ДАНЕ СТОЈИЉКОВИЋ

ЈАО СВИ МОЈИ МРТВИ ПЕСНИЦИ

2
 МАЈСТОРУ ЗА НАШЕ ОГЛЕДАЛО

Добрици Ћосићу

док још није

Ти си свима свећа догорела
увек био мио и драг овај дечак
Ти си био и месечину је прогутао
најдужи прут двадесети век
којим су они век ратова
са врха дрвета век људских грехова
брали најлепше јабуке време зла
испод овог неба и време живота
ал шта је било још није до краја
приликом деоба изнад наших глава
у некоренитом корену дуж целе Мораве
нешто се закоренило птица прелетела
далеко сунце Мајстори
још се није приближило могу само направити
време смрти такво огледало
све је опчинило где се можемо
трећу књигу сви из овог века
у једном тренутку
над зеленом реком огледати.

3
 ЈА И ПЛАТОН НЕЋЕМО РУЧАТИ

Не зовите ме Болан
Тамо где нећу да дођем
Ни пијан ни здрав
Ако и случајно дођем
Доћи ћу да направим
Такав скандал
На вашој гозби
Ја и Платон
Нећемо ручати
После ваших силних јела
Сви гости ће повраћати
На ваша недела

4
 НИКОЛА ТЕСЛА БРАТ СУНЦА
Узвишени, Свемоћни Господе добри
Теби хвала, слава, част, благослов
Што се дете у Смиљанима роди
Узвишени теби пристаје једино моћ
Да одредиш онога који је достојан
У вери највернији теби
У љубави најљубенији човеку
Да двадесети век светлим путем
Проведе кроз тамну ноћ

Хвала ти Боже са свим створењима твојим

Николу Tеслу брата сунца нарочито
Који дан сунцу не одузима
Пут кроз тамну ноћ светиљком осветљава
Кад сунца нема он је ту
Да мајку земљу
Наследником учини
Оца небеског раја
Где човек може да ужива
У његовим плодовима без краја

Хвала ти Боже због посестрине месечине

И безброј сестричина звезда
У броју још не избројаном у ведрим ноћима
Али и оном коме ти дозволи
Да ти се најближе приближи
Хвала Николи Тесли за мрачне ноћи
Што их оштрим мачем ума разјури

5
 СВЕТЛОСТ У МРАКУ САКРИВЕНА
Јаши Гробарову, песнику и боему

Јашо
Ко је рекао
живели, живели
Само да смо знали
Време би зауставили
На обзорју неба
И земље
Исписали
Можда и нисмо
Живели
А превише смо
У инат читавом свету
Вина пили
И бесмртности попили.
Јашо
Ко је рекао
Живели,
Живели...
Мртви никада
Нећемо бити
Само ћемо дан
У ноћ претворити
И за будуће време
Светлост у мраку
Оставити.

6
 РОБИЊА БРИСЕИДА

Робиња Брисеида Да се Хекторово тело

Још увек светом хода Свечано сахрани у Троји
Агамемнон је за живу главу
Ахилеју не да
Гнев Ахилеја
Као ветар разбуктава
Тројански рат
Још се не завршава
У смрт најбољег друга
Патрокла душу
Као преко реке реводи
Ахилеј у скрњавњењу
Хекторовог тела
Вуче око града Троје
Свој гнев не може да ослободи
За другом болује још јаче
Тек на молбу Хекторовог оца
Ахилеј се први пут
Као дете заплаче
Кроз сузе свога коња
Виде крај своје судбине
При заласку сунца
Над својим мртвим телом
У остарелом лику
Краља Троје препознаде
Љубав свога оца
И без приговора дозволи
7
 ЦАРИЦА МИЛИЦА ДАЈЕ ИМЕ ПРОКУПЉУ

У Топлици самониклој
лековитим травама
поред топлих извора
Царица Милица своје лице
од велике туге још умива.

И поглед јој не ускрати

вечни напор за светлост
као песник прошлост да лечи
у времену пустом за радост
од победника
побеђени да буде јачи.

Око ње по тишини зоре

зује пчеле што су им
цветови мед дали.

Она тиха под небеским сводом

колико победник да овлада
издржи муке.

Великом силом и још чиме

суочена са овоземаљском судбином
дубоком вером за будућност
и вечним мирисом босиљка
граду Светог Прокопија даде име.

8
 БОЖИЋНО ДРВО

Жртвовано Божићно дрво

Одлази кроз оџак
Буктињом пламена у небо
У пуцкетању варница
Чује се Божићна музика
Док седимо у кругу око софре
На простртој слами
Читамо Оче Наш
И ломимо ишарани колач
Свих питомих животиња
И гледамо овогодишњег срећника
У чијем се комаду хлеба
Налази сребрни новац
А онда крцкамо орахе
Пијемо вино за Дај Боже
И весело нам у пламену
Спаљеног Бадњака
Играју зенице
Док се разбуктавају
Варнице мртвих душа
Свих наших предака

9
 НОЋАС ГЛЕДАМ ПАРНАС
На књижевном вечерима
Песници су богови на земљи
У кафани и напољу
Песници су обични хулигани и вагабунди

Ноћас гледам Парнас Да чују и виде песника

ишчитавам роман Шта је са тако
Глогово семе Мало речи
Живке М. Стојиљковић На малом простору
Књиге песама До смеха суза и крви
Домаћи ветар Својом поезијом
Небо је само испод мене Разоткрио људску душу
Поглед са Вршника Од каменог доба
Преко Парнаса ми лута До вечности
Где се од пепела Овога света
Подиже до неба Пуних зависти
Тако висока цитадела. Овоземаљцима
Што могу уживо да га гледају
У први сан ми долазе Што могу уживо да га слушају.
Конфучије
Сократ, Платон, Аристотел,
Сафо, Хомер, Овидије.

У други сан ми долазе

Данте, Шекспир, Сервантес,
Чехов, Пушкин, Гете.

У трећи сан долазе

Достојевски, Бора Станковић,
Гогољ, Домановић, Нушић...

10
 СУСРЕТ СА ЖАН ПОЛ САРТРОМ

Има дана
када се Сартр мота
на мојој скици
има тренутака
када сам у прилици
да у лету
ухватим
рајску птицу
и насликам
његову мисао
далеко иза моје свести
где постоји нека шума
где се играју гладне звери
како би његову мисао
сада појели
у неко ноћно доба
само да се Сартр
врати из гроба

11
 ЈАО СВИ МОЈИ МРТВИ ПЕСНИЦИ
Ви што утописте
у море без дна
источна царства
одсечене главе Романових
пливају површином
ваших душа
какве ли би сада
златне кочије
јуриле степским друмовима
фијук ветрова
галоп коња
и звук прапораца
пожелео би таквумузику
исам Бог дас луша
ни у Библији није записан
такав царски злочин
обављен без погреба
затрпан годинама
на удаљености пушкомета
сахрану су само пратиле
птице са грана дрвета
упредвечерју 20-тог века
птичјим гласом проговориле
12
високо се унебо подигле
одозго гледале
како се лако руши
камена биста Лењинова
ОВОЗЕМАЉСКИХ богова
име је као грех поменути
ОВАЈ век на истоку
све беше играчка ђаволима
ни слепи ученици
више не могу да се узимају
као егзотични примерци
ЈАО сви моји мртви песници
што невидесте како пада
оно што сте толико
подигли у висину
О ...!!! што ме Бог
на време не ослепи
ДА НЕ ГЛЕДАМ ВАШУ
ПОСТ-ХУМНУ СУДБИНУ
док корачам испочетка
сам према себи
 ОРАЧИ ЊИВА ЉУДСКИХ ДУША

Кроз шуму На време ил невреме

Људских душа Насред животне сцене
Јахали су Достојевски у Сибиру
На виловитим коњима Пун словенског пркоса
Шекспир и Достојевски Мој краљу Лире
И без компаса Шекспир театрално баца
Путем својих сенки Ужарено жезло
Вођени дослухом Англосаксонског хаоса.
Ишли мраком
Према изласку сунца. Из Мртвог дома
Достојевски крвљу пише
Ноћ је била дуга Пером и мастилом
А зора птице Износи крст на леђима
Још није будила Из пакла
Шекспир је крчио Раскољникове душе.
Шипражје шума
Хамлетовог лудила.

Мото романа „Шума савијеног дрвећа“

13
 СТЕВАН ДЕЧАНСКИ

Од рођеног оца
остављен без очњег вида
од сина без живота
са Високих Дечана
још гледа своју судбину
вечни раздор свога народа
слога му је само победа
руком ће размакнути звезде
на сваком брежуљку
поставиће сунце
да му кроз векове
осветљава
кровни венац
од људских
и животињских глава
окићен листовима
и цветовима
ноћу да хода
по звечанским брдима
дању
крај каменог престола
мирно да спава.

14
 КАРАЂОРЂЕ СЕДИ ИСПОД ДИВЉЕ КРУШКЕ

И дан данас
Карађорђе седи
На врху србије
У хладу једне дивље крушке
И дан данас
Зубима гризе нокте
Поглед му је уперен у сунце
И дан данас
Ништа не види
Сунце му ушло у зенице
И с оне стране зенице
На путу угледа светитеља
И са свих околних брда и
Планина
Одјек глас богова
Преко птичјих говора му се
Поврати.

15
 ПУТ МУ ЈЕ ВРЕМЕ

Путује Свети Сава

Пут му је време У левој руци му зрневље
У белој бради Испод мишке петао
Пуна корпа мудрости И птице му у лету праве
Сејач на њиви Венац око главе
У људској души На обали реке
Сеје благородности Играју се звери
Муње му осветљавају поље Кроз шуму вукодлаци
И преко видикове линије Померају му се с пута
Громови разоравају бразде
Без извора
У десној руци му штап И без ушћа
Где додирне земљу Тече време
Потекне извор Мимо њега
Поветарац и преко брда Кад уђе у нашу кућу
Струји низводно Почиње свануће
Сливом реке с неба Када изађе из наше куће
Поређају се дугине боје Настаје беспуће
Да пију воду

16
 ДИОГЕН НА ДУБОВСКИМ СТЕНАМА

Ти који си као Диоген у бурету

Седео дању и ноћу
На Дубовским стенама
Сачини амфитеатар од камена
Са одјеком
Из далеке прошлости
Из камене средине
Окамењен у каменим мислима
Слушао предавања
Само божјим даром
Слуха доступним
Сократа Платона и Аристотела

17
 КИЧМЕНИ СТУБ НЕМАЊЕ, КНЕЗА ЛАЗАРА И КАРАЂОРЂА

Ја од велике Зато не мисли ноћас

дубине неба прошлости ни усред бела дана
и још веће дубине на оживеле гробнице
људске душе садашњости потомака сагнутих глава
не могу да исливам Вука Бранковића
на површину свитања. Милоша Обилића
и овоземаљских копилана.
Замрачена су ми
расточена сећања Велике су пале
од Косова на земљу
до данашњих дана. и на небу
звезде одмах засијале
А ти отворених очију
што никада нећеш схватити право гледале
да су цареви и краљеви усправно обзорјем ходале
падали на колена Кнеза Лазара
само када глава Милоша Обилића
треба да им се скрати. и Карађорђа главе .

18
 ПОРУКА РАКИ ДРАИНЦУ

Мртав Рака дању спава и последњег Краља

у свом гробу Српског југа
Ноћу иде свира виолину још тежа судбина бије
само један дечак
из Дубова Он више не брани живот голи
на своја леђа окачи Топлица му само
његову тешку судбину за почетак пута служи
заваљен
Узалуд лута ноћу у краљевским кочијама
Топлички витез поезије место бичем шиба речима
у свом рају коњи му од ветра
на свом белом коњу до Северног пола најбржи
у Топлици ништа ново није

Из антологије „Душе Топличких песника од Драинца до данас“.

Промоцију антологије је отворио аутор ове песме
у порти цркве „Топличка Грачаница“ на Видовдан 2015.године.

19
 СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА ДУХ НИСУ УЗИДАЛИ

Главо низ долину птица пој

ја рекох људски Боже а какав вечни дах
тајновитог узбуђења кроз камене стене
овоземаљска љубав где стабло зари
да ли те проже своје корене...
што вечности отех
снагом хтења Из задовољства
мајстор свог заната што непријатељско
целом шаком чело жари
захвати малтер подигоше Ћеле-кулу
да озида а Стевана Синђелића
што му срце неће дух нису узидали.
та мајсторска рука
од Бога дата. На Чегарском брегу
процвета стабло смрти
Тишином покривен из кога сваког пролећа
сваки мук рој пчела у небо узлети
оћуташе небеске преливе
.

20
 НА ПЕСНИЧКОМ ТРГУ

ОДА ОРФЕЈУ
Дође тако неко време
Када паметни заћуте
Будале проговоре
А фукаре се обогате
Иво Андрић

Докле ћу само будалама И самом Орфеју била је мука

И фукарама Да остане на земљи
Да говорим своје песме
Богови ми стално поручују Бог је био у великој заблуди
И када си мртав пијан Када су човеку душу узимали
На Бодановом тргу Дрогирани и компјутери
Срце те издати не сме На гробљу великана
Место цвећа
Одувек сам имао разумевања Садили коров и коприве
За остатак света Место птица
Када су песничке одаје зидали Певају гаврани и вране
Без икаквог осећања неимари
Боже где ли ти је била метла Боже Твоје кише
Док су на националном тргу Носе све на буњиште
Будала и фукара Ни у сну више
Моје срце распродавали Не може да се сања
Свуд око мене Као на јави
Диже се таква бука Шта се то све крунише
Зујале су муве и бумбари Усред бела дана
Јалове краве дизале репове На песничком тргу
Букали ушкопљени волови Будала и фукара

Из књиге „Ода Орфеју“

21
 ЛЕПОТА РАЗЛИЧИТОСТИ

Посекли смо стабла Своје гнездо

Наших шума Из којег смо се
Оставили изгнездили
Ихове крошње планине ће се
У ваздуху збијати свуда
Без корења око нас врховић ће дотакнути
Изгубили трагове небо
Наших предака и долине ће нестати
Доживели метаморфозу и да ли то треба
Општег тако да буде
Губили своју личност нико нас неће ништа
Своју постојбину питати
Своју окућницу зашто ништимо
Своју државу лепоту живота
Свој народ лепоту различитости

22
 КАДА СУ СЕ КРАВЕ ВОДИЛЕ

Када су се краве
Водиле
На овај свет
Само су јунад
Телиле
И сада су одрасли
Волови
И целу земљу
Преорали

У сну ноћ Свете Тројице 2014

23
 АУГИЈЕВА ШТАЛА

Колико се стоке
У њој накотило
Напунило балегом
До изнад крова
Мој Херкуле
Снага кладе ваља
Ум царује
Време је за нагодбу
Ако треба и живот дати
Само шталу очистити
Кад ни птица не може
Преко плавог неба
Прелетети
Изнад толиког смрада
Зидове ван видикове
Линије размакнути

Мало је из три Мораве

И још Дрине, Саве и Дунава,
Ситнице и Бистрице
Воду наводити
Људску душу опрати
Дамоклов мач
Изнад њиховог трона
На стакленим ногама
За коњску длаку
Окачити.

24
 ОКЕАН МОЈЕ ДУШЕ

Мој извор
Још није пресушио
Он се разлио
У велико
Непрегледно ушће
И сви чамци
И све лађе
И све флоте
И сви ратни бродови
Предвођени кајаком
У ком седи
Само један песник
Полако улазе
У велики рат будућности
У велико море
Које се случајно зове
ОКЕАН МОЈЕ ДУШЕ.

25
 НЕБО СЛАВУ ЗАДОБИ КАД МЕ РОДИ

Небо славу задоби Завесу још нико

Кад ме роди Не подиже
Бесмртност ми подари Кад завеса паде
Кад ме узе Човека нема више

Шта има небо корист Онај који је

Кад ме роди Свет под ноге газио

Какву добит И на копну и на мору

Кад ме узе Ништа није докучио

Само скитница је био

Од никога још нисам чуо

Да је вечан на земљи био У једном кругу

Од никога још нисам чуо живимо и мремо

Зашто сам се родио Нико не зна тајну

Одакле смо дошли

Тајне неба човек И где идемо

Не досеже
Загонетке света Кад на овом туђем свету

Не развеже Само се точи вино

26
 ГДЕ СЕ СНОВИ РАЂАЈУ

Цео дан и грудву сира

од јутра до вечери и попити флашу вина
Сизифовски гураш што је твоја жена
Огоман камен принела на сто
уз брдо од дасака
левом руком храстовог стабла
зној скидаш
са чела И ноћ ће бити дуга
десном дужа од живота
придржаваш камен и док се месец котрља
да те не повуче преко целог неба
у провалију где се снови рађају
изгубљених душа само се у сну
твојих предака међу звездама лежи
поред жене из снова
Увече седаш
за сто
скован Нема добре вечере
од храстових дасака без доброг умора
храст ће изгледа Нема добре смрти
појести комад хлеба Без победе живота

25.10.2015. године

27
 СМРТ ЈЕ ДАН ИЗГУБИЛА

И цела Нојева посада

Цео свет је
У ловишта претворен
У чијој шуми хаос се рађа Време се враћа уназад

Где само сабласти Бесмисленост светом влада

Људске душе лове Тумарају празнине мисли

Што их плач мајкама зове Што их невидљива рука

У корпама од дреновог прућа
носи
Небо је звездана празнина
Беже у помрчину мрака
А свака је звезда лађа
И испадају из наше подсвести
Што без капетана плови
У својој утроби
Путнике носи
Губимо светлост дана
У мору плаветнила
Загрнути мртвом тишином
Невидљиви пролазимо
Смрт је дан изгубила
Поред ветром
Птица што лети без крила
Исчупаног дрвореда
Потонула је нада
Остављају нас наша сећања
Што је бродом пловила
Излазимо из свог постојања
У бесконачности
Као из своје собе

28
 ПЕСНИК И СУНЦЕ

Ако си звезда
На небу
Међу звездама
Неће те нико
Препознати

Ако си скитница
међу скитницама
нико те неће
приметити

Ако си песник
Међу песницима
У хору ћеш само
Певати

Буди само сунце

Сви ће те лепо
Видети

29
 НОЋ КОЈА НЕМА ИМЕ
Целокупни дух
Људског бића
To сам ја
Што ме божји поглед
Од рођења прати
Све што је у тами
Све је тмаство
Ти идеш ко човек
А ја као човечанство
Да ли ме прошлост памти
Садашњост чује
А будућност ослушкује
Моји кораци
празан простор газе
а ветрови што лете
без крила
невидљиве су ваше стазе
30
Ивану Ивановићу
Постоји ли крај пута
Кад ја не постојим
Плави хоризонт никада
Неће да забели
Треба ли да будем
Током вечности целе
Велика загонетка
Коју не може ни бог
Да одгрне
Ја што се зовем небеска
муња
А ти ноћ која нема име.
 НАКОТ
ИЛИ
ШТО ЉУДИМА СЕ ЗОВУ
Многострука несрећа
Што нас на раскрсници
Мрака чека
Многоструко је већа
Кад прошлост губимо из вида
Да небо није од јуче
Мрак што покрива
Ту гомилу изрода
Што крошње дрвећа
У корену сече
Тог ћутљивог мученика
То божанско биће
Цар небеске породице
Што из корена храста ниче
Тај човек
Што поразом победу доби
На чију душу сада лају све
Што се накотише изродице
Живот бића васкрслог
Живот што му беше плаховит
31
Самопоштовање нам је потребно
више него икад,
а самопонижење никада
да се одрекнемо своје прошлости
- Достојевски
Вратио би се њему
Да се опет понови
Вратио би се опет
Да мрак што их држи
У мраку
У светлост претвори
Све што се данас црни
То је ноћ сутрашњице
Али слепац напослетку
Постаће видовит
Светлост освешћења
Освануће
Човек под каменом
Под кором хлеба
Под кором великог мозга
Во упрегнут у јарам европе
Рикнуће гром севнуће муња
Заблуделом васељеном целом
И разбити таму ову
Маске пуне страве и ужаса
што људима се зову
 ЉУДИ ПЛАЧУ КАД ВИДЕ ДА НЕМА БОГА

Свет је недокучив
Небо лаже Век је
Ноћ је мрачница Што и тренутак
Зора је издајница И за животиње
Дан је И за људе
Велика позорница Врх неба је
Празан кутак
Све што могу
Да извучем У великом бескрају
Из света потонулога Њихова маштања
Људи плачу Као деца ватром
Кад виде У кумовој слами
Да нема бога. Се играју.

Животиње живе
У страху
Моле се богу
Да човеку не падне
На памет
Да оскрнави
Природу
Време се одмотава

32
 КАМЕН У ВАЗДУХУ

КОЈИ ЛЕТИ ПРЕМА СВОМ ЦИЉУ

Оно што се човеку Од детињства

Највише допало Камен је летео
То је што је разговарао У ваздуху
Са дечаком Према свом циљу
На крају пута А да дечак
Дечак је могао Ни дан данас
Некада кад одрасте Не зна
Да некоме разбије главу Зашто је бацио камен
И да не зна Који лети у ваздуху
Зашто би то урадио Према свом циљу

Камен који је дечак Успут речено

Бацио да разбије прозоре Дечак није био
Неке велике куће Предмет разговора
У чије двориште У ваздуху је остао камен
Никада није могао Који још увек лети
Ни да привири Према свом циљу

33
 МОЈА РАДНА СОБА У ДУБОВУ

У мојој соби
У Дубову
На столу стоји
Писаћа машина
Празни папири свуда
Около стола лете
Сањају снове
Како по њима
Песме пише
Једно изгубљено дете

Мајка га зове
Да пусти стоку на пашу
Оно се не одазива
Лето је давно прошло
Напољу је хладна зима
1.1.2016. Поноћ

34
 ШТА САМ ЈОШ ХТЕО ДА КАЖЕМ

Нисам још умро А нисам казао

А заставе сте О људима
Спустили Који касно у ноћ
На пола копља Чепрkају по кантама
Ви који ћете
Живети после мене Пуни пркоса
На дрвећу И стрпљења
Без коренa Понижених и увређених
Што сам хтео Скупљају отпатке
Још да кажем Ратних профитера
Ветровима Новопечених тајкуна
Што разносе И квази политичара
Градско смеће Који у празно зуре
По улицама Са прозора својих вила
И гњидама Волови што су ушли у башту
Које се гњиде купуса

Испод ваших кровова Руше поредак природе

Птицама За свој биолошки опстанак

Што лете без компаса

По плавом небу
И цвећу
Које расте
Без мириса
И безличности
Вашег укуса

35
 БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Дане Стојиљковић је рођен 1938. године у ДУБОВУ, ближе

одређено географски:

на врху равностране, тростране пирамиде на

чијим теменима се налазе места Прокупље, Ниш
и Лесковац или, још боље, у сливу трију река
– Топлице, Јужне Мораве и Пусте реке.

Основну школу је учио у Београду, Гимназију у

граду св. Прокопија и Приштини, а правне науке
у Београду.

Радио је 10 година у Палати правде у Београду

и објавио циклус прича ШУМА САВИЈЕНОГ ДРВЕЋА.

Објавио је око 1000 песама по свим листовима и часописима.

Протеран из Београда, бежи у Топлицу. Ради у Скупштини

општине Прокупље као НАРОДНИ ТРИБУН и правник за борачка и
инвалидска питања.

У Топлици објављује око 30 прича – циклус: БОДАН ЈЕ

ДОШАО– у којима су се препознали многи топлички силници и
моћници, због чега доживљава трагичну судбину и прогон Службе
државен безбедности.

Објавио је КЊИГЕ ПЕСАМА:

1. СВИ СУ ПЉУНУЛИ ПО ЈЕДАНПУТ – Матица српска – Нови Сад,

1972.

2. ЗИМА НА СТАНИЦИ ПРОЛЕЋЕ – Слово љубве, Београд, 1978.

3. И АКО ПРВИ ПУТ ЖИВИШ – Ново дело, Београд, 1986.

4. НАДИЈА – Драинац,1987.

5. ОБОЛЕЛО СУНЦЕ – Хипнос, Београд, 1994.

6. МЕНТАЛИТЕТ ЈУГА – Прометеј, Нови Сад, 1995.

36
7. КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ – Огледало, Београд и
Прометеј – Нови Сад, 1999.

8. КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ – Друго издање, Народна књига,

Београд 2000.

9. ПОЦЕПАНА БУДУЋНОСТ – Прометеј, Нови Сад 2001.

10. ДОМАЋИ ВЕТАР - „Прометеј“ – Нови Сад 2001.г.

11.НЕБО ЈЕ САМО ИСПОД МЕНЕ(заједно са романом ГЛОГОВО СЕМЕ

Живке Манчић-Стојиљковић, Чигоја штампа, Београд, 2004.

12. ЛИНИЈА ПОДВУЧЕНА ИЗ ДУБОВА, избор песама – „Партенон“

2005.

13. ЦИТАДЕЛА НА ВРШНИКУ (заједно са романом РОДОСЛОВ

ПЕЛИКАНА Живке Мачић-Стојиљковић) – Прометеј, Нови Сад 2011.

Данас живи и ради на двадесетак километара од Дубова, у

својој планинској кући (без воде и струје) са широким погледом преко
зелених долина трију река и снежних врхова Суве планине – све до
Владивостока и земље ИЗЛАЗЕЋЕГ СУНЦА.

Дане
На левој обали Саве
37
 Садржај:

МАЈСТОРУ ЗА НАШЕ ОГЛЕДАЛО................................................................. 3

ЈА И ПЛАТОН НЕЋЕМО РУЧАТИ ................................................................. 4

НИКОЛА .......................................................................................................... 5

СВЕТЛОСТ У МРАКУ САКРИВЕНА................................................................... 6

РОБИЊА БРИСЕИДА....................................................................................... 7

ЦАРИЦА МИЛИЦА ДАЈЕ ИМЕ ПРОКУПЉУ ................................................ 8

БОЖИЋНО ДРВО ............................................................................................ 9

НОЋАС ГЛЕДАМ ПАРНАС ............................................................................. 10

СУСРЕТ СА ЖАН ПОЛ САРТРОМ ................................................................ 11

ЈАО СВИ МОЈИ МРТВИ ПЕСНИЦИ................................................................ 12

ОРАЧИ ЊИВА ЉУДСКИХ ДУША .................................................................. 13

СТЕВАН ДЕЧАНСКИ....................................................................................... 14

КАРАЂОРЂЕ СЕДИ ИСПОД ДИВЉЕ КРУШКЕ ........................................... 15

ПУТ МУ ЈЕ ВРЕМЕ ......................................................................................... 16

ДИОГЕН НА ДУБОВСКИМ СТЕНАМА ........................................................ 17

КИЧМЕНИ СТУБ НЕМАЊЕ, КНЕЗА ЛАЗАРА И КАРАЂОРЂА ........... 18

ПОРУКА РАКИ ДРАИНЦУ ........................................................................ 19

СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА ДУХ НИСУ УЗИДАЛИ .................................... 20

НА ПЕСНИЧКОМ ТРГУ ............................................................................... 21

ОДА ОРФЕЈУ ................................................................................................ 21

ЛЕПОТА РАЗЛИЧИТОСТИ ......................................................................... 22

КАДА СУ СЕ КРАВЕ ВОДИЛЕ..................................................................... 23

АУГИЈЕВА ШТАЛА........................................................................................ 24

ОКЕАН МОЈЕ ДУШЕ .................................................................................... 25

38
НЕБО СЛАВУ ЗАДОБИ КАД МЕ РОДИ .................................................. 26

ГДЕ СЕ СНОВИ РАЂАЈУ ............................................................................. 27

СМРТ ЈЕ ДАН ИЗГУБИЛА ................................................................... 28

ПЕСНИК И СУНЦЕ....................................................................................... 29

НОЋ КОЈА НЕМА ИМЕ.............................................................................. 30

НАКОТ .......................................................................................................... 31

ЉУДИ ПЛАЧУ КАД ВИДЕ ДА НЕМА БОГА .......................................... 32

КАМЕН У ВАЗДУХУ .................................................................................... 33

МОЈА РАДНА СОБА У ДУБОВУ ............................................................... 34

ШТА САМ ЈОШ ХТЕО ДА КАЖЕМ.......................................................... 35

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ ................................................................................... 36

39
40