VBS - Zbirka Zadataka Iz Matematike PDF

Dr Marina Lj.
Milovanović
MSc Zorica D. Milovanović
ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA

ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE
DRUGO DOPUNJENO IZDANJE
Beograd, 2011.
SADRŽAJ:
I ALGEBARSKI IZRAZI ................................................................................................ 1
II LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE .......................................................... 6
III STEPENOVANJE I KORENOVANJE .................................................................. 10
IV KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA ............................... 16
V EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA .................................... 21
VI TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE ..................................................................... 29
VII POLIEDRI ................................................................................................................ 35
VIII OBRTNA TELA ..................................................................................................... 47
IX ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI ............................................................. 53
X VEKTORSKA ALGEBRA ........................................................................................ 85
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2008.GODINE.................................. 106
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2009.GODINE...................................107
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2010.GODINE...................................108
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2010.GODINE (septembar).............109
LITERATURA...............................................................................................................110
i
I ALGEBARSKI IZRAZI
Izrazi u kojima se pojavljuju konstante i promenljive, ali i njihovi zbirovi, razlike,

proizvodi i količnici nazivaju se algebarski izrazi.
Za izraze A, B, C , D važe sledeći zakoni:

(1) Distributivni zakon
A ⋅ (B + C) = A ⋅ B + A ⋅ C
A ⋅ (B − C) = A ⋅ B − A ⋅ C
( A + B) ⋅ (C + D) = A ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ C + B ⋅ D
(2) Razlika kvadrata
A2 − B 2 = ( A − B ) ⋅ ( A + B )
(3) Kvadrat binoma
( A + B) 2 = A2 + 2 AB + B 2
( A − B) 2 = A2 − 2 AB + B 2
1. Dati su polinomi P( x) = x 3 + 2 x 2 − 1 i Q( x) = x 2 + x + 1 . Odrediti polinome:

a) P ( x) + Q( x)
b) P ( x) − Q( x)
c) P( x) ⋅ Q( x)
Rešenje:
a) P ( x) + Q( x) = x3 + 2 x 2 − 1 + x 2 + x + 1 =
= x3 + (2 x 2 + x 2 ) + x + (−1 + 1) = x3 + 3x 2 + x
b) P ( x) − Q( x) = x3 + 2 x 2 − 1 − ( x 2 + x + 1) =
= x3 + 2 x 2 − 1 − x 2 − x − 1 = x3 + (2 x 2 − x 2 ) − x + (−1 − 1) =
= x3 + x 2 − x − 2
1
c) P( x) ⋅ Q( x) = ( x 3 + 2 x 2 − 1) ⋅ ( x 2 + x + 1)
= x3 x 2 + x3 x + x3 + 2 x 2 x 2 + 2 x 2 x + 2 x 2 − x 2 − x − 1
= x5 + x 4 + x3 + 2 x 4 + 2 x3 + 2 x 2 − x 2 − x − 1
= x5 + ( x 4 + 2 x 4 ) + ( x 3 + 2 x3 ) + (2 x 2 − x 2 ) − x − 1
= x5 + 3x 4 + 3x3 + x 2 − x − 1
2. Odrediti parametre a, b, c tako da su polinomi P( x) i Q( x) identično jednaki:

a) P ( x) = 2 x 3 − 9 x 2 + 13x − 6 i Q( x) = ( x − 2)(ax 2 + bx + c)
b) P ( x) = 2 x 3 − x 2 + x + 4 i Q( x) = ( x + 2)(ax 2 + bx + c)
Rešenje:
a) Dva polinoma su identično jednaka ako su koeficijenti uz odgovarajuće

stepene jednaki.
P ( x) = 2 x 3 − 9 x 2 + 13x − 6
Q( x) = ( x − 2)(ax 2 + bx + c)
= ax 3 + bx 2 + cx − 2ax 2 − 2bx − 2c
= ax 3 + (b − 2a) x 2 + (c − 2b) x − 2c
P ( x) = Q ( x) ⇔
2 x3 − 9 x 2 + 13x − 6 = ax 3 + (b − 2a ) x 2 + (c − 2b) x − 2c ⇔
2=a
−9 = b − 2 a
13 = c − 2b
−6 = −2c
Rešavanjem ovog sistema dobijamo sledeće:
a = 2, b = -5, c = 3
b) P ( x) = 2 x 3 − x 2 + x + 4
Q( x) = ( x + 2)(ax 2 + bx + c)
= ax3 + bx 2 + cx + 2ax 2 + 2bx + 2c
= ax 3 + (b + 2a) x 2 + (c + 2b) x + 2c
2
P ( x) = Q ( x) ⇔
2 x 3 − x 2 + x + 4 = ax 3 + (b + 2a ) x 2 + (c + 2b) x + 2c ⇔
2=a
−1 = b + 2a ⇒ b = −5
1
1 = c + 2b ⇒ b = −
2
4 = 2c ⇒ c = 2
Ovaj sistem nema rešenje, pa je nemoguće da dati polinomi budu jednaki.
3. Odrediti kvadrat izraza:

a) (3xy − 4)
b) a 2 + b 3
Rešenje:
Koristeći formulu za kvadrat binoma dobijamo sledeće:

a) (3xy − 4) 2 = (3xy ) 2 − 2 ⋅ 3xy ⋅ 4 + 42 = 9 x 2 y 2 − 24 xy + 16
b) (a 2 + b 3) 2 = (a 2) 2 + 2a 2 ⋅ b 3 + (b 3) 2
= 2a 2 + 2 6ab + 3b 2
4. Skratiti razlomke:
a ( x + 2) 2
a)
2a 2 ( x + 2)
a2 − 9
b)
ab + 3b − a − 3
Rešenje:
a ( x + 2) 2 a ( x + 2) 2 a ( x + 2) ( x + 2)
a) = = =
2a ( x + 2) 2a ( x + 2)
2 2
2a 2 2a
x ≠ −2, a ≠ 0
3
a2 − 9 (a − 3)(a + 3) (a − 3)(a + 3)
b) = =
ab + 3b − a − 3 (ab − a ) + (3b − 3) a (b − 1) + 3(b − 1)
(a − 3) (a + 3) (a − 3)
= = , a ≠ -3, b ≠ 1
(a + 3) (b − 1) (b − 1)
5. Uprostiti racionalne izraze:

x −3 x +3
a) −
x −5 x −5
16 x − x 2 3 + 2 x 2 − 3 x
b) 2 + −
x −4 2− x x+2
Rešenje:
x −3 x +3 x −3− x −3 6
a) − = =
x−5 x−5 x−5 5− x
16 x − x 2 3 + 2 x 2 − 3 x
b) + −
x2 − 4 2− x x+2
16 x − x 2 3 + 2 x 2 − 3x
= + − =
( x − 2)( x + 2) 2 − x x+2
16 x − x 2 − (3 + 2 x)( x + 2) − (2 − 3 x)( x − 2)
=
( x − 2)( x + 2)
16 x − x 2 − (3 x + 6 + 2 x 2 + 4 x) − (2 x − 4 − 3 x 2 + 6 x)
=
( x − 2)( x + 2)
16x − x 2 − 3x − 6 −2 x 2 − 4 x − 2 x + 4 + 3x 2 − 6 x
=
( x − 2)( x + 2)
x−2 1
= = , x ≠ ±2
( x − 2) ( x + 2) x + 2
4
6. Uprostiti izraze:
a 2 − ab a 2b + ab 2
a) 2 ⋅
a + ab ab
4 x 2 y 2 8 x3 y 3
b) :
15b3c 5c 2b 2
Rešenje:
a 2 − ab a 2b + ab 2 a (a − b) ab (a + b)
a) 2 ⋅ = ⋅ = a − b, ab ≠ 0,a ≠ -b
a + ab ab a ( a + b) ab
2 2
4 x 2 y 2 8 x 3 y 3 4 x y 5c 2b 2
b) : = ⋅
15b3c 5c 2b 2 15b3c 8 x 3 y 3
4 5 c 2 b2 c
= ⋅ = , b,c,x,y ≠ 0
15 3b 3 c 8 2 xy 6bxy
7. Uprostiti racionalni izraz:

a2 − a − 6 a −1
− −2
a2 − 4 2−a
Rešenje:
a2 − a − 6 a −1 a2 − a − 6 a −1
− −2= − −2
a −4
2
2−a (a − 2)(a + 2) 2 − a
a 2 − a − 6 + (a − 1)(a + 2) − 2(a 2 − 4)
=
(a − 2)(a + 2)
a 2 − a − 6 + (a 2 + 2a − a − 2) − 2a 2 + 8
= =
(a − 2)(a + 2)
a 2 − a −6 + a 2 + 2a − a −2 −2a 2 + 8
=
(a − 2)(a + 2)
0
= = 0, a ≠ ±2
(a − 2)(a + 2)
5
II LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE
Linearna jednačina po x je svaka jednačina sa nepoznatom x koja se ekvivalentnim

transformacijama svodi na jednačinu oblika a ⋅ x = b , gde su a, b dati realni brojevi.
(1) Ako je a ≠ 0 dobijamo ekvivalentnu jednačinu koja ima jedinstveno rešenje:

b
x= .
a
(2) Ako je a = 0 ∧ b ≠ 0 jednačina nema rešenje. Za takvu jednačinu kažemo da je
nemoguća.
(3) Ako je a = 0 ∧ b = 0 svaki realan broj je rešenje jednačine. Za takvu jednačinu
kažemo da je neodređena.
A
Jednačina = 0 ekvivalentana je sledećem: A=0 ∧ B ≠ 0 .
B
Linearna nejednačina po x je nejednačina koja se ekvivalentnim transformacijama

svodi na neki od oblika: a ⋅ x < b, a ⋅ x ≤ b, a ⋅ x > b, a ⋅ x ≥ b , gde su a, b dati realni
brojevi.
A
Nejednačina oblika < 0 je ekvivalentna sledećem: ( A > 0 ∧ B < 0) ∨ ( A < 0 ∧ B > 0) .
B
A
Nejednačina oblika > 0 je ekvivalentna sledećem: ( A > 0 ∧ B > 0) ∨ ( A < 0 ∧ B < 0) .
B
Napomena: Posebno treba obratiti pažnju na zapisivanje skupa rešenja nejednačina.
A
8. Koristeći ekvivalenciju = 0 ⇔ A=0 ∧ B ≠ 0 rešiti jednačinu:
B
x−3
a) =0
x +1
6x −1
b) =3
2+ x
6
Rešenje:
x−3
a) = 0 ⇔ x − 3 = 0 ∧ x + 1 ≠ 0 ⇔ x = 3 ∧ x ≠ −1
x +1
6x −1
b) =3
2+ x
6x −1 6 x − 1 − 6 − 3x 3x − 7
−3 = 0 ⇔ =0⇔ =0
2+ x 2+ x 2+ x
3x − 7 7
= 0 ⇔ 3x − 7 = 0 ∧ 2 + x ≠ 0 ⇔ 3 x = 7 ∧ x ≠ −2 ⇔ x = ∧ x ≠ −2
2+ x 3
9. Rešiti jednačinu:
9x +1 1− x 2x + 5
−3 = +
4x − 3 20 x − 15 4 x − 3
Rešenje:
9x +1 1− x 2x + 5
−3 = +
4x − 3 20 x − 15 4 x − 3
9 x + 1 − 12 x + 9 1− x 2x + 5
= +
4x − 3 5(4 x − 3) 4 x − 3
−3x + 10 1 − x + 5(2 x + 5) −3 x + 10 1 − x + 10 x + 25
= ⇔ =
4x − 3 5(4 x − 3) 4x − 3 5(4 x − 3)
−3x + 10 9 x + 26
=
4x − 3 5(4 x − 3)
−3x + 10 9 x + 26 5(−3 x + 10) − 9 x − 26
− =0⇔ =0
4 x − 3 5(4 x − 3) 5(4 x − 3)
−15 x + 50 − 9 x − 26 −24 x + 24
=0⇔ =0
5(4 x − 3) 5(4 x − 3)
−24 x + 24
= 0 ⇔ −24 x + 24 = 0 ∧ 5(4 x − 3) ≠ 0
5(4 x − 3)
⇔ −24 x = −24 ∧ 4 x − 3 ≠ 0
3
x = 1∧ 4x ≠ 3 ⇔ x = 1∧ x ≠
4
7
1 + 3x 1 − 3x 12
+ =
3x − 1 1 + 3x 1 − 9 x 2
Rešenje:
1 + 3x 1 − 3x 12
+ =
3x − 1 1 + 3x 1 − 9 x 2
1 + 3x 1 − 3x 12
+ = / (1 − 3x)(1 + 3x) ≠ 0
3x − 1 1 + 3x (1 − 3x)(1 + 3 x)
−(1 + 3x) 2 + (1 − 3x) 2 = 12
−1 − 6 x −9 x 2 + 1 − 6 x + 9 x 2 = 12
−12 x = 12
x = −1
11. Rešiti nejednačinu:

x −1 3
<
x−2 2
Rešenje:
x −1 3 x −1 3
< ⇔ − <0
x−2 2 x−2 2
2( x − 1) − 3( x − 2) 2 x − 2 − 3x + 6
<0⇔ <0
2( x − 2) 2( x − 2)
−x + 4
<0
2( x − 2)
A
< 0 ⇔ ( A > 0 ∧ B < 0) ∨ ( A < 0 ∧ B > 0)
B
−x + 4
< 0 ⇔ (− x + 4 > 0 ∧ 2( x − 2) < 0) ∨ (− x + 4 < 0 ∧ 2( x − 2) > 0)
2( x − 2)
⇔ (− x > −4 ∧ x < 2) ∨ (− x < −4 ∧ x > 2)
⇔ ( x < 4 ∧ x < 2) ∨ ( x > 4 ∧ x > 2)
8
x < 4∧ x < 2⇒ x < 2, x > 4∧ x > 2⇒ x > 4
Konačno rešenje: x < 2 ∨ x > 4 tj. x ∈ (−∞, 2) ∪ (4, +∞) .
12. Rešiti datu konjukciju (sistem):

2x + 3 ≥ x +1 ∧ x + 3 ≥ 2x - 6
Rešenje:
2x + 3 ≥ x +1 ∧ x + 3 ≥ 2x - 6
2 x − x ≥ 1 − 3 ∧ x - 2 x ≥ -6 - 3
x ≥ -2 ∧ - x ≥ -9
x ≥ -2 ∧ x ≤ 9
−2 ≤ x ≤ 9
13. Rešiti dvojnu nejednačinu po n:

n −1
−3 < <5
n +1
Rešenje:
n −1
−3 < <5
n +1
n −1 n −1
> −3 ∧ <5
n +1 n +1
n −1 n −1
+3> 0 ∧ −5 < 0
n +1 n +1
n − 1 + 3n + 3 n − 1 − 5n − 5
>0 ∧ <0
n +1 n +1
4n + 2 −4n − 6
>0 ∧ <0
n +1 n +1
Tražimo zajedničko rešenje za ove dve nejednačine.
4n + 2
> 0 ⇔ (4n + 2 > 0 ∧ n + 1 > 0) ∨ (4n + 2 < 0 ∧ n + 1 < 0)
n +1
9
⇔ (4n > −2 ∧ n > −1) ∨ (4n < −2 ∧ n < −1)
−1 −1
⇔ (n > ∧ n > −1) ∨ (n < ∧ n < −1)
2 2
−1
⇔n> ∨ n < −1
2
−4n − 6
< 0 ⇔ (−4n − 6 > 0 ∧ n + 1 < 0) ∨ (−4n − 6 < 0 ∧ n + 1 > 0)
n +1
⇔ (−4n > 6 ∧ n < −1) ∨ (−4n < 6 ∧ n > −1)
−3 −3
⇔ (n < ∧ n < −1) ∨ (n > ∧ n > −1)
2 2
−3
⇔n< ∨ n > −1
2
Tražimo presek:
−1 −3
(n > ∨ n < −1) ∧ (n < ∨ n > −1)
2 2
Konačno rešenje:
−3 −3 −1 −1
(n < −1 ∧ n < ⇒n< ) ∨ (n > ∧ n > −1 ⇒ n > )
2 2 2 2
−3 −1 −3 −1
Rešenje je : n < ∨n> tj. n ∈ (−∞, ) ∪ ( , +∞)
2 2 2 2
10
III STEPENOVANJE I KORENOVANJE
Stepenovanje je matematička operacija u zapisu a b , ( a, b ∈ R ). U ovom zapisu a se

naziva osnova, a b eksponent. Ako je n ∈ N , onda stepen predstavlja osnovu
pomnoženu samom sobom n puta.
an = a ⋅ a ⋅ a n-ti stepen broja a .
n
Napomena: Stepenovanje ima viši prioritet od množenja.
Najvažnija svojstva stepenovanja:

1. a m ⋅ a n = a m + n
2. a m : a n = a m − n ( a ≠ 0 )
3. (a m ) n = a m⋅n
4. a n ⋅ b n = (a ⋅ b) n
5. a n : b n = (a : b) n , b ≠ 0
6. a 0 = a n − n = a n : a n = 1
1
7. a − n = a 0− n =
an
Neka je a realan i n prirodan broj. Svako rešenje jednačine x n = a po x (ako postoji)

naziva se n-ti koren (korenovanje) broja a u oznaci: x = n a .
Najvažnija svojstva korenovanja:

⎧⎪ a, n-neparan
1. n
an = ⎨
⎪⎩ a , n-paran
m
2. a n = n a m
3. n ab = n a ⋅ n b
4. n
a :b = n a : n b
5. ( n a ) m = n a m
11
6. n m
a = n ⋅m a
n⋅ p
7. a m⋅ p = n a m
14. Uprostiti izraz:

27 x −2 y −3
32 x −4 y 2
Rešenje:
27 x −2 y −3 3 3 x −2 y −3 3 x −2 x 4 3 x −2+ 4 3 x 2
= 2 −4 2 = 2 3 = 2 + 3 = 5
32 x −4 y 2 3 x y y y y y
15. Uprostiti izraz:

2 2
⎛ 2 x + 2− x ⎞ ⎛ 2 x − 2− x ⎞
⎜ ⎟ −⎜ ⎟
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
Rešenje:
2 2
⎛ 2 x + 2− x ⎞ ⎛ 2 x − 2− x ⎞ ⎛ 2 x + 2− x 2 x − 2− x ⎞ ⎛ 2 x + 2− x 2 x − 2− x ⎞
⎜ ⎟ −⎜ ⎟ =⎜ + ⎟⎜ − ⎟=
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 2 ⎠⎝ 2 2 ⎠
⎛ 2 x + 2− x + 2 x −2− x ⎞ ⎛ 2 x + 2− x −2 x + 2− x ⎞
⎜⎜ ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟ =
⎝ 2 ⎠⎝ 2 ⎠
2 ⋅ 2 x 2 ⋅ 2− x
⋅ = 2 x ⋅ 2 − x = 2 x − x = 20 = 1
2 2
a −2 − b −2
16. Ako je A = i
a −1 − b −1
⎛ a −1 b −1 ⎞
B = ⎜ −1 −1 − −1 −1 ⎟ ( a −1 − b −1 )( a −2 + b −2 )
−1
⎝ a −b a +b ⎠
dokazati da je A = B −1 .
12
Rešenje:
1 1 b2 − a 2
−
a −2 − b −2 a 2 b 2 2 2 (b 2 − a 2 )ab
A = −1 −1 = = ab = =
a −b 1 1 b−a (b − a ) a 2 2
b
−
a b ab
(b − a) (b + a) ab b + a
= =
(b − a) a 2 b 2 ab
⎛ a −1 b −1 ⎞
B = ⎜ −1 −1 − −1 −1 ⎟ ( a −1 − b −1 )( a −2 + b −2 ) =
−1
⎝ a −b a +b ⎠
⎛ 1 1 ⎞
⎜ a b ⎟ ⎛ 1 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞−1
=⎜ − ⎟⎜ − ⎟⎜ 2 + 2 ⎟ =
⎜ 1 − 1 1 + 1 ⎟⎝ a b ⎠⎝ a b ⎠
⎝a b a b⎠
⎛ 1 1 ⎞ −1
⎜ a b ⎟ ⎛ b − a ⎞ ⎛ b2 + a 2 ⎞
=⎜ − ⎟⎜ ⎟⎜ 2 2 ⎟ =
⎜ b − a b + a ⎟ ⎝ ab ⎠⎝ a b ⎠
⎝ ab ab ⎠
⎛ ab a b ⎞⎛ b − a ⎞⎛ a 2b 2 ⎞
=⎜ − ⎟⎜ ⎟ ⎜⎜ 2 ⎟=
2 ⎟
⎝ a (b − a) b (b + a ) ⎠ ⎝ ab ⎠ ⎝ b + a ⎠
⎛ b a ⎞ ⎛ b − a ⎞ ⎛ ab ⎞
=⎜ − ⎟⎜ ⎟⎜ 2 2 ⎟
=
⎝ (b − a ) (b + a ) ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ b + a ⎠
⎛ b(b + a ) − a (b − a) ⎞ ⎛ b − a ⎞ ⎛ ab ⎞
=⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ 2 2 ⎟
=
⎝ (b − a)(b + a ) ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ b + a ⎠
⎛ b 2 + ba −ab + a 2 ⎞ ⎛ b − a ⎞ ⎛ ab ⎞
=⎜ ⎟ =
⎜ (b − a ) (b + a) ⎟ ⎜⎝ 1 ⎟⎜ 2 2 ⎟
⎠⎝ b + a ⎠
⎝ ⎠
b2 + a 2 ab ab
= ⋅ 2 =
(b + a) b + a 2 b + a
b+a ab
A= , B=
ab b+a
−1
⎛ ab ⎞
−1 b+a
B =⎜ ⎟ = = A što je i trebalo dokazati.
⎝b+a⎠ ab
13
17. Izračunati:
5 2 + 3 8 − 50 − 98
Rešenje:
S obzirom da je:
8 = 2⋅2⋅2 = 2 2
50 = 5 ⋅ 5 ⋅ 2 = 5 2
98 = 7 ⋅ 7 ⋅ 2 = 7 2
Dobijamo sledeće:
5 2 + 3 8 − 50 − 98 = 5 2 + 3 ⋅ 2 2 − 5 2 − 7 2 =
= 5 2 + 6 2 − 12 2 = − 2
18. Obaviti naznačene operacije:
( x x )3 ⋅ 3 x 3 x : x 4 6 x 5
Rešenje:
( x x )3 ⋅ 3 x 3 x : x 4 6 x5 = ( xx 2 )3 ⋅ 3 3
xx3 : 6 x5 x 24 =
= ( x 2+1 )3 ⋅ 3 3
x3+1 : 6 x 24+5 = ( x3 )3 ⋅ 3 3
x 4 : 6 x 29 =
1 1 1 1 1
= ( x3⋅3 ) ⋅ 3 ( x 4 ) 3 : ( x 29 ) 6 = x9 ⋅ 3(( x 4 ) 3 ) 2 : ( x 29 ) 6 =
1 1 1 1 9⋅ 1 4⋅ 13 ⋅ 12 29⋅ 16
= ( x9 ) 2 ⋅ 3(( x 4 ) 3 ) 2 : ( x 29 ) 6 = x 2 ⋅ 3x :x =
9 2 29 9 + 2 − 29 27 + 4 − 29 2 1
= x ⋅ 3x : x = 3 ⋅ x
2 3 6 2 3 6
= 3x 6 6 6
= 3x = 3x 3 = 3 3 x
6
19. Racionalisati imenioce razlomka:

2 2− 3
a) b)
5−2 2+ 3
14
Rešenje:
2 2 5+2 2( 5 + 2)
a) = ⋅ =
5−2 5 − 2 5 + 2 ( 5 − 2)( 5 + 2)
2( 5 + 2) 2( 5 + 2)
= = = 2( 5 + 2)
( 5) 2 − 22 5−4
2− 3 2− 3 2− 3 (2 − 3) 2
b) = ⋅ =
2 + 3 2 + 3 2 − 3 (2 + 3)(2 − 3)
4−4 3 +3 7−4 3 7−4 3

= = = =7−4 3
22 − ( 3) 2 4−3 1
15
IV KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA
Kvadratna jednačina je polinomijalna jednačina drugog stepena. Njen opšti oblik je

ax 2 + bx + c = 0 gde je x nepoznata, a koeficijenti a, b, c su realni brojevi i a ≠ 0 .
Kvadratna jednačina ax 2 + bx + c = 0 sa realnim koeficijentima ima dva rešenja, koja se
nazivaju korenima. Rešenja mogu biti realna ili kompleksna, a data su formulom:
−b ± b 2 − 4ac
x1,2 = .
2a
Priroda rešenja kvadratne jednačine:
Diskriminanta kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 je izraz Δ = b 2 − 4ac .
Za kvadratnu jednačinu sa realnim koeficijentima važi:

1) jednačina ima dva realna i različita rešenja ako i samo ako je Δ > 0
2) jednačina ima jedno dvostruko realno rešenje ako i samo ako je Δ = 0
3) jednačina ima dva kompleksno konjugovana rešenja ako i samo ako je Δ < 0
Pod iracionalnom jednačinom podrazumevamo jednačinu kod koje se nepoznata nalazi

pod korenom.
Jednačina a ( x) = b( x) je ekvivalentna sistemu: a ( x) = b 2 ( x) ∧ b( x) ≥ 0 .
20. Odretiti skup rešenja jednačine:

34 2x +1 2x −1
+ =
4x −1 1− 2x 2x +1
2
Rešenje:
34 2x +1 2x −1
+ =
4x −1 1− 2x 2x +1
2
16
34 2x +1 2x −1
+ − =0
(2 x − 1)(2 x + 1) 1 − 2 x 2 x + 1
34 − (2 x + 1) 2 − (2 x − 1) 2
=0
(2 x − 1)(2 x + 1)
34 − (4 x 2 + 4 x + 1) − (4 x 2 − 4 x + 1)
=0
(2 x − 1)(2 x + 1)
34 − 4 x 2 − 4 x − 1 − 4 x 2 + 4 x − 1
=0
(2 x − 1)(2 x + 1)
−8 x 2 + 32
= 0 / ⋅(2 x − 1)(2 x + 1) ≠ 0
(2 x − 1)(2 x + 1)
−8 x 2 + 32 = 0 / : 8
− x 2 + 4 = 0 ⇒ 4 = x 2 ⇒ x = ±2
Skup rešenja je : {-2,2}.

(2 x − 3) 2 + (2 x − 5) 2 = 4( x − 3) 2 + 30
Rešenje:
(2 x − 3) 2 + (2 x − 5) 2 = 4( x − 3) 2 + 30
4 x 2 − 12 x + 9 + 4 x 2 − 20 x + 25 = 4( x 2 − 6 x + 9) + 30
8 x 2 − 32 x + 34 = 4 x 2 − 24 x + 36 + 30
8 x 2 − 32 x + 34 − (4 x 2 − 24 x + 36 + 30) = 0
8 x 2 − 32 x + 34 − 4 x 2 + 24 x − 66 = 0
4 x 2 − 8 x − 32 = 0/ : 4
x2 − 2 x − 8 = 0
2 ± 4 + 32 2 ± 6
x1,2 = =
2 2
x1 = 4, x2 = −2
Skup rešenja: {-2,4}.
17
− x2 + 2 x − 5
22. Za koje je realne vrednosti x razlomak manji od -1?
2 x2 − x − 1
Rešenje:
− x2 + 2 x − 5
< −1
2 x2 − x − 1
− x2 + 2 x − 5
+1 < 0
2 x2 − x − 1
− x2 + 2 x − 5 + 2 x2 − x − 1
<0
2x2 − x −1
x2 + x − 6
<0
2x2 − x −1
x2 + x − 6 = 0
−1 ± 1 + 24 −1 ± 5
x1,2 = =
2 2
x1 = −3, x2 = 2
2 x2 − x − 1 = 0
1± 1+ 8 1± 3
x1,2 = =
4 4
1
x1 = 1, x2 = −
2
++++++++++++++- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - +++++++++++++++ x2 +x - 6
-3 2
2x2 -x - 1
++++++++++++++++++++ - - - - - - - - - - - - - - +++++++++++++++++++
-1/2 1 x 2 +x-6
2
+++++++++++ 3 - - -1/2 +++++++ 1 - - - 2 +++++++++++++++ 2x -x-1
Na osnovu preseka dolazimo do zaključka da je rešenje nejednačine:

1
x ∈ (−3, − ) ∪ (1, 2) .
2
18
23. Odretiti skup rešenja sistema:
x 2 + y 2 = 29
x + y =7
Rešenje:
x 2 + y 2 = 29
x + y =7
Na osnovu druge jednačine imamo da je y = 7 − x .
Zamenom y = 7 − x u prvu jednačinu dobijamo:
x 2 + (7 − x) 2 = 29
x 2 + 49 − 14 x + x 2 = 29
2 x 2 − 14 x + 20 = 0/ : 2
x 2 − 7 x + 10 = 0
7 ± 49 − 40 7 ± 3
x1,2 = =
2 2
x1 = 5, x2 = 2
S obzirom da je:
x1 = 5 ⇒ y1 = 7 − 5 = 2
x2 = 2 ⇒ y2 = 7 − 2 = 5
Dakle, skup rešenja sistema je:
{( x = 5, y = 2);( x = 2, y = 5)}.
24. Odrediti realna rešenja sledeće jednačine:
25 − x 2 = 7 − x
Rešenje:
P = Q ⇔ P = Q2 ∧ Q ≥ 0
19
25 − x 2 = 7 − x ⇔
25 − x 2 = 7 − x / 2
25 − x 2 = (7 − x) 2 ∧ 7 − x ≥ 0
25 − x 2 = 49 − 14 x + x 2 ∧ 7 − x ≥ 0
−2 x 2 + 14 x − 24 = 0/ : (−2) ∧ 7 ≥ x
x 2 − 7 x + 12 = 0 ∧ x ≤ 7
7 ± 49 − 48 7 ± 1
x1,2 = = ∧x≤7
2 2
x1 = 4, x2 = 3 ∧ x ≤ 7
Realna rešenja jednačine su: x = 4 ∨ x = 3 .

2x x 2 + 25 5 5
− 2 = − ’
x − 9 x − 81 x + 9 x − 9
Rešenje:
2x x 2 + 25 5 5
− 2 = −
x − 9 x − 81 x + 9 x − 9
2x x 2 + 25 5 5
− = − / ⋅( x − 9)( x + 9) ≠ 0
x − 9 ( x − 9)( x + 9) x + 9 x − 9
2 x( x + 9) − x 2 − 25 = 5( x − 9) − 5( x + 9)
2 x 2 + 18 x − x 2 − 25 = 5 x − 45 −5x − 45
x 2 + 18 x − 25 + 90 = 0
x 2 + 18 x + 65 = 0
−18 ± 324 − 260 −18 ± 8
x1,2 = =
2 2
x1 = −13, x2 = −5.
20
V EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA
Funkciju oblika f ( x) = a x gde je a ∈ R, a > 0, a ≠ 1 nazivamo eksponencijalnom.

Definisana je za svako realno x i obostrano jednoznačno preslikava skup realnih brojeva
(−∞, +∞) na skup pozitivnih (0, +∞) .
Ako je a > 1 funkcija je rastuća na celom domenu tj. (∀x1 , x2 ∈ R) ( x1 < x2 ⇒ a x1 < a x2 ) .
Ako je 0 < a < 1 funkcija je monotono opadajuća tj. (∀x1 , x2 ∈ R ) ( x1 < x2 ⇒ a x1 > a x2 ) .
y = ax
0 < a <1 a >1
Važe sledeći eksponencijalni zakoni:

1. a 0 = 1
2. a1 = a
3. a x + y = a x ⋅ a y
4. (a x ) y = a xy
x
1 ⎛1⎞
5. x = ⎜ ⎟ = a − x
a ⎝a⎠
6. a x b x = (ab) x .
Jednačine kod kojih se nepoznata nalazi u izložiocu (eksponentu) nazivamo

eksponencijalne jednačine. Eksponencijalne jednačine rešavamo najčešće, ako je
moguće, svođenjem leve i desne strane jednačine na istu osnovu ili svođenjem leve i
desne strane na isti izložilac.
U prvom slučaju imamo:
a f ( x ) = a g ( x ) ⇔ f ( x) = g ( x) , gde je a ∈ R, a > 0, a ≠ 1 , a f ( x), g ( x) su funkcije
argumenta x .
21
U drugom slučaju imamo:
a f ( x ) = b f ( x ) ⇔ f ( x) = 0, a, b > 0, a, b ≠ 1
Eksponencijalna nejednačina oblika a f ( x ) < a g ( x ) (isto važi i za >, ≥, ≤ ), ukoliko je a > 1 ,
je ekvivalentna sledećem: a f ( x ) < a g ( x ) ⇔ f ( x) < g ( x) .
Eksponencijalna nejednačina oblika a f ( x ) < a g ( x ) ( isto važi i za >, ≥, ≤ ), ukoliko je
0 < a < 1 , je ekvivalentna sledećem: a f ( x ) < a g ( x ) ⇔ f ( x) > g ( x) .
Funkcija f ( x) = a x je bijekcija, pa postoji f −1 : R + → R , koju zovemo logaritamska

funkcija i pišemo f −1 ( x) = log a x .
(f f −1 )( x) = x ⇔ a log a x = x, x > 0
( f −1 f )( x) = x ⇔ log a a x = x, x ∈ R
y = log a x a >1
0 < a <1
Važno je znati sledeće:

log a x = y ⇔ a y = x
a x = y ⇔ x = log a y
Logaritamska funkcija je inverzna eksponencijalnoj funkciji, pa su njihovi grafici

simetrični u odnosu na pravu y = x .
Svojstva logaritamske funkcije:

1. D = R + je domen logaritamske funkcije, a kodomen je skup realnih brojeva R
2. log a ( x1 ⋅ x2 ) = log a x1 + log a x2 , x1 , x2 > 0
x1
3. log a ( ) = log a x1 − log a x2 , x1 , x2 > 0
x2
4. log a x r = r log a x , x > 0, r ∈ R
22
log c b 1
5. log a b = , specijalno: log a b =
log c a log b a
1
6. log a r x = log a x
r
7. log a 1 = 0
8. log a a = 1
9. Ako je a > 1 funkcija je rastuća na celom domenu.
(∀x1 , x2 ∈ R ) ( x1 < x2 ⇒ log a x1 < log a x2 )
Ako je 0 < a < 1 funkcija je monotono opadajuća.
(∀x1 , x2 ∈ R ) ( x1 < x2 ⇒ log a x1 > log a x2 )
10. Ako je log a x1 = log a x2 onda je x1 = x2 .
Logaritam za osnovu 10 označavamo sa log i zovemo dekadni logaritam, a logaritam

za osnovu e označavamo sa ln i zovemo prirodni logaritam.
r
x r = eln x = er ln x x > 0, r ∈ R .
26. Rešiti eksponencijalnu jednačinu:

a) 2 x −3 = 16
x +3
−3 x ⎛ 1 ⎞
b) 9 =⎜ ⎟
⎝ 27 ⎠
Rešenje:
a) 2 x −3 = 16 ⇒ 2 x −3 = 24
x −3 = 4 ⇒ x = 7
x +3 x +3
−3 x ⎛ 1 ⎞ 2 −3 x ⎛1⎞
b) 9 =⎜ ⎟ ⇒ (3 ) =⎜ 3 ⎟
⎝ 27 ⎠ ⎝3 ⎠
3( x + 3)
⎛1⎞
3−6 x = ⎜ ⎟ ⇒ 3−6 x = 3−3( x +3) ⇒ 3−6 x = 3−3 x −9
⎝3⎠
−6 x = −3 x − 9 ⇒ −6 x + 3 x = −9
−3 x = −9 ⇒ x = 3 .
23
x +1
2 x−2
100 ⋅10 = 1000 9
Rešenje:
x +1 x +1
100 ⋅102 x − 2 = 1000 9
⇒ 102 ⋅102 x − 2 = (103 ) 9
x+1 x +1
3⋅
2+ 2 x − 2
10 = 10 93
⇒ 10 = 102x 3
x +1
2x = / ⋅3
3
6x = x +1
1
5x = 1 ⇒ x = .
5
28. Rešiti nejednačinu:

57 x +3 > 5−3
Rešenje:
( y = a x rastuća funkcija za a > 1 )

57 x +3 > 5−3 ⇒ 7 x + 3 > −3
6
7 x > −6 ⇒ x > −
7
6
x ∈ (− , +∞)
7
29. Rešiti sistem:

2 x ⋅ 3 y = 12
2 y ⋅ 3x = 18
24
Rešenje:
2 x ⋅ 3 y = 12
2 y ⋅ 3x = 18
Podelimo prvu jednačinu drugom:
2 x ⋅ 3 y 12
=
2 y ⋅ 3x 18
2
2x− y ⋅ 3y− x =
3
1 2
2x− y ⋅ x− y
=
3 3
x− y
2x− y 2 ⎛ 2 ⎞ 2
= ⇒⎜ ⎟ =
3x − y 3 ⎝ 3 ⎠ 3
x − y = 1 ⇒ x = y +1
Na ovaj način smo dobili vezu između x i y . Zamenom x = y + 1 u prvu jednačinu
dobijamo:
21+ y ⋅ 3 y = 12
2 ⋅ 2 y ⋅ 3 y = 12
2 y ⋅ 3 y = 6 ⇒ (2 ⋅ 3) y = 6
6y = 6 ⇒ y = 1
y =1⇒ x = 2
Rešenje sistema: ( x = 2, y = 1) .

4 x +1 + 4 x = 320
Rešenje:
4 x +1 + 4 x = 320
4 ⋅ 4 x + 4 x = 320
25
5 ⋅ 4 x = 320 ⇒ 4 x = 64
4 x = 64 ⇒ 4 x = 43 ⇒ x = 3

x −1 x +1 x−2 x −3
3 2
−2 3
=2 3
+3 2
Rešenje:
x −1 x +1 x−2 x −3
3 2
−2 3
=2 3
+3 2
x −1 x −3 x−2 x +1
3 2
−3 2
=2 3
+2 3
x −3 x −2
3 2
(3 − 1) = 2 3
(1 + 2)
x −3 x−2
2⋅3 2
= 3⋅ 2 3
x −3 x−2
x −5 x −5
3 2
2 3
= ⇒3 2
=2 3
3 2
x −5
( 3) = ( 3 2) x −5
x −5 x −5 0
⎛ 3⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 3⎞
⎜⎜ 3 ⎟⎟ = 1 ⇒ ⎜⎜ 3 ⎟⎟ = ⎜⎜ 3 ⎟⎟
⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠
x −5 = 0 ⇒ x = 5
32. Izračunati vrednost izraza:

3log 5 25 + 2 log 3 27 − 4 log 2 8
Rešenje:
3log 5 25 + 2 log 3 27 − 4 log 2 8 =

3log 5 52 + 2 log 3 33 − 4 log 2 23 =
3 ⋅ 2 ⋅ log 5 5 + 2 ⋅ 3 ⋅ log 3 3 − 4 ⋅ 3 ⋅ log 2 2 =
3 ⋅ 2 ⋅1 + 2 ⋅ 3 ⋅1 − 4 ⋅ 3 ⋅1 = 6 + 6 − 12 = 0.
26
log(5 − x) + 2 log 3 − x = 1
Rešenje:
log(5 − x) + 2 log 3 − x = 1
Treba utvrditi za koje vrednosti promenljive x postoje logaritamske funkcije date u
zadatku:
5 − x > 0 ∧ 3- x > 0
x<5 ∧ x<3
Rešavamo jednačinu:
log(5 − x) + 2 log 3 − x = 1
log(5 − x) + log( 3 − x ) 2 = 1
log(5 − x) + log(3 − x) = 1
log10 (5 − x)(3 − x) = 1
(5 − x)(3 − x) = 10
15 − 5 x − 3x + x 2 = 10
x2 − 8x + 5 = 0
8 ± 64 − 20 8 ± 2 11
x1,2 = =
2 2
x1 = 4 − 11 x2 = 4 + 11
Treba proveriti da li ova rešenja zadovoljavaju uslov x < 3 .
Zaključujemo da ovom intervalu pripada rešenje x1 = 4 − 11, koje je rešenje naše
jednačine.

log x (5 x 2 ) ⋅ log 52 x = 1
Rešenje:
Oblast definisanosti : x > 0 ∧ x ≠ 1

log x (5 x 2 ) ⋅ log 52 x = 1
27
(log x 5 + log x x 2 ) ⋅ log 52 x = 1
(log x 5 + 2 log x x) ⋅ log 52 x = 1
(log x 5 + 2) ⋅ log 52 x = 1
1
( + 2) ⋅ log 52 x = 1
log 5 x
log 52 x
+ 2 ⋅ log 52 x = 1
log 5 x
log 5 x + 2 log 52 x − 1 = 0
Uvodimo smenu log 5 x = t i dobijamo sledeću kvadratnu jednačinu:
2t 2 + t − 1 = 0
−1 ± 1 + 8 −1 ± 3
t1,2 = =
4 4
1
t1 = −1, t2 =
2
1
Za t1 = −1 imamo log 5 x = −1 ⇒ x = 5−1 =
5
1 1 1
Za t2 = imamo log 5 x = ⇒ x = 5 2 = 5
2 2
1
Rešenja jednačine su: x1 = ∨ x2 = 5 .
5
28
VI TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE
Trigonometrija (lat.trigonon-trougao, metron-mera) je deo matematike koji izučava

zavisnost između strana i uglova trougla u ravni ili na površini sfere. Pomoću
trigonometrijskih funkcija moguće je odrediti nepoznatu dimenziju, ugao nagiba u
matematičkim i tehničkim proračunima.
Trigonometrijske funkcije su: sinus, kosinus, tangens, kotangens, sekans i kosekans.
Odnos naspramne stranice i hipotenuze nazivamo sinusnom funkcijom ili sinus i

zapisujemo kao sin.
Odnos nalegle stranice i hipotenuze nazivamo kosinusnom funkcijom ili kosinus i
zapisujemo cos.
Odnos naspramne i nalegle stranice naziva se tangens ili skraćeno tg, a odnos nalegle i
naspramne stranice naziva se kotangens ili skraćeno ctg.
Kosekans je recipročna vrednost sinusne funkcije ili skraćeno cosec (ili csc), a sekans je
recipročna vrednost kosinusne funkcije ili skraćeno sec.
a b
sin α = , cosα =
c c
a b c c
tgα = , ctgα = , cosecα = , secα = .
b a a b
Iz navedenih definicija izvodimo:

sin α cos α cosecα
tgα = , ctgα = = , tgα ⋅ ctgα =1 .
cos α sin α sec α
29
Sledeće osnovne relacije nazivaju se osnovni trigonometrijski identiteti ili Pitagorini
identiteti zasnovani na Pitagorinoj teoremi:
sin 2 α + cos 2 α = 1, 1+tg 2α =sec2α , 1+ctg 2α = cos ec 2α
Vrednosti trigonometrijskih funkcija:
Stepen Radijan Sin α Cos α Tg α Ctg α Sec α Cosec α
0º 0 0 1 0 ∞ 1 ∞
30º π 1 3 3 3 2 3 2
6 2 2 3 3
45º π 2 2 1 1 2 2
4 2 2
60º π 3 1 3 3 2 2 3
3 2 2 3 3
90º π 1 0 ∞ 0 ∞ 1
2
Osnovne trigonometrijske formule:

sin 2 α + cos 2 α = 1, sin α ⋅ cos ecα = 1, cos α ⋅ sec α = 1
tgα 1
sin α = 1 − cos 2 α = , cos α = 1 − sin 2 α =
± 1 + tg 2α ± 1 + tg 2α
sin α 1 1 − sin 2 α 1
tgα = = , ctgα = =
1 − sin α ctgα
2 sin α tgα
Funkcije zbira i razlike:

sin(α ± β ) = sin α cos β ± cos α sin β
cos(α ± β ) = cos α cos β ∓ sin α sin β
tgα ± tg β
tg (α ± β ) =
1 ∓ tgα tg β
ctgα ctg β ∓ 1
ctg (α ± β ) =
ctg β ± ctgα
30
Funkcije višestrukih uglova:
sin 2α = 2sin α cos α , sin3α =3sinα -sin 3α
cos 2α = cos 2 α − sin 2 α , cos3α =4cos3α − 3cos α
2tgα 3tgα − tg 3α
tg 2α = , tg 3α = ,
1 − tg 2α 1 − 3tg 2α
ctg 2α − 1 ctg 3α − 3ctgα
ctg 2α = , ctg3α =
2ctgα 3ctg 2α − 1
Zbir i razlika funkcija:

α +β α −β
sin α + sin β = 2sin cos
2 2
α +β α −β
sin α − sin β = 2 cos sin
2 2
α +β α −β
cos α + cos β = 2 cos cos
2 2
α +β α −β
cos α − cos β = −2sin sin
2 2
sin(α ± β ) sin(α ± β )
tgα ± tg β = , ctgα ± ctg β = ±
cos α cos β sin α sin β
cos(α − β ) cos(α + β )
tgα + ctg β = , ctgα − tg β =
cos α sin β sin α cos β
Proizvod funkcija:
1
sin α sin β = [ cos(α − β ) − cos(α + β )]
2
1
cos α cos β = [ cos(α − β ) + cos(α + β ) ]
2
1
sin α cos β = [sin(α − β ) + sin(α + β ) ]
2
Funkcije polovine ugla:

α
1 − cos α α 1 + cos α
sin 2 = , cos 2 =
2 2 2 2
α 1 − cos α α 1 + cos α
tg 2 = , ctg 2 =
2 1 + cos α 2 1 − cos α
31
Funkcije suprotnog ugla:
sin(−α ) = − sin α , cos( −α ) = cos α
tg (−α ) = −tgα , ctg (−α ) = −ctgα
Trigonometrijske jednačine:
Osnovna rešenja Sva rešenja
α =β α = β + 2 kπ , k ∈ Z
sin α = sin β
α =π −β α = π − β + 2 kπ , k ∈ Z
α =β α = β + 2 kπ , k ∈ Z
cos α = cos β
α = −β α = − β + 2 kπ , k ∈ Z
tgα = tg β α =β α = β + kπ , k ∈ Z
ctgα = ctg β α =β α = β + kπ , k ∈ Z
35. Dokazati sledeći identitet:

sin α 1 + cos α
=
1 − cos α sin α
Rešenje:
I način:
sin α 1 + cos α
=
1 − cos α sin α
sin α ⋅ sin α = (1 + cos α )(1 − cos α )
sin 2 α = 1 − cos 2 α
sin 2 α + cos 2 α = 1
II način:
sin α 1 + cos α
=
1 − cos α sin α
32
sin α sin α 2sin α2 cos α2
= =
1 − cos α 2sin 2 α2 2sin 2 α2
2 cos α2 cos α2 2 cos 2 α2 1 + cos α

= = =
2sin α2 cos α2 sin α sin α

1 1 + ctg 2α
=
sin 2 α − cos 2 α 1 − ctg 2α
Rešenje:
1 1 + ctg 2α
=
sin 2 α cos 2 α
+
1 sin 2 α + cos 2 α sin 2 α sin 2 α 1 + ctg 2α
= = =
sin 2 α − cos 2 α sin 2 α − cos 2 α sin 2 α cos 2 α 1 − ctg 2α
−
sin 2 α sin 2 α
37. Dokazati identitet:

sin 2 α cos 2 α
1− − = sin α ⋅ cos α
1 + ctgα 1 + tgα
Rešenje:
sin 2 α cos 2 α
1 + ctgα 1 + tgα
sin 2 α cos 2 α sin 2 α cos 2 α

1− − = 1− −
1 + ctgα 1 + tgα cos α sin α
1+ 1+
sin α cos α
sin 2 α cos 2 α sin 3 α cos3 α
1− − = 1− −
sin α cos α cos α sin α sin α + cos α sin α + cos α
+ +
sin α sin α cos α cos α
33
sin α + cos α − sin 3 α − cos3 α sin α + cos α − (sin 3 α + cos3 α )
=
sin α + cos α sin α + cos α
sin α + cos α − (sin α + cos α )(sin 2 α − sin α cos α + cos 2 α )
=
sin α + cos α
sin α + cos α − (sin α + cos α )(1 − sin α cos α )
=
sin α + cos α
(sin α + cos α ) (1 −1 + sin α cos α )
= = sin α cos α
sin α + cos α
38. Odrediti sva rešenja jednačine:

2sin 2 x + sin x = 0
Rešenje:
2sin 2 x + sin x = 0
sin x(2sin x + 1) = 0 ⇔ sin x = 0 ∨ 2sin x + 1 = 0
sin x = 0 ⇔ xk = kπ (k = 0, ±1, ±2,...)
1 7π 11π
2sin x + 1 = 0 ⇔ sin x = − ⇔ xm = + 2mπ ∨ xn = + 2nπ
2 6 6
(m, n = 0, ±1, ±2,...)
39. Za koje α važi formula:

1 − cos α sin α
=
1 + cos α 1 + cos α
Rešenje:
1 − cos α sin α
=
1 − cos α 1 + cos α sin α
⋅ =
1 + cos α 1 + cos α 1 + cos α
34
1 − cos 2 α sin α
=
(1 + cos α ) 2
1 + cos α
sin α sin α
= ⇒ sin α = sin α
Rešenje je: 2kπ ≤ α ≤ (2k + 1)π .
35
VII POLIEDRI
Poliedar je geometrijsko telo ograničeno sa četiri ili više površi i kome su ivice prave
duži. Poliedri se dele prema konveksnosti, simetričnosti, oblicima površi koje ih čine,
broju ivica koje se sastaju u jednom temenu. Naziv se poliedru daje prema broju površi
(tetraedar-4 površi, pentaedar-5, heksaedar-6,...) i prema obliku površi koje ga čine.
Najpoznatiji poliedri su prizma i piramida.
Prizma
Prizma je geometrijsko telo koje se sastoji od dva paralelna i podudarna mnogougla i

onoliko paralelograma koliko stranica ima jedan od tih mnogouglova. Mnogouglove
nazivamo osnove-baze prizme, a paralelogrami su bočne strane prizme. Bočne strane
prizme obrazuju omotač prizme. Visina prizme je duž koja je normalna na osnove prizme
i čije krajnje tačke pripadaju ravnima osnova prizmi.
Površina prizme izražava se formulom:

P = 2 B + M , gde je B površina baze, a M površina omotača.
Zapremina prizme izražava se formulom:

V = BH gde je B površina baze, a H visina prizme.
Pravilna četvorostrana prizma

Kocka:
B = a2 P = 6a 2
M = 4aH V = a3
D = (a 2) 2 + H 2 D=a 3
Kvadar:
P = 2(ab + ac + bc)
V = abc
D = a 2 + b2 + c2
36
Pravilna trostrana prizma
a2 3
B=
4
M = 3aH
Pravilna šestostrana prizma

a2 3
B=6
4
M = 6aH
Piramida
Piramida je geometrijsko telo ograničeno delom jedne rogljaste površi i jednim

mnogouglom. Teme roglja je vrh piramide. Mnogougao koji pripada presečenoj ravni je
osnova piramide, a stranice tog mnogougla su osnovne ivice piramide. Odsečci ivica
roglja su bočne ivice piramide, a trouglovi određeni stranama roglja su bočne strane
piramide. Bočne strane piramide čine omotač piramide. Duž normalna na osnovu
piramide, čija je jedna krajnja tačka vrh piramide, a druga pripada ravni osnove, naziva se
visina piramide. Visina bočne strane naziva se apotema.
Površina piramide izražava se formulom:

P = B + M , gde je B površina baze, a M površina omotača.
Zapremina piramide izražava se formulom:

1
V = BH , gde je B površina baze, a H visina prizme.
3
37
Pravilna četvorostrana piramida
B = a2
ah
M =4 = 2ah
2
Važne relacije:
2
⎛d ⎞
s = H +⎜ ⎟
2 2
⎝2⎠
2
⎛a⎞
s = h +⎜ ⎟
2 2
⎝2⎠
2
⎛a⎞
h = H +⎜ ⎟ ,
2 2
⎝2⎠
gde je a osnovna ivica, s bočna ivica, h visina bočne strane, d dijagonala osnove.
Pravilna trostrana piramida

a2 3
B=
4
ah
M =3
2
Važne relacije:
2
⎛a 3⎞
s = H + ⎜⎜
2 2
⎟⎟
⎝ 3 ⎠
2
⎛a 3⎞
h = H + ⎜⎜
2 2
⎟⎟
⎝ 6 ⎠
2
⎛a⎞
s = h +⎜ ⎟
2 2
⎝2⎠
38
Pravilna šestostrana piramida
a2 3
B=6
4
ah
M =6 = 3ah
2
Važne relacije:
s2 = H 2 + a2
2
⎛a⎞
s = h +⎜ ⎟
2 2
⎝2⎠
2
⎛a 3⎞
h = H + ⎜⎜
2 2
⎟⎟
⎝ 2 ⎠
Zarubljena piramida
Ako se n-tostrana piramida preseče sa ravni koja je paralelna ravni osnove dobija se
mnogougao homotetičan sa osnovom. Deo piramide između tih homotetičkih površi jeste
n-tostrana zarubljena piramida.
Površina zarubljene piramide se izražava formulom:

P = B1 + B2 + M , gde su B1 , B2 površina donje i gornje osnove, a M površina omotača.
Zapremina zarubljene piramide izražava se formulom:
H
V= ( B1 + B1 ⋅ B2 + B2 )
3
39
40. Pravilna četvorostrana prizma ima omotač 8m² i dijagonalu 3m. Izračunati njenu
zapreminu.
Rešenje:
M = 8m 2
D = 3m
V =?
V = BH = a 2 H
M = 4aH
2
4aH = 8 ⇒ H =
a
Dijagonala osnove je d = a 2 , pa primenom Pitagorine teoreme dobijamo:

d 2 + H 2 = D2
(a 2) 2 + H 2 = 32
2a 2 + H 2 = 9
2
⎛2⎞
2a + ⎜ ⎟ = 9
2
⎝a⎠
4
2a 2 + 2 = 9 / ⋅a 2
a
2a + 4 = 9a 2
4
2a 4 − 9 a 2 + 4 = 0
Uvodimo smenu a 2 = t , pa poslednja jednačina postaje:
2t 2 − 9t + 4 = 0
9 ± 81 − 32 9 ± 7
t1,2 = =
4 4
1
t1 = 4, t2 =
2
t1 = 4 ⇒ a 2 = 4 ⇒ a = 2
2
a1 = 2 ⇒ H1 = =1
2
40
V1 = a12 H1 = 4 ⋅1 = 4m3
1 1 1
t2 = ⇒ a2 = ⇒ a =
2 2 2
1 2
a2 = ⇒ H2 = =2 2
2 1
2
1
V2 = a2 2 H 2 = ⋅ 2 2 = 2m3
2
41. Površina prave trostrane prizme jednaka je 1440 cm², a njena visina je
16 cm. Izračunati osnovne ivice prizme, ako se one odnose kao 17:10:9.
Rešenje:
P = 1440cm 2
H = 16cm
a : b : c = 17 :10 : 9
a , b, c = ?
P = 2B + M
1440 = 2 B + M
a : b : c = 17 :10 : 9 = k
a = 17k , b = 10k , c = 9k
Površinu osnove izračunaćemo primenom Heronovog obrasca:
a+b+c
B = s ( s − a )( s − b)( s − c) , gde je s = poluobim trougla.
2
a + b + c 17k + 10k + 9k
s= = = 18k
2 2
B = s ( s − a)( s − b)( s − c) = 18k (18k − 17k )(18k − 10k )(18k − 9k ) =
= 18k ⋅ k ⋅ 8k ⋅ 9k = 36k 2
M = (a + b + c) H = (17k + 10k + 9k ) ⋅16 = 36k ⋅16 = 576k
41
P = 2B + M
1440 = 2 ⋅ 36k 2 + 576k
72k 2 + 576k − 1440 = 0/ : 72
k 2 + 8k − 20 = 0
−8 ± 64 + 80 −8 ± 12
k1,2 = =
2 2
k1 = −10, k2 = 2
Odbacujemo negativno rešenje, tj. rešenje poslednje jednačine je k2 = 2 .
a = 34, b = 20, c = 18 .
42. Date su osnovna ivica a = 10cm i visina H = 12cm pravilne četvorostrane piramide.
Odrediti njenu površinu i zapreminu.
Rešenje:
a = 10cm
H = 12cm ha
P, V = ?
a/2
a
1 1
V = BH = a 2 H
3 3
1 2
V = 10 ⋅12 = 400cm3
3
aha
P = B + M = a2 + 4 = a 2 + 2aha
2
Treba odrediti visinu bočne strane. Primenjujemo Pitagorinu teoremu:
2
⎛a⎞
H + ⎜ ⎟ = ha 2
2
⎝2⎠
122 + 52 = ha 2
169 = ha 2 ⇒ ha = 13
P = a 2 + 2aha = 102 + 2 ⋅10 ⋅13 = 360cm 2
42
43. Osnovne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide su 2m i 6m. Bočna strana
nagnuta je prema većoj osnovi pod uglom od 60º. Izračunati zapreminu te piramide.
Rešenje:
a = 6m
a1 = 2m
Q
α = 60°
O1
a1
V =?
H
a
P
S
O
a
H
V= ( B1 + B1 B2 + B2 )
3
H =?
1a 3 16 3
OP = = = 3
3 2 3 2
1 a1 3 1 2 3 3
QO1 = = =
3 2 3 2 3
PS = PO − QO1
2 3
PS =
3
Iz trougla PSQ imamo sledeće:
H
tg 60° = 2 3
⇒ H = tg 60° ⋅ 2 3 3 = 3 ⋅ 2 3 3 = 2
3
H =2
Q O1
h
H
60°
P S O
43
a 2 3 36 3
B1 = = =9 3
4 4
B1 B2 = 9 3 ⋅ 3 = 3 3
H
V= ( B1 + B1 B2 + B2 )
3
2
V = (9 3 + 3 3 + 3)
3
2 26 3 3
V = 13 3 = m
3 3
44. Osnova piramide je pravougaonik čija je površina S i ugao između dijagonala 60º.
Odrediti zapreminu piramide ako su bočne ivice nagnute prema ravni osnove pod uglom
od 45º.
Rešenje:
B=S
d
∠d1Od 2 = 60° H=
2
α = 45° B = 2 PBOC + 2 PABO
d d
sin 60° d d
sin120°
V =? B=2 2 2
+2 2 2
2 2
1 d 2 23 d 2 23 3 2
V = BH B= + = d
3 4 4 4
45° D C
60° 120°
d
O
A B
45°
44
3 2
d =S
4
4S 2 S
4S = 3d 2 ⇒ d 2 = ⇒d = 4
3 3
S 1 1 S S S
H= ⇒ V = BH = S 4 = 4
27
4
3 3 3 3 9
45. Ivice pravouglog paralelepipeda a, b, c , koje polaze iz jednog temena, odnose se kao
m : n : p , a dijagonala osnove (a, b) je d . Izračunati površinu i zapreminu
paralelepipeda.
Rešenje:
a :b:c = m:n: p
d
P, V = ?
c
b d
a :b:c = m:n: p = k
a = mk
b = nk
c = pk
a 2 + b2 = d 2
k 2 m2 + k 2 n2 = d 2
k 2 (m 2 + n 2 ) = d 2
d2 d
k2 = ⇒k =
m +n
2 2
m2 + n2
45
md
a=
m2 + n2
nd
b=
m2 + n2
pd
c=
m2 + n2
P = 2(ab + bc + ac)
⎛ md nd nd pd md pd ⎞
P = 2⎜ + + ⎟=
⎝ m +n m +n m +n m +n m2 + n2 m2 + n2 ⎠
2 2 2 2 2 2 2 2
mnd 2 + npd 2 + mpd 2 2d 2 (mn + np + mp )

P=2 =
m2 + n2 m2 + n2
md nd pd mnpd 3
V = abc = ==
m2 + n2 m2 + n2 m2 + n2 ( m 2 + n 2 )3
46
VIII OBRTNA TELA
Obrtna površ je površ koju obrazuje jedna linija koja se rotira oko jedne stalne prave.
Linija koja izvodi kretanje naziva se izvodnica, a stalna prava osa rotacije. Telo
ograničeno jednom obrtnom površi ili delom obrtne površi i ravnima normalnim na osu
rotacije naziva se obrtno ili rotaciono telo.
Valjak
Površ obrazovana kretanjem prave koja ostaje stalno paralelna samoj sebi naziva se
cilindrična površ. Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim
ravnima i delom cilindrične površi, čije su izvodnice normalne na ravni tih krugova.
Krugovi su osnove valjka. Omotač valjka naziva se deo cilindrične površi između ravni
osnova. Visina valjka je duž normalna na osnove sa krajnjim tačkama u osnovama.
Površina valjka izražava se formulom:

P = 2B + M
B = r 2π , M = 2rπ H
gde je B površina osnove, M površina omotača valjka, r poluprečnik osnove, H visina

valjka.
Zapremina valjka izražava se formulom:
V = BH
Osni presek valjka je pravougaonik sa stranicama H i 2r i dobija se presekom valjka i

ravni koja sadrži osu valjka.
Poprečni presek valjka je krug poluprečnika r i nastaje presekom valjka i ravni koja je
paralelna ravni osnove.
Ravnostrani valjak je onaj valjak kod koga je 2r = H .
47
Kupa
Ako se prava kreće tako da stalno prolazi kroz jednu istu tačku, onda se nastala površ
naziva konusna površ. Tačka kroz koju prolazi prava naziva se vrh konusne površi, a
sama pokretna prava izvodnica ili generatrisa.
Prava kružna konusna površ je obrtna površ čija osa rotacije spaja vrh i centar kruga.
Ako se prava kružna konusna površ preseče jednom ravni normalnoj na osu, onda ta
ravan i deo kružne konusne površi obrazuju jedno obrtno telo koje se naziva prava
kružna kupa ili samo prava kupa.
Deo presečene ravni ograničen konusnom površi (krug) je osnova kupe, a deo konusne
površi između vrha i osnove je omotač kupe. Izvodnice konusne površi, koje pripadaju
omotaču kupe, nazivaju se izvodnice kupe. Rastojanje između vrha i ravni osnove kupe je
visina kupe, a duž koja spaja vrh sa središtem osnove osa kupe. Osa prave kupe je ujedno
i njena visina.
Zarubljena kupa je deo kupe ograničen osnovom kupe, jednom ravni paralelnom sa
osnovom i odgovarajućim delom konusne površi. Osnova pune kupe, iz koje je dobijena
zarubljena kupa, i krug u preseku kupe i date ravni, nazivaju se osnove zarubljene kupe.
Površina kupe izražava se formulom:

P = B+M
B = r 2π
M = rπ s
Zapremina kupe izražava se formulom:

1
V = BH
3
Važna relacija:
s2 = r 2 + H 2
48
Površina zarubljene kupe:
P = B1 + B2 + M gde su B1 , B2 površina donje i gornje osnove sa poluprečnicima R i r ,
a M površina omotača.
B1 = R 2π
B2 = r 2π
M = ( R + r )π s
r
H s
Zapremina zarubljene kupe:

1
V = H ( B1 + B1 B2 + B2 )
3
πH 2
V= ( R + Rr + r 2 )
3
Lopta
Geometrijsko mesto tačaka u prostoru podjednako udaljenih od jedne iste tačke (centra)
jeste jedna površ, koja se naziva sfera ili loptina površ.
Telo ograničeno sferom naziva se lopta.
Duž koja spaja centar sa jednom tačkom sfere jeste njen poluprečnik (radijus), a duž
koja spaja dve proizvoljne tačke sfere je tetiva sfere. Tetiva koja prolazi kroz centar sfere
naziva se prečnik (dijametar).
Sfera može nastati i rotiranjem polukruga oko njegovog prečnika. U tom slučaju centar
polukruga je istovremeno i centar sfere, a njegov poluprečnik je i poluprečnik sfere.
Prema tome, sfera je obrtna površ, a lopta obrtno telo.
49
Površina lopte izražava se formulom:
P = 4 R 2π , gde je R poluprečnik lopte.
4 3
Zapremina lopte se izražava formulom: V = Rπ
3
46. Koliko je kvadratnih metara metalnog lima potrebno za izradu cilindričnog dimnjaka
visine 18m i prečnika 65cm?
Rešenje:
H = 18m
2r = 65cm ⇒
r = 32.5cm = 0.325m
M =?
M = 2rπ H
M = 0.65 ⋅ 3.14 ⋅18
M = 36.74m 2
47. U kružnom valjku upisana je trostrana prizma, a u prizmu je upisan valjak. Odrediti
razmeru zapremina tih valjaka.
50
Rešenje:
R
h
r
a 3
h=
2
1 1a 3 a 3
r = h⇒r = =
3 3 2 6
2 2a 3 a 3
R= h⇒ R= =
3 3 2 3
V1 = B1 H = r 2π H
V2 = B2 H = R 2π H
a 3 2 3a 2
( )
r2 π H r2 3a 2 ⋅ 9 1
V1 : V2 = 2 = 2 = 6 = 362 = 2 =
R πH R a 3 2 3a 3a ⋅ 36 4 4
( )
3 9
V1 : V2 = 1: 4
48. Izračunati površinu i zapreminu kupe, ako je njena izvodnica za 1 cm duža od visine,
a prečnik osnove je 1 dm.
Rešenje:
2 r = 1dm ⇒ r = 5cm
H + 1cm = s
P, V = ?
P = B+M
P = r 2π + π rs
r 2 + H 2 = s 2 ⇒ r 2 + H 2 = ( H + 1) 2 ⇒ 52 + H 2 = H 2 + 2 H + 1 ⇒
51
⇒ 2 H = 24 ⇒ H = 12cm ⇒ s = H + 1 = 13cm
P = 52 π + π ⋅ 5 ⋅13 = 25π + 65π = 90π cm2
1 1
V = r 2π H = 52 ⋅ π ⋅12 = 100π cm3
3 3
49. Površina lopte jednaka je površini omotača valjka opisanog oko te lopte. Dokazati.
Rešenje:
PL = M V , 2 R = H , PL = 4 R 2π
2R H
M V = 2 Rπ H = 2 Rπ ⋅ 2 R = 4 R 2π = PL
⇒ PL = M V
50. Visina kupe je 12cm, a površina osnog preseka je 42 cm². Odrediti površinu osnove i
izvodnicu kupe.
Rešenje:
H = 12cm
POP = 42cm 2
2rH
POP = = rH
2
42 = r ⋅12 ⇒ r = 3.5cm
B = r 2π = 3.52 π = 12.25 ⋅ 3.14 = 38.465cm 2
s = r 2 + H 2 = (3.5) 2 + 122 = 12.25 + 144 = 156.25 = 12.5cm
52
IX ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI
Tačka
1. Rastojanje između dve tačke

Neka su u odnosu na izabrani koordinatni sistem XOY date tačke M 1 ( x1 , y1 ) i
M 2 ( x2 , y2 ) . Njihovo rastojanje određuje se pomoću formule:
d = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2 .
2. Deljenje duži u datoj razmeri. Koordinate sredine duži.

Ako je tačka M ( x, y ) unutrašnja tačka duži M 1M 2 ( M 1 ( x1 , y1 ) i M 2 ( x2 , y2 ) ) i ako je
MM 1
data razmera λ = u kojoj tačka M deli duž M 1M 2 , onda se koordinate tačke M
MM 2
određuju obrascima:
x1 + λ x2 y + λ y2
x= , y= 1 .
1+ λ 1+ λ
Ako je tačka M središte duži M 1M 2 ( λ = 1 ) njene koordinate su:
x1 + x2 y +y
x= , y= 1 2 .
2 2
3. Površina trougla
Neka su M 1 ( x1 , y1 ) , M 2 ( x2 , y2 ) , M 3 ( x3 , y3 ) temena datog trougla M 1M 2 M 3 određena
pomoću naznačenih koordinata u odnosu na izabrani pravougli koordinatni sistem XOY .
Tada je površina trougla data obrascem:
1
P= x1 ( y2 − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) .
2
Prava linija
1. Jednačina y = kx + n predstavlja eksplicitni oblik jednačine prave; k = tgα je

koeficijent pravca prave; α je ugao koji prava gradi sa pozitivnim delom x -ose,
a n je odsečak koji prava odseca na ordinatnoj ( y ) osi. Odsečak koji prava odseca
n
na apscisnoj ( x ) osi je m = − .
k
53
x y
2. Jednačina + = 1 , ( m ≠ 0, n ≠ 0 ) predstavlja segmentni oblik jednačine prave;
m n
m i n su odsečci prave na koordinatnim osama.
3. Jednačina Ax + By + C = 0 , naziva se opšti oblik jednačine prave ili Dekartova
jednačina prave linije, gde su A, B i C realni parametri.
4. Tangens ugla ϕ , koji grade dve prave koje se seku, a čiji su koeficijenti k1 i k2
određuje se obrascem:
k2 − k1 k −k
tgϕ = (orijentisani ugao); tgϕ = 2 1 (apsolutni ugao);
1 + k1k2 1 + k1k2
5. Koeficijenti pravaca k1 i k2 paralelnih pravih zadovoljavaju uslov k1 = k2 .

6. Dve prave su normalne ako njihovi koeficijenti pravaca zadovoljavaju uslov:
1
k1 = − .
k2
7. Jednačina pramena pravih koje prolaze kroz datu tačku M ( x1 , y1 ) , a imaju
proizvoljni koeficijent k ima oblik: y − y1 = k ( x − x1 ) .
y2 − y1
8. Jednačina y − y1 = ( x − x1 ) predstavlja pravu liniju koja prolazi kroz dve
x2 − x1
y −y
date tačke M 1 ( x1 , y1 ) i M 2 ( x2 , y2 ) ; izraz k = 2 1 je njen koeficijent pravca.
x2 − x1
9. Odstojanje d tačke M ( x1 , y1 ) od prave Ax + By + C = 0 dato je formulom:
Ax1 + By1 + C
d= .
A2 + B 2
Kružnica
Kružnica je skup tačaka u ravni čija su rastojanja od jedne stalne tačke, jednaka datoj
veličini.
Jednačina kružnice
Opšta jednačina kružnice je:
( x − p)2 + ( y − q)2 = r 2
54
y
•
S ( p•, q )
• x
O
gde je S ( p, q ) centar kružnice, a r poluprečnik. Ako se centar kružnice nalazi u

koordinatnom početku onda je p = q = 0 , pa jednačina kružnice ima oblik:
x2 + y 2 = r 2 .
y
r
x
Ako je jednačina kružnice data u obliku

x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0
tada je
d e
p=− , q=− i r= p2 + q2 − f
2 2
Prava i kružnica
Prava y = kx + n je tangenta kružnice x 2 + y 2 = r 2 , ako je zadovoljena relacija

r 2 (k 2 + 1) = n 2 .
Prava y = kx + n je tangenta kružnice ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 , ako je zadovoljena
relacija:
r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2 .
55
y
r
S ( p•, q )
y=kx+n
• x
Prava Ax + By + C = 0 je tangenta kružnice ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 , ako je zadovoljena

relacija:
( Ap + Bq + C ) 2
r2 = .
A2 + B 2
Ako je M ( x1 , y1 ) neka tačka kružnice ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 , jednačina tangente
kružnice u toj tački glasi:
( x − p)( x1 − p) + ( y − q)( y1 − b) = r 2 .
Elipsa
Elipsa je skup tačaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje tačke od dveju
datih tačaka stalan broj.
Zbir rastojanja r1 + r2 = 2a , r1 i r2 su potezi elipse; stalne tačke F1 (−e, 0) i F2 (e, 0) , čije
je rastojanje F1 F2 = 2e nazivaju se žižama elipse. Duži A1 A2 = 2a i B1 B2 = 2b su velika i
mala osa; a duži OA2 = a i OB2 = b su poluose elipse. Broj e = a 2 − b 2 , ( e < a ) je
linearna ekscentričnost elipse.
y
B2 (0, b)
• •
A1 (− a, 0) F1 (−e, 0) F2 (e, 0) A2 (a, 0) x
B1 (0, −b)
56
Jednačina elipse
x2 y 2
Jednačina 2 + 2 = 1 ili b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ( a > b ) predstavlja centralnu jednačinu
a b
elipse.
x2 y 2
Prava y = kx + n dodiruje elipsu + = 1 ako je a 2 k 2 + b 2 = n 2 .
a 2 b2
x2 y 2 xx yy
Jednačina tangente elipse 2 + 2 = 1 u njenoj tački M ( x1 , y1 ) je 21 + 21 = 1 .
a b a b
Hiperbola
Hiperbola je skup tačaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje tačke od

dveju datih tačaka stalan broj.
Razlika rastojanja označava se sa r1 − r2 = 2a , ( a > 0 ), r1 i r2 su potezi hiperbole; stalne
tačke F1 (−e, 0) i F2 (e, 0) , čije je rastojanje F1 F2 = 2e nazivaju se žižama hiperbole
( a < e ). Broj e = a 2 + b 2 je linearni ekscentritet hiperbole.
• •
−a a
F1 (−e, 0) F2 (e, 0)
−b
Jednačina hiperbole
x2 y 2
Jednačina 2
− 2 = 1 ili b 2 x 2 − a 2 y 2 = a 2b 2 predstavlja centralnu jednačinu hiperbole.
a b
x2 y 2
Prava y = kx + n dodiruje hiperbolu − = 1 ako je a 2 k 2 − b 2 = n 2 .
a 2 b2
b b
Prave y = x i y = − x su jednačine asimptote hiperbole.
a a
x2 y 2 xx yy
Jednačina tangente hiperbole 2
− 2 = 1 u njenoj tački M ( x1 , y1 ) je 21 − 21 = 1 .
a b a b
57
Parabola
Parabola je skup tačaka u ravni s osobinom da je rastojanje svake tačke od jedne stalne
tačke jednako odstojanju te tačke od jedne stalne prave.
⎛p ⎞ p
Stalna tačka F ⎜ , 0 ⎟ je žiža parabole, a stalna prava čija je jednačina x + = 0 je
⎝2 ⎠ 2
direktrisa parabole.
•
F ( p / 2,0)
Odstojanje tačke F od direktrise obeležava se sa p i naziva se parametar parabole;

koordinatni početak je teme parabole.
Jednačina parabole
Jednačina y 2 = 2 px predstavlja konačni oblik jednačine parabole, koja leži u desnoj

poluravni, ima teme u koordinatnom početku, a osa joj se poklapa sa osom Ox .
Jednačina y 2 = −2 px predstavlja konačni oblik jednačine parabole, koja leži u levoj
poluravni, ima teme u koordinatnom početku, a osa joj se poklapa sa osom Ox .
Prava y = kx + n dodiruje parabolu y 2 = 2 px ako je p 2 = 2knp .
Jednačina tangente parabole y 2 = 2 px u njenoj tački M ( x1 , y1 ) je yy1 = p( x + x1 ) .
51. Na y -osi odrediti onu tačku koja je podjednako udaljena od tačaka A(2, −4) i
B(6, −2) .
Rešenje:
Kako tačka pripada y -osi tražimo je u obliku C (0, y ) .

d ( A, C ) = d ( B, C )
58
Koristeći formulu za rastojanje između dve tačke d = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2 dobijamo:
(0 − 2) 2 + ( y + 4) 2 = (0 − 6) 2 + ( y + 2) 2 / 2
4 + ( y + 4) 2 = 36 + ( y + 2) 2
4 + y 2 + 8 y + 16 = 36 + y 2 + 4 y + 4
8 y − 4 y = 40 − 20
4 y = 20
y=5
52. Data su dva susedna temena paralelograma A(−3,5) i B(1, 7) , kao i presečna tačka
dijagonala M (1,1) . Odrediti koordinate druga dva temena.
Rešenje:
Treba odrediti temena C ( x1 , y1 ) i D( x2 , y2 ) .
Kako se dijagonale paralelograma polove, to je tačka M središte duži AC i BD .

Iz relacije da je M središte duži AC dobijamo:
59
−3 + x1
= 1 ⇒ − 3 + x1 = 2 ⇒ x1 = 5
2
5 + y1
= 1 ⇒ 5 + y1 = 2 ⇒ y1 = −3
2
Iz relacije da je M središte duži BD dobijamo:
1 + x2
= 1 ⇒ 1 + x2 = 2 ⇒ x2 = 1
2
7 + y2
= 1 ⇒ 7 + y2 = 2 ⇒ y2 = −5
2
Tražena temena su C (5, −3) i D(1, −5) .
53. Tačke A(−4, −2) , B(2, 4) i C (−3, y ) su temena trougla. Odrediti y tako da površina
trougla bude 21.
Rešenje :
Polazimo od obrasca za površinu trougla:

1
P= x1 ( y2 − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 )
2
1
21 = −4(4 − y ) + 2( y + 2) − 3(−2 − 4)
2
42 = −16 + 4 y + 2 y + 4 + 18
42 = 6 y + 6
⎧6 y + 6, y > -1
42 = 6 y + 6 = ⎨
⎩-(6 y + 6), y < -1
Prvo rešenje:
42 = 6 y + 6 ⇒ 6 y = 36 ⇒ y = 6
Drugo rešenje:
42 = −(6 y + 6) ⇒ 6 y = −48 ⇒ y = −8 .
54. Temena trougla su A(2, −4) , B (7, 6) i C (12,1) . Tačka M deli stranu AB u razmeri
2:3, a tačka N stranu BC u razmeri 3:2; odrediti:
60
a) površine trougova ABC , MNB i površinu trapeza ACMN
b) razmeru površina trouglova ABC i MNB
Rešenje:
2 AM
a) S obzirom da tačka M ( xM , yM ) deli stranu AB u razmeri 2:3 to je = . Na
3 MB
osnovu ove razmere određujemo koordinate tačke M :
2 2
2 + ⋅7 −4 + ⋅ 6
xM = 3 = 4, y = 3 =0
M
2 2
1+ 1+
3 3
M (4, 0)
3 BN
S obzirom da tačka N ( xN , y N ) deli stranu BC u razmeri 3:2 to je = . Na osnovu
2 NC
ove razmere određujemo koordinate tačke N :
3 3
7 + ⋅12 6 + ⋅1
xN = 2 = 10, y N = 2 =3
3 3
1+ 1+
2 2
N (10,3)
Površina trougla MNB :
1 27
P MNB = 4 ⋅ (3 − 6) + 10 ⋅ (6 − 0) + 7 ⋅ (0 − 3) =
2 2
Površina trougla ABC :
1 75
P ABC = 2 ⋅ (6 − 1) + 7 ⋅ (1 + 4) + 12 ⋅ (−4 − 6) =
2 2
Površina trapeza ACMN :
75 27 48
P ACMN = P ABC − P MNB = − = = 24
2 2 2
75
P ABC 25
b) = 2 =
P MNB 27 9
2
P ABC : P MNB = 25 : 9
61
55. U jednačini 3 y − 5 x + 4 p − 3 = 0 odrediti parametar p tako da prava:
a) prolazi kroz koordinatni početak
b) da odseca na y -osi odsečak 3.
Rešenje:
Jednačinu 3 y − 5 x + 4 p − 3 = 0 svodimo na eksplicitni oblik:

5 −4 p + 3
y= x+
3 3
a) Kako prava prolazi kroz koordinatni početak, tačka O(0, 0) zadovoljava jednačinu
prave:
−4 p + 3 3
0 = 0+ ⇒ −4p +3 = 0 ⇒ p =
3 4
−4 p + 3 3
b) Odsečak n na y -osi je 3, odnosno = 3⇒ −4p +3 = 9 ⇒ p = −
3 2
56. Prava prolazi kroz tačku M (−5, 4) i sa koordinatnim osama zaklapa trougao površine
P = 5 . Odrediti njenu jednačinu.
Rešenje:
Jednačinu prave tražimo u obliku y = kx + n

x1 y1
P AOB = 5 ⇒ 5 =
2
n n2 n2
x1 = − , y1 = n ⇒ − = 10 ⇒ k = −
k k 10
Kako tačka M (−5, 4) pripada pravoj, ona zadovoljava njenu jednačinu: 4 = −5k + n .
Rešavamo sistem:
⎧4 = −5k + n
⎪
⎨ n2 ⇒ n 2 + 2n − 8 = 0
⎪k = −
⎩ 10
62
Rešenja sistema su:
8
n1 = −4, k1 = −
5
2
n2 = 2, k2 = −
5
Dobijamo dve prave koje zadovoljavaju postavljene uslove:
8 2
y = − x−4 i y = − x+2.
5 5
57. Odrediti ugao pod kojim se seku prave:

a) x + 2 y − 9 = 0 i x − 3 y + 14 = 0
b) x 3 − y + 4 = 0 i x 3 + y − 4 = 0
Rešenje:
1 9 1 14
a) Zapišimo prave u eksplicitnom obliku: y = − x + i y = x +
2 2 3 3
1 1 k −k
Koeficijenti pravca ovih pravih su k1 = − i k2 = . Koristeći obrazac tgϕ = 2 1
2 3 1 + k1k2
1 1
+
dobijamo tgϕ = 3 2 = 1 ⇒ ϕ = 45° . Ako uzmemo k = 1 i k = − 1 dobijamo
1 2
1 1 3 2
1− ⋅
3 2
tgϕ = −1 ⇒ ϕ = 135°
a) y = 3x + 4 y = − 3x + 4 , k1 = 3 i k2 = − 3
tgϕ = 3 ⇒ ϕ = 60°
U slučaju k1 = − 3 i k2 = 3 dobijamo tgϕ = − 3 ⇒ ϕ = 120° .
58. Odrediti tačku R simetričnu s tačkom P(−5,13) u odnosu na pravu 2 x − 3 y − 3 = 0 .
Rešenje:
Obeležimo datu pravu sa p : 2x − 3y − 3 = 0 i zapišimo je u eksplicitnom
2
obliku: y = x − 1.
3
63
Neka tačke P i R pripadaju nekoj pravoj q , koja je zbog simetričnosti tačaka normalna
na pravu p .
Koristeći obrazac za jednačinu prave kroz dve tačke dobijamo jednačinu prave q :
y − 13
y − 13 = R ( x + 5) , gde su xR i yR koordinate tačke R koje treba odrediti.
xR + 5
• •
S obzirom da su prave ortogonalne imamo da je k p ⋅ kq = −1 , gde su k p i kq koeficijenti

pravaca pravih.
2 3
kp = ⇒ kq = −
3 2
yR − 13 3 11 − 3 xR
= − ⇒ yR =
xR + 5 2 2
Kako su tačke P i R simetrične u odnosu na pravu p imamo da je d ( P, p) = d ( R, p )
2 ⋅ (−5) − 3 ⋅13 − 3 2 xR − 3 y R − 3
=
2 +3
2 2
22 + 32
52 = 2 xR − 3 yR − 3
11 − 3 xR
52 = 2 xR − 3 − 3 / ⋅2
2
104 = 4 xR − 33 + 9 xR − 6
143 = 13xR
11 − 3 xR 11 − 33
11 = xR ⇒ yR = = = −11
2 2
Tačka simetrična tački P je R(11, −11) .
59. Naći jednačinu prave koja prolazi kroz presek y -ose i prave 3x + 2 y − 6 = 0 i
paralelna je pravoj x − 2 y + 3 = 0 .
64
Rešenje:
Treba odrediti presečnu tačku y -ose i prave 3x + 2 y − 6 = 0 . Rešavamo sistem:
⎧x = 0
⎨
⎩3x + 2 y − 6 = 0
Rešenje je tačka A(0,3) . Dakle treba odrediti jednačinu prave q koja sadrži tačku A i
paralelna je pravoj x − 2 y + 3 = 0 . Paralelne prave imaju jednake koeficijente pravaca.
1 3 1 1
p : x − 2y + 3 = 0 ⇒ y = x + ⇒ k p = ⇒ kq =
2 2 2 2
1
Jednačinu prave q tražimo u obliku y = kq x + nq , odnosno y = x + nq . Tačka A(0,3)
2
pripada traženoj pravoj: 3 = 0 + nq ⇒ nq = 3 .
1
Tražena prava ima jednačinu: y = x + 3.
2
60. Iz tačke A(6,9) polazi svetlosni zrak pod uglom od 45° prema pozitivnom delu ose
Ox , dolaskom do ose Ox zrak se odbije od nje. Odrediti jednačinu padajućeg i
odbijenog zraka.
Rešenje:
Padajući zrak sadrži tačku A(6,9) i pada pod uglom od 45° ⇒ k = tg 45° = 1
y = kx + n ⇒ 9 = 6 + n ⇒ n = 3
Jednačina padajućeg zraka: y = x + 3 .
65
Ugao pod kojim zrak pada jednak je uglu pod kojim se zrak odbija, što znači da je ugao
koji odbijeni zrak zaklapa za pozitivnim delom ose Ox 135° , odnosno k = tg135° = −1 .
Padajući zrak seče osu Ox u tački koji dobijamo rešavanjem sistema:
⎧y = 0
⎨ ⇒ x = −3
⎩y = x +3
Rešenje je tačka B(−3, 0) koja pripada i odbijenom zraku:
y = kx + n ⇒ 0 = 3 + n ⇒ n = −3
Jednačina odbijenog zraka: y = − x − 3 .
45° 45°
61. Tačka A(−4,5) je teme kvadrata čija dijagonala leži na pravoj 7 x − y + 8 = 0 .

Napisati jednačine stranica i druge dijagonale kvadrata.
Rešenje:
d2
d1
Zamenjujući koordinate tačke A u jednačinu 7 x − y + 8 = 0 vidimo da joj ona ne pripada.

d1 : 7 x − y + 8 = 0 , A ∈ d 2
1
d1 ⊥ d 2 ⇒ kd1 kd2 = −1 , kd1 = 7 ⇒ kd2 = −
7
66
1
d 2 : y − 5 = − ( x + 4) ⇒ 7 y + x - 31 = 0 .
7
Tražimo presečnu tačku S dijagonala kvadrata. Rešavamo sistem:
⎧7 x − y + 8 = 0 1 9
⎨ ⇒ x=− ,y=
⎩ x + 7 y − 31 = 0 2 2
⎛ 1 9⎞ 1 9
S ⎜ − , ⎟ , xS = − , yS =
⎝ 2 2⎠ 2 2
Određujemo koordinate temena C ( xC , yC )
x A + xC
xS = ⇒ xC = 2 xS − x A ⇒ xC = 3
2
y + yC
yS = A ⇒ yC = 2 yS − y A ⇒ yC = 4
2
2 2
⎛ 1 ⎞ ⎛9 ⎞ 5 2
d ( A, S ) = ⎜ − + 4 ⎟ + ⎜ − 5 ⎟ =
⎝ 2 ⎠ ⎝2 ⎠ 2
5 2
d ( A, S ) = d ( B, S ) = d ( D, S ) =
2
2 2
⎛ 1⎞ ⎛ 9⎞
d ( A, S ) = d ( B, S ) = d ( D, S ) = ⎜ x + ⎟ + ⎜ y − ⎟
⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠
Tačke B i D pripadaju dijagonali d1 : 7 x − y + 8 = 0 .
Rešavamo sistem:
⎧7 x − y + 8 = 0
⎪ ⎧ y = 7x + 8 ⎧ x = 0, y1 = 8
⎨ ⎛ 1⎞ ⎛
2
9⎞
2
50 ⇒ ⎨ ⇒⎨ 1
⎩50 x + 50 x = 0 ⎩ x2 = −1, y2 = 1
2
⎪ ⎜x+ ⎟ +⎜ y− ⎟ =
⎩ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠ 4
B(−1,1), D(0,8)
Jednačina stranice AB :
5 −1
y −1 = ( x + 1) ⇒ 3 y + 4 x + 1 = 0
−4 + 1
Jednačina stranice BC :
1− 4
y−4= ( x − 3) ⇒ 4 y − 3 x − 7 = 0
−1 − 3
67
Jednačina stranice AD :
5−8
y −8 = x ⇒ 4 y − 3 x − 32 = 0
−4
Jednačina stranice DC :
4−8
y −8 = x ⇒ 3 y + 4 x - 24 = 0
3
62. Odrediti jednačinu kružnice koja prolazi kroz tačke A(3,1) i B (6, 4) , a centar joj se
nalazi na y -osi.
Rešenje:
S ( p, q) -centar kružnice
Pošto se centar kružnice nalazi na y -osi ⇒ p = 0
Tačke A(3,1) i B (6, 4) zadovoljavaju jednačinu kružnice: ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2
(3 − 0) 2 + (1 − q ) 2 = r 2
(6 − 0) 2 + (4 − q ) 2 = r 2
(3 − 0) 2 + (1 − q ) 2 = (6 − 0) 2 + (4 − q ) 2
6q = 42 ⇒ q = 7
r 2 = 9 + (1 − 7) 2 = 45
Jednačina kružnice je x 2 + ( y − 7) 2 = 45
63. Kroz tačku A(−1, y ) kružnice x 2 + y 2 − 2 x + 6 y + 5 = 0 povučena je tetiva koja je

paralelna sa pravom x − 3 y + 7 = 0 . Odrediti jednačinu tetive i njenu drugu presečnu
tačku.
Rešenje:
Prvo treba odrediti drugu koordinatu tačke A :

1 + y2 + 2 + 6 y + 5 = 0
y 2 + 6 y + 8 = 0 ⇒ y1 = −2, y2 = −4
68
Dakle postoje dve tačke: A1 (−1, −2) i A2 (−1, −4) .
1 7 1
Tetiva je paralelna sa pravom y = x + , pa su im koeficijenti pravaca jednaki, kt = ,
3 3 3
kt -koeficijent pravca tetive.
1
Jednačina tetive koja prolazi kroz tačku A1 (−1, −2) je y + 2 = ( x + 1) odnosno
3
x − 3 y − 5 = 0 . Tražimo drugu presečnu tačku sa kružnicom. Rešavamo sistem:
⎧ x2 + y 2 − 2 x + 6 y + 5 = 0
⎨ ⇒ (3 y + 5) 2 + y 2 - 6 y -10 + 6 y + 5 = 0
⎩x = 3y + 5
⇒ y 2 + 3 y + 2 = 0 ⇒ y1 = −2, y2 = −1 ⇒ x1 = −1, x2 = 2
Druga presečna tačka je B1 (2, −1) .
1
Jednačina tetive koja prolazi kroz tačku A1 (−1, −4) je y + 4 = ( x + 1) odnosno
3
x − 3 y − 11 = 0 . Tražimo drugu presečnu tačku sa kružnicom. Rešavamo sistem:
⎧ x2 + y 2 − 2 x + 6 y + 5 = 0
⎨ ⇒ (3 y + 11) 2 + y 2 - 6 y - 22 + 6 y + 5 = 0
⎩ x = 3 y + 11
13 16
⇒ 5y 2 + 33 y + 52 = 0 ⇒ y1 = −4, y2 = − ⇒ x1 = −1, x2 =
5 5
16 13
Druga presečna tačka je B2 ( , − ) .
5 5
64. Odrediti položaj prave i kružnice:

a) x + y − 9 = 0 i ( x − 2) 2 + ( y − 1) 2 = 25
b) x + y + 4 = 0 i x 2 + y 2 − 2 y − 3 = 0
c) 4 x + 3 y − 36 = 0 i x 2 + y 2 − 4 x − 2 y − 20 = 0
69
Rešenje:
Napomena:
Neka je data prava t : Ax + By + C = 0 i kružnica ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 , gde je
S ( p, q) -centar kružnice, r -poluprečnik kružnice.
Ako je d ( S , t ) < r prava seče kružnicu.
Ako je d ( S , t ) = r prava dodiruje kružnicu.
Ako je d ( S , t ) > r prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka.
a) t : x + y − 9 = 0 , ( x − 2) 2 + ( y − 1) 2 = 25
S (2,1), r = 5
2 +1− 9 6 2
d (S , t ) = = = 3 2 < 5 ⇒ prava seče kružnicu
2 2
d e
b) t : x + y + 4 = 0 , x 2 + y 2 − 2 y − 3 = 0 , p = − = 0, q = − = 1 ,
2 2
r= p 2 + q 2 − f = 2 , S (0,1), r = 2
0 +1+ 4 5 2
d (S , t ) = = = 3 2 > 2 ⇒ prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka
2 2
c) t : 4 x + 3 y − 36 = 0 , x 2 + y 2 − 4 x − 2 y − 20 = 0 , p = 2, q = 1 , r = 5
8 + 3 − 36 25
d (S , t ) = = = 5 = r ⇒ prava dodiruje kružnicu.
5 5
65. Iz tačke A(−5, 7) van kružnice povučene su tangente na kružnicu x 2 + y 2 + 8 x − 9 = 0 .

Odrediti:
a) površinu trougla čija su temena data tačka i dodirne tačke pomenutih tangenata;
b) jednačinu kružnice opisane oko tako dobijenog trougla
c) ugao pod kojim ova kružnica seče datu kružnicu
d) jednačinu zajedničke sečice ovih kružnica.
Rešenje:
a) Treba odrediti jednačine povučenih tangenata y = kx + n
70
d e
x2 + y 2 + 8x − 9 = 0 , p = − = −4, q = − = 0 , r = p2 + q2 − f = 5
2 2
Tačka A pripada traženoj tangenti : 7 = −5k + n
Uslov dodira prave i kružnice: r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n)2 ⇒ 25(k 2 + 1) = (−4k + n) 2 ⇒
3 4
25(k 2 + 1) = (−4k + 7 + 5k ) 2 ⇒ 12k 2 − 7 k − 12 = 0 ⇒ k1 = − , k2 =
4 3
13 41
n1 = 7 + 5k1 = , n2 = 7 + 5k2 =
4 3
Jednačine tangenata iz tačke A su:
3 13
t1 : y = − x +
4 4
4 41
t2 : y = x +
3 3
Treba odrediti u kojim tačkama ove tangente dodiruju kružnicu.
Rešavamo sisteme:
⎧ x2 + y 2 + 8x − 9 = 0
⎪ 3 13
⎨ 3 13 ⇒ x 2 + (− x + ) 2 + 8 x − 9 = 0 ⇒ ( x + 1) 2 = 0 ⇒ x = −1
⎪y = − x + 4 4
⎩ 4 4
y=4
Tačka B (−1, 4)
⎧ x2 + y 2 + 8x − 9 = 0
⎪ 4 41
⎨ 4 41 ⇒ x 2 + ( x + ) 2 + 8 x − 9 = 0 ⇒ ( x + 8) 2 = 0 ⇒ x = −8
⎪y = x + 3 3
⎩ 3 3
y =3
Tačka C (−8,3)
Treba odrediti površinu trougla čija su temena: A(−5, 7) , B(−1, 4) , C (−8,3)
1 1
P= x1 ( y2 − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) = −5(4 − 3) − 1(3 − 7) − 8(7 − 4) = 12,5
2 2
b) Tačke A(−5, 7) , B (−1, 4) , C (−8,3) pripadaju traženoj kružnici:
(−5 − p) 2 + (7 − q) 2 = r 2
(−1 − p) 2 + (4 − q) 2 = r 2
(−8 − p) 2 + (3 − q) 2 = r 2
71
(−5 − p ) 2 + (7 − q) 2 = (−1 − p) 2 + (4 − q ) 2
⇒
8 p − 6q = −57
(−8 − p ) 2 + (3 − q )2 = (−1 − p) 2 + (4 − q) 2
⇒
−14 p − 2q = 56
Rešavamo sistem:
8 p − 6q = −57 9 7 50
, p = − , q = , r2 =
−14 p − 2q = 56 2 2 4
Tražena kružnica:
9 7 50
( x + )2 + ( y − )2 = ⇒ x 2 + y 2 + 9 x − 7 y + 20 = 0
2 2 4
c) Da bismo odredili ugao pod kojim se seku kružnice, treba konstruisati tangente na
kružnice u presečnim tačkama ovih kružnica. Ugao između tangenata daće nam ugao
pod kojim se seku kružnice.
Kružnice se seku u tačkama B(−1, 4), C (−8,3) .
Kroz tačku B(−1, 4) postavićemo tangente na kružnice:
3 13
Tangentu na kružnicu x 2 + y 2 + 8 x − 9 = 0 smo već odredili: y = − x +
4 4
Treba odrediti jednačinu tangente na kružnicu x 2 + y 2 + 9 x − 7 y + 20 = 0
9 7 50
x 2 + y 2 + 9 x − 7 y + 20 = 0 ⇒ ( x + ) 2 + ( y − ) 2 =
2 2 4
Tačka B pripada kružnici, pa koristeći obrazac ( x − p)( x1 − p) + ( y − q)( y1 − b) = r 2
9 9 7 7 50
dobijamo jednačinu tangente : ( x + )(−1 + ) + ( y − )(4 − ) = , tj.
2 2 2 2 4
t3 : y = −7 x − 3 , kt3 = −7
3
− +7
tgϕ = 4 = 1 ⇒ ϕ =45° .
3
1+ ⋅ 7
4
d) Zajednička sečica je prava koja prolazi kroz tačke B (−1, 4) i C (−8,3) :
4−3
y −3 = ( x + 8) ⇒ 7 y − x − 29 = 0 .
−1 + 8
72
t1
t3
•
•
t2
66. Pod kojim uglom se iz tačke P(−6,3) vidi kružnica x 2 + y 2 − 6 y = 0 ?
Rešenje:
Kroz tačku P (−6,3) postavićemo tangente t1,2 : y = kx + n na kružnicu x 2 + y 2 − 6 y = 0 .
x 2 + y 2 − 6 y = 0 ⇒ x 2 + ( y − 3) 2 = 9
p = 0, q = 3, r = 3
Tačka P pripada tangenti 3 = −6k + n
Uslov dodira: r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2 ⇒ 9(k 2 + 1) = (−3 + 3 + 6k ) 2 ⇒
27 k 2 = 9
1 1
k1 = , k2 = −
3 3
6 6
n1 = 3 + , n2 = 3 −
3 3
Jednačine tangenata:
1 6
t1 : y = x +3+
3 3
1 6
t2 : y = − x +3−
3 3
1 1
− −
k −k 3 3 = 3
tgϕ = 2 1 = tgϕ = 3 ⇒ ϕ = 60°
1 + k1k2 1 1
1−
3 3
73
•
Dakle, kružnica se vidi pod uglom od 60° .
67. Napisati jednačinu elipse, ako se dva njena temena nalaze u tačkama A1 (8, 0) i
A2 (−8, 0) , a žiže imaju koordinate (±5, 0) .
Rešenje:
Na osnovu temena A1 (8, 0) i A2 (−8, 0) zaključujemo da je a = 8 .

Žiže su F1 (5, 0) i F2 (−5, 0) ⇒ e = 5
e = a 2 − b2 / 2
e 2 = a 2 − b 2 ⇒ b 2 = a 2 − e 2 ⇒ b 2 = 64 − 25 = 39
Jednačina elipse:
x2 y 2
+ =1
64 39
68. Odrediti zajedničke tačke elipse x 2 + 4 y 2 = 4 i kružnice, koja prolazi kroz žiže elipse,
a centar joj je u temenu na pozitivnom delu ordinatne ose.
Rešenje:
x2 + 4 y 2 = 4
x2 y2
+ = 1 ⇒ a 2 = 4, b 2 = 1
4 1
e = a 2 − b2 = 4 − 1 = 3
74
Žiže su F1 ( 3, 0) i F2 (− 3, 0)
Temena na ordinatnoj osi su B1 (0, b) = B1 (0,1) i B2 (0, −b) = B2 (0, −1)
Dakle centar kružnice je tačka B1 (0,1) a poluprečnik je r = d ( B1 , F1 )
r = d ( B1 , F1 ) = 3 + 1 = 2
Jednačina kružnice je: x 2 + ( y − 1) 2 = 4

Da bismo odredili presečne tačke elipse i kružnice, rešićemo sistem:
⎪⎧ x + 4 y = 4 ⎪⎧ x = 4 − 4 y
2 2 2 2
1
⎨ 2 ⇒ ⎨ ⇒ − 3 y 2
− 2 y + 1 = 0 ⇒ y1 = −1, y 2 =
⎪⎩ x + ( y − 1) = 4 ⎪⎩ x + ( y − 1) = 4 3
2 2 2
y1 = −1, x1 = 0
1 4 2
y2 = , x2 =
3 3
1 4 2
y3 = , x3 = −
3 3
4 2 1 4 2 1
Presečne tačke su: B2 (0, −1) , M 2 ( , ) , M 3 (− , ).
3 3 3 3
M3 • B1 M2
• •
•
B2
69. Na pravoj x = −5 odrediti tačku podjednako udaljenu od leve žiže i temena koje
pripada pozitivnom delu ordinatne ose elipse x 2 + 5 y 2 = 20 .
Rešenje:
x 2 + 5 y 2 = 20
x2 y2
+ = 1 ⇒ a 2 = 20, b 2 = 4
20 4
75
e = a 2 − b 2 = 20 − 4 = 4
Žiže su F1 (4, 0) i F2 (−4, 0)
Temena na ordinatnoj osi su B1 (0, 2) i B2 (0, −2)
Tražimo tačku M (−5, y ) tako da je d ( M , F2 ) = d ( M , B1 )
d ( M , F2 ) = d ( M , B1 ) ⇒ (−4 + 5) 2 + y 2 = (−5) 2 + ( y − 2) 2 / 2
1 + y 2 = 25 + y 2 − 4 y + 4
4 y = 28 ⇒ y = 7
Tražena tačka je M (−5, 7) .
x = −5
M•
B1
•
•
F2
70. Tačka M ( x1 , y1 ) na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 35 udaljena je od centra elipse za d = 17 .

Napisati jednačinu tangente elipse u toj tački.
Rešenje:
d = 17 = x12 + y12
Rešavamo sistem:
⎪⎧2 x1 + 3 y1 = 35
2 2
⎨ 2 ⇒ x1 = ±4, y1 = ±1
⎪⎩ x1 + y1 = 17
2
Imamo četiri tačke: M 1 (4,1) , M 2 (4, −1) , M 3 (−4,1) , M 4 (−4, −1) .
76
•
•O
Konstruišimo tangentu t1 : y = kx + n u tački M 1 (4,1) :
Uslov dodira tangente i elipse: a 2 k 2 + b 2 = n 2

2 x 2 + 3 y 2 = 35
x2 y2 35 35
+ = 1 ⇒ a 2 = , b2 =
35 35 2 3
2 3
35 2 35
a 2k 2 + b2 = n2 ⇒ k + = n 2 ⇒ 105k 2 + 70 = 6n 2
2 3
Tačka M 1 (4,1) pripada tangenti t1 : 1 = 4k + n
Rešavamo sistem:
⎧ 105k 2 + 70 = 6n 2 ⎧105k 2 + 70 = 6(1 − 4k ) 2
⎨ ⇒⎨ ⇒ 9k 2 + 48k + 64 = 0
⎩1 = 4k + n ⎩1 = 4k + n
8 35
k = − ,n =
3 3
8 35
Tangenta u tački M 1 (4,1) je t1 : y = − x + ⇒ 8 x + 3 y − 35 = 0 .
3 3
Ponavljajući postupak dobijamo preostale tri tangente:
U tački M 2 (4, −1) je t2 : 8 x − 3 y − 35 = 0
U tački M 3 (−4,1) je t3 : 8 x − 3 y + 35 = 0
U tački M 4 (−4, −1) je t4 : 8 x + 3 y + 35 = 0 .
71. Napisati jednačinu hiperbole ako je razmera njenih poluosa 3 : 4 i e = 15 .
Rešenje:
3b
a : b = 3 : 4 ⇒ 4a = 3b ⇒ a =
4
77
e = a 2 + b 2 ⇒ 15 = a 2 + b 2 / 2
9b 2 25b 2
225 = a 2 + b 2 ⇒ 225 = + b 2 ⇒ 225 =
16 16
b 2 = 144 ⇒ b = 12
a=9
x2 y 2
Jednačina hiperbole je: − =1.
81 144
72. Iz žiže hiperbole 9 x 2 − 16 y 2 = 144 spuštena je normala na asimptotu. Izračunati

površinu ograničenu ovom normalom, asimptotom i apscisnom osom.
Rešenje:
Površina ograničena normalom, asimptotom i apscisnom osom jeste pravougli trougao

čija su temena žiža hiperbole, centar hiperbole i tačka koju dobijamo u preseku normale i
asimptote. Zbog simetričnosti žiža i asimptota nije bitno koju ćemo žižu izabrati i na koju
asimptotu ćemo spustiti normalu, rezultat će biti isti.
x2 y 2
9 x 2 − 16 y 2 = 144 ⇒ − =1
16 9
a 2 = 16, b 2 = 9
e = a 2 + b2 ⇒ e = 5
Žiže su F1 (5, 0) i F2 (−5, 0) .
Asimptote su:
b 3
a1 : y = x= x
a 4
b 3
a2 : y = − x = − x
a 4
78
y
• •
−a a x
F2 (−5, 0) O F1 (5, 0)
−b •
P
3
Iz žiže F1 (5, 0) spuštamo normalu na asimptotu a2 : y = − x
4
kn ⋅ ka2 = −1 , kn , ka2 -koeficijenti pravaca normale i asimptote.
3 4
ka2 = − ⇒ kn =
4 3
4 4 20
Jednačina normale: y − 0 = ( x − 5) ⇒ y = x −
3 3 3
Tražimo presečnu tačku P asimptote i normale; rešavamo sistem:
⎧ 3 ⎧ 3 ⎧ 3
⎪⎪ y = − 4 x ⎪⎪ y = − 4 x ⎪⎪ y = − 4 x
⎨ ⇒⎨ ⇒ ⎨
⎪ y = 4 x − 20 ⎪− 3 x = 4 x − 20 ⎪ x = 16
⎩⎪ 3 3 ⎩⎪ 4 3 3 ⎩⎪ 5
16 12
P( , − ) .
5 5
Tražimo površinu trougla F1OP :
1 12 12 16
P= 0(0 + ) + 5(− − 0) + (0 − 0) = 6 .
2 5 5 5
73. Kroz tačku A(3, −1) povući tetivu hiperbole x 2 − 4 y 2 = 4 , koja je tom tačkom
prepolovljena.
79
Rešenje:
Neka tražena tetiva seče hiperbolu u tačkama M 1 ( x1 , y1 ) i M 2 ( x2 , y2 ) . Tada je
x12 − 4 y12 = 4 i x2 2 − 4 y2 2 = 4 . Oduzimanjem ovih jednačina dobijamo sledeće:
x2 2 − x12 − 4( y2 2 − y12 ) = 0 ⇒ ( x2 − x1 )( x2 + x1 ) − 4( y2 − y1 )( y2 + y1 ) = 0
( x2 + x1 ) ( y2 − y1 )
=
4( y2 + y1 ) ( x2 − x1 )
Kako je tačka A(3, −1) središte duži M 1M 2 imamo x1 + x2 = 6, y1 + y2 = −2 , pa prethodna
jednačina postaje:
( y2 − y1 ) 6 3
= =− .
( x2 − x1 ) 4 ⋅ (−2) 4
3
Prema tome, koeficijent pravca tražene prave je k = − .
4
3
Jednačina tetive kroz tačku A(3, −1) je y + 1 = − ( x − 3) tj. 3 x + 4 y − 5 = 0 .
4
M2
• • •
−a a x
F2 ( −e, 0) O F1 (e, 0)
•A
−b •
M1
74. Direktrisa parabole sa temenom u koordinatnom početku je prava 2 x + 5 = 0 . Napisati

jednačinu parabole i odrediti koordinate njene žiže.
Rešenje:
y 2 = 2 px
p
Direktisa x = −
2
80
5
2x + 5 = 0 ⇒ x = − ⇒ p = 5
2
p 5
Jednačina parabole y 2 = 10 x , žiža F ( , 0) = F ( , 0) .
2 2
75. Odrediti geometrijsko mesto sredine tetiva parabole y 2 = 4 x , koje zaklapaju sa osom
Ox ugao od 45° .
Rešenje:
Neka tetiva seče parabolu u tačkama M 1 ( x1 , y1 ) i M 2 ( x2 , y2 ) . Tada je y12 = 4 x1 i

y2 2 = 4 x2 . Oduzimanjem ovih jednačina dobijamo :
y2 2 − y12 = 4( x2 − x1 ) ⇒ ( y2 − y1 )( y2 + y1 ) = 4( x2 − x1 )
y2 − y1 4
=
x2 − x1 y2 + y1
y2 − y1
Koeficijent pravca tetive je ,a pošto tetiva zaklapa sa osom Ox ugao od 45° , to je
x2 − x1
y2 − y1
k= = tg 45° = 1 .
x2 − x1
Neka je tačka M ( x, y ) središte duži M 1M 2 .
x1 + x2 y + y2
x= , y= 1
2 2
x1 + x2 = 2 x, y1 + y2 = 2 y
y2 − y1 4
Na osnovu ovih jednakosti jednačina = postaje:
x2 − x1 y2 + y1
4
1= , tj. 2 y = 4 ⇒ y = 2 je traženo geometrijsko mesto sredine tetiva parabole.
2y
76. Prava 2 x + y − 12 = 0 seče parabolu y 2 = 4 x . Odrediti:

a) ugao između tangenata u tim tačkama
b) jednačinu tangente parabole, koja je paralelna sa datom pravom
81
c) jednačinu kružnice opisane oko trougla čija su temena presečne tačke date prave i
parabole i presek tangenata povučenih na parabolu u tim tačkama
d) ugao pod kojim se seku data parabola i pomenuta kružnica.
Rešenje:
a) Tražimo presečne tačke prave i parabole; rešavamo sistem:

⎧ y2 = 4x ⎧ y2 = 4x
⎨ ⇒ ⎨ ⇒ (−2 x + 12) 2 = 4 x ⇒ x 2 − 13 x + 36 = 0
⎩2 x + y − 12 = 0 ⎩ y = −2 x + 12
x1 = 9, y1 = −6
x2 = 4, y2 = 4
Dakle prava i parabola se seku u tačkama M 1 (9, −6) i M 2 (4, 4)
Konstruišimo tangentu t1 : y = kx + n u tački M 1 (9, −6) :
Uslov dodira tangente i parabole: p = 2kn
y2 = 4x ⇒ p = 2
1
2 = 2kn ⇒ 1 = kn ⇒ n =
k
Tačka M 1 (9, −6) pripada tangenti −6 = 9k + n
Rešavamo sistem:
⎧ 1
⎧ − 6 = 9 k + n ⎪ −6 = 9 k +
⎪ ⎪ k
⎨ 1 ⇒⎨ ⇒ 9 k 2 + 6k + 1 = 0
⎪⎩ n = ⎪n = 1
k
⎩⎪ k
1
k = − , n = −3
3
1
Tangenta u tački M 1 (9, −6) je t1 : y = − x − 3 ⇒ x + 3 y + 9 = 0 .
3
Ponavljajući postupak dobijamo da je tangenta u tački M 2 (4, 4) :
1
t2 : y = x + 2 ⇒ x − 2 y + 4 = 0
2
1 1
kt1 = − , kt2 = , kt1 , kt2 -koeficijenti pravaca tangenata
3 2
82
1 1
kt2 − kt1 +
tgϕ = = 2 3 = 1 ⇒ ϕ = 45°
1 + kt1 kt2 1 − 1 ⋅ 1
2 3
Ugao između tangenata je 45° .
t
p t2
t2
M2
N
M1 M1
t1 t1
b) Obeležimo datu pravu sa p i traženu tangentu sa t .

2 x + y − 12 = 0 ⇒ y = −2 x + 12
p t ⇒ k p = k t = −2
1
Iz uslova dodira 1 = kn dobijamo n = − .
2
1
Jednačina tangente je : y = −2 x − ⇒ 4x + 2 y +1 = 0
2
c) Tražimo presečnu tačku tangenata, rešavamo sistem:

⎧ 1 ⎧1 1 ⎧5
⎪⎪ y = − 3 x − 3 ⎪⎪ 2 x + 2 = − 3 x − 3 ⎪⎪ 6 x = −5
⎨ ⇒⎨ ⇒⎨ ⇒ x = −6, y = −1
1
⎪y = x + 2 1
⎪y = x + 2 1
⎪y = x + 2
⎪⎩ 2 ⎪⎩ 2 ⎪⎩ 2
Treba odrediti jednačinu kružnice ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 kojoj pripadaju tačke
M 1 (9, −6) , M 2 (4, 4) i N (−6, −1) :
(9 − p) 2 + (−6 − q) 2 = r 2
(4 − p) 2 + (4 − q) 2 = r 2
(−6 − p) 2 + (−1 − q) 2 = r 2
83
(9 − p) 2 + (−6 − q) 2 = (4 − p) 2 + (4 − q) 2
⇒
−2 p + 4q = −17
(9 − p) 2 + (−6 − q) 2 = (−6 − p) 2 + (−1 − q) 2
⇒
− 3 p + q = −8
−2 p + 4q = −17 3 7 250
Rešavamo sistem: , p = , q = − , r2 =
−3 p + q = −8 2 2 4
Tražena kružnica:
3 7 250
( x − )2 + ( y + )2 = ⇒ x 2 + y 2 − 3 x + 7 y − 48 = 0
2 2 4
d) Parabola i kružnica se seku u tačkama M 1 (9, −6) i M 2 (4, 4) .

U tački M 1 (9, −6) postavićemo tangentu na kružnicu.
Uslov dodira tangente i kružnice r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2

Rešavamo sistem:
⎧ −6 = 9 k + n ⎧−6 − 9k = n
⎪ ⎪
⎨ 250 2 3 7 ⇒ ⎨ 250 2 3 7
⎪⎩ 4 (k + 1) = ( 2 k + 2 + n) ⎪⎩ 4 (k + 1) = ( 2 k + 2 − 6 − 9k )
2 2
⎧ −6 − 9 k = n
⎪ ⎧ −6 − 9 k = n
⎨ 250 2 15 5 2⇒⎨ 2
⎪⎩ 4 (k + 1) = (− 2 k − 2 ) ⎩ k − 6k + 9 = 0
k = 3, n = −33
Jednačina tangente je: y = 3 x − 33
1
kt1 = −
3
kt1 ⋅ k = −1 ⇒ ugao između tangenata je 90° .
Dakle, kružnica i parabola se seku pod pravim uglom.
84
X VEKTORSKA ALGEBRA
Veličine koje su u potpunosti određene jednim brojem zovu se skalari (na primer: dužina,
zapremina, temperatura).
Vektor je veličina određena pomoću tri karakteristike: pravca, smera, intenziteta (na
primer: brzina, ubrzanje, sila).
Pojam vektora
Neka su u prostoru date dve tačke A i B koje određuju duž. Neka je A početna tačka
duži, a B krajnja. Ovim je uvedena orijentacija duži AB .
Uredjeni par ( A, B) zove se orijentisana duž ili vezani vektor i označava se AB .
Rastojanje tačke A od tačke B zove se intenzitet vektora i označava se AB .
Prava na kojoj leži vektor AB zove se nosač ili pravac vektora.

Ako se početna i krajnja tačka vektora poklapaju, radi se o nula-vektoru 0 . Njegov
pravac i smer nisu određeni
U skupu orijentisanih duži može se uvesti relacija ekvivalencije:
Dve orijentisane duži AB i CD su ekvivalentne ako su obe nula-vektori ili ako su iste
dužine, pravca i smera.
Klasa ekvivalencije u odnosu na relaciju ekvivalencije u skupu orijentisanih duži zove se
slobodni vektor ili kraće vektor.
Moduo (intenzitet) vektora je dužina njegovog proizvoljnog predstavnika.
Skup svih vektora označava se sa V .
Operacije sa vektorima
Sabiranje vektora:
AB + CD = AE , gde je tačka E određena tako da je BE = CD . Sabiranje vektora vrši se
takođe po pravilu paralelograma.
85
D
E
b
a+b
B b b a+b
C a
A
a B
A a
Skup svih vektora sa operacijom sabiranja (V , + ) je komutativna grupa:
- Neutralan element operacije + je nula-vektor 0 .

- Kako je AB + BA = AA = 0 , sledi da za svaki vektor AB , postoji vektor BA = − AB ,
koji je njegov inverzni element tj. suprotni vektor.
Oduzimanje tj. razlika dva vektora defniše se sa:

AB − CD = AB + (−CD) = AE ,
gde je tačka E određena tako da bude BE = −CD .

Napomena: Vektore osim velikim slovima (koja označavaju početnu i krajnju tačku
vektora), često obeležavamo i malim slovima, na primer: a, b, c,...
Osobine operacije sabiranja vektora:

1) Zbir dva vektora je vektor: a + b = c ;
2) (a + b) + c = a + (b + c)
3) a + 0 = 0 + a = a
4) (∀a ∈ V )(∃ − a) a + (− a) = 0
5) a + b = b + a
⇒ (V , + ) je komutativna grupa
Množenje vektora skalarom

Neka je α ∈ R, a ∈ V . Tada je α a vektor čiji je intenzitet jednak α ⋅ a , pravac
je jednak pravcu vektora a , a smer je jednak smeru vektora a , ako je α > 0 , ili je
suprotnog smera ako je α < 0 :
1 3
a, a, 2a, − a
2 2
86
Osobine operacije množenja vektora skalarom:
1) (∀a )1 ⋅ a = a ;
2) (∀α , β ∈ R, ∀a ∈ V )α ( β a) = (αβ )a
3) (α + β )a = α a + β a
4) α (a + b) = α a + α b .
Definicija vektorskog prostora
Skup vektora sa operacijama sabiranja i množenja vektora brojem (V , +, ⋅, R ) predstavlja

vektorski prostor nad poljem realnih brojeva.
Dva vektora, koji nisu nula-vektori, zovu se kolinearni ako imaju isti pravac. Kolinearni
vektori zovu se i paralelni.
Ako je a ≠ 0 i vektor b kolinearan sa a , tada postoji realan broj λ takav da je b = λ a .
Linearna zavisnost
Neka su x1, x 2, ..., xn ∈ V i α 1, α 2, ..., α n ∈ R . Vektor α 1 x1 + α 2 x 2 + ... + α n xn zove se

linearna kombinacija vektora x1, x 2, ..., xn ∈ V . Brojevi α 1, α 2, ..., α n ∈ R su koeficijenti
linearne kombinacije.
Vektori x1, x 2, ..., xn zovu se linearno zavisni ako postoje realni brojevi α 1, α 2, ..., α n , koji
nisu svi jednaki nuli, takvi da je:
α 1 x + α 2 x 2 + ... + α n x = 0 .
1 n
U protivnom, ako iz uslova α 1 x1 + α 2 x 2 + ... + α n xn = 0 sledi α 1 = α 2 = ... = α n = 0

kaže se da su vektori linearno nezavisni.
Dva vektora su linearno zavisna ako i samo ako su kolinearni.
Vektori se zovu komplanarni ako pripadaju istoj ili paralelnim ravnima.
Tri vektora a, b, c su linearno zavisna ako i samo ako su komplanarni.
α β
αa + βb + χc = 0 ∧ χ ≠ 0 ⇒ c = − a− b.
χ χ
Svaka četiri vektora u prostoru su linearno zavisna.
87
Ako su a, b, c tri proizvoljna nekomplanarna vektora, tada za proizvoljan vektor d
postoje brojevi λ , μ ,ν tako da je:
d = λ a + η b +ν c .
Maksimalan broj linearno nezavisnih vektora u nekom skupu vektora V zove se baza
skupa V .
Svaka dva nekomplanarna vektora u ravni čine bazu u toj ravni.
Svaka tri nekomplanarna vektora u prostoru predstavljaju bazu u prostoru.
Vektori u Dekartovom koordinatnom sistemu
Neka je dat Dekartov koordinatni sistem sa osama x, y , z i koordinatnim početkom O .

Uočimo tačke A(1, 0, 0), B (0,1, 0), C (0, 0,1) .
Vektori i = OA, j = OB, k = OC zovu se koordinatni vektori ili ortovi. Ovi vektori su
linearno nezavisni pa čine bazu u prostoru R 3 .
i = OA
j = OB
C (0, 0,1) k = OC
k
j
O B (0,1, 0)
i
A(1, 0, 0)
Svakoj tački M (ax , a y , az ) u prostoru može se pridružiti vektor r = OM , koji se zove

vektor položaja tačke M. Ovaj vektor može se na jedinstven način razložiti po bazi
(i, j , k ) :
r = ax i + a y j + az k .
Na ovaj način uspostavlja se obostrano jednoznačna veza između vektora r i uređene

trojke realnih brojeva ax , a y , az ∈ R 3 . Pišemo r = (ax , a y , az ) , gde su ax , a y , az koordinate
vektora r po bazi (i, j , k ) ili Dekartove koordinate vektora r .
Intenzitet vektora izračunava se relacijom:
r = OM ax2 + a y2 + az2 .
88
Sabiranje dva vektora
a = ax i + a y j + az k i b = bx i + by j + bz k :
⇒ a + b = (ax + bx )i + (a y + by ) j + (az + bz )k
Projekcija vektora na osu
Dat je vektor a = AB i prava n orijentisana jediničnim vektorom n .
B
A' B ' = pn = a cos ϕ n
A ϕ
p
n
A' B' n
Veličina p = A ' B ' = a cos ϕ zove se projekcija vektora a = AB na pravu n i
označava se sa:
p = prn AB .
Skalarni proizvod dva vektora
Skalarni proizvod dva vektora a i b definiše se kao proizvod intenziteta vektora a i b i

kosinusa ugla koji obrazuju vektori a i b i označava se sa a ⋅ b :
a ⋅ b = a ⋅ b cos ∠(a, b)
Skalarni proizvod dva vektora je broj (skalar).
89
S obzirom da je cos 90o = 0 , na osnovu definicije skalarnog proizvoda sledi: Ako su dva
vektora međusobno ortogonalna, tada je njihov skalarni proizvod jednak nuli, tj.
a ⊥ b ⇔ a ⋅b = 0
Veza između skalarnog proizvoda i projekcije:

a ⋅ b = a pra b = b prb a
Osobine skalarnog proizvoda

Za svaka tri vektora a, b, c važe sledeće relacije:
2
1) a ⋅ a = a
2) a ⋅ b = b ⋅ a
3) a ⋅ (b + c) = a ⋅ b + a ⋅ c
4) (α a) ⋅ b = α (a ⋅ b) = a (α b), ∀α ∈ R
5) 0 ⋅ a = 0 .
Skalarni proizvod preko koordinata

Neka su dati vektori a = ax i + a y j + az k i b = bx i + by j + bz k . Tada je njihov skalarni
proizvod:
a ⋅ b = ax bx + a y by + az bz .
Ova formula proističe iz osobine 1) i iz činjenice da su koordinatni vektori međusobno

ortogonalni, pa je prema tome:
i ⋅ i = 1, j ⋅ j = 1, k ⋅ k = 1
i ⋅ j = 0, i ⋅ k = 0, j ⋅ k = 0 .
Primene skalarnog proizvoda

- Utvrđivanje ortogonalnosti dva vektora: a ⊥ b ⇔ a ⋅ b = 0
- Određivanje intenziteta vektora:
a = a ⋅ a = ax 2 + a y 2 + az 2
90
- Određivanje ugla izmedju dva vektora a i b preko kosinusa tog ugla:
a ⋅b ax bx + a y by + az bz
cos ϕ = =
a⋅b ax2 + a y2 + az2 bx2 + by2 + bz2
Vektorski proizvod dva vektora
Vektorski proizvod vektora a i b je vektor c , u oznaci c = a × b , čiji je

- pravac određen normalom na ravan koju obrazuju vektori a i b ;
- smer određen po pravilu desnog zavrtnja;
- intenzitet jednak
c = a ⋅ b sin ∠(a, b)
P= c
c
b h
b α
P
α a
a h = b sin α
Geometrijski posmatrano, intenzitet vektorskog proizvoda dva vektora jednak je

površini paralelograma koji je određen ovim vektorima, što se može videti i sa napred
navedene slike. Naime, imamo:
P = a h = a ⋅ b sin α = a × b
Ako su a i b kolinearni vektori, tada je ∠(a, b) = 0 ⇒ a × b = 0
Osobine vektorskog proizvoda:

Za svaka tri vektora a, b, c važe sledeće relacije:
1) a × a = 0
2) a × b = −b × a
91
3) a × (b + c) = a × b + a × c
4) (α a ) × b = α (a × b), ∀α ∈ R .
Na osnovu gornje teoreme i definicije, za koordinatne vektore važi:
i × i = 0, j × j = 0, k × k = 0
i × j = k , j × k = i, k × i = j
j × i = − k , k × j = −i, i × k = − j
Vektorski proizvod preko koordinata

Neka su dati vektori a = ax i + a y j + az k i b = bx i + by j + bz k . Tada se njihov vektorski
proizvod može simbolički napisati preko determinante
i j k
ay az a az ax ay
a × b = ax ay az = i −j x +k =
by bz bx bz bx by
bx by bz
= i (a y bz − az by ) − j (axbz − az bx ) + k (ax by − a y bx ) .
Mešoviti proizvod tri vektora
Neka su data tri vektora a, b, c . Ako najpre vektorski pomnožimo vektore a i b ,

odnosno odredimo vektor d = a × b , a zatim tako dobijeni vektor pomnožimo skalarno sa
vektorom c , dobijamo mešoviti proizvod tri vektora:
( a × b) ⋅ c .
Napomena: Ne postoji proizvod (a ⋅ b) × c ili a × (b ⋅ c) , jer je skalarni proizvod dva

vektora skalar, a vektorski proizvod je moguć samo izmedju dva vektora.
Ako su vektori zadati preko koordinata, tada se mešovit proizvod izračunava pomoću
determinante:
ax ay az
(a × b) ⋅ c = bx by bz
cx cy cz
92
Vektori a, b, c su komplanarni ako i samo ako je njihov mešovit proizvod jednak nuli.
Ako vektori a, b, c nisu komplanarni, tada je apsolutna vrednost njihovog mešovitog

proizvoda jednaka zapremini paralelopipeda koji ovi vektori obrazuju.
a×b
V = BH
H c
Θ B = a×b
b H = c cos Θ
B
77. Ako je S središte duži AB i O proizvoljna tačka, dokazati da je vektor

OA + OB
OS = .
2
Rešenje:
Iz ΔAOS i ΔBOS zaključujemo da je:

OS = OA + AS
OS = OB + BS
Ako saberemo napred navedene jednakosti dobićemo:
93
2OS = OA + AS + OB + BS
AS + BS = 0 , jer su AS i BS suprotni vektori.
2OS = OA + OB
OA + OB
OS = .
2
78. Ako su AA ', BB ' i CC ' težišne duži trougla ABC dokazati da je
AA ' + BB ' + CC ' = 0 .
Rešenje:
C
B' A'
T
A C' B
AB + AC
AA ' =
2
BC + BA
BB ' =
2
CB + CA
CC ' =
2

1
AA ' + BB ' + CC ' = ( AB + AC + BC + BA + CB + CA )
2
AB i BA , AC i CA , BC i CB se potiru kao suprotni vektori, pa sledi:
1
AA ' + BB ' + CC ' = ⋅ 0 = 0 .
2
79. Neka je M presečna tačka dijagonala paralelograma ABCD , a O proizvoljna tačka

1
(van četvorougla). Dokazati da je OM = (OA + OB + OC + OD) .
4
94
Rešenje:
OM = OA + AM
OM = OB + BM
OM = OC + CM
OM = OD + DM
4 OM = OA + AM + OB + BM + OC + CM + OD + DM
AM i CM , BM i DM se potiru kao suprotni vektori, pa dobijamo:

1
OM = (OA + OB + OC + OD) .
4
80. Ako su i i j jedinični vektori, odrediti parametar m tako da vektori x = 2i + 3 j i
y = mi − j budu kolinearni.
Rešenje:
x = 2i + 3 j
y = mi − j
m=?
Ako je x ≠ 0 i vektor y kolinearan sa x , tada postoji realan broj k takav da je
x = k y . Zamenom zadatih x i y dobijamo:
95
2i + 3 j = k (mi − j )
2i + 3 j = kmi − kj
Izjednačavanjem levih i desnih strana jednakosti imamo:
km = 2
k = −3
−3m = 2
2
m=−
3
81. Za koje α vektori a (2,3, −4) i b(α , −6,8) su paralelni?
Rešenje:
Ako je a ≠ 0 i vektor b kolinearan tj. paralelan sa a , tada postoji realan broj λ takav da
je a = λ b . Zamenom zadatih a i b dobijamo:
(2,3, −4) = k (α , −6,8)

(2,3, −4) = (α k , −6k ,8k )
Izjednačavanjem levih i desnih strana jednakosti imamo:
kα = 2
1
−6 k = 3 ⇒ k = −
2
1
8k = − 4 ⇒ k = −
2
⇒
1
kα = 2, k = − ⇒ α = −4
2
96
82. Data su temena A(3, −4, 7) , B(−5,3, −2) i C (1, 2, −3) paralelograma ABCD . Naći
koordinate četvrtog temena D .
Rešenje:
D ( x, y , z ) C (1, 2, −3)
A(3, −4, 7) B(−5,3, −2)
Pretpostavimo da teme D ima koordinate D( x, y, z ) .
Onda su koordinate vektora AD jednake:

AD = ( x − 3, y + 4, z − 7) .
Sa druge strane, vektori BC i AD su međusobno jednaki, pa sledi:

BC = AD = (1 − (−5), 2 − 3, −3 − (−2)) = (6, −1, −1) .
Iz napred navedenog dolazimo do sledeće jednakosti vektora:

AD = ( x − 3, y + 4, z − 7) = (6, −1, −1) tj.
⎧x − 3 = 6
⎪
⎨ y + 4 = −1
⎪ z − 7 = −1
⎩
⇒
x=9
y = −5
z=6
Dakle, koordinate temena D su: D(9, −5, 6) .
83.Data su temena trougla ABC : A(3, −1,5) , B (4, 2, −5) i C (−4, 0,3) . Odrediti dužinu
težišne duži iz temena A .
97
Rešenje:
C (−4, 0,3)
S ( x, y , z )
A(3, −1,5) B (4, 2, −5)
A(3, −1,5)
B(4, 2, −5)
C (−4, 0,3)
Pretpostavimo da središte duži CB , S , ima koordinate S ( x, y, z ) .
AS = ?
Pošto je S središte duži CB , imamo da je CS = SB .

CS = ( x + 4, y, z − 3)
SB = (4 − x, 2 − y, −5 − z )
Iz tri napred navedene jedakosti imamo:
( x + 4, y, z − 3) = (4 − x, 2 − y, −5 − z ) tj.
x+4 = 4− x
y = 2− y
z − 3 = −5 − z
⇒
x=0
y =1
z = −1
Dakle, koordinate vektora AS su: AS (−3, 2, −6) , a njegov intenzitet:
AS = (−3) 2 + 22 + ( −6) 2 = 9 + 4 + 36
AS = 7 .
98
84. Naći ugao između vektora a − b i a + b ako je a = (1, 2,1) i b = (2, −1, 0) .
Rešenje:
a = (1, 2,1)
b = (2, −1, 0)
∠(a − b, a + b) = ?
Radi jednostavnosti, obeležimo razliku vektora a − b sa m , a zbir a + b sa p .
m = a − b = (−1,3,1)
p = a + b = (3,1,1) .
Iz primene skalarnog proizvoda imamo da je:
m⋅ p mx px + m y p y + mz pz
cos ∠(m, p ) = = tj.
m⋅ p mx2 + m y2 + mz2 px2 + p y2 + pz2
m⋅ p (−1) ⋅ 3 + 3 ⋅1 + 1 ⋅1 1
cos ∠(m, p) = = =
m⋅ p (−1) + 3 + 1
2 2 2
3 +1 +1
2 2 2 11
1
∠(m, p) = arccos
11
∠(m, p) ≈ 85° tj.
∠(a − b, a + b) ≈ 85°.
2π
85. Vektori a i b obrazuju ugao ϕ = . Zna se da su intenziteti vektora a =3 i
3
b = 4 . Izračunati (3a − 2b) ⋅ (a + 2b) .
Rešenje:
(3a − 2b) ⋅ (a + 2b) =
99
2 2
= 3 a + 6a ⋅ b − 2a ⋅ b − 4 b =
2 2
= 3 a + 4a ⋅ b − 4 b =
2π
= 3 a a cos 0° + 4 a b cos − 4 b b cos 0° =
3
1
= 3 ⋅ 3 ⋅ 3 ⋅ 1 + 4 ⋅ 3 ⋅ 4 ⋅ ( − ) − 4 ⋅ 4 ⋅ 4 ⋅1 =
2
= −61.
86. Vektor m zadovoljava uslove:

• kolinearan je sa vektorom a (6, −8, −7.5) ,
• njegova dužina je 50 i
• određuje oštar ugao sa osom z .
Odrediti koordinate vektora m .
Rešenje:
a (6, −8, −7.5)
m = 50
m( x, y , z ) = ?
Ako je m ≠ 0 i vektor a kolinearan sa m , tada postoji realan broj k takav da je

m = ka .
Zamenom vektora m i a preko koordinata u prethodno navedenu jednakost dobijamo:
( x, y, z ) = k (6, −8, −7.5) ⇒
⎧ x = 6k
⎪
⎨ y = −8k ........................................................ (1)
⎪ z = −7.5k
⎩
Drugi uslov dat u zadatku je m = 50 tj.
m = x 2 + y 2 + z 2 = 50 ...................................... (2)
100
Zamenom (1) u (2) dobijamo:
(6k ) 2 + (−8k ) 2 + (−7.5) 2 = 50

12.5k = 50
⇒k =4
Ako zamenimo vrednost k = 4 u (1) dobićemo vrednosti koordinata vektora m :
⎧ x = 6k = 6 ⋅ 4 = 24
⎪
⎨ y = −8k = −8 ⋅ 4 = −32
⎪ z = −7.5k = −7.5 ⋅ 4 = −30
⎩
tj. koordinate vektora m su: m(24, −32, −30).
87. Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a (1,1, −1) i

b(1, −1, 2) .
Rešenje:
Pošto je intenzitet vektorskog proizvoda dva vektora jednak površini paralelograma koji
je određen ovim vektorima, imaćemo:
P = a×b
i j k i j k i j
a × b = ax ay az = 1 1 −11 1 =
bx by bz 1 −1 2 1 −1
= 2i − j − k − k − i − 2 j =
= i − 3 j − 2k
P = a × b = 12 + (−3) 2 + (−2) 2 = 14
88. Dati su vektori a (1,1, −1) , b(−2, −1, 2) i c(1, −1, 2) . Razložiti vektor c u komponente
po pravcima vektora a , b i a × b .
101
Rešenje:
a (1,1, −1)
b(−2, −1, 2)
c(1, −1, 2)
c = ma + nb + p(a × b)
m, n, p = ?
i j k i j k i j
a × b = ax ay az = 1 1 −1 1 1 = 2i +2 j − k + 2k − i −2 j = i + k .
bx by bz −2 −1 2 −2 −1
a×b = i + k tj. a × b = (1, 0,1)
c = ma + nb + p(a × b)
(1, −1, 2) = m(1,1, −1) + n(−2, −1, 2) + p (1, 0,1)
(1, −1, 2) = (m − 2n + p, m − n, −m + 2n + p)
Dobijamo sledeći sistem jednačina:
⎧ m − 2n + p = 1
⎪
⎨m − n = −1
⎪ − m + 2n + p = 2
⎩
sa rešenjima :
3
m=−
2
1
n=−
2
3
p=
2
Razloženi vektor po traženim pravcima će glasiti:
3 1 3
c = − a − b + ( a × b) .
2 2 2
102
89. Izračunati površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena: A(2, −3, 4) ,
B (1, 2, −1) i C (3, −2,1) .
Rešenje:
Ako se trougao ABC transformiše u paralelogram ABCD , tada je:

1
PABC = PABCD , pa je:
2
1 1
PABC = PABCD = AB × AC .
2 2
Najpre ćemo odrediti koordinate vektora AB i AC :
AB = (1 − 2, 2 − (−3), (−1) − 4) = (−1,5, −5)
AC = (3 − 2, −2 − (−3),1 − 4) = (1,1, −3) ,

a zatim njihov vektorski proizvod:
i j k i j k i j
AB × AC = ABx ABy ABz = −1 5 −5 −1 5 = −15i − 5 j − k − 5k + 5i − 3 j = −10i − 8 j − 6k
ACx AC y AC z 1 1 −3 1 1
1 1 1 1
PABC = PABCD = AB × AC = (−10) 2 + (−8) 2 + (−6) 2 = 200 = 5 2
2 2 2 2
90.Pokazati da su vektori a(−1,3, 2) , b(2, −3, −4) i c(−3,12, 6) komplanarni i odrediti

njihovu linearnu zavisnost.
Rešenje:
Po već navedenoj teoremi, vektori a, b, c su komplanarni ako i samo ako je njihov

mešovit proizvod jednak nuli. Dakle, treba dokazati da je mešoviti proizvod zadatih
vektora jednak nuli.
ax ay a z − 1 3 2 −1 3
(a × b) ⋅ c = bx by bz = 2 −3 −4 2 −3 = 18 + 36 + 48 −18 −48 −36 = 0 .
cx cy cz −3 12 6 −3 12
103
Pošto je mešoviti proizvod zadatih vektora jednak nuli, zaključujemo da su oni
komplanarni.
Da bi smo odredili linearnu zavisnost ova tri vektora, napisaćemo, najpre,vektor a preko
vektora b i c na sledeći način:
a = k1 b + k2 c ,
a zatim izračunati koeficijente k1 i k2 .
a = k1 b + k2 c
(−1,3, 2) = k1 (2, −3, −4) + k2 (−3,12, 6)

(−1,3, 2) = (2k1 − 3k2 , −3k1 + 12k2 , −4k1 + 6k2 ).
Dobijamo sledeći sistem jednačina:
⎧2k1 − 3k2 = −1
⎪
⎨−3k1 + 12k2 = 3
⎪ −4 k + 6 k = 2
⎩ 1 2
Rešavanjem sistema sledi:

1
k1 = −
5
1
k2 =
5
Određivanjem koeficijenata k1 i k2 dobili smo i linearnu zavisnost traženih vektora:
1 1
a = − b+ c.
5 5
91. Ivice tetraedra su vektori a (1, 2α ,1) , b(2, α , α ) i c(3α , 2, −α ) , α ∈ R i α ≠ 0 .

a) Odrediti zapreminu tetraedra.
b) Odrediti parameter α ∈ R , tako da su a , b i c komplanarni.
Rešenje:
a) Na osnovu teoreme imamo da ako vektori a, b, c nisu komplanarni, tada je apsolutna

vrednost njihovog mešovitog proizvoda jednaka zapremini paralelopipeda koji ovi
vektori obrazuju.
104
Zapremina tetraedra konstruisanog nad ovim vektorima jednaka je šestini zapremine
paralelopipeda, tj.:
1
Vtetraedra = V paralelopipeda
6
ax ay az 1 2α 1 1 2α
V paralelopipeda = (a × b) ⋅ c = bx by bz = 2 α α 2 α = −α 2 + 6α 3 + 4 − 3α 2 − 2α + 4α 2
cx cy cz 3α 2 −α 3α 2
= 6α − 2α + 4
3
1 1
Vtetraedra = V paralelopipeda = (6α 3 − 2α + 4) .
6 6
b) Vektori a, b, c su komplanarni ako i samo ako je njihov mešovit proizvod jednak nuli.
Sledi:
6α 3 − 2α + 4 = 0
6α 3 − 2α + 6 − 2 = 0
6α 3 + 6 − 2α − 2 = 0
6(α 3 + 1) − 2(α + 1) = 0
6(α + 1)(α 2 − α + 1) − 2(α + 1) = 0
2(α + 1)(3α 2 − 3α + 3 − 1) = 0
2(α + 1)(3α 2 − 3α + 2) = 0
3α 2 − 3α + 2 = 0
α +1 = 0 3 ± 9 − 24
∧ α1,2 =
α = −1 6
α ∉R
105
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2008.GODINE
1. Uprostiti izraz:
2 2
⎛ 2 x + 2− x ⎞ ⎛ 2 x − 2− x ⎞
⎜ ⎟ −⎜ ⎟
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
(2 x − 3) 2 + (2 x − 5) 2 = 4( x − 3) 2 + 30
3. Izračunati vrednost izraza:

3log 5 25 + 2 log 3 27 − 4 log 2 8

1 1 + ctg 2α
=
5. Koliko je kvadratnih metara metalnog lima potrebno za izradu cilindričnog dimnjaka

visine 18m i prečnika 65cm.
106
1. Uprostiti izraz
a2 − a − 6 a −1
− −2
a2 − 4 2−a
2. Odrediti realna rešenja sledeće jednačine:
25 − x 2 = 7 − x
3. Izračunati:
5 2 + 3 8 − 50 − 98
sin 2 α cos 2 α
1 + ctgα 1 + tgα
5. Date su osnovna ivica a = 10cm i visina H = 12cm pravilne četvorostrane piramide.

Odrediti njenu površinu i zapreminu.
107
1. Uprostiti izraze:
a 2 − ab a 2b + ab 2
a) 2 ⋅
a + ab ab
4 x 2 y 2 8 x3 y 3
b) :
15b3c 5c 2b 2
1 + 3x 1 − 3x 12
+ =
3x − 1 1 + 3x 1 − 9 x 2
a −2 − b −2 ⎛ a −1 b −1 ⎞ −1 −1
−1 ⎟ (
a − b )( a −2 + b −2 )
−1
3. Ako je A = −1 −1
i B = ⎜ −1 −1 − −1
a −b ⎝ a −b a +b ⎠
dokazati da je A = B −1
log x (5 x 2 ) ⋅ log 52 x = 1
zapreminu.
108
PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2010.GODINE (septembar)
1. Uprostiti izraz:
27 x −2 y −3
32 x −4 y 2
2x x 2 + 25 5 5
− 2 = −
x − 9 x − 81 x + 9 x − 9

sin α 1 + cos α
=
1 − cos α sin α
4. Visina kupe je 12cm, a površina osnog preseka je 42 cm². Odrediti površinu osnove i
izvodnicu kupe.
zapreminu.
109
LITERATURA:
Vene Bogoslavov, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 1996.


Jovan Kečkić, Matematika sa zbirkom zadataka za III razred srednje škole, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.
Živorad Ivanović, Srđan Ognjanović, Matematika 2, zbirka zadataka i testova za II

razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 1999.
Živorad Ivanović, Srđan Ognjanović, Matematika 3, zbirka zadataka i testova za III

razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 1999.
http://en.wikipedia.org
http://www.mycity.rs/Matematika/Matematika-Geometrija.html
110

VBS - Zbirka Zadataka Iz Matematike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

VBS - Zbirka Zadataka Iz Matematike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Marina Lj.

ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE

I ALGEBARSKI IZRAZI ................................................................................................ 1

II LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE .......................................................... 6

III STEPENOVANJE I KORENOVANJE .................................................................. 10

IV KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA ............................... 16

V EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA .................................... 21

VI TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE ..................................................................... 29

VII POLIEDRI ................................................................................................................ 35

VIII OBRTNA TELA ..................................................................................................... 47

IX ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI ............................................................. 53

X VEKTORSKA ALGEBRA ........................................................................................ 85

PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2008.GODINE.................................. 106

PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2009.GODINE...................................107

PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2010.GODINE...................................108

PRIMER TESTA SA PRIJEMNOG ISPITA 2010.GODINE (septembar).............109

Izrazi u kojima se pojavljuju konstante i promenljive, ali i njihovi zbirovi, razlike,

Za izraze A, B, C , D važe sledeći zakoni:

1. Dati su polinomi P( x) = x 3 + 2 x 2 − 1 i Q( x) = x 2 + x + 1 . Odrediti polinome:

2. Odrediti parametre a, b, c tako da su polinomi P( x) i Q( x) identično jednaki:

a) Dva polinoma su identično jednaka ako su koeficijenti uz odgovarajuće

3. Odrediti kvadrat izraza:

Koristeći formulu za kvadrat binoma dobijamo sledeće:

5. Uprostiti racionalne izraze:

7. Uprostiti racionalni izraz:

Linearna jednačina po x je svaka jednačina sa nepoznatom x koja se ekvivalentnim

(1) Ako je a ≠ 0 dobijamo ekvivalentnu jednačinu koja ima jedinstveno rešenje:

Linearna nejednačina po x je nejednačina koja se ekvivalentnim transformacijama

11. Rešiti nejednačinu:

12. Rešiti datu konjukciju (sistem):

13. Rešiti dvojnu nejednačinu po n:

Stepenovanje je matematička operacija u zapisu a b , ( a, b ∈ R ). U ovom zapisu a se

Napomena: Stepenovanje ima viši prioritet od množenja.

Najvažnija svojstva stepenovanja:

Neka je a realan i n prirodan broj. Svako rešenje jednačine x n = a po x (ako postoji)

Najvažnija svojstva korenovanja:

14. Uprostiti izraz:

15. Uprostiti izraz:

18. Obaviti naznačene operacije:

19. Racionalisati imenioce razlomka:

4−4 3 +3 7−4 3 7−4 3

Kvadratna jednačina je polinomijalna jednačina drugog stepena. Njen opšti oblik je

Priroda rešenja kvadratne jednačine:

Diskriminanta kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 je izraz Δ = b 2 − 4ac .

Za kvadratnu jednačinu sa realnim koeficijentima važi:

Pod iracionalnom jednačinom podrazumevamo jednačinu kod koje se nepoznata nalazi

Jednačina a ( x) = b( x) je ekvivalentna sistemu: a ( x) = b 2 ( x) ∧ b( x) ≥ 0 .

20. Odretiti skup rešenja jednačine:

21. Rešiti jednačinu:

Na osnovu preseka dolazimo do zaključka da je rešenje nejednačine:

24. Odrediti realna rešenja sledeće jednačine:

25. Rešiti jednačinu:

Funkciju oblika f ( x) = a x gde je a ∈ R, a > 0, a ≠ 1 nazivamo eksponencijalnom.

0 < a <1 a >1

Važe sledeći eksponencijalni zakoni:

Jednačine kod kojih se nepoznata nalazi u izložiocu (eksponentu) nazivamo

Funkcija f ( x) = a x je bijekcija, pa postoji f −1 : R + → R , koju zovemo logaritamska

Važno je znati sledeće:

Logaritamska funkcija je inverzna eksponencijalnoj funkciji, pa su njihovi grafici

Svojstva logaritamske funkcije:

4. log a x r = r log a x , x > 0, r ∈ R

Logaritam za osnovu 10 označavamo sa log i zovemo dekadni logaritam, a logaritam