fabrici vode V= 1000 m3
U Irigu V= 800 m3
U Vrdniku V= 320 m3
Cevovod sirove vode Ø600 - 5.900 m
Magistralni cevovod Ø500 i Ø350 - 11.840 m Vodovodna mreža po gradu i
naseljenim mestima ukupne dužine L ~ 460 km
Vodosnabdevanje grada Rume i 9 naselja na t.o.Ruma (D.Petrovci, Putinci, Žarkovac, Mali Radinci, Voganj, Pavlovci,
Stejanovci, Kraljevci i Buđanovci) vrši se iz dva organizovana izvorišta "Fišerov salaš" i "Sava I" kod Jarka.
Lokalna izvorišta kojima gazduje JP "Vodovod" Ruma su:
bunar za vodosnabdevanje naselja Grabovci-Vitojevci
bunar za vodosnabdevanje naselja Dobrinci
bunar za vodosnabdevanje naselja Nikinci

Pored navedenih, JP "Vodovod" gazduje i bunarom u naselju Putinci i bunarom ispred naselja Mali Radinci, oba povezana
u Regionalni vodovod.
Naselja Klenak, Platičevo i Hrtkovci imaju sopstvena izvorišta kojima gazduju Mesne zajednice.
JP „KOMUNALAC“
Javno preduzeće „Komunalac“ u Rumi je pravni sledbenik RO za projektovanje, urbanizam i izgradnju, komunalne i
stambene delatnosti „Rumaplan“ koja je osnovana rešenjem Skupštine opštine Ruma 10.12.1965. godine. U to vreme je
postojao u okviru RO kao OOUR Komunalne delatnosti. Godine 1973. u okviru RO „Rumaplan“ je poslovala kao OOUR
„Izgradnja“, zatim 1975. godine se konstituisala u Komunalnu radnu organizaciju „Borkovac“ koja je egzistirala sve do
20.12.1979. godine. Dana 09.01.1980. godine je oformljena Radna organizacija „Komunalac“- komunalna radna
organizacija s potpunom odgovornošću. Komunalno preduzeće „Komunalac“ u Rumi sa PO je osnovano dana 19.12.1989.
godine kao javno preduzeće. Od dana 31.12.1997. godine preduzeće posluje pod nazivom Javno preduzeće „Komunalac“
u Rumi.
Javno preduzeće „Komunalac“ u Rumi je po svom statusu javno preduzeće osnovano radi obavljanja komunalnih
delatnosti od opšteg interesa za sve građane i privredu i to za obavljanje sledećih komunalnih delatnosti:
1. upravljanje komunalnim otpadom - sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoženje, tretman i bezbedno
odlaganje uključujući upravljenje, održavanje, saniranje i zatvaranje deponija, kao i selekciju sekundarnih sirovina i
održavanje, njihovo skladištenje i tretman;
2. održavanje čistoće na površinama javne namene - pranje asfaltiranih, betonskih, popločanih i drugih površina
javne namene, prikupljanje i odvoženje komunalnog otpada sa tih površina, održavanje i pražnjenje posuda za otpatke na
površinama javne namene kao i održavanje javnih česmi, bunara, fontana, kupališta, plaža i toaleta;
3. upravljanje grobljima i pogrebne usluge - održavanje grobalja i objekata, koji se nalaze u sklopu groblja
(mrtvačnica, kapela i krematorijuma), sahranjivanje ili kremiranje, održavanje pasivnih grobalja i spomen obeležja, kao i
prevoz posmrtnih ostataka umrlog od mesta smrti do mrtvačnice na groblju ili do krematorijuma;
4. upravljanje javnim parkiralištima - stvaranje i održavanje uslova za korišćenje javnih saobraćajnih površina i
posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje
uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa;
5. upravljanje pijacama i upravljanje vašarom - komunalno opremanje, održavanje i organizacija delatnosti na

zatvorenim i otvorenim prostorima, koji su namenjeni za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih
proizvoda;
6. održavanje javnih zelenih površina - uređenje, tekuće i investiciono održavanje i sanacija zelenih rekreativnih
površina i orezivanje drveća i šišanje živice;
7. dimničarske usluge - čišćenje i kontrola dimovodnih i ložnih objekata i uređaja i ventilacionih kanala i uređaja;
8. delatnost zoohigijene - hvatanje, zbrinjavanje, veterinarska nega i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa
i mačaka) u prihvatilišta za životinje, lišavanje života za neizlečivo bolesne i povređene napuštene i izgubljene životinje,
kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka, neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne
namene do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla, sprovođenje mera kontrole i
smanjenja populacije štetnih organizama, glodara i insekata sprovođenjem mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije
na površinama javne namene.
Pored ovih osnovnih delatnosti koje su od vitalnog značaja za odvijanje privrednih aktivnosti i života u naseljima, JP
„Komunalac“ u Rumi obavlja i delatnosti čija se valorizacija postiže na tržištu u uslovima slobodne konkurencije.
Delatnosti ovakvog karaktera su: izgradnja i održavanje zelenih površina, prikupljanje i prerada sekundarnih sirovina,
rasadnička proizvodnja ukrasnog drveća i šiblja i proizvodnja i prodaja cveća, prodaja pogrebne opreme i rekvizita,
kamenorezačka delatnost.
Preduzeće je organizovano na sledeći način:
1. Sektor tehničke operative u okviru koga se nalaze Radne jedinice i Službe Radne jedinice:
a) Radna jedinica "Čistoća"
U okviru RJ „Čistoća“ organizuju se Odeljenje za izvoz smeća i Odeljenje za reciklažu i deponovanje i saniranje smeća
b) Radna jedinica "Groblje" v) Radna jedinica "Zelenilo" Službe:
a) Služba pijace i vašara b) Parking služba
v) ZOO higijeničarska služba g) Dimničarska služba
d) Tehnička služba
2. Sektor finansijskog, knjigovodstvenog i računovodstvenog poslovanja
3. Sektor komercijalnog poslovanja
4. Sektor opštih i pravnih poslova
Radom jedinica navedenih u organizacionoj strukturi preduzeća, rukovode Rukovodioci Radnih jedinica i Šefovi Službi,
odnosno Rukovodioci Sektora koje imenuje Direktor preduzeća.
Osnovna misija, zadatak Javnog preduzeća „Komunalac“ u Rumi je da kontinuiranim vršenjem komunalnih usluga za koje
je osnovano, u opštini Ruma stalno poboljšava kvalitet života, zaštitu životne sredine i da se brine o zaštiti korisnika usluga
i samih zaposlenih uz ljubaznost, poštenje i poštovanje različitosti i imajući u vidu kvalitet i to prema svim korisnicima
usluga.
Svi zaposleni u JP ,,Komunalac“ u Rumi su dužni da korisnicima pružaju usluge kvalitetno, efikasno, tačno i ljubazno.
Imperativ je da svaka interakcija između zaposlenih i korisnika bude pozitivna.
U pružanju komunalnih usluga JP „Komunalac“ u Rumi će poštovati osnovne standarde:
• poštovanje standarda kvaliteta usluga,
• ljubaznost,
• profesionalizam,
• objektivno, istinito i blagovremeno informisanje,
• efikasno rešavanje reklamacija,

• edukacija korisnika,
• svest o tome da je svaki radnik "ambasador" preduzeća,
• poštovanje usvojenog Kodeksa poslovnog ponašanja.
Vizija JP ,,Komunalac“ u Rumi predstavlja skup dugoročnih opredeljenja u smislu:
unapređenja kvaliteta i povećanje obima postojećih komunalnih usluga kao i uvođenje novih;
zaštite životne sredine;
primene modernih tehnoloških i tehničkih dostignuća;
edukacije i razvoja sopstvenih kadrova kao i korisnika usluga;
modernizovanja komunikacije sa svim korisnicima usluga;
postizanja ekonomskih cena usluga;
usvajanje i sertifikacija sistema kvaliteta i standarda;
inicijative i učešća u izradi ekoloških projekata na nivou opštine;
svrstavanje u red vodećih komunalnih preduzeća kad je u pitanju ugled i kvalitet rada;
osavremenjavanja procesa rada kroz uvođenje novih sredstava rada;
osposobljavanje za kvalitetno pružanje usluga iz domena delatnosti na teritoriji cele opštine;
razvoj indentiteta preduzeća kroz pravilnu edukaciju, obuku i razvoj kadrova.
JP „STAMBENO“
JP „Stambeno“ osnovala je SO Ruma radi obavljanja energetske delatnosti proizvodnje i
snadbevanja toplom vodom i parom. Sem ove delatnosti JP „Stambeno“ Ruma vrši poslove vezane za oblast kolektivnog
stanovanja, uknjižbe pojedinih delova zgrada kao i ostale srodne poslove iz ove oblasti.
Proizvodni sistem obuhvata 1 parni i 15 toplovodnih kotlova. Mogućnost ukupne produkcije pare i tople vode za potrebe
daljinskog snadbevanja toplotnom energijom iznose 26,9 MW. Na
distributivni sistem priključeno je 1990 stanova što čini 20% domaćinstava u gradu,odnosno, 111.700 m2, a pored toga
preduzeće zagreva i kulturne, sportske, privredne i poslovne objekte kojih je ukupno 210, odnosno 22.800 m2.
Vezano za poslove kolektivnog stanovanja obavlja posao u skladu sa ugovorima sklopljenim sa 14 skupština stanara.
Na sistemu centralnog grejanja priključeno je oko 1.990 stanova i 210 lokala. Kao energenti koristi se mazut (oko 78%) i
prirodni gas (oko 22%).
Preduzeće ima ukupno devet kotlarnica i 44 podstanica, od čega 40 toplovodne podstanice (direktan sistem) i 4
vrelovodne izmenjivačke podstanice (indirektan sistem). Po vrsti
energenata koje kotlovi sagorevaju, JP „Stambeno“ raspolaže sa:
• 11 kotlova na mazut
• 4 kotla na prirodni gas
• 1 kombinovanim kotlom na gas i mazut.
Ukupna dužina distributivne mreže iznosi 15.509 m, od čega je dužina toplovodne mreže 11.759 m, a vrelovodne 3.750 m.
Na distributivni sistem priključeno je 1.990 stanova, odnosno 20% domaćinstava u gradu i 210 jedinica poslovnog
prostora.
Grejna površina:
• Ukupna grejna površina 134.500 m²
• Stambeni prostor 111.700 m²
• Poslovni prostor 22.800 m².
JP „PLAN“
Javno urbanističko preduzeće '“Plan“ opština Ruma i Pećinci (u daljem tekstu JUP „Plan“) kontinuirano obavlja poslove iz
delokruga delatnosti za koje je registrovano primenom zakonskih i drugih propisa u prvom redu Zakona o planiranju i
izgradnji.
Preduzeće je organizovano je u cilju trajnog obavljanja stručnih i tehničkih poslova prostornog i urbanističkog planiranja za
opštine Rumu i Pećinci. Poslovi iz delokruga delatnosti su od značaja za rad lokalne samouprave a sastoje se od praćenja i
analiziranja promena u prostoru, formiranja baze podataka, odnosno informacione osnove o prostoru, izrade prethodnih
studija i analiza neophodnih za izradu urbanističkih planova, izrade prostornih i urbanističkih planova za prostornu
organizaciju i uređenje naselja sa ciljem dopune postojećih i stvaranja novih urbanih vrednosti očuvanja prirodnih i
stvorenih vrednosti te usklađene izgradnje i uređenja prostora.
JUP „Plan“ za potrebe opštinskih uprava Ruma i Pećinci, obavlja poslove urbanističke regulative kroz izradu urbanističkih
uslova koji su osnov za izdavanje Pravila i uslova za izgradnju objekata, vrši tehničke preglede izgrađenih objekata fizičkih
lica, pruža stručnu pomoć organima Opštinske uprave i Komisijama za planove.
Za potrebe pravnih i fizičkih lica izrađuju se urbanistički projekti parcelacije, preparcelacije, izrađuju geodetski elaborati i
obeležavanja u svrhu formiranja građevinskih parcela, uređenje lokacija i utvrđivanje uslova izgradnje za kompleksnije
objekte, izrađuju planove etažnih delova zgrada za potrebe uknjižbe etažne svojine na posebnim delovima zgrada i dr. Na
osnovu ovlašćenja pribavljenog od Republičkog geodetskog zavoda JUP „Plan“ obavlja geodetske poslove za sopstvene
potrebe - izrađuje ažurne geodetske podloge za potrebe izrade prostornih odnosno urbanističkih planova, i obavlja druge
geodetske poslove za fizička i pravna lica po njihovom zahtevu.
Kadrovska struktura: JUP „Plan“ ima 19 zaposlenih sa sledećom kvalifikacionom strukturom:
- 11 VSS (4 dipl. inž. arhitekture, 1 dipl. inž. građevine, 1 dipl. inž. pejzažne
arhitekture, 1 dipl. inž. elektrotehnike, 1 dipl. ekonomista, 2 dipl. pravnika, 1 dipl. turizmolog-hotelijer),
- 3 VŠS (2 geodetske struke, informatičar),

- 5 SSS ( 1 građevinski tehničar, 1 gimnazija, 1 saradnik u matematici, 1 elektrotehničar automatike, 1 tekstilni
tehničar).
Preduzeće raspolaže adekvatnim poslovnim prostorom i opremom neophodnom za kvalitetan rad na izradi urbanističke i
druge dokumentacije.
Javne ustanove
JP „CENTAR ZA SOCIJALNI RAD“
„Centar za socijalni rad“ u Rumi je osnovan 1962. godine sa ciljem zadovoljavanja potreba građana Rume u oblasti
socijalne i porodično-pravne zaštite, a u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i materijalnom obezbeđenju porodice,
Porodičnim zakonom kao i drugim pozitivnim pravnim propisima. Pored ovoga, Centar pruža i usluge koje su u skladu sa
Odlukom u proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite, donetom od strane Skupštine opštine Ruma. Delatnost Centra je
usmerena ka prevenciji, sprečavanju i saniranju različitih problema pojedinaca, porodica i društvenih grupa u skladu sa
propisima.
U oblasti socijalne zaštite (utvrđivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice,
na dodatak na pomoć i negu drugog lica, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, osposobljavanje
za rad.
U oblasti porodično-pravne zaštite (starateljstvo, usvojenje, savetodavni rad i prevecija u rešavanju poremećenih
porodičnih odnosa, maloletnička delikvencija, nasilje u porodici, rodna ravnopravnost, razvijen sistem porodičnog
smeštaja dece bez roditeljskog staranja i dece sa posebnim potrebama u hraniteljskim porodicama i drugo)
U oblasti analitičko istraživačkog rada (praćenje i analitičko proučavanje socijalnih potreba i problema).
Pored ovoga Centar pruža i usluge zaštite starih i invalidnih lica preko Službe kućne nege i pomoći u kući. Navedene
poslove realizuje 26 radnika od kojih su tri medicinske sestre i jedna negovateljica na poslovima kućne nege i pomoći u
kući. Stručna organizacija funkcioniše po principu timskog polivalentnog socijalnog rada.
Organizacionu strukturu centra čine stručne ekipe i timovi:
o Ekipa za zaštitu odraslih i starih lica
o Ekipa za zaštitu dece i omladine
o Ekipa za planiranje, izveštavanje, analitičke i preventivne delatnosti
o Tim za zaštitu dece bez roditeljskog staranja, dece sa smetnjama u psi hofizičkom razvoju i dece i omladine sa
poremećajem u ponašanju
o Tim za zaštitu dece iz porodica sa poremećenim porodičnim odnosim, maloletnika koji stupaju u brak i ostalih
kategorija dece i omladine
o Tim za zaštitu materijalno neobezbeđenih lica
o Tim za zaštitu odraslih i starih
Centar u svom radu primenjuje metode stručnog socijalnog rada, humanog odnosa prema ljudima, dobrovoljnog -
volonterskog rada lica koja su spremna da pruže svesrdnu pomoć pojedincima i porodicama u stanju socijalne potrebe.
Centar je uvek otvoren za one koji traže pomoć, podršku, savet stručnjaka, ljudsku reč, jer u Centar retko svraćaju srećni
ljudi. Svraćaju samo oni, koji mogu malo, a pomoći im treba mnogo
GERONTOLOŠKI CENTAR „SREM“
Gerontološki centar „Srem“ Ruma obezbeđuje usluge stanovanja, ishrane, usluge socijalnog rada, nege, zdravstvene
zaštite, kulturno zabavne, rekreativne, okupacione i druge usluge a prema potrebama, sposobnostima i interesovanjima
korisnika. Prostor i oprema: Gerontološki centa„Srem“ u Rumi, izmaknut od centra grada, smešten je na tihom, dva
hektara velikom parkovskom prostoru, oplemenjen mnogim sadržajima kao što su ružičnjak, fontana, šetalište za
korisnike, bez obzira na stepen pokretljivosti.
Kapacitet ustanove je 285 korisnika, koji se smeštaju u tri objekta. Objekat „B“ pruža usluge nižeg standarda stanovanja. U
istom objektu se nalazi bolnički deo i stacionarni deo, gde se smeštaju kategorije zavisnih korisnika. U objektu „C“ je
smeštaj za poluzavisnu i zavisnu kategoriju korisnika, dok objekat „A“ raspolaže kapacitetima visokog standarda, odnosno
jednokrevetnim i dvokrevetnim garsonjerama i apartmanima, koji prema datim standardima obezbeđuju taj traženi
kvalitet. Objekti imaju namenu smeštaja korisnika, zajedničkih prostorija kao što su holovi, trpezarije, prostor za radno-
okupacionu terapiju i biblioteka sa preko hiljadu naslova, kućnim bioskopom i zavidnim brojem filmova i filmskih sadržaja
iz života i aktivnosti ove ustanove. Izložbeni prostor za rukotvorine korisnika. Korisnicima je na raspolaganju frizerski
salon.
U okviru Gerontološkog centra „Srem“ se nalazi crkvica Sv. Vasilija Ostroškog, u kojoj korisnici zadovoljavaju svoje verske
potrebe. Istorija ustanove: Gerontološki centar „Srem“ Ruma je otvoren i započeo sa radom 6. juna 1976. godine.
Osnivanju ove ustanove prethodile su aktivnosti koje su se u tadašnje vreme, za potebe starijih građana Opštine Srema
osmišljavale i realizovale kroz institucionalnu zaštitu.
Po otvaranju objekta „B“ 1976. godine, u periodu od 1979. godine do oktobra 1988. godine, izgrađen je objekat „C“,
dograđen je stacionar na objektu „B“ i završen objekat „A“, odnosno objekat koji pripada kategoriji visokog standarda.
Delatnost ustanove:
• Socijalna zaštita normalnih odraslih lica
• Trajni smeštaj i obezbeđivanje stanovanja psihički očuvanih nezavisnih korisnika, koji su sposobni da samostalno
zadovoljavaju osnovne životne potrebe
• Trajni smeštaj psihički očuvanih poluzavisnih korisnika sposobnih da uz tuđu pomoć zadovoljavaju osnovne
životne potrebe
• Trajni smeštaj zavisnih korisnika koji su psihički očuvani (ležeći) invalidnih korisnika (uslovno pokretnih, ležeći) i
korisnika na intenzivnoj nezi
• Obezbeđivanje ishrane korisnika
• Obezbeđivanje nege korisnik
• Organizovanje radne i okupacione terapije

• Pružanjeberberskih, frizerskih, kozmetičkih, pedikirskih i sličnih usluga
korisnicima
• Pranje, peglanje, šivenje rublja, odeće i posteljina korisnika
• Organizovanje kulturno-zabavnih, rekreativnih i drugih aktivnosti korisnika
• Obezbeđivanje i pružanje usluga socijalnog rada i drugih usluga, zavisno od potreba, sposobnosti i sklonosti
korisnika
• Stacionarna zdravstvena zaštita
• Obezbeđivanje i pružanje zdravstvene zaštite postavljanjem dijagnoza, lečenjem, negom, prevozom sanitetskim
vozilom i druge vrste medicinske pomoći
• Medicinska rehabilitacija
• Poboljšanje i kompenzacija postojećih oštećenja primenom fizioterapije
Usluge:
1. Usluge socijalnog rada
Poseban značaj ima Služba Socijalnog rad u Ustanovi, koja pruža usluge socijalnog rada, psihološku dijagnostiku i tretman,
radno-okupaciono animiranje korisnika, kako u radu sa pojedincem, tako i socijalno-psihološkom radu sa grupom i
terapijskim zajednicama. Ova Služba je u apsolutnoj funkciji brže adaptacije korisnika, sagledavanju i obezbeđivanju
njihovih svakodnevnih potreba u različitim aktivnostima i sadržajima koji se tokom cele godine odvijaju.
2. Zdravstveno higijenske usluge
Gerontološki centar „Srem“ u Rumi ima 18 medicinskih sestara, 2 fizioterapeuta, 2 lekara, a angažujemo i 3 lekara
konsultanta: fizijatra, neuropsihijatra i stomatologa. Organizacija pružanja zdravstvenih usluga i nege odvija se u sva tri
objekta. Sva tri objekta raspolažu ambulantama, a objekat „C“ poseduje i stomatološku ordinaciju. U dvorišnom delu i
neposrednoj blizini objekta „B“ nalazi se sala za rehabilitaciju korisnika. Posebna pažnja se posvećuje pružanju usluga
nege i održavanju vrhunske higijene. Kompletna zdravstvena služba je umrežena, a svi zdravstveni radnici imaju završenu
školu računara. Oprema kojom raspolažemo za pružanje zdravstvenih usluga u potpunosti zadovoljava potrebe korisnika.
U Centru ima ukupno 97 zaposlenih. Sve službe u Ustanovi, odnosno, Služba socijalnog rad, Zdravstveno-higijenska služba,
Služba ishrane korisnika, Računovodstveno-finansijska služba i Služba za opšte, zajedničke, pravne i tehničke poslove
funcionišu kao jedna celina i naravno sinhronizovanim delovanjem obezbeđuje sve potrebne uslove za život korisnika u
jednoj takvoj instituciji.
Realizovane investicije u 2008. godini:
- rekonstrukcija, odnosno zamena stolarije
- prepokrivanje krova objekta „B“ iz sredstava Ministarstva
- na ime preventive i protivpožarne zaštite obezbeđena su sredstva iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu

politiku i demografiju- ova investicija je u toku, tako da će ceo objekat biti pokriven javljačima požara
- iz sopstvenih sredstava je urađena zamena podnih obloga u prizemlju i na spratu objekta „A“ i bolničkom delu
objekta „B“
- obnovljen je vozni park, tako da su kupljena dva putnička automobila „OPEL ASTRA“
Investicione potrebe:
Najurgentnije investicione potrebe za održavanje i funkcionisanje smeštajnih i drugih objekata su:
- adaptacije i proširenje kuhinje
- kompletna rekonstrukcija sanitarnih čvorova u objektu „B“
- uvođenje signalizacije u korisničkim sobama
- zamena podnih obloga u stacionaru i spratu objekta „B“
- izgradnja spoljnjeg video nadzora i automatizacija ulaznih kapija
- ugradnja solarnog sistema grejanja sanitarne vode i rekonstrukcija toplovoda
- asfaltiranje ulaznog puta i platoa ispred objekta
- ugradnja opreme za smanjenje troškova energije
- izgradnja objekta za radnu terapiju (instaliranje sunčanog sata, izgradnja volijera za ukrasnu živinu i izgradnja
plastenika)
- ulaganje u organizaciju i standardizaciju procesa rada ISO 9001
- izgradnja novog bloka sa 50 kreveta za dementna pokretna lica površine 1.643 m²
Turistička organizacija
Turistička organizacija opštine Ruma (TOOR) osnovana je 15. februara 2011. godine sa sedištem u Rumi, ulica Glavna broj
172. U cilju valorizacije, očuvanja, zaštite i promocije turističkih vrednosti na teritoriji opštine, Turistička organizacija
obavlja sledeće poslove:
• izrađuje programe razvoja turizma na teritoriji opštine
• unapređuje opšte uslove za prihvat i boravak turista
• utiče na podizanje nivoa kvaliteta turističkih i komplementarnih sadržaja i stvaranje atraktivnog turističkog
ambijenta
• usmerava i koordinira inicijative i aktivnosti privrednih subjekata i drugih organizacija na formiranju i plasmanu
turističkih proizvoda
• pokreće i organizuje aktivnosti u cilju poboljšanja kvaliteta usluga u turizmu, razvijanja turističke kulture i zaštite i
unapređenja životne sredine
• organizuje ili učestvuje u organizaciji manifestacija na teritoriji opštine
• izrađuje informativno-propagandni materijal i suvenire
• obavlja ostale poslove u skladu sa Zakonom o turizmu i Statutom.

Turistička organizacija opštine Ruma sarađuje sa turističkim organizacijama gradova i opština u zemlji i inostranstvu,
nastupa na sajamovima i naučnim, stručnim, kulturnim, sportskim i drugim skupovima promovišući turističke potencijale
opštine.
Planom rada Turističke organizacije opštine Ruma za 2011. godinu, pored redovnih aktivnosti kao što su pružanje
informacija, promocija, organizacija manifestacija i nastupi na sajmovima, predviđeno je posebnu pažnju posvetiti
praćenju i realizaciji projekata razvoja turizma. Projekti su usmereni ka stvaranju atraktivnih turističkih proizvoda s čijim će
se konkurentskim prednostima dugoročno konkurisati kako na domaćem tako i na internacionalnom turističkom tržištu.
6.4 Finansijke institucije
U opštini Ruma nalaze se predstavništva jedanaest domaćih i stranih banaka i jedne osiguravajuće kuće.
Tabela 52. Banke koje posluju na teritoriji opštine Ruma, 2014.
Назив банке Број експозитура

AGROBANKA AD BEOGRAD 1
AIK BANKA - AGROINDUSTRIJSKA 1
KOMERCIJALNA BANKA AD NIŠ
ALPHA BANK SRBIJA AD 1
CONTINENTAL BANKA AD 1
EUROBANK EFG ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 1
KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD 1
MERIDIAN BANK CA 1
NLB BANKA AD BEOGRAD 1
RAIFFEISEN BANK AD 1
VOJVOĐANSKA BANKA AD 1
BANCA INTESA 2
SOCIETE GENERALE 1
POŠTANSKA ŠTEDIONICA A.D. 1
Tabela 53 . Osiguravajuće kuće na teritoriji opštine Ruma, 2014
Осигуравајућа кућа Бр. експозитура

DUNAV OSIGURANJE A.D .O. 1
DDOR NOVI SAD A.D.O. 1
GENERALI OSIGURANJE A.D.O. 1
WIENER STÄDTISCHE A.D.O. 1
TAKOVO OSIGURANJE A. D.O. 1
UNIQA OSIGURANJE 1
6.5 Investicije
Izvor podataka: Opštinska uprava Ruma
Postoji nekoliko činilaca koji Rumu pozicioniraju na veoma visoko mesto na mapi Srbije kada govorimo o potencijalima za
strane i domaće investicije. Na prvom mestu tu je blizina velikih centara Beograda i Novog Sada. Aerodrom "Nikola Tesla"
na lazi se na samo 35 km od grada Rume, dok se autoput E-70 i železnička pruga (Koridor 10) naleze na periferiji grada.
Koridor 10 povezuje Rumu sa Hrvatskom, Slovenijom i celom zapadnom Evropom sa jedne strane i sa Makedonijom,
Bugarskom, Grčkom i dalje na istok sa druge strane. Osim autoputa E-70 kroz opštinu Ruma prolazi i trasa državnog puta
prvog reda M-21, Novi Sad - Šabac.
Tabela 54. Investicije u privatnom sektoru, opština Ruma 2014.
Земља Година Тип

Назив компаније Делатност
порекла инвестирања инвестиције
Менина Словенија Резање и обрада дрвета 2002. Greenfield

Dag Co Србија Производња обуће 2005. Greenfield
Производња, прерада и паковање
Сигма АЗ Србија 2006. Brownfield
смрзнутог воћа и поврћа
Andrić Company Србија Производња светлећих реклама 2008. Greenfield
ICM electronics Србија Роботика 2008. Greenfield
Румекон Србија Производња металних производа 2009. Greenfield
Ораго Термо-Т Словенија Резање и обрада дрвета 2009. Greenfield
Производња парадајза, поврћа,
Сагал Србија 2009. Greenfield
увоз и извоз воћа и поврћа
Производња гума за возила,
Митас Чешка 2008. Приватизација
протектирање гума за возила
Производња осталих елекронских
Cablex-S Group Словенија и електричних проводника и 2011. Brownfield
каблова
Производња осталих производа
Еуропаркети Србија 2010. Brownfield
од дрвета, плуте, сламе и прућа
Производња термичких и
Фриго Жика Соко Србија 2011. Greenfield
расхладних уређаја
Поновна употреба разврстаних
Iteко Partners Италија 2011. Приватизација
материјала
Производња осталих производа
Англер Србија 2011. Greenfield
од дрвета, плуте, сламе и прућа
Производња макарона, резанаца
Млинотест-C Србија 2011. Brownfield
и сличних производа од брашна
Производња мотора и турбина,
Велика
Аlbon Plc осим за летелице и моторна 2012. Greenfield
Британија
возила
Adriana.Тex Хрватска Производња остале одеће 2012. Greenfield
Инсерт Србија Производња обуће 2012. Greenfield

Производња осталих одевних
Capital Group Србија 2012. Greenfield
предмета и прибора
6.6 Industrijske zone i industrijski parkovi
Mreža infrastrukture sa izgrađenim električnim stanicama visokih kapaciteta, kvalitetno rešenim vodosnabdevanjem,
gasnim podstanicama, gasnom i kanalizacionom mrežom,
digitalnom telekomunikacionom centralom, stavljaju Rumu u sam vrh opština u Srbiji sa mogućnostima za komforan i
moderan život i rad. Radne zone predstavljaju osnovu razvojnog kapaciteta naše opštine na čijoj teritoriji postoji oko
2.000 hektara raspoloživog zemljišta kao potencijalnih radnih zona. Urbanističkim planom je definisano pet radnih zona:
ISTOČNA RADNA ZONA

Ova radna zona smeštena je u istočnom delu grada i poseduje odličan pristup sa magistralne saobraćajnice I B 21 i
regionalnih puteva II A 120 i II A 126 Ona obuhvata 40 hektara, od kojih su
35 u vlasništvu države a 5 hektara su privatno vlasništvo. Od raspoložive komunalne infrastrukture zona je delimično
opremljena vodovodnom mrežom, fekalnom kanalizacijom i internom saobraćajnom infrastrukturom. Namenjena je
programima tercijalnih delatnosti, kao što su mala privreda, trgovinske i saobraćajne delatnosti.
JUŽNA INDUSTRIJSKA ZONA
Južna industrijska zona obuhvata oko 40 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup omogućen je sa regionalnih
saobraćajnica II A 120 i II A 126 . Nalazi u neposrednoj blizini magistralnog puta I B 21 Novi Sad - Šabac, i u okviru ove zone
postoji železničko-transportni, odnosno industrijski kolosek od železničke pruge do kompleska „Rumagume“, a planovima
detaljne regulacije razrađene su njene podceline. U ovom delu je planirana izgradnja objekata za delatnosti kao što su:
proizvodnja, prerada, uslužne delatnosti i skladišni prostori. Ova zona nije infrastrukturno opremljena.
JUGOZAPADNA INDUSTRIJSKA ZONA
Jugozapadna industrijska zona obuhvata 37 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup omogućen je sa
regionalnih saobraćajnica II A 120 i II A 126. U ovoj zoni planirana je izgradnja objekata za delatnosti kao što su:
proizvodnja, prerada, uslužne delatnosti i skladišni prostori. Zona nije infrastrukturno opremljena.
ZAPADNA RADNA ZONA
Radna zona „Zapad“ obuhvata oko 20 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup zoni je omogućen sa regionalnih
saobraćajnica II A 120 i II A 126. Saobraćajnu okosnicu čini Industrijska ulica, a u planu je izgradnja južne industrijske
saobraćajnice koja bi bila paralelna sa međunarodnom prugom za teretni saobraćaj. Plan razvoja ove zone je prema
programima sekundarnih delatnosti kao što su proizvodnja, prerada i skladištenje roba i sirovina.
RADNA ZONA U ATARU
Ova radna zona je smeštena izvan granica građevinskog reona - u ataru. Oivičena je građevinskim reonom sa severne
strane, magistralnom saobraćajnicom I B 21 sa istoka, autoputem I A 3 (E-70) sa juga dok je granica na zapadu sam grad
Ruma. Zonom je obuhvaćeno 450 hektara zemlje i predviđeno je da ovde budu smešteni objekti namenjeni za proizvodnju
i delatnosti koje imaju veće zahteve u pogledu prostora, saobraćaja i infrastrukture, a čiji su radni procesi u skladu sa
ekološkim normama u cilju zaštite životne sredine. Zona je opremljena delom planirane infrastrukture: vodovodna mreža,
kanalizacija ov., visokonaponski kablovski vod, saobraćajnica, gasna mreža.
Tabela 55. Lokacije za investitore na teritoriji opštine Ruma, 2014.
редни Назив Површина (м2) Власништво (%) Расположива

број локације укупно распoложиво приватно државно комунална
инфраструктура
водоводна мрежа,
Источна фекална
1 радна 40 87,5 12,5 канализација и
зона интерна
саобраћајна
инфраструктура
Јужна железничко-
2 индустријска 40 30 100 0 транспортни,
зона односно
индустријски колосек
Југозападна Није
3 индустријска 37 37 већина инфраструктурно
зона опремљена
Западна Није
4 радна 20 20 81,4 18,6 инфраструктурно
зона опремљена
делимично
инфраструктурно
Радна зона у 453,15 опремљена водовод,
5 450 канализација о.в.
атару саобраћајнице , гасна
мрежа,
високонапонски вод
7. Radna snaga
7.1 Broj i struktura zaposlenih
Prema polnoj strukturi u opštini Ruma većinu zaposlenih čine muškarci (58,9%), dok su 41,1% zaposlenih – žene. Oko
75,60 % zaposlenih u Rumi radi u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, dok su oko 24,4% privatni
preduzetnici, samostalni delatnici i zaposleni kod njih, što je iznad proseka za Sremsku oblast i okolne opštine.
Po broju zaposlenih na 1.000 stanovnika, opština Inđija prednjači sa 194 zaposlenih na 1000 stanovnika u odnosu na
prosek za Sremsku oblast (182 zaposlenih 1.000 stanovnika) i opštinu Ruma (183).
Tabela 56. Broj i struktura zaposlenih u opštini Ruma i okolnim opštinama, 2011.
Запослени Запослени Приватни Број запослених на

у правним предузетници хиљаду становника
Укупно Од тога жена лицима Укупно У правним
(%) лицима
Сремска 58.348 44,9 43.487 14.861 182 136
област
Инђија 9.283 46,0 5.763 3.520 194 121
Ириг 1.247 44,8 887 360 112 80
Пећинци 3.374 45,0 2.370 1.004 157 111
Рума 10.106 41,1 7.640 2.466 183 138
7.2 Zaposlenost po delatnostima
Najveći broj zaposlenih u pravnim licima (28,5%) radi u sektoru prerađivačke industrije, a najmanje u poslovanju
nekretninama (svega 14 zaposlenih).
Tabela 57. Struktura i broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, po sektorima, 2011.
ОПШТИНА РУМА
А. Пољопривреда, шумарство и рибарство 372
Б. Рударство 0
В. Прерађивачка индустрија 2.179
Г. Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 249
Д. Снабдевање водом и управљањеотпадним водама 289
Ђ. Грађевинарство 753
Е. Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 917

Ж. Саобраћај и складиштење 964
З. Услуге смештаја и исхране 16
И. Информисање и комуникације 98
Ј. Финансијске делатности и делатности осигурања 78
К. Пословање некретнинама 14
Л. Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 125
Љ. Административне и помоћне услужне делатности 19
М. Државна управа и обавезно социјално осигурање 293
Н. Образовање 856
Њ. Здравствена и социјална заштита 609
О. Уметност, забава и рекреација 55
П. Остале услужне делатности 24
Укупно 7.640
7.3 Prosečne zarade
Prosečne bruto i neto zarade u opštini Ruma su niže u odnosu na prosek za Sremski okrug a još niže u poređenju sa
prosekom Republike Srbije.
U opštini Ruma prosečne zarade bez poreza i doprinosa, po zaposlenom u periodu od januara do decembra 2007 – 2011.,
imaju pozitivan trend. Iznos neto plate je, u odnosu na 2007. godinu, za 25% veći na kraju 2011. godine.
Tabela 58. Uporedni pregled prosečnih neto zarade po zaposlenom po godinama, 2011
2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
Општина Рума 25.011 28.211 27.251 28.663 31.322

Сремска област 26.318 31.216 28.123 29.442 32.029
Република Србија 27.759 32.746 31.734 34.142 37.976
Izvor: Republički Zavod za statistiku Republike Srbije, 2011.,
*bez poreza i doprinosa od januara do decembra u RSD
ГРАФ ИКОН 35. ПРОСЕЧНЕ НЕТО ЗАРАДЕ У

О ПШ Т ИНИ РУ МА ПО ГОДИНА МА , 2 01 1 .
*bez poreza i doprinosa od januara do decembra u RSD
Tabela 59. Uporedni pregled prosečnih bruto zarada po zaposlenom po godinama, 2014.
2007. 2010. 2014*

*обрачун се односи на месец октобар 2014. (у РСД)
Општина Рума 34.845 39.744 52.269
Сремска област 36.798 40.853 54.316
Република Србија 38.744 47.450 61.963
7.4 Zarade po delatnostima1
Najviše neto zarade u opštini Ruma se ostvaruju u sektoru finansijskog posredovanja (717 €), zatim u sektoru proizvodnje i
snabdevanja el. energijom, gasom i vodom (444 €), državnoj upravi (393 €), građevinarstvu (378 €), zdravstvu (359 €),
poljoprivredi (348 €), itd. Sa druge strane, najniže zarade se ostvaruju u sektoru trgovine (166 €) i poslova sa
nekretninama (180 €)
1 Republički zavod za statistiku ne raspolaže novijim podacima, deo 7.4 preuzet iz 2007. godine
7.5 Zapošljavanje2
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na području opštine Ruma je 31. marta 2013. godine bilo zaposleno
9.346 lica:
Zaposleni i privrednim društvima, preduzećima i ustanovama: 7.173
Privatni preduzetnici i zaposleni kod njih: 2.173.
Najviše zaposlenih je u prerađivačkoj industriji 26,93%, zatim u obrazovanju 12,24%, sledi trgovina, popr.mot.vozila
11,11%, zdravstvo i socijalni radnici 9,09%, saobraćaj i skladišt.veze 8,81%, građevinarstvo 7,89%, poljoprivreda 5,77%,
državna uprava i socijalno osiguranje 4,35%. U ostalim oblastima je zaposleno 13,8%.
U odnosu na 2011. godinu kada je bilo zaposleno 10.086 lica, 740 lica (odnosno 7,84%.) je manje zaposleno u 2013.
2014. (%)
godini.
Na teritoriji opštine Ruma, prema podacima Poreske uprave posluje 1.234 malih, srednjih i velikih privrednih društava.
Značaj malih i srednjih preduzeća ogleda se u tome što oni u doba krize najlakše opstaju, jer se najbrže prilagođavaju
novonastalim promenama i uslovima poslovanja.
Prema podacima Agencije za privredne registre ukupno u opštini Ruma posluje 416 preduzeća.
U tom broju mala preduzeća učestvuju sa 93,99%, srednja sa 4,81%, a velika sa 1,20%. Privredna društva sa najvećim
brojem zaposlenih su: "Mitas" (563 zaposlenih), Sremput" (391 zaposlenih),
2 Izvor : Lokalni akcioni plan zapošljavanja Ruma, 2014
„DAG-CO“ " (290 zaposlenih ), "Insert" (250 zaposlenih), "Adriana Tex" (211 zaposlenih), "Kerring Group" (120 zaposlenih),
"Cablex S" (112 zaposlenih), "Frigo Žika Soko Ruma" (111 zaposlenih), "Andrijašević" (110 zaposlenih), "Matis -mebl" (71
zaposleni). U 2013. godini nove investicije su ostvarila sledeća privredna društva : "Capital group" (proizvodnja šešira),
"Insert"( obućarska delatnost), "Adriana Tex"(tekstilna industrija- šivenje kupaćih kostima), "Kerring Group"(kožarska
delatnost), "Cablex S"(proizvodnja kablovskih setova za aparate u domaćinstvu), "Frigo Žika Soko Ruma" ( proizvodnja
rashladnih vitrina), "Albon"( proizvodnja motora za Ford automobile), "Mitas"(gumarska delatnost).
Neformalna zaposlenost3
Rad u sivoj ekonomiji karakterišu niske zarade i niska produktivnost, nizak nivo zaštite na radu, loši uslovi rada, neplaćanje
osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
Tržište rada u neformalnoj ekonomiji u 2013. godini ne beleži velike promene u odnosu na 2012. godinu, osim što je u
blagom porastu, a postoje velike predispozicije za ekspanziju sive ekonomije zbog visokih poreza i doprinosa za socijalno
osiguranje.
Rad u neformalnoj zaposlenosti, koji je najviše rasprostranjen među mladima, opada sa višim starosnim dobom i
sticanjem radnog iskustva, a povezan je i sa nivoom obrazovanja, pa tako manje obrazovani češće prihvataju rad u
neformalnoj ekonomiji.
7.6 Nezaposlenost4
Tabela 60. Struktura nezaposlenih i tražilaca zaposlenja prema polu, decembar 2011.
Укупно Први пут траже Без Жене На 100

запослење квалификација становника
Свега % Свега % Свега %
Рума 5.924 2.100 35,4 2.466 41,6 3.014 50,9 107
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2011.
8. Javni resursi
8.1 Saobraćajna infrastruktura
Ruma je kulturni i privredni centar istoimene opštine ukupne površine 582,06 km2, što je iznad prosečnih vrednosti za
opštine u AP Vojvodini tako da se po površini koju zauzima, nalazi na 14.mestu od 45 opština. Prostor Opštine Ruma je u
oblasti saobraćajne infrastrukture potpuno uređen. Najznačajnije saobraćajne komunikacije na teritoriji opštine Ruma su:
autoput Beograd - Zagreb, magistralni put Šabac - Novi Sad i železnička pruga Beograd
–Zagreb. Ove komunikacije povezuju Rumu sa većim gradskim, industrijskim i potrošačkim
centrima (Beograd - 60 km, Novi Sad - 36 km, Šabac - 35 km). Putna mreža u opštini je relativno dobro razvijena. Sva
naselja povezana su asfaltnim putevima sa opštinskim centrom.
8.1.1 Drumski saobraćaj
Rumu karakteriše povoljan geosaobraćajni položaj koji je naglašen prisustvom koridora E-70 koji preseca severni deo
opštine, kao i blizinom kraka autoputa E-70 preko kojih je opštini omogućeno aktivno uključivanje u primarnu mrežu
puteva.
Pravcem sever - jug opštinu preseca i magistralni pravac I B 21 Novi Sad - Irig - Ruma - Šabac. Regionalni pravci II A 120 ( R
103) reda Sremska Mitrovica - Ruma - Pećinci, II A 127 Putinci - Stara Pazova i II A 126 Ruma - Putinci – Inđija - Slankamen,
II B 314 Erdevik-Bingula –Čalma- Manđelos-V.Radinci-Ruma, kao i veći broj lokalnih pravaca povezuju ovu teritoriju sa
prostorom u okruženju.
Tabela 61. Dužina puteva, 2014.
Општина (км) Удео у дужини Сремска област

путева исте (км)
категорије у
Сремској области (%)
Дужина путева - укупно 205 17,49 1.172
Савремени коловоз 169 16,55 1.021
Магистрални укупно 39 16,32 239
савремени 39 16,32 239
коловоз
Регионални укупно 47 12,63 372
коловоз
Локални укупно 119 21,21 561
коловоз
Izvor podataka: Direkcija za izgradnju Ruma, 2014.
8.1.2 Železnički saobraćaj i infrastruktura
Železnički saobraćaj je prisutan preko dve međunarodne železničke linije: Beč – Budimpešta
- Beograd - Atina i pravca Beograd - Zagreb - Beč, koji tangiraju, odnosno presecaju opštinu.
Tabela 62. Promet robe i putnika u železničkom saobraćaju, 2005.
Општина Удео општине у Сремска област

укупном промету у
округу (%)
Број железничких 7 35,00 20
станица
Број превезених 128.915 22,55 571.687
путника
Број превезених 67.230 28,10 239.252
пошиљки
8.1.3 Vazdušni saobraćaj
U vazdušnom saobraćaju, zbog blizine i povezanosti autoputem, može da se koristi međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“
u blizini Beograda.
8.1.4 Vodni saobraćaj
Južnu i delom zapadnu granicu opštine čini međunarodni plovni put reka Sava sa lukama u Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
8.2 Komunalna infrastruktura
8.2.1. Vodovod
Rešavajući program vodosnabdevanja grad Ruma izgradio je 1971. godine vodovodnu mrežu u gradu i izvorište na lokaciji
izletišta ''Borkovac'' severno od gradskog naselja na kome je izbušeno ukupno 7 bunara. Veoma brzo pokazalo se da je
izvorište u''Borkovac''-u ograničenog kapaciteta i da se za trajnija rešenja treba orijentisati prema priobalju reke Save,
odnosno Savskom i Drinskom aluvionu.
Kao prelazno rešenje 1977. godine izgrađeno je izvorište ''Fišerov Salaš'' kapaciteta 50 l/sek i magistralni cevovod Ø 500
od izvorišta do ulaza u grad Rumu (u dužini 6100 m). Do danas je na izvorištu izbušeno 12 istražno eksploatacionih bunara.
Svi bunari su izvođeni direktnom metodom bušenja, prosečne dubine 130-140 m. Početna izdašnost im je bila 16 l/s a
vremenom je opadala, tako da se danas sa ovog izvorišta prosečno dnevno zahvata 60 l/s vode (od 7 bunara koji su ostali
u funkciji). Voda sa ovog izvorišta, zbog svog dobrog kvaliteta, se bez prethodne prerade, uz hlorisanje, distribuira
potrošačima.
U tabeli su dati, hronološkim redom, datumi uključivanja pojedinih bunara u redovnu eksploataciju:
Tabela 63: Datumi uključivanja bunara u redovno korišćenje, 2014.
Садашња
Бунар Датум укључивања Кат.парцела к.о.Јарак
издашност (л/с)
Б-1, Б-3, Б-4 26.08.1977. само Б1 у функцији 259/3, 252/2
Б-2 10.04.1978. 12 259/2
Б-5 06.08.1980. 12 267/2
Б-6 30.09.1981. 12 76/5
Б-7 30.07.1983. ван функције 290/1
Б-9 08.05.1984. ван функције 252/2
Б-8 14.06.1984. ван функције 261/1
Б-10 22.06.1984. 12 252/2
Б-11 децембар 1984. 12 76/4
Б-12 мај 2009. 16 252/2
Izvor podataka: JP VodovodRuma, 2014.
* bunari: B-3, B-4, B-7, B-8 i B-9 su van funkcije
Tabela 63: Datumi uključivanja bunara u redovno korišćenje, 2014.
Садашња
Бунар Датум укључивања Кат.парцела к.о.Јарак
издашност (л/с)
Б-1, Б-3, Б-4 26.08.1977. само Б1 у функцији 259/3, 252/2
Б-2 10.04.1978. 12 259/2
Б-5 06.08.1980. 12 267/2
Б-6 30.09.1981. 12 76/5
Б-7 30.07.1983. ван функције 290/1
Б-9 08.05.1984. ван функције 252/2
Б-8 14.06.1984. ван функције 261/1
Б-10 22.06.1984. 12 252/2
Б-11 децембар 1984. 12 76/4
Б-12 мај 2009. 16 252/2
Izvor podataka: JP VodovodRuma, 2014.
* bunari: B-3, B-4, B-7, B-8 i B-9 su van funkcije
9.09.1981. godine sklopljen je Ugovor o izradi Idejnog rešenja Regionalnog vodovoda ''Istočni Srem'' između SIZ za
osnovno uređenje voda iz Rume i Instituta za građevinarstvo SAP Vojvodine. Granice obuhvata ovog rešenja su opštine
Ruma, Irig, Inđija, Stara Pazova i Pećinci.
Projekat regionalnog vodosnabdevanja je realizovan samo delimično zbog nedostatka početnih sredstava opština
uključenih u rešenje, ali predstavlja perspektivu u budućnosti jer prednost regionalnih vodovoda ogleda se u mogućnosti
obezbeđenja dovoljnih količina vode za jedan duži vremenski period.
Drugo izvorište, u okviru koncepta Regionalnog vodosnabdevanja - izvorište "Sava I" formirano je sa istočne strane puta
M-21 Novi Sad-Šabac u šumi Dobreč. Izvorište postoji od 1984.godine, a njegovom otvaranju su predhodili detaljni
istražno-studijski radovi od strane instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Beograda. Bušenje bunara je predviđeno u
dva niza, prvi bunar iz niza je 500 m udaljen od sela Jarak, a ceo niz bunara se nalazi u šumi Dobreč, između puta Jarak-
Hrtkovci i reke Save.Svi bunari su izvođeni reversnom metodom, prosečne dubine 50m. Početna izdašnost bunara je bila
oko 45 l/s, a vremenom je izdašnost opala, tako da se danas sa ovog izvorišta dobija 180 l/s (od 8 bunara koji su u funkciji,
poslednji je izbušen i opremljen 2006.godine). Studijskim radovima na ovom izvorištu predviđeno je bušenje 14 bunara.
Tabela 64. Godine uključivanja pojedinih bunara u redovnu eksploataciju, njihova izdašnost, kao i broj kat.parcele, 2014.
Садашња Кат.парцела у
Бунар Датум укључења
издашност (л/с) к.о.Јарак
ЈБ-1 1985.год. ван функције 1331/3
ЈБ-2 1985.год. 30 2659/1
ЈБ-3 1988.год. 20 2659/1
ЈБ-4 1989.год. 32 2659/1
ЈБ-5 1989.год. 30 2659/1
ЈБ-6 1996.год. 35-40 2659/1

ЈБ-7 1996.год. 35-40 2659/1
ЈБ-8 2003.год. 35-40 2659/1
ЈБ-9 2006.год. 45 2659/1
Izvor podataka: JP Vodovod Ruma
Na lokaciji izvorišta “Fišerov salaš”, 1985.godine izgrađeno postrojenje za kondicioniranje
vode, kapaciteta 250-300 l/s: aeracija, filtracija, dezinfekcija sa pratećom opremom za snabdevanje pijaćom vodom
opština Ruma i Irig kao i TS (10/0,4 kW, 2x630 kWA). Iste godine izgrađen je i cevovod Ø600 u dužini od 5900 m, za
transport sirove vode od izvorišta “Sava I” do fabrike vode “Fišerov salaš”.
Za oba izvorišta urađen je Elaborat o rezervama malomineralizovanih podzemnih voda i dobijena Potvrda o rezervama
istih od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine iz Novog Sada. Takođe, za oba izvorišta je
urađen projekat zona i pojaseva sanitarne zaštite i na osnovu njih ishodovana Rešenja o ustanovljenju zona sanitarne
zaštite izvorišta "Sava I" kod Jarka i "Fišerov Salaš" izdata od strane Ministarstva zdravlja iz Beograda.
Ocena stanja
Postojeći sistem u poslednjih nekoliko godina krajnjim naporom zadovoljava potrebe za vodom svih svojih potrošača iako
industrija radi sa znatno smanjenim kapacitetom. Problema ima nekoliko:
a) Stanovnici u višim (severnim) delovima grada imaju probleme sa niskim pritiscima (naselje ''Detelina'' i Lamele) -
uglavnom IV i V sprat, kuće na Iriškom drumu, naselja istočno od Rume (Mali Radinci, Žarkovac, Putinci, Donji Petrovci),
naročito u časovima vršne potrošnje
b) Naseljima Irig i Vrdnik se šalje ograničena količina vode zbog problema pod a)
Potrebe u tim delovima su veće i imaju tendenciju daljeg rasta
c) Rezervoarski prostor u ''Borkovcu'' se u toku noći puni, ali retko do maksimuma
d) Nedovoljna propusna moć cevovoda Ø500 mm od fabrike vode do C.S.''Borkovac'' u Rumi
Tehničko stanje sistema se pogoršalo zadnjih godina s obzirom na starost postojeće azbestcementne mreže (30 godina
stara), da je u tom periodu građena kanalizaciona mreža u Rumi, rekonstruisane pojedine ulice što je dovelo do sleganja
tla i učestalijeg pucanja cevi. Takođe, smanjuje se izdašnost bunara na izvorištu u Jarku (prvi bunar bušen je pre 30
godina), usko ''grlo'' sistema predstavlja Magistralni cevovod Ø500 od ''Fišerovog Salaša'' do Rume čija propusna moć nije
dovoljna da obezbedi dovoljno vode za sve potrošače.
Kao veliki problem se nameće: nereš imovinski odnosi na lokaciji izvorišta "Fišerov salaš", grad Sremska Mitrovica,
katastarska opština Jarak, korisnik parcela Ministarstvo poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva i na lokaciji izvorišta "Sava
I", grad Sremska Mitrovica, katastarska opština Jarak, korisnik parcele Vojvodina šume - Šumsko gazdinstvo Sremska
Mitrovica, kod ishodovanja lokacijske tj.građevinske dozvole za bušenje novih bunara.
Sredstva koja se sada obezbeđuju su mala i nedovoljna za poboljšanje uslova vodosnabdevanja, naročito u letnjim
mesecima, kada je evidentan nedostatak vode. Bez dodatnih ulaganja u sistem vodosnabdevanja nemoguć je dalji razvoj
stanovništva i industrije na teritoriji Rumske opštine. Prilikom izdavanja tehničkih uslova priključenja dobro će se
analizirati potrebe budućih potrošača, naročito onih većih koji će morati da grade rezervoare kako bi obezbedili
kontinualno vodosnabdevanje odnosno, pitanje snabdevanja tehničkom vodom reše iz drugih izvora (bunara).
Potrebe i mogućnosti razvoja sistema vodosnabdevanja, prioriteti
Bušenje, opremanje i povezivanje po dva nova bunara na izvorištima "Sava I" i "Fišerov salaš"
Rešavanje imovinskih odnosa na lokaciji izvorišta odnosno otkup zemljišta
Izgradnja magistralnog cevovoda Ø500 od fabrike vode ''Fišer Salaš'' do C.S. ''Borkovac'' u Rum
Rešavanje vodosnabdevanja naselja u istočnom delu opšite Ruma (Istočni podsistem).
Rešavanje vodosnabdevanja naselja u južnom delu opšite Ruma (Južni podsistem).
8.2.2. Kanalizacioni sistem
Sistem kanalizacione mreže grada Rume je izgrađen kao separatni i sastoji se od:
• Glavnih kolektora (Istočni, Zapadni i Centralni) izrađenih od azbestcementnih cevi ukupne dužine 17 km profila
Ø200-Ø600
• Sekundarne-ulične kanalizacione mreže izrađene od PVC cevi ukupne dužine 86 km profila Ø200-Ø250
• Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda grada Rume (UPOV)

U Rumi je pre 30 godina (1983.godine) izgrađeno i pušteno u rad postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda grada Rume
kapaciteta 40.000 ES. Povećanjem broja stanovnika i stagnacijom privrede sve se manje izdvajalo za održavanje
navedenog postrojenja što je dovelo da isto poslednjih 10 godina svoj rad potpuno obustavi. Sada se privreda lagano
stabilizuje, a grad Ruma je završio program proširivanja gradske kanalizacione mreže (pokrivenost grada 100%). Uređaj za
prečišćavanje otpadnih voda (UPOV) je došao u nezavidnu situaciju jer je postojeća oprema tehnički i vremenski zastarela
i propala.Osnovni koncept tretmana otpadnih voda zasnovan je za liniju vode na aerobnom postupku sa aktivnim muljem
a za tretman mulja je predviđena produžena aeracija uz dodatnu hemijsku stabilizaciju i prinudnu dehidrataciju mulja.
1998.godine, odnosno 2000 godine, urađeni su Idejni i Glavni projekti za rekonstrukciju i dogradnju UPOV-a sa
proširenjem kapaciteta na 80.000 ES, ali ovaj projekat nije realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava. Kako se radi
o velikoj investiciji, a teško dolazi do finansijskih sredstava, odlučeno je da se u 2006. godini otpočne sa revitalizacijom
dela opreme u okviru postojeće tehnologije i stepena izgrađenosti građevinskih objekata na Uređaju za prečišćavanje
otpadnih voda grada Rume. Nabavljen je deo nove opreme i ugovoreni radovi na sanaciji: rešetkastog transportera,
pužnih pumpi i peskolovu.
U toku 2008.godine pristupilo se sanaciji uređaja (građevinsko-zanatski radovi) po projektu Sanacije (izrađenom 2008.g.
od strane projektnog biroa “Pro-ing” iz Novog Sada) kao prethodnica
rekonstrukciji i dogradnji. Radovi na sanaciji obuhvataju sanaciju sledećih objekata i opreme: aeracionih bazena, razdelne
građevine, srednjeg kanala za recirkulaciju mulja, sekundarnog taložnika, odvodnog kanala prečišćene vode, pumpne
stanice za recirkulaciju mulja, pumpe za evakuaciju viška mulja, temelja kompresorske stanice i laboratorijske opreme.
Konačno rešenje je sagledavanje postojećeg stanja UPOV-a i potreba stanovništva grada Rume kroz Studiju opravdanosti i
izvodljivosti a koje će predstavljati osnov za realizaciju "Projekta" stavljanja u funkciju Uređaja za prečišćavanje otpadnih
voda Rume. Delatnosti čije otpadne vode ne zadovoljavaju kvalitet otpadne vode definisane Pravilnikom o upuštanju
otpadnih voda u javni kanalizacioni sistem tj.Opštinskom odlukom o odvođenju i prečišćavanju opadnih voda Rume,
INVESTITORI su u obavezi da na svojim lokacijama izgrade sopstvene uređaje za prečišćavanje otpadnih voda da bi kvalitet
istih sveli na propisan nivo za upuštanje u javnu kanalizacionu mrežu.
8.2.3. Sistem daljinskog grejanja
Na distributivni sistem priključeno je 1990 stanova što čini 20% domaćinstava u gradu,odnosno, 111.700 m2, a pored toga
preduzeće zagreva i kulturne, sportske, privredne i poslovne objekte kojih je ukupno 210, odnosno 22.800 m2. Na sistemu
centralnog grejanja priključeno je oko 1.990 stanova i 210 lokala. Kao energenti koristi se mazut (oko 78%) i prirodni gas
(oko 22%).
Ukupna dužina distributivne mreže iznosi 15.509 m, od čega je dužina toplovodne mreže 11.759 m, a vrelovodne 3.750 m.
Na distributivni sistem priključeno je 1.990 stanova, odnosno 20% domaćinstava u gradu i 210 jedinica poslovnog
prostora.
Grejna površina:
• Ukupna grejna površina 134.500 m²
• Stambeni prostor 111.700 m²
• Poslovni prostor 22.800 m².

8.2.3 Elektro infrastruktura
Na teritoriji opštine Ruma postoje nadzemni i podzemni vodovi, koji imaju različite radne napone: 35 kV, 20 kV, 10 kV i 0,4
kV.
Što se realizacije električne energije tiče ona se distribuira velikim kupcima koji imaju merenja na visokom naponu, većim
kupcima koji imaju kompletnu mernu grupu na niskom naponu, zatim za potrebe javne rasvete, domaćinstava i ostalih
potrošača.
Na teritoriji opštine postoji 34 velika kupca koji u proseku na godišnjem nivou utroše oko
38.000 MWh. Većih potrošača koji imaju merne grupe na niskom naponu ima ukupno 273 i oni troše na godišnjem nivou
20.200 MWh. Manjih kupaca u koje spadaju lokali, radnje, ustanove i slično ima 2.137 i oni troše oko 15.000 MWh.
Korisnika javne rasvete ima 151 i za te potrebe se utroši oko 3.500 MWh. Najbrojnija grupa su domaćinstva kojih ima
20.431 a ona potroše oko
107.000 MWh. Na teritoriji opštine ima ukupno 280 trafo stanica, od kojih su u vlasništvu elektrodistribucije 196, a u
vlasništvu kupca 84 trafo stanice.
8.3 Zdravstvena i socijalna zaštita
Od 1526. godine Srem je gotovo 200 godina bio u sastavu Otomanske imperije. Iz tog perioda nema bilo kakvih pisanih
dokumenata o nekoj zdravstvenoj službi na tom području. Zbog svog geografskog položaja Srem je stalno bio izložen
epidemijama zaraznih bolesti, najčešće je to bila kuga. Njeni prenosioci bili su vojnici iz austro-turskih ratova, izbeglice iz
Turske i trgovci. Premda Ruma nije bila zahvaćena epidemijom, u ovom delu Srema najčešće se spominje tzv. „Sremska“
odnosno
„Iriška kuga“.
Dobrom organizacijom zdravstvene službe sprečeno je širenje i suzbijena epidemija kuge koja se pojavila u ovim
krajevima 1795./96. godine. U znak zahvalnosti Bogu što se epidemija nije proširila na Rumu, građani Rume su 1797.
godine na mestu gde je bila postavljena straža za sprečavanje prelaska žitelja iz jednog mesta u drugo postavili spomenike
sa leve i desne strane puta Ruma - Irig, popularno nazvane „Kipovi“.
Tekst na spomen ploči glasi: „Za blagodarnu uspomenu mesta Rume pošteđenog od kužne zaraze, koja je u okolini
besnela 1795. i 1796. godine sagrađen, a 1858. obnovljen darežljivim
prilozima rumskih esnafa i drugih župljana. Ponovo popravljen 1941. godine“.
Organizovana zdravstvena služba datira iz polovine 18. veka. Od 1749. godine, kada je grof Marko Pejačević proglasio
Rumu trgovištem, kreće i uspostavljanje organizovane zdravstvene službe.
Prvi hirurg i prvi školovani zdravstveni radnik na ovim prostorima bio je Ivan Egedi 1763. godine, dok je prva opštinska
babica bila Barbara Rifl. Prva apoteka osnovana je 1795. godine, a njen vlasnik bio je Ladislav Vagner. Od tog
vremena Ruma je uvek imala školovane lekare u okviru zdravstvenih službi.
Kontinuitet u ovoj oblasti na teritoriji opštine nastavljen je kroz Dom zdravlja, koji je osnovan 1930. godine i bio je jedan
od 24 takve ustanove u čitavoj Jugoslaviji, a drugi po redu u Vojvodini. Krajem 1976. godine, Dom zdravlja se useljava u
novosagrađeni objekat gde se i danas nalazi. To je savremena ustanova u okviru koje se nalazi laboratorija, porodilište,
mnogobrojne
specijalističke službe i Odeljenje hitne pomoći koje pokriva teritoriju cele opštine Ruma. Rumljani se brinu i o starijoj
populaciji svojih građana, te su jedini u Sremu izgradili savremeni Gerontološki centar “Srem” kapaciteta 283 korisnika sa
svim sadržajima neophodnim da se stanari ove socijalne ustanove osećaju ugodno i zaštićeno.
DOM ZDRAVLJA RUMA
Izgradnja današnjeg Doma zdravlja površine 9.940 m2 završena je 1976. godine, a u novembru iste godine je i otvoren.
Dom zdravlja Ruma kao zdravstvena institucija iz reda ustanova primarne zdravstvene zaštite, sprovodi mere primarne
zdravstvene zaštite na teritoriji opštine - Ruma, sa oko 55.000 stanovnika (Popis stanovnika iz 2011.godine). Radi
obezbeđivanja dostupne zdravstvene zaštite u većim ili udaljenim naseljima organizovane su zdravstvene
ambulante u: Kraljevcima, Malim Radincima, Žarkovcima, Donjim Petrovcima, Dobrincima, Vognju, Stejanovcima,
Pavlovcima, Buđanovcima, Nikincima, Grabovcima i Vitojevcima. Zdravstvene stanice: Putinci, Hrtkovci, Platičevo, Klenak.
Dom zdravlja obavlja zdravstvenu delatnost u sledećim oblastima: opšta medicina; zdravstvena zaštita žena; zdravstvena
zaštita dece sa ambulantnom logopeda; savetovalište za mlade; stomatološka zdravstvena zaštita sa
zubotehničkom laboratorijom; hitna medicinska pomoć sa sanitetskim voznim parkom; kućno lečenje i zdravstvena nega;
medicina rada; higijensko-epidemiološka zaštita; fizikalna medicina i rehabilitacija; laboratorijska dijagnostika;
rendgen dijagnostika i ultrasonografija. Ambulante pneumoftiziološke zaštite, dermatovenerologa, oftalmologa,

neuropsihijatra, psihologa, interniste, otorinolaringologa (Služba specijalističko – konsultativne delatnosti koja pruža
usluge i stanovništvu opštine Irig sa još oko 12.000 stanovnika); medicinsko snabdevanje; administrativno-upravna služba
i služba tehničkog održavanja.
Svoju delatnost Dom zdravlja Ruma obavlja sa 360 radnika od čega 28 lekara specijalista, 42 lekara opšte medicine, 13
stomatologa, 8 farmaceuta, 3 zdravstvena saradnika, 179 medicinskih sestara i tehničara i 80 nemedicinskih radnika.
GERONTOLOŠKI CENTAR SREM
Gerontološki centar Srem obezbeđuje usluge stanovanja, ishrane, socijalnog rada, nege, zdravstvene zaštite, zabave i
kulture, rekreacije i druge usluge u zavisnosti od potreba, sposobnosti interesovanja korisnika. Gerontološki centar se
nalazi na periferiji grada, smešten je na tihom, tri hektara velikom parkovskom prostoru. Opremljen je mnogim sadržajima
kao što su šetalište za korisnike, fontana, ružičnjak.
Kapacitet ustanove je 285 korisnika, koji su smešteni u tri objekta. Objekat „B“ pruža usluge nižeg standardastanovanja.
Tu se nalaze bolnički i stacionarni deo, gde se smeštaju zavisne kategorije bolesnika. U objektu „C“ je smeštaj za
poluzavisnu i zavisnu kategoriju korisnika, dok objekat „A“ raspolaže kapacitetima visokog standarda, odnosno
jednokrevetnim i dvokrevetnim garsonjerama i apartmanima.
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD
Centar za socijalni rad u Rumi osnovan je 1962. godine sa ciljem zadovoljavanja potreba građana Rume u oblasti socijalne i
porodično-pravne zaštite, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i materijalnom obezbeđenju porodice, Porodičnim
zakonom kao i drugim pozitivnim pravnim propisima. Pored ovoga, Centar pruža i usluge koje su u skladu sa Odlukom u
proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite, donetom od strane Skupštine opštine Ruma.
Delatnost Centra je usmerena ka prevenciji, sprečavanju i saniranju različitih problema pojedinaca, porodica i društvenih
grupa u skladu sa propisima. U oblasti socijalne zaštite Centar se bavi utvrđivanjem prava na materijalno obezbeđenje
porodice, na dodatak i na pomoć i negu drugog lica, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu,
osposobljavanje za rad.
U oblasti porodično-pravne zaštite Centar se bavim pitanjima starateljstva, usvajanja, savetovnim radom i prevencijom u
rešavanju poremećenih porodičnih odnosa, maloletničkom delikvencijom, nasiljem u porodici. U oblasti analitičko-
istraživačkog rada Centar prati i proučava socijalne potrebe i probleme. Pored ovoga pružaju i usluge zaštite starih i
invalidnih lica preko Službe kućne nege i pomoći u kući.
Tabela 65: Ulaganje u socijalnu zaštitu, 2014
Планирано Извшено
Издвајање из буџета за 84,191,712.20 72, 165,
социјалну заштиту 545.58
Broj korisnika usluga CSR u 2013.godini je veći za 727 lica u odnosu na prethodni izveštajni period (indeks 114).
Tabela 66. Lekari, stomatolozi i farmaceuti zaposleni u Domu zdravlja Ruma, 2014.
Лекари, стоматолози и фармацеути запослени у Дому здравља Рума

Лекари – укупно 77
Лекари опште медицине 42
Лекари на специјализацији 7
Лекари специјалисти 28
Стоматолози 13
Фармацеути 8
Izvor: Dom zdravlja Ruma, 2014.
Tabela 67. Korisnici socijalne zaštite-maloletna lica, 2013.
Број деце у ЦСР према корисничким групама и узраста у 2013.години

Корисничке групе Узраст
0-2 3-5 6-14 15-17 свега
Деца без родитељског старања 3 6 22 19 50
Деца жртве насиља и занемаривања 2 14 28 10 54
Деца са проблемима у понашању 0 2 17 75 94
Деца чији се родитељи споре око 15 18 24 6 63
начина вршења родитељских права
Социо-материјално угожена деца 229 199 652 245 1325
Деца ОСИ 1 2 13 2 18
Деца жртве трговине људима 0 0 0 0 0
Деца страни држављани без пратње 0 0 0 0 0
Деца повратници/из реадмисије 0 0 0 0 0
Остала деца 0 0 0 0 0
Укупно 250 241 756 357 1604
Materijalnom podrškom CSR u 2013.godini bilo je obuhvaćeno ukupno 1404 dece (87%) od ukupnog broja (1604)
evidentirane dece kornsika usluga CSR u 2013.godini.
Tabela 68. Ukupan broj dece obuhvaćen pravom na novčanu socijalnu pomoć
Укупан број деце обухваћен материјалном подршком у 2013.

Број деце обухваћен правом на новчану социјалну помоћ 1314
Број деце обухваћен правом на туђу негу и помоћ 29
Број деце обухваћен правом на увећану туђу негу и помоћ 35
Број деце обухваћен правм на једнократну материјалу помоћ 26
Najvećim delom, u ukupnom broju maloletnih korisnika socijalne zaštite u opštini Ruma su zastupljena lica sa statusom
„ugroženi porodičnom situacijom, i oni čine 82,6 % od ukupnog broja maloletnih korisnika.
Tabela 69. Ukupan broj korisnika koji su upisani u registar CSR na aktivnoj evidenciji u 2013, po polu i starosti.
Укупан број коринсика који су уписани у регистар ЦСР на активној

евиденцији у ЦСР у 2013. по старости и полу
Број корисника на Број корисника на
активној евиденцији у активној евиденцији
Корисници по узрасту току извештајног 31.12.2013
периода (01.01.2013-
31.12.2013)
М Ж Укупно М Ж Укупно
Деца (0-17) 877 727 1604 811 687 1498
Млади (18-25) 229 255 484 191 223 414
Одрасли (26-64) 1495 1553 3048 1410 1471 2881
Старији (65 и више) 205 451 656 177 393 570
Укупно: 2805 2986 5792 2589 2774 5363
Tabela 70. Ukupan broj
punoletnih korisnika koji su upisani u registar CSR na aktivnoj evidenciji u CSR u 2013. po polu i starosti
Укупан број пунолетних коринсика који су уписани у регистар ЦСР на активној

евиденцији у ЦСР у 2013. по старости и полу
Број пунолетних Број пунолетних корисника
корисника на активној на активној евиденцији
Пунолетни корисници евиденцији у току 31.12.2013
по узрасту извештајног периода
(01.01.2013- 31.12.2013)
М Ж Укупно М Ж Укупно
Млади (18-25) 229 255 484 191 223 414
Одрасли (26-64) 1495 1553 3048 1410 1471 2881
Старији (65 и више) 205 451 656 177 393 570
Укупно: 1929 2259 4188 1778 2087 3865
Tabela71. Broj punoletnih korisnika CSR po korisničkim grupama 2013.
Број пунолетних корисника у ЦСР по корисничким групама и старости у 2013.години

Корисничка група Млади Одрасли Старији Укупно
Занемарене особе и у ризику од занемаривања 2 4 43 49
Особе са инвалидитетом 28 217 198 443
Особе са друштвено неприхватљивим понашањем 1 14 6 21
Особе са поремећеним породичним односима 50 64 52 166
Особе које имају потребе за домским смештајем и 6 9 123 138
другим услугама социјалне заштите у локалној
самоуправи
Материјално угрожене особе 397 2739 234 3370
Страни држављани и лица без држављанства у 0 0 0 0
потреби за социјалном заштитом
Жртве трговине људима 0 0 0 0
Остали 0 1 0 1
Укупно: 484 3048 656 4188
8.4 Obrazovanje
Temelj razvoja svakog grada i svake opštine predstavlja obrazovanje. U nastojanju da stvori nove generacije školovanih i
stručnih naraštaja, Ruma ima istoriju dugu 250 godina. Prva osnovna škola počela je sa radom 1756. godine, kada je
sveštenik Pantelejmon Hranisavljević pri crkvi Svetog Nikole, osnovao “Malu slovenskuju” školu. Desetak godina kasnije,
osnovana je i prva gimnazija u ovim krajevima tzv. Pejačevićeva gimnazija, a u istorijskim izvorima pominje se i mešovita
škola za rimokatoličku i pravoslavnu decu. Realna gimnazija otvorena je 1912. godine uz postojeću trgovačku, šegrtsku,
devojačku i muzičku školu. Tradiciju kvalitetnog obrazovanja danas nastavlja 11 osnovnih škola i niža muziča škola.
Predškolska ustanova “Poletarac”, radi u 21 objekat koji su raspoređeni u seoskoj i gradskoj sredini, u 64 vaspitno-
obrazovnih grupa. 1237 dece nalazi se u predškolskom tretmanu. Oko 70 dece obuhvaćeno je celodnevnim boravkom u
jaslicama.
U gradu postoje i 4 srednje škole: Gimnazija “Stevan Puzić”, Srednja tehnička škola “Milenko Brzak Uča”, Srednja
poljoprivredna škola “Stevan Petrović Brile” i Srednja stručna škola “Branko Radičević”. Broj obrazovnih profila je 24. Ne
mali broj srednjoškolaca obrazuje se i u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici ili Beogradu.
OSNOVNE ŠKOLE
OŠ „Zmaj Jova Jovanović“, Ruma OŠ „Veljko Dugošević“, Ruma OŠ „Dušan Jerković“, Ruma OŠ „Ivo Lola Ribar“, Ruma
Osnovna muzička škola „Teodor Toša Andrejević“, Ruma OŠ „23. Oktobar“, Klenak
OŠ „Šesta udarna vojvođanska brigada“, Grabovci OŠ „Miloš Crnjanski“, Hrtkovci

OŠ „Nebojša Jerković“, Buđanovci OŠ „Branko Radičević“, Nikinci
OŠ „Milivoj Petković – Fećko“, Platičevo OŠ „Dositej Obradović“, Putinci
SREDNJE ŠKOLE
Gimnazija „Stevan Puzić“, Ruma
Srednja poljoprivredno-prehrambena škola „Stevan Petrović Brile“, Ruma Srednja tehnička škola „Milenko Brzak-Uča“,
Ruma
Srednja stručna škola „Branko Radičević“, Ruma
USTANOVE ZA PREDŠOLSKO OBRAZOVANJE
„Poletarac“
Tabela 72. Kapaciteti obrazovnih institucija, 2013.
Број Број Број ученика

установа образовних
профила
Предшколске 1 / 1237
установе
Основне школе 12 / 3941
Средње школе 4 24 1500
Факултети / / /
Izvor: Opštinska uprava Ruma, 2013
Tabela 73. Broj i struktura osnovnih obrazovnih institucija, 2013.

ОШ“ 23.октобар“
Петковић Фећко
ОШ“ Иво Лола
ОШ“Миливој
ОШ „ 6 ударна
ОШ“ Знај Јова
ОШ“ Милош
војвођанска
ОШ „ Бранко
Јовановић“
ОШ“Небојша
Радичевић“
ОШ“ Душан
Обрадовић“
Ош“Доситеј
ОШ“ Вељко
Душковић“
Јерковић“
Јерковић“
бригада“
Укупно
Рибар“
број 5 5 4 3 3 2 1 1 1 1 1 27
одељења
број 81 110 51 39 34 29 10 13 11 1 25 422
ученика 9
број 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 1 3
ученика са
1.разред
препрека
ма у
развоју
број 5 4 4 3 3 2 1 1 1 2 1 27
одељења
број 96 108 78 44 32 27 10 12 9 3 28 479
ученика 5
број 0 0 1 2 0 0 0 0 0 0 2 5
ученика са
2.разред
препрека
ма у
развоју
број 5 5 5 2 3 2 1 1 1 2 2 29
одељења
број 95 114 77 38 35 34 11 11 16 3 31 493
ученика
3.разред
1
број 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 4 6
ученика са
препрека
ма у
развоју
број 5 4 5 4 3 2 1 1 1 1 1 28
одељења
број 96 115 75 52 41 39 10 21 15 2 23 515
ученика 8
број 2 0 2 0 0 0 1 0 0 0 1 6
ученика са
4.разред
препрека
ма у
развоју
број 3 5 4 2 2 2 1 1 1 2 1 24
одељења
број 85 112 82 52 31 28 13 18 13 3 21 492
ученика 7
број 0 0 2 3 1 0 0 0 0 0 1 7
ученика са
5.разред
препрека
ма у
развоју
број 4 4 4 2 2 2 1 1 1 2 2 25
одељења
број 90 100 86 35 30 28 10 17 17 3 34 477
ученика 0
број 0 0 0 2 0 0 0 0 2 0 4 8
ученика са
6.разред
препрека
ма у
развоју
број 4 5 4 2 2 2 1 1 1 2 1 25
одељења
број 110 123 78 39 30 34 12 17 13 3 22 513
ученика 5
број 0 0 2 0 1 0 1 0 1 0 0 5
ученика са
7.разред
препрека
ма у
развоју
број 4 4 4 3 2 1 1 1 1 2 2 25
одељења
број 106 86 80 55 42 31 16 12 15 2 32 502
8. разред ученика 7
број 0 0 2 5 0 0 1 0 0 0 0 8
ученика са
препрека
ма у
развоју
број 35 36 34 21 20 15 8 8 8 1 11 210`
Ук
одељења 4
број 759 868 607 354 275 250 92 121 109 2 216 3893
ученика 4
2
број 3 0 12 12 2 0 3 0 3 0 13 48
ученика са
препрека
ма у
развоју
Ukupno 11 osnovnih škola u okviru 210 odeljenja pohađa 3.941 učenik, od kojih 48 đaka ima prepreke u razvoju. Najveći
broj učenika (868) pohađa školu Dušan Jerković u Rumi. Najmanji broj đaka 92 u okviru 8 odeljenja ide u Osnovnu školu 6.
udarna vojvođanska brigada - Grabovci.
Tabela 74. Broj i struktura srednjošolskih obrazovnih institucija, 2013.
Разред Гимназија ССШ СТШ СППШ Укупнпо

„Стеван „Бранко „Миленко „Стеван
Пузић“ Радичеви“ Бзрак Уча“ Петровић
Бриле“
1.разред Број одељења 4 6 5 3 18
Број ученика 106 140 86 57 389
Број ученика са 0 2 0 0 2
препрекама у
развоју
2. разред Број одељења 4 7 5 2 18
Број ученика 102 173 79 31 385
развоју
Број ученика 117 156 84 70 427
развоју
Број ученик 75 109 49 63 296
развоју
Укупно: Број одељења 16 24 19 13 72
Број ученика 400 578 298 221 1497
развоју
Izvor: Opštinska uprava Ruma, 2013
Od četri srednje škole na teritoriji Ruma, najveći broj odeljenja (24) i broj učenika (578) ima Srednja stručna škola Branko
Radičević, dok je najmanji broj odeljenja (13) i učenika (221) ima Srednja poljoprivredno-prehrambena škola Stevan
Petrović Brile. Ukupan broj odeljenja u srednjim školama je 72 odeljenja sa 1497 učenika
Tabela 75. Planirana izdvajanje iz budžeta opštine Rume za obrazovanje, 2014
Општина Рума РСД

Расходи у образовању (укупно) 746 905 211,24
Расходи у основном образовању 143 428 250,62
Расходи у основном образовању по ученику 36 842,60
Средње образовање 41 500 000,00
Стипендије 12 900 000,00
Предшколско образоваење 152 874 355,00
Izvor: Opštinska uprava Ruma, 2013.
Za 2014, planirano je izdvajanje iz budžeta opštine Ruma u iznosu od 746.905.211,24 RSD, od čega najviše za predškolsko
obrazovanje 152.874.355,00 dinara.
9.Resursi životne sredine
9.1Kvalitet vazduha
Ispitivanje kvaliteta vazduha na teritoriji opštine Ruma vrši Zavod za javno zdravlje iz Sremske Mitrovice.
Analiza koja se primenjuje je imisija polutanata u vazduhu, kojok se meri nivo sumpor- dioksida, čađi, azota i ukupnih
taložnih materija. Uzorci gasovitih zagađujućih materija uzimaju se ispiralicama (pro-ekos AT - 801h), apsorpcijom
komponenata u pogodnom rastvaraču, uzorci čađi uzimaju se filtriranjem poznate zapremine vazduha kroz filter papir,
dok se uzorak ukupnih taložnih materija uzima sedimentatorom. Analize se vrše na jednom mernom mestu, na nivou
dnevnih uzoraka, kontinualno u periodu od jednog meseca osim za ukupne taložne materije gde se analize rade na nivou
mesečnog uzorka.
Analize vazduha pokazuju da osim u malom broju dana u godini nema prekoračenja granične vrednosti imisije.
9.2Kvalitet zemljišta
Na teritoriji naše opštine uzorke o stanju plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta obrađuje D.O.O. Poljoprivredna
stanica Ruma.
Ovo preduzeće godišnje prikupi oko 1.000 uzoraka zemljišta sa područja opština Ruma i Irig. Od ukupnog broja uzoraka
630 je obrađeno u njihovoj laboratoriji, nakon čega se svakom donosiocu uzorka daje određena preporuka za đubrenje.
Preostali deo uzoraka se sa pratećom dokumentacijom dostavlja Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Na
osnovu urađenih agrohemijskih analiza uzoraka zemljišta može se zaključiti da su dobijeni rezultati u granicama
višegodišnjeg proseka za ovaj teren.
Na ovom području dominantni tip zemljišta je krečni černozem, pa i u agrohemijskim analizama zemljišta više od 70%
uzoraka ima pH vrednost u vodi i kalijum hloridu karakterističnu za alkalna zemljišta. Sadržaj kreča je takođe povišen.
Agrohemijske analize su pokazale da je na ovim prostorima sadržaj kalijuma retko ispod optimuma, a da je sadržaj fosfora
veoma raznolik.
9.3Kvalitet voda
Kvalitet vode na teritiroji rumske opštine je odličan, jer u potpunosti odgovara Pravilniku o ispravnosti vode.
Redovne hemijske analize V-obima redovno se sprovode četiri puta godišnje, za svako godišnje doba po jedna, od strane
Instituti za zaštitu zdravlja iz Beograda i Novog Sada.
Zavod za zaštitu zdravlja iz Sremske Mitrovice obavlja hemijske analize B-obima jednom mesečno a interna laboratorija na
fabrici vode Fišerov salaš, hemijske analize radi svakodnevno.
9.4Upravljanje čvrstim komunalnim otpadom
Na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima i Statuta opštine Ruma, skupština opštine Ruma je 2010. godine donela
Odluku o održavanju čistoće na teritoriji opštine Ruma, na osnovu koje se komunalno preduzeće Komunalac u Rumi stara
o čišćenju i održavanju čistoće. Javno preduzeće Komunalac vrši usluge odnošenja smeća sa cele teritorije opštine Ruma
(gradsko i ruralna naselja).
Smeće se sakuplja specijalnim vozilima JP Komunalac i odlaže na gradsku deponiju gde se svakodnevno vrši saniranje i
separacija otpada. Planirana je regionalna deponija koja se nalazi na teritoriji opštine Inđija, a već je potpisan Sporazum
između opština Inđija, Ruma, Stara Pazova, Irig, Šid i Sremski Karlovci o upravljanju čvrstim komunalnim otpadom.
Takođe, 2011 godine donet je i Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji opštine Ruma.
10.Turistički resursi
Prirodne lepote Srema, blizina Fruške Gore i tradicionalno gostoprimstvo Rumljana čine ovaj kraj nezaobilaznim na
turističkoj mapi Srbije.
U južnom delu Rume smestio se šumski kompleks i lovište Karakuša, odredište veoma poznato i privlačno ljubiteljima lova
i prirode, a tu je i jezero i izletište Borkovac.
Ono što svakako ne treba izostaviti kod prirodnih lepota i turističkih potencijala jeste zaštićeno područje Bara Trskovača,
smešteno pored sela Platičeva, u južnom delu Srema. Trskovča danas predstavlja izuzetno prirodno plodište linjaka i
zlatnog karaša, kao i 72 vrste ptica močvarnica. Plovidba čamcima duž kanala, odmor na vidikovcu uz pogled koji se pruža
sve do okolnih šuma, lagana šetnja utabanim stazama oko bare samo su neke od aktivnosti ovog lokaliteta.
Ugostiteljske i smeštajne kapacitete Rume čine hotel
Park, koji se nalazi u centru grada i kategorisan je sa
4 zvezdice i hotel Borkovac , kao i nekoliko privatnibh motela, niz restorana koji nude sremske gastronomske čarolije, a
sve je razvijeniji i seoski turizam, koga reprezentuje etno kuća u selu Jazak, u kome se mogu osetiti pravi duh ovog
prelepog kraja.
Promocijom turističkih destinacija i vrednosti opštine Ruma bavi se Turistička organizacija, koja je osnovana 2011. godine.
Planom rada Turističke organizacije opštine Ruma za 2014. godinu, pored redovnih aktivnosti kao što su pružanje
informacija, promocija, organizacija manifestacija i nastupi na sajmovima, predviđeno je posebnu pažnju posvetiti
praćenju i realizaciji projekata razvoja turizma. Projekti su usmereni ka stvaranju atraktivnih turističkih proizvoda s čijim će
se konkurentskim prednos-tima dugoročno konkurisati kako na domaćem tako i na internacionalnom turističkom tržištu.
Raznovrsni prirodni i antropogeni turistički resursi na teritoriji opštine Ruma omogućuju razvoj različitih vidova turizma:
kulturni, manifestacioni, sportsko-rekreativni, nautički, izletnički, lovni, ribolovni, seoski, tranzitni itd.
10.1Broj posetilaca
Prosečan broj noćenja po turisti je značajno niži u odnosu na prosek za Sremski okrug, ali i značajno niži u odnosu na
prosek za Republiku Srbiju.
Tabela 76. Broj i struktura turista i ostvarenih turističkih noćenja, 2013.
Општина Рума Сремска облст Србија
укупно 7.102 49.450 2.192.435
Број туриста домаћи 3.861 36.301 1.270.667
страни 3.241 13.149 921.768
укупно 16.141 159.528 6.567.460
Број ноћења домаћи 8.584 129.065 4.579.067
страни 7.557 30.463 1.988.393
укупно 2,27 3,23 3
Просечан број домаћи 2,22 3,56 3,6

ноћења
страни 2,33 2,32 2,16

Izvor: Turistička organizacija opštine Ruma
домаћи
10.2Smeštajni kapaciteti
Tabela 77. Smeštajni kapaciteti, 2013.
Дестинација Категорија (број Број смештајних Број кревета Искоришћеност

звездица) објеката капацитета (%)
Хотел „Парк“ Рума 4* 1 150 /
Хотел „Борковац“ 2* 1 28 /
Рума
„Вила Хит“ Рума Преноћиште 1 45 /
апартмани и собе
Ресторан „Вулин“ Ресторан са 1 16 /
Рума смештајем
Национална кућа Ресторан са 1 28 /
„Тами конак“ смештајем
Платичево
Мотел „Узелац“ Мотел 1 150 /
Ауто пут Е - 70
Ресторан Ресторан са 1 8 /
„Крајина“ Вогањ преноћиштем
Укупно / 7 425 /
Izvor: Turistička organizacija opštine Ruma
Hotel Park
Smešten u podnožju Fruške gore, na samo 30 minuta od beogradskog aerodroma, a opet u neposrednoj blizini prirodnih
lepota banje Vrdnik, lovišta Karakuša, prirodnog rezervata Zasavica i izletišta Borkovac.
Hotel Park je hotel visokog kvaliteta, kategorije 4*. Sagrađen je po najvišim svetskim tehnološkim i ekološkim
standardima. Pruža prijatan ambijent, maksimalnu udobnost i ljubazno osoblje. Hotel ima 65 soba i 8 junior apartmana,
dva restorana, dve moderne konferencijske sale, jednu salu za sastanke i wellness i spa centar.
Hotel Park je idealan za seminare, konferencije i tim bildinge (team building) i prvi izbor za poslovne ljude koji dolaze u
Srem. Od nedavno postao je i vrlo popularna destinacija za prijatne vikende za sve one koji žele da uživaju u udobnosti
hotela i prirodnim lepotama i atrakcijama okruženja.
Velike mogućnosti za sport i rekreaciju, kao i blizina Sportski Centar, koji raspolaže velikom salom za dvoranske sportove
(košarka, odbojka, rukomet, mali fudbal idt.), kao i kuglanom i teretanom, čine hotel Park idealnim za pripreme sportskih
ekipa.
Hotel Borkovac
Hotel je smešten 50 kilometara zapadno od Beograda i svega 35km od Novog Sada, u Rumskom izletištu Borkovac -
udaljen 3km od centra grada Ruma.
Zbog okruženosti prirodom i izdvojenosti od gradske vreve, hotel Borkovac je idealan za poslovne ljude koji svoj radni dan
provode u gradu, a popodnevni odmor žele da provedu u miru obronaka Fruške gore.
Restoran poseduje i deset soba koje su uglavnom dvokrevetne, sa ukupnim smeštajnim kapacitetima za 28 osoba. Sobe su
klimatizovane, a gostima je na raspolaganju i bežični internet.
11. Kvalitet života
11.1 Javni sadržaji i rekreativni programi
11.1.1 Sportski sadržaji (sportski tereni, sportske dvorane, centri za rekreaciju, stadioni)
Po zaljubljenosti i privrženosti sportu i sportskim takmičenjima, Rumljani ne zaostaju za ostalim građanima Srbije. Pored
brojnih terena za fudbal, košarku, odbojku, rukomet, sportski ponos grada je svakako Sportski centar Ruma sa dvoranom
kapaciteta 2.500 posetilaca. U ovom atraktivnom i višenamenskom objektu koji zadovoljava stroge internacionalne
kriterijume,održavaju se takmičenja u raznim sportskim disciplinama, a pored pomenute dvorane, sportska ponuda
upotpunjena je i šestostaznom automatskom kuglanom, trim kabinetom sa teretanom, saunom, džudo salom i ostalim
sadržajima.
SPORTSKI CENTAR
Ustanova Sportski centar Ruma je atraktivan sportsko-poslovni objekat. Zahvata ukupnu površinu od oko 4.500 kvadratnih
metara, moderno opremljen i funkcionalan. Sportski centar zadovoljava internacionalne kriterijume za dvoranske
sportove i podesan je za održavanje svih vrsta takmičennja u raznim sportskim disciplinama: košarci, rukometu, odbojci,
malom fudbalu, borilačkim veštinama, kuglanju. U Sportskom centru se mogu organizovati i koncerti, muzičke
manifestacije, konferencije, savetovanja, promocije i prezentacije...
Sportski centar poseduje:
- Veliku dvoranu (kapacitet 2.500 gledalaca);
- Kuglanu (6 staza za kuglanje i kapacitet za 150 gledalaca);
- Teretana sa posebnim kardio delom;
- Džudo salu;
- 3 sale za fitnes, pilates, borilačke sportove;
Sportski centar Ruma
- Kafić (kapacitet 150 mesta);
- Salu za stoni tenis;
- Prateće prostorije (8 svlačionica, dve prostorije za delegate, pres centar);
- Prateći sadržaji (sortska oprema i rekviziti za grupne i borilačke sportove, ozvučenje, rasveta, ventilacija).
11.1.2 Rekreativni programi, sportske i predškolske aktivnosti
Na teritoriji opštine Ruma održavaju se brojne sportske manifestacije i deluje veliki broj sportskih društava i klubova iz
različitih sportskih oblasti. Spisak sportskih društava:
0. Savez sportova Ruma, Ruma
1. Klub sporta za sve „Most“ Ruma
2. Opštinski fudbalski Savez „Ruma – Irig“
3. Opštinski rukometni Savez Ruma
4. Atletski klub „Ruma“, Ruma
5. Gradski fudbalski klub „Sloven“, Ruma

6. Fudbalski klub „Fruška Gora“, Ruma Kuglana u okviru Sportskog centra RUma
7. Fudbalski klub „Donji Petrovci“, Donji Petrovci
8. Fudbalski klub „Napredak“, Žarkovac
9. Fudbalski klub „Partizan“, Vitojevci
10. Fudbalski klub „Mladost“, Buđanovci
11. Fudbalski klub „Mladost“, Pavlovci
12. Fudbalski klub „Hrtkovci“, Hrtkovci
13. Fudbalski klub „PSK Putinci“, Putinci
14. Fudbalski klub „Fruškogorac“, Mali Radinci
15. Fudbalski klub „Jedinstvo“, Platičevo
16. Fudbalski klub „Borac“, Stejanovci
17. Fudbalski klub „Graničar“, Grabovci
18. Fudbalski klub „Borac“, Klenak
19. Fudbalski klub „Polet“, Nikinci
20. Fudbalski klub „Sloga“, Voganj
21. Fudbalski klub „1. maj - AGRORUMA“, Ruma
22. Fudbalski klub „OFK Kraljevci“, Kraljevci
23. Fudbalski klub „Mladost“, Pavlovci
24. Fudbalski klub „Jedinstvo“, Ruma
25. Fudbalski klub „Sremac“, Dobrinci
26. Fudbalski klub „Sunce“, Ruma
27. Tekvondo klub „Zmaj“, Ruma
28. Tekvondo klub „Srem“, Ruma
29. Kik boks klub „Ru 09“, Ruma
30. Kik boks klub „MS Panteri“, Ruma
31. Boks klub „Sloven“, Ruma
32. Savate boks klub „Ruma“, Ruma
33. Bokserski klub „Zlatni gong“
34. Aikido klub „Srce Srema“, Ruma
35. Klub realnog aukudoa „Vitezi rumski“
36. Džudo klub „Ruma“, Ruma
37. Džudo klub „Sloven“, Ruma
38. Karate klub „Ruma“, Ruma
39. Karate klub „Sloven“, Ruma

40. Klub borilačkih sportova „Koloseum“ Ruma
41. Sportski klub „Ruma“, Ruma
42. Sportski klub „Fit-forma“, Ruma
43. Sportski klub „Cara“
44. Gimnastičko ritmički klub „Ru rit ma“
45. Peintbol klub „Mevdža“ Klenak
46. Udruženje sportske rekreacije „Arena“
47. Biciklistički klub „Agresive“, Ruma
48. Pilates klub „LADU zone“
49. Fitnes klub „Fitnes pover“
50. Fitnes klub „Ironfit“ Ruma
51. Bodi bilding klub „Fleh Ru“
52. Klub američkog fudbala „Ruma Guardians“, Ruma
53. Rumski klub malog fudbala
54. Klub malog fudbala „Arena RU“
55. Klub malog fudbala „Viking“
56. Košarkaški klub „Ru-koš“, Ruma
57. Košarkaški klub „Ruma“, Ruma
58. Omladinski košarkaški klub „Mladost 014“ Platičevo
59. Ženski košarkaški klub „Ruma 92“, Ruma
60. Odbojkaški klub „Sloven“, Ruma
61. Odbojkaški klub „Klenak“, Klenak
62. Ženski odbojkaški klub „Ruma“, Ruma
63. Rukometni klub „Veterani 022“, Ruma
64. Rukometni klub „Klenak 09“, Klenak
65. Rukometni klub „Putinci“, Putinci
66. Rukometni klub „Ruma“, Ruma
67. Rukometni klub „Hrtkovci“, Hrtkovci
68. Rukometni klub „DIS“ Ruma
69. Teniski klub „Vest gem“, Ruma
70. Teniski klub „Buđanovci“, Buđanovci
71. Stonoteniski klub „Ruma“, Ruma
72. Boćarski klub „Dalmatinac“, Ruma
73. Muški kuglaški klub „Sloven“, Ruma

74. Ženski kuglaški klub „Srem“, Ruma
75. Aero klub „Fruškogorski zmaj“, Ruma
76. Planinarsko smučarsko društvo „Borkovac“, Ruma
77. Auto-moto klub “Milić“, Ruma
78. Moto klub „Nevidljivi“ Buđanovci
79. Šah klub „Brile“, Ruma
80. Šah klub „Borac“, Klenaka“
81. Šahovski klub „Sloga“ Hrtkovci
82. Šah klub „Putinci“
83. Šah klub „Sloven“, Ruma
84. Udruženje sportskih ribolovaca „Šaran“
85. Udruženje sportskih ribolovaca „Crvenperka“
86. Kinološko društvo „Ruma“
87. Konjički klub „Bećar“ Ruma
88. Udruženje za odgoj i zaštitu sitnih životinja
89. Udruženje pedagoga fizičke kulture opštine Ruma
90. Plivački i vaterpolo klub „Srem“ Ruma
91. Gradski plivački klub „Soven“ Ruma
11.2 Crkve i hramovi
U istoriji, sadašnjosti ali i budućnosti ovoga kraja, veoma važno mesto zauzimaju između ostalog i crkveni objekti i objekti
verske prirode kao verni i večiti čuvari tradicije i duha naroda nastanjenog na ovom tlu. Kao simboli vekovnog prisustva i
opstajanja na ovom prostoru stoji 15 manastira SPC na Fruškoj Gori. Svaki od njih ima svoju priču ispisanu ljubavlju prema
Bogu i ljudima: Jazak, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Grgeteg, Mala Remeta, Beočin, Bešenevo, Krušedol, Rakovac, Velika
Remeta, Divša, Šišatovac, Petkovnica, Kuvexin, Privina Glava.
U samom gradu Rumi se nalaze četiri crkve: Nikolajevska crkva, Voznesenska crkva, crkva “Sošestvija Svetog Duha” (grčka
crkva), te rimokatolička crkva “Svetog Križa”. Crkva Svetog Nikole podignuta je 1758. godine, hram “Vaznesenja
Gospodnjeg” 1761. godine, a ikonostas je delo poznatog slikara Stefana Taneckog. Crkva “Sošestvija Svetog Duha”
podignuta je 1840. godine i u njoj se nalazi Rimokatolička crkva sagrađena je 1813. godine na mestu prethodne drvene
crkve.
CRKVA SVETOG NIKOLE
Sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da je Ruma imala crkvu još od najstarijih vremena, jer se 1566. godine
među stanovništvom pominju i tri sveštenika. Crkva je sigurno bila preteča današnje Nikolajevske crkve, sa istom
crkvenom, a time i seoskom slavom. Godine 1731. se pominje rumski sveštenik Stojan Orlović. Dve godine kasnije jedan
izvor navodi da Ruma ima od ranije svoju crkvu, koja je tada bila iznova patosana, a vernici su oko crkve napravili portu.
Polovinom XVIII veka Crkva je nosila ime Sv. Nikola, verovatno nasleđeno iz starina, a pominje se kao drvena sa portom i
neograđenim grobljem, “vesma huda i stara”. Današnja crkva je podignuta 1758. godine.
Crkva Vasezenja Gospodnjeg
Pošto su prvih godina postojanja Nove Rume njeni pravoslavni stanovnici koristili crkvu Stare Rume, ona je postala
pretesna. Zato se naporedo sa zidanjem crkve sv. Nikole od čvrstog materijala, koja je završena 1758. pristupilo i gradnji
još jedne crkve u Novoj Rumi za potrebe pravoslavnih rumskih građana. U početku je bilo problema, jer je za mesto nove
crkve odabrano staro i pusto pravoslavno groblje, za koje je sreski sudija smatrao da je preblizu katoličke crkve. U taj spor
se umešala čak i carica Marija Terezija, koja je presudila u korist gradnje druge pravoslavne crkve u Rumi, tj. Vaznesenske
crkve, na mestu gde se i danas nalazi. Crkva je sagrađena 1861. godine. Ikonostas je delo poznatog slikara Stefan
Teneckog.
RIMOKATOLIČKA CRKVA UZDIZANJA SVETOG KRIŽA
Krajem XVIII veka u Rumi je postojala rimokatolička crkva, na mestu gde se i danas nalazi, ali od drveta, i nedovoljna da
primi sve vernike. Bila je bez tornja i ukrasa, jednostavna i skromna, te je više je ličila na ambar nego na crkvu. Pored nje
se od čerpića i trske, manja nego seljačke kuća, nalazila kuća župnika. Zato je 1813. godine sagrađena nova crkva
„Uzdizanje Svetog Križa“, koja je mogla da primi i do 2.000 vernika, a uz nju i župni dvor za sveštenika. Crkva je
jednobrodna klasicistička građevina, orijentisana u pravcu sever
– jug. Pretstavu Uzdizanja Svetog Križa, na glavnom oltaru, izveo je Vinsens Dojčer. Bogorodica Imakulata i sv. Ivan
Nepomuk, radovi su nepoznatih autora, dok je za oslikavanje sv. Vendalina angažovan Konstantin Pantelić, a za Blagovesti
mađarski slikar Peškija.
CRKVA SOŠESTVIJA SVETOG DUHA (SVIH SVETIH ILI GRČKA CRKVA)
Treća rumska pravoslavna crkva Svih Svetih se pominje još krajem 18. veka, ali je tada bila izgrađena od čamovih dasaka,
“trošna i sklona padu”. Nije poznato gde se tačno nalazila, ali svakako ne na mestu današnje crkve u centru grada. Naime,
80-tih godina XVIII veka, veliki broj pravoslavnih trgovaca je pokupovao kuće u centru varoši. Mnogi od njih su bili grčkog
ili Cincarskog porekla – pravoslavne vere. Pomenuta stara crkva, kao i dve nove, su bile podaleko od njihovih domova, te
je, kako su se žalili mitropolitu, zimi bilo teško doći do nje, a i za vreme službe su im domovi ostajali prazni i često bivali
pokradeni. Mitropolit i Sremska županija su načelno dali dozvolu za gradnju treće nove crkve u centru Rume, ali su onda
nastupili problemi, iako je materijal za gradnju skoro bio obezbeđen. Najpre Austro turski rat, pa obližnja kuga,
administrativne prepreke... Zatim
su stavljene primedbe da će crkva biti preblizu katoličkoj i da je ne dižu Srbi, već mali broj Grka trgovaca. Na to je usledila
peticija 114 uglednih Rumljana, među kojima su i Atanasije Stojković, tada već doktor fizike, Jovan Pantelić, slikar i drugi.
Sve je to znatno odložilo gradnju treće pravoslavne crkve u Rumi. Ona je tek polovinom XIX veka stavljena pod krov. Crkva
je renovirana 1905. godine, kada je i osvećena.Od tada se zove Sošestvija Svetog Duha. U njoj se nalazi ikonostas, čiji je
nacrt uradio bečki arhitekta Herman Bole,a oslikao ga je poznati slikar Uroš Predić.
HRAM SABORA SRPSKIH SVETITELJA
Zemljište za Hram osveštano je 2004. godine, temelji su urađeni 2007. godine. Sveštenici koji su službovali do danas,
prečasni jerej otac Dragoljub Janković, za vreme njegovog službovanja u Rumi, dobijena je lokacija, osveštana zemlja i
mnogo toga učinjeno do jeseni 2010. godine, kada je po potrebi službe
11.3 Lokalni centri za okupljanje
11.3.1 Biblioteke
Istorija knjižarstva i čitališta u Rumi
Istorija knjižarstva i čitališta u Rumi započinje i teče paralelno sa nastankom i razvojem zanatstva i trgovine u našem
gradu. Ekspanzija ovih privrednih aktivnosti stvorila je potrebu za razvojem prosvetne i obrazovne delatnosti, a sve je to
uslovilo potrebu za bržim protokom knjige kao u to vreme jedinog obrazovnog i informativnog medija.
Sa razvojem zanatstva i stvaranjem esnafskih udruženja, ali i sa početkom drugih oblika društvenog organizovanja i
udruživanja građana kroz nacionalne, verske i političke organizacije, stvaraju se i prve institucionalizovane čitaonice, koje
su bile središte okupljanja građana unutar esnafskih i nacionalnih udruženja u Rumi. Tako u drugoj polovini 19. a naročito
početkom 20. veka nastaju brojne esnafske i čitaonice nacionalnih udruženja. Prva srpska čitaonica u Rumi počela je sa
radom 1861. godine. U Rumi se u to vreme uveliko razvija i štamparstvo. Štampaju se mnogi časopisi i novine, između
ostalih i prvi ilustrovani stručni pčelarski časopis "Srpski pčelar" od 1899. godine, novine "Zastava" i "Radikal" , štampaju
se i prve knjige.
Prva javna narodna biblioteka čije su usluge bile dostupne svim građanima osnovana je tek posle Drugog svetskog rata
1949. godine. U prvo vreme nju vode volonteri entuzijasti, mahom prosvetni radnici, koji su bili najzaslužniji za njeno
osnivanje, a potom osnivačka prava i brigu o njenom organizovanju i poslovanju preuzimaju organi opštinske vlasti. Menja
ime od Narodna čitaonica i knjižnica u Biblioteka "Slobodan Bajić-Paja".
Od svog osnivanja Gradska biblioteka Atanasije Stojković u Rumi, kao najstarija ustanova kulture u ovoj sredini, radila je
kao samostalna Ustanova, da bi jedno kraće vreme postala sastavni deo Kulturnog centra. 1991. godine Skupština opštine
Ruma ponovo je osniva kao samostalnu Ustanovu pod nazivom Gradska biblioteka. 2011. godine biblioteka svom nazivu
dodaje i ime znamenitog srpskog naučnika i prosvetitelja Atanasija Stojkovića i postaje Gradska biblioteka Atanasije
Stojković.
Za svoj rad dobila je mnoga značajna društvena i profesionalna priznanja: Nagrada saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije
(1954.), Povelja Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1986) i nagrada Dositej Obradović podružnice bibliotekara Srema
(1988).
Gradska biblioteka Atanasije Stojković danas po svojoj stručnoj i tehničkoj osposobljenosti ustanova je koja uspešno
neguje tradicionalne kulturne vrednosti i prati savremene trendove u bibliotečkoj delatnosti. Od 2007. godine punopravna
je članica COBISS.SR, a od jula 2010. godine uključena je u stvarno COBISS/OPAC okruženje i sve usluge korisnicima pruža
preko ovog servisa.
Gradska biblioteka je smeštena u nekadašnjoj kući Heningovih i prostire se na površini od 560 m² i sastoji se iz četiri
odeljenja:
• Odeljenje za odrasle
• Odeljenje za decu
• Naučno Odeljenje
• Zavičajna zbirka
Biblioteka poseduje dve čitaonice, po jednu za decu i odrasle, sa ukupno 32 mesta i internet čitaonicu sa sedam računara
koji su na raspolaganju korisnicima. Biblioteka poseduje elektronsku bazu podataka i opremu za digitalizaciju, pomoću
koje je predviđeno da se najvrednije knjige iz zavičajne zbirke skeniraju i digitalizuju, kako bi postale dostupne svakom
čitaocu u elektronskom obliku. Gradska biblioteka raspolaže sa preko 80.000 knjiga, od kojih se
najviše nalazi na odeljenju za odrasle. Veoma vredan fond se nalazi i na naučnom odeljenju koje poseduje oko 15.000
knjiga. Jedan od najznačajnijih projekata u naredne dve godine predstavlja uređenje tavanskog prostora, koji bi obezbedio
dodatnih 300 m² za nove sadržaje.
Početak rada Gradske biblioteke datira od 1861. godine kada je osnovana Prva srpska čitaonica.
Osim gradske biblioteke, danas sve škole poseduju svoje biblioteke sa određenim fondom knjiga.
STRUČNA BIBLIOTEKA ZAVIČAJNOG MUZEJA
Biblioteka Zavičajnog muzeja u Rumi spada u specijalizovane biblioteke i broji 3.700 bibliotečkih jedinica. To su uglavnom
stručne publikacije iz arheologije, etnologije, istorije i istorije umetnosti. Pored ovog ona poseduje kolekciju stare i retke
knjige, zavičajnu kolekciju, značajne enciklopedijske i bibliografske jedinice, monografije, kataloge izložbi, zbirki, legata i
vodiče.
najviše nalazi na odeljenju za odrasle. Veoma vredan fond se nalazi i na naučnom odeljenju koje poseduje oko 15.000
knjiga. Jedan od najznačajnijih projekata u naredne dve godine predstavlja uređenje tavanskog prostora, koji bi obezbedio
dodatnih 300 m² za nove sadržaje.
Početak rada Gradske biblioteke datira od 1861. godine kada je osnovana Prva srpska čitaonica.
Osim gradske biblioteke, danas sve škole poseduju svoje biblioteke sa određenim fondom knjiga.
STRUČNA BIBLIOTEKA ZAVIČAJNOG MUZEJA

Biblioteka Zavičajnog muzeja u Rumi spada u specijalizovane biblioteke i broji 3.700 bibliotečkih jedinica. To su uglavnom
stručne publikacije iz arheologije, etnologije, istorije i istorije umetnosti. Pored ovog ona poseduje kolekciju stare i retke
knjige, zavičajnu kolekciju, značajne enciklopedijske i bibliografske jedinice, monografije, kataloge izložbi, zbirki, legata i
vodiče.
Iako je zatvorenog tipa, biblioteka izlazi u susret studentima, naučnim i kulturnim
radnicima kojima su potrebne publikacije iz oblasti koje ona pokriva. Biblioteku vodi kustos Snežana Janković.
11.3.2 Parkovi
Osim izletišta Borkovac koje je bogatom šumom i šetalištima, Ruma poseduje nekoliko sređenih parkova, koji su
prvenstveno opremljeni najrazličitijim sadržajima za decu.
Na prvom mestu se izdvaja park koji od skora nosi naziv Parkić brodić. Ovaj prostor je opremljen modernim mobilijarima i
prelepim brodićem koji zauzima centralno mesto u delu
predviđenom za igru dece. Park se nalazi pod 24-časovnim nadzorom.
U najužoj gradskoj zoni smešten je park, koji je takođe osavremenjen urbanim mobilijarima kao i wireless internetom. U
blizini osnovnih škola „Dušan Jerković“ i „Veljko Dugošević“, kao i predškolske ustanove „Poletarac“, takođe se nalazi park
u kome su smešteni tereni za košarku.
11.3.3 Kulturni centri
Kulturni centar Ruma, osnovan je 1985. godine kao ustanova od strane Opštine Ruma, odlukom Skupštine opštine Ruma,
radi obavljanja delatnosti iz oblasti kulture kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje
potreba građana kao i ostvarivanje drugog Zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture.
U savremenom i modernom objektu koji ima prostorne mogućnosti površine 3.600 m², smešteni su sledeći tehnički
resursi:
- Velika dvorana: kapacitet 700 sedišta + 50 mesta za stajanje, scena površine 400 m² sa dvadeset cugova, svetlosnim
parkom od 30 kilovata, sufitima, kružnom scenom i rupom za orkestar;
- Mala dvorana: kapacitet 262 sedišta
- Konferencijska dvorana: kapacitet 80 sedišta
- Veliki hol: kapacitet 80 sedišta i 300 mesta za stajanje
- Šank hol: kapacitet 150-200 mesta za stajanje
U Kulturnom centru trenutno je zaposleno 24 radnika. Delatnosti koje obavlja Kulturni centar su:
Izvođačka umetnost; Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti; Umetničko stvaralaštvo; Rad umetničkih
ustanova; Umetničko obrazovanje; Organizovanje sastanaka i sajmova; Iznajmljivanje i lizing ostalih mašina, opreme i
materijalnih dobara; Ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti; Delatnost reklamnih agencija; Iznajmljivanje vlastitih ili
iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima; Proizvodnja kinematografskih dela, audio- vizuelnih proizvoda i televizijskog
programa; Distribucija kinematografskih dela, audio- vizuelnih dela i televizijskoh programa; Delatnost prikazivanja
kinematografskih dela; Ostala izdavačka delatnost; Izdavanje knjiga; Usluge pripremanja i posluživanja pića; Delatnosti
restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata; Trgovina na malo knjigama u specijalizovanim prodavnicama; Trgovina na
malo novinama i kancelarijskim materijalaom u specijalizovanim prodavnicama.
Posebno se ističe organizacija i realizacija poznatih festivala: Festival muzičkih društava Vojvodine i Festival velikih
tamburaških orkestara. Ovi festivali predstavljaju sam vrh amaterskog muzičkog stvaralaštva.
Kulturni centar tradicionalno učestvuje u realizaciji međunarodnog pozorišnog festivala Trema fest u saradnji sa rumskim
Gradskim pozorištem. Ustanova Kulturni centar se finansira iz budžeta SO Ruma; budžeta AP Vojvodine; budžeta
Republike Srbije; prihoda koji se ostvare obavljanjem delatnosti; prihoda koji se ostvare pružanjem usluga drugim
korisnicima i prodajom proizvoda na tržištu; poklona, legata i donacija i drugih prihoda koje ostvari u skladu sa Zakonom.
Spisak kulturnih ustanova u Rumi:
1. KULTURNI CENTAR RUMA
2. ZAVIČAJNI MUZEJ RUMA
3. GRADSKA BIBLIOTEKA
4. ANSAMBL NARODNIH IGARA I PESAMA “BRANKO RADIČEVIĆ”
5.HRVATSKO KULTURNO PROSVETNO DRUŠTVO “MATIJA GUBEC”
6.RUMSKI TAMBURAŠKI ORKESTAR “PLAVI ČUPERAK“
11.3.4 Pozorišta
Gradsko pozorište je osnovano 1994. godine sa ciljem da deluje kreativnim akcijama u oblasti kulture. Negovalo je klasičan
pristup pozorištu da bi u susretu sa savremenim tendencijama, a naročito od osnivanja Trema festa 1998. godine, načinilo
zaokret i proširilo svoje delovanje na sve oblasti građanskih inicijativa
Okuplja, u 6 sekcija, preko 100 članova, sarađuje i radi na edukaciji svojih umetničkih rukovodilaca, pokrenulo je nekoliko
radionica, a u radu sa ciljnim grupama obrađuje teme od šireg značaja za lokalnu zajednicu. Gradsko pozorište Ruma
neguje različite vidove teatarskih izraza, radi na animaciji pozitivnih građanskih akcija, planira osnivanje volonterskog
centra, radi na umrežavanju i partnerskim regionalnim projektima.
Pozorište okuplja zainteresovane pojedince i autore oko projekata i afirmiše njihov rad. Aktivno učestvuje u raznim
humanitarnim akcijama značajnim za lokalnu sredinu i region. U sklopu projekta „Teatar u službi edukacije“ u borbi protiv
bolesti zavisnosti i side, uz radionicu vrši i edukaciju pozorišnom predstavom „VIRUS“. Svake godine u martu Gradsko
pozorište Ruma organizuje, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, opštine Ruma i Kulturnog centra Ruma,
festival autorskih projekata „TREMA FEST“- teatarsku reviju evropske multikulturalne akcije.
11.3.5 Muzeji
Zavičajni Muzej Ruma
Riznica istorijskog bogatstva naroda koji su živeli i žive na ovim prostorima nalazi se u Zavičajnom muzeju u Rumi.
Muzejski fond čini više od 10.000 eksponata u sastavu arheološkog, etnološkog, istorijskog i likovnog odelenja. Tu su i
legat slikara Milivoja Nikolajevića i spomen zbirka dr. Romana Soretića. Kao regionalni muzej, pored Rume, pokriva i
teritorije opština Pećinci, Inđija i Stara Pazova.
Zavičajni muzej Ruma osnovan je 1962. godine kao zavičajna muzejska zbirka. Deceniju kasnije, 1972. godine, menja naziv
u Muzej u Rumi, da bi 1979. godine dobio današnji naziv – Zavičajni muzej Ruma.
Objekat Zavičajnog muzeja u Rumi je pod zaštitom države, kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Zgrada
današnjeg muzeja podignuta je 1772. godine, sredstvima barona Marka Pejačevića, kao njegova zadužbina, a za potrebe
niže gimnazije. Zgrada danas predstavlja jedinstven primer „graničarske arhitekture“ u našem gradu, i kao takva
predstavlja celinu sa Rimokatoličkom crkvom i župnim dvorom.
Po svojoj osnovnoj orijentaciji spada u kategoriju zavičajnih muzejskih ustanova kompleksnog tipa, koja u svom sastavu
ima arheološko, etnološko, istorijsko, tehničko i likovno odeljenje. U okviru ovih odeljenja nalazi se 10.500 predmeta
raspoređenih po različitim zbirkama. U sastavu muzeja nalazi se i stručna biblioteka zatvorenog tipa sa fondom od oko
4.000 jedinica. Trenutno je u planu formiranje Odeljenja dokumentacije. Muzej raspolaže sa 500 m² izložbenog prostora u
kome su smeštene dve stalne postavke:
- u prizemlju se nalaze arheološka, istorijska i etnološka postavka (do sada je urađen samo deo istorijske postavke u
hodniku muzeja)
- na spratu je smeštena likovna postavka koja se sastoji od dva legata (slikara i grafičara
Milivoja Nikolajevića i slikara - akvareliste dr Romana Soretića). U prostorima ovih legata tokom godine se održavaju
umetničke i druge tematske izložbe.
Kao jedna od institucija kulture u gradu, muzej je bio domaćin kulturnih manifestacija koje nisu vezane za muzejsku
delatnost (modne revije, koncerti, pesničke večeri ...). Zahvaljujući mnogobrojnim izložbama i drugim manifestacijama,
muzej godišnje poseti više hiljada posetilaca, čime se u potpunosti ispunjava njegova najvažnija uloga u našoj sredini.
Pored štampanja informativnih kataloga koji prate svaku muzejsku izložbu, ova ustanova setokom poslednje decenije
pojavljuje i kao izdavač niza pojedinačnih publikacija istoriografskog karaktera. Izdavači je i godišnje muzejske publikacije
„Zbornik Zavičajnog muzeja“, koja je počela da se štampa 1997. godine.
Muzej je organizator likovne kolonije „Borkovac“, koja se održava od 1968. godine i predstavlja jednu od najstarijih
likovnih kolonija u Srbiji.
Teritorijalna nadležnost muzeja u domenu proučavanja, zaštite i prezentacije pokretnih kulturnih dobara obuhvata
opštine Rumu, Inđiju, Staru Pazovu i Pećince.
Arheološko odeljenje Zavičajnog muzeje Ruma
Kustos: Slobodan Velimirović
Arheološko odeljenje se sastoji iz inventarisanih zbirki:
• Praistorijska
• Antička
• Srednjovekovna
• Planovi i karte
• Oružje
• Nakit
Arheološko odeljenje raspolaže sa više od hiljadu inventarisanog materijala i više hiljada studijskog materijala. Mađu
materijalom je najviše keramike iz praistorijskog
perioda.Studijski materijal je podeljen na:
- Praistorijski
- Antički
- Srednjovekovni
- Poklone i razne premete u postupku obrade.
Etnološko odeljenje Zavičajnog muzeje Ruma
Kustos: Arsenović Jelena
Etnološko odeljenje se sastoji iz zbirki:
• Pokućstvo
• Poljoprivreda
Tekstil
• Zanati
Etnološko odeljenje je sa aktivnim radom počelo 2003. godine, kad je izvršena obrada i klasifikacija postojećih predmeta u
muzejskom fondu i prikupljen određen broj novih predmeta. Etnološko odeljenje trenutno raspolaže sa oko pet stotina
predmeta. Veći deo eksponata iz etnoloških zbirki je digitalizovan i prenet na kompakt diskove. Odeljenje je do sada
orgonizovalo dve izložbe materijala iz svog fonda (Stari zanati, 1982. godine i Tkanje i vez - nekad i sad, 2005. godine), i
veći broj etnoloških izložbi u saradnji sa drugim institucijama.
Istorijsko odeljenje Zavičajnog muzeja Ruma
Kustosi: Đorđe Bošković

Istorijsko odeljenje se sastoji iz zbirki:
• Plakati
• Periodika
• Fotografije
• Mape i planovi
• Dokumenti
•Stara i retka knjiga
•Oružje i oprema
•Razni predmeti
•Studijska zbirka
Odeljenje raspolaže sa više hiljada inventarisanih muzealija, od čega najviše raznih dokumenata, fotografija, plakata,
periodike… Veliki deo zbirki Istorijskog odeljenja je digitalizovan i prenet na kompakt diskove.U okviru Odeljenja postoji i
Studijska zbirka, koju, između ostalog, čine:
• Zaostavština Bogdana Rajakovca
• Arhiva Šahovskog kluba
• Arhiva planinarskog društva “Borkovac”
• Fotografije novijeg datuma sa raznih manifestacija i drugih gradskih zbivanja
• Fotokopirana građa (arhivski dokumenti, fotografije, periodika…)
• Plakati iz perioda 1960 – 1990.
• Razne trgovačke i bankarske knjige
• Istorijsko odeljenje povremeno organizuje izložbe materijala iz svojih zbirki:
• Ruma – prvi vek (1996)
• Privrednik
• Pilotska škola u Rumi
Likovno odeljenje Zavičajnog muzeja Ruma / Galerija Zavičajnog muzeja Ruma
Kustos: Dragomir Janković
Likovno odeljenje se sastoji iz zbirki:
• Spomen zbirka Milivoja Nikolajevića
• Spomen zbirka Romana dr. Soretića
• Zbirka Kolonije “Borkovac”
• Zbirka Galerije Zavičajnog muzeja Ruma

• Spomen zbirka Branislava Makeša
• Spomen zbirka Milana Laješića
• Spomen zbirka Fedora Feđe Soretića
Odeljenje sadrži preko 700 inventarisanih eksponata od kojih je većina uneta u Centralni registar.U prostorima Spomen
zbirki Nikolajević i Soretić, koje funkcionišu kao galerijski prostor, održava se prosečno deset do petnaest izložbi
godišnje.Odeljenje je organizator i više redovnih likovnih manifestacija:
- Likovna kolonija Borkovac
- Limpa
- Selekcija Savremene Srpske Skulpture
11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, koncerti)
U RuMi se velika pažnja posvećuje i kulturi o čemu brinu kulturni poslenici okupljeni u Kulturnom centru, Zavičajnom
muzeju i Gradskoj biblioteci.
Jedna od najznačajnijih ustanova kulture svakako je Kulturni centar, koji raspolaže sa velikom (pozorišnom i filmskom)
dvoranom kapaciteta 700 mesta i malom dvoranom, kapaciteta 262 mesta, konferencijskom salom, disko klubom, velikim
holom i drugim sadržajima.
Svoje mesto pod okriljem Kulturnog centra našli su i amaterska kulturno
umetnička društva: Gradski mešoviti hor “Branimir Marković”, Gradsko pozorište Ruma, Gradski tamburaški orkestar
“Branko Radičević”, Ansambl narodnih igara i pesama “Branko Radičević”, Vokalno instrumentalni etno ansambl “Vrelo” i
dr.
Kulturni centar Ruma uspešno organizuje amaterske muzičke, pozorišne festivale i druge manifestacije. Najznačajnija
manifestacija je svakako ona u zadnjoj nedelji marta meseca - Trema fest, teaterska revija evropske multikulturalne akcije,
koja se tradicionalno održava već devet godina u organizaciji Gradskog pozorišta, festival muzičkih društava Vojvodine,
festival temburaških orkestara Srbije.
Zavičajni muzej Ruma je organizator likovne kolonije Borkovac jedne od najstarijih manifestacija te vrste u našoj zemlji.
Trenutno jedini kulturni proizvod koji je probio barijere političke situacije i lošeg imidža grada je svakako etno-grupa
VRELO.
FESTIVAL MUZIČKIH DRUŠTAVA VOJVODINE (FMDV)
Festival muzičkih društava Vojvodine, kao najveća manifestacija amaterskog muzičkog stvaralaštva u Vojvodini, utemeljen
je 1964. godine. Osnivači festivala su Savez muzičkih društava Vojvodine i Kulturno prosvetna zajednica opštine Ruma.
Festival finansiraju Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Opština Ruma. Organizatori FMDV su Opština Ruma, Zavod za
kulturu Vojvodine i Kulturni centar Ruma. 45. FMDV organizovan je i realizovan u junu mesecu 2008. godine u Kulturnom
centru u Rumi. Festival je dugi niz godina imao ustaljenu šemu po kojoj je trajao 4 dana i imao četiri različite koncertne
večeri.
Prvo festivalski veče bilo je rezervisano za velike tamburaške orkestre. Drugo festivalsko veče nastupili su najbolji orkestri
ozbiljne muzike (kamerni, duvački, orkestri harmonika, gitara...). Treće veče bilo je namenjeno najboljim horovima, a
poslednje veče festivala nastupali su najbolji folklorni ansambli. Festival je po pravilu najavljivao jedan od duvačkih
orkestara, a otvarali su ga opštinski, pokrajinski i republički funkcioneri, predstavnici pokrajinskog sekretarijata za kulturu,
Ministarstva kulture Republike Srbije i poznati kulturni radnici. Kroz četrdesetak opštinskih i desetak zonskih smotri na
kojima je učestvovalo oko 70.000 amatera, svake godine selektovani su najbolji ansambli za FMDV koji predstavlja sve
bogatstvo i raznovrsnost muzičkog stvaralaštva Vojvodine. Za četiri festivalske večeri u Rumu je po pravilu dolazilo od
1.500 do 2.000 članova različitih muzičkih društava. Kada je Ruma postala pretesna za amatere, 1976. godine je odlučeno
da se on rastereti. Tada je festival folklornih tradicija preseljen u Vršac, a Festival omladinskih horova u Zrenjanin. Zbog
poznatih dešavanja i velike finansijske krize, od 1996. godine FMDV dobija bijenalni karakter. Svake druge godine u prvoj
nedelji juna meseca nastupaju najbolji ansambli narodnih pesama i igara i najbolji horovi i orkestri seriozne muzike.
Smanjen je i broj festivalskih dana i broj učesnika, ali značaj FMDV-a, kao vrhunske manifestacije muzičkog amaterizma
Vojvodine, ostao je i dalje prisutan, čekajući bolje dane u nadi da je najgore vreme prošlo.
FESTIVAL TAMBURAŠKIH ORKESTARA SRBIJE (FTOS)
Od 1989. godine veče velikih tamburaških orkestara Festivala muzičkih društava Vojvodine prerasta u Festival
tamburaških orkestara Srbije i te godine se održava prvi FTOS.
Zaključno sa 2008. godinom, ukupno je organizovano i realizovano 19 Festivala najboljih tamburaških orkestara u
Republici Srbiji. FTOS se održava u drugoj polovini maja meseca svake godine, u dve festivalske večeri, u velikoj dvorani
Kulturnog centra sa ukupno 10 do 12 velikih tamburaških orkestara. FTOS finansiraju: Opština Ruma, Ministarstvo kulture
Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Osnivači Festivala su: Savez muzičkih društava
Vojvodine, Kulturno prosvetna zajednica opštine Ruma i Kulturni centar Ruma. Organizatori FTOS-a su Savez amatera
Srbije i Kulturni centar Ruma, a tenička realizacija Festivala poverena je Kulturnom centru Ruma.
RUMSKO KULTURNO LETO
Kulturno leto je manifestacija koju svake godine pod pokroviteljstvom Opštine Ruma i Odeljenja društvenih delatnosti
organizuju i realizuju profesionalne institucije kulture- Kulturni centar, Gradska biblioteka i Zavičajni muzej. U okviru
kulturnog leta, u zavisnosti od odobrenih finansijskih sredstava od 20. juna do 31. avgusta realizuje se čitav niz različitih
programa. Ustanova Kulturni centar jedan je od organizatora i realizatora pomenute manifestacije u okviru koje realizuje:
pozorišni, filmski, muzički i likovni program.
11.5 Omladina
Poslednji popis iz 2011. godine evidentirao je broj od 10.047 mladih od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji opštine
Ruma. Jedan od osnovnih problema malih sredina u Srbiji, pa tako i opštine Ruma, jeste odliv mozgova, odnosno
migriranje mladih ka većem gradovima sa željom da putem daljeg stručnog usavršavanja stvore mogućnosti da se
profesionalno ostvare kroz željeni posao, koji nisu u mogućnosti da dobiju u opštini Ruma.
Veliki korak napred je samo prepoznavanje značaja uključivanja mladih u život lokalne zajednice, a opština Ruma je
svakako taj korak već napravila formiranjem Kancelarije za mlade i donošenjem strateških dokumenata u toj oblasti. U
sledećem periodu akcenat se stavlja na edukacije mladih i pomoć u pokretanje sopstvenih biznisa, motivaciju za aktivno
traženje mogućnosti za zapošljavanje – traženjem, apliciranjem i realizacijom određenih projektata iz oblasti omladinskog
aktivizma, zatim kreiranje odgovarajućeg kulturno-umetničkog sadržaja za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena, kao i
ustupanje određenih prostorija za raličite edukacije, seminare, okupljanja mladih radi razmene ideja – uopšteno za
podsticanje omladinskog aktivizma.
11.6 Civilni sektor
Opština Ruma ima veliki broj udruženja koji deluju u okviru ključnih oblasti razvoja zajednice i na taj način učestvuju u
unapređenju uslova života u lokalnoj sredini. Aktivni i motivisani predstavnici udruženja, izražen stepen volonterizma,
realizovani projekti koji su se pokazali kao održivi uticali su da se pojedina udruženja istaknu kao vodeća.
Aktivna udruženja spremna su da se ujedine i sarađuju međusobno kako bi bila prepoznata kao značajni akteri razvoja na
lokalnom nivou. Prepoznati nosioci razvoja civilnog sektora na teritoriji opštine Ruma su sledeći: Udruženje penzionera,
Udruženje Puž – Putinci, Udruženje građana za preporod Rume, Vorky team, Omladinski savet Ruma … i drugi.
11.6 Zabava i usluge
11.6.1 Restorani
RESTORAN VULIN
Restoran Vulin nalazi se u Rumi, u ulici Vladimira Nazora 86d. Deo je firme „Vulin komerc“, koja se nalazi u vlasništvu
Dragana Vulina. Sastoji se od dve povezane sale, od kojih jedna raspolaže sa 80 mesta, dok je kapacitet druge sale do 200
mesta. Ovo je restoran prvenstveno tradicionalne kuhinje ali se pripremaju i mnogobrojni internacionalni specijaliteti.
U sklopu ovog restorana nalazi se i motelski deo sa četiri apartmana: jednim luksuznim opremljenim đakuzijem, jednim
apartmanom sa dva singl kreveta i dva apartmana sa francuskim ležajevima. Na spratu se nalazi šest dvokrevetnih soba.
Svi apartmani i sobe su klimatizovani, imaju mini bar, kablovsku TV i kompletnu hotelsku kozmetiku.
RESTORAN BORKOVAC
Restoran Borkovac nalazi se u ulici Orlovićeva bb i vlas ništvo je Dušana Dragišića. Restoran se sastoji od zatvorenog dela
površine 150 m² i bašte veličine 200 m². Ukupan kapacitet sale i bašte je 250 ljudi. Ovo je restoran tradicionalne kuhinje
koji se nalazi u prelepom ambijentu borove šume, u poznatom rumskom izletištu Borkovac.
Zahvaljujući našem ljubaznom i profesionalnom osoblju restoran hotela BORKOVAC predstavlja idealno mesto za
organizaciju banketa, venčanja, seminara i raznih drugih proslava.
Restoran poseduje i deset soba koje su uglavnom dvokrevetne, sa ukupnim smeštajnim kapacitetima za 24 osobe. Sobe su
klimatizovane, a gostima je na raspolaganju i bežični internet.
RESTORAN KONOBA
Restoran Konoba se nalazi u Sremskoj ulici br. 58 i u vlasništvu je Kljajić Lazara. Ovo je na prvom mestu riblji restoran u
kome se mogu poručiti i rečne i morske vrste riba ali i specijaliteti kao što su puževi i žablji kraci. Osim ovoga mogu se
poručiti i tradicionalna jela naše kuhinje. Restoran se sastoji od bašte kapaciteta 80 mesta i sale koja može da primi 70
ljudi.
RESTORAN TRN
Restoran Trn se nalazi u Pinkijevoj ulici br. 3. Ovo je restoran tradicionalne sremske kuhinje u kojoj su specijaliteti kuće
kolenica, kavurma i škembići. Kapacitet restorana je 40 sedećih mesta i nalazi se u vlasništvu Dragana Vidakovića.
11.6.2 Bioskop
U opštini Ruma postoji svega jedan bioskop sa 262 sedećih mesta.
Tabela 78. Broj bioskopa, bioskopskih sedišta, projekcija i posetilaca, 2011.
Општина Рума Сремска област Србија

Број биоскопа 1 4 124
Број седишта у биоскопима 262 1.225 50.853
Број пројекција (биоскопских представа) 387 803 75.524
Број посетилаца 8.297 19.409 2.376.329
Искоришћеност биоскопских сала (%) 8 10 1
Просечна цена карте 200 183 285
Број посетилаца биоскопа на 100 становника 16 6 35
11.6.3 Šoping zone i maloprodajni centri
Šoping zona se nalazi u najužem gradskom jezgru. Najveći tržni centar je zgrada koja nosi naziv
„Atrijum“. U ovom tržnom centru nalazi se veliki broj lokala sa najraznovrsnijom ponudom: butici, prodavnice obuće,
frizerski saloni, turističke agencije, projektni biroi, lekarske ordinacije i dr. U Rumi postoji i tržni centar Kastania u kome se
nalaze osim gore pomenutih sadržaja i nekoliko kafića.
12. Strateški dokumenti u relaciji sa lokalnim ekonomskim razvojem
U decembru 2014. opština Ruma je uradila reviziju Strateškog plan održivog razvoja za period 2010-2020 godine. Ovaj
dokument predstavlja smer razvoja opštine i sa vizijom opštine Ruma definiše kakva ona treba da bude 2020.godine.
Strateški plan održivog razvoja opštine Ruma omogućava građanima ove opštine da sami planiraju budućnost svoje
zajednice i da učestvuju u realizaciji projekta.
Strateško planiranje budućeg razvoja je veoma bitan činilac jer pokazuje odgovornost lokalne vlasti prema građanima i
zahteva odgovorno ponašanje svakog pojedinca. Da bi se efikasno rešavali nagomilani problemi neophodna je jasna vizija
razvoja zajednice. Ona treba da posluži kao smernica za budućnost.
Efikasnost razvoja lokalne zajednice podrazumeva proces planiranja, koji će objediniti aktivnosti građana, lokalne vlasti,
privrednih i drugih relevantnih subjekata i usmeriti ih ka realizaciji postavljenih ciljeva bržeg razvoja opštine. Prilikom
izrade ovog dokumenta Komisija za strateško planiranje opštine Ruma je imala u vidu ona dokumenta koja su po sadržini
strateška i odnose se globalnu razvojnu politiku Republike Srbije odnosno Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Želimo da Ruma bude lepše mesto za život. Zato smo rešili da ostvarimo da svi građani imaju kvalitetniji život.
VIZIJA OPŠTINE RUMA 2020.
Ruma je regionalni centar Srema, ravnomerno razvijena opština koja omogućava svojim građanima visok kvalitet života.
• Kvalitetna socijalna i zdravstvena zaštita, uslovi za obrazovanje koje je u funkciji dodatnog unapređenja položaja
građana, adekvatni kulturni i turističi sadržaji i visok nivo bezbednosti, proističu iz stabilne privrede i organizovane i
modernizovane lokalne samouprave za pružanje usluga građanima.
• Naša opština je komunalo razvijena, ona je distributivni centar regiona i lider u proizvodnji organske hrane sa
neophodnim kapacitetima za njenu preradu i plasman.
• Regionalni smo centar za obrazovanje i dokvalifikaciju potrebne radne snage kako bi svim zainteresovanim investitorima
ponudili adekvatnu, osposobljenu i kvalifikovanu radnu snagu i opremljene industrijske lokacije po povoljnim uslovima.
• Modernizovana lokalna samouprava, posvećena je pružanju usluga i zadovoljava potrebe kako građana tako i privrede,
čija se mišljenja i sugestije uzimaju u obzir u procesu donošenja odluka.
KLJUČNE OBLASTI RAZVOJA
U toku decembra 2014. godine, nakon više od 10 sastanaka i učešća više od 100 ljudi u izradi Stretškog plana održivog
razvoja, razmatrajući sve navedene pretpostavke i usmerenja, utvrđene su, između ostalog, ključne oblasti koje treba da
reše glavna pitanja razvoja:
1. Ekonomija
2. Zaštita životne sredine
3. Društvene delatnosi
4. Lokalna samouprava
REVIZIJA STRATEŠKOG PLANA ODRŽIVOG RAZVOJA

2010 - 2020. godine
Opština Ruma
STRATEŠKI PLAN ODRŽIVOG RAZVOJA
2015 - 2020. godine
UVOD
Strateško planiranje jeste jedan od instrumenata koji stoje na raspolaganju lokalnoj samoupravi u vršenju
njene osnovne uloge, a to je obezbeđivanje razvoja i konstantno unapređivanje privrednog i institucionalnog
ambijenta za privlačenje investicija i jačanje lokalne ekonomije, razvijanje partnerskih odnosa sa privatnim
sektorom, i povezivanja sa drugim gradovima i opštinama radi realizacije zajedničkih ciljeva i jačanja fiskalnog
kapaciteta.
Bez strateškog planiranja danas je teško zamisliti efikasan i uspešan razvoj lokalnih zajednica jer je ono zapravo
instrument za oblikovanje budućnosti koji pomaže da se odrede prioriteti ciljevi, mere, sredstva i načini za
dostizanje ciljeva.
Skupština opštine Ruma je 2009. godine usvojila „Strateški plan održivog razvoja opštine Ruma 2010 – 2020”.
Usled promenjenih socio-ekonomskih okolnosti i nakon 5 godina implementacije Strategije i sprovođenja
projekata, opštinsko rukovodstvo i stručne službe opštine, odlučili su da pristupre reviziji Strategije kako bi se
postojeći ciljevi, programi i projekti prilagodili novonastalim okolnostima.
Reviziju Strateškog plana održivog razvoja opštine Ruma 2010 – 2020, finansijski je podržao Pokrajinski
sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju AP Vojvodine, a nakon sprovedene javne
nabavke, zaključen je ugovor sa kompanijom Development Consulting Group (DCG) iz Beograda, koja je
angažovana kako bi pripremila i vodila selokupan proces revizije Strategije.
Na osnovu usvojene metodologije poslovi koordinacije revizije Strategije plana povereni su stručnim radnim
grupama koje su činili: predstavnici opštinske uprave, stručna lica gradskih javnih preduzeća i ustanova,
stručna lica republičkih javnih preduzeća i ustanova, predstavnici obrazovih institucija i civilnog sektora,
predstavnici privrednika i poljoprivrednika i drugih stručnjaka.
Osnovni zadatak radnih grupa bio je da urade analizu postojećih resursa, daju preporuke za budući razvoj
opštine u okviru svog delokruga rada, definišu ciljeve, programe i da predlože projekte i mere za unapređenje
razvoja opštine Ruma.
Iako je proces planiranja i izrade Strateškog plana iniciran od strane lokalne samouprave, njegovo sprovođenje
je zasnovano na principu ''odozdo na gore'' koji podrazumeva definisanje prioriteta kroz konsultativne procese
svih nivoa vlasti i svih sektora društva. U skladu sa prioritetnim oblastima definisanim projektnim zadatkom,
formirane su 4 radne grupe u sledećim oblastima: ekonomija, društvene delatnosti, zaštita životne sredine i
lokalna samouprava. U skladu sa projektnim zadatkom i na osnovu izrađene socio-ekonomske analize (profil
zajednice), urađena je SWOT analiza na osnovu koje su definisani konkretni sektorski ciljevi, podciljevi,
programi i projekti za njihovo sprovođenje.
Strateško planiranje je kontinuirani proces utvrđivanja ciljeva lokalne zajednice i načina njihovog postizanja koji
je participativan i koji se ostvaruje kroz partnerstvo svih zainteresovanih strana. Na ovaj način postiže se i
vlasništvo nad procesom i nad dokumentom koji je rezultat procesa, ali i konsenzus i podela odgovornosti za
postavljane ciljeve i izbor načina za njihovo postizanje. Time što jasno definiše prioritete i pravce razvoja, daje
se jasan okvir za buduće infrastrukturne investicije i stvaraju se pretpostavke da razvoj bude vođen realnim
potrebama zajednice, a ne potrebama donatora.
Partnerstvo i participacija podrazumevaju zajednički rad na strategiji kojim se garantuje angažovanje većih
resursa, veće znanje i povećava se poverenje u proces u kome dobrovoljno učestvuju i sarađuju svi relevantni
akteri čime se obezbeđuje transparentnost rada organa lokalne samouprave.
Usvajanje Strateškog plana od strane Skupštine opštine predstavlja znak donatorima i investitorima da postoji
socijalni konsenzus oko toga šta su razvojni prioriteti na lokalnom nivou. Ovako kreiran plan jača pregovaračku
poziciju grada i pomaže investitorima i donatorima da svoje planove i agende prilagode definisanim i
budžetiranim potrebama opštine, a ne da projekti i planovi budu vođeni isključivo ponudom donatora.
Loše makroekonomsko okruženje, kao i smanjen interes investitora za ulaganje u Republiku Srbiju, dovelo je
do zaoštravanja konkurencije između lokalnih samouprava za privlačenje investitora, jer je logično da će
investitori birati prvenstveno gradove i opštine sa jasnim ciljevima, stabilnim institucijama, konkurentnom
radnom snagom, nižim lokalnim taksama, i sl. Postojanje Strateškog plana prvi je korak u jačanju konkurentske
pozicije opštine.
Zašto strateško planiranje razvoja?
Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da „Jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja
zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja... „ (Član 13), da „Opština, preko svojih organa, u skladu s
Ustavom i zakonom: 1) donosi programe razvoja; ... 9) donosi programe i sprovodi projekte lokalnog
ekonomskog razvoja i stara se o unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave;
(Član 20), i da „Skupština opštine, u skladu sa zakonom: 4) donosi program razvoja opštine i pojedinih
delatnosti; (Član 32).
Pored toga što je to zakonska obaveza, važan razlog za pripremu i donošenje strateškog plana je potreba da se
u cilju unapređenja lokalnog ekonomskog razvoja obezbedi sinhronizovana i koordinisana planska aktivnost na
različitim nivoima grada. Na taj način se obezbeđuju uslovi da se prioritetni razvojni projekti potpuno pripreme
(izradom potrebne dokumentacije, usaglašavnjem planskih dokumenata, rešavanjem imovinsko pravnih
odnosa) čime se stiču uslovi da se obezbede dodatna finansijska sredstva za njihovu realizaciju. Takođe, veoma
važna je i činjenica da je povlačenje sredstava iz većine fondova i programa nije moguće ukoliko ne postoji
usvojen dokument u kome se definišu ciljevi i prioriteti lokalne zajednice za koje se traže sredstva.
U tom smislu, glavni cilj strateškog planiranja jeste donošenje plana kojim se podržava vizija i vrednost
zajednice. Takođe, cilj je ostvariti čvrsto partnerstvo na lokalnom nivou kroz zajedničko definisanje, procenu i
aktiviranje razvojnih šansi i ciljeva putem zajedničkih akcija i projekata. Kako bavljenje razvojem zahteva znanje
i kompetencije, cilj ovog procesa jeste da jača kapacitete lokalnih ljudskih resursa kroz stalne edukacije i
obuke. Optimalna raspodela budžetskih sredstava treba da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine, te
stoga cilj strateškog planiranja jeste da inicira i da uvede praksu višegodišnje planiranje lokalnog budžeta, u
cilju pravovremenog izdvajanja budžetskih sredstava za realizaciju gradskih prioriteta. Zakonom o budžetskom
sistemu predviđa se da se u procesu izrade budžeta vrši višegodišnja raspodela resursa, kako bi se obezbedilo
optimalno funkcionisanje lokalne samouprave. Ovakvim planiranjem, koje povezuje planske ciljeve i aktivnosti
sa sredstvima potrebnim za njihovu realizaciju, utvrđuju se osnovni razvojni pravci grada i pomaže u
optimalnoj alokaciji ograničenih sredstava.
Strateški, zakonski i institucionalni okvir za planiranje lokalnog razvoja
Od 2005. godine do danas Vlada Republike Srbije donela je više strateških dokumenata u kojima su navedeni
nacionalni ciljevi, prioriteti i mere i koji predstavljaju okvir za razmatranje i planiranje i lokalnog razvoja.
Strateški plan održivog razvoja opštine Ruma je usaglašena sa sledećim nacionalnim strateškim dokumentima:
Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji
Strategija pridruživanja Srbije EU
Nacionalna strategija zapošljavanja
Strategija razvoja privrede
Nacionalni program zaštite životne sredine
Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća Srbije
Nacionalna strategija upravljanja otpadom
Strategija reforme državne uprave
Stretegija regionalnog razvoja
Osnovni zakon kojim se određuje okvir lokalne samouprave jeste Zakon o lokalnoj samoupravi. Pored ovog
zakona, zakoni od značaja za rad lokalne samouprave su i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o
budžetskom sistemu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o regionalnom razvoju, Zakon o teritorijalnoj
organizaciji Republike Srbije, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o javnoj svojini i sl. Ovi zakoni su najvećim
delom u skladu sa evropskim zakonodavstvom, i njima su proširene ingerencije opštinama i gradovima čime je
znatno pojačana finansijska baza, neophodna za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja i privlačenje
kapitala, investicija i novih projekata.
Nadležnosti gradova i opština
Prilikom planiranja lokalnog razvoja, moraju se uzeti u obzir nadležnosti koje su dodeljene lokalnoj samoupravi.
One nemaju mogućnosti da utiču na makroekonomsko okruženje, ali imaju instrumente da deluju u sledećim
oblastima:
- Kreiranje lokalnog razvoja i unapređenje okvira za privređivanje,
- Politika javnih finansija ,
- Prostorno i urbanističko planiranje i zemljišna politika,
- Infrastrukturno opremanje lokacija za investiranje,
- Komunalna politika,
- Osnivanje ustanova i organizacija i
-Ljudski resursi.
Dakle, najvažnije nadležnosti lokalne samouprave obuhvatuju planiranje razvoja, urbanističko planiranje,
komunalne delatnosti (vodosnabdevanje, daljinski sistemi za grejanje, gradski i prigradski prevoz putnika,
održavanje čistoće i deponija, uređivanje i održavanje javnih prostora i dr.), uređivanje i korišćenje
građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, raspolaganje poslovnim prostorom, razvoj i unapređenje turizma,
zanatstva, ugostiteljstva i trgovine, izgradnja i održavanje lokalnih puteva, zaštita životne sredine, prosveta,
kultura, zdravstvena i socijalna zaštita, dečja zaštita, sport i fizička kultura, zaštita prava nacionalnih manjina i
zaštita od elementarnih nepogoda.
Za planiranje lokalnog razvoja najznačajnije su nadležnosti koje gradovi i opštine imaju u pogledu prostornog i
urbanističkog planiranja, uređivanja građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, uređivanja obavljanja
komunalnih delatnosti, upravljanja poslovnim prostorom, donošenje programa i akcionih planova unapređenja
stanja životne sredine, kao i nadležnosti u vezi sa lokalnom infrastrukturom. Posebno su važne nadležnosti u
vezi sa unapređenjem poslovnog ambijenta i stvaranjem uslova za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća.
Javne finansije su moćan, ali složen instrument politike razvoja. Ono što je najtipičnije za ovu politiku jeste
činjenica da povećanje prihoda vlasti znači da više sredstava mora biti uzeto od građana i privrede. Donošenje
odluke o tome koliko i od koga uzeti i na šta potrošiti a da to ima optimalan efekat po društvo je najveći izazov
u sferi javnih finansija. Upravljanje finansijama treba da podrazumeva konsultacije sa onima na koje ova
politika ima najdirektniji uticaj (privreda i budžetski korisnici). Značajnu ulogu i u sprovođenju ove politike ima i
strateški plan razvoja grada.
Što se tiče prostornog planiranja, građevinskog zemljišta i komunalne politike, postoje i tu velika opterećenja i
ograničenja, koja treba imati u vidu prilikom planiranja. Glavno ograničenje je to što gradovi i opštine do pre
nekoliko godina nisu bili vlasnici imovine koju koriste što je predstavljalo veliko ograničenje za dobro
upravljanje imovinom i umanjuje pravnu sigurnost svih učesnika u ovom procesu i umanjuje vrednost koju
lokalna samouprava može da dobije za veliki deo imovine kojom raspolaže. Opština Ruma je pokrenula proces
uspostavljanja baze podataka opštinske imovine, ali je činjenica da još uvek nema strateškog plana
raspolaganja tim zemljištem, nema objedinjenog upravljanja građevinskim zemljištem, i sl. Vrednost
građevinskog zemljišta pored površine i lokacije i stepena opremljenosti određuje i postojanje prostornih i
urbanističkih planova, sadržina planskih akata, lokalni prihodi u vezi sa građevinskim zemljištem i efikasnost
uprave.
Strateški plan održivog razvoja opštine Ruma

Rad na reviziji Strateškog plana održivog razvoja opštine Ruma 2010 – 2020 otpočeo je jula meseca 2014.
godine. U periodu od jula do decembra 2014. godine usvojen je projektni zadatak, definisane su prioritetne
oblasti, formirane su radne grupe, nakon čega je održana serija sastanaka radnih
ŠEMA PROCESA REVIZIJE STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA OPŠTINE RUMA
STRUKTURA STRATEŠKOG PLANA ODRŽIVOG RAZVOJA OPŠTINE RUMA

I Аналитички део II Стратешки део III Оперативни део
Профил општине Рума SWOT анализа Кључна питања Акциони план за период
– социо економска 2014 - 2016
Општи и посебни
анализа
циљеви
Програми
Пројекти
Praćenje i ocena sprovođenja Strateškog plana održivog razvoja opštine Ruma
Faze praćenja i ocene sprovođenja su faze koje se najčešće zapostavljaju. Međutim, ovo zanemarivanje je
neopravdano s obzirom da je strategija „živi“ dokument koji može i koji treba da se menja u skladu sa
potrebama zajednice i spoljašnjim uticajima. Ona zahteva stalno dopunjavanje novim relevantnim
informacijama.
Postupci kojima se preispituje strategija (monitoring i evaluacija), ukoliko su dobro realizovane doprinose
kvantifikovanju ishoda, analizi postupaka, osmišljavanju koraka za unapređenje i usklađivanje strategije.
Kroz ove faze stiče se uvid u tok sprovođenja Strategije, omogućava se uočavanje eventualnih grešaka i
preduzimanja koraka za njihovo ublažavanje ili eliminisanje.
Poslovi (uspešnog) nadzora i vrednovanja podrazumevaju:
- formiranje Tima za praćenje sprovođenja Strategije, a članovi tima mogu da budu predstavnici opštinske
uprave, javnih preduzeća i ustanova sa predsednkom opštine na čelu, kao i svi oni pojedinci koji bi, pre svega
svojim stručnim mišljenjem i kvalifikacijama bili merodavni u vršenju validacije onoga što je zaista realizovano
na terenu. Dakle, opština treba da predloži članove Tima koga bi pored gore navedenih lica, trebalo da čine i
predstavnik Skupštine opštine, predstavnici NVO sektora i predstavnici stručnih institucija. Od timskog rada
zavisi da li će Strategija ostati mrtvo slovo na papiru ili konkretan dokument koji pokreće konkretne akcije.
- preispitivanje razvojnih ciljeva i efekata - ovo podrazumeva traganje za odgovorima na sledeća pitanja:
• da li su podaci u analitičkom delu Strategije još uvek aktuelni, da li se nešto u međuvremeno promenilo
• da li su elementi u SWOT analizi još uvek validni?
• da li su neke identifikovane pretnje otklonjene ili su se pojavile nove?
• da li su se otvorile neke nove mogućnosti?
• da li su i u kojoj meri realizovani projekti iz Akcionog plana?
• da li su ciljevi održivi i da li ih treba menjati?

• da li su neki ciljevi realizovani i mogu li se generisati novi?
• da li funkcioniše operativna struktura za sprovođenje projekata?
- uspostavljanje sistema izveštavanja – koji beleži rad svih pojedinaca i institucija zaduženih za sprovođenje
Strategije. Takav sistem izveštavanja daje mogućnost da sve odgovorne strane predstave koliko su uspele da
ostvare ciljeve i zadatke koji su utvrđeni ovim dokumentom. Izveštaji o radu na sprovođenju Strategije moraju
u sebi sadržati kvantitativne i kvalitativne podatke.
- procenjivanje rezultata koji obuhvata poređenje trenutnih rezultata sa zadacima utvrđenim Strategijom i
Akcionim planom. Procena se treba vršiti povremeno i obavezno na kraju roka važenja Strategije.
- prezentovanje rezultata lokalnoj zajednici – Tim za praćenje sprovođenja Strategije treba da obaveštava
nadležne organe lokalne samouprave, a i širu zajednicu o napretku ka ostvarenju ciljeva i zadataka Strategije i
Akcionog plana. Pripadnici zajednice treba da budu obavešteni o statusu sredine i akcijama koje pojedinac
može preduzeti da bi pomogao da se ostvare razvojni zadaci zajednice. To zahteva osmišljavanje ozbiljnog
programa koji će nadležnima i zajednici davati redovne informacije.
Kod saopštavanja saznanja iz procene rezultata treba koristiti različite tehnike kao što su konferencije za
štampu, izveštaji, gostovanja na medijima, panoi, flajeri, itd.
Nadzor i vrednovanje treba vršiti u redovnim intervalima, na svakih 6 meseci. Kako kod nas ne postoji praksa
višegodišnjeg budžetskog planiranja, obavezno ih treba vršti prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu i
prilikom utvrđivanja rebalansa, kao i kod apliciranja za donatorska i kreditna sredstva.
U cilju uspešnijeg informisanja, motivacije i uključivanja velikog broja građana u aktivnosti na poslovima
razvoja, potrebno je napraviti plan promotivnih aktivnosti i na internet stranici opštine permanentno
oglašavati sve poslove koji su realizovani, koji su u toku i koji se tek planiraju. Na taj način obezbeđuje se
medijska podrška, a informacije su dostupne svim zainteresovanim licima.
Izrada softvera koji bi sadržao sve informacije iz strategije, sve projekte iz Akcionog plana, omogućio bi
praćenje sprovođenja strategije i olakšao izveštavanje o stanju pojedinih projekata. Izrada ovakvog softvera,
treba da bude jedan od prioritetnih zadataka opštine, jer je njegova primena značajna podrška uspešnoj
realizaciji i sprovođenju svih planiranih aktivnosti.
VIZIJA OPŠTINE RUMA DO 2020
Ruma je regionalni centar Srema, ravnomerno razvijena opština koja omogućava svojim građanima visok
kvalitet života i:
• Kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, uslove za obrazovanje koje je u funkciji dodatnog unapređenja
položaja građana, adekvatni kulturni i turistički sadržaji i visok nivo bezbednosti, proističu iz stabilne privrede i
organizovane i modernizovane lokalne samouprave za pružanje usluga građanima.
• Naša opština je komunalo razvijena, ona je distributivni centar regiona i lider u proizvodnji organske hrane sa
neophodnim kapacitetima za njenu preradu i plasman.
• Regionalni smo centar za obrazovanje i dokvalifikaciju potrebne radne snage kako bi svim zainteresovanim
investitorima ponudili adekvatnu, osposobljenu i kvalifikovanu radnu snagu i opremljene industrijske lokacije
po povoljnim uslovima.
• Modernizovana lokalna samouprava, posvećena je pružanju usluga i zadovoljava potrebe kako građana tako i
privrede, čija se mišljenja i sugestije uzimaju u obzir u procesu donošenja odluka.
Profil zajednice poslužio je kao osnova za postavljanje četiri strateška prioriteta na osnovu kojih su definisani
ciljevi, iz kojih su generisani predlozi programa i projekata i definisan akcioni plan.
STRATEŠKI CILJ 1: EKONOMSKI RAZVOJ
Opština Ruma poseduje dobar geostrateški položaj, nalazi se nedaleko od Fruške Gore u središtu Srema,
između dve reke, Save i Dunava. Graniči se sa opštinama Sremska Mitrovica, Šabac, Irig, Inđija, Stara Pazova i
Pećinci. Opština Ruma se prostire na površini od 582 km² na kojoj prema popisu iz 2001. godine živi 54.339
stanovnika. Postoji nekoliko činilaca koji Rumu pozicioniraju na veoma visoko mesto na mapi Srbije kada
govorimo o potencijalima za strane i domaće investicije. Na prvom mestu tu je blizina velikih centara Beograda
i Novog Sada. Aerodrom "Nikola Tesla" nalazi se na samo 35 km od grada Rume, dok se autoput E-70 i
železnička pruga (Koridor 10) nalaze na periferiji grada. Koridor 10 povezuje Rumu sa Hrvatskom, Slovenijom i
celom zapadnom Evropom sa jedne strane i sa Makedonijom, Bugarskom, Grčkom i dalje na istok sa druge
strane. Osim autoputa E-70 kroz opštinu Ruma prolazi i trasa državnog puta prvog reda M-21, Novi Sad - Šabac.
Iako je konkurentna zbog dobrog položaja i radne snage, Ruma nije ostvarila investicije u planiranom obimu i
nezaposlenost je iznad proseka u Srbiji (38.05%). Prvi koraci u smeru privlačenja investicija, ali pre svega
mogućnosti proširenja postojeće privrede su učinjeni definisanjem sedam (7) slobodnih lokacija / radnih zona
predviđenih za izgradnju privrednih objekata različite namene, koje su delimično infrastrukturno i komunalno
opremljene
– istočna radna zona, južna industrijska zona, jugozapadna industrijska zona, zapadna radna zona, industrijska
zona ,,Rumska petlja”, Jug 2 i Jug 3.
Međutim treba naglasiti da je neuspešna privatizacija, promene u vlasničkim modelima, smanjenje

poljoprivredne proizvodnje i restrukturiranje koje je u toku, prouzrokovalo gubitak radnih mesta na celoj
teritoriji opštine Ruma.
Kad govorimo o privrednim aktivnostima, valja spomenuti da privredu Rume danas čine čine mala i srednja
preduzeća, dok je okosnica budućeg razvoja privrede podsticanje razvoja malih, tj. porodičnih firmi.
Podsticanje razvoja porodičnih firmi koje bi se bavile finalnom obradom poljoprivrednih proizvoda, kao i
njihovo udruživanje i brendiranje proizvoda sa teritorije Opštine predstavlja ključ razvoja sektora malih
preduzeća i smanjenja nezaposlenosti u opštini. U tu svrhu neophodno je plasiranje informacija potencijalnim
preduzetnicima i sprovođenje edukacija zainteresovanih domaćinstava o mogućnostima i izvorima finansiranja,
plasmanu robe, identifikaciji tržišta, itd. Opštinska uprava kroz Kancelariju za lokalni ekonosmki razvoj
predstavlja ključnog partnera u realizaciji i razvoju ovog vida preduzetništva.
Iako razvoj preduzetništva i MSP i njihov uspeh zavise pre svega od raspoloživosti spoljnih finansijskih resursa i
podsticajnih sredstava, lokalna samouprava može da doprinese njihovom razvoju osnivanjem lokalnog
budžetskog fonda za razvoj MSP sektora. Osim toga za trajni razvoj njima je potreban i pristup informacijama,
intenzivna saradnja sa lokalnom samoupravom, manje birokratije, javno-privatna partnerstva, investicije u
nove tehnologije i pristup novim tržištima.
U cilju rešavanja problema preduzetnika i privrednika i usmeravanja razvoja privrede u Opštini u

odgovarajućem pravcu treba osnovati i Privredni savet kao savetodavno telo predsednika Opštine sa zadatkom
praćenja realizacije sprovođenja projekata, učešća privrednika u donošenju lokalnih odluka i izradi zajedničke
strategije razvoja privrede.
Privredne aktivnosti u ruralnim područjima opštine su tradicionalno vezane isključivo za poljoprivredu,
zahvaljujući tradiciji i klimatskim uslovima. Opština Ruma zahvaljujući svom geografskom položaju može da se
pohvali velikim površinama koje predstavljaju obradivo poljoprivredno zemljište najvišeg kvaliteta (74 %
poljoprivrednog zemljišta). Ono što je veoma važno je činjenica da su na ovom području zastupljene sve vrste
poljoprivredne proizvodnje. Ruma poseduje nekoliko termalnih izvora koji osim što bi mogli da se iskoriste za
promovisanje Rume kao banjskog turističkog i zdravstvenog centra, takođe imaju potencijal za zagrevanje
plastenika i proizvodnju zdrave hrane. Važno je istaći da Ruma poseduje neke industrijske kapacitete za
preradu voća i povrća, kao i klanice, silose i sušare. Osnovni cilj razvoja poljoprivrede u opštini Ruma je da
postane ekonomična, konkurentna i savremeno organizovana. To na prvom mestu znači: unapređenje
postojećih potencijala za poljoprivrednu proizvodnju, tržišnu orijentisanost uz veću konkurentnost i savremene
metode rada, usvajanje novih proizvoda, marketing i promocija.
Imajući uvidu da se Srbija strateški opredelila za priključenje EU, te da svoju veliku šansu vidi u proizvodnji i
izvozu poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane, edukacija poljoprivrednika i stvaranje uslova za dobijanje
potrebnih sertifikata (ISO, HACCP, EUROGAP) u oblasti poljoprivrede mora biti strateški prioritet.
Pored novih investicija, razvoja postojećih MSP, otvaranja novih mali porodičnih firmi i razvoja poljoprivrede,
razvoj turizma je još jedna mogućnost razvoja opštine Ruma. Kad govorimo o razvoju turizma, posebno treba
istaći: povoljan geografski položaj opštine Ruma, tj. sekundarno turističko područje dva najveća turističkka
centra u Srbiji (Beograd i Novi Sad), prirodne resurse od značaja za razvoj turizma, površinske tokovi koji su
pogodni za ribolov i izgradnju šaranskih ribnjaka, kao i za prateće turističke aktivnosti, dobri uslovi za razvoj
lovnog turizma, bogato kulturno istorijsko nasleđe (manastiri, crkve, kulturno istorijski spomenici), dobri uslovi
za razvoj seoskog turizma, veliki broj značajnih turističkih, kulturnih i sportskih manifestacija, arheološka
nalazišta ,,Basijana,, i ,,Gomolava”, itd.
Pored svih gore navedenih prednosti i potencijala opštine za razvoj ekonomije, treba još navesti i: postojanje
industrijskih i radnih zona u selima, bogatstvo prirodnih resursa, postojanje udruženja preduzetnika, značajne
površine zemljišta pogodnog za proizvodnju stočne hrane i razvoj stočarstva, veliki potencijal za razvoj
prehrambene industrije (ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo), postojanje institucija za razvoj poljoprivrede –
poljoprivredna stručna služba, srednja poljoprivredna škola, Lokalna Akciona Grupa, Udruženje
poljoprivrednika opštine Ruma, Udruženje organskih proizvođača (Vitas), veliki broj registrovanih
poljoprivrednih gazdinstava (3.000), veliki broj obrazovanih i mladih ljudi koje žive na selu, itd
SWOT ANALIZA
СНАГЕ СЛАБОСТИ
1. Привлачење и подстицај развоја инвестиција 1. Привлачење и подстицај развоја инвестиција
 Повољни терени за развој већих  Радна снага нема значајно искуство у

индустријских зона; производњи;
 Добар гео-стратешки положај - чвориште  Непостојање јавно приватних
друмског, железничког и ваздушниог партнерстава
саобраћаја  Застарела индустријска опрема;
 Близина реке Саве  Неуспешне приватизације Румских
 Близина аеродрома Никола Тесла индустријских гиганата;
(Београд)  Неадекватни постојећи индустријски
 Постојање општинских пакета подршке капациети
за инвеститоре;  Непостојање комуналне инфраструктуре
 Постојање уређених индустријских у индустријској зони у Путинцима
локација у Руми (индустријске зоне)  Слаба промоција општине Рума као
 Постојање индустријске зоне у селу инвестиционе дестинације
Путинци
 Постојање комуналне инфраструктуре у 2. Подршка развоју предузетништва и локалног
постојећим индустријским зонама; привредног сектора
 Успешна приватизација појединих
друштвених предузећа – Mitas Tyres  Само 13 % површине под шумом
 Богатство природних ресурса  Систем образовања не прати потребе
 Успешне (реализоване) geenfield привреде
инвестиције  Ниска техничко технолошка опремљеност
предузећа;
2. Подршка развоју предузетништва и локалног  Непостојање општинског Фонда за развој
привредног сектора привреде и пољопривреде
 Низак ниво конкурентности локалне
 Развијена инфраструктура и добра привреде;
повезаност  Низак ниво обучености и примена
 Развијена приватна иницијатива и информационих технологија у
предузетнички дух МСПП сектора; предузетништву;
 Преко 1.500 предузетника  Недостатак повољних финансијских
 Постојање институција за подршку средстава за мала и средња предузећа
привредницима – Регионална привредна (МСП) и пољопривреде;
Комора, Регионална развојна агенција,  Недовољна сарадња локалне самоуправе
Унија послодаваца Руме; и привредника;
 Могућност коришћења финансијских и  Недостатак кадрова специфичних
нефинансијских мера у сарадњи са НСЗ; профила;
 Постојање удружења предузетника  Висок степен затварања предузећа у
 Постојање четири (4) средње школе првих пар година након отварања;
 Развијена трговина на целој територији  Недовољна повезаност привредника у
општине циљу обједињавања понуде;
 Непостојање Бизнис Инкубатор Центра
3. Развој пољопривреде и рурални развој  Недовољна повезаност привредних
субјеката, недостатак капацитета за вишу
 Потенцијал за развој пољопривреде (74 фазу прераде, и слично;
% пољопривредног земљишта);  Недостатак малих прерадних капацитета
 Значајне површине земљишта погодног  Високе локалне комуналне таксе
за производњу сточне хране и развој  Непостојање одговарајућег програма за
сточарства; преквалификацију радне снаге
 Постојање институција за развој
пољопривреде – пољопривредна 3. Развој пољопривреде и рурални развој
стручна служба, средња пољопривредна
школа, Локална Акциона Група,  Недовољно изграђена инфраструктура на
Удружење пољопривредника општине сеоском подручју (саобраћајнице, вода,
Рума, Удружење органских произвођача канализација и сл).
(Витас)  Уситњен и расцепкан земљишни посед;
 Велики број регистрованих  Мали проценат наводњавања и
пољопривредних газдинстава (3.000) коришћења расположивих водних
 Велики потенцијал за развој ресурса;
прехрамбене индустрије (ратарство,  Слаба заштита од елементарних
воћарство, повртарство) непогода;
 Велики број образованих и младих људи  Неповољна старосна структура
које живе на селу пољопривредних домаћинстава;
  Нерешени својински односи на
пољопривредном земљишту;
4. Развој туризма  Неорганизованост пољопривредних
произвођача – задругарство, удружења;
 Повољан географски положај –  Неразвијена прехрамбена индустрија
секундарно туристичко подручје два  Недовољна производња органске хране
највећа туристичкка центра у Србији  Недовољна еколошка заштита
(Београд и Нови Сад);  Непостојање општинског Фонда за развој
 Природни ресурси од значаја за развој пољопривреде
туризма;  Велика незапосленост младих на селу
 Површински токови погодни за риболов  Непостојање Центра за рурални развој
и изградњу шаранских рибњака, као и за  Неповезаност институција из области
пратеће туристичке активности. пољопривреде (републичке, покрајинске,
 Добри услови за развој ловног и општинске, НВО).
риболовног туризма;  Велики број нелегалних пољопривредних
 Богато културно историјско наслеђе објеката (штале, складишта, помоћни
(манастири, цркве, културно историјски објекти)
споменици);  Неадекватно третирање;
 Добри услови за развој сеоског туризма;  пољопривредног хемијског отпада
 Постојећи услови за развој спортског, (амбалажа);
рекреативног и омладинског туризма;  Недовољно коришћење обновљивих
 Делимично развијена спортска извора енергије;
инфраструктура  Не коришћење заштитних средстава
 Велики број значајних туристичких, приликом коришћења хемијиских
културних и спортских манифестација; средстава;
 Добро уређен и организован општински  Неорганизованост пољопривредних
WEB сајт. произвођача;
 Постојање археолошког налазишта
,,Бесијана,, и ,,Гомолава,, 4. Развој туризма
 Богатство културно историјског наслеђа,
заштићена и очувана природна и  Неразвијена инфраструктура туристичких
културна добра подручја;
 Недостатак туристичке сигнализације
 Непостојање туристичке понуде
 Недостатак комуналне инфрастуктуре на
туристичким подручјима
 Неповезаност са туристичком понудом у
региону;
 Недовољно искоришћени ЕУ фондови
 Недовољно смештајних капацитета у
руралним подручјима
 Недовољно уређених зелених и спортско
рекреативних површина
 Непостојање општинског туристичког
Инфо. Центра
 Недовољно искоришћено културно -
историјско наслеђе, природна и културна
добра
ШАНСЕ ПРЕТЊЕ
1. Привлачење и подстицај развоја инвестиција 1. Привлачење и подстицај развоја инвестиција
 Магистрални гасовод ,,Јужни ток,,  Недовољно интересовања локалних и

 Изградња капацитета за коришћење гео- страних улагача за инвестиционо и
термалних вода у Буђановцима привредно улагање на подручју општине
 Међународни споразуми (ЕУ, ЦЕФТА,
Русија, Белорусија, Турска, Казахстан, 2. Подршка развоју предузетништва и локалног
итд.); привредног сектора
 Могућност развоја слободних
индустријских зона и (интегралних)  Сива економија
логистичких центара;  Неадекватно улагање у људске ресурсе
 Неповољни кредитни аранжмани
2. Подршка развоју предузетништва и локалног (краткорочни и дугорочни)
привредног сектора  Свакодневна неизвесност у
макроекономском и микроекономском
 Регионална сарадња смислу
 Коришћење обновљивих извора  Спорост у тржишном прилагођавању
енергије;  Високи порези и доприноси
 Развој предузетничких вештина
 Формирање Савета привредника (или 3. Развој пољопривреде и рурални развој
сличне организације)
 Присуство повољног предузетничког  Нерешен статус својине у општини
окружења (Привредна комора и друге  Климатске промене
организације, Регионалана Развојна  Недостатак републичких и покрајинских
Агенција); мера и програма за повратак младих на
 Формирање разних удружења и село
асоцијација, могућност интересног  Низак наталитет
организовања, на локалном и ширем
нивоу, у циљу унапређења производње, 4. Развој туризма
веће приступности финансијским
фондовима и заједничког наступа на
тржишту;
 Могућност за остваривање вишегстепена
међусобне унутар гранске и међу
гранске повезаности између различитих
делатности;
 Активирање радно способног
становништва – организовање обука у
циљу стицања додатних знања и
вештина (обуке за познатог послодавца,
обуке за тржиште рада, програм радне
праксе код послодаваца)
3. Развој пољопривреде и рурални развој
 Могућност развоја економских

активности на сеоском подручју;
 Коришћење нових ЕУ фондова за развој
економских активности на селу
 Потенцијал за развој прерађивачког
сектора у пољопивреди;
 Заштита, уређење, правилно коришћење
и одржавање пољопривредних
површина
4. Развој туризма
 Искоришћење природних и културних

ресурса у туристичке сврхе;
 Квалитетније коришћење разноврсних
природних погодности уз боље
повезивање целе територије;
 Могућност развијања сеоског туризма са
промоцијом културних добара
STRATEŠKI POSEBNI CILJEVI
Посебан циљ 1.1 Привлачење и подстицај развоја инвестиција

Подршка развоју предузетништва и локалног привредног
Посебан циљ 1.2 сектора
Посебан циљ 1.3
Развој пољопривреде и рурални развоj

Развој туризма
PROJEKTI
ПОСЕБАН ЦИЉ 1.1 ПРИВЛАЧЕЊЕ И ПОДСТИЦАЈ РАЗВОЈА

ИНВЕСТИЦИЈА
ПРОГРАМ 1.1.1. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ''BROWNFIELD'' ЛОКАЦИЈА У ЦИЉУ ИСКОРИШЋАВАЊА
ПОСТОЈЕЋИХ КАПАЦИТЕТА И НОВИХ УЛАГАЊА ДОМАЋИХ И СТРАНИХ
ИНВЕСТИТОРА
Пројекат 1.1.1.1 Израда елабората за ревитлизацију brownfield локација
Пројекат 1.1.1.2 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију ???
ПРОГРАМ 1.1.2. ПРОМОЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛА ОПШТИНЕ ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ
Пројекат 1.1.2.1 Припрема сајамског календара
Пројекат 1.1.2.2 Посете инвестиционим сајмовима и манифестацијама у Републици Србији
Пројекат 1.1.2.3 Посете инвестиционим сајмовима и манифестацијама у иностранству
Пројекат 1.1.2.4 Припрема и штампа нове инвестиционе брошуре општине Рума
Пројекат 1.1.2.5 Припрема и организација тренинга и обука за запослене у општинској управи и

јавним предузећима и установама за планирање и реализацију пројеката из
области локалног економског развоја
ПРОГРАМ 1.1.3. ИНФРАСТРУКТУРНО УРЕЂЕЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ РУМСКА

ПЕТЉА
Пројекат 1.1.3.1 Изградња секундарног гасовода у индустријској зони ,,Румска петља,,
Пројекат 1.1.3.2 Израда елабората (студије оправданости) о оснивању Слободне Царинске Зоне
Рума и Робно Транспортног Центра (РТЦ) у индустријској зони Румска петља
Пројекат 1.1.3.3 Изградња саобраћајница, канализационе и атмосферске мреже у индустријској

зони ,,Румска петља,,
Пројекат 1.1.3.4 Израда пројектно техничке документације за изградњу система за

пречишћавање отпадних вода у обухвату радне зоне „Румска петља“
Пројекат 1.1.3.5 Изградња система за пречишћавање отпадних вода у обухвату радне зоне
„Румска петља“
Пројекат 1.1.3.6 Израда пројектно техничке документације за изградњу јавне расвете у обухвату
радне зоне "Румска петља"
Пројекат 1.1.3.7 Изградња јавне расвете у обухвату радне зоне "Румска петља"
Пројекат 1.1.3.8 Изградња водоводне мреже у обухвату радне зоне „Румска петља“
ПРОГРАМ 1.1.4. ИНФРАСТРУКТУРНО УРЕЂЕЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ДРУГИХ ИНВЕСТИЦИОНИХ

ЛОКАЦИЈА
Пројекат 1.1.4.1 Израда Плана Детаљне Регулације за радне зоне у насељеним местима Кленак
и Путинци
Пројекат 1.1.4.2 Усаглашавање пројектно техничке документације за за изградњу

инфраструктуре (саобраћајница, водоводна мрежа, канализација) у обухвату
радне зоне блокови: 3-14-1 и 3-14-3
Пројекат 1.1.4.3 Израда пројектно техничке документације за изградњу саобраћајнице,

водовода, канализације, јавне расвете и система за пречишћавање отпадних
вода у обухвату блока 3-14-2 у индустријској зони у Руми
Пројекат 1.1.4.4 Изградња саобраћајнице, водовода, канализације, јавне расвете и система за

пречишћавање отпадних вода у обухвату блока 3-14-2 у индустријској зони у
Руми
Пројекат 1.1.4.5 Израда пројектно техничке документације за изградњу саобраћајног прикључка

на Р-103 радна зона „Источна радна зона“
Пројекат 1.1.4.6 Израда пројектно техничке документације за изградњу саобраћајнице и јавне

расвете у улици Нова 6 у оквиру радне зоне „Источна радна зона“
Пројекат 1.1.4.7 Израда пројектно техничке документације за изградњу инфраструктуре у

обухвату радне зоне "ЈУГ-2"
Пројекат 1.1.4.8 Грађење саобраћајнице , водовода , канализације и јавне расветеу блоку 3-14-2
у индустријској зони у Руми
Пројекат 1.1.4.9 Изградња саобраћајног прикључка на Р-103 радна зона „Источна радна зона“
Пројекат 1.1.4.10 Изградња саобраћајнице и јавне расвете у улици Нова 6 у оквиру радне зоне
„Источна радна зона“
Пројекат 1.1.4.11 Изградња канализације у улици Нова 6 у оквиру радне зоне „Источна радна
зона“
Пројекат 1.1.4.12 Изградња саобраћајница на локацији "Источна радна зона" – 2. Фаза
ПОСЕБАН ЦИЉ 1.2 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ПРЕДУЗЕТНИШТВА И

ЛОКАЛНОГ ПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА
ПРОГРАМ 1.2.1. ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА ЗА РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА И МАЛИХ И
СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА
Пројекат 1.2.1.1 Оснивање општинског буџетског Фонда за развој предузетништва и МСП-а
Пројекат 1.2.1.2 Оснивање Привредног Савета општине Рума
Пројекат 1.2.1.3 Оснивање Центра за подршку предузетништву
ПРОГРАМ 1.2.2. РАЗВОЈ РАДНЕ СНАГЕ
Пројекат 1.2.2.1 Формирање Центра за обуку незапослених радника машинске и електро струке
Пројекат 1.2.2.2 Организација сајмова запошљавања у сарадњи удружења предузетника,

општинске управе и НСЗ
Пројекат 1.2.2.3 Прирема програма за преквалификацију и доквалификацију радне снаге

ПОСЕБАН ЦИЉ 1.3 РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНИ РАЗВОJ
ПРОГРАМ 1.3.1. ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНИ РАЗВОJ
Пројекат 1.3.1.1 Припрема програма подршке формирању пољопривредних удружења и

задруга у селима
Пројекат 1.3.1.2 Оснивање општинског Фонда за развој пољопривреде
Пројекат 1.3.1.3 Успостављање Центра за рурални развој у циљу редовне едукација

пољопривредних произвођача
Пројекат 1.3.1.4 Покретање иницијативе за легализацију пољопривредних објеката (штале,

магацини, помоћни објекти)
Пројекат 1.3.1.5 Израда просторно планског документа ,,Основе за заштиту, уређење и

коришћење пољопривредног земљишта,,
ПРОГРАМ 1.3.2. МОДЕРНИЗАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ИЗГРАДЊА СКЛАДИШНИХ

И ПРЕРАЂИВАЧКИХ КАПАЦИТЕТА
Пројекат 1.3.2.1 Припрема програма подршке за развој прерађивачке индустрије – изградња

мини фабрика за прераду пољопривредних производа са циљем директне
подршке произвођачима
Пројекат 1.3.2.2 Припрема програма подршке за изградњу хладњача за складиштење

пољопривредних производа
Пројекат 1.3.2.3 Подстицај и подршка развоју органске пољопривредне производње у селима

на територији општине
Пројекат 1.3.2.4 Припрема програма подршке за спровођење одгајивачких програма у

сточарству
Пројекат 1.3.2.5 Припрема програма подршке за изградњу система за наводњавање и
одводњавање, уз максимално искоришћавање постојећег водног потенцијала
Пројекат 1.3.2.6 Изградња хидротехничких објеката другог реда за наводњавање

пољопривредних површина општине Рума (каналска мрежа, спојни канали,
деоничке и каналске црпне станице, резервоарски простор, енергетски објекти
...)
ПРОГРАМ 1.3.3. МАРКЕТИНГ И ПРОМОЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА СА ТЕРИТОРИЈЕ
ОПШТИНЕ РУМА
Пројекат 1.3.3.1 Одабир робне марке и брендирање пољопривредних и прехрамбених

производа са територије општине Рума (???)
Пројекат 1.3.3.2 Посете инвестиционим сајмовима и манифестацијама у Републици Србији
Пројекат 1.3.3.3 Посете инвестиционим сајмовима и манифестацијама у иностранству
ПРОГРАМ 1.3.4. РЕДОВНА ЕДУКАЦИЈА И ИНФОРМИСАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА И

ДЕЦЕ У СРЕДЊОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ШКОЛИ
Пројекат 1.3.4.1 Изградња мини стакленика (за цвеће) за потребе едукације у оквиру
пољопривредне школе
Пројекат 1.3.4.2 Изградња мини сушаре за потребе едукације у оквиру пољопривредне школе
Пројекат 1.3.4.3 Изградња мини сирћетане за потребе едукације у оквиру пољопривредне

школе
Пројекат 1.3.4.4 Изградња сточарског кабинета са припадајућим објектима за потребе едукације

у оквиру пољопривредне школе
Пројекат 1.3.4.5 Едукација пољопривредних произвођача о побољшању исхране стоке у циљу

побољшања квалитета производа
Пројекат 1.3.4.6 Едукација пољопривредних произвођача о употреби хемијских средстава у

ратарству, воћарству и повртарству
Пројекат 1.3.4.7 Едукација пољопривредних произвођача о стандардима и прописима у

производњи здраве и органске хране
Пројекат 1.3.4.8 Едукација пољопривредних произвођача о ЕУ стандардима и реугулативама у

пољопривредној проузводњи и производњи хране
ПОСЕБАН ЦИЉ 1.4 РАЗВОЈ ТУРИЗМА
ПРОГРАМ 1.4.1. ИЗРAДA ПРОЈЕКТНО ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ИНФРАСТРУКТУРНЕ

ПРОЈЕКТЕ ЗА РAЗВОЈ ТУРИЗМA
Пројекат 1.4.1.1 Припрема пројектно техничке документације и ревитализацја старих зграда са

културно историјском вредношћу
ПРОГРАМ 1.4.2 УРЕЂЕЊЕ АРХЕОЛОШКИХ ЛОКАЦИЈА
Пројекат 1.4.2.1 Израда пројектно техничке документације за ревитализацију археолошког

налазишта ,,Гомоглава,,
Пројекат 1.4.2.2 Ревитализација археолошког налазишта ,,Гомоглава,,
Пројекат 1.4.2.3 Израда пројектно техничке документације за ревитализацију археолошког

налазишта ,,Басијана,,
Пројекат 1.4.2.4 Ревитализација археолошког налазишта ,,Басијана,,
Пројекат 1.4.2.5 Израда пројектно техничке документације за ревитализацију заштићеног

станишта ,,Бара Трсковача,,
Пројекат 1.4.2.6 Ревитализација заштићеног станишта ,,Бара Трсковача,,
ПРОГРАМ 1.4.3 ИЗГРАДЊА БИЦИКЛИСТИЧКИХ СТАЗА
Пројекат 1.4.3.1 Израда предходне студије изводљивости за изградњу бициклистичких стаза –

за туристе и локално становништво
Пројекат 1.4.3.2 Израда пројектно – техничке документације за изградњу бициклистичких стаза
Пројекат 1.4.3.3 Изградња и уређење бициклистичких стаза
ПРОГРАМ 1.4.3. ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Пројекат 1.4.3.1 Oснивање Туристичког Информативног Центра (ТИЦ) и сувенирнице
Пројекат 1.4.3.2 Припрема пакета олакшица и подршке за развој сеоског туризма, старих заната
и других економских активности на селу у циљу унапређења туристичке понуде
општине
Пројекат 1.4.3.3 Припрема детаљне анализе (студије) о туристичким потенцијалима општине

Рума и региона Срема и могућностима за њихову валоризацију уз дефинисање
специфичних туристичких производа
Пројекат 1.4.3.4 Припрема Стратегије развоја туризма општине Рума (2015 – 2025)
ПРОГРАМ 1.4.4. РЕКОНСТРУКЦИЈA ПОСТОЈЕЋЕ И ИЗГРAДЊA НОВЕ ТУРИСТИЧКЕ

ИНФРAСТРУКТУРЕ
Пројекат 1.4.4.1 Постављање и одржавање туристичке сигнализације
Пројекат 1.4.4.2 Припрема програма за уређених зелених и спортско рекреативних површина
ПРОГРАМ 1.4.5. ПРОМОЦИЈA ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНAЦИЈЕ
Пројекат 1.4.5.1 Припрема и одржавање едукација пољопривредним газдинствима о продаји и

маркетингу домаћих производа
Пројекат 1.4.5.2 Промоција ловног и риболовног туризма
Пројекат 1.4.5.3 Припрема и спровођење едукативних програма за пружаоце услуга у области

туризма у циљу унапређења квалитета туристичке понуде
STRATEŠKI CILJ 2: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Ruma je kulturni i privredni centar istoimene opštine ukupne površine 582,06 km2 što je iznad prosečnih
vrednosti za opštine u AP Vojvodini tako da se po površini koju zauzima, nalazi na 14- om mestu od 45 opština.
Rumu karakteriše povoljan geosaobraćajni položaj koji je naglašen prisustvom koridora E-75 koji preseca
severni deo Opštine ,kao i blizinom kraka auto–puta E-70 preko kojih je Opštini omogućeno aktivno
uključivanje u primarnu mrežu puteva. Pravcem sever-jug Opštinu preseca i magistralni pravac M-21 Novi Sad-
Irig-Ruma-Šabac. Regionalni pravci R-103 Sremska Mitrovica- Ruma-Pećinci, R-106 Erdevik-Ruma-Stara Pazova i
R-109 Ruma-Putinci-Inđija, kao i veći broj lokalnih pravaca povezuju ovu teritoriju sa prostorom u okruženju.
Železnički saobraćaj je prisutan preko dve međunarodne železničke linije: Beč – Budimpešta – Beograd - Atina i
pravca Beograd – Zagreb - Beč, koji presecaju Opštinu. U vazdušnom saobraćaju, zbog blizine i povezanosti
autoputem, može da se koristi međunarodni aerodrom ''Nikola Tesla'' u Beogradu na udaljenosti 35 km od
Rume.. Južnu i delom zapadnu granicu Opštine čini međunarodni plovni put reka Sava sa lukama u Sremskoj
Mitrovici i Šapcu. Prostor Opštine Ruma je u oblasti saobraćajne infrastrukture potpuno uređen.
Juna 2008. godine izgrađena je trafo stanica 110/20/35 kV i na taj način stvoreni su optimalni uslovi za
dvostrano snabdevanje električnom energijom grada Rume i okolnih sela.
Sistem kanalizacione mreže u Rumi je izgrađen kao separatni i sastoji se od:
1) Glavnih kolektora (Istočni, Zapadni i Centralni) izrađenih od azbestno-cementnih cevi ukupne dužine 7
kilometara profila F200-F600
2) Sekundarne-ulične kanalizacione mreže, izrađene od PVC cevi, ukupne dužine 86 km, profila F200-F250
3) Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Rumi
Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Rumi je van funkcije od 1999. godine. U toku 2008. godine pristupilo
se njegovoj delimičnoj sanaciji da bi u tokom 2011.godine kroz projektnu dokumentaciju bila izvršena analiza i
opravdanost izbora tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda u uslovima potrebe za rekonstrukcijom
postojećeg sistema.
U Rumi se proizvede i potrošačima isporuči zadovoljavajuća količina vode. Rešavajući problem

vodosnabdevanja, opština Ruma je izgradila vodovodnu mrežu i izvorišta – Borkovac, Fišerov salaš i Sava 1.
Ukupna dužina izgrađene vodovodne mreže koju održava javno preduzeće "Vodovod" iznosi 490 km, a ukupan
broj priključaka na vodovodnu mrežu je oko 20. 000. Iz regionalnog vodovoda "Istočni Srem" vodom se
snabdeva oko 75.000 stanovnika i privrede u naseljima opština Ruma i Irig.
JUP “Plan“ je osnovan u cilju trajnog obavljanja stručnih i tehničkih poslova prostornog i urbanističkog
planiranja za Opštine Rumu i Pećinci. Poslovi iz delokruga delatnosti su od značaja za rad lokalne samouprave,
a sastoje se od praćenja i analiziranja promena u prostoru, formiranja baze podataka, odnosno informacione
osnove o prostoru, izrade prethodnih studija i analiza neophodnih za izradu urbanističkih planova, izrade
prostornih i urbanističkih planova za prostornu organizaciju i uređenje naselja, sa ciljem dopune postojećih i
stvaranja novih urbanih vrednosti očuvanja prirodnih i stvorenih vrednosti, te usklađene izgradnje i uređenja
prostora.
Za obavljanje privrednih delatnosti određene su radne zone u građevinskom reonu i izvan građevinskog reona.
Istočna radna zona - nalazi se na istočnom delu grada kojoj je pristup omogućen sa magistralne saobraćajnice
M21 i regionalnih puteva R-106 i R-103. Radna zona obuhvata oko 40 hektara u građevinskom reonu. Planirano
je da se ova zona razvija prema programima tercijalnih delatnosti (mala privreda, trgovinske i saobraćajne
delatnosti). Ova zona je u većem delu privedena planiranoj nameni.
Južna industrijska zona - obuhvata oko 40 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup omogućen je sa
regionalnih saobraćajnica R-103 i R-106 U neposrednoj je blizini magistralnog puta M21. U zoni postoji
železničko – transportni (industrijski) kolosek od železničke pruge do kompleksa Rumagume. Planovima
detaljne regulacije razrađene su njene podceline. U ovoj zoni planirana je izgradnja objekata za delatnosti kao
što su: proizvodnja,prerada, uslužne delatnosti i skladišni prostori.
Jugozapadna industrijska zona - obuhvata oko 37 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup zoni
omogućen je sa regionalnih saobraćajnica R-103 i R-106. U ovoj zoni planirana je izgradnja objekata za
delatnosti kao što su: proizvodnja, prerada, uslužne delatnosti i skladišni prostori. Zapadna radna zona -
obuhvata oko 20 hektara u građevinskom reonu. Saobraćajni pristup zoni omogućen je sa regionalnih
saobraćajnica R-103 i R-106. Saobraćajnu okosnicu čini Industrijska ulica, planira se južna industrijska
saobraćajnica paralelna sa prugom.Planirano je da se ova zona razvija prema programima sekundarnih
delatnosti kao što su proizvodnja, prerada i skladištenje.
Industrijska zona Rumska petlja nalazi se na raskrsnici autoputa E - 70 i magistralnog puta M - 21 (Novi Sad -
Šabac) . Celokupna zona je u vlasništvu Opštine Ruma. Površine je 2.380.000 m², što čini 21,90 % svih radnih
zona u K.O. Ruma
Javno preduzeće „Komunalac“ u Rumi ima sledeće radne jedinice i službe: RJ Čistoća, RJ Groblje, RJ Zelenilo,
Služba pijace i vašara, Parkong služba i Zoo-higijeničarska služba.
Gasna mreža JP "Gas – Ruma" predstavljena je distributivnom polietilenskom mrežom niskog pritiska i
čeličnom mrežom srednjeg pritiska. Dužina polieteilenske gasne mreže iznosi
411.548 m, a dužina čelične gasovodne mreže iznosi 100.523 m. Distributivo područje obuhvata gasificirano
područje opštine Ruma- grad Rumu i naseljena mesta opštine Ruma i gasificirano područje opštine Irig. Pored
navedene infrastrukture na distributivnom području JP "Gas – Ruma" postoji i veći broj protivpožarnih šahtova,
sekcijskih slavina i regulacionih stanica koji svi imaju zadatak osiguravanja normalnog i bezbednog procesa
distribucije prirodnog gasa. Mreža infrastrukture sa izgrađenim električnim stanicama visokih kapaciteta,
kvalitetno rešenim vodosnabdevanjem, gasnim podstanicama, gasnom i kanalizacionom mrežom, digitalnom
telekomunikacionom centralom, stavljaju Rumu u sam vrh opština u Srbiji sa mogućnostima za komforan i
moderan život i rad.
Pored toga treba navesti i sledeće prednosti opštine Ruma u oblasti zaštite životne sredine i infrastrukture:
postojeća prostorno - planska dokumentacija, postojanje projektno –tehničke dokumentacije za regionalno
vodosnabdevanje, postojanje idejnog rešenja za izgradnju prečistača za otpadne vode, postojanje projektno-
tehničke dokumentacije za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u 2 industrijske zone – Istočna i
Zapadna, postojanje projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju postojeće deponije (smetlišta), razvijena
gasovodna mreža na celoj teritoriji opštne Ruma, razvijena vodovodna i kanalizaciona mreža u Rumi i ostalim
naseljima, pokrivenost uslugama komunalnih preduzeća u Rumi i ruralnim sredinama, itd.
Obezbeđivanje gore navedenih komunalnih usluga je važno polje rada lokalne samouprave. Nažalost, većina
komunalnih delatnosti odvija se uglavnom na zastareli način. U ovoj oblasti uočljiv je nedostatak razvojnog
kapitala, a ne postoje i javno-privatna partnerstva. Neke od slabosti sistema su i: ne postojanje projektno-
tehničke dokumentacije za izgradnju / rekonstrukciju komunalne infrastrukture i za povećanje energetske
efikasnositi na objektima javne namene, loš kvalitet lokalnih puteva i saobraćajnica, zastareli sistem
vodosnadbevanja (starost bunara), nedovoljna iskorišćenost obnovljivih izvora energije (biomasa, solarna
energija, geo-termalne vode), nedostatak infrastrukture za održivo upravljanje otpadnim vodama,
nepostojanje lokacije za transfer stanicu i lokacije za odlaganje životinjskog otpada, ne postojanje primarne
selekcije otpada, tj. neadekvatno upravljanje komunalnim otpadom, itd.
SWOT ANALIZA
1. Израда просторних и урбанистичких планова  Недовољно ојачани капацитети локалне
и техничке документације самоуправе за управљање пројектима
 Постојећа просторно - планска 1. Израда просторних и урбанистичких планова и

документација – Просторни план техничке документације
општине Рума
 Већина насељених места имају  Не постојање Плана Генералне
просторно планску документацију Регулације за шест (6) насеља
 Постојање планова детаљне регулације  Не постојање пројектно-техничке
(ПДР) за индустријске зоне документације за изградњу и
 Постојање пројектно –техничке реконструкцију водоводне и
документације за регионално канализационе мреже у Руми и селима
водоснабдевање  Не постојање пројектно-техничке
 Постојање идејног решења за изградњу документације за изградњу пречистача
пречистача за отпадне воде отпадних вода
 Постојање пројектно-техничке  Ne постојање пројектно-техничке
документације за изградњу водоводне документације за изградњу трансфер
и канализационе мреже у 2 станице
индустријске зоне – Источна и Западна  Не постојање пројектно-техничке
ИЗ документације за изградњу рециклажног
 Постојање пројектно-техничке дворишта
документације за санацију постојеће
депоније (сметлишта) 2. Развој саобраћајне инфраструктуре
2. Развој саобраћајне инфраструктуре  Лош квалитет локалних путева и

саобраћајница
 Близина аутопута E 75 (Коридор 10)  Низак ниво безбедности саобраћаја
 Добра повезаност са градовима и  Неелектрифицираност пруга, укрштање у
општинама у окружењу нивоу са путним правцима,
 Добро распоређена путна и  Непостојање јавних гаража и недостатак
железничка мрежа паркинг места у центру града
 Развијена мрежа државних путева 1 и 2  Не уређени паркинзи у околини
реда стамбених зграда
 Постојање пројектно-техничке  Непостојање бициклистичких стаза
документације за изградњу и
реконструкцију саобраћајница 3. Развој комуналне инфраструктуре
 Уређена туристичка сигнализција
 Постојање планског основа за изградњу  Недовољно локалних финансијских
јавних гаража у Руми средстава за изградњу и одржавање
инфраструктуре
3. Развој комуналне инфраструктуре  Застарели систем водоснадбевања
(старост бунара)
 Развијена гасоводна мрежа на целој  Сеоска гробља нису у надлежности ЈКП
територији општне Рума Комуналац
 Постојање пројектно-техничке  Недостатак инфраструктуре за одрживо
документације за изградњу гасоводне управљање отпадним водама
мреже у индустријској зони Румска  Недовољна изграђеност канализационе
петља мреже и заокруживање технолошког
 Развијена водоводна и канализациона процеса третмана фекалних вода
мрежа у Руми и осталим насељима  Непостојање локације за трансфер
 Добра покривеност урбаних зона станицу
комуналном инфраструктуром  Непостојање локације за одлагање
 Развијен сектор комуналних услуга у животињског отпада
општини  Недовољно развијена еколошка свест
 Организовано водоснабдевање у  Не постојање примарне селекције отпада
селима  Не уређена постојећа депонија
 Покривеност услугама комуналних (сметлиште)
предузећа у руралним срединама  Неадекватно управљање комуналним
 Образован и стручан кадар у локалним отпадом
ЈП и ЈКП  Недостатак уређених парковских
 Услуге ЈП Водовод доступне на целој површина
териотрији општине
 Доступност снадбевања гасом у свим 4. Енергетска ефикасност и обновљиви извори
месним заједницама енергије
 Локални план управљања отпадом
 Постојање прихватилишта за псе и  Недовољна искоришћеност обновљивих
мачке извора енергије (биомаса, соларна
 Постојање катастра дивљих депонија енергија, гео-термалне воде.)
 Постојање пројектно-техничке  Лоша енергетска ефикасност зграда и
документације за изградњу ветро- јавних објеката
заштитних појасева  Одређен број јавних објеката користи
скупе енергенте за загревање простора
4. Енергетска ефикасност и обновљиви извори  Не постојање пројектно-техничке
енергије документације за повећање енергетске
ефикасносити на објектима јавне намене,
 Значајан потенцијал за производњу у пољопривреди и индустрији
''зелене'' енергије (био маса, соларна
енергија, гео-термалне воде) 5. Регулисање и уређење водотокова
 Општинска управа има енергетског
менаџера  Не одржавани водотоци – Борковачки,
 Опредељена локација за изградњу Јеленачки, Кудошки, Јарчина
котларнице на пелет  Не уређен канал – Велики Врањ
 Не уређена ситно капиларна и каналска
5. Регулисање и уређење водотокова мрежа
6. Едукација становништва 6. Едукација становништва
 Не едуковано становништво о заштити

животне средине и о енергетској
ефикасности
 Усклађеност приоритета са  Политичка и економска нестабилност

приоритетима на националном,  Промена законске регулативе у области
регионалном и међуопштинском нивоу планирања и изградње
 Стручна и финансијска помоћ  Лоша и спора комуникација на релацији
надлежних министарстава и министарство – општинска управа, ЈП и
међународних организација ЈКП
 Развој инфраструктуре за коришћење и  Споро напредовање у приступању
приступ европским фондовима Европској унији и могућности коришћења
 Процес приступања ЕУ одговарајућих фондова
 Концесије и јавно – приватна  Недовољно ојачан капацитет општинске
партнерства управе, ЈП и ЈКП за управљање
 Изградња нобог магистралног пута пројектима
(М21) Нови Сад – Рума – Шабац
 Рехабилитација старе трасе пута М21 –
Нови Сад – Рума
 Изградња гасовода – Јужни ток
 Модернизација пруге Београд – Шид
 Развој будућег бициклистичког
коридора преко Фрушке Горе
 Оснивање Слободне Царинске Зоне
(СЦЗ)

Израда просторних и урбанистичких планова

Развој саобраћајне инфраструктуре

Развој комуналне инфраструктуре

Енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије

Регулисање и уређење водотокова

Едукација становништа
PROJEKTI
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.1 ИЗРАДА ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ

ПЛАНОВА И ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
ПРОГРАМ 2.1.1. ИЗРАДА ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА
Пројекат 2.1.1.1 Израда Плана Генералне Регулације Руме
Пројекат 2.1.1.2 Израда Плана Генералне Регулације за 3 насељена места – Мали Радинци,
Буђановци и Стејановци
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.2 РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

ПРОГРАМ 2.2.1. ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ ПАРКИНГ МЕСТА
Пројекат 2.2.1.1 Израда пројектно-техничке документације за реконструкцију постојећих

паркинг места у Руми
Пројекат 2.2.1.2 Реконструкција и уређење постојећих паркинг места у Руми
Пројекат 2.2.1.3 Израда предходне студије изводљивости за изградњу јавне гараже у Руми
ПРОГРАМ 2.2.2. ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ САОБРАЋАЈНИЦА

Пројекат 2.2.2.1 Формирање коридора јужне индустријске улице (Железничка - В.Назора –
Новоградња – Индустријска улица)
Пројекат 2.2.2.2 Реконструкција улица паралелних Главној улици (у правцу исток-запад) ради
саобраћајног растерећења централне градске зоне укључујући и јавну
комуналну инфраструктуру
Пројекат 2.2.2.3 Усаглашавање пројектно техничке документације за реконструкцију улице 15.

маја од улице Врдничке до улице Павловачке ( реконструкција саобраћајнице
)
Пројекат 2.2.2.4 Усаглашавање пројектно техничке документације за реконструкцију улице

Вељка Дугошевића од улице Врдничке до улице Фрушкогорске
(реконструкција саобраћајнице и водоводне мреже)

Станка Пауновић Вељка од улице Владимира Назора до улице Филипа Кљајића

Главна од улице 27. октобра до улице Змај Јовине (реконструкција
саобраћајнице, реконструкција дела водоводне мреже)

Сремска од улице Вука Караџића до Виноградарске (реконструкција
саобраћајнице и водоводне мреже)
Пројекат 2.2.2.8 Усаглашавање пројектно техничке документације за реконструкцију пропуста

на путу Доњи Петровци – Путинци
Пројекат 2.2.2.9 Израда плана детаљне регулације за изградњу пута Доњи Петровци – Попинци
Пројекат 2.2.2.10 Израда плана детаљне регулације за изградњу пута Доњи Петровци –
Добринци
Пројекат 2.2.2.11 Израда плана детаљне регулације за изградњу пута Грабовци – Обреж
Пројекат 2.2.2.12 Израда плана детаљне регулације за изградњу пута Пећинци (Шећерана) –
Буђановци са девијацијом
Пројекат 2.2.2.13 Израда урбанистичког пројеката парцелације за блокове 4-17-1; 4-17-2; 4-17-3;
4-16-7; 4-16-8; и делове блокова 4-16-2; 4-18-1; 4-18-2 у насељу Борковац“ у
Руми
Пројекат 2.2.2.14 Израда урбанистичког пројеката парцелације за блок 3-12-1; део блока 3-11-2
и део блока 3-14-2
Пројекат 2.2.2.15 Израда урбанистичког пројеката парцелације за блок 3-14-2
Пројекат 2.2.2.16 Израда урбанистичког пројеката парцелације за блок 4-19-7 (северно од

Лењинове )
Пројекат 2.2.2.17 Израда урбанистичког пројеката парцелације у делу урбанистичког пројекта

"Берак запад " у насељу Рума
Пројекат 2.2.2.18 Израда главног пројеката пута Никинци – Доњи Товарник

Пројекат 2.2.2.19 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију улице 15. маја у
Руми од улице Кудошке до улице Врдничка ( саобраћајница и водоводна
мрежа)
Пројекат 2.2.2.20 Израда пројектно-техничке документације за раскрснице са кружним током на

улазима у град из правца Вогња и из правца Павловаца
Пројекат 2.2.2.21 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију улице 15. маја у
Руми од улице Орловићева до улице 27. октобра ( саобраћајница и водоводна
мрежа)
Пројекат 2.2.2.22 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију улице Станка

Пауновић Вељка у Руми од улице Пролетерска до Трга ослобођења
(саобраћајница и водоводна мрежа)
Пројекат 2.2.2.23 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију саобраћајнице у

делу улице Младена Стојановића у Руми ( од улице Николе Тесле до улице
Младена Стојановића)
Пројекат 2.2.2.24 Израда пројектно техничке документације за изградњу инфраструктуре
(саобраћајница , водоводна мрежа, канализација) у улици Милоша Црњанског
у Руми (од улице Павловачке до улице Орловићеве)
Пројекат 2.2.2.25 Израда пројектно техничке документације за изградњу инфраструктуре

(саобраћајница , водоводна мрежа, канализација) у продужетку улице Моше
Пијаде у Руми (од улице Језерске укључујући и будућу кружну раскрсницу)
Пројекат 2.2.2.26 Израда пројектно техничке документације за изградњу пешачких стаза, јавне
расвете , водоводне мреже, нисконапонске мреже и канализације о.в.) у улици
Павловачка од улице Милоша Црњанског до северне границе к.п. број 9391
К.О. Рума
Пројекат 2.2.2.27 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију улице

Партизанска у Руми ( коловоз, пешачке стазе, атмосферска канализација,
канализација отпадних вода) од улице Главна до краја
Пројекат 2.2.2.28 Израда пројектно техничке документације за изградњу дела планиране

инфраструктруе у обухвату ПДР „ за блокове 4-17-1; 4-17-2; 4-17-3; 4-16-7; 4-16-
8; и делове блокова 4-16-2; 4-18-1; 4-18-2 у насељу Борковац“ у Руми
Пројекат 2.2.2.29 Израда пројектно техничке документације за изградњу дела недостајуће

инфраструктуре у обухвату урбанистичког пројекта "Берак запад " у насељу
Рума
Пројекат 2.2.2.30 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију пропуста на путу

Доњи Петровци – Путинци
Пројекат 2.2.2.31 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију пешачког моста

у Путинцима
Пројекат 2.2.2.32 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију пропуста на путу

Хртковци – Никинци
Пројекат 2.2.2.33 Изградња саобраћајница, канализације и водоводне мреже у улици Мише

Убоје од улице Владимира Назора до улице Николе Тесле у Руми
Пројекат 2.2.2.34 Изградња саобраћајнице и канализације о.в. у улици Мише Убоје од улице
Алексе Шантића до западне границе ПДР "Берак – запад" 1. фаза у Руми
Пројекат 2.2.2.35 Завршетак започете изградње саобраћајнице у делу Улици 7. војвођанске

бригаде од улице Првомајске до улице Језерске - Борковац 6
Пројекат 2.2.2.36 Реконструкција улице Вељка Дугошевића од улице Врдничке до улице

Фрушкогорске ( реконструкција саобраћајнице и водоводне мреже)
Пројекат 2.2.2.37 Реконструкција улице Станка Пауновић Вељка од улице Владимира Назора до
улице Филипа Кљајића ( реконструкција саобраћајнице и водоводне мреже)
Пројекат 2.2.2.38 Реконструкција улице Сремска од улице Вука Караџића до Виноградарске

Пројекат 2.2.2.39 Изградња саобраћајнице у улици Младена Стојановића од улице Николе

Тесле до улице Алексе Шантића у Руми
Пројекат 2.2.2.40 Реконструкција пропуста на путу Доњи Петровци – Путинци
Пројекат 2.2.2.41 Реконструкција пешачког моста у Путинцима
Пројекат 2.2.2.42 Реконструкција пропуста на путу Хртковци – Никинци
Пројекат 2.2.2.43 Реконструкција улице Главна од улице 27. октобра до улице Змај Јовине у Руми
Пројекат 2.2.2.44 Реконструкција улице 15. маја у Руми од улице Кудошке до улице Врдничка
(саобраћајница и водоводна мрежа)
Пројекат 2.2.2.45 Реконструкција улице 15. маја у Руми од улице Орловићева до улице 27.
октобра (саобраћајница и водоводна мрежа)
Пројекат 2.2.2.46 Изградња инфраструктуре (саобраћајница, водоводна мрежа, канализација) у

улици Милоша Црњанског у Руми ( од улице Павловачке до улице
Орловићеве)
Пројекат 2.2.2.47 Изградња инфраструктуре (саобраћајница, водоводна мрежа, канализација) у

продужетку улице Моше Пијаде у Руми ( од улице Језерске укључујући и
будућу кружну раскрсницу)
Пројекат 2.2.2.48 Изградња пешачких стаза, јавне расвете , водоводне мреже, нисконапонске
мреже и канализације о.в.) у улици Павловачка од улице Милоша Црњанског
до северне границе к.п. број 9391 К.О. Рума
Пројекат 2.2.2.49 Изградња пута Мали Радинци – Шатринци
Пројекат 2.2.2.50 Реконструкције пута Хртковци - Никинци
Пројекат 2.2.2.51 Наставак изградње саобраћајнице веза Гробљанска Железничка у Руми
Пројекат 2.2.2.52 Реконструкција улице Станка Пауновић Вељка у Руми од улице Пролетерска до
Трга ослобођења (саобраћајница и водоводна мрежа)
Пројекат 2.2.2.53 Изградња инфраструктуре (саобраћајница, водоводна мрежа канализација) у

улици Милоша Црњанског у Руми (од улице Павловачке до улице Орловићеве)
Пројекат 2.2.2.54 Реконструкција улице Партизанска у Руми (коловоз, пешачке стазе,
атмосферска канализација) од улице Главна до краја
Пројекат 2.2.2.55 Реконструкција саобраћајница у улицама Иве Лоле Рибара, Партизанској и

Небојше Јерковића у Буђановцима
Пројекат 2.2.2.56 Реконструкција саобраћајница и улица у Платичеву и Никинцима
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.3 РАЗВОЈ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
ПРОГРАМ 2.3.1. ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ
Пројекат 2.3.1.1 Израда пројектно-техничке документације за изградњу новог магисталног

цевовода од изворишта до црпне станице Борковац
Пројекат 2.3.1.2 Израда пројектно техничке документације за повезивање села на централни

водоводни систем (јужни и источни подсистем) – Добринци, Витојевци,
Никинци, Грабовци, Хртковци, Платичево и Кленак)
Пројекат 2.3.1.3 Изградња новог магисталног цевовода од изворишта до црпне станице
Борковац
Пројекат 2.3.1.4 Изградња нове водоводне мреже у Руми и селима
Пројекат 2.3.1.5 Реконструкција водоводне мреже у Руми (замена АЦ цеви)
Пројекат 2.3.1.6 Повезивање села на централни водоводни систем (јужни и источни подсистем)
– Добринци, Витојевци, Никинци, Грабовци, Хртковци, Платичево и Кленак)
Пројекат 2.3.1.7 Бушење, опремање и повезивање по два нова бунара на извориштима "Сава I"
и "Фишеров салаш"
Пројекат 2.3.1.8 Бушење, опремање и повезивање нових бунара на локалним извориштима
Пројекат 2.3.1.9 Израда Елабората о резервама подземних вода за локална изворишта
ПРОГРАМ 2.3.2. ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ
Пројекат 2.3.2.1 Израда пројектно-техничке документације за изградњу нове канализационе и

атмосферске мреже у Руми и селима – Никинци, Путинци, Вогањ, Хртковци,
Платичево, Буђановци и Добринци
Пројекат 2.3.2.2 Израда пројектно-техничке документације за реконструкцију канализационе

мреже у Руми - улица 27. Октобар и Индустријска улица
Пројекат 2.3.2.3 Изградња нове канализационе и атмосферске мреже у Руми и селима –

Никинци, Путинци, Вогањ, Хртковци и Добринци
Пројекат 2.3.2.4 Реконструкција канализационе мреже у Руми - улица 27. Октобар и

Индустријска улица
Пројекат 2.3.2.5 Израда пројектно-техничке документације за реконструкцију кишне

канализације „Борковац I“ ( улица северно и јужно од ул. Лењинова)
Пројекат 2.3.2.6 Израда пројектно-техничке документације за реконструкцију кишне
канализације „Борковац II“ (улица Сутјеска, Милисава Дакића и Павловачка до
реципијента у ул.15. мај )
Пројекат 2.3.2.7 Израда пројектно техничке документације за санацију кишне канализације у

Руми
Пројекат 2.3.2.8 Израда генералног пројекта кишне канализације за блок 4-19-7, реципијент
Кудошки канал
Пројекат 2.3.2.9 Санација кишне канализације у Руми
Пројекат 2.3.2.10 Усаглашавање пројектно техничке документације за реконструкцију кишне

канализације „Борковац I“ (ул. северно и јужно од ул. Лењинова)
Пројекат 2.3.2.11 Усаглашавање пројектно техничке документације за реконструкцију кишне

канализације „Борковац II“ (улица Сутјеска, Милисава Дакића и Павловачка до
реципијента у ул.15. мај )
ПРОГРАМ 2.3.3. ИЗГРАДЊА СИСТЕМА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА
Пројекат 2.3.3.1 Израда генералног пројекта са предходном студијом оправданости за

изградњу система за пречишћавање отпадних вода
Пројекат 2.3.3.2 Израда пројектно-техничке документације за изградњу система за
пречишћавање отпадних вода
Пројекат 2.3.3.3 Изградња главног постројења за пречишћавање отпадних вода у Руми
Пројекат 2.3.3.4 Проширење обухвата изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода

у осталим насељима у општини Рума
ПРОГРАМ 2.3.4. УПРАВЉАЊЕ ЧВРСТИМ ОТПАДОМ
Пројекат 2.3.4.1 Израда Плана Детаљне Регулације за трансфер станицу и рециклажни центар
Пројекат 2.3.4.2 Израда пројектно-техничке документације за изградњу трансфер станице
Пројекат 2.3.4.3 Израда пројектно-техничке документације за изградњу рециклажног дворишта
Пројекат 2.3.4.4 Израда пројектно-техничке документације за изградњу Центра за прикупљање

животињског отпада
Пројекат 2.3.4.5 Израда пројектно-техничке документације за санацију постојеће депоније

(сметлишта)
Пројекат 2.3.4.6 Изградња трансфер станице
Пројекат 2.3.4.7 Изградња рециклажног дворишта
Пројекат 2.3.4.8 Санација и уређење постојеће депоније (сметлиште)
Пројекат 2.3.4.9 Санација и рекултивација дивљих депонија
Пројекат 2.3.4.10 Изградња Центра за прикупљање животињског отпада
Пројекат 2.3.4.11 Успостављање система за прикупљање чврстог отпада у сеоским срединама
ПРОГРАМ 2.3.5. ИЗГРАДЊА И РЕКОНСТРУКЦИЈА ЈАВНЕ РАСВЕТЕ

Пројекат 2.3.5.1 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију јавног осветљења
у Руми и селима
Пројекат 2.3.5.2 Реконструкција јавног осветљења у Руми и селима
Пројекат 2.3.5.3 Изградња јавне расвете у делу улице Језерска
Пројекат 2.3.5.4 Изградња јавне расвете у улици Иришки друм из правца Новог Сада
Пројекат 2.3.5.5 Изградња јавне расвете у улици Орловићева – Борковац
Пројекат 2.3.5.6 Изградња јавне расвете пешачке стазе Борковачки поток – парк шума Борковац
Пројекат 2.3.5.7 Изградња јавне расвете у улици Индустријска у Руми
ПРОГРАМ 2.3.6. РЕКОНСТРУКЦИЈА ГРОБЉА
Пројекат 2.3.6.1 Израда пројектно техничке документације за уређење гробља у Руми и селима
Пројекат 2.3.6.2 Уређење гробља у Руми и селима
ПРОГРАМ 2.3.7. ИЗГРАДЊА И РЕКОНСТРУКЦИЈА ПИЈАЦА
Пројекат 2.3.7.1 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију (наткривање)

градске пијаце у Руми
Пројекат 2.3.7.2 Реконструкција (наткривање) градске пијаце у Руми
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.4 ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ И ОБНОВЉИВИ

ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
ПРОГРАМ 2.4.1 ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА У ЦИЉУ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ
Пројекат 2.4.1.1 Израда Локалног акционог плана примене мера енергетске ефикасности
Пројекат 2.4.1.2 Израда елабората о могућностима коришћења алтернативних извора енергије

(биомаса, сунчева енергија, енергија ветра, гео-термална вода и др.)
Пројекат 2.4.1.3 Израда студије ,,Потенцијали био масе у Старој Пазови и Руми,,
ПРОГРАМ 2.4.2 ИНФРАСТРУКТУРНО УРЕЂЕЊЕ У ЦИЉУ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ
Пројекат 2.4.2.1 Израда пројектно-техничке документације за повећање енергетске

ефикасносити на објектима јавне намене, у пољопривреди и индустрији
Пројекат 2.4.2.2 Конверзија начина грејања јавних институција у циљу повећања енергетске
ефикасности – основне школе у Кленку и Грабовцима и градска кућа
Пројекат 2.4.2.3 Конверзија начина грејања насеља Игралиште – Детелина (Солидарност)

прелазом са мазута на гас
Пројекат 2.4.2.4 Конверзија начина грејања насеља Тивол прелазом са мазута на гас или
биомасу
Пројекат 2.4.2.5 Конверзија начина грејања насеља Центар (сектор Центар – Север) прелазом
са мазута на гас
Пројекат 2.4.2.6 Конверзија начина грејања насеља Центар (сектор Центар – Југ) прелазом са
мазута на гас
Пројекат 2.4.2.7 Реконструкција котларнице ,, Спортска хала,,
Пројекат 2.4.2.8 Изградања МПЦ капацитета 1200См3/х за котларницу Спортска хала
Пројекат 2.4.2.9 Санација котларнице ,,Робна кућа,,
Пројекат 2.4.2.10 Санација котларнице ,,Венац,,
Пројекат 2.4.2.11 Санација котларнице ,,Орловићева,,
Пројекат 2.4.2.12 Санација и аутоматизација котларнице ,,ЈНА,,
ПРОГРАМ 2.4.3 УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА
Пројекат 2.4.3.1 Изградња ветро заштитних појасева
Пројекат 2.4.3.2 Израда катастра зелених површина у централној зони Руме
Пројекат 2.4.3.3 Уређење паркова и зелених површина
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.5 РЕГУЛИСАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ВОДОТОКОВА
ПРОГРАМ 2.5.1 РЕГУЛИСАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ВОДОТОКОВА
Пројекат 2.5.1.1 Уређење и чишћење потока и канала на територији општине Рума
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.6 ЕДУКАЦИЈА СТАНОВНИШТВА
ПРОГРАМ 2.6.1 ЕДУКАЦИЈА СТАНОВНИШТВА
Пројекат 2.6.1.1 Едукација становништа о потреби очувања животне средине
Пројекат 2.6.1.2 Спровођење едукативних програма у циљу информисања грађана о мерама

енергетске ефикасности
STRATEŠKI CILJ 3: DRUŠTVENE DELATNOSTI
Sistem socijalne zaštite u opštini Ruma je razvijen, jer ustanove socijalne zaštite sarađuju kako međusobno,
tako i sa lokalnom samoupravom i drugim institucijama i organizacijama u sistemu socijalne zaštite i ostalim
sistemima usmerenim na poboljšanje i unapređenje kvaliteta života građana. Dostupnost usluga, stučnost,
iskustvo i motivisanost zaposlenih, ažurirana baza korisnika usluga, iskustvo u izradi i imlepemntaciji projekata
uticalo je da opština Ruma bude prepoznatviva u regionu kao primer dobre prakse u oblasti organizovanja i
pružanja usluga socijalne zaštite. Centar za socijalni rad opštine Ruma i Gerontološki centar “Srem” u Rumi
vodeće su institucije socijalne zaštite na lokalnom nivou.
Pored redovnih aktivnosti Cetra za socijalni rad, u saradnji sa lokalnom samoupravom i drugim akterima u
sistemu socijalne zaštite razvijene su i usluge koje se uspostavljaju kao projektne aktivnosti (dnevni boravak,
pomoć u kući, personalni asisteni i lični pratioci, savetovališta). Održivost ovih usluga dovodi se u pitanje po
isteku projekata, pa je potrebno pronaći mehanizme za kontinuirano finansiranje istih.
Unapređenje usluga socijalne zaštite potrebno je u oblasti zbrinjavanja ugroženog stanovništva kao i
obezbeđivanja dostupnosti usluga javne kuhinje i pomoć u kući u ruralnoj sredini. Pored gore navedenih
institucija, treba navesti i: opštinsku organizaciju Crvenog krsta, međuopštinsku organizaciju slepih i slabovidih,
udruženje distrofičara Srema, udruženje paraplegičara, udruženje penzionera, udruženje Roma, itd.
U kontekstu reforme socijalne zaštite uspostavljena je kontinuirana saradnja sa Pokrajinskim zavodom za

socijalnu zaštitu i Sekretarijatom za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.
Nosilac razvoja primarne zdravstvene zaštite u opštini je Dom zdravlja u Rumi koji omogućava dostupnost
usluga zdravstvene zaštite kako u urbanoj tako i u ruralnoj sredini. Visoko obrazovan i iskusan menadžment
Doma zdravlja, veliko iskustvo i stručnost zaposlenih doprinelo je strateškom razvoju ove institucije i celokupne
zdravstvene zaštite na lokalnom nivou. Dom zdravlja je moderna, akreditovana ustanova, koja aktivno
unapređuje usluge za svoje korisnike koristeći ograničene resurse sa kojima raspolaže.
Postojanje strateškog plana razvoja Doma zdravlja, iskustva u izradi i implemetaciji projekata baziranih na
prevenciji, razvijen informacioni sistem, obezbeđena transparentnost rada putem ažuriranog veb sajta, odlična
saradnja sa institucijama i organizacijama na lokalnom nivou, kao i visok nivo zaštite životne sredine doprineli
su da ova insitucija bude prepoznata na konkurenta vodećim istitucijama u regionu. Odlična saradnja korisnika
i pružalaca usluga u oblasti zdravstve zaštite doprinela je formiranju nekoliko stučnih timova. Nedostatak
novčanih sredstava uticao je na aktivano funkcionisanje Savetovališta za porodicu i mlade. Nedovoljna
zdravstvena prosvećenost na lokalnom nivou najviše se ogleda u oblsti očuvanja prevetnvinog zdravlja pa je
neophodno medijski promovisati, infromisati i motivisati stanovništvo na preventivne preglede.
Opština Ruma ima dugu istoriju obrazovanja. Na teritoriji opštine nalaze se 11 osnovnih, 4 srednje škole,
istureno odeljenje visoke škole za Poslovu ekonomiju i preduzetništvo, kao i osnovna muzička škola.
Predškolska ustanova „Poletarac“ ima 64 grupe i 21 objekat sa kojim raspolaže. Mora se naglasiti da pojedina
mala i srednja preduzeća i srednjoškolske institucije dobro sarađuju, ali većina obrazovnih profila u srednjim
školama ne odgovara potrebama lokalne privrede. Srednja Poljoprivredno prehrambena škola je jedina
regionalna škola, ali ona nema smeštajne kapacitete za prijem učenika iz regiona.
Saradnja između obrazovnih ustanova, lokalne samouprave, drugih institucija i organizacija je dobra, a
nastavnički kadar je stučan i motivisan što dorpinosi kvalitetnoj realizaciji nastavnog plana i programa. U okviru
škola postoji veći broj sekcija u različitim oblastima. Zaposleni u obrazovnim istitucijama imaju iskustva u
pripremi i realizaciji različitih projekata manje vrednosti. Na teritoriji opštine primećen je nedostatak
prepoznatljive organizacije ili ustanove koja može ponuditi stručno usavršavanje i adekvatno nefromalno
obrazovanje. Bezbednost građana i imovine je jedna od najvažnijih potreba u lokalnoj zajednici. Za poslove
bezbenosti zaduženi su pre svega nadležni republički organi, međutim za uspeh u njihovom radu veoma je
važna i dobra koordinacija i saradnja sa lokalnim organima i institucijama.
Nosilac bezbednosti u opštini je Policijska stanica u Rumi, koja aktivno sarađuje sa svim ključnim akterima po
pitanju održavanja nivoa bezbednosti na odgovarajućem nivou. Dobra obezeđenost rizičnih raskrsnica, prelaza
u bilizi školskih objekata, 6 mesenih zajednica celodnevnim nadzorom, kao i odličan rad Vatrogasne i Policijske
stanice, izgradnja prijemne stanice za pse doprinela je većem stepenu bezbednosti poslednjih godina.
Treba naglastiti da Policijska stanica i obrazovne institucije dobro sarađuju, a ta saradnja se ne ogleda samo u
obezbeđenju školskih objekata, već i u edukaciji učenika iz oblasti suzbijanja narkomanije, maloletničke
delikvencije, vršnjačkog i ostalog nasilja, trgovine ljudima, poznavanje saobraćajnih propisa, itd. U narednom
periodu potrebno je formirati Savet za bezbednost, koji će između ostalog, više pažnje posvetititi promociji
zdravih stilova života i suzbijanju maloletničke delikvencije. Kontiuirana i aktivna saradnja MUP-a i lokalne
samouprave može uticati na bolje poštovanje propisa u oblasti rad ugostiteljakih objekata (radno vreme,
blizina obrazovnih institucija), a informisanje građana putem medija, može uticati na svest lokalnog
stanovništa po pitalju ličnih odgovornosti u pogledu očuvanja bezbednosti.
Opštinu Ruma odlikuje mulitinacionalna sredina kao i bogato kulturno nasleđe. Arheološko nalazište Gomolova
i Basijana, likovna kolonija Borkovac, Festival tamburaških orkestara Srbje, Festival muzičkih društava
Vojvodine, Trema fest, Mister Vorky Festival su samo neki od prepoznatljivih sadržaja opštine Ruma, koji
zajedno sa aktivnostima različitih kulturno-umetničkih udruženja i ustanova kulture pružaju Rumljanima
mogućnosti za bogat kulturni život i kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Za pružanje sadržajnih
programa zaslužni su: Kulturni centar, Gradska biblioteka, Zavičajni muzej, kao i aktivan rad brojnih amaterskih
kulturno-umetničkih društava.
U narednom periodu fokus se stavlja na unapređenje saradnje i umreženosti kulturnih institucija sa ostalim
organizacijama na lokalnom nivou, u okviru koje ključnu ulogu ima Kuluturni centar kao vodeća i primarna
institucija zadužena za kreiranje sadžaja, razvoja i promociju kulturno- umetničkih aktivnosti. Efikasnije
iskorišćenje postojećih prostornih kapaciteta pojedinih ustanova doprineće stvaranju kvalitetnijeg i bogatijeg
kulturnog sadržaja i programa. Najviši cilj će biti svakako kreiranje pravnog i institucionalnog okvira kulturno-
umetničkog razvoja, kroz donošenje strateškog dokumenta na nivou lokalne zajednice – Strategije kulturnog
razvoja i razvoja amaterizma opštine Ruma.
Poslednji popis iz 2011. godine evidentirao je broj od 10.047 mladih od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji
opštine Ruma. Jedan od osnovnih problema malih sredina u Srbiji, pa tako i opštine Ruma, jeste odliv mozgova,
odnosno migriranje mladih ka većem gradovima sa željom da putem daljeg stručnog usavršavanja stvore
mogućnosti da se profesionalno ostvare kroz željeni posao, koji nisu u mogućnosti da dobiju u opštini Ruma.
Veliki korak napred je samo prepoznavanje značaja uključivanja mladih u život lokalne zajednice, a opština
Ruma je svakako taj korak već napravila formiranjem Kancelarije za mlade i donošenjem strateških
dokumenata u toj oblasti. U sledećem periodu akcenat se stavlja na edukacije mladih i pomoć u pokretanje
sopstvenih biznisa, motivaciju za aktivno traženje mogućnosti za zapošljavanje – traženjem, apliciranjem i
realizacijom određenih projektata iz oblasti omladinskog aktivizma, zatim kreiranje odgovarajućeg kulturno-
umetničkog sadržaja za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena, kao i ustupanje određenih prostorija za
raličite edukacije, seminare, okupljanja mladih radi razmene ideja – uopšteno za podsticanje omladinskog
aktivizma.
Svakako jedna od prepoznatljivih stvari opštine Ruma jeste raznovrsnost sportskih klubova i udruženja. Pored
uobičajnih sportova kao što su fudbal, košarka, odbojka, rukomet, tenis i sl., u Rumi postoji mogućnost članstva
u nekom od klubova borilačkih veština (aikido, tekvondo, boks, karate, džudo), kao i bavljenje atletikom,
biciklizmom, stonim-tenisom, rekreativnim kuglanjem, boćanjem ili planinarenjem.
Nesumnjiva prednost opštine Ruma, pored velikog broja sportskih udruženja, jesu i brojni sportski objekti u
gradskoj sredini, izgrađena Sporska hala - koja ima mogućnosti da smesti preko 2000 posetilaca, trim staza na
Borkovcu kao i motivisanost i želja građana Rume za redovno upražnjavanje sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Prioritet u narednom periodu jeste donošenje institucionalnog i pravnog okvira za razvoj sporta u opštini
Ruma, zatim efikasnije iskorišćenje kapaciteta izgrađenih objekata- uređenje i promovisanje Sportske hale,
promocija Rume kao sportske opštine koja nudi
jedinstvenu ponudu sportskih sadržaja i aktivnosti, promociju zdravih navika i načina života, rešavanja pitanja
olimpijskog bazena putem javno-privatnog partnerstva, kao i pružanje građanima mogućnosti za besplatnu
rekreaciju – postavljanjem teretana na otvorenom.
Opština Ruma ima veliki broj udruženja koji deluju u okviru ključnih oblasti razvoja zajednice i na taj način
učestvuju u unapređenju uslova života u lokalnoj sredini. Aktivni i motivisani predstavnici udruženja, izražen
stepen volonterizma, realizovani projekti koji su se pokazali kao održivi uticali su da se pojedina udruženja
istaknu kao vodeća.
Primećena je spremnost lokalne samouprave i odeljenja za društvene delantosti da svoju saradnju sa civilnim
sektorom unapredi kroz pronalaženja najboljeg rešenja u oblasti unapređenja pravnog i institucijalnog okvira
za razvoj civilnog sektora. Sa druge strane, aktivna udruženja spremna su da se ujedine i sarađuju međusobno
kako bi bila prepoznata kao značajni akteri razvoja na lokalnom nivou. Potrebno je takođe podržati razvoj
civilnog sektora kroz pružanje infrmacija i znanja iz oblasti strateškog i operativnog planiranja, pisanja i
sprovođenja projekata i pronalaženja načina za njihovo finansiranje.
SWOT ANALIZA
1. Унапређење социјалне и здравствене заштите 1. Унапређење социјалне и здравствене заштите
у општини Рума у општини Рума
 Покривеност читаве територије

општине Рума здравственом заштитом и  Недостатак средстава за функционисање
хитном медицинском помоћи током 24 Саветовалишта за породицу и младе који
сата. потичу из средстава локалне самоуправе
 Квалитетна и ефикасна здравствена  Недовољно активна сарадња са
заштита канцеларијом за младе.
 Велико искуство и стручност  Недостатак средстава за обуке које нису
запослених у области здравствене обавезне за запослене у области
заштите здравствене заштите.
 Високо образован и искусан менаџмент  Недовољна информисаност о раду
ДЗ „Рума“ удружења у области здравствене
 Акредитован Дом здравља заштите у општини
 Постојање стратешког плана развоја  Недовољна здравствена просвећеност
Дома здравља  Непостојање стратегије за борбу против
 Искуство у изради и имплементацији наркоманије и болести зависности
пројеката у области здравствене  Неприступачност прилаза јавним
заштите институцијама за особе са
 Велики број реализованих пројеката инвалидитетом
базираних на превенцији.  Недостатак механизама мотивације
 Постојање Центра за превенцију у грађана за превентивне прегледе
оквиру Дома здравље  Недовољан број медицинског кадра
 Висок ниво заштите животне средине –  Недовољна мотивација и синдром
складиштење медицинског отпада и ,,сагоревања,, здравствених и социјалних
добра контрола сузбијања радника
интрахоспиталних инфекција  Отпор према променама
 Добра сарадња између пружалаца и  Честа промена директора ДЗа
корисника услуга у области здравствене  Непостојање смештајни капацитети
заштите (удружења, школе, МУП, дом (дементних и оболелих од Алцхајмерове
здравља, центар за социјални рад, болести) као и оних који су у фази
геронтолошки центар и др.) палитијалног збрињавања
 Формиран Стручни тим за спречавање и  Непостојање облика социјалне заштите
сузбијање насиља над женама у као што су клубови, куће за старе,
породици и партнерским односима и дневни центри и сеоске куће за старије
Стручни тим за заштиту деце од грађане
злостављања и занемаривања.  Недовољна информисаност о раду
 Развијен информациони систем ДЗ удружења у области социјалне заштите у
„Рума“ и добра евиденција корисника општини
здравствене заштите  Неадекватна просторна и техничка
 Активан и уређен сајт Дома здравља опремљеност Центра за социјални рад
 Постојање Саветовалишта за младе и  Нехигијенска ромска насеља у Руми
Саветовалишта за труднице,  Ускраћене услуге самохраном
 Оптимални услови за рад у смислу становништву из области социјалне
опремљености и безбедности у ДЗ заштите у сеоској средини – помоћ у
„Рума“ кући и кућа за старе
 Континуирана едукација свих  Непостојање сигурне куће за жртве
запослених ДЗ „Рума“ насиља
 Развијеност и повезаност институција  Недовољан број геронто домаћица у
социјалне заштите (геронтолошки сеоској средини
центар, јавна кухиња, геронто  Недоступност јавне кухиње
домаћице, центар за социјални рад) становништву у сеоској средини
 Центар за социјални рад у поступку  Неразвијеност невладиног сектора у
акредитације области пружања социјалне заштите
 Доступност услуга Центра за социјални (мали број акредитованих удружења)
рад и у сеоској средини  Непостојање Дневног боравка за старе
 Велико искуство и стручност  Недовољан систем бриге за старе који су
запослених у области социјалне ван система социјалне заштите.
заштите  Неискоришћени просторни капацитети
 Ажурирана база корисника услуга и локалне самоуправе
мера социјалне заштите  Недостатак механизама за запошљавање
 Реалан и стручан увид у потребе Рома.
корисника социјалне заштите  Недостатак новчаних средстава за
 Активно Удружење Пензионера и Рома функционисање удружења на локалном
у области пружања услуга у области нивоу
социјалне заштите  Недостатак новчаних средстава за обуке
 Искуство у изради и имплементацији потребне за унапређење квалитета рада
пројеката у области социјалне заштите у области социјалне заштите
 Ажурирана база података ромске  Неактивно, а формирано саветовалиште
популације на локалном нивоу. за брак и породицу
 Добра сарадња између пружалаца и
корисника услуга у области Социјалне 2. Унапређење система образовања у општини
заштите (удружења, школе, МУП, Дом Рума
здравља, Центар за социјални рад,
геронтолошки центар и др.)  Непостојање дома за ученике средњих
 Добра сарадња Дома Здравља и Центра школа – Интернат
за социјални рад са Локалном
самоуправом  Застарела пољопривредна механизација
 Постојање дневног боравка за децу са у Пољопривредној школи
сметњама у развоју  Лоша опремљеност школама
2. Унапређење система образовања у општини  Неорганизован превоз ученика

Рума
 Постојање регионалне пољопривредне  Наркоманија и алкохолизам
школе  Лоша опремљеност игралишта за децу,
 Одлична сарадња између институција спортских терена и њихова заштита
на локалном ниво (полицијска станица,
центар за социјални рад, дом здравља)  Кафићи близу школа
 Стручан и мотивисан наставнички кадар
 Одличан квалитет наставе  Недовољно стручно усавршавање
наставника
 Постигнути резултати на
универзитетима
 Постојање стручних друштва  Недостатак свести о заштити животне
 Велики број школа средине
 Дуга традиција образовања
 Рад са младим талентима  Велики број школске омладине која себе
 Добра сарадња културних установа са нигде не препознаје
школама до 4 разреда и са средњим  Лоша умреженост система (културе,
школама образовања, омладине) не зна се ко шта
 Коришћење савремених ради и за шта је одговоран
инфромационих технологија у
промотивне сврхе школа (постојање  Недовољно промовисани успеси ученика
итернет презентација)
 Недовољна искоришћеност школских и
3. Подршка развоју културе у општини Рума предшколских капацитета током целе
године (школске зграде, сале терени)
 Рума – мултинационална средина  Нерегулисан начин коришћења школских
богато културно наслеђе и традиција објеката
 Рума – град фестивала: Фестивал
тамбурашких оркестара Србије,  Неусклађеност образовног система
Фестивал музичких друштава потребама тржишта
Војводине, Међународни Фестивал
 Не постоји Општински Савет родитеља
једноминутног филмa – Мистер Vorky,
свих школа
Румфест, Међународни фестивал
тамбурашких састава, Концерт румских  Недостатак активних организација које
бендова - Промо фест ... се баве неформалним образовања
 Постојање културних институција:
Културни центар Рума (Биоскоп,  Непостојање центра за стручно
Позориште, Галерија..), Градска усавршавање наставника
библиотека и Завичајни музеј
 Непостојање базе података о студентима
 Образован и стручан кадар
 Успостављен Савет за Културу  Непостојање информација о младима
 Добра понуда културног садржаја који су завршили школе за просветне
 Постојање великог броја културно- струке
уметничких друштава
 Постојање интернет презентације 3. Подршка развоју културе у општини Рума
Културног центра Рума, Библиотеке и
Музеја  Недовољно искоришћени капацитети
 Велика база младих заинтересованих за запослених
развој културе и креирања прилика за  Неактиван Савет за културу
образовање  Непостојање критеријума за расподелу
 Археолошко налазиште Гомолова и буџетских средстава у области културе
Басијана  Недостатак управљачких механизама у
 Богато ликовно стваралаштво култури
 Ликовна колонија Борковац  Неадекватна и
 Познати Румљани – научник Атанасије недовољнаискоришћеност простора
Стојковић, Божидар Грујовић културних установа (зграда Музеја,
зграда Културног центра...)
4. Унапређења услова за спорт и рекреацију  Несинхронизованост културних
активности са осталим дешавањима у
 Постојање Спортског савеза локалној заједници
 Изграђена Спортска хала  Непостојане адекватног програма рада
 Велики број објеката намењених за културних установа као стратешког
спорт и рекреацију у градској средини документа који одговара потребама
(спортска хала, базен, куглана, локалне заједнице (месечни програм
теретане..) културних дешавања)
 Борковачко језеро – развијен спортски  Недовољна сарадња културних
риболов институција, неумреженост са осталим
 Добра сарадња са државним и организацима на локалном нивоу које се
локалним институцијама баве промоцијом културних активности
 Постојање и велики број чланова клуба  Лоша умреженост система културе,
Извиђача образовања, омладине и туризма
 Велики број спортских oрганизација и
удружења  Непостојање професионалне продукције
 Велики број награђених спортиста (производња представа, филмова,
(златне и сребрне медаље) музике, књига) у Културном центру
 Велики број сеоских клубова и друштава
 Лоша техничка опемљеност бисоскопске
5. Унапређење система безбедности у општини сале – застарела опрема
Рума
 Непостојање јасне поделе послова у КЦ,
па странкама није јасно коме да се
 Добра сарадња Полицијске станице са
обрате
школама
 Постојање видео надзора у школама  Непостојање организованог Савеза
 Добра обезбеђеност школских објеката аматера
 Постојање Ватрогасног друштва  Неуређене фасаде културних установа
 Постојање инспектора за друмски  Недостатак свести о заштити животне
саобраћај средине
 Изграђена инфраструктура и повољна
локација (ватрогасна служба) 4. Унапређења услова за спорт и рекреацију
 Добар пословни простор ватрогасне
службе  Недостатак новчаних средстава за
 Добар објекат полиције, функционалан, финансирање Спортског савеза и
на добром месту спортских клубова – додељивање
 Изградња пријемне станице за псе средстава по политичкој основи
 Полицијско одељење у Платичеву (6  Нелегализовани спортски терени у
месних заједница 24 сата под сеоској средини
надзором)  Недостатак адекватних спорских
садржаја у сеоској средини
6. Омладинска политика  Неактиван рад Савеза, као последица
лоше дефинисаности улоге,
 Подршка локалне самоуправе, одговорности и надлежности
дефинисана буџетска линија за  Непрепознавање од стране локалне
омладински активизам, самоуправе Спортске хале каo
систематизовано радно место могућности за развој спортског и
Координатора КЗМ рекреативног туризма
 Постојање Канцеларије за младе  Недостатак средстава за санацију и
 Успостављен Савет за младе опремање Спортске хале.
 Постојање Омладинског савета Руме  Недостатак механизма за утврђивање
 Развијен омладински волонтеризам приоритета финансирања и израде
 Усвојен Локални акциони план за младе анализа исплативности за спортске
2014-2019 објекте и терене
 Спремност локалних медија да-  Недостатак механизма за утврђивање
извештавају о младима и активностима надлежности одржавања спортских
КЗМ терена
 Постојање базе података студената  Недовољан број уређених
 Постојање услова за каријерно бициклистичких стаза
информисање, вођење и саветовање  Лоша опремљеност игралишта за децу,
 Добра сарадња КЗМ са школама спортских терена и њихова заштита
 Постојање Саветовалишта за младе у  Непостојање теретана на отвореном у
оквиру Дома здравља оквиру школа, паркова
 Постојање спортских клубова и  Непостојање стадиона за атлетику
могућности за бављење спортом  Неискоришћени капацитетети
 Постојање великог броја културно- Борковачког језера за развој спортова
уметничких друштава
 Отворена интернет страница КЗМ као
јавни сервис информисања младих у на води (кајак, кану, веслање)
Руми
5. Унапређење система безбедности у општини
7. Унапређење механизама за подршку Рума
цивилном сектору
 Непоштовање радног времена рада
 Велики број удружења на локалном кафића
нивоу  Близина кафића образовним установама
 Деловање удружења у свим сегметнима  Слаба техничка опремљеност полиције
развоја заједнице (софтвер, умреженост система)
 Постојање активних удружења са  Пораст малолетничке деликвенције
великим бројем чланова  Стара возила и недовољан број
 Постојање великог броја културно- специјалних возила за ватрогасне
уметничих друштава активности и активности полиције
 Одрживи и препознатљиви пројекти  Недостатак видео надзора у целом граду
појединих удружења  Продаја алкохола младима испод 18
 Мотивисаност чланова удружења за година
унапређења услова живота у заједници  Недовољна вертикална и хоризонтална
 Стављање циљева локалне заједнице сигнализација
испред личних цивела чланова  Непостојање тринаестог колосека за
удружења интервенције на прузи
 Изражен волонтеризам међу члановима  Неосветљени паркови ( Борковачко
удруња језеро)
 Спремност удружења на заједничи рад  Полицијска станица нема видео надзор
са спољне стране објекта
 Не постоји умреженост сервера између
школа и Полицијске станице
6. Омладинска политика
 Нереализација укупних средстава

предвиђених буџетом за омладинске
активности (прерасподела средстава на
друге области у процесу ребаланса)
 Недовољно издвајање материјалних
средстава усмерених ка унапређењу
положаја младих и реализацији
планираних активности
 Велика незапосленост и лоша
финансијска ситуација младих
 Недовољна промоција рада КЗМ на
званичној страници општине
 Недовољно искоришћен капацитет КЗМ
– као места окупљања младих
 Немотивисаност младих услед
непостојања подстицајних механизама
 Непостојање Омладинскoг клуба
 Неискоришћени капацитети Дома
омладне у зимском периоду
 Неактиван Савет за младе
 Недовољно развијен и умрежен цивилни
сектор
 Недовољна понуда садржаја за
квалитетно провођење слободног
времена
 Недостатак просторних, техничких и
финансијских средстава у области бриге
о младима
 Недостатак умрежености, координације
и комуникације КЗМ, установа културе,
туристичке организације и цивилног
сектора
 Непостојање планског усмеравања
младих кроз каријерно саветовање
 Неадекватно стручно оспособљавање –
неусклађеност понуде и потражње на
тржишту радне снаге
 Непостојање стратегије образовања на
локалном нивоу
 Bан наставне активности по школама
нису усклађене са превозом до
удаљенијих делова (села), те ученици
али и наставници нису у могућности да
их редовно посећују
7. Унапређење механизама за подршку

цивилном сектору
 Неактиван рад појединих удружења

 Не постоји дугорочан план развоја већег
броја удружења
 Недостатак знања у области писања
пројеката
 Искључиво ослањање појединих
удружења на буџетска средства локалне
самоуправе
 Недовољна сарадња између удружења
 Недовољно просторих капацитета за рад
удружења
 Не постоје критеријуми за одабир
комисије за расподелу општинских
средстава намењеним удружењима
 Не постоји тема конкурса приликом
расписивања позива за финансирање
пројеката
 Недовољна знања и информације о
могућностима финансирања
 Нема континуиране сарадње између
Локалне самоуправе и цивилног сектора
 Недостатак удружења која се баве
неформалним образовањем
1. Унапређење социјалне и здравствене заштите 1. Унапређење социјалне и здравствене заштите

у општини Рума у општини Рума
 Близина великих Клиничких центара и  Лош економски положај социјалних и

наставних центара здравствених радника (утиче на
 Могуће успоставити сарадњу са мотивисаност радника)
невладиним хуманитарним  Велики број једночланих двочланих
организацијама старачких домаћинстава на селима
 Доступни Покрајински и републички  Економска криза – рестриктиван буџет
фондови здравства
 ЕУ фондови  Мали број лекара на велики број
 Боља координација и стратегија пацијената
социјалне и здравствене заштите  Корупција
 Боље решавање простора за старачке  Оптерећеност здравствених радника
домове  Старо становништво – старење
 Иницијативе за подизање мотивације за популације
осмишљавање пројеката и њихову  Недовољан број запослених у здравству
реализацију због ограничења
 Добар географски положај  Незапосленост и материјална
 Сарадња са Министарством здравља несигурност грађана
републике Србије  Велики број пензионера који су
 Децентрализација социјални случајеви
 Постојећа законска регулатива која  Одлив кадрова ( у земље у окружењу)
промовише примарну здравствену
заштиту 2. Унапређење система образовања у општини
Рума
2. Унапређење система образовања у општини
Рума  Неповољна демографска слика
 Гравитирање младих људи ка већим
 ЕУ фондови градовима и иностранству
 Покрајински, Републички фондови  Инертност институција и појединаца, као
 Донације и самих младих
 Могућност коришћења средстава из  Нестабилна економска и политичка
националних и међународних фондова ситуација на републичком и локаном
намењени пројектима и програмима нивоу
усмерених на унапређење положаја  Недостатак финансијских средстава за
младих Оснаживање невладиног спровођење Локалног акционог плана за
сектора младе
 Примена добре праксе из других  Негативан утицај политичких одлука
средина  Поремећен систем вредности у друштву
 Неадекватне установе за
3. Подршка развоју културе у општини Рума преквалификацију
 Непостојање стратегије образовања
 Однос државе према образовању,
 Доношење Стратегије културног развоја култури и спорту
и развоја аматеризма општине Рума
 Могућности развоја професионалне 3. Подршка развоју културе у општини Рума
продукције (производње филма,
музике, представа, књига..)  Светска економска криза
 Покрајински и Републички фондови  Не заинтересованост и немотивисаност
 Културна, спортска прекогранична и кључних људи за њихов опсег рада (
европска сарадња култура, просвета)
 Оспособљавање-оживљавање-  Секте/новонастале верске заједнице
рестаурација објеката од културног  Однос државе премао
значаја за културни развој заједнице – бразовању,култури и спорту
приватизована Спомен кућа Милеве
Марић, легати у Градском Музеју, 4. Унапређења услова за спорт и рекреацију
Спомен Кипови
4. Унапређења услова за спорт и рекреацију 5. Унапређење система безбедности у општини

Рума
5. Унапређење система безбедности у општини  Социјални статус полицајаца и
Рума ватрогасаца
 Елементарне непогоде и поплаве
 Донете стратешке смернице рада  Близина великих центара, транзит према
Полицијске станице БиХ и Хрватској
 Републички и покрајински фондови  Саобраћајна инфраструктура (транспорт
 ЕУ фондови опасних материјала)
 Изградња пута НС-Рума-Шабац  Нестабилна политичка ситуација
 Израда интервентног коловоза за
инциденталне ситуације 6. Омладинска политика
 Техничко опремање полиције и
ватрогасне јединице  Неповољна демографска слика
 Едукација грађана  Гравитирање младих људи ка већим
градовима и иностранству- Одлив
6. Омладинска политика мозгова
 Инертностинституција на локалу које
 Могућност коришћења средстава из пружају услуге младима, појединаца,
националних и међународних фондова као и самих младих
намењени пројектима и програмима  Нестабилна економска и политичка
усмерених на унапређење положаја ситуација на републичком и локаном
младих нивоу
 Могућност сарадње на општинском,  Недостатак финансијских средстава за
регионалном и међународном нивоу спровођење Локалног акционог плана за
 Усвајање Локалног акционог плана за младе
младе пружа могућност Локалној  Негативан утицај политичких одлука
самоуправи за системско вишегодишње  Поремећен систем вредности у друштву
бављење младима
 Примена добре праксе из других 7. Унапређење механизама за подршку
средина цивилном сектору
 Синергија могућности кроз умрежавање
и координисан рад цивилног сектора,  Економска нестабилност
установа спорта и културе и туристичке  Неповољна демографска сликa
организавције са КЗМ  Негативан утицај политичких одлука
 Поремећен систем вредности у друштву
7. Унапређење механизама за подршку  Не заинтересованост кључних људи за
цивилном сектору развој цивилног сектора
 Коришћење других извора финанирања

(ЕУ, АПВ и Министарства)
 Сарадња удружења на регионалном
нивоу
 Донације
 Постојање Канцеларије за сарадњу са
цивилним сектором
 Постојање Националне стратегије за
развој цивилног друштва у Републици
Србији
STRATEŠKI PODCILJEVI:
Посебан циљ 3.1 Унапређење социјалне и здравствене заштите у општини Рума
Посебан циљ 3.2 Унапређење система образовања у општини Рума
Посебан циљ 3.3 Подршка развоју културе у општини Рума
Посебан циљ 3.4 Унапређења услова за спорт и рекреацију

Посебан циљ 3.5 Унапређење система безбедности у општини Рума
Посебан циљ 3.6 Омладинска политика
Посебан циљ 3.7 Унапређење механизама за подршку цивилном сектору
PROJEKTI:
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.1 УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ

ЗАШТИТЕ У ОПШТИНИ РУМА
ПРОГРАМ 3.1.1. СОЦИЈАЛНО ЗБРИЊАВАЊЕ УГРОЖЕНОГ СТАНОВНИШТВА
Пројекат 3.1.1.1 Формирање сигурне куће за жртве насиља
Пројекат 3.1.1.2. Израда програма за стамбено збрињавање за 36 породица из нехигијенског

насеља Рупе
Пројекат 3.1.1.3. Стамбено збирњавање 36 породица из нехигијенског насеља Рупе
Пројекат 3.1.1.4. Чишћење ромског насеља Рупе
Пројекат 3.1.1.5. Организовање дневне испоставе оброка из Јавне кухиње у сеоску средину
Пројекат 3.1.1.6. Обезбеђивање одрживости дневног боравка за децу са сметњама у развоју
Пројекат 3.1.1.7. Поновно успостављање и обезбеђивање одрживости Дневног боравака за

ромску децу у школи „Иво Лола Рибар“
Пројекат 3.1.1.8. Обезбеђивање одрживости услуга персоналних асистенте и личних пратиоца

за особе са инвалидитетом и децу са сметњама у развоју
Пројекат 3.1.1.9. Израда програма за запошљавање становништва у руралној средини
Пројекат 3.1.1.10. Израда програма за подршку и помоћ самохраним родитељима
ПРОГРАМ 3.1.2. БРИГА О СТАРИМ ЛИЦИМА
Пројекат 3.1.2.1. Успостављање услуге Помоћ у кући у сеоској средини
Пројекат 3.1.2.2. Формирање дневног боравка за стара лица
Пројекат 3.1.2.3. Израда програма за помоћ становништву старијем од 70 година
ПРОГРАМ 3.1.3. УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕВЕНТИВНОГ ЗДРАВЉА И УСЛУГА ЗДРАВСТВЕНЕ И

СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Пројекат 3.1.3.1 Активирање Савета за борбу против болести зависности
Пројекат 3.1.3.2. Подршка формирању удружења за борбу против рака
Пројекат 3.1.3.3. „Спорт без граница фаза 1“ - Обезбеђивање плате за специјализацију једног
лекара из области спортске медицине за време трајања специјализације
Пројекат 3.1.3.4. Активирање Саветовалишта за брак и породицу при Центру за социјални рад
Пројекат 3.1.3.5. Дефинисање критеријума за финансирање/суфинансирање из буџета општине

вантелесне оплодње за жене које не испуњавају критеријуме РФЗО Републике
Србије
Пројекат 3.1.3.6 Успостављање система финансирања вантелесне оплодње за жене које не

испуњавају критеријуме РФЗО Републике Србије
ПРОГРАМ 3.1.4. ИНФРАСТРУКТУРЕ ОПРЕМАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ УСТАНОВА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ

И ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
Пројекат 3.1.4.1. Набавка три санититетска возила за потребе Службе хитне медицинске
помоћи и санитетског транспорта
Пројекат 3.1.4.2. Реализација међуопштинског пројекта „Победимо рак“ – Набавка мобилног

мамографа и обезбеђивање мамографске дијагностике у селима Сремског
округа.
Пројекат 3.1.4.3 Набавка апарата – остеодензитометра (апарат за мерење коштане густине) у

оквиру пројекта „Корачај сигурно и усправно“
Пројекат 3.1.4.4. Спорт без граница 2- набавка ергобицика са пратећом опремом
Пројекат 3.1.4.5. Спорт без граница 3- Набавка апарата за мониторинг виталних функција и
хотлера крвног притиска
Пројекат 3.1.4.6 Израда пројектно-техничке документације за адаптацију поткровља Центра за

социјални рад
Пројекат 3.1.4.7. Адаптација поткровња Центра за социјални рад
Пројекат 3.1.4.8. Изградња прилаза за особе са инвалидитетом згради Центра за социјални рад,
згради општине и Националне службе за запошавање
Пројекат 3.1.4.9. Постављање транспортног лифта за пацијенте у Дому Здравља
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.2 УНАПРЕЂЕЊЕ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА У

ОПШТИНИ РУМА
ПРОГРАМ 3.2.1. ИНФРАСТРУКТУРНО УРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКИХ ОБЈЕКАТА
Пројекат 3.2.1.1 Израда пројектно техничке документације за изградњу Дома ученика

Пољопривредне школе- Интернат
Пројекат 3.2.1.2 Изградња Дома ученика Пољопривредне школе – Интернат
Пројекат 3.2.1.3. Израда пројектно-техничке документације ради измештања котларнице из

школске зграде школе „Змај Јова Јовановић“ ради безбедности ученика
Пројекат 3.2.1.4 Израда пројектно-техничке документације ради котларнице из школске

зграде школе „Вељко Дугошевић“ ради безбедности ученика
Пројекат 3.2.1.5. Израда пројектно-техничке документације ради котларнице из школске
зграде школе „Душан Јерковић“ ради безбедности ученика

зграде Пољопривредне школе“ ради безбедности ученика

Техничке школе ради безбедности ученика
ПРОГРАМ 3.2.2. УРЕЂЕЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ШКОЛСКИХ ОБЈЕКАТА
Пројекат 3.2.2.1 Увођење видео надзора у школи Иво Лола Рибар
Пројекат 3.2.2.2 Увођење видео надзора у школи Бранко Радичевић
Пројекат 3.2.2.3 Увођење видео надзора у школи 23. Октобар
Пројекат 3.2.2.4 Увођење видео надзора у школи Милош Црњански
Пројекат 3.2.2.5 Увођење видео надзора у школи 6.ударна војвођанска бригада
Пројекат 3.2.2.6 Увођење видео надзора у школи Миливој Петковић Фећко
Пројекат 3.2.2.7 Увођење видео надзора у Гимназији „Стеван Пузић“
Пројекат 3.2.2.8 Увођење видео надзора у Музичкој школи
Пројекат 3.2.2.9. Набавка школског аутобуса
Пројекат 3.2.2.10 Набавка пољопривредне маханизације (комбајн и трактор) за Пољопривредну

школу
Пројекат 3.2.2.11 Набавка 6 паметних табли за школе
Пројекат 3.2.2.12 Набавка 16 видео пројектора
Пројекат 3.2.2.13 Набавка 10 штампача у четри боје
Пројекат 3.2.2.14 Набавка рачунара за школе (150)
Пројекат 3.2.2.15 Набавка 300 стуњача за школске сале
Пројекат 3.2.2.16 Набавка 15 мрежа за одбојку
Пројекат 3.2.2.17 Набавка 100 кошаркашких мрежица
Пројекат 3.2.2.18 Набавка сета гимнастичких справа (15ком)
Пројекат 3.2.2.19 Опремање сточарског кабинета у овкиру Пољопривредне школе
Пројекат 3.2.2.20 Набавка опреме за кабинете физике
Пројекат 3.2.2.21 Набавка опреме за кабинете хемије
Пројекат 3.2.2.22 Набавка 100 микроскопа

Пројекат 3.2.2.23 Набавка ормарића за ученике (6500 ком.)
Пројекат 3.2.2.24 Набавка ормарића за учионице и кабинете
Пројекат 3.2.2.25 Набавка столова и столица за ученике и наставнике
Пројекат 3.2.2.26 Набавка ореме за фоно учионице за учење страних језика
Пројекат 3.2.2.27 Набавка музичких инструмената
ПРОГРАМ 3.2.3. ИНСТИТУЦИОНАЛНО ЈАЧАЊЕ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА
Пројекат 3.2.3.1. Формирање центра за подршку образовању
Пројекат 3.2.3.2 Потписивање меморандума о сарадњи између средњних школа и МСП у циљу
усклађивања потреба и знања тржишта и образовања
Програм 3.2.2.3 Формирање годишњег фонда за стипендије најбољим ученицима
ПРОГРАМ 3.2.4. ПОВЕЋАЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ У ШКОЛСКИХ ОБЈЕКТИМА
Пројекат 3.2.4.1 Израда пројектно-техничке документације за реконструкцију школа у циљу

повећања енергетске ефикасносити школских објеката
Пројекат 3.2.4.2 Израда пројектно-техничке докуметације за замену постојећег начина грејања

школа Кленак, Грабовци и Вогањ
Пројекат 3.2.4.3. Набавка соларних панела и колектора за школе „ Душан Јерковић“, „Змај Јова
Јованковић“ и „Доситеј Обрадовић“
Пројекат 3.2.4.4 Израда пројекто-техничке документације за увођење грејања на био-масу у

школама „ Миленко Брзак Уча“, и „Стеван Петровић Бриле“
Пројекат 3.2.4.5 Потпуна замена столарије у школи „ Доситеј Обрадовић“
Пројекат 3.2.4.6 Потпуна замена столарије у школи „ Душан Јерковић“
Пројекат 3.2.4.7 Потпуна замена столарије у школи „Змај Јова Јовановић“
Пројекат 3.2.4.8 Замена столарије у школи „ Иво Лола Рибар“
Пројекат 3.2.4.9 Замена столарије у школи „ Вељко Дугошевић“
Пројекат 3.2.4.10 Замена столарије у школи „ Бранко Радичевић“
Пројекат 3.2.4.11 Замена столарије у школи „Миленко Врзак Уча“
Пројекат 3.2.4.12 Замена столарије у предшколској установи „ Полетарац“
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.3. ПОДРШКА РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ У ОПШТИНИ РУМА

ПРОГРАМ 3.3.1. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СТАРИХ ЗГРАДА
Пројекат 3.3.1.1 Израда пројектно-техничке документације за ревитализацију куће -

летњиковца Грофа Пејачевића – оснивача Руме
Пројекат 3.3.1.2 Израда пројектно-техничке документације за ревитализација зграде Музеја –
под заштитом државе, власништво ЛС
Пројекат 3.3.1.3 Израда пројектно-техничке документације за ревитализацију куће Остојића

(Градска кућа)
Пројекат 3.3.1.4 Припрема пројектно техничке документације и санација катедрале у

Путинцима
ПРОГРАМ 3.3.2. КРЕИРАЊЕ ПРАВНОГ, ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ И СТРАТЕШКОГ ОКВИРА ЗА

РАЗВОЈ КУЛТУРЕ
Пројекат 3.3.2.1 Формирање структуре за управљање културом (културним активностима) на

нивоу локалне самоуправе
Пројекат 3.3.2.2 Доношење стратешког документа на локалном нивоу о развоју културе –

Стратегија културног развоја и развоја аматеризма општине Рума
Пројекат 3.3.2.3 Припрема програма подршке за одржавање културних манифестација од

значаја за општину Рума
ПРОГРАМ 3.3.3. ПОДИЗАЊЕ КАПАЦИТЕТА УСТАНОВА КУЛТУРЕ ИСТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА

БОГАТИЈУ КУЛТУРНУ ПОНУДУ
Пројекат 3.3.3.1 Успостављање функције Менаџера у култури у оквиру Културног центра
Пројекат 3.3.3.3 Адаптација и искоришћење 400м2 таванског простора изнад Библиотеке
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.4 УНАПРЕЂЕЊЕ УСЛОВА ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
ПРОГРАМ 3.4.1 УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВНОГ, ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ И СТРАТЕШКОГ ОКВИРА ЗА

РАЗВОЈ СПОРТА
Пројекат 3.4.1.1 Припрема Стратегије развоја спорта у општини Рума
ПРОГРАМ 3.4.2 ИНФРАСТРУКТУРНО УРЕЂЕЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ЛОКАЦИЈА ЗА СПОРТ
Пројекат 3.4.2.1 Израда пројектно техничке документације за реконструкцију, изградњу и

адаптацију градског фудбалског стадиона на теренима градског фудбалског
клуба Словен, локација борковачка долина
Пројекат 3.4.2.2 Израда пројектано техничке документације за изградњу школске фискултурне

хале у склопу дворишта и састава основне школе Душан Јерковић за потребе
ученика основне школе Душан Јерковић и осталог спортског садржаја за
потребе спортских клубова општине Рума.
Пројекат 3.4.2.3 Израда пројектно техничке документације за изградњу затвореног базена у

дворишту школе Вељко Дугошевић; који би се користио како за редовне
школске активности тако и за обуку непливача (Школа за обуку пливача)
Пројекат 3.4.2.4 Израда пројектно – техничке докуметнације за изградњу Атлетског стадиона

Пројекат 3.4.2.5 Припрема пројектно техничке документације за адаптацију /санацију и
опремање Спортске хале у Руми
Пројекат 3.4.2.6 Пројекат Теретане на отвореном – постављање теретана на отвореном на

локацијама: велики парк (постоји видео надзор), Првомајска ул.- код вртића,
Гимназија , трим стаза Борковац
Пројекат 3.4.2.7 Изградња затвореног базена у дворишту школе Вељко Дугошевић; који би се
користио како за редовне школске активности тако и за обуку непливача
(Школа за обуку пливача)
Пројекат 3.4.2.8 Ревитализације отворених терена на локацијама Првомајска , Рупаче,

Косовска, Дом Здравља
Пројекат 3.4.2.9 Изградња школске фискултурне хале у склопу дворишта и састава основне
школе Душан Јерковић за потребе ученика основне школе Душан Јерковић и
осталог спортског садржаја за потребе спортских клубова општине Рума.
Пројекат 3.4.2.10 Реконструкција, изградња и адаптација градског фудбалског стадиона на

теренима градског фудбалског клуба Словен, локација борковачка долина
Пројекат 3.4.2.11 Ревитализација школских сала и терена на територији општине Рума
Пројекат 3.4.2.12 Адаптација/санација и опремања Спортске хале у Руми
Пројекат 3.4.2.13 Куповина мини-буса за превоз спортиста
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.5 УНАПРЕЂЕЊЕ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ У

ОПШТИНИ РУМА
ПРОГРАМ 3.5.1 ЈАЧАЊЕ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ У ОПШТИНИ РУМА
Пројекат 3.5.1.1 Формирање Савета за безбедност
Пројекат 3.5.1.2 Доношење Стратегије безбедности општине Рума
Пројекат 3.5.1.3 Успостављање редовне контроле рада угоститељских објеката викендом
Пројекат 3.5.1.4. Успостављање система контроле школских камера у просторијама Полицијске

станице Рума
Пројекат 3.5.1.5. Постављање видео надзора на критичним местима у граду
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.6 РАЗВОЈ ОМЛАДИНСКЕ ПОЛИТИКЕ
ПРОГРАМ 3.6.1 ПОВЕЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ МЛАДИХ У РУМИ
Пројекат 3.6.1.1 Организовање Сајма запошљавања (квартално)
Пројекат 3.6.1.2 Унапређење општинског WЕБ сајта у циљу оглашавања слободних радних
места за младе
Пројекат 3.6.1.3 Увођења бесповратних вредносних ваучера (за започињање сопственог
бизниса)
Пројекат 3.6.1.4 Организовање обуке младих за планирање каријере, активно тражење посла,
писање радне биографије, састављање мотивационог писма
Пројекат 3.6.1.5 Организовање обуке младих за учење страних језика
Пројекат 3.6.1.6 Организовање обуке младих за писање бизнис планова
ПРОГРАМ 3.6.2 СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ САДРЖАЈА НЕФОРМАЛНОГ

ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДИХ
Пројекат 3.6.2.1 Израда интерактивног портала који ће омогућити умреженост КЗМ, установа
културе/спорта и образовања, ТО и цивилног сектора
Пројекат 3.6.2.2 Дефинисање услова и начина коришћења објекта на Борковцу, који је у

надлежности Музеја - за едукативне радионице и омладински активизам, као
и за остале видове неформалног образовања
ПРОГРАМ 3.6.3 УНАПРЕЂЕЊЕ САДРЖАЈА НАМЕЊЕНИХ МЛАДИМА И ЊИХОВОМ

КВАЛИТЕТЕТНОМ КОРИШЋЕЊУ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА
Пројекат 3.6.3.1 Припрема пројектне документације за адаптацију и уређење Дома омладине

(спуштање крова) како би објекат могао да се користи и у зимском периоду
ПОСЕБАН ЦИЉ 3.7 УНАПРЕЂЕЊЕ МЕХАНИЗАМА ЗА ПОДРШКУ ЦИВИЛНОМ

СЕКТОРУ
ПРОГРАМ 3.7.1 АКТИВИРАЊЕ УЛОГЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА У ДРУШТВЕНИМ

ПРОЦЕСИМА
Пројекат 3.7.1.1. Формирање НВО инфо сервиса
Пројекат 3.7.1.2. Формирање базе података удружења на локалном нивоу, класификоване и

груписане по орјентацији
Пројекат 3.7.1.3. Обезбеђивање адекватног простора за рад НВО сервиса
Пројекат 3.7.1.4 Дефинисање плана и програма рада НВО сервиса
Пројекат 3.7.1.5. Дефинисање плана комуникације између Општинске управе и представника

цивилног сектора
Пројекат 3.7.1.6. Формирање базе података волонтера на територији Општине
Пројекат 3.7.1.7. Редефинисање критеријума за финансирање пројеката ОЦД у сарадњи са

цивилним сектором
Пројекат 3.7.1.8. Дефинисање критеријума за формирање комисије која одлучује о

финансирању пројеката ОЦД
Пројекат 3.7.1.9. Промоција рада организација цивилног друштва на сајту општине
Пројекат 3.7.1.10. Фомрирање Савета за сарадњу са цивилним сектором
ПРОГРАМ 3.7.2. ПОДИЗАЊЕ КАПАЦИТЕТА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА

Пројекат 3.7.2.1 Обука представника удружења о стратешком и оперативном планирању у
области развоја удружења
Пројекат 3.7.2.2. Обука о волонтерском раду намењена волонтерима
Пројекат 3.7.2.3. Обука о писању пројеката намењена члалновима удружења
Пројекат 3.7.2.4 Радионица о активном начинима проналажења извора финансирања за

удружења
Пројекат 3.7.2.5 Потписивање меморандума о сарадњи и заједничком деловању од стране

удружења која су регистрована на територији општине Рума
STRATEŠKI CILJ 4: LOKALNA SAMOUPRAVA
Opština Ruma je teritorijalna jedinica u kojoj građani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu u
skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom opštine. Opština Ruma pripada grupi opština drugog stepena
razvijenosti. Teritoriju opštine Ruma čini 16 naseljenih mesta i 20 mesnih zajednica.
Poslove opštine Ruma vrše organi Opštine u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom i Statutom
opštine. Organi opštine su:
Skupština opštine
Skupština opštine je najviši organ Opštine koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom,
Zakonom i Statutom. Aktuelni saziv Skupštine opštine Ruma čini 43 odbornika. Odbornici se biraju na
izborima svake četiri godine po proporcionalnom sistemu.
Predsednik opštine
Predsednika Opštine bira Skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim
glasanjem. Predsednik Opštine predstavlja i zastupa Opštinu, naredbodavac je za izvršenje budžeta i
obavlja druge poslove predviđene Zakonom.
Opštinsko veće
Opštinsko veće bira Skupština opštine na predlog predsednika Opštine. Opštinsko veće opštine Ruma
ima 11 izabranih članova. Pored izabranih, na osnovu Zakona, član veća po funkciji je zamenik
predsednika Opštine. Predsednik Opštine predsedava Opštinskim većem. U nadležnosti Opštinskog
veća je da utvrđuje predlog budžeta Opštine, da vrši nadzor nad radom Opštinske uprave, da
odlučuje po žalbama na odluke Opštinske uprave i daje mišljenja predsedniku Opštine po pitanjima
za koja predsednik smatra da su od značaja.
Opštinska uprava
Opštinska uprava opštine Ruma obrazovana je kao jedinstveni organ sa organizacionim jedinicama za
vršenje srodnih upravnih, stručnih i drugih poslova. Njome rukovodi načelnik, kojeg postavlja
Opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa na period od 5 godina. Pored poslova iz delatnosti lokalne
samouprave, OU obavlja poslove iz nadležnosti Republike kao i poverene poslove. Unutrašnja
organizacija Opštinske uprave je podložna promenama u zavisnosti od trenutnih potreba i ostvarenih
rezultata.
Organizacione jedinice Opštinske uprave su odeljenja:

1. Odeljenje za opštu upravu i opšte poslove
2. Odeljenje za društvene delatnosti
3. Odeljenje za urbanizam i komunalno-stambene poslove
4. Odeljenje za privredu i budžet
Za potrebe komunalne izgradnje i pružanja komunalnih usluga Skupština opštine Ruma, saglasno
Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg
interesa, osnovala je i javna i javno komunalna preduzeća. Takođe, Skupština opštine Ruma osnivač
je i kulturnih ustanova, sportskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, itd.
Tehička opremljenost opštinske uprave i javnih preduzeća je na zavidnom nivou. A povezanost

opštine sa mesnim kancelarijama omogućava dobijanje potrebne dokumentacije iz domena matične
službe brzo i bez čekanja.
Po pitanju informisanosti opština Ruma je uspostavila opštinski web portal – www.ruma.rs.
Problemi koji su identifikovani u ovoj oblasti se odnose na neodgovarajuću kadrovsku i starosnu

strukturu u gradskoj upravi, nepostojanje jedinstvenog Opštinskog Uslužnog Centra i Centra za
izdavanje građevinskih dozvola, a najveći problem je to što se opštinska uprava nalazi na tri lokacije,
tj. smeštena je u tri objekta. S obzirom na proces evropskih integracija postoji potreba za
unapređenjem lokalnih kapciteta za primenu i sprovođenje obaveza koje proističu iz navedenog
procesa.
Sa druge strane da bi se obezbedila funkcionalnost lokalne samouprave neophodno je unaprediti i

kapacitete JP i JKP za proces transformacije, kako bi svoje poslovanje uskladili sa tržišnim principima,
a da bi se obezbedila nedostajuća sredstva dostupna za postizanje određenih standarda neophodno
je ojačati kapacitete u JP, JKP i ustanovama za pripremu i upravljanje projektima u skladu sa EU
standardima, kao i realizaciju projekata po modelu privatno javnog partnerstva. JP i JKP imaju
problema u svom radu zbog loše tehničke opremljenosti.
Veoma je važno ojačati kapacitete lokalne samouprave za dobro upravljanje lokalnom imovinom i
obezbediti uslove za povećanje gradskih prihoda.
Po pitanju transparentnosti i efikasnosti u radu veoma je važno istaći i problem nedvoljnog učešća
građana u procesima donošenja i sprovođenja opštinskih odluka, uspostavljanja modela saradnje sa
civilnim sektorom i građanima i redovnog informisanja građana o planovima i aktivnostima lokalne
samouprave. Jedan od problema je i ne sistematsko upravljanje ljudskim resursima u opštinskoj
upravi JP, JKP i ustanovama.
Za efikasnu lokalnu samoupravu je veoma važna regionalna saradnja i partnerstvo u planiranju,

pripremi i sprovođenju regionalnih projekata.
SWOT ANALIZA
1. Ефикасна локална администрација 1. Ефикасна локална администрација
 Постојање локације и пројектно техничке  Непостојање Општинског Услужног

документације за изградњу нове зграде Центра
општинске управе  Грађани недовољно учествују у
 16 Месних Канцеларија је екстерном процесу доношења одлука на
мрежом повезано са градском управом локалном нивоу
 Добро организован општински WEB сајт, са  ЈП и ЈКП нису спремна за
свим потребним обрасцима и трансформацију
формуларима  Непостојање пројеката и иницијатива
 Постојање Система 48 за јавно приватна партнерства и
 Започет поступак пописа локалне имовине неразумевање процеса
 Задовољавајућа опремљеност ИТ техником  Недовољна регионална сарадња и
 Дигитализоване матичне књиге мали број регионалних пројеката
 Општинска управа по службеној дужности  Непостојање интерне мреже између
контактира локална ЈП и ЈКП у циљу објеката општинске управе (интранет
пружања квалитетне и ефикасне услуге мрежа)
грађанима  Непостојање акционог плана за
 Постојање Регионалне Развојне Агенције за управљање људским ресурсима у
Сремски округ општинској управи
 Општина Рума није презадужена и има  Просторна разједињеност општинске
капацитета за реализацију развојних управе
пројеката  Недостатак континуиране сарадње са
 Постојање пакета општинских услуга, удружењима грађана
подстицаја и и олакшица за инвестиције  Недостатак средстава за финансирање
 Постојање Социо-економског савета ЈКП
 Неповезаност ИТ система између ЈП и
2. Људски ресурси ЈКП
 Непостојање ДМС (документ
 Довољно запослених у Месним менаџмент систем)
Канцеларијама
 Постојање образовног и стручног кадра 2. Људски ресурси
који може допринети унапређењу рада
градске администрације  Недовољна обученост кадрова за
 Стручан кадар запослен у ЈКП прихватање обавеза које проистичу из
Европских интеграција
 ЈП и ЈКП не поседују довољно

капацитета за припрему и спровођење
пројеката из ЕУ, ИПА фондова
1. Ефикасна локална администрација 1. Ефикасна локална администрација
 Јавно приватна партнерства  Економска нестабилност

 Орјентисаност државе ка реформама и  Мала трансферна средства од
децентрализацији Републике за унапређење рада ЛС
 Могућност регионалне сарадње и  Недовољна средства за пренете
повезивање са другим локалним надлежности – здравство, образовање,
самоуправама социјална заштита, итд.
 Сарадња са цивилним сектором у  Појачана централизација Републике
припреми и реализацији предлога  Недовољан прилив средстава у буџет
пројеката. због целокупне економске ситуације
2. Људски ресурси 2. Људски ресурси
 Коришћење доступних фондова за  Висок степен незапослености што

реформу администрације и унапређење узрокује партијско запошљавање
информационе опреме као и едукацију
кадрова
Посебан циљ 4.1 Ефикасна локална администрација
Посебан циљ 4.2 Људски ресурси
PROJEKTI
ПОСЕБАН ЦИЉ 4.1 ЕФИКАСНА ЛОКАЛНА АДМИНИСТРАЦИЈА
ПРОГРАМ 4.1.1. УВОЂЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ И ИТ СИСТЕМА (СОФТВЕР И ХАРДВЕР)
Пројекат 4.1.1.1 Успостављање савременог ГИС система
Пројекат 4.1.1.2 Набавка софтвера за Општинску управу, ЈП и ЈКП – јавне набавке, писарница,
грађевинске дозволе, матичне књиге, управљање пројектима, итд.
Пројекат 4.1.1.3 Увођење Документ Менаџмент Система (ДМС)
Пројекат 4.1.1.4 Набавка потребне ИТ опреме (хардвер) за потребе рада општинске управе, ЈП и
ЈКП
Пројекат 4.1.1.5 Унапређење општинске интернет презентације и обезбеђење транспарентности

рада свих општинских органа и служби
Пројекат 4.1.1.6 Повезивање и умрежавање општинске управе са месним канцеларијама, ЈП,

ЈКП и установама у јединствену информатичку целину
Пројекат 4.1.1.7 Ажурирање базе података локалне пореске администрације у циљу стварања
услова за бољу наплату локалних приход
Пројекат 4.1.1.8 Припрема и попис општинске имовине и имовије ЈП, ЈК и установа

ПРОГРАМ 4.1.2. ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТА УСЛУГА ЗА ГРАЂАНЕ И ПРИВРЕДУ
Пројекат 4.1.2.1 Усаглашавање пројектно техничке документације за изградњу новог објекта

Општинске управе у Руми и обједињавање општинских служби на једном месту
Пројекат 4.1.2.2 Изградња новог објекта Општинске управе у Руми и обједињавање општинских
служби на једном месту
Пројекат 4.1.2.3 Набавка опреме и примене нових технологија у раду ЈП и ЈКП у циљу
унапређења квалитета услуга.
Пројекат 4.1.2.4 Припрема пројектно техничке документације за успостављање општинског

услужног центра
Пројекат 4.1.2.5 Успостављање општинског услужног центра
Пројекат 4.1.2.6 Припрема пројектно техничке документације за успостављање јединственог

Центра за издавање грађевинских дозвола
Пројекат 4.1.2.7 Оснивање јединственог Центра за издавање грађевинских дозвола
Пројекат 4.1.2.8 Формирање Бизнис-инфо кутка
Пројекат 4.1.2.9 Израда општинске комуникационе стратегије са формулисаним процедурама у

комуникацији и инфромисању
Пројекат 4.1.2.10 Припрема и штампа Водича кроз општинску управу
Пројекат 4.1.2.11 Успостављање савременог система за комуникацију и информисање грађана, у

циљу решавања комуналних и других проблема на територији општинеа, кроз
унапређење „Система 48''
ПРОГРАМ 4.1.3. ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Пројекат 4.1.3.1 Дефинисање плана и програма рада запослених у Канцеларији
Пројекат 4.1.3.2 Припрема годишњих акционих планаова за рад Канцеларије
Пројекат 4.1.3.3 Организовање обука за запослене у области писања и имплементације

пројеката
Пројекат 4.1.3.4 Унапређење промоције општине, индустријских зона, brownfield, greenfield

локација на сајту општине
Пројекат 4.1.3.5 Израда базе података МСП и инвеститора на територији општине
ПОСЕБАН ЦИЉ 4.2 ЉУДСКИ РЕСУРСИ

ПРОГРАМ 4.2.1. ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА ЗА РАЗВОЈ ЉУДСКИХ РЕСУРСА
Пројекат 4.2.1.1 Успостављање организационе јединице за управљање људским ресурсима у

општинској управи
Пројекат 4.2.1.2 Доношење акционог плана за управљање људксим ресурсима

Пројекат 4.2.1.3 Успостављање механизама за праћење, оцењивање и вредновање запослених
у ОУ
ПРОГРАМ 4.2.2. РАЗВОЈ РАДНЕ СНАГЕ
Пројекат 4.2.2.1 Спровођење обуке за запослене у општинској управи, ЈП, ЈКП и установама за
унапређење знања и вештина у комуникацији са грађанима
Пројекат 4.2.2.2 Спровођење обуке за запослене у општинској управи, ЈП, ЈКП и установама за
припрему и спровођење пројеката
Пројекат 4.2.2.3 Формирање базе података реализованих и потребних обука за запослене у

општинској управи
Пројекат 4.2.2.4 Развој програма волонтирања за запослене у општинској управи
Пројекат 4.2.2.5 Развој посебног програма обуке за ангажовање волотера

Strateški Plan Održivog Razvoja Općine Ruma - LATINICA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strateški Plan Održivog Razvoja Općine Ruma - LATINICA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRATEŠKOG

PLANA ODRŽIVOG RAZVOJA OPŠTINE RUMA

2010 - 2020. godine STRATEŠKI PLAN ODRŽIVOG RAZVOJA

Tabela 1. Osnovni podaci o opštini i okrugu (površina i stanovništvo), 2011.

2.1 Geografski položaj (lokacija)

0 10000 20000 30000 40000 50000 60000 70000 80000

2.2 Opšti podaci

Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i površina), 2011.

Tip naselja Broj Udeo u uk. br.

Tabela 4. Spisak naselja i pripadajućih katastarskih opština, 2009.

Tabela 5. Spisak mesnih zajednica, 2011.

Графикон 3. Просечне дневне температуре у току године по

2.4 Lokalna samouprava (administracija)

Opština preko svojih organa u skladu sa Zakonom:

•donosi programe razvoja, urbanističke planove,

•donosi budžet i završni račun,

•uređujen i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,

•uređuje oblast poljoprivredne delatnosti u svim segmentima,

•organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda,

Radi ostvarivanja poslova iz nadležnosti Opštine, pored organa opštine, obrazuju se i

1. Odeljenje za opštu upravu i opšte poslove,

2. Odeljenje za društvene delatnosti,

3. Odeljenje za privredu i budžet,

4. Odeljenje za urbanizam i komunalno-stambene poslove.

PREDSEDNIK OPŠTINE RUMA

Slađan Mančić – diplomirani menadžer

ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE RUMA

Marija Stojčević - profesor razredne nastave

Od februara 2014. godine je odbornik u Skupštini Opštine Ruma.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE RUMA

NAČELNIK OPŠTINSKE UPRAVE OPŠTINE RUMA

Dušan Ljubišić – diplomirani pravnik

Bio je zaposlen na radnom mestu sekretar škole u OŠ „Dositej Obradović“ u Putincima i OŠ

Tabela 7. Struktura odbornika u skupštini opštine Ruma, 2014

Broj odbornika Udeo u

Građanska inicijativa Rume 2 5

(Amantini, Breuci, Skordisci ...).

Baron Marko Aleksandar Pejačević (1694-1762), osnivač savremene Rume,

Dr Anton Furjaković (1782-1847), prvi školovani rumski lekar,

Dimitrije Matić (1821-1884), državnik i zakonodavac Miloševe i Mihailove Srbije,

Teodor Toša Andrejević (1852-1931), veliki muzičar, član Štrausovog orkestra,

Dr Žarko Miladinović (1862-1926), Nacionalni tribun Srema, pisac i izdavač,

Nikola Cvejić (1896-1987), Operski pevač i vokalni pedagog,

Dragan Nedeljković (1925), istaknuti slavist i komparatist.

Tabela 8. Struktura zemljišnih površina, 2009

Udeo u Udeo Udeo

Grafikon 7. Obrasla šumska površina u opštinama sremskog okruga (ha), 2007.

4.1 Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta)

Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa 2011.

4.2. Stanovništvo prema tipu naselja

Tabela 10. Struktura stanovništva prema tipu naselja, popis 2011.

Opština Okrug Srbija

4.3 Vitalni događaji

Tabela 11. Vitalni događaji, 2011ž

Оpština Окrug Srbija

Opština Udeo u ukupnom broju žena starih 15 i više

4.4. Stanovništvo prema bračnom stanju

Оpština Udeo u ukupnom broju stanovnika

4.5. Starosna struktura stanovništva

Tabela 14. Struktura stanovništva prema starosti i polu, 2011.

Muško 26.654 49,05

Žensko 1.690 3,11

35-39 Ukupno 3.555 6,54