Kanoni Atanasije Jevtic PDF

1
–SVE[TENI K A N O N I C R K V E –

– 
——
+ Prevod sa gr~kog i slovenskog +

+Episkopa Atanasija,
umirovqenog Hercegova~kog
——
Predgovor
+Mitropolita Crnogorsko-Primorskog
Gospodina Amfilohija /2-3 str./
+++
Izdawe
Eparhija:
Mitropolija Crnogorsko-Primorske i Ameri~ke, Episkopije Zahumsko-
Hercegova~ke i Primorske,
itd./Brat je obezbedio pomo} od Ministra vera /on samo taj nivo drì/
Beograd,2005.
-------------------------------------------------------
Tekst kanona 12˚ (i naslov Kanon 1. isto 12˚, ne 14, bez razmaka izme|i Kanon
1. i wegovog teksta; Kanon 2. i tekst itd.). Uvodni tekstovi pred Kanonima
11˚(pre Apost. kanoni; O Kanonima Sv.Ap.; Prvi Vaseq. Sabor: Poslanica, pa O
1.V.S./Fotijev tekst/, itd., i naslovi nad Kanonima (gde ih ima). Svaki Sabor nova
strana (1. Vaseqenski: nova desna str.; Pomesni:Ankirski, nova desna str.; Sv.
Oci:Sv.Dionis.Aleks.: nova desna str.; Prilozi: nova desna str.).
- Format: Vidoslov? Ili:Hristos-AlfaOmega(ne mawi)
Napomene 9˚. - Iznad da ide teku}i naslov za svaki Sabor i svakog Oca.
Ispod svakog kanona skra}eno nabrajawe paralelnih: 7˚ ili 8˚ (ne 6)
Negde poneku sliku: Saborâ i Otacâ (npr. I i VII Vaseq.; Sv. At., Sv. Kiprijan,
Sv Vas., Sv. Grigorije, Sv. Sava), Jerusalim, Sv. Sofija, Carigrad, @i~a...
2
***
IZVORI i osnovna bibliografija:
V. N. Bene{evi~, Drevne-Slavænskaæ Korm~aæ XIV titulov bez tolkovaniî, t. 1, Spb. 1906
(gr~ki, i ju`noslovenski tekst, "Efremovskiî" rkps, iz 11-12. veka).  Kanoni~eskiî Sbornik XIV
titulov so vtoroî ~etverti VII veka do 883.g., Spb. 1905.
ZAKONOUPRAVILO –  Zakonopravilo ili Nomokanon Svetoga Save. Ilovi~ki prepis
1262.g., Fototipija, priredio M. Petrovi}, Gorwi Milanovac 1991.

Acta Conciliorum Oecumenicorum, ed. E. Schwartz et I. Straub, t. I-IV, Berlin-Leipzig 1927-1932, 1940, 1971.
Mansi J., Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collectio, Florentia 1759-.








Deæniæ Vselenskih Soborov, t. 1-4, izd. pætoe, Spb. 1996.
The Council in Trullo revisited, ed. G. Nedungatt - M. Featherstone, Pontificio Instituto Orientale /Kanonika, 6/,
Roma 1995 (sa kriti~kim izdawe teksta Trulskih kanonâ, i latinskim i engleskim prevodom, i 7 prate}ih
studija).
The Synodicon Vetus (), text, translation, and notes by J. Duffy and J. Parker, /Corpus Fontium
Historiae Byzantinae, XV/, Dumbarton Oaks, Washington 1979.
Les Conciles Oecumeniques. Les Decrets, t.II-1: De Nicee a Latran V, dir. G. Alberigo etc., Cerf - Paris, 1994.
V. Grumel, Les Regestes des actes du Patriarcat de Constantinople, vol.I, fasc.I-III, Paris 1972, 1989².
Denzinger-Schönmetzer, Enchiridon Sumbolorum, ed. XXXVI, Herder/Romae 1976.
Nikodim, Ep. Dalmatinski, Pravila Pravoslavne Crkve s tuma~ewima, kw. 1-2, Novi Sad,
1995-6.



//,
 (srpski prevod S. Jak{i}, "Beseda",Novi Sad 1997)–
 
 
:
//,  1993.
Archibishop Peter (L`Huillier), The Church of the Ancient Councils. The Disciplinary Work of the First Four
Ecumenical Councils, St.Vladimir`s Seminary Press, New York, 1996.
V. Laurent, Lòeuvre canonique di Consile in Trullo (691-2), Revue des Etudes Buzantines, t. 23 (1965)...
***

3
– SVE[TENA PRAVILA CRKVE –

 
——
Uvod1
O TAJNI CRKVE HRISTOVE – o Kanonima i kanonskom Predawu
Bi}e i ìvot Crkve jeste u wenom sjediwewu i jedinstvu sa Hristom,

wenim Gospodom i Spasiteqem, bogo~ove~anskom Prvinom, Temeqem i
Glavom Crkve, i u Wemu i sa Wime _ sa Svetom i @ivotvornom Trojicom,
Jedinim @ivim i Istinitim Bogom. Na{e i li~no i zajedni~ko
hri{}anskom bi}e, ìvot i spasewe jeste u sjediwewu i jedinstvu sa
Crkvom kao Telom Hristovim, oìvqavanim, odu{evqavanim i
nadahwivanim Duhom Svetim Ute{iteqem, po blagovoqewu Boga Oca. 
Tako je rekao, u~io i ~inio Sam Gospod Hristos (Jn.14,6.16.17.26; 17,1-3.17-
26). Tako su govorili, u~ili i ~inili i Wegovi Sveti Apostoli i wihovi
naslednici Sveti Oci Crkve. "Starajte se da ~uvate jedinstvo Duha svezom
mira: Jedno Telo, Jedan Duh, kao {to ste i pozvani u Jednu Nadu zvawa
svoga. Jedan Gospod, jedna vera, jedno kr{tewe, jedan Bog i Otac sviju, Koji
je nad svima, kroza sve, i u svima nama. I svakome se od nas (u Crkvi) dade
blagodat _ po meri dara Hristova", veli Apostol (Ef.4,3-7). I jo{: "â{a
blagoslova koju blagosiqamo (=u Svetoj Evharistiji=Liturgiji Crkve) nije li
zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo (=u Sv. Evharistiji=Liturgiji) nije
li zajednica tela Hristova? Jer jedan je hleb _ jedno telo smo mnogi, po{to
se svi od jednoga hleba pri~e{}ujemo"(1Kor.10,16-17). Navedena mesta, kao i
mnoga druga nenavedena, jasno pokazuju da je jedinstvo Crkve i na{e
jedinstvo u woj: u jedinstvu Svete Trojice, jedinstvu vere, kr{tewa, Duha
blagoda, liturgijskog op{tewa=pri~e{}a Hristom.
Istu istinu _ a Istina je uvek ista _ o jedinstvu i jedinstvenosti Crkve
Hristove, i na{em me|usobnom jedinstvu u woj, svedo~e i Sveti Oci Crkve,
naro~ito veliki Jerarsi-bogoslovi, Arhipastiri stada Hristovog: Sv.
Igwatije Antiohijski, Sveti Atanasije Aleksandrijski, Svet Tri Jerarha
Vaseqenska, i svi ostali do Svetog Fotija i Svetog Save, Svetog Vladike
Nikolaja @i~kog i Svjatjej{eg Patrijarha Pavla. Nava{}emo samo re~ Sv.
1
//Epitimaa = zapre{~~enije, nakazanije/// proedros=prestolnik, prvostolnik// - Mo`da ovaj
prevod Sv. Kanona i na{a skromna obja{wewa, boqere}i vlatawe po wivi drugih, posluì korisno za
zapo~eti pregled i preradu Ustava SPCrkve... Mila{ je preizdan fototipski... - U vremenu kada je moral
skoro sasvim nestao, i kada je ideologija nemorala, antimorala skoro preovladala, potrebno je potsetiti
na Sv. Kanone (ne kao "moralisti~ka pravila" ili "golu etiku", kako neki misle i govore protiv "eti ke"
tobo` u ime "ontrologije") kao na kanone Nove tvari u Hristu, kao na "zakon Duha ìvota u Hristu Isusu",
koji jedini istinski osloba|a i spasava ~oveka i ~ove~anstvo, tj. one "koji ovom kanon nove tvari sleduju -
mir na wih i milost, i na Izraiq Boìji"(Gal. 6,16; sr. Fil.3,6 /i {ire 3, 14-21/ gde kanon ima i
eshatolo{ko zna~ewe).
4
Jovana Zlatousta, izre~ene narodu u besedi na re~i Apostola Pavla u Posl.

Efescima 4,3-7 (koje smo naveli), kao i slede}ih re~i istog Apostola, gde
veliki Crkvograditeq Pavle govori da smo svi mu u Crkvi Hristovoj od
Boga pozvani, i kao organi u telu raspore|eni, da tako skladno sjediweni
svi ìvimo i delamo "za usavr{avawe svetih, za delo sluèwa, za sazidawe
(=izgra|ivawe) Tela Hristovog... te da istinuju}i u qubavi
() uzrastemo sve u svemu u Onoga Koji je Glava _
Hristos"(Ef.4,11-16).
"Qubav izgra|uje (1Kor.8,1) _ dodaje Sveti Zlatoust _ i ona ~ini da se
me|usobno squbqujemo i sjediwujemo i skladno spajamo. Ako, dakle, èlimo
da dobijemo Duha (Svetoga) od Glave (Hrista), drìmo se jedni drugih. Jer
ima dva na~ina razdeqivawa od tela Crkvenog
: jedan je _ kada ohladimo i zamrznemo qubav, a
drugi je _ kada se usudimo da ne{to nedostojno ~inimo samome telu (Crkve);
jer u oba slu~aja odvajamo sebe od puno}e Crkve 
- Ef.4,19). Ako smo (u telu Crkve) postavqeni da druge izgra|ujemo, onda oni
koji ne izgra|uju, nego jo{ pre toga Crkvu cepaju (= stvaraju
{izme=raskole), {ta sve ne}e doìveti? Ni{ta tako ne moè cepati
( =razdeqivati) Crkvu kao vlastoqubqe. Ni{ta tako ne razgwevquje

Boga kao razdeqivawe Crkve. Ako i u~inimo hiqade dobara, a sami smo oni
koji komadaju puno}u Crkvenu , onda
ne}emo biti mawe osu|eni od onih koji rasecaju telo (Hristovo). Jer ono
(probadawe tela Hristovog na Krstu _ Jn.19,31-34), be{e na korist vaseqene, iako nije
bilo s tom namerom, a ovo (komadawe tela Crkve raskolima) ni~ega nema
korisnoga, nego je velika {teta. A ovo ne govorimo samo predvodnicima
(raskola), nego i onima koji im sleduju (=pristalicama raskola). Jedan sveti
~ovek rekao je ne{to {to izgleda smelo, ali je to ipak rekao. On re~e: Da ni
krv mu~eni{tva ne moè izbrisati taj greh (raskola)!"2
Ovako kao Sv. Apostol Pavle i Sv. Jovan Zlatoust govorio je i Sveti
Sava Ravnoapostolni, Svesrpski i Svepravoslavni Otac Crkve Hristove.
Govorio je tako i postupao tako, i na Saboru u @i~i (na Spasovdan 1221.g.) u~io
sve nas pravoslavne Srbe ovako:
"Preblagi Bog, Koji ima beskrajnu milost i ne èli da nijedan od nas
pogine, po istoj zapovesti i istim na~inom po nauci Svetih Apostola,
uzdiè mene na na ovo svetiteqstvo (=Episkopstvo), i Duhom Svojim Svetim
zapovedi da vam objavim ovu re~ o va{em spasewu: da se drìmo pre svega
prave vere Wegove. Jer, kao {to re~e Apostol, temeqa drugoga niko ne moè
postaviti osim onoga kojega postavi Duh Sveti (1Kor.3,11) preko Svetih
Apostola i Bogonosnih Otaca, a to je prava (=pravoslavna) vera, koja je na
Svetih Sedam Vaseqenskih Sabora potvr|ena i propovedana... Jer niti
koristi ispravnost ìvota bez prave i prosve}ene vere u Boga, niti nas
ispovedawe vere bez dobrih dela moè izvesti pred Gospoda, nego treba
imati oboje, da savr{en bude ~ovek Boìji (Ef.4,13; 2Tim.3,17)... Jer duhovna
nauka (Pravoslavqa) nije igrarija, niti bezumne re~i i misli qudi
(=jeretik#), nego je to propovedana sveta vera Boìja, na kojoj su osnovani
sveti ~inovi (=svete tajne i sve{tenosluèwa) u Hristu Isusu Gospodu na{em,
2
Omilija 11,4 na Poslanicu Jevrejima (Migne, PG 62,85). Zlatoust citira ovde Sv. Kiprijana
Kartaginskog (postradao kao Episkop za Hrista, u Kartagini 258.g.), koji je u svome malom ali
kapitalnom delu De Unitate Ecclesiae Catholicae =O Jedinstvu Katoli~anske /=Saborne/ Crkve", gl.14,
izrekao navedeni re~i.
5
kao {to Proroci Svetim Duhom Bo`jim proreko{e, i Apostoli nau~i{e, i

Mu~enici ispovedi{e, i svi Sveti sa~uva{e, i Prepodobni Oci
besprekorno odrà{e, kao na nedeqivom Krajeugaonom Kamenu Crkve
Hristu (Ef.2,20; 1Pet.2,4-6)". 3 Daqe Sveti Sava govori kako "mnogu jeres _ i
raskole _ u razna vremena i razdobqa |avo izmisli, i po vaseqeni poseja
mnogi kukoq zloverja (=krivoverja) kroz sluge svoje jeresena~elnike _ i
raskolnike _ radi kvarewa i smu}ivawa prave vere, koje mi prokliwemo, i
sa wima one koji izmisli{e zle nauke; i gnu{amo se svake ne~estive jeresi,
a stremimo se ve}ma ka svakoj pobo`nosti, kojoj nas u~e bogomudre sluge
Boìje: Proroci, Apostoli i Svetiteqi, kao {to i s#m Gospod na{ Isus
Hristos, Sin Boìji, re~e".(@i~ka Beseda o Pravoj veri,10).
Da ne bismo duìli, napomiwemo da, sve ovo {to navedosmo, sadràno je
ukratko u ispovedanom od svih pravoslavnih 9. ~lanu neizmenqivog
Simvola vere na{e Crkve: "Verujemo u Jednu, Svetu, Katoli~ansku
(=Sabornu) i Apostolsku Crkvu! [ta to zna~i, nave{}emo, umesto na{ih
re~i, komentar o. Georgija Florovskog, nesumwivo autenti~nog
pravoslavnog teologa i eklisiologa na{ih dana:
"Samim aktom vere u Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu mi
potvr|ujemo wenu "onostranu" prirodu, weno bi}e, koje nije od ovoga sveta,
jer vera je o~itovawe nevidqivih stvari (Jevr.11,1; Jn.17,14). I samim tim {to
izme|u predmeta vere u Simvolu mi uvr{}ujemo Crkvu u isti red sa samim
Gospodom Bogom, mi posvedo~avamo wenu boànstvenost ili svetost. Mi
verujemo u Crkvu, i moèmo u wu samo verovati, jer je ona Telo Hristovo,
Puno}a Onoga Koji sve ispuwava u svemu"(Ef.1,23)... Naziv Svete Crkve Telom
Hristovim veè weno bi}e sa tajnom Ovaplo}ewa Hristovog, i ìvi i
nepromenqivi osnov vidqivosti Crkve nalazi se upravo u tajni Logos
postade telo (Jn.1,14). U~ewe o Svetoj Crkvi, kao vidqivoj i ujedno
nevidqivoj veli~ini, i istorijski datoj i Svetoj, tj. Boànskoj, jeste
upravo produèwe i raskri}e Hristolo{kog dogmata u duhu i smislu
Halkidonskog orosa vere. Samo u Crkvi i iz dubina crkvenog opita
Halkidonski dogmat moè biti postignut u svojoj neiskazanoj puno}i. I
obratno, samo preko Halkidonskog dogmata moè biti upoznata i
Bogo~ove~anska priroda Crkve".4
Da potsetimo da je sr` Halkidonskog dogmata o Hristu Spasitequ u
tome da je On sjediwen iz dve prirode, Boànske i ~ove~anske, i da postoji
ve~no u dve prirode, Boànskoj i ~ove~anskoj, ali i da je On Jedna i
Jedinstvena Li~nost, nedeqivi i nerazdeqivi Sin Bo`ji i Sin ôve~iji
_ Bogo~ovek. Takva je i Crkva Wegova: Boànska i ~ove~anska _
Bogo~ove~anska. ôve~anska, jer je sastavqena od nas qudi, pravoslavno
veruju}ih, pravilno kr{tenih i blagodatnokanonski sjediwenih u Svetim
Tajnama Duha Svetoga _ po kojima je Crkva Boànska. Od Svetih Tajni
Crkve centralne su: Sv. Kr{tewe, Miropomazawe, Episkopstvoo-
Sve{tenstvo i Sv. Evharistija=Liturgija, ka kojoj, predsedavanoj od
Episkopa, sve ove i ostale Svete Tajne vode i iz koje one i sve ostalo u
3
Sv. Sava, @i~ka Beseda o Pravoj veri, 2-3.12 (preneo na savremeni srpski j. A. Jevti}, u zborniku: Bog
Otaca na{ih, izd. Man. Hilandar, 2000, str.94-95 i101.
4
Ova re~ o. G. Florovskog nadahnuta je Sv. Grigorijem Bogoslovom, Beseda 31,6: "Jer nije isto verovati u ne{to,
i verovati o wemu. Jer ono prvo je Boànstvo, a ovo drugo je svake stvari" (PG 36,140). Tako je pisao Otac
Georgije Florovski, u ~lanku O~ev Dom,1926.g.(iza{ao najpre u srpskom prevodu o. Justina Popovi}a,
Hri{}anski ìvot,1926,br.3-6, a zatim 1927. na ruskom u ~asopisu Putý, Pariz).
6
Crkvi izvire i uvire. Jer Liturgija Crkve pod Episkopom, koji je ìva
ikona Hristova, i na{e i svih pravoslavnih Episkop# i vernik#
zajedni~ko op{tewe u woj, jeste na{e u~e{}e u Carstvu Boìjem, Carstvu
Nebeskom, koje jo{ ovde na zemqi, u istoriji, zapo~iwe ìvotom ve~nim,
kojim se u Liturgiji Crkve telesno i duhovno pri~e{}ujemo, jer se sa
Hristom stvarno sjediwujemo. Ovo zna~i da bi}e i jedinstvo Crkve, bi}e i
sjediwewe u ve~nom ìvotu Hristovom svih nas ~lanova Crkve, kao ìvih
udova ìvoga Tela Hristovog, jeste na{e op{tewe i zajedni~arewe u jednoj
i istoj Svetoj Tajni Crkvene Episkopocentri~ne = Hristocentri~ne
Evharistije (=Pri~e{}a=Liturgije), tog Blagoslovenog Carstva Svete
Trojice, mimo kojeg nema ni ve~nog ìvota ni ve~nog spasewa.
To je, eto, ukratko Pravoslavna Eklisiologija, koja sadrì samu sr`
Pravoslavne vere i teologije, zajedno sa Trijadologijom i Hristologijom, a
sve skupa ispuwuju Pravoslavnu Sotiriologiju.5
*
O granicama Crkve - one se pokalapaju sa "granicama" Boànske
Ikonomije spasewa u Hristu i Hristom, i istorijski i eshatolo{ki. Zato
ej te{ko, skoro nemogu}e iscrpsti tajnu Crkve opisima, odredbama,
definicijama, pa i kanonima. Ali je tako|e nemogu}e izbegavati govoriti
da su granice Crkve, istorijski i pastirski, kanonske granice, tj. granice
kanonskog reda i blago~inija Crkvenog. Svete Tajne, pre svega SV. Kr{tewe,
Miropomazawe i Rukopoloèwe su tajne samo u Crkvi, samo dejstvom Duha
Svetoga kao du{e organizma Crkve, i kada prilaze samom srcu Crkve -
wenog Sv. Evharistiji, kao zajednici Tela Hristovog, onda Crkva
procewuje i ocewuju {ta je od otcepqenih od Crkve, jeretika, raskolnika,
i dr. grupa, mogu}e prihvatiti i blagoda}u Duha Svetoga, Duha zajedni{tva
i Crkve - koje zajedni{tvo je  Duha Svetoga - ispraviti, oìveti,
nadopuniti...
O granicam CCrkve : Sv. Kiprijan, o. Justin, Ziziulas, Florovski, Aep
Ilarion (Troicki)...
Evo za{to svi Sveti Kanoni....

-- U na{em dana{wem jeziku razlikujemo  i  = odredba i pravilo, pa
kaèmo za dogmatsek odluke-odredbe da su orosi, a za crkvena pravila - kanoni.
Tako Oci 2VS 381. u pismu caru Teodosiju pi{u:"Izrekli smo "kratke orose"
(), potvrdiv{i veru Otaca u Nikeji... a uz to i za blagopredak
Crkava odredismo izri~ite kanone". Ali nije tako bilo uvek i svugde. Istori~ar
Sokrat (5.v.) naziva Nikejski oros kanonom(CI 2,27), Sastavqa~ 1. prologa
5
U svim raskolima i sektama, pa i u raskolu tzv. Starokalendaraca, skoro po pravilu nema prave
Teologije, ponajmawe Eklisilogije i jevan|elske Sotiriologije. To se kao prvo moè zapaziti pri
susretu i razgovoru sa ~lanovima raznih grupa i grupica tzv. "Starokalendaraca", a tako isto u svim
wihovim kwigama, bro{urama, ~asopisima (koje smo imali u rukama i potro{ili dosta vremena oko wih,
ranije i sada) . Kod wih uop{te nema pravoslavnog Biblijskog i Svetoota~kog bogoslovqa, nego samo
sterilno ponavqawe fraza i "citata", navo|ewe "izjava", citirawe "kanona" kao bezìvotnih formula
tu|e Jevan|equ i Crkvi kazuistike i jurisprudencije. Napr. u kwizistarokalendarca iz Patrasa
Lambros-a Ktenas-a, Iza scene... (vidi na kraju u Literatura) jedno poglavqe nosi naslov Eklisiolo{ko _
, ali kad ga pro~itate vidite da u wemu nema ni E od Eklisiologije, a i da ne govorimo o
tome kako nema ni re~i o Velikoj i Sveobuhvatnoj Tajni Hrista_Tajni Crkve, nego uglavnom farisejski
"midra{i" i zapadno-racionalisti~ka kazuistika. Wegova i wihova "teologija" jo{ nije izi{la iz
"vavilonskog ropstva" zapadne sholastike (i to one dekadentne 16-19.veka), bez obzira {to se oni verbalno
pozivaju na "Predawe", "kanone", "Svete Oce", i odmah optuùju sve pravoslavne bogoslove za svakovrsni
Ekumenizam (pa fanati~no odbijaju i Pravoslavni Ikumenizam), jer je, po wima, Ekumenizam "predstraà
Jevreomasonstva", a za tu tvrdwu crpe argumente iz _ "Protokola Sionskih mudraca"! 
7
Sintagme u 14 naslova naziva kanone orosi Tako|e akta Sabora

Vaseq. i Pomesnih bezrazliño upotrebqavaju izraze oros i kanon - da bi ozna~ili
ba{ Sv. Kanon (oros: 15Nikejski; 4Halkidonski; 18 Kartagenski - kanon: 8Efeski,
28 Halkidonski, 2 Truslki).
Crkve _ Apostolski, Vaseqenskih i Pomesnih Sabora i Svetih Otaca
_ najvi{e i naj~e{}e govore o zajednica(izraz je novozavetni: DAp.2,42;
1Kor.1,9;10,16; 2Kor.13,13; 1Jn.1,3-7), tj. op{tewu i zajedni{tvu u Crkvi, ili pak o
izop{tewu i iskqu~ewu iz Crkvene zajednice onih koji se od we odvajaju
jeresima i raskolima. Sveti Kanoni su uglavnom zato i napisani da bi
o~uvali blagodatno-kanonsko jedinstvo op{tewa i zajedni{tva u
ìvotodavnom Evharistijskom Pri~e{}u Hristovom, u blagodati Duha
Svetoga, u qubavi i blagovoqewu Boga Oca. Ili pak: da to naru{eno
jedinstvo i op{tewe isprave i vaspostave iz jevan|elsko-pastirske brige i
starawa za spasewe zalutalih, zabludelih, udaqenih i otpalih od Majke
Crkve qudskih bi}a. Zato su Sveti Kanoni ne "kanonada" ili "rafali"
mrtvih {ema i ubistvenih propisa, poput farisejskih skrupuloznih,
talmudisti~kih cepidla~ewa, kojima se oteàva i spre~ava ulazak naroda
Boìjeg u Dom O~ev, u Carstvo qubavi Sina Qubqenoga, u zajednicu Duha
Svetoga (ina~e bi se i na donosioce Svetih Kanona odnosile re~i Hristove
farisejima: Mt.23,4.13.15). Sveti Kanoni Crkve su kao i Re~ Boìja u Svetom
Pismu: Hleb ìvota, Duh i ìvot, Re~i ìvota ve~noga (Jn.6,63.68). Ali,
kao {to i re~ Boìja biva "o{trija od svakog dvoseklog ma~a, koja prodire
do zglobova i srì du{e i duha, i sudi namere i pomisli srca
qudskih"(Jevr.5,12), tako i Sveti Kanoni mogu biti na spasewe, ali i na sud i
osudu onima koji se od zajednice Tela Hristovog odvajaju u svoje raskole i
sekte i parasinagoge, kako veli Sv. Vasilije Veliki u svome 1. kanonu, o ~emu
}emo op{irnije govoriti kasnije (u odeqku o Crkvenoj Ikonomiji, gde }emo i navesti
ceo taj kanon).
Protestantske brojne sekte i frakcije ~ine od Svetog Pisma takva
sli~na sekta{ka pabir~ewa, licitirawa i zloupotrebe, tako da ispada da je
Sveto Pismo najkrivqe za wihove podele i rascepe, za sekta{ewe i
razbijawe Crkve Hristove. Sli~no ~ine i dana{wi nerazumni "ziloti"
Starokalendarci u Gr~koj (i odnedavno u Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji) sa
Svetim Kanonima, koji su od 1924.g., a naro~ito od 1945/48.godine, do danas u
ime "kanon#" stvorili desetine raskol# i sektî u Gr~koj i drugim
pravoslavnim zemqama, pa i na Zapadu, pa su se odnedavno pojavili na
terenu i Srpske Pravoslavne Crkve.
Iako je to kod nas uglavnom malobrojna grupa, pitawu razlog# wihovog
otcepqewa od Svetosavske Crkve Hristove, kao i onih u Gr~koj od Jeladske
Crkve Hristove, i time raskolni{tvo i jednih i drugih od Vaseqenskog
Pravoslavqa (gr~ki: ),6 posveti}emo ovde pa`wu zbog
bezazlenih i neobave{tenih qudi, me|u kojima oni vr{e svoju zilotsku,
sekta{ku propagandu i vrbuju neupu}ene i bezazlene, neznavene ili
zavedene pojedince. No pre toga, donosimo kra}a obave{tewa o ranijim
sli~nim raskolima i sektama u istoriji Pravoslavne Crkve kroz vekove.
*
U aktima Halkidonskog Sabora (17 sednica) kaè se da su se Oci na Saborima
bavili ne samo dogmatima nego i kanonima: "Obi~aj je na Saborima: posle formulisawa
6
O pravoslavnom, tj. katoli~ansko-sabornom shvatawu pravog Ikumenizma videti vi{e pri kraju
ovog rada, III deo, odeqak 3: O Ikumenizmu (str...).
8
glavijeg od svega (=vere), i druga neka nu`na pitawa prou~avati i formulisati""

"(ACO
2,13,88/447).
*
Delo Sv. Epifanija Panarion se, na kraju, zavr{ava jednim sumarnim
izlo‘ewem prave vere sa nagla{enim crkvenim karakterom te vere, i sa uktako
izlo`wnim " Crkve", tj. nekim sinopsisom Crkvenih pravila/kanona o
bogosluèwu i ìvqewu. Potse}a na neki rezime Apostoslkiih kanona.Epifanije
tu ukratko gvori o tome da su te ustanove // koje Crkva "prirodno je sa~uvala
i ~uva, neke po naredbi/zapovesti, a neke poprihvatawu dobrovoqnosti", a to su:
devstvednost i mona{tvo, udovi{tvo, sve{tenstvo, ~teci, |akonise, vratari,
pogrebnici. Zatim: to su sabrawa=Liturgije, post Sredom i Petkom i
êtrrdesetnicoa i Strasn asedmica, ali Nedeqom i Pedesetnicom nema posta ni
kle~awa; o no{ewu kose, o jelima, uzdr`àwu i podvizavawu, o gostoprimstvi i
~ovekoqubvoj milostiwi, "uzdràvawu od op{tewa svake jeresi", odbacivawe
pozori{ta, lova. kamatarwewa, ne zakliwawu, nelagawu itd. "To je karakter ove
Svete Majke na{e /Crkve/ sa napredd izloènom verom , i to su ustanoive //
koji se u woj navode":(Panarion, kraj, 21-25).
*
Zna~aj Sv. Kanona: u srcu Boànstvedne Evharistije - Liturgije cele
Katoli~anske i Saborne Crkve svaki pu slu{amo liturgijski usklik i poziv i
priziv: "Izmoliv{i jedinstvo vere i zajednicu Svetoga Duha, sami sebe i jedni
druge Hristu Bogu predajmo"! - To je sadràj i smisao i nazna~ewe i Svetih Kanona:
da ~uvaju jedinstvo vere sviju, naravno prave, Pravoslavne, i da obezbe|uju
zajednicu=op{tewe svih ~lanova Crkve u Tajni Hristovoj, koja i jeste su{tina
prave i spasonosne vere, to jest dvojedina tajna i sadr`àj Boànskog Otkrivewa:
Svet Trojica i Ovaplo}ewe Jednoga do Svete Trojice. Tako da ovde, u pravoslavanom
liturgiskom saznawu i doìvqavawu vera nije neka konfesija, neko
konfesionalno ispovedawe propisanog minimuma, naj~e{}e u tekstu i na papiru,
nego je vera Crkve ona realnost koja je "jednom predana Svetima" i za koju se trba
boriti (Juda 3:""borite se za veru jednom predanu Svetima"). To je bogootkrivena
vera koje je kraj, tj. sadràj i puno}a spasewe du{a (1Petr.1,9).//O ovome vidi 59.
Odgovor Talasiju Sv. Maksima//. Zajednica Duha Svetoga ima kao pretpostavgku
jedinstvo vere Hristove, {to zna~i da u zajedni{tvu Svetih Tajni kao dejstava i
darova Sv. Duha mogu u~estvovati samo pravoverni, koji imaju i drè osnovne
istine Vere, ali ne kao konfesionalne porincipe, nego kao temeqe novog ìvota,
kanone nove tvari u Hristu. A osnovne istine vere su izra`ène liturgijski u
episkopovom blagosiqawu Trikirijama i Dikirijama: Svetom Trojicom i Hristom,
dvoprirodnim Bogoõvekom, jednim i jedinstvenim Sinom Bo`jim i Sinom
ôve~jim.
*
Oci 7. Vas. Sabora u 6. kanonu kaù:"I kad Sabor bude radi kanonskih i
jevan|elskih stvari, okupqeni episkopi treba da osobitim starawem
i marqivo{}u nastoje da o~uvaju bo‘anstvene i ‘ivotvorne
zapovesti Bo‘ije." - Evo koji je podao Sabora, i kako se izjedna~uju kanonska i
jevan|elska stvari/pitawa/tema. A to su: Boànske i ìvotovorne zapovesti
Boìje.
*
Zna~aj Sv. Kanona: Na Halkidosnkom Sabor (6. sednica, 20.okotbra 451) rekao je
Kekropije episkop Sevastopoqa:
9
"Û
›" = "Treba kroza sve /=svagda/ dràti kanone, jer s etako i vera
~~uva i svala }e Crkva imati sigurnost"(ACO 2,1,3,109).
*
Justiijanova 131. Novela (koja je uneta u Valsamonov komentar 2. gl. 1. naslova Nomokanona
Fotijevog), glasi: "Odre|ujemo, dakle, da snagu zakonâ imaju Sveti Crkveni Kanoni,
izloèni ili potvr|eni od Svetih Sedam (sic!) Sabora"
(
" .
*
Zna~aj Sv. Kanona: Zonara, u tuma~ewu 1. Halkidonskog, koji glasi: "Odlu~ismo
kao pravedno da se dr‘e (kao va‘e}i) kanoni izlo‘eni od Svetih Otaca na svakome Saboru do
sada", kaè: "I Vaseqenski i Pomesni Sabori, biv{i pre ovog Svetog Sabora (VII), izloìli
su kanone, jedne koji doprinose ta~nosti dogmatâ, druge koji se odnose na Crkveno stawe i
ure|uju Crkve. Sve wih, dakle, okupqeni na ovom Saboru Sveti Oci potvrdi{e ovim
kanonom, i pravednim smatra{e da se oni drè".
Jo{ za Uvod
...Sv. kanoni su terapevti~ka, le~ebna sredstva Crkve...Kao {to lekar, dobar i
iskusan, i õvekoqubiv, moè mewati vrste lekova i na~ien davawa istih, ali ne
mo`è nikako povla|ivati bolesti bolesnika, aako ga zaista voli i `èkli da ga
izle~i,dtako se i Sv, Knaoni mogu prilago|avati i ekonomisati, ali se ne moè
wima greh i zlo i nepravda i propast povla|ivati. Zato postoji, uz akriviju, i
ikonomija, ali ikonomija spasea ane razvra}ewa, ikonomija koja ne}e biti
suprotna velikoj i svespasonosnoh Bo`ànskoj Ikomoniji SPASEWA u Hristu u
Crkvi...
*
Opisati Aristina, Zonaru, Valsamona....
-Re}i za dodate Knone, i Besedu |Sv. Save
*
U 1. kanonu Sedmog Vas. Sabora kaè se:... Izrazi
(ispravlönió = ispravila, korektori, pravi primeri, prava dela) su biblijski
izrazi. Zonara obja{wava: "Svedo~anstva su Gospodwe naredbe, koje svedo~e i pokazuju kako
treba da ìvimo, i kako }e se prestupnici Bo`jih naredbî kazniti... Oci posvedo~uju kako
treba sve{tenici da ìve i pona{aju se... wima su Kanoni i podvizi //, koji
odràvaju i ure|uju wihovo ìvqewe, jer }e tako (po kanonima) ostvarivati vrlinu i
uga|ati Bogu, od ~ega nema ve}eg podviga"(PG 137,880). Interesantno je uzgred zapaziti kako
se u Sv. Kanonima prelamaju i susre}u eklisiolo{ko-liturgijsko i vrlinsko-
podvi`ni~ko Predawe Crkve, tj. dogmatsko i eti~ko biblijsko-crkveno Predawe.
Da je to tako v idi se po tome {to Oci citiraju re~i Petrove i Pavlove koje se
odnose na najve}e Bogootkrivene Tajne=Istine Hri{}anske - u koje i An|eli
èle zaviriti, a to je Jevan|eqe i sve {to ono sobom nopsi i otkriva, i
najavquje i daruje. Jednom re~ju: to je sva Tajna Novog Zaveta, Bogo~ove~anska
Tajna Hristova.
- Treba naglasiti da re~i, naredbe, zapovesti, svedoãnstva itd (Ps.118)
Boìje su mawevi{e poistoive}ene u Sv. Pismu i kod Otca Crkve. A to su sve
tvora~ke rwe~i - logosi - Boìji, kojim aje Bog stvarao sveti i koji su usa|eni u
prirodu stvorenog kao nazna~ewa. Oni su izraèni kroz re~i, liturgiju,
dogmate, kanone Crkve. "Su{tina na{e jerarhije jesu Bogopredane
re~i"(C.J.1,4), gde Areopagit
podrazumeva pre sveg Sv. Pismo, i to konkretno Jevan|eqe (isto 5,7 i  5,7).
10
*
- Davawe pe~ata/zape~a}ivawe zna~i zakr{tavawe/~iwerwe znaka krsta na glavi
doti~noga (kako veli Sv. Grigorije Bogoslov, Beseda 3 protiv Julijana).
*
O  (=sastavqenom od prisutnih u Carigradu episkopa) Sinodu... Po~elo je to
jo{ u drugoj polovini 4. veka (v. oko Makednonija)....
Na 6. sednici Halkidonskog Sabora (20. oktobra 451.) 6. sednice Halkidonskog Sabora
20. oktobra 451.g.(~iji se zapisnik nalazi na kraju Saborskih akata-Djejanijâ! - kako
prime}uje i Valsamon), kad se raspravqalo o epikopima Fotiju Tirskom i Evstatiju
Bejrutskom (ACO 2,1,3,99-109). Naime, ukazaom prethodnog cara Teodosija Mla|eg (pre 449.g.)
Bejrutska episkopija bila je uzdignuta u rang mitropolije, pa je wen episkop-mitropolit
Evstatije (koji se, zato, na razbojni~kom saboru 449.g. potpisao sa mitropolitima) sebi
otrgao od Tirske Crkve episkopije: Biblosa, Botre, Tripolisa, Ortosiade, Arke i Antarade
i wihove episkope, rukopoloène od mitropolita Tirskog Fotija, svrgao na stepen
prezvitera. Me|utim, pre toga je Fotije Tirski (kao mitropolit oblasti "Prve Fenikije")
svrgao dvojicu, dotada wegovih prezvitera a od Evstatija Bejrutskog hirotonisanih za
episkope, na stepen prezvitera, zbog ~ega je na sabranom ad hoc Sinodu u Carigradu
(=sastavqen od prisutnih episkopa, pod Anatolijem!), gde je stvar, u vreme
Teodosija, dospela, podvrgnut izop{tewukoju je, u vreme Teodosija, i izdrào
122 dana!Na àlbu Fotija caru Markijanu, poslatu od cara pred Halkidonski Sabor (jer
Markijan "ho}e da se pitawa prepodobnih episkopâ re{avaju ne po carskim pismima ili
odlukama, nego po kanonima uzakowenim od Svetih Otaca", {to je i IV Sabor prihvatio
rekav{i: "Protiv kanonâ ni{ta edikt /carski/ ne moè, nego neka se drè kanoni"),
poni{ten je Teodosijev ukaz (i o tome od IV Sabora na~elno donet 12. kanon) a vra}ena prava
Tirskog mitropolita, i, na predlog prestavnika pape Lava, re{eno kako je formulisao i
Patrijarh Anatolije, {to je potom pridodato kao 29. kanon Halkidonski. Prilikom ove
rasprave na 6. sednici Halkidoskoj, pokazano je da odavno ve} postoji praksa okupqawa i
rada Endimusa Sinoda u Carigradu - i to je jedno od svedo~anstava nastanka dana{weg
Sinoda. Naime, tads je Carigradski Patrijarh Anatolije rekao: "Obi~aj je odavno dràn: da
najsvetiji episkopi, koji borave ) u velikoimenitom gradu (Carigradu),
kad vreme pozove, o nekim nastalim crkvenim pitawima, okupe se i re{avaju svaku (stvar) i
odgovora udostojavao molioce"(ACO 2,1,3,103-109).
*
- Prethodni slu~aj endimusa Sinodu je u vreme Patrijarha Flavijana - po

pitawu Evtiha
- Kod nas Srba uzet je izraz Sinod za endimusa, a Sabor za redovni Sabor ({to je
jedan istoi naziv kod Grka, samo I diarkis Jera Sinodos, i: I Jera Sinodos tis
Jerarhijas). - Ali treba re}i: da Sinod endimusa nije i ne treba, i ne moè, biti
zamena za Sabor Episkopa. Ali, da je dobro praktikovati endimusa = pro{irivan
Sinod, kako kod Patroijraha Pavla ~esto biva...
* Tako je na 3. Vas. Saboru u Efesu 431.g. Teodot, Ep. Ankirski, rekao protiv
Nestorija (ponovqeno i na 5. Vaseq. Saboru, na 8. sednici), istina po pitawu blago~e{}a-prave
vere, ali se moè odnositi i na ostalo pona{awae i delawe u Crkvi: "Ono {to je telima
na{im lekar, to je du{ama sve{tenik (=jerej i episkop). Jer po{to je bolest du{e
zabluda, koja kad potraje vremenski, donosi kaznu smrti, blagodat Duha je
izekonomisala da je sveto sve{tenstvo kao le~ewe du{a, i zahva}en bole{}u ud
otseca, ~ine}i to ne {to wega (oboleli ud) ne {tedi, nego {tede}i ostale udove...
Otseca bolesni ud, da bi otsekao zlo, i taj na~in nije grubost, nego terapija. Jer
lekar pla~u}i odseca ud, a {tedwom ostalih udova ~ini terapiju/le~ewe. To je
drevni na~in terapije i od po~etka (= s vi{e); tako su Sveti starali se o ovoj
Naj~esnijoj Crkvi. Jer sve{tenik ima i ma~, ne da nanese zlo, nego da isceli. I to
je pokazala s vi{e blagodat kad je prvo Jeremiji (Proroku) javila govore}i: Postavih
te danas nad narodima i nad carstvima: da iskorewuje{ i iskopava{ i ru{i{, i da
izgra|uje{ i nasa|uje{ (Jer.1,10). Jer blago~e{}e se ne sadi, ako se ne iskoreni zlo".(ACO
I,1,2, p.71-72; PG 77,1385).
11
U 1. prologu Sintagme-Nomokanona (2.polov.6.v) kanoni se nazivaju

"pronalazak i dar Boìji" ... Matija Vlastar u svojoj Sintagmi kaè
da Crkva "uvaàva i po{tuje - kanone - kao svi{e si{av{e Boànske re~i...
ni{ta mawe od Boàbsnkih Jevan|eqa, jer su ona neposredno izvori i koren ovih"
.
Broj i raspored Kanona nije uvek isti, ni u starim ni u noivijim zbornicima
(sliño je i sa kwigama Sv. Pisma)... U Atinsku Sintagmu i Pidalion unete su i
pravila-kanoni-kanonizmi, koji nisu kodifikovani me|u zvaniñim kanonima
Crkve...(v.  i .
Sigurno je da ve} u 4. veku imamo izvesnu/e zbirke Sv. Kanona, kao {to su 50
ili 85 Apostolskih...Na Halkidonskom Saboru se ~itaju kanoni iz izvesne
zbirke...
Dionisije Mali (oko 500.g.) prevodi na latinski izvesnu zbirku kanona
(sa~uvana je wegova 2. zbirka /sa propratnim pismom Episkopu Salone Stefanu/ koja sadrì:
50 Apostolskih; kanone Sabora: Nikejskog, Ankirskog, Neokesarisjkog, Gangrskog,
Antiohijskog, Laodikijskog, Carigradskog, svi pore|ani po brojevima od 1-165;
zatim 1-27 Halkidonski, Sardi~ki i Kartagenski (PL 67, 139-230)....
Izvesnu zbirku kanona imao je i Patrijarh Antiohijski Jefrem (527-545), i
to pore|ane po rednim brojem od 1-168 (kako pokazuje wegovo Pismo monofizitu Zinoviju
Emeskom, kod Fotija, Biblioteka, 228).
Negde su ti kanoni bili brojani kontinuirano, po rednom broju, svi zajedno,
{to se vidi iz izvesnih navo|ewa tokom ve} 5. veka. Zbirke su sadràvale:
Apostolske kanone, zatim kanone Nikejskog i Carigradskog Vaseqenskih Sabora,
i Pomesnih: Ankirskog (314), Neokesarijskog (315/319), Gangrskog (oko 340),
Antiohijskog (341) - svega 7 Sabora.
Kanon 1. Halkidonski govori jasno: "Odredili smo da se drè izloèni od
Svetih Otaca na svakom Saboru do sada kanoni". (Ovim je Halkidonski 1. prethodio 2.
kanonu Trulskog Sabora). Ovo kaè Halkidonski Sabor, bez obzira {to i on sam donosi
nove Kanone, ali one prethodne ne ukida, nego oni ostaju na snazi.
U 1. polov. 6. veka pojavila se zbirka pro{irena sa Efeskim, Halkidonskim i
Sardi~kim Saborima, tako da je to Kanonska zbirka "deset Svetih Sabora" (kako kaè
prvi prolog Sintagme-Nomokanona, . U 2. polov. istog 6. veka ovu je zbirku
pove}ao sastavqa~ "Sintagme u 14. naslova". Ovo svedo~i sastavqa~ Sinagoge u 50
naslova Jovan Skolastik (oko 550.g.), sastavqene po ugledu na Justinijanovu
sli~nu zbirku zakona, koji Jovan Skolastik je najverovatnije sastaviio i Zbornik
u 87 glava, kao zbornik zakona koji sadrì carske novele. Pre ovog zbornika sam
Jovan Skolastik svedo~i da je postojao zbornik kanona u 60 naslova, ali je on
izgubqen.
Ina~e, Jovan Sholastik je bio rodom iz Antiohije i tamo je bio advokat-
, pa je postao klirik u Antiohiji i onda boravi u Carigradu kao
antiohijski apokrisarije, pa ga car Justinijan izabere za Patrijarha
Carigradskog (po svgrnu}u Patrijarha Evtihija /552-565/, koji nije pristao na carev "edikt o
aftartodoketizmu", koji ni Jovan nije realizovao, jer je Justinijan ubrzo umro) i bio je Patrijarh
od 565. do svoje smrti 577, kada je ponovo vra}en Evtihije (577-582). Oko 550.g. (dakle
pre pre izbora za Patrijarha) Jovan je sastavio
"", ili kra}e: Sinagoga u 50
naslova (= grana, glava, tema). On je verovatno uzeo prethodnu Sintagmu u 60 naslova i
prerasporedio je, dodav{i po prvi put: kanone Sv. Otaca, tj. 68 kanona Sv.
Vasilija (od 17-85 dana{wih, tj. samo je uzeo iz Vasilijeve 2. i 3. Kanonske Poslanice, a ne i iz
1.Poslenice). Prema tome Sinagoga u 50 naslova sadrì: 85 Apostolskih, kanone 10
Saborâ (od Halkidonskih kanona ima samo 1-27), i 68 Vasilijevih kanona. Posle
Sholastika nastaje, u 2. polov. 6.veka (verov. izme|u 578-582), Sintagma u 14 naslova,
koja pridodaje kanone Trulskog Sabora i kanone jo{ drugih Otaca, koja }e se
Sintagma od polovine 7. veka zvati Nomokanon (pre-Fotijev). Fotijev Nomokanon
u 14 naslova prestavqa dopunu ovog Nomokanona, sa novim Fotijevim prologom.
12
*
O povezanosti Prave vere i Sv. Tajni, bogosluèwa i kanonske prakse, govori
Sv. Vasilije: "Jer treba da se kr{tavamo kako smo primili, da verujemo kako se
kr{tavamo, da slavoslovimo =bogoslovimo) kako smo povrovali: Oca i
Sina i Svetoga Duha (Mt.28,20)".(Pismo 125,3).
*
O akriviji i ikonomiji: Posledwa re~enica ovog kanona /37. Trulskog/: "Jer
po{to je nu‘da vremena ograni~ila ta~nost, ne}e se (time) stesniti pravilo
ikonomije"
(
) mogla bi se prevesti i sa: "Jer nu‘da vremena, koja
ograni~ava/spre~ava ta~no dr‘awe/o~uvawe prava, ne sme su‘avati granice
uprave", kako je preveo Mila{. Me|utim, smatramo da je ovde iskazan i jedna {iri
princip odnosa akrivije i ikonomije: Ako nu`da spre~ava punu primenu
akrivije - time se ne}e ograni~iti ili stesniti primena ikonomije. Jer je bitno
da se ostvaruje ono {to su Oci prethodno naglasili u kanonu: "~uvaju}i ~ast i
ugled sve{tenstva, ‘elimo da ninakoji na~in neznabo‘a~ka obest ne biva na
{tetu Crkvenim pravima". To jest: nametnuta nevoqa ne treba da ometa Crkvenu
spasonosnu delatnost i kanonski poredak, koja se ostvaruje primenom ikonomije.
*
-Crkveni Kanoni su odraz ìvota Crkjvenih qudi kroz mukotrpnu istoriju,
koja svojim svetskim talasawima potreba i brod Crkve i sve koji su u wemu.
Zato Kanoni treba da ostaju u zbirkama kanona, jer vidno prerdstavqaju kakve
se borbe i padove, posretawa i ustajawa, umirawa i vaskrsavawa proleze
hri{}ani, klirici i laici, u ovome svetu, i u svome veku… To je kao i tekstovi
Sv. Pisma, u kojima ima dosta svoga vremena i prostora, ali to su dokumenti ìvog
ìvota - na putu ka Bogu i Carstvu Nebsskom
*
Kanoni 60. i 61. Trulskog Sabora nabrajaju razne paganske obi~aje, la`ne
obrede i sujeverne gatarije. Gatari-manti () su oni koji pomo}u demonâ
"poga|aju" ili "prori~u" gledawem u dlan, ili lavor, ili u zaklane ìvotiwe ("u
ple}ku"). Vra~ari tzv. stotnici su istaknutiji manti-gatari-vol{ebnici,
astrolozi i drugi sposobniji prevaranti nevernih, lakovernih ili malovernih.
Sve ove i sli~ne paganske i sujeverne surogate, kojim pala qudska priroda,
|avoqim "nadahnu}em" i nasiqem zlonavike tiranisana, poku{ava da bezvoqnog
ili slabovoqnog, kolebqivog i slabovernog ~oveka, makar on bio i formalno
hri{}anin, zavede i "kra}im putem" dovede do tobo` sre}e i uspeha, Sveti Oci,
kao oblagoda}eni iskusnici novog ìvota u Hristu obnovqenog i preporo|enog
~oveka u Crkvi, odbacivali su i osu|ivali, prizivaju}i spasonosnom pokajawu od
mrtvih dela i obra}awu Bogu @ivome i Istinitome. To {to se ti paganski nanosi
i nameti vra}aju ili ponavqaju, nije dokaz wihove "ìlavosti" ili "slabosti"
Crkve, nego dokaz slobode ~ovekove, koju ni blagodat Bo`ja u Sv. Tajnama ne
prinu|uje, niti porobquje, jer Bog ne deluje na silu, niti spasava ne hote}e (Sv.
Grigorije Bogoslov: "Spasewe je onih koji ho}e, a ne prisiqavanih"). Naprotiv,
greh i |avo, i svako zlo, agresivno je, lakozavodqivo, nametqivo, porobqiva~ko, i
to posvedo~uju svi Sveti Apostoli (v. npr. Jevr.12,1-4) i svi Svetiteqi. Samo voqa
prekaqena u podvizima dobra i osoqena blagoda}u novog ìvota u Duhu Svetom a
na to prizivaju Sv. Kanoni kao "zakon Duha ìvota u Hristu Isusu, koji osloba|a
od zakona greha i smrti"(Rm.82) moè prepoznati pravu vrednost hri{}anskog
podviga, asketskog kaqewa i pretapawa u ogwu provere i "razlikovawa duhova", te
zaista ~ovekoqubivo, a ne sentimentalno, i istinski spasonosno preporu~ivati
tesni put Hristov i hri{}anâv u ovom svetu "koji u zlu leì"(Jevr.5,14; 1Jn.4,1;
5,19).
*
13
- Kao {to rekosmo, borba sa paganstvom traje u samom ~oveku tokom ìvota, jer paganstvo je
ustvari povla|ivawe niskim uìvawima i strastima, a tome je sklon stari ~ovek u nama,
dok se u krsnovaskrsnom saraspe}u i savaskrsewu sa Hristom ne rodi novi bogoliki,
vrlinoqubivi ~ovek (Gal.4,8-10.18-19; Ef.4,17-24), kome su podvizi za hristolike vrline
radost, a strasti i niska zadovoqstva gor~ina i odvratnost. Zato hri{}anski ìvot nije
ruì~asta i sentimentalna romanika "tela i krvi", nego sveìvotna krsnovakrsna borba i
podvig (Rm.6.3-8), ìvqewe i ho|ewe po Duhu i u plodovima Duha Boìjeg ("vera, qubav,
dugotrpqewe, uzdràwe, mir i radost") i duha ~ove~ijeg bogo~e`wivog, a ne
strastoqubivog i samoqubivog(Gal.5,16-25). Pravoslavno podvi`ni{tvo kao blagodatna
asketika nije borba protiv bogodane prirode qudske, ni du{e ni tela, nego protiv
protivprirodnog greha i du{egubnih i teloubistvenih strasti ("= para-
fizi~kog", kako kaù Sveti Oci, a ne " = po prirodi"; i tako|e svetoota~ka re~:
"Nismo teloubice, nego strastoubice"). Ovome doprinose Sveti Kanoni kao crkveni
terapevti~ki na~in i metod le~ewa svih koji ho}e Hristu verovati za ìvot ve~ni.
*
Sveti Kanoni govore o raznim udovima-mestima-polo``jima-slu``bama u
Crkvi kao Telu Hristovovm. Sve te poloàje-mesta-slu``be sam je GIH najpre
pro{ao i izvr{i: bio je i vernik, i anagnost, i|akon, i jerej i Arhijerej - i svi
~lanovi Crkve samo reflektuju Wegove slu`be , zato su i liturzi i jeris i
jeratevma agion.
***
O na{em ovom prevodu i kratkom tuma~ewu moèmo ponoviti skromne rew~i
umnog a smernog monaha Jovana Zonare:
"Objavqivawe re~i Tvojih prosvetquje, i urazumquje decu (Ps.118,130), veli Bogu
Prorok i Bogootac David. A re~ima Bo`jim s parvom se mogu smatrati i naredbe
(= kanoni) Boànskih Apostola i Otaca, jer su ih, nadahnuti Boànskim
Duhom, oni odredili. Ako ko u~ini obja{wewe Sve{tenih Kanona i iznese na
javnost razja{wewe wihovog smisla, prosve}uje one koji su prostotom i
neobu~eno{}u pona{awa kao deca, te ne mogu dosti}i do dubine Sve{tenih
Kanona. Zato treba da se prihvatim ovoga posla, koje }e mo`da biti na korist
mnogima, te da, koliko mogu vi{e, kako da Bog, u~inim posebno i kratko
obja{wewe svake naredbe Svetih Apostola i âsnih Otaca. Neka mi neko ne
pripi{e drskost, jer ovaj rad preduzimam ne sam od sebe, nego sam poslu{ao molbu,
i sebe predao trudu, da ne budem osu|en za neposlu{nost".(Uvod u tuma~ewa Sv. Kanona,
2,1).
———
14
——
APOSTOLSKI KANONI 7
———
O Kanonima (=Pravilima) Svetih Apostola8
Zbirka tako nazvanih Apostolskih 85 kanona Crkve - najpre nepisanih a zatim zapisanih
pravilâ crkvenog ìvota i ure|ewa Crkve - nastala je tokom prvih vekova istorije Crkve. Ovi kanoni,
svakako, nisu napisana od samih Svetih Apostola, ali se, kao pravila ìvota i rada u Crkvi, ne bez
osnova pripisuju Apostolima, jer sobom odraàvaju apostolsku praksu za crkveno sluèwe, poredak i
ure|ewe ìvog organizma Crkve kao sve{teno-liturgijske, jerarhijske ustanove, sa svojim unutra{wim
redom i poretkom (sr. npr. 1, Kor. 14, 23 i 40: „Kada se okupi sva Crkva na jednom mestu… sve neka biva
blagoobrazno i po poretku― = eÙschmÒnwj kaˆ kat¦ t£xin). Jer je Crkva Telo Hristovo (Rim. 12, 4–10; 1 Kor. 10, 16–
17; 12, 4–28), Bogo~ove~anski organizam i nebozemna organizacija, i kao ìvi organizam ima svoju
strukturu, red i poredak, svoj postupak, na~in i metod sluèwa, pona{awa i upravqawa, i to prven-
stveno glavnih crkvenih slu`bi i slu`benika (to su crkveni liturzi i litur{ke funkcije - leituorgo…
kaˆ leitourg»mata): Episkopa, prezvitera i |akona, a sa wima i oko wih i ostalih klirika, i svih laika, kao
~lanova i udova Tela Hristovog, sve dakle puno}e (tÕ pl»rwma) Crkve, sazdane i deluju}e po slici
Svete Trojice (v. Ef. 1, 22–23; 2, 18–22; 2, Kor. 13, 13; Apostolski kanon 34; uporedi i Mistagogija Sv. Maksima
Ispovednika).
U tom smislu Crkva je "Bo`ja Poema, stvorena u Hristu"(Ef.2,10:
, paradoksalna Te~evina i
najsloènija Tvorevina Ef.1,14, najmilije Bogatoste~eni
Narod Tit.2,14, Crkva Boìja ste~ena Krvqu Sina Jedinorodnoga,
Prvoro|enoga me|u mnogom Bra}om (DAp.20.28;Rm.8,29), "Puno}a - Pleroma - Onoga Koji
sve ispuwava u svemu" (Ef.1,23).
Takva pravila kakva propisuju Apostolski kanoni susre}emo ve} u Delima i Poslanicama Svetih
Apostola. Na primer, u Delima Apostolskim (14, 23) stoji da Ap. Pavle i Varnava: „rukopoloì{e im
Prezvitere (=crkvene stare{ine) za svaku Crkvu―(v. Apost. kanone 1 i 2). Apostolski Sabor u Jerusalimu
kaè: „ugodno bi (œdoxe) Duhu Svetome i nama― (15, 28), {to je kasnije naj~e{}i izraz kojim po~iwu
saborske odluke na saborima Apostolskih naslednika, Svetih Otaca (v. Apost. kanone 34. 37). Apostol
Pavle iz Milita poslao je izaslanike u Efes i otuda „dozva stare{ine (presbutšrouj) crkvene―, i re~e im:
„Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas Duh Sveti postavi za Episkope (™piskÒpouj) da napasate
Crkvu Boìju― (DAp. 20, 17 i 28; v. Apost. kanone 14, 38, 41, 58). Apostol Pavle tako|e pi{e Timoteju,
episkopu Crkve: „Ko episkopstvo èli dobru stvar èli, ali episkop treba da je bez mane… ne novo-
kr{teni (ne neofit = novoobra}eni)―(1Tim. 3, 2 i 6; v. Apost. kanon 80). Ili na drugom mestu: „Da zna{ kako se
treba vladati u Domu Boìjem, koji je Crkva Boga @ivoga, stub i tvr|ava Istine― (3, 15). I tako|e: „Ne
zanemaruj blagodatni dar  u tebi, koji ti je dat kroz proro~anstvo (Duhom Svetim) polaga-
wem ruku (=rukopolagawem) stare{ina na tebe― (1 Tim. 4, 14; v. i 5,17.19.22; 6,20). Tako|e u 2 Tim. 1, 6; 2,15,
gde je upotrebqen izraz "da pravo upravqa{ re~ju istine―- Ñrqotome‹n tÕn lÒgon tÁj ¢lhqe…aj - koji
se izraz do danas govari za svakog pravoslavnog episkopa: na hirotoniji i u Kanonu Sv. Evharistije,
na Liturgiji. Sli~na uputstva daje Ap. Pavle i Titu, tako|e episkopu: „A Episkop kao Boìji
domoupraviteq treba da je bez mane, ne samovoqan, ne gwevqiv, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar;
7
Ostavili smo na 1. mestu Apostolske kanone, pre svega zato {to ih je tako hronolo{ki prve nabrojao
2. kanon Sv. Peto-[estog Trulskog Sabora. Wihov autoritet je nesumwivo veliki − i o tome govorimo u
na{em uvodu u ove kanone − ali, po mi{qewu drugih pravoslavnih kanonista, autoritet Kanonâ Sv.
Vaseqenskih Saborâ je ispred wih, pa ih zato neki i stavqaju na prvo mesto u svojim zbirkama ili
tuma~ewima. Mislimo, ipak, da je dobro da se svi Sveti Kanoni podjednako posmatraju, navode i
obja{wavaju, a naj~e{}i i najustaqeniji popredak je: Apostolski, Vaseqenskih Sabora, Pomesnih i
Svetih Otaca - po obi~nom hronolo{kom redu.
8
O Apostolskim kanonima v. kra}i tekst na po~etku Vlastareve Sintagme (Rallis-Potlis, , VI,6-
7).
15
nego gostoqubiv, dobroqubiv, mudar, pravedan, poboàn, uzdr`qiv― (Tit. 1,7–8; v. Apost. kanone 27, 42, 52, 58,
81). Tako|e: "Prezviteri (=episkopi i sve{tenici) koji su dobre stare{ine, dostojni su dvostruke
~asti"(1Tim.5,17); i daqe: "Protiv prezvitera ne primaj tu`bu, osim na osnovu dva ili tri
svedoka"(1Tim.5,17. v. Apost. kanone 4, 55, 74, 75).
Moè se navesti i niz drugih, sli~nih ovima uputstava i pravila, datim u ostalim Apostolskimh
Poslanicama: Sabornim Apostola Petra i Jovana, i tako|e u delima neposrednih Apostolskih U~enika:
Svetog Igwatija, Svetog Klimenta, ili npr. u spisu iz apostolskog doba Didahi, u Apostolskom
predawu Sv. Ipolita (koje je on samo zapisao, ali delo predstavqa nasle|e iz apostolskog doba), itd.
Apostolski kanoni, kao zbirka (u po~etku svkako kra}a), verovatno su primewivani ve} u vreme
su~eqavawa Crkve sa Judejima i Judaistima, pa sa Jelinima i uop{te paganima (o ~emu govore ovi
kanoni); pa zatim i sa pojavom prvih jeresî i raskolâ u krugu Crkve, kada su sazivani i odràvani
brojni Sabori (mimo redovnih Sabora pri svakoj hirotoniji episkopâ) po lokalnim Crkvama, kao {to je bio,
npr., slu~aj sa Montanistima, oko 160. godine, ili krajem 2. veka u sporu oko vremena praznovawa
Pashe (o ~emu opet govore kanoni), a onda jo{ vi{e u 3. veku, u borbi Crkve sa jereticima Gnosticima
(koji su se, uz ostalo, gadili braka, mesa, crkvenih skupova itd., {to sve spomiwu ovi kanoni), pa
Monarhijanistima (antitrinitarcima) i drugim jeresima i sektama, tj. grupama ili pokretima, koji su
potresali crkveni ìvot i poredak, izvr}u}i pravu veru Crkve i kvare}i crkveni red i pona{awe
hri{}ansko, {to sve sobom odraàvaju ova Apostolska pravila. (Uostalom iz tih veklova su i pravila-
kanoni Sv. Otaca, od kojih su nam sa~uvani kanoni Sv. Dionisija Aleksandrijskog i Grigorije
Neokesarijskog, a zatim i Sv. Petra Aleksandrijskog, i onda Pomesnih Sabora Ankirskog i
Neokesarijskog, koji svi odraàvaju prethodnu, od Apostola nasle|enu praksu Crkve).
Nesumwivo je, dakle, da su tokom prvih vekova Crkvenog ìvota nastali nepisani (=obi~ajno
pravo), a zatim i pisani kanoni o crkvenom redu i poretku, ìvotu i pona{awu, vladawu i ure|ewu, koji
su zatim bili sakupqani, i tako, usmeno i pismeno, preno{eni kao predawe iz jedne Crkve u drugu, od
jedne generacije drugoj. "Neka se drè obi~aji i predawa Crkve", veli Sv. Sv. Jovan
Damaskin, i citira Sv. Vasilija Velikog: "Sve {to se starinom odlikuje - za
po{tovawe je"(O Trisvetoj pesmi,6). Drevno Crkveno Predawe, zabeleèno ve} na Prvom
Vaseqenskom Saboru 325. g. u Nikeji (kanoni 1 i 2), a i na nekima pre i posle tog vremena, Pomesnim
Saborima (Ankirski 314, Neokesarijski 315, Gangrski 340, Antiohijski 340-1; Carigradski 394), pomiwe takva
pravila, nazivaju}i ih „Apostolski kanon― (tÕn 'ApostolikÒn kanÒna); ili: „kao {to su to i Apostolska
pravila odredila― (pri ~emu se misli na 74. Apostolski kanon); ili: "po starijem pravilu vaè}em od
Otaca na{ih" (Antiohijsko 8/9. kanon, koji ima u vidu 34. Apostolski). Posebno su kanoni
Antiohijskog Sabora 341.g vrlo sli~ni Apostolskim kanonima, jer su ih imali u
vidu, {to zna~i da su postojali pre 341.g. (Pavle [vedski daje tablicu preko 20
Antiohi9jskih kanona koji su paralelni sa Apostoslkim, str.34-35), itd. Jo{ jasnije govori o ovim
kanonima Peto{esti Vaseqenski Sabor (u Carigradu 691) u 2. kanonu: „Izvoli se i ovo Svetom Saboru
ovom, kao veoma dobro i va`no, da od sada unapred ostanu postojani i vaè}i, radi le~ewa du{a i
isceqewa strasti, osamdeset pet kanona, koji su primqeni i potvr|eni od Svetih i Blaènih Otaca koji
su pre nas bili, a koji su kanoni nama predani pod imenom Svetih i Slavnih Apostola―.
Episkop Dalmatinski Nikodim Mila{ komentari{e ove re~i Otaca Trulskog Sabora o
Apostolskim pravilima ovako: „Proglasiv{i i utvrdiv{i zna~aj ovih Apostolskih pravila, Oci Trulskog
Sabora ujedno kazuju i postanak tih pravila, kazuju naime, da nijesu ova pravila neposredno od
Svetih Apostola pismeno izloèna bila (™kteqšntaj) kao {to to govore u istome drugome pravilu za
ostala pravila, nego da su ona potekla od Apostolskog Predawa, da su se ~uvala po usmenome
predawu kod prejemnika apostolskih, koji su ista pravila primili i predavali drugima, te su najposle
ona predana bila i wima (= Ocima) sa imenom Svetih Apostola― (Pravila Pravoslavne Crkve s tuma~ewima, kw.
I, 4).
Ovih 85 Apostolskih kanona su, davno pre Trulskog Sabora, negde u drugoj polovini 4. veka,
bili pridodani na kraju 8. kwige tzv. Apostolskih ustanova, ~ija se redakcija la`no pripisuje Sv.
Klimentu Rimskom, mada ni ovi kanoni ni tzv. Ustanove nisu delo Sv. Klimenta (v. napomenu na kraju
16
85. kanona),nego je te "Ustanove" kompilatorski sastavio iz vi{e prethodnih anonimnih dela (koja
tretiraju mahom Crkveno bogosluèwe i poredak), i jezi~ki, a u duhu svoje arijanske teologije
preradio, jedan arijanski plagijator i falsifikator, te ih izdao, u 8 kwiga, pod imenom "Svetih
Apostola", pridodav{i na kraju 8. kwige, kako rekosmo, i ve} postoje}ih 85 kanona, Crkvenim
predawem pripisanih Svetim Apostolima, zato {to ti kanoni odraàvaju praksu Crkve iz apostolskog i
posleapostolskog doba.
Da sami ovi kanoni nisu delo (niti prva kodifikacija) tog kompilatora arijanca (koga novija istoirjsko-
patrolo{ka prou~avawa sve vi{e identifikuju sa evnomijanskim episkopom Julijanom /druga polovina 4. veka/, koji
je kompilirao i {iru verziju Poslanica Sv. Igwatija, i pre toga napisao jedno izrazito arijansko delo: Komentari
na kwigu Jova - vidi D. Hagedorn, Der Hiobkommentar der Arianers Julian, Berlin /PTS 14/, 1973, p.
IX-LVII), vidi se, izme|u ostaloga, i po tome {to kompilator ponegde u ovim kanonima mewa
pravoslavne izraze o Svetoj Trojici i daje svoje arijanske formulacije (npr. u kanonu 34, umesto: "i
proslavi}e se Bog, kroz Gospoda (=Hrista), u Svetome Duhu, Otac i Sin i Sveti Duh", on daje
svoju formulu: "i proslavi}e se Bog kroz Hrista u Svetome Duhu", izostavqaju}i sasvim
Tri Imena Svete Trojice, Koja stoje u tekstu kanona povezana vezicom I: Oca i Sina i
Svetoga Duha, koja vezica na taj na~in izjedna~uje sva Tri Lica u Boànskoj slavi i ~asti
i dostojanstvu, kako je to pokazao Sv. Vasilije Veliki protiv Evnomija i duhoboracâ, u
svom poznatom delu O Duhu Svetom). Isto tako ovaj plagijator, uz kanon 50, koji
govori protiv monarhijanskog, antitrinitarnog9 kr{tewa samo jednim
pogwurewem "u smrt Hristovu", a koje kr{tewe "u smrt Hristovu" i sam arijanski
kompilator stalno potencira (retko kad navode}i re~i Hristove iz Mt.28,19: "Kr{tavajte i
ume Oca i Sina i Sv. Duha") , prinu|eni je bio da doda svoj komentar (sedmostruko duì od
teksta samog kanona!), kojim nastoji da taj kanon nekako objasni u arijanskom duhu i
smislu, ali mu je to "obja{wewe" samo novi dokaz jereti~kog falsifikovawa
crkvene istine o Svetoj Trojici (v. wegov komentar uz tekst 50. kanona u novom izd. Apostoslkih
Ustanova: M. Metzger, Les Constitutions Apostoliques, t. III /Sources Chrétiennes, No 336/, Cerf-Paris, 1987, p. 292-4).
Tako|e treba pomenuti i wegov plagijat, na kraju 85. kanona, tj. interpolaciju i
dodatak, koji su to zapazili i Oci Trulskog Sabora, koji dodatak nemaju izvesni
rukopisi ovih Apostolskih kanona (v. na{u napomenu na kraju 85. kanona).
Ina~e, ovih 85 Apostolskih kanona uneti su vrlo rano u sve zbornike crkvenih kanona na Istoku,
kao npr. u Kanonski Zbornik carigradskog Patrijarha Jovana Sholastika (oko 550. g.), i zatim u
Sintagmu ili Nomokanon u 14. naslova (1. redakcija polov. 6. v.; 2. redkacijaa polov. 7. v.; i 3. redakcija
883.g. u vreme Sv. Fotija), kao i u srpskom Svetosavskom Zakonopravilo.10 U Zapadnoj Crkvi,
9
I arijanci su bili ustvari antitrinitarci, jer, mada su priznavali realna "tri lica", onu su samo
Oca smatrali za Ve~nog, Nero|enog // Boga i Tvorca, dok su Sina smatrali stvorenim od Oca
"bogom", kroz koga je Otac stvorio svet. Bez obzira {to su govorili da je Sin "ro|en", i to "pre vekova", i da
je zato "Jedinorodni", oni su uz to istovremeno dodavali da je On "Prvoro|eni sve tvari", pri ~emu je
izraz ro|en kod wih zna~io: nastao, postao (shodno gr~kom filosofskom izjedna~ivawu ro|ewe i
postawe te je zato samo Otac po prirodi nero|ennepostao, pa je otuda, po Evnomiju, Otac po
prirodi i = nesli~an Sinu), jer "bilo je /vremena/ kada ga /Sina/ nije bilo", dok su Duha Svetoga
arijanci direktno nazivali stvorewem Sina.(Vidi najnovije izd. Apostolskih Ustanova: M. Metzger, Les
Constitutions Apostoliques, t. I-III /Sources Chretiennes, No 320, 329, 336/, Cerf-Paris, 1985-7, posebno t. III, 284 i 292-4).
10
U Svetosavskom Zakonopravilu (koje se, osnovano, pripisuje Sv. Savi Srpskom, uz ostalo i zato {to su
sa~uvani rkpsi iz 13. veka, mada ne{to mla|i od Sv. Save, pa je mogu}a pretpostavka i dorade, dopune i sl.), postoje i
tzv. "Sv. Ap. Pavla pravila crkvena 17"; "Obojice Sv. Ap. Petra i Pavla pravila 17", i "Pravila svih Sv.
Apostolâ, ukupno 2" (l. 58a – 61a fototipskog izdawa: Zakonopravilo ili Nomokanon Svetoga Save. Ilovi~ki prepis
1262. godine, priredio M. Petrovi}, Gorwi Milanovac, 1991). Naime, sastavqa~-prevodioc Svetosavsog
Nomokanona, posle ovih Apostolskih 85 kanona, tekstualno preuzimanih, tj. prevo|enih uglavnom iz Sinopsisa /skra}enog
teksta/ Stefana Efeskog (5/6. v.), sa tuma~ewem "Aleksija |akona i zakonohraniteqa Aristina"(mada ponekad sam Aristin /li sastavqa~?/,
umesto sinopsisa, uzima ceo tekst kanona, ili pak sastavqa~ zamewuje Aristinov komentar Zonarinim), pre no {to }e pre}i na kanone Prvog
Vaseqenskog Sabora, sastavqa~ Zakonopravila, iza 85. Apostolskog kanona, koji je preveden kao ceo tekst, a ne sinopsis, i uz
wega je uzte ne Aristinov nego Zonarin komentar, i to samo prvi deo tog komentara (PG 137, 213B–216A) , sastavqa~, dakle,
odmah u nastavku daje, u srpskom prevodu, pomenute tri grupe "Apostolskih pravila": Pavlovih 17, Petra i Pavla 17, i svih
Apostola 2, koja se nalaze u pomenutoim sinopsisu (v. u , t. 4, 399-403). Ova naknadna "pravila" (17+17+2) odnose se na
teme i pitawa koja o~igledno nisu iz apostolskog doba. Ona su zasigurno tvorevina nekog kasnijeg "kanoniste" (verov. 4-5. veka).
Otuda s razlogom moèmo posumwati da ih je u Srpski Nomokanon uneo-preveo Sv. Sava Srpski, zato {to je on boqe poznavao
17
Dionisije Mali (6.v.) preveo je na latinski samo 50 Apostolskih kanona, i toliko ih je i primqeno do
danas u Rimu i na Zapadu.
Mi ovde ostavqamo Apostolske kanone na prvom mestu, kako su oni stavqeni u ve}ini
kanonskih zbornika Pravoslavne Crkve, starih i novijih, a prvenstveno u 2. kanonu Trulskom.
Predawe Crkve, i pogotovu zato {to, u nastavku navedenog teksta Zonarinog tuma~ewa 85. Apostolskog kanona, tamo gde je
sastavqa~-prevodilac prekinuo navo|ewe istoga, kod Zonare stoje i slede}e re~i: "A nalaze se u nekim kwigama, koje sadrè
kanone, i drugi kanoni pisani na ime svakog od Sve~asnih Apostola. Ali je Trulski Sabor 627 Svetih
Otaca (u 2. kanonu)... prihvatio samo 85 kanona pod imenom Svetih Apostola... i nigde nije pomenuo kanone
drugih Apostola, da bi, mimo ovih 85, trebalo odobravati tzv. druge Apostolaske kanone, nego da takve
treba ve}ma izdvajati, izbacivati i odbacivati (),
kao la`nonatpisane i krivotvorene i izvan nabrojanih"(PG 137, 216BC). Da rukopisni predloàk Zonarinog teksta
tuma~ewa, sa kojeg je sastavqa~-prevodilac Svetosavskog Zakonopravila uzimao prvi deo wegovog komentara na 85.
Apostolski kanon, nije imao i svoj drugi deo, ovaj koji kritikuje tzv. "Apostolske kanone" Pavla, Petra i ostalih Apostola, mawe
je verovatno; lak{e je pretpostaviti da je po sredi previd. Svetosavski Nomokanon svakako iziskuje ve}u pa`wu i dubqe
prou~avawe.
18
———

APOSTOLSKI KANONI
Kanon°°
Episkopa neka postavqaju =izabiraju i rukopolaù dva
ili tri episkopa.12 (I Vas.4; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laodik.5,12; Sardik.6; Carigr.1;
Kartag.13,49,50)
Kanon
Prezvitera i |akona i ostale klirike neka rukopolaè jedan
episkop.13 (Ap.26,70; I Vas.19; VI Vas.33; VII Vas.14; Gangr.6; Laod.24,26,30; Vasil. Vel.51,86)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, protiv ustanove (=
uredbe) Gospodwe o `rtvi (Mt.26,26-29), prinese na Oltaru (= @rtveniku)
ŠBoìjem¹ drugo ne{to, kao med ili mleko, ili umesto vina
pripravqeni siker (= opojni pi}e), ili ptice, ili kakve ìvotiwe, ili
vo}a, protivno ustanovi, osim u svoje vreme novoga ìta ili
gro`|a,14 neka se svrgne ().15 Nije dozvoqeno donositi na
11
Op{ta napomena: Sve re~i u zagradama (...) dodatak su prevodioca, radi poja{wewa; re~i pak u [ ... ¹
nalaze se samo u nekim rukopisima originala.
12
Kao dopunu ovome kanonu, kanon 4. Prvog Vaseqenskog Sabora odre|uje da episkopa postavqaju svi
episkopi oblasti, a najmawe tri, uz pismenu saglasnost ostalih. O zna~ewu re~i veli
Zonara: "Sada se hirotonijom nazive ~inodejstvovawe molitava pri posve}ewu izbranog sve{tenog lica
i priziv Svetoga Duha, kada arhijerej pruà ruku i blagosiqa hirotonisanog. A u starini je sam izbor
nazvan hirotonija; jer kada je mno{tvo vernih u gradovima biralo arhijereje, okupqali su se svi, i
jedni su predlagali ovoga, drugi onoga, pa da bude izbor ve}ine, govorilo se da pruàju (=diù) ruke
bira~i, i tako su brojali glasove za svakoga, te onaj koji je izabran od ve}ine postavqan je za arhijereja,
pa je otuda do{lo ime hirotonija (=dizawe ruku)"(PG 137,37;  2,2). (V. i 5. kanon Laodokojski). - O mestu
i slu`bi Episkopa u Crkvi veli Sv. Igwatije Antiohijski (+112): Episkop je u Crkvi "na mestu
Boìjem; on je slika O~eva"; treba se "povinovati Episkopu kao Isusu Hristu""; Crkva je "jedinstvo
Boìje (=Sv. Trojice) i sabor Episkopov"; "svi verni...|akoni...Episkop... prezviteri - jesu: sabor Boìji i
skup Apostola, bez wih se Crkva ne naziva"; "Hristos je voqa // O~eva, kao {to i Episkopi,
postavqeni po krajevima zemqe, jesu u voqi / / Isusa Hrista"; "gde je Episkop, tamo neka je i sve
mno{tvo naroda, kao {to tamo gde je Isus Hristos – tamo je Katoli~anska /=Saborna/ Crkva" (Magne`.6,1;
Tral.1,1;3,1;6,1; Filadel.8,1; Ef.3,1; Smirn.8,1-2). Sv. Kirpijan Kartagenski(+258) kaè: "Episkopstvo je jedno.
Svaki (pojedini episkop) u wemu ima udeo, jer ima sve (=puno}u). Crkva je jedna... Episkop je u Crkvi, i
Crkva je u Episkopu" (De unitatate, 5; Pismo 66,8). (O zna~aju Episkopa u Crkvi v. N. Mila{, Pravila, I,43, gde
navodi Jerusalimski Sabor iz 1672 i Poslanicu Isto~nih Patrijaraha; tako|e J. Ziziulas, Jedinstvo
Crkve u Sv. Evharistiji i u Episkopu u prva ri veka,76-91).
13
Po sve{tenom crkvenom predawu hirotonija = rukopoloèwe sve{tenikâ i |akonâ vr{i Arhijerej
u Sv. Liturgiji, u Oltaru, dok hirotesiju = rukoproizvedewe ostalih niìh klirika Arhijerej obavqa
pre po~etka Sv. Liturgije, ispred Oltara (proizvo|ewe pak za proto|akona, protojereja, igumana,
arhimandrita biva od Arhijereja na Malom Vhodu Sv. Liturgije, tako|e isprerd Oltara).
14
U kanonu 57. Trulskog Sabora delom je naveden ovaj kanon. - Ovo su prinosi prvine plodova ìta i
gro`|a, od kojih se priprema prinos – hleb i vino (s vodom) – Svete Litrugije (Pidalion s pravom
upu}uje na Pri~e 9,5, gde Mudrost =Hristos govori: "Hodite, jedite hleba mojega, i pijte vina kojega
rastvorih /s vodom/"). Dono{ewe raznih drugih plodova, proizvoda, poklona itd. ne samo u Oltar, nego i u
Hram, nije svetopredawska praksa. Blagosiqawe pak sira i jaja na Vaskrs, gro`|a na Preobraèwe,
koqiva na Teodorovu Subotu, na Praznike i Svete (u Sv. Gori svaki Sveti sa Slavoslovqem ima slavsko
ìto), na Zadu{nice i Parastosima, drevni je i ustaqen obi~aj u Crkvi.
15
Sastavqa~i Pidaliona tuma~e izraz neka se svrgne, ili nek bude svrgnu": Kao zapovedni na~in 3.
lica, zna~i: da svgrnu}e ne biva od donosioca kanona automatski, nego treba i izvr{ilac, te zakqu~uju:
"Veoma gre{e oni nerazumnici (verov. misle na "zilote") koji govore da sva sve{tena lica koja su
19
@rtvenik i{ta drugo, osim uqa za sve}wake i tamjana, u vreme

Svetoga Prinosa (=Evharistije, Liturgije). (VI Vas.28,32,57,99; Kartag.37)
Kanon
Prvina svakog drugog ploda neka se {aqe episkopu i
prezviterima, ali ne k @rtveniku (= oltaru). A jasno je da }e episkop
i prezviteri podeliti (ih) i |akonima i ostalim kliricima. 16
(Ap.3,38,41; Gangr.7,8; Kartag.37; Teof.Al.8)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon neka ne izgoni svoju ènu17
pod izgovorom pobo`nosti (). Ako je izagna, neka bude
odlu~en (od op{tewa), a ako ostane uporan (u tome), neka se svrgne
(=ra{~ini). (I Vas.3; Trulski 12,13,30,48; Gangr.1,4,9,10; Kartag.4)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, neka ne uzima na sebe
svetovne poslove; ina~e neka bude svrgnut.18 (Ap.20,81,83; IV Vas.3,7; VII Vas.10;
Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon bude sveti dan Pashe
pre prole}ne ravnodnevice, zajedno sa Judejima svetkovao
19
=savr{avao), neka se svrgne. (Ap.64,70,71; Trul.11; Antioh.1; Laod.37,38; Kartag.51,73,106)
Kanon20
protivno kanonima rukopoloèna, odmah su na delu ( =defakto) ra{~iwene... ne shvataju}i da za
izvr{ewe naredbe kanona treba i drugo lice (=izvr{ioc naredbe), tj. sabor ili episkop,... kao {to sami
Apostoli – daqe u kanonu 46 – kaù da «Episkopa, ili prezvitera, koji priznaju kr{tewe ili `rtvu
(=Liturgiju) jeretikâ, nare|ujemo da se svrgnu», tj. da mu se sudi, pa kad se dokaè, da se presudom
svrgne/ra{~ini" (, 5, nota).
16
Kanon 4. nastavqa prethodni 3. kanon i govori o dobrovoqnom dono{ewu i davawu prvih plodova
episkopu i kliru, ali ne u Crkvi, jer se svi plodovi ne donose u Hram (v. prethodnu napomenu).
17
Ovaj kanon ponovqen je 13. i delom u 30. kanonu Trulskog Sabora. - U prvim vekovima Crkve za
episkopa je mogao biti biran i oèwen hri{}anin (v.1Tim.3,1; Tit.1,6), dok nije Trulski Vaseqenski
Sabor to izmenio (kanoni 12 i 48 - v. tamo napomene).
18
Kanon sledi uputstvo Sv. Apostola Pavla Timoteju (II, 2,4):"Zlopati se kao dobar vojnik Isusa Hrista.
Nijedan se vojnik ne upli}e u poslove obi~nog ìvota, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne doja
venac ako se ne bori po pravilu". - Apostolski 81. kanon je o istom jasniji i ne{to blaì, pa komentator
kanonâ Valsamon veli da ga kao ~ovekoqubivijeg treba slediti. Aristin i Zonara kaù da i gra|anski
zakoni brane sve{tenim licima svetovne poslove, "jedino dozvoqavaju upravu nad siro~adima,
udovicama i bolesnima".
19
Prvi Vaseqenski Sabor je odredio da sve Crkve zajedno praznuju Hri{}ansku Pashu = Vaskrs uvek
posle jevrejske (v. Antiohijski kanon 1), koja je praznovana 14. dana prvog meseca (Izl.12,2; 13,4:Aviv, kasnije
nazvan Nisan, zahvata Mart-April), dok hri{}ansko praznovawe biva uvek posle prole}ne
ravnodnevnice, i to posle punog meseca iza ravnodnevnice, i u Nedequ (uvek Nedeqom) koja zatim prva
do|e, tako da se Vaskrs nikad ne poklapa sa judejskom Pashom (ako li 14. Nisan padne u gorenavedenu
Nedequ, hri{}anska Pasha se pomera za slede}u Nedequ, da se ne poklopi sa judejskom).
20
Kanoni 8. i 9. su povezani sadràjem, a obja{wava ih kanon 2. Antiohijski (v. tamo napomenu).
Valsamon smatra da se i 8 kanon (za klirike) moè razumeti kao 9 (za laike), tj. odnosi se na sve{tena lica
koja izlaze pre svr{etka Liturgije, te se tako ne pri~este. On dodaje (u tuma~. 2. Antiohijskog) da je
"zato smi{qeno razdavawe antidora ("nafore"), te zbog toga nu`no ostaju do kraja molitava i otpusta
Liturgije oni koji se, iz nekog razloga, nisu mogli pri~estiti Sv. Tajnî, da bi dobili iz ruke jereja
blagoslov posve}enog komada (prosfore)".(PG 137,1281). Dakle je i primawe antidora/nafore znak op{tewa.
– O ~estom pak pri~e{}ivawu vidi Sv. Vasilije (Pismo 89): "Dobro je i vrelo korisno svaki dan se
pri~e{}ivati Tela i Krvi Hristove; a mi se pri~e{}ujemo 4 puta u sedmici: nedeqom, sredom, petkom i
subotom, a tako isto i u druge dane, ako je spomen nekog Svetiteqa". O istome govori na mnogo mesta i Sv.
Zlatoust, i skoro svi Oci, do Sv. Grigorija Palame, koji kaè: da hri{}ani treba da se pri~e{}uju svake
Nedeqe i svakog Praznika (Dekalog,4,Dobrotoqubqe).
20
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili drugi iz

sve{teni~kog kataloga (toñ katalægou=imenika), kad biva (Sveti) Prinos
(prosfor¥j genom¸nhj = kad se vr{i Sv. Evharistija) ne pri~esti se, neka kaè
uzrok, pa ako je razloìt (eòlogoj), neka mu bude opro{teno; a ako ne
kaè (uzrok), neka bude odlu~en, jer je naneo {tetu narodu i naveo
sumwu (= zazor) na onoga koji je Prinos izvr{io, kao da nije pravilno
prineo.21 (Petra Aleks.10; Antioh.2; Trulski 80)
Kanon
Sve verne koji dolaze (u crkvu) i slu{aju (Sveto) Pismo, a ne ostaju
za vreme molitve i Svetoga Pri~e{}a (tÀ ¢gØv metalÁyei), kao takve
koji nered u Crkvi uzrokuju, treba odlu~iti. (Trul.66,80; Antioh.2; Sard.11)
Kanon  23
Ako se neko sa odlu~enim (tŠ ¡koinwnÁtJ), makar i u ku}i, bude

zajedno molio, takav neka bude odlu~en. (Ap.11,12,32,45,48,65; I Vas.5; Antioh.2; Katrag.9)
Kanon
Ako se neko, budu}i klirik, bude zajedno molio sa svrgnutim
(klirikom) kao sa klirikom, neka se i on svrgne. (Antioh.4; Kartag.10)
Kanon
Ako koji klirik, ili laik (= vernik, svetovwak), koji je odlu~en (od
Crkve) ili je neprijemqiv (¦dektoj=nedostojan za primawe u klir), po{av{i
u drugi grad bude (tamo) primqen bez preporu~noga pisma, neka bude
odlu~en i primaoc i primqeni. (Ap.13,32,33; IV Vas.11,13; VI Vas.17; Antioh.6,7,8,11; Laod.41,42; Sard.9;
Kartag.23,106)
Kanon
Ako li je (ve}) bio odlu~en, neka mu se produì odlu~ewe
(¡forismæj), kao onome koji je slagao i obmanuo (¡pa-tæsanti=prevario)
Crkvu Boìju. (Ap.12,33; VII Vas.17)
Kanon
Episkop ne sme, ostaviv{i svoju eparhiju (paroik×an), prelaziti
(¶piphd¥n) u drugu, makar bio od mnogih na to nagovaran
(¡nagk£zhtai=prinu|ivan), osim ako nema nekog opravdanog razloga koji
ga prinu|uje da to u~ini, kao da moè ve}u korist svojom re~ju
pobo`nosti (eísebei¤aj) doprineti tamo{wima; ali i ovo on ne moè
da u~ini sâm od sebe, nego odlukom mnogih episkopa (= na Saboru) i
mnogim umoqavawem.25 (I Vas.15; VI Vas.20; Antioh.13,16,21; Sard.1; Kartag.4?)
21
"Kanon ho}e da svi svagda budu spremni i dostojni Pri~e{}a Svetiwama, a osobito sve{tena
lica"(Zonara).
22
Ovaj kanon je povezan sa prethodnim 8. kanonom i sa 2. Antiohijskim (v. tamo napomene).
23
Kanoni 10. i 11. se odnose na one odlu~ene u 8. i 9. kanonu, ili za druge sli~ne prestupe (ne za jeresi,
jer o jereticima govore kanoni 45, 64 i dr.
24
Kanoni 12. i 13. (sli~no 10 i 11) nastoje na po{tovawu Crkvenog poretka i discipline od svih u svim
Crkvama, ~ime se ispoqava istinsko jedinstvo i iskreno zajedni{tvo u op{tem nam Domu Boìjem
(1Tim.3,15). - V. kanon 11. Halkidonski i tamo{wu napomenu.
25
Kanoni 14. i 15. me|usobno su povezani. Ina~e Sv. Kanoni (I Vaseqenski 14-15; Trulski 20; Antiohijski 16)
strogo zabrawuju odlazak episkopa u drugu eparhiju: da tamo propoveda ili sve{tenosluì, osim po
21
Kanon
Ako koji prezviter, ili |akon, ili drugi koji iz kataloga
klirikâ, ostavi svoju eparhiju (paroik×an) i otide u drugu, te
premestiv{i se, sasvim se nastani (dia-tr×boi=boravi) u drugoj
eparhiji, bez odobrewa svoga episkopa, zapovedamo da takav vi{e ne
sme liturgisati (leitourge‹n = svetenosluìti); naro~ito ako bude
pozivan od (svoga) episkopa da se vrati, pa ne poslu{a, ostaju}i
uporan u (tom) neredu, neka tamo (=u toj eparhiji) op{ti (koinwneØtJ) samo
kao laik.26 (I Vas.15,16; IV Vas.5,10,20,23; VI Vas.17,18; Antioh.3; Sard.15,16;
Kartag.54,90)
Kanon
A ako episkop, kod koga se takvi nalaze, ne uzimaju}i u obzir
odre|enu protiv wih zabranu sve{tenodejstvovawa, primi ih kao
klirike, neka (takav episkop) bude odlu~en kao u~iteq nereda.27 (Ap.15,32; I
Vas.5,15; VI Vas.17; Antioh.3)
Kanon
Koji je posle kr{tewa sklapao dva braka, ili je nalo`nicu imao,
ne moè biti episkop ili prezviter ili |akon, niti uop{te u
sve{teni~kom katalogu.28 (Ap.18; VI Vas.3; Vasil. Vel.12; Neokes.2,3-7 /?/)
Kanon
Koji je uzeo udovicu, ili raspu{tenicu, ili bludnicu (ìta×ran),
ili ropkiwu, ili glumicu, ne moè biti episkop ili prezviter ili
|akon, ili uop{te u sve{teni~kom katalogu.29 (Ap.17; 82; VI Vas.3,26,85; Vasil.
Vel.27)
Kanon
Koji je uzeo dve sestre (jednu posle druge), ili (uzeo) bratanicu (ili
sestri~inu), ne moè biti klirik. (Trul.26,54; Neokes.2, 3-7; Vasil. Vel.23,78,87; Teof. Aleks.5)
Kanon
Klirik koji (iz koristi, za novac) daje jemstvo za nekoga, neka se
svrgne.30 (Ap.6,81; IV Vas.3,30; Sard.7; Kartag.75)
Kanon
pozivu doma}ina - radi propovedawa Pravoslavqa, ili sasluèwa, ili zamene nadle`nog episkopa;
prelazak pak na upra`wenu episkopiju moè biti samo po odluci Sabora.
26
Po Zonari, ovakvo neposlu{no sve{teno lice moè se tamo "pri~e{}ivati kao laik", me|utim
crkvena praksa ni to ne dozvoqava.
27
Valsamon prime}uje da je Arhiepiskop Kartagenski, i kasnije Patrijarh Carigradski, imali pravo
da uzimaju klirike iz drugih eparhija wihovoga podru~ja, bez otpusnog pisma episkopa.
28
Ovaj kanon je ponovqen u 3. kanonu Trulskog Sabora. - Kr{teni drugobra~ni ne moè postati
episkop, ili sve{tenik, ili |akon, ili klirik; pogotovu ne moè ostati u svome ~inu sve{teno lice
koje se oèni po rukoploèwu. "Koji se dvaput oène, pre ili posle hirotonije, bivaju
svrgnuti"(Valsamon; Sv. Vasilije, kanon 12). V. daqe kanon 3. Trulski i napomenu.
29
I ovaj kanon je ponovqen u 3. kanonu Trulskog Sabora (v. i Trulski 85. kanon). - Kanon svakako
podrazumeva ne ènskiwe koje su takve bile pre svoga kr{tewa, nego posle; osim ropkiwe, kojoj bi wen
gospodar mogao da ometa brak kakav prili~i supruzi sve{tenog lica (v. daqe kanon 82).
30
Kanoni zabrawuju jemstvo iz koristoqubqa, a ne zauzimawe-jemstvo za drugog iz ~ovekoqubqa.
Zonara prime|uje da svgrnu}e ovde moè zna~iti i odlu~ewe (tj. epitimija dok se ne pokaje).
31
Za kanone 21-24. vidi kanon 1. Prvog Vaseqenskog Sabora.
22
Evnuh, ako je po nasiqu (¶x ¶phre×aj) qudi takav postao, ili su

mu za vreme gowewa odse~eni mu{ki udovi, ili je takav ro|en
(Mt.19,12), a dostojan je, neka bude episkop. (Ap.22,23,24; I Vas.1; Prvodr. 8)
Kanon
Koji je sam sebe obezúdio (¡krwthri£saj = u{kopio), neka ne bude
klirik; jer je samoubica i neprijateq Boìje tvorevine.32
(Ap.21,23,24; I Vas.1; Prvodr. 8)
Kanon
Ako je neko, budu}i ve} klirik, sebe obezúdio, neka se svrgne; jer
je ubica sebe samog. (Ap.21,22,24; I Vas.1; Prvodr.8)
Kanon
Laik, koji je sam sebe obezúdio, neka se odlu~i za tri godine; jer
je zlo zamislio na ìvot svoj. (Ap.21,22,23; I Vas.1; Prvodrugi 8)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji je zate~en u
bludo~instvu, ili u gaèwu zakletve, ili u kra|i, neka se svrgne,
ali neka se ne odlu~i (od Crkve),33 jer (Sveto) Pismo kaè: „Ne sveti se
dva puta za istu stvar‚(Naum 1,9). Tako isto i ostali klirici.
(Ap.29,30; I Vas.9; VI Vas.4,21; Neokes.1,8/9; Kart.27; Vasil. Vel.3,20,32,51,70,82)
Kanon
Od onih koji su neèweni stupili u klir, zapovedamo, da se mogu
èniti, ako ho}e, samo ~teci i pojci.34 (IV Vas.14; VI Vas.3,6,13,30; Ankir.10; Neokes.1;
Kartag.16; Vasil. Vel.69)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji bije verne kada sagre{e,
ili neverne kada ~ine nepravdu, i kroz to ho}e da (ih) zastra{i,
zapovedamo da se svrgne. Jer nas nije nigde Gospod tome nau~io (Mt.5,39-
49). Naprotiv, kada su Wega bili, nije uzvra}ao bijewem; kada su Ga
ruìli, nije uzvra}ao ruèwem; kada je stradao, nije pretio(1Petr.2,23;
Sv.Irinej, Protiv jeresî 3,16). (Apost. 65; Prvodrugi 9)
Kanon
Ako se episkop, ili prezviter, ili |akon, koji je pravi~no
svrgnut zbog javnih prestupa, usudi preuzeti slu`bu (leitourg×aj),
koja mu je nekada bila poverena, takav neka se sasvim iskqu~i iz
Crkve. (I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.29; Sardik.14; Antioh.4,12,15; Kartag.29,65; Vasil. Vel. 88)
Kanon
32
Ovakvu zabranu je spomiwao jo{ episkop Aleksandrijski Dimitrije (189-232) protiv Origena kad ga
je sudio {to se u{kopio.
33
To jest odlu~en van slu`be (u oltaru) - da stoji sa pokajnicima (Stara sholija, 10. vek). Me|utim, za
sticawe ~ina simonijom (novcem) ili preko vlastî, takav biva i svgrnut i odlu~en (kanoni 29-30).
34
Ovaj kanon naveden je u 6. kanonu Trulskog Sabora (v. napomenu tamo).
23
Ako koji episkop, ili prezviter, ili |akon, novcem zadobije ovo
dostojanstvo (¡x×aj), neka se svrgne, i on i onaj koji ga je postavio
(=hirotonisao); i neka sasvim bude odlu~en od zajednice (tÃj koinwni¤sj =
35
od op{tewa), kao Simon vra~ar od mene Petra (DAp.8,22-23). (IV Vas.2; VI Vas.22,23;
VII Vas.4,5,15,19; Sardik.2; Vasil. Vel.90; Genad. posl.; Taras. Posl.)
Kanon
Ako se koji episkop posluì svetovnim vlastima, da preko wih
zadobije Crkvu, neka bude svrgnut i odlu~en;36 i svi oni koji s wime
op{te. (I Vas.4; VII Vas.3; Laodik.13)
Kanon
Ako neki prezviter, prezrev{i svoga episkopa, posebni zbor
sabere (cwrØj sunag£gV) i drugi `rtvenik podigne, a ni{ta ne
okrivquje episkopa u pravoverju (¶n eísebe×v = u blago~e{}u) i
pravednosti, neka se svrgne kao vlastoqubiv, jer je nasilnik
(tïrannoj); isto tako i ostali klirici, koliko ih uz wega pristane; a
laici neka budu odlu~eni. A sve ovo neka bude posle prve i druge i
tre}e opomene (par£klhsin) od strane episkopa.37
(II Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18; VI Vas.31,34; Gangr.6; Sardik.14; Antioh.5; Kartag.10,11; Prvodr.13,14,15)
Kanon
Ako je neki prezviter ili |akon odlu~en od (svog) episkopa,
takvoga ne sme primati drugi (episkop) nego samo onaj koji ga je
odlu~io, osim u slu~aju kad umre episkop koji ga je odlu~io. 38
(Ap.12,13,16; I Vas.5; II Vas.6; Antioh.6; Sardik.13; Kartag.11,29,133; Sof.1)
Kanon
Neka se ne prima nijedan od stranih episkopa, ili prezvitera,
ili |akona, bez preporu~noga lista; a kad takav list podnesu, neka
se prosudi (dobro) o wima, te ako su propovednici blago~e{}a
(eísebe×aj=pravoslavqa), neka se prime, ako li pak nisu, po{to im se
dade koliko im je nu`no, ne treba ih primati u op{tewe; jer mnogo
{ta biva po zanosu (kat¤ sunarpagÂn=po obmani).39 (Ap.12,13; IV Vas.11,13; Antioh.7,8; Laod.42;
Kartag.23,106)
Kanon
35
Zonara u tuma~ewu 1. Halkidonskog kanona kaè da "odlu~ewe od op{tewa" ovde ne zna~i samo
odlu~ewe od "pri~e{}a u Svetiwama", nego i od "okupqawe i stajawe sa vernima" (tj. iskqu~ewe iz Crkvene
zajednice).
36
Ovde i u prethodnom kanonu odre|uje se dupla kazna (ne kao u kanonu 25). Ovo se odnosi i na druga
sve{tena lica.
37
Temeqni kanon Crkvenog reda i jedinstva Crkve. Zonara, navode}i Sv. Grigorija Bogoslova, veli:
"Poredak drì nebesa i zemqu. Zato svugde treba ~uvati dobro poredak (1Kor.14,40), i ve}ma kod crkvenih
qudi, te prezviteri i drugi klirici da se pot~iwavaju episkopu". Valsamon pak navodi da su neki
episkopi i mitropoliti navodili ovaj kanon kao dokaz protiv prava patrijara{kih stavropigija.
38
Zonara tuma~i da }e ga primiti naslednik umrlog episkopa (ili, po Valsamonu, mitropolit-patrijarh),
ali po razmotrewu. Ako li ga je episkop nepravedno odlu~io, onda }e se to, po razmotrewu, saborski
re{iti jo{ za ìvota doti~nog episkopa.
39
Stara sholija (10. vek) prime}uje: da "apostolsko ~ovekoqubqe ni jereticima ne uskra}uje milost
gostoprimstva  ''. - V. prethodni 12. kanon i tako|e 11. Halkidonski (i napomenu tamo).
24
Episkopi svakoga naroda (¶k£stou ºqnouj) treba da znaju prvoga

izme|u wih i da ga smatraju kao glavu, i ni{ta suvi{no
(perittçn=vi{e od nadle`nog) da ne ~ine (=ne preduzimaju) bez wegovog
mi{qewa, nego svaki neka ~ini samo ono {to se ti~e wegove
eparhije (tÍ ¶ke×nou paroik×v) i woj podru~nih mesta. Ali ni onaj (prvi
episkop) neka ne ~ini ni{ta bez znawa sviju (ostalih episkopa). Jer
tako }e biti jednodu{nost (åmænoia=sloga) i proslavi}e se Bog, kroz
Gospoda, u Svetome Duhu, Otac i Sin i Sveti Duh.40 (I Vas.4,6,7; II Vas.2,3; III Vas.8;
IV Vas.28; VI Vas.36,39; Antioh.9)
Kanon
Episkop neka se ne usudi van svojih granica rukopolagati u
gradovima i selima koja mu nisu pod~iwena; a ako se dokaè da je to
u~inio bez znawa (gnýmhn=voqe) onih kojima pripadaju ti gradovi i
sela, neka se svrgne i on i oni koje je rukopoloìo. (I Vas.15; II Vas.2; III Vas.8;
IV Vas.5; VI Vas.17; Ankir.13; Antioh.13,22; Sardik.3,15; Kartag.48,54)
Kanon
Ako neki episkop, kad je ve} postavqen (ceirotonhqe×j), ne}e da se
primi poverene mu slu`be i starawa o narodu, neka bude odlu~en dok
to ne prihvati; isto tako i prezviter, i |akon. 41 Ako pak on po|e (na
slu`bu), a ne bude primqen, ne po svojoj voqi, nego po zlobi naroda,
(tada) on neka ostane episkop, a klir doti~noga grada neka bude
odlu~en zato {to nisu bili (dobri) vaspita~i takvom nepokornom
narodu.(IVas.16;IVVas.29;VIVas.37;Ankir.18;Antioh.17,18;Prvodr.17;Kiril Aleks.1,2,3)
Kanon
Dva puta u godini neka biva Sabor episkopâ, i neka me|usobno
ispituju dogmate blago~e{}a (tÃj eísebe×-aj=prave vere) i re{avaju
nastale crkvene sporove: prvi put ~etvrte nedeqe Pedesetnice, a
drugi put dvanaestog dana meseca oktobra. 42 (I Vas.5; II Vas.2; IV Vas.19; VI Vas.8; VII Vas.6;
Antioh.20; Laod.40; Kartag.18,73)
Kanon
Episkop neka se stara o svima crkvenim stvarima (pragm£twn) i
neka wima (pobo`no) upravqa, po{to Bog (sve) nadzirava; ne sme ne{to
od tih stvari da sebi prisvaja, ili da poklawa svojim ro|acima ono
{to je Boìje; a ako su (ro|aci) siro-ma{ni, neka im daje kao
40
V. kanon 9. Antiohijskog Sabora (340-341.g.), koji je, po istoj stvari, ne{to op{irnije od ovoga, ali
koji se najverovatnije poziva na ovaj 34. Apostolski kanon, re~ima: "po starijem vaè}em od Otaca
na{ih pravilu" //. - Ina~e, ovo je jedan od
temeqnih kanona rane Crkve, koji sabornu organizaciju Crkve povezuje sa tajnom Svete Trojice, jer je
Crkva po slici Boànske Trojice i stvorena, i ìvi, i däla (Ef.2,10-22; 2Kor.13,13; Mistagogija Sv.
Maksima). "Kanon èli da su arhijereji jednodu{ni i povezani svezom qubavi, i da budu primer qubavi i
sloge svome kliru i narodu, da se tako proslavi Bog (Otac), kroz Gospoda... Koji je uzakonio qubav (Duhom
Svetim)". (Zonara).
41
V. niè tuma~ewe na 2. kanon Prvog Vaseqenskog Sabora.
42
Brojni drugi kanoni (navedeni ispod ovog kanona) odre|uju ~e{}e dràwe Sabora, jer se tako ostvaruje
Sabornost Crkve (shodno napred navedenom 34. kanonu), od koje Sabornosti nastaju Sabori. Jer Crkva je
nerazlazni eshatolo{ki Sabor (Ps.81,1; Jevr. 12,22-24).
25
siromasima; ali pod tim izgovorom da ne rastura {to je

crkveno.43(Ap.41; IVVas.26; VIVas.35;VIIVas.11,12;Ankir.15;Gangr.7,8;Antioh.24,25;Kartag.26,33;Prvodr.7; Teof. Aleks.10;
Kiril. Aleks.2)
Kanon
Prezviteri i |akoni bez znawa (gnýmhj=odobrewa) episkopa neka
ni{ta ne preduzimaju (¶pitele×twsan), jer je on onaj kome je poveren
narod Gospodwi i koji }e dati odgovor (tçn lægon) za wihove du{e.
(Ap.38,40,41; VII Vas.12; Laod.57; Ankir.15; Kartag.6,7,34)
Kanon
Neka su javne (=poznate) sopstvene stvari episkopove - ako svojih
stvari ima44 - i javne stvari Gospodwe, kako bi episkop imao vlast,
umiru}i, ostaviti svoje stvari kome ho}e i kako ho}e, i da se pod
izgovorom crkvenih stvari ne o{tete episkopove, koji mo`da ima
ènu i dece,45 ili ro|ake, ili sluìteqe. Jer je i pred Bogom i pred
qudima pravo da ni Crkva ne pretrpi neku {tetu, neznawem stvari
episkopovih, niti da episkopu ili wegovim ro|acima pod izgovorom
Crkve bude oduzet imetak, ili da zapadnu u nevoqe (npr. dugove) wegovi
zainteresovani (=srodnici), te (tako) smrt wegova bude izvrgnuta ruglu
(dusfhm×v=klevetawu). (Ap.38,41; IV Vas.22; VI Vas.35; Antioh.24.25; Kartag.22,26,81)
Kanon
Zapovedamo da episkop ima vlast nad crkvenim stvarima (tÿn
pragm£twn). Jer ako mu treba poveriti dragocene du{e qudske, daleko
vi{e mu treba zapovedati o stvarima (tÿn crim£twn = novcima), tako da
se po wegovoj vlasti sve upravqa, te preko prezviterâ i |akonâ
razdaje potrebitima, sa strahom Boìjim i svakom pobo`no{}u. A
neka, ako treba, i sam uzima za svoje neophodne potrebe, i za bra}u
strance (tÿn ¶pixenoum¸nwn ¡delfÿn = za do~ek gostiju), tako da ni u ~emu ne
trpe oskudicu.46 Jer je Boìji Zakon zapovedio, da koji oltaru
sluè, od oltara neka se hrane; a ni vojnik nikad o svome tro{ku ne
podiè oru`je protivu neprijateqa (Levit.18,1-3; 1Kor.9,7.13). (Ap.38,39; IV Vas.26;
VII Vas.12; Antioh.24,25; Teofil. Aleks.10,11; Kiril. Aleks.2)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se odaje hazardnim
igrama (kïboij=kockawu) i pijanstvu (Ef.5,18), ili neka prestane, ili
neka bude svrgnut. (Ap.43,54; VI Vas.9,50; VII Vas.22; Laod.24,55; Kartag.40,60)
43
Kanon potse}a episkopa (=nadzornika) da je Bog Nadzornik nad nad svim i svima u svetu, posebno u
Crkvi (1Petr.2,25). Zonara veli da, kad je episkopu poverena ekonomija du{â (v. daqe kanone 39 i naro~ito 41),
ne treba sumwati da }e on dobro ekonomisati i stvarima, ali dodaje: posve}eno Bogu ne treba da prodaje,
nego od prilogâ da deli sirotiwi. Zato 26. kanon IV Vaseqenskog Sabora odre|uje da svaka Crkva uz
episkopa treba da ima i ekonoma, izabranoga iz klira te Crkve.
44
Aristin i Zonara kaù da treba popisati episkopovu svojinu pre hirotonije, i posle, ako li~no
dobije neko nasle|e, te da samo to li~no ili porodi~no nasle|e moè ostaviti u nasle|e,i to samo
pravoslavnim hri{}anima.
45
U prvim vekovima Crkve za episkope su mogli biti birani i èweni dostojni hri{}ani (v.1Tim.3,2;
Tit.1,6), dok nije Trulski Sabor (kanoni 5 i 48) to izmenio.
46
Zonara ovde potse}a na Pavlov savet Timoteju (I 6,8): o skromnosti, i Titu (1,8): o gostoprimstvu.
26
Kanon
Ipo|akon, ili ~tec (=~ita~), ili pojac, koji to isto ~ini, ili
neka prestane, ili neka bude odlu~en; tako isto i laik (= vernik,
47
svetovwak). (Ap.42,54; Trul.9,50; VII Vas.22; Laod.24,55; Kartag.40,60)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji traì kamate od
du`nikâ (v. Mojs.22,25; 5Mojs.23,19), ili da prestane, ili neka bude svrgnut.48
(I Vas.17; VI Vas.10; Laod.4; Kartag.5,16; Vasil. Vel.14; Grig. Niski 6)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se s jeretikom bude samo
molio, neka se odlu~i; a ako im je dopustio kao kliricima da ne{to
~ine (=da ~inodejstvuju), neka se svrgne.49 (Ap.10,11,46,64; III Vas.2,4; Laod.6,9,32,33,34,37; Timotej
Aleks.9)
Kanon
Episkopa, ili prezvitera, koji priznaju kr{tewe ili `rtvu
(=prinos, Liturgiju) jeretikâ, nare|ujemo da se svrgnu. Jer, kako se slaè
Hristos sa Velijarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom (2Kor.6,15)?50
(Ap.47,68; I Vas.19; II Vas.7; VI Vas.95; Laod.7,8; Vasil. Vel.1,47)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ako iznova krsti onoga koji istinski
ima kr{tewe, ili ako ne krsti onoga koji je od ne~estivih (tÿn ¡sebÿn
= jeretikâ) bio oskrnavqen (la`nim kr{tewem), neka se svrgne; jer
ismejava krst i smrt Gospodwu i ne razlikuje sve{tenike od psevdo-
sve{tenikâ.51 (Ap.46,49,50; I Vas.8,19; II Vas.7; VI Vas.84,95; Laod.32; Kartag.48,72; Vasil. Vel.1,47,91)
Kanon
Ako neki laik (vernik, svetovwak) progna ènu svoju, pa uzme drugu,
ili (uzme) od drugoga otpu{tenu, neka bude odlu~en. (VI Vas.87,93; Ankir.20;
Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,35,48,77)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, shodno odredbi (tÂn di£taxin)
Gospodwoj, ne krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt.28,19), nego u
tri bezna~alna, ili u tri sina, ili u tri ute{iteqa, neka bude
47
Kanoni 42-43 govore o istom prekr{aju. - Laik u Crkvi zna~i: ~lan Laosa = Naroda Boìjeg, dakle:
vernik, narodwak ( a ne "neupu}eni", "neposve}eni").
48
Kanon je ponovqen doslovno u 10. kanonu Trulskom. V. i kanon 17. Nikejski (i napomenu tamo).
49
Ovo je danas aktuelan kanon - pri ekumenskim susretima, gde u dijalogu, radi svedo~ewa
Istine=Prave vere, bivaju naàlost i zloupotrebe. Neki pravoslavni danas smatraju, ipak, da
zajedni~ka kra}a molitva na po~etku dijaloga - kakvih je bivalo u istoriji Crkve - nije poricawe
osnovnog smisla ovog kanona, koji svakako zabrawuje svako Svetotajinsko, Liturgijsko sasluìvawe. Pogotovu je
zabrawena tzv. interkomunija = zajedni~ko Pri~e{}e.
50
Ovaj, kao i drugi Sv. Kanoni (navedeni daqe), jasno pokazuju da izvan Crkve nema Svetih Tajni.
51
Istinsko i spasonosno Kr{tewe je jedno, predato nam od Gospoda, Apostola i Otaca (Mt.28,19 i kanon
49), a jereti~ko "kr{tewe" je ustvari oskvrwewe. Nepotpuna kr{tewa od nekih raskola i povratnika iz
mawih jeresi dopuwuje se u Crkvi Svetim Miropomazawem. Sada{wi psevdoziloti tzv.
"Starokalendarci", koji prekr{tavaju pravoslavne hri{}ane (pod izgovorom "novog kalendara" i
"ekumenizma"), oni, shodno ovom kanonu, ismejavaju Krst i smrt Gospodwu. (V. i kanone Sv. Vasilija) .
27
svrgnut.52 (Ap.46,47,50,68; II Vas.7; VI Vas.78,84,95,96; Neokes.12; Laod.47,48; Kartag.45,48,72,110; Vasil.
Vel.1,91)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ne izvr{i u jednoj tajni
(Kr{tewa) tri pogwurewa (bapt×smata), nego jedno pogwurewe koje se
daje (=vr{i) u smrt Gospodwu, neka bude svrgnut. Jer Gospod nije
rekao: „U moju smrt krstite‚, nego: „Idite i nau~ite sve narode,
krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha‚(Mt.28,19).53 (Ap.46,47,49; II Vas.7; VI
Vas.95; Neokes.12; Laod.47; Kartag.47; Vasil. Vel.1,91)
Kanon
Ako se neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili uop{te (neko)
iz sve{teni~kog kataloga, uzdràva od braka, i mesa, i vina, ne radi
podvi`ni{tva (diÿ ¦skhsin = radi ve`bawa u dobru - sr.1Kor.7,5), nego iz
gnu{awa, zaboravqaju}i da je sve „vrlo dobro‚ i da je Bog „stvorio
~oveka mu{ko i ènsko‚(Post.1,27.31), nego hule}i osu|uju tvorevinu
(Boìju) – takav ili neka se ispravi, ili neka bude svrgnut i
iskqu~en iz Crkve. Isto tako i laik (= monah i svetovwak).54 (Ap.53,66; IV Vas.16; VI
Vas.13; Ankir.14; Gangr.1,2,4,14,21)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ne primi onoga koji se obra}a
(=kaje) od greha, nego ga odbije, neka bude svrgnut; jer time àlosti
Hrista, Koji je rekao: „Radost biva na nebu za jednoga gre{nika koji
se kaje‚(Lk.15,7; sr.Mr.2,17).55(I Vas.8; VI Vas.43,102; Vasil. Vel.74)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ne uzima mesa i
vina u prazni~ne dane, jer se gnu{a, a ne radi podvi`ni{tva (diÿ
¦skhsin = zbog ve`bawa u dobru - sr.1Kor.7,5), neka bude svrgnut, jer je ìgosan
(=spaqen) u svojoj savesti i postao je uzrok sablazni za mnoge (1Tim.4,2).56
(Ap.51,66; Ankir.14; Gangr.2,21)
Kanon
52
Ovaj kanon je u vezi sa slede}im 50. kanonom. Ovakvo druga~ije, jereti~ko "kr{tewe" bivalo je od
jeretikâ, mo`da gnostikâ, verov. Markionistâ, koji su u~ili o tri na~ela (Sv.Epifanije.Panarion,42).
Ina~e, potse}amo na stav dogmatski-kanonski Sv. Vasilija: "Jer treba da se kr{tavamo kako smo
primili, da verujemo kako se kr{tavamo, da slavoslovimo =bogoslovimo) kako smo
poverovali: Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt.28,20)".(Pismo 125,3).
53
Ovaj kanon u vezi je sa prethodnim 49. kanonom i uperen je i on protiv jeretikâ, ovoga puta
konkretno protiv monarhijanista-antitrinitaraca, ali i protiv arijanac-evnomijevaca, o ~emu v.
napred uvod u Apostolske kanone.
54
Ni{ta {to je Bog stvorio nije zlo, nego je sve dobro u svoje vreme. Kanon se odnosi na raznorazne
starije i novije gnostike, gurue, psevdo-vegetarijance i druge "alternativce", tj. qude "ìgosanih savesti"(v.
i kanon 53).
55
Ne~ove{tvo prema bilokome, posebno prema kaju}ems e gre{niku, protivno je ôvekoqubivom
Spasitequ gre{nih Hristru i Wegovim istinskim u~enicima.
56
Ovaj je kanon sli~an 51. i dr. kanonima, koji dozvoqavaju li~ni podvig uzdràvawa, ali ne i psevdo-
vegetarijanske i dr. sli~ne farisejske, bolesne skrupuloznosti kod qudi, koji svoje umi{qene "podvige"
pretpostavqaju zajedni~kom iskustvu i sabornoj radosti Crkve Boìje.
28
Ako se koji klirik zate~e da u kr~mi (¶n kaphle×J = u mestu ne~istih

rabota) jede, neka bude odlu~en; osim ako se na putu iz potrebe
zaustavi u gostionici (¶n pandoce×J).57 (VI Vas.9; Laod.24; Kartag.40)
Kanon
Ako neki klirik uvredi episkopa, neka bude svrgnut; jer
„stare{ini naroda svoga ne govóri ru`no‚(DAp.23,5).58 (Ap.31,39; IV Vas.8; VI Vas.34;
Laod.57; Kartag.7)
Kanon
Ako neki (niì) klirik uvredi prezvitera, ili |akona, neka bude
odlu~en. (I Vas.18; VI Vas.7; Laod.20; Vasil. Vel.89)
Kanon
Ako neki klirik ismeva hromoga, ili gluvoga, ili slepoga, ili
sakatoga, neka bude odlu~en (v. 3Mojs.19,14). Tako isto i laik (=vernik).59
Kanon
Episkop, ili prezviter, koji zanemaruje klir ili narod i ne
pou~ava ih blago~e{}u (tÂn eís¸beian = pravoj veri i pobo`nosti), neka bude
odlu~en; ako i daqe ostane u nemaru i lewosti, neka bude svrgnut.60
(VI Vas.19; Sardik.11; Laod.19; Katag.71,121,123)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, kad je neko od klirikâ u
nu`di, ne pruì (mu) {to je potrebno, neka bude odlu~en; a ako
nastavi tako, neka bude svrgnut, kao ubica brata svoga. 61
(Ap.4,38,41; Gangr.7,8; Kartag.37; Teof. Aleks.8)
Kanon
Ako neko iznosi javno u Crkvi kao svete (üj ¨gia) la`no
naslovqene kwige (t¤ yeudep×grafa) bezvernikâ, na {tetu naroda i
klira, neka bude svrgnut.62
57
"Zla druèwa kvare dobre navike" (= osobine, vrline - 1Kor.15,33). Kanon razlikuje kr~mu (danas:
sumwivo svrati{te, no}ni klub, disko klub i sl.) od gostionice; tako|e razlikuje nu`nu potrebu od nenu`nog,
svakakvog uìvawa.
58
Episkopi-Arhijereji su slika Gospoda Hrista, i kao glava tela Crkve dostojni su ve}e ~asti.
Prezviteri i |akoni su slika ruku, kojima episkop vr{i crkveno upravqawe, te su i oni dostojni ~asti
(kanon 56 i Zonara).
59
Qudi s nekim telesnim nedostatkom, invalidi bilokoje vrste, dostojni su saàqewa i svake pomo}i
(Pidalion).
60
Episkop i sve{tenik, po blagoslovu episkopa, duàn je da klir i narod u Crkvi u~i pravoslavqu i
pravoìvqu, kao straàr i domoupraviteq nad Domom Boìjim (Jezek.3,17-18; Tit. 1,7-9). Zato je i presto
episkopov u Crkvi uzdignut - radi nadziravawa, jer to zna~i naziv episkopos = nadzirateq,
nadgledateq. A prezviteri, kao saprestolnici  wegovi, istovremeno su mu i satrudnici
(). (Zonara). Svakako, "uzvi{eni tron ne zna~i nadmenost" ( ), veli Sv. Grigorije
Bogoslov.
61
I Zonara i Valsamon kaù da se stvari i prilozi Crkve zovu sirotiwsko, te ih zato treba i
davati sirotiwi, a svakako i siroma{nim kliricima.
62
Mnoge su hri{}anske, crkvenih pisaca kwige od ne~estivaca iskvarene, mnoge i la`no podmetnute,
la`no naslovqene, kao da su od Otaca napisane - sve "na {tetu naroda i klira". Takav je slu~aj sa
apokrifnim "Jevan|eqima" (Tomino, Jevrejsko, i dr.), sa tzv. "Apostolskim ustanovama" pripisanim Sv.
Klimentu Rimskom, itd. (v. kanon 85, Trulski 63). Pravoslavna Crkva nije gonila slobodu li~nog mi{qewa
i govorewa, nego apokrife, falsifikate i podmeta~ine, proturane kao "re~ Bo`ju" me|u prostim i
bezazlenim ~lanovima Crkve. V. u Apostolskom 85. kanonu (i pod wim navedenim drugim kanonima) koje su
29
(Ap.85; VI Vas.63; VII Vas.9; Laodik.10/?/;59,60; Kartag.24; Atanas. Vel. o praznicima; Grig. Bogos. o kw. Sv. Pisma; Amfil. o kw.
Sv. Pisma).
Kanon
Ako bude kakva tu`ba protivu (nekog) vernika za bludo~instvo,
ili prequbu, ili drugo kakvo zabraweno delo, i ako se to dokaè,
neka se (takav) u klir ne prima. (Ap.25; IVas.2,9,10; IIVas.6;Trul.33;Ankir.12; Neokes.1,9,12; Kartag.128;
129,130; Vasil.Vel.89; Grig.Nis.5,6; Teof.Aleks.3,6)
Kanon
Ako se neki klirik iz qudskog straha od Judejâ, ili Jelinâ, ili
jeretikâ, odre~e Hristova imena, neka se iskqu~i (iz Crkve); ako li
se odre~e imena klirika, neka bude svrgnut; pokaje li se, neka se
primi kao laik.63
(I Vas.10,11; Ankir.1,2,3,12; Petr. Aleks.10,14; Atanas. Vel. poslanica Rufinijanu; Teof. Aleks.2)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili uop{te (neko) iz
sve{teni~kog kataloga, bude „jeo mesa u krvi du{e wegove‚64, ili
„zadavqeno od zverova‚, ili „mrcinu‚, neka bude svrgnut, jer je ovo
Zakon (Boìji) zabranio (Post.9,4; Izl.22,31; PZak.14,21); a ako je laik neka bude
odlu~en. (VI Vas.67; Gangr.2)
Kanon
Ako koji klirik, ili laik (=vernik) po|e u sinagogu judejsku ili
jereti~ku da se moli, neka bude i svrgnut i odlu~en.65 (Ap.7,45,70,71; VI Vas.11;
Antioh.1; Laod.6,29,33,37,38)
Kanon
Ako koji klirik udari nekoga u sva|i i jednim ga udarcem ubije,
neka bude svrgnut zbog svoje naprasnosti (prop¸-teian=naglosti); a ako
je laik (=vernik), neka bude odlu~en. (Ap.27; Prvodr.9; Ankir.22,23; Vasil. Vel.8,11,43,54-57; Grig.
Nisk.5)
Kanon
Ako se neki klirik zate~e da posti u dan Gospodwi (=Nedequ) ili u
subotu, osim jedne jedine (=Velike Subote), neka bude svrgnut; a ako je
laik (=vernik), neka bude odlu~en.66 (IV Vas.16; VI Vas.13,55; Ankir.14; Gangr.18,21;
Laod.29,49,51)
kanonske kwige u Crkvi.

63
V. kanone Ankirskog sabora (1,2,3), koji su ne{to blaì prema ovako sagre{iv{ima.
64
Prevod 1Mojs. 9,4 kod \. Dani~i}a (MT tekst): „Ne jedite mesa s du{om wegovom, a to mu je krv‚. U
oba teksta (jevrejski MT i Sedamdesetorice LXX) re~ du{a zna~i: ìvot.
65
Sinagoga je mesto verskog sabrawa, te je otuda i za jeteri~ke skupove upotrebqen isti izraz. Po
Zonari, neki ono prvo svrgnut odnose na klirika, a ono drugo odlu~en (nejasno: da li sasvim od Crkve, ili
samo od Pri~e{}a?) odnose na laika. Tako tuma~i i Valsamon (v. i Trulski 11). Namera kanona je da o~uva
~ednost=devstvenost vere i vernosti kod hri{}ana prema Hristu i Wegovoj Nevesti Crkvi, dok se
druga~ije pona{awe smatra kao nevernost i prequba (sr.1Kor.10,8.14-17).
66
Post bez uqa zabrawen je svake subote i nedeqe, makar to bilo i tokom âsnog Posta (jedino se u
Veliku Subotu ne jede uqe). Sv. Epifanije svedo~i (Panarion, pogovor, 22) da tokom cele Pedesetnice nije
bilo posta. Trulski Sabor (kanoni 13 i kanon 55, gde je ovaj kanon doslovno ponovqen) osu|uju Rimsku praksu
posta subotom. "Dobar je post, ali dobro neka biva na dobar na~in. Ako neko poste}i prestupa ustanove
30
Kanon
Ako ko nasiluje nezaru~enu devojku, neka bude odlu~en; nije mu
dopu{teno da uzme drugu (za suprugu), nego da drì onu koju je (tako)
izabrao, makar da je i siroma{na. (IV Vas.27; VI Vas.92,98; Ankir.11; Vasil. Vel.22,25,26,30,69)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, primi od koga drugo
rukopoloèwe, neka bude svrgnut i on i onaj koji ga je
(= ponovno)
rukopoloìo; osim ako dokaè da je (prvi put) imao rukopoloèwe od
jeretikâ. Jer koji su od takvih (=jeretikâ) kr{teni ili
rukopoloèni, ne mogu biti ni verni(ci) ni klirici.67 (Ap.46,47; I Vas.8,19;
II Vas.4; III Vas.5; Laod.8,32; Kartag.36,48,57,68; Vasil. Vel.1,3)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili ipo|akon, ili
~tec, ili pojac, ne posti Svetu êtrdesetnicu pred Pashom, ili
sredu, ili petak,68 neka bude svrgnut; osim ako nije bio spre~en
telesnom nemo}i; a ako je laik, neka bude odlu~en. (Trul.29,56,89; Gangr.19;
Laod.49,50,51,52; Dionis. Aleks.1; Petr. Aleks.15; Tim. Aleks.8,10)
Kanon
Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili uop{te (neko) iz
kataloga klirikâ, posti zajedno sa Judejima, ili praznuje sa wima
(wihove praznike), ili prima od wih prazni~ne darove (x¸-nia=prazni~na
jela), kao presne hlebove ili ne{to sli~no, neka bude svrgnut; a ako je
laik (=vernik), neka bude odlu~en.69 (Ap.7,64,71; VI Vas.11; Antioh.1; Laod.29,37-39;
Kartag.63,73,106)
Kanon
Ako neki hri{}anin prinese uqa u svetili{te neznaboà~ko,
ili u judejsku sinagogu, ili sve}e pali, kad su praznici wihovi,
neka bude odlu~en. (Ap.7,64,70; VI Vas.11,94; Ankir.7,24; Antioh.1; Laod.29,37,38,39; Kartag.21,63)
Kanon
Ako neki klirik, ili laik (=vernik), odnese iz svete Crkve vosak
ili uqe, neka bude odlu~en, i da (vra}aju}i) doda petinu uz to {to je
uzeo.70 (Ap.25,38,73; Antioh.25; Prvodr.10; Grigor. Nis.8)
Apostolske i Ota~ke, neka ~uje: da dobro nije dobro kada ne biva na dobar na~in" (Zonara, citiraju}i Sv.
Simeona N. Bogoslova). Ipak, i sami su Sv. Oci ostavqali mogu}nost da neko, samo iz li~nog, nelicemernog
(ne farisjeskog) zaveta, uzme strogi post 10, 20 ili 40 dana.
67
Ovaj sveti kanon danas posebno poga|a psevdozilote tzv. "starokalendarce", koji se i "prekr{tavaju "
i "prerukopolaù" po dva ili vi{e puta, kad god mewaju stranu: prelaze}i od pravoslavnih u neku od
"zilotskih" grupa, ili kad prelaze iz jedne grupe u drugu. (V. o tome na{u kwigu Zablude raskolnika tzv.
"Starokalendaraca", Trebiwe-Vrwci 2004).
68
"Zapazi da kanon stavqa u isti red Pashalnu Sv. êtrdesetnicu i sredu i petak!"(Zonara). Valsamon
pak zapaà da u (apostolsko) vreme, kad je ovaj kanon izre~en, nije bilo drugih postova osim srede, petka i
Pashalnog Posta (êtrdesetnice).
69
Judeji ne prihvataju Hrista kao Boga i Spasiteqa, te otuda u~e{}e u wihovim verskim obredima
predstavqa prezir prema Gospodu Hristu; a ako takav ~lan Crkve i nije saglasan sa Judejskom verom,
onda je on svakako sablazan prostijim hri{}anima (1Kor.8,7-13 - Zonara) i prezire Crkvena prerdawa
(Valsamon).
70
Kanoni 72 i 73 govore o sli~nome. Valsamon kaè da kanon 72. ne govori o kra|i, jer bi tada krivac
31
Kanon
Posve}eni sasud zlatni ili srebrni, ili tkaninu (iz Crkve), neka
niko ne uzima za sopstvenu upotrebu, jer je to bezakono. A koji se u
tome zate~e, neka se kazni odlu~ewem. (Ap.25,38,72; Prvodr.10; Grigor. Nis.8; Kiril. Aleks.2)
Kanon
Episkop, koji je za ne{to optuèn od verodostojnih qudi,
neophodno je da ga pozovu (okolni) episkopi; ako se odazove, i prizna
(åmologÁsV), ili bude izobli~en (=dokaè se), neka se odredi epitimija.
Ako li pozivan ne poslu{a, neka se pozove i drugi put, {aqu}i po
wega dva (druga) episkopa. Ako ni tako ne poslu{a, neka se pozove i
tre}i put, poslav{i po wega opet (druga) dva episkopa. A ako i to
prezre i ne odazove se, neka Sabor izre~e protivu wega ono {to
smatra (da zasluùje), da ne bi on pomislio da }e, izbegavaju}i (sud),
ne{to dobiti.71 (Ap.34,37,75; II Vas.6; IV Vas.9,17,19,21; VI Vas.8; Antioh.14,15,20; Laod.40; Sardik.4;
Kartag.8,10,11,12,15,18,19,59,104,107,128, 129,130,132; Prvodr.13; Teof. Aleks.9)
Kanon
Neka se ne prima jeretik da svedo~i protivu episkopa, ali ni
samo jedan vernik. Jer treba „na ustima dva ili tri svedoka da
ostane svaka re~‚(Mt.18,16; 1Tim.5,19).72 (I Vas.2; II Vas.6; Antioh.14-15; Kartag.59,131,132; Teof. Aleks.9)
Kanon
Episkop ne treba, radi uga|awa bratu, ili sinu, ili drugome
ro|aku, da postavqa na episkopsko dostojanstvo koga ho}e, jer nije
pravedno da postavqa naslednike episkopstva, i ono {to je Boìje
da ustupa ~ove~ijoj ugodnosti, niti treba Crkvu Boìju stavqati
pod vlast naslednikâ. A ako neko to u~ini, hirotonija neka bude
ni{tavna, a on neka bude ka`wen odlu~ewem.73 (Ap.1,30; I Vas.4; VII Vas.3; Antioh.19,23;
Kartag.22,32/?/,49)
Kanon
Ako je neko invalid (¡n£phroj) u oko, ili s povre|enom nogom, a
dostojan je episkopstva, neka bude (postavqen); jer ga telesna mana ne
u~inio svetotatstvo (= kra|u sve{tenog), i sledi mu druga kazna; nego ako je neko od sluè}ih u Crkvi uzeo
to da bi mo`da s nekim podelio ili prineo drugde. (Mila{ je pogre{no preveo: "da petostruko povrati", dok
Aristin prevodi: "da vrati ukradeno i jo{ petinu toga").
71
Tuma~i ovog kanaona se slaù da episkop treba biti tri puta pozivan, svaki put preko druge
dvojice, a ne da bude su|en posle prvog neodzivawa Saboru. Vremenski rok izme|u pozivâ nije
preciziran.
72
Shodno savetu Ap. Pavla Timoteju (I 5,19), ni na prezvitera ne treba primati optu`bu i svedo~ewe
jednog vernika, nego bar dva ili tri. (Jeretik se iskqu~uje i iz tu`be i iz svedo~ewa, zbog pristrasnosti i
pakosti Crkvi). Zonara veli da sada, u wegovo vreme, ni dva svedoka nisu prihvatqiva ako se radi o
optu`bi zbog koje bi doti~ni bio svrgnut.
73
Episkopstvo je dar blagodati Duha Svetoga, a ne daje se kao neko nasle|e. Po kanonima (Antiohijski 23,
Kartagenski 32), episkop ne moè ni ste~eno tokom episkopstva (osim porodi~nog nasle|a) ostaviti u nasle|e
kome ho}e, a kamoli episkopstvo. Valsamon navodi primer mitropolita Filipupoqskog, koji je podneo
ostavku pod uslovom da Sabor postavi wegovog ekonoma za naslednika, pa ga Sabor nije poslu{ao. Jer se
episkopi postavqaju od Saborâ, a ne nasledno.
74
Kanoni 77 i 78 govore da u Novom Zavetu ne vaì starozavetna zabrana sve{tenstva ~oveku sa
bilokakvom telesnom manom (~ak ako je, po Starom Zakonu, stekne tokom sve{tenstva, mora prestati da sluì) ,
osim ako je to mana koja bi ga spre~avala, ili mu smetala, da pravilno i odgovorno sve{tenosluì.
32
pogani, nego du{evni porok. (Ap.22,23,25,29,78,80; I Vas.2,9,10; IV Vas.2; VI Vas.10,22,23; VII Vas.4,5,15,19;
Neokes.1,9; Laod.4,12; Kartag.5,15,16,45,63; Prvodr.8; Vasil. Vel.61,64,82,90; Grigor. Nis.5,6)
Kanon
A gluvi i slepi neka ne postaje episkop, ne kao da je opogawen,
nego da ne bude smetwe u crkvenim delatnostima. (Ap.22,23,25,29,77,80; I Vas.2,9,10; IV
Vas.2; VI Vas.10,22,23; VII Vas.4,5,15,19;Laod.4,12; Kartag.5,15,16,45,63; Prvodr.8; Vasil. Vel.61,64,82,90; Grig. Nis.5,6)
Kanon
Ako je neko besomu~an (da×mona ºcV=|avoiman), neka ne bude klirik,
niti da se sa vernima moli; a ako se o~isti (=ozdravi), neka bude
primqen, i ako je dostojan, neka bude (klirik). (VI Vas.60; Timoteja Aleks.2,3,4,14)
Kanon
Onaj koji je iz neznaboà~kog ìvota pri{ao (Crkvi) i krstio se,
ili se pak iz nevaqalog (faïlhj=pokvarenog) na~ina ìvota tek obratio,
nije pravedno da odmah bude proizveden za episkopa (1Tim.3,6). Jer je
nepravedno da onaj koji jo{ nije isku{an (=proveren) postane
u~iteqem drugih, osim ako se negde to dogodi po Boìjoj blagodati.75
(I Vas.2; VII Vas.2; Neokes.12; Laod.3,12; Sardik.10; Prvodr.17; Kiril. Aleks.4)
Kanon
Rekli smo (kanon 6) da episkop, ili prezviter, ne treba da se
upu{ta u javne slu`be (dioikÁseij=upravqawe), nego samo da se bavi
(proseukaire‹n) crkvenim potrebama. Neka se, dakle, ubedi ili da to
(vi{e) ne ~ini, ili neka bude svrgnut. Jer, po zapovesti Gospodwoj:
„Niko ne moè dva gospodara sluìti‚(Mt.6,24). (Ap.6,20,83; IV Vas.3/4,7; VII Vas.10;
Kartag.6/16; Prvodr.11)
Kanon
Ne odobravamo da se robovi postavqaju u klir bez privole
gospodarâ (svojih), na ogor~ewe onih koji ih imaju, jer to stvara
prevrate u domovima (sr. 1Kor.7,21; Ef.6,5-8; Tit. 2,9). Ali, ako se na|e neki rob
da je dostojan za rukopoloèwe na stepen (jerarhijski), kao {to se i
na{ Onisim pokazao (Film.10-19), i gospodari daju privolu i oslobode
ga i iz ku}e otpuste, neka bude (rukopoloèn). (Ap.6,81,83; IV Vas.4; VI Vas.85; Gangr.3;
Kartag.64,82)
Kanon
Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji je u vojnoj slu`bi, i
ho}e da zadrì i jedno i drugo, to jest i rimsku vlast (¡rcÁn) i
sve{teni~ku upravu (dio×khsin), neka bude svrgnut. Jer, „{to je carevo
– caru, a {to je Boìje – Bogu‚(Mt.22,21).76 (Ap.6,81; IV Vas.3,7; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11;
Vasil. Vel.55)
75
Primer brzog, posle obra}ewa, udostojewa blagoda}u Boìjom uzvi{ene slu`be u Crkvi bio je
Apostol Pavle (DAp.9,15), i niz drugih Svetih episkopa kroz istoriju Crkve.
76
Pod vojnom slu`bom voinystvotuma~i kanona shvataju ne upotrebu oru`ja, nego neke
slu`be u ili oko vojske. Kanon 7. Halkidonski jo{ je stroìji. Podrazumeva se da izricawu kazne
prethodi opomena po~iniocu (Valsamon).
33
Kanon
Ako neko, preko pravdivosti, uvredi cara, ili (narodnog)
stare{inu (2Mojs.22,28; 1Petr.2,17; 1Tim.2,2), neka podlegne kazni; i ako je
klirik, neka bude svrgnut, ako li je laik neka bude odlu~en.77
(Apost. 55,56)
Kanon
Neka vam svima, kliricima i laicima (=vernima), budu po{tovane
i Svete kwige (ove), Staroga Zaveta: Mojsijevih pet: Postanak,
Izlazak, Levitska, Brojevi, Ponovqeni zakoni; Isusa Navina jedna;
Sudijâ jedna; o Ruti jedna; Carstva ~etiri; Paralipomenâ (tj.) kwige
Dnevnikâ dve; Jezdre dve; Jestire jedna; Makavejâ tri; o Jovu jedna;
Psaltira jedna; Solomonove tri: Pri~e, Eklisijast (=Propovednik),
Pesma nad pesmama; Prorokâ dvanaest (malih); Isaije jedna; Jeremije
jedna; Jezekiqa jedna; Danila jedna. Van ovoga pak, neka vam bude
jo{ kazano da va{i mla|i izu~avaju Premudrost mnogou~enoga
Siraha. A na{e (kwige), to jest Novoga Zaveta: Jevan|eqa ~etiri:
Mateja, Marka, Luke i Jovana; Pavlovih Poslanica ~etrnaest;
Petrove Poslanice dve; Jovanove tri; Jakovqeva jedna; Judina jedna;
Klimentove Poslanice dve.
ŠI Ustanove (Apostolske) koje su mnome Klimentom za vas episkope u
osam kwiga izdane (pros-pefwnhm¸nai = progla{ene), koje ne treba svima
objavqivati (dhmosieïein ¶pØ p£n-twn = me|u svima raspravqati), jer u wima
ima tajanstvenoga.¹78
I Dela na{a Apostolska.79
77
I pored sveg po{tovawa prema narodnim stare{inama i vlastima, tuma~i spravom prime}uju da je
dozvoqivo pravedno kritikovati cara, ili narodnog stare{inu, ako ne postupa pravilno. Navode i
propis iz Carskih kwiga (u Nomokanonu naslov 9, gl. 36), koji kaè: "Ako neko ruì cara - ne ka`wava se,
niti podnosi i{ta te{ko i grubo. Jer, ako je to rekao iz povr{nosti - za prezir je; ako li iz ludosti - za
saàqewe je; ako li zbog nanete mu nepravde - za pra{tawe je". Carski zakon dodaje da to treba ipak
kazati caru, i on }e, po kakvo}i doti~ne li~nosti, prosuditi da li }e se doti~nom oprostiti ili
kazniti. Me|utim, tuma~i dodaju da i re~i pravi~ne kritike, {to kanon ina~e dopu{ta, ako su
preo{tre, ~esto bivaju i one shva}ene kao uvreda.
78
Tekst u Š ... ¹ na kraju ovog 85. pravila: ŠI Ustanove (Apostolske) koje su mnome Klimentom za vas episkope
u 8 kwiga izdane, koje ne treba svima objavqivati, jer u wima ima tajanstvenoga¹ – sigurno je kasnije
interpoliran (= uba~en) rukom nekoga za koga Oci Peto{estog Vaseqenskog Sabora (u 2. kanonu) s pravom
kaù da je „nepravoslavan‚ i falsifikator, jer tzv. Apostolske Ustanove nisu delo Sv. Klimenta
Rimskog (iz 1. veka) nego kasnija kompilacija iz vi{e starijih tekstova, sa dodatnim elementima unetim
iz arijanske sredine, u drugoj polovini 4. veka. (D. Hagedorn, Der Hiobkommentar der Arianers Julian,
Berlin /PTS 14/, 1973, p. IX-LVII, dokazuje da su Apostolske Ustanove u zadwoj, dana{woj verziji, delo jednog
arijanca – evnomijevca, sirijskog porekla, iz 4. veka, koji se zvao Julijan). Na kraju tih Apostolskih Ustanova
pridodani su i ovi Kanoni Svetih Apostola (85 na broju), koji su ina~e pravoslavni i od Crkve
priznavani, i koje nije ni sastavio ni kodifikovao ovaj jeretik, jer wih navodi nekoliko prethodnih
Sabora Pravoslavne Crkve (Ankirski 314, Neokesarijski 315, I Vaseqenski 325, Gangrski 340, Antiohijski 340-1).
79
Kao {to je poznato, kanon kwiga Svetoga Pisma, posebno Novoga Zaveta, nije u prvim vekovima jo{
bio svuda podjedanko ustanovqen. (Broj kwiga Starog Zaveta je ovde dat kako je Crkva nasledila od Judejska
zajednica, pre no {to su ih rabinski Masoreti ograni~ili na svega 22 kwige). U nabrojanim, ispod teksta ovog 85.
kanona, kanonima vidi se koje su kwige Svetog Pisma ubrajali izvesni Sv. Oci i Sv. Sabori u Crkveni
kanon. Ovo samo pokazuje da je Crkva Boìja postojala i ìvela Duhom Ute{iteqem i pre pisawa i
uno{ewa u kanon kwiga Novog Zaveta. Jer, ustvari, Crkva Hristova je Duhom Svetim tvorac =pisac
Svetoga Pisma, a ne da je Sveto Pismo starije od Crkve, nego je ono unutar Crkve napisano i od zajednice
Crkve usvojeno (sr.Jn.14,16.17.26;16,13;21,24) kao Bogootkriveno zapisano (uz ono usmeno i ono u praksi) Predawe
Istine. – Sasvim na kraju 85. Kanona, posle re~i: "I Dela na{a Apostolska", u nekim starim
rukopisima i kod izvesnih izdava~a ovih kanona stoji i ovaj dodatak: „I ovo vam je, o episkopi, od nas
34
(Ap.60; VI Vas. 2; Laod.59/60; Kartag.24; Atanas. Vel. Prazni~na posl.39; Grig. Bogosl. o kwigama Sv. Pisma; Amfil. o kwig. Sv.
Pisma)
———
zapove|eno o kanonima. A vi, ako budete ostajali u wima, bi}ete spaseni i ima}ete mir. Ako li ne
poslu{ate, bi}ete ka`weni i ima}ete ve~ni rat me|u sobom, podnose}i kaznu () kakva odgovara
neposlu{nosti. A Bog, Jedini Ve~ni (¡dioj ili dr. rkps.:= Svagdasu{ti ili: Nero|eni) i Šdr. rkps.:kroz
Hrista¹ Stvoriteq svega, da vas sve sjedini svezom mira u Duhu Svetome, i utvrdi vas u svakom dobrom
delu nepokolebive, besprekorne, neporo~ne, i udostoji za ve~ni ìvot sa nama, posredni{tvom
Qubqenoga Deteta Wegovog (paid aut) Isusa Hrista, Boga i Spasiteqa na{ega, sa Kojim Šdr. rkps.:
kroz Kojega¹ Wemu Samome nad svima Bogu Ši¹ Ocu slava, sa Šu¹ Svetim Duhom Ute{iteqem, sada i uvek i
u vekove vekova. Amin‚. Taj dodatak, ne poti~u}i svakako od Sv. Apostolâ, sro~en je i pridodat od
pomenutog arijanskog kompilatora ovog zbornika, nastalog u 4. veku, a la`no pripisanog Sv. Klimenta,
zajedno za tzv. Psevdoklimentinama. Za taj kompilatorski zbornik "Apostolskih Ustanova" i
Psevdoklementine kaè Sv. Fotije Carigradski (redaktor Nomokanona): "U svim tim kwigama
(Psevdoklimentinama), koje nisu malobrojne, vidimo da je to delo prepuno neumesnosti
(=besmislica), i puno je hula na Sina Boìjeg, shodno Arijevom shvatawu. A tzv. Ustanove
izgleda da samo za tri stvari podleù kritici: za zlo kvarewe (= falsifikacija), koje nije
te{ko razobli~iti; zatim {to u ne~emu ruè (kwigu) Ponovqenih Zakona, {to je lako razotkriti; i jo{
(tre}e): zbog jeresi Arijanizma, koji bi trebalo energi~no pobiti" (Biblioteka, 112/113) . - Ovo isto
mi{qewe Sv. Fotija, dodajemo mi, vaì i za tzv. "Liturgiju Apostolskih Ustanova", {to treba da znaju
oni koji je prevode i izdaju kod nas, i time kao da èle da se ona i sluì u Pravoslavnoj Crkvi! (V.
najnovije izdawe Apostoslikh Ustanova M. Metzger, Les Constitutions Apostoliques, t.I-III, /Sources Chretiennes, No 320, 329, 336/,
Cerf-Paris, 1985-7, gde je navedena sva va`nija relevantna literatura. Za arijanski-evnomijanski karakter Liturgije
Apostolskih Ustanova v. studiju Arhiep. Pariskog Georgija: Archevêque Georges Wagner, Une liturgie anoméene, u: La Liturgie,
Experience de lÈglise. Etudes liturgique /Analecta Sergiana, 1/, Paris 2003, 129-143) .
35
——
KANONI VASEQENSKIH SABORA80
———
SVETI PRVI VASEQENSKI SABOR
———
»POSLANICA Sabora u Nikeji Egip}anima81
Svetoj i Velikoj blagoda}u Boìjom Crkvi Aleksandrinaca i qubqenoj bra}i
u Egiptu i Libiji i Pentapoqu, Episkopi, sabrani u Nikeji, i Veliki i Sveti
Sabor sastaviv{i – ({aqu pozdrav:) Radovati se u Gospodu!
Po{to nas je blagodat Boìja i bogoqubezwej{i car Konstantin (Veliki)
sabrao iz raznih oblasti i gradova, i odràn je u Nikeji Veliki i Sveti Sabor,
svakako se pokazalo neophodnim da se od Sve{tenog Sabora i vama uputi pismo, da
biste znali {ta je sve pokrenuto i ispitano, a {ta je odlu~eno i potvr|eno. Kao
prvo od svega: ispitano je sve o bezbo{tvu i bezakowu Arijevom i onih sa wima, u
prisustvu bogoqubezwej{og cara Konstantina. I sveglasno bi odlu~eno: da se
anatemi{e wegovo bezbo`no verovawe, i re~i i nazivi bogohulni, koje je
upotrebqavao hule}i Sina Boìjeg, govore}i: "da je iz nebi}a" i "pre ro|ewa nije
bio" i "be{e nekad kad ne be{e", i govore}i da je Sin Boìji samovla{}u bio
prijem~iv za porok i vrlinu,82 i nazivaju}i (Ga) sazdawem i stvorewem. Sveti
sabor je sve to anatemisao, ne podnose}i ni da ~uje bezbo`no verovawe i i bezumqe
i bogohulne re~~i.
I sve to o wemu, kakav je kraj dobilo, svakako ste ili ~uli ili }ete ~uti, da ne
izgledamo da smo oklevetali ~veka, koji je za sopstveni greh primio dostojnu
platu. A toliko je wegovo bezbo{tvo oja~alo da je pridobio i (episkope) Teonu iz
Marmarike (kraj Aleksandrije) i Sekunda iz Ptolemaide (u Pentapoqu), koji dobi{e
isto {to i on.
Ali, po{to blagodat Boìja (tako) oslobodi od tog zloslavqa i huqewa tih
licâ, koja se drznu{e da u~ine razdor i podelu oduvek miroqubivog naroda
80
O prvih [est Vaseqenskih Sabora imamo kratak rezime wihvog rada i odluka u 1. knaonu Trulskog sabora (691.g.). Ina~e o
Vaseqenskim i Pomesnim Saborima postoje brojni kratki tekstovi, eponimni i anonimni opisi vremena odràvawa, sastava,
tematike rada i odluka tih Sabora. Jedan takav /anonimni/ tekst, preveden na starosrpski, unet je i u Svetosavski Nomokanon. U
Atinskoj Sintagmi (tom 1) objavqena su 4 takva teksta: Sv. Patrijarha Germana I (iz 8. veka), jednog Anonimnog, zatim Sv.
Patrijarha Fotija (iz Pisma Mihailu Bugarskom), i najzad Mitropolita Rodoskog Nila (15. vek, koji nabraja devet Vaseqenskih Sabora,
ubrajaju}i i Fotijev Veliki Sabor 879-880.g. i Isihasti~ke Sabore 1341-51.g.). – Mi smo ovde preveli opis Sedam Vaseqenskih Sabora (bez
opisa Trulskog Sabora) od Sv. Patrijarha Fotija Carigradskog (iz wegove Poslanice Mihailu knezu Bugarskom. - tekst u PG 102, 632–
656;  I, 374-388; novo kriti~ko izd. B.Laourdas - L.G.Westerink,
PHOTII...EPISTULAE ET AMPHILOCHIA, vol. I, Leipzig, 1983, pp. 4-16).
81
Sveti Prvi Vaseqenski Sabor Nikejski (325.g.), osim Simvola Vere, i 20 Kanona, sastavio je i uputio
ovu Poslanicu Crkvi Aleksandrijskoj (tekst kod Sv. Atanasija, u prilogu O Nikejskom Saboru, 36; tako|e u Les
Conciles Oecumeniques, p. 56-62), kojom Poslanicom bratski i o~inski èli da, iako su wihov Arhiepiskop
Aleksandar i ve}i broj egipatskih Episkopa bili u~esnici istog Sabora, obavesti ih, iz po{tovawa
prema puno}i Crkve u kojoj je iskrsao razlog odràvawa Sabora, o svojim odlukama: svrgnu}u Arija i dva
arijanska episkopa iz Egipta, zatim re{ewu Melitijanskog raskola u Egiptu, i odluci o zajedni~kom
praznovaweu Pashe. Ovaj Crkveni, Ota~ki i Saborski smireni primer za svako je podraàvawe i danas.
Jer odluke Sabora ti~u se pre svega naroda Boìjeg i wegovog spasewa u pravoj veri i Crkvi.
82
Ovo je shvatawe od Arija primio i zastupao Teodor Mopsuestijski, koga je, uz ostalo, i zato osudio V
Vaseqenski Sabor (553.g.). Otac Justin (Popovi}), kao profesor Dogmatike oborio je na doktorskom ispitu
jednog kandidata zato {to je zastupao ovom mi{qewe jeretika Arija i Teodora.
36
Egipta, ostalo je bilo (da se re{i) i nerasudnost  Melitija (raskolnika) i

onih od wega rukopoloènih; i zato i o tom délu objavqujemo vam, qubqena bra}o,
{ta je Sabor odlu~io. Izvoli se, dakle, da, po{to se Sabor ~ovekoqubivije poneo, –
mada po akriviji ( = po ta~nosti=strogosti) on nije bio dostojan
nikakvog opro{taja83 – da Meletije ostane u svome gradu (Likopoqu) i da nema
nikakve vlasti, niti da postavqa, niti da hirotoni{e, niti da se pojavquje pod
tim izgovorom u drugom nasequ ili gradu, nego samo da ima golo ime ~asti
(episkopa). Oni pak koji je on postavio, po{to budu tajinskom hirotonijom
potvr|eni (od Aep. Aleksandrijskog),84 da se primaju u op{tewe, pod tim uslovom da
imaju ~ast (episkopa) i da liturgi{u, ali da budu drugi posle svih
sve{tenosluìteqa koji su u svakoj oblasti i Crkvi ()
postavqeni od naj~asnijeg brata na{eg i sasluìteqa Aleksandra, tako da oni
nemaju nikakve vlasti da postavqaju one koji im se dopadaju, ili da podnose imena
(na glasawe) , ili uop{te da ne{to ~ine bez saglasnosti episkopa Katoli~anske
Crkve koji su pod Aleksandrom. A oni (episkopi) koji, blagoda}u Boìjom i va{im
molitvama, nisu niukakvom raskolu, nego su bezprekorni u Katoli~anskoj i
Apostolskoj Crkvi, oni da imaju vlast i postavqati i izabirati imena dostojnih
za klir, i uop{te da ~ine sve po zakonu i ustanovi
crkvenoj.
Ako se desi da po~ine (= umre, episkop) od onih u Crkvi, tada neka uzlaze u ~ast
skon~aloga oni koji su nedavno primqeni, samo ako se pokaù dostojni, i narod
htedne da ga izglasa i potvrdi Aleksandrijski (Arhi)episkop. Ovo pak je svima
drugima dopu{teno, a Melitijevom licu nije jo{ isto to odlu~eno, zbog wegovog
davna{weg nereda i zbog povr{nog i nerasudnog wegovog mi{qewa, (zato) da mu se
ne dâ nikakva vlast ili autoritet, ~oveku koji moè opet stvoriti iste nerede.
Ovo je ono {to je zna~ajno i va`no za Egipat i Najsvetiju Crkvu
Aleksandrinaca, a ako je ne{to drugo kanonski ili dogmatski odlu~eno u
prisustvu gospodina i naj~asnijeg sasluìteqa i brata na{eg Aleksandra, on
do{av{i, ta~nije }e vam preneti, po{to je bio i gospodar i u~esnik
 onoga {to se dogodilo.
A blagovestimo vam (i) o saglasnosti Svete Pashe: da je va{im molitvama
ostvaren i taj deo, tako da }e sva bra}a na Istoku, koji su ranije vr{ili (Pashu) sa
Judejima, od sada je dràti slo`no sa Rimqanima i vama, i svima nama, koji od
starine sa vama drìmo Pashu.85
83
Re~ je o Melitiju ep. Likopoqskom u Tivaidi (Gorwi Egipat), koji se bio odmetnuo u raskol jo{ u
vreme Sv. Sve{tenomu~enika Petra Aleksandrijskog (300-311) i nastavio raskol i za vreme Aleksandra
(313-328), pa i posle za vreme Sv. Atanasija Velikog (328-373)), koji je àlio {to je Nikejski Sabor bio
snishodqiv prema Melitiju, jer su tu snishodqivost zloupotrebili wegovi episkopu, zdruìv{i se sa
Arijancima protiv Atanasija.
84
Nedovoqno jasan izraz:  (Djejanija Vselenskih Soborov: "utvr|enih
tajanstvenim rukopoloèwem", dok V. Bolotov prevodi sa: "utvr|ewe dobija od boqe ruke"! {to je vrov. drugi tekst),
ali koji svakako zna~i da je Aep. Aleksandar Aleksandrisjki potvr|ivao (ponovnom hirotonijom)
wihovo sve{tenosluèwe i episkopovawe, ako su i kad nasledili pravoslavnog episkopa, kako
Poslanica veli daqe.
85
Sabor je ubedio mawinu da od Krsnovaskrsne Pashe (14. Nisana, bilo koji dan padne) pre|u na Vaskrsnu =
Nedeqnu Pashu ve}ine (posle Jevrejske, praznovana 14. dana prvog meseca /Izl.12,2; 13,4:Aviv, kasnije nazvan Nisan,
zahvata Mart-April/, dok hri{}ansko praznovawe biva uvek posle prole}ne ravnodnevnice, i to posle punog meseca iza
ravnodnevnice, i u Nedequ /uvek Nedeqom/ koja zatim prva do|e, tako da se Vaskrs nikad ne poklapa sa judejskom
Pashom, koja, tj. 14. Nisan moè pasti u gorenavedenu Nedequ, tad se hri{}anska Pasha pomera za slede}u Nedequ).
37
Raduju}i se, zato, zbog dostignutih uspeha  i zbog op{teg mira i
saglasnosti, i zbog iskorewewe svake jeresi, primite sa vi{om ~a{}u i ve}om
qubavqu Sasluìteqa na{eg, a va{eg Episkopa, koji nas je obradovao (svojim)
prisustvom, i u tom uzrastu toliki trud podneo da bi bilo mira i kod vas.
Molite se pak i za sve nas, da ovo {to je dobro odlu~eno, to i ostane pouzdano, -
kroz Svedrìteqa Boga, i kroz Gospoda na{eg Isusa Hrista, u Duhu Svetome,
Kojemu slava u vekove vekova. Amin.«
—
PRVI Vaseqenski SABOR /tekst Sv. Fotija/
»Prvi i Vaseqenski Sveti Sabor odràn je u Nikeji Vitinijskoj (325.g.), skup 318 Boànskih
Arhijereja, koji su imali u rukama sud o Istini. Od wih su prvi bili: Aleksandar, koji dobiv{i
Carigradski arhijerejski presto upravqa{e (wime), mu` po{tovan zbog duboke starosti i srodne joj
razboritosti, blistaju}i ìvotom i prepodobno{}u misli i ta~no{}u vere, imaju}i svojstvenu mu mnogu
slobodu pred Bogom. I tako|e Silvestar i Julije, Rimske Crkve znameniti i ~uveni predsednici, od
kojih nijedan nije do{ao (na Sabor), nego su poslali Vitona i Vikentoija, svaki umesto sebe, u vreme
svoga arhijerejstva, da oni budu prisutni zajedni~kom sabrawu, qude koji su uvaàvali vrlinu i bili po
dostojanstvu prezviteri. Wima je pridruèn i episkop Kordove, koji je u vreme jelinskih
(=neznaboà~kih) gowewa obistinio svoje nazvawe, jer se nazivao Osija (=Prepodobni), i sa~uvao je svoje
ispovedawe (vere) neuprqano od idolopoklonstva. I Aleksandar Aleksandrijski bio je prisutan,
blistaju}i sve{tenim podvizima, a sa sobom je vodio i saborca Atanasija, koji je tada predvodio ~in
|akonâ, a ne mnogo posle postao (mu) je i naslednik arhijerejskog prestola. A be{e prisutan tako|e i
slavni Evstatije, ukras Crkve Antiohijaca, blistaju}i ~istotom vere, i dostojan divqewa zbog mudrosti
re~î i mislî. Sa wima be{e i Jerusalimski Makarije, mnogim vidovima vrlinâ pohvaqivan. I mnogi
drugi (behu), koji su apostolskim harizmama i mu~eni~kim stradawima blistali, od kojih je Pafnutije
(Tivaidski), i Spiridon (sa Kipra), i Jakov (Nizibijski), i Maksim, poznati dobri i divni prvaci dobroga i
divnoga sabrawa. Povrh wih svih blistao je veliki i dostoslavni Konstantin, koji upravqa{e skiptrom
Rimske vlasti, koji sabira{e Sabor i svojim prisustvom ga ~inio sjajnijim.
Od tolikih i takvih (qudi) sastavqen bi onaj sve{teni zbor, sude}i nekog Arija novatora zbog
zlo~e{}a (=nepravoslavqa), i utvr|uju}i Apostolsku i Boànsku propoved (Istine). A be{e taj nesre}nik
(Arije) poreklom iz Aleksandrije, ubrojan u klir tamo{we Crkve, i uzi{av{i na stepen prezvitera,
najpre protiv svoga pastira uzdiè gordu misao, a odatle protiv Op{teg Pastira i Gospoda produì
bezumqe. Jer Sina i Logosa Boìjeg - o drskog li onoga i jezika i razuma! - nizvodio je do tvari i
stvorewa, ne hote}i da shvati ni ono {to je od svih zajedni~ko i samonau~eno priznawe: da je svaki
sin iste su{tine i prirode sa roditeqem, i ko sina stavqa me|u stvorewa, time je i oca (mu) nazvao
stvorewem. Kao {to i ko (Boga) Oca ispoveda da je tvora~ke su{tine i ve~ne prirode, ispovedi}e
ujedno da je i Sin jedne iste (su{tine i prirode). Jer (ina~e), gde je ta autenti~nost sinovstva, ako je otac
jedne su{tine, a sin druge? I kako ne}e (otuda) proiza}i mnogobo{tvo jelinske zablude, ako je
Boànstvo rasecano na mawu i ve}u su{tinu, i ova je odre|ivana kao prvi i tvora~ki i stariji Bog, a ona
razlikovana kao drugi Bog, i sluga, i skora{wi? To su, dakle, plodovi Arijevog zlog sejawa.
No ovoga je, kao imaju}eg usta hulna protiv Stvoriteqa, Sve{teni Sabor li{io sve{tenstva, a
wegovu najbezbo`niju i bogobora~ku jeres podvrgao anatemi. Sina pak i Logosa Boìjeg (Oci ovog
Sabora) sve{tenoslove}ijasno objavi{e da je jednosu{tan i jednoprirodan i save~an
Roditequ Ocu, i da je jedne iste vlasti i Gospodstva, kako govore Boànske izreke (Sv. Pisma) i
zajedni~ki dogmati blago~estivih (=pravoslavnih); dobro znaju}i da, kao {to je svoditi Troji~no
Jednona~alstvo i Gospodstvo na jedno lice - judejsko i hristomrzno (u~ewe), tako je i rasecati u
nejednake prirode Nadsu{tastveno i Nadprirodno i Jedinstveno Boànstvo - jelinsko mnogobo{tvo. U
tome je, dakle, (i o tome dràn) Sveti i Vaseqenski Prvi Sabor.«
(Prvi Vaseqenski Sabor u Nikeji sastavio je Simvol vere /prvih 8. ~lanova/, i doneo je i 20 kanona).
38
———
KANONI PRVOG Vaseqenskog Sabora Nikejskog86
Kanon°°
87
(O samou{kopqenicima i onima koje drugi obezudi{e)
Ako je neko u bolesti operisan od lekara, ili je od varvarâ
obezu|en, takav neka ostane u kliru. Ali, ako je neko (u kliru), budu}i
zdrav, sâm sebe obezudio, takav, po ispitivawu, treba da prestane da
pripada kliru, i ubudu}e ne treba nijednog od takvih uzvoditi (u
klir). A kao {to je jasno da je ovo re~eno za one koji ovo delo ~ine
namerno i usu|uju se sami sebe obezu|ivati, 88 tako i, ako su neke
varvari ili gospodari u~inili evnusima, a ina~e se na|u dostojni,
takve kanon dopu{ta u klir.89 (Ap.21–24; Prvodrugog 8)
Kanon
(O onima koji odmah po kr{tewu /=neofiti/ postaju klirici)90
Po{to se mnogo {ta ili po nu‘di ili ina~e nastojawem qudi
dogodilo protiv crkvenog kanona (Apostolski 80), tako da su qude, koji
su od neznabo‘a~kog ‘ivota tek pri{li veri i, za kratko vreme
katihizirani (=obu~avani u veri), odmah privo|eni duhovnoj bawi (Sv.
Kr{tewa), i brzo posle kr{tewa uzvedeni na episkopstvo ili
prezviterstvo, ödlu~i se91 kao dobro: da nadaqe ni{ta tako ne biva.
Jer i katihiziranom treba vremena, i posle kr{tewa vi{e
proveravawa. Jer je jasno Apostolsko pismo, koje kaè: „Ne
86
Na po~etku svog tuma~ewa Sv. Kanonâ ovog Sabora Zonara kaè: "Ovaj Sveti i Vaseqenski Sabor bio
je za carevawa Konstantina Velikoga, kada su sabra{e 318 Svetih Otaca, protiv Arija, biv{eg
sve{tenika Aleksandrijske Crkve, koji je hulio protiv Sina Boìjeg, Gospoda na{eg Isusa Hrista,
govore}i da On nije jednosu{tan Bogu i Ocu, nego da je stvorewe, i da be{e kada /Ga/ ne be{e; kojega
(Arija) je svrgao ovaj Sveti Sabor i anatemisao sa jednomi{qenicima wegovim; a odogmatio je (=dogmatski
izrekao) da je Sin jednosu{tan Ocu    i Bog Istiniti, i
Gospodar i Gospod, i Sazdateq svih i svega stvorenoga, a ne sazdawe, niti pak stvorewe. Ovaj pak u
Nikeji Sabor naziva se Prvi, brojan prema Vaseqenskim (Saborima). Jer pre wega behu razni Pomesni
Sabori, no ovaj, budu}i Prvi od Vaseqenskih, stavqen je i ispred drugih koji behu pre wega, to jest onoga
sabranoga u Antiohiji protiv Pavla Samosatskog (268.g.) u vreme cara Avrilijana (=Avrilije Klavdije: 268-
270); i onoga u Ankiri (314), na kojem je raspravqano o tome kako treba primati one koji se u vreme
gowewa odreko{e vere i pokaja{e se; i onoga i Neokesariji (315), na kojem su doneti kanoni o Crkvenom
poretku." ( 2,113; PG 137, 217-220).
87
Svi kratki nadnaslovi Sv. Kanonâ (moje smo stavili u zagrade) poti~u iz starih rukopisa.
88
Izgleda da je ovaj kanon nastao povodom sve{tenika antiohijskog Leontija, koji je stanovao sa nekom
mla|om devojkom Evstolijom, pa da bi izbegao optu`be, a ostao da ìvi sa wom, sam je sebe kastrirao, zbog
~ega je od Sv. Evstatija Antiohijskog, predsedavaju}eg na ovom Nikejskom Saboru, bio ra{~iwen. (Taj je
Leontije 344.g., kao pristalica arijanske jeresi, postao episkop Antiohijski i bio veliki protivnik
Sv. Atanasija Velikog, koji ovo i beleì, Apologija I Konstanciju,26; Sokrat, CI 2,26). Justinijanova Novela
142 (u Nomokanonu 1,14) zabrawuje i strogo ka`wava u Vizantijskom carstvu taj varvarski obi~aj
samokastrirawa.
89
Ovaj kanon o~igledno ima pred sobom kanone 21-24. Apostolske (verov. spojeni u jedan), koji govore o
evnusima.
90
Kanon se poziva na 80. kanon Apostolski... Me|utim, u Predawu Crkve su poznati slu~ajevi
hirotonisawa za episkope laika, skoro kr{tenih, kao {to su bili: Sv. Nektarije Carigradski (na 2.
Vaseqenskom Saboru), Sv. Amvrosije Milanski, kasniej Sv. Patrijarsi Tarasije i Fotiej Carigradski
i dr.
91
Izraz ödlu~i se: = izvoli se, bï ugodno, na|e se za dobro – poti~e od Sv. Apostola, i susre}eno
ga ~esto kod Otaca (v. daqe kanone 5,8,11,14,15,20 itd.) na Saborima, kao izraz skromnosti wihove vlasti u
Crkvi (v. DAp.15,28).
39
novokr{ten, da se ne bi pogordio i upao u osudu Ši zamku¹ |avoqu‚

(1Tim.3,6). A ako se tokom vremena na|e kod tog lica neki du{evni greh
92
, i to doka‘u dva ili tri svedoka, neka takav
prestane biti u kliru. Koji pak ~ini protivno ovome, taj dovodi u
opasnost (svoju) pripadnost kliru, jer se usu|uje protiviti ovom
Velikom Ši Svetom¹ Saboru.
(Ap.61,75,80; I Vas.9; Neokes.9,10; Laod.3; Sardik.10; Prvodr.17; Vasil. Vel.89; Grig. Nisk.1,4)
Kanon
(O uvedenim ènama kod klirika)
Veliki Sabor sasvim zabrawuje da ni episkop, ni prezviter, ni
|akon, niti uop{te iko iz klira, moè imati (u ku}i) uvedenu
‘ensku (sune×sakton, v¢vodnica),93 osim ako ne majku, ili sestru, ili
tetku, ili jedino osobe nepodozrive u svemu. (Ap.5,26;
Trul.5,12,13; VII Vas.18,22; Ankir.19; Kartag.3,4,25,38,70; Vasil. Vel.88)
Kanon
(Koliko episkopâ postavqaju episkopa)
Episkop svakako treba da se postavqa od svih episkopa u oblasti;
a ako to bude te{ko, ili zbog hitne potrebe, ili zbog daqine puta,
neka se na svaki na~in trojica sakupe na jedno mesto, a otsutni neka
svoj glas pristanka daju kroz pisma, i tada neka se u~ini izbor
(=rukopolo‘ewe). A potvrda tog doga|aja pripada u svakoj
oblasti mitropolitu.94
92
I Zonara i Vaslamon svedo~e da su se neki pitali za{to je ovde izraz "du{evni greh"(ne i telesni),
i za{to to pitawe postavqati posle kr{tewa? Oni ukazuju da su ovde u pitawu gresi nadmenosti i
gordosti, koji se pokazuju neisceqeni, kako svedo~i kanon Apostolski 36 ("Ako neki episkop, kad je ve}
postavqen, ne}e - iz nadmenosti - da se primi poverene mu slu`be i starawa o narodu, neka bude odlu~en dok to ne
prihvati; isto tako i prezviter, i |akon"). Ili pak, takav greh kakav su projavqivali Novacijani: "Oni nisu
gre{ili u dogmama, nego su sebe iz gordosti nazivali Katari=îsti, pa nisu primali pokajnike koji su
bili pali u vreme gowewa, niti su op{tili sa drugobra~nicima. Zato su izba~eni iz dru{tva vernih -
zbog svoje nadmenosti i bratomr`we" (Zonara).
93
"Uvedena ènska" -= uvedenica - je osoba dovedena u dom/stan neèwenog klirika radi
pomo}i u doma}im poslovima. Kako je to ~esto davalo povoda sablazni drugima (ali i stvaralo "ènstveni
karakter" kod takvoga, {to opisuje Sv. Zlatoust, O sinisaktima), Nikejski Oci tu praksu zabrawuju, a zabranu
detaqno obrazlaè Sv. Vasilije (kanon 88). I pored kanonske zabrane ova se praksa produàvala, pa je niz
kasnijih Sabora i Otaca ponavqao zabranu. Ona, naàlost, pretrajava i do danas. (U Rimskoj Crkvi je, posle
uvedenog obaveznopg celibata, ta praksa dozvoqena, ali je zato to kod izvor mnogih, iako ve{to prikrivanih, skandala) .
Me|utim, ovo ne zna~i da je sve{tenim licima zabrawen brak, naravno pre rukopoloèwa, tj. da je
nametnut obavezan celibat, jer takav predlog nije usvojen od Sv. Prvog Vaseqenskog Sabora. (To opisuje
Sokrat, CI I,11: "Hteli su neki episkopi (na Nikejskom Saboru) da novi zakon uvedu u Crkvu, tako da
sve{tenici, velim episkopi i prezviteri i |akoni, ne ìve sa suprugama, koje su jo{ kao laici imali.
Kad je o tome trebalo raspravqati, ustade usrerd Sabora episkop Pafnutije ŠTivejski, Iaspovednik¹, i
povika jako: Ne stavqajte te{ko breme sve{tenim muèvima! jer je, veli, i posteqa ~esna i sam brak ~ist
(Jevr.13,4). Nemojte preteranom strogo{}u (  ) ve}ma Crkvu {tetiti; jer ne mogu
svi nositi podvig bestrasnosti, niti }e se mo`da sa~uvati celomudrenost svake supruge. A
celomudreno{}i naziva{e sastanak zakonite ène (sa muèm). Budite zadovoqni da onaj koji je ve} u
kliru, ne sklapa vi{e brak (posle hirotonije), po drevnom Predawu Crkve, niti da se razdvaja od one
koju je ranije kao laik doveo. I to govora{e budu}i sâm bezbra~an i ne znaju}i za ènu, jer je od
detiwstva odgajen u askitiriju, i u celomudrenosti je bio poznat kao niko drugi. Sav Sabor sve{tenih
lica ube|en je tim Pafnutijevim re~ima. Zato su raspravu o tom pitawu pre}utali, ostaviv{i voqi
onih koji ho}e da se uzdr`àvaju od op{tewa suprugama" (PG 67,104; sr. Sozomen, CI I,26).
94
Valsamon potse}a da su u starini i vernici, uz okolne episkope, birali novog episkopa (Sv. Ipolit,
40
(Ap.1; I Vas.6; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12-13; Sardik.6; Carigrad.1; Kartag.13,49,50)
Kanon
(O primawu odlu~enih od op{tewa, i da Sabori bivaju dvaput godi{we)
O onima koji su odlu~eni od op{tewa (tŸn ¡koinwnÁtwn), bilo da su
iz klira ili reda laika, neka va‘i odluka od doti~nih episkopa
svake eparhije, shodno kanonu koji govori: "Koji su od drugih
iskqu~eni, ne mogu od (nekih) drugih biti primqeni" (Apostolski 32). Ali
neka se ispita da li nisu bili udaqeni iz crkvenog
op{tewa= izop{teni iz zajednice zbog uskogrudosti
(= malodu{nosti) ili sva|e ili neke takve pristrasnosti
episkopove.95 Zato, da ovo bude odgovaraju}e ispitano, na|e se za
dobro da svake godine u svakoj oblasti bivaju dvaput godi{we
Sabori, da bi, kad su sabrani svi episkopi oblasti u jednom mestu,
zajedno bila ispitana ovakva pitawa, i tako se oni koji su se o
episkopa zaista ogre{ili, imaju od svih smatrati s razlogom
odlu~eni od op{tewa, dokle episkopi zajedno ne izvole da za wih
donese ~ovekoqubiviju odluku. A sabori neka bivaju: jedan pred
êtrdesetnicu, da bi, ukloniv{i svaku uskogrudost, Bogu bio prinet
~isti Dar (Evharistije), a drugi - u jesewe doba (Apostolski 7). (Ap.12,13,16,32,37;
II Vas.2,6; IV Vas.11,13,19; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.6,7,8,11,20; Laod.40,41,42; Sardik.9,13/14; Kartag.11,18,23,29,73,76,106; Sv.Sof.1)
Kanon
(O gradovima koji imaju prvenstvo, i da episkop ne biva bez
saglasnosti mitropolita)
Apost. predawe,2; Sv. Kiprijan, Pismo 68 i dr.), ali su Nikejski Oci, zbog zloupotreba u vreme jeresâ, i
naro~ito Melitijevog raskola u Egiptu, to zaustavili. Ali, u Poslanici Sabora, koju smo napred naveli,
vidi da narod iapk ima udela u birawu episkopa, no potvrdu izbora ima Aleksandrijski Arhiepiskop.
Ovaj kanon o~igledno (poput 34. Apostolskog) potvr|uje ve} odavno uvedeni Mitropolitski sistem u Crkvi.
Tuma~i kanona (12. vek) kaù da odobravawe od mitropolita ovde zna~i da je on ustvari, uz u~e{}e 2-3
episkopa, obavqao hirotoniju novoizabranog episkopa, {to je danas patrijara{ka praksa (a sa pravima
hirotonije sti~u se i ostala prava). Praksa pak u~e{}a naroda u izboru episkopa postojala je i kasnije,
a sa~uvana je i danas na Kipru, preko prestavnikâ naroda iz parohija (v. i kanon 13. Laodikijskog, i 3.
kanon VII Vaseq. Sabora). (N. Mila{ na{iroko pi{e o u~e{}u vladara u izboru episkopa, ali pojedini
slu~ajevi nisu bili pravilo za Crkvu, u kojoj su ipak episkopi na Saborima odlu~ivali).
95
Kanon, koji ponavqa 7,12,13 i 32 kanon Apostolski, traì crkveno, saborno pona{awe i episkopa, i
svakog klirika, i laika: ko je odlu~en iz crkvenog op{tewa od svoga episkopa - treba to da po{tuje i on
i drugi episkopi (pa i Rimski, v. Poslanicu Kartagenskog Sabora iz 424.g., iza Kartagenskih kanona). Ali,
u slu~aju nepravednog odlu~ewa, on ima pravo àlbe i pribegavawa Saboru episkopâ, koji su du`ni da
epitimiju pa`qivo saborno ispitaju. Danas tu stvar ispituju vi{i Crkveni sudovi, ali ne bi trebalo
da se sve zavr{i na Sinodskom sudu, nego da okrivqeni ima pravo pristupa i Saboru, ~iji je sud
definitivan. Sabor moè potvrditi epitimiju, ali "Sabor moè, ako vidi da je dovoqno vreme
epitimije, kao i iskreno pokajawe ka`wenoga, shodno grehu, doneti odluku u korist wega, i osloboditi
ga epitimije, makar wegov episkop ostajao nepopustqiv" (Zonara). Pred Kanonima, koji po{tuju i {tite
Crkveni red i poredak, i znaju dobro vi{i poloàj i ve}u ~ast episkopa, svi ~lanovi Crkve su jednaki,
te otuda i nepravedni sud nanet su|enome, ako to Sabor ustanovi, treba posledi~no da poga|a
presuditeqa, kako ne bi iz pristrasnosti ponavqao gre{ke, ili stekao tvrdokornu naviku (zbog
"imuniteta"). Ovaj Kanon, i za wim mnogi drugi, a i kanoni~ari (Zonara) potse}aju da treba dràti Sabore i
~ovekoqubivo=hristoqubivo miriti u Crkvi sve wene ~lanove, zato da bi se uklonile malodu{nosti i
nezadovoqstva, i u du{e, srca i savesti uselila nepristrasnost i bestrasnost - sve radi prinosa îstoga
Dara Sv. Liturgije Jagwetove pred Prestolom Boga @ivoga i ôvekoqubivoga (Mt.5,19.24).
41
Neka se dr‘e stari obi~aji (t¤ ¡rcaÙa ºqh),96 koji postoje u Egiptu,
Liviji i Pentapoqu, da episkop u Aleksandriji ima vlast nad
svima tim oblastima,97 po{to je i episkopu u Rimu to uobi~ajeno, a
tako isto i u Antiohiji. I u drugim oblastima - neka se o~uvavaju
prvenstva Crkvama Šmitropolijâ¹.98 A svakako je poznato ono, da ako
neko postane episkop bez saglasnosti mitropolita, Veliki Sabor
odre|uje da takav ne bude episkop. Ako pak zajedni~koj odluci sviju,
koja je bila razlo`na pravedna i po crkvenom kanonu, dva ili
tri se zbog svoje svadqivosti usprotive, neka va‘i glas ve}ine. (Ap.34; I
Vas.4; II Vas.2,3; III Vas.8; IV Vas.28; Trul.36; Antioh.9,19; Kartag.13)
Kanon
(O episkopu grada Elije=Jerusalima)
Po{to se utvrdio obi~aj i staro predawe, da se episkop u Eliji
(=Jerusalimu) po{tuje (osobitom) ~a{}u, neka ima {to pripada toj ~asti
(=poslhdovaniö qysti), uz o~uvawe mitropoliji (u Kesariji)
wenog dostojanstva.99 (Ap.34; II Vas.2; IV Vas.12; Trul.36; Antioh.19)
Kanon
(O takozvanim Katarima)
96
Stari obi~aj u Crkvi je ustvari Predawe Crkve (ina~e, obi~ajno pravo je svugde i od svih uvaàvano) .
Predawe Crkve je vrlo rano dalo prvenstvo Aleksandrijskom episkopu nad {irim oblastima
Severoisto~ne Afrike (koje su ulazile u Rimsko carstvo), tako|e i Rimskom nad svojim (ovaj primat se
postepeno {irio i izvan uè oblasti oko Rima), i Antiohijskom (nad Sirijom, Kelesirijom, obe Kilikijom,
Mesopotamije), i drugim metropolskim =velegradskim episkopima. Ovaj kanon ustvari priznaje budu}a
Patrijara{ka preimu}stva, koja su zapo~eta (od polovinom 2. veka) sa Mitropolitskim pravima, {to
svedo~i i potvr|uje 34. kanon Apostolski. To prvenstvo, u Predawu i praksi Crkve, sastoji se uglavnom
u hirotoniji episkpâ: "Najve}e i najva`nije u Crkvenoj upravi je hirotonija episkopâ" (Zonara). Ko bira
i hirotoni{e, sti~e izvesna prava nad biranim i hirotonisanim, ali tako da ona ne povre|uju puno}u
wegove Episkopije - Mesne Evharistijske=Katoli~anske Crkve (Sv. Igwatije; Mitrop. J. Zizjulas, Jedinstvo
Crkve u Evharistiji i u Episkopu... ). Zato kanon isti~e Mitropolitovu-Patrijarhovu saglasnost, unutar
sabornog delawa Crkve. Kanon tako|e ukazuje na presudni zna~aj pravedne i crkvenopredawske odluke
ve}ine (broj~ano vrlo velike, jer bi tesna ve}ina stvarala razdore). Zato su odluke Svetih Sabora, pogotovu u
pitawima vere, dono{ene jednoglasno.
97
Ovaj kanon je Nikejski Sabor doneo ustvari protiv pretenzija raskolnika Melitija ep.
Likopoqskog u Tivaidi (Gorwi Egipat - Sabor namerno ne pomiwe Tivaidu), koji je sa preko 20 svojih episkopa
nastojao da ograni~i i preuzme vlast Aleksandrijskog Arhiepiskopa nad Egiptom. Saborsko re{ewe
raskola v. u Poslanici Sabora Egip}anima (v. napred, pre kanonâ).
98
Dodatak u Šmitropolijâ¹ ima najstariji latinski prevod, koji citira Kartagenski Sabor 419.g., po
rkps. koji je dobio iz Carigrada (b, I,71). Ina~e, ovaj 6. kanon Nikejski poku{avali
su vi{e puta u Rimu da falsifikuju dodaju}i u wegov tekst kako, navodno, "Rimska Crkva svagda ima
primat"(v. u tuma~ewu 28. kanona Halkidonskog), {to samo pokazuje mentalitet tu| sabornosti Crkve.
Poznati istori~ar Saborâ Hefele umesno komentari{e 6. kanon Nikejski: "Ovaj kanon ne gleda na Rimskog
episkopa kao na papu, a ni kao na prostog episkopa grada Rima, nego kao na jednoga izme|u velikih
mitropolita, kome je podru~na ne samo jedna provincija, ve} nekoliko provincija zajedno" (kod Mila{a,
I,193). Ovo, naravno, ne zna~i da je Rimski episkop tada imao pod sobom ceo Zapad, ~ak ni celu Italiju.
Naprotiv, pod Rimom nije bila ni Milanska mitropolija, kao ni jo{ mawe Kartagenska, a na Istoku su
bile velike Mitropolije: Kesarije Kapadokijske, Efeska u Aziji, Iraklije u Trakiji, koje nisu spadale
u domen nijednog od pomenutih u kanonu velikih Crkvenih centara.
99
Kad je rimski car Adrijan Elios (117-138) razorio Jerusalim, osnovao je na wemu novi grad Eliju, i
to zvani~no ime Jerusalima trajalo je do 4. v., kad je Sv. Jelena, uz pomo} sina joj cara Konstantina,
prona{la âsni Krst, obnovila Grob Gospodwi i podigla Hram Vaskrsewa, te je otada naglo porastao
ugled i zna~aj Jerusalima, koji je ina~e ranije imao svoga episkopa, ali je metropola bila Kesarija
Palestinska (zvana i Stratonos). Episkop Jerusalimski je ovde dobio samo ~ast, a puno Patrijara{ko
prvenstvo, nad oblastima Palestine, Fenikije i Arabije, dato mu je na Halkidonskom Saboru 451.godine.
U svesti pak Crkve Pravoslavne odvajkada je Jerusalim smatram Majkom svih Crkava (Oktoih, gl.8,
Vaskrsne stihire na Ve~erwi).
42
O onima koji se nekada nazivaju Katari (toïj Ka-qaroïj=Novacijani), a

pristupaju Katoli~anskoj (=Sabornoj) i Apostolskoj Crkvi, ovaj Sveti
i Veliki Sabor ödlu~i da, polagawemu ruku na wih ,
tako ostaju u kliru. Ali pre svega treba pismeno da ispovede da
prihvataju i sleduju dogmatima Katoli~anske i Apostolske Crkve,
to jest da }e op{titi i sa drugobra~nima i sa palima u vreme gowewa
- kojim (palima) je i vreme (kajawa) odre|eno i rok (opro{taja)
ustanovqen - tako da }e oni (=Katari) u svemu sledovati dogmatima
Katoli~anske Crkve.100 Gde su pak svi oni, bilo u selima, bilo u
gradovima, sami na|u rukopolo‘eni, oni koji u u kliru neka ostanu
u svome ~inu, a ako prilaze neki od wih gde postoji episkop ili
prezviter Katoli~anske Crkve, jasno je da }e episkop Crkve imati
episkopsko dostojanstvo, a onaj koji se kod takozvanih Katara
naziva episkop, ima}e (samo) prezvitersku ~ast, osim ako episkop ne
izvoli da ima udela u ~asti imena (episkopskog). Ako li ovo nije
ugodno episkopu, neka (mu) smisli mesto ili horepiskopa ili
prezvitera, da se vidi da zaista pripada kliru, a da ne budu dva
episkopa u jednome gradu.101 (Ap./46-7/68; IIVas.7; Trul.95; VIIVas.14; Ankir.13; Neokes.14; Antioh.8,10; Sard.6;
Kartag.47,57,66,69,99; Vasil.Vel.1; Teof.Aleks.12)
Kanon
(O neprovereno postavqenim za prezvitere)
Ako su neki neprovereno postavqeni za prezvitere, ili (prethodno)
ispitivani ispovedi{e svoje grehe, pa i priznav{i ih, qudi, idu}i
protivu kanona, polo‘i{e na wih ruke, takve (iako rukopolo‘ene)
kanon ne dopu{ta (da ostanu u kliru). Jer besprekornost traì
100
Sekta samozvanih Katara (="îstih") poti~e od sve{tenikâ kartagenskog Novata i rimskog
Novacijana (polovina 3. veka, v. Pisma 43. i 49. Sv. Kiprijana; Sv. Epifanije, Panarion, 59), koji su se odmetnuli
od kanonskih episkopa, ne po pitawima vere, nego zato {to nisu hteli da prime pokajawe palih u vreme
Dekijevog gowewa hri{}ana, i nadaqe wihova sekta, toboè "~istih", nisu hteli da op{te sa
drugobra~nima u Crkvi, pa su sebe licemerno zvali = îsti (protiv wih su pisali Sv. Kiprijan, Sv.
Grigorije Bogoslov, Sv. Zlatoust, osu|uju}i ih za nemilosrdnost prema gre{nicima i za bratomr`wu). O wima govori
i 7. kanon II Vaseqenskog Sabora: da su kao raskolnici primani samo Miropomazawem,a to govori i 1.
kanon Sv. Vasilija. Izraz pak "polagawemu ruku na wih" , ne zna~i rukopolagawe
(iznova), nego samo blagosiqawe (), kao znak prijema u Crkenu zajednicu (uz ve} spomenuto
Miropomazawe), kako je pravilno protuma~io Sv. Tarasije na VII Vaseqenskom Saboru (Deæniæ...7,93).
101
Ep. N. Mila{ pretpostavqa da je ovaj kanon i donet u Nikeji protiv raskolni~kog Novacijanove
hirotonije u Rimu, o ~emu je pisao Sv. Kiprijan papi Korniliju (251.g.): "Kada je jedan episkop izabran i
potvr|en svedo~ewem i sudom svojih kolega i naroda, ninakoji na~in nije mogu}e tu postaviti
drugoga"/episcopo semel facto et collegarum ac plebis testimonio et judicio conprobato, alium constitui mullo modo
posse/"(Pismo 44,3). Svakako je ovo jedan od temeqnih kanona Pravoslavne Crkve: u jednome gradu - samo
jedan episkop. Time se o~uvava jedinstven geografski (ne nacionalni, jezi~ki, kulturni ili neki drugi)
karakter Crkvene organizacije, i samim tim jedinstvo Crkve. (Delo Sv. Kiprijana: De Catholicae Ecclesiae
unitate = O jedinstvu Katoli~anske Crkve ima upravo u vidu jedinstvo lokalne, Sabornokatoli~anske
Crkve, koja ima svu puno}u Crkve Boìje u Hristu, shodno i Sv. Ignatiju: Smirw.,8; Filadelf.4;
Efes.3). Lokalna Crkvena Evharistijska, (jedno)episkopocentri~na jedinica, kao puna Katoli~anska
Crkva, u jedinstvu Liturgijskog op{tewa -  - sa svima tako isto Katoli~anskim Crkvama, ostaje
otpo~etka do danas mera pravoslavne Eklisiologije. Novija pojava u Dijaspori: vi{e episkopa u jednog
gradu, privremena je ikonomija, i treba da bude {to pre prevazi|ena ({to je i tema budu}eg Svetog i Velikog
Sabora), ali ona ne prekida Evharistijsko op{tewe me|u wima, tj. nije prekinulo Pravoslavnih
Crakava (za razliku od raskolnika: staroveraca, starokalendaraca i sl., koji su zato van Prav. Crkve).
43
102
Katoli~anska Crkva (1Tim.3,2). (Ap.25,61; I Vas.2,10; Neokes.1?.9,10; Prvodr.17; Teof. Aleks.3,5,6; Vasil.
Vel.89)
Kanon
(O onima koji se odreko{e pri gowewu, pa posta{e klirici)103
Koji su izme|u palih (u vreme gowewa) rukopoloèni (u klir), po
neznawu ili i sa znawem rukopolagateqâ, – to ne odobrava crkveni
kanon (Apostolski 62); jer kad se to o wima dozna, bivaju svrgnuti.104
(Ap.62; I Vas.9; Ankir.1,2,3,9,12; Petr. Aleks.10; Vasil. Vel.73; Grig. Nisk.2)
Kanon
(O laicima koji se odreko{e pri gowewu)
Za one koji su u vreme Likinijeve tiranije (314-323.g.) odstupili (od
vere) bez prinude, ili bez oduzimawa (im) imawa, ili bez opasnosti,
ili ne~ega sli~noga, Sabor ödlu~i, da iako su bili nedostojni
~ovekoqubqa, ipak da se milostivo postupi prema wima. Koji se,
dakle, iskreno pokaju neka tri godine provedu me|u slu{aju}ima (Sv.
Pisma) kao verni, i sedam godina neka pripadaju (mole}i opro{taj), i
dve godine neka u~estvuju s narodom u molitvama, bez Prinosa
105
(=Pri~e{}a u Liturgiji).
(Ap.62; I Vas.12-14; Ankir.4-9,21; Laod.2,19; Kartag.43; Grig. Neok.2,11; Vasil. Vel.73,75,81,84; Petr. Aleks.2,3; Grigor. Nisk.2)
Kanon
(O hri{}anima koji ostavi{e vojnu slu`bu, pa se opet woj vrati{e)
A oni koji su pozvani blagoda}u (u veru=Crkvu) i pokaza{e prvu
revnost i zbaci{e pojaseve (rimske vojske), ali se posle vrati{e na
svoju bquvotinu kao psi (2Petr.2,22), tako da neki i srebro upotrebi{e i
(raznim) uga|awima ostvari{e ponovno stupawe u vojnu slu‘bu, takvi
102
Ispitivawe kandidata za sve{tenstvo je stari obi~aj u Crkvi, kako svedo~i Sv. Vasilije (kanon 89):
"Stari obi~aj koji je vladao (=praktikovan) u Crkvama Boìjim, sluìteqe je Crkve, poroveravaju}i sa
svakom ta~no{}u, primao, i veoma se razabiralo svo wihovo vladawe, da li nisu klevetnici, da nisu
pijanice, da nisu skloni kavgama, i da li vaspitavaju svoje mla|e, kako bi mogli ostvarivati osve}ewe,
bez kojega niko ne}e videti Gospoda (Jevr.12,14). I to su ispitivali prezviteri i |akoni, koji ìve sa
wima, i o tome su izve{tavali horepiskope, koji bi, dobiv{i glasove pouzdanih svedoka, o tome
obavestili episkopa (=mitropolita), te bi tako ubrajali (doti~noga) crkvenosluìteqa u red
sve{tenstva"(Pismo 54; sr. kanon 7. Teofila Aleksandrijskog; Sv. Zlatoust, O sve{tenstvu 2,4). - Kanon
ima u vidu smetwe za sve{tenstvo, zbog kojih (sabla`wivih) grehova, prenebregnutih pre, ili otkrivenih
po rukopoloèwu, kanon sada udaquju od sve{tene slu`be. Ovo pretpostavqa i neko pisano svedo~anstvo
o kandidatu (danas Ispovedno pismo, ali ne i "zakletvu" rukopolaganog, o kojoj govori Mila{, jer
zakletve nema u Sv. Kanonima, ali je bilo izvesne pismene izjave, ili jo{ pre Ispovedawa vere).
103
Kanoni 10-14 govore o palima (tj. hri{}anima koji su se odrekli Hrista) za vreme nedavno
zavr{enog stra{nog gowewa Crkve od strane Likinija (308-323), isto~nog savladara i zeta cara
Konstantina Velikog (306-337), koji je sa Sv. Konstantinom bio potpisao Milanski edikt 313.g. o davawu
slobodi Hri{}anima (ne o privilegovanom poloàju Crkve, kakvu }e odluku doneti tek car Teodosije
Veliki (379-395), pa je to pogazio i gonio hri{}ane na Istoku (kao npr. Sv. 40 Mu~enika Sevastijskih).
Za vreme tog brutalnog gowewa (do Konstantinove pobede nad wim, 323g.), brojni hri{}ani su se odrekli
Hrista, pa je to pitawe do{lo na dnevni red Nikejskog Sabora. Neki od Otaca Sabora jo{ su nosili rane
od tog gowewa.
104
Hri{}anin koji se odrekao Hrista, pa i kad se pokajao, ne prima se u sve{tenstvo. Jer kako }e biti
sve{tenik takav koji, po kanonima, dobija pristup Sv. Tajnama tek pred smrt? (Zonara).
105
Hri{}ani laici, pali bez ve}e nu`de u kratkom ali brutalnom gowewu otpadnika Likinija, ako se
kaju tokom 12 godina (3 godine u priprati; 7 godina u dowem delu hrama s ogla{enima, s kojim i izlaze; 2 godine u
Hramu sa vernima), bivaju primqeni u puno op{tewe (=u~e{}e= pri~e{}e) u Sv. Evharistije.
44
(kad se obrate), posle trogodi{weg slu{awa (Sv. Pisma), neka deset

godina pripadaju (mole}i opro{taj). Ali kod svih wih treba
ispitivati raspolo‘ewe i na~in kajawa. Jer koji (od takvih), sa
strahom (Bo‘ijim) i suzama i trpqewem i dobro~instvima, delom a ne
spoqa{wo{}u, pokazuju obra}ewe, takvi, ispuniv{i odre|eno vreme
slu{awa, s razlogom }e se primiti u zajednicu molitava, uz to da
episkop moè i ne{to ~ovekoqubivije o wima htednuti.106 A koji
(epitimiju) ravnodu{no podnose, i smatraju da im je forma dolaèwa
u crkvu dovoqna za obra}ewe, takvi neka ispune sve vreme (odre|enog
kajawa).107 (Ap.62,83; I Vas.11,13,14; Trul.102; Ankir.4-9,21; Laod.2,19; Kartag.23; Grig. Neokes.2,11; Petr. Aleks.2,3; Vasil.
Vel.3,73-75,81,84; Grig. Nisk.2,4,5)
(O onima koji na samrti traè Pri~e{}e)
Za one pak (od navedenih), koji su na samrti, ~uva}e se i sada stari
i kanonski zakon, tako da: ako je neko na ishodu (‘ivota), neka ne bude
li{en posledweg i najpotrebnijeg napustva (= Pri~e{}a). Ali
ako se, kao ve} oplakan i udostojen Pri~e{}a, povrati opet me|u
‘ive, neka takav bude samo u molitvi sa onima koji su u (punom)
op{tewu. A uop{te, o svakome koji je na ishodu (ìvota), a tra‘i
u~e{}e (=Pri~e{}e) u Evharistiji, episkop, posle provere, neka mu
podeli od Prinosa (=Pri~e{}a Liturgije).108 (Ap.52; I Vas.11,12; Ankir.5,22; Kartag.7; Vasil. Vel.73;
Grig. Nisk.2,5)
(O katihumenima koji padnu pri gowewu)
Za ogla{ene koji su pali (u vreme gowewa), Sveti i Veliki Sabor
ödlu~i: da (kad se obrate) samo tri godine budu sa onima koji slu{aju
109
(Sv. Pismo), posle toga neka se mole sa ogla{enima. (I Vas.2,11-13; Trul.96;
Neokes.5; Laod.19; Vasil. Vel.20; Tim. Aleks.4,6; Kiril. Aleks.5)
(O kliricima koji prelaze iz grada u grad)
106
O tome da svaki episkop u Crkvi moè, i treba, raspolagati vla{}u vezivawa i dre{ewa (Mt.18,18) v.
kanon 5. Ankirski i kanon 102. Trulski (i napomenu tamo), i tako|e Zlatoustovo kanonsko uputstvo (u
Prilogu Sv. Kanonima).
107
Kanon ima u vidu hri{}ane rimske vojnike koji su, u vreme gowewa za veru, blagoda}u pokrenuti na
ispovedni{to i mu~eni{tvo, pa se zatim trgli i svakojako traìli povratak u neznaboà~ku vojsku, uz
svojevrsno odricawe (slu~aj sa 40. vojnikom me|u Sevastijskim Mu~enicima u vreme Likinjija, 318.g.) .
Interesantno da Saborski kanon ostavqa episkopu mogu}nost ublaèwa epitimije (Aristin dodaje: "i
uve}awa", {to kanon nema).
108
Kanon Vaseqenskog Sabora potvr|uje stari "stari kanonski zakon" (v. kanon 6. Ankirski): da se
samrtniku, koji zaèli, ne uskra|uje Sv. Pri~e{}e, bez obzira pod kojoj je epitimijom. Svakako je
postojao takav nepisani zakon u Crkvi, kao onaj koji je dao svojoj Crkvi Sv. Dionisije Aleksandrijski
(3. vek), o kojem on pi{e u Pismu Fabiu Antiohijskom: da je dozvolio jednom sagre{iv{em (izgleda:
palom u vreme gowewa) starcu Serapionu, koji se iskreno pokajao, da ga bolesnog na smrt pri~este, koji
je posle Pri~e{}a brzo preminuo (kod Jevsevija CI 6,44).
109
Katihumene, koji, iako jo{ nisu bili kr{teni, a odreko{e se vere u Hrista, kanon vra}a nazad me|u
one sa epitimijom, pa tek onda me|u ogla{ene, jer su se ve} nazvali hri{}ani, i to ime ih je obavezivalo
na vernost. (V. kanon 5. Neokesarijski).
45
Zbog mnogih smutwa i razdorâ {to bivaju, odre|uje se: sasvim

ukinuti obi~aj - koji se protiv Šapostolskog¹ kanona (Apostolski 14-15)
na{ao u nekim mestima - tako da iz grada u grad ne prelazi ni
episkop, ni prezviter, ni |akon. Ako li neko i posle ove odredbe
Svetog i Velikog Sabora poku{a tako ne{to, ili preda sebe takvoj
stvari, poni{ti}e se sasvim takav postupak (tç kataskeïasma =
name{taqka) i povrati}e se Crkvi za koju je kao episkop ili
prezviter bio postavqen.110 (Ap.14,15; II Vas.4; IV Vas.5,6,10,20; Trul.18; Antioh.3,13,16,,21; Sardik.1-
3,12,16; Kartag.48,54,65,71,90)
(O onima koji ne ostaju u nazna~enim im Crkvama)
Oni prezviteri, ili |akoni, ili uop{te koji se kanonom
ispituju (=klirici), koji drsko, koji drsko, nemaju}i pred o~ima ni
strah Bo‘iji, niti znaju}i crkveni kanon (Apost.14-16), ostavqaju svoju
Crkvu, takvi nikako ne trebaju biti primqeni u drugu Crkvu, nego
ih treba svakako primorati da se povrate u svoje parokije =
eparhije, tj. parohije); ili ako ustraju (protive}i se), neka budu odlu~eni
(¡koinwnÁ-touj = van op{tewa). Ako se pak koji (episkop) usudi da otme
pripadaju}eg drugome (episkopu), i u svojoj ga Crkvi postavi
(= rukopolo‘i /u vi{i ~in/), bez saglasnosti wegovog episkopa od
koga je taj klirik oti{ao, takvo postavqewe neka je
neva‘e}e.111(Ap.14-16; I Vas.15; IV Vas.5-6,10,20,23; Trul.17,18,20; Antioh.3,21; Sardik.1,2,13,15,16; Kartag.54,80,90)
(O kliricima koji uzimaju kamatu)
Po{to mnogi koji se kanonom ispituju (=klirici), polakomqeni
gramzivo{}u i sramnim sticawem, zaboravi{e Bo‘ansko Pismo,
koje ka‘e: "Srebro svoje ne dade na kamatu"(Ps.14,5), i pozajmquju}i
tra‘e postotke (=kamate), Sveti i Veliki Sabor za pravedno
na|e: da ako se, posle ove odredbe, ko na|e da uzima kamate
na pozajmqeno, ili se ina~e bavi tim poslom, tra‘e}i polovinu
(kamate), ili uop{te drugo {to izmi{qa radi sramne dobiti, neka
bude izvrgnut iz klira i bude tu| kanona (klirikâ).112
110
Kanoni 14-15 (me|usobno povezani) sli~ni su 15-16. Apostolskom. Posledwe re~i ovog 15. kanona
ukazuju na drugi temeqni Crkveni kanon (Halkidonski 6), koji kaè: da se niko: episkop, prezviter,
|akon, klirik, ne rukopolaè ab-solute = "odre{eno", "otpu{teno", tj. bezimeno i
nenazna~eno za koju konkretno Episkopiju/Eparhiju (episkop) ili Crkvu (sve{tenik i |akon). Sardi~ki
Sabor je, zbog ~estih prelazaka episkopa u vreme arijanske jeresi, stroìje takve kaznio: iskqu~ewem iz
op{tewa (kanon 1). (Valsamon, u svom 2. tuma~ewu, misli da se kanon odnosi samo na mewawe u istoj Eparhiji: grada-
sedi{ta za episkopa, ili Hrama sluèwa za prezvitera i |akona, te su zato blago ka`weni; ali to kanon ne kaè).
111
Ovaj kanon nastavqa prethodni; i nije protivan 15. Apostolskom, jer, po Zonari i Valsamonu,
odlu~ewe ovde ne zna~i da se ne moè pri~e{}ivati kao laik, nego da ne moè sluìti kao sve{teno
lice, nego }e, shodno 15. Apostolskom, ìveti tu crkveno kao laik. Osim, ako je kanon Vaseqenskog
Sabora zaista stroìji! Daqe kanon kaè da se ne}e priznati unapre|ewe preotetog klirika u vi{i
stepen, bez saglasnosti nadle`nog episkopa, {to zna~i da }e taj ostati van op{tewa, tj. odlu~en (od
sve{tenosluèwa). Ako je to odlu~ewe na ceo ìvot, onda, po Zonari,"koji su za ceo ìvot odlu~eni, ni{ta
se ne razlikuju od ra{~iwenih"(tuma~. 2. kanona I Vaseqenskog). Po 16. Apostolskom, i episkop primalac
nekanonski pre{av{eg ili preotetog, podleè odlu~ewu.
112
Bavqewe kai{arewem (=davawem pod kamatu) zabrawuje jo{ Stari Zavet, kako kaè i Apostolski 44 i
46
(Apost.44; Trul.10; VII Vas.19; Laod.4; Kartag.5,16; Vasil. Vel.2,14; Grig. Neokes.3; Grig.Niski 6)
(Da |akoni ne daju Evharistiju prezviterima, i ne sede pre wih)
Do|e (vest) do Svetog i Velikog Sabora da u nekim mestima i
gradovima |akoni razdaju prezviterima Evharistiju, {to nije
predano ni pravilom niti obi~ajem, da oni koji nemaju vlast da
prinose (Evharistiju) razdaju telo Hristovo onima koji (ga) prinose.
Pa i to se doznalo da se neki |akoni ve} doti~u Evharistije i pre
episkopa. Sve ovo, dakle, neka prestane, i |akoni neka ostaju u
svojim granicama, znaju}i da su oni slu‘iteqi episkopu i ni‘i su
od prezviterâ (v. Jevr.7,7). Neka zato primaju Evharistiju po redu posle
prezvitera, bilo da im (je) daje episkop ili prezviter. No i neka ne
sede |akoni me|u prezviterima, jer i to biva protivu kanona i reda.
Ako koji ne}e ni posle ovih odredbi da se pot~ini, neka prestane od
|akonstva.113 (Ap.15,39; I Vas.15; Trul.7,16; Antioh.5; Laod.20)
(O prelaznicima iz jeresi Pavla Samosatskog)
O biv{im Pavlijanistima, koji su zatim pribegli
Katoli~anskoj (=Sabornoj) Crkvi, doneta je odredba da oni svakako
moraju biti iznova kr{teni (= pak™ kryùtenom¢). Ako su neki
od wih u prethodnom vremenu pripadali (wihovovm) kliru, ako se
poka‘u (da su bili) besporo~ni i besprekorni, po{to se iznova krste
neka budu rukopolo‘eni od episkopa Katoli~anske Crkve. A ako ih
ispitivawe na|e da su nedostojni, treba ih svrgnuti (iz klira). Isti
}e se ovaj obrazac dràti i za |akonise, i uop{te za sve koji
pripadaju kliru. A spomenusmo ovde |akonise koje su po odelu takve,
ali po{to nemaju ni neko polagawe ruku (ceiroqes×an), zato se
uop{te mogu brojati u laike.114
Trulski 10, koji su snishodqiviji: klirika kai{ara treba prvo opomenuti, pa ako nastavi, onda
ra{~initi. Obi~no se postotak uzimao do 12%, ili do polovine, tj. 6% (zajam preko drugoga, da dele kamatu),
ili polovinu od zara|enoga (bez u~e{}a u {teti), itd. Kanon zabrawuje svako kamatarewe. (Valsamon spomiwe
i zabranu dràwa vinarnicâ i kupatilâ).
113
\akonska slu`ba u Crkvi je uzvi{ena, i nezamenqiva, jer je i to Hristopodobna slu`ba, kako
govori Sv. Igwatije Antiohijski. Po Sv. Justinu, |akoni su delili Pri~e{}e narodu (Apologija 65,5; 67,5).
Ali, u Crkvi sve ima svoj red i poredak, pa i |akoni, zbog kojih je ovaj kanon i donet. "Blago~inije
(= dobri poredak) je neophodno svugde dràti (1Kor.14,40), a naro~ito u svetiwama i me|u
sluìteqima svetiwâ", kaè Zonara, sleduju}i Sv. Grigoriju Bogoslovu. V. i 7. kanon Trulski (i
napomenu tamo), sa sli~nom temom, s tim {to, kako prime}uju Zonara i Valsamon, ovaj Nikejski kanon
govori o mestu i slu`bi |akona u oltaru (i zato stroìje ka`wava), dok Trulski kanon govori o ulozi
|akona van oltara i bogosluèwa .
114
Jeres Pavla Samosatskog (uglavnom u Antiohiji, polov. 3. veka; v. Sv. Epifanije, Panarion, 65) zastupala je
antitrinitarstvo (=poricawe Sv. Trojice), pa se zato wihovo kr{tewe nije priznavalo (v. kanon 1. Sv.
Vasilija i dr. navedene ispod teksta), a o Hristu je u~ila da je On bio obi~an ~ovek, ro|en od Marije, ali se
usavr{avao dejstvom mudrosti Bo`je u Wemu. Jeres vrlo sli~na Savelijevoj (v. 7. kanon II Vaseqenskog i 95.
kanon Trulskog, koji te dve jeresi izjedna~uju). - Izrazi iznova krstiti, kao i klirici, i svrgnu}e, za wih su
ovde upotrebqeni samo formalno, jer oni nisu bili: ni kr{teni, ni u kliru, jer je ta jereti~ka grupa
bila sasvim izvan Crkve Hristove. Tzv. |akonise su, ustvari, bile devstvenice, koje su s blagoslovom
obla~ile se u posebnu ode}u, pa su od wih kasnije rukoproizvo|ene |akonise za prisluìvawe u crkvi (v.
Kartagenski 6. i 126). - Valsamon smatra da je izraz "iznova krtiti" ovde upotrebqen zato {to kanon ima u
vidu pravoslavne, dakle kr{tene, koji su bili pre{li u Pavlikijanizam, pa se sada pri povratku Crkvi
47
(Ap.46,47,49; Trul.95; Kartag.6,126; Vasil. Vel.1)
(O nekle~awu Nedeqom i tokom Pedesetnice)
Po{to ima nekih koji preklawaju kolena (tj. kle~e) u dan
Gospodwi (=Nedequ) i u dane Pedesetnice, to, da bi se sve u svakoj
oblasti (paroik×¬ = crkvi) jednako dr‘alo, Sveti Sabor ödredi da se (u
te dane) stoje}i prinose molitve Bogu.115 (Ap.66; Trul.66,90; Gangr.18; Laod.29; Petr. Aleks.15;
Vasil. Vel.91; Teof. Aleks.1)
——
SVETI DRUGI VASEQENSKI SABOR
———
»SINODIK od Carigradskog Sabora (382.g.)116
(...) Bilo gowewa, bilo àlosti, bilo carske pretwe, bilo grubosti na~elnikâ,
bilo neko drugo isku{ewe od jeretikâ {to smo pretrpeli, mi smo to podneli za
jevan|elsku veru koja je u Nikeji Vitinijskoj od 318 Otaca potvr|ena. Jer ona
treba da je ugodna i vama i nama, i svima koji ne izvr}u re~ istinite vere. Ta
(Nikejska) vera, budu}i najstarija i saglasna Kr{tewu (Mt.28,19), u~i nas da verujemo
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, to jest da verujemo da je jedno Boànstvo i sila i
su{tina Oca i Sina i Svetoga Duha, i da je (to Boànstvo) jedno~asnog dostojanstva
i save~nog carstva, u Trima najsavr{enijim Ipostasima, tojest Trima savr{enim
Licima, tako da nema mesta ni Savelijevoj bolesti, koja sliva Ipostasî ili ukida
(li~na) svojstva, niti pak vaì hula evomijanacâ i arijanacâ i duhoboracâ, koja
su{tinu ili prirodu Boànstva raseca i u Nestvorenu i Jednosu{tnu i Save~nu
Trojicu uvodi neku kasniju ili stvorenu ili drugosu{tinsku prirodu. A i nauku
Gospodweg O~ove~ewa () o~uvavamo neiskvareno,
ne prihvataju}i niti bezdu{ni, niti bez-umni, ili nesavr{eni Domostroj tela
(=Ovaplo}ewe), znaju}i svecelog savr{enog Predve~nog Boga Logosa, Koji je u
ne primaju samo Sv. Mirom (kako biva, veli, sa islamiziranim hri{}anima, kad se vra}aju Crkvi), nego
se iznova kr{tavaju. Ali, to je nategnuto tuma~ewe, jer i dr. paralelni kanoni, pomenuti ispod teksta,
ne idu tome u prilog. Zonara pak prime|uje: da "svrgnu}e (iz klira)" ovde ne zna~i ra{~iwewe, jer oni
nisu ni bili hirotonisani, nego zna~i: "izgon iz zvawa klira".
115
I drugi Sabori i Oci svedo~e ovo isto izna~alno nepisano Predawe u Crkvi, naro~ito Sv. Vasilije
(kanon 91), kao i nepo{}ewe u Nedequ i Subotu (Apostolski 66). Sv. Epifanije (Panarion, pogovor, 22) pi{e:
"U Svetoj Katoliãnskoj Crkvi tokom cele godine drì se post srdom i petkom (do 9. ~asa=tri popodne), osim
samo cele Pedesetnice, pedeset dana, u kojima niti je kle~awe, niti je post zapove|en". I kod Srba neki
(naro~ito u manastirima) kle~e Nedeqom na Jevan|equ, {to je neznawe i neshvatawe smisla Hristovog
Vaskrsewa (koje bukvlno zna~i: Ustati, Uspraviti se). Na{e (iako gre{nih) uspravno stajawe ispoveda i
proslavqa Hristovo, i na{e u Wemu, Vaskrsewe, i na{e uspravno i ispravno u veri stajawe. "Stanimo
dobro!" mada "sa strahom Bo`jim!" Nedeqa je "slika budu}ega veka, jer je jedan i osmi dan (1Mojs.1,5),
"nezalazni Dan Carstva Tvoga", kako se molimo Hristu na Pashu i na svakoj Liturgiji posle Pri~e{}a.
Isto vaì i za celokupnu Pedesetnicu, "jer se sva Pedesetnica smatra jednim Gospodoimenitim Danom"
. (I,163; PG 137,309A).
116
O Drugom Vaseqenskom Saboru u Carigradu (381.g.) govore sami Episkopi tog Sabora sabrani
(uglavnom isti) slede}e 382.g. u Carigradu, pi{u}i u svome Sinodiku (=Sinodskoj Poslanici) Zapadnim
episkopima: Damasu Rimskom, Amvrosiju Milanskom i dr. okupqenima u Rimu na Saboru. Posle kra}eg
uvoda, gde je re~ o stradawu Isto~nih Crkava od progonâ i jeresî, Oci daqe govore o prethodne godine
odrànom "Vaseqenskom Saboru" i wegovim odlukama (tekst kod Teodrita, Crkvena Istorija, V,9; PG 82,1216-
1217; u: Les Conciles Oecumeniques, p.74-84, stoji naslov: "Poslanica okupqenih u Carigradu episkopa").
48
posledwe dane radi na{eg spasewa postao savr{eni ~ovek.117 To je u glavnom {to
ima (da kaèmo) o veri kod nas neskriveno propovedanoj, o ~emu se moète vi{e
du{evno nasladiti ako se udostojite pro~itati Tomos koji je sa~iwen u Antiohiji
od tamo odrànog Sabora (379.g.) i pro{le godine (381) izloèni (Simvol) u
Carigradu od Vaseqenskog Sabora,118 u kojima smo op{irnije izloìli veru i
pismeno u~inili anatematisawe nedavno novatorskih jeresi. - Odnosno pak
posebnih raspore|ewa u Crkvama (na Istoku), staro je, kao {to
znate, vaè}e pravilo, koje je i Nikejskih Svetih Otaca (=kanon 6): da u svakoj
oblasti oblasni episkopi i, ako oni htednu, sa susednima, da vr{e postavqewa
 ka korist (Crkve), prema kojima se dosledno ostale Crkve kod nas
ure|uju, kao {to znate, i uzvode se (Arhi)jereji najzna~ajnijih Crkava. Tako, u
Carigradskoj novoutvr|enoj, takore}i, Crkvi, koju, milosr|em Bo`jim, kao iz
usta lavovih iz jereti~ke hule nedavno izvukosmo, postavismo za episkopa
najuvaènijeg i najbogoqubaznijeg Nektarija, na Vaseqenskom Saboru, uz op{tu
saglasnost, pred o~ima i najbogoqubivijeg cara Teodosija, uz saglasnost svega
klira i svega grada. A u najstarijoj i zaista Apostolskoj Crkvi u Antiohiji
Sirijskoj, u kojoj se prvoj nazva ~asno ime hri{}ana (DAp.11,26), kanonski
postavismo najuvaènijeg i najbogoqubaznijeg Flavijana, uz u~e{}e svih iz
oblasti i iz Isto~ne dijeceze, a i sva Crkva slo`no kao jednim glasom po~astvova
toga muà, koju zakonitu hirotoniju je prihvatio i plenum (ovog) Sabora (381). A u
majci svih CrkavaJerusalimskoj119 najuvaènijeg i
najbogoqubaznijeg Kirila poznajemo kao episkopa, koji je davno postavqen
kanonski od episkopâ oblasti, i mnoga je stradawa pretrpeo od arijanaca u razna
vremena. - Ovome {to je kod nas zakonito i kanonski ustanovqeno molimo da se i
va{a pobo`nost raduje, posredstvom duhovne qubavi i Gospodweg straha,
ostaviv{i svaku qudsku pristrasnost, i drè}i izgra|ivawe Crkava va`nijim od
pojedina~nih odnosa i naklonostî Jer tako, kada se usaglasi na~elo vere, i utvrdi
u nama hri{}anska qubav, presta}emo da govorimo ono {to su Apostoli osudili:
"ja sam Pavlov, a ja Apolosov, a ja Kifin"(1Kor.1,12), i svi }emo se pokazati
Hristovi, Koji se me|u nama ne razdeli (1Kor.1,13), a Bog }e udostojiti da
nepodeqeno telo Crkve sa~uvamo, i sudu Gospodwem sa smelo{}u predstanemo.«
—
DRUGI Vaseqenski SABOR /tekst Sv. Fotija/
»A Sveti i Vaseqenski Drugi Sabor (381.g.) pokaza Carski grad (=Carigrad) kao sve{tenu u~ionicu
sve{tene nauke, sabrav{i 150 Sve{tenih Muèva, imaju}i za egzarha (=na~alstvuju}eg) Timoteja
Aleksandrijskog, i Meletija Antiohijskog, i Kirila Jerusalimskog, koji
117
Ova re~enica pravoslavno izloène hristolo{ke vere Crkve uperena je protiv Apolinarija i
wegovog jereti~kog u~ewa o Hristu (v. daqe tuma~ewe 1. kanona), koje je osu|eno na II Vaseqenskom Saboru,
kako pokazuju daqe 1. i 7. kanon. Ta re~enica (o~igledno formulisana jezikom Kapadokijskih Otaca, posebno
Grigorija Bogoslova) ve} tada je jasno pokazivala pravoslavnu Hristologiju Istoka, dok su na Zapadu i tu
hramali, te su dosta dugo podràvali Apolinarija i u~enika mu Vitalija...
118
Re~ je o {irem Ispovedawu Nikejske vere na Saboru u Antiohiji, septembra 379.g., pod Sv.
Meletijem (odakle je i upu}en Sv. Grigorije Bogoslov u Carigrad da izbavi Crkvu iz arijanskih ruku i vaskrsne
Pravoslavqe), i o Nikejsko-Carigradskom Simvolu vere II Vaseqenskog Sabora, koji je kona~no redigovao i
dopunio Nikejski Simvol.
119
Ovo napomiwawe Rimskom i Zapadnim Episkopima da je Jerusalim Majka svih Crkava (sli~no je
napomeni Sv. Vasilija u Pismu Zapadnim episkopima: da je "sa Istoka do{lo Jevan|eqe Carstva svima" - Pismo 243)
nije ovde slu~ajno, nego i da ih potseti na jevan|elsko poreklo i dostojanstvo Crkava na Istoku,
nasuprot otimawu o prvenstvu!
49
upravqahu sve{tenona~alnim prestolima; a tako|e i Nektarija, koji jo{ be{e u

stadu ogla{enih (=katihiziranih) i, oprav{i prqav{tinu ìvota boànskom bawom
(Kr{tewa), te ve} kao ~ist bi ogrnut naj~istijim dostojanstvom Jerarha, i op{tim
glasom Sabora, a rukopoloèwem prvakâ, postade ujedno i episkop Carigrada i
egzarh Sabora. Za wim be{e i Grigorije, episkop Nise u Kapadokiji, i (Grigorije
Bogoslov) imewak, iz samih dela, teologije. Wima se, posle nemnogo vremena, i
Damas Rimski, koji je isto podràvao, pridruìo, postav{i saglasan ovima
napred pomenutima.
Ovaj, dakle, sve{tenojavqeni Hor, od nekog Makedonija (=jeretika Duhoborca),
ranije prigrabiv{eg presto Konstantinopoqa, traà{e da podnese odgovornost
zato {to je Svesvetoga i @ivona~alnoga Duha hulio. Jer, kao {to Arije protiv
Sina, tako i ovaj protiv Presvetoga Duha ratova{e, svrstavaju}i Wegovo
Vladi~ansko i prevashodno Gospodstvu me|u sluge i prislu`nike. A {ta je lak{e
bilo nesre}niku, da je hteo, da sagleda: da, kao {to oni koji Sina svrstavaju u
stvorewe, pridaju ni{te mawe uvredu Ocu, tako i oni, koji Wegovog Duha
Presvetog pribrajaju sa stvorewima, istu i jednaku hulu protiv Wega iznose. Jer,
ako je Duh stvorewe, onda je i Onaj, ~iji je to Duh - sa stvorewima. Ako li je i
u{ima nepodno{qiva preteranost takvog bezbo{tva, kako nesre}nik nije shvatio
da izbegne da s tim nu`no upadne u bogoborne misli? Odri~e{ da je Duh Bog? Kako
(onda) On ispituje i dubine Boìje, i ni{ta nije skriveno od Wega (1Kor.2,10)? Kako
je On Drugi Ute{iteq (Jn.14,16)? Kako se sabraja sa Ocem i Sinom? Jer, veli sam
Sin: "Idite i nau~ite sve narode, kr{tavaju}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha" (Mt.28,19)? I ako je jedno od to Troje stvorewe, kojima se prosvetqujemo (u
Kr{tewu) , onda ni ni ostala (Lica) ne}e biti ~ista od vre|awa. Ali, ako je (Duh)
stvorewe, kako On stvara? Kako osve}uje? Kako oìvotvorava? Kako razdaje
harizme? Kako je Bog? No ni{ta od toga onaj umobolni ne imaju}i u umu, usudio se
i drznuo da Wega otcepquje od Jednog Nerazdeqivog Boànstva. Zato je i dobio
kazne dostojne tog bezbo{tva, svrgnut budu}i od sve{tenstva, i svi koliko ih je
sledilo za wegovim neizle~ivim bogoborstvom. I kao {to je on bulaznio da otu|i
Presvetoga Duha do Jednog Troji~nog Boànstva i Gospodstva, tako je wega Sveti i
Vaseqenski Sabor otu|io i od sve{tenstva i od udela i dru{tva Svetih, kao
drugoga Arija.
Presvetoga pak i @ivona~alnoga Duha, kao jednoprirodnog i jednosu{tnog i
jednosilnog i svemo}noga, (Oci) proglasi{e: da se sa Ocem i Sinom saoboàva i
saslavoslovi, shodno Ota~kim i Bogoslovskim re~ima, pokosiv{i sasvim jo{ i
ako je neki kukoq Arijanskog semena podnikao.120 Tada je uzde carstva drào
zaista Veliki, i velike pohvale dostojan, Teodosije, poznat i on kao pobornik
Blago~e{}a (=Pravoslavqa). U tome je, dakle, (i po tome poznat) i ovaj Sveti (Drugi Vaseqenski) Sabor.«
(Drugi Vaseqenski Sabor u Carigradu doneo je 7 kanona).
— — —
KANONI DRUGOG Vaseqenskog Sabora Carigradskog 121
120
Kako kaè sam Drugi Vaseqenski Sabor u svom 1. kanonu, Sabor 381.g. je dopuniv{i potvrdio
Nikejski Simvol vere i osudio jeresi: 1) Arijansku, 2) Duhobora~ku, 3) Savelijansku (=monarhijansku), i
4) Apolinarijevu (=hristolo{ku): (v. niè 1. kanon i komentar).
121
Sa~uvano je i Pozdravno Pismo  Carigradskih Otaca, po zavr{etku Sabora, caru
Teodosiju Velikom (379-395g.), uz priloène odluke i kanone, za koje se u pismu traì od cara potvrda:
"Najblago~estivijem i najbogoqubaznijem caru Teodosiju - Sveti Sabor episkopa, okupqenih iz raznih
oblasti u Carigradu. Po~etak na{eg pisma Tvome Blago~e{}u je zahvalnost Bogu, Koji je uzdigao carstvo
Tvojeg Blago~estivosti, radi op{teg mira Crkavâ i podr{ke zdrave vere. Odaju}i Bogu du`nu
zahvalnost, nu`no je da i ura|eno na Svetom Saboru podnesemo Tvojem Blago~e{}u. Ve} kada se okupismo
u Carigradu, po pismu Tvoga Blago~e{}a, najpre obnovismo me|usobnu saglasnost (= jednomislije),
50
Kanon
(Da ostane nepokolebivo {to je u Nikeji ozakoweno i o anatemisawu jeretikâ) 
Sveti Oci sabrani u Carigradu odredi{e da se ne sme odbacivati
vera tri stotine i osamnaest Otaca, sakupqenih u Nikeji Vitinskoj,
nego da ona ostane glavna (kur×an=va‘e}a), i da se anatemi{e122 svaka
jeres, i posebno Evnomijanacâ ili Evdoksijanacâ, i (jeres)
Poluarijanacâ ili Duhoboracâ, i (jeres) Savelijanacâ, i (jeres)
Markelijanacâ i Fotinijanacâ, i (jeres) Apolinarijevacâ.123
(II Vas.7; Trul.1,75; Gangr.21; Laod.7,8; Kartag.2; Vasil. Vel.1)
Kanon
(O blagoporetku u svakoj oblasti, i o prvenstvu velikih gradova, i da episkopi ne prelaze u
tu|e Crkve)
124
Episkopi da ne nastupaju preko (svoje) upravne oblasti (dio×khsin =
na Crkve van (svojih) granica, niti da smu}uju Crkve, nego, po
dijeceze)
kanonima (=Nikejski 6), Aleksandrijski episkop da upravqa (oÕkonomeÙn)
samo onim (Crkvama) u Egiptu; episkopi Istoka da upravqaju (dioikeÙn)
samo Istokom, uz o~uvawe prvenstva priznanih Nikejskim kanonima
Antiohijskoj Crkvi; i episkopi Azijske oblasti da upravqaju
a zatim i kratake odluke izglasasmo, potvr|div{i veru Otaca u Nikeji i anatemisav{i jeresi koje su
proiv we nastale. Uz to jo{ i izri~ite kanone za blagopredak Crkava odredismo, {to sve ovom
na{em pismu priloìsmo. Molimo, zato, Tvoju Krotost da pismom Tvoje Blago~estivosti potvrdi se
sinodska odluka; te da, kao {to si pismom poziva po~stvovao Crkvu, tako i kraj svega odlu~enoga
zape~ati{. A Gospod da utvrdi Tvoje carstvo i miru i pravdi i produì kroz nara{taje, i da zemqaskoj
vlasti pridoda i nasle|e Carstva Nebeskog. Neka Bog zdravoga i u svima dobrima blistaju}eg podari
vaseqeni, molitvama Svetih, Tebe zaista najblago~estivijeg i najbogoqubivijeg cara". (Mansi III,557).
122
Sveti Oci kaù: "Kazna anateme nije ni{ta drugo nego odvajawe od Boga"(V Vaseqenski Sabor, sednica 8).
123
Pobrojane jeresi poti~u od istoimenih jeretika (v. Sv. Epifanije, Panarion,69,71-77). Po{to je
prvobitno arijanstvo bilo oslabilo, pojavio se ekstremni arijanac Evomije (postavqen za episkopa u Kiziku
od arijanca Evdoksija Carigradskog), odri~u}i Svetu Trojicu i govore}i da je Sin po su{tini (svejedno:
"stvorenoj" ili "ro|enoj", jer nastaloj) potpuno  = nesli~an Ocu (otuda naziv: anomejci). Evnomije je
sve pravoslavne prekr{tavao i to samo jednim pogwurewem (izvr}u}i ih naglava~ke!), i tako|e u~io da
"budu}e muke i pakao ne}e biti, nego su to samo pretwe radi zastra{ivawa"! (Zonara). Ovoj jeresi je
suprotna antitrinitarna jeres Savelijeva (3. v.), koju su posle 1. Vaseqenskog Sabora zastupali Markel
Ankirski (=Ankara) i u~enik mu Fotin Sirmiumski (=Sremska Mitrovica), koji su zastupali "jedno u
Trojici triimenito lice", koje se pojavqivalo kao tri sile ili forme jednoga Boga (to je Savelijevo
ijopatorstvo = "sinoocovstvo", kanon 7), ~iji je Logos bio samo unutra{wa mo} Oca, i silazio je na Isusa da
obavi spasewe, pa }e se vratiti u Oca i "presta}e wegovo carstvo" (zbog ~ega je u 7. ~lanu Simvola Nikeje-
Carigrada dodato:"Wegovom carstvu ne}e biti kraja"). Grupu poluarijanaca-duhoboraca ~ine biv{i arijanci
koji su prihvatili Boànstvo Sina, ali nisu Boànstvo Sv. Duha. Apolinarije je bio episkop u
Laodikiji Sirijskoj, ranije vatreni Nikejac (v. Sv. Epifanije, Panarion 77), ali u protivqewu arijancima
u~io je da se Bog Logos ovaplotio (ne i o~ove~io, zato Oci u citiranoj Poslanici govore o o~ove~ewu Gospodwem) ,
tj. uzeo samo telo bez du{e, ili u kasnijoj varijanti: da je uzeo animalnu du{u, ali bez uma ili razuma
qudskog, jer je Logos sluìo kao um, dok bi qudski razum, navodno, razbijao jedinstvo jedne prirode
/li~nosti/ Hristove, ~ime je Apolinarije postao prete~a jeresi monofizitstva).
124
Ovaj kanon nastavqa 6. kanon Nikejski i 9. Antiohijski (i priprema svoj 3. kanon), i odnosi se
prvenstveno na Mitropolite-Arhiepiskope (mada to ne iskqu~uje i obi~ne eparhijske Arhijereje), {irih
Crkvenih oblasti (=egzarhe), koje se zatim nabrajaju, ali samo Isto~ne oblasti carstva, bez Rimske i
Aleksandrijsko-Egipatske, jer je Sabor bio sastavqen samo od Isto~nih episkopâ, a ovaj kanon ima
upravo u vidu prethodna me{awa Aleksandrijskog i Rimskog Arhiepiskopa u crkvena pitawa Carigrada
(Aleksandrija je rukopoloìla Maksima Kinika u Carigradu - v. kanon 4) i Antiohije (iz Rima i Aleksandrije tamo
su podràvali Pavlinov raskol, protiv Sv. Meletija - v. kanon 5). Ovaj kanon je i svojevrsni osvrt na kanone 3 i
5 Sardi~kog Sabor 343.g. i on na svoj na~in uvodi egzarhe, koje }e uskoro zamenuti Patrijarsi (kanoni 9. i
17. Halkidonskog Sabora jo{ pomiwu egzarhe, ali isti~u Patrijarha Carigradskog iznad wih).
51
samo u Aziji; i episkopi Pontijske oblasti samo u Pontu;

(oÕkonomeÙn)
i Trakijski (episkopi) da upravqaju (oÕkonomeÙn) samo u Trakijskoj
oblasti. A nepozivani, episkopi da ne prelaze preko (svoje) upravne
oblasti (dijeceze) radi rukopolagawa ili nekih drugih crkvenih
dela (oÕkonom×aij = raspore|ewâ). Kad se o~uva napred izlo‘eni kanon o
upravnim oblastima (dijecezama), jasno je da }e svima poslovima svake
oblasti upravqati Sabor te oblasti, kao {to je odre|eno u Nikeji. A
Crkve Bo‘ije u varvarskim narodima, treba upravqati () po
ustanovqenom od Otaca obi~aju.125
(Ap.14;34,; I Vas.4-7; II Vas.3; III Vas.8; IV Vas. 17,19,28; Trul.8,25,36,38,39; VII Vas.3,6; Antioh.9,16,18-20,23; Laod.40;
Kartag.11,13,18,26,34,73,76,95,98,120; Sardik.3; Prvodr.14)
Kanon
(O tome da je posle Rima Carigrad drugi)
Episkop pak Carigrada da ima prvenstvo ~asti
starhùinystvo qysti posle episkopa Rima, jer je ovaj
(grad) novi Rim.126 (IV
Vas.28; Trul.36)
Kanon
(O nezakonitoj hirotoniji Maksimovoj)
O Maksimu Ciniku i o neredu wime prouzrokovanom u Carigradu
(progla{ujemo): da Maksim niti je bio, niti je episkop, niti od wega
rukopolo‘eni jesu bilo kojem stepenu klira; jer je sve sa wime i od
wega u~iweno poni{teno.127
Kanon
125
Koji je to "od Otaca usta(nov)qeni obi~aj"? O~igledno staro, ve} uobi~ajeno prakasa = predawe
( sli~no -u, v. Nikejski 6). A to je: okupqawe (=saborovawe) susednih episkopa u "varvarskim"
oblastima, tj. onima koje su izvan Rimsko-Viznatijskog carstva. Tamo su pojedini misionari iz Carstva
osnivali Crkve, pa su se one organizovale po ranohri{}anskom obrascu. Valsamon me|utim dodaje: da te
"u varvarskim narodima Crkve" mo`da nisu imale dovoqno rukopoloènih episkopa da bi odràvali
Sabor, tako da su "neki vi|eniji od tih episkopa prelazili i u druge eparhije da bi u wima podràvali
novoobra}ane u veru, {to je Sv. (Vaseqenski) Sabor dopustio da i daqe postoji taj obi~aj, mada je mimo
kanona, zbog nu`nosti stvari".
126
Ovaj kanon je na liniji 34. Apostolskog, 6-7. Nikejskog, 9. Antiohijskog i svoga prethodnog 2.
kanona. Wega }e direktno nastaviti 28. kanon Halkidonski. Ovaj Carigradski kanon je priznat od
Rimskog episkopa Lava Velikog (440-461), kako svedo~i Halkidonski Sabor (ACO 2,1,3,97.118), a ima ga i
latinska zbirka kanona Dionisija Malog iz 6. veka. (Zato je ~udno da papa Lav nije priznao 28. kanon
Halkidonskog Sabora). Treba zapaziti da ovaj kanon, kao i svi spomenuti, nigde prvenstvo episkopa
Rimskog, ili bilo kog drugog, ~ak ni Jerusalimskog, ne vezuje za neko Boànsko pravo, niti za nekog od
Apostolâ (u svim Saborskim kanonima o Rimu nigde se ne pomiwe Apostol Petar, kao {to i u Hristovom
vaspostavqawu paloga Petra u Apostolstvo, Jn. 21,15-17, Gospod ga ne zove Petrom, nego "Simone Jonin"), nego se
prvenstvo pomiwe u vezi sa poloàjem grada doti~ne Crkve u konkretnoj svetsko-dràvnoj i realnoj
(dinami~noj) crkvenoj situaciji. - Aristin smatra da prilog = posle u tekstu kanona ozna~ava drugost
Carigrada "ne po ~asti posle Rima, nego po vremenu", kako to shvata i 28. kanon Halkidonski, ali Zonara
to odbija, i tuma~i shoidno 36. kanonu Trulskom, kako je, veli on, i Justinijan u 130. Noveli shvatio i
izrazio: "Ustanovqujemo, po odlukama Svetih Sabora, da najsvetiji papa Staroga Rima bude prvi od svih
sve{tenika, a najblaèniji episkop Carigrada i Novog Rima da ima drugo mesto posle Apostolskog
prestola Staroga Rima, a da ispred svih drugih ima ~ast" (PG 137,325B).
127
Re~ je o Maksimu Filosofu, rodom iz Egipta, koga je Sv. Grigorije Bogoslov u Carigradu krstio i za
sve{tenika rukopoloìo, a koji se iz vlastoqubqa okrenuo protiv wega i bio nekanonski hirotonisan
za episkopa Carigradskog, od strane Petra Aleksandrijskog, uz podr{ku i Damasa Rimskog i Amvrosija
Milanskog!
128
Po nekim zapadnim nau~nicima, kanoni 5-7 nisu delo Sabora 381.g., nego Sabora 382.g. i kasnije
52
(O tome da se prima Tomos Zapadnih)

U pogledu Tomosa zapadnih, primismo i (mi) one iz Antiohije
koji ispovedaju jedino Bo‘anstvo Oca i Sina i Svetoga Duha.129 (II
Vas.1; Trul.1; Kartag.1,2)
Kanon
(Koji se primaju za optu`be episkopâ ili klirikâ)
Po{to mnogi, hote}i da smute i sru{e crkveni blagoporedak
(eítax×an), zlobno i klevetni~ki izmi{qaju nekakve optu‘be protiv
pravoslavnih episkopa koji upravqaju Crkvama
(), poku{avaju}i (time) ni{ta drugo nego da
okaqaju ugled sve{tenstva i da izazovu nerede kod miroqubivog
naroda, radi toga odlu~uje Sveti Sabor episkopâ sakupqenih u
Carigradu, da se tu‘ioci ne primaju bez ispitivawa, niti da se
svima dopu{ta, niti pak svima zabrawuje, da podnose tu‘be protiv
upraviteqâ Crkvama. Nego, ako neko podnese na episkopa kakvu
svoju, to jest osobnu pritu‘bu, kao zbog povrede mu imovine, ili
druge neke nepravde u~iwene mu od wega, pri ovakvim optu‘bama ne
treba ispitivati ni osobu tu‘ioca ni wegovo verovawe; jer na svaki
na~in treba da je i episkopova savest ~ista, i koji ka‘e da mu je
naneta nepravda, ma kakve da je vere, treba da na|e pravdu. Ako je pak
prestup crkveni za koji se episkop okrivquje, tada treba ispitati
osobe tu‘ilaca, da bi pre svega jereticima bilo zabraweno da
podnose tu‘be na pravoslavne episkope u stvarima crkvenima
(Apostolski 74-75). A jereticima nazivamo i one koje su odavno iz Crkve
iskqu~eni, i one koji su posle od nas anatemisani; uz ove pak i one
koji se pretvaraju da ispovedaju zdravu veru, a odcepili su se i
posebno se okupqaju protiv na{ih kanonskih episkopa.130 Zatim, ako
su neki od onih koji su iz nekih razloga bili od Crkve prethodno
osu|eni i iskqu~eni, ili odlu~eni iz op{tewa , bilo da
su iz klira ili iz lai~kog reda, ni takvima ne dopu{tati da
optu‘uju episkope, dok najpre ne budu sami oslobo|eni od svoga
prestupa. Isto tako ni one koji se nalaze pod nekom prethodnom
optu‘bom, ne treba primati da tu‘e episkopa ili druge klirike,
(7.kanon), pa i zapadni kanonsi zbornici imaju samo prva 4 kanona.

129
Tomos Zapadnih je Poslanica Zapadnih Episkopa na ~elu sa papom Damasom Rimskim ( 366-384),
upu}ena u Antiohiju 378.g. ili 380.g .(kod Teodorita, CI V,10/11; PG 82,1220-25, ako ovo kod Teodorita nije "Tomos
Damaskov" iz 382, kako misli Denzinger-Schönmetzer,152-177), gde je postojao raskol Pavlina (podràvanoga od Rima i
Zapadnih) protiv Sv. Meletija, koji je Meletije, septembra 379.g., izloìo sa episkopima Saborski Tomos
o Nikejskoj veri, pa su ga Isto~ni Oci imali za presednika II Vaseqenskog Sabora. "Primawe onih u
Antiohiji" pre se, dakle, odnosi na primawee Pavlinovaca iz raskola u Sabornu Crkvu. Tomos Zapadnih
je ovim 5. kanonom prihva}en svakako zato {to su u wemu papa Damas i Zapadni episkopi kona~no osudio
Markelovu (bez pomiwawa imena) i Fotinovu jeres kriptosavelijanizma ({to je Sv. Vasilije uporno
razobli~avao u Pismima Zapadnima), i tako|e Apolinarijevu (opet bez pomiwawa imena,kao {to ga ne spomiwu
poimence ni Carigradski Oci u napred citiranom Sinodiku), jer su i Apolinarija (kao "vernog nikejca") dugo
podràvali sa Zapada. (Zonara i Valsamon Tomos Zapadnih pogre{no pripisuju Sardi~kom saboru).
130
Pretpostavqa se da je ovde re~ o klevetama Akakija Kesarijskog, poluarijanca-omijca, protiv Sv.
Kirila Jerusalimskog, i tako|e o Pavlinu Antiohijskom, krajwem "Nikejcu" (Markelijancu?), protiv Sv.
Meletija Antiohijskog (kako misli i E. Schwartz, izdava~ Acta Conciliorum Oecumenicorum).
53
dok ne doka‘u da su sami slobodni od prestupâ za koje su okrivqeni.

Ako pak neki, koji nisu ni jeretici, niti odlu~eni od op{tewa
, niti su osu|eni niti prethodno optu‘eni za kakve
prestupe, a ka‘u da imaju neku crkvenu tu‘bu protiv episkopâ,
Sveti Sabor nare|uje da takvi imaju najpre pred sve (sabrane)
episkope te oblasti prikazati optu‘be i pred wima dokazati
prestupe okrivqenoga u ne~emu episkopa. Ako li se dogodi da
eparhijski episkopi ne mogu re{iti prestupe iznete protiv
episkopa, tada }e oni (tu‘ioci) pristupiti ve}em Saboru episkopâ
doti~ne provincije, sazvanih radi te tu‘be, i ne}e (svoju) tu‘bu
podnositi pre no {to pismeno izjave da }e podle}i jednakoj kazni,
ako se u raspravi predmeta poka‘e da su oklevetali optu‘enog
episkopa.131
Ako pak neko, preziru}i sve napred odlu~eno, usudi se
dosa|ivati ili caru, ili sudovima svetovnih vlasti, ili
uznemirivati Vaseqenski Sabor, takvoga, po{to je ponizio sve
episkope provincije, ni na kakav na~in ne treba primati da podnosi
tu‘be, jer nipoda{tava kanone i ru{i crkveni blagoporedak
132
(eítax×an). (Ap.74,75; IV Vas.9,17,19,21; Trul.8; Antioh.12,14,15,20; Laod.40; Sardik.4; Kartag.8,10-
12,15,18,19,59,104,107,129,128-130,132; Prvodr.13; Vas.Vel.1; Teof. Aleks.9)
Kanon
(O pristupaju}ima Pravoslavqu kako se primaju)
Koji se od jeretikâ pristupaju Pravoslavqu i udelu spasavanih,
primamo (ih) po slede}em poretku i obi~aju: Arijance i
Makedonijevce, i Savatijance i Novacijane, koji se nazivaju
131
Kao {to smo i ranije spomiwali, Sv. Kanoni traè jednakost i pravdu za sve qude, ~lanove Crkve i
uop{te, ali iisto tako i po{tewe, iskrenost, pravdoqubivost. Kanon iskqu~uju podmeta~ine,
diskreditovawe, jereti~ke-strana~ke diskvalifikacije klevetawem (kako je danas naj~e{}i slu~aj u
napadima na Crkvu, posebno kod nas Srba). Me|utim, treba naglasiti za unutarcrkvene odnose: da, po Sv.
Kanonima, ni episkop/episkopi ne mogu odbiti pravo tu`be i sabornog pretresa iste, podnesene od
nepristrasnog a moralno ili materijalno o{te}enog klirika ili vernika, kao ni od materijalno
o{te}enog jeretika, a i moralno, ako nije po sredi jereti~ka ujdurma protiv vere i Crkve Pravoslavne,
oli~ene u licu episkopa, kakvih je slu~ajeva kod jeretika i {izmatika, raskolnika naj~e{}e bivalo.
Zahtev pismene izjave da }e, u slu~aju nedokazane optu`be, tuìlac podneti jednaki kaznu ,
uzeto je, veli Zonara, od gra|anskog zakona.
132
Obra}awe dràvi i svetovnim vlastima radi re{avawa bilokog Crkvenog pitawa nikada od Svetih
Kanona nije dozvoqavano, ni odobravano. Kad bi se ovoga dràli Srbi i ostali pravoslavni, naro~ito
danas u Dijaspori!
133
Kanon je ponovqen u 95. kanonu Trulskog Sabora. - I za ovaj kanon zapadni nau~nici smatraju da
nije delo 2. Vaseqenskog Sabora, nego je odlomak Poslanice iz Carigrada (Patrijarha Genadija I: 458-471?)
Martiriju Antiohijskom (v. PG 119,900-1, sa malom razlikom teksta), koji zato nije unet u kanonski zbornik
Jovaan Sholastika, a nemaju ga ni stari latinski i arapski prevodi, ali ga ima Efeski kanonski
zbornik (gde je, sa ostalim kanonima, napravqen wegov sinopsis , i tako|e ga ima Trulski Sabor
u svome 95. kanonu. Drugi Vaseqenski Sabor se svakako bavio pitawem prijema jeretika u Crkvu, kakva je
bila i èqa Sv. Vasilija Velikog pismeno izraèna 374.g. (kanon 47 iz Pismo199, tj. iz II Kanonske Poslanice
Amfilohiju, pisane 374.g.), a i shodno zakonu cara Teodosija od 28. februara 380 (Codex Theodosianus 16,1,2), koji
je nastojao da jeretike privede Crkvi. Mogu}e je da je ovaj kanon kasnije od drugih prepisivan, tj.
citiran od Patrijarha Genadija (kao {to ga citira 95. kanon Trulski). Kanonsko predawe ga ima kao delo 2.
Vaseqenskog Sabora. - (U 2 stara gr~ka r+kp+sa, koji sadrè zbornik Sv. Kanonâ /Patmoski 172 i 173, oko 800.g./,
posle 7. kanona navedeni su jo{ 21 kanon, kao "kanoni Sabora u Carigradu", uzeti iz "kanonika" dvojice episkopa iz
Amasije u Paflagoniji, ali su to ustvari: 19 kanona Sv. Vasilija , 1 je bele{ka o duhoborcima, i 1 je odluka lokalnog
sabora i Ikoniji, od kojih posledwa 2 nisu ni u jednoj kanonskoj zbirci PCrkve - v. o wima Pavle [vedski, s.194-8).
54
katarima i levima,134 i Tesareskedekatite (=~etrnaest/odnev/nike) ili

Tetradite, i Apolinarijevce - primamo po{to podnesu pismenu
izjavunapisaniói anatemi{u svaku jeres koja ne u~i kako
u~i Sveta Bo‘ija Katoli~anska i Apostolska Crkva; i zape~a}ujemo
ih, to jest prvo pomazujemo Svetim Mirom ~elo, o~i, nozdrve, i usta
i u{i, i zape~a}uju}i ih govorimo: Pe~at dara Duha Svetoga!
Evnomijance pak, koji se kr{tavaju jednim pogwurewem, i
Montaniste, koji se ovde zovu Frigima, i Savelijance, koji
nau~avaju ijopatorstvo (uÖopator×an="sinoo~instvo"=monarhijanizam) i
druge neke opa~ine ~ine, i sve ostale jeresi - po{to ih ovde ima
mnogo, naro~ito koji dolaze iz Galatijske zemqe - sve wih koji ho}e
da pristupe Pravoslavqu, primamo kao Jeline (=mnogobo{ce); i prvi
dan ih ~inimo Hri{}anima, drugi ogla{enima, zatim ih tre}i (dan)
zakliwemo trikratnim duvawem u lice i u u{i, i tako ih pou~avamo
(u veri) i ~inimo da dugo vremena prebivaju u Crkvi (=Hramu) i da
slu{aju Sveto Pismo, i tada ih kr{tavamo. 135
(Ap.46,47,68; I Vas.8,19; Trul.95; Laod.7,8; Kartag.57; Vasil. Vel.1,5,47)
134
O Novacijanima-Katarima v. 8 kanon Nikejski i tuma~ewe. Savatijanci su, po Zonari, bili
frakcija me|u Novacijanima, pod vo|stvo nekog prezvitera Savatija. Neki misle da je umesto izraza
 = levi, stajalo odli~ni, izvrsni, ali }e biti da je to jedna druga frakcija
Novacijanâ-Katarâ, koja je sebe nazivala levima, levacima! - O Savelijancima v. kanon 19. Nikejski i
napomenu. O ostalim pomenutim jereticima v. napred 1. kanon i tuma~ewe, tj. napomenu. Pomenuti pak
jeretici Montanisti bili su sledbenici Montana iz Frigije (brdoviti zapadni deo M. Azije), sa sedi{tem
jeresi u Pepuzi (otuda i: Pepuzijani). Montan je bio rigorozni samoprogla{eni "harizmatik", koji je sebe
nazivao "Paraklitom", i uza se je imao 2 ène "proro~ice": Priskilu i Maksimilu. Sekta je bila
me{avina strogosti i raskala{nosti, me{avina crkvenih i sopstvenih "u~ewa" i "predawa", deluju}i
crkvorazorno. (Sli~ne su im neke dana{we protestantske i "zilotske" sekte).
135
Ovaj kanon, poput Sv. Vasilija Velikog (kanon 1) deli jeretike u dve grupe: 1) "Arijance i
makedonijance, i savatijance, i novatijance /Katare/ i ~etrnaest(odnev)nike ili tetradite, i
apolinarijance", tj. one koji imaju, iako nepotpunu, veru u Svetu Trojicu, i oni se primaju u Crkvu -
po{to "podnesu pismenu izjavu /prihvatawe vere Pravoslavne Crkve/ i anatemi{u svaku jeres koja ne u~i
kako u~i Prav. Crkva" - kroz Sv. Miropomazawe; i 2) "Evnomijance, i montaniste, i savelijance, i sve
ostale jeresi" - koji nemaju veru u Sv. Trojicu - i primaju se u Crkvu Sv. Kr{tewem kao nekr{teni.
Kanon 95. Trulski, koji skoro ponavqa ovaj, dodaje i tre}u grupu (Nestorijanci, Monofiziti raznih
frakcija), koja se prima u Crkvu time {to "podnesu pismenu izjavu  i anatemi{u svoju jeres".
Ovakvu podelu jeresî na 3 kategorije izneo je u 5. veku i Timotej prezviter Velike Crkve (PG 86,12-13). -
Ovo je danas va`no spomiwati zbog tzv. "zilota"("Starokalendaraca") i drugih sekta{kog mentaliteta
"super-pravoslavaca", koji ne poznaju niti po{tuju dogmatsko i kanonsko Predawe Pravoslavne Crkve.
Ovo svakako ne zna~i da Prav. Crkva "priznaje Sv. Tajne" izvan Crkve, nego svedo~i o tome da izvesne
jeresi, nastale otcepqewem od Crkve, nisu sasvim izgubile svaku vezu sa wom, nego su Crkvom na svoj
na~in "markirane", "oznamewene", i ti "znakovi" mogu biti Duhom Svetim, u Crkvi, kad joj pristupe,
oìvotvoreni, jer se oni prikalemquju ìvom organizmu Tela Hristovog (kao raweni, zasu{eni, ili
privremeno otse~eni udovi). To je smisao i primene na wih spasonosne Ikonomije crkvene, kojom se takvi
prisajediwuju i priop{tavaju Boànskoj Ikonomiji spasewa =Crkvi.
55
——
SVETI TRE]I VASEQENSKI SABOR
———
TRE]I (Vaseqenski) SABOR /tekst Fotijev/
«A Sveti i Vaseqenski Tre}i Sabor (431.g.) sastao se u Efesu u Aziji, umnoèn do broja 200
(Otaca). Me|u wima poznavahu se vo|i: Kirilo, znameniti me|u Ocima, koji je zbog vrline i bogatstva
mudrosti upravqao prestolom velegrada Aleksandrovog (=Aleksandrije), i Celestin, koji je popuwavao
katedru i lice Rima, i sa wima Memnon, kome be{e poverena uprava Crkve Efe{ana, i tako|e (episkop)
Jerusalimqana Juvenalije. Oni su sa svom puno}om Sabora sudili zlo~estivog (=nepravoslavnog=jeretika)
Nestorija za ono {to je ne~estivo (=jereti~ki) u~io.
Ovaj (Nestorije), poti~u}i iz Antiohovog grada na Orontu (=Antiohije), dobio je ne ~isto u ruke
presto Carigradski, pa je taj nesre}nik, napiv{i se mutnih voda ne~estivosti (=nepravoslavqa=jeresi)
Diodora (Tarsijskog) i Teodora (Mopsuestijskog) i, pav{i mozgom u opijenost, u{i mnogih ispunio je
ru`nim i neumesnim glasovima, na {tetu stada (Hristovog). Jer je Hrista, Jedinstvenoga Sina Boìjeg,
Istinitog Boga na{eg, Koji je radi nas i radi na{ega spasewa najte{we uzeo udela u na{em telu i krvi
(Jevr.2,14), i u Sebe je uipostazirao na{ sastav (    = qudsku
prirodu), postav{i Jedan od dveju suprotnih priroda, budu}i On isti Bog i ôvek, Jedan Hristos, Jedan
Sin, On isti gore od Oca bez matere i dole od Majke bez oca; On isti a ne drugi, jedno Lice, jedna
Ipostas. Wega, dakle, Gospoda na{eg Isusa Hrista, taj tronesre}nik ne pla{e}i se da raseca i razdeque
u dve ipostasi (=dve li~nosti): jednoga, kao prostoga ~oveka i bez Logosa koji ga je uzeo na Sebe,
stavqao je u posebnu ipostas, a drugoga posebno (u ipostas) kao Boga i obnaènoga od uzetoga (na Sebe
tela), kao boje}i se bezumnik da Bog ne{to ne postrada kada, iz neizrecivog
~ovekoqubqa, radi isceqewa i preporo|ewa, uzima na Sebe Svoje stvorewe; ni to
ne shvataju}i da time, {to qudsku prirodu odvaja{e od Ipostasi Logosa, wu
progla{ava{e za neisceqivu i neizle~ivu, te (tako) postade odricateq sopstvenoga spasewa. No jo{ i (to
huqa{e), upropastiv{i time sasvim svoje misli, {to nije prihvatao da Wegovu po telu Majku, Presvetu
Djevu i zaista i istinsku Roditeqku Ovaplo}enog Boga Logosa, ni Wu da naziva
Bogorodicom, nego, kao {to je Sina li{avao Boànstva, tako je i Roditeqku (li{avao) naziva
Bogorodica.
Zato je wega, dostojnog tolikog bezumqa i hulnog jezika, Sabor Blaènih Otaca (u Efesu) li{io
sve{tenstva, i istoga sa svojstvenim mu najgnusnijem mi{qewem predao ve~noj anatemi. A (Oci)
odogmati{e (=dogmatski ispovedi{e) da ota~kopredawski i prepodobnodoli~no oboàvamo i propovedamo
Gospoda na{eg Isusa Hrista, i sledstveno tome predado{e da i Svepre~istu i Ve~nodjevu Majku
Wegovu zaista i istinski nazivamo i pohvaqujemo kao Bogorodicu. Jer Ona, Koja
je prihvativ{eg to Boga Logosa telom rodila, s pravom je posve}ena (=udostojena) da
se slavoslovi i naziva Bogorodicom.
I u tome je, dakle, i ovaj (Tre}i) Sabor zavr{en (431.g.), kada je Rimska dràva mirnim o~ima
gledala Teodosija Mla|eg da o~insku i carsku vlast u tre}em pokoqewu prohodi. »
(Tre}i Vaseqenski Sabor u Efesu jedoneo i 9 kanona).
— — —
KANONI TRE]EG Vaseqenskog Sabora Efeskog
Kanon
136
Kanoni 1-6 Efeskog Vaseqenskog Sabora 431.g. nalaze se u okru`noj Saborskoj Poslanici o
Isto~nim episkopima (nastaloj kao posledica odluka donetih na 5. Saborskoj sednici, 17. jula 431), kojom Sabor
obave{tava episkope, klir i narod Istoka o osudi pristalica Nestorija, i u kojoj se navodi re{ewe
kanonska pitawa odnosno nestorijanacâ. Poslanica po~iwe ovako: "Sveti i Vaseqenski Sabor odràn u
56
Po{to treba da i oni, koji nisu bili na Svetom Saboru, i ostali

su u selu ili gradu zbog nekog uzroka bilo crkvenoga ili telesnoga,
znaju {ta je na wemu odre|eno, saop{tavamo va{oj svetiwi i qubavi
da, ako je mitropolit oblasti, odstupiv{i od Svetoga i
Vaseqenskoga Sabora, pri{ao odmetni~kom sabrawu zasedawu,
ili }e posle pri}i, ili je shvatawe Celestijevo primio,137 ili }e
primiti, takav nikako ne moè i{ta uraditi protiv episkopâ (svoje)
oblasti, jer je on ve} od sada od Sabora iskqu~en iz svakog crkvenog
op{tewa  i (ve}) je bezdejstven (=
bezdhistvyn¢);
138
samim pak episkopima te oblasti, i obli`wim
mitropolitima, koji imaju veru Pravoslavqa, prinadleì da ga
sasvim svrgnu i sa episkopskog stepena.
Kanon
Ako pak neki oblasni (¶parciŸtai) episkopi napusti{e Sveti
Sabor i pri|o{e otpadni{tvu , ili poku{aju da pri|u,
ili, potpisav{i svrgnu}e Nestorija, opet se vrati{e otpadni~kom
sabrawu, takvi po izvoqewu Svetoga Sabora da budu sasvim tu|i
sve{tenstvu i svrgnuti iz (svoga) stepena.
Kanon
Ako li su neki od klirikâ u bilokom gradu ili selu bili, od
Nestorija ili onih {to su sa wime, stavqeni pod zabranu
sve{tenstva zbog toga {to su pravo mislili (=pravoslavno verovali),
presudismo da oni opet zauzmu svoj stepen. I uop{te nare|ujemo da
Efesu odlukom najblago~estivijih careva - svima u svakoj oblasti i gradu episkopima, prezviterima,
|akonima i svemu narodu. Kada se mi sabrasmo, po blago~estivom pismu (carevom), u mitropoliji
Efe{ana, odstupi{e neki od nas, na broj ne{to preko 30 /nabrajaju se wihova imena/..., koji se Šudaqi{e¹ od
Crkvenog op{tewa , te nemaju (nadaqe) nikakve vlasti, kao iz sve{teni~kog
autoriteta /tj. nemaju sve{tenodejstva/ , da mogu wime nekome {tetiti ili koristiti, zato {to su neki me|u
wima ra{~iweni, pre svih oni koji se jasno pokaza{e da sleduju shvatawe Nestorijevo i Kelestijevo,
time {to nisu izabrali da sa nama osude Nestorija. Wih je Sveti Sabor zajedni~kom odlukom u~inio
tu|ima svakog Crkvenog op{tewa, ukinuv{i svako wihovo sve{teni~ko delovawe, kojim bi mogli
nekome {tetiti ili koristiti". /Daqe sledi tekst 1-6 kanona/. Potom je na 6. Saborskoj sednici (22. jula 431)
~itan Simvol vere Nikejskog Sabora, i onda je re~eno: "Ovu Svetu Veru (Nikejsku) svi treba da prihvataju,
jer ona ima blago~estiv i potreban (sadràj) na korist svega sveta. No po{to se neki pretvaraju da je
ispovedaju i prihvataju, a preina~uju smisao pojmova, prema svome shvatawu, i (tako) izmudruju (=izvr|u)
Istinu, budu}i sinovi obmane i deca pogibli, potrebova{e kao nu`no da se navedu (ovde) re~i Svetih i
Pravoslavnih Otaca, koje mogu obavestiti na koji na~in Oci wu shvati{e i propovedati se osmeli{e,
tako da i svi, koji imaju pravilnu i neporo~nu veru, tako da je i shvataju i tuma~e i propovedaju". /Daqe
sledi navo|ewe svetoota~kih mesta/. Zatim dolazi: 7. kanon: o Nikejskom Simvolu, pa Saborska osuda jeresi
Masalijanacâ ili Evhitâ. Na kraju Sabora (na 7. Saborskoj sednici, 31. jula 431) donet je 8. kanon: odluka
Sabora o Kiparskoj Crkvi. Na istoj, posledwoj sednici pridodata je i "Saborska Poslanica
Pamfilijskom Saboru o Evstatiju, biv{em wihovom mitropolitu", koja se broji kao 9. kanon Efeskog
Sabora i kao takvog ga imaju kanonski zbornici PCrkve. (Bene{evi},102-111; ACO I,1,3,26-28; PG 137,369-381;
2,206-8).
137
Kanon ima u vidu najpre pristalice Nestorijeve, koji se nisu pri{li Kirilovom i Memnonovom
Saboru u Efesu, koji je ustvari priznat kao Vaseqenski, nego su pristupili "odmetni~kom sabrawu"
 pod Jovanom Antiohijskim (koji malobrojni skup/sabrawe Oci ne}e da nazovu ni Saborom), a zatim ima
u vidu Kelestija, jeretika pelagijanca (Britanca, iz Rima), koji je do{ao u Efes i tu {irio Pelagijevu
jeres, koju je III Vaseqenski Sabor osudio (kako se vidi i Poslanice Sabora papi Kelestinu - ACO I,1,3, 5-9),), a kog
Kelestija pomiwe i 4. kanon.
138
Saborski izraz da su "iskqu~eni iz Crkvenog op{tewa" (=zajednice i zajedni{tva) samim tim
ve} nedejstveni pokazuje kanonsku=bogoslovsku=evharistijsku=eshatolo{ku samosvest Crkve: da je
blagodat i spasewe samo u zajednici i zajedni{tvu sa Telom Hristovim. Parafraziraju}i 2Kor.13.13,
moèmo re}i da je "blagodat GnIHrista, i qubav Boga Oca - (samo) - u zajednici  Duha Svetoga".
57
klirici koji misle isto sa Pravoslavnim i Vaseqenskim Saborom

nikako ne trebaju ninakoji na~in biti pot~iweni episkopima koji
su otpali ili se odme}u.139
Kanon
A ako se neki od klirika odmetnu ili se usude ili nasamo ili
javno da ispoqavaju (jereti~ko) verovawe Nestorijevo ili
Celestijevo, Sveti Sabor presu|uje da i oni budu svrgnuti.
Kanon
Oni pak (klirici) koji su za nepodobna dela bili osu|eni od
Svetoga Sabora, ili od svojih episkopa, pa je Nestorije, ili wegovi
jednomi{qenici, nekanonski po svojoj u svemu samovoqi, poku{ali
ili }e poku{ati da ih vaspostave u op{tewe ili u (pre|a{wi
sve{teni) stepen, presudismo da su (od toga) bez koristi, i ni{ta mawe
svrgnuti.140
Kanon
Tako isto ako neki htednu da na bilokoji na~in poni{te ono {to
je o svakom pitawu na Svetome Saboru Efeskom ura|eno, Sveti Sabor
je odredio da, ako su episkopi ili klirici, budu sasvim svrgnuti sa
svoga stepena; a ako su laici da budu odlu~eni od op{tewa.141
Kanon
(O dràwu Simvola vere Nikejskog Sabora)142
Kad je ovo pro~itano (tj. Nikejski Simvol vere),143 Sveti je Sabor
odredio da niko ne sme iznositi, to jest pisati ili sastavqati
drugu veru osim odre|ene od Svetih Otaca, sabranih u Nikeji sa
Svetim Duhom (DAp.15,29). Koji se pak usude da drugu veru sastavqaju, to
jest pronose je i pru‘aju onima koji èle da se obrate poznawu
Istine, bilo iz Jelinstva, ili iz Judejstva, ili iz bilokoje jeresi,
takvi, ako su episkopi ili klirici, episkopi bivaju tu|i
episkopstva, a klirici klira; a ako su laici, bivaju anatemisani.
Na isti na~in, ako se neki otkriju (izme|u wih), bilo episkopi ili
klirici ili laici, da veruju ili u~e o ovaplo}ewu Jedinorodnoga
139
Nestorije, kao Arhiepiskop Carigradski, i neki episkopi wegove pristalice, bili su odlu~ili od
sve{tenstva neke sebi pot~iwene klirike, jer nisu ka slu{ali kao jeretika, pa ih sada Sv. Sabor
razre{ava toga (o ~emu govore kanoni 13-15. Prvodrugog Fotijevog Sabora).
140
Nestorije, da bi pridobio vi{e pristalica, bio je neke, pravedno osu|ene klirike, nekanonski
vaspostavio u ~in, pa to sada Sabor ovim kanonom poni{tava. (U Aristinovom tuma~ewu ovog kanona sasvim je
pogre{no naveden Kelestin Rimski, umesto jeretika Kelestija!).
141
Mila{ je  preveo sa: "ono {to je u pogledu svakoga od wih u~iweno", ali se
tekst odnosi na teme, pitawa, stvari o kojima je Sabor re{avao. Ovde je laicima naloèno odlu~ewe, a
u slede}em 7. kanonu je kazna anatemisawe, {to je stroìje, jer se ti~e protivqewa utvr|enoj od Otaca
veri.
142
Kao {to je i na po~etku re~eno, natpisi/nadnaslovi na Sv. Kanonima nisu prvobitni, ali su ve} u
5.veku postojali (Halkidonski Sabor 451: kad je ~itan 5. kanon Antiohijski; Gelasije, Sintagma... oko 475.g.). U
Patmoskom rkps. ovde stoji natpis: "Proglas istog Svetog Sabora, izre~en posle ~itawa Izlagawa (vere)
318 Sv. Otaca u Nikeji i bezbo`nog simvola krivotvorenog od Teodora Mopsuestijskog i od Harisija
prezvitera Filadelfije predato istome u Efesu Svetom Saboru".
143
V. napred napomenu 119 kod 1. kanona.
58
Sina Bo‘ijega ono {to stoji u izlo‘ewu (vere nestorijanske) koje je

podneo (Saboru) prezviter Harisije, to jest pogane i razvra}ene
dogmatima Nestorijeve, koji su tu prilo‘eni, neka podlegnu odluci
ovog Svetog i Vaseqenskog Sabora, to jest da episkop bude li{en
episkopstva i svrgnut, a klirik tako|e da bude iskqu~en iz klira, a
ako je neki laik, neka i on bude anatemisan, kao {to je napred
re~eno.144 (IIVas.1; Trul.1; Kartag.2)
Kanon
(Saborska odluka o Kiparskoj Crkvi)145
Stvar novouvedenu (kainotomoïmenon = iznova~enu) protiv crkvenih
ustanova i kanonâ Svetih Apostola Švar.: Otaca¹ i koja povre|uje
slobodu svih, prijavili su (Saboru) bogoqubazni saepiskop Rigin i sa
wime najpobo`niji episkopi Kiparske oblasti Zinon i Evagrije.146
Otuda, po{to op{ta zla potrebuju ve}i lek, jer i ve}u {tetu nanose,
i osobito kad ni starog obi~aja nije bilo, da episkop grada
Antiohijaca vr{i rukopolo‘ewa na Kipru, kao {to nas pismima i
usmeno obavesti{e najpobo‘niji qudi koji pristupi{e Svetom
Saboru, (zato odlu~ismo) neka predstojnici (= episkopi) Svetih
Crkava na Kipru imaju neometanu i neprinu|enu vlast, shodno
kanonima Svetih Otaca i starome obi~aju, ~ine}i sami sobom
hirotonije (=postavqawa) najpobo‘nijih episkopa. A ovo isto neka se
144
Povod za dono{ewe ovog kanona bio je slede}i: Ne{to pre Efeskog Sabora jedna grupa
Tesareskedekatitâ iz Filadelfije u Lidiji (M. Azija) traìla je da se vrate u Pravoslavnu Crkvu.
Carigradski Aep. Nestorije im je rekao da nau~e Simvol vere, i umesto Nikejskog poslao im je Simvol
koji je bio sastavio Teodor Mopsuestijski, koji se jo{ zove i "Harisijev", jer ga je na 3. Vaseqenskom
Saboru pravoslavni sve{tenik Harisije iz Filadelfije (stavqen zbog protivqewa tome pod zabranu od strane
Nestrorija) prikazao kao primer jeresi nestorijanske, rekav{i: da je taj Simvol izloèwe "ve}ma neverja
negoli vere". Taj Simvol je osu|en na ovom III Vaseqenskom Saboru, bez pomiwawa imena Teodora
Mopsuestijskog, "iz razloga ikonomije", kako veli Sv. Kirilo (Pismo 72 Proklu, PG 77,344-345 - {ta }e na ovo
re}i raznorazni "ziloti" danas!?). Ovaj Sv. Efeski Sabor je zabranio svaki drugi Simvol osim Nikejskog, pa
je ovaj 8. kanon kasnije kroz vekove vi{e puta citiran, naro~ito protiv mewawa Nikejskog Simvola
uno{ewem dodatka Filioque – sve do Sv. Marka Efeskog na Florentinskom psevdosaboru. Sv. Tre}i
Vaseqenski je verov. podrazumevao samo Nikejski, a kasniji Oci su pod tim podrazumevali potpuni
Nikeo-Carigradski Simvol (koje }e od Halkidonskog Sabora postati sveop{ti Vaseqenski Simvol cve Crkve) , kao
{to se to vidi na 4. sednici 5. Vaseqenskog Sabora (koji }e osuditi i Teodora i ovaj wegov jereti~ki Simvol).
145
V. napred napomenu 119 kod 1. kanona. - U rkps. Patmos 172, l.80 (oko 800.g.) stoji naslov: "Odluka
// istog Sv. Sabora izre~ena zbog podnoska wemu od Kiparskih episkopa".  Odluka o Kiparskoj
Crkvi (doneta na 7. Saborskoj sednici u Efesu, 31. jula 431) vaì otada kao 8. kanon Vaseqenskog Efeskog
Sabora, koji (bez obzira na tada{wi "kontekst istorije": kad je Kirilovom Saboru i{lo u ra~un skoro sve {to je bilo
protiv tada{we u Efesu grupe "Isto~nih", na ~elu koje je stajala Antiohija). Ovaj Sv. Kanon sobom izraàva izvornu
i temeqnu eklisiolo{ku svest drevne Crkve: o slobodi u Hristu i neprikosnovesnosti puno}e
(Crkvenosti=katoli~nosti) svake Lokalne Crkve, koja sa svojim episkopima re{ava i blagoure|uje
(1Kor.14,40) svoje Crkveno ure|ewe i raspore|ewe, pre svega hirotoniju svoga Prvoga Episkopa (sr. 34.
Apostolski, 6. Nikejski, 9. Antiohijski). Pravoslavni Isto~ni Patrijarsi ( u svojoj ~uvenoj Poslanici iz 1844.g.
protiv papskih pretenzija, § 13) podsetili su na: "o~uvawe nezavisnosti Crkava //
kanonizovane od Tre}eg Vaseqenskog Sabora, kanon 8" (Karmiris,  2,916). Efeski Sabor, me|utim, ne
govori o "nezavisnosti" nego o "slobodi svih" u Hristu  i o "o~uvawu ~istim i
nepovre|enim onih od po~etka i izdavna pripadaju}i joj /=svakoj Crkvenoj oblasti/ prava". Sabor ne govori
ni o "autokefaliji", jer taj izraz, izgleda, poti~e tek od 6. veka (kod Teodora Anagnosta, u CI 2,2, upotrebqen
ba{ za Kiprane: "Ù Ù " - PG 86,184). -
Zonara i Valsamon pak kaù da izraz u ovom kanonu o "podmetawu gordosti svetske vlasti" odnosi se
verovatno na antiohijsko podraàvawe dràvnog obi~aja: da carski duks iz Antiohije {aqe vojnog
zapovednika na Kipar, te Sabor i to spre~ava (izrazom "ako neko iznese nekakvu odluku"). (Uporedi kanone 12. i
17. Halkidonski).
146
Rigin je bio episkop Konstantije, Zinon episkop Kurije, a Evagrije episkop Solonski, na Kipru.
59
o~uvava i za druge provincije i za posvuda{we oblasti, tako da

nijedan od bogoqubaznih episkopa ne zauzima drugu oblast, koja nije
iz davnine i od po~etka bila pod wegovom ili wegovih prethodnika
rukom; nego, ako je neko i zauzeo i nasilno je sebi pot~inio, neka je
povrati, da se ne prestupaju kanoni Otaca, niti da se pod izgovorom
sve{tenoslu‘ewa ne podvla~i gordost svetske vlasti, niti da
neprimetno i postepeno izgubimo onu slobodu koju nam je darovao
Svojom krvqu Gospod na{ Isus Hristos, Oslobodilac sviju qudi.
Zato ovaj Sveti i Vaseqenski Sabor izvoli (=odlu~i) da svakoj
oblasti budu sa~uvana ~ista i nepovre|ena ona od po~etka i izdavna
pripadaju}a joj prava, shodno od starine ustaqenome obi~aju, tako da
svaki mitropolit ima pravo uzeti prepis ove odluke, radi svoje
sigurnosti. A ako neko iznese nekakvu formulu (odluke) protivnu
ovome sada odre|enome, sav Sveti i Vaseqenski Sabor izvoli (=odlu~i)
da je to neva‘e}e (= ni{tavno). (Ap.34,35; I Vas.6,7; II Vas.2; Trul.20,36,39; Antioh.9,13,22;
Sard.3,11)
ŠKanon¹147
Poslanica istoga Svetog Sabora u Efesu slavnome Saboru u Pamfiliji,
o Evstatiju, wihovom biv{em mitropolitu.148
Po{to bogonadahnuto Pismo kaè: "Sve radi razmi{qeno" (met¤ boulÃj =
savetno - Sirah 35,19),
zato oni koji su dobili (u deo) sve{tenu slu‘bu treba
naro~ito da gledaju da sa svakom marqivo{}u razmi{qaju o svemu {ta (im)
treba ~initi. Jer koji ho}e tako da ‘ive, u dobroj im nadi stoje stvari
147
V. napred napomenu kod 1. kanona. - Ovaj 9. kanon (tj. Poslanica upu}ena sa 7. sednice Efeskog Sabora)
nalazi se u sinopsisu kanonâ Stefana Efeskog i "epitomu kanonâ" Simeona Logoteta-Metafrasta i u
svim kanonskim zbornicima PCrkve ( osim "Sinagoge" Jovana Skolastika), ukqu~iv{i i slovensku Krm~iju.
Prema tome s razlogom se broji kao 9. kanon Tre}eg Vaseqenskog Efeskog Sabora.
148
Evstatije je bio episkop mesta Atalije u Pamfiliji (u naslovu stoji mitropolit, ali u tekstu Poslanice
je nazvan episkop, kao i wegov naslednik Teodor, koji, zajedno sa Paflagonijskim mitropolitima: Side Amfilohijem i
Perge Verenijanom, sva trojica u~estvuju na Efeskom Saboru), koji je, po nekoj qudskoj slabosti (tekst kanona to
jasno kaè), podneo ostavku na episkopiju, {to je u to vreme zna~ilo i gubqewe ~asti i zvawa i
sve{tenosluèwa episkopa. Tuma~i Zonara i Valsamon su nedvosmisleni u stavu da nije bio obi~aj da
episkop podnese ostavku (zaboravili su primer ostavke Sv. Grigorija Bogoslova na II Vaseqenskom Saboru 381, i to
bez posledica za wegovo episkopstvo i arhijerejsko sluèwe), i spomiwu strogi stav Sv. Kirila
Aleksandrijskog (u 3. kanonu /iz 78. Pisma Domnu/ da: "nije ugodno uztanovama Crkve da neki od sve{tenosluìteqa
podnose pismene ostavke"- PG 77,364), ali dodaju da je Efeski Sabor "u~inio saborsku ikonomiju
/=snishodqivost/... zbog malodu{nosti Evstatijeve" i da su "izekonomisali {to su izekonomisali
/= snishodili su {to su snishodili"/, ali ne kao time daju}i obrazac i (li)
zapovedaju}i da tako bude i ubudu}e", te predupre|uju da se taj slu~aj ikonomije ne koristi "da episkopi
daju ostavke na svoje Crkve, a zadràvaju arhijerejstvo", tj. da "nije pravilno shvatati misao onih
âsnih Otaca /Efeskih/ te umi{qati da ovu Poslanicu koriste kao kanon /=pravilo/ za davawe (nekih)
episkopa ostavke na svoje Crkve /=eparhije/, a zadràvawe arhijerejstva". Naravno, Poslanica /=9. kanon/
Efeskih Otaca potvrdio je ono {to su Pamfilijski episkopi ve} bili uradili, i sada Saborski Oci
dozvoqavaju da Evstatije ima i ~ast i zvawe episkopa i arhijerejsko sluèwe (a ne samo pri~e{}ivawe u
oltaru), ali samo po dozvoli i blagoslovi nadle`nog eparhijskog episkopa. Na kraju, Saborski Oci
nadilaze i to, tj. ~ine tu ikonomiju (=snisho|ewe) jo{ otvorenijom: da se moè "odlu~iti i ne{to
snishodqivije za wega" i da }e i to "biti ugodno Sv. Saboru". Praksa Crkve nije ovaj 9. kanon uzela kao
pravilo, ali je dozvoqavala "da /episkop/ sam dobrovoqno podnese ostavku na episkopstvo" (kanon 16.
Prvodrugog Sabora). U Srpskoj Crkvi imamo primer ostavke Sv. Save, a on je dobro poznavao kanonsko
predawe Crkve. Carigradski kanonista Manuil Gedeon veli da se "na tome (9. kanonu Efeskom) oslawa
otada praksa Crkve da episkopi, koji podnose ostavku na episkopiju,... zadrè arhijerejstvo, u~estvuju}i
(po pozivu) i u hirotonijama, kao dana{wi biv{i" /  /.  /. (V. o nepisanom
predawu/praksi ostavke episkopa tekst Nikite Ankirskog, iz 11.v. /J. Darrouzès, Documents inédits dÈcclésiologie byzantine,
Paris 1966, pp.250-264/ i   .
60
wihove, i biva da im kao uz vetar (=uspe{no) sve ide po ‘eqi; i ta je re~

sasvim pravilna. Ali, biva da nekad te{ka i nepodno{qiva ‘alost
(=tuga) optereti um i stra{no ga pomuti, i odvoji ga od stremqewa ka
du‘nosti, i ubedi ga da ono {to je nepravedno (=nekorisno) vidi kao ne{to
korisno. Tako ne{to vidimo da se dogodilo najblago~estivijem i
najbogoqubivijem episkopu Evstatiju. Jer, kao {to je posvedo~eno,
rukopolo‘en je (i postavqen) kanonski, no uznemiravan (=smu}ivan), kako
veli, od nekih (qudi) i upav{i u neo~ekivane okolnosti, i zatim od
prevelike bezvoqnosti za rad (=neprakti~nosti), i umoran od
podno{ewa briga nametanih mu poslovima, mada je mogao da odbija ru‘ne
kritike (=klevete) protivnikâ, on je, ne znamo kako, podneo pismenu
ostavku.
Trebalo je, me|utim, kad je ve} jednom uzeo u ruke sve{teni~ko starawe,
da se istoga dr‘i sa duhovnom bodro{}u i da se poduhvati trudova i
dobrovoqno podnosi znoj za nagradu. No po{to je jednom pokazao sebe
malodu{nim, do‘ivev{i to vi{e od bezvoqnosti (=neprakti~nosti)
negoli od lewosti i nehata, va{a je bogo~estnost nu‘no izabrala i
postavila (keceirotænhken) najblago~estivijeg i najbogo~esnijeg brata na{eg
i saepiskopa Teodora da se stara o Crkvi. Jer nije bilo normalno da ista
obudovi i da stada Spasiteqeva budu bez starateqa. No po{to je (Evstatije)
pla~u}i do{ao spomenutom najbogo~esnijem episkopu Teodoru, ne spore}i o
gradu, niti o Crkvi, nego tra‘e}i sada samo ~ast i zvawe episkopa, svi se
sa‘alismo na starca i smatrasmo za zajedni~ku (nam) suzu wegovu, te
pohitasmo da doznamo da li je spomenuti (Evstatije) podvrgnut zakonitom
svrgnu}u ili je izobli~en za neke prestupe od onih koji su blatili wegov
ugled. I po{to smo doznali da ni{ta takvo nije u~inio, nego je
spomenutome (Evstatiju) umesto (nekog) prestupa to bila ve}ma  sama
ostavka. Zato ni va{oj bogo~estnosti nismo zamerili {to je pravilno
rukopolo‘ila (=postavila) na wegovo mesto spomenutog najblago~estivijeg
episkopa Teodora. No po{to nije normalno jako se sporiti sa bezvoqno{}u
(=neprakti~no{}u) ~oveka, nego je ve}ma trebalo smilovati se na starca, koji je
tako dugo vremena bio van rodnoga grada i o~inskoga doma, odlu~ismo i
odredismo, bez svakog sporewa, da isti (Evstatije) ima zvawe i ~ast i
op{tewe episkopa . Ali tako da on
niti rukopola‘e, niti da zauzev{i Crkvu sve{tenoslu‘i sopstvenom
vla{}u, nego tek kada ga uzme sa sobom, to jest dozvoli mu, ako treba, brat i
saepiskop (Teodor), po raspolo‘ewu i qubavi u Hristu. Ako se pak odlu~i
ne{to snishodqivije za wega, ili sada ili posle ovoga, i to }e biti ugodno
Svetom Saboru.
(Prvodr.16; Petr. Aleks.10; Kiril. Aleks.2,3)
61
——
SVETI ÊTVRTI VASEQENSKI SABOR
———
ÊTVRTI (Vaseqenski) SABOR /tekst Fotijev/
»A Sveti i Vaseqenski êtvrti Sabor (451.g.), imaju}i saprisutnog i saglasnog najblago~estivijeg
cara Markijana (450-457.g.), odredio je kao slu{aonicu istinskih dogmati Halkidon, poznati grad
Vitinije, i pro{irio se brojem do 630 (Otaca). Wegovi su u~eni govornici bili: Anatolije, kome su
poverene sve{tene ustanove Carskoga grada (=Carigrada), i tako|e Pashazin i Lukinsije, blistaju}i
episkopskim dostojanstvom, sa Bonifacijem prezviterom, koji su zauzimali mesto Lava, najsvetijeg
pape Rimskog, kojega je velika slava i revnost za Blago~e{}e (=Pravoslavqe); sa wima be{e i Maksim
Antiohijski i Juvenalije Jerusalimski.
Oni su od Evtiha (=Sre}ko), toga nesre}nika, i od za{titnika wegovog i gordeqivca Dioskora,
nekada{weg (episkopa) Aleksandrijskog, traìli odgovornost za zlo~e{}a (= jeres). Jer su i ovi, usvojiv{i
zabludu suprotnu Nestoriju, pali u jednaku sa wim jadovitost. Jer, Jednoga Gospoda na{eg Isusa
Hrista, poznavanoga iz Boànstva i ~ove~anstva, i oboàvanoga u te dve prirode, drsko i nerazumno
me{ahu i slivahu u jednu prirodu, odakle bednici ne shvatahu da time zakqu~uju da je On i
drugoprirodan O~evoj su{tini, i qudima drugoprirodan . Jer, ako je jedna
priroda Hristova, onda }e ona svakako biti ili Boànska, ili ~ove~anska. Ako je pak samo Boànska,
gde je onda qudska? A ako je ~ove~anska, kako onda oni nisu odricateqi Boànstva? A
ako li je ona ne{to drugo mimo toga – jer ostaje (samo) to, i ka tome ve}ma nagiwe
wihovo mi{qewe – kako onda ne}e biti izmi{qen Hristos drugoprirodan
 i Ocu i nama? A od toga {ta ima bezbo`nije i bezumnije, negoli
govoriti: da je Logos Bo`ji i Bog postao ~ovek na uni{tewe sopstvenog Boànstva
i na ukidawe uzetoga na Sebe ~ove~anstva? Jer to svakako sledi onima koji su se
drznuli da kaù da Hristos nije nijedna od (dve) prirode, nego da je On neke druge
(prirode) mimo ovih.
Zato su uvoditeqi ovakvih hristobornih u~ewa doìveli (od Otaca) sud
dostojan tako velike bezbo`nosti, i bili li{eni sve{tenstva, i od svecele Crkve
bili anatema (=odba~eni), a sa wima je proterana i (wihova) hristoborna jeres. A
pravilno i nepovre|eno verovawe Pravoslavqa jo{ vi{e je Svetopisamskim i
Ota~kim svedo~anstvima progla{eno i prosijalo, po{to su Treblaèni
Arhijereji (=Oci) javno bogoslovstvovali: Jednoga Hrista, to jest jednu Wegovu
Ipostas (=Li~nost), i dve prirode, Boànstvo i ~ove~anstvo, nesliveno i
nerazdeqivo sagledavane u Wemu; i to su predali da se nepokolebivo ispoveda i
propoveda u sve krajeve vaseqene. Jasno je pak samo po sebi da (u Hristu): ono ~ime
su hromima stopala ispravqana, i slepima bolest o~iju izle~ena, i mrtvi vra}ani
sa vrata adovih i u ìvot ponovo uvo|eni, i ostala boànska znamewa (=~uda) , koja
nije lako nabrojati, a koja su (od Hrista) svr{avana i pokazivana  ona su jasno
pokazivala dostojanstvo Boànske prirode (Hristove); ono pak ~ime je On podnosio
trudove i bolove, i gladovao i è|ovao, i ostalo tome srodno i blisko  to je
projavqivalo svojstvo qudske su{tine (Wegove). Od kojih (znamewa=doga|aja) Jedan
isti Hristos, Istiniti Bog na{, jedne (znake/~udesa) je bogodoli~no, a druge
~ovekodoli~no svr{avao i ~inio, jasno i neospornim razlogom predstavqaju}i i
udostoveravaju}i: jednu i jedinstvenu Wegovu Ipostas (=Li~nost), a dve i razli~ite
prirode (=Boànsku i ~ove~ansku) u neslivenom jedinstvu.
U tome je, dakle, (i o tome dràn), ovaj êtvrti (Vaseqenski) Sabor. »
62
(êtvrti Vaseqenski Sabor u Halkidonu / 451.g./, osim Hristolo{kog orosa vere /=odredbe, simvola vere/,
doneo je jo{ i 30 kanona).149
— — —
KANONI ÊTVRTOG Vaseqenskog Sabora Halkidonskog 150
Kanon
(Da se kanoni svakoga Sabora nepokolebivo drè)
Odlu~ismo kao pravedno da se dr‘e (kao va‘e}i) kanoni izlo‘eni
od Svetih Otaca na svakome Saboru do sada. 151 (Trul.2;
VII Vas. 1; Kartag.1)
Kanon
(Da ne treba za novac hirotonisati)
Ako neki episkop za novce u~ini rukopolo‘ewe i neprocewivu
(neproda«mouü) blagodat sroza do prodaje (=trgovine), te za novce
hirotoni{e episkopa ili horoepiskopa, ili prezvitera ili |akona,
ili nekoga drugoga koji se broji u klir, ili zbog sramne dobiti
proizvede za novce ekonoma ili ekdika (soudiü = branioca), ili
paramonara (= ~uvara, crkvewaka), ili uop{te nekoga iz (crkvenog) kanona,
koji to poku{a i bude uhva}en, neka bude svrgnut sa svoga stepena; a
rukopolo‘eni (=postavqeni) neka nema nikakve koristi od kupqenoga
rukopolo‘ewa ili proizvedewa, nego neka bude tu| tog dostojanstva
ili slu‘be koju je za novce dobio. A ako je neki i posredovao u tako
sramnim i bezakonim trgovinama, i on, ako je klirik, neka bude
149
Zonara i Valsamon daju ovaj kra}i opis Halkidonskog Sabora: "Sveti êtvrti i Vaseqenski Sabor
bio je u vreme carevawa Markijana, kada se sakupi{e 630 Svetih Otaca u Halkidonu, protiv Dioskora,
predstojateqa slavnoimenite Aleksandrije, i Evtiha, arhimandrita Carigradskog, koji Gospoda na{eg
Isusa Hrista ispovedahu jednosu{tnog Ocu, dok o o~ove~ewu (Wegovom) huqahu, i beè}i od Nestorijevog
razdeqivawa, koji uvo|a{e dva Sina, te upado{e u drugo suprotno zlo. Jer bezbo`no u~ahu da su dve
prirode (u Hristu), Boànstva i ~ove~anstva, posle sjediwewa slile se, i sa~inile jednu prirodu, tako
da su Boànstvu pripisivali stradawa. Ali su i za telo (Hristovo) govorili da (ga) je Gospod uzeo ne
jednosu{tno nama, niti je sastavqeno od devi~anske krvi (Bogorodi~ine), nego su izmi{qali da se On
nekako neizrecivo i boànskije ovaplotio; i druge stvari su bulaznili. Wih je svrgnuo i anatemisao
ovaj Sveti Sabor, odogmativ{i (=dogmatski izraziv{i) da je Gospod na{ Isus Hristos savr{eni
Bog i savr{eni ~ovek, u dve prirode nerazdeqivo i nesliveno (postoje}i). A izloìo je (Sabor) i kanone
koji su ovde pridodati".(PG 137, 381-4;  2,216).
150
Sv. Halkidoskni Sabor je doneo 28 kanona, a 29-30 su dodati iz akata Sabora. Me|utim, kako su
papski legati odbijali da prihvate 28. kanon (mada su Saborske odluke ipak prihvatili, pa time i ovaj kanon), a
zatim ga i papa Lav nije prihvatio, u nekim starijim zborkama i prevodima ima samo 27 kanona. Ve} je
istori~ar Teodor Angnost (CI 1,4; PG 86,168) pomenuo samo 27 kanona, i zatim latinska zborka kanonâ
Dionisija Malog, sirijski prevod i arapska parafraza Josifa Egipatskog tako|e imaju samo 27 kanona,
a tako|e i Sinagoga u 50 naslova Jovana Skolastika (oko 550.g.) imala je samo 27 kanona. Obja{wewe ove
pojave je u tome {to su u aktima IV Sabora prvih 27 kanona, naslovqenih kao " Ó(=
odluke crkvene = kanoni), bili posebno upisani (kao akta 7. tj. 17. sednice), a 28. kanon je donet kasnije i
upisan posebno u aktima 19. sednice (1. novembra 451), i zato ga neke zbirke imaju posebno, a neke spojeno sa
prvih 27 kanona (spojeno ima i Mansi 7,228). Ipak, 28. Halkidonski kanon se nalazi u 2 rukopisa (iz 6. veka, iz
Italije) najstarije latinske zbirke kanonâ Colestio Prisca, nastale pre zbirke Dionisija Malog, koja ima 27
kanona (ACO 2,2,2,31-47). Kanon 28. imaju i "sinoipsis" Stefana Efekog i "epitom kanonâ" Simeona
Logoteta, kao i "Sintagma u 14 naslova", koja ima svih 30 Halkiodnskih kanona, koji su u tom broju
odobreni i [estim Trulskim Vaseqenskim Saborom (kanon 2).
151
U tuma~ewu ovog kanona Zonara nagla{ava uop{te znaãj Sv. Kanona, govore}i: "I Vaseqenski i
Pomesni Sabori, biv{i pre ovog Svetog Sabora (VII), izloìli su kanone, jedne koji doprinose ta~nosti
dogmatâ, druge koji se odnose na Crkveno stawe i ure|uju Crkve. Sve wih, dakle, okupqeni na ovom
Saboru Sveti Oci potvrdi{e ovim kanonom, i pravednim smatra{e da se oni drè".
63
svrgnut sa svoga stepena; a ako je laik ili monah, neka bude

anatemisan.152 (Ap.29; Trul.22,23; VII Vas.4,5,15,19; Laod.12; Sardik.2; Kartag.16; Vasil. Vel.90; Genad. Posl.; Taras.
Posl.)
Kanon
(Da se klirik ili monah ne staraju o tu|im stvarima i poslovima)
Doznao je Sveti Sabor da neki ~lanovi klira zbog sramne dobiti
uznajmquju tu|a imawa i poduhvataju se svetovnih poslova, i
zanemaruju}i slu‘bu Bo‘iju , obilaze ku}e
svetovwakâ i iz srebroqubqa prihvataju se upravqawa (wihovim)
imawima. Zato odre|uje Sveti i Veliki Sabor da nadaqe niko, ni
episkop, ni klirik, ni monah ne uzima pod najam imawa ili stvari
(= poslove), niti uzima da vodi svetovne uprave, osim ako je zakonom
pozvan na neophodno starawe o maloletnima, ili mu episkop grada
nalo‘i starawe o crkvenim poslovima, ili o nezbrinutim sirotama
ili udovicama, ili o licima koja naro~ito potrebuju crkvenu
pomo}, straha radi Bo‘ijega. A ako neko ubudu}e poku{a prestupiti
ovu odredbu, neka podlegne crkvenim epitimijama.
(Ap.6,20,81,83; IV Vas.7; /VI, 11?/; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon
(Da monasi ne ~ine ni{ta bez saglasnosti episkopa, ni otvaraju manastir,
niti da uzimaju na se svetovne brige) 
Koji istinski i iskreno (=~isto) provode mona{ki ‘ivot, neka se
udostoje i odgovaraju}e ~asti. No po{to neki, slu‘e}i se (samo)
izgovorom mona{tva = izgledom, formom mona{tva,154
uznemiruju Crkvene i gra|anske poslove, bezrazlo`no obilaze}i
152
Zlo simonije poti~e od Simona Gatara (DAp.8,18-23; v. Apost.29). Aristin citira Sv. Vasilija kako je
rekao: "koji prodaje neprodajivu blagodat Boìju gori je od (jeretika) Makedonija duhoborca". Za izraz
anatemisan, Sv. Oci kaù: "Kazna anateme nije ni{ta drugo nego odvajawe od Boga" (V Vaseqenski
Sabor,sednica8).
153
Kanone 3, 4, 5 i 20 Sabor je doneo, posle potpisivawa dogmatskog orosa, na predlog cara Markijana
(na 8. sednici, 25. oktobra 451.g. - ACO 2,1,2,156-7). Posebno 3. i 4. kanon, koji se ti~u mona{tva, doneti su zbog
nereda koje su prouzrokovali maonasi Sirije i Egipta, tj. zbog wihovo brutalnog pona{awa na
razbojni~kom saboru 449.g. Ti monasi su bili povezani sa Evtihijem i Dioskorom, i imali su izrazito
antiepiskopsko pona{awe. Zato je 4. kanon, uz presudne eklisiolo{ke razloge, i zbog toga pot~inio
monahe i manastire lokalnim episkopima.
154
Kako rekosmo i u napomeni kod 3. kanona, ovaj 4, a i 8, kanon doneti je zbog nereda koje su stvarali
monasi Egipta i Sirije, koji su podràvali Evtiha i Dioskora, kre}u}i se van svojih manastira i
agituju}i neprimereno i ~esto nerasudno protiv episkopa. Zonara s pravom prime}uje da "Sabor ceni
právo mona{tvo", ali "ne smatra istinskim monasima one kojima mona{ki obraz sluì za izgovor, na
pokaz, za prevaru (naivnih), da wime obmawuju qude da ih po{tuju kao obu~ene u svetu shimu, te upadaju u
Crkve, i mo`da poku{avaju da u~e, ili ne{to drugo crkveno ~ine, ili sebe upli}u u gradske stvari i
poslove, hote}i upravqati, i tako Crkve i gradove uznemiravaju". - Sabor daqe podre|uje monahe i
manastire lokalnom episkopu, {to je bitan eklisiolo{ki princip pravoslavnog mona{tva kroz vekove
(po Sv. Vasiliju: manastir je kao jedna parohija pod episkopom), za razliku od rimokatoli~kim "mona{kih
redova", koji su samo pot~iweni svome generalu u Rimu, a ovaj papi, ~ime je bitno naru{ena izna~alna
episkopalna (=episkopocentri~na=evharistijska) organizacija Crkve. Ovo treba da vaì tako|e i za
"duhovni~ke nadle`nosti" sve{tenomona{kih lica. Naravno, kanon obavezuje episkopa da brine o
monasima i manastirima, te namera kanona nije bila "da obuzda te`wu monahâ za duhovnom
nezavisno{}u", kako neki misle, jer pojam "nezavisnosti" u Crkvi ne postoji, jer su svi ~lanovi Crkve
sa Hristom, i u Hristu me|usobno, povezani kao udovi i glava. A episkop u Crkvi je ikona Hristova.
64
gradove, pak ~ak nastoje da sami sebi manastire podi‘u, odredismo

da niko i nigde ne osniva ili podi‘e manastir ili molitveni dom
bez saglasnosti episkopa doti~noga grada. A monasi svakoga grada i
mesta da budu pot~iweni episkopu, i da molitveno tihovawe (tÁn
Àsuc×an) qube, i da paze samo na post i molitvu (Mt.17,21), ostaju}i uvek u
mestima u kojima su zamona{eni (¡pet£xanto = odrekli se sveta); niti se
me{aju ili u~estvuju u crkvenim i ìtejskim (=svetovnim) poslovima,
napu{taju}i svoje manastire, osim ako im radi neophodne potrebe
dopusti episkop grada. Da se ne prima u manastir nijedan rob radi
mona{tva bez dozvole svoga gospodara (despætou = vladike), a koji
prestupi ovu na{u odredbu nare|ujemo da bude odlu~en iz op{tewa
(), da se Ime Bo‘ije ne huli (1Tim.6,1). Episkop pak grada
treba da ~ini potrebno starawe o manastirima. (Ap.82; IV Vas.8,24; Trul.40-49,85; VII
Vas.17-21; Gangr.3; Kartag.63/64, 82; Prvodr.1-7)
Kanon
(Da episkopi i klirici ne prelaze iz jednog grada /= Crkve/ u drugi)
Za episkope ili klirike koji prelaze iz grada u grad,155 odlu~eno
je da za wih vaè kanoni postavqeni od Svetih Otaca. (Ap.14,15; I Vas.15,16; IV
Vas.10,20,23; Trul.17,18; Antioh./3?/,13,/16?/21; Sardik.15,16; Kartag.54,90)
Kanon
(Da klirika ne treba rukopolagati bez nazna~ewa /= odre{eno/) 
Bez nazna~ewa (= neraspore|eno) ne treba rukopolagati
nikoga, ni prezvitera, ni |akona, niti uop{te koga u crkvenom redu,
nego rukopolagani da je posebno nazna~en za crkvu gradsku ili
seosku ili za mu~eni~ki hram ili za manastir.156 Za one pak koji
bivaju rukopolo‘eni bez nazna~ewa, odre|uje Sveti Sabor da takvo
polagawe ruku bude ni{tavno i da uop{te ne mogu dejstvovati
(= vr{iti slu‘bu), na sramotu onoga ko (ih) je rukopolo‘io. (Ap.15; I
Vas.15,16; Neokes.13)
Kanon
(Da klirik ili monah ne mogu biti u svetovnoj slu`bi) 
Oni koji su jednom stupili u klir ili su monasi, odredismo da
ne mogu stupati ni u vojsku ni u svetsku slu‘bu (= ~in, poloàj);
ina~e, koji ovo drznu i ne pokaju se da se vrate na ono {to su radi
155
Ovaj 5. kanon, kao i 10 i 20, govore o skoro istom pitawu, kao i navedeni ispod Apostolski i
Saborski kanoni. Povezanost episkopa i klirikâ sa konkretnom Crkvom/hramom (v. kanon 6) prvenstveno
je liturgijska = evharistijska, {to pokazuje eklisiolo{ki = evharistijski karakter organizacije
Crkve i sluèwâ u woj.
156
Zonara i Valsamon zapaàju: "Kao {to se za svakog arhijereja kaè da je izabran za taj i taj
grad=Crkvu, tako je od starine svaki rukopolagani nazivan sve{tenik, ili |akon, ili prosto klirik te
i te crkve/hrama/manastira". Ovo je toliko va`no da Vaseqenski Sabor odre|uje da uop{tena hirotonija,
bez nazna~ewa konkretnog hrama/oltara, "bude ni{tavna i da takvi uop{te ne mogu dejstvovati"!
65
Boga ranije izabrali, neka budu anatemisani.157 (Ap.6,20,81,83; IV
Vas.3,16; Trul.21; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon
(Da siroti{ta i mu~eni~ka mesta i manastiri budu pod episkopom)
Klirici sirotili{tâ i manastirâ i martirijâ (=mu~eni~kih
hramova) neka budu pod vla{}u episkopâ u svakome gradu, shodno
predawu Svetih Otaca; i neka drsko ne napu{taju svoga episkopa. A
koji se drznu na bilo koji na~in da izvr}u ovu odredbu i ne
pot~iwavaju se svome episkopu, ako su klirici neka podlegnu
kanonskim epitimijama, a ako su monasi ili laici neka budu
odlu~eni (= izop{teni).158 (I Vas.15,16; IV Vas.6,10)
Kanon
(Da klirici ne idu na svetski sud, nego da se sude kod svog episkopa)
Ako neki klirik ima stvar (=raspru) sa (drugim) klirikom,
neka ne ostavqa svoga episkopa i obra}a se svetskim sudovima, nego
najpre neka se ispita stvar (=temu, pitawe) kod svoga episkopa,
ili, uz saglasnost tog episkopa, neka se sud vodi kod onih koje obe
strane izaberu. A ako neko u~ini mimo ovoga, neka podlegne
kanonskim epitimijama. Ako pak klirik ima stvar (=raspru) sa
svojim ili drugim episkopom, neka se sudi pred oblasnim saborom. A
ako episkop ili klirik ima spor sa mitropolitom te oblasti, neka
se obrati ili egzarhu provincije (dioikÁsiwj=ve}e oblasti) ili prestolu
carskoga Carigrada, i neka se kod wega sudi.159 (Ap.74,75; I Vas.6; II Vas.6; IV
Vas.17,19,21,28; Trul.8; Antioh.14,15,20; Laod.40; Sard.4; Kartag.8,10-12,15,18-20,/28?/,59,104,107,128-130,132)
157
V. napred napomenu (kraj) kod 2. kanona. - V. tuma~ewe kanona 83. Apostolskog. Podrazumeva se da
izricawu kazne prethodi opomena po~iniocu (Valsamon).
158
V. napred kanon 5. i tuma~ewe. Sirotili{ta su: domovi sirotiwe i siro~adi, stara~ki domovi i
dr. crkvene dobrotvorne ustanove, u okviru kojih su podizani hramovi i postavqani sve{etnici;
martirija su hramovi podizani na mestu stradawa Sv. Mu~enika ili mestu gde po~ivaju wihove Sv.
Mo{ti. Spomiwawe monahâ i laikâ ukazuje na to da su se takvim odmetnicima pridruìvali i izvesni
monasi i laici, ili su ih i potsticali na nepokornost episkopu, ~esto i pod izgovorom "odbrane vere",
iako to Sabor ne spomiwe. (Ovo zlo je danas vrlo prisutno kod raznih "zilota" u Gr~koj i drugde. Time se bavio i
Fitijev Prvodrugi Sabor). Valsamon prime}uje da ni ktitori takvih ustanova (niti ktitorski tipici)
nemaju prava da od wih osnovane i izdràvane crkvene zadu`bine odvajaju ispod kanonske vlasti
nadle`nog episkopa ili patrijarha.
159
Kanon ne dozvoqava idewe na svetovne sudove, i govori da se spor klirika sa svojim ili drugim
episkopom re{ava na lokalnom/oblasnom Saboru episkopâ ({to je danas skoro zanemareno; mada po Sv.
Igwatiju Bogonoscu: sve se re{avala na sabrawu episkopa i sveg sve{tenstva oko wega). Egzarh je, po nekima,
patrijarh, ali }e to pre biti mitropolit {ire provincije koja ima vi{e oblastî pod sobom (kaè
Valsamon, dodaju}i da u wegovo vreme egzarsi vi{e ne funkcioni{u - v. interesantnu sholiju u jednom starom rkpsu kod
G. Beveregia, PG 137, 448-9 nota). Daqe kanon isti~e, po prvi put, nova prava Carigradskog Patrijarha, {to }e
17. kanon jo{ uve}ati (mada ni 9. ni 17. kanon nisu sasvim jasni -
,  . Aristin smatra da nijednom drugom Patrijarhu
osim Carigradskog nije dato, ni od kanonâ ni od zakonâ, takvo preimu}stvo: da se mitropolit drugog
Patrijarha sudi pred Carigradskim Patrijarhom! Spor oko prava mitropolitâ naspram ovih
prerogativa Carigrada (iz 9. i 17. kanona) vodio se u Vizantiji jo{ i u 10-12. veku i nadaqe donedavno (v.
tekstove u J. Darrouzès, Documents inédits dÈcclésiologie byzantine, Paris 1966, pp.116-237; i
.
66
(Da klirika ne treba postavqati u Crkve dva grada)160

Nije dopu{teno kliriku da istovremeno pripada Crkvama dvaju
gradova, i onoj za koju je u po~etku rukopolo‘en, i onoj u koju je, kao
tobo‘e ve}u (=znatniju), iz ‘eqe za pustom slavom, pre{ao. A koji to
~ine, neka budu vra}eni u svoju Crkvu za koju su u po~etku
rukopolo‘eni, i samo tu neka slu‘e (leitourgeÙn=bogoslu‘e). Ako je pak
neko (s dozvolom episkopa) preme{ten iz jedne u drugu Crkvu, neka nema
nikakvog u~e{}a u stvarima pre|a{we Crkve, to jest wenih
mu~eni~kih hramova ili sirotili{ta ili stranoprimnica
(=gostionica). A za one koji se posle (ove) odredbe ovog Velikog i
Vaseqenskog Sabora usude ~initi ne{to od sada zabrawenoga,
odre|uje Sveti Sabor da budu zba~eni sa svoga stepena (tj. ra{~iwen).
(Ap.15; I Vas.15,16; IV Vas.5,20,23; Trul.17,18; Antioh.3; Sardik.15-16; Kartag.54,90)
(O davawu mirnih pisama nevoqnima, a preporu~nih samo
va`nim/podozrivim?)
Odre|ujemo da svi siroma{ni i koji potrebuju pomo}i dobijaju,
posle proveravawa, za put samo pisma, to jest crkvene mirna, a ne
preporu~na, jer preporu~na pisma treba davati samo onim licima
koja su pod nadzorom (¶n îpolÁyei = zazorom?).161 (Ap.12,13,/15?/,32,33; IV Vas.13;
Trul.17; Antioh.6-8,11; Laod.41,42; Sardik.7-9; Kartag.23,/89?/,106)
(Da episkop ne postaje mitropolit carskim pismom, i da se jedna oblast ne
deli u dve) 
Doznali smo
da neki, protivno crkvenim pravilima
(qeimoïj=ustanovama),
obrativ{i se vlastodr`cima (=carevima), pismenim
naredbama (wihovim) razdeli{e jednu oblast na dve, tako da od toga
bivaju dva mitropolita u jednoj istoj oblasti.162 Zato odre|uje Sveti
160
Ovaj 10. kanon, kao i 5 i 20, govore o sli~nom pitawu (v. napomenu kod kanona 5).
161
Mirna pisma su bila propratna pisma svakog vernika ili klirika kad odlazi u drugu
eparhiju/Crkvu (Antiohijski 11). Preporu~na pisma bila su za klirike (o hirotoniji, neka`wenosti), koja,
po Aristinu, svedo~e o va`nosti donosioca i nespornosti wegovog ìvota i vere (v. niè kanon 13).
Me|utim, izraz  ima dvojako zna~ewe: imati ugled, ili: biti pod zazorom/sumwom. Valsamon
uzima ovo drugo zna~ewe, jer takva lica potrebuju posebna pisma, ali opet nije jasno: da li pisma skre}u
pa`wu primaocu na donosioca: kao preporuka/podr{ka (koja otklawa mogu}u, ili ve} {irenu, sumwu na to lice),
ili opreznost prema wemu? U daqem tuma~ewu sli~noga ovome 13. kanona on smatra da su preporu~na
pisma dokazna o hirotoniji otpu{anog klirika za drugi grad/ Crkvu. Zonara smatra: da se preporu~no
pismo daje kliriku ili laiku, koji je nepoznat donosiocu, a bio je pod odlu~ewem koje je prestalo, ili je
bio oklevetan nepravedno, pa je potrebno sada posvedo~iti wegovu nevinost (i upu}uje na kanone 12. i 33.
Apostolski, ali oni nisu ba{ tog zna~ewa). V. niè kanon 13.
162
Povod za dono{ewe ovog kanona bio je slu~aj opisan kod 29. kanona (v. napomenu tamo). Slu~aj deqewa
oblasti carskom naredbom bio je i ranije u Kapadokiji, u vreme Sv. Vasilija, kada je, da bi wega oslabio,
car Valent, odvojiv{i grad Tijanu od Kesarijske mitropolije, proglasio ga metropolom, te je episkop
Antim postao mitropolit, {to Sv. Vasilije nije priznavao, nego je hirotonisao episkope i za mawa
mesta te novostvorene mitropolije. Zonara prime}uje da se ovaj 12. kanon u wegovo vreme nije po{tovao (u
Gr~koj su, vaqda zato, svi episkopi postali mitropoliti, mada im gradovi nisu posatli metropole) . Kanon 17.
prizna}e (i za wim 38. Trulski) prava novoosnovanim od cara gradovima (=metropolama) i re}i da u tom
slu~aju treba uskladiti crkveni poredak sa dràvnim/gra|anskim.
67
Sabor da se ubudu}e (nijedan) episkop ne drzne na ne{to tako, jer koji

to poku{a bi}e zba~en sa svoga stepena. Gradovi pak koji su carskim
gramatama odlikovani imenom metropole, neka u‘ivaju samo ~ast,
kao i episkop koji upravqa Crkvom toga grada, tako da se pravoj
mitropoliji o~uvavaju wena prava. (Ap.34;I Vas.6-8; II Vas.2,3; III Vas.8; IV Vas.28;
Trul.36,/38?/,39)
(Da klirici u drugom gradu ne sluè bez preporu~nih pisama)
Tu|i klirici i nepoznati, u drugome gradu, bez preporu~nih
pisama svoga episkopa, ne mogu nikako i nigde da bogoslu‘e
163
(leitourgeÙn). (Ap.12,13,15, 32,33; IV Vas.11; Trul.17)
(Da se niì klirici ne ène s jereticima) 
Po{to je u nekim oblastima dopu{teno ~tecima i pojcima da se
‘ene, Sveti Sabor odredi da niko od wih ne mo‘e uzeti ‘enu
nepravoslavnu.164 Oni pak koji su iz takvog braka ve} stekli decu,
ako su od wih ro|enu decu ve} bili krstili kod jeretikâ, da ih
privedu u zajedni{tvo (=op{tewe) Katoli~anske (=Saborne)
Crkve;165 a ako nisu kr{tena, ne mogu ih vi{e kod jeretika
kr{tavati, niti sjediniti brakom sa jeretikom ili Judejom ili
Jelinom (=neznabo{cem), osim ako lice koje se sjediwuje (brakom) sa
pravoslavnim ne obe}a da }e pre}i u Pravoslavnu veru. A ako neko
prestupi ovu odredbu Svetog Sabora, neka podlegne kanonskoj
epitimiji. (Ap.26,45,65; II Vas.7; Trul./2?/,6,72; Laod.10,31-34,37,39; Kartag./16?/,21,/25?/)
(O |akonisama)
Za |akonisu neka se ne postavqa ‘ena pre ~etrdeset godina, i to
takvu posle strogog proveravawa. A ako je, primiv{i posve}ewe (tÂn
ceiroqes×an = rukoproizvedewe) i neko vreme ostala u slu‘bi, pa se posle
udala, prezrev{i Bo‘iju blagodat (1Tim.5,12), takva da bude
anatemisana zajedno sa onim koji se s wom sastavio.166 (I Vas.19; Trul.14-15,40;
Vasil. Vel. 24, 44)
163
V. napred kanon 11. i napomenu tamo.
164
Apostolski 26. kanon dozvoqava ènidbu ~tecima i pojcima posle hirotesije, ali je taj obi~aj
ostao samo jo{ u nekim oblastima, kako veli ovaj kanon. Sli~no ovome odre|uju i drugi Sabori, posebno
pak Laodikijski i Trulski ne dozvoqavaju ne samo kliriku, nego ni laiku brak sa jereticima.
165
Zonara veli: "Privode}i ih (decu Katoli~anskoj Crkvi) ili se samo pomazuju Sv. Mirom, ako su
kr{teni od jeretikâ kojih kr{tewe Crkva smatra prihvatqivim, ili se ispo~etka kr{tavaju, ako Crkva
odbacuje kr{tewe jeretikâ koji su ih krstili... A jereticima naziva (kanon) one koji prihvataju na{u
Tajnu  , tj. veru), a u ne~emu (samo) gre{e i razlikuju se od pravoslavnih" (PG 137,440-1;
 2,252). Valsamon dodaje: da se "jeretici dele u dve grupe: oni koji primaju na{u Tajnu i Boànsko
snisho|ewe, a (samo) u ne~emu gre{e, koje kada pristupaju (Crkvi) samo Sv. Mirom pomazujemo, a drugi to
uop{te ne primaju i neverni su". Zatim dodaje: "Zapazi da, po ovom kanonu, da, po obi~aju, deo Crkve
prinu|uje Latine da se odreknu (jeresi) kad ho}e da uzmu ène iz Romanije (=Vizantije)". (PG 137,440; 
2,253-4).
166
Apostol Pavle odre|uje da se |akonisa - udovica (a kanon ovde ima u vidu devstvenice - Zonara) - prima
tek od 60 godina (1Tim.5,9). Valsamon prime}uje da, bez obzira {to se neke monahiwe zloupotrebom zovu
|akonise, danas (u wegovo vreme) |akonise se ne rukoproizvode, jer, po drugom kanonu: ènsko ne ulazi u
68
(Da posve}ene devojke i monahiwe ne stupaju u brak)
Devojka koja je sebe Gospodu Bogu posvetila, a tako|e i monahiwe,
ne mogu stupati u brak. Ako li se u tome na|u, neka budu odlu~ene od
op{tewa bez Pri~e{}a. Odre|ujemo pak da mesni episkop
ima vlast pokazati ~ovekoqubqe prema wima.167 (IV Vas.7; Trul.44,46,47; Ankir.19;
/Kartag. 16?/, Vasil. Vel.6,18-20,60)
(O parohijama i sporu o wima kod Mitropolita ili Carigradskog prestola, i
o novosnivanim gradovima) 
U svakoj oblasti seoske (=poqske) ili mesne (=naseobne) parohije da
nepromenqivo ostanu pod episkopima koji ih poseduju, i osobito ako
su ih trideset godina nenasilno imali i upravqali (). Ako
je pak u toku trideset godina nastao ili nastane neki spor o istima,
mogu oni koji kaù da im je naneta nepravda podignuti o tome
postupak pred oblasnim Saborom. Ako je pak nekom u~iwena
nepravda od svoga mitropolita, neka se sudi kod egzarha provincije
(=velike oblasti) ili kod Carigradskog prestola, kao {to je napred
re~eno (Kanon 9).168 A ako je carskom vla{}u novoosnovan neki grad,
ili }e se uskoro novoosnovati, neka dr‘avnim i gra|anskim
oblicima uprave (=rasporeda) sleduje i poredak crkvenih parikija.
(/Apost.74?/; I Vas.6; Trul.25,/38?/; i paralelni Kanoni uz IV Vas.9; /Antioh.14-15?/; /Kartag.8,12,15,19-20,28,79,87,96,104,107,117-120,129-
130/?)
(O zabrani kliricima i monasima zavere i grupa{ewa)
Prestup zavere ili grupa{ewe, sasvim je
zabraweno spoqnim (=gra|anskim) zakonima, a tim vi{e je potrebno
oltar, a bez toga ~emu |akonise? U na{e vreme (20. vek) ponegde bivaju poku{aji obnove slu`be |akonisâ u
Crkvi, pogodnih pri kr{tavawu ènskiwa.
167
Davawe obe}awa/zaveta i qudima, pred Bogom, a kamoli zavetovawe samome Bogu - ne treba
pogaziti, jer je to veliki prestup i greh, za koji se ovim Kanonom prestupnica, zavetovana devstvenica (a
takvih je u staroj Crkvi bilo po ku}ama, i kod nas u vreme Turaka i komunistâ) ili monahiwa, odlu~uje od
Pri~e{}a. Kanon ipak ostavqa episkopu ~ovekoqubivije postupawe prema takvima, tj. da olak{a,
smawi ili razre{i tu epitimiju (Zonara). V. navedene ispod kanone ostalih Sabora (posebno 44. Trulskog, i
napomenu) i Svetog Vasilija.
168
Kanon je delom ponovqen u 25. kanonu Trulskog Sabora. - Seoske/poqske i mesne/naseobne parohije
nisu ni gradovi ni sela (jer se za wih odavno zna kojem episkopu/episkopiji pripadaju), nego udaqena (Aristin:
"otse~ena") selca u poqima ili zabitima, i novonastala naseqa ( = zaseoci, mahale), u nekom
me|uprostoru (jer o~igledno nije bilo preciznih granica eparhija/episkopija ), oko kojih je dolazilo do spora
me|u Crvama/episkopijama. Ako takvo jedno naseqe drì jedan episkop 30 godina, bez sporewa, onda
ostaje wemu; ina~e, ko se u tom roku oseti o{te}enim, traì sud oblasnog Sabora, kojim predsedava
mitropolit (dovde je kanon ponovqen u 25. Trulskom), ili daqe {ireg Sabora oko Egzarha, ili Carigradskog
Patrijarha. U slu~aju carskog osnivawa novog grada, na novom prostoru, sledova}e se dràvna
organizacija: pripa{}e ili episkopiji kojoj car pridoda taj grad, ili se stvara nova episkopija i bira
novi episkop za taj grad (sr. napred kanon 12; tako|e kanon 38. Trulski, koji ovo ponavqa doslovno). - Ovaj 17, kao
i prethodno 9. kanon (v. tamo napomenu), po~iwu davati Carigradu prava koja do tada nije imao. Zonara
prime}uje: "Carigradski (episkop) svakako nije sudija svih mitropolita, nego onih koji mu pripadaju,
jer on ne moè bez wihove voqe privesti sebi da sudi mitropolite Sirije, ili Palestine, ili Fenikije,
ili Egipta, nego Sirijski pripadaju Antiohijskom, Palestinski Jerusalimskom, Egipatski se sude kod
Aleksandrijskog - (svaki) od kojih su i hirotonisani i kojima su podlo`ni". Po svemu sude}i kanoni 9. i
17. pripremali su dono{ewe 28. kanona na ovom Saboru.
69
zabraniti da to biva u Crkvi Bo‘ijoj. Ako se, dakle, neki klirici

ili monasi na|u u zaveri ili grupa{ewu, ili da pletu zamke
episkopima ili sakliricima, neka budu sasvim svrgnuti iz svoga
~ina.169 (Ap.31; II Vas.6; III Vas.3; Trul.34; Gangr.6; Antioh.5; Sardik.14; Antioh.5; Kartag.10,11,53; Prvodr.13,14,15)
(Da Sabori bivaju dvaput godi{we u svakoj oblasti)
Do{lo je do na{ih u{iju da se u oblastima ne dr‘e kanonima
odre|eni Sabori episkopâ, i od toga bivaju zapu{tene mnoge Crkvene
stvari koje potrebuju ispravku. Zato je odredio (ovaj) Sveti Sabor,
shodno kanonima Svetih Otaca, da se u svakoj oblasti episkopi
okupqaju dva puta godi{we na jedno mesto, gde izvoli episkop
mitropolije,170 i da ispravqaju iskrsle probleme. Episkopi pak
koji ne dolaze (na Sabore), nego ostaju u svojim gradovima, i to zdravi
budu}i, i slobodni od svakog neodlo‘nog i neophodnoga posla, treba
bratski ukoriti. (Ap.34,37; I Vas.5; II Vas.2; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.20; Laod.40; Kartag.18,73,76-77,95)
(Klirici da ne prelaze u Crkvu drugog grada, i da se takvi ne primaju)171
Klirici koji su u slu‘bi u jednoj Crkvi, kao {to ve} odredismo
(kanon 10), ne mogu biti postavqani u Crkvu drugoga grada, nego da se
dr‘e one (Crkve) u kojoj su od po~etka udostojeni slu‘be, osim onih
klirika koji su, izgubiv{i svoje otaxbine, po neophodnosti pre{li
u drugu Crkvu. A ako neki episkop, posle ove odredbe, primi
klirika koji pripada drugome episkopu, odlu~ismo da budu van
op{tewa (=izop{ten) i primqeni i primaoc, dok se
pre{av{i klirik ne povrati u svoju Crkvu. (Ap.15; I Vas.15,16; IV Vas.5,10,23; Trul.17,18;
Antioh.3; Sard.15-16; Kartag.54,90)
Kanon
(Ne primati bez provere podnosioce tu`be, klirike i laike)
Klirike ili laike koji optu‘uju episkope ili klirike, ne
treba primati prosto i bez proveravawa da podnose tu‘be, dok se
prethodno ne ispita wihov ugled.172 (Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9; Kartag.8,11-13,19,30,128-
130)
169
Ovaj kanon je delom ponovqen u kanonu 34. Trulskog Sabora. - Zavera (=tajno dru{tvo) je zakleta
grupa qudi protiv nekoga (kao zavera onih Jevreja da ubiju Pavla, DAp.21,30), a grupa{ewe je udruìvawe
/klan/ radi spletkarewa i zlih namera protiv nekoga (Zonara). Ako je u svetu ovo ne samo zabrawen, nego i
ka`wivo, koliko li ve}ma u Crkvi Boìjoj! Naàlost, toga ima i danas. - Valsamon s razlogom dodaje:
da je ka`wiva zavera i grupa{ewe ne samo protiv epikopa i klirikâ, nego i protiv laikâ.
170
Ve} je govoreno o Saborima kao izrazu sabornosti Crkve (v. napred Apost. 37 i I Vaseq.5). Kanoni 8.
Trulski (gde ja ovaj kanon delom ponovqen) i 8. Sedmog Vaseqenskog Sabora, rekli su da se odràvawe
Sabora, zbog napora putovawa, moè smawiti na jedan Sabor godi{we. - Divan stari naziv: Episkop
mitropolije! Tako se donedavno potpisivao Mitropolit Kozanski Dionisije (Psarijanos). Jer
mitropolit je pre svega episkop, kao uostalom i patrijarh. (Nedavno je Mitropolit Pergamski Jovan
(Ziziulas) rekao o dijalogu sa rimokatolicima: da Rimski papa treba pre svega da se vrati da bude episkop, ne samo
titularno "Rimski Episkop", nego stvarno episkop unutar Crkve, u Saboru episkopâ, u evharistijskom zna~ewu mesta i
uloge episkopa u zajednici Crkve).
171
Ovaj 20. kanon, kao i 5 i 10, govore o sli~nom pitawu (v. napomenu kod 5. kanona).
172
O ovome govori 6. kanon II Vaseqenskog (v. napomenu tamo).
70
(Da klirici po smrti episkopa ne raznose stvari wegove)
Ne smeju klirici, po smrti svoga episkopa, da razgrabquju
stvari koje wemu pripadaju, kao {to je (to) zabraweno i onima koji
(te stvari) preuzimaju (na ~uvawe); ina~e, koji to ~ine dovode u opasnost
svoje (sve{tene) ~inove.173 (Ap.40; Trul.35; Antioh.24; Kartag.22,26,81)
(O udaqewu iz Carigrada stranih nemirnih klirikâ i monahâ)
Do{lo je do u{iju Svetog Sabora da neki klirici i monasi,
nemaju}i nikakvog ovla{}ewa od svoga episkopa, a nekad biva i da
su odlu~eni od wega, dolaze u carski Carigrad i u wemu ostaju dugo
vremena, stvaraju}i smutwe i potresaju}i Crkveni poredak, pa i
domove nekih sunovra}aju. Zato Sveti Sabor odredi da se takvi
najpre od ekdika najsvetije Carigradske Crkve opomenu da se udaqe
iz Carskoga grada; ako li bestidno nastave sa istim stvarima
(=neredima), neka preko istog ekdika silom budu oterani i u svoja
mesta povra}eni.174 (Ap.15; I Vas.15-16; IV Vas.5,10,20; Trul.17-18; Antioh.3,11; Sardik.7-9,15-16;
Kartag.54,75,/90/,97)
(Da manastiri ne budu svetska obitali{ta)
Jednom posve}eni po voqi episkopa manastiri, neka zauvek
ostanu manastiri, i stvari (=dobra) koja im pripadaju neka budu
sa~uvana, i vi{e ne mogu postati svetska obitali{ta. Koji pak
dopuste da se to u~ini, neka podlegnu kanonskim epitimijama.175
(IV Vas.4; Trul.49; VII Vas.13,17; Prvodr.1; Kiril.Aleks.2)
(Da Crkve udove za tri meseca dobiju episkopa) 
Po{to neki mitropoliti, kao {to ~usmo, prenebregavaju
poverena im stada i odla‘u postavqawa  episkopâ,
Sveti Sabor odre|uje da hirotonije episkopâ budu u
toku tri meseca, osim ako li neka neophodna potreba ne u~ini da se
173
I kanon 35. Trulski govori o istom, poja{wavaju}i da nadle`ni mitropolit (kod nas Sinod) vodi
brigu o stvarima preminulog episkopa, do postavqewa novog .(V. 40.Apost.; Kartag. 22 i 81 i ostale navedene).
174
Ovaj Kanon Zonara s pravom primewuje ne samo na Carigrad, nego i na sve druge gradove (dakle i
Beograd, gde raznorazni Antoniji dolaze "da brane Pravoslavqe", stvaraju}i nerede, i ostaju neka`weni). Ekdik je
crkveni branilac (defensor - Valsamon u tuma~. 78. kanona Kartag., koji drugde veli da je ekdik kao sudski
branilac (Crkve) najpre bio laik; Justinijan ih je nazvaobranioci/zastupnici Crkve); to je bila
jedna od slu`bi -  - u Carigradskoj Crkvi, od kojih se prvi zvao , koji je "kao sudija sa
2 ekdikâ prosu|ivao mawa pitawa koja su stizala Crkvi, pa ih onda iznosio episkopu" (PG 137,467-470 notae).
Po sebi se razume da je ekdik izgonio iz grada pomenute vagabunde pomo}u gradske/civilne vlasti.
(Sli~no je Sv. Nemawa proterao bogomulske vagabudne iz svoje dràve) .
175
Kanon je doslovno ponovqen u 49. knaonu Trulskog Sabora. - Aristid pravilno prime}uje:
"Manastiri podignuti bez voqe episkopa su neustanovqeni i nesve{teni" (Svetosavski Nomokanon umesto
"bez voqe" ima "bez blagoslova", i ne{to {iri komantar od Aristinovog) . Zonara dodaje: "Ako blagoslov Ù
episkopa ne prethodi gra|ewu manastiru, postavqen kao neki nerazru{ivi temeq, onda se to i ne smatra
manastirom". Daqe upu}uje na 1. kanon Prvodrugog Sabora, koji op{irno govori o zloupotrebama oko
"podizawa novih manastira" (ovo u na{e vreme naro~ito zloupotrebqavaju psevdoziloti tzv. "starokalendarci" u
Gr~koj i kod nas). (V. i ostale navedene ispod kanone).
71
produ‘i odlagano vreme. A ako to ne u~ini (mitropolit), neka

podlegne crkvenoj epitimiji. Imetak pak udove Crkve neka bude
neokrweno o~uvan od ekonoma iste Crkve.176 (Ap.58; Trul.19,35; Sardik.11,12;
Kartag.71,/74,78/,121-124; Prvodr.17; Petar Aleks. 10/?/))
(Da svaki episkop ima pri Crkvi i ekonoma)
Po{to u nekim Crkvama, kao {to ~usmo, episkopi rukuju
crkvenim dobrima bez ekonoma, odlu~ismo da svaka Crkva koja ima
episkopa, ima iz svoga klira i ekonoma, koji }e upravqati
„ crkvenim (dobrima) po saglasnosti svoga episkopa, tako da
uprava (tÁn oÕkonom×an = ekonomisawe) Crkve ne bude bez svedoka i da se
od toga ne rasipaju dobra wena, i sve{tenstvu ne prouzrokuje
ukoravawe. A koji to ne ~ini, neka podlegne bo‘anskim kanonima.
(Ap.38,41; Trul.35; VII Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.7,8; Antioh.24-25; Kartag.26,33; Teof. Aleks.10; Kiril. Aleks.2)
(O otimawu ènske za brak)
Za otmi~are ‘enâ, pod izgovorom supruànstva, ili sudeonike (u
tome), ili saglasne sa otmi~arima, odredi Sveti Sabor, ako su
klirici, da budu zba~eni sa svoga stepena, a ako su laici, da budu
anatemisani.177 (Ap.67; Trul.92; Ankir.11; Vasil. Vel.22,25,26,30,36,/38/,42, /53/?)
(Odluka // o prvenstvu Carigradskog prestola)


176
Ovaj Sv. Kanon je vrlo zna~ajan, i trebalo bi u Srpskoj Crkvi da se ta~no drì i ispuwuje (a ne da se
odlaè izbor i postavqewe novog episkopa - zamenom administrirawa ili ne~im sli~nim, {to svakako {teti
pastirskom starawu o poverenom od Boga stadu, kako kaè Sv. Kanon. Duè administrirawe dvostruko {teti, tj. obema
episkopskim eparhijama: i onoj sa koje se i onoj kojom se administrira. Dodajmo ovome da, po kanonima, administrator
ne moè biti biran na na eparhiju kojom je administrirao). Kanon tako|e isti~e postojawe ekonoma u svakoj
Crkvi=Episkopiji, izabranog iz klira (a ne laika, kako je "dotad ve}inom bivalo", veli Valsamon), i wegovu
zna~ajnu ulogu, o ~emu posebno govori slede}i 26. kanon. (Dodajmo da dana{wi sekretar u eparhiji nije isto
{to je kanonski ekonom). Zonara uz ovaj kanon citira Ap. Pavla: da episkop ne zloupotrebi vlast na
sablazan slabima (1Kor.8,9 i 12: = mo} raspolagawa; Sinodski prevod: slobodu), i dodaje da to vaì i za
igumane manastira, jer, veli, "danas ni ve}ina arhijerejâ, ni neki igumani to ne drè". (V.11.kanonVII Vas.).
177
Kanon je doslovno ponovqen u 92. Trulskom. Svi tuma~i se slaù da otmicu ènske radi braka
ka`wavaju i civilni zakoni. (V. kanon 67. Apostolski i 22. Sv. Vasilija).
178
Ovaj kanon je na liniji 34. Apostolskog, 6-7. Nikejskog, 9. Antiohijskog (341) i 2. i 3 Carigradskog
(381g.) kanona. Na wih se direktno nastavqa ovaj 28. kanon Halkidonski (koga delom ponavqa i 36.
Trulski). Tre}i kanon II Vaseqenskog priznat je prethodno od Rimskog episkopa Lava Velikog (440-461),
kao svedo~i sam Halkidonski Sabor (ACO 2,1,3,97.118). - Treba zapaziti da ovaj kanon, kao i svi napred
spomenuti, nigde prvenstvo episkopa Rimskog, Carigradskog, ili bilo kog drugog, ~ak ni Jerusalimskog,
ne vezuje za neko Boànsko pravo, niti za nekog od Apostolâ (u svim Saborskim kanonima o Rimu nigde se ne
pomiwe Apostol Petar, kao {to i u Hristovom vaspostavqawu paloga Petra u Apostolstvo, Jn. 21,15-17, Gospod wega ~ak
ne zove Petrom, ve} "Simone Jonin"), nego se prvenstvo pomiwe u vezi sa poloàjem grada doti~ne Crkve,
najpre Rima, a onda Carigrada, u konkretnoj svetsko-dràvnoj i realnoj (dinami~noj) crkvenoj situaciji,
dok se za Jerusalim kaè: "utvrdio se obi~aj i staro predawe da se episkop Jerusalima po{tuje (osobitom)
~a{}u"(kanon 7. Nikejski). Moè se slobodno re}i da je samo ~ast i po{tovawe Jerusalimske Crkve, kao
"Majke svih Crkava Boìjih"(drevni Ota~ki i bogoslu`beni naziv) do{lo "izvan" istorijskog konteksta
razvoja Crkvene kanonske organizacije, i zato nije bilo promenqivo.  Na 17. sednici Halkidonskog
sabora 1 novembra 451.g. (akta sa~uvana u celini: ACO 2,1,3,86-99/445-458/), kad je pro~itan ovaj 28. kanon,
papski legati su rekli da oni nemaju ovla{}ewa da to potpi{u nego imaju uputstva pape Lava: da se ne
mewa odluka Nikejskog Sabora, i pro~itali su izmewen, tj. falsifikovan Nikejski 6. kanon ({to je
ranije Rim poku{ao i u Kartageni: 418.g.), koji po~iwe re~ima "Crkva Rimska uvek ima prvenstva"! Sekretar
IV Sabora je pro~itao izvorni tekst i zatim kanone 1-3 Carigradskog 381.g., pa, na pitawe legata i
carskih prestavnika: da li neko od episkopa nije prisilno potpisao ovaj 28. kanon, odgovorili su da
72
Sléde}i u svemu odlukama Svetih Otaca i znaju}i sada pro~itani

kanon (= 3. Drugog Vaseqenskog) sto pedeset najbogoqubqenijih episkopâ,
sabranih (381.g.) za vreme pobo‘ne uspomene Teodosija Velikog,
biv{ega cara u carskome Carigradu, Novome Rimu, isto to i mi
odre|ujemo i izglasavamo za prvenstvo
star}i{inystvanajsvetije Crkve istoga Carigrada, Novoga
Rima. Jer su i prestolu Staroga Rima, zato {to je taj grad bio
carstvuju}i, Oci s pravom („po istin}) darovali prvenstvo
star}i{inystvo). I sléde}i istome ciqu, sto pedeset
179
najbogoqubqenijih episkopa (381.g.) dali su jednako prvenstvo

‡ ravynaó star}i{inystva) najsvetijem prestolu Novoga Rima,
razlo‘ito (Ùlpravydyno) prosudiv{i da grad, koji je po~astvovan
carem i senatom i koji u‘iva jednako prvenstvo
 ravyna v¢spriim¢{ü star}i{inystva) Starome carskome
Rimu, i u crkvenim stvarima veli~a se kao onaj, budu}i drugi posle
wega.180 I tako, samo mitropoliti Pontijske i Azijske i Trakijske
provincije, a jo{ i episkopi u varvarskim krajevima re~enih
provincija, da bivaju hirotonisani od napred re~enoga najsvetijeg
prestola najsvetije Carigradske Crkve, to jest da }e svaki
mitropolit re~enih provincija sa episkopima te oblasti
rukopolagati episkope te oblasti, kao {to je bo‘anstvenim
nisu (Evsevije Dorilejski je tada rekao za 3. kanon Carigradski: "Taj kanon sam pro~itao svjatjej{em papi u Rimu
(Lavu) u prisustvu klirika Carigradskih i prihvatio ga je"), rimski legati nisu potpisali, ali je Sabor, i
carski izaslanici, prihvatio ga, i kanon 28. je ostao kao Saborski akt. A odluka 28. kanona je bila:
izjedna~ewe Carigradskog sa Rimskim prestolom po ~asti i prvenstvu, ali ipak da je drugi posle wega
(kako je shvatio i ponovio i Trulski Sabor u svom 36. kanonu); zatim: da Sabori lokalnih episkopâ samo
3 provincije: Ponta, Azije i Trakije i "varvarskih krajeve tih oblasti" (a ne sviju, kako pravilno zapaà i
Aristin) biraju svoje episkope i rukopolaù, uz saglasnost doti~nog im mitropolita, a da mitropolite
tih 3 provincija biraju/izglasavaju opet doti~ni episkopi (po Valsamonu: mitropoliti), ali ih
rukopolaè Carigradski Arhiepiskoop, u Carigradi, ili ako sam uredi druga~ije (ACO 2,1,3,98-99/457-8). -
U pismu Halkidonskog Sabora papi Lavu (ACO 2,1,3118/477), pisanom verovatno od Patrijarha Carigradskog
Anatolija, kaè se da su "uz saglasnost bra}e... i neka druga pitawa odredili o stvarima blagoporetka i
postojanosti Crkvenih ustanova //... jer se odavno drào obi~aj koji je imala Sveta Bo`ja Crkva
Carigra|ana da rukopolaè mitropolite provincija Azije i Ponta i Trakije, i sada smo potvrdili
Saborsku odluku //, ne toliko Carigradskom prestolu ne{to daju}i, koliko ure|uju}i blagoporedak
mitropolijama... A potvrdismo i kanon 150 Otaca sabranih u Carigradu (381)"... i daqe se spomiwe
protivqewe paskih legata, ali se dodaje da je "tako Vaseqenski Sabor potvrdio ~ast (Carigradu)", i traì
se papina "potvrda i saglasnost za u~iweno". Pismo Sabora ina~e ima dosta  (= laskawa) papi
Lavu, ali je to bio ve} uobi~ajeni re~nik, a bez kanonske teìne.
179
Iz 28. kanona Halidonskog je jasno da je prvenstvo Rimskog, i samim tim sada i Carigradskog,
prestola do{lo od Otaca, tj. plod je istorijskog ìvota i rada, kanonskog ure|ewa i organizovawa
Crkvene uprave, a ne iz "Boànskog prava", niti iz "Petrovog - ili Jovanovog - primata". V. nedavni
intervju Mitrop. Jovana Pargamskog....
180
Zonara kritikuje one koji misle (=Aristin?) da je Carigrad ovim 28. kanonom sasvim izjedna~en sa
Rimom, jer u samom tektu kanona "prilog posle  ne dopu{ta takvo shvatawe (kako pokazuje zatim i
kanon 36. Trulski, koji Aristin tuma~i ba{ u smislu izjedna~ewa, shvataju}i prilog posle samo vremenski), ...jer je
nemogu}e da se on (Carigrad) u svemu izjedna~i sa wim (Rimom), osim ako bi neko rekao: da su ovi
boànstveni Oci (Halkidonski), provi|aju}i Duhom Svetim, da }e se Rimska Crkva otcepiti od
celovitosti Pravoslavnih, i izagna}e se iz sabora vernih zbog heterodoksije dogmatâ (svojih), te su ovaj
(Carigrad) uzasmatrali () prvim, i tako zatraìli da on prvenstvuje jednako wemu (Rimu) u svima
pravima, kao on nekada ({to je prvenstvovao)"(PG 137.488;  2,282). A pod tim prvenstvom Zonara
podrazumeva: "da se ~estvuje ova (Carigradska Crkva) kao ona (Rimska), u svemu predpo{tovana //
od ostalih Crkava" / primum inter alias omnem ecclesias/"(ib.), {to bi se reklo, dodajemo mi, da bude: primus inter pares.
Ali, Rim to tako nije shvatao, a jo{ mawe Pravoslavni Istok kroz vekove. Prvenstvo u Crkvi
nesumwivo postoji, i treba da postoji, ali ono nikada nije, niti sme, da povredi katoli~ansku puno}u
svake Pravoslavne, Sabornokatoli~anske, Episkopalne Crkve.
73
kanonima propisano, a mitropoliti re~enih provincija, kao {to je

re~eno, rukopolaga}e se od carigradskog Arhiepiskopa, po{to se,
shodno obi~aju, sprovedu saglasni izbori, i wemu podnesu
181
(kandidati). (Ap.34; I Vas.4,6,7; II Vas.2,3; III Vas.8; IV Vas.9,17; Trul.36,39; Antioh.9)
Kanon
(O nesvo|ewu episkopa u ~in prezvitera)
Episkopa nizvoditi na prezviterski stepen svetogr|e je. Ako je
pak neki opravdani uzrok da se episkopi uklone sa episkopske
slu‘be, onda ne mogu dràti ni mesto prezvitera. Ako li su bez
ikakve krivice ukloweni sa tog dostojanstva, neka budu povra}eni
na episkopsko dostojanstvo. – Anatolije, najpobo‘niji Arhiepiskop
Carigrada, re~e: "Oni za koje se ka‘e da su sa episkopskoga
dostojanstva nizvedeni u red prezvitera, ako su osu|eni iz nekih
opravdanih uzroka, onda s pravom ne mogu biti dostojni ni u ~asti
prezvitera; ali ako su nizvedeni na ni‘i ~in bez nekog opravdanog
uzroka, pravedno je, ako se poka‘u nevini, da opet dobiju episkopsko
dostojanstvo i sve{tenstvo. (Trul.3,26; Ankir.1,2; Neokes.9; Vasil. Vel.27,70)
Kanon
(O egipatskim episkopima za{to nisu potpisali Tomos Lava Rimskog)
Po{to su najpobo‘niji episkopi Egipta odlo‘ili za sada da
potpi{u Poslanicu (=Tomos) najprepodobnijeg Arhiepiskopa (Rimskog)
181
Valsamon smatra da se u pomenutim provincijama biraju trojica kandidata i imena podnesu
Patrijarhu u Carigrad, te on jednoga od wih kojega ho}e rukopolaè. Pritom kaè da je provincija
Trakija obuhvatala i Makedoniju i sve do Dra~a mitropolije (dodaju}i da papa nije rukopolagao Solunskog
mitropolita, ni Atinskog i dr., nego su oni bili povremeno papini legati=predstavnici // "zbog daqine
puta"), a "varvarski krajevi" su Alanija (pod Kavkazom) u Pontijskoj i Rusija (severno od Dunava) u
Trakijskoj provinciji. Zonara me|utim veli da su papi pripadale: Makedonija, Tesalija, Jelada (Sterea),
Peloponez, Epir i Ilirik (ali su te granice tokom istorije mewane).
182
Ovaj 29. kanon je uzet iz akata-Djejanijâ Halkidonskog Sabora (6. sednica, 20. oktobra 451.g., ~iji se
zapisnik nalazi na kraju Saborskih akata-Djejanijâ! - kako prime}uje i Valsamon), kad se raspravqalo o epikopima
Fotiju Tirskom i Evstatiju Bejrutskom (ACO 2,1,3,99-109). Naime, ukazaom prethodnog cara Teodosija
Mla|eg (pre 449.g.) Bejrutska episkopija bila je uzdignuta u rang mitropolije, pa je wen episkop-
mitropolit Evstatije (koji se, zato, na razbojni~kom saboru 449.g. potpisao sa mitropolitima) sebi otrgao od
Tirske Crkve episkopije: Biblosa, Botre, Tripolisa, Ortosiade, Arke i Antarade i wihove episkope,
rukopoloène od mitropolita Tirskog Fotija, svrgao na stepen prezvitera. Me|utim, pre toga je Fotije
Tirski (kao mitropolit oblasti "Prve Fenikije") svrgao dvojicu, dotada wegovih prezvitera a od Evstatija
Bejrutskog hirotonisanih za episkope, na stepen prezvitera, zbog ~ega je na Sinodu u Carigradu
(=sastavqen od prisutnih episkopa, pod Anatolijem!), gde je stvar dospela, Fotije podvrgnut
izop{tewukoju je, u vreme Teodosija, i izdrào 122 dana!Na àlbu Fotija caru Markijanu,
poslatu od cara pred Halkidonski Sabor (jer Markijan "ho}e da se pitawa prepodobnih episkopâ re{avaju ne po
carskim pismima ili odlukama, nego po kanonima uzakowenim od Svetih Otaca", {to je i IV Sabor prihvatio rekav{i:
"Protiv kanonâ ni{ta edikt /carski/ ne moè, nego neka se drè kanoni"), poni{ten je Teodosijev ukaz (i o tome od
IV Sabora na~elno donet 12. kanon) a vra}ena prava Tirskog mitropolita, i, na predlog prestavnika pape
Lava, re{eno kako je formulisao i Patrijarh Anatolije, {to je potom pridodato kao 29. kanon
Halkidonski.
183
I ovaj 30. kanon je uzet iz akata-Djejanijâ Halkidonskog Sabora (4. sednica, 17. oktobra 451.g. - ACO
2,1,2,110-114; tako da u gr~. rkps. Patmoskom br. 172 iz 800.g. i kod Bene{evi}a, gr~ki i slovenski tekst, 30. kanon je
doslovno odlomak akata Sabora, dok su drugim kanonskim zbornicima ta akta saèta u sada{wu formu kanona). To
zasedawe Sabora se ticalo 13 Egipatskih episkopa, koji su pismeno molili cara Makijana, pozivaju}i se
i na 6. kanon Nikejski, da se odloì wihovo potpisivawe Tomosa pape Lava dok se ne izabere wihov novi
Arhiepiskop Aleksandrijski, po{to je Dioskor na Saboru ra{~iwen. Saborski Oci im nisu verovali da
nije po sredi samo izgovor, i da ustvari ne prihvataju Saborski formulisanu veru u Jednoga Hrista u dve
prirode. Popu{teno im je, na predlog carskih predstavnika, te su oti{li ne potpisav{i, {to se ubrzo
pokazalo sa lo{im posledicama.
74
Lava, ne kao protive}i se Katoli~anskoj (=Pravoslavne) vere, nego

govore}i da u Egipatskoj provinciji obi~aj je da ni{ta takvo ne
~ine bez mi{qewa i iskaza (svoga) Arhiepiskopa, i mole da im se to
dopusti do postavqewabudu}eg episkopa velegrada
Aleksandrinaca (=Aleksandrije), u~inilo nam se blagorazumnim i
~ovekoqubivim da im se, po{to ostanu u istome obrazu
 tj. u svome episkopskom ~inuu Carskome gradu (=Carigradu),
dade rok dok ne bude postavqen Arhiepiskop
velegrada Aleksandrinaca. Zato, ostaju}i u svome obrazu (=~inu), ili
neka daju garancije, ako im je to mogu}e, ili neka zakletvom 
to potvrde.184 (Ap.6,20,25,34,81; Antioh.9; Sard.7; Vasil. Vel.10,64,82)
184
Davawe garancija od strane klirikâ zabraweno je 20. Apostolskim kanonom; ovde je predloèn jedan
vid zakletve  (ne kao pet ustaqenih u zakonima, kaè Valsamon, nego neki posebna): zakliwawe glavom /i
spasewem/ carevim i sopstvenim spasewem!
75
——
SVETI PETO[ESTI Vaseqenski Sabor TRULSKI (691.g. u
185
Carigradu)
———
«Pozdravna re~  - Priglasyno«) Svetih Otaca, sabranih u carskoj palati
Trulos u Carigradu, Justinijanu (Novom/Drugom: 685-695.g.), najblago~estivijem caru Škome su
podneli izloène od wih kanone¹.
«Najblago~estivijem i hristoqubivom caru Jutinijanu – Sveti i Vaseqenski
Sabor, koji je po Boànskoj voqi i zapove{}u Va{e blago~estive vlasti sabran u ovom
bogo~uvanom i Carskom Gradu.
«Po{to je neizreciva i Boànska blagodat Ikupiteqa i Spasiteqa na{eg Isusa
Hrista obuhvatila svu zemqu i ìvonosna propoved Istine posejana u u{i sviju,
narod, koji sedi u tamo neznawa, vide svetlost poznawa (Is.9,2; Mt.4,15), i bï oslobo|en
okova obmane, zameniv{i staro ropstvo za Carstvo Nebesko; a odstupnik od lepote Prve
Svetlosti zbog (svoje) gordosti, prva zmija (|avo), veliki um, Asirac (Is.14, 4.11-12), biva
zarobqen od ranijih zarobqenika (wegovih) i silom Ovaplo}enoga Logosa biva li{en
svake sile, kao {to je napisano da "neprijatequ nesta oru`ja na kraju" (Ps.9,7). Jer svuda
je zakonoustanovqeno slovesno bogosluèwe () i uznosi se (Bogu) sveplodije
(Malah.1,11), i sâm Bog (Hristos), prino{en na `rtvu i razdavan za spasewe ujedno i du{â
i telâ, oboùje bogotvority pri~asnike, kojim (Bogopri~e{}em) se i demoni
razagone, i u Crkvama okupqeni sve{teni i sve~ani sabor qudi (na Evharistiji)
misti~ki se osve}uje, i Raj sladosti svima je otvoren, i na kraju  – sve postade
novim ( - Jevr.12,22-24; Otkr.21,1.5).
«No po{to ~ovekoubica |avo (Jn.8,44), jednom otvrdovrativ{i pred Gospodom
Svedrìteqem i poboqev{i i rodiv{i bol otstupni{tva (Ps.7,15), ne podnose}i da
gleda nas (qude) podignute iz pada prestupa i Neba se dohvativ{e kroz Prvinu na{u
(Kol.1,18; 1Kor.15,20), to jest Hrista, Koji je Sebe dao u otkup za nas (1 Tim.2,6), nije prestao
bacati strele zlobe i verne rawavati strastima, da bi ih odvojio od date im energije
Duha (Svetoga), i ~asti, i blagodati. No ni Dobri na{
Podvigopolo`nik





Œ
 âŒ


«




−


185
Kao i kod Prvog i Drugog Vaseqenskog Sabora, i ovde navodimo predstavqawe rada Sv. [estog
Vaseqenskog Sabora izloèno caru Justinijanu II (685-695.g. i drugi put kao Rinotmit: 705-711), od samih
Saborskih Otaca (gr~ki i slovenski teskt u Bene{evi} 120-136; PG 137,501-8;  2,295-299). U ovom svetota~ki
nadahnutom tekstu vidno je, uz ostalo, i prisustvo bogoslovqa Sv. Areopagita i Sv. Maksima Ispovednika o
Crkvi i spasewu u Hristu.
76

â





«


 «è o
vhrh tainstvo),
 



â

−
 










«





«
»
—
Valsamonov komentar: "Od ovog Pozdravnog govora, upu}enog caru Justrinijanu, koji se naziva
i Rinotmit, vidi se da, po{to dva (prethodna) Vaseqenska Sabora, to jest Peti, koji je bio u vreme
carevawa Justinijan Velikog, i [esti, koji je bio za carevawa Konstantina Pogonata, nisu doneli
kanone radi ure|ivawa Crkava, odràn je ovaj Sabor u nadopunu ona dva. Jer zato se i ne naziva upravo
[esti, nego Peto-[esti, jer nadopuwuje nedostatak Petog i [estog. A jeste i Vaseqenski (Sabor). Jer,
iako se Zapadni episkopi, to jest Italijani i Latini, kritikovani upravo od kanonâ ovog Sabora,
protive da ovaj (Sabor) nije Vaseqenski, niti da je u sebi imao (prisutne) mestobqustiteqe Rimskog
pape, jer je drugi odràn [esti Sabor pod carem Konstanitnom Pogonatom, kako je re~eno, a ovaj je
bio posle dosta vremena po zapovesti Justinijana Rinotmita, ja sam ipak, ne pristaju}i da ih slu{am,
i ve}ma gledaju}i kontekst ovog Pozdravnog (govora), a i daqe kako sami kanoni govore: "Odredi ovaj
Sveti i Vaseqenski Sabor to i to", te mimoi{av{i novonapisane Nomokanone, koji nemaju i potpise
careva i Otaca koji su odràli Sabore, prelistao sam staropisane Nomokanone i na{ao sam po
potpisima da su i na ovom Saboru, odrànom u carskoj palati Trulos, bili prisutni (kao papski
prestavnici): Vasilije, episkop Gortinske mitropolije na ostrvu Kritu, i neki episkop Ravenski, koji
77
su zauzimali mesto svega Sinoda Crkve Rimske. I ne samo oni, nego (su bili) i tada{wi legati papini:
Solunski, Sardinijski, Iraklije Trakijske, i Korintski. A legati su zvani prestavnici
 , koji imaju i izvesno pravo, kako se vidi iz 2. naslova 6. kwige
Carskih (zakona). A Rimski papa nije imao prava rukopolagawa u na{oj obalsti
 , kako se neki varaju govore}i da su od wega rukopolagani
Solunski i neki drugi, nego je imao legate, to jest predstavnike, kada je to trebalo da (ga) prestavqaju;
a prestavqen je i od mnogih drugih, kao {to se vidi da papu nekada kao legati prestavqaju: Solunski,
Atinski i Korintski, a nekada Korintski, Kritski, Patraski, Ravenski i drugi, a nekada (opet) i
drugi. Kako se vidi, ovi su bili legati papini, koje je pojedina~no izme|u wih izabrao, ali nije pod
sobom imao tolike episkope van (svoje) granice i nije ih rukopolagao. A to da papa ima neke legate i
iz na{e oblasti, zami{qeno je zbog daqine puta. Ako li pak èli{ da sazna{ vi{e o ovome,
pro~itaj najpre istoriju koju je napisao Kesar Konstantin (Porfirogenit?)." 186
—
Sa na{e strane dodajemo (kod Sv. Fotija nema opisa Trulskog Sabora) da je Sv. Peto-[esti
Vaseqenski Sabor odràn, u istom carskoj dvorani sa svodovima gde i prethodni
[esti (680-1.g.) te zato nazvan Trulski, zato {to su potrebe ìvota Crkve iziskivale da
se stvarala~ko kanonsko predawe nastavi, dopuni i kodifikuje, po{to je pro{lo 240
godina od posledweg dono{ewa kanonâ na Halkidonskom Saboru (451.g.). Sabor su
sa~iwavali skoro isti Oci koji su bili na [estom Vaseqenskom Saboru (680-1), dakle
prestavnici Rimskog pape, zatim Carigradski i 3 Isto~na Patrijarha (za wihove potpise
pod aktima Sabora postoji pretpostavka da su sva trojica kasnije potpisali, kao {to je car traìo kasnije
i od pape Sergija da potpi{e) , i tako|e "Jovan episkop Novog Justinijanupoqa", tj. izbegli
sa Kipra Arhiepiskop (sa klirom i narodom), kome je car Justinijan Novi (kako se sam zvao,
dok su nazivi Rinotmit i Drugi kasniji) podigao novi grad sa tim imenom blizu Kizika
(to je gradi} Artaki, turski: Erdek, u Kizi~kom zalivu, zapadnog dela Mramornog mora), sa jo{ oko 200
episkopa ili prestavnika episkopâ (postoje 211 potpisa; po Zonari i Valsamonu bilo ih je
227, a u Synodicon Vetus stoji 240). Sabor je odràn krajem 691.g. (izme|u 1. septembra i 31.
decembra)187 i najpre je potvrdio veru prethodnih [est Vaseqenskih Sabora (kanon 1), a
zatim i sve pre wega donete Apostolske, Saborske i Ota~ke kanone (kanon 2), i dodatno je
186
I u Vlastarevoj Sintagmi stoji ne{to kra}i, sli~an ovom opis Trulskog Sabora: "Tako|e kada
careva{e Justinijan Drugi, to jest Rinotmitos, koji be{e sin Konstantina Pogonata, wegovim pozivom
sasta{e se 227 episkopa u takozvanom Trulu , a to be{e poznati dom nalaze}i se u dvoru
Carigradskih careva. A posao im be{e da potvrde sve {to su uradili biv{i Sabori, i da sastave kanone koji
se ti~u ure|ewa Crkve. A ovaj (Sabor) je poridodat [estome, i dobo je wegovo nazvawe, jer nije na wemu bilo
raspravqawe o veri i dogmi, da bi se i on time posebno brojao kao Sabor, nego se ve}ma zove uglavnom
Peto{esti, jer je nedostatak Petog i [estog nadopunio, velim za sastavqawe Sve{tenih Kanona. A jeste on i
Vaseqenski, jer su na wemu bili poznati vo|i: Pavle Carigradski, Petar Aleksandrijski, Georgije
Antiohijski, Jovan Novog Justinijanupoqa (=Kiparski), Vasilije Gortinske mitropolije ostrva Krita, koji
je zauzimao mesto sveg Sinoda Svete Crkve Rimske. Jer se tako u starim kwigama nalaze, posle carevog
potpisa: svaki od patrijaraha i mitropolita potpisali su svoje ime i dostojanstvo; mada Latini, naro~ito
od ovog (Sabora) kritikovaani, tvrde da on nije vaseqenski, zato {to nije imao mestobqustiteqe pape
Rimskog, i da je drugi [esti Sabor, s kojim se i on (=papa) saglasio, a koji je odràn u vreme Konstantina
Pogonata, a ovaj je bio posla kra}eg vremena zapove{}u Justinijana Rinotmita. (Me|utim, on je vaseqenski), jer,
kao prvo, ne bi pristali toliki Sveti Oci da ih zavede tako javna la` da govore u svojim kanonima: "Odredi
ovaj Sveti i Vaseqenski Sabor". Ina~e, one koje je papa imao kao legate, to jest predstavnike (na ovom Saboru) ,
bili su iz na{e oblasti, tako da umesto wega oni dolaze na zajedni~ka sabrawa, jer je te{ko bilo da on do|e
(na Sabor) zbog daqine puta. No oni nisu od wega hirotonisani, kako kazuje Kesar Konstantin. Svi su, dakle,
oni prisustvovali (ovom) Svetom Saboru, velim: Solunski, Dardanijski, Iraklije Trakijske, Koritski,
Ravenski, i Kritski ovaj Vasilije, koji se potpisao kao posebni nosilac prava Rimske Crkve. A ovi
(Trulski Oci) sastavi{e 102 kanona"(Atinska , t.6,23-24).
187
Obi~no se uzimao uop{teni datum: septembar 691. do kraja avgusta 692. godine, ali, kako je pokazao u
svojoj studiji Mitropolit [vedski Pavle /Menevisoglu/ (str.281-2), datum odràvawa Trulskog Sabora je
period izme|u 1. septembra i 31. decembra 692.g.(kad se ta~no izra~una navedeni u 3. kanonu datum: prethodni 4.
indikt je trajao do 31. avgusta 691, a Sabor je dràn u 5. indiktu /1. septembar - 31. avgust 692.g./, ali sigurno pre 1. januara
692.g., jer se u 3. kanonu 15. januar 691.g. naziva pro{lim, {to zna~i da 15. januar 692.g. jo{ nije pro{ao). Sabor je, dakle,
odr`àn negde od jeseni 691.g. do kraja te godine. Pomiwani datum kod Sv. Tarasija Carigradskog (784-806.g.)
na 4. sednici Sedmog Vaseqenskog Sabora (Mansi 13,41: "posle ~etiri ili pet godina od VI Sabora") odnosi se na u
me|uvremenu odràni 685.g. Sabor u Carigradu, koji je sazvao isti car Justinijan II radi obezbe|ewa
autenti~nosto akata Sv. [estog Sabora (680-1) zbog pojave falisfikovawa istih. Pogre{na je i datum 707.
godina, koju sadrì Teofanova Hronografija, a koju je prihvatio i Aristin.
78
doneo jo{ 100 kanona (dakle svega 102), koji se ti~u skoro svih domena Crkvenog ìvota.
Osim kritike nekih protivpredawskih novína Rimske Crkve, Sabor je kritikovao i
neke novíne Jermenske Crkve, izme|u ostaloga i zato {to je Justinijan Novi bio
povratio od Arapa, pod svoju vlast, izvesne delove Jermenije, pa je nastojao da Jermene
i crkveno sjedini sa Pravoslavnom Crkvom, o ~emu }e jo{ biti re~i (kod doti~nih
kanona). Prisutni na Trulskom Saboru papski legati (Kritski Vasilije i jo{ neki episkopi
Isto~nog Ilirika) potpisali su sve wegove kanone, ali je zatim u Rimu papa Sergije (687-
701.g.) odbio da te kanone u celini prihvati, najvi{e zbog sedam kanona (2,11,13,36,55,67,82)
kojima je kritikovana izvesna novija rimska praksa, i posebno 36. kanon, kjim je (posle
28. Halkidonskog) Carigrad u privilegijama opet izjedna~en sa Rimom. Me|utim, kasnije
su Rimski episkopi Jovan VII (705-7), Konstantin I (708-715) i Grigorije II (715-731, u pismu
Germanu I Carigradskom /715-730/ - Mansi 13,93), pre}utno ili javno prihvatili Truslki Sabor,
uz izvedsne rezerve prema onih nekoliko kanona koji kritikuju rizmsku praksu.
Posebno je zna~ajno {to je papa Adrijan I (772-795) svojim pismom Tarasiju
Carigradskom (784-806), koje je pro~itano na Sedmom Vaseqenskom Saboru (787), rekao:
"Primamo Svetih [est Sabora, sa svim kanonima, koji su zakonski i boànski od wih doneti,
u kojima stoji da: u nekim izobraènim ~esnim ikonama"...itd. i daqe citira tekst 82.
kanona Trulskog (Mansi12,1079). Kasnije }e i papa Jovan VIII (872-882) prihvatiti kanone
Trulskog Sabora, osim onih koji su protivni obi~ajima Rimske Crkve.188 Posle raskola
Rimske Crkve u 11. veku Zapadni su osporavali Trulski Sabor kao Vaseqenski i
selektivno uzimali neke kanone (npr. u Decretum Gracijanov uzeto je svega 17 kanona), a uglavno ih
odbacivali, do najnovijeg vremena (posle II Vatikanuma) kada ih uzimaju u ve}em broju, ali samo za "Isto~ne",
tj. svoje unijatske Crkve).
Vaseqenski karakter Sv. Peto{estog Trulskog Sabora, koji je su sami saborski Oci
o Saboru imali (Pozdravna re~ caru, i Kanon 56), potvrdio je sve~ano Sv. Sedmi Vaseqenski
Sabor svojim 1. kanonom: "s qubavqu primamo bo‘anstvene kanone i celovitu i
nepokolebqivu wihovu ustanovu potvr|ujemo, {to su izlo‘ili ... Svetih {est Sabora
Vaseqenskih", a tako|e i svo daqe ìvo crkveno-kanonsko Predawe Pravoslavqa.
Kanoni Sv. Trulskog Sabora, wih 102 na broj, ~esto doslovno ili pribli`no
ponavqaju neke ranije Sv. Kanone (wih 16, i to: 3,6,10,13,55 = 17–18,26,44,5,66 Apostolski; 49 i
92 = 24 i 27 Halkidonski; 95 = 7 Drugog Vaseqenskog; 14 i 15 = 11 i 15 Neokesarijski; 77 i 78 = 30 i
46 Laodikijski; 84 = 72 Kartagenski; 26,87, 93 = 27,72,77,31,36,46 Vasilija Velikog),
dok niz
drugih Trulskih kanona (wih 16: 8,13,24,25,29,30,32,34,36,38,57,87,91,94,95,102) sadrè delove
nekih ranijih kanona. Ina~e, kao i prethodni Sv. Kanoni Apostola, Sabora i Otaca,
kanoni Trulskog Sabora su raznovrsne sadrìne: dogmatsko-eklisiolo{ke, kanonskog
blagoporetka i organizacije Crkve/Crkava, hri{}anskog i posebno mona{kog ìvota i
morala, liturgijske prakse, crkvene imovine, odnosa prema jereticima. Trulski Sabor
je prvi put potvrdio sve dotada{we vaè}e kanone Apostolske, Saborske i
Svetoota~ke, ali wegovi kanoni nisu svi nove odredbe i uredbe, ali ima i dosta novih
ili obnovqenih, kao {to ima i tuma~ewa, delimi~nog mewawa/zamene/revizije, pa i na
novi na~in primewivawa ili i stavqawa van upotrebe starijih kanona.
Ovakav ìvi i stvarala~ki, tj. blagodatno obnoviteqski (a ne prosto
konzervatorsaki) stav prema ranijim Sv. Kanonima predstavqa stav ne bilo koga
pojedinca, ili grupe, nego Vaseqenskog Sabora Sabornokatoli~anske Crkve prema
svetopredawskom kanonskom nasle|u. Zato je i Sv. Sava, Prvi Arhiepiskop svih
Srpskih i Primorskih zemaqa, na velikom @i~kom Saboru (o Spasovdanu 1221. godine),
govorio o obnovqewu Prave vere, tj. o ìvom i dinami~nom dogmatsko-kanonskom
188
Mansi 12,982. Ovo prihvatawe pape Jovana VIII bilo je izgleda na Saboru 878. u Troyes u Francuskoj
(Hefele-Leclercq, HC, 3,579-580), ali to osporava V. Laurent (Lòeuvre canonique du Concile in Trullo, Revue des Etides Byzanines, 23/1965,
36 not.119).
79
ustrojstvu, ìvotu i delovawu Crkve Hristove u Srpskom narodu.189 Jer vera i Crkva,
koja blagodatno u Duhu Svetom ne däla i raste, i time blagodatno prepora|a i obnávqa,
mrtva je, po Sv. Apostolima (1Kor.3,6-7;10,15;12,11; Rm.12,2; Ef.4,12.23; Kol.2,19; Gal.5,6; Jevr.4,12;
Jak.2,17; 1Petr.1,23;2,2 itd.). To potvr|uju i sami Trulski Oci kad u svom 1. kanonu kaù da
se "Pravoslavqe (Ùblagoqystiü) od nas ve} slavno propoveda, i Crkva, na kojoj
je Hristos utemeqen, stalno raste i napreduje"
 Î  ÙCròkvi, na neöje Xòs¢
/=Xristos¢/ osnovasõ prisno rastou≤i i naprhjdy sphü≤i .
Taj stav Otaca Trulskog Vaseqenskog Sabora, tj.
"wihov pregled i delimi~na izmena"( = revizija i transformacija),
nije bilo, kako je umesno primetio Mitropolit [vedske Pavle, "protivqewe i
protivure~ewe iskazu istog Sabora - na kraju 2. kanonu - da "niko ne mo‘e gorepomenute
kanone mewati ili ukidati ili pokraj izlo‘enih kanona primati druge la‘no naslovqene i
sastavqene od nekih koji su poku{ali da istinu izvr}u. Ako se (doka‘e) da je neko poku{ao
drugim (kanonom), nova~e}i ili ukidaju}i neki od gorenavedenih kanona, takav }e podle}i
epitimiji koju nare|uje taj kanon protiv koga je (pogre{io), te }e se wime le~iti u ~emu
gre{i". Sveti Oci, ne samo Trulskog, nego i ostalih Svetih Sabora, i pojedina~no
arhipastirski, a ustvari i tada crkveno-saborski u~iwenih dela i donetih kanona,
i{li su carskim putem Hrista Spasiteqa Tela Crkve, Koji je Put i Istina i @ivot
(Jn.14,6), te su i primewivali sve to troje, tri neograni~ene bogo~ove~anske dimenzije
blagodatnih energija = dejstvovawa Hrista Bogo~oveka u Crkvi, u svetotroji~nom
jedinstvu i puno}i i saproìmawu.
...
———
KANONI PETO[ESTOG Vaseqenskog Sabora Trulskog190
Kanon
191
(Naredba o dràwu neizmewene vere, predane od Svetih Vaseqenskih
Sabora)
Poredak najboqi svake zapo~iwane i re~i i dela, jeste od Boga
zapo~eti i u Bogu po~inuti, po re~i Bogoslova (Grigorija).192 Otuda, kada se
ve} javnoglasno od nas propoveda Pravoslavqe (Ù, i Crkva, na
kojoj je Hristos utemeqen (Mt.16,18;1Kor.3,11;10,4),193 neprestano raste i
napreduje, tako da se iznad Livanskih kedrova uzdi‘e, i mi sada,
zapo~iwu}i sve{tene re~i, blagoda}u Bo‘ijom odre|ujemo da se
neizmenqiva (¡kainotæmhton=nenova~ena) i nepovre|ena ~uva vera, predana nam
od o~evidaca i slu‘iteqa Re~i (=Logosa), bogoizabranih Apostola (Jud.1,3).
I jo{ (Simvol vere) tri stotine i osamnaest Svetih i Bla‘enih Otaca,
koji se sasta{e u Nikeji (na I Sabor 325.g.), za vreme Konstantina (Velikog),
biv{eg cara na{eg, protiv bezbo`nog Arija, i wime nau~avanog
189
V. na{u kwigu Bogoslovqe Svetog Save, str.37 i 50-51, Vrwci-Trebiwe 2004. (tekt Besede je na str.76-92, a
donosimo je i na kraju ove kwige o Sv. Kanonima).
190
Rukopisna tradicija beleì: "102 Kanona 165 Svetih Otaca sastav{ih se u Carigradu, u carskoj
palati Trulos, za vreme Justinijana, najblago~estivijeg i hristoqubivog cara na{eg" (The Council in Trulloo
revisited, 45).
191
192
Pesma o sebi, 14 (PG 37,1022; sr. Demosten, Pismo 1).
193
Uporedi opet ovde Besedu Sv. Save Srpskog O Pravoj veri: t. 3 i 9 i 12 (tekt Besede na kraju ove kwige).
80
neznabo‘a~kog inobo{tva (ÿteroqeáaj), ili boqere}i mnogobo{tva, koji

nam (Oci svojom) saglasno{}u vere otkri{e i razjasni{e jednosu{nost (tØ
åmooïsian = ödinosou≤ynoö) u Trima Ipostasima Bogona~alne prirode, ne
dopustiv{i da to ostane sakriveno pod pokriva~em neznawa, i jasno
nau~i{e verne da se jednim poklowewem klawaju Ocu i Sinu i Svetome
Duhu, i sru{i{e i razbi{e (la‘no) u~ewe o nejednakim stepenima
Bo‘anstva, i od jeretikâ napravqene, protiv Pravoslavqa, detske od
peska igrarije obori{e i razori{e.
Tako|e potvr|ujemo i veru propovedanu od sto pedeset Svetih Otaca,
okupqenih u ovom Carskom Gradu (na II Sabor 381.g.) za vreme Velikoga
Teodosija, biv{eg cara na{eg, prihvataju}i bogoslovske re~i o Svetom
Duhu, i zajedno sa pre|a{wim neprijateqima istine odbacujemo
skvernoga Makedonija, koji se drsko usudio da Gospodare}eg (Duha) smatra
slugom, i razbojni~ki nastojao da raseca nerazdeqivu (Bo‘ansku)
Jedinicu, da nam ne bude savr{ena tajna nade (na{e - 1Petr.3,15). Zajedno sa
ovim gnusnim i besne}im na istinu (Makedonijem), osu|ujemo i
Apolinarija, uvodioca zlobe, koji je bezbo‘no izrigao da je Gospod uzeo
(na{e) telo bez uma i du{e, te otuda i on mislio da je na{e spasewe bilo
nesavr{eno.
Ujedno zape~a}ujemo i u~ewe izlo‘eno od dve stotine Bogonosnih
Otaca, sakupqenih prvi put (na III Sabor 431.g.) u gradu Efe{ana, za vreme
Teodosija (Mla|eg), sina Arkadijeva, biv{eg cara na{eg, kao nerazorivu
mo} Pravoslavqa Ù, propovedaju}i Jedinoga i po ovaplo}ewu
Hrista Sina Bo‘jega, i slave}i Pre~istu Uvekdjevu, Koja Ga je bezsemeno
rodila, kao zaista i istinsku Bogorodicu, i odbacujemo, kao udaqeno od
bo‘anskog udela, sujetno Nestorijevo razdeqivawe, koji u~i da je
posebno ~ovek i posebno Bog Jedan Hristos, te (tako) obnavqa judejsko
zlo~e{}e.
Tako isto pravoslavno potvr|ujemo i onu javno napisanu
(sthlografhqeÙsan) veru od {est stotina i trideset Bogoizabranih Otaca (na
IV Sabor 451.g.) u Halkidonskoj mitropoliji, za vreme Markijana, i wega
biv{eg cara na{eg, koja je (napisana u orosu vera) velikoglasno svima
krajevima (zemqe) predala Jednoga Hrista, Sina Bo‘ijeg, slo‘enoga
s¢lojena iz dve prirode i u tim istim dvema prirodama
slavqenoga, te je sujetnomisle}eg Evtiha (jeretika), koji je govorio da je
Velika tajna domostroja spasewa na{eg prividno izvr{ena, iz svetih
crkvenih vrtova izvrgla, kao ne{to odvratno i ku‘no, a sa wim (=Evtihom)
i Nestorija i Dioskora, jednoga za{titnika i pobornika delewa (Hrista),
a drugoga slivawa (prirodâ u Hristu), koji su obojica iz suprotne
ne~estivosti upali u jedan (isti) ponor propasti i bezbo{tva.
A isto poznajemo, i one posle nas nau~avamo, Duhom (Svetim)
proiznesene pravoslavne re~i od (strane) sto {ezdeset pet Bogonosnih
Otaca, okupqenih (na V Sabor 553.g.) u ovom Carskom Gradu, u vreme
Justinijana (Velikog), bla‘ene kon~ine cara na{eg biv{eg, koji saborno
81
anatemisa{e i odvrgo{e Teodora Mopsuetskog, u~iteqa Nestorijevog, te

Origena i Didima i Evagrija, koji su izmislili jelinske basne
(=mitologije), i svojim sawarijama i zastrawewima uma izmudrija{e nam
(cikli~ko) kru‘ewe i izmewivawe nekih telâ i du{â, i ne~astivo
bezumstvova{e protiv vaskrsewa mrtvih; i tako|e (osudi{e) napisano od
Teodorita (Kirskog) protiv prave vere i dvanaest poglavqa Bla‘enoga
Kirila, i takozvanu poslanicu Ive (Edeskog).
I opet ispovedamo da }emo neizmenqivo ~uvati veru (progla{enu) od
Svetog [estog Sabora, nedavno (680-1.g.) sabranoga u ovome Carskom Gradu u
vreme biv{ega cara na{ega, boànske kon~ine Konstantina (Pogonata),
koja je (vera) ve}u snagu dobila time {to je blago~astivi car tomose
wegove (=Saborske poslanice) pe~atima utvrdio, radi sigurnosti wihove do
svega veka; koji nam je (Sabor) bogoqubivo pojasnio da slavimo dva
prirodna htewa tojest voqe ½, i dve prirodne energije
(=dejstva) u domostroju ovaplo}ewa Jednoga Gospoda na{eg Isusa Hrista,
Istinitoga Boga; a one koji su iskvarili pravi dogmat istine, u~e}i
narode da je jedna voqa i jedna energija u Jednome Gospodu na{em Isusu
Hristu, pravoslavnom odlukom () osudio − velimo za
Teodora Faranskog, Kira Aleksandrijskog, Honorija Rimskog, Sergija,
Pira, Pavla (i) Petra, koji su predsedavali (kao episkopi) u ovom
bogo~uvanom Gradu, (i) Makarija biv{eg episkopa Antiohijskog, Stefana
wegovog u~enika, i bezumnoga Polihronija Duhom (Svetim) − sa~uvav{i
tako nepovre|eno op{te Telo (Crkve) Hrista Boga na{eg.
I kratko re~eno, odre|ujemo da se dr‘i ~vrsta i ostaje
nepokolebqiva do kraja vekova vera svih Muèva (=Otaca) koji
zablista{e u Crkvi Bo‘ijoj, koji u svetu behu svetionici, dr‘e}i
~vrsto re~ ‘ivota (Fil.2,15-16;), i tako|e wihovi bogopredani spisi i
dogmati (=u~ewa).194 A odbacujemo i anatemi{emo sve koje oni odbaci{e i
anatemisa{e, kao neprijateqe istine, koji "prazne stvari smisli{e na
Boga i nepravdu u visinu govori{e" (Ps.2,1; 72,8). Ako li neko ne dr‘i i ne
prihvata, (donete) od svih (Otaca) napred pomenute dogmate Pravoslavqa, i
ne proslavqa i propoveda ovako, nego nastoji da ide protiv wih, neka
bude anatema, shodno ve} izlo‘enoj odluci od napredre~enih Svetih i
Bla‘enih Otaca, i neka kao tu|in bude iskqu~en i izbrisan iz imenika
hri{}anskog. Jer mi sasvim poznasmo (=odlu~ismo) da, po napred odre|enim
(temama), nikako ne moèmo niti {ta dodavati, niti pak oduzimati.
(Trul.2; VII Vas.1)
Kanon
194
Vrlo je zna~ajno da Oci Trulskog Sabora ovim 1. kanonom potvr|uju ne samo veru Svetih Otaca (i ne
samo onih na nabrojanih 6 Vaseqenskih Sabora), nego i wihove bogodane spise i wihova bogonadahnuta u~ewa
(Ù  bogoprhdanaó s¢pisanió je i povelhnió ). Jer vera i derla Sv. Otaca
su nastavak vere i Dela Apostolskih, i wihovo u~ewe − dogmati kao ta~no odre|eni Ó= odredbe =
poveqenija /ne samo kao ta~ne definicije, nego i kao ta~na pravila ìvqewa/− jesu ìvo Sveto Predawe
Crkve. (V. Kondak Sv. Tri Jerarha, 30. januara - u gr~koj Slu`bi to je Sjedalen na 3. pesmi). Odmah za ovim sledi 2.
kanon Trulskih Otaca koji potvr|uje, uz veru, i kanone Svetih Sabora i Sv. Otaca (i one saborski i one
li~no pastirski donete), {to zna~i da je i va`nost Sv. Kanonâ Crkve odmah iza Sv. Dogmatâ Crkve.
82
(Potvrda Apostolskih, i prethodnih Saborskih, i Ota~kih kanona)195

Sveti ovaj Sabor izvoli (odlu~iti) i ovo, kao veoma izvrsno i va‘no: da
ostaju i od sada (nadaqe) sigurni i pouzdani, za le~ewe du{â i isceqewe
strastî, primqeni i potvr|eni od prethodnih nam Svetih i Bla‘enih
Otaca, i tako|e nama predani pod imenom Svetih i Slavnih Apostola,
osamdeset pet kanona. No po{to nam je u tim kanonima zapove|eno da
primamo istih Svetih Apostola, kroz Klimenta izdane, Ustanove
(diat£xeij, u koje su odavno od nepravoslavnih spoqa unete, na {tetu
Crkve, neke iskvarene i strane Pravoslavqu stvari, koje su nam
prekrasnu lepotu bo‘anstvenih dogmata pomra~ile, stoga te Ustanove
razlo‘no odbacujemo, zaradi izgra|ivawa i obezbe|ewa najhri{}anskije
pastve, nipo{to ne dozvoqavaju}i i ne podme}u}i izrode jereti~kog
la‘islovqa ~istom i savr{enom apostolskom u~ewu.
A pe~atom potvr|ujemo i sve ostale Svete Kanone, izlo‘ene od Svetih
i Bla‘enih Otaca na{ih, to jest: onih sabranih u Nikeji (325.g.) tri
stotine osamnaest Svetih Otaca, i onih u Ankiri (314.g.), i jo{ onih u
Neokesariji (315-319.g.), tako|e i onih u Gangri (340.g.), uz to i onih u
Antiohiji Sirijskoj (341.g.), pa i onih u Laodikiji Frigijskoj (360.g.), jo{ i
onih sto pedeset (Otaca) sabranih u ovom bogo~uvanom i Carskom Gradu
(=Carigradu - 381.g.), i onih dve stotine (Otaca) sabranih prvi put u Efeskoj
mitropoliji (431.g.), i {est stotina trideset Svetih i Bla‘enih Otaca
(okupqenih) u Halkidonu (451.g.), tako|e i onih u Sardici (343.g.), jo{ i onih u
Kartageni (419.g.), i uz to jo{ onih sabranih opet u ovom bogo~uvanom i
Carskom Gradu (394.g.) za vreme Nektarija, predsedateqa ovoga Carskoga
Grada, i Teofila biv{eg Aleksandrijskog Arhiepiskopa.
Tako isto i (kanone) Dionisija biv{eg Arhiepiskopa velegrada
Aleksandrije (+265), i Petra biv{eg ŠArhiepiskopa¹ i Mu~enika
Aleksandrije (+311); Grigorija biv{eg episkopa Neokesarijskog i
ûdotvorca (+270), Atanasija Arhiepiskopa Aleksandrijskog (+373),
Vasilija Arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske (+379), Grigorija episkopa
Niskog (+395), Grigorija Bogoslova (+389), Amfilohija Ikonijskog (+395),
Timoteja prvog biv{eg Arhiepiskopa Aleksandrijskog (+385), Teofila
Arhiepiskopa istog velegrada Aleksandrije (+412), Kirila Arhiepiskopa
istog velegrada Aleksandrije (+444), i Genadija biv{eg Patrijarha ovog
bogo~uvanog i Carskog Grada (+471); i jo{ tako|e i kanon koji je od
Kiprijana, biv{eg Arhiepiskopa Afrikanske zemqe i Mu~enika (+258), i
195
Ovim 2. kanonom Oci Trulskog Sabora kodifikuju dotada{we Sv. Kanone − po redu: Apostolski,
Saborski, Ota~ki − koji su ve} postojali u zbirci kanonâ Sintagme u 14. naslova (2. polovina 6. veka, koju }e
zbirku Bene{evi} nazvati recensio trullana, tj. da ju je fakti~ki sankcionisao Trulski Sabor; ova kanonska zbirka sa~uvana je
u rkps. Patmoskog Manastira br.172 iz oko 800.g. - v. Pavle Mitrop. [vedske, str.... i u  , t.14/2, 1982, 131).
Kodifikaciju Trulskog Sabora potvrdi}e Sedmi Vaseqenski Sabor (svojim 1. kanonom), s tim {to je Saborske
Kanone spomenuo u dve grupe: Kanoni [est Vaseqenskih Sabora (uz dodatak, naravno, kanone Trulskog Sabora), i:
Kanone Pomesnih Sabora. Truslki Oci kaù da Sv. Kanoni u Crkvi sluè "za le~ewe du{â i isceqewe
strastî", ~ime se nagla{ava wihova terapevti~ka uloga u Crkvi, kou Sv. Oci nazivaju spasonosnim
le~ili{tem gre{nih, kao duhovno bolesnih qudi (Sv. J. Zlatoust....), tj. nagla{en je pokajni~ki karakter i
svrha SV. Kanona, jer je i Gospod rekao:"Nisam do{ao da pozovom pravednike, neo gre{nike na pokajawe"(...).
83
od wegovog Sabora izdan, i koji se (kanon) jedino u mestima spomenutih (na

tom Saboru) predstojnikâ, po predanom im obi~aju, dr‘ao.
I niko ne mo‘e gorepomenute kanone mewati, ili ukidati, ili mimo
izlo‘enih kanonâ primati druge la‘nonatpisno sastavqene od nekih
koji poku{a{e da izvr}u istinu. Ako se neko uhvati da poku{ava da
neki od gorenavedenih kanona nová~i () ili izvr}e, bi}e
odgovoran prema tom kanonu: da primi epitimiju koju on nare|uje, te
time biti le~en u ~emu je sagre{io. (Apost.85;
Ankir.35; IV Vas.1; VII Vas.1; Kartag.1; Prvodr.10)
Kanon
(O sve{tenicima i kliricima i wihovom supawu u brak)
Po{to je blago~astivi i hristoqubivi car na{ uputio pozdrav ovom
Svetom i Vaseqenskom Saboru, (traè}i) da oni, koji su ubrojani u klir i
drugima bo‘anstvene darove prenose, budu ~isti i neporo~ni liturzi
(= sluìteqi) i dostojni duhovne ‘rtve Onoga koji je Veliki Bog
i @rtva i Arhijerej,196 te da se o~iste od ne~istota koje su im prionule
od nezakonitih brakova. Uz to jo{, po{to su oni iz Svete Crkve
Rimqanâ197 predlagali da se drì sva strogost kanona, a ovi, koji
pripadaju prestolu (=Episkopiji) ovog bogo~uvanog i Carskog Grada
(=Carigrada), kanon ~ovekoqubqa i snisho|ewa, (mi zato) o~inski i
bogoqubivo zajedno spojamo oboje u jedno, da ne bi ostavili ni krotost
slabom, ni strogost preo{trom, i osobito kad je prestup (= pad u
greh) iz neznawa zahvatio ne malo mno{tvo qudi, te zajedni~ki
odre|ujemo: da oni koji su dva puta stupili u brak, pa su bili porobqeni
(tom) grehu sve do petnaestog (dana) pro{log meseca januara, minulog
~etvrtog indikta, {est hiqada sto devedeset devete (6.199. od stvorewa sveta, tj. do
198
15. januara 691. po Hristu) godine, i ne ‘ele da se od istoga otrezne, da (takvi)
podlegnu kanonskome svrgnu}u.
Oni pak koji su pali u strast drugobra~nosti, ali pre na{eg
(saborskog) sabrawa pozna{e {ta je korisno, i od sebe zlo otkloni{e, i to
strano i nezakonito zdru‘ewe ("braka") raskinu{e, ili kojima su ‘ene iz
drugoga braka ve} umrle, ili i sami, sagledav{i obra}ewe, nau~i{e se
196
Ovde Trulski Oci projavquju svoju uzvi{enu evharistijskuo-hristolo{ku teologiju o
sve{tenosluèwu u Crkvi Velike Tajne Hrista Spasiteqa, Koji je istovremeno i Bog i @rtva i Arhijerej
({to je Ap. Pavle razvio u svojoj Poslanici Jevrejima, a nastavili Oci: Grigorije Bogoslov i Areopagit, ~iji je obostrani
uticaj vidan u tekstu ovih Sv. Kanona, {to je malo dosada zapaèno) . To sluèwe Crkvenih liturgâ tako uzvi{enoj
Tajni treba da je ~isto i neporo~no, zato nije dopu{ten ni prvi brak posle rukopoloèwa, ni drugi brak
rukopoloènih sve{tenikâ i dr. klirikâ.
197
Ovde kao i drugde namerno ostavqamo genitiv: Rimqanâ, umesto prideva: Rimska, da bi potsetili
savremenog sprskog ~itaoca da naziv jedne Crkve dolazi od wenih ~lanova ìteqa doti~nog grada, te tako
stari crkveni tekstovi nazivaju: Crkva Jerusalimqanâ, Antiohijaca, Rimqana, Alerksandrinaca, Crkva
Beogra|anâ, pa su se tako i episkopi zvali: Episkop Jerusalimqana, Efe{ana, Carigra|ana, Prizrenaca. −
Ina~e, u kanonu se zapaà shvatawe da su dve velike Crkve, Rimska i Carigradska, posredno istaknute kao
prve i vode}e, dok se ostale podrazumevaju. Pod izrazom: da Rimska Crkva traì "da se drì sva strogost
kanona", podrazumeva se praksa celibata, koja se tamo ve} pojavila i ustalila, tj. zabrana uop{te braka (i
bra~nog odnosa) sve{tenstvu, o ~emu }e Sabor daqe izneti svoj kriti~ki stvav u 13. kanonu.
198
Ovo pokazuje da je Trulski Sabor dràn u 5. indiktu (1. septembar 691 − 31. avgust 692.g.), i to pre 15.
januara 692.g., jer se i prethodni 4. indikt i prethodni 15. januar nazivaju minulim/pro{lim. (Dràwe Sabora
nije, dakle, bilo 692.g., jer se pod "pro{lim mesecom januarom" moè podrazumevati samo januar 691.g., te je sabor dràn pre
januara 692.g.).
84
naknadno celomudrenosti i brzo ostavi{e svoja pre|a{wa bezakowa, –

bilo da su to prezviteri ili |akoni Šili ipo|akoni¹, za takve se odre|uje
da prestanu od svake sve{teni~ke slu‘be, to jest delovawa, te da
podlegnu epitimiji za neko odre|eno vreme, ali da u~estvuju u ~asti
sve{teni~kog sedi{ta i stajawa, zadovoqavaju}i se sedewem (sa drugima) i
mole}i s pla~em Gospoda da im oprosti greh neznawa; jer da blagosiqa
drugoga onaj koji treba svoje rane da le~i, neumesno je.
Koji su pak bili u braku s jednom ‘enom, ako je bila udovica; tako|e
i oni koji su posle rukopolo‘ewa stupili nezakonito u prvi brak, to
jest prezviteri, |akoni i ipo|akoni, po{to im se za neko kra}e vreme
zabrani sve{teno slu‘ewe i izdr‘e epitimiju, takvi
neka se iznova uspostave na svoje (prve) stepene, ali nikako neka ne
napreduju na vi{i stepen, po{to jasno razvrgnu nezakonitu svezu.199
A ovo sve{teno odlu~ismo samo za ona (sve{tena) lica koja su, kao {to
je re~eno, do petnaestog (dana) januara meseca ~etvrtoga indikta, zate~ena
u gorepomenutim prestupima, odre|uju}i od sada, i (time) obnavqaju}i
kanon (Apostolski 17. i 18) koji govori: „Ko je posle kr{tewa sklapao dva braka,
ili je nalo‘nicu imao, ne mo‘e biti episkop ili prezviter ili |akon, ili
uop{te u sve{teni~kom katalogu“; i tako|e: „Koji je uzeo udovicu, ili
raspu{tenicu, ili bludnicu, ili ropkiwu, ili glumicu, ne mo‘e biti
episkop ili prezviter ili |akon, ili uop{te u katalogu“.
(Ap.17-19; Trul.26; Vasil. Vel.12,27)
Kanon
O epitimiji zbog odnosa sa posve}enom ènskom
Ako se neki episkop ili prezviter ili |akon ili ipo|akon ili ~tec
ili pojac ili vratar, sme{a sa ‘enom Bogu posve}enom, neka se svrgne
jer je nevestu Hristovu oskvrnio; a ako je laik, neka bude odlu~en.200 (Ap.25; I
Vas.9; IV Vas.16; Trul.21,40,44,45; Ankir.19; Neokes.9; Kartag.6,44; Vasil. Vel.3,6,18-20,32,/51/, 60)
Kanon
Da niko od sve{tenstva ne boravi sa uvedenom slu{kiwom )201
Niko od ubrojanih u sve{teni~ki ~in, neka ne dr‘i kod sebe ‘ensko
ili slu{kiwu, izuzev osoba slobodnih od podozrewa i koje su ozna~ene u
kanonu, ~uvaju}i time sebe besprekornim. Ako neko prestupi ovo od nas
odre|eno, neka se svrgne. Ovo isto neka dr‘e i evnusi, staraju}i se o
199
Po Aristinu, ovde je primeweno pomenuto u kanonu "~ovekoqubqe i snisho|ewe", jer, ina~e po
kanonima, posle rukopoloèwa nije dopu{teno nikakvo stupawe u brak, ni ostajawe takvih u ~inu. Zato
Zonara s pravom prime}uje da je ovaj 3. kanon bio "privremena odluka radi ikonomije, koju ne treba nadaqe
dràti". V. kanon 12. Ankirskog, koji, se dozvoqavalo |akonu da, ako pri hirotoniji izjavi da }e se posle
oèniti, i oèni se, ostaje u kliru ({to je 26. Apostolskim bilo dozvoqeno samo ~tecima i pojcima), a ako ne
izjavi, pa se oèni, biva svrgnut. Nadaqe 6. kanon Trulski to zabrawuje, i time derogira pomenuti kanon
Ankirskiog Pomesnog Sabora.
200
Kanon 18. Sv. Vasilija smatra ovaj prekr{aj prequbom, jer je Bogu posve}ena devojka nevesta
Hristova, i to je kanonski prekr{aj i za laika,a kamoli za za klirika. Zonara dodaje da sve{teno lice ne
sme, po rukopoloèwu, sklapati bra~ni ili uop{te telesni odnos ni sa neposve}enom ènskom (Apostolski
25), a kamoli sa posve}enom (=monahiwom).
201
O uvedenim ènskama  u sve{teni~ki dom govori 1. kanon Nikejski (v. tamo napomenu),
kao i kanon... Sv. Vasilija.
85
svojoj besprekornosti; prestupe li ovo, ako su klirici, neka se svrgnu; a

ako su laici, neka budu odlu~eni. (Ap.5,21-24,26; I Vas.3,/9/; Trul.12,13; VII Vas.18,22; Ankir.19;
Kartag.3,4,25,38,70; Vasil. Vel.88)
Kanon
Da prezviter ili |akon ne moè stupiti u brak posle hirotonije )
Po{to ee u Apostolskim kanonima (kanon 26) nalazi (re~eno): "Od onih
koji su ne‘eweni stupili u klir, samo se ~teci i pojci mogu ‘eniti", i
mi to ~uvaju}i odre|ujemo: da od sada ipo|akon ili |akon ili prezviter,
posle obavqenog nad wim rukopolo‘ewa, nikako ne sme stupati u bra~nu
svezu. Ako se usudi to u~initi, neka se svrgne. @eli li ko od onih koji
stupaju u klir, stupiti po zakonu u brak sa ‘enom, neka to u~ini pre
rukopolo‘ewa za ipo|akona ili |akona ili prezvitera.202(Ap.5,26,51; IVVas.14-15;
Trul.3,13,21,30; Ankir.10,/13/; Neokes.1; Kartag.16,25; Vasil. Vel.69)
Kanon
Da |akon ne sedi ispred prezvitera)203
Po{to doznasmo da u nekim Crkvama |akoni, imaju}i crkvene
slu‘bene polo‘aje (äff×kia = dostojanstva), te zbog toga neki od wih,
koriste}i (svoju) drskost i svojezakonost ( svo«zakonystvo), sede
ispred prezvitera, (stoga) odre|ujemo da |akon, makar bio u dostojanstvu,
to jest u bilokakvoj zvani~noj crkvenoj slu‘bi, ne mo‘e takav sedeti
pre prezvitera, osim kada, zamewuju}i li~no svoga patrijarha ili
mitropolita, do|e u drugi grad zbog nekog va‘nog posla; jer tada }e, kao
mesto ispuwuju}i onoga, biti po~astvovan.204 A ako neki, koriste}i
samosilni~ku drskost, usudi se to u~initi, takav neka se zbaci sa svoga
stepena i bude posledwi izme|u svih u tome ~inu kojem pripada u svojoj
Crkvi. Jer Gospod na{ savetuje da ne treba traìti prva mesta, po onome
{to se u Svetog Jevan|elista Luke nalazi kao u~ewe samoga Gospoda
na{eg i Boga (Lk.20,46). Jer govora{e pozvanima (na gozbu) pri~u, opaziv{i
kako izabirahu prva mesta: „Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u za~eqe, da
ne bude me|u zvanicama neko ugledniji od tebe; i da ne bi do{ao onaj koji je
pozvao tebe i wega i rekao ti: Podaj mesto ovome; i onda }e{ po}i sa stidom
da sedne{ na posledwe mesto. Nego kada bude{ pozvan, sedi na posledwe mesto,
da ti re~e kad do|e onaj koji te je pozvao: Prijatequ, pomakni se navi{e;
202
Ve} smo prethodno spomenuli da ovim Kanonom Trulski Vaseqenski Sabor ukida 10. kanon Ankirskog
Pomesnog Sabora (nesaglasan sa 26. Apostolskim), ne ostavqaju}i ne samo |akonu, nego ni ipo|akonu, da se moè
èniti posle hirotonije, vra}aju}i na stariju praksu zasvedo~enu u 26. kanonu Apostolskom.
203
O sli~noj temi govori i 18. kanon Nikejski, s tim {to, po Zonari i Valsamonu, Nikejski govori o
mestu i slu`bi |akona u oltaru (i zato ga stroìje ka`wava), dok ovaj Trulski govori o ulozi |akona van oltara
i bogosluèwa. (Valsamon navodi /u tuma~. 18. Nikejskog/ da je car Aleksije Komnen zakonom odredio da hartifilaks
/=sekretar/ Velike Crkve na sednici Sinoda sedi do Patrijarha, ispred Arhijerejâ). Izgleda da su |akoni tokom
vremena stekli va`no mesto kraj episkopa, koje su i zloupotrebqavali. Zato se kaè: da su u Vizantiji, kad
su nekog takvog uzgor|enog |akona hteli da smire, oni ga unaprede, tj. rukopoloè za sve{tenika, ~ime je
gubio svoj dotada{wi poloàj i uticaj.
204
Ovo je vaàn momenat po{tovawa Crkvenog reda i poloàja Mitropolita ili Patrijarha, i on se
danas drì pri sastancima i zasedawima prestavnika Pravoslavnih Crkava: prestavnik jedne Crkve
/Patrijar{ije, Arhiepiskoipije/, makar bio i |akon, ima}e mesto koje po rangu u Diptisima pripada wegovoj
Crkvi, a na bogoslu`wu }e sasluìvati po sve{tenom ~inu: Poglavari Crkava (po rangu), Episkopi,
sve{tenici, |akoni, svi me|usobno raspore|eni po rangu Crkava koje predstavqaju.
86
tada }e ti biti ~ast pred onima koji sede s tobom (za trpezom). Jer svaki koji
sebe uzvi{uje, ponizi}e se, a koji se poni‘uje, uzvisi}e se“ (Lk.14,8-11). A ovo
isto neka se dr‘i i u ostalim sve{tenim ~inovima; jer znamo da su
uzvi{enija duhovna od svetskih dostojanstava. (I Vas.18; Trul.16; Laod.20)
Kanon
(O oblasnim Saborima episkopâ da budu svake godine, gde mitropolit
izvoli)
@ele}i da i mi u svemu dr‘imo sve {to su Sveti Oci na{i
uzakonili, obnavqamo i onaj kanon, koji govori: da "u svakoj oblasti
svake godine bivaju Sabori episkopâ, gde episkop mitropolije izvoli" (IV
Vaseqenskog 19). No po{to zbog varvarskih najezda i zbog drugih nastaju}ih
uzroka, ne mogu predsednici Crkava dr‘ati Sabore dva puta godi{we,
odredismo da na svaki na~in, radi crkvenih poslova koji obi~no
iskrsavaju, bude u svakoj oblasti Sabor doti~nih episkopâ jednom
godi{we, (i to) od svetog Praznika Pashe pa do kraja meseca oktobra
svake godine, u mestu koje, kao {to je re~eno, odredi episkop
mitropolije. "A episkopi koji ne do|u (na Sabor), nego ostanu u svojim
gradovima, i to zdravi i slobodni od svakog neodlo‘noga i neophodnoga
posla, neka budu bratski ukoreni"(isto). 205 (Ap.37; I Vas.5; IV Vas.19; VII Vas.6; Antioh.20;
Kartag./18,37,76-77/,95)
Kanon
(Da klirik ne sme dràti kr~mu)
Ne sme nikakav klirik dr‘ati gostionicu (kaphlikæn ¶rgabtÁrion =
kr~mu, trgova~ko-ugostiteqsku radwu). Jer ako mu nije dopu{teno da ulazi u
kr~mu, koliko ve}ma ne treba da u woj drugima slu‘i i preduzima ono
{to mu nije dozvoqeno? A koji to u~ini, ili neka prestane ili neka
bude svrgnut.206 (Ap.54; Laod.24; Kartag.40)
(Da sve{tenstvo ne uzima kamate)
Episkop ili prezviter ili |akon koji uzima kamate ili takozvane
postotke, neka prestane ili neka bude svrgnut.207 (Ap.44; I Vas.17; VII Vas.19; Laod.4;
Kartag.5,16; Vasil. Vel.2,14; Grig. Neokes.3; Grig. Nisk.6)
(O neop{tewu sa Judejima)208
205
Ovaj kanon dobrim delom doslovno ponavqa kanon 4. Halkidonski (v. tamo napomenu). Ovo ponavqawe
potrebe redovnog odràvawa Saborâ pokazuje wihov zna~aj za Crkvu, ali i povremenu nebrigu oko wih.
Sabori su, me|utim, potrebni i radi saradwe ali i radi bratskog nadgledawa rada svih i svakoga u Crkvi.
Kako je rekao Sv. Jovan Zlatoust (povodom Sv. Evstatija Antiohijskog): "Kad imamo zadatak da se molimo za sve
Bo`je Crkve, treba da i brinemo o wima".
206
Apostolski 54. zabrawuje kliriku i ulazak u kr~mu (osim velike potrebe na putu - v. tamo napomenu), a ovde
se pogotovu zabrawuje da klirik drì kr~mu (sa svim poslovima koje ona podrazumeva; kupovina, trgovina, to~ewe
pi}a...). Me|utim, Zonara i Valsamon smatraju da klirik moè imati drugom iznajmqenu kr~mu, a tako|e i
manastiri i crkve, jer to kanon ne zabrawuje izri~ito. Smatramo da se u ovom slu~aju podrazumevaju
gostionice (danas: hoteli), a ne kafane.
207
Kanon ponavqa doslovno 44. Apostolski. V. i kanon 17. Nikejski (i napomenu tamo), koji to zabrawuje
svakom uop{te kliriku.
208
I drugi kanoni (navedeni ispod ovog) govore o neu~estvovawu u jevrjeskim praznicima i bogosluèwima
87
Niko od ubrojenih u sve{teni~ki ~in, ili laik, neka ne jede presne

hlebove (= macot = beskvasne poga~e) Judejâ, niti da s wima biva
blizak, ni u bolestima (da ih) priziva i le~ewa od wih da prima, niti da
se uop{te s wima zajedno kupa u (javnim) kupatilima. Koji to nastoji da
~ini, ako je klirik neka bude svrgnut, ako li je laik neka bude odlu~en.
(Ap.7,64,70,71; Antioh.1; Laodik.29,/31,32?/,37,38; Kartag.51,73,106)
(Da episkop posle hirotonije ne ìvi vi{e sa svojom ènom)209
Do|e nam do znawa i to: da u Africi i Libiji i u drugim mestima,
tamo{wi najbogoqubiviji predsednici (=episkopi) ne prestaju da ìve
zajedno sa svojim suprugama i posle obavqenog nad wima
rukopolo‘ewa, stavqaju}i time narodu spoticawe i sablazan. Po{to
pak mi ulaèmo mnogo starawe da sve ~inimo na korist predanih nam u
ruke (duhovnih) stadâ, odredismo da od sada tako ne{to nikako ne bude. A
ovo govorimo ne radi ukidawa ili izvrtawa onoga {to je apostolski
ranije ustanovqeno (Apostolski 5), nego promi{qaju}i o spasewu i
napredovawu na boqe narodâ (Crkve), i da se ne pruà neki povod zazora
na sve{teni~ku ustanovu. Jer veli Bo‘anstveni Apostol: „Sve na slavu
Bo‘iju ~inite; ne budite na spoticawe ni Judejima, ni Jelinima, niti
Crkvi Bo‘ijoj. Kao {to i ja u svemu svima uga|am, ne tra‘e}i korist svoju,
nego (korist) mnogih, da se spasu. Ugledajte se na mene, kao i ja na
Hrista“(1Kor.10,31-32; 11,1). A za koga se dozna da tako {to ~ini, neka bude
svrgnut. (Ap.5,51; I Vas.3; Trul.30,48;
Kartag.3,4,25,70)
(Da sve{tenici i |akoni i ipo|akoni zadrè svoje supruge)210
- u tom smislu i nedruèwu sa wima ("nikakve zajednice -- nemaju Hri{}ani sa Judejima", veli Aristin), -
jer oni ne priznaju Gospoda Isusa kao Mesiju i Boga Spasiteqa. Valsamon prime}uje da "i mi jedemo
beskvasne hlebove, zvane (=poga~e)", {to nije zabraweno, nego kanon zabrawuje sapraznovawee sa
Judejima. Daqe kaè da je hri{}anima "najve}i praznik Beskrvna `rtve (=Sv. Evharistija), koju nam je
Gospod Hristos predao... A da Sv. Ocima ni na pamet nije padalo da praznujemo beskvasnim hlebovima, kako
biva kod Judeja... vidno je od toga {to su Oci ukinuli svaki Judejski praznik zbog Latinâ, koji praznuju sa
beskvasnim hlebovima" (PG 137,552-3;  2,329-330; u nekim rkps. stoji da je "ovaj kanon protiv Latinâ").
209
Ovim kanonom su Trulski Oci uzeli slobodu, kao doma}i u Domu Oca svoga, da izmene Apostolski 5.
kanon, tj. drevnu od Apostola primqenu praksu Crkve: da episkopi i sve{tenici mogu biti oèweni
(1Tim.3,2; Tit.1,6), naravno - pre hirotonije, i da posle hirotonije ne treba da otpu{taju svoje supruge. Ovaj
svoj kanon su Oci zatim dopunili 48. kanonom, kojim odre|uju da èna biranoga za episkopa treba da se
"razdvoji od svoga mu‘a zajedni~kom saglasno{}u, i po wegovoj hirotoniji za episkopa da stupi u manastir,
daleko od episkopova obitavawa, a od episkopa (dotada{weg muà) da dobija izdràvawe". U ovom 12. kanonu
Oci kaù da ne protivzakonuju Apostolima, tj. ne kanonizuju ovo "radi odbacivawa/ukidawa/izvrtawa
Apostolskog uzakowewa", nego zato {to smatraju da }e time vi{e doprineti spasewu i duhovnom napretku
Crkvenog naroda. îwenica je da je otpo~etka bilo i èwenih i neèwenih Apostolâ, episkopâ, prezviterâ,
i da je tokom daqeg ìvota i rada Crkve bivalo sve mawe èwenih episkopa, pogotovu sa pojavom mona{tva.
Praksa je u Crkvi pokazala da je ustaqewe, a evo i kanonsko regulisawe, tog tako|e od Apostola nastalog
predawa o bezbra~nosti episkopa (v. pa`qivo 1 Kor.1,5.12.19.22.25), zaista mnogo koristi donelo Crkvi, i
pokazalo se da su Sv. Oci ovog Vaseqenskog Sabora, u sinovskoj smelosti i slobodi Duha Svetoga (2Kor.3,15;
Rm.8,14-16; Gal.5,1), doneli ovu dalekose`nu odluku, koju su sve Crkve po vaseqeni u praksi ve} bile
prihvatile. Zonara veli da su Oci to u~inili po{to se propoved vere Hristove ra{irila i jevan|elsko
ìvqewe utvrdilo, smatraju}i da Arhijerej hri{}anski treba da se razlikuje od judejskog i jelinskog (koji
su se ènili), te zato citiraju Ap. Pavla (1Kor.11,1): da je Hristos ugled i obrazac episkopima. - Kanon se
odnosi samo na episkopa, koji je ikona Hrista, i koji je ven~an za svoju Crkvu, i u tom devstveno-
celomudrenom duhovnom braku, on je eshatolo{ki usmeren ka Hristu, Arhidevstveniku i @eniku Crkve.
Sabor nije istom kanonskom obavezom obuhvatio i sve{tenike i |akone; naprotiv, ve} u slede}em 13. kanonu
kritkuje noviju rimski praksu obaveznog celibata.
210
U prethodnom 12. kanonu Trulski Oci su uveli pravilo samo za episkope, koji su dotle bili oèweni:
88
Po{to smo doznali da je u Crkvi Rimqanâ kao kanon prihva}eno da

oni, koji }e biti udostojeni rukopolo‘ewa za |akona ili prezvitera,
imaju se obavezati da se vi{e ne}e spajati sa svojim ‘enama; mi, (stoga),
sleduju}i starome kanonu apostolske ta~nosti i poretka (Apostolski kanoni 5 i
51), ho}emo da sve{tenih osoba zakoniti brak ostane i sada (nadaqe) na
snazi, i da se nikako ne razvrgava sveza wihova sa ‘enama, ili da se oni
li{avaju u odgovaraju}e vreme me|usobnog op{tewa. Tako, ako se neko
na|e dostojan rukopolo‘ewa za ipo|akona ili |akona ili prezvitera,
takav neka se nipo{to ne spre~ava da uzi|e na taj stepen ‘ive}i sa
zakonitom ‘enom, niti da se u vreme rukopolo‘ewa od wega zahteva da
ispovedi (=obe}a) da }e odstupiti od zakonitog op{tewa sa svojom ‘enom,
da time ne budemo prinu|eni da vre|amo Bogom ustanovqeni i Wegovim
prisustvom blagosloveni brak (Jn.2,1-11), jer glas Jevan|eqa govori: „[to je
Bog sastavio, ~ovek da ne rastavqa“ (Mt.19,6); i Apostol u~i: „Brak je ~astan i
posteqa ~ista“ (Jevr.13,4); i (opet): „Jesi li se privezao za ‘enu? ne tra‘i da se
razdre{i{“ (1Kor.7,27).
A znamo da kao{to su i u Kartageni okupqeni (Oci), promi{qaju}i o
~istoti ‘ivota sve{tenoslu‘iteqâ, reko{e "da ipo|akoni koji se
doti~u Svetih Tajni, i |akoni i prezviteri, da u svoja dogovorena
vremena uzdr‘avaju se od supru‘nica" (1Kor.7,5); "da bismo, ono {to je kroz
Apostole predano i od same starine dr‘ano, i mi tako|e dr‘ali, znaju}i
vreme svake stvari (Propov. 8,17), a naro~ito posta i molitve. Jer treba oni
koji svetom @rtveniku predstoje, da u vreme slu‘ewa (=
upotrebe) Svetiwâ u svemu budu uzdr‘qivi, da bi mogli dobiti ono {to od
Boga u prostoti tra‘e" (Kartagenski 3,4,25,70).
AKO se pak neko usudi, idu}i protivno Apostolskim kanonima
(Apostolski 5 i 51), nekoga od sve{tenih licâ: prezviterâ ili |akonâ ili
ipo|akonâ, da li{i sveze i op{tewa sa zakonitom ‘enom, neka bude
svrgnut; tako isto ako neki prezviter ili |akon, pod izgovorom
pobo‘nosti, odagna svoju ‘enu, neka bude odlu~en (od op{tewa), a ako
ostane uporan, neka se svrgne. (Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14; Trul.5,6,30; VII Vas.18; Ankir.19; Neokes.1,8;
Gangr.4; Kartag.3,4,25,70; Dion.Aleks.3; Timot.Aleks.5,13; Vasil. Vel.27,88)
(Prezvitera ne rukopolagati pre 30, i |akona pre 25, i |akonisu pre 40
godina)
Kanon Svetih i Bogonosnih Otaca na{ih211 (Neokesarijski 11) neka se ~uva
i u ovome da "prezviter se ne rukopola‘e pre trideset godina, makar bio ~ovek
da se po hirotoniji dogovorno rastave sa suprugom, dok u kanonu 13. sada kritikuju novouvedenu praksu u
Rimskoj Crkvi obaveze sve{tenstva da, po rukopoloèwu (kada daje ispovest = izri~itu obavezu), prekidaju
nadaqe brak i bra~ne odnose sa svojim suprugama. (Ovo je kasnije rezultiralo u obavezan celibat na Zapadu, predlog
kojeg su jo{ Oci Prvog Vaseqenskog Sabora u Nikeji odbacili). Kanon daqe navodi primer Kartagenskih Otaca
(kanoni 25 /koji je skoro ceo naveden/ i 4 i 70) koji s razlogom zahtevaju od sve{tenstva da, u vreme sluèwa Sv.
Tajnama (dok im traju bogoslu`bene ~rede), kad se sa suprugama dogovore (po savetu Ap. Pavla: 1Kor.7,5), da se za neko
vreme uzdràvaju od bra~nih odnosa. Isto traì i 3. kanon Sv. Dionisija Aleksandrijskog i 5. i 13.
Timoteja Aleksandrijskog.
211
Zapazi da i Oce Pomesnog Neokesarijskog Sabora (315.g.) ovi Oci Vaseqenskog Sabora nazivaju
Svetima i Bogonosnima Ocima na{im, i wihov 11. kanon navode doslovno. - Slede}i kanon ukqu~uje i
ipo|akone (20 godina), i odrer|uje kaznu, koja vaì za oba kanona (koji su mo`da nekada bili jedan). Za |akonise
89
veoma dostojan, nego neka sa~eka; jer je i Gospod Isus Hristos u tridesetoj
godini bio kr{ten i po~eo u~iti". Tako|e "ni |akon neka se ne postavqa
pre dvadeset pet godina, ni |akonisa pre ~etrdeset godina".
(Trul.15; Neokes.11; Kartag.16)
(Ipo|akona ne rukopolagati pre 20 godina)
Ipo|akon mla|i od dvadeset godina neka se ne postavqa. Ako neko iz
bilokog sve{tenog stepena bude postavqen mimo odre|enih godina, neka
bude svrgnut. (IV Vas.15; Trul.14; Neokes.11;
Kartag.16)
(O broju |akonâ u Crkvama)212
Po{to kwiga Dela Apostolskih predaje da su sedam |akona od
Apostola postavqeni, a Oci Neokesarijskoga Sabora u od wih
izloènim kanonima (kanon 15) ovako iskaza{e, da „|akona, po kanonu,
treba biti sedam, makar grad bio vrlo veliki, a uveri}e{ se (o tome) iz
kwige Dela (Apostolskih)‚, – mi, primeniv{i smisao Otaca na apostolsku
re~, na|osmo da u wih nije bilo re~i o qudima koji slu‘e Tajnama, nego
o slu‘ewu pri potrebama trpezâ, jer u kwizi Dela (Apostolskih) stoji
ovako: „U ove dane, kad se mno‘ahu u~enici, podigo{e jelinisti viku na
Jevreje {to se wihove udovice zaboravqahu kad se deqa{e pomo} svaki dan.
Onda Dvanaestorica, sazvav{i mno{tvo u~enika, reko{e: Ne dolikuje nama da
ostaviv{i re~ Bo‘iju slu‘imo oko trpeza. Potra‘ite, dakle, bra}o, izme|u
vas sedam osvedo~enih qudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje }emo
postaviti na ovu slu‘bu, a mi }emo u molitvi i u slu‘bi re~i priqe‘no
ostati. I ova re~ bi ugodna svemu narodu. I izabra{e Stefana, ~oveka
ispuwena verom i Duhom Svetogim, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i
Timona, i Parmena, i Nikolu prozelita iz Antiohije. I ove postavi{e pred
Apostole“ (DAp.6,1-6).
Tuma~e}i ovo u~iteq Crkve Jovan Zlatoust, ovako govori: „Divqewa
je dostojno kako se mno{tvo (naroda) nije pocepalo pri izboru qudi, i
v. 15. kanon Halkidonski (i napomenu tamo). - U na{a vremena, kao i u ranijim vremenima, zbog potrebe Crkve,
godine hirotonije su analogno smawivane (a da to nije smatrano kr{ewem kanona, kako pokazuje Nomokanon Fotijev, n.
1, gl. 28), bar za po 5 godina.
212
Ovde su Trulski Oci hteli da isprave 15. kanon Neokesarijski najverovatnije zato {to je ìvot
Crkve odavno nadi{ao praksu da pri Crkvama bude samo 7 |akona (kako je jo{ dràno u Rimu, po svedo~ewu Sv.
Maksima: Sholije o Crkv.Jerarhiji, gl.3), o ~emu svedo~i istorija Crkve pre Trulskog Sabora (Sozomen, CI 7,49 i
zakoni Justinijana i Iraklija za Sv. Sofiju, koje navodi i Zonara). Oci su, u odgovor Neokesarijskom kanonu, tj.
wegovom shvatawu kazivawa Dela Apostolskih o "sedam |akona", naveli tuma~ewe Sv. J. Zlatousta: da u tom
mestu DAp. nije re~ o sve{teno-|akonima pri Sv . Tajnama, nego o sluìteqima oko trpeze – tuma~ewe koje je
ina~e te{ko odrìvo, s obzirom da Predawe Crkve smatra nabrojanih u DAp. {est |akona: Stefana, Filipa,
Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, za Svete liturgijske |akone i tako ih i slika po Crkvama (za Filipa
v. i DAp.21,8). - U Pidalionu je citiran Sv. Igwatije kako u Posl. Tralijancima pi{e da je "Arhi|akon
Stefan sluìo Ap. Jakovu Bratu Gospodwem liturgiju ~istu i neporo~nu", ali je citat uzet iz kasnije
prera|enog teksta te Poslanice ( 7,2), dok u izvornom tekstu toga mesta tu nema, a prethodno (u 2,3) ima samo: da
su "|akoni sluìteqi Tajana // Isusa Hrista... a nisu sluìteqi // jelima i
pi}ima". Ovo mesto Sv. Igwatija kao da bi i{lo u prilog kanonu Trulskih Otaca, tj. da oni "sluìteqi oko
trpeze" nisu bili "sluìteqi Tajni", ali imena wihova Crkveno Predawe je sa~uvalo kao imena jednih i
istih lica. Ako su trpeze u Jerusalimu ubrzo postale Agape, tj. spojene sa Sv. Evharistijom, onda je to i
re{ewe ove nedoumice.
90
kako oni nisu Apostole osudili. Potrebno je, pak, doznati kakvo su oni
(=|akoni) dostojanstvo imali, i kakvo su rukopolo‘ewe dobili. Da li
|akonsko? Ali toga (jo{) nije bilo u Crkvama. Ili je (to) slu‘ba (À
oÕkonom×a) prezviterâ? Mada jo{ nije bilo nijednog episkopa, nego sami
Apostoli. Otuda mislim da nije bilo (jo{) poznato i javno ime ni |akona
ni prezvitera.‚(Omilija 14,3 na DAp.).
Shodno ovome, dakle, i mi iskazujemo: da napred spomenutih sedam
|akona ne treba uzimati kao slu‘iteqe Tajnama, shodno prethodno
izlo‘enome u~ewu, nego su to bili oni kojima je povereno starawe (tÂn
oÕkonom×an) o op{toj potrebi tada okupqanih, koji su nama i u ovome
obrazac (=primer) ~ovekoqubqa i starawa o potrebitima (=siroma{nima).
(I Vas.18; Trul.7; Neokes.15; Laod.20)
(Da se klirik bez voqe svog episkopa ne postavqa u drugu Crkvu)
Po{to klirici raznih Crkava, napu{taju}i svoje Crkve u kojima su
hirotonisani, pre|o{e drugim episkopima, i bez saglasnosti svoga
episkopa name{teni su u drugim Crkvama, i od toga postado{e
neposlu{ni, zato odre|ujemo da od meseca januara minulog ~etvrtog
indikta (¶pinomÁsewj) nijedan od svih klirika, u bilo kom stepenu se
nalazio, nema dozvolu bez pismenog otpusta svoga episkopa biti
pribrojan u drugoj Crkvi; ina~e koji od sada ne bude ovo dr‘ao, nego
bude, koliko je do wega, poni‘avao onoga koji mu je dao rukopolo‘ewe,
neka se svrgne i on i onaj koji ga je protivrazlo`no primio.213
(Ap.12,15,32-33; I Vas.15-16; IV Vas.5,6,10-11,13,20,23; Trul.18; VII Vas.15; Antioh.3,6;/7,8,11/; Laod.41-42; Sard./7-8/;15-16,19; Kartag.23,/54,90/;105/6)
(Da izbegli zbog varvarske najezde klirici, po odlasku varvara, vra}aju se u
svoju Crkvu)
Klirike koji su pod izgovorom varvarske najezde, ili ina~e zbog neke
okolnosti, postali preseqenici (=izbeglice), po{to im prestane to
zbivawe, ili varvarske najezde, ili zbog ~ega su se preselili,
zapovedamo da se opet povrate svojim Crkvama i bezrazlo‘no ih ne
ostavqaju za dugo. Ako ko ne postupi po ovom kanonu, neka bude odlu~en,
dok se ne povrati svojoj Crkvi. Ovo isto neka bude i sa episkopom koji
takvoga (klirika) zadr‘ava.214 (Ap.15; I Vas.15-16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17; VII Vas.15; Antioh.3; Sardik.15-16,19;
/Kart.54,90/)
213
Mnogi kanoni o ovom istom problemu govore (v. navedene ispod, i posebno slede}i 18. kanon). Valsamon
napomiwe da se Carigradski i Kartagenski Arhiepiskop izuzimaju, jer "jedino oni mogu tu|e klirike
primati bez saglasnosti onoga ko ih je rukopoloìo". Za Kartagenskog, me|utim, znamo (kanon..) da on to
mo`è u~initi samo uz saglasnost Sabora. Ina~e je ovo Valsamonovo mi{qewe rizi~no, jer daje mesto
samovoqi (sa primaoca i primanoga) i kanonskim besporetcima.
214
U prethodnom 17. kanonu kazna je svrgnu}e (=ra{~iwewe), a ovd je odlu~ewe od Pri~e{}a, jer je po~etni
razlog prelaska i prijema u drugu Crkvu bio nu`da. – U Srpskoj Patrijar{iji su 1945.g., na poziv Sv.
Sinoda, ve}ina se sve{tenika vratila iz izbegli{tva u svoje Crkve; sada pak, posle izbegli{tva 1992-95.g.,
nisu se mnogi vratili, a posledice nisu podneli ni primqeni klirici ni primaoci istih episkopi. Da li
je po sredi neznawe ovih Sv. Kanonâ, ili obostrano oslabqewe kanonske svesti i odgovornosti?
91
(Episkopi da u~e klir i narod re~ima Blago~e{}a po predawu Svetih

Otaca)
Predstojnici Crkava treba svaki dan, a osobito u Dane Gospodwe (toñj
Kuriakañ = u Nedeqe), da u~e sav klir i narod re~ima Blago~e{}a
nauci Pravoslavqa, izabiraju}i iz Bo‘anstvenog
Pisma misli i sudove Istine, i da ne prestupaju ve} ustanovqene odluke
215
Ó ili predawe Bogonosnih Otaca. Nego, ako se i pokrene neka
svetopisamska re~, neka je ne tuma~e druga~ije, nego kako su ja izlo‘ili
u svojim spisima Svetila i U~iteqi Crkve, i neka u wima ve}ma
blagouspevaju (= dobro napreduju), nego li da sastavqaju svoje
nauke (= besede), jer biva, kad su u tome neiskusni, da udaqe od
doli~noga (=odgovaraju}ega). Jer kad narodi, naukom napred re~enih Otaca,
do|u do poznawa osnovnih (istina) i vrlinâ, i do onoga {to je nekorisno i
za odbacivawe, onda (svoj) ‘ivot preure|uju na boqe, i ne bivaju
zarobqeni slabo{}u neznawa, nego, paze}i na nauku (u Crkvi), raspola‘u
sobom tako da ne padaju u zlo, i spasewe svoje izgra|uju, stra{e}i se i
prete}ih kazni.216 (Ap.58; I Vas.2,/16/; Laod.19; Sard.11; Kartag.71,121,123,/124/; PetrAl.16; Bas.Vel.92;
/Gr.Nis.6/)
(Da episkop ne u~i javno u gradu koji ima svog episkopa)
Nije dozvoqeno episkopu da javno u~i u drugome wemu ne
pripadaju}em gradu. Koji se zate~e da to ~ini, neka prestane od
episkopstva, i neka däla posao prezviterski (=
217
popovyskaó da dhöety). (Ap.14,35; I Vas.8,15; II Vas.2; III Vas.8; IV Vas.29; Ankir.18; Antioh.13,22; Sardik.3,11,12)
215
Izrazi Ó i = odluke i predawe zna~e, po nama, dogmatske odredbe i bogoslovska predawa
Otaca i Sabora: Simvol vere, oros vere Halkidonskog i dr. Vaseqenskih Saborâ. Jer, kako je govorio o. G.
Florovski, Ota~ke i Saborske dogmatske odluke o veri nisu "mrtve formule i bezìvotne definicije", nego
bezuslovna pravila spasonosne vere i ìvota, koja nisu podlo`na promenama i preina~ewima, jer je na
Saborima Bogootkrivena Istina i srcem i razumom slovesno ispove|ena i iskazana kao Bogonadahnuta ìva
Re~ Boìja, re~ Bogo~ove~anska, kako je govorio o. Justin Popovi}. Zato su Sv. Oci i ulagali toliko
svequdskog truda, istinskog umnog podviga da i slovesno, u bogodoli~nim re~ima, kako kaè Sv. Vasilije
Veliki, artikuli{u Boànsko usmeno i pismeno Otkrivewe "predato nam u tajni" (v. op{irnije kanon 92.
Sv. Vasilija), kao {to Crkva peva Sv. Trojici Jeraraha: "Dobiv{i mudrost od Boga, kao drugi Apostoli
Hristovi, slovesno{}u znawa sastaviste dogmate, koje su prethodno prostim re~ima, ali sa znawem i silom
Duha Svetoga, poloìli Ribari (=Apostoli); jer je tako trebalo da na{a prosta vera dobije sastav
( = konstituisawe, potpuno odre|ewe, definisawe) kroz vas, Sve~asni Oci"(Kondak Sv. Tri Jerarha, u
gr~kom Mineju sjedalen po 3. pesmi).
216
Zonara potse}a da je Ap. Pavle Timoteju (I,3,2) i Titu (1,9) pisao da episkop treba da je sposoban: da
narod u~i pravoj veri, da te{i zdravom naukom, i pokara protivnike. Aristid (i Valsamon) potse}a da po 58.
kanonu Apostolskom: episkop ili prezviter za nemarnost u pou~avawu klira i naroda, najpre biva odlu~en, a
za daqi nemar i svrgnut. - Od ovog vremena imamo pojavu pitawa i odgovora pojedinih u~enih Otaca (Sv.
Anastasije Sinait, Sv, Maksim idr.) na pojedina teà mesta Sv. Pisma,a zatim i pojavu katena = izabranih
Svetoota~kih komentara na cele kwige Sv. Pisma Starog i Novog Zaveta. - U Carigradu su kasnije bili
odre|eni "u~iteqi Velike Crkve" koji su zamewivali Patrijarha, kad on nije mogao, u tuma~ewu Sv.
Jevan|eqa i Pslatira (PG 137,577 nota), pa je verovatno otuda nastao obi~aj u Gr~koj Crkvi da u svakoj
episkopiji ima jerokiriks (= sve{tenopropovednik), koji obilazi eparhiju i propoveda tamo gde sve{tenici
nisu dovoqno obrzovani.
217
Zonara veli: re~eno je "da javno ne u~i, da bi se od toga shvatilo da, ako ga neko nasamo pиta (u tu|em
gradu) i on odgovaraju}i pou~avaju}i toga nasamo, ne gre{i" protiv ovog kanona (i upu}uje na 11. Sardi~ki).
Daqe isti smatra, s obzirom da 29. kanon Halkidonski kaè: "Episkopa nizvoditi na prezviterski stepen
svetogr|e je", da je tamo po sredi svrgnu}e episkopa, te on, ako je skrivio svrgnu}e, ne moè biti dostojan ni
za prezviter, ili, ako je nepravedno svrgnut, mora biti vaspostavqen. Ovde, pak, u~iweni greh ne spre~ava
wegovo sve{tenodejstvo, no zbog slavoqubivosti dobija kaznu odgovaraju}u grehu da se ponizi svo|ewem na
posao prezvitera. Aristid ovaj kanon smatra izuze}em od onog op{teg kanona Halkidonskog. Valsamon
potse}a na 14. kanon Apostolski: da episkop moè u~iti u drugom gradu ako je pozvan ili umoqen. Zatim,
upu}uju}i na 18. Ankirski, dodaje: to da "däla posao prezviterski" treba shvatiti u smislu da on daqe nema
episkopsku ~ast u~ewa, a ne sve{tenodejstvovawa, jer u starini prezviteri nisu u~ili. - Mislimo da su
92
(O kliricima koji su kanonski sagre{ili, i kaju se, ili ne)
Koji su bili krivi za kanonske prestupe i zato su kona~nom i
svagda{wem svrgnu}u bili podvrgnuti i oterani u red laikâ, ako su
dobrovoqno, gledaju}i na obra}awe, odbacili greh radi kojeg su li{eni
blagodati i od wega sebe sasvim udaqili, neka stri‘u kosu po na~inu
klira; a ako to (=odbacivaawe greha) ne izaberu dobrovoqno, neka nose kosu
kao laici, po{to su ìvqewe u svetu pretpostavili nebeskom ‘ivotu.218
(Ap.5,/25/,62,81,83; I Vas.9,12; III Vas.8/9; IV Vas.7; Trul. 4; Neokes.9; Kartag.36;Prvodr.16; Vasil. Vel.3,/17/32/50/,70; Kiril. Aleks.3)
(O rukopoloènima za novce)
Koji su hirotonisani za novac, a ne po proveravawu i po izboru
(sve{tenog) ‘ivota, bilo episkopi ili makoji klirici, nare|ujemo da se
svrgnu, ali i oni koji su (ih) hirotonisali. (Ap.29; IVVas.2; Trul.23; VII Vas.4,5,15/16,19; Sard.2;
Vasil.Vel.90; Genad.Posl.; Taras.Posl.)
(Davawe Sv. Pri~e{}a ni~im se ne napla}uje)
Da niko, bilo od episkopâ ili prezviterâ ili |akonâ, kada daje
pre~isto Pri~e{}e, ne napla}uje od pri~asnika za pri~e{}ivawe
novaca ili bilo{ta drugo. Jer blagodat je neprodajiva, niti za novac
razdajemo osve}ewe Duha, nego treba nekoristoqubivo (=
neloukavyno) razdavati dostojnima (toga) Dara. Ako se poka‘e da neko ubrojan
u klir, od onoga kome daje pre~isto Pri~e{}e tra‘i bilo {ta, neka bude
svrgnut, kao revniteq obmane i zlodela Simona (maga - DAp.8,18-21).219
(Ap.4,29; IV Vas.2; Trul.23; VII Vas.4)
(Da sve{tena lica i monasi ne odlaze na hipodrome ili skaradne igre)
Nikome ko pripada sve{tenome ~inu ili monahu nije dozvoqeno da
odlazi na kowske trke (na hipodromu), ili da prisustvuje skaradnim
(qumelikŸn = pozori{no-cirkuskim) igrama. Pa i ako je neki klirik pozvan na
svadbu, ~im se pojave zamamqive igre, neka ustane i odmah se udaqi, jer
nam tako zapoveda nauka Otaca (= kanon 54. Laodikijski). A ako se neko u tome
Trulski Oci ovim Trulski kanonom ostavili vreme takvom episkopu za pokajawe, posle kojeg bi usledilo
wegovo ~vrsto obe}awe da u~iweni greh ne}e ponoviti.
218
Izraz " stri‘u kosu po na~inu /tj. u obliku=izgledu/ klira" zna~i: da su {i{ali/brijali kosu na
temenu kru`no "u vidu venca Hristovog" (v. fresku Sv. Save u Mile{evi; Fotijevo 1. Pismo papi Nikoli, PG 102,608),
po ~emu se sve{tenstvo razlikovalo od laika. Ovde su u ovom kanonu, po Aristinu i Zonari, u pitawu
sve{tenici i |akoni. Valsamon dodaje da, osim kose  tonzura), sve{tenstvo se i obla~ilo
druga~ije od laika. - Izraz pak "ìvqewe u svetu" pona{awe u svetu ta~nije bi
bilo prevesti sa: svetovno ìvqewe, jer izrazovde ima negativno zna~ewe (kao u Ef.4,22; 2Petr.2,7).
Porazne su re~i kanona, naàlost ~esto istinite: da pali klirik vi{e voli svetovno ìvqewe od nebeskog
ìvota = ìvota za Nebo, ìvota za Hrista!
219
Po Simonu vra~aru (DAp.8,18-21) naziva se simonijom greh prodaje ili kupovine blagodati Boìje,
bilo pri hirotoniji, bilo, kao ovde, pri davawu Sv. Pri~e{}a. - Sve{tenici treba da paze: kod nekih
vernika je obi~aj da ne{to daju donosiocu Pri~e{}a u ku}u (kad su stari ili bolesni), da ni tada ne uzimaju
novac, ni druge poklone (koje malo druga~ije pomiwe i Valsamon) , nego da eventualni davaoca novca ili darova
usmeravaju sirotiwi.
93
zate~e, ili neka prestane, ili neka bude svrgnut.220

(Trul.51,62,66; Laod.54; Kartag.15,45,/61/,63)
(Da seoske i mawih mesta parohije ostaju episkopima koji ih drè)
Uz sve druge obnavqamo i kanon (Halkidonski 17) koji nala‘e da u „svakoj
Crkvi seoske (=poqske) ili mesne (=naseobne) parohije nepromenqivo ostanu
pod episkopima koji ih poseduju, a osobito ako su ih trideset godina
nenasilno imali i upravqali (). Ako je pak u toku trideset
godina nastao ili nastane neki spor o istima, mogu oni, koji sebe
smatraju o{te}enima, podignuti o tome postupak pred oblasnim
Saborom".221 (IV Vas.17; Kartag.119-120)
(Da prezviter koji je iz neznawa stupio u brak ima samo po~ast sedi{ta)
Prezviter koji je po neznawu stupio u nezakonit brak, neka ima
prezvitersko sedi{te – shodno uzakowenom nam od sve{tenog kanona
(Vasilija Velikog 27) – a od drugih (sve{teno)dejstava neka se uzdr‘ava, jer je
takvome dosta opro{taj. Nije normalno da blagosiqa drugoga onaj koji
treba svoje rane da le~i, jer blagosiqawe je predavawe osve}ewa, a koji
to nema, zbog prestupa iz neznawa, kako }e drugome davati? Neka, dakle,
(takav) ne blagosiqa ni javno ni nasamo, niti (Sveto) Telo Hristovo da
razdaje drugima, niti drugo ne{to da slu‘i (=liturgi{e), nego,
zadovoqavaju}i se sedi{tem (pred drugima), neka sa suzama moli Gospoda da
mu oprosti prestup iz neznawa.222 Jasno je pak da }e se takav nezakoniti
brak raskinuti, i taj mu` nikako ne}e imati op{tewe sa onom zbog koje
je li{en sve{tenodejstva. (Ap.17/19; IV Vas.14; Trul.3,6,21; Neokes.9; Vasil. Vel./23/26/,27,/78/)
(Da klirik ne obla~i neodgovaraju}u ode}u)
Niko ko pripada kliru da ne obla~i neprili~nu ode}u, ni kad boravi
u gradu, ni kada putuje, nego neka nosi ode}u koja je ve} odre|ena za
pripadnike klira. Ako ko tako {to u~ini, neka bude odlu~en za jednu
sedmicu.223 (VII Vas.16; Gangr.12,21)
220
Ovaj kanon ponavqa i pro{iruje 54. kanon Laodikijskih Otaca. Nadaqe, kanon 51. Trulski
pro{iruje ove zabrane i na " cirkuzante i wihova pozori{ta, zatim prikazivawa lova~ka, i plesawa na
pozornici", a dopuwuje ga daqe i 64. kanon. Valsamon nastoji da pokaè kako novije trke na hipodromima, u
prisustvu i cara, nisu vi{e tako ru`ne, kao ni neke predstave, i idewe u lov, te smatra da ima dozvoqivih i
nedozvoqivih poseta, kako za klirike tako i za laike (i upu}uje na kanon 61. Kartagenski, kao i na Besede Sv. J.
Zlatousta, koji govore samo protiv dràwa tih zabava u Nedequ; navodi i carske zakone, koji neke igre ne dozvoqavaju, a
neke, kao npr. pentatlon: rvawe, pesni~awe, tr~awe, skokove i bacawe diska). - Danas je je mnogo {ta od ovoga
preraslo u nekontrolisano zlo: raskala{nost, nemoral, potsmevawe svetiwama, itd. Posebno filmovi, {ou-
barovi, disko-klubovi, masovne histerije na tzv. koncertima raznih "bendova". Ostaje savesnom i razboritom
hri{}aninu i kliriku da sam procewuje {ta mu je na spasewe, a {ta na propast du{e i tela.
221
Ovaj kanon doslovno ponavqa prvi deo kanona 17. Halkidonskog Sabora (v. obja{wewe tamo).
222
Ovaj kanon dovde ponavqa skoro doslovno 27. kanon Sv. Vasilija Velikog. (V. i 9. Neokesarijski i 21
Trulski). Daqe kanon dodaje da doti~ni moè sedeti sa sve{tenicima samo ako raskine nezakoniti brak.
223
Kanon ima u vidu ne toliko uniformisanost, koliko izbegavawe luksuznog, {arenog, neodgovaraju}eg
("ki~"), neskromnog odevawa, kao {to kaè i 16. kanon VII Vaseqenskog, koji potse}a: "Od najstarijih vremena
svako sve{teno lice je ‘ivelo sa prostim i skromnim odelom". Ovo se ne odnosi na liturgijske ode`de, koje
treba da su lepe i ukra{ene, jer odslikavaju lepotu Carstva Nebeskog, kojemu se u Sv. Liturgiji
priop{tavamo.
94
(Da se prino{eno gro`|e ne dodaje prino{ewu Beskrvne @rtve)
Po{to smo doznali da se u raznim Crkvama prinosi na ‘rtvenik, po
nekom nastalom obi~aju, gro‘|e, a sve{tenoslu‘iteqi, po{to isto
pridodaju Beskrvnoj @rtvi prino{ewa (=Pri~e{}a), tako oboje zajedno
razdaju narodu, – nalazimo (i nare|ujemo) da vi{e niko od sve{tenikâ to
ne ~ini, nego da narodu, na o‘ivotvorewe i opro{taj grehova, razdaje
samo Prinos (=Pri~e{}e). Smatraju}i, pak, sve{tenici prino{ewe gro‘|e
kao prvinu, i blagosiqaju}i ga posebno, neka razdaju onima koji ga
tra‘e radi blagodarewa Davaocu plodova, kojima se tela na{a, po
bo‘anskoj odredbi, hrane i rastu. Ako, pak, neki klirik u~ini mimo ove
naredbe, neka bude svrgnut.224 (Ap.3-4; Trul.32; Kartag.37)
(Da se Sv. Evharistija na `rtveniku prinosi na {te srce)
Kanon Kartagenskih (Otaca - kanon 41) nala‘e "da se Svetiwe @rtvenika
ne svr{avaju nego (samo) od qudi koji nisu ni{ta jeli (tj. na {te srce),
izuzev{i jedino dan u godini kad se Ve~era Gospodwa svr{ava" (=Veliki
êtvrtak uve~e). Mo‘da su se takvim snisho|ewem (tomýtÊ oÕkonom×a-) ti
Bo‘anski Oci tada poslu‘ili zbog nekih razloga korisnih za Crkvu u
onim mestima. Po{to nas, pak, ni{ta ne prinu|uje da napustimo ta~nost
(tÁn ¡kribeian), to, slede}i Apostolskim i Ota~kim predawima,
odre|ujemo "da ne treba ni u ~etvrtak (Veliki) posledwe nedeqe
êtrdesetnice razre{avati (post), i time be{~astiti celu
225
êtrdesetnicu"(Laodikijski 50). (Ap.69; Trul.89; Laod. 49–52; Kartag.41,47; Dinis.Alek. 1; Tim. Aleks.16)
(Supruzi koji su se dobrovoqno zarekli na bezbra~nost – da ne ìve zajedno)
@ele}i da se sve ~ini za izgra|ivawe Crkve (1Kor.14, 26), zakqu~ili smo
da shishodimo () i onim sve{tenicima koji su u Crkvama kod
varvarâ, tako da, ako smatraju da moraju postupati preko Apostolskog
kanona – koji nare|uje da se "pod izgovorom pobo‘nosti ne progawa (svoja)
‘ena"(kanon 5) – i ~initi vi{e no {to je odre|eno, te usled toga,
dogovoriv{i se sa svojim ‘enama, uzdr‘avaju se od uzajamnoga op{tewa,
odre|ujemo da oni ni na koji na~in vi{e ne ‘ive zajedno sa wima
(=‘enama), tako da nam time pru‘e potpuni dokaz svoga obe}awa. A pritom
im ovo dopu{tamo ne radi ~ega drugoga, nego zbog wihovog malodu{nog
shvatawa i otu|enih i neutvr|enih obi~aja.226
(Ap. 5; I Vas.3; Trul.12,13,48; Gangr.1,4,9,10; Kartag./3/,4,/33/)
224
Nije poznato gde je ovaj ~udni obi~aj postojao, ali, ovog spomena ovde, nije drugde zabeleèn.
Apostolski 3. i 4. kanon govore o dono{ewu prvina ìta i gro`|a u Crkvu radi (ne pri~e{}a nego)
blagosiqawa i razdavawa (kod nas tek na Preobraèwe), a ostale prvine plodova, ne unose se u Crkvu, nego se daju
episkopu, kliru i narodu.
225
Kanon je sastavqen od 41. Kartagenskog (po~etak) i dopuwen ispravkom unetom iz 50. kanona
Laodikijskog. Prema sholiji u jednom rkps., Kartagenski Oci su onako bili odredili
kao uspomenu na doga|aj kad je Gospod sa Aposotlima prvo jeo judejsku Pashu, pa onda svr{io Sv.
Evharistiju Novog Zaveta, te tako Apostoli nisu na {te srce primili Tajnu Ve~eru (PG 137,607nota).
226
Kanon je ovaj donet po ikonomiji (=snoshodqivosti) u odnosu na jasan 5. kanon Apostolski, koji ne
95
(Bez dozvole episkopa ne liturgisati u privatnim bogomoqama)
Klirici koji slu‘e Liturgiju [ili kr{tavaju¹ u bogomoqama {to se
nalaze po ku}ama, odre|ujemo da to ~ine sa odobrewem mesnog episkopa;
prema tome, koji klirik ne bude ovo tako dr‘ao, neka bude svrgnut.227 (Ap.31;
IV Vas.18; Trul.59; VII Vas.7,10; Gangr.6; Antioh.5; Laod.58; Prvodr.12-15; Kartag.10)
228
(Da u Beskrvnu @rtvu treba dodavati vodu u vino, /a ne kao u Jermeniji/)
Po{to smo doznali da u Jermenskoj zemqi oni koji svr{avaju
Beskrvnu @rtvu na svetoj Trpezi prinose samo vino, ne dodaju}i mu
vodu, isti~u}i (predase) u~iteqa Crkve, Jovana Zlatousta, koji, u
tuma~ewu Jevan|eqa Matejevog (Omilija 82,2), ka‘e ovo: „Za{to Gospod,
vaskrsnuv{i, nije pio vodu, nego vino?‚ – ~upaju}i (time) iz korena drugu
zlu jeres. Jer imaju neki koji su upotrebqavali vodu u (Svetim) Tajnama,
zato pokazuje (Gospod) da i kada je Tajne predao, vino je predao (Mt.26,29), i
kada je, posle vaskrsewa, bez Tajni prostu trpezu (Apostolima) predlo‘io
(Mr.16,14; Lk.24,30; Jn.21,12-15), upotrebio je vino od roda vinogradskoga, a vinograd
ra|a vino a ne vodu‚. Odavde (Jermeni) smatraju da je ovaj U~iteq (Crkve)

poricao upotrebu vode u Svetoj @rtvi.
Zato, da ne bi oni i od sada (nadaqe) ostali u neznawu, izla‘emo
pravoslavnu misao toga Oca. Postojala je stara zla jeres idroparastatâ,
koji su u svojoj ‘rtvi upotrebqavali umesto vina samu vodu.
Oprovrgavaju}i bezakono u~ewe takve jeresi, i pokazuju}i da oni time
idu nasuprot Apostolskom Predawu, izloìo je ovaj Bogonosni Otac
(Zlatoust) napred spomenutu re~. Jer on je i svojoj Crkvi (=Antiohiji i
Carigradu), gde mu je bilo povereno pastirsko rukovo|ewe, predao (= u Sv.
Liturgiji) da se voda me{a sa vinom kada treba prinositi Beskrvnu @rtvu,
pokazuju}i sjediwewe krvi i vode koja je istekla iz pre~istoga rebra
Iskupiteqa na{eg i Spasa Hrista Boga, koja se izlila za o‘ivotvorewe
svega sveta i iskupqewe grehovâ. I u svakoj Crkvi, gde su prosijali
duhovni Svetilnici (= Sv. Oci), ovaj se bogopredani poredak dr‘i. Jer i
dopu{ta da sve{tenici otpu{taju zakonite supruge (kako ~ine na Zapadu, o ~emu v. daqe kanon..., koji }e to osuditi).
Ovo pokazuje da Sv. Oci imaju slobodu da i konkretne i jasne Sv. Kanone snishode}i suspenduju za odre|ene
prilike - "sve ~ine}i radi izgra|ivawa Crkve (1Kor.14, 26)", kako sami kaù. Valsamon zapaà da se u wegovo
vreme ovaj kanon nije primewivan u Rusiji i Alaniji, smatranim tada od Vizantinaca za "varvarske strane".
Tako|e veli da nije pravedno prinu|ivati ène da se razdvajaju od svojih supruga (sve{tenika ili laika),
shodno 5. Apostolskom, i Justinijanovoj Noveli, koji to ne dozvoqavaju.
227
Ve}ina rkpsa nemaju [ili kr{tavaju¹, mo`da zato {to daqe kanon 59. posebno govori o kr{tewu u
bogomoqama.
228
Ovaj kanon, koji se odnosi na novouvedenu liturgijsku praksu Crkve u Jermeniji (protivnu i 37. kanonu
Kartagenskom, koji je daqe citiran) , donet je na Trulskom Saboru zato {to je neku godinu pre wega Vizantija (car
Konstantin IV Pogonat: 668-685) uspela da povrati deo Jermenije od Arapa i car Justinijan II Rinotmit (685-695)
je nastojao da do|e do ujediwewa Jermena sa Pravoslavnom Crkvom. Godine 690. bio je susret jermenskog
katolikosa Sahaka i wegovih 5 episkopa sa Crkvenim prestavnicima Carigrada, kada je potpisan jedan
protokol sjediwewa.... Da napomenemo da je jo{ Sv. Vasilije Kapadokijski (odakle je Jermenija i primila
Hri{}anstgvo) ispravqao pojedine nepravilne obi~aje u Crkavam u Jermeniji (Pismo 99,4, iz 372.g.:"Dao sam
im i obrasce /=kanone/ za ono {to su u Jermeniji nepa`wom protivzakonito ~inili, da se pa`qivo
staraju o wima"). - Jeres Idroparastatâ je, po Sv. Epifaniju (Panarion, 46) uveo Tatijan Asiriac (kraj 2. veka)
kao krajwi enkratit (asketizam koji je prezirao brak, vino itd.)), koji je zabranio upotrebu vina, nego samo vode,
u Sv. Liturgiji.
96
Jakov, brat po telu Hrista Boga na{eg, kome je prvome poveren presto
Crkve Jerusalimske, i Vasilije, Arhiepiskop Crkve Kesarijske, kojega
se slava pronela po svoj vaseqeni, koji su nam pismeno predali
Tajanstveno Sve{tenodejstvo (= Sv. Evharistiju), predali su (nam) da se u
Bo‘anstvenoj Liturgiji Sveti Putir ispuwuje (= svr{ava) vodom i
vinom. I u Kartageni okupqeni Sveti Oci (kanon 37) tako su izri~ito
spomenuli: "da se u Svetim Tajnama ni{ta drugo nego telo i krv
Gospodwa prinosi, kao {to je i sâm Gospod predao, to jest hleb i vino
pome{ano sa vodom".
Ako, dakle, neki episkop ili prezviter, ne ~ini po predanome od
Apostolâ poretku, te vodu sa vinom pome{av{i tako prinosi Pre~istu
@rtvu, neka bude svrgne, jer nepotpuno objavquje Tajnu i uvodi nova~ewa
u ono {to je predano. (Ap.3-4; Trul.81; Kartag.37)
(Judejski je obi~aj da se samo sve{teni~ki rod prima u klir, kao u
Jermeniji)229
Po{to smo doznali da se u Jermenskoj zemqi primaju u klir samo oni
koji su iz sve{teni~kog roda, ~ime tako postupaju}i slede judejskim
obi~ajima, a neke od wih i bez postri‘ewa postavqaju za sve{tenopojce
i ~ita~e bo‘anskog zakona, re{ismo da od sada oni koji ho}e nekog da
uzvedu u klir ne smeju gledati na rod (=poreklo) postavqanoga, nego da
ispituju da li su, shodno iznetim u Svetim Kanonima uslovima, dostojni
da se postavqaju u klir, i wih neka proizvode u crkvenu slu‘bu, bilo da
jesu ili nisu od predaka sve{tenika. Ali i ne treba dopu{tati nikome
da, po poretku postavqanih u klir, narodu sa amvona ~ita bo‘anstvene
re~i (Sv. Pisma), ako doti~ni nije primio sve{teno postri‘ewe i
kanonski dobio blagoslov od svoga pastira. Ako se ko se zate~e da postupa
protiv propisanoga, neka bude odlu~en. (Ap.76; VII Vas.14; Laodik.15)
(O zabrani kliricima i monasima zavere i grupa{ewa)230
Po{to Sve{teni Kanon (Halkidonski 18) jasno zapoveda i to da „prestup
zavere ili grupa{ewa, i spoqnim zakonima sasvim je zabraweno, tim
ve}ma je potrebno zabraniti da to bude u Bo‘joj Crkvi‚. I mi se staramo
da se to dr‘i: da, „ako se koji klirici ili monasi na|u u zaveri ili
grupa{ewu, ili da pletu zamke protiv episkopa ili suklirika, neka
(takvi) budu sasvim svgnuti iz svoga ~ina". (Ap.31; IV Vas.18; Antioh.5; Kartag.10,53; Prvodr.13-15)
229
I ovaj kanon, kao i prethodni, donet je povodom obi~aja koji se ustalio u Jermeniji: da, kao kod
Jevreja (samo iz Levijevog plemena), bivaju postavqani klirici samo iz sve{teni~kih familija ili srodnika
({to 76. kanon Apostolski zabrawuje); kao i obi~aj da bez episkopskog blagoslova, i postriga, bivaju pojci i
~teci. Ovo drugo sa ~tecima/pojcima je bivalo i u Pravoslavnim Crkvama, o ~emu svedo~i 14. kanon VII
Vaseqenskog, a i Valsamon potom u wegovo vreme, {to je i danas obi~aj u mnogim Pravoslavnim Crkvama,
mada danas peva~i i ~ita~i na bogosluèwima nisu klirici, nego to moè biti skoro svaki vernik koji zna
pevawe i ~itawe, naravno uz blagoslov makar mesnog sve{tenika, ili igumana u manastiru, a da episkop to ne
zabrawuje.
230
Kanon doslovno ponavqa 18. Halkidonski (v. napomenu tamo), {to zna~i da se naveveno zlo zavere i
partija{ewa ponavqalo.
97
(Da mitropolit ne prisvaja ni{ta episkopovo po smrti wegovoj)231
Ne sme niko od svih mitropolitâ da posle smrti episkopa, koji je
podru~an wegovom prestolu, uzima ili sebi prisvaja stvari wegove ili
wegove Crkve, nego neka (te stvari) budu pod nadzorom klira Crkve kojoj je
pokojnik bio predsednik, dok se ne postavi drugi episkop. Osim ako u toj
Crkvi ne ostane klirikâ, jer tada }e ih mitropolit ~uvati nepovre|ene,
i sve }e ih predati episkopu koji }e biti postavqen. (Ap.40; IV Vas.22,25; Antioh.24;
Kartag.22,26,81)
(O prvenstvu Carigradskog prestola i ~asti ostalih Patrijaraha)232
Obnavqaju}i {to je uzakoweno od sto pedeset Svetih Otaca, sabranih
u ovom bogo~uvanom i Carskom Gradu, i od {eststo trideset (Otaca)
sakupqenih u Halkidonu, odre|ujemo da Carigradski presto "u‘iva
jednake povlastice (= ravyn™ó ~ysti = jednaka prvenstva) prestolu
Staroga Rima, i da se u crkvenim stvarima veli~a kao onaj, budu}i drugi
posle wega"; za wim neka se broji presto velegrada Aleksandrinacâ,
zatim presto velegrad Antiohijacâ, i posle wega presto grada
Jerusalimqanâ. (I Vas.6,7; II Vas.2,3; IV Vas.28)
(O episkopima koji zbog varvarske najezde borave van svojih episkopija)233
Po{to su u razna vremena bivale varvarske najezde, i otuda su mnogi
gradovi bili porobqeni bezakonicima, te otuda nije bilo mogu}e da
predstojnik takvoga grada, po{to je za wega bio hirotonisan, zauzme svoj
presto i na wemu utvrdi (svoje) sve{teni~ki poloàj, i tako po
ustaqenom obi~aju obavqa rukopolo‘ewa i ~ini i upravqa sve ostalo
{to pripada episkopu; mi, ~uvaju}i ~ast i po{tovawe sve{tenstva i
‘ele}i da ni na koji na~in neznabo‘a~ka obest ne biva na {tetu
crkvenim pravima, ustanovismo da tako hirotonisani i zbog spomenutog
231
Ovaj kanon ponavqa i dopuwuje 22. Halkidonski (v. tamo napomenu). Valsamon navodi op{irnu carsku
naredbu Manojla Komnena (1143-80.g.) o tome, i kako je i gra|anskim vlastima lokalnih despota to isto
zabraweno.
232
Ovaj Trulski kanon ponavqa kanone 6-7 Nikejski, 2-3. Carigradski i 28. Halkidonski, ovaj posledwi
(kojeg delom citira doslovno) verovatno zato {to na Zapadu, posle pape Lava I, jo{ nije bio prihva}en (v. tamo
sve 3 napomene). Ali, postoji i verovatno}a da je ovim kanonom trebao da bude uspokojen Carigradski
Patrijarh zato {to }e zatim, kanonom 39, wemu biti uzeta Kizi~ka mitropolija i pripojena Kiparskoj u
Novom Justinijanupoqu (v. kanon 39).
233
U ovom kanonu nije u pitawe nehtewe episkopa da ide u svoj grad za koji je izabran ({to 17. kanon
Antiohijski strogo ka`wava; kanon 18. Antiohijski je ne{to izme|u 17. i ovog Trulskog), nego je po sredi nu`da
varvarske najezde i izbegli{tva, kakav }e biti slu~aj naveden daqe u 39. kanonu (za koga je ovaj 37. kanon
donet kao priprema). - Paradoksom istorije takvo je stawe danas na Kipru, po~ev od turske invazije 1974.g. na
severni deo ostrva do danas: dvojica izbeglih episkopa, sa svojim izbeglim klirom i narodom, sme{teni su
na slobodnu teritoriju ju`nog Kipra (Ep. Kirinijski u grad Nikoziju, sa sedi{tem u jednom krilu Kiparske
Arhiepiskopije, i Ep. Morfski sme{ten je u malobrojnim preostalim slobodnim selima svoje eparhije); oni
odatle upravqaju svojim narodom,koji se vodi po posebnim parohijama; oni i sve{tenici wima obavqaju sve
Svete Tajne, samostalno bivaju hirotonije, i svi drugi crkveno-upravni poslovi, kao i vo|ewe posebnih
mati~nih kwiga wihovog naroda.
98
uzroka ne uvedeni u svoje prestole episkopi, sa~uvaju svoj polo‘aj, tako

da kanonski obavqaju rukopolo‘ewa raznih klirika, i da se koriste
vla{}u mesta episkopa (= namhstió vlastiü) po svome pravu,
i da bude siguran i zakonit svaki od wih proishode}i upravni ~in. Jer
po{to je nu‘da vremena ograni~ila ta~nost dr‘awe prava, ne}e se (time)
stesniti pravilo ikonomije.234 (Ap.36; I Vas.16; III Vas.9; IV Vas.6,29; Ankir.18; Antioh.17-18; Kiril
Aleks.1,2,3)
(Da u novim gradovima crkveni poredak sleduje gra|anskom)
Kanon postavqen Oci na{i i mi dr‘imo, koji ovako zapoveda: "Ako je
carskom vla{}u osnovan novi grad, ili }e se osnovati, neka dr‘avnim i
gra|anskim obrascima (=formama, oblicima) sledi i poredak crkvenih
stvari (i poslova)".235 (I
Vas.4,6,7; II Vas.3; IV Vas.17,28)
(O Kuparskom episkopu /tj. o episkopu Novog Justinijanupolisa/)236
234
Posledwa re~enica ovog kanona: "Jer po{to je nu‘da vremena ograni~ila ta~nost, ne}e se (time)
stesniti pravilo ikonomije"
(    )
mogla bi se prevesti i sa: "Jer nu‘da vremena, koja ograni~ava/spre~ava ta~no dr‘awe/o~uvawe prava, ne sme
su‘avati granice uprave", kako je preveo Mila{. Me|utim, smatramo da je ovde iskazan i jedna {iri
princip odnosa akrivije i ikonomije: Ako nu`da spre~ava punu primenu akrivije - time se ne}e
ograni~iti ili stesniti primena ikonomije. Jer je bitno da se ostvaruje ono {to su Oci prethodno naglasili
u kanonu: "~uvaju}i ~ast i ugled sve{tenstva, ‘elimo da ninakoji na~in neznabo‘a~ka obest ne biva na {tetu
Crkvenim pravima". To jest: nametnuta nevoqa ne treba da ometa Crkvenu spasonosnu delatnost i kanonski
poredak, koja se ostvaruje primenom ikonomije. (Umesno je ovde navesti mi{qewe sastavqa~a Pidaliona:
"Presto (episkopski) se naziva ne prosto naseqe, nego onaj grad koji je naseqen hri{}anima i kliricima.
Otuda, oni koji se rukopolaù na ime nekih gradova koji su prazni od hri{}ana i klirika, oni, po{to nisu
predstojateqi nikakve puno}e vernika i klirika, smatraju se da su rukopoloèni odre{eno /=bez
nazna~ewa/, shodno papisti~kom idolotvorstvu (tzv) Isto~nih Patrijaraha, {to je suprotno 6. kanonu IV
Vaseqenskog Sabora. Zato takvi ne treba da budu po{tovani predsedateqstvom Episkopa. Jer ciq toga nije
starawe o narodu, nego ~astoqubae i koristoqubqe... Druga je stvar ako se rukopolaù arhijereji za Isto~ne
Crkve, one koje imaju hri{}ane i klirike, pa su zauzete od varvara, kako veli i ovaj kanon. Jer je
neprili~no da pastir bude bez stada i episkop bez episkopije". - Ovo, naravno, dodajemo mi, otvara pitawe
titularnih episkopa, ali to pravoslavne Isto~ne Patrijar{ije ~ine ne pristaju}i da su te episkopije
zauvek izgubqene, i smatraju}i stawe privremenim, makar trajalo i vi{e vekova).
235
Biva da car osnuje novi grad, kako je re~eno i u 17. kanonu Halkidonskom, koga ovaj kanon delom
ponavqa (v. tamo napomenu), pa teritorija tog novog grada zauzima deo neke episkopije ili mitropolije, tada
treba ili po{tovati prava dotada{weg episkopa/mitropolita (v. kanon 12. Halkidonski i napomenu tamo), ili,
ako je car taj novi grad ozna~io samostalnim, onda treba stvarati novu episkopiju/mitropoliju i birati
novog episkopa/mitropolita za wu. Ovaj kanon, prilago|uju}i crkvenu organizaciju novoj dràvno-
gra|anskoj (ne uvek, jer v. 12. kanon Halkidonski), ustvari priprema teren za slede}i 39. kanon, koji govori o
osnivawu grada Novog Justinijanupoqa, kome }e biti podre|ena dotada{wa mitropolija Kizi~ka, koja je u
blizini novoosnovanog grada.
236
Kanon je sro~en mudro, diplomatski, i predstavqa presedan u istoriji. Podloga mu je doga|aj
preseqewa Arhiepiskopa Konstandijskog-Kiparskog, sa izvesnim brojem episkopa i naroda (sigurno to nije
bila ve}ina episkopa i naroda, niti kanon to kaè, mada je u ta vremena bilo i drugih delimi~nih preseqavawa Kiprana i
dr. naroda, a i arapski kalifat je preseqavao Kiprane na Istok), u oblast Kizika na maloazijskoj obali Mramornog
mora, u novoosnovani grad Justinijanupolis (tu je ve} bilo naseqe Artaki, danas turski Erdek, u zalivu isto~nije od
Dardanela prema Carigradu). Razlog preseqewa kanon isti~e "zbog varvarskih najezdâ i da se oslobodi paganskog
ropstva i ~isto se pot~ini skiptru hri{}anske dr‘ave", te da je preseqewe bilo "i trudom hristoqubivog i
blago~estivog cara"(Justinijana Novog, kako je on sebe zvao: 685-695). Poznato je da je ovaj car imao ugovor sa
Arapima (689, sa kalifom Avimelehom=Abdel Malik: 685-705) i da je, po Teofanu Hronografu (to je godina 690/91),
isti uskoro raskinuo, te da je tada "poku{ao da preseli ostrvo Kipar". Novija studija Kipranina o. Pavla
(Englezakis,  1990; i na engleskom) na osnovu toga i dr. nastoji da pokaè da je
car hteo da preseqewem Kiprana (ina~e je preseqavao stanovni{tvo), osim verov. obezbe|ewa Kiprana od nove
arapske opasnosti, tako|e da oja~a i odbranu Carigrada sa mora, jer su za vlade wegovog oca Konstantina IV
Arapi napadali i opsedali Carigrad, i to brodovima preko Dardanela i Helesponta, pa je zato Justinijan II
osnovao novi obezbe|eniji grad, pod svojim imenom, da mu bude predstraà od novih napada Arapa. - Neku
godinu po padu cara Justinijana (Porfirogenit, O upravi...47, kaè: 699.g.), Kiprani su se vratili na svoje ostrvo,
a pri novom carevawu Justinijana II (705-711, sada Rinotmita) on nije vi{e spomiwao Novi Justinijanupoq,
99
Po{to se brat i saslu‘iteq na{ Jovan, predsednik (=Arhiepiskop)

ostrva Kipra, zajedno sa svojim narodom, preselio sa re~enoga ostrva u
oblast Helesponta (=Mramornog mora), promislom ~ovekoqubivoga Boga i
trudom hristoqubivog i blago~estivog cara na{ega (Justinijana Novog: 685-695),
zbog varvarskih najezdâ i da se oslobodi paganskog (tu|inskog) ropstva i
~isto se pot~ini skiptru hri{}anske dr‘ave, odlu~ujemo da se
nepromenqivo (¡kainotæmhta) o~uvaju povlastice darovane od Bogonosnih
Otaca, sabranih ranije u Efesu (431.g. - kanon 8), prestolu gorepomenutoga
~oveka (=Arhiepiskopa Kiparskog), te da novi Justinijanopoq ima prava grada
Konstantije,237 i da u wemu postavqani bogoqubqeni episkop predsedava
svima u Helespontskoj oblasti, i da ga hirotoni{u (=izabiraju i postavqaju)
wegovi episkopi, po starome obi~aju. Jer su Bogonosni Oci na{i
utvrdili da se ~uvaju obi~aji u svakoj Crkvi. A episkop Kizi~koga
grada da bude pot~iwen predstojniku spomenutog Justinijanupoqa, po
primeru svih ostalih episkopa koji su pod re~enim bogoqubqenim
predstojnikom Jovanom, od koga }e, kad nastane potreba, biti postavqen
(=hirotonisan) i episkop samoga Kizi~koga grada.
(Ap.34; I Vas.6,7; II Vas.2,3; III Vas.8; IV Vas.28; Trul.36,37; Antioh.9)
ŠO monasima i monahiwama - kanoni 40 - 49¹
(Da se ne pristupa mona{kom ìvotu bez provere?)
Po{to je vrlo spasonosno priawati (koll¥-sqai) Bogu udaqavawem od
vreve ‘ivqewa (u svetu), potrebno je da ne primamo bez ispitivawa i pre
vremena one koji izabiraju mona{ki ‘ivot, nego da i u ovome ~uvamo
predano nam pravilo Otaca, tako da zavet ‘ivqewa po
Bogu tada treba primati posle punog razvi}a
razuma, kao ve} siguran i nastao od znawa i rasu|ivawa.
Neka, dakle, onaj koji ‘eli da ponese mona{ki jaram nije mla|i od
deset godina, a da predstojateq (= episkop Crkve) ima u tome proveru: ako
smatra korisnijim da mu se vreme produ‘i pre uvo|ewa i ustaqewa u
mona{ki ‘ivot. Jer, mada Veliki Vasilije u svojim svetim kanonima
(kanon 18) uzakowuje da ona, koja dobrovoqno sebe posve}uje Gospodu i qubi
devi~anstvo, ubraja se u red devstvenicâ u sedamnaestoj godini, mi pak,
sleduju}i obrascu za udovice i |akonise, pomenuto doba smo analogno
postavili za one koji izabiraju mona{ki ‘ivot. Jer kod Bo‘anstvenog
nego je ~ak (706.g.) dozvolio da Kizik, kao opet samostalna mitropolija (pod Carigradom, a ne Kiprom) dobije
za episkopa/mitropolita klirika Sv. Sofije Germana, potoweg Patrijarha Carigradskog, to jest Svetog
German I Ispovednika (715-730). - Reklo bi se da je ovaj kanon samo jedna istorijsko-kanonaska epizoda.
Me|utim bra}a Kiprani ga navode kao nepokolebiv dokaz autokefalnosti svoje Crkve, a Srpskoj Crkvi je on
posluìo kao kanonski presedan: da dozvoli izbegloj posle Boq{evi~ke revolucije jerarhiji Ruske Crkve
da se, na prostoru na{e Patrijar{ije, nastani o samostalno kanonski organizuje, i nijedna od Pravoslavnih
Crkava nije SPCrkvi to zamerila.
237
Stariji rkps. imaju = Kostantinskaago grada (a ne  kako imaju
rkpsi 12.v. i Zonara, Valsamon i Aristin, i otuda Svetosavsko Zakonopravilo), a to je Kiparski grad Konstantija
(=Salamina), sedi{te Arhiepiskopa Kipra, koji sada i u novom mestu o~uvava svoja stara autokefalna prava
koja mu je potvrdio jo{ Tre}i Vaseqenski Sabor (8. kanonom). Pri povratku na Kipar (699.g.), ne{to kasnije,
pojavio se i taj raniji privremeni naziv u kiparskoj tituli: "Arhiepiskop Kipra - Nove Justinijane".
100
Apostola je napisano (1Tim.5,9) da se udovica u Crkvi postavqa od {ezdeset

godina, a Sveti Kanoni (15. Halkidonski) predado{e "da se |akonisa postavqa
od ~etrdeset godina", jer "vide{e da je Crkva blagoda}u Bo‘anskom
postala sna‘nija i naprednija", i da su verni utvr|eni i sigurni u
dr‘awu Bo‘anskih zapovesti. To i mi dobro shvativ{i, odredilo smo
sada da onome, koji }e podvige po Bogu zapo~eti, odmah dajemo blagoslov
blagodati kao neki pe~at, pobu|uju}i ga time da se dugo ne predomi{qa
i odla‘e, i jo{ ve}ma ga bodre}i na izbor dobra i utvr|ewe (u wemu).238
(I Vas.19; IV Vas.15; Trul.14; Kartag.6,44,126; Prvodr.5; Vasil. Vel.18)
Kanon
(O onima koji èle biti zátvornici)
Koji u gradovima ili selima ‘ele da se udaqe u samozátvore
(¶gkle×straij), i usamqeni paze na sebe (radi usavr{avawa), treba najprije da
stupe u manastir i obu~avavaju se anahoretskom (=usamqeni~kom) ‘ivqewu,
i za vreme tri godine pot~iwavaju se u strahu Bo‘jem stare{ini
manastira, i u svemu kako prili~i ispuwavaju poslu{nost; i tako,
ispoqavaju}i (svoje) raspolo‘ewe za takav ‘ivot, da li ga od sveg srca
dobrovoqno prihvataju, ispitiva}e se od mesnog predstojnika (=episkopa).
Zatim }e tako jo{ jednu godinu istrajno provesti izvan (tog) samozatvora,
da se jo{ jasnije poka‘e ciq wihov. Jer }e (tek) tada pru‘iti puno
uverewe da ne love ta{tu slavu, nego da radi istinskog dobra tra‘e
takvo (molitveno) tihovawe (thn Àsuc×an).239 Po ispuwewu tolikog vremena,
ako ustraju u istom raspolo‘ewu, neka se samozatvore, i da vi{e ne mogu
izilaziti kad ho}e iz takve samo}e, osim radi op{te koristi i pomo}i,
ili ih druga prete}a smr}u nu‘da na to prisili, i tada sa blagoslovom
mesnog episkopa. Koji pak bez navedenih razloga poku{aju iza}i iz
svojih obitali{ta, neka najpre budu nevoqno zatvoreni u re~eni zatvor,
a onda postovima i drugim strogim merama  le~iti ih,
znaju}i, shodno napisanom, da: "Niko ko stavi ruku svoju na plug, pa se
okre}e nazad, nije pripravan za Carstvo Nebesko"(Lk.9,62).240
(IV Vas.4; Prvodr.4)
(Da takozvani pustiwaci sa velikom kosom da ne borave u gradu) 
238
Deset slede}ih kanon Sabor je posvetio mona{tvu (kanoni 40-49). Ovaj kanon ~ini veliku ikonomiju (=
snisho|ewe) dozvoqavaju}i deãcima od 10 godina stupawe u manastir, mada citira Sv. Vasilija (kanon 18), koji
kaè da se devojci moè dopustiti stupawe u manastir u 16-17. godina. Ipak je kanon ostavio razsu|ivawu
episkopa da on proceni da li je za kandidata boqe to ili zrelije doba. Manastiru, ina~e, kroz vekove, do
danas, imali rastegqivu praksu primawa manastitrskih |aka, dok sa samim mona{ewem nisu ùrili
(obi~no oko 18-20 godina). Mo`da je ova odluka Trulskog Sabora u~inila da se otada mona{tvo po~elo naglo
mnoìti, {to su, kroz neku deceniju, carevi ikonoborci nastojali da spre~e i skoro ukinu.
239
Izraz isihija (m¢lqani«) prevodimo, po o. Justinu ]elijskom, kao molitveno tihovawe. Ovaj kanon je,
uz ostalo, dokaz da je isihazam u Pravoslavqu praktikovan davno pre Svetogorskih i Balkanskih isihasta.
240
Zatvorni{tvo je veliki podvig samoodricawa, i zato se lako ne dozvoqava neiskusnom monahu. "Sveti
Oci su smatrali za pogre{no da neki iz svetskog ìvota (odmah) stupe u anahoretski na~in ìvota i da se be
zatvaraju u malene ku}ice i sami sebi budu u~iteqi" (Zonara). - U Sv. Gori je bio slu~aj, kada se jedan
zatvornik vratio u manastir, da mu je, veli, najteè padalo {to su ga bratija prezirala zato {to se na svoju
voqu odvojio od wih pa nije izdrào. Nisu ga prisiqavali na neke stroge mere, samo su ga smatrali za
neozbiqnog.
101
Za takozvane pustiwake, koji u crnim haqinama i velikom kosom na

glavi, obilaze gradove i me{aju se sa lai~kim qudima i ‘enama, i svoj
zavet sramote, odre|ujemo da se takvi, ako ho}e, po{to ostrigu kosu i
prihvate izgled (= obli~je) ostalih monaha, smeste u manastir i
me|u bratiju uvrste; ako li to ne}e, treba ih sasvim izagnati iz gradova,
i da ‘ive u pustiwama, od kojih su sebi i nazvawe smislili.241
(IV Vas.4; Prvodr.4)
(Da se u mona{ki red prima svako ko je u makakav greh pao)242
Mo‘e svaki hri{}anin da izabere podvi‘ni~ki ‘ivot i,
odlo‘iv{i mnogoburnu gu`vu ‘ivotnih stvari, stupi u manastir i po
mona{kom obli~ju postriè se, bilo u koji greh da je zapao. Jer
Spasiteq Bog na{ re~e: "Koji dolazi Meni, ne}u ga isterati napoqe" (Jn.6,37).
Po{to nam pak mona{ko ‘ivqewe (=) izobra‘ava
‘ivot u pokajawu, mi odobravamo onome koji mu se iskreno predaje, i
nikakav mu na~in (dotada{weg ìvota) ne mo‘e spre~iti da ispuni svoju
nameru. (IV Vas.4; Prvodr.2,4)
(O monahu koji padne u blud ili se oèni)
Monah koji se uhvati u bludu, ili uzme ‘enu radi bra~noga op{tewa
i su‘ivota, podvrgnu}e se, po kanonima, epitimijama za bludo~ince.243 (IV
Vas.16; Ankir.19; Vasil. Vel. 6,18-20,60)
(Da se budu}e monahiwe ne uvode u manastir u ukrasnoj ode}i)
Po{to smo doznali da u nekim ‘enskim manastirima, kada privode
da one koje }e se udostojiti tog sve{tenog obraza (=na~ina ‘ivota), najpre su
od privodilaca (=roditeqa) bivaju obu~ene u svilene i druge svakovrsne
haqine, pa jo{ i ukra{ene zlatom i dragim kamewem, i onda sa tako
pristupaju}ih oltaru svla~e svu tu bogatu ode}u, te odmah biva nad wima
241
Valsamon opisuje takve u wegovo vreme: "Mnoge varalice naroda ) obilaze gradove u crnom i
s dugom kosom, glume}i post i neumivawe, varaju prostiji svet, i tako ruè mona{ko zvawe. Neki od wih
druè se s laicima i ènamaa, i na raskr{}ima stvaraju galamu svojim |avoimanim u~ewima, toboè se mole
za narod i propovedaju pokajawe; drugi pak takvi govore da im je Bog rekao da iza|u iz pustiwe u gradove da
bi proricali budu}e doga|aje, i bestidno prostijim qudima obe}avaju neka dobra radi svoje koristi i
dobiti". - Koliko sve ovo li~i na neke dana{we "psevdozilote" i "psevdosvetogorce", koji bazaju po
pravoslavnim zemqama "spasavaju}i Pravoslavqe" i stvaraju}i razdore i sekte u prostom narodu!
242
Mona{tvo je zaista kao raj otvoren i za razbojnike i sve ìvotne brodolomce. Se}amo se Ave Justina,
kad mu je jedan ~ovek iz Beograda rekao da bi voleo da bude monah, ali je mnogo gre{an, a on }e mu na to
odgovoriti: "Pa mi smo svi ovde sve sami razbojnik i propalica! Ali je na{a nada {to je razbojnik prvi
u{ao u Raj". "Veli~ina i mno{tvo greha ne treba da stvara bezna|e pokajawa kod onih koji gledaju na
Boànsko ~ovekoqubqe", veli Zonara.
243
Po sebi se razume da je blud monaha, i kad ne bude uhva}en, tako|e greh, ali kanon ukazuje na
obelodawewe tajnog greha. Razni kanoni daju razne epitimije za ove grehove (v.kanone navedene ispod). Sv
Vasilije (kanon 60) odre|uje 7 godina, a 16. kanon IV Vaseqenskog odre|uje odlu~ewe od Pri~e{}a, ali ostavqa
episkopu da pokazuje ~ovekoqubqe, {to je i najpodesnije i najboqe, jer episkop moè da sagleda duhovno
stawe pokajnika, dok sam broj godina epitimije nije presudan. Za nas gre{nike navodimo ovde ~ovekoqubivo
mi{qewe Sv. Isidora Pelusiota: "Snishodqiv }e s pravom imati ~ovekoqubivij mi{qewe od vrlo pravednog
i ta~nog (). Jer wemu prili~i ve}ma od pravednog da se koristi ~ovekoqubqem"(Pismo 1222 Paladiju
ipo|akonu).
102
blagosiqawe (mona{ke) shime i obla~e ih u crno odelo, - odre|ujemo da to

od sada toga vi{e ne biva. Jer nije prili~no da ona koja je svojom voqom
odbacila svako ‘ivotno uga|awe, i zavolela ‘ivot po Bogu
(= «je po Bozh jiti«), i utvrdila se u tom (ìvotu)
nepokolebqivim mislima, i tako manastiru pristupila, da se opet time
potse}a na propadqivi i prolazni svet, koji je ve} zaboravila, i time
dovede u sumwu (svoj poziv) i du{u uzbuni, poput talasa koji zapquskuju i
svukud talasaju, tako da nekad ni suzu ve} ne prolije, niti }e telom
pokazati skru{enost u srcu; nego ako, po obi~aju, i padne neka suza,
gledaoci pomisle da ona nije potekla zbog raspolo‘ewa za podvi‘ni~ki
trud, nego ve}ma {to ostavqa svet i ono {to je u svetu.244
(Kartag.126)
(Da primqene u manastir (monahiwe) ne izlaze van bez velike nu`de)
One koje su izbrale podvi‘ni~ki ‘ivot i u manastir upisane,
nikako da ne izilaze (iz manastira). Ako ih pak neka neotkloniva nu‘da
na to natera, neka to ~ine sa blagoslovom i dozvolom predstojnice
(=igumanije), no i tada ne same za sebe, nego, po zapovesti igumanije, sa
nekom starijom ili od prvih u manastiru. Nikako nije dozvoqeno da
no}evaju van manastira. Tako|e i mu{karci koji provode mona{ki
‘ivot, da i oni izlaze (iz manastira) po hitnoj potrebi, sa blagoslovom
onoga kome je povereno igumanstvo. Tako da koji prestupaju sada od nas
odre|eno pravilo, bilo mu{karci bilo ‘ene, neka podlegnu
odgovaraju}im epitimijama.245 (Trul.47)
(Da ni mu{karac u ènskom, ni ènsko u mu{kom manastiru ne spava)
Ni ‘ena u mu{kom manastiru, ni ~ovek u ‘enskom da ne spava. Jer
verni trebaju biti slobodni od svakog spoticawa i sablazni, i da svoj
‘ivot upravqaju "blagoobrazno i ugodno Gospodu"(1Kor.7,35). A koji ovo
246
u~ini, bio klirik bilo laik, neka bude odlu~en.
(VII Vas.18,20,22)
244
Valsamoo navodi da je i u wegovo vreme (12. vek) jo{ uvek negde bivao taj obi~aj pun ta{tine, i da su
devojke dovo|ene ~ak u svadbenom ruhu! Smatra da je to ~iweno zato {to nije bilo nikakve kazne za takvo
pona{awe u manastiru, te da episkop po naho|ewu treba to da ka`wava, iako kanon nije odredio neku
epitimiju.
245
Vi{e kanona odre|uje da monasi/monahiwe, bez velike potrebe, ne izlaze iz svojih manastira.
Valsamon prime}uje da kanon ne kaè da monasi ne mogu no}evati van manastira, ili ne mogu po potrebi
iza}i sami (bez pratwe), nego to kaè samo za monahiwe. Zonara dodaje: da odgovaraju}e epitimije odre|uje
iguman/igumanija. - Naàlost, danas se ovaj kanon slabo ili nikako drì po manastirima, i to treba da se
zapitaju oni "revniteqi" Sv. Kanonâ, koji ovakve i wima sli~ne kanone (v. npr. slede}i 47. kanon) li~no ili
grupno ignori{u
246
I ovaj Sv. Kanon malo se ili nimalo drì u SPC i nekim drugim Crkvama (mada, Bogu hvala, nema
skandala). Kao mestobqustiteq @i~ke eparhije uputio sam (na Veliki Utorak 2003) zvani~no pismo svima
Manastirima te eparhije sa zahtevom: "da preispitate svoju vernost kanonskom i mona{kom Predawu na{e
Svete Pravoslavne Crkve. Jer Sv. Predawe izri~ito zabrawuje me{ovite Manastire". Nadaqe je citiran
ovaj kanon i ukazan i 18. kanon VII Vaseqenskog Sabora, a pismo zavr{eno re~ima: "Molim Vas, dakle, da se
saobrazite kanonskom i mona{kom poretku vekovnog Pravoslavnog Crkvenog i Mona{kog Sv. Predawa".
Ovaj akt je dostavqen i Sv. Arhijerejskom Saboru (maja 2003) i Sv. Sabor je odlu~io da ga uputi svima
manastirima po na{oj Patrijar{iji.
103
(Da èna rukopolaganog episkopa, razvedena po zajedni~kom dogovoru, stupi u
manastir) 
@ena (izabranoga i) uzvo|enoga na episkopsko dostojanstvo, po{to se
prethodno zajedni~kom saglasno{}u razdvojila od svoga mu‘a, neka
posle episkopske hirotonije nad wim, stupi u manastir podignut daleko
od episkopova obitavawa, i neka od episkopa dobija starawe (=
izdr‘avawe). Ako li se poka‘e dostojna, neka se uzvede i u dostojanstvo
|akonise.247 (Ap.5,51; I Vas.3; IV Vas.15; Trul.12,30;
Kartag.3,4,25,70)
(Da jednom posve}eni manastiri ne bivaju svetovna obitali{ta)
Obnavqaju}i i ovaj sveti kanon (Halkidonski 24), odre|ujemo da "jednom
posve}eni manastiri po voqe episkopa, neka zauvek ostaju manastiri, i
stvari (=dobra) koje wima pripadaju neka budu sa~uvane, i vi{e ne mogu
postati svetska obitali{ta", niti bilo ko sme izdavati ih svetovnim
qudima, nego ako se to do sada i doga|alo, nare|ujemo da to nikako ne
va‘i. "A koji se od sada usude da to ~ine, neka podlegnu epitimijama po
kanonima".248 (IV Vas.4,24; VII Vas.13)
Kanon
ŠO l a i c i m a - kanoni 5051/?/¹
(Da se klirici ili laici na bave kockom) 
Da niko od sviju, bilo od laikâ, bilo klirikâ, ne igra od sada kocke;
ako se neko zate~e da to ~ini, ako je klirik neka bude svrgnut, a ako je
laik neka bude odlu~en.249
(Apostolski 4243)
(Zabrana gledawa cirkuza, i lova, i igara na sceni) 
247
Apostolski 5. kanon veli da episkop ne izgoni svoju ènu "pod izgovorom pobo`nosti". Trulski pak
12. kanon ustanovquje da ubudu}e episkopi ìve bezbra~no (v. napomenu tamo). Ovim kanonom se ukazuje kako
izabrani za episkopa treba da se dogovorno rastavi sa svojom suprugom, tj., kao {to Zonara razlo`no
prime}uje: kanon ne èli da se èna preko svoje voqe razdvoji od muà izbranoga za episkopa, te zato
nagla{ava "po zajedni~koj saglasnosti". Valsamon pak kaè da, u slu~aju nesaglasnosti supruge izabranoga
za episkopa da se od wega radvoji, poni{tava se wegov izbor. Na pitawe: kako se dozvoqava primawe
mona{tva jednog supruga bez saglasnoti drugog, odgovara: da drugi slobodni supru`nik zamolna{enoga moè
stupiti u novi brak, dok èna izabranoga za episkipa to ne moè, zato je potrebna wena pre hirotonije
saglasnost na odvojen ìvot u manastiru, mada, dodaje on, po nekima ona nije obavezna da primi i mona{ki
postrig, dok sam smatra da treba da se zamona{i, jer je mogla pre hirotonije da se odlu~i protiv razvoda
znaju}i da je ~eka manastir, te prema tome i dobrovoqno mona{ewe. (Daqe isti~e neumesnost zahteva nekih za
dozvolu drugog braka ène rukopoloènog sve{tenika) .
248
Ovaj kanon doslovno (sa kratkom umetkom pri kraju) ponavqa (=obnavqa) 24. kanon Halkidonski (v.
napomenu tamo). Opis takvog pretvarawa manastira i svetska boravi{ta, u vreme ikonoborstva, v. u 13. kanonu
VII Vaseqneskog Sabora. U vreme komunisti~ke tiranije bilo je stra{nih primera pretvarawa Svetiwa
manastirâ i crkavâ u pozori{ta, magacine, "kulturno-istorijske spomenike", "turisti~ke objekte", "muzeje
ateizma"!
249
Kako zapaà Valsamon, kanoni 42-43. Apostolski za sli~ne prestupe najpre opomiwu, pa onda
ka`wavaju, {to je svakako ~ovekoqubivije (kako su Trulski Oci postupili u svome 9. kanonu).
104
Sasvim zabrawuje ovaj Sveti i Vaseqenski Sabor takozvane

cirkuzante (= pantomimi~are) i wihova pozori{ta, zatim da bivaju
lova~ke prestave, i plesawa na pozornici. Ako li neko ovaj kanon
prezire, i oda se ne~emu od ovoga zabrawenog, ako je klirik neka bude
svrgnut, a ako je laik neka bude odlu~en.250
(Trul.24,6566; Laod.54; Kartag.15,/61/)
(Da u Svetoj êtrdesetnici biva Pre|eosve}ena Liturgija)251
U sve dane posta Svete êtrdesetnice, osim subote i nedeqe i Svetoga
dana Blagovesti, neka biva (samo) Sveta Liturgija Pre|eosve}enih darova. (Ap.
66,69; Laod. 49-52)
(Da kumovi dece udovih majki ne stupaju s wima u brak)
Po{to je duhovno srodstvo ve}e od sveze po telu, a doznasmo da u
pojedinim mestima neki koji primaju decu (tj. kumovi) na Svetom i
spasonosnom Kr{tewu, posle toga stupaju u bra~no sa‘ivqewe sa
wihovim udovim materama wihovim, (zato) odre|ujemo da od sada ni{ta
takvo ne bude. Ako li neki, posle ovog kanona, zateku se da to ~ine, takvi
neka najpre odstupe od tog nezakonitog su‘ivqewa, a zatim neka
podlegnu epitimijama bludo~inaca.252
(O zabrani brakova izme|u srodnikâ)
Po{to nas Bo‘anstveno Pismo jasno u~i ovako: "Ne pristupaj nikome
tvome srodniku po telu, da otkrije{ sramotu wegovu"(3Mojs.18,6), Bogonosni
Vasilije je u svojim kanonima (kanoni 75-79 i 87) nabrojao neke zabrawene
brakove, a mnoge je pre}utao, i na oba na~ina korist nam je doneo.253 Jer
izbegavaju}i mno{tvo sramnih naziva, da re~ima ne oskvrni govor,
op{tim imenima je obuhvatio ne~istote kojima nam je obuhvatno pokazao
nezakonite brakove. No po{to se takvim }utawem i nerazabirawem
zabrane nedozvoqenih brakova, sama se priroda smu}ivala, odlu~ismo da
250
Kanon 24. ovog Sabora zabrawuje odlazak na kowske trke i prisustvo zamamqivim i skaradnim igrama
(v. tamo napomenu). Ovaj pak kanon zabrawuje hri{}anima, kliricima i laicima, da se li~no bave nedoli~nim
za hri{}ane igrama i maskaradama (onda{wim {ou prestavama). Cirkuzanti su mimi~ari koji podraàvaju i
izruguju razne qude ili narode ( Arape, Jermene, sluge - Zonara); lova~ke prestave nisu lov, nego borba u areni sa
ìvotiwama (lavovima, medvedima), s kojima se bore robovi ili osu|enici; igre na sceni su komedijske
prestave mu{kih ili ènskih igra~a/igra~ica - {to sve skupa predstavqa srozavawe hri{}anskog morala i
qudskog dostojanstva.
251
Ovaj kanon ponavqa i obnavqa 49. kanon Laodikijskog Pomesnog Sabora. - Sveta êtrdesetnica je
jedna (zato kanon ne spomiwe da ovo pravilo vaì i za ostale postove), i u vreme tog posta "êtrdesetnice
Velike Pashe" nema Beskrvne @rtve ("Liturgiju Pre|eosve}enih ne zovemo Beskrvnom @rtvom, nego
dono{ewem ve} prinesene i svr{ene @rtve i savr{enog Sve{tenodejstva" - Valsamon), osim Subote i Nedeqe
("a u wima je post zabrawen"- Zonara) i Praznika Blagovesti, a nema ni sve~anog svr{avawa Pomena, tj.
Praznika Svetih (Zonara).
252
U vaè}em bra~nom pravu na{e Crkve nikako ne moè biti braka izme|u: kuma i kum~eta, kuma i
kum~etovih roditeqâ, i me|usobno kum~adî istoga kuma, i kum~eta i kumove dece. To je sve do 2. stepena
duhovnog srodstva (ina~e se brak izbegava i do 5. stepena, kao u krvnom srodstvu - Valsamon).
253
To je Sv. Vasilije pisao u svojoj 3. Kanonskoj Poslanici (Pismo 217, iz 375.g.) Amfilohiju
Ikonijskom, iz koje su izeti kanoni 51-85, i u Poslanici Diodoru Tarsijskom (Pismo 160, iz 373.g.) iz koje je
uzet kanon 87.
105
ovo jasnije izlo‘imo, odre|uju}i, da od sada: koji stupi u op{tewe braka

sa svojom (prvo)bratanicom (ili sestri~inom), ili otac i sin sa majkom i
}erkom, ili otac i sin sa dvema devojkama sestrama, ili mati i k}er sa
dva brata, ili dva brata sa dvema sestrama, (svi ovi) podle‘u kanonu o
sedmogodi{wem (kajawu), o~igledno po{to odstupe od nezakonitog
sa‘ivqewa. (Ap.19; Trul.26,53; Neokes.2; Vasil. Vel. 23,27,68,7579,87; Tim. Aleks.11; Terof. Aleks.5)
(Da se /u Rimskoj Crkvi/ ne posti subotom i nedeqom)
Po{to smo doznali da oni u gradu Rimqanâ u svetim postovima
êtrdesetnice poste u subote wene, protiv predanoga crkvenog poretka, –
Sveti Sabor odlu~i da se i u Crkvi Rimqanâ dr‘i nepovre|en kanon
(Apostolski 66), koji ka‘e: „Ako se neki klirik zate~e da posti u Sveti dan
Gospodwi, ili u subotu, osim jedne jedine (=Velike Subote), neka bude
svrgnut, a ako je laik, neka bude odlu~en‚.254
(Apost. 66; Gangr.18)
(Da u Jermeniji ne jedu sir i jaja subotom i nedeqom Svete êtrdesetnicu) 
Tako|e smo doznali da u Jermenskoj zemqi i u drugim mestima, u
subote i nedeqe posta Svete êtrdesetnice neki jedu jaja i sir.
Odlu~ismo, zato, i ovo: da Crkva Bo‘ija po svoj vaseqeni, sleduju}i
jednome poretku svr{ava post, i uzdr‘ava se kako od svega zaklanoga,
tako isto i od jaja i sira, {to je plod i porod onih (‘ivih bi}a) od kojih
se uzdr‘avamo. Ako li se ovoga ne budu dr‘ali, ako su klirici, neka se
svrgnu, a ako su laici, neka budu odlu~eni.255 (Apost. .66, 69; Gangr. 18)
(Da se na @rtvenik ne prinosi med i mleko)
Ne treba prinositi na @rtvenike med i mleko.256 (Ap.3; Trul.28,32,99; Kartag.37)
(Da laici ne daju sami sebi Boànske Tajne)257
Nijedan koji spada u red laika da ne pri~e{}uje (sam) sebe Sve{tenim
Tajnama, kad je prisutan episkop ili prezviter ili |akon. A koji se na
to usudi, postupaju}i protiv ustanovqenoga, neka bude odlu~en za jednu
254
Ukqu~uju}i u svoj tekst ceo kanon 66. Apostolski, koji zabrawuje post subotom (v. napomenu tamo),
ovaj kanon osu|uje novouvedenu u Rimu praksu posta u subotu, {to je protivno smislu svecrkvenog po{tovawa
Subote i Nedeqe. Ova odluka Vaseqenskog Sabora naqutila je, i do danas quti, Rimskog papu (i papiste),
koji zbog toga nije hteo da prizna kanone Trulskog Sabora. Ovaj Sv. Kanon treba da znaju i oni pravoslavni
"reniteqi ne po razumu", kad u~e druge da se posti i u subotu i u nedequ, ~ime su bliè papizmu nego
Pravoslavqu. V. kanon 18. Gangrskog Sabora: "Ako ko, radi smatrane askeze/podvi`ni{tva posti u Nedequ -
neka je anatema!".
255
Zonara i Valsamon smatraju da su Jermeni shvatili pogre{no ono to prethodni kanon kaè - da ne
treba postiti u subotu i nedequ - pa su, kao protivno postu u te dane, uveli da jedu sir i jaja, jer nemaju krvi
u sebi, te su kao plodovi. Kanon me|utim to zabrawuje, jer su to plodovi ìvih bi}a koja uz post ne jedemo.
256
Kanon ukratko ponavqa 3. kanon Apostolski (v. tamo napomenu).
257
Kanon ne iskqu~uje mogu}nost da laik sam sebi, ili drugome, da pri~e{}e, ako je nu`na potreba a
nema blizu sve{tenika, kako svedo~e i @itija Svetih, nego spre~ava uzimawe Svetih Tajni kad je tu
sve{teno lice, koje je od Boga zato i postavqeno u Crkvi.Jer bogodani sve{teni poredak =jera-arhi "svaki u
svome redu"treba da po{tujemo.
106
sedmicu, da se od toga nau~i "da ne misli vi{e nego {to vaqa

misliti"(Rm.12,3). (I Vaseq.13,18)
(Da se ne vr{i Kr{tewe u bogomoqi u ku}i)
Nikako da se ne obavqa Kr{tewe u bogomoqi koja se u (nekoj) ku}i
nalazi, nego koji ‘ele da se udostoje pre~istoga Prosvetqewa (=Kr{tewa)
neka pristupaju katoli~anskim (=sabornim) Crkvama, i tu neka primaju
taj dar. Koji se pak uhvati da ne dr‘i ovo od nas odre|eno, ako je klirik
neka se svrgne, a ako je laik neka bude odlu~en.258 (Ap.31; IV Vas.18; Trul.31,34; VII Vas.10;
Gangr.6; Antioh.5; Laod.58; Kartag.10; Prvodr.12)
(O onima koji se prave da su obuzeti demonom)
Kad Apostol glasno govori da "ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh sa
Gospodom"(1Kor.6,17), jasno je da koji sebe zbli‘ava sa protivnikom, postaje
op{tewem jedan sa wim. Zato za one, koji se prave da su demonom obuzeti,
pa pokvareno{}u pona{awa pritvorno ih opona{aju, odlu~ismo da
svakako budu stavqeni pod epitimiju; i da se podvrgnu onakvim
strogostima i trudovima kojima se, radi oslobo|ewa od demonskog
dejstva, dostojno podvrgavaju oni koji su odista demonom obuzeti. 259
(Ap.79; Ankir.24; Vasil. Vel.83)
(O gatarima i vra~arima i onima {to vode me~ke)260
258
Kod nas u SPCrkvi, a verovatno i drugim Crkvama, ovo je pod bezbo`nim komunizmom bilo pre}utno
saborski dozvoqeno, i to i u obi~nim domovima, na poqu, u {umi i dr. skrivenim mestima. - Crkve-bogomoqe
po privatnim ku}ama zaista nije dobro imati, osim, naravno, molitvenu odaju ili poseban kutak sa ikonama,
ali bez vr{ewa Sv. Tajana, koje su saborni ~in Crkve. Litrugije i Sv. Tajne po bogomoqama u domovima
dozvolio je car Lav Mudri (Novela 4), kako navodi Valsamon, koji kaè da, ipak, ako episkop nije dozvoqavao,
ni{ta carski zakon nije pomogao sve{teniku da ne bude svrgnut. Valsamon dodaje: da su, vaqda, zato uvedeni
antiminsi, koji zamewuju osve}ene Sv. Trpeze, a istovremeno predstavqaju dozvolu episkopovu za sluèwe
Liturgije u bogomoqama. Valsamon tako|e isti~e da su antiminsi osve}ivani prilikom osve}ewa nove
Crkve, kako u Gr~koj i danas ~ine.
259
Po Zonari i Valsamonu, neki su glumili demonizirane da bi tako dobijali pomo} i priloge od qudi.
Valsamon navodi da je bilo pojedinaca blago~estivih podvi`nika "Hrista radi jurodivih"({to svedo~e i
@itija Svetih), ali da su mu neki dobri mudri qudi svedo~ili da je takvo pona{awe opasno i ~esto
pogubno. "Mnogi su na~ini spasewa du{e, i wima se moè spasiti bez svakog skandala ili sablazni"( PG
137,717).
260
Kanoni 60. i 61. Trulskog Sabora nabrajaju razne paganske obi~aje, la`ne obrede i sujeverne gatarije.
Gatari-manti () su oni koji pomo}u demonâ "poga|aju" ili "prori~u" gledawem u dlan, ili lavor, ili u
zaklane ìvotiwe ("u ple}ku"). Vra~ari tzv. stotnici su istaknutiji manti-gatari-vol{ebnici, astrolozi
i drugi sposobniji prevaranti nevernih, lakovernih ili malovernih. Sve ove i sli~ne paganske i sujeverne
surogate, kojim pala qudska priroda, |avoqim "nadahnu}em" i nasiqem zlonavike tiranisana, poku{ava da
bezvoqnog ili slabovoqnog, kolebqivog i slabovernog ~oveka, makar on bio i formalno hri{}anin, zavede i
"kra}im putem" dovede do tobo` sre}e i uspeha, Sveti Oci, kao oblagoda}eni iskusnici novog ìvota u
Hristu obnovqenog i preporo|enog ~oveka u Crkvi, odbacivali su i osu|ivali, prizivaju}i spasonosnom
pokajawu od mrtvih dela i obra}awu Bogu @ivome i Istinitome. To {to se ti paganski nanosi i nameti
vra}aju ili ponavqaju, nije dokaz wihove "ìlavosti" ili "slabosti" Crkve, nego dokaz slobode ~ovekove,
koju ni blagodat Bo`ja u Sv. Tajnama ne prinu|uje, niti porobquje, jer Bog ne deluje na silu, niti spasava ne
hote}e (Sv. Grigorije Bogoslov: "Spasewe je onih koji ho}e, a ne prisiqavanih"). Naprotiv, greh i |avo, i
svako zlo, agresivno je, lakozavodqivo, nametqivo, porobqiva~ko, i to posvedo~uju svi Sveti Apostoli (v.
npr. Jevr.12,1-4) i svi Svetiteqi. Samo voqa prekaqena u podvizima dobra i osoqena blagoda}u novog ìvota
u Duhu Svetom a na to prizivaju Sv. Kanoni kao "zakon Duha ìvota u Hristu Isusu, koji osloba|a od zakona
greha i smrti"(Rm.82)  moè prepoznati pravu vrednost hri{}anskog podviga, asketskog kaqewa i
pretapawa u ogwu provere i "razlikovawa duhova", te zaista ~ovekoqubivo, a ne sentimentalno, i istinski
spasonosno preporu~ivati tesni put Hristov i hri{}anâv u ovom svetu "koji u zlu leì"(Jevr.5,14; 1Jn.4,1;
5,19). - Zonara navodi re~i Sv. Zlatousta da, ako takvi pagubni {arlatani "makar i ime Svete Trojice
107
Koji se predaju gatarima, ili takozvanim stotnicima (=vol{ebnicima),

ili drugim sli~nima, da od wih doznadu {to ‘ele da im se otkrije,
neka, shodno onome {to je ve} prethodno od Otaca o wima odre|eno,
podlegnu kanonu o {estogodi{wem kajawu. Istoj toj epitimiji treba
podvrgnuti i one koji vode me~ke ili sli~ne ‘ivotiwe za igrawe, a na
{tetu prostijih (qudi); i oni koji varaju}i kazuju o sre}i i sudbini i
rodoslovqu (=po astrologiji) i masu drugih takvih gluposti govore, a i
takozvani goni~i oblakâ i baja~i i koji prave amajlije (protiv ~arolija) i
gatari. Koji pak ostanu uporni u tome, i ne}e da prestanu i da izbegavaju
takve pagubne i neznabo‘a~ke skaradnosti, odre|ujemo da se potpuno od
Crkve odbace, kao {to i Sveti Kanoni zapovedaju. "Jer kakvu zajednicu
ima svetlost sa tamom? kao {to Apostol ka‘e. Ili kakvo je slagawe hrama
Bo‘ijeg sa idolima? Ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako li se
sla‘e Hristos sa Velijarom?(2Kor.6,14-16). (Trul.65; Ankir.24; Laod.36; Vasil. Vel.7,65,72,81,83; Grigor.
Nis.3)
(O /paganskim/ kalendima, i botama, i brumalijama) 
Takozvane kalende, i takozvane bota, i nazivane brumalije, i pana|ur
{to biva prvoga (dana) meseca Marta, ho}emo da se sve to potpuno ukloni
iz javnog ‘ivota (= jitió) vernih. Isto tako odbacujemo i javna
‘enska plesawa, koje mogu nanositi mnogo {tete i kvare‘i, a jo{ i, u
ime la`no nazvanih kod Jelinâ bogova, mu{ka i ènska plesawa i
obrede, koji bivaju po nekom starom obi~aju, tu|em hri{}anskom
ìvqewu ( = jitió), – odre|uju}i da nijedan ~ovek ne odeva ‘ensku
ode}u, niti ‘ena ode}u prili~nu qudima.261 Tako|e ne igrati s maskama
komi~ke ili satiri~ke ili tragi~ke maskarade, niti prizivati ime
mrskoga Dionisa (=Bahusa) kad se gazi gro‘|e u badwima, niti izazivati
smeh kad se vino lije u ba~ve, ~ine}i po neznawu ili po sujeti ono {to je
demonska prelest =bhsoobrazyn™ó lysti.262 One pak koji,
izgovaraju, ili prizivaju Svete, ili ~ine znak Boànskog krsta, treba daleko beàti od takvih"( PG 137,724-
5). Zonara tako|e navodi da su i voditeqi me~ki i dr. ìvotiwa tako|e uz te igre pridodavali i razna
vra~awa, gatawa i proricawa, {to je sve bilo na {tetu i zavo|ewe prostijeg sveta.
261
Bog je jo{ u Starom Zavetu to izri~ito zabranio: "@ena da ne nosi mu{ko odelo, niti ~ovek da se
obla~i u ènske haqine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko tako ~ini"(5Mojs.22,5). Ganrgski Pomesni
Sabor (kanon 13) ne dozvoqava ni radi podviga (tj. asketskog prikrivawa) da èna nosi mu{ko odelo. (Danas
skor svuda u Crkvama vidimo potpuno ignorisawe ovog kanona, ili se iz ~ovekouga|awa stidimo da vernom
ènskiwu, koje dolazi u hram pred lice Boìje, makar skrenemo pa`wu na ovo protivqewe Bo`joj i
Svetotota~koj re~i i zapovesti.
262
Kanon dopuwuje 24. kanon Trulski (v. i 51. kanon, kao i Laodikijski 54). - Sinopsis Stefana Efeskog
ovog kanona glasi: "Da se uklone iz hri{}anskog ìvota bote, i kalende, i brumalije, i plesawa bogovima, i
komi~ne i satiri~ne i tragi~ne maskarade, i prizivawa Dionisa pri berbi gro`|a, i smehotvorstva nad
posudama (kad se to~i vino). Koji posle ovog kanona ostanu uporni, odgovorni su". - Kalende su paganske
proslave prvih dana meseca (prvih 10 dana zovu se kalende, drugih 10 se zovu none, a tre}ih 10 ide). Bote su
praznik u ~ast boga Pana, za{titnika stadâ; brumalije u ~ast Dionisa, boga vina (Brumos je bio naziv
Dionisa, boga opijawa). (Ovome svemu sli~ni su kasniji, i dana{wi, karnevali). - Valsamon navodi da su
negde seqaci u Vizantiji, pri gaèwu gro`|a i to~ewu vina, umesto paganskog smeha, govorili molitvu:
Gospode, pomiluj! - Kao {to rekosmo, borba sa paganstvom traje u samom ~oveku tokom ìvota, jer paganstvo
je ustvari povla|ivawe niskim uìvawima i strastima, a tome je sklon stari ~ovek u nama, dok se u
krsnovaskrsnom saraspe}u i savaskrsewu sa Hristom ne rodi novi bogoliki, vrlinoqubivi ~ovek (Gal.4,8-
10.18-19; Ef.4,17-24), kome su podvizi za hristolike vrline radost, a strasti i niska zadovoqstva gor~ina i
odvratnost. Zato hri{}anski ìvot nije ruì~asta i sentimentalna romanika "tela i krvi", nego
sveìvotna krsnovakrsna borba i podvig (Rm.6.3-8), ìvqewe i ho|ewe po Duhu i u plodovima Duha Boìjeg
("vera, qubav, dugotrpqewe, uzdràwe, mir i radost") i duha ~ove~ijeg bogo~e`wivog, a ne strastoqubivog i
samoqubivog(Gal.5,16-25). Pravoslavno podvi`ni{tvo kao blagodatna asketika nije borba protiv bogodane
108
budu}i (dobro) upoznati sa ovim, drznu se od sada (nadaqe) da u~ine ne{to

od gorespomenutog, zapovedamo da takvi: ako su klirici, budu svrgnuti, a
ako su laici, budu odlu~eni.
(Trul.24,51,65; Laod.54; Gangr.13; Kartag.15,45,63)
(Da ne treba ~itati la`nonapisana Martirologije)
One povesti Mu~enikâ (= Mu~enikoslovi) koje su la‘no od
neprijateqa istine sa~iwene, da bi bez~astili Mu~enike Hristove i u
neveru privodili slu{aoce, nare|ujemo da se u Crkvama ne objavquju
(= ne iznose pred narod), nego ih bacati u vatru. Oni pak koji ih
prihvataju, ili pridaju va‘nost kao istinitima, predajemo anatemi.263
(Ap.60; VII Vas.9; Laod.59)
(Da laik ne uzima dostojanstvo u~iteqa vere u Crkvi)
Ne treba laik javno (pred narodom) da dr‘i dogmatski govor ili u~i,
sti~u}i time sebi u~iteqsko dostojanstvo,264 nego da sleduje predanom od
Gospoda poretku, i da otvara uho (svoje) onima koji su blagodat u~iteqske
re~i dobili i od wih se bo‘anstvenim stvarima pou~avati. Jer u jednoj
Crkvi Bog je razli~ite udove stvorio, po re~i Apostola (1Kor.12,12.27-28),
koju re~ tuma~e}i Grigorije Bogoslov (Beseda 32,12), jasno pokazuje poredak
me|u wima, govore}i: "Ovaj, bra}o, poredak po{tujmo, wega ~uvajmo: Jedan
neka bude uvo, a drugi jezik, a tre}i ruka, a ~etvrti ne{to drugo. Jedan neka
u~i, drugi neka se u~i". I malo zatim: "I koji se u~i, neka (to biva) u
poslu{nosti; i koji razdaje, neka (razdaje) radosno; koji slu‘i, neka (to ~ini)
usrdno. Da ne budemo svi jezik, {to je najbr‘e; ni svi Apostoli, ni svi
Proroci, ni svi da tuma~imo"(1Kor.12,29-30). I malo posle (opet): "Za{to sebe
~ini{ pastirem, budu}i ovca? Za{to biva{ glava, budu}i noga? Za{to
poku{ava{ da vojvoduje{, kad si uvr{}en vojnike?" I drugde Premudrost
prirode qudske, ni du{e ni tela, nego protiv protivprirodnog greha i du{egubnih i teloubistvenih
strasti ("= para-fizi~kog", kako kaù Sveti Oci, a ne " = po prirodi"; i tako|e
svetoota~ka re~: "Nismo teloubice, nego strastoubice"). Ovome doprinose Sveti Kanoni kao crkveni
terapevti~ki na~in i metod le~ewa svih koji ho}e Hristu verovati za ìvot ve~ni.
263
O~igledno je iz kanona da su postojali la`ni Martirologiji, tj. izmi{qeni opisi stradawa Sv.
Mu~enikâ, napisani (po Aristinu, Zonari i Valsamonu i Armenopulu), od Jelinâ-mnogoboàca, sa ciqem
izrugivawa Hri{}anske vere i mu~eni~kog podviga za Hrista. Me|utim, kanon ne pomiwe Jeline, nego
"neprijateqe istine", a to zna~i i pisce onih Martilogijâ koji su sastavqeni kao falsifikat, izmi{qen
plagijat, namerno smi{qen tako da izgleda {to vi{e neverovatan. (Takvih, naàlost, ima jo{, naro~ito
kasnije pisanih, u kojima kao da je Sv. Mu~eniku bio ciq "provocirawe" neznaboàca i "egzibicija"
nesuvislih ~udesa, itd.itsl.). Ove Martirologije je "o~istio" od la`î i falsifikatâ Sv. Simeon Metafrast
(10. vek), tako da Valsamon s pravom kaè: "Hvala blaènom Metafrastu koji je Mau~eni~ke podvige za
Istinu mnogim trudom i znojem ukrasio, na hvalu Bogu i na ve~nu slavu Svetih Mu~enika"(PG 137,733; isto
ponavqaju i pisci Pidaliona, str.277, dodaju}i da je Metafrast liño obilazio manastire i druga mesta i liño skupqao
podatke o Sv. Mu~enicima i Svetiteqima).
264
Mogu}e da je ovaj kanon donet u kontekstu ranijih zabrana pojedinih careva i patrijaraha: da se javno
ne diskutuje "dogmatska re~" (neki rkps. nemaju  //,ali ga stariji imaju, kao i
slovenski Bene{evi}: ouqitelynago slova, i starosrpski u Zakonopravilo: slovesy w zapovhdexy) o jednoj ili
dve prirode ili voqe i energije u Hristu. Ovaj zakqu~ak name}e se, iako ne direktno, i Valsamonovim
citirawem jedne carske odluke, koja govori da klirik ili monah ili neko drugi "ne raspravqa o veri javno,
sabrav{i mno{tvo. Jer (time) kao da vre|a Halkidonski Sabor, koji je je sve formulisao kako treba"(PG
137,737). Jer treba znati da je 685.g. ponovo dràn jedan Sabor koji je imao zadatak da potvrdi akta i odluke VI
Vaseqenskog Sabora iz 680-1.g., jer su ih neki osporavali, a [esti Sabor je bio pravolinijski nastavak
dogmatskog ispovedawa Halkiodnskog Sabora. - Naravno, da sa dozvolom episkopa moè i laik da
u~i/predaje/govori javno, pogotovu privatno, dogmatska pitawa o veri (sr. Valsamon).
109
zapoveda: " Ne budi brz na re~ima; ne pru‘aj se sa bogatim, budu}i siromah; ne

tra‘i da bude{ mudriji od mudrih"(Propov.5,1; Sirah 4,29; Pri~e 23,4). Ako li se ko
uhvati da ovaj kanon odbacuje, neka bude odlu~en za ~etrdeset dana.
(Trul.33; VII Vas.14; Laod.15)
(O vatrama koje neki pale pred ku}om o novom mesecu)
Zapovedamo da od sada prestane lo‘ewe vatri, koje neki o
novomese~jima pale pred svojim radionicama i ku}ama, koje vatre (zatim)
neki i preska~u, ~ine}i to po nekom starom obi~aju.265 Koji, dakle, tako
{to u~ini, ako je klirik, neka se svrgne, a ako je laik, neka bude
odlu~en. Jer je napisano u 4. kwizi Carstva: "I sagradi Manasija oltar
svoj vojsci nebeskoj u dva dvori{ta Doma Gospodweg, i decu svoju provo|a{e
kroz vatru, i vra~a{e  i gata{e = po pticama), i u~ini
stomakovra~awa (=utrobogatawa), i umno‘i gatare, i produì da ~ini zlo pred
Gospodom, da Ga razgwevi" (4Car.21,5.6). (Trul.24,51,62; Laod.54; Gangr.13; Kartag.15,45,63)
(O prisustvovawu u Crkvama cele Vaskrsne sedmice)
Od Svetoga dana Vaskrsewa Hrista Boga na{ega pa do Nove Nedeqe
(=Tomine), svu sedmicu verni treba da u Svetim Crkvama neizostavno
provode u psalmima i himnama i pesmama duhovnim (Ef.5,19), raduju}i se u
Hristu i praznuju}i, i slu{aju}i ~itawa Bo‘astvenih Pisama i
nasla|uju}i se Svetim Tajnama. Jer }emo tako biti savaskrsavani i
sauzno{eni sa Hristom. Neka, zato, u spomenute dane nikako ne bivajui
kowske trke, ili druge kakve javne prestave ( = masovni
266
spektakli). (Ap.9; Trul.24, 51; Antioh.2; Kartag.15,60-61)
(Da se ne jede krv i udavqeno)
265
Ostaci starih paganskih obi~aja bivali su i bivaju i kod pojedinih hri{}ana, i u pojedinim
oblastima, gde je crkvenost oslabila ili zapu{tena. Takvih pojava ima i u Srpskom narodu, tj. obi~aja oko
novog/mladog meseca i sa vatrom i oko vatre, ili s vodom i oko vode. Takve mnogoboà~ke obi~aje zabrawivao
je jo{ Stari Zavet, ali je Bog dozvoqavao proslavu prvog dana novog meseca, kao i praznovawe sedmog dana -
subote, kada je to bilo s pobo`no{}u prema @ivom i Istinitom Bogu, ina~e, bez toga, kada
hipokrizija/licemerje zameni su{tinu vere, Bog je i to odbacivao i govorio: "Novomese~ja va{a i subote
mrzi du{a moja" (Is.1,14). Crkva je iz drevnih vremena uvela, kao blagosiqawe vremena i materije: osve}ewe na
po~etku meseca vodice, koju verni zatim piju i noce ku}i. U manastirima Svete Gore i drugde to se i danas
drì, a i po mnogim Crkvama Pravoslavnog Istoka ({to je kod Srba zapu{teno).JerCrkva osve}uje i materiju i
vreme, jer je Hristos ovaplo}ewem od Bogorodice "Wome osvetio svu prirodu i vreme"(tropar
PojasaBogorodice)."Sve se osve}uje re~juBo`jom i molitvom",veliApostol (1Tim.4,5).
266
Po Crkvenom bogosluèwu svi dana Svetle, Vaskrsne Sedmice potpuno su isti po sve~anom slavqu
Hristovog Vaskrsewa (a ne samo prva tri dana), i u sve te dane bivaju Uskr{we pesme, Sveta Liturgija i
Pri~e{}e svih vernih (Valsamon), naravno bez posta i kle~awa, jer bi post i kle~awe bilo vre|awe
àlo{}u Pashalne radosti i poricawe na{eg "savaskrsavawa i sauzno{ewa sa Hristom", kako kaè Sv.
Kanon (pozajmquju}i te izraze od Sv. Grigorija Bogoslova). Provo|ewe pak vremena u hramu verov. zna~i za
vreme bogosluèwa, ujutro i uve~e. Valsamon navodi da su neki radnici posle 3. dana po Vaskrsu radili ruñe
radove, a da je 59. Novela cara Lava Mudrog to i wima i zemqoradnicima zabrawivala. On jo{ pomiwe da su
neki dràli kowske trke, i neke druge igre, u te dane u znak slavqewa Praznika i kao veseqe (kako biva
negde i kod Srba), ali kanon to nadaqe zabrawuje.
110
Bo‘anstveno Pismo nam je zapovedilo da se udaqujemo od krvi i

udavqenoga i bluda (DAp.15,20; Post 9,4; Lev.17,10-15). Zato, one koji zbog lakomog
svoga stomaka nekim ve{tim na~inom spremaju krv bilo koje ‘ivotiwe
kao jestivo, pa je tako jedu, odgovaraju}e podvrgavamo epitimiji. Ako se
ko usudi od sada da na bilo kakav na~in jede krv ‘ivotiwe, ako je
klirik, neka se svrgne, a ako je laik, neka bude odlu~en.267
(Ap.63; Gangr.2)
(O nekvarewu kwiga Sv. Pisma Starog i Novog Zaveta)
O tome da niko ne sme kwigu Staroga i Novoga Zaveta, i Svetih i
priznatih (= izbyran™ix¢) Propovednika na{ih i U~iteqa (= Svetih
Otaca), kvariti ili se}i, ili kwigokvariteqima ili takozvanim
prodavcima mirisâ, ili bilo kome drugome predavati radi uni{tewa,
osim ako ne postane, bilo od moqaca ili vode ili na drugi na~in, sasvim
neupotrebqiva. A koji se uhvati da tako ne{to od sada ~ini, neka bude
odlu~en za godinu dana. Tako isto i koji takve kwige kupuje, pa niti ih
kod sebe dr‘i radi sopstvene koristi, niti ih drugome daje radi
dobro~instva ili o~uvawa, nego se usudi kvariti ih, neka bude
odlu~en.268 (Ap.85; Trul.2; Laod.60; Kart.24; Atan.Vel.2; Gr.Bogosl. 1; Amf.Ik.1)
(Da laik ne ulazi u Sveti Oltar)
Nije dozvoqeno svakome iz reda laikâ da ulazi u Sveti @rtvenik
(=Oltar), ~ime se nikako ne spre~ava careva vlast i autoritet
(=gospodarstvo), kad on, po nekom drevnom predawu, ho}e da prinese
darove Stvoritequ.269 (Laod.19,44)
(Da ène ne pri~aju u vreme Sv. Liturgije)
Nije dozvoqeno ‘enama da u vreme Bo‘anstvene Liturgije govore,
nego, po re~i Apostola Pavla, "neka }ute, jer se wima ne dopu{ta da govore,
267
Zabrana je|ewa krvi (u bilo kojoj formi, npr. tzv. "krvavice") i je|ewa od udavqene ìvotiwe
bibliska je zapovest. Valsamon navod da je car Lav Mudri (886-912) izdao o tome posebnu 58. Novelu, kojom je
ka`wavao svakoga ko jede ili prodaje bilo koju vrstu jela od krvi.
268
Kanon ima u vidu pisane rukopise /kodekse/ celog Sv. Pisma, ili jednog Zaveta ili jedne Kwige
biblijske, i tako|e rukopise Delâ Svetih Otaca, koje se kwige se od cele Crkve i svakog vernog smatraju
svetiwom, ali kad upotrebom postanu veoma pohabane, ne~itqive i neupotrebqive, opet ih ne treba davati
ili prodavatikome bilo, da ne budu upotrebqene na neprili~an i nedostojan na~in (da ih spaquju za uqe,
ili da ih sastruguju, {to je bivalo, te otuda imamo tzv. palimpseste = tj. sastrugane pa ponovo ispisane
novim tekstom koè ili pergamenti, {to je bivalo i zbog oskudice pisa}eg materijala). (Se}am se kao dete:
tokom 2. svetskog rata, kad su Nemci i komunisti, gonili na{eg strica sve{tenika, pa je strina popadija
razdala sve wegove kwige po familiji, kako su ih otac i drugi stri~evi tajno spaqivali da ne padnu u ruke
okupatora, samo je otac Jevan|eqe sakrio, rekav{i da je to velika Svetiwa).
269
U nekim rkps. ovaj kanon, posle re~i @rtvenik, ima ovaj op{irniji tekst: "kada ho}e (car) da
prinese darove Stvoritequ; niti da drsko samovoqni~i, imaju}i od carske vlasti autoritet; jer u starini
car Ozija, drznuv{i se na sve{tenstvo i hote}i da kadi, koje wemu ne pripada{e, be{e spre~avan od
sve{tenika Azarije i od osadeset sve{tenika, i po{to ne poslu{a, izbu mu guba na ~elu i tako poùri da
iza|e (iz hrama), jer ga izobli~i Gospod. Ako je ovde Ve}i od hrama i starih praobraza, kao {to re~e (za Sebe)
Gospod (Mt.12,6), i ve}e je sve{tenstvo od carstva, pazimo na sebe i svaki, po Apostolu, neka ostane u
redu/~inu u kojem je pozvan (1Kor.7,20)". (The Council in Trullo, p.151). - Ovaj kanon slabo se danas po{tuje, jer u Oltar
ulaze laici i kad je potreba i kad nije...
111
nego da se poviwavaju, kao {to i Zakon ka‘e. Ako li ho}e ne{to da nau~e, neka
kod ku}e mu‘eve svoje pitaju" (1Kor.14,34.35).
(Trul.64; Laodik.44)
(Da u~enici gra|anskih zakona ne sleduju jelinske /mnogoboà~ke/ obi~aje)
Koji se gra|anskim zakonima u~e ne trebaju da slede jelinske
(=mnogoboà~ke) obi~aje, ni pohode pozori{te, ni vr{e takozvane kilistre
(=sramne plesove), niti da se odevaju ode}om mimo op{te upotrebe (=op{teg
obi~aja), (i to) niti u vreme kad zapo~iwu u~ewa, ili kad ih zavr{avaju,
ili uop{te re~eno tokom tog u~ewa. A koji se to od sada usudi ~initi,
neka bude odlu~en.270 (Trul.24,51,62,65; Ankir.24)
(Da se pravoslavni ~ovek ne ène jereti~kom ènom)
Nije dozvoqeno pravoslavnom ~oveku da se èni sa ‘enom jeretikom,
niti pravoslavnoj ‘eni da stupi u brak sa ~ovekom jeretikom. Ako li se
i poka‘e da je neko uop{te tako ne{to u~inio, neka se brak smatra
ni{tavnim, i nezakonita ènidba neka se razvrgne. Jer ne treba me{ati
nesme{ivo, niti sa ovcom sastavqati vuka, niti sa Hristovim udelom
(= ky Xristovh qasti)  udeo (= jrebii˘) gre{nikâ. Ko
prestupi ovo, od nas odre|eno, neka bude odlu~en.
Ako su pak se neki (par), jo{ budu}i u neverstvu (= tj. nehri{}ani) i jo{
ne pribrojani stadu pravoslavnih,271 a me|usobno se sastavili zakonitim
brakom, pa zatim jedan (suprug) izabrav{i dobro, pristupi svetlosti
istine (i krsti se), a drugi ostane okovan svezom zablude, ne hote}i
usmeriti o~i svoje ka bo‘anskim zracima, a pritom neveruju}a (èna)
ho}e da ‘ivi sa vernim (mu‘em) ili obratno: nevernik sa vernom, neka se
ne razdvajaju (=ne razvode), po Bo‘anstvenome Apostolu: "jer se posveti
neveruju}i mu‘ ‘enom (veruju}om), i ‘ena neveruju}a posveti se mu‘em
(veruju}im)"(1Kor.7,14). (IV Vas.14; Laod.10,31; Kartag.21)
(Da ne treba stavqati znak Krsta po podu)
Po{to nam je @ivotvorni Krst pokazao spasewe, treba da sve starawe
na{e ulo‘imo te odajemo dostojnu ~ast onome kojim smo spaseni od
staroga (adamovskog) pada. Zato, odaju}i âsnome Krstu poklowewe
(= poklanõni«) i umom i re~ju i ose}ajem, nare|ujemo da se
270
Obi~aje jelinskih, mnogoboà~kih studenata pri stupawu na nauke/studije u gradu Atini, i pri
zavr{etku studija (onda{we "bruco{ijade" i "maturske/diplomske ve~ere") opisuje delom Sv. Grigorije
Bogoslov u svojoj Nadgrobnoj Besedi Sv. Vasiliju, pokazuju}i nesmislenost tih igrarija i dodaju}i da je
Vasilije, kao vrlo ozbiqan hri{}anski mladi}, odbio da uzme u~e{}a u takvim pona{awima i ritualnim
skaradnostima. Valsamon veli da su, izgleda, sli~ni obi~aji bili u{li i me|u studente prava u Carigradu,
pa zato ovaj kanon to zabrawuje.
271
Ovaj drugi slu~aj pokazuje, kako vele i tuma~i kanona, da ovde moè biti re~i o jereticima (a na samo
o jo{ nekr{tenim neznabo{cima), pa ako jedan suprug pristupi Pravoslavqu, onaj drugi, ako ga suprug ho}e,
moè ostati u braku sa pravoslavnim, te takav brak ne treba raskidati. Ovo je u na{e vreme, naro~ito u
Djaspori, vrlo ~est slu~aj. (Interesantno Valsamon navodi da su Gruzinci olako davali svoje hri{}anske
k}eri za muslimane!).
112
sasvim izbri{u oblici = obrasci Krsta {to neki na podu crtaju
i prave, da ne bi, gaèwem nogama hode}ih, vre|ali znamewu na{e
pobede. Zato za sve, koji od sada budu na podu pravili (ili crtali) oblik
Krsta, nare|ujemo da budu odlu~eni.272
(Da ne treba jesti unutar Hrama Gospodweg)
Da ne treba u Gospodwim hramovima () ili u Crkvama,
dr‘ati takozvane agape, i unutar Doma (Boìjeg) jesti, i posteqe
(= naslowa~e) postavqati. Koji se usude to ~initi, ili neka
prestanu, ili nek budu odlu~eni.273 (Trul.76,97; Gangr.11; Laodik.27,28; Kartag.42)
(Da se u Crkvi ne peva neprimerenim glasovima) 
Koji dolaze u Crkve radi pevawa, ‘elimo da ne upotrebquju glasove
neprimerene, i ne prinu|uju prirodu na krike, niti da izbiraju ne{to
{to je neodgovaraju}e i nesvojstveno Crkvi, nego sa najve}om pa‘wom i
skru{no{}u da prinose pesme Vidiocu skrivenostî Bogu
(= tainÿxy vid„cou Bogou), jer je i Sveta Re~ (Boìja) u~ila
272
Zonara prime}uje da su neki, kao tobo` odaju}i ve}u ~ast Krstu, crtali ga ili pravili {to ~e{}e, pa
i na samo tlo po kojem se hoda. Valsamon dodaje da je naj~e{}e bivalo da na podu Crkava stavqaju krstove od
kamena ili mozaika, pa je Sabor odlu~io da se ti Krstovi skinu, izbri{u ili na drugi na~in uklone sa
podova. Tako|e nagla{ava da su i carski zakoni isto nare|ivali, a da su brojni Krstovi, no{eni na
litijama, zatim odlagani samo u ~istim, ne profanim mestima. U Svetoj Gori je u svoje vreme bio spor: da li
i kvadratne kamene plo~e, ako se redom slaù, pa svojim linijama formiraju Krst, treba postavqti tako da
linijama ne ~ine Krst? U svakom slu~aju, u svim Svetogorskim manastirima na podu nema Krstova, ni u
prelepim mozaikom ukra{enim solejama Katolikona - Sabornih crkava. Dodajmo ovome da, shodno ovom
kanonu, danas treba paziti da na tepisima, }ilimima i dr. tkanim ili vezenim platnima na podu, ne budu
izvezeni Krstovi, tj da takve sa Krstovima haqetke ne treba prostirati po podu i gaziti, niti na wima
sedeti, kao i na dràvnoj/naciopnalnoh zastavi, a kanon veli da je Krst - "na{a hri{}anska Zastava
/ =Znamewe/ pobede"!). Sa svoj strane dodajmo jo{ ovo nepo{tovawe Krsta: u novije vreme se, u Gr~koj i
kod nas, pojavquju Krstovi na vrhovima Crkava (ili mali metalni vise}i ispod kandila), koji imaju 3
dimenzije, tj. na preseku uspravnog i vodoravnog pravca dodaje se jedan pobo~ni pravac (krakovi pravo s
"lica" i s "le|a"), kojim se Krst pretvara u neku geometrisku ili ukrasnu figuru, ali to vi{e nije Krst na
kome je Hristos bio razapet (razapiwani bi bio "naboden" na taj tre}i pravac!).
273
Hramovi, i svako drugo mesto, posve}eno Gospodu zove se Kiriakon (i dan Nedeqni posve}en Gospodu:
Kiriaki); tako danas zovu zajedni~ku Crkvu u skitovima Svete Gore, gde se monasi iz kelijâ okupqaju na
Nedeqnu Liturgiju. - Agape = ve~ere qubavi ( =simposioni, convivia) bile su prvohri{}anski obi~aj i praksa
(DAp.6,1-3; 20,7-11; 1Kor.11,20-22.33-34; Juda 12). One su dràne u pritvoru=priprati Crkve, ili u susednim
prostorijama, i na wima su svih hri{}ani zajedni~ki jeli, zajedni~ki dono{enu hranu, ili priloènu od
nekog bogatijeg hri{}anina. Bile su to trpeze prvenstveno za sirotiwu, ili zajedni~ke slave = gozbe iz
qubavi (otuda zasigurno poti~e i Srpska Slava, koje, to ne treba zaboraviti, nisu samo doma}e, nego i
crkvene, i manastirske, i seoske, gradske, i imali su ih ne iskqu~ivo Srbi, nego i hri{}ani u Kapadokiji,
te prema tome nije slava nikakav zaostali "mnogoboà~ki obi~aj" kod Srba). Danas su agape uglavnom u
manastirima zajedni~k ve~ere, pred Sveno}na bdenija, sa kojima su opet povezane Litije Petohqebnice
(Srpsko "rezawe" /pravilno: lomqewe/ kola~a" proiza{lo je iz lomqewa i razdavwa Petohqebnice, tj. pet
hlebova sa vinom i uqem). - Akuvita su bile malo podignute i prostrte klupe-naslowa~e za poluleè}e
zasedawe, ta~nije: zalegawe, za trpezu, kako je bilo na isto~wa~kim, jevrejskim, gr~kim, rimskim ve~erama-
gozbama (otuda naziv: banketi). - O~igledno da je bilo zloupotreba na, i sa, Agapama, pa su postepeno
ukidane. Ostao je ipak evharistijski =svetolitugijski obi~aj: da se posle Sv. Liturgije sedne za zajedni~ku
bratsku trpezu, i to se u manastirima do danas redovno drì, a i u nekim parohijama. - Kad je re~ u kanonu o
"klupama za leàwe/zalegawe", {ta re}i danas o klupama za sedewu u mnogim Crkvama u Dijaspori? To nisu
"stasidija" u manastirima (ukurug oko pevnica i sasstrane pokraj zidova), niti su to pokretne stolice za
sedewe (koje se mogu i pomerati i uklawati), nego to su glomazne {kolske skamije, kakve imaju
rimokatolici i anglikanci, pa su i Pravoslavni po Dijaspori, bez imalo ose}aja: da Crkva nije u~ionica,
sala za sedewe, sku{tina za zasedawe itd., nego Dom Bo`ji i na{, u kojem se odvija, doga|a Lit-urgija =
Narodno delo, Bogo~ove~anska Hristova Ikonomija (=Domostroj) spasewa, Mistagogija Carstva Nebeskog.
Kad u|e{ u neki takav Hram u Dijaspori (pogovoru sa nekom jo{ haoti~nom arhitekturom), ne zna{ da nisi
zalutao u neku {kolu, salu za priredbe, neki parlament i tsl.? Svi sede u klupama, usatju samo na paqewe
nekog "semafora" na ikonostasu, i potom izlaze u "koloni po jedan" vijugavo za Pri~e{e ili antidor (re}i
"nafora" je pogre{no).
113
274
"da sinovi Izraiqevi budu pobo‘ni"(= blagoboõaznivi).(3Mojs.15,31).
(Laodik.15)
Kanon
(Da ne treba u dvori{tu Crkve postavqati kr~me i prodaju hrane)
ûvaju}i po{tovawe naspram Crkve, ne treba u svetim dvorovima
(=dvori{tima) postavqati kr~mu, ili razne vrste za jedewe, ili neke druge
prodaje (=trgovine) ~initi. Jer Spasiteq i Bog na{, vaspitavaju}i nas
Svojim ‘ivqewem u telu, zapovedio je da "dom Oca Wegovoga ne ~inimo
domom trgova~kim" (Jn.2,16). On je i mewa~ima prosuo novce, i izagnao
napoqe skvrniteqe Svetiwe. Ako se, dakle, neko zate~e u ovome prestupu,
neka bude odlu~en.275(Ap.73; Trul.74,88,97; Laod.28)
Kanon
(Da se klirici i monasi ne kupaju sa ènama u javnim kupatilima)
Da ne treba sve{tenoslu‘iteqi ili klirici ili podvi‘nici
(=monasi) da se kupaju u kupatilu zajedno sa ‘enama; niti iko od laikâ
hri{}anâ, jer je to prva osuda od strane neznabo‘aca. Ako se ko u tome
zate~e, ako je klirik, neka bude svrgnut, a ako je laik, neka bude
odlu~en.276 (Laodikijski 30)
274
Pevawe u Crkvi Bogu je an|elska slu`ba; to je i hvala i slavoslov Bogu, i tako|e molitva i molba.
Pevawe je i saborno, sabratsko delo sviju ~lanova Crkve, po re~ima Apostola Pavla: "Ispuwavajte se Duhom,
govore}i me|u sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevaju}i i psalmopoje}i Gospodu u srcu
svomem zahvaquju}i svagda za sve () Bogu i Ocu u ime Gospoda na{eg
Isusa Hrista"(Ef.5,18-20). U navedenim Apostolovim re~im se jasno vidi da je Crkveno pevawe
Svetotroji~no i ve} samim tim istovremeno Crkvensaborno, Svetoevharistijsko delo. Zato je ovaj Sv.
Vaseqenski Sabor i tome posvetio pa`wu, èle}i /izraz neuobi~ajen za dono{ewe zakonske odredbe, retko i
za kanone) da svi koji dolze u Crkvu da pevaju treba da to ~ine "sa velikom pa`wom i umilno{}u", jer taj dar
srca i glasa, du{e i tela prinose Svevidcu Bogu, Koji zna sve tajne srca na{eg, kao Srceznalac i Tajnoznalac
svih i svega  . I kako pravilno prime}uju tuma~i kanona, kao
{to se ne treba moliti "praznoslove}i kao neznabo{ci, koji misle da }e za mnoge re~i svoje biti
usli{eni"(Mt.6,7), tako ne treba ni "neprimereno i neodgovaraju}e i nesvojstveno Crkvi" pevati, niti
"suvi{nom raznovrsno{}u melodija"(Zonara), nego pevati bogoboja`wivo i blagopojazno, kako Bog traì od
sinova Izraiqa, Staroga,i pogotovu Novoga, tj. od Crkve naroda Svoga, dece Svoje, bra}e Hristove,
Duhono{ene i Duhovo|ene i Duhopevaju}e. - U Srpskoj Crkvi se jvqa danads ne mali problem horova, koji, po
nama, dvostruko gre{e protiv ovog Sv. Kanona: 1. sobom istiskuju narod Bo`ji (ostavqaju}i ga pasivnim, jer
se "dijalog" vodi izme|u oltara i visoko podignute negde iznad naroda horske galerije), 2. jer pevaju tako (kao
u nekoj "skali" milanskoj ili operskoj) da oni postaju centar Crkve i sabrawa, kojima je sve podre|eno, pa i
Liturgijska radwa (a  je pre svega Narodno-delo). Tzv. "duhovna muzika" koju na{i horovi pevaju ne
razlikuje Hram kao nebozemni prostor i Liturgiju kao sve{tenovreme i sve{tenoradwu od pozori{nih,
operskih ili kojih sve ne bina i tribina/ Jednom re~ju, krajwe je vreme da se u na{im Crkvama/Hramovima
peva i psalmopoje liturgijski, a ne horski; evharistijski, a ne operski, koncertno itd. itsl.
275
Evo dokaza onima koji kaù da Sv. Kanoni nisu savremeni, nego su zastareli. Koliko samo ovaj Sv.
Kanon poga|a i dana{wi nered oko Sv. Crkava, pa i Manastira, o praznicima i slavama: kad su avlije
crkvene ili manastirske prepune {atri sa kuhiwama, kafanskim stolovima, restoranima! I sve to da bi se
trgovali i zara|ivalo. Svejedno da li to radi sama crkvena/manastirska uprava, ili izdaje pod zakup drugim
trgovcima! Kanon ne kaè da pobo`ni narod ne treba kod Crkve ili Manastira ugostiti, nego da ne treba
kr~me i trgovine praviti u "Svetim dvorovima" Gospodwim. I citira primer gweva Hristovog prema
"mewa~ima novca i trgovcima u Domu Oca moga"(Jn.2,16). Valsamon navodi kako su Carigradski Patrijarsi
zabrawivali mewa~nice novca (tj. stolove za usitwewe krupnijeg novca, sa uzimawem procenata) i prodaju
hlebova i vo|a daleko {ire od dvori{ta Svete Sofije, pa su se neki bunili, govore}i da se kanon odnosi samo
na priprate tog velikog Hrama (a ima ih tri), na {to on odgovora da to ni obi~nom hri{}aninu ne bi palo
na pamet, jer je ne~estivo ( ). - Danas se treba zapitati: da li je saglasno ovom SV. Kanonu, a
o~igledno nije, da su samom hramu, pri ulazu ili i dubqe, postavqaju prodavncie sve}a, ikonica, krsti}a,
kwiga? Znam da }e me za ovo "trgovci" kritikovati, ali je zaista mnogo neukusno, i neumesno, {to to biva
skoro redovno i normalno, a niti je u redu niti normalno. A tek ako se potegne pitawe nesuvisle prodaje
velike koli~ine parafinskih sve}a, samo radi bedne zarade, umesto da se narod nau~i,a sve{tenstvo postara,
da se pale mawe vo{tane sve}e, makar bile i debqine jedne olovke, pa da i hramovi budu blagomirisni od
blagouhawa voska, i da verni shvate da paqewe sve}a nije u koli~ini, nego u pobo`nosti.
276
Ovaj kanon ponavqa doslovno 30. kanon Laodikijskog Pomesnog Sabora, koji me|utim, kako prime}uje
Zonara, ne odre|uje nikakvu epitimiju, pa ga je verov. za to Trulski Sabor ponovio i za toliko pro{irio.
Valsamon zapaà razlikovawe u kanonu: sve{tenih lica, klirikâ, laikâ i monahâ (smatraju}i to pravilnim
114
Kanon
(Da se pripremani za Kr{tewe pou~avaju veri)
Da trebaju prosve}ivani (=novokr{tavani) da veru izu~avaju, i petoga
dana (svake) sedmice o tome daju odgovore episkopu ili prezviterima.277 (I
Vas.2,14; Trul.96; Laod.19,45-47)
(O onima {to posle Nedeqe Ro|ewa Hristovog ~ine tzv. babine Bogorodici) 
Ispovedaju}i Bo‘anstveni Porod (Hrista) iz Djeve bez poro|ajnih
bolova, kao {to je i bez semena (muèvqevog) nastao, i to propovedaju}i
svemu stadu (Hristovom), podvrgavamo ispravqawu one koji iz neznawa
~ine ne{to {to ne treba ~ine. Otuda, po{to neki, posle dana Svetoga
Ro|ewa Hrista Boga na{ega, prire|uju peciva od p{eni~nog bra{na i
wih me|u sobom dele, pod izgovorom tobo‘e u ~ast poro|ajnih bolova
Pre~iste Djevo-Majke (= Dhevÿ Matere), odre|ujemo da verni
ni{ta takvo ne ~ine. Jer to nije ~ast Djevi, Koja je nadumno i
neizrecivo rodila telom Nesmestivog Logosa, da se Wezin neizrecivi
Porod odre|uje i predstavqa po obi~nim na{im (poro|ajima). Ako li se
ko od sada zate~e da tako ne{to ~ini, ako je klirik, neka bude svrgnut, a
ako je laik, neka bude odlu~en.278
(O neizostajawu iz Crkve tokom tri Nedeqe)
Ako neki episkop ili prezviter ili |akon, ili koji pripada kliru,
ili laik, nemaju}i nikakvu te‘u potrebu ili nu‘nu stvar da za du‘e
vreme otsustvuje iz svoje Crkve, nego borave}i u (svom) gradu ne do|e u
tri Nedeqna dana tokom tri sedmice zajedno na sabrawe (=Liturgiju u
i govore}i da je razliku izme|u sve{tenih licâ i klirikâ: hirotonija u oltaru prvih, i hirotesija drugih
van oltara, ali gre{i kad u prva sve{tena-rukopolagana lica ubraja: episkope, sve{tenike, |akone,
ipo|akone! - [ta re}i o primeni ovog kanona danas, kad ih na hiqade i hiqade hri{}ana, me|u wima i
sve{tenika i klirika (za monahe jo{ nije ~uveno), odlaze na more i kupaju se svi zajedno polunagi ili i
nagi!? I nije u pitawu kupawe radi ~isto}e!
277
I ovaj kanon doslovno ponaqa 46. kanon Laodikijski. Ovo zna~i da su i u vreme Trulskog Sabora
nedovoqno pou~avali novokr{tavane, a to je i danas jedna od slabosti i nemarnosti sve{tenstva (za {to su
krivi i episkopi, koji ne kontroli{u katihizaciju, kko kanon nalaè). Pogotovu {to u na{e vreme ima
dosta odraslih za Kr{tewe, za koje sve{tenici niti dovoqno pripreme novokr{tavanoga: da nau~i osnovne
istine i tajne vere (ne samo Simovl vere napamet!) i ìvota, savesnog pravoslavnocrkvenog pona{awa i
delawa, niti Kr{tewe obavqaju kako treba, u sklopu Sv. Liturgije: da bi kr{teni u~estvovao u zajednici
Crkve i pri~estio se Evharistijskog Tela i Krvi Hrista Bogo~oveka, Prvoro|enoga me|u mnogom bra}om
(Rm.8,29). Taj dupli propust se kasnije obi~no ne nadokna|uje, iako, po Sv. Kirilu Jerusalimskom i Sv.
Ocima, katihizacija - mistago{ka =svetotajinska - treba da se nastavi i posle Sv. Kr{tewa. Ipak, radosno je
bilo videti u na{e dane u na{im Crkvama i Manastirima saborna Kr{tewa: u moru, rekama, izvorima,
fontanama, krstionicama (makar i od buradi)!
278
I besemeno za~e}e i bezbolno ro|ewe Hrista Gospoda od Presvete Bogorodice velika je i nadumna
tajna Bogo~ove~anska. Prostiji svet, verov. pobo`ne ène, htele su da, sutradan po Boì}u, "proslave" babine
Sv. Djeve Bogorodice, na neki obi~ni qudski-ènski na~in, pa to ovaj kanon zabrawuje, jer je Crkva
odredila Drugi dan Boì}e kao Sabor Presvete Bogorodice, kada se u Crkvi svi okupqama i pesmama i
bogosluèwem proslavqamo Bogorodi~in Boànstveni Porod, koji je bio bez poro|ajnih muka, bez te~ewa
krvi i ostalih prate}ih porodiqskih bolova i slabostâ i propadqivostâ, mada je Hristos ro|en iz prirodne
materice, ali, kako je za~et silom Duha Boìjega, a ne semenom qudskim, tako je i ro|en bezbolno od Sv.
Svagdadejeve Marije, bez povrede Wenog Bogu od malena posve}enog devstva. (Neku jeres "Koliridianaca, koji
prinose Mariji (Bogorodici)", pomiwe Sv. Epifanije (Panarion, 89): kako su u Arabiji, Trakiji i Skitiji
"neke ène ukra{avale jedan krevetac, ili ~etvorougaoni sto, i nekog zna~ajnog dana u godini stavqale hleb
i uznosile u ime Marije, i onda sve jele od wega", ali ne znamo da li je ovaj obi~aj otuda preostao).
115
Crkvi),
ako je klirik, neka bude svrgne, a ako je laik, neka bude udaqen od
op{tewa.279 (Ap.8,9; Trul.66; Antioh.2; Sardik.11)
Kanon
(Da se Trisvetoj pesmi /"Sveti Boè..."/ ne dodaje "Raspeti za nas")
Po{to smo doznali da u nekim mestima u Trisvetoj pesmi, u delu
dodatka, posle re~i: "Sveti besmrtni", izgovaraju ovo: "Koji si raspet za
nas, pomiluj nas", a to je, kao tu|e Pravoslavqu (= Blago~e{}u), od
pre|a{wih Svetih Otaca, odba~eno od ove pesme, zajedno sa bezakonim
jeretikom koji je novouveo () te re~i,280 – i mi, potvr|uju}i ono
{to su pre Sveti Oci na{i pravoslavno ((=blago~estivo) uzakonili,
predajemo anatemi one koji, posle ove odredbe, budu primali da takvu re~
u Crkvama ili na drugi na~in pridodaju Trisvetoj pesmi. Ako je, pak,
prestupnik ovoga odre|enoga sve{teno lice, zapovedamo da bude li{en
sve{teni~kog dostojinstva, a ako je laik ili monah, da bude odlu~en.281
(Da ikonopisci ne slikaju jagwe nego Lik Hristov)
Na nekim slikama ~asnih ikona crtama naslikano je Jagwe, na Koje
prstom pokazuje Prete~a, i Koje je uzeto kao znak (= praobraz)
blagodati, prednagove{tavaju}i nam kroz (starozavetni) Zakon istinsko
Jagwe - Hrista Boga na{eg. Ali, iako po{tujemo stare praobraze i senke,
koje su Crkvi predani kao simvoli i preznaci (same) Istine, prvenstvo
279
Koliku su va`nost i zna~aj pridavali hri{}ani, od samog po~etka istorije Crkve, prisustvu i
u~e{}u svih vernih u sabrawu Evharistije=Liturgije: episkopa, sve{tenika, klirika i laika, kao ~lanova
zajednice Crkve=Tela Hristovog, vidi se po opisu koji daje Sv. Justin Mu~enik (polovinom 2. veka, u svojoj I
Apologiji,65-67): gde kaè da "u Nedqu biva svih koji borave u gradovima i selima zajedni~ko okupqawe
... i svih zajedni~ke molitve... i pri~e{}e
 od Evharistijskih darova". Ako se zna da je tada bilo gowewe hri{}an, i da su zajedni~ka
okupqawa na Liturgiju bila pogodna prilika rimskim vlastima da uhvate {to vi{e hri{}ana, onda je jasno
po koju cenu su hri{}ani, dolaskom/prisustvom/u~e{}em u sabrawima Crkve, pla}ali svoj hri{}anski
crkveni identitet. Istina, oni su se ~esto sklawali u katakombe, podzemna grobqa i pe}ine, ali nisu
odustajali od vidqive pripadnosti zajednici Crkve. (A to je mnogo vi{e nego "slaviti slavu" ili oti}i na
Pri~e{}e "jednom ili ~etiri puta" godi{we!). Kao poja{wewe ovom kanonu danas treba dodati (jer onda se to
podrazumevalo): da prisustvo na sabrawu Crkve u Liturgiji, nije bilo zamislivo bez Pri~e{}a kao u~e{}a u
op{tewu, kako jasno govore Sv Kanoni: Apostolski 8-9, Antiohijski 2; Sardi~ki 11; Trulski 66. Jer je kazna bila:
biti odlu~en od op{tewa.
280
Taj novouvedeni (bukv."iznova~eni") dodatak Trisvetoj =Svetotroji~noj pesmi (ina~e biblijskog porekla, Is.
6,1-3) dodao je jeretik monofizit Petar Gnafevs ( ={tavqa~= koàr, uzurpator Antiohijske katedre, u vreme cara
Lava i Zinona, oko 471-485). (Aristin je pogre{no pripisuje Pavlu Samosatskom, koju gre{ku Svetosavsko Zakonopravilo
izostavqa). Trisveta pesma je ina~e, po Crkvenoj istoriji (Sv.J.Damaskin, O veri,54; O Trisvetom /pismo/, i Teofan,
Hronika, god. 5930), uvedena u bogosluèwe od Patrijarha Crigradaskog Sv. Prokla (434-446) posle ~udesnog
otkrivewa od An|elâ jednom detetu, i tako, naravno bez dodatka"Raspeti za nas", pevana, i kao takvu je
citiraju Isto~ni episkopi na Halkidonskom Saboru 451.g. (ACO II,1,1,195). Interesantno je, me|utim, da Sv.
Jevrem, Patrijarh Antiohijski (527-547.g. - kod Fotija, Biblioteka 228), kaè da su tu pesmu, sa dodatkom
"Raspeti za nas", na Istoku govorili kao odnose}u se na Hrista, dok su je, veli, u Vizantiji i na Zapadu, bez
dodatka, odnosili samo na Sv. Trojicu. Ne{to sli~no pomiwu i neki monasi kod Sv. J. Damaskina, za
Anastasija Sinaita, ali Sv. Damaskin to energi~no pobija, govore}i da treba "dràti samo pravo Crkveno
Predawe" o toj pesmi, i pobijaju}i teolo{ku neumesnost takvog dodatka ovoj izrazito Trijadolo{koj pesmi.
On ~ak ironi~no kaè da je Petar Gnafevs (={tavqa~ koè) vaqda hteo da ovu pesmu "kao neko platno ili
koù u{tavi = preparira; kao da je bila "ne~ista" pa da je "o~isti"! U svakom slu~aju Trisvetu pesmu sa
aftartodoketskim dodatkom: "Raspeti za nas", {iroko su koristili jeretici monofiziti (uz me|usobna
neslagawa i pretolma~ewâ), posle Petra Koàra, wegov sledbenik Kalandion (koji je ~ak dodavao, pre ovog
dodatka, jo{ i: "Hriste, Caru!"), Filoksen Mabu{ki, Sever Antiohijski i ostali, koje je anatemisao i Sv. [esti
Vaseqenski (680-1) i sada ovaj Trulski Sabor (dakle: pre Sv. Damaskina) i ovom kanonu, koji je na liniji
"pre|a{wih Sv. Otaca, koji su odbacili dodatak ovoj pesmi".
281
Valsamon se pita: kako ovaj kanon, ako je prestupnik wegov ve} anatemisan ({to obuhvata sve kazne),
govori o svrgnu}u klirika ili odlu~ewu laika? Smatra da je to ostavqeno rasu|ewu episkopa: da prvo
primeni svrgnu}e/odlu~ewe, pa, ako je prestupnik uporan, onda i anatemu.
116
(ipak) dajemo Blagodati i Istini (Jn.1,17),

prihvataju}i istu za ispuwewe
Zakona. Da se, dakle, i umetno{}u u bojama slika pred pogledina sviju
ono Savr{eno (), odre|ujemo da se od sada i na ikonama
izobraàva, umesto staro(zavetno)ga jagweta, naslikan po ~ove~ijoj
prirodi lik Jagweta (Boìjeg) Koje uzima na Sebe grehe sveta - Hrista
Boga na{ega (Jn.1,29), i kroz to, shvataju}i visinu smirewa Boga Slova,
bili rukovo|eni ka pam}ewu (= spomiwawu) ‘ivota Wegovog u telu, i
stradawa, i spasonosne smrti, i otuda nastalog iskupqewa svetu.282
(Da se Sveta Evharistija ne daje mrtvim telima)
Niko neka ne daje Evharistiju telima onih koji umiru. Jer je
napisano: "Uzmite, jedite"(Mt.26,26), a tela mrtvih ne mogu ni uzimati, ni
jesti.283 (I Vas.13; Kartag.7,18; Grigorije Nisk.2,5; Timot. Aleks.3,16)
(Da treba kr{tavati decu kad nije poznato da li su kr{tena)
Sleduju}i kanonskim odlukama Otaca (Kartagenskih, kanon 72), odre|ujemo
i u pogledu male dece: "Kad god se ne na|u pouzdani svedoci, koji govore
da su ona nesumwivo kr{tena, a ona sama zbog uzrasta nisu kadra
odgovoriti da li im je tajnodejstvo dato, treba ih bez ikakve smetwe
krstiti, da ne bi takva neizvestnost wih li{ila o~i{}ewa takvom
Svetiwom".284 (Ap.49,50; II Vas.7; Kartag.45,48,72,110; Vasil. Vel.1,91)
(Da pred tri svedoka robovi dobijaju slobodu)
Svetopisamski smo primili da "pred dva ili tri svedoka svaka se re~
potvr|uje"(Mt.18,16). Odre|ujemo, zato, da robovi, koji bivaju osloba|ani od
strane svojih gospodara, imaju dobiti takvu ~ast (slobode) pred tri
svedoka, koji }e svojim prisustvom dati potvrdu ( = zakonitost)
282
Starozavetno Pashalno Jagwe bilo je praobraz Gospoda Hrista, na Koga je Prete~e prstom ukazao na
Jordanu i rekao: "Gle, Jagwe Bo``je Koje uzima na sebe greh sveta!"(Jn.1,29), i tako su Hrista kao Jagwe
slikali ikonopisci (postoje takve slike-freske u katakombama /2-4. vek/, moazaici iz vremena Justinijana
/6. vek/). Trusli Oci sada odre|uju da se slika, umesto praobraza, lik Hristov. Valsamon na osnovu toga
smatra da: ne treba u Crkvama pu{tati goluba kao simvol Sv. Duha (to i sada na Osve}ewu vode na Jordanu
neki rade), niti paliti sve}u umesto Vitlejemske zvezde, niti prestavqati Ro|ewe Hristovo kao malo dete
na posteqi. Ovo sa prestavom pe}ine i deteta (kao lutke) Rimokatolici su napravili u Jaslicama u
Vitelejmu (deo Pe}ine koji pripada wima), a i po svojim hramovima, a prime}uje se da negde i Pravoslavni
to negde predstavqaju.imitiraju.
283
Kanon ponavqa deo 18. kanona Kartagenskog. Valsamon navodi, i opravdava (!): "staviti arhijerejima
po smrti Sveti Artos u ruke i tako sahrawivati... radi odgowewa demonâ, i da se wime snabde za nebo onaj
koji je udostojen velikog i apostolskog zvawa" (PG 137,793). Mislimo da su i u kanonu i kod Valsamona navedeni
obi~aji bili samo lokalnog i vremenskog karaktera. Sasvim je druga stvar odluka 13. kanona I Vaseqenskog
Sabora: da se na smrt bolesni pri~e{}uju (ali dok su jo{ ìvi).
284
Kanon ponavqa doslovno 72. kanon Kartagenskog Sabora. Da decu, kad se ne zna sigurno da li su
kr{tena, treba obaveno kr{tavati, mnogi Oci i Sabori govore (Sv. Fotije...), mada Valsamon s razlogom
navodi i sporewe oko toga. Ovo pitawe je naro~ito iskrsavalo prilikom najezda varvara i sa dolaskom
islama, kada je bilo ~estih slu~ajeva zarobqavawa dece, ili pak osloba|awa zarobqene dece. Kanon jasno
kaè da u spornom slu~aju, kad se nezna, decu treba kr{tavati "da neizvesnost ne li{i decu o~i{}ewa Sv.
Kr{tewem". Valsamon jo{ navodi da je u wegovo vreme, za Patrijarha Luke ( Hrisoverga: 1156-69), dolazilo dosta
Agrajana (=muslimana) traè}i da im sve{tenici krste decu, jer su im deca bila bolesna ("bivalo je kod
Agarjana da im deca demonijaju i smrde na pse, ako se ne krste od hri{}ana""- PG 137,796), ali Patrijarh i
Sinod nisu pristali, jer ti muslimani nisu ispoqavali dobru voqu da se krste kao hri{}ani, nego su to
hteli samo kao lek radi telesnog le~ewa dece. Xa neku decu su govorili da su im majke pravoslavne, ali im
nisu poverovali bez svedoka (tamo).
117
oslobo|ewu, i sobom zasvedo~iti verodostojnost u~iwenog.285 (Ap.75/82; I Vas.2; IV
Vas.4; Gnagr.3; Kartag.64,82,129,131,132; Vas.Vel.40,42; Teof. Aleks.9)
Kanon
(O zabrani dràwa du{egubnih javnih ku}a)
One koji na propast du{â okupqaju i dr‘e bludnice, odre|ujemo: ako
su klirici, da budu odlu~eni Ši svrgnuti¹
286
(Š=ra{~iweni¹), a ako su laici, da budu odlu~eni.
(Ap.25; Neokes.1; Vasil. Vel.3,9,32,51,59,70)
Kanon
(O nenapu{tawu svojeg supruga ili supruge)
"Koja ostavi svoga mu‘a, ako po|e drugome, prequbnica je", po Svetom
i Bo‘anstvenom Vasiliju (kanon 9), koji je ovo dobro naveo iz proro{tva
Jeremijinog (3,1): "Ako postane ‘ena drugoga mu‘a, neka se mu‘u svome ne
vra}a, nego uprqana neka se prqa"; i opet: " Koji ima prequbnicu, bezuman je i
ne~astiv‚ (Pri~e 18,23). Dakle, "ako se poka‘e da je (‘ena) bez razloga oti{la
od mu‘a, on je dostojan snisho|ewa, a ‘ena epitimijâ; a snisho|ewe je
wemu - u davawu op{tewa u Crkvi" (= k¢ oby≤eniü
Cerkvi)(Vasilijev kanon 35). "Onaj pak koji ostavi zakonito mu sjediwenu ‘enu, i
dovede drugu, po izreci Gospodwoj (Lk.16,18), podle‘e osudi za prequbu.
Kanonski je ustanovqeno od Otaca na{ih da takvi godinu dana pla~u,
dve godine slu{aju (Sv. Pismo), tri godine pripadaju (traè}i opro{taj), i
(tek) sedme godine stoje sa vernima, i tako se udostojavaju Prino{ewa
287
(=Pri~e{}a), ako se sa suzama pokaju"(Vasilije,kanon 77). (Ap.48; Trul.93,98; Ankir.20;
Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,31,35,36/37,46,48,77,80; Timot.Al.15)
Kanon
285
Prema Zonari, gra|anski zakoni su traìli da stvarno oslobo|ewe jednog roba bude posvedo~eno
svedocima, pa je traèno nekada po 5 ili vi{e svedoka, {to je kanon, shodno Sv. Pismu, sveo na 3 svedoka; a
sve to je ~iweno da ne bude nepoèqnih posledica ako neko to osloba|awe osporava, jer "sloboda se zakonâ i
kanonâ uvaàva vi{e od svega drugoga", dodaje Valsamon, koji daqe navodi carske zakone, po kojima je ovo
posvedo~ewe bilo potrebno naro~ito zbog braka biv{ih robova, da bi se mogli ven~ati, mada su gospodari
hri{}ani bili obavezni da svoje kr{tene robove i ven~avaju (in a~e su "mogli izgubiti svoju 
/=gospodarewe/ nad wima" - PG 137,804AB), da oni ne bi bili li{eni svojih hri{}anskih prava u veri i Sv.
Tajnama). Izgleda da su robovi bili mahom stranci, pa je posvedo~ewe bilo potrebno da bi postali
punopravni gra|ani carstva. (V. i kanone 18. i 82. Sv. Apostola i napomene tamo).
286
Brojni stari rkps. nemaju Ši svrgnuti¹, tj. ra{{~iweni, ali ga drugi imaju, kao i Zonara, Pidalion,
 (=Mila{), . Zonara kaè doslovno:"Nare|uje se svrgnuti ih i istovremeno odlu~iti, {to je
zaista retko na}i. Jer se kliricima umesto svake druge kazne naj~e{}e kao dovoqno odre|uje
svrgnu}e=ra{~iwewe"(PG 137,805). Takva je, samo jedna, kazna u kanonima 25. Apostolskom i 3. Sv. Vasilija (gde
se veli: za jedan prestup ne ka`wava se dva puta, v. tamo napomenu). Verovatno je ova razlika u rukopisima
(izvorni tekst kanona ne znamo) od kolebawa izme|u jedne kazne za li~ni blud (kanoni 25. Ap. i 3. Vas.) i ovog
vi{estrukog prestupa: okupqawe i dràwa (~ak: negovawa:) bludnicâ i bludili{ta, koji je,kao
organizovawe i podvo|ewe, bar dvostruko ve}i greh, jer upropa{}uje mnoge du{e i bludnicâ i bludnikâ, pa i
kazna treba da je dvostruka. Ina~e, dràwe bludnicâ i bludili{tâ (=javnih ku}a, ~iji se vlasnici zovu
= bludo~obani) bilo je zabraweno i dràvnim, gra|anskim zakonima. - Danas je ovo zlo pre{lo
svaku meru, naàlost i u "pravosolavnim" zemqama.
287
Kao {to se vidi kanon je ustvari sastavqen od 9. i 35. i 77. kanona Sv. Vasilija Velikog, koji je opet
uzeo to pravilo pokajni~ke epitimije od prethodnih Otaca. - Kod Jevreja u Starom Zavetu bilo je dozvoqenu
muù da lako otpusti ènu, ali je Hristos izjedna~io ènu sa muèm i samo je ralog preqube priznao kao
razlog otpu{tawa ène (Mt.19,9-10). Kanon ostavqa mogu}nost da èna napusti muà i s nekim razlogom,
zato kaè "ako je bez razloga (bez vinÿ) oti{la". Zonara pomiwe neke razloge: preterano ogor~avana,
zlostavqana i dr., u kom slu~aju i mu` podleè epitimiji, jer je uzro~nik.(V. kanone Sv.Vasilija i dr.
navedene). - Za kraj kanona Valsamon lepo prime}uje: "Zapazi kako Oci svuda traè ~isto pokajawe za
du{evne grehe, i zato su ostavili lokalnim episkopima da pove}avaju ili smawuju epitimije prema usr|u
ka`wenoga".
118
(Da se ìvin~e ne uvodi Hram, osim velike nu`de na putu)

Niko da ne uvodi nikakvu ‘ivotiwu unutar Svetoga Hrama, osim ako
neki putnik, prinu|en velikom nu‘dom, nemaju}i ku}e i gostionice,
zano}i u takvom Hramu. Jer, kad se ne bi ‘ivotiwa uvela unutra, biva da
ona i propadne, a on, izgubiv{i ‘ivotiwu i ne mogu}i zato produ‘iti
put, izlo‘io se opasnosti smrti; jer smo nau~eni da " subota je postala
radi ~oveka" (Mt.2,27), tako da u svemu treba (ve}ma) pretpostaviti spasewe i
nestradawe ~oveka.288 Ako se pak koji zate~e da, prema re~enome, bez
potrebe uvodi ‘ivotiwu u hram, ako je klirik neka se svrgne, a ako je
laik neka bude odlu~en.
(Laod.28; Trul.74,76,97)
Kanon
(U koji ~as prestaje post Velike Subote)
Verni, koji dane spasonosnoga Stradawa (Gospodweg) svr{avaju u postu
i molitvi i sakru{ewu srca, treba da zavr{uju post oko pono}i ŠVelike¹
Subote, jer od bo‘anstvenih Jevan|elista Matej i Luka, prvi re~ima: "Po
ve~eru subotnom" (Mt.28,1), a drugi re~ima: "Vrlo rano" (Lk.24,1) - ozna~uju nam
duboku no}.289 (Ap.51,53,66; IV Vas.16; Trul.13,55; Ankir.14; Gangr.18,21;
Laod.29,49,51; Dion.Alek.1)
Kanon
(Da ne treba u Nedequ kle~ati)290
Kanonski smo primili od Bogonosnih Otaca na{ih (Nikejskih, kanon 20) da
ne treba kle~ati u Nedeqe, odavaju}i time ~ast Vaskrsewu Hristovu. Da,
dakle, ne ostanemo u neznawu jasnog o tome zakqu~ka, vernima
objavqujemo: da od subote, posle ve~erwega ulaska sve{tenikâ u oltar, po
vaè}em obi~aju, niko (vi{e) ne kle~i do slede}e ve~eri u Nedequ, u
kojoj, posle ulaska (=Malog vhoda) na Ve~erwi, opet po~iwemo kle~ati, i
tako uznosimo molitve Gospodu. Jer, smatraju}i no} posle subote
prete~om Vaskrsewa Spasiteqa na{ega, od tada duhovno zapo~iwemo
himne, iz mraka u svetlost zavr{uju}i praznik, tako da otada svecelu
no} i dan slavimo Vaskrsewe. (Ap.66; I Vas.20; Trul.66; Gangr.18; Laodik.29; Petar. Aleks.15; Vasil. Vel.91;
Teof.Aleks.1)
Kanon
288
Kanon ... Dobro treba zapamtiti Hristove i Sv. Otaca: da je "subota postala radi ~oveka, a ne ~ovek
radi subote", i "u svemu treba ve}ma pretpostaviti spasewe i bezbednost (= nestradawe) ~oveka".
Valsamon dodaje da se kanon svakako odnosi i na ptice: golubove, prepelice, koko{i, koje tako|e ne treba
uvoditi/pu{tati u Hram.
289
Zonara umesno prime}uje da kanon govori o provo|ewu dana Pashalnog Staradwa Gospodwe "'u postu,
molitvi i skru{enosti srca", nagla{avaju}i da to zna~i da post i skru{enot ne budu licemerni, na
spoqa{wi pokaz, nego skreno i duboko do srca. (Upu}uje na Sv. Dionisija Aleksandrijskog i wegove kanone,
koje v. daqe). [to se ti~e prestanka posta u pono} Velike Subote, treba znati a se ima u vidu svr{avawe
Kr{tewa i Pashalne Liturgije (Sv. Vasilija), sa vaskrsnim pesmama i vaskrsnim Jevan|eqem, kasno nave~e
u Veliku Subotu, te se onda pri~e{}eni mogu raspostiti od pono}i, osim ako }e u~estvovati i pri~estiti se
na ranoj Vaskr{woj Liturgiji. Potse}amo pojedine "zilote" posta da je samo Velika Subota u toku cele
godine posna, sve ostale su sa uqem itd.(v. kanon 66. Apostolski i dr.).
290
Ovaj kanon tuma~i 20.kanon Nikejski i 15. kanon Sv. Petra Aleksandrijskog. Zonara potse}a i na 91.
kanon Sv. Vasilija, koji svi govore o nekle~awu Nedeqom i tokom ~itave Sv. Pedesetnice. Sv. Epifanije
(Panarion, pogovor, 22) svedo~i da se tokom cele Pedesetnice nije kle~alo.
119
(O epitimijama za namerne poba~aje)

One koje daju lekove za poba~aj, i one koje uzimaju plodoubistvene
291
(= embriocidne) otrove, podvrgavamo epitimiji ubice. (Ap.65; Ankir.21-
23; Vasil. Vel.2,8; Gr.Nis.5; At.Vel.Amoniju)
Kanon
(O otimawu ènskih radi braka)
"Za otmi~are ‘enâ, pod izgovorom supruànstva, ili sudeonike (u
tome), ili saglasne sa otmi~arima, odredi Sveti Sabor, ako su klirici,
da budu zba~eni sa svoga stepena, a ako su laici, da budu anatemisani".292
(Ap.67; IV Vas.27; Ankir.11; Vas. Vel.22,30,36/38,42-43)
Kanon
(@ena koja se uda pre uverewa o smrti muà, prequbnica je)
@ena kojoj je mu‘ oti{ao na put i zadugo je nepoznat (=ne javqa se), te
ona, pre no {to se uveri o smrti wegovoj, uda se za drugoga, - ~ini
prequbu. Pod isti razlog (=sud) potpadaju i ‘ene vojnikâ, koje se udaju
po{to se mu‘evi ne javqaju, kao i one koje, kad im je mu‘ na putu, ne
do~ekaju povratak (wegov). Ali, neko snisho|ewe ovde mo‘e biti, kad je
ve}a pretpostavka da je mu‘ umro. Ona pak, koja se po neznawu udala za
(muà) privremeno napu{tenoga od ène, pa zatim bude otpu{tena od
istoga jer mu se prva ‘ena vratila, pala je u bludo~instvo, ali po
neznawu; brak joj se, dakle, ne}e zabraniti, mada je boqe ako tako (neudata)
ostane. Me|utim, ako se posle nekog vremena vojnik vrati, ~ija se ‘ena,
zbog wegovog dugog odsustva, udala za drugog ~oveka, taj (vojnik), ako ho}e,
neka uzme opet svoju ‘enu, daju}i joj opro{taj zbog neznawa, (kao) i
onome (~oveku) koji se drugim brakom sa wom o‘enio.293 (Vasil. Vel.31,36,46)
Kanon
(O onima koji se zakliwu neznaboà~kim zakletvama) 
One koji se zakliwu neznabo{kim zakletvama, kanon podvrgava
epitimijama; zato mi takvima odre|ujemo odlu~ewe (od Pri~e{}a).294 (Ap.25;
Vasil.Vel. 10,17,28,29,64,81,82)
Kanon
(Kako treba primati povratnike iz jeresî)295
291
Iz ovog kanona je jasno da Sv. Oci smatraju embrion = za~eto dete kao qudsko bi}e i ubijawe za~etog
ploda kao ubistvo ~oveka. Epitimije za to su: 10 godina odlu~ewa od Pri~e{}a (Ankirski, 21 kanon, Sv.
Vasilije,2 kanon).
292
Kanon doslovno ponavqa 27. kanon Halkidonskog Sabora. Svi tuma~i se slaù da otmicu ènske radi
braka ka`wavaju i civilni zakoni. (V. kanon 67. Apostolski i 22. Sv. Vasilija).
293
Kanon ponavqa kanone 31, 36 i 46. Sv. Vasilija.
294
Kanon ponavqa delom 81. kanon Sv. Vasilija. Zonara prime}uje: svaki jelinski, paganski obi~aj je
hri{}anima zabrawen, pa otuda i zakliwawa paganska. Poznato je, me|utim, da su hri{}ani neke jelinske i
dr. obi~aje primali, ali po{to ih prethodno o~iste od paganskih, neznaboà~kih elemenata, kojima su oni
bili ukqu~eni u religiozni kontekst mnohobo{tva. Ima, naravno, op{tih, sve~ove~anskih obi~aja, koji se
mogu raznorazno primewivati, upotrebaqvati, zloupotrebqavati.
295
Ovaj kanon ponavqa i dopuwuje 7. kanon II Vaseqenskog Sabora (v. napomenu) i 19. kanon I
Vaseqenskog Sabora (v. napomenu), ao i delom 1. kanon Sv. Vasilija (v. napomenu), sa drugim slu~ajevima
novijih jeretikâ, tj. onih koji su osu|eni III i IV Vaseqenskim Saborima. (U nekim rkps. dodaju se kod
120
One koji se od jeretikâ obra}aju Pravoslavqu i udelu spasavanih,

primamo po slede}em poretku i obi~aju: Arijance i Makedonijevce i
Novacijane, koji sebe nazivaju katarima i levima, i
êtrnaestodnevnike, to jest Tetradite, i Apolinarijevce, – po{to
(li~no) dadu pismenu izjavu (= napisani«) i anatemi{u svaku jeres
koja ne u~i kako u~i Sveta Bo‘ija Katoli~anska i Apostolska Crkva, –
primamo zape~a}uju}i ih, to jest najpre pomazuju}i Svetim Mirom ~elo
i o~i i nozdrve i usta i u{i, i zape~a}uju}i ih, govorimo: "Pe~at dara
Duha Svetoga!"
A odnosno Pavlijanistâ, koji zatim pribego{e Katoli~anskoj Crkvi,
odredba je doneta: da se oni svakako iznova kr{tavaju (= xry≤ati
ot¢ naqala). Evnomijance pak, koji se jednim pogwurewem kr{tavaju; i
Montaniste, koji se ovde nazivaju Frigima; i Savelijance, koji
ispovedaju ijopatorstvo (uÖopator×an=sinoo~instvo) i druge neke zlo~esti
~ine, i sve ostale jeresi, – jer ovde ih mnogo ima, osobito dolaze}ih iz
Galatske strane, – sve koji od wih ho}e da pribegnu Pravoslavqu,
primamo kao jeline (=neznabo{ce). I prvi dan ih ~inimo hri{}anima,
drugi dan ogla{enima, zatim tre}i dan vr{imo im zakliwawa
(=egzorcizme=izgowewe demonâ) uz trikratno duvawe u lice i u{i; i tako ih
pou~avamo (u veri), i ~inimo da du‘e ostaju u Crkvi i slu{aju (Sveta)
Pisma, i tada ih kr{tavamo. I (tako|e Gnostike) Manihejce i
Valentinijance i Markioniste, i one dolaze}e iz sli~nih jeresi,
primamo kao jeline (=neznabo{ce) i iznova kr{tavamo.
A Nestorijanci i Evtihijanci i Severijanci, i oni iz sli~nih
jeresî, treba da podnesu pismenu izjavu (= napisani«) i da anatemi{u
svoju jeres, i (tako|e) Nestorija i Evtiha i Dioskora i Severa, i ostale
vo|e takvih jeresî, i one koji isto s wima veruju, i sve napred spomenute
jeresi, i tako da primaju Sveto Pri~e{}e.296 (I Vas.8,19; II Vas.1,7; Laod.7,8;
Kartag.6,57,126; Vasil. Vel.1,5,47)
Kanon
(Da mu` ne nosi pletnice kose)
Koji se kroz Kr{tewe obuko{e u Hrista (Gal.3,27), ispovedi{e da }e
podra‘avati Wegov ‘ivot u telu (= ije v¢ pl¢ti
«go jitiü oupodobitisõ). Zato, one koji smi{qenim pletenicama name{taju
kin|urewe kose na glavi, na {tetu onih {to ih gledaju te tako
Novacijana i Savatijanci, uzeto iz 7. kanona II Vaseq. Sabora, v. napomenu tamo). Pavlinisti i Savelijanci
su sli~ni, jer poti~u od Pavla Samosatskog i Savelija, jeretikâ monarhijanistâ, koji su poricali Svetu
Trojicu, govore}i da se jedna isti Bog javqao samo pod tri forme (modalisti - Savelijanci) ili kao tri sile
(dinamisti - Pavle Samosatski). Nestorijanci (osu|eni na 3. Vaseqenskom) i Evtihijanci (osu|eni na 4.
Vaseqenskom), tj. monofiziti, koje je, uz Evtiha, predvodio Dioskor Aleksandrijski, i u 6. veku Sevir
Antiohijski (otuda Severijanci), ove dve jeresi, po{to ne gre{e u veri u Sv. Trojicu (mada su neki
monofiziti i tu gre{ili, tzv. triteiti), primaju se ne kr{tewem, nego odricawem od jeresi i Sv. Mirom.
Ovaj kanon spomiwe i "Manihejce i Valentinijance i Markioniste", tj. starije jeretike gnostike (druga
dvojica) i ne{to mla|e od wih dualiste (od Manes-a=Manihejci), od kojih Valentinijance Valsamon
pogre{no vezuje za vreme cara Valenta (364-378) i identifikuje ih kao "Bogumili, to jest Masalijanci i
Evhiti i Entuzijasti", koja jereti~ka grupa je postojala u Valsamonovo vreme, ali i pre i posle toga.
296
Kanon ponavqa 7. kanon II Vaseqenskog i donekle 19. kanon I Vaseqenskog.
121
zamamquju neutvr|ene du{e, le~imo (ih) ota~ki kroz odgovaraju}u

epitimiju, vaspitavaju}i ih i u~e}i da ìve celomudreno, te da
ostavqaju}i obmanu i ta{tinu materijalnog, svagda prenose um (svoj
navi{e) ka nepropadqivom i bla‘enom ‘ivotu, i da ~estito u strahu
(Bo`jem) drè pona{awe, i, koliko je mogu}e, Bogu se pribli‘uju
o~i{}ewem kroz (svo) ‘ivqewe, i da ve}ma unutra{weg nego li
spoqa{weg ~oveka ukra{avaju vrlinama i dobrim i neporo~nim
vladawem, tako da u sebi ne nose nikakav ostatak |avoqe obmane. A ako
neko postupa protiv ovoga kanona, neka bude odlu~en (od Pri{e{}a).297
Kanon
(O nerasudnom stajawu sa ènom u Crkvi)
Za one koji, ili ‘ive sa ‘enom, ili ina~e nerasudno pretvaraju
Sveta Mesta u obi~na, i sa prezrewem se odnose prema wima, i tako (s
neuva‘ewem) u wima borave, za wih zapovedamo da se (takvi) izagnaju (~ak) i
iz mestâ u êsnim Hramovima odre|enih za ogla{ene. Ako neko ovo ne
uspo{tuje, ako je klirik, neka bude svrgnut, a ako je laik, neka bude
odlu~en.298 (Ap.73; Trul.74,76,97)
Kanon
(O ne uzimawu zaru~ene drugom ènske) 
Koji radi bra~ne zajednice uzme ‘enu zaru~enu drugome, jo{ dok je
zaru~nik ‘iv, neka podlegne osudi za prequbu. 299 (Ankir.11; Vasil.
Vel.22,69)
Kanon
(O Jermenima, koji u Oltar donose kuvano meso)
Doznali smo da u Jermenskoj zemqi i ovo biva: da neki, unutra u
Svetim Oltarima komade mesa, skuvav{i (ih), donose, i dele ih, po
judejski (=jidovysk™), kao prinose sve{tenicima. Zato, ~uvaju}i
~isto}u Crkve, odre|ujemo da niko od sve{tenika ne sme primati
prino{ene komade mesa od donosiocâ, nego neka se zadovoqe onim {to
donosilac blagoizvoli (dati), ali da takav prinos bude izvan Crkve.300
297
Ovaj kanon je izuzetno pravoslovavnog podvi`ni~kog tonaliteta, ali pisan u duhu ne monahâ, nego
upravo prvovrhovnih Apostola Petra i Pavla (v.......). Sastavqa~i ovog kanona, i naravno wegovi
zakonodavci, projavquju izraziti hri{}anski vizantijski duh, mentalitet kojim je ìvela i disala
Pravoslavna Vizantija u svojim najiskrenijim uzletima i opredeqewima. Ina~e Zonara, citiraju}i
starozavetrnu i novozavetnu biblijsku zabranu (Lev.19,27;1Kor.11,14), govori da su i u wegovo vreme (12. vek)
~inili sli~ne frizure, bojili kosu, pode{avali ili sasvim brijali bradu i razne druge izve{ta~enosti (pa
i perike) pravili, pa se ~udi da ih niko, ni Patgrijarh, ni arhijereji, ni monasi ne opomiwu, nego su im ~ak
i duhovnici!
298
Kanon ne govori o boravku/ìvqewu nekoga sa suprugom u Hramu, "jer je to najne~estivije, i ne bi
Ocima ni na pamet palo da se neko usudi na takvu bezbo`nost"(Valsamon), nego o ìvqewu u pomo}nim
zgradama oko Hrama (koje su u Vizantiji ~esto bile pod jednim ili spojenim krovom, kao npr. u Pore~u u
Istri, iz vremena Justinijana), gde su neki dodavali i kelije, kuhiwe ili sli~ne prizidane odaje. Valsamon
dodaje da ìvqewe nije dozvoqivo ~ak ni onima koji su imali izvesna prava u Hramu ili pomo}nim
zgradama (mo`da kao ktitori ili dobrotvori). Epitimaja je bila: udaqewe za neko vreme iz prostora
ogla{enih, a upornima svrgnu}e/odlu~ewe.
299
Zonara kaè da je, po dràvnim zakonima i konkretno po Noveli Aleksija Komnena, zaru~ewe
smatrano kao brak (mada se moglo raskinuti pod izv. uslovima, koje detaqno navodi sholija u jednom starom
rkps. citirana u PG 137,853 nota) i zato je uzimawe zaru~enice, dok je ìv zaru~nik, smatrano prequbom.
300
Kod Jevreja su davani sve{tenicima delovi od zaklane `rtve, pa su Jermeni sli~no (naravno, ne
122
Ako li neko ne ~ini to tako, neka bude odlu~en.

(Ap.3; Trul.32,33,56; Kartag.37)
Kanon
(O neslikawu razvratnih slika)301
"O~i tvoje neka gledaju pravo", i "sa svakom pa‘wom ~uvaj srce svoje‚,
zapoveda Premudrost (Pri~e 4,23.25), jer telesna ~ula lako ulivaju svoje
utiske u du{u. Zato nare|ujemo da se od sada ninakoji na~in ne slikaju
crteì, bilo na daskama ili druga~ije prestavqeni, koji zablu|uju o~i
i um razvra}aju i pokre}u na raspaqivawe ne~istih pohotâ. Ako, pak,
neko poku{a to ~initi, neka bude odlu~en.
Kanon
(Da laici primaju Sv. Pri~e{}e u ruke, a ne u posude)302
Bo‘anstveni Apostol (Pavle) veleglasno naziva telom i hramom
Hristovim ~oveka stvorenog po slici Bo‘ijoj (Ef.4,24; 1Kor.6,19). Nalaze}i se,
dakle, iznad svake ~ulne tvorevine, ~ovek je spasiteqnim stradawem
(Hristovim) udostojen nebeskog dostojanstva te, jedu}i i piju}i Hrista,
zauvek se preobraàva (= podobitysõ) ka ve~nom ‘ivotu, osve}uju}i
du{u i telo zajedni~arewem u Bo‘anstvenoj blagodati. Tako, koji èli
u vreme (liturgijskog) Sabrawa da se pri~esti Pre~istim Telom, i
Pri~e{}em jedno sa Wime postane, treba da ruke sastavi u obliku krsta
i tako pristupa i prima Pri~e{}e (= prioby≤eni« = zajedni{tvo)
blagodati.303 Jer one koji prave neke sudove od zlata ili druge materije,
prinose}i `rtve) donosili meso i u oltaru kuvali (!) (vaqda u nekom "|akonikonu") pa delili sve{tenicima.
Kako je u to vreme deo Jermenije Vizantija povratila od Arapa, nastojalo se da se u tom delu Jermenije
iskorene neprihvatqivi obi~aji kao {to je ovaj (v. i kanon....), pa kanon taj zaista ruàn obiãj zabrawuje. Za
danas bi trebalo naglasiti onaj deo Sv. Kanona koji govori da se sve{tenicima moè, i treba, dati poklon
(sr. 1Kor.9,13), ali ne unositi to u Crkvu/Hram, nego davati izvan Hrama, dok naàlost danas biva da donose
sve{tenicima i kliru razne poklone, pakete, hranu i dr. i unose to u Hram, pa i u oltar, i tamo daju.
301
Pravoslavna Vizantija je bila dru{tvo koje je u javnom ìvotu nastojalo da se biblijska, hri{}anska
nauka i na~in ìvota i pona{awa koliko je mogu}e ostvaruje. Tome su doprinosili i crkveni kanoni i
carski zakoni. Iako je bilo odstupawa, itekakvih, od tog ideala, ipak nije nemoral i razur javno {iren i
propagiran, kako biva u na{a razbludna i razqudna vremena, doba besavesnog ra{~ove~ewa i mu{kog i
ènskog i razdetiwewa naivne i nevine dece i mladeì.Ovim nije "progawana umetnost", jer bar vizantijska
umetnost o tome svedo~i, nego je lepota i krasota shvatana ne u duhu "umetnost radi umetnosti", nego u
uzvi{enom preobraàju od nièg ka vi{em, od prolaznog ka neprolaznom, od smrtnog ka besmrtnom, od
banalnog ka svetom, od epidermi~ke liciderske {minke ka produhovqenim lepotama Carstva Nebeskog.
302
Kanon ima u vidu upotrebe nekih, od skupocenih metala pravqenih sasuda (malih posuda) da, umesto
na ruke, u wih primaju Sv. Pri~e{}e, {to je, po Valsamonu, u po~etku ~iweno iz pobo`nosti, a posle iz
sujete bogatih i imu}nih, koji su se tako samoisticali i bili preferirani od ~ovekougodqivih klirika. Sv.
Oci u kanonu isti~u neuporedivu uzvi{enost ~oveka, "stvorenog po liku Boìjem, i nazvanog telom i hramom
Hristovim", i to dostojanstvo udskog tela, konkretno ovde ruku, ne moè biti zameweno nikakvom materijom,
a {to se ti~e dostojnosti za Sv. Pri~e{}e, Zonara sasvim umesno veli: "Niko nije istinski dostojan
Gospodweg Pri~e{}a, nego smo svi Weovom blagoda}u udostojeni, jer smo blagoda}u i spaseni".
303
Interesantno da u nekim rkps. umesto // = jedno sa Wime bude (=jedno sa
Telom, ili sa Hristom, {to je isto), stoji:  = i pred Wime bude! - {to je pre slu~ajna,
nego namerna gre{ka, ali koja oslabquje dubinu teksta, tj. umesto nagla{avawa zna~aja Pri~e{}a, opisuje
na~in pristupa wemu, pritom i jezi~ki i logi~ki slabi smisao teksta, zato {to se na~in pristupa vernika
Pri~e{}u opisuje daqe, a to je: da vernik Pri~e{}e prima na ruke "sastavqene name{tene u
obliku krsta", tj. ne prekr{tene na grudima da bi Pri~e{}e primio direktno u usta (jer onda cela tema
kanona pada u vodu), nego ruke stavqene jednu preko druge u vidu krsta (desna preko leve). Sinopsis kanona, i
pogotovu Aristin u tuma~ewu tog sinopsisa, nisu jasni (mada sinopsis podrazumeva da vernik ustima uzima
Pri~e{}e stavqeno mu na ukr{tene dlanove). Valsamon pak vernima svog vremena (12. vek), kad je ve} uvedeno
pri~e{}e sa ka{~icom,kaè: "Nemoj se ~uditi ni pitati za usrok zbog kojeg u nekim crkavama daje se
laicima Sveto Telo Hristovo (u usta), a ne uru~uje im se ()m shodno sinopsisu kanona, jer je to
predala prava vera i strah Bo`ji i nepodozriva pobo`not, a ne nedostojnost laika". Tj. on smatra da je davawe
Pri~e{}a ka{~icom do{lo ne iz smatrawa laika nedostojnima, nego iz pobo`nog straha Boìjeg (da se ne
123
da, umesto u ruku, u wih prime Bo‘anstveni dar i (kroz to) se udostoje
Pre~istog Pri~e{}a, mi nikako ne odobravamo, jer Bo‘ijoj slici
pretpostavqaju bezdu{nu i (~oveku) pot~iwenu materiju. Ako se koji
(sve{tenik) zate~e da Pre~isto Pri~e{}e daje onima koji takve sudove
podnose (=koristi), neka (takav) bude odlu~en, (kao) i onaj koji ih podnosi
(=koristi).
Kanon
(O davawu leka prema vrsti greha i raspoloèwu gre{nika)304 
Oni koji su od Boga dobili vlast dre{ewa i vezivawa (Mt.18,18), treba
da gledaju na kakvo}u greha i gotovost onoga koji je sagre{io, i tako da
odgovaraju}i lek primewuju na bolest, da ne bi, upotrebqavaju}i u oba
slu~aja nesrazmernost, bolesnik bio li{en spasewa. Jer bolest greha
nije prosta, nego razli~na i mnogovrsna i izrasta mnoge {tetne ogranke,
od kojih se zlo na{iroko razliva i napreduje, dok se snagom lekara ne
zaustavi. Zato onaj koji lekarsku nauku u Duhu (Svetom) pokazuje, najpre
treba da (dobro) razmotri raspolo‘ewe gre{nika, i da li on stremi ka
zdravqu, ili, naprotiv, svojim postupcima priziva protiv sebe bolest, i
da gleda kako se (bolesnik) u me|uvremenu stara o svom pona{awu, pa ako
se lekaru ne protivi i du{evnu ranu prilaganim lekovima ne pove}ava,
tako onda odmeravati milosr|e po vrednosti. Jer Bogu, i onome koji je
dobio pastirsku upravu (= rukovo|ewe), svaki je smisao (= slovo =
razlog, ciq)305 u tome: da se povrati zalutala ovca (Lk.15,4) i zmijom rawena
desi ne{to nepredvi|eno). - U tekstu kanona, tako bogatom bogoslovski i eklisiolo{ki, vidan je uticaj
Teologije i Evharistiologije Sv. Areopagita i Sv. Maksima, a i razvoj svetoota~kog vizantijskog bogoslovqa,
posebno liturgijskog. Ponavqamo izraz: "jedu}i i piju}i Hrista, zauvek se preobraàva ka ve~nom ‘ivotu,
osve}uju}i du{u i telo zajedni~arewem u bo‘anstvenoj blagodati".
304
Kanon prestavqa rezime svih na Trulskom Saboru donetih i kodifikovanih Sv. Kanonâ, sintezu
pravoslavne pastirske, terapevti~ke kanonologije. - Aristin i otali kanonisti umesno zapaàju da ve}
po~etak kanona sav sud o epitimijama prepu{ta episkopu, koji, imaju}i od Boga vlast vezivawa i dre{ewa,
kao duhovni lekar, a ne sudija, raspolaè lekom gledaju}i na bolest i na stawe bolesnika, te ga le~i "bilo
stroìjim i gorkim, bilo mek{im i blaìm lekovima" ( ili lüthiùimi i trypk¥mi, ili slabhiùimi i mekyk¥mi b¥lii -
prevod u Svetosavskom Zakonopravilu). Jo{ je karakteristi~niji i jasniji Valsamonov komentar, sav u duhu ovog
Sv. Kanona: "I drugi Sabori su odredili lokalnoga episkopa (Nikejski 12, Ankirski 5), koji je od blagodati
Duha Svetoga dobio blagodat da vezuje i dre{i, da ne pazi uvek na ono {to su uzakonili kanoni o
epitimijama, neko da ih ekonomi{e (=ure|uje) prema licima pod epitimijama, tj. prema wihovom uzrastu,
prema raspoloèwima, prema zanimawima, ali i prema kakvo}i greha, i tako da svakoj bolesti daje
odgovaraju}u terapiju.... To je ciq ovog kanona (tj. izle~ewe), sasvim jasan i razumqiv". Valsamon daqe umesno
obja{wava zavr{etak kanona, koji je ustvari iz 3. kanona Sv. Vasilija: "Na kraju kanon odre|uje da treba da
znamo i akriviju i obi~ajnost", pa izraz obi~ajnost // ovde shvata kao sumpatiju ( =
saose}ajnost, sastradavawe, samilost, i citira primer simpatije Ap. Pavla 2Sol.3,11.15)."To je je milost i simpatija,
tj. obi~ajnost, {to }e re}i pona{awe  vremenom provereno i potvr|eno (obi~ajem). Kanon, dakle, sve
sabira, i kaè: da treba da znamo i akriviju /=ta~nost/ kanonskih epitimija i najsaàqiviju obi~ajnost, i
nekad kanonski le~iti bolesti kada bolesnici prihvataju epitimije, a nekad lekovima obi~ajnosti i
simpatije /=saàqewa/ kada su le~eni bolesnici grubqi za primawe epitimija. Jer samoj obi~ajnosti ne}e se
niko protiviti. Tome sli~no zapoveda i Veliki Vasilije u 3. kanonu" (PG 137,869-872). - Iz celog teksta Sv.
Kanona vidi se onaj pravoslavni, da tako kaèmo, holisti~ki, ikonomijsko-~ovekoqubivi i spasonosni, a ne
juridi~ki i kazuisti~ki pristup ~oveku palom u greh, kao bolesniku dopalom bolesti (poput onoga {to je
nedavno vizantolog Kiril Mango zakqu~io, prou~avaju}i mona{ke bolnice: o holisti~kom pristupu
bolesniku u Vizantijskim manastirima, a takav pristup je u medicini i danas veoma cewen).
305
Prebogata gr~ka re~ = slovo = razlog, princip, smisao, ciq, tema, predmet, stvar...
te{ko je prevodiva jednom srpskom re~ju, pogotovu {to je ona jedno od bitnih Imena Hristovih
(Jn.1,1.14;17,14.17; 1Jn.1,1;2,14; Kol.1,5.25; Otkr.19,13; Jak.1,18.21;1Petr.1,23) . Osnovna smisao te re~enice je: da je
sva briga duhovnih lekara da se do|e do plodova istinskog pokajawa, jer se samo pokajawem
obnvaqa sloboda bogolikog qudskog bi}a, jer je pokajawe po~elo, i po~iwe uvek iznova,
Jevan|eqe spasewa i ìvot ve~ni u Carstvu Boìjem, koje Carstvo istinskog i ~oveka dostojnog
124
izle~i, te niti padne niz urvine (=strmine) o~ajawa, niti da uzdu popusti
do ìvotne raspu{tenosti i prezrivosti,306 nego treba svakako na jedan
na~in: bilo strogim i qu}im lekovima, bilo bla‘im i krotkijim -
zaustaviti oboqewe (= strasty = stradawe, patologiju) i postarati se da
rana zaraste, oprobavaju}i (=proveravaju}i) plodove pokajawa i mudro
rukovode}i (oÕkonomñnti = s¢motrõ≤üoumou = ekonomi{u}i) ~oveka pozvanoga ka
nebeskoj svetlosti (= ka vi{woj svetlonosnosti).307 "Treba,
dakle, da znamo oboje: i ono {to je po strogom pravilu (t¤ thj ¡kribe×aj =
po akriviji), i ono {to je po obi~aju (=ob™qaü); a u pogledu onih
koji ne prihvataju krajnost, treba slediti predanom obrascu", kao {to
nas u~i Sveti Vasilije (kanon 3). (I Vas.12; Ankir.2,5,7; Atan.Vel.,Posl.Rufin.; Vasil.
Vel.2,3,74,75,84,85; Grig. Nisk.4,5,7,8)
ìvota po~iwe jo{ u ovom svetu i ìvotu.

306
Izraz = k¢ oslabhniü jitió i prhobidhnió moè se
prevesti: do raspu{tenosti i prezrivosti u ìvotu, u na~inu ìvqewa i pona{awa. Smisao je
jasan: popu{tawe u le~ewu bolesnika, tj. ovde gre{nika kao duhovnog bolesnika, moè dovesti do
raskala{nosti i razvratnosti, do prestupnosti i prezrewa svake vrednosti zdravqa/morala, tj.
do o~ajawa i propasti. Zato i velika, neumerena snishodqivost i popustqivost moè odmo}i
izle~ewu, tj. navesti grwe{nika da ne shvati pagubnost greha i olako ga ponovi. Osnovno je, kao
i kod telesnog le~ewa: da se gre{niku podrì voqa za ispravqawem ìvota, kao u bolesniku
voqa za ìvotom, i u tome je vi{e od pola leka i le~ewa.
307
I ova re~enica ovog Sv. Kanona pokazuje veliku mudrost i crkveno duhovno iskustvo Svetih Otaca,
koji na bogopodaoban na~in pristupaju ~oveku gre{niku, kao qubavi i milosr|a dostojnom bogolikom bi}u,
kome je spasewe najve}e dostojanstvo, i za to dostojanstvo oni se ~ovekoqubivo, hristopodobno bore.
Interesantno je tuma~ewe Zonarino izraza "vi{wa svetlonosnost": "Vi{wom svetlonosno{}u Boànski
Oci nazva{e Carstvo Nebesko, to jest pre svega drugoga zbog obasjawa () koje zra~i iz Boànske
prirode, i zbog savr{enijeg shvatawa i poimawa ("(PG 137,873). Iz Zonarinih re~i
vidi se pravoslavno isihasti~ko, blagodatno-svetlosno iskustvo i shvatawe, koje nije agnosti~ko, ali ni
obi~no racionalisti~ko, nego logosno i duhonosno.
125
——
SVETI SEDMI VASEQENSKI SABOR
———
SEDMI (Vaseqenski) SABOR /Fotijev tekst/
»A Sveti i Vaseqenski Sedmi Sabor (787.g) u Nikeju, koja je mitropolija Vitinije,
i koja je i u starini bila sudnica pravoslavnih dogmata, wu je Sabor pokazao kao
sudi{te (=kriterijum) Blago~e{}a (=Pravoslavqa). Sabor je pro{iren do mno{tva
367 (~lanova) Sve{tenih Muèva (=Otaca). A kao ~inona~alnike i prvostojateqe wihove
sve{tene i velike vojske istakao je: Tarasija (784-806), ~uvenoga me|u Arhijerejima
Boìjim - on be{e boànstven i sveodli~ni mu` i, kao iko drugi, dostojan
rukovoditeq Jerarhijske uprave Carskoga grada (=Carigrada); i tako|e Petra,
najpobo`nijeg prezvitera Svete Rimske Crkve, i drugoga Petra, i wega prezvitera i
igumana tamo{weg manastira Svetoga Save (u Rimu), koji su (zajedno) delili mesto
Apostolske katedre (Rima), ~ije je tada Arhijerejsko dostojanstvo ukra{avao Adrijan
(771-795), Sa wima (Sabor je imao) i Jovana i Tomu, qude poznate po mona{kom ìvqewu i
blistaju}e sve{teni~kom ~a{}u, i mestobqustiteqe sve Isto~ne oblasti Apostolskih
i Velikih Prestola, i imaju}e prvenstva Arhijerejâ, velim (Patrijarha) Apolinarija i
Teodorita i Ilije, od kojih prvi je Aleksandrijski, a drugi Antiohijski, a tre}i
Jerusalimski, koje su ovi sve{tenoqepno i svemudro (na Saboru) predstavqali.
Tada behu (carevi) Konstantin (VI - 780-790) i Irina, ukra{eni vencem Pravoslavqa
i ogrnuti porfirom samodr{ca Romejske vlasti.
Ovaj, dakle, Sve{teni i Veliki Sabor, novojavqenu i varvarsku jeres (ikonoborstva),
unetu sa strane od zlo~estivih i besramnih qudi, osudi bogopresu|enom i zajedni~kom
odlukom, i uvoditeqe i pobornike wene podvrgnu istoj osudi. Ovi bednici (=ikonoborci),
Hrista, Istinitog Boga na{eg, huqahu ne govore}i (to) re~ima, nego delima
izmi{qahu svaku uvredu i hulu i prqav{tinu, i Wega Samoga ne usudi{e se da
vre|aju neposredno i bez nekog izgovora, nego kroz (Wegovu) ~asnu Ikonu ispuwavahu svu
svoju nameru hristobornog mi{qewa. Jer, nazvali su idolom – o kakvog drskog i
bezbo`nog jezika i uma odjek! – sasvim vre|aju}i po{tovanudostojnu
poklowewa iz qubavi Ikonu Hristovu, kojom se odgoni zabluda idolâ, i svakim je

be{~a{}em okruùju}i, po trgovima i ulicama nogama je gaàhu, razbacivahu, ogwu

predavahu - àlosni prizor hri{}anima, dostojan samo jelinskog (=paganskog)
hristoborstva! A tako isto i protiv ostalih sve{tenih Ikonâ, nogama brzim na
prolivawe krvi (Is.59,7), ra{irenim rukama i prqavim ustima izrugivahu se; i nikako
se razbojnici ne nasi}avahu tolikom manijom i izbezumqeno{}u! Nego su ni{ta mawe,
ako ne i vi{e, od jelinskih idolâ hri{}anske sve{tene simvole i izobraèwa mrzeli
i pquvali, kroza {ta je wihov nepomirqivi rat protivu Hrista i Wegovih Svetiteqa vo|en i
podràvan.309
Jer svima je jasno da ~ast (odavana) Ikonama biva ~ast onih (li~nosti) izobraènih
na Ikonama, kao {to i be{~a{}e prelazi na one naslikane (na wima). Ali ovi, novi
308
Gr~ki izraz otuda: zna~i bukv.: qubiti, celivati, s qubavqu
po{tovati. Dakle, ne zna~i bukv. klawati se, naro~ito ne u smislu: oboàvati (jer za to postoji drugi izraz,
naveden niè od SV. Fotija: = sluìti, bogoslu`ìti, oboàvati). Dogmatski izraz VII
Vaseqenskog Sabora za po~asno po{tovawe Svetih Ikona je: Sveti Sava Srpski je taj
izraz preveo sasvim pravilno sa: qubovnoje po~itanije (Beseda o Pravoj veri) = qubavno po{tovawe (mada je bukv.
prevod: po~asno celivawe, po~asno po{tovawe). Pravoslavno ikonopo{tovawe je, dakle, priklawawe i celivawe u
znak qubavi, ~asti i po{tovawa, a ne: ikonodulija (=ikonorobovawe), kako su ikonoklasti nazivali
pravoslavne (pa onda za wima i neki noviji kvazinau~nici).
309
Ovaj i daqev opis Sv. Fotija, sve besomu~ne manije jeretikâ ikonoboraca protiv Svetih Ikona, on
daje iz li~nog iskustva, jer je i sam, u drugom periodu ikonoborstva, bio progawan za Sv. Ikone, zajedno sa
svojom porodicom.
126
porodi hristobornih Judajâ310, onime ~ime ~esnu Ikonu Hristovu i Wegovih Svetih
vre|ahu, ispuwavahu svoju praroditeqsku histeriju, podraàvaju}i drskost Judejâ, i
nastoje}i da preterano{}u svoga raspoloèwa prevazi|u svoje roditeqe. Time pak {to
nisu, pred hri{}anima, mogli se drznuti da se i ustima odreknu Hrista, pokazali su
da su otpali i od same te Judejske i ota~ke revnosti, te su i ovo svoje podraàvawe
pokazali iskrivqenim, nigde ne staju}i, nego, kao zalu|eni zlom te jeresi, bacali su se
i batrgali tamo i ovamo. Jer, nazivaju}i sebe hri{}anima, protiv Hrista su besneli, i
ne usvajaju}i naziv Jedajâse , wihovo su hristoborstvo podraàvali i prevazilazili
(svojim) ikonoborstvom. I ne samo to, nego su i izbegavaju}i (za sebe) ime
idolopoklonstva, ni{ta popustqiviji od idolopoklonikâ se pokazivali prema
hri{}anima i prema hri{}anskim Boànskim i Pre~itim Tajnama.
Zato je one, koji nisu hteli da se udaqe od zlog srodstva ovog prequbni~kog i
mnogosemenog i sme{anog shvatawa , Sveti i Vaseqenski Sabor, kao nezakoniti
porod i odrod od hri{}anskog plemenitog roda, podvrgnuo nerazre{ivim svezama
anateme. A Ikonu Hrista, Istinitog Boga na{eg, shodno vajkada{wim Apostolskim i
Ota~kim Predawima, i svedo~anstvima Sve{tenih Re~i (Sv Pisma), radi ~asti i
po{tovawa izobraènoga (=naslikanoga) – da se odaje poklowewe i ~ast
  – potvrdio je i zape~atio svim (svojim) odlukama. Poklowewe
pak i ~ast (Ikonama) odaje se na na~in na koji pristupamo i ostalim sve{tenim
Obrascima i Simvolima  na{eg najsvetijeg Bogosluèwa
. Jer ne zaustavqamo i zatvaramo u wih ~ast i poklowewe,
niti u drugorodne i razli~ite ciqeve razdequjemo, nego kroz vidqivo, razli~ito i
delimi~no, wihovo prisluèwe i poklowewe, sve{tenolepno i nerazdeqivo se
uzvodimo ka Onom Jednovidnom i Sjediwuju}em Boànstvu

311
   .
Tako se poklawamo âsnome Krstu, na kojem je Gospodwe telo bilo raspeto i izlilo
krv o~i{}uju}u za svet, i priroda drveta, otuda napojena tokovima, proizrasla je
neostarivi (=ve~ni) ìvot umesto smrti. Tako se poklawamo obrazu Krsta, kojim se
progone demonske mase i raznorazne strasti se iscequju, po{to je blagodat i sila
(Bo`ja) jednom dejstvovala u Prvoobrazcu, i ona sa istim dejstvom prohodi do samih
Obrazaca. Svako ovo, dakle - velim za Hristovu Ikonu i obraz Krsta - podjednako
posve}uju}i po{tovawem i poklowewem, ne ogra|ujemo i ne ograni~ujemo u wima ~ast i
po{tovawe, nego ~ast uznosimo i posve}ujemo Onome Koji se radi nas, neizrecivim
bogatstvom ~ovekoqubqa, o~ove~io i za nas dobrovoqno podneo sramnu smrt (na Krstu).
Tako se isto i Svetim Hramovima, i Grobovima, i Mo{tima, koje vernima izviru
isceqewa, sa verom poklawamo, veli~aju}i i pohvaquju}i Hrista Boga na{eg, Koji ih
je proslavio. I tako isto, ako je ne{to ovome sli~no u na{im Tajanstvenim i Svetim
Slu`bama , zbog dejstvuju}eg u wima dara i
dobro~instva (Bo`jeg), prepoznajemo i slavoslovimo Na~alni i Prvodejstvuju}i Uzrok
 .
Zato je i Bogonosni i Sveti Sabor ovih Blaènih i Sve{tenih Muèva, ne samo
Ikonu Hristovu, kako rekosmo, nego tako|e i sve{tene Ikone Svepre~iste i
310
I ova tvrdwa Sv. Fotija nije neosnovana, jer je poznato wemu, i istoriji Crkve, da je udeo Judaizma,
direktno i preko Islama, itekako postojao u pojavi i {irewu ikonoborstva. Malo niè on }e re}i da je
pojava ikonobora~ke jeresi ( = verovawa, mi{qewa, shvatawa) bila konglomerat raznorodnih
elementa: "prequbni~ki, mnogosemeni, pome{ani, nezakoniti porod i odrod" od izvorne Vere i Predawa
Crkve Hristove. U Fotijevom tekstu se vidi i antihristolo{ki karakter te jeresi, tako da je dogmatsko delo
VII Vaseqenskog Sabora bilo nastavak rada prethodnih Hristolo{kih Vaseqenskih Sabora.
311
Kao {to je i prethodno naveo (ne citiraju}i) svetoota~ko shvatawe na~ina odavawa ~asti Sv. Ikonama,
tako i ovde, i malo niè, navodi obja{wewe Sv. Areopagita o mistago{kom i anago{kom karakteru Svetih
Tajni i Bogosluèwa Pravoslavne Crkve.
127
Prisnodjeve Marije i Gospo|e na{e Bogorodice, i svih Svetih, po analogiji

prevashodstva i po{tovanosti Prvolikovâ, zape~atio i potvrdio odredbama zajedni~kih
odluka: da se ~estvuju i qubavno po{tuju . Jer se kroz wih uzvodimo u
neko jednotvorno i sabirno sozercawe, i wime se udostojavamo boànskog i natprirodnog
sjediwewa sa Najkrajwim od svega èqenoga (=Hristom)
 
312
  .
I to mudro i bogougodno (Sabor) zavr{iv{i, i odgnav{i svaku jereti~ku bolest i
svaku ru`no}u od slovesnoga stada, pokaza Crkvu (Bo`ju) da se opet odenula svojom
krasotom i lepotom, i kao Nevestu, ulep{anu ne zlatnim resama (sr. Ps.44,13), nego umnim
Izobraèwima , postavio ju je s desne strane Hrista, te u~inio da
svetloblagim i radosnim o~ima gleda je i divi joj se sva puno}a vernih.»
(Sedmi Vaseqenski Sabor je izdao 22 kanona).313
———
KANONI SEDMOG Vaseqenskog Sabora u Nikeji
Kanon
(Da treba Bo‘anske Kanone u svemu ~uvati)314
Onima koji su primili sve{teni~ko dostojanstvo, odredbe kanonskih

propisâ jesu svedo~anstva i podvizi,315 koje radosno primaju}i, sa
312
I ovo je biblijski, svetoota~ki i crkveni bogoslu`beni izraz (Post.49,10; Is.11,10; 42,4; Mt.12,21; Rm.15,12;
Sv. Vasilije, Slu`ba Sv. Arhan|ela 8.novembra, itd.): da je Hristos èqa = o~ekivawe svih narodâ, Krajwe @eqeno
od svega èqenoga.
313
O Sv. Sedmom Vaseqenskom Saboru i wegovim dogmatskim odlukama v. i na{u studiju: Sveti Sedmi
Vaseqenski Sabor — istorija i teologija (I: istorija Sabora; II: teologija ikone, III: posledice za crkveni
ìvot), Bogoslovqe 2 (1987) 11–39; i u kwizi: Duhovnost Pravoslavqa, Beograd 1990 i 1994², str.23-63. — Da
dodamo ovde i napomenu: da je Rimska Crkva u licu pape Adrijana I (771-795) odmah prihvatila odluke i
kanone Sv. Sedmog Vaseq. Sabora, ali je, naàlost, frana~ki kraq Karlo Veliki (742-814) na saboru u
Frakfurtu 794.g. odbacio i odluke ikonobora~kog (754.g.) i odluke pravoslavnog Vaseqenskog Sabora, i ~ak
ih osudio! Sa frana~kim stavom (iznetim u Libri Carolini, koji je negde izme|u jeresi ikonoboracâ i
pravoslavqa ikonopo{tovateqâ, ako je uop{te mogu}e imati takav stav? - ali su ga pretenciozni varvari u
teologiji Franci zauzeli) , papa Adrijan se nije sloìo, ali nije ni uspeo da preubedi Krla Velikog, nego je
prihvatio odluke Frankfurtskog sabora, a slede}i papa }e, na Boì} 800.g., krunisati Karla Velikog u
Rimu za imperatora. Od tada je poja~ano nametawe jeresi Filioque i isticawe papskog primata ~asti kao
pretenzije vlasti nad celom Crkvom, uz vezivawe tog primata za navodni primat Ap. Petra nad Apostolima.
Ovo isticawe tzv. "Petrovog primata" ve} je na svoj na~in VII Vaseq. Sabor ispravqao, uz ostalo i time {to je
u Pismu pape Adrijana caru (pro~itanom na 2. sednici Sabora, 26.9.787.g.), gde god je stajalo samo ime Ap.
Petra dodavao i ime Ap. Pavla i oba nazivao "prvaci Apostolâ", jer je to izna~alna hri{}anska tradicija: da
su Petar i Pavle uvek spomiwani zajedno, a u Rimu su po~eli da izostavqaju Pavla i preisti~u samo
Petra.(Vidi G. Ostrogorski, Rim i Vizantija u borbi za kult ikona. Papa Hadrijan I i Sedmi Vaseq. Sabor u Nikeji,
Sabrana dela, kw.V, Beograd 1970,164-181).
314
Koliko je va`no Sveto Predawe u celini, pa dakle i kanonsko, za Oce Sv. Sedmog Sabora, vidi se i u
wihovoj dogmatskoj odluci, iz koje ovde citiramo samo zadwi pasus: "A one koji se drznu da druga~ije
shvataju, ili u~e, ili shodno poganim jereticima, da odbacuju Crkvena Predawa i izmi{qaju neke
novotarije, ili odbacuju ne{to od onoga {to je Crkvi predato: Jevan|eqe, ili znak âsnoga Krsta, ili
ìvopisawe Ikona, ili Svete Mo{ti Mu~enika, ili podlo i zlobno izmi{qaju da bi porekli ne{to od
uzakowenih Predawa Katoli~anske (=Saborne) Crkve, ili jo{ da se kao profanim sluè sve{tenim
Sasudima, ili ~asnim Manastirima, nare|ujemo da se svrgnu, a ako su monasi ili laici - da se odlu~e od
op{tewa... Ako neko svo crkveno Predawe, pisano ili nepisano, odbacuje - neka je anatema".(Mansi 13,380).
315
Izrazi (ispravlönió = ispravila, korektori, pravi primeri, prava dela) su
biblijski izrazi. Zonara obja{wava: "Svedo~anstva su Gospodwe naredbe, koje svedo~e i pokazuju kako treba
da ìvimo, i kako }e se prestupnici Bo`jih naredbî kazniti... Oci posvedo~uju kako treba sve{tenici da
ìve i pona{aju se... wima su Kanoni i podvizi //, koji odràvaju i ure|uju wihovo ìvqewe,
jer }e tako (po kanonima) ostvarivati vrlinu i uga|ati Bogu, od ~ega nema ve}eg podviga"(PG 137,880).
Interesantno je uzgred zapaziti kako se u Sv. Kanonima prelamaju i susre}u eklisiolo{ko-liturgijsko i
vrlinsko-podvi`ni~ko Predawe Crkve, tj. dogmatsko i eti~ko biblijsko-crkveno Predawe. Da je to tako v
idi se po tome {to Oci citiraju re~i Petrove i Pavlove koje se odnose na najve}e Bogootkrivene
128
bogore~itim Davidom pevamo Gospodu Bogu,

govore}i: "Na putu
svedo~anstava Tvojih u‘ivah, kao u svakom bogatstvu" (Ps.118, 14); i: "Zapovedio
si pravdu svedo~anstva Tvoja doveka; urazumi me, i ‘ive}u" (Ps.118,138.144). I
(tako) proro~ki glas zapovedio nam je da doveka ~uvamo svedo~anstva
Bo‘ija i da ‘ivimo u wima, jer ona ostaju ~vrsta i nepokolebiva. Jer i
bogovidac Mojsije ovako govori: "Tome nema dodavawa, i od toga nema
oduzimawa"(5Mojs.12, 32). A bo‘anstveni Apostol Petar, hvale}i se time,
kli~e: "U to i An|eli ‘ele zaviriti"(1Petr.1,12). I Pavle govori: "Ako mi, ili
An|eo s neba blagovesti vam druga~ije, nego {to vam mi blagovestismo, neka
bude anatema"(Gal.1,8). Po{to je, dakle, sve to tako, i (tako) nama
posvedo~eno, raduju}i se tome kao kad ko na|e bogati plen, s qubavqu
primamo Bo‘anstvene Kanone i potvr|ujemo svecelu i nepokolebqivu
wihovu (dosada{wu) ustanovu = constitutionem), ono {to su izlo‘ili
Svete trube Duha, Svehvalni Apostoli, i Svetih [est Vaseqenskih
Sabora i onih Pomesno sabranih radi izdavawa takvih naredaba, i Sveti
Oci na{i. Jer svi oni, prosve}eni jednim istim Duhom, udredi{e ono
{to je korisno. I one koje oni anatemi predaju, i mi anatemi{emo; a
koje svrgnu}u, i mi svrgavamo; koje pak odlu~ewu, i mi odlu~ujemo; koje
podvrgavaju epitimiji, i mi tako|e podvrgavamo. Jer, "Budite
nekoristoqubivi, budite zadovoqni onim {to imate"(Jevr.13,5), glasno govori
uzdignuti do tre}ega neba i ~uv{i neiskazane re~i Bo‘anstveni
Apostol Pavle (2Kor.12,2-4).316 (IV Vas.1; Trul.2; Kartag.1; Prvodr.10)
Kanon
(Da treba (novo)rukopolagani episkop da ~vrsto prihvata da ~uva Kanone, a ako
ne, da se ne rukopola‘e)317
Po{to pevaju}i sjediwujemo se s Bogom:
naredbama "U
(=zakonima) Tvojim pou~avam se; ne}u zaboraviti re~i Tvoje"(Ps.118,6), -
spasonosno je za sve hri{}ane da to ~uvaju, a naro~ito za one koji imaju
sve{teni~ki ~in. Zato odre|ujemo, da svaki koji }e biti postavqen na
episkopski stepen, treba svakako da zna Psaltir, da bi se iz wega uputio
da i sav svoj klir pou~ava. Neka, zato, od mitropolita bude marqivo
ispitivan, da li je gotov da sa udubqivawem, a ne tek povr{no, ~ita
Svete Kanone, i Sveto Jevan|eqe, i kwigu Bo‘anstveni Apostol, i svo
Tajne=Istine Hri{}anske - u koje i An|eli èle zaviriti, a to je Jevan|eqe i sve {to ono sobom nopsi i
otkriva, i najavquje i daruje. Jednom re~ju: to je sva Tajna Novog Zaveta, Bogo~ove~anska Tajna Hristova.
316
Ovaj 1. kanon samo izraàva usvajawe svih prethodnih Sv. Kanonâ Crkve. Izraz "potvr|ujemo svecelu
i nepokolebivu ustanovu'' /konstituciju = ustanovqeni red/ Svetih Kanonâ, ozna~ava
potvrdu/sankcionisawe/ onoga {to je ve} kodifikovao Sv. [esti Trulski Sabor, kao {to to kaè i nastavak
ovog kanona, a to su Sv. Kanoni: Apostolski, Saborski i Ota~ki. Kao da se time zadovoqio ovaj Sv.
Vaseqenski Sabor, i citira Ap. Pavla: "da budemo nesrebroqubivi", tj. zadovoqni imawem koje posedujemo i
ni{ta nam vi{e ne treba. Pa ipak je ovaj Sabor doneo svojih 22 kanona, od kojih neki ponavqaju prethodne,
ali i kanonizuju nove teme.
317
Valsamon smatra da je ovaj kanon donet kao posledica velikog neznawa, i naroda i episkopâ, u vreme
ikonoborstva, kada su za episkope olako postavqani i neuki qudi. Kanon 2. ustvari primewuje odluku iz 1.
kanona prvo na episkopa, i iz wega se vidi za{to je u episkopsko Ispovedawe vere uneto i obe}awe da }e
dràti i ~uvati sve odredbe Sv. Otaca i Sabora, dogmatske i kanonske, jer kanonski poredak Crkve nije
maqwe vaàn za weno istionsko bitisawe i spasonosnoi delawe. (v. o tome u na{em Ispovedawu vere, u
"Zagrqaj svetova", Srbiwe 1996,11-19).
129
Bo‘anstveno Pismo, i po bo‘anskim zapovestima pona{a se i u~i svoj

narod. Jer "su{tina na{e jerarhije jesu bogopredane re~i", to jest pravo
poznawe (= istinnaó xitrosty) Bo‘anstvenih Pisama, kao {to je
Veliki Dionisije rekao (Areopagit, Crkv.Jerahija,1,4).318 Ako se pak (doti~ni)
koleba i nije s qubavqu gotov da tako ~ini i u~i, neka se ne rukopola‘e.
Jer je proro~ki rekao Bog: "Ti si odbacio poznawe, i Ja }u tebe odbaciti da
Mi ne sve{tenoslu‘i{"(Os.4,6). (Ap.58,80; I Vas.2; Trul.19; Laod.12; Sardik.10; Kartag.18)
Kanon
(Da ne trebaju vlastodr{ci da izabiraju episkopa)
Svaki izbor episkopa ili prezvitera ili |akona, koji biva od

vlastodràcâ, da bude neva‘e}i, shodno kanonu, koji ka‘e: "Ako se koji
episkop poslu‘i svetovnim vlastima, da preko wih zadobije Crkvu, neka bude
svrgnut i odlu~en; i svi koji s wime op{te''(Apostolski 30). Jer treba
proizvo|eni u episkopstvo da od episkopâ bude biran, kao {to je
odre|eno od Svetih Otaca u Nikeji, kanonom koje ka‘e: "Episkop svakako
treba da se postavqa od svih episkopa u oblasti; a ako to bude te{ko, ili zbog
hitne potrebe, ili zbog daqine puta, neka se na svaki na~in trojica sakupe na
jedno mesto, a otsutni neka svoj glas pristanka daju kroz pisma, i tada neka se
u~ini izbor (=rukopolo‘ewe). A potvrda tog doga|aja pripada u
svakoj oblasti mitropolitu"(Nikejski 4). 319 (Ap.30; I Vas.4; Antioh.19,23; Laod.12,13; Sardik.6; Carigrad.1;
Kartag.13,49,50)
Kanon
(Da se episkopi uzdr‘avaju od svakog iznu|ivawa darova)
Propovednik istine Pavle, Bo‘anstveni Apostol, postaviv{i kao

neki kanon Efeskim prezviterima, boqe re}i i sveceloj sve{teni~koj
puno}i, ovako im smelo re~e: "Srebra ili zlata ili ruha, ni od koga ne
za‘eleh; sve vam pokazah da se tako vaqa truditi i pomagati nemo}nima, i
za bla‘enije smatrati davati nego li uzimati "(DAp.20,33.35). Zato i mi, od
wega nau~eni, odre|ujemo: da episkop uop{te ne umi{qa pohlepno i
sramno, izmi{qaju}i izgovore za grehe (Ps.140,4), da tra‘i zlata ili
srebra ili drugo ne{to od pot~iwenih mu episkopâ ili klirikâ ili
monahâ. Jer Apostol govori: "Nepravednici ne}e naslediti Carstvo
Bo‘ije" (1Kor.6,9); i: "Deca nisu du‘na roditeqima imawa sticati, nego
318
Ova re~enica je najboqi odgovor raznim protestantima, sektama, i dr. neznalicama, koji govore da
Pravoslavna Crkva, tobo`, ne drì kako i koliko treba Sveto Pismo. Ali, treba znati da sve Boìje re~i,
naredbe, zapovesti, svedo~anstva itd. mawevi{e su u Sv. Pismu i kod Otaca, pa dakle i u crkvenim
bogoslovsko-liturgijskim i kanonsko-moralnim tekstovima Crkve poistoive}ene. A te re~i su, ne samo
kwi`ni tekstovi, nego su iste one tvora~ke re~i - -logosi - Boìji, kojim je Bog stvorio i tvori svet, i
koji su usa|eni u prirodu stvorenoga kao boànski principi i nazna~ewa. Oni su izraèni kroz re~i,
liturgiju, dogmate, kanone Crkve. SV. Areopagit(C.J.1,4) pod bogopredanima re~ima podrazumeva pre svega
Jevan|eqe (isto 5,7 i  5,7), a {ire i sve Sveto Pismo, ali.su kod wega, logosi, kao i kod Sv.
Maksima i dr. Otaca, povezani sa tajnom Ipostasnog Logosa Boìjeg Hrista, i zato su hristolo{ki i
hristocentri~ni - to su re~i ìvota ve~nog.
319
Kao {to se vidi, ovaj je kanon sastavqen iz 30. Apostolskog i 4. Nikejskog kanona. Potreba ponavqawa
ta dva kanona bila je zbog toga {to se u vreme ikonobrostva vlast itekako me{ala u izbor episkopa, dovode}i
poslu{ne carskoj jeresi i politici qude, a progone}i pravoslavne otporne tome episkope. Zonara dodaje da
je to, naàlost, "staro zlo"! Valsamon prime}uje s razlogom: da nisu vlastodr{ci izbirali, tj. glasali
doti~ne episkope, nego pod wihovim pritiskom to su ~inili neki episkopi, ne sazivaju}i redovne oblasne
Sabore, nadle`ne za to.
130
roditeqi deci"(2Kor.12,14). Ako se neko na|e da, zbog tra‘ewa zlata ili neke
druge stvari, ili zbog svoje strasti, zabrawuje od sve{tenoslu‘be i
odlu~uje nekog od svojih klirika, ili zatvara ~asni Hram, da u wemu ne
bude Bo‘je liturgije, i time svoje bezumqe dovodi na neosetqivosti,
zaista je bezose}ajan, i bi}e podvrgnut sopstvenoj strasti (), i
muka wegova povrati}e se na glavu wegovu (Ps.7,17), kao na prestupnika
Bo‘ije zapovesti i Apostolskih naredaba. Jer i Petar, vrhovni
Apostol, zapoveda: "Pasite stado Bo‘ije, koje imate, nadgledajte ga ne
prinudom, nego dobrovoqno, i po Bogu; niti zbog ne~asnog dobitka, nego od srca;
niti kao da gospodarite nasledstvom (Bo‘ijim), nego budite ugled stadu; i
kad se javi Arhipastir, primi}ete venac slave, koji ne vene"(1Petr.5,2-4).320
(Ap.29; IV Vas.2; Trul.22,23; VII Vas.5,15,19; Laod.12; Sardik.2; Vasil. Vel.90; Genad. Posl.; Taras. Posl.)
Kanon
(Koji vre|aju klirike postavqene u Crkvu bez davawa (mita), podle‘u
epitimiji)
Greh je na smrt (1Jn.5,16) kad neki, gre{e}i, ostaju nepopravqivi. A od
ovoga je jo{ gore kad neki, pogordiv{i se, ustaju protiv blago~astija i
istine, ra|e izabiraju}i mamona negoli poslu{nost Bogu (Mt.6,24), i ne
dr‘e}i se Wegovih kanonskih uredbi. U takvima nije Gospod Bog
(3Car.22,17), dok se ne ponize i ne otrezne od svoga greha. Jer oni trebaju
ve}ma da pristupaju Bogu i skru{enim srcem prose otpu{tewe toga
greha i opro{taj, a ne da se veli~aju bezakonim davawem (=mitom). Jer
"Gospod je blizu skru{enih srcem"(Ps.33,19). One, dakle, koji se hvale da su
davawem zlata postavqeni u u Crkvi, i nadaju se na taj otu|uju}i od Boga
i od svakog sve{tenstva zli obi~aj, i otuda bestidnim licem i
razjapqenih usta sa uvredqivim re~ima poni‘avaju one koji su, zbog
vrlinskog ‘ivota Duhom Svetim izabrani, i bez davawa zlata
postavqeni (u Crkvi), – one koji tako ~ine treba najpre nizvesti na
posledwi stepen wihovog ~ina, a ako su uporni, epitimijom ih
ispravqati. Ako se neko nekad pokaè da je to u~inio pri samom
rukopolo‘ewu, neka se postupi (sa wim) po Apostolskome kanonu (kanon 5),
koji ka‘e: "Ako koji episkop ili prezviter ili |akon, novcem zadobije ovo
dostojanstvo, neka se svrgne i on i onaj koji ga je postavio (=hirotonisao), i
sasvim neka bude odlu~en od zajednice (=od op{tewa), kao Simon
vra~ar od mene Petra (DAp.8,22-23)". Isto tako i po 2. kanonu Svetih Otaca
na{ih u Halkidonu, koji ka‘e: "Ako neki episkop za novce u~ini
rukopolo‘ewe, i neprocewivu blagodat sroza do prodaje, te za novce
hirotoni{e episkopa ili horepiskopa ili prezvitera ili |akona, ili nekoga
koga koji spada u klir, ili zbog sramne dobiti proizvede za novce ekonoma, ili
320
Valsamon veli: "Kanon zapoveda arhijerejima da ne gospodare svojim kliricima, tj. da
ih ne koriste kao robove i sluge svoje, nego bez pristrasnosti i neke prinude da pastirstvuju i ispravqaju
ih. Zapazi od ovog kanona da ne biva, po smislu autopatije (=iste te strasti, tj. iste kazne), odlu~en samo
arhijerej koji svoga klirika pod izgovorom gramzivosti odlu~i, nego i onaj koji zbog pristrasnosti i drugog
bezrazlo`nog uzroka tako ne{to nepravedno u~ini"(PG 137,893). Kanon ne pomiwe konkretne epitimije/kazne za
ovakav prestup episkopa, ali pod autopatijom se podrazumeva da potpada onoj kazni kojoj je druge podvrgao.
131
ekdika, ili paramonara, ili uop{te nekoga iz (crkvenog) kanona, koji to

poku{a i bude uhva}en (da je to u~inio), neka bude svgrnut sa svoga stepena; a
hirotonisani (postavqeni) neka nema nikakve koristi od kupqenoga
rukopolo‘ewa ili proizvedewa (=unapre|ewa), nego neka bude tu| tog
dostojanstva, ili slu‘be, koju je za novce dobio. A ako je neki i posredovao u
ovakvoj sramnoj i bezakonitoj trgovini, i on, ako je klirik, neka bude svrgnut
sa svoga stepena, a ako je laik ili monah, neka bude odlu~en".321 (Ap.29; IV Vas.2;
Trul.22,23; VII Vas.4,15,19; Laod.12; Sardik.2; Vasil. Vel.90; Taras. Posl.; Genad. Posl.)
Kanon
(O tome da biva pomesni Sabor svake godine)
Po{to postoji kanon (Nikejski 5; Trilski 8) koje ka‘e: "Svake godine po dva
puta treba da budu u svakoj oblasti kanonska ispitivawa kroz okupqawe
episkopâ", no zbog pote{ko}a i zbog nema{tine (oskudice) za putovawe
okupqenih episkopa, Sveti Oci [estog Sabora odredi{e da na svaki
na~in i bez (ikakvog) izgovora, jedanput u godini bude Sabor, i da
ispravqa pogre{ke (= poreme}eno). Taj isti kanon i mi
obnavqamo. I ako se na|e koji (svetovni) na~elnik da ovo spre~ava, neka
bude odlu~en (od op{tewa). A ako neki od mitropolitâ zanemari da ovo
biva, izuzev nu‘de i kakve sile i nekog opravdanog razloga, neka
podlegne kanonskim epitimijama. I kad Sabor bude radi kanonskih i
jevan|elskih stvari, okupqeni episkopi treba da sa prou~avawem i
starawem nastoje da o~uvaju Bo‘anstvene i ‘ivotvorne zapovesti
Bo‘ije. Jer je u ~uvawu wihovom velika nagrada (Ps.18,12); jer je zapovest i
svetiqka, i zakon je svetlost, i nau~avawe i vaspitavawe
() - put ‘ivotni (Pri~e 6,23); i: "zapovest Gospodwa je svetla,
prosvetquje o~i"(Ps.18,9). – A mitropolit nema pravo da tra‘i ni{ta od
onoga {to episkop sobom donese, ni ‘ivotiwu (stoku), ni drugo {ta. Jer,
ako se doka‘e da je to u~inio, ~etvorostruko ima da povrati. (Ap.37; I Vas.5; IV
Vas.19; Trul.8; Antioh.20; Kartag.95)
Kanon
(Da treba postaviti Svete Mo{ti hramove koji su bez wih osve}eni)
Bo‘anstveni je Apostol Pavle rekao: "Nekih su qudi gjesi poznati

unapred, a nekih idu za wima"(1Tim.5,24). Jer, gresima koji su pre po~iweni,
slede drugi gresi posle wih. Tako su i bezbo`noj jeresi
Hri{}anoklevetnika (=ikonoboraca) sledovala su druga bezbo{tva. Jer, kao
{to su likove ~asnih ikona uklonili iz Crkve, (tako) su i druge neke
321
Ovaj kanon, sastavqen od 5. Apostolskog i 2. Halkidonskog kanona (s tim {to tamo na kraju stoji:
anatema, a ovde: odlu~ewe), uperen je protiv "davawa darova" Bogu i Crkvi, ali pre kao mita, nego kao
iskrenog dara, s ciqem sticawa nekog poloàja u Crkvi; u nastavku pka govori protiv simonije. Kanon
svedo~i da je, naàlost, svagda bilo lakta{a i karijerista, koji su se i u Crkvi gurali napred daju}i neke
novce/poklone/darove "posve}uju}i ih Bogu"(Zonara), te potiskivali i izrugivali one vrlinske i
bogoboja`qive sluìteqe Boìje. (Takvih ra~unxijskih popova/klirika, karijerista pod vidom
"dobrotvora", ima i danas). Kanonisti poja{wavaju da je u prvom delu kanona re~ i sticawu nekih poloàja u
kliru, zato su kazne epitimije, a u drugom delu je re~ o hirotoniji (simonijom), i tu sledi kazna
svrgnu}a/ra{~iwewa i odlu~ewa. - Karakteristi~no je da Sv. Oci ovde takvo pona{awe smatraju "ustajawem
protiv blago~e{}a i istine" (dakle: ravno bezbo{tvu!), i sluèwem "ra|e mamonu, negoli Bogu", a Crkvene
"kanonske uredbe"() isti Oci nazivaju Bo`jim uredbama, {to Sv. Kanoni zaista i jesu.
132
obi~aje napustili, koje treba obnoviti, i tako ih po pisanome i

nepisanome zakonodavstvu dr‘ati. Koji su, dakle, ~asni Hramovi
osve}eni bez Svetih mo{tiju Mu~enika, odre|ujemo da se Mo{ti u iste
polo‘e sa uobi~ajenom molitvom. A ko osve}uje Hram bez Svetih
Mo{tiju, neka bude svrgnut, jer je prestupio Crkvena predawa.322 (Ap.31; IV
Vas.4; Trul.31; Antioh.5; Kartag.83)
Kanon
(Da Jevreje ne treba primati u Crkvu ako se ne obra}aju iskrenim srcem)
Po{to neki, lutaju}i (=obmanuti) iz jevrejske veroispovesti,

smisli{e da se rugaju Hristu Bogu na{em, prave}i se da su hri{}ani, no
odri~u}i Ga se, potajno i kri{om svetkuju subotu i druge {to{ta
judejsko ~ine, – odre|ujemo da se takvi ne primaju ni u op{tewe, ni na
molitvu, ni u Crkvu, nego neka javno budu po svojoj veroispovesti
Jevreji; niti decu wihovu kr{tavati, niti da roba (hri{}anina) kupuju
ili sti~u. Ako se neko od wih obrati iz iskrene vere i ispovedi (Hrista)
od svega srca, po{to opore~e wihove obi~aje i stvari, kako bi time i
druge izobli~io i ispravio, takvoga primati, i krstiti i decu wegovu, i
utvrditi ih da odstupe od jevrejskih obi~aja (=poduhvata). Ako
li tako ne postupe, nipo{to ih ne treba primati.323 (Ap.7,64,70,71; Trul.11,84; Antioh.1;
Laod.29,37,38)
Kanon
(Da ne treba neko da kriti kwigu ikonobora~ke jeresi)
Sve (ikonobora~ke) detiwarske igrarije i manija~ke opijenosti i

la‘ne spise, izdane protiv ~asnih ikona, treba predati Carigradskom
episkopu, da se ostave (u arhive) sa drugim jereti~kim kwigama. Ako se ko
na|e da ih krije, ako je episkop ili prezviter ili |akon, neka bude
svrgnut, a ako je laik ili monah, neka bude odlu~en.324
(Ap.60; Trul.63; Laod.59)
322
Ikonoborci, nazvani i Hristijanoklevetnici, jer su klevetali pravoslavne hri{}ane za tobo`we
""idolopoklonstvo" (kao {to to danads ~ine jeretici Subotari, Jehovisti, i wima sli~ni), nisu po{tovali,
nego su odbacivali Svete Mo{ti, i izbacivali ih iz Crkava, te ih nisu stavqali ni u Sv. @rtvenik pri
osve}ewu Hrama, kako je to bivalo po vekovnom Predawu Crkve. A ikonoborci su odbacivali mnoga Sveta
predawa i osve{tane obi~aje Crkve. Valsamon kaè da su, u wegovo vreme (12.vek), neke bogomoqe osve}ivane
bez Sv. Mo{tiju i to samo od sve{tenika, ali obja{wava da je to zato {to takve bogomoqe nemaju
Arhijerejski tron i zato nije obavqano "tronosawe"(), jer "arhijereji ne ~ine sve{tenoradwe u
bogomoqnim bezprestolnim ( ) Hramovima, jer nema (arhijerejskog) tronosa/stola, u koji se
apostolski ustoli~uje episkop"; puno pak osve}ewe Hrama biva "po zavr{etku Hrama, kad se svr{av a
otvarawe i tronosawe (), i sva oprema wegova se svr{ava pomazivawem Sv.
Mirom, i stavqawem Sv. Mo{tiju"(PG 137,912). Da dodamo ovome da je Sv. Marko Efeski, na Florentinskom
saboru, kritikovao Latine da ne po{tuju episkope, jer nemju u Crkvama episkopski tron.
323
Jevrejima je u Vizantiji bilo dozvoqeno: da drè svoju veru i okupqaju se u sinagogama, da se sude u
jevrejskim sudovima, na~elnici zajednica ne pla}aju porez, nasi (=rabini) Sinedriona priznavani su kao
vo|e Judeja. Zabraweno im je bilo: da obra}aju hri{}ane, da imaju sluge hri{}ane i da se ène hri{}ankama,
da prave nove sinagoge, a da ih obnavqaju samo s dozvolom (Encyclopédie de l`Histoire juive, prev. s engl., Massada,
Israel, 1989,p.63). - Kanon ovde ima u vidu Jevreje koji su primali Hri{}anstvo neiskreno, da izbegnu neku
krivicu ili sli~no, a pod obi~jima se, osim subote, podraùmeva obrezawe, smatrawe ne~istim dodir do
mrtvaca,gubavca, itd.
324
Kanon naziva jereti~ke kwige, napisane tokom ikonobrostva protiv Sv. Ikona, neozbiqnim i
povr{nim, kao da su ih pisali nezreli i opijeni qudi. Valsamon zapaà da su, po dràvnim zakonima,
jereti~ke kwige spaqivane, a po ovom kanonu su one ostavqane u hartofilakion (=arhivu) Carigradske
Patrijar{ije, pod nadzor.
133
(Da klirici da napu{taju svoju parohiju i ne dolaze u drugu bez znawa
episkopa)
Po{to neki klirici, preziru}i kanonsku uredbu, napu{taju svoju
parohiju i odbegavaju u drugu parohiju, a najvi{e se u ovom bogo~uvanom
i Carskom Gradu (=Carigradu), i nastawuju se kod (svetovnih) na~elnikâ i u
wihovim bogomoqama ~ine liturgije (=slu`be), – takve, bez (dozvole)
wihovog i Carigradskog episkopa, ne treba primati ni u kakvu ku}u
niti Crkvu. A ako neko to u~ini, i ostane uporan, neka bude svrgnut.
Koji pak klirici to u~ine sa znawem spomenutih sve{ten(ona~aln)ikâ
(=episkopâ), oni ne smeju uzimati na sebe svetovne i gra|anske poslove,
po{to im je bo‘anstvenim kanonima zabraweno da to ~ine. Ako se ko
zate~e da obavqa posao takozvanih nadstojnikâ (= bolyùnix¢ = majores),
ili neka prestane, ili neka bude svrgnut. Ve}ma mu je boqe da (umesto
toga) bude u~iteq dece i posluge, ~itaju}i (im) Sveto Pismo, jer je zato
sve{tenstvo i dobio.325 (Ap.6,15,20,58,81,83; I Vas.2,15,16; IV Vas.3,4,5,7,8,10,/13?/,20,23; Trul.17,18,19,20,31,59,64;
Antioh.3,13,16,21; Laod.19; Sardik.1,2, 3,12,15,16; Kartag.16,48,54,65,71,80,90,121,123; Prvodr.11)
(Da trebaju ekonomi biti u episkopijama i manastirima )
Budu}i da smo obavezni ~uvati sve bo‘anstvene kanone, du`ni smo

svakako ~uvati nepovre|enim i onaj, koji govori da u svakoj Crkvi budu
ekonomi. I ako svaki mitropolit postavi ekonoma u svojoj Crkvi, dobro
je; ako li ne, ima}e dozvolu Carigradski episkop svojom vla{}u da
postavi ekonoma u wegovoj Crkvi. Tako }e isto (u~initi) i mitropoliti,
ako pod~iweni im episkopi ne budu hteli postavqati ekonome u svojim
Crkvama. A ovo isto neka se dr‘i i u manastirima.326 (Ap.38,41; IV Vas.26; Trul.35;
VII Vas.12; Ankir.15; Gangr.7,8; An-tioh.24,25; Kartag.26,33; Prvodr.7; Teof. Aleks.10; Kiril. Aleks.2)
(Da episkop ili iguman ne prodaje/izdaje drugima imawe Crkve)
Koji se episkop ili iguman zate~e da sopstvena imawa episkopije

ili manastira, prodaje svetovnoj vlasti ili izdaje drugoj osobi, takva
prodaja je neva‘e}a, shodno kanonu Svetih Apostola (kanon 38), koji ka‘e:
"Episkop neka se stara o svima crkvenim stvarima i neka wima upravqa, (tako)
325
Zonara prime}uje da je to zlo suzbijano od mnogih Sv. Kanonâ, pa kako nije prestalo, i ovaj Sabor je
doneo ovaj kanon da spre~i dvostruko zlo: prelazak iz grada u grad, pogotovu u Carigrad (kao kod nas u ve}e
gradove i naro~ito Beograd), i prihvatawe svetovnih poslova: ra~unovo|stva, planirawa, ili da je na~elnik,
major dvora ("kurator") u vilama na imawima velika{â (o ~emu govori i 11.kanon Prvodrugog Sabora). Kanon
dozvoqava, ako je taj prelazak po dozvoli episkopa, samo u~iteqsko zanimawe u ku}ama velika{a. Valsamon
opet ponavqa svoju pri~u: da je Carigradski episkop (ili wegov hartofilaks) imao pravo da prima klirika
bez otpusta svog episkopa, samo kao taj ima dokaz da je rukopoloèn.
326
Postavqawe ekonoma klirika odredio je Halkidonski Sabor svojim 26. kanonom (v. tamo napomenu),
koji popravqa 38. i 41. Apostolski, dopunom u smislu da ekonom upravqa po saglasnosti episkopa. Davawe
prava postavqawa ekonoma Carigradskom Patrijarhu, ili Mitropolitima, svakao da biva samo u
slu~ajevima izbegavawa ispuwavawa ove kanonske obaveze, jer "ne treba sve (episkope) optuìti (da to ne
~ine), niti je to pravedno"", veli Zonara.
134
po{to Bog (sve) nadzirava; ne sme ni{ta od tih stvari sebi da prisvaja, ili da
poklawa svojim ro|acima ono {to je Bo‘ije: a ako su (ro|aci) siroma{ni, neka
im daje kao siromasima; ali pod tim izgovorom da ne rastura ono {to je
crkveno". Ako li se izgovaraju da wiva uzrokuje gubitak i nikakva se
korist ne dobija, ne treba ni tako prodavati mesto lokalnim vlastima,
nego kliricima ili zemqoradnicima. A ako se (pritom) poslu‘e zlim
lukavstvom, te (lokalni) na~elnik prekupi zemqu od zemqoradnika ili
klirika, takva prodaja neka je neva‘e}a, i neka se (wiva) povrati
episkopiji ili manastiru, a episkop ili iguman, koji to u~ini, neka se
progna: episkop iz episkopije, a iguman iz manastira, jer zlo rasipaju
ono {to nisu sakupili (Mt.12,30).327 (Ap.38,39,40,41,73; IV Vas.24,25; Trul.49; VII Vas.11,13; Ankir.15;
Antioh.24,25; Kartag.26/29?/,33; Kiril. Aleks.2; Teof. Aleks.10)
(Da su dostojni velike osude oni koji skrnave manastire)
Po{to su zbog nesre}e (ikonoborstva), koja se po gresima na{im

dogodila u Crkvama, neki molitveni domovi i episkopije i manastiri
bili razgrabqeni od nekih qudi, i postali op{ta svrati{ta, - ako su
oni koji ih dr‘e voqni povratiti ih, da se vaspostave u pre|a{we
stawe, dobro je i lepo; a ako ne}e, zapovedamo da se takvi svrgnu, ako su
iz sve{teni~kog kataloga; a ako su monasi ili laici, da budu odlu~eni.
Jer su osu|eni od Oca i Sina i Svetoga Duha, i nek budu vrgnuti tamo gde
crv ne umire i ogaw se ne gasi (Mk.9,14), jer se protive glasu Gospodwem,
koji govori: "Ne ~inite od doma Oca mojega, doma trgova~koga"(Jn.2,16).328
(IV Vas.4,24; Trul.49; Prvodr.1; Kiril. Aleks.2)
(Da bez hirotesije /=rukoproizvodstva/ ne ~ita sa amvona na /bogoslu`benom/
sabrawu)
Da poredak vlada u sve{tenstvu jasno je svakome; a da se sa ta~no{}u
dr‘e sve{teni~ka proizvo|ewa, ugodno je Bogu. Ali po{to vidimo da
neki bez rukoproizvo|ewa () od detiwstva dobijaju postrig
klirika, a ne dobiv{i od episkopâ hirotesiju (=polagawe ruku), i ~itaju na
327
Kanon, citiraju}i 38. Apostolski, zabrawuje otu|ewe Crkvene imovine, bilo da donosi ili ne
prihode. Jo{ stroìji je Kartagenski 26/29/33/?/, i Sv. Kirilo u Poslanici Domnu (kanon 2), koji kaè da su
i pokloweni predmeti Crkvi neprodajivi. Ovaj kanon govori o "izgonu" episkopa ili igumana sa poloàja,
dok Kartagenski nare|uje svrgnu}e. (Zonara prime}uje da u wegovo vreme, 12. vek, neki igumani nisu dràli
ovaj kanon). Valsamon citira zapovest Boìju Mojsiju o zavetovawu imovine Gospodu (3Mojs.27,16-23.28.33) i
dodaje da episkop, ili iguman, biva svrgnut/ra{~iwen kad je prodaju ili izdavawe Crkvene imovine u~inio
sa lukavo{}u i obmanom.
328
Kanon (koji obnavqa 29. Halkidonski i 49. Trulski) svedo~i o posledicama stra{nog gowewa Crkve, i
svega Crkvenog: episkopija, hramova, manastira, od strane ikonoklastâ, ikonoboraca. Po{to su u vreme te
jeresi mnogi iz Crkava i Manastira proterani, ili i pobegli ispred progona, ove svetiwe su obesve}ene i
dopale u ruke raznoraznih pristalica crkvobornog ikonoklazma, podràvanog i proteìranog od zvani~ne
vlasti (tada je vladao cezaropapizam nad Crkvom Istoka, ali ni on, sa svom svojom brutalno{}u, nije uspeo
da Crkvu pobedi, kao ni vrata samoga pakla - Mt.16,18), pa su Svetiwe obesve}ene i pretvorene u "pe}ine
razbojni~ke", u svrati{ta svih i svakojakih, i u trgovi{ta svim i sva~im. Tako su u na{e vreme radili
usta{e, balisti i komunisti. Valsamon navodi da je i u wegovo vreme bilo obesve}enih Svetiwa od najezde
varvara, pa su ih neki tako zapu{}ene okupirali i u wima boravili, kao {to je slu~aj u "mitropolijama na
Istoku". On, me|utim, pomiwe i slu~ajeve da su pojedini Carigradski Patrijarsi (kao npr. Sergije, odlukom
iz 1016.g) davali manastire kao dar nekim svetskim qudima s ciqem odràvawa, a ne pretvarawa u svetovna
boravi{ta.
135
(crkvenom) sabrawu sa amvona, ~ine}i to nekanonski, – zapovedamo da od

sada to ne biva. A isto dr‘ati i za monahe. Rukoproizvesti pak ~teca
dozvoqeno je svakome igumanu samo u svome manastiru, ako je sâm iguman
bio rukoproizveden od episkopa na igumansko predstojni{tvo, a (pritom)
je o~igledno on prezviter. Isto tako, po starome obi~aju, i horepiskopi
treba, po dozvoli episkopa, da proizvode ~tece.329
(Trul.14,15,21,33; Antioh. 10; Laodik.15)
Kanon
(Da ne treba klirika postavqati u dve Crkve)
Klirik neka se od sada ne postavqa za dve Crkve, jer je to svojstveno

trgovawu i sramnoj gramzivosti, i protivno Crkvenome obi~aju. Jer smo
~uli iz same re~i Gospodwe da: "Niko ne mo‘e dva gospodara slu‘iti; jer
ili }e na jednoga mrziti, a drugoga qubiti, ili }e se jednoga dr‘ati, a drugoga
prezirati"(Mt.6,24). Svaki, dakle, po Apostolskoj re~i: "u ~emu je pozvan, u
tome treba da ostane"(1Kor.7,20), i neka prebiva u jednoj Crkvi. Jer (sve) ono
{to u Crkvenim stvarima biva iz sramne gramzivosti, postaje tu|e Bogu.
A za potrebe ovoga ‘ivota postoje razne radwe ( = zanimawa,
poslovi), i iz tih (poslova), koji ho}e, neka sti~e ono najnu‘nije za telo.
Jer Apostol re~e: "Potrebama mojim i onih sa mnom, poslu‘i{e ove
ruke"(DAp.20,34). I ovo neka bude u ovom bogo~uvanom Gradu; u drugim pak
mestima izvan, zbog nedostatka qudi, neka se to dopusti.330 (Ap.14,15; I Vas.15,16;
IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18,31; VII Vas.10;Antioh.3; Sardik.15,16; Kartag.54,90)
(Da sve{teno lice ne odeva luksuznu ode}u)
Svaka rasko{ i telesni nakit protivni su sve{teni~kome ~inu i
poretku. Zato one episkopi ili klirici koji sebe ukra{uju sjajnim i
rasko{nim haqinama, treba popravqati; ako li ostanu uporni, treba
podvrgnuti epitimiji; tako isto i one koji upotrebqavaju mirise. A
po{to je koren gor~ine, uzrastav{i (Jevr.12,15), jeres hri{}anoklevetnika
(=ikonoboraca) postala oskvrwewe Katoli~anskoj (=Pravoslavnoj) Crkvi, i oni
koji su tu jeres primili, ne samo {to se gadi{e ìvopisanih ikona,
nego su i svaku pobo‘nost odbacili, mrze}i one koji ~estito i
blago~estivo ‘ive, te se na wima ispunilo ono napisano: "Bogopo{tovawe
je mrzost gre{niku"(Sirah 1,25). Zato, ako se na|u (neki) da ismevaju one koji
329
Obi~aj je bio da roditeqi neko dete od detiwstva posve}uju Bogu i {i{aju mu kosu na temenu (u krug)
kao "kliriku", te su takva deca ~itala u Hramu sa amvona, ali kanonsko predawe ne smatra to dovoqnim da
zameni hirotesiju=rukoproizvedewe za ~ita~a sa amvona u Crkvi, pa je zato donet ovaj kanon. Jer, i crkvena
slu`ba ~teca=~ita~a Sve{tenih Kwiga na sabrawu Crkve tako|e je produètak Hristove slu`be kao
~ita~a Boànske Kwige (Lk.4,16-20), kao {to su to i ostale slu`be: |akonska, sve{teni~ka,
prvosve{teni~ka. Valsamon zapaà da je igumanima-jeromonasima dato pravo da proizvode ~teca-~ita~a samo
po blagoslovu episkopa (jer drugi jereji nemaju to pravo) i samo za svoj manastir.
330
Interesantno da je ovaj Vaseqenski Sabor prvi koji je dopustio da jedna sve{tenik opsluùje vi{e
Crkava ({to niz ranijih kanona, navedenih ispod teksta, ne dopu{ta), vaqda zato {to je, posle ikonobora~ke
po{asti, u provincijama bila oskudica u pismenim sve{tenicima. Upu}ivawe sve{tenika da nekim ~asnim
poslom, zanatom i sl., poput Apostola Pavla, zara|uje hleb sebi i porodici, u na{e je vreme u Dijaspori ~est
slu~aj, a bio je negde i za vreme komunizma (npr. poqoprivrednim radom, p~elarstvom i sl.). Naprotiv, jagma
za boqim ili vi{e od jedne parohijama, osim gramzivosti, svakako je i na {tetu pastirskog rada (kao {to je
episkopima administrirawe drugom eparhijom, kako se do danas pokazivalo).
136
nose prosto i skromno odelo, neka se ispravqaju epitimijom. Jer od

najstarijih vremena svaki sve{teni ~ovek je ‘iveo sa prostim i
skromnim odelom. Jer "sve {to se ne upotrebqava radi potrebe, nego radi
ukra{avawa, potpada osudi za sujetnost", kao {to re~e Veliki Vasilije (Mala
pravila,49). Niti je pak iko nosio ode}u od raznobojnog svilenog tkawa,
niti su na krajevima haqina pri{ivali raznobojne dodatke, jer su ~uli
Bogore~iti glas da "koji meke haqine nose, po carskim su dvorovima"(Mt.11,8).331
(Trul.27; Gangr.12,21)
(Ko nema sve potrebno, da ne poku{ava podizati molitveni dom ili mnastir)
Neki od monaha, ostavqaju}i svoje manastire, (i) ‘ele}i da vladaju i

odbacuju}i poslu{nost, nastoje da podi‘u molitvene domove, nemaju}i
{to treba za dovr{ewe. Ako, dakle, neki poku{a da to ~ini, neka to
mesni episkop zabrani; ako li pak za dovr{ewe (gradwe) ima, neka do
kraja dovr{i namereno. A ovo isto neka va‘i i za laike i klirike.332 (IV
Vas.4,8; Trul.46; Prvodr.1)
(Da ‘ene ne borave u episkopijama ili u mu{kim manastirima)
"Ne budite na sablazan ni onima spoqa"(1Kor.10,32), ka‘e Bo‘anstveni

Apostol. A da ‘ene borave u episkopijama ili manastirima, biva uzrok
svakog spoticawa. Zato, ako se koji zate~e da ima ropkiwu ili slobodnu
u episkopiji ili manastiru, radi vr{ewa neke slu‘be, neka podlegne
epitimiji; a ako je uporan, neka bude svrgnut. Ako li se desi da u
predgra|ima ‘ene borave, i htedne episkop ili iguman da se na putu tu
zaustavi, neka u prisustvu episkopa ili igumana ‘ena nikakve slu‘be
ne obavqa u to vreme, nego neka se skloni u drugo mesto, dok episkop ne
otide, da ne bude prigovora.333 (Ap.5,26; I Vas.3; Trul.5,12,13,47,48; VII Vas.20,22; Ankir.19;
Kartag.3,4,25,38,70; Vasil. Vel.88)
(Da primawe u klir sve{tenih lica, monaha i monahiwa biva bez davawa
novca)
331
Ve} je Trulski Sabor u 27. kanonu govorili o skromnom odevawu sve{tenih lica, ali je ikonobora~ka
jeres donela raspu{tenost i raskala{nost i u Crkvenim predawima i obi~ajima
332
Gradwa bogomoqe ili manastira treba uvek da ima blagoslov i saglasnost lokalnog episkopa, kome }e
manastir i biti pot~iwen (v. kanone 4. i 8. Halkidonski; o gradwi novog manastira op{irno govori 123.
Novela Justinijnova, i 1. kanon Prvodrugog Sabora). Valsamopn navodi 14. Novelu cara Lava Mudrog (9. vek),
po kojoj za podizawe novog manastira potyrebno je najmawe 3 monaha (shodno Mt.18,20), kao i sredstva za
dovr{ewe Hrama i 1 zgrade za wih. Ukoliko ih spre~i smrt ili ne{to iznenadno, tada plac i zapo~eto
pripada Crkvi.
333
Niz kanonâ Sv. Saborâ i Sv. Otacâ (v. ispod teksta, posebno 3. Nikejski i 5. Trulski - v. tamo
napomene) zabrawuju boravak i sluèwe ènskiwa u episkopiji ili mu{kom manastiru ({to se danas, po
draznim izgovorima, slabo drì), sve zbog mogu}eg sabla`wavawa slabih vernika ili nevernika, na {to su
Apostoli i Oci itekako obra}ali pa`wu, ne iz li~ne skrupuloznosti, nego iz razborite pa`we na savesti
lakosabla`wivih qudi. Valsamon dodaje da za boravak episkopa ili igumana u predgra|ima kanon
podrazumeva boravak u nekoj zgradi episkopskije ili manastira,a ne u gostionici (danas: hotelu), gde oni i
ne mogu zahtevati udaqewe ènskiwa.
137
Toliko je porok srebroqubqa zavladao kod upraviteqâ Crkava, da

neki i od onih koji se nazivaju pobo‘ni qudi i ‘ene, zaboraviv{i
zapovesti Gospodwe, zablude{e i za zlato primaju one koji pristupaju
sve{teni~kome ~inu i mona{kom ‘ivotu. I biva, kao {to Veliki
Vasilije (gde?) ka‘e, da "~ega je po~etak nevaqao, i sve ostalo je za
odbacivawe". Jer "nije mogu}e Bogu i mamonu slu‘iti"(Mt.6,24). Koji se, dakle,
na|e da to ~ini, ako je episkop ili iguman ili neko iz sve{teni~koga
reda, ili neka prestane, ili neka se svrgne, shodno 2. kanonu Svetog
Sabora u Halkidonu. A ako je igumanija, neka se izagna iz manastira i u
drugi manastir neka se preda na pot~iwewe. Isto i iguman, koji nema
prezvitersko rukopolo‘ewe.334 A odnosno onoga {to roditeqi daju deci,
kao miraz, ili odnosno sopstvenih stvari {to (doti~ni) donose, a
priznaju da ih prinose da budu posve}ene Bogu, odredismo da to ostane u
manastiru po wegovom obe}awu, bilo da doti~ni ostane ili izi|e (iz
335
manastira), osim ako (odlazak) bude krivicom nastojateqa. (Ap.29; IV Vas.2;
Trul.22,23; VII Vas.4,5,15; Laod.12; Sardik.2; Vasil. Vel.90; Genad. Posl.; Taras. Posl.)
(Da ne treba od sada biti dvostrukih manastira)
Odre|ujemo da od sada ne bude nikakav dupli manastir, jer to za mnoge

biva predmetom sablazni i spoticawa.336 Ako pak neki odlu~e da se
zajedno sa srodnicima odreknu sveta i slede mona{kom ‘ivotu, onda
qudi treba da odlaze u mu{ki manastir, a ‘enske da stupaju u ‘enski
manastir, jer se time uga|a Bogu (Jevr.13,16). A oni koji su do sada bili
dvostruki manastiri neka se dr‘i kanon Svetog oca na{eg Vasilija, i
po wegovoj ustanovi neka se postupa (kojoj?)/:/. U jednom manastiru ne smeju
boraviti monasi i monahiwe, jer zajedni~ko ‘ivqewe daje povoda
prequbi. Monah neka ne uzima smelost sa monahiwom, ili monahiwa sa
monahom, nasamo razgovarati (); ni da monah spava u ‘enskom
manastiru, niti monahiwa da jede s wime nasamo. I kad se od strane
mu{kih (iz mu{kog manastira) donose monahiwama stvari potrebne za
‘ivot, neka te stvari prima igumanija ‘enskog manastira ispred vrata
(=kapije), zajedno sa nekom staricom monahiwom. Ako li se desi, da monah
za‘eli da vidi neku svoju ro|aku, neka kratko i malo govori s wome u
334
Ovo pokazuje da iguman moè biti i ne sve{tenomonah, a isto se da videti i iz predprethodnog 14.
kanona.
335
Kanon ne govori o simoniji, tj. davawu/uzimawu novca za rukopoloèwe, (v. o tome napred 5. kanon),
nego o davawu/primawu novca kao "dara" od nekog, ili za nekog, da bude primqen u klir ili manastir.
336
Zonara umesno prime}uje da u tzv. "duplim manastirima" nisu monasi i monihiwe ìveli zajedno,
nego su dve zajednice boravile u blizini, pa su se ~uli i vi|ali ~esto. - vekovno mona{ko iskustvo je
pokazalo, i dokazalo, da se tzv. duplih manastira ne odrastaju zreli i trezveni monasi ili monahiwe (niti
jeromonasi koji "odrastu" u ènskom manastiru). Ne samo zbog mogu}ih skandala, nego u mona{kom etosu
takvih ostaju nemona{ki tragovi... Kanon s pravom ne dopu{ta ni, ako bra}a i sestre odu zajedno u mona{tvo,
da ìve u istom manastiru ({to biva u na{oj Crkvi u novije vreme: brat i sestra (ili bra}a i sestra, ili
setre i brat, ili po dvoje), zato {to pre svega to ometa stvarawe stvarne mona{ke, za sve jednake zajednice,
ili pak te{ko primaaqwe i uklapawe novih sa strane do{lih monaha ili monahiwa (takav primer sam
video nedavno, pa se manastir polako gasi, jer novi monasi ili monahiwe ne o/p/staju u takvom
bratstvu/sestrinstvu. - Sve ovo je Sv. Kanon i Sv. Vasilije (gde?) izloìo s ciqem ne davawa povoda
spotocawa i sabla`wavawa slabih qudi i sredina. Ina~e, 22. kanon pokazuje..
138
prisustvu igumanije, pa neka ubrzo od we odlazi. (Trul.47; VII
Vas.18,22)
(Da monasi ne napu{taju svoje manastire i u druge prelaze)
Monah ili monahiwa ne treba da ostavqaju svoj manastir i odlazei u

drugi. Ako se to dogodi, potrebno je ukazati mu gostoprimstvo, ali ne
treba ga primati bez dozvole wegovog igumana.337 (IV Vas.4; VII Vas.19;
Kartag.80; Prvodr.2,3,4)
(Monasi i sve{ena lica, ako se desi da obeduju sa ‘enskima, da to ~ine
blagodare}i Bogu i s pa`wom i pobo‘no{}u)
Bogu sve posvetiti i ne biti rob svojih ‘eqa, veliko je delo. "Jer ako
jedete, ako li pijete, ka‘e Bo‘anstveni Apostol, sve u slavu Bo‘iju
~inite"(1Kor.10,31). I Hristos Bog na{ je u Jevan|eqima Svojim zapovedio
da se uni{tavaju po~etci grehova. Jer ne samo da On ka`wava prequba,
nego je i sami pokret pomisli ka ~iwewu preqube osu|en, kad On kaè:
"Koji je pogledao ‘enu sa pohotom, ve} je u~inio s wom prequbu u srcu
svome"(Mt.5,28). Otuda i mi nau~iv{i se, treba da o~i{}ujemo pomisli
(na{e). Jer, "ako je i sve slobodno, ali nije sve na korist"(1Kor.10,23), kao {to se
u~imo od Apostolskog glasa. Svakome pak ~oveku je nu‘no jesti, da ‘ivi.
I koji u braku ‘ive, i sa decom su, i lai~kog su stawa, bez prekora im je
ako zajedno jedu qudi i ‘ene, samo da uznose blagodarnost Darodavcu
hrane; ne u nekim lakrdija{kim okolnostima, to jest sa satanskim
pesmama, sa gitara{kim i bludni~kim strastima, na {ta dolazi
proro~ka kletva, ovako govore}i: "Te{ko onima, koji uz gitare i cimbale
vino piju, a ne gledaju na dela Gospodwa, i ne razumeju dela ruku
Wegovih"(Is.5,12). Ako li bude nekad takvih me|u hri{}anima, neka se
isprave; ina~e, neka za wih va‘i ono {to je pre nas kanonski
ustanovqeno (tj. epitimije). Kod onih pak ~iji je ‘ivot u tihovawu i
mona{ki (Àsïciaj kaØ monætropoj = molitveni i usamqeni~ki), onaj koji je obe}ao
Gospodu Bogu da uzme (na se) jaram mona{ki, on }e boraviti nasamo, i
}uta}e (Jer.3,28). No i onima koji su izabrali sve{teni~ki ‘ivot, nije
uop{te uputno da nasamo sa ‘enama jedu, osim nekad sa nekim
bogoboja‘qivim i krotkim qudima i ‘enama, kako bi i taj zajedni~ki
obed vodio duhovnom podvigu. Isto neka ~ini i sa ro|acima. Dogodi li
se ipak da monah ili sve{teno lice na putovawu nije poneo sa sobom
najnu‘nije potrebe (hrane), i po nu`di ho}e da zano}i, bilo u gostionici,
337
Kanon ne odobrava odlazak monaha ili monahiwe iz svog manastira, ali dozvoqava primiti do{av{e
i ugostiti, da ne budu prinu|eni oti}i kod svetovwaka, ali ih ne treba primati bratstvo bez voqe wihovog
stare{ine. - V. Pravila asketsak Sv. Vasilija....gde on dozvoqava da monah napusti manastir ako se duhovno u
wemu {teti, ali po{to prvo jednom-dvaput kaè igumanu i monasima, pa ako se to zlo ne ispravi, onda da
otide... Kartagenski 80. ne dozvoqava gostoprimstvo?! v. ...
139
bilo u ne~ijoj ku}i, dozvoqeno mu je to ~initi, jer je potrebom

prinu|en.338 (Apost.42; Trul. 62; Kartag.60)
338
Ovaj posledwi kanon VII Vaseq. Sabora rezimira odluke o monasima i kliricima, i ukazuje: da sve
{to ~ine, treba da ~ine u slavu Boìju i na spasewe svoje i qudi oko sebe... Treba ìveti i pona{ati se tako
da se udaqujemo od grha i poroka, kao du{egubnih dela i stawa, i da sve radimo sa strahopo{tovawem prema
liku Boìjem u nama i qudima oko nas i sa blagodarno{}u Bogu, Darodavci ìvota i svega {to je bezgre{no
i spasonosno...
140
——
KANONI POMESNIH SABORA
———
1. (Pomesni Sabor ANKIRSKI (314.g.) 339
———
KANONI Ankirskog Sabora340
Kanon
Za prezvitere, koji su prineli `rtvu (idolima), zatim su se povratili
(veri), ne na lukav na~in, nego od istine, niti su imali prethodna
dogovarawa (sa svetovnim vlastima) te name{tali i ude{avali da izgleda
kao da su bili podvrgnuti mukama, a ustvari su samo prividno i formom
privedeni, (Sabor) odredi da takvi mogu uìvati ~ast (prezviterskog)
sedi{ta, ali ne mogu prinositi (Evharistoju), ni propovedati, niti
uop{te neku sve{teni~ku slu`bu sluìti.341
(Ap.62; I Vas.10; Ankir.2,3,12; Petra Aleks.10,14)
Kanon
Tako isto i |akoni koji su prineli `rtvu idolima, pa su se potom
obratili (veri), neka imaju ostalu ~ast, ali da prestanu od svake
sve{tene slu`be, od uzno{ewa hleba ili putira, ili propovedawa. Ako
339
U Sinodiku iz 887.g. (- Synodicon Vetus, § 31) za Ankirski Sabor stoji: "Sabor boànski
i sve{teni Pomesni, dvanaest episkopa, sabran u Ankiri Galatijskoj, koji je predvodio Markel, wen
episkop, i Agrikolaj Kesarije Kapadokijske; kanonski je odredio ispravqawe onih koji su u (vreme) gowewa
otpali". (I nekim kasnijim tekstovima se kaè da je Ankirskim Saborom predsedavao Vitalije Antiohijski, verov. zato
{to je Markel kasnije pao u jeres, i bio osu|en na 2. Vaseqenskom Saboru). - A u Vlastarevoj Sintagmi :
"Tim povodom, i u ono vreme (314.g.), u Ankiri (danas: Ankara u Turskoj), mitropoliji Galatije, Sabor se pobo`no
sastao, ta~nije istraùju}i kako treba ikonomisati one koji se posle odricawa (od vere) kaju. A predvo|ahu
taj Sve{tenio zbor  Vitelije iz Antiohije Sirijske, Agrikolaj Kesarije Kapadokijske, i mu~enik
Vasilevs (=Vasilije), episkop Amasijski. On su napisali 25 kanona o toj i drugim temama. A ovaj Vasilevs je
primio venac mu~eni{tva u vreme Likinija" (314-323). Valsamon veli da je prvi Sabor u Crkvi bio
Kartagenski (u vreme Sv. Kiprijana), a Zonara da je prvi bio Antiohijski protiv Pavla Samosatskog (258.g.).
Ustvari, Sabora je bilo davno pre ovih, i pre svega Apostolski Sabor u Jerusalimu (50/51.g.), ali kanonisti
vaqda misle na one Sabore koji su doneli Sv. Kanone koji su u{li u kannske zbornike Pravoslavne Crkve. -
Ankirski Sabor je imao 13 episkopa, jer je me|u wima bio i Vitalije Antiohijski /+320/ (Teodorit CI 1,2), i
odràn je po Pashi (kanon 6), posle smrti cara Maksimina (+313), kad je Likinije, ostav{i sam vladar na
Istoku, potpisao sa Konstantinom Velikim Milanski edikt (13. juna 313.g.) o slobodi Hri{}anske vere, pa
je Crkva odmah gradila svoje Hramove i dràla Sabore (Jevsevije, CI 10,3). Ankirski Sabor je doneo 25 kanona,
koji najvi{e govore o palima, tj. onima koji su se odrekli vere za vreme prethodnog gowewa Crkve. - Postoji
mi{qewe (na osnovu starog jermenskog prevoda) da su samo kanon 1-19. delo Ankirskog Sabora, dok su 6
posledwih (kanoni 20-25) delo Sabora drànog u Kesariji Kapadokijskoj slede}e 315.godine, u kome su uzeli
u~e{}e neki episkopi Sa Sabora iz Ankire (Mitrop. Pavle [vedski, 329-333). Me|utim, Trulski Sabor je (u 2.
kanonu) potvrdio 25. kanona Ankirskog Posmesnog Sabora, i oni se kao takvi nalaze u kanonskim zbirkama
PCrkve.
340
U nekim starim rkps. i izdawima stoji: "Kanoni Blaènih Otaca sastav{ih se u Ankiri, koji su
stariji od izloènih u Nikeji kanona, ali su drugi zbog poloàja Vaseqenskog Sabora" (Bene{evi}
/gr~ki i slovenski/).
341
Zonara zapaà da je bilo hri{}ana, i ~ak sve{tenika, koji su u vreme gowewa Crkve lako se odrekli
vere u Hrista, ali su umolili vlastodr{ce, koji su mu~ili hri{}ane, da nad wima "odglume" mu~ewe, da bi
posle imali izgovor pre onima koji su izdràli mu~ewe i niu se Hrista odrekli. Za one pak sve{tenike, i
tako isto |akone (kanon 2), koji su zaista mu~eni, pa nisu izdràli strahote muka nego su se odrekli vere,
pa se potom iskreno pokajali, Sabor odre|uje da imaju samo ~ast sve{teni~kog zvawa, ali bez ikakvog
sve{tenodejstva. Kraj 2. kanona ostavqa ipak episkopu vlast da postupi i snishodqivije, kako je to ve}
uobi~ajeno u ~ovekoqubivoj kanonsko-pastirskoj praksi Crkve Hristove (v. kanon 11. Nikejski). "Jer nema
greha koji pobe|uje Boìje ~ovekoqubqe", ponavqa Valsamon staru svetoota~ku re~.
342
V. prethodnu napomenu kod 1. kanona.
141
pak neki od episkopa uvidi (kod wih) neku zaslugu ili krotko smirewe,
te zahtedne dati im ne{to vi{e i oduzeti, wima pripada ta vlast. (Ap.62; I
Vas.10,12; Trul.102; Ankir.1,3,5,12; Petra Aleks.10,14; Vasil. Vel.3; Grig. Nisk.4-5)
Kanon
Koji su beàli (od gowewa) pa uhva}eni, ili od svojih doma}ih izdani,
ili su im ina~e imawa oduzeta, ili su mu~ewa podneli, ili u tamnicu
zatvarani, i glasno govore}i da su hri{}ani, te (zato) bili potrzavani
(=maltretirani), pa su im (tako mu~enima) mu~iteqi nasilno u ruke ne{to
gurali (od idola), ili su prinudno neko jelo (od `rtvi u usta) uzeli, a oni su
stalno ispovedali da su hri{}ani, i svoju su àlost zbog tog doga|aja
stalno pokazivali svakim ponizno{}u i dràwem i smerno{}u ìvota,
– takve, po{to su izvan greha (=jer se nisu odrekli), ne treba spre~avati od
Pri~e{}a. A ako su od nekoga bili spre~eni zbog ve}e strogosti
(= vi{e ta~nosti), ili zbog neznawa nekih, odmah neka se
prime. Ovo isto vaì i za klirike i za ostale - laike. A razmatrano je
jo{ i to da li mogu i laici, koji su podvrgnuti istom nasiqu, biti
unapre|eni u ~in (sve{teni), (Sabor) odredi da takvi mogu biti
rukoproizvedeni, jer nisu ni{ta sagre{ili, ako se na|e da im je
prethode}e (unapre|ewu) ìvqewe bilo pravilno.343 (Ap.62; I Vas.10,11,12;
Ankir.4,12; Petra Aleks.2,10,13,14)
Kanon
Za one koji su prinudno prineli `rtvu idolima, i koji su uz to pred
idolima ve~erali (=u~estvovali u gozbi), i koji su dovedeni bili, ali po{li
s veselim licem i obukli sve~aniju ode}u, i bezbri`no u~estvovali u
spremqenoj gozbi, (Sabor) odredi da takvi godinu dana slu{aju (Sv. Pismo),
tri godine pripadaju (s pokajnicima), pa dve godine da op{te u molitvi
(vernih), i tada mogu pristupiti potpunom (Pri~e{}u).344 (Ap.62; I Vas.11; Ankir.5,8,9;
Laod.2; Kartag.43; Grig. Neokes.2,11;Vasil. Vel.73,75,81,84; Petra Aleks.2,3; Grig. Nisk.2)
Kanon
A koji su po{li sa ode}om àlosti, i sednuv{i za trpezu jedo{e, i
me|utim za sve vreme sedewa plaka{e, takvi, po{to ispune tri godine
pripadawa (s pokajnicima), neka se prime (u op{tewe molitava), ali bez
Pri~e{}a. Ako pak nisu jeli, po{to dve godine budu pripadali, tre}e
godine da op{te (u molivama), ali bez Pri~e{}a, da bi ~etvrte godine
dobili potpuno (Pri~e{}e). A episkopi da imaju vlast, ispitav{i na~in
obra}ewa, da postupe ~ovekoqubivije, ili pak produè vreme (kajawa).345
A pre svega treba ispitati pre|a{wi ìvot (doti~noga) i ìvot posle
343
Kanon je u ne~emu sli~an 1. i 2. kanonu (v. napomenu kod 1. kanona). Razlika je uo po~etnoj re~enici:
da koji su pre hvatawa pobegli od gowewa, nisu sagre{ili (shodno Mt.10,21 i "pravilu mu~eni{tva" Sv.
Grigorija Bogoslova: "ne i}i dobrovoqno na stradawe, {tede}i goniteqe i one slabije; ali kad ko bude
uhva}en, onda se ne sme odricawem od Hrista izbegavati stradawe").
344
Ovom kanonu je nastavqen u slede}em 5. kanonu, koji govori kako je u wemu ostavqeno episkopu da
ispita i ~ovekoqubivije postupi, (v. slede}u napomenu kod 5. kanona).
345
Ovaj 5. kanon nastavqa se u slede}em 6. kanonu. O tome da svaki episkop u Crkvi moè, i treba,
raspolagati vla{}u vezivawa i dre{ewa (Mt.18,18) v. kanon 12. Nikejski i 102. Trulski (i napomenu tamo), i
tako|e Zlatoustovo kanonsko uputstvo (u Prilogu Sv. Kanonima)
142
toga (=tokom kajawa), i tako odmeravati ~ovekoqubqe.(Ap.62; IVas.11,13; Ankir.4; Laod.2;
Grig.Neokes.2,11;Vasil. Vel.73,75,81,84; Petra Aleks.2,3; Grig. Nisk.2)
Kanon
Za one koji su (samo) pod pretwom mu~ewâ i oduzimawa imawa, ili
progonstva, popustili i prineli `rtvu (idolima), i do sada se nisu
pokajali, niti obratili, a sada su u vreme Sabora pristupili i na misao
obra}ewa do|o{e, (Sabor) odredi da budu do Velikoga Dana (Pashe)
primqeni da slu{aju (Sv. Pismo), a posle Velikoga Dana, da tri godine
pripadaju (sa pokajnicima), i zatim druge dve godine da budu u op{tewu
(molitava), ali bez Pri~e{}a, i tako da do|u do potpunog (op{tewa), tako
da ispune svu {etogodi{wicu (kajawa). A ako su neki primqeni u
pokajawe pre ovog Sabora, neka im se od toga vremena ra~una
{estgodi{wica (kajawa). Ako li im se desi opasnost i blizina smrti
usled bolesti ili nekog drugog razloga, neka se prime pod uslovom.346
(Ap.62; I Vas.11-13; Ankir.4,5,7,8,9; Neokes.2; Kartag.7; Grig. Nisk.2,5)
Kanon
Za one koji su u~estvovali u gozbi na neznaboà~ki praznik na mestu
odre|enom za neznabo{ce, ali su svoja jela doneli i jeli, (Sabor) odredi
da budu primqeni, po{to dve godine budu pripadali (s pokajnicima); a da
li (primiti) i sa Pri~e{}em svakoga, to je na episkopima da provere, i da
ispitaju i ostali ìvot svakoga.347 (Ap.62; I
Vas.11)
Kanon
Koji su sa prinudom dva i tri puta prineli `rtvu (idolima),348 takvi
neka ~etiri godine pripadaju (s pokajnicima), a dve godine neka su u
op{tewu (molitava), ali bez Pri~e{}a, i sedme godine neka se potpuno
prime. (Ap.62; I Vas.11; Ankir.4,5,9; Laod.2; Kartag.43; Grig. Nisk. 2,11; Vasil. Vel.73,75,81,84; Petra Aleks.2,3; Grig. Nisk.2)
Kanon
A koji su ne samo odstupili (od vere), nego su se jo{ i pobunili (protiv
vere), i bra}u prinu|ivali, i uzro~nici bili da (ih) prinu|uju (na
odricawe), takvi za tri godine neka imaju mesto slu{aju}ih (Sv. Pismo), za
346
Sabor u Ankiri/Ankari odràn je 314.g., tj. samo neklu godinu po prestanku gowewa Crkve, koje je na
Istoku prestalo tek 313.g., kad je i Likinije pristao na od cara Konstatntina predloèni mu Milanski
edikt o slobodi Hri{}anske vere (koji }e on ubrzo pogaziti i nastaviti gowewe, do 323.g., kad ga je Sv.
Konstantin pobedio). Zato Sabor govori da su se neki tek u vreme ovog Sabora obratili sa po kajawem. Zadwi
izraz kanona "= pod uslovom", zna~i: da im se da Sv. Pri~e{}e, ali ako ne umru, nego ozdrave ili
spasi se opasnosti smrti, onda neka nastave i zavr{e vreme epitimije, shodno kanonima o [estogodi{wici
kajawa (sr. i 13. kanon Nikejski).
347
Iz kanona se vidi kako su se pojedini hri{}ani "dovijali" da ne budu goweni,a da se i svoje vere ne
odreknu i ne u~estvuju i idolskim gozbama, nego samo da izgledaju da se ne izdvajaju (jer mnogobo{ci nisu
bili tolerantni, iako se radilo o sinkretisti~koj dràvnoj veri, gde je svako mogao imati razne bogove, iz
"panteona" dozvoqenog i odobrenog "me|unarodnom javno{}u" Rimske vlasti, dok za pravoslavnog Hrista nije
bilo mesta). Crkvena svest Otaca nije previ|ala ovu slabost "dovijawa" hri{}anâ, ali je ipak bila
snishodqiva. (Valsamon veli da ovaj kanon moè biti koristan odnosno zajedni~kog obeda sa muslimanima, i
s ~u|ewem pomiwe kako su Iberci /=Baski u [paniji/ govorili da je svejedno jesti sa pravoslavnima i
jereticima!). - I ovaj kanon ostavqa episkopu rasu|ivawe: da li posle 2 godine epitimije (ili i pre) da
takvima dozvoli Pri~e{}e.
348
Evo dokaza netolerantnosti idolopoklonikâ, kad su prisiqavali hri{}ane da i po vi{e puta
prinose `rtve.
143
slede}ih {est godina mesto pripadaju}ih (s pokajnicima), pa za jednu

godinu da budu u op{tewu (molitava), ali bez Pri~e{}a, da bi ispuniv{i
deset godina bili primqeni u potpuno op{tewe. Za to pak vreme gledati
i ostali wihov ìvot. 349 (Ap.62; I Vas.11,12,13,14; Ankir.4,5,6,7,8; Laod.2,19; Kartag.43; Grig. Neokes.2,11; Vasil.
Vel.73,75,81,84; Petra Aleks.2,3; Grig. Nisk.2)
\akoni koji se postavqaju, ako u vreme samog postavqawa posvedo~e
da ho}e da se ène, jer ne mogu tako (=neoèweni) da ostanu, takvi ako se
posle oène neka ostanu u slu`bi, jer im je dozvoqeno od episkopa. Ali,
ako su neki u vreme rukopoloèwa pre}utali i prihvatili da tako
(neèweni) ostanu, a potom stupe u brak, takvi da prestanu od |akonske
slu`be.350 (Ap.5,26,51; IV Vas.14; Trul.3,6,13,21,30; Neokes.1; Kartag.16; Vasil. Vel.69)
Devojke koje su bile verene, pa su ih potom drugi oteli, (Sabor) na|e za
shodno da budu vra}ene zaru~nicima, makar da su i nasiqe od drugih
pretrpele.351 (Ap.67; IV Vas.27; Trul.92,98; Vasil. Vel.22,25,26,30,49,69;)
Oni koji su pre kr{tewa prineli `rtvu (idolima), pa se potom
krstili, mogu se u ~in (sve{teni) primiti, jer su (Kr{tewem) o~i{}eni.352
(Vas.14; Neokes.5; Kiril Aleks.5)
Horepiskopi ne mogu u drugoj oblasti rukopolagati prezvitere ili
|akone, a tako|e ni prezvitere za grad, ako im (to) pismeno ne dopusti
doti~ni episkop.353 (I Vas.8; VII Vas.14; Neokes.14; Antioh.8,10; Laod.57; Vasil. Vel. 89)
Za prezvitere ili |akone koji su u kliru, a uzdràvaju se od mesa,
(Sabor) odlu~i da ga okuse, pa tada, ako ho|e, neka se uzdràvaju (od
istoga); ako li ne htednu te ne jedu ni zelen koja se s mesom sprema, i ne
349
Mi koji mo pro{li kroz tiraniju Islamske okupacije znamo kako su pojedine poturice postupali
sli~no ovim otstupnicima od Hristove vere, pa su, zbog svoje nemirne savesti, i druge terali da pogaze svoju
veru i obraz. Isto su radili i ne malobrojni otpadnici od svoga naroda i Boga komunisti, koji su nasilno
terali i druge u partiju kao "jedinospasavaju}u ideologiju", kao {to sada sli~no wima postupaju i
"demokratski" idolopoklonici zapadnog bezbo`nog totalitarizma, od kojih svi koji "nisu za Evropu" bivaju
izrugivani i na svoj na~in goweni.
350
Ovaj kanon je smewen 26 kanonom Apostolskim (koji tada verov. nje bio poznat u Galatiji) i 6.
kanonom Trulskog Sabora, koji ne dozvoqavaju nikome (osim ~teca i pojca) da se posle rukopoloèwa èni.
Rukopoloèwe je neuklowiva smetwa braku, jer je doti~ni ven~an za Oltar i Crkvu Hrista @eniha. (Zato se,
pri Liturgiji, skida bra~ni prsten sa ruke).
351
Isto ovo odre|uje i 22. kanon Sv. Vasilija (v. i 67. Apostolski, 27. Halkidonski i 92. Trulski).
Zonara dodaje da se devojka vra}a ako je prvi zaru~nik ho}e, a ne nasilu i po svaku cenu.
352
Kanon ima u vidu one koji su bili prihvatili hri{}ansku veru, ali nisu jo{ bili kr{teni (kako je
bio ~est slu~aj da odlaù Kr{tewe do punog uzrasta, {to Oci nisu odobravali, pa su pozivali na neodlagawe
Kr{tewa, kao npr. Sv. Vasilije, Sv. Grigorije Bogoslov, Sv. Zlatoust). Ako su takvi ogla{eni hri{}ani bili
prinu|eni da prinesu `rtvu idolima, pa se posle pokajali i krstili, mogu, veli kanon, biti rukopoloèni
u sve{teni~ki ~in. Jer, Sv. Kr{tewe spira svaki greh i prqav{tinu du{e (Sv. Oci i Aristin).
353
Horoepiskopi su bili u prigradskim mawim mestima - selima (otuda i naziv "seoski episkopi") i,
shodno 10. kanonu Antiohijskom (iz 341.g.) imali su pravo rukoproizvodstva samo ipo|akona, ~te~eva/~ita~e
i zakliwa~a. O pravima horoepiskopa govori op{irno Sv. Vasilije u svom 89. kanonu (v. napomenu tamo), i
traì da oni svome episkopu/mitropolitu obavezno podnose, i to pismeno, pre rukoproizvodstva, izbor
kandidata na saglasnot i blagoslov. Horoepiskopi su mogli i rukopolagati |akone i sve{tenike, ali tek po
blagoslovu nadle`nog episkopa. Danas jo{ samo Kiparska Crkva ima horoepiskope.
144
poslu{aju ovaj kanon, neka budu svrgnuti iz (sve{tenog) ~ina. 354
(Ap.51,53,66; Gangr.2,21; Vasil. Vel.28,86)
O stvarima {to pripadaju Crkvi (tµ KuriakŸ = Hramu i Narodu Bo`jem), koje
su, dok nije bilo episkopa, prezviteri prodali, neka Crkva to traì
nazad. A na episkopu je da prosudi da li treba (kupcima) povratiti cenu,
ili ne treba, jer je ~esto prihod od prodanih stvari doneo wima vi{e od
355
(pla}ene) cene. (Ap.38-41,73; IV Vas.22,24-26; Trul.35,49; VII Vas.11-13; Antioh.24,25; Laod.57; Kartag.22,26,33,81; Kiril
Aleks.2; Teof. Aleks.10)
Koji sa skotom blud u~ini{e ili ~ine, koji su sagre{ili pre (svojih)
dvadeset godina, da im se, po{to petnaest godina budu pripadali (s
pokajnicima), dopusti op{tewe u molitvama (s vernima), i zatim, kad
provedu pet godina u tom op{tewu, tada neka pristupe Pri~e{}u. A neka
se ispita i ìvot wihov za vreme pripadawa, i tako nek se udostoje
~ovekoqubqa (=snisho|ewa). Ako su neki uporno ostajali u tim gresima,
neka dugo vreme pripadaju (s pokajnicima). Koji su pak pre{li spomenuti
uzrast i, imaju}i ènu, pali u taj greh, neka, neka dvadeset pet godina
pripadaju, i onda dobiju op{tewe u molitvama, i zatim, provev{i pet
godina u op{tewu molitava, neka dobiju Pri~e{}e. A ako su neki,
imaju}i ènu i pre{av{i pedest godina, sagre{ili (u tome), takvi neka
se udostoje Pri~e{}a tek na kraju ìvota.356
(Ankir.17; Vasil. Vel.7,63; Grig. Nisk.4)
354
O ovoj nehri{}anskoj, bolesnoj "vegetarijanskoj" skrupuloznosti govore kanoni 51. i 53. Apostolski,
kao i niz Gangrskih kanona (v. malo niè Poslanicu Gangrskog Sabora), i tu licemernu i la`nu askezu ovaj
Sv. Kanon odbacuje, jer predstavqa klevetu na tvorevinu Boìju. (Ovo moè biti opomena i nekim dana{wim
hrii{}anima kod Srba, koji "cede komarca" kad ispituju: da li u "margarinu ima putera", i sl. Za blaène
uspomene Studeni~kog o. Teoktista, velikog podvi`nika i isposnika, pri~aju o~evidci: da je jednom do{ao
za sto gde je bilo sira i ostalih jela, pa je na po~etku pred svima uzeo malo par~e sira, a onda daqe jeo posno
jelo. Prepodobni Starac je tako,, radi primera drugima, ispunio ovaj Sv. Kanon, a verovatno bi tako uradio i
sa mesom. - Valsamon navodi da se ovaj Kanon odnosi i na sve hri{}ane, i da su u wegovog vreme tako
proveravali da li je neko sledbenik Bogumilske jeresi i "Bogumilskog posta" (a tako su i Bogumili
izbegavali meso i sir), pa su neki monasi isposnici, ne jedu}i meso, i rubu uz Veliki post, jeli jelo skuvano
sa mesom ili ribom, da ne budu sumwivi za Bogumilstvo. I dodaje:"Svugde treba gledati na raspoloèwe onoga
koji jede ili ne jede". Dodaje tako|e: da latinski monasi wegovog vremena nisu jeli meso, ali su jeli salo od
mesa, i to su, veli ~inili da ne budu optuèni za izbegavawe mesa, nego uga|aju}i svome stomaku i grlu.
Latini danas ne drè nikakav post (osim Sirne srede - kad se "posipaju pepelom"!).
355
Mnogi kanoni (v. kanon 25. Halkidonski i dr. navedene ispod) govore o tome da se stvari Crkvene -
stvari Gospodwe, jer su posve}ene Gospodu i Gospodwem narodu, prvenstveno Hramu i sirotiwi; i da se po
prestavqewu episkopa, do izbora novoga (najduè za tri meseca), ne smeju otu|ivati, i o wima treba da vode
ra~una klirici, ili ekonom, ili mitropolit. Novi episkop }e rasporediti kako od toga da se pomaè Hram
Gospodwi i Narod Gospodwi - sirotiwa Crkve. Zato ih trgovci svetiwama ne mogu koristiti. Zato episkop
moè datu cenu zadràti (pogotovu ako je kupcu prihod doneo zaradu), jer su trebali znati da se Gospodu
posve}eno ne prodaje, ni kupuje. Narodno je vekovno iskustvo: da se grabiteqi Bo`je Crkvene imovine nikad
nisu usre}ili.
356
Qudska grehovnost i demonsko navo|ewe qudi na grehe zapada i u neprirodne i protivprirodne grehe,
kao {to je ovde skotolo{tvo (, slovenski: beslovestvovawe (=blud sa ìvotiwama). (V. i slede}i
18. kanon). Tertulijan takav greh ne naziva delicta - deliktom, nego monstra - monstruozno{}u (Mila{, 2,19-20).
Kanon 63. Sv. Vasilija odre|uje blaù epitimiju za ovaj te{ki, protivprirodni greh.
145
Koji sa skotom blud u~ini{e, pa sami, budu}i gubavi, i druge

oguba{e, za takve Sveti Sabor zapoveda da se mole sa zimovnicima.357
(Ankir.16; Vasil. Vel.7,63; Grig. Nisk.4)
Ako neki, postavqeni za episkope, a nisu bili primqeni od one
parikije ( Crkvene zajednice, episkopiju) za koju su naimenovanio, pa
zahtednu da nastupe na druge parikiju (=episkopiju) i nasiqe ~ine
postavqenim (episkopima) i podiù bune protivu wih, takvi neka budu
odlu~eni. Ako li èle (takvi) da ostanu u prezviteriju, gde su prethodno
bili prezviteri, neka im se ta ~ast ne oduzima; no ako po~nu pobuwivati
protiv tamo{wih episkopa, nek budu li{eni ~asti i prezviterija, i
neka budu iskqu~eni (¶kkhrïktoj = odstraweni).358 (Ap.36; I Vas.8; III Vas.9; IV Vas.29; Trul.37;
Antioh.18; Prvodr.17; Kirila Aleks.1,2,3)
Koji su dali zavet devi~anstva, pa su zavet pogazili, neka podlegnu
odredbi (=epitimiji) o drugobra~nima. Zabrawujemo, tako|e, da devojke
zajedno ìve sa nekim qudima, kao sestre.359 (Ap.5,26; I Vas.3; IV Vas.16;
Trul.5,12,13,40,44,46,47; VII Vas.18,22; Kartag.3,4,25,38,44,70; Prvodr.3,4; Vasil. Vel.6,18-20,60,88)
Ako ne~ija èna prequbu u~ini, ili sâm u~ini prequbu, treba da
sedam godina izdrì (tj. izdrè) do potpunog op{tewa, prelaze}i stepene
koji tome vode.360 (Ap.48; Trul.87,93,98; Kartag.102; Vasil. Vel.
9,21,31,35,36,46,48,58,77,80; Grig. Nisk.4)
357
Kanon nastavqa prethodni 17, a razlika je u tome {to su ovi te{ki gre{nici i druge navodili na isti
greh skotolo{tva, pa ih kanon naziva gubavcima (=krajwe ne~istima) koji i druge oguba{e tom ne~istotom i
ne~isto}om. Epitimija moqewa sa zimovnicima, nije od kanonista jednako tuma~ena: najverovatnije je da se
takvi te{ki gre{nici molili u otvorenoj priprati ispred Hrama, sa |avoimanima, te nisu u tom stadijumu
kajawa udostojavani toplote ulaska u Hram Boìji (v. Pidalion, str.379-380).
358
Parikija se u starohri{}anskom predawu naziva Crkva (=zajednica vernih; od te re~i je na{a
parokija, ali je dugo vremena to bio naziv Episkopije, Episkopske eparhije, a ne samo jedne parohije), koja
- = privremeno boravi u doti~nom mestu kao Crkva Boìja na putu ka Carstvu Nebeskom. - Kanon
govori o episkopu koji ne}e da sa~eka da se ispita wegova stvar kod klira i naroda doti~ne Episkopija,
za{to ga ne primaju, kao {to to predvi|aju Sv. Kanoni Apostolski 36. i Antiohijski 18, koji govore da }e to
pitawe raspravqati oblasni Sabor episkopa i da }e neposlu{ni klir i narod, ako je bezrazlo`no odbio
novoimenovanog episkopa (a ne zato {to je jeretik, ili zbog nekog kanonskog prestupa), biti crkveno ka`wen.
ûdno je da kanon ne govori ni{ta o toj Parikiji=Episkopiji koja ne prima naimenovanog episkopa. (V. i
kanon 29. Halkidonski i Trulski 37. kanon). Praksa Crkve kroz vekove pokazala je da se za takvog episkopa
naj~e{}e nalazilo drugo re{ewe, da se ne bi u Crkvenom narodu stvarao razdor i raskol. U svakom slu~aju,
tvrdoglavost, buntovni{tvo i nasilni{tvo takvog episkopa mogu samo wemu {koditi, jer moè biti
ra{~iwen, mada, po Valsamonu, kanon jo{ ne pomiwe takvu kaznu.
359
Zavet devstvenosti davali su mnogi hri{}ani i hri{}anke od po~etka istorije Crkve (u vreme ovog
Sabora jo{ nije bilo manastirâ, nego su takvi/takve ìveli po svojim domovima, kao kod nas u tursko vreme
monahiwe, kao napr. Staka Skenderoav u Sarajevu). Iznevereni zavet zaru~ewa Hristu @enihu smatra se
gaèwem vernosti prvog braka, i zato sledi epitimija za drugobra~neu, koja je po 4. kanonu Sv. Vasilija bila
1 godina odlu~ewa od Pri~e{}a,a po drugim Ocima 2 godine, a u sinopsisu Stefana Efeskog: 4 godine (v
Aristinovo obja{wewe i navedene niè kanone Sv. Vasilija). Kanon daqe zabrawuje tzv. sinisakte, tj. da
devstvenice borave sa mu{karcima kao sestre (tj. bez bra~nog odnosa), da ne bi izazivale podozrewe (Zonara).
360
Sedam godina epitimija, shodno i 87. kanonu Trulskom i 77. Sv. Vasilija, jeste: 1 godina pla~nog
moqewa opro{taja, 2 godine slu{awa Sv. Pisma, 3 godine da pripadawa (sa pokajnicima), i 1 godina
op{tewa u molitvama, pa tek onda dopu{tawe Pri~e{}u. Epitimija se odnosi bilo na muà ili na ènu
(mada tekst pomiwe samo muà).
146
Za ène koje su se odale bludu, i ubijaju zametak u utrobi, ili

spremaju poba~aj lekovima, pre|a{wa naredba odlu~uje (od Pri~e{}a) do
kraja ìvota, i tome se (uop{te) sledi. Na{av{i pak ne{to
~ovekoqubivije, odredismo da izdrè desetogodi{we vreme (kajawa),
prohode}i ustanovqene stepene (kajawa).361
(Trul.91; Vasil. Vel.2,8)
Kanon
Za namerna ubistva, treba (sve vreme) da pripadaju (s pokajnicima), i tek
na kraju ìvota nek se udostoje potpunog op{tewa.363 (Vasil. Vel.8,56; Grig.
Nisk.5)
Za nenamerna ubistva, pre|a{wa naredba zapoveda da za sedam godina
mogu dobiti potpuno op{tewe, prohode}i ustanovqene stepene (kajawa);
druga pak naredba zapoveda da trebaju ispuniti vreme od pet godina. 364
(Vasil. Vel.8,11,57; Grig. Nisk.5)
Koji gataju i sleduju neznaboà~kim obi~ajima, ili dovode u svoje
ku}e neke radi iznalaèwa (raznih) vraxbina,365 ili radi o~i{}ewa, neka
se podvrgnu kanonu o petogodi{wem (kajawu), prohode}i odre|ene stepene:
tri godine pripadawa (s ogla{enima) i dve godine molitve (sa vernima), ali
bez Pri~e{}a. (Trul.61; Laod.36; Vasil. Vel.7,65,72,81,83;
Grig. Nisk.3)
Neki, po{to je verio devojku, zaveo je sestru wezinu, tako da je i
zatrudnela, pa je posle oènio verenicu, a zavedena se obesila. Nare|eno
361
Kanon smatra ubistvom qudskog bi}a bilo koji na~in ubijawa qudskog embriona u utrobi, namerni
poba~aj qudskog zametka u bilo kojem stadiju za~e}a (shodno 2. kanonu Sv. Vasilija). Zato je epitimija:
doìvotno, ili, po ovim Ocima ~ovekoqubivije: desetogodi{we odlu~ewe od Sv. Pri~e{}a. (Stepeni kajawa
za 10 godina, po Aristinu, su: 2 godine izvan priprate Crkve sa plakawem, 3 godine na carskim vratima
Hrama da slu{aju Sv. Pismo, 4 godine da u Hramu pripadaju sa ogla{enima, 1 godina op{tewa u molitvama sa
vernima, i tek onda Pri~e{}e). Sv. Vasilije veli: "Lek treba odre|ivati ne vremenom, nego na~inom
pokajawa"(kanon 2). - Danas je ovo zlo detoubistva, u svetu i kod nas, naàlost, prevr{ilo svaku meru.
Saradnici u detoubistvu su danas i tzv. pokreti "za emancipaciju èna", po kojima "èna slobodno raspolaè
svojim telom", a tako|e i brojni lekari koji besavesno i potsti~u i vr{e poba~aje, vrlo ~esto za novac. Znamo
lekara koji je to ~inio dugo godina, pa se pokajao, i sada vapije i prekliwe da se s kiraòm prestane, i
govori i pi{e na sve strane protiv tog tihog zlo~ina genocida. Znamo i ne mali broj èna koje su namernim
poba~ajima sebe nervno rastrojile, jer se pogaèna savest, kao glas Bo`ji u ~oveku, neizbe`no sveti na svoj
na~in. Nije onda ~udo {to Bo`je opomene i kazne sustiù ~ove~anstvo, i pojedina~no i grupno, {irom
planete Zemqe.
362
Neki rkpsi i izdawa zamewuju redosled 22. i 23. kanona. -
363
Kanon 56. Sv. Vasilija za namerno ubistvo odrer|uje 20-godi{wu epitimiju.
364
O razlici namernog i nenamernog ubistva v. kanon 8. Sv. Vasilija (u kanonu 57. kanonu on odre|uje
epitimiju od 10 godina za nenamerno ubistvo, {to je stroìje od ovog Ankirskog kanona).
365
Izraz "radi iznalaèwa vraxbina" Mila{ prevodi: "da im bajaju". Trulski 61. kanon za sve vrste
vraxbina odre|uje 6-godi{wu epitimiju (v. tamo napomenu). - Nema svrhe da pobrojavamo raznorazne vrste
vra~awa, gatawa i dr. izraza slaboverja, maloverja i neverja jadnih i nesigurnih qudi, sinova staroga Adama,
kojima se vra}aju i neki hri{}ani, ne zato {to je paganstvo "ja~e i otpornije", nego zato {to je u slabosti
lak{e pribegavati onome "daj {to da{", nego li se qudski strpiti i s nadom i poverewem o~ekivati pomo}
Boìju. Neznabo{tvo, i mnogobo{tvo, i paganstvo,nisu "sila", nego slabost i nemo}, a hri{}anski ~oveka
dostojni ìvotni stav je napor, i trud, i ~esto muka dugotrpqewa, pravi podvig vere, ne u "slepi slu~aj" ili
neku "nevidqivu silu", nego u Promisao @ivoga i Svevide}ega Boga, Koji zna za{to, i kako, i kada, i dokle
~ovek treba i mo`è da izdrì. ""Ovde je trpqewe i vera Svetih", re~eno je u Apokalipsisu (Otkr. 13,10).
147
je da svi sukrivci (sunei-dætej = koji znali taj greh),366 po{to pro|u deset
godina u ustanovqenim stepenima (kajawa), budu primqeni u stoje}e (na
molitvi u Crkvi). (Trul.54; Neokes.2; Vasil. Vel.78)
***
———
2. (Pomesni Sabor NEOKESARIJSKI 315.g.) 367
KANONI Neokesarijskog Sabora (315.g.)368
Kanon
Prezviter, koji se oèni, biva li{en ~ina; ako li padne u blud ili
prequbu, ima se sasvim iskqu~iti (iz moqewa s vernima) i staviti na
kajawe.369 (Ap.5,26,51; IV Vas.14; Trul.3,6,13,21,30; Ankir.10; Kartag.16/?/; Vasil. Vel.32,69)
Kanon
@ena, ako se uda za dva brata, da se iskqu~i (iz zajedni~ke molitve) do
smrti; ali ako pri smrti kaè da }e, kad ozdravi, raskinuti brak, neka
zbog ~ovekoqubqa dobije (postupak) kajawa. A ako umre èna u takvom
braku, ili mu`, onome (bra~niku) koji preostane, te{ko }e biti
pokajawe.370 (Ap.19; Trul.54; Vasil. Vel.23, 39,68,76,78,87)
Kanon
Za one koji vi{e puta stupaju u brak, odre|eno vreme (kajawa) poznato
je; ali pona{awe (= jitiö = na~in ìvota) i vera wihova skra}uje (to)
366
Kanon govori o jednom konkretnom doga|aju te{kog sagre{ewa; sli~an mu je donekle kanon 71. Sv.
Vasilija, koji odre|uje 7-godi{wu epitimiju; ali je u ovom kanonu opian greh ve}i i teì, jer je izazvano, i
nije spre~eno, samoubistvo zavedene devojke/sestre, i u wemu su sau~estvovali i drugi sukrivci (prva sestra,
roditeqi oboje).
367
U Sinodiku iz 887.g. (- Synodicon Vetus, § 32) za Neokesarijski Sabor stoji: "Sabor
boànski i sve{teni Pomesni, dvadeset i tri episkopa, koje je predvodio Vitalije (Antiohijski), sabran u
Neokesariji u Pontu, koji je o onima koji su u (vreme) gowewa prineli `rtve ili se odrekli, ili jeli od
idolskih `rtava, ili analogno prema razlici prestupa, kanonski odredio ispravqawe".(U nekim rkps. stoji
da je ovaj Sabor dràn u Kesariji /Kapadokijskoj/, te neki kanonisti, kao Mitrop. Pavle [vedski, smatraju da
je bio poseban Sabor u Kesariji 315.g., jer sabor u Neokesariji nije se bavio pitawima palih). U Vlastarevoj
Sintagmi stoji: "Posle ovoga (Ankirskog) u Neokesariji u Pontu bi odràn Sabor, a i s wima be{e Sveti
Mu~enik Vasilevs (dr.: Basilije), episkop Amasijski; koji kanona ~etrnaest (!) sastavi{e, koji doprinose
blagoporetku Crkve". - Sabor i Neokesariji (danas Niksar u Turskoj), na kojem je u~estvovalo sigurno 20
episkopa, sa mesnim episkopom Longinom, doneo je 15 kanona o Crkvenom poretku i hri{}anskom moralu.
Sabor je odràn 315. ili 319. g., pre no {to je Likinije zapo~eo (oko 320.g.) novo gowewe Crkve, kada je
zakonom zabranio "da episkopi nikako ne op{te me|u sobom, niti da mogu pose}ivati neku Crkvu u gradu,
niti wihovi Sabori, dogovarawa i razgovori o korisnom bivati" (Jevsevije, @ivot Konstantinov 1,51). Pet
episkopa ovoga Sabora bili su i na prethodnom Ankirskom Saboru, a neki su doìveli da u~estvuju i na Sv.
Nikejskom 1. Vaseqenskom Saboru.
368
U nekim starim rkps. i izdawima stoji naslov: "Kanoni Svetih Otaca sastav{ih se u Neokesariji,
koji su posle onih u Ankiri, a prethodni onih u Nikeji kanonâ, ali je zbog po{tovawa ispred wih stavqen
Sabor u Nikeji". (Bene{evi} /gr~ki i slovenski/, Beverix).
369
Kanon 25. Apostolski, i 32. Sv. Vasilija, i 27./?/ Kartagenski odre|uju da se takav sve{tenik ne
ka`wava dva puta, nego biva li{en ~ina, ali ne i op{tewa sa laicima, tj. ne i Pri~e{}a. Po ovom
Neokesarijskom kanonu on biva ka`wen dvostruko: li{ewem ~ina i jo{ da pro|e 4 stepena kajawa, pa tek
onda da dobije Pri~e{}e. Kanonisti s pravom ukazuju na ono snishodqivije re{ewe Sv Vasilija i
Kartagenskog Sabora.
370
Kanon podrazumeva sukcesivan (ne istoivremen) brak ène sa dva brata ili ~oveka sa dve sestre (v. kod
Sv. Vasilija kanoni 23 i 78, v. napomene tamo). Kanon je strog zbog istrajavawa u grehu. Valsamon ipak
ostavqa mogu}nost takvoj ili takvome da pred smrt mogu dobiti Sv. Pri~e{}e.
148
vreme.371 (Ankir.19; Neokes.7; Vasil.
Vel.4,50,80)
Kanon
Ako neko zaèli (neku) ènu i nameri s wome da spava, ali mu se
zamisao ne ostvari, o~ito je da ga je blagodat izbavila.372
(Vasil. Vel.70)
Kanon
Ogla{eni, ako ulazi u Crkvu (= Gospodwi /Hram/) i stoji u redu
ogla{enih, pa sagre{i, ako je me|u onima {to kle~e, neka, vi{e ne
gre{e}i, pre|e u slu{aoce (Sv. Pisma); a ako i kao slu{alac jo{ gre{i,
neka bude izagnan (van Crkve).373 (I Vas.2,11–14; Trul.96; Laod.19; Vasil. Vel.20; Timot.
Aleks.4,6; Kirila Aleks.5)
Kanon
Za trudnu ènu - treba je prosvetliti (Kr{tewem) kad god ona ho}e. Jer
porodiqa u tome (=Kr{tavawu) ne zajedni~ari sa ra|anim, po{to svako
pokazuje svoju slobodnu voqu za ispovedawe vere.374
Kanon
Prezviter na svadbi drugobra~noga da ne sedi na gozbi. Jer ako se od
drugobra~noga traì pokajawe, kakav }e biti (poloàj) prezvitera koji je,
goste}i se (sa wima), odobrio te brakove?375 (Ap.17; Trul.3; Ankir.19; Neokes.3;
Laod.1; Vasil. Vel.4,12)
Kanon
Ako èna nekoga koji je (jo{) laik u~ini prequbu i javno bude
izobli~ena, takav ne moè biti primqen u (sve{tenu) slu`bu. Ako (èna)
posle wegovog rukopoloèwa u~ini prequbu, duàn je da je otpusti
371
Kanon 4. Sv. Vasilija govori o tome konkretnije, a o vremenu kajawa za dvobra~e ili trobra~ne daje
razne prakse (od 1-2 godine za prve, i 2-4 ili 5 za druge), ali i on preporu~uje ~ovekoqubiviji odnos. Izraz
"ìvqewe i vera - skra|uje vreme" moèmo uzeti i na~elno: vrlinsko ìvqewe i iskreno verovawe - ~uda
~ine! Sv. Maksim Ispovednik kaè da pokajawe moè da promeni sve iz osnova, i za ovaj vremenski i za onaj
ve~ni ìvot.
372
Zonara ovde spomiwe svetoota~ku re~ (Sv. Lestvi~nik) o 4 stepena greha: 1. =napad (grehovne
pomisli/èqe), 2. borba sa isku{ewem, 3. =pristanak na greh, i 4. =delo grehovno.
Prva dva su bez epitimije, a druga dva su sa epitimijom. Tako smatra da se i u ovom kanonu podrazumeva neka
epitimija za saglasnost na greh, mada kanon to ne kaè. A da nas sve blagodat Bo`ja mnogo puta izbavqa od
greha, to svi znamo.
373
Ogla{enih/katihumena bilo je dva stepena: po~etnici, koji su po slu{awu Sv. Pisma i Jevan|eqa,
izlazili iz Hrama; i oni savr{eniji, koji su duè ostajali Hramu, do jektenije i molitve za ogla{ene:
"Ogla{eni, glave svoje Gospodu priklonite!" i tada su, pre izlaska, kle~ali na toj molitvi. Oni su bili
bliì Sv. Kr{tewu, pa ako gre{e, izgone se iz Crkve, jer pokazuju da nisu spremni da prihvate veru i ìvot
po veri Hristovoj. Zonara smatra da takvi stoje napoqu sa kaju}ima se, dok Valsamon veli da, kad prestanu sa
grehom, opet dolaze me|u slu{aoce Sv. Pisma. Mislimo da je Zonara vi{e u pravu, jer i oni treba da pokaù
neko pokajawe, po{to su nosili ime hri{}anina, pa pokajawem po~iwu ispo~etka (kao {to i mi gre{nici
pokajawem po~iwemo iznova ìvot).
374
Kanon je nastao verov. zato {to su se neki pitali za trudbne ène: da li, kr{tavaju}i trudnicu, ne
kr{tava se i dete u woj, pa je kanon odgovorio na to: svako treba svojim posebnim li~nim bi}em i
proizvoqewem (=izvolöniö) da ispovedi veru u Hrista.
375
Zonara zapaà da, ako drugobra~ni podleè epitimiji za 1 godinu bez Pri~e{}a, kako se onda
sve{tenik ne}e stideti na svadbenom vesequ, ako on odre|uje pomenutu epitimiju doti~nome? (Zatim dodaje
sa mona{kom ironijom: "Ali to je na papiru. Kod nas su i patrijrh, i razni mitropoliti, vi|eni na svadbi
drugobra~noga cara"). Me|utim, Valsamon razlo`no zapaà da drugi brak nije nezakonit, nego se i blagosiqa,
te sve{tenik moè sa drugobra~nim kasnije jesti zajedno; pa dodaje da je i epitimija zato umerena (mada nije
jasno kada se ona nalaè).
149
(=razvede se); a ako sa wome ìvi (i daqe), ne moè vr{iti poverenu mu

slu`bu. (Ap.18; Trul.3,6,13,26; Vasil. Vel.27)
Kanon
Prezviter proizveden (u ~in), koji je telom sagre{io pre toga, i
ispovedi da je pre rukopoloèwa sagre{io, neka ne prinosi (Liturgiju),
ostaju}i u ~inu zbog ostale revnosti. Jer kaù mnogi da rukopoloèwe
izgla|uje ostale grehe (osim telesnih - Aristin). A ako on sâm ne ispovedi, a
nemogu}e je to javno dokazati, na wemu je samom vlast kako da postupi. 376
(Ap.25,61; I Vas.2,9,10; II Vas.6; Trul.4,21,23; Ankir.12;Neokes.1,8,10,12; Vasil. Vel.3,32,51,70,82,89; Teof. Aleks.3,6)
Isto i |akon, koji je upao u takav isti greh, neka bude (samo) u ~inu
crkvenosluìteqa.377 (Ap.25,61; I Vas.2,9,10; II Vas.6; Trul.4,21,23; Ankir.12;Neokes.1,8,9,12; Vasil. Vel.3,32,51,70,82,89;
Teof. Aleks.3,6)
Prezviter da se ne rukopolaè pre trideset godina, makar bio i
~ovek veoma dostojan, nego neka sa~eka. Jer i Gospod Isus Hristos je u
tridesetoj godini bio kr{ten i po~eo u~iti.378
(Trulski 14)
Ako je neko u bolesti prosvetqen (Kr{tewem), ne moè biti proizveden
za prezvitera. Jer vera wegova nije iz dobrovoqnosti, nego iz nu`de;
osim zbog wegove revnosti i vere posle toga, i zbog nedostatka qudi. 379
(Ap.46,47,49,50,61,75,80; I Vas.2,9; II Vas.7; Trul.95; Laod.3,13,47;Sardik.10; Kartag.45; Prvodr.17; Vasil. Vel.1,5,89; Kirila Aleks.4,5; Grigor.
Nisk.1,4)
Seoski prezviteri ne mogu prinositi (Liturgiju) u gradskoj Crkvi
(= u Gospodwem/Hramu/), kad je prisutan episkop ili gradski
prezviteri, niti davati Hleb i Putir (=Pri~e{}e) u vreme molitve. A ako
su oni odsutni, pa je pozvan sam (u grad) radi molitve, neka daje
(Pri~e{}e).380 (Ap.15; I Vas.15,16; IV Vas.6)
376
Kanon se nastavqa u 10. kanonu. Na posledwu re~enicu, Valsamon prime}uje: "Zakon kaè: boqe je da
greh ostane neosu|en, negoli da nevin bude ka`wen".
377
Ovaj kanon je nastavak prethodnog 9. kanona.
378
Kanon je unet doslovno u 14. kanon Trulskog Sabora. - Bivalo je u istoriji Crkve da su i episkopi
rukopolagani uzrasta oko 30 godine, a u na{e vreme komunisti~ke tiranije sve{tenici su rukopolagani i sa
dvadeset i par godina, jer su potrebe Crkve bile takve.
379
Ovaj Sv. Kanon jasno pokazuje da je punovaqano i tzv. "klini~ko kr{tewe", tj. obavqeno u bolesti
oblivawem u posteqi, te takav moè biti rukopoloèn za sve{tenika. Ovo napomiwemo zbog nerazumnih
"zilota" na{eg vremena, koji govore da Kr{tewe koje nije obavqeno pogruèwem nije vaqano, i zato
prekr{tavaju i pravoslavne koji im prilaze (v. na{u kwigu "Zablude raskolnika tzv. ¥Starokalendaraca’",
Trebiwe-Vrwci, 2004, 2. izdawe, posebno str.117-129).
380
Kanon se nastavqa u 14. kanonu, a donet je zato {to, shodno Sv. Kanonima (npr. 6. Halkidonski), svaki
prezviter se postavqa za odre|enu Crkvu (i to se na hirotoniji izri~ito nagla{ava u molitvi
rukopoloèwa), pa da ne bi seoski popovi navaqivali u grad, i kad su pozvani i kad nisu, te tako stvarali
nered. (Ina~e, wihovo rukopoloèwe je isto kao i gradskih, pa ih zato mogu zamewivati, ali kad su pozvani).
Jer, "Sv. Oci se svuda starahu za mirno Crkveno stawe", kaè Valsamon. A kao {to se vidi, i u davna vremena
i danas, mnogi navaquju u gradove!
150
Kanon
Horepiskopi pak jesu (postavqeni) po obrascu Sedamdesetorice
(Apostola), pa kao sasluìteqi (episkopâ), zbog wihovog starawa o
siromasima, po~astvovani su da prinose (Liturgiju i u gradu). (I Vas.8; VII Vas.14;
Ankir.13; Antioh.8,10; Laod.57; Vasil Vel.89)
Po kanonu treba biti sedam |akona, makar bio i veliki grad.
Uveri}e{ se (o tome) iz kwige Dela Apostolskih (6,16).382 (I Vas.18;
Trul.7,16; Laod.20)
***
———
3. (Pomesni Sabor G A N G R S K I 340.g.)383
KANONI Gangrskog Sabora (340.g.)384
381
Kanon je nastavak prethodnog 13. kanona. Uloga horoepiskopa (=seoskih /prigradskih/ episkopa; v.
kanone Antiohijski 10; Sv. Vasilije 89; VII Vaseqenski 14) bila je, uz ostalo, i da se staraju o razdavawu
Crkvenog novca sirotiwi. Interesantno veli Valsamon: "Novac Gospodwih (=Hramova=Crkava) zvao se
= sirotiwski novac". Ovo ne bi trebalo da zaboravqaju i stare{ine dana{wih Crkava: da
prilozi od tasa, ikona i dr. ne idu samo sve{tenim licima, nego i sirotiwi Bo`joj.
382
O ovome v. 16. kanon Trulski i napomenu tamo.
383
U Sinodiku iz 887.g. (- Synodicon Vetus, § 73) za Gangrski Sabor stoji: "Kada su u~enici
Evstatija Jermenskog (=Sevastijskog) {irili mnogima svoju zarazu - jer su imali verovawe Dadoja
masalijanskog, prevrtqivi i nepostojani u mi{qewima, kao i wihov u~iteq; koji su, zbog odbacivawa braka,
klevetali Boga {to je stvorio mu{ko i ènsko - sabran je Sveti Sabor u Gangri, koji ima|a{e za predsednika
slavnoga Diona, koji (Sabor) je doneo bogonadahnutu odluku i poslao je bra}i u Jermeniju". - Vlastareva
Sintagma kaè za Gangrski Sabor (prepri~avaju}i uglavnom istori~ara Sozomena - CI 3,14,31-37): "I u Gangri,
mitropoliji Paflagonije, odràn bi Sabor, posle Nikejskog Prvog, protiv nekog Evstatija i wegovih
istomi{qenika. A govori se da taj Evstatije, kako kazuje Hermije Sozomen, be{e nastojnik (=
prezviter/episkop?) Crkve u Sevastiji Jermenskoj, i da je zapo~eo mona{ku filosofiju i u woj zna~ajno
pona{awe, postav{i revnostan u~iteq vrlih navika i ta~nog strogog) na~ina ìvqewa, te
raspore|iva{e koja jela treba uzimati, kojih se uzdràvati, i kakvom se ode}om treba koristiti; tako da
neki tvrde da je Asketsku kwigu, ~ije se o~instvo i autorstvo pripisuje Vasiliju Velikom, on napisao. To je
potpuna la`, jer nikako i ni{ta od te kwige wemu ne pripada. Jer, iako se taj ~ovek bio pro~uo u re~ima, i
vladawem be{e za divqewe, i vrlo sposoban da ube|uje, tako da je mnoge od bludnih qudi i èna preubedio da
izaberu celoudren i podvi`ni~ki ìvot, no, istinu re}i, nije mu bilo svojstveno da mo}no pi{e, jer nije ni
znawe o tome uve`bao. Za wega, dakle, kaù da je, zbog velike strogosti, upao u svakojake nerazumne
propise , nesaglasne uop{te sa Crkvenim zakonima i obi~ajima, pa su ovi (Oci u Gangri) wega
izuzeli od krivice, a okrivqavali neke od wegovih u~enika, zato {to su ovi klevetali zakoniti brak: da,
koji u wega stupe, li{eni su svake nade spasewa. Ovim (u~enicima) su se pokoravali neki qudi i ène: qudi
su svoje ène izgonili, a ène napu{tale svoje muève, toboè èqom za celomudreno{}u, a potom, ne
izdràv{i bezbra~ni ìvot, pale su u prequbu. Tako|e ni u ku}ama bra~nikâ nisu prihvatali da se mole,
niti da s wima jedu; a jo{ su i oèwene sve{tenike prezirali; i tako|e prisvajali su plodove (dono{ene) u
Crkvu, dok su skupove (bogoslu`bene) u wima izbegavali i druge na to podstcali, nego su se ve}inom u ku}ama
okupqali na slu`be i tamo se pri~e{}ivali; ~ak su i Svete domove (=Hramove), u kojima su
leàle mo{ti Mu~enik#, kao ne~iste prezirali; neke su, opet, propisane postove odbacivali, a ve}inom su
ube|ivali da se posti u Nedequ; gadili su se mesa i onih {to ga jedu; nisu prihvatali da se obla~e u obi~na
odela i haqine, nego u sasvim strana i neuobi~ajena, jer su ène wihove odsecale kosu, i nosile odela koja
prili~e mu{karcima; savetovali su robove, pod izgovorm bogopo{tovawa, da napu{taju svoje gospodare; za
bogate novcima, koji ih nisu potpuno odbacivali, tvrdili su da ne}e mati udela u Carstvu Boìjem. I
nova~e}i u mnogo~emu drugom sli~nom ovome, to su u~ili i dogmatili. Protiv wih, dakle, kaù da se se
okupili okolni episkopi, kako ve} rekosmo, i za koje znamo da su protiv tako misle}ih izloìli 19 kanona,
a wih su odlu~ili kao tu|e od Katoli~anske (=Sabornei=Pravoslavlne) Crkve, (izuzev) ako se svaki (od wih) ne
odrekne onoga {to su sebi uzakonili. Otuda je nastala re~ (=poslovca): "Pokazuje Evstatija!"(=Glumi
Evstatija!), jer on, kao da je ne iz samovoqe, nego iz podvi`n{tva po Bogu sve to zavodio, i pretvarao se, i
mewao odelo, i sli~no se nekim sve{tencima pona{ao. Jer je mislio da ovo posledwe zna~i odbacivawe onoga
ranijeg, mada mu ni{ta svoje {to je zamislio nije donelo koristi, niti je uspeo da izbegne postizawe kazne
za to {to se drznuo da uradi,( to jest) - gubqewe sve{tenstva. Ne znam {ta je bilo (potrebe) ovim Boànskm
Ocima, da svakom kanonu pridodaju ne odlu~ewe, nego anatemu; vaqda hote}i, mislim, da veliku bujicu
tok zla (time) sasvim zaustave" 
384
I ovde, kao kod onih Sabora gde su sa~uvana saborska Akta ili Pisma,a, donosimo Saborsku Poslanicu
151
"ŠPOSLANICA Gangrskog Sabora /oko 340.g./¹

"Najpo{tovanijoj gospodi sasluìteqima u Jermeniji: Jevsevije, Alijan,
Evgenije, Olimpije, Vitinik, Grigorije, Filitos, Papos, Evlalije, Ipatije,
Proeresije, Vasilije, Vasos, koji se sasta{e na Sveti Sabor u Gangri (u
Paflagoniji), – radovati se u Gospodu.385
"Po{to se sastao Najsvetiji Sabor episkopâ u Gangrskoj Crkvi zbog nekih
crkvenih potreba, kad su ispitivana i pitawa oko Evstatija,386 i na{ao je da
mnogo{ta nezakonito biva od samih tih (qudi) oko Evstatija, nu`no je odredio i
postarao se da to svima u~ini javnim, radi ukidawa od wega r|avo ~iwenoga.
Jer od wihovog ku|ewa braka i podmetawa da niko ko je u braku nema nadu kod
Boga, mnoge prevarene udate ène napusti{e svoje muève, i muèvi svoje
ène; i zatim, ne mogu}i se u me|uvremenu uzdràvati, u~ini{e prequbu, te
zbog toga bi{e obrukani. A nalaàhu se neki da se udaqi{e iz domova
(=Hramova) Boìjih i iz Crkve, odnose}i se prezrivo prema Crkvi i prema
onima u Crkvi (=vernima i Sv. Tajnama), i ~iwahu svoje posebne skupove i crkvena
sabrawa i druga u~ewa (=nauke) uvodi{e, i druge (stvari) protiv Crkava i onih
Šokupqanih¹ u Crkvi, nose}i (na)stranu ode}u radi opadawa op{tih (=uobi~ajenih)
odela; i crkvene prinose plodova, koji su oduvek davani Crkvi (za sirotiwu),
razdavahu sebi i onima sa wima, kao svetima; i robove (podsticahu) da napu{taju
gospodare i no{ewem (na)strane ode}e da preziru gospodare; i ène mimo
obi~aja da umesto ènske ode}e obla~e mu{ka odela i smatraju da }e time biti
opravdane, a mnoge, pod izgovorom bogopo{tovawa, {i{aju prirodnu ènski
kosu; i postove ~ine u Nedequ i svetost tog slobodnog dana preziru
(),387 a postove ustanovqene u Crkvama preziru, i
jedu (tokom istih); i neki od wih gade se je|ewa mesa; i u ku}ama oèwenih ne}e
da vr{e molitve, a kada molitve bivaju oni ih preziru; i ~esto kad bivaju
Prinosi (=Liturgije) u domovima oèwenih, ne pri~e{}uju se; i prezvitere koji
su oèweni preziru, i ne doti~u se Liturgije koju oni svr{avaju; i sabrawa
(Crkve u ~ast Svetih) Mu~enika388 i one koji se tamo sabiraju i sluè (Liturgiju)
osu|uju; i bogate koji se ne odvajaju od svega imawa (smatraju) kao one koji
nemaju nade kod Boga. I mnogo{ta drugo (~ine), {to niko ne bi mogao pobrojati.
Jer svaki od wih, po{to je istupio iz Crkvenog kanona, ima (za sebi) kao neke
posebne zakone! Jer nisu (ti zakoni) nastali op{tim mi{qewem svih wih, nego
svaki {to je zamislio, to je i (sebi) pridodao - radi klevetawa Crkve, a na
svoju {tetu.
Zbog toga (svega) prunu|en bï okupqeni u Gangri Sveti Sabor da ih osudi i
izloì kanone (= zapovhdi): da su oni izvan Crkve; pa ako se pokaju, i svaki
od wih anatemi{e ono {to je zlo re~eno, neka budu primqen (u Crkvu). I zato
je Sveti Sabor izloìo za svako (ponaosob) {ta treba anatemi{u}i da prihvate.
A ako se neko ne pot~ini svemu re~enome, treba ga kao jeretika anatemisati, i
(sa~uvani u kanonskim zbornicima), upu}enu iz Gangre episkopima u Jermeniji (u koju spada i Sevastija,
danas Sivas u Turskoj), koja ustvari ukratko rezimira ono {to }e pridodatih joj 20 kanona pojedina~no
izloìti.
385
Svetosavsko Zakonopravilo od ove Poslanice navodi samo ovaj pozdrav. Zatim daje ne sinopsis, nego
pun tekst kanonâ ?
386
387
Nedeqa kao dan Hristovog Vaskrsewa, i na{eg wime oslobo|ewa od ropstva smrti i |avolu, od
po~etka Crkve po{tovana je i smatrana danom slobode. [ta }e na ovo re}i subotari i ostali jeretici i
sekta{i?
388
Bene{evi} /gr~ki i slovenski/ umesto: "sabrawa Mu~enikâ" ima: "mesta gde Mu~enici (=mo{ti) leè
preziru", {to je logi~nije, jer ovako se irazi sabrawe/sabiraju ponavqaju.
152
da bude izop{ten i izdvojen iz Crkve (=

neprioby≤ynou i ot¢louqenou ot¢ Crªkve). I treba episkopi (da umole) da se svi koji se kod
wih (=u Crkvi) nalaze, ~uvaju od takvoga." (...)389
"A ovo pi{emo ne otsecaju}i one koji u Crkvi Boìjoj ho}e da se po ( Svetim)
Pismima podvizavaju (tj. prave monahe), nego (odbacuju}i) one koji stvar
podvi`ni{tva (=mona{tva) uzimaju za gordost protiv prostije ìve}ih
(hri{}ana), i nadimaju se i mimo (Svetih) Pisama i Crkvenih kanona uvode
nova~ewa (). Mi, pak, divimo se i devi~anstvu sa smirenoumqem, i
prihvatamo uzdr`qivost (= v¢zdyrjaniö) koja biva sa skromno{}u i
bogopo{tovawem, i pohvaqujemo udaqavawe sa smirenoumqem od svetskih
stvari, i po{tujemo ~isto bra~no saìvewe, i ne nipoda{tavamo bogatstvo sa
pravi~no{}u i dobro~instvom, i pohvaqujemo prostotu i jednostavnost
odevawa samo radi nename{tenog starawa o telu, a ne prihvatamo stremqewe za
raskala{nim i luksuznim odevawem; i domove (=Hramove) Boìje po{tujemo, i
prihvatamo liturgijska sabrawau wima kao sveta i korisna, ne
zatvaraju}i Blago~e{}e (= pobo`nost) u domove (=Hramove), nego svako
mesto podignuto u ime Boìje ~estvujemo, i uvaàvamo Šzajedni~ko¹ oklupqawe
(vernih) u samoj Crkvi na korist zajednice, i blaènim nazivamo izobilna
dobro~instva bra}e koja po predawima bivaju kroz Crkvu siroma{nima. I da
saèto kaèmo: sve {to je predano od Boànskih Pisama i Apostolskih
predawa - molitveno èlimo da biva u ŠSvetoj¹ Crkvi". (Bene{evi}, 242-5; ;
PG 137,1237-41).
Kanon
389
Daqe sledi 20 kanona ovog Sabora, i na kraju zavr{etak Poslanice (mi ga donosimo i ovde), koji neki
kanonski zbornici i prevodi broje kao 21. kanon (, Pidalion, Mila{, dok Bene{evi} /gr~ki
i slovenski/ pridodaju to uz 20. kanon.
390
O ovom ~udaku, ~as pravoslavnom ~as jeretiku, Evstatiju Sevstijskom, osim Sokrata (CI 2,43) i
Sozomena (CI 3,14,31-37 i 4,24,9), zna~ajne podatke daje Sv. Vasilije Veliki u nizu svojih Pisama, posebno pak u
223. Pismu upu}enom upravo Evstatiju (o ovome op{irnije v. na{ ~lanak "Odnos Sv. Vasilija prema Evstatiju
Sevastijskom i Apolinariju" - u Bogoslovqu, za 2005). - Ukratko, Evstatije je ro|en oko 300.g., sin Evlalija,
episkopa Sevastijskog, obrazovo se u Egiptu, gde je upoznao Arija pre wegovog otcepqewa od Crkve, i postao
klirik pre 325.g.; predvodiop je grupu asketa u Maloj Aziji, koji su se nosili ekstravagantno i zastupali
krajwi rigorizam u obla~ewu, askezi, odnosu prema braku i dr. Crkvenom pona{awu, pa su ih sudili vi{e
puta, ~ak i sam wegov otac. Oko 340.g. on je imao uticaj na Makedonija, koji je bio kandidat za Ep.
Carigradskog, a poznavao je i uticajnog Jevsevija Nikomidijskog. Wegov ekstremni asketizam optuèn je i
osu|en od episkopâ Jeremenije (jer je Sevastija u Jermeniji) na Saboru u Gangri (u Paflagoniji, danas
Cankiri u Turskoj), a zatim i na Saboru u Antiohiji 340 i 341.g., kada je i svrgnut. (Vidi kanone Gangrskog
Sabora, a tragove tog asketizma mogu se na}i i kod Psevdo-Makarija). Po{to se pokajao i s Crkvom izmirio,
izabran je za episkpoa u Sevastiji oko 375.g. (te godine mu pi{e pismo Sv. Vasilije iz Aleksandrije, gde je
Evstatije, putuju}i po Istoku, verovatno obilaze}i mona{ke zajednice, kao i sam Vasilije, za wim, Vasilije
nastojao da se susretne, jer ga je cenio zbog wegovog asketizma (kako kaè Sv. Vasilije u Pismu 223. iz 375.g.
upu}enom Evstatiju Sevsatijskom). Evstatije je izazvao neke crkvene qude protiv sebe, ali ga je podràvao
Sv. Vasilije, koji je kod Evstatija cenio asketizam i mona{tvo, amada ga je sam obnovio i postavio na
jevan|elskim i potpuno crkvenim osnovama. Vasilije je pridobio Evstatija da bude protiv Evnomija, a na
Saboru u Lampsaku 364.g. Vasilije je teolo{ki u~inio mnogo (v. Pismo 223), i tada je napisao delo Protiv
Evnomija, te i Evstatije i brojni drugi Ep. Istoka prihvate Nikejsku veru i tako oja~aju pravoslavni blok
na Istoku, koji je traìo vezu i jedinstvo sa Aleksandrijom i Rimom, tj. sa taborom Nikejaca, ve}inom na
Zapadu, mole}i da oni sa Zapada osude Markel Ankirskog i Pavlina u Antiohiji, kao nagiwu}e
Savelijanizmu. Evstatije je, me|utim, ostao hladan prema Sv. Meletiju, pa je, posle jednoga svrgnu}a
Evstatijsvog, Meletije izabran, od omijske grupe, za episkopa Sevastijskog. Meletije se sasvim jasno izjasnio
kao pravoslavan, 362.g., kad je izabran za Antiohiju, i naro~ito kad je u Antiohiji, posle pada Julijana
Apostate, u vreme cara Jovijana, odrào ve}i Sabor 363.g. i prihvatio Nikejski veru. Negde u to vreme treba
da je Evstatije vra}en na katedru u Sevastiju. Vasilije je 370.g. postao Episkop u Kesariji Kapadokijskoj, pa
je ve} 372.g. napisao ve}e delo O Duhu Svetome, nastoje}i da i Evstatije prihavti ispovedawe vere u Sv. Duha,
kao {to ej sa Omijcima bio prihvatio veru u Sina. Vasilije je uspeo, posle dan i po razgovora i ube|ivawa sa
Evstatijem, da ga privoli da potpi{e jedno ispovedawe vere u koje je jasno priznavan Duh Sveti za Boga, a ne
za stvorewe, i da pripada Svetoj Trojici kao ravne ãsti i po{tovawa sa Ocem i Sinom (v. Pismo VV....).
Evstatije je ubrzo porekao da je potpisao, i po~eo je da napada Sv. Vasilija i kleveta iza le|a kako je VV
ranije pisao Apolinariju Laodikijskom (koji se u me|uvremenu, od strogog Nikejca, okrenuo u neko shvatawe
blisko Savelijevog, kako smatra Vasilije, a ni Grigoriej Bogoslov nije bio zadovoqan Trijadologijom
Apolinarija, i jo{ je, u borbi protiv Arijanizma, oti{ao u jeres o Hristu, tj. u~e}i da se Sin Bo`ji
153
Ako neko kudi brak, i gnu{a se ili ukoreva ènu koja s muèm
svojim spava, a verna je i pobo`na, kao da (u braku) ne moè u}i u Carstvo
Boìje, neka je anatema.391 (Ap.5,51; Trul.13;
Gangr.4,9,10,14)
Kanon
Ako ko osu|uje onoga koji pobo`no i s verom jede meso, bez krvi i
idolskoga prinosa i udavqenoga (DAp.15,29), kao da zbog tog je|ewa nema
nade (na spasewe), neka je anatema.392 (Ap.51,53,63; Trul.67;
Ankir.14; Vasil. Vel.86)
Kanon
Ako ko pod izgovorom pobo`nosti u~i roba da prezire svoga
gospodara, i da napu{ta slu`bu i ne sluì svome gospodaru sa pa`wom i
svakim po{tovawem (1Tim.3,1-2; Tit.2,9-10), neka je anatema.393 (Ap.82; IV Vas.4; Trul.85;
Kartag.64,82; Vasil. Vel.40,42)
Kanon
Ako ko pravi razliku odnosno oèwenog prezvitera: da ne treba, kad
on vr{i Liturgiju, primati Pri~e{}e od wega, neka je anatema. (Ap.5; I
Vas.3; Trul.13,48; Gangr.1,9,10; Kartag.4)
Kanon
Ako ko u~i da treba prezirati dom (=Hram) Boìji i sabrawa (t¤j
394
sun£xeij = bogoslu`bene skupove) u wemu, neka je anatema. (Trul.80;
Gangr.20; Sardik.11)
ovaplotio, ali ne i o~ove~io, jer je uzeo samo telo (kasnije prihvata i animalnu du{u) qudsku, ali bez uma).
Vasilije je u nekoliko svojih Pisama pisao protiv ove klevete Evstatijeve,a onda je i osudio i
odbacio/svrgao Evstatija, oko 375.g., kada je izabran mla|i brat Vasiliejv Petar za episkopa u Sevastiji. -----
Na Gangrskom Saboru, oko 340.g.(po Sozomenu, koji ga stavqa pre Antiohijskog, dok ga Sokrat stavqa posle
360.g. {to je malo verovatno), gde je bio prisutan i episkop Ipatije Gangrski (Sokrat CI 2,43), a predsedavao
je Jevsevije Nikomidijski, sa 14 episkoipa, koji osude stavove Evstatija i wegovoih u~ enika o krajwem
asketizmu i rigoroznom mona{tvu, i o tome doneo 20 kanona, koji su ubrzo u{li u sve kanonske zbornike
Crkve. Evstatije }e i ako eppiskop Sevsatijski biti osu|en na jednom saboru Melitini u Jermeniji. Kako se
vidi iz kanona Gangrskih: odbacivali su brak i porodicu (kanoni 1,9-10, 14-16), slu`bu Liturgije od
oèwenog sve{tenika (k. 4-8, 11,20), odbacivawe mesa i imaovine (k. 2 ), posebne dane posta, pa i Nedeqom, a
postove Crkve nisu dràli (k. 18-19), ekstravagantno obla~ewe (ène sekle kosu i nosile mu{ko odelo - k. 12-
13,17), potsticali robove da ne slu{aju svoje gospodare (k. 3).
391
Ve} Ap. Pavle, koji je rekao da "~astan je brak i posteqa bra~na neuprqana", prorekao je za qude
"spaqene savesti", koji }e, otstupiv{i od vere, uvoditi demonske zablude, me|u kojima je i zabrana braka i
nekih jela (1Tim.4,1-3), tj. upravo kakvo su bili jeretici Gnostici (Sv. Irinej, Protiv jeresi 1,24,2; Epifanije,
Panarion 23) i sada Evstatije Sevastijski i wegovi psevdoziloti u askezi. Evstatiju Sevastijskom, iako je sam
uspeo da se "prilagodi" i ve{to izbegne vi{e puta ponavqane osude, unutra{we licemrje i prezir istinskog
blago~e{}a Crkve donelo je, kao kaznu, pad u jeres duhoborstva. Jer askeza/podvig, ako nije po Istini (=
Pravoslavqu=Pravoverju=Pravoìvqu) i ako nije ~ovekoqubiva, tj. po Crkvenom Hristopodraàvaju}em
Predawu, nosi sobom takvom psevdoasketi anatemu, kao odlu~ewe i iskqu~ewe iz Crkve kao zajednice
u~enika Hristovih (ina~e, askeze ima i kod raznoraznih "vera" i zlovera, kod jeresi, kod magâ, guruâ,
svakojakih pli}ih ili dubqih {arlatana, setimo se Velikog inkvizitora kod Dostojevskog). - U Crkvi
anatema nije prokliwawe (za to ima druga gr~ka re~: , sr. narodno: "aratos ga bilo!"), nego "anatema
sasvim odvaja i otseca ~oveka od Hrista"(Sv. Zlatoust). Kazna anateme je relativno retka u kanonima, dok je
ovaj Gangrski Sabor upotrebqava 20 puta, tj. u svakom kanonu.
392
Ovaj kanon osu|uje pona{awe sli~no gnosti~kom i manihejskom, a suprotno Apostolskom u~ewu
izraènom na Apostolskom Saboru (DAp.15,29), kao da je je|ewe mesa prepreka za Carstvo Boìje. (Kad su
jednom do{le dve monahiwe kod Episkopa Pavla, sada{weg Patrijarha Srpskog, a bio je Vaskrs, i on im
ponudi malo mesa, a one odgovore: "Mi se mesa gadimo", on je na to odgovorio: "Onda }ete i}i na crkveni sud za
jeres /manihejsku/!").
393
I ovaj kanon osu|uje pona{awe Evstatijanaca, sasvim suprotno izri~itom Apostolskom stava
(1Tim.3,1-2; Tit.2,9-10).
394
Evstatijevci ovakvim pona{awe poricali su Crkvu - sazvani od Boga Sabor onih koji se
odazivaju se na poziv Boìji)- dakle, pori~u Crkvu kao zajednicu naroda Boìjeg u Hristu, zarad svojih
154
Kanon
Ako ko mimo Crkve nasamo okupqa druge (za "crkvenu" slu`bu), te
preziru}i Crkvu, ho}e da radi ono {to pripada Crkvi, bez prisustva
prezvitera koji ima saglasnost episkopa,395 neka je anatema. (Ap.31,47; II Vas.6; III
Vas.3; IV Vas.18; Trul.31,34; Antioh.2,5; Sardik.14; Kartag.10,11; Prvodr.13,14,15; Vasil. Vel.1)
Kanon
Ako ko ho}e da uzima crkvene plodove (= plodonosió
c{rkvynaó = prvine plodova dono{ene Crkvi), ili da ih razdaje van Crkve, bez
saglasnosti episkopa ili onoga kome je to povereno (=crkvenog ekonoma), i ne}e
da postupa po saglasnosti wegovoj, neka je anatema.396 (Ap.4,38,41; IV Vas.26; Trul.35;
VII Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.8;Antioh.24,25; Kartag.26,33; Prvodr.7; Teof. Aleks.10; Kirila Aleks.2)
Kanon
Ako ko plodove (dono{ene Crkvi), razdaje ili uzima, bez episkopa, ili
onoga koji je postavqen za upravqawe dobro~instvom (= milost™nõ),
neka je, i koji (tako) razdaje i koji prima anatema.(Ap.4,38,39,41; IV Vas.26; Trul.25; VII
Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.7;
Antioh.24,25; Kartag.26,33; Prvodr.7; Teof. Aleks.10; Kirila Aleks.2)
Kanon
Ako ko ìvi u devi~anstvu ili uzdrànosti, kao udaquju}i se od
braka zato {to se gnu{a istog, a ne radi samog devi~anstva kao (po sebi)
dobrog i svetog, neka je anatema. (Ap.5,51; I Vas.3; IV Vas.16; Trul.13,40,48; Gangr.1,4,9,14;
Kartag.4)
Kanon
Ako se ko od devstvuju}ih radi Gospoda, preuznosi nad oèwenima,
neka je anatema. (Ap.5,51; I Vas.3; IV Vas.16; Trul.13,40,48; Gangr.1,4,9,14; Kartag.4)
sekta{kih i jereti~kih parasinagoga. Ovo isto rade svi oni sekta{i, jeretici, raskolnici i wima sli~ni
"osobewaci", koji time, poput Arija, cepaju ne{iveni Hiton Hrista Boga, u koji se On obukao Ovaplo}ewem i
Ucrkvewewem (kao je govorio blaène uspomene Otac Justin)., te govori Bogu Ocu: "Evo Ja i deca koju mi dade
Bog" (Jevr.2,10-13). A raskolnici, jeretici, parasinagogalci, sekta{i otimaju, razbijaju, razgone decu Boìju
od Hrista! kao {to je to radio i nesre}ni Evstatije Sevsatijski, na koga se toliko àlio Sv. Vasilije
Veliki.
395
Bukvalan prevod ovoga "bez prisustva prezvitera imaju}eg saglasnost episkopa" glasi: "ne budu}i
prisutan prezviter po voqi episkopa"(Mila{: "a nema tu prezvitera sa opunomo}ewem episkopa"). Smisao je:
da "crkveno" okupqawe bez kanononskog sve{tenika, koji ima blagoslov svoga episkopa za to, - nije Crkveni
skup, nego parasinagoga, svojatawe prava i svojstva koje mimo kanonske Crkve niko nema. ("Trista, bez popa
ni{ta", kaè Srpski Pravoslavni narod, dodaju}i da "ima i nad popom pop", to jest Vladika, bez kojeg nema
Crkve). - Ina~e, Sv. Ap. Juda (1,11.19) govori o, u Starom Zavetu: pobuni Korejevoj protiv Mojsija i kako bi{e
ka`weni, a u Novom: o "onima koji sebe odequju u razdore /= †dhlõü≤e sebe/, koji su ~ulni,
Duha /Svetoga/ nemaju". Tako|e Sv Igwatije Antiohijski (+112.g.) kaè da "nije dozvoqeno u Crkvi ni{ta bez
odobrewa episkopa"(Smirwanima 8,2), a Apostolski 31. kanon i Antiohijski 2. .kanon izri~ito zabrawuju
parasinaksis (kao: paravojska), tj. paralelna sabrawa, a ustvari protivsabrawa = antisaborne, anticrkvene
skupove.
396
Ovaj kanon se nastavqa u slede}em 8. kanonu. - Evstatijevci su postupali kao komunisti: samovoqno su
uzimali dono{ene od naroda Crkvi plodove i razdavali ih van Crkve kako su oni hteli, vaqda prave}i se
"humaniji" od Crkve, episkopa, crkvenog ekonoma. Uop{te, oni su se pona{ali svojevoqno i drsko, kao da
nisu verovali u Krotkoga Isusa i Wegovu Zajednicu-Crkvu.
397
V. prethodni kanon 7.
398
Kanoni 9. i 10. su povezani, jer oba govore o la`noj, gordoj, demonski skvernoj devstvenosti, koja je
blud uma i srca sa |avolom.
399
V. prethodni kanon 9.
155
Ako ko prezire one koji iz vere prire|uju agape (=ve~ere qubavi)400 i na

iste u ~ast Gospoda saziva bra}u, te (sam) ne}e da zajedni~i u (tim)
pozivima, jer sve to omalovaàva, neka je anatema. (Trul.74;
Laod.27,28; Kartag.42)
Ako ko od qudi, radi tobo`we askeze, nosi grubi ogrta~, pa kao da od
toga ima pravednost, osu|uje one koji sa blagobojazno{}u nose svilene
haqine i sluè se drugim op{tim i uobi~ajenim odelom, neka je
anatema.401 (Trul.27; VII Vas.16)
Kanon
Ako koja èna, radi tobo`we askeze, promeni odelo, i umesto obi~ne
ènske ode}e nosi mu{ku, neka je anatema.402
(Trul.62)
Kanon
Ako neka èna ostavi svoga muà i ho}e da se udaqi, gnu{aju}i se
braka, neka je anatema.403 (Ap.5,48,51; Trul.13,87;
Gangr.1,4,9,10)
Kanon404 
400
Ranohri{}anske trpeze qubavi - zajedni~ke gozbe)- bile su "bratske ve~ere", dràne
po Sv. Liturgije, Hrista radi, za sirotiwu, goste i namernike, ali i za ~lanove mesne Crkvene zajednice -
parokije. Moèmo zasigurno tvrditi da su to bile slave, dràne o tro{ku jednog ili vi{e imu}nijih
~lanova parohije, po domovima imu}nijih gostoprimqivih hri{}ana, ili po odajama oko Crkve (kad su
podizani Hramovi). Manastirske i Crkvene slave, a i Srpske doma}e Slave (koje su postojale i u Kapadokiji,
kako nam svedo~e Grci izbegli iz Male Azije, 1922-23.g.) zasigurno otuda imaju svoj po~etak. O agapama
govori ve} Sv. Ap. Pavle(1Kor. 10-14. gl.), ali spomiwe i zloupotrebe na wima (prejedawe, ~ovekouga|awe itd.).
Kasnije su Oci, zbog tih zloupotreba, zabranili dràwe agapa - ve~era qubavi u samom Hramu (Trulski 79;
sr. Laodikijski 28; Kartagenski 42), ali nisu zabrawene Crkvene i doma}e Slave, niti bratoqubive trpeze
bra}i i sirotiwi, u ime Gospodwe. Gordeqivo odbijawe toga ~inili su Evstatijevci i zatim Pavlikijanci i
Bogumili (danas: neki "'ziloti"). Ali, treba paziti da ne bude zloupotreba.
401
Ovo je bio prvi povod su|ewa Evstatiju iz Sevastije: {to se nosio "ekstravagantno" za ono vreme, kao
klirik pravio se "monah iz pustiwe" i "pravednik", pa kad se olako, privremeno odricao toga, opet se vra}ao
na "ekscesno" pona{awe. Evstatije je, naàlost, tako svojeglav i nepostojan bio i u veri (v. vi{e napred u
uvodu u ovaj Sabor).
402
Kanon 62. Trulski zabrawuje da "nijedan ~ovek ne odeva ‘ensku ode}u, niti ‘ena ode}u prili~nu
qudima". Bog je jo{ u Starom Zavetu to izri~ito zabranio: "@ena da ne nosi mu{ko odelo, niti ~ovek da se
obla~i u ènske haqine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko tako ~ini"(5Mojs.22,5). Ganrgski Pomesni
Sabor (kanon 13) ne dozvoqava ni radi podviga (tj. asketskog prikrivawa) da èna nosi mu{ko odelo. (Danas
skor svuda u Crkvama vidimo potpuno ignorisawe ovog kanona, ili se iz ~ovekouga|awa stidimo da vernom
ènskiwu, koje dolazi u hram pred lice Boìje, makar skrenemo pa`wu na ovo protivqewe Bo`joj i
Svetotota~koj re~i i zapovesti.
403
Zonara ovde citira svetota~ku izreku: "Dobro nije dobro, ako ne biva na dobar na~in". I nastavqa:
"Dobra je celomudrenost i (povremeno) uzdràvawe u bra~nom sastajawu, ali kada to, po Ap. Pavlu, biva
zajedni~kom saglasno{}u (bra~nikâ)"(1Kor.7,5). Evstatijevci su rastirali hri{}anske brakove (dvajali
ène od muèva, i obratno) pod izgovorom askeze, kao dualisti manihejci i kasnije bogumili. Crkva ne moè
da rukopoloì hri{}anina, ako to wegova supruga ne dozvoli, iako oni i posle rukopoloèwa nastavqaju
bra~ne odnose (v. Kanon 5 Apostolski i ostale dole potpisane), zato da ne bi jednom Sv. Tajnom razarala drugi
Sv. Tajnu. A ovi nerazumnici i ekstremisti oko Evstatija, i svi wima sli~ni, prezirali su Sv. Tajnu Braka
(koji je slika odnosa Hrista i Crkve), i zato im se de{avalo da su posle padali u blud i prequbu (kako se
vidi iz opisa istoriãra Sozomena).
404
Ovaj kanon nastavqa se u slede}em 16. kanonu. U oba kanona je osu|en nequdski i nehri{}anski odnos
roditeqa prema svojoj deci, i dece prema roditeqima, sprovo|en radi la`ne askeze u ime la`ne pobo`nosti,
tj. la`ne vere u Boga i Crkvu Boìju, koja je Porodica Jedinorodnog Sina Boìjeg i Wegove bra}e, "Dece
koju mi dade Bog"(Jevr.2,13; Sv. Zlatoust; v. i Ap. Pavle, 1Tim.5,4.8:"Ko o svojima doma}ima ne promi{qa,
odrekao se vere, i gori je od nevernika"; sr. Ef.6,4). Sli~no su la`noveri Turci i bezbogoveri komunisti
odvra}ali i oduzimali decu od roditeqa, prvi radi laìvere, a drugi radi laì-ideologije, koja je
prezirala "ustaqeni /buròaski/ moral". [ta re}i o dana{wem tzv. "modernom", mondijalisti~kom shvatawu
odnosa roditeqa prema deci, i dece prema roditeqima, kad se upregle |avoimane sile i organizacije sveta da
roditeqe ra{~ove~e i decu razdete suludim "vaspitawem" bez Hrista i bezbo`nim i anti~ove~nim
"obrazovawem", koje najpre ubija qudski bogoliku li~nost i bogodanu glad i è| za istinskim odnosom,
156
Ako ko ostavi decu svoju i ne hrani ih, i ne upu}uje ih, koliko od

wega zavisi, u odgovaraju}e bogopo{tovawe, nego ih pod izgovorom askeze
zanemaruje, neka je anatema. (Kartag.35)
Kanon
Ako neka deca, pod izgovorom bogopo{tovawa, udaquju se od (svojih)
roditeqa, osobito veruju}ih, i ne odaju odgovaraju}u ~ast roditeqima,
jer smatraju za va`niju svoje bogopo{tovawe, neka su anatema.
(Gangr.1,14,15)
Ako koja od ènâ, radi tobo`weg bogopo{tovawa,406 odse~e kosu koju
(joj) je Bog dao, na podse}awe pot~iwenosti, te time ukida zapovest
pot~iwenosti (1Kor.11,3.8-9; 14,34; Ef.5,24), neka je anatema.
(Gangr.1,13,14)
Ako ko, radi tobo`we askeze, posti u Nedequ, neka je anatema. 407
(Ap.66; Trul.55; Ankir.14; Laod.29,49,51)
Ako se ko odao askezi, i time se gordi, pa bez telesne potrebe ne drì
postove koji su zajedno svima predani i od Crkve ~uvani, i pritom se
podràva mi{qu da je savr{en, neka je anatema.408 (Ap.69; Trul.29,56,89;
Laod.49,50,51,52; Dionis. Aleks.1; Petr. Aleks.15; Timot. Aleks.8,10)
Ako ko gordim stavom i gnu{avaju}i se osu|uje skupove u ~ast
Mu~enika, ili Liturgije koje na wima bivaju, i uspomene Mu~enikâ,
neka je anatema. (Ap.31; IV Vas.4; Trul.31,80; Gangr.5; Antioh.5; Sardik.11; Kartag.83)
ŠKanon¹409
op{tewem, zajedni{tvom: sa Bogom, sa drugima, i sa sobom - {to i jeste Crkva Bogo~ove~anska: Sabor i
Sabrawe svih i svega, a ne rasip i rasap, otu|ewe i obezboèwe i obez~ove~ewe sviju.
405
Kanon nastavqa prethodni 15. kanon (v. tamo napomenu).
406
Stari rkps. i izdawa (kao i Saborska Poslanica), imaju u ovom kanonu:  bogopo{tovawe
(Bene{evi} /gr~ki i slovenski/,Beverix, stari kanonisti AZV) dok drugi kanoni (12,14,18) i dr. izdawa imaju
 askeza (Pidalion, Mila{), {to bitno ne mewa smisao, jer i u tekstu kanonâ oba izraza
su upotrebqavana naizmeni~no. - Ovo Evstatijevo nabe|ivawe èna da se {i{ajuu direktno je protivno
Apostolu Pavlu, koji govori da "Crkve Boìje nemaju takak obi~aj", i to obrazlaè bogoslovski,
eklisiolo{ki, tj. odnosom koji otslikava odnos Crkve i Hrista (1Kor.11,3-16; Ef.5, 22-24 ). Evstatijevci, kao
i wihov vo| i u~iteq, bili su qudi necrkveni, {to je vi{e negoli sekta{i (mada su i svi sekta{i
necrkveni i antivcrkveni). - [ta re}i za dana{wu pravu maniju ènskiwa da striù kosu i nose se kao
mu{karci, osim da su izgubile svaki ose}aj za bogodani poredak prirode qudske, i posebno ènske, jer
pojedine, iz svoje iskompleksiranosti, ""za pravilo ludost izabra{e". Zaista je i ru`no i sme{no kad èna
ho}e da bude ono {to nije po prirodi, kako ju je Bog dao. (Valsamon s pravom prime}uje: da se monahiwe
postrigom ven~avaju za Hrista i Wemu vrh svoje glave posve}uju, kao i monasi i sve{tenici).
407
O nedopustivosti posta u Subotu i Nedequ v. Sv. Kanone 66. Apostolski i 55. Trulski, i napomene kod
wih. Ovaj Sv. Kanon ~ak anatemi{e one koji poste u Nedequ! Neka to dobro znaju oni koji kod nas poste (bez
uqa) u Subotu i Nedequ - "da bi se pri~estili", a ustvari da bi svoju umi{qenu pobo`nost i takozvano
podvi`ni{tvo istakli ispred i iznad Sabornog Predawa Crkve, a pridruìli se Evstatijevcima i
Bogumilima, koje Valsamon spomiwe da su tako postili, i dodaje: "Du`ni smo mi vernici postiti po
predanim nam postovima, tj. Sredu i Petak, Veliku êtrdesetnicu, i ostale postove, i opet svetkovati u
prazni~ne dane", a Sv. Nedeqa je prazni~ni dan.
408
Ovaj kanon iznosi drugi krakjnost Evstatijevaca: da nisu hteli da drè Crkvom odre|ene postove,
nego su uvodili neke svoje...
409
Kao {to smo rekli napred, ovo je ustvari zavr{etak Poslanice Gangrskog Sabora (koji je doneo 20
kanona, od kojih se svaki zavr{ava anatemom), kojim je rezimiran pravilan, Crkveni stav Saborskih Otaca
157
"A ovo pi{emo ne otsecaju}i one koji u Crkvi Boìjoj ho}e da se po (Svetim)
Pismima podvizavaju (tj. prave monahe), nego (odbacuju}i) one koji stvar
podvi`ni{tva (=mona{tva) uzimaju za gordost protiv prostije ìve}ih
(hri{}ana), i nadimaju se, i mimo (Svetih) Pisama i Crkvenih kanona uvode
nova~ewa (). Mi, pak, divimo se i devi~anstvu sa smirenoumqem, i
prihvatamo uzdr`qivost (= v¢zdyrjaniö) koja biva sa skromno{}u i
bogopo{tovawem, i pohvaqujemo udaqavawe sa smirenoumqem od svetskih
stvari, i po{tujemo ~isto bra~no saìvqewe, i ne nipoda{tavamo bogatstvo sa
pravi~no{}u i dobro~instvom, i pohvaqujemo prostotu i jednostavnost
odevawa samo radi nename{tenog starawa o telu, a ne prihvatamo stremqewe za
raskala{nim i luksuznim odevawem; i domove (=Hramove) Boìje po{tujemo, i
prihvatamo liturgijska sabrawau wima kao sveta i korisna, ne
zatvaraju}i Blago~e{}e (= pobo`nost) u domove (=Hramove), nego svako
mesto podignuto u ime Boìje ~estvujemo, i uvaàvamo Šzajedni~ko¹ okupqawe
(vernih na agape) u samoj Crkvi na korist zajednice, i blaènim nazivamo
izobilna dobro~instva bra}e koja po predawima bivaju kroz Crkvu
siroma{nima. I da saèto kaèmo: sve {to je predano od Boànskih Pisama i
Apostolskih predawa - molitveno èlimo da biva u ŠSvetoj¹ Crkvi".
(Ap.31,51,53; IV Vas.4; Trul.27,80; VII Vas.16; Gangr.5,20; Antioh.5; Sardik.11; Kartag.83)
———
KANONI Antiohijskog Sabora (340-341.g.)
Kanon
Svi koji se drznu povrediti naredbu Svetog i Ve-likog Sabora
sakupqenog u Nikeji (325.g.), u prisustvu blago~estivog i
najbogoqubivijeg cara Konstantina, o Svetome Prazniku spasonosne
Pashe, imaju biti odlu~eni i udaqeni iz Crkve, ako se svadqivo{}u
(svojom) budu uporno protivili ovoj dobroj ustanovi. I ovo je re~eno za
laike. Ako li se koji od predstojnika Crkve, episkop ili prezviter ili
|akon, posle ove odredbe usudi na razvra}awe narodâ i na uznemiravawe
Crkava po svome postupati, i sa Judejima svetkovati Pashu, takvoga
Sveti Sabor ve} od sada smatra otu|enim (=odeqenim) od Crkve, jer ne samo
{to je sebe u grehe uvalio, nego je bio uzrok kvareì i propasti
mnogima; i ne samo wih (Sabor) svrgava sa sve{tene slu`be, nego i one
koji se posle (wihova) svrgnu}a usude op{titi sa wima. I ovi svrgnuti da
se li{e i spoqne ~asti, koju su po svetome pravilu i Bo`jemu
sve{tenstvu uìvali. (Ap.7,64,70,71; II Vas.7; Trul.11; Laod.7,37,38; Kartag.34,51,73,106)
Kanon
po pitawima u kojima su Evstijevci zastrawivali: o devi~anstvu, podvi`ni{tvu, mona{tvu, braku,

bogatstvu, odevawu, Hramovima, Liturgijskim zabrawima, agapama, dobro~instvu siroma{nima. Neki
izdva~i kanona broje ovaj tekst kao 21. kanon, zato smo ga i mi ovde ponovili.
158
+Svi koji dolaze u Crkvu i slu{aju Sveto Pismo, ali ne u~estvuju

zajedno sa narodom u molitvi, ili se odvra}aju od Svetoga Pri~e{}a
Evharistije, po nekom neredu (¡tax×an = besporetku), takvi da budu izba~eni
iz Crkve, dok se ne ispovede i ne pokaù plodove pokajawa, i tada
mole}i mogu dobiti opro{taj. Ne treba op{titi sa izop{tenima
(=odlu~enima), niti se moliti sa okupqanima po ku}ama, koji se ne mole sa
Crkvom, niti primati u jednoj Crkvi one koji se ne okupqaju (=na
Liturgijsko sabrawe) u drugoj Crkvi. Ako se pak na|e neki episkop ili
prezviter ili |akon, ili drugi iz klira, da op{ti sa izop{tenima,
neka i on bude izop{ten, kao ~ovek koji kvari kanon Crkve.410 (Ap.9-
13,28,32,33,45,48,65; I Vas.5; IV Vas.11,13; Trul,17,66,80; Antioh.4,6,7,8,11; Laod./33/41,42; Sardik.9,11; Kartag.9,10,23,106)
Kanon
Ako koji prezviter ili |akon ili uop{te neko iz sve{tenstva,
ostavi svoju parohiju i po|e u drugu, zatim preseliv{i se sasvim
nastoji za dugo vremena ostati u drugoj parohiji, takav ne moè vi{e
sluìti, osobito ako ga wegov episkop poziva i savetuje da se u svoju
parohiju povrati, i ne poslu{a. A ako ostane uporan u neposlu{nosti
(=protivzakonitosti), treba ga sasvim li{iti slu`be, tako da vi{e ne moè
biti vaspostavqen. Ako pak svrgnutoga zbog ovakvog uzroka drugi
episkop primi, i takav episkop bi}e podvrgnut kazni od op{te-ga
Sabora, jer ru{i crkvene ustanove (=zakone).(Ap.15,16; I Vas.15,16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18;
Sard.15,16; Kartag.54,90)
Kanon
Ako je neki episkop svrgnut od Sabora, ili prezviter ili |akon od
svog episkopa, drzne se obaviti ne{to od sve{tene slu`be, koju je pre
obavqao bilo episkop, po prethodnoj navici, ili prezviter ili |akon,
takav ne moè imati ni na drugome saboru nade za vaspostavqewe, niti
se moè braniti, nego }e svi koji s wim budu op{tili biti iskqu~eni
iz Crkve i svi, a osobito doznav{i za osudu izre~enu protivu
410
Ovaj kanon je u vezi sa 8. i 9. kanonom Apostolskim, prestavqa jedan od bitnih kanona Crkvenog
ìvota, ure|ewa i poretka. Svi Sv. Kanoni imau za ciq da ~uvaju, ili vaspostavqaju poreme}en, blagodatni
poredak u Crkvi kao Telu Hristovom, a to zna~i da ~uvaju ili vaspostavqaju jedinstvo vere i
op{tewe/zajedni{tvo u Duhu Svetome (  =
so«nineniö vhri i priqastiö/ob≤eniö Svõtago Douxa) svih ~lanova Crkve u jednoj crkvenoj zajednici, i samim tim
svih Crkava/Crkvenih zajednica Pravoslavnih u svetu. Zato je kanonska odluka jedne Crkve obavezna i za sve
ostale Crkve. Vidqivi znak tog jedinstva i op{tewa je zajedni~ko ispovedawe Simvola vere i zajedni~ko
Pri~e{}e - oboje u Sv. Liturgiji, kako u jednoj, tako i u svakoj drugoj Crkvi. Naru{avawe tog jedinstva
zna~i iskqu~ewe iz Crkvene zajednice (kako saèto kaè Aristin:
 = sy liùen¥mi wby≤enió priwby≤a«se, i samy nepriwby≤eny esty =
koji op{ti sa izop{tenim, bi}e izop{ten), i iz lokalne i iz svake druge, a vaspostavqawe biva samo kroz
pokajawe i ponovno primawe u zajedni{tvo jedne, a time i ostalih Crkava. "Jer kanon kaè da su jedna Crkva
svi Hramovi i Bogomoqe, bilo gde da su"(Valsamon). Prezir i omalovaàvawe ovog bogodanog i spasonosnog
poretka je prezir Samoga Hrista, |avoqa gordost i nadmenost koja karakteri{e sve sekta{e i jeretike kroz
vekove (pa i dana{we samonadmene "zilote"), mada kanon ovde, shodno tuma~ima, ima u vidu ne jeretike (jer za
wih je je kazna iskqu~ewe iz Crkve), nego najpre one koji "po nekom neredu" izbegavaju zajedni~ko op{tewe i
Pri~e{}e, toboè "iz pobo`nosti ili smernosti" (licemernih i la`nih), te je zato za wih u kanonu
pomenuto pokajawe i traèwe opro{taja. Sve pak ovo zna~i Svetoota~ka istina: da van Crkve nema
spasewa, jer nema op{tewa sa ìvim Telom Hristovim (Eklisiolo{kim) i zajdni~arewa u Telu i Krvi
Hristovoj (Evharistijskim). Tako se blagodatno-spasonosne i kanonsko-liturgijske granice Crkve
poklapaju i poistove}uju. O tome govori ovaj 2. kanon Antiohijski i ostali kanoni (samo neki od wih su
navedeni ispod).
159
pomenutih, opet se usude s wima op{titi.(Ap.28; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.29; Antioh.12,15;
Sardik.3,4,5,14; Kartag.29,65; Vasil. Vel.88)
Kanon
Ako koji prezviter ili |akon, prezrev{i svoga episkopa, odeli se od
Crkve, i posebni skup sabere i `rtvenik podigne, i kad ga episkop
poziva protivi se, i ne}e da mu se pokori, ni da ga poslu{a kad ga prvi i
drugi put poziva, takavoga treba sasvim svrgnuti (=ra{-~initi), i nikakve
slu`be da ne dobije, niti da moè imati svoje (ranije) ~asti. Ako nastavi
i daqe da uzbuwuje i potresa Crkvu, svetovna }e ga vlast kao buntov-nika
obratiti (=kazniti).(Ap.31; II Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18; Trul.31,34; Gangr.6; Sard.14;Kartag.10,11; Prvodr.9,13,14,15; Vasil.
Vel.1)
Kanon
Ako je ko od svoga episkopa izop{ten bio, ne moè od drugih
primqen biti, ako ga nije najpre primio sam wegov episkop, ili ako
nije, kad se sakupi Sabor, do{ao i odbranio, uveriv{i Sabor (o svojoj
nevinosti), te dobio drugu odluku (=presudu). I ova naredba vaì i za laike
i prezvitere i |akone, i za sve koji su u kliru. (Ap.12,13,16,32; I Vas.5; II Vas.6; Sard.13;
Kartag.11,29,133; Sof.1)
Kanon
Ne treba primati nikoga od stranaca bez lista mira (¦nen eÕrhnwn=bez
mirnog pisma).(Ap.12,13,32,33; IV Vas.11,13; Trul.17; Aîntioh.8,11; Laod.41,42; Sard.7,8,9; Kartag.23,106)
Kanon
Seoski prezviteri ne mogu izdavati kanonska pi-sma, nego samo
obli`wim episkopima (proste) poslanice, dok besprekorni horepiskopi
mogu izdavati mirne poslanice.(Ap.12,13,33; IV Vas.11,13; Trul.17; Ankir.13; Antioh.10; Laod.42,57;
Kartag.32,106)
Kanon
Episkopi u svakoj oblasti treba da poznaju (=priznaju) episkopa koji je
predstojnik (=prvi) u mitropoliji i koji vodi starawe o ~itavoj oblasti,
jer se u mitropoliju odasvud sti~u svi koji posla imaju. Zato se na|e za
dobro da on (=mitropolit) i u ~asti ima prvenstvo i da ostali episkopi
ni{ta va`nije (mhd¸n peritæn=ni{ta preko nadle`nosti) bez wega ne ~ine (=ne
preduzimaju), shodno starijem od Otaca na{ih vaè}em kanonu, osim samo
ono {to pripada svakoga od wih episkopiji (paroikØ¬) i podru~nih joj
naseqa. Jer svaki episkop ima vlast nad svojom episkopijom i upravqa
wome sa pripadaju}om (=potrebnom) svakome marqivo{}u (=pobo`no{}u) i
promi{qeno se starati o svima mestima pod wegovim gradom, tako da i
rukopolaù (=postavqaju) prezvitere i |akone i svaki stvar sa
rasu|ivawem, a van ovoga da ne preduzima ni{ta bez episkopa
mitropolije (=bez mitropolita), niti ovaj bez saglasnosti ostalih.411(Apost.34; I
Vas.4,6,7; II Vas.2,3; III Vas.8; IV Vas.28; Trul.36,39)
411
V. kanon 34. Apostolski, koji je, po istoj stvari, kra}i od ovoga, i na koji se ovaj kanon
160
Sveti Sabor na|e za dobro da predstojnici u malim mestima ili
selima, ili takozvani horepiskopi, ako su i dobili hirotoniju
episkopa, treba da znaju svoje granice i upravqaju (samo) podru~nim im
crkvama i zadovoqavaju se starawem i upravom istih, postavqaju-}i
~tece i ipo|akone i zakliwa~e i zadovoqavati wihovim proizvo|ewem;
a da se ne usu|uju rukopolagati ni prezvitera ni |akona bez episkopa
grada kome je pot~iwen i on (=horepiskop) i wegovo mesto. Ako li se koji
usudi prestupiti ovu odredbu, da se li{i i one ~asti koju uìva.
Horepiskopa }e pak postavqati episkop grada kojemu je pot~iweno to
mesto.(I Vas.8; VII Vas.14; Ankir.13; Neokes.14; Antioh.8; Laod.57; Vasil. Vel.89)
Ako se koji episkop ili prezviter ili uop{te neko iz klira, usudi
da ode caru bez saglasnosti i pisma od episkopâ doti~ne oblasti, a
naro~ito os episkopa mitropolije (=mitropolita), takav da bude
izba~en/odba~en i li{en ne samo op{tewa, nego i dostojanstva koje
uìva, jer se usudio protiv crkvenoga propisa dosa|ivati
bogoqubqenom na{em caru. A ako poziva (nekoga) neka neophodna potreba
da po|e caru, da to u~ini sa znawem i saglasno{}u mitropolita oblasti
i ostalih u woj (episkopâ) i da se snabde za put wihovim pismima.(II Vas.6;
Sard.7,8,9,21; Antioh.12; Kartag.104,106)
Ako je neki prezviter ili |akon bio svrgnut od svoga episkopa, ili
je episkop (svrgnut) od Sabora, pa se usudi uznemiravati cara, a trebalo je
da se obrati ve}em saboru i ono {to smatra za pravo da iznese mnogim
episkopima i da prihvati wihov pretres i presudu, ako takav
prenebregne ove i cara uznemiri, ne moè se takav udostojiti nikakivog
opro{taja, niti }e se mo}i braniti, niti imati nadu da }e biti ubudu}e
vaspostavqen (na poloàj).(Ap.28,74; II Vas. 6; IV Vas.9,17,29; Sard.7,8,9,14,21; Antioh.4,11,15; Kartag.29,65,104,105,106)
Nijedan episkop ne sme se usu|ivati da prelazi iz jedne oblasti u
drugu da postavqa (=hirotoni{e) neke u crkvi za vr{ewe sve{tene slu`be
ni kada ima uza se druge (episkope), osim ako je pozvan gramatom
mitropolita i episkopâ oko wega u ~iju oblast dolazi. Ako ga niko nije
pozvao i protivno poretku do|e radi rukopolagawa nekih i sre|ivawa
crkvenih stvari, koji ne pripadaju wemu, neka je ni{tavno sve {to on
u~ini, a on neka se podvrgne zasluènoj kazni zbog svog protivzakonitog
postupka i nerasudnog poduhvata, jer je ve} od sada svrgnut od svetog
Sabora.(Ap.14,35; I Vas.15; II Vas.2; III Vas.8; IV Vas.5;Trul.17; Ankir.13; Antioh.21,22; Sard.3,15; Kartag.48,54)
najverovatnije poziva, re~ima: "shodno starijem od Otaca na{ih vaè}em pravilu"

/  /. - Ina~e, ova dva kanona su temeqni kanoni Crkve,
koji sabornu organizaciju Crkve povezuje sa tajnom Svete Trojice, jer je Crkva po slici Boànske Trojice i
stvorena, i ìvi, i däla (Ef.2,10-22; 2Kor.13,13; Mistagogija Sv. Maksima).
161
Ako neki episkop ima biti su|en zbog nekih prekr{aja, i dogodi se
da su episkopi u oblasti nesaglasni (=razli~itoga mi{qewa) o wemu, jedni
nalaze}i da je optuèni nevin, a drugi da je kriv, sveti Sabor na|e za
do-bro, da bi se otklonila svaka sumwa, da episkop mitro-polije
(=mitropolit) pozove iz obli`we oblasti jo{ neke episkope, koji }e
ponovo suditi (stvar), te sporno pitawe razre{iti, i sa episkopima
doti~ne oblasti utvrditi odnosnu odluku. (Ap.28,74; II Vas.6; III Vas.1; IV Vas.9,17; Antioh.4,12,15;
Sard.3,4,5)
Ako je neki episkop, optuèn zbog nekih prekr{aja bio su|en od svih
episkopa u oblasti, i svi su oni saglasno jednu odluku protiv wega
izrekli, takav ne moè drugi sud kod drugih traìti, nego neka ostane
sigurna jednoglasna presuda oblasnih episkopa. (Ap.28,74; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9,17,29;
Antioh.4,12,14; Sard.3,4,5; Kartag.29,65; Vasil. Vel.88)
Ako neki episkop, koji je bez episkopije (skol£zwn=ne-ma episkopije) po|e
u (drugu) upra`wenu episkopiju i prisvoji presto (=episkopsko sedi{te) bez
(odluke) potpunog sa-bora (sunçdou), takav (episkop) }e biti svrgnut, makar da
ga je izabrao sav narod koji je on prisvojio. A potpuni je onaj sabor na
kome je bio prisutan i mitropolit.(Ap.14; I Vas.15; IV Vas.5; Trul.20; Antioh.21; Sardik.1,2,17; Kartag.48)
Ako neki episkop, primiv{i episkopsko rukopoloèwe da bude
predstojnik naroda, ne prihvati slu`bu, niti pristaje da po|e u
poverenu mu Crkvu, takav neka je izop{ten, dok se ne prinudi da (to)
prihvati, ili dok potpuni sabor oblasnih episkopa ne odlu~i ne{to o
wemu.(Ap.36; I Vas.16; IV Vas.29; Trul.37; Ankir.18; Antioh.18; Prvodr.17; Kirila Aleks.1,2,3)
Ako neki episkop, hirotonisan za episkopiju, ne po|e u (oblast) za
koju je hirotonisan, ne po svojoj krivici, nego ili zbog odbijawa naroda
(da ga primi), ili zbog drugog uzroka koji ne poti~e od wega, takav neka
ima ~ast i slu`bu (=liturgiju), samo da se ne me{a u poslove crkve u kojoj
se okupqa (=na liturgiju); a primi}e ono {to potpuni oblasni sabor
prosudiv{i donese odluku.(Ap.36; I Vas.16; IV Vas.29; Trul.37; Ankir.18; Antioh.17; Prvodr.17; Kirila Aleks.1,2,3)
Episkop neka se ne rukopolaè (=postavqa) bez Sabora i prisustva
oblasnog mitropolita, a kad je on prisutan, najboqe je da s wime budu
svi sasluìteqi (we-govi) u oblasti, koje treba mitropolit da
poslanicom pozove. Pa ako se svi saberu najboqe je, ako je to te{ko,
svakako da bude prisutna ve}ina wih, ili putem pisama neka svoju
saglasnost izjave, i tako da sa ve}inom, bilo prisustvom bilo saglasjem,
bude postavqewe. Ako li se postupi druga~ije, mimo ustanovqenog, neka
162
ni{ta ne vredi hirotonija (=postavqewe). Ako je pak po odre|enom kanonu

bilo postavqewe, a neki protivre~e tome zbog svoje svadqivosti, neka
vaì glas ve}ine.(Ap.1; I Vas.4,6; VII Vas.3; Laod.12; Sard.6; Carigrad.1; Kartag.13,49,50)
Radi crkvenih potreba i radi re{avawa spornih pitawa na{lo se za
dobro da u svakoj oblasti budu po dva puta u godini sabori episkopâ:
jednom posle tre}e nedeqe po Prazniku Pashe, kako bi se ~etvrte nedeqe
Pedesetnice vr{io Sabor, podse}aju}i (na to) mitropolit oblasne
episkope; drugi put Sabor }e se sastati o idama Oktobra, to jest desetog
dana meseca Hipervereteja. Tako da na ove sabore dolaze prezviteri i
|akoni i svi koji smatraju da im je naneta nepravda i da od sabora dobiju
ponovni sud. No nikome nije dopu{teno da po sebi ~ine (=sazivaju) bez
(episkopa) kojima su poverene mitropolije. (Ap.37; I Vas.5; II Vas.2; IV Vas.19; Trul.8; VII Vas.6; Laod.40;
Kartag.18,73)
Episkop da se ne preme{ta iz jedne episkopije u drugu, niti da se
samovoqno name}e, niti da ga narod prisiqava, niti da ga episkopi
prinu|uju, nego da ostaje u Crkvi za koju je od Po~etka od Boga izabran, i
ne prelaziti (=preme{tati se) iz we, shodno ranije ustanovqenoj o tome
odluci.(Ap.14; I Vas.15; IV Vas.5; Trul.20; Antioh.16; Sard.1,2,17; Kartag.48)
Episkop da ne nasr}e (=ne zalazi) u drugi grad koji mu nije pot~iwen,
ni u predeo koji mu ne pripada, radi rukopoloèwa nekoga, niti da
postavqa prezvitere ili |akone u mestima pot~iwenim drugom
episkopu, osim sa saglasno{}u episkopa toga predela. A koji se usudi
tako ne{to, rukopoloèwe }e biti ni{tavno, i on }e podle}i epitimiji
od sabora.(Ap.35; I Vas.15; II Vas.2; III Vas.8; IV Vas.5; Trul.17; Ankir.13; Sard.3,15; Kartag.48,54)
Episkop ne moè umesto sebe drugoga za naslednika sebi postavqati,
makar bio i na kon~ini ìvota. Ako li se dogodi ne{to takvo, neka je
ni{tavno to postavqewe. Nego se treba ~uvati crkveno pravilo koje
ustanovquje da se episkop druga~ije ne postavqa, nego sa saborom i
po{to prosude episkopi, koji posle usnu}a pokojnoga imaju vlast da
dostojnoga postave.(Ap.1,30,76; I Vas.4; VII Vas.3; Kartag.22,49)
Ono {to je Crkve dobro je da se ~uva Crkvi sa svakom marqivo{}u i
dobrom save{}u i verom u Boga, Koji sve vidi i svima sudi. I to treba da
se upravqa po rasu|ivawu i vlasti episkopa, kome je poveren sav narod i
du{e onih koji se sabiraju (u Crkvu). Neka zato javne budu stvari koje
pripadaju Crkvi, sa znawem prezviterâ i |akonâ koji su oko wega, tako
da oni znaju i poznavaju {ta predstavqa svojinu Crkve, te da ni{ta ne
bude od wih sakriveno, da ako se dogodi da se episkop prestavi u drugi
ìvot, a stvari crkvene budu ta~no poznate (prezviterima i |akonima), tada
163
se one (=te stvari) ne}e izgubiti ili propasti, niti }e imetak episkopov
biti povre|en, pod izgovorom crkvenih stvari. Jer je i pred Bogom i
pred qudima pravo i ugodno da imetak episkopov ostane onima kojima on
èli, a Crkvi neka budu sa~uvane crkvene stvari, da ni Crkva ne
pretrpi neku {tetu, niti da episkop pod izgovorom Crkve li{i se svoga
imetka, ili da oni koji su wegovi upadnu u parnice, te se posle smrti
wegove i on podvrgne zlu glasu.(Ap.38,39,40,41; IV Vas.22; Trul.35; Kartag.22,26,81)
Episkop da ima vlast nad stvarima Crkve, tako da raspolaè wima za
sve potrebite (=siroma{ne) sa svakom pobo`no{}u i strahom Boìjim, i,
ako treba, neka i sam uzima od toga neophodno potrebno za sebe i za bra}u
strance koje prima kod sebe, da niu~emu ne trpi oskudicu, shodno
boànstvenom Apostolu: „Kad imamo hranu i odje}u, budimo ovim
zadovoqni‚ (1Tim.6,8). Ako li se ovim (episkop) ne zadovoqi, nego okrene te
stvari za svoje sopstvene potrebe i prihodima Crkve ili plodovima
(crkvenih) wiva ne bude rukovao sa znawem prezviterâ ili |akonâ, nego
vlast (nad istima) preda svojim doma}ima i ro|acima ili bra}i ili
sinovima, tako da takvim postupcima crkveni ra~uni kriomice budu
o{te}eni, takav (episkop) mora pred oblasnim Saborom da odgovara. Ako se
pak i ina~e okleveta episkop ili prezviteri sa wime, da za sebe
upotrebqavaju ono {to Crkvi pripada, bilo od wiva ili od drugog
kakvog crkvenog prihoda, tako da siromasi budu oàlo{}eni (=o{te}eni),
i kleveta i zao glas padne na crkveni ra~un i na one koji tako
upravqaju, neka takvi budu ispravqeni, prema odgovaraju}em
razmatrawu svetoga Sabora (o tome).(Ap.38,39,40,41; IV Vas.26; VII Vas.12; Teof. Aleks.10,11;
Kirila Aleks.2)
— — —
KANONI Laodikijskog Sabora
ŠSveti Sabor okupqen u Laodikiji Frigije Pakatijane, iz raznih oblasti Azijskih,

izloìo je crkvena pravila, kako sledi:¹
Kanon
Odredismo da onima koji su slobodno i zakonito stupili u drugi
brak, a nisu kriomice uzeli ènu, da po{to pro|e kra}e vreme, koje }e u
molitvama i postu provesti, treba, shodno crkvenome kanonu, po
opro{tewu dati im Pri~e{}e. (Ap.17; I Vas.8; Trul.3,87; Ankir.19; Neokes.3,7; Vasil. Vel.4,12,22,87,99)
Kanon
Koji padaju u razne grehe, ako se pokaù istrajni u molitvi
ispovedawa i kajawa, i sasvim se odvrate od zlih dela, po{to takvima po
analogiji greha bilo dato vreme kajawa, da budu, radi milosr|a i
164
blagosti Boìje, primqeni u op{tewe (=zajednicu pri~e{}a).(Ap.52; I Vas.12; Trul.43,102;
Ankir.2; Neokes.3; Vasil. Vel.74)
Kanon
Koji je tek prosvetqen (fwtisq¸nta=kr{ten), ne treba odmah
unapre|ivati u sve{teni ~in.(Ap.61,75,80; I Vas.2,9; Neokes.9,10; Sard.10; Prvodr.17; Vasil. Vel.89; Grigor.
Nisk.1,4)
Kanon
Sve{tena lica ne trebaju pozajmqivati novac (na dobit), i uzimati
kamate, takozvano imiolije (=poldrugo-struko) (tj. polovinu cele kamate=6% umesto
12%).(Ap.44; I Vas.17; Trul.10; VII Vas.19; Laod.4; Kartag.5,16; Vasil. Vel.2,14; Grig. Neokes.3; Grig. Nisk.6)
Kanon
Izbori (sve{tenih lica) ne treba da budu u prisustvu slu{aoca. (I Vas.4; VII
Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12,13; Sard.6; Carigrad.1; Kartag.13,49,50)
Kanon
Ne treba dopu{tati jereticima, koji uporni ostaju u jeresi, da ulaze
u dom Boìji.(Ap.10,45,64; III Vas.2,4; Laod.9,32,33,34,37; Timot. Aleks.9)
Kanon
Koji se obra}aju iz jeresi, to jest Novatijanâ, ili Fotijanâ, ili
Tesareskedekatitâ (=~etrnaestodnevnika=koji praznuju Pashu 14. Nisana), bilo da su
kod wih ogla{eni ili verni, ne treba ih primati pre no {to anatemi{u
svaku jeres, a osobito onu u kojoj su bili; i tada kad oni kod wih
nazivani vernima nau~e Simvol vere i budu pomazani Svetim Mirom,
tako da op{te (zajedni~are=pri~e{}uju se) u Svetim Tajnama.(Ap.46,47,68; I Vas.8,19; II Vas.1,7;
Trul.95; Laod.7; Kartag.57; Vasil. Vel.1,5,47)
Kanon
Koji se obra}aju iz jeresi takozvanih Frigâ (=Montanistâ), makar oni
kod wih bili u tobo`wem kliru, i nazivali se najuglednijima
(m¸gistoi=najve}i), takvi trebaju sa svakom marqivo{}u biti pou~avani i
(zatim) kr{teni od episkopâ i prezviterâ Crkve. (Ap.46,47,68; I Vas.8,19; II Vas.1,7; Trul.95;
Laod.7; Kartag.57; Vasil. Vel.1,5,47)
Kanon
Ne treba dopustiti da ~lanovi Crkve odlaze radi molitve ili
slu`be (qerape×aj=sluèwa tzv. mu~enicima ili traèwa izle~ewa od wih) u grobqa
ili u takozvana mu~eni~ka mesta svih jeretikâ, a koji to ~ine, ako su
verni, trebaju biti van op{tewa za neko vreme, a kad se pokaju i
ispovede da su zgre{ili, neka se (opet) prime.(Ap.10,11,45,46,64,70; III Vas.2,4; Laod.6,32,33,34,37;
Kartag.83; Timot. Aleks.9)
^lanovi Crkve ne treba da bezrazlo`no (¡diafærwj = bez razmatrawa) svoju
decu sjediwavaju u brak sa jereticima.(Ap.26,45,65; IV Vas.14; Trul.6,72; Laod.31; Kartag.21)
165
Ne treba da se postavqaju u Crkvi takozvane prezvitide, ili

predstojnice.
U crkveno stare{instvo da se episkopi postavqaju odlukom
mitropolitâ i obli`wih episkopa, po{to su dugo vremena proveravani
i u pogledu u~ewa vere i u pogledu dobrog vladawa u ìvotu. (Ap.58,80; I Vas.2,4;
Trul.12,19; VII Vas.2,3; Antioh.19;
Laod.5,13; Sard.6,10; Carigrad.1; Kartag.13,49,50; Prvodr.17)
Ne treba dopustiti svetini (toÙj ècluij=masama) da u~estvuje pri
izborima onih koji }e biti postavqeni za sve{tenstvo. (I Vas.4; Antioh.19; Laod.5,12;
Sard.10; Kartag.50)
O prazniku Pashe ne treba slati u druge episkopije Svete Tajne radi
blagoslovâ (eÕj lægou eílogiŸn=umesto drugih blagoslovâ).(Ap.9,70; Antioh.2; Laod.32)
Ne treba, osim kanonskih pojaca (Psaltira), koji uzlaze na amvon i iz
kwige (Psaltira) poju, niko drugi da peva (Psaltir) u Crkvi.(Ap.26; I Vas.16; Trul.4,33,75;
VII Vas.14; Laod.59; Kartag.103)
Da se u subotu, uz druga ~itawa iz Svetoga Pisma, ~ita i
Jevan|eqe.(Ap.66; Trul.55,56; Laod.29,49,51)
Na bogoslu`benim sabrawima ne treba Psalme sjediwavati (jedan s
drugim), nego izme|u svakoga Psalma biva (kratko) ~itawe.(Trul.75; Laod.15)
Treba da jedna ista slu`ba molitava svagda bude, i na Devetom ~asu i
na Ve~erwi.(Laod.15,59; Kartag.103)
Treba posle propovedi episkopâ, najpre zasebno ~itati molitve za
ogla{ene, pa kad ogla{eni izi|u, neka se ~ita molitva za kaju}e se; kad
i ovi, po{to se na wih ruke poloè, iza|u, tada neka se ~itaju za verne
tri molitve: jednu, prvu ~itati tajno, a drugu i tre}u na glas. Posle toga
neka se mir daje, i po{to prezviteri dadu mir episkopu, tada }e laici
(uzajamno) mir davati, i tada }e se obaviti Sveto Prino{ewe; i samo
sve{tenim licima dopu{teno je da ulaze u `rtvenik da se
pri~e{}uju.(Trul.69; Laod.44)
\akon pred prezviterom ne treba da sedi, nego }e sesti ako mu
prezviter zapovedi. Isto }e tako i |akoni uìvati ~ast od prislu`nika
(=ipo|akona) i svih (ostalih) klirika.(Ap.15,39; I Vas.15,18; Trul.7,16; Antioh.5)
166
Prislu`nici (=ipo|akoni) ne trebaju stojati u |akonikonu, niti
doticati sve{tene sasude.(Trul.4,6,15; Laod.20,22,24,25,43)
Prislu`nik (=ipo|akon) ne moè nositi orar, niti napu{tati (svoje)
mesto kod vrata.(Trul.4,6,15; Laod.20,21,24,25,43)
^teci ili pojci ne treba da nose orar i tako ~itaju ili pevaju. (Ap.26,59; I
Vas.16; IV Vas.4; Trul.4,33,75; VII Vas.14; Laod.22,59; Kartag.103)
Sve{tena lica od prezviterâ do |akonâ i zatim (svi) iz crkvenoga
~ina do prislu`nika (=ipo|akona) ili ~te~eva ili peva~a ili zakliwa~a
ili vratara, ili onih koji su iz reda podvi`nikâ, ne treba da ulaze u
kr~mu.(Ap.54; Trul.9; Kartag.40)
Prislu`nik (=ipo|akon) ne treba da razdaje sveti hleb, niti da
blagosiqa putir.(Trul.4,6,7,15; Laod.20,21,22,24,43)
Koji nisu od episkopa proizvedeni, ne mogu zakli-wati ni u
crkvama, ni u ku}ama.(II Vas.7; Antioh.10)
Sve{tena lica ili klirici ili laici, koji bivaju pozvani na agape,
ne trebaju delove (sa wih sebi) nositi, jer se time nanosi uvreda crkvenom
poretku. (Trul.74; Gangr.11; Laod.28;
Kartag.42)
U domovima Gospodwim, to jest u Crkvama ne treba deàti takozvane
agape, ni u domu Boìjem jesti i posteqe spremati. (Ap.73; Trul.74,76,97; Gangr.11; Laod.27;
Kartag.41,42)
Hri{}ani ne treba da judejstvuju (=slede judejske obi~aje) i subotom da
po~ivaju, nego da i u taj dan rade; Nedequ pak da osobito po{tuju i, ako
mogu, uzdràti se od posla kao hri{}ani. A koji se na|u kao judaisti (tj.
da slede judejske obi~aje), neka su anatema (=odlu~eni) od Hrista. (Ap.7,64,66,70,71;
Trul.11,55,66; Antioh.1; Laod.16,37,38; Kartag.51,73,106)
Sve{tena lica ni klirici ni podvi`nici, niti svaki hri{}anin
ili laik, ne trebaju da se u (istom) kupatilu kupaju sa ènama, jer je to
prva optu`ba kod neznaboàca.(Trul.77)
167
Ne treba ni sa jednim jeretikom brak sklapati, ili (za jeretike) davati

sinove ili k}eri, nego ve}ma ih treba uzimati, ako obe}aju da }e postati
hri{}ani.(Ap.26,45,65; IV Vas.14; Trul.6,72; Laod.10; Kartag.21)
Ne treba primati blagoslove od jeretikâ, jer su vi{e besmislice
(¡log×an=besloveslovi),
nego li blagoslovi.(Ap.10,11,45,46,64; I Vas.19; II Vas.7; III Vas.2,4; Trul.11,95;
Laod.6-10,14,31,33,34,37; Vasil. Vel.1,47; Timot. Aleks.9)
Ne treba se moliti (zajedno) sa jereticima ili
ras-kolnicima.(Ap.10,11,45,46,64; I Vas.19; II Vas.7; III Vas.2,4; Trul.11,95;Laod.6,7,8,10,14,31,32,34,37; Vasil. Vel.1,47; Timot.
Aleks.9)
Ne treba nijedan hri{}anin da ostavqa mu~enike Hristove i odlazi
la`nim mu~enicima, to jest jereti~kim, ili onima koji su uz spomenute
jeretici bili. Jer su ovi tu|i (¡llætrioi=otu|eni od Boga). Neka su, zato
anatema (=odlu~eni), koji odlaze k wima.(Ap.10,11,45,46,64,70; III Vas.2,4; Laod.6,9,32,33,37; Kartag.83; Timot.
Aleks.9)
Hri{}ani ne smeju napu{tati Crkvu Boìju i odlaziti (od we), te
An|ele prizivati, i sabrawa (wima) ~initi, jer je ovo zabraweno. Koji se,
dakle, zate~e da se odaje takvom skrivenom idolopoklonstvu, neka je
anatema, jer je ostavio Gospoda na{ega Isusa Hrista, Sina Boìjega, i
pri{ao idolopoklonstvu.
Sve{tena lica ili klirici ne smeju biti gatari, ni vra~ari, niti
gatati brojevima, ili po zbezdama (¡strlogouj eÞnai=da budu astrolozi), niti
da prave takozvane amajlije, koje su okovi du{a wihovih. Koji pak nose
(amajlije), naredismo da se izagnaju iz Crkve. (Trul.61; Ankir.24; Vasil. Vel.7,65,72,81,83; Grig. Nisk.3)
Ne treba primati prazni~ne darove, koje {aqu Ju-dejci ili
jeretici, niti zajedno sa wima praznovati. (Ap.64,70,71; Trul.11; Ankir.9; Laod.6,9,29,33,34,38,38)
Kanon 38.
Ne treba azime (=presne hlebove) od Judejâ primati, niti op{titi u
wihovim ne~a{}ima (=nepobo`nostima).(Ap.7,64,70,71; Trul.11; Ankir.9; Laod.6,9,29,33,34,37,39)
Ne treba praznovati zajedno sa neznabo{cima, niti op{titi u
wihovoj be`bo`nosti.(Ap.71; Trul.71,94)
Episkopi (kad su pozvani) da ne trebaju sabor prenebregavati, nego da
otidu (na sabor), da pou~e (druge) ili se sami pou~e na izgra|ivawe Crkve i
168
dobro ostalih. A koji prenebregne (sabor), takav sam sebe osu|uje, osim ako
zbog ne~eg vanrednog izostane.(Ap.37; I Vas.5; IV Vas.19; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.20; Kartag.18,76,95)
Sve{teno lice ili klirik da ne treba na put kretati bez naloga
episkopova.(Ap.12,13,32,33; IV Vas.11,13; Trul.17; Antioh.6,7,8,11; Laod.42; Sard.7,8,9; Kartag.23,106)
Sve{tena lica ni klirici ne trebaju na put kreta-ti bez naloga
episkopova.(Ap.12,13,32,33; IV Vas.11,13; Trul.17; Antioh.6,7,8,11; Laod.41; Sard.7,8,9; Kartag.23,106)
Ne trebaju prislu`nici (=ipo|akoni) ni za kratko vreme ostavqati
vrata da bi se bavili molitvom.(Trul.4,6,15; Laod.20,21,22,24,25)
@ene ne treba da ulaze u oltar (=`rtvenik).(Trul.69; Laod.19)
Posle druge sedmice êtrdesetnice ne treba primati za prosvetqewe
kr{tewem (zbog ka{wewa u katihizaciji).(I Vas.14; Trul.78; Laod.46)
Da trebaju koji se prosvetquju (=kr{tavaju) u~iti (napamet) Verovawe
(=Simvol vere), i petog dana (=~etvrtkom) (svake) sedmice pred episkopom ili
prezviterima kazivati (napamet {ta su nau~ili).(I Vas.2,14; Trul.78,96; Laod.19,45)
Koji su u bolesti prosve}ewe (=kr{tewe) primili i posle su
ozdravili, trebaju izu~iti Verovawe (=Simvol vere) i upoznaju da su se
udostojili boànstvenoga dara.(I Vas.2,14; Trul.78,96; Neokes.12; Laod.19,45,46; Kartag.45)
Koji bivaju prosve}eni trebaju posle kr{tewa biti pomazani
nebeskim Pomazawem (=Svetim Mirom) da budu udionici Carstva
Hristova.(III Vas.7; Trul.95)
U (Svetoj) êtrdesetnici ne treba hleb (=Sv. Evharistiju) prinositi, osim
samo Subotom i Nedeqom. (Ap.66,69; Trul.52; Laod.50,51,52)
Ne treba u ~etvrtak posledwe nedeqe (Svete) êtrdestetnice
razre{ivati post i time svu êtrdesetnicu nipoda{tavati, nego treba
svu êtrdesetnicu po-stiti suhoje|ewem.(Ap.66,69; Trul29,89; Dionis. Aleks.1; Timot. Aleks.8,10)
Ne treba u (Svetu) êtrdesetnicu svr{avati ro|endane Mu~enikâ (tj.
praznike Sv. Mu~enikâ), nego treba uspo mene Svetih Mu~enika ~initi u
Subote i Nedeqe.(Ap.66,69; Trul.52; Laod.49,50,52)
169
U êtrdesetnicu ne treba ~initi ven~awa ili proslavqati

ro|endane.(Ap.66,69; Trul.52; Laod.49,50,51)
Hri{}ani kad odlaze na svadbe ne treba da sviraju i igraju, nego
skromno ve~eraju ili ru~aju, kako prili~i hri{}anima. (Trul.24;
Laod.54)
Da sve{tena lica ili klirici ne treba na svadbama ili gozbama da
gledaju pozori{ne predstave, nego pre no {to do|u glumci oni treba da
ustanu i udaqe se. 412 (Trul.24; Laod.53)
Ne trebaju sve{tena lica ili klirici, pa ni laici, da doprinosima
(¶k sumbolÃj=prikupqawem priloga) prire|uju gozbe.(Kartag.60)
Prezviteri ne treba, pre ulaska episkopa, da ulaze u oltar i sede na
sedi{tu, nego da sa episkopom u|u, osim ako je episkop bolestan, ili je
nekuda oti{ao.(Ap.2,31,39,55; IV Vas.8,23; Trul.17)
Ne treba u malim mestima i selima postavqati episkope, nego
periodevte (=putuju}e sve{tenosluìteqe). Oni pak koji su (u takvim mestima)
ve} postavqeni, ne mogu ni{ta ~initi bez saglasnosti gradskog
episkopa; isto tako i prezviteri ne mogu ni{ta ~initi bez saglasnosti
episkopa.(I Vas.8; Ankir.13; Neokes.14; Antioh.8,10; Sard.6)
Ni episkopi, ili prezviteri ne treba da prinose (Evharistiju) u
ku}ama. (Ap.31; IV Vas.18; Trul.31,34,59; VII Vas.7,10; Gangr.6; Antioh.5; Kartag.10; Prvodr.12)
U Crkvi ne treba govoriti posebne pesme, niti nekanonske kwige,
nego samo kanonske kwige Staroga i Novoga Zaveta. (Ap.60; Trul.63; Kartag.103)
Ove kwige treba ~itati iz Staroga Zaveta: 1. Postawe sveta, 2.
Izlazak iz Egipta, 3. Levitska, 4. Brojevi, 5. Ponovqeni zakoni, 6. Isus
Navin, 7. Sudije (i) Rut, 8. Jestira, 9. Carstva prva i druga, 10. Carstva
tre}a i ~etvrta, 11. Paralipomena (=Dnevnika) prva i druga, 12. Jezdra
prva i druga, 13. Kwiga sto pedeset Psalama, 14. Pri~e Solomonove, 15.
Eklisijast (=Propovednik), Pesma nad pesmama, 17. Jov, 18. Dvanaest (mawih)
Proroka, 19. Isaija, 20. Jeremija i Varuh, Pla~ i Poslanica, 21.
Jezekiq, 22. Danilo. A kwige Novoga Zaveta ove: Jevan|eqa ~etiri: po
Mateju, po Marku, po Luki, po Jovanu; Dela Apostolska; sedam Sabornih
Poslanica: Jakovqeva jed-na, Petrove dve, Jovanove tri, Judina jedna;
412
Trulski 24. kanon ponavqa i pro{iruje ovaj kanon, dodaju}i, posle opomene, i kaznu svrgnu}a.
170
~etrnaest Pavlovih Poslanica: Rimqanima jedna, Korin}anima dve,

Galatima jedna, Efescima jedna, Kolo{anima jedna, Soluwanima dve,
Jevrejima jedna, Timoteju dve, Titu jedna i Filimonu jedna. (Ap.85; Kartag.24; Atan.
Vel. o Praznicima; Grig. Bog. o Kw. Sv. Pisma; Amfiloh. o Kw. Sv. Pisma)
— — —
KANONI Sardi~kog Sabora (343.g.)
Kanon
Osija episkop grada Korduve, re~e: Treba iz samoga osnova iskoreniti
koliko zli obi~aj, utoliko vi{e naj{tetnije rastrojstvo stvari
(crkvenih): da nijedan episkop ne moè prelaziti (=preme{tati se) iz
maloga grada u drugi grad. Jer je o~it razlog uzroka zbog koga se to ~ini.
Jer se nikada nije mogao na}i jedan od episkopa, koji bi nastojao da bi
pre{ao iz ve}eg grada u mawi grad, otuda se pokazuje da su takvi goru}om
stra{}u za ve}im dobitkom raspaqeni i ve}ma robovi gordosti da dobiju
naizgled ve}u vlast. Ako je, dakle, svima ugodno to da se ovakvo zlo
stroìje kazni, jer ja mislim, da takvi ne bi trebali imati ni op{tewa
sa licima. Svi episkopi reko{e: Ugodno je svima.(Ap.14; I Vas.15; IV Vas.5; Trul.20;
Antioh.13,16,18,21; Sardik.2,17; Kartag.48)
Kanon
Osija episkop re~e: Ako se na|e koji toliko bezuman i dràk, da
smisli u ovakvoj stvari pravdati se tvrde}i da su mu od naroda poslani
bili pismeni pozivi, jasno je da su (u ovakvoj prilici) mogli biti neki
malobrojni podmi}ivawem (=platom) i novcem potkupqeni, te pobunili u
Crkvi, da toboè narod traì wega da ima za episkopa. Zato smatram da
svako ovakve prevare i lukavosti (=ve{ti poduhvati) ne mogu se primiti,
nego ve}ma biti ka`wene, te nikoga od takvih ne treba ni na samrti
udostojiti ni lai~kog op{tewa. Ako je ugodno ovo mi{qewe, odgovorite?
Odgovori{e: [to je kazano, ugodno je.(Ap.14; I Vas.15; IV Vas.5; Trul.20; Antioh.13,16,18,21; Sardik.1,17;
Kartag.48)
Kanon
Osija episkop re~e: Potrebno je dodati i ovo: da nijedan episkop ne
prelazi iz svoje oblasti u drugu oblast, u kojoj postoje (svoji) episkopi,
osim ako je pozvan od svoje bra}e (episkopâ), da ne izgleda da zatvaramo
vrata qubavi. I za ovo treba se tako|e pobrinuti da, ako neki episkop u
nekoj oblasti ima kakvu raspru sa bratom svojim saepiskopom, nw mogu
se zbog toga iz druge oblasti pozivati episkopi da presu|uju. Ako je neki
episkop bio osu|en zbog kakve stvari pa smatra da wegova stvar nije
r|ava, nego dobra, i da bi trebalo sud ponoviti, tada, ako je va{oj qubavi
ugodno, da po~astvujemo uspomenu Apostola Petra, te da oni koji su
sudili napi{u Juliju, episkopu Rimskome, da se, ako je potrebito,
171
obnovi sud kroz susedne toj oblasti episkopâ, i neka on nazna~i one koji
}e proceniti stvar (toðj ¶pagnýmonaj=poznavaoce, procewiva~e, sudije). Ako pak
takav (=optuèni) ne moè dokazati da je wegova stvar takva da potrebuje
novi sud (=novi sudski proces), tada jednom presu|eno neka se vi{e ne
ispuituje, a {to je u~iweno neka ostane sigurno.(Ap.35; I Vas.15; IV Vas.5; Antioh.13,16,21;
Sard.2,4,5)
Kanon
Gaudencije episkop re~e: Ako je jedan episkop bio svrgnut sudom
susednih mu episkopa, pa posle kaè da mu opet pripada pravo da se
brani, ne treba drugoga na wegov presto postavqati dotle, dok Rimski
episkop, razabrav{i stvar, ne donese svoju odluku o tome.(Ap.14,74; Sard.3,5; Prvodr.16)
Kanon
Osija episkop re~e: Na{lo se za dobro da ako neki episkop bude
optuèn, i sabrani iz te iste oblasti episkopi svrgnu ga sa (svoga)
stepena, pa se taj episkop apelacijom obrati najblaènijem episkopu
Rimske Crkve, i ovaj htedne saslu{ati ga i na|e za pravedno da se
ponovi razmatrawe (=preispitivawe) stvari wegove, tada on (=Rimski episkop)
neka izvoli da napi{e susednim episkopima one oblasti, da oni
marqivo i potanko svaku stvar (rasmotre) i po istinskom uverewu (=po
uverewu o istini) izreku presudu o toj stvari. Ako li pak neki (episkop),
traè}i da se wegova stvar opet preslu{a (=preispita), i molbom svojom
privoli Rimskoga episkopa da sa svoje strane po{aqe prezvitere (radi
odnosnoga suda), te da u vlasti toga episkopa (Rimskog) bude, ukoliko na|e za
dobro i odredi da {aqe takve (prezvitere) koji }e, vla{}u onoga koji ih je
poslao, zajedno sa episkopima suditi – neka se i to odredi. Ako pak on
(=Rimski episkop) na|e da je dovoqan pre|a{wi sud i odnosna presuda
episkopa, u~ini}e (=postupi}e) kako najboqe izgleda wegovom mudrom
savetu (=voqi). Odgovori{e episkopi: [to je kazano, ugodno je (da se
ustanovi).(Ap.14,74; I Vas.5,6; II Vas.2,6; IV Vas.9,17,28; Antioh.14,15; Sard.3,4; Kartag.23,28,105,125)
Kanon
Osija episkop re~e: Ako se dogodi da u jednoj oblasti u kojoj ima
mnogo episkopa jedan episkop izostane, i ne}e zbog neke nebrige da do|e
na sabor, i da se saglasi sa postavqawem episkopâ, a me|u tim
sakupqenim mno{tvo naroda moli da se za episkopa postavi onaj koga
oni traè, (tada) treba najpre izostalog episkopa opomenuti pismom
egzarha te oblasti, govorim za episkopa mitropolije, da narod zahteva da
mu se dade pastir, ta smatram da je dobro po~ekati dok i on do|e. Ako li
i pozvan gramatom ne do|e, niti pak otpi{e (pismom), tada treba
zadovoqiti voqu naroda. A radi postavqawa episkopa mitropolije treba
pozvati i episkope iz susedne oblasti. Ne treba uop{te postavqati
episkopa u neko selo (=malo mesto) ili mali grad u kome je dovoqan i jedan
prezviter. Nije potrebno tamo postavqati episkopa, da se ne
omalovaàva ime i vlast episkopa. Nego, kao {to pre rekoh, oblasni
172
episkopi imaju postavqati episkope u one gradove gde su i pre bili

episkopi. A ako se na|e neki grad, da se toliko uve}ao brojem naroda, da
se smatra dostojnim episkopije, neka ga i dobije. Je li ovo svima ugodno?
Odgovori{e svi: Ugodno je.(Ap.1; I Vas.4,6; Antioh.16,19; Laod.12,57; Kartag.53,56)
Kanon
Osija episkop re~e: Neumesnost na{a i mnogo dosa|ivawe i
nepravedne na{e molbe u~ini{e da nemamo tolike milosti i slobode
koliko bi mogli imati; jer mnogi od episkopâ ne prestaju polaziti u
carev logor, a naro~ito Afrikanci (episkopi), koji, kao {to doznadosmo
od qubqenog brata na{ega i saepiskopa Grata, spasonosne savete ne
primaju, nego ih preziru tako {to jedan ~ovek donosi u carski logor
mnoge i razli~ne molbe, koje ne mogu koristiti Crkvi, i ne nastoji, kao
{to bi trebalo i kao {to je uputno, da pomogne i za{titi siromahe i
laike, ili udovice, nego traì za neke (pojedince) svetovne ~asti
islu`be. Takva, dakle, nevaqalost (=prevarqivost) uzrokuje nam {tetu ne
bez izvesne sablazni i sramote. Ja smatram da je mnogo prili~nije da
episkopi svoju pomo} pruè onome kome neko ~ini nasiqe, ili ako je
nekoj udovici u~iwena nepravda, ili opet ako je neko siro~e li{eno
onoga {to mu pripada, pa i to ako ta imena (=ti slu~ajevi) imaju opravdani
zahtev (=potrebu). Ako vam je, dakle, qubazna bra}o, svima ugodno ovo,
ustanovite, da nijedan episkop ne treba u carski logor odlaziti, osim
onih koje najblago~estiviji car na{ svojim pismima pozove. Ali po{to
~esto biva da neki, traè}i samilosti pribegavaju Crkvi zbog svojih
prestupa, osu|eni na progonstvo ili na ostrvo, ili su opet podvrgnuti
nekoj drugoj osudi, takvima ne treba odre}i pomo}, nego bez oklevawa i
bez kolebawa treba za takve traìti opro{taj. Ako je, dakle, i ovo
ugodno, dajte svi slo`no svoj glas. Odgovori{e svi: Neka se odredi i
ovo.(Antioh.11; Sard.8,9,20,21; Kartag.104,106)
Kanon
Osija episkop re~e: I o ovome mudrost va{a neka prosudi, da po{to je
odlu~eno da ne bi potpadao neki od episkopa pod osudu zbog odlaèwa
svoga u carski logor, zato da ako neki od wih ima onakve molbe, kakve
smo napred spomenuli, neka ih {aqe po svome |akonu. Jer lice
sluìteqa ne}e zavideti i lak{e }e mo}i doneti ono {to }e biti dato.
Odgovori{e svi: Neka se i ovo odredi.(Antioh.11; Sard.7,9,20,21; Kartag.104,106)
Kanon
Osija episkop re~e: I ovo mislim da je nu`no, ako u bilo kojoj
oblasti episkopi po{aqu molbe bratu i saepiskopu svome, koji je u
ve}em gradu, to jest u mitropoliji, tada neka ovaj (episkop mitropolije)
uputi svoga |akona sa molbama (caru) i neka mu dade preporu~ni list,
pi{u}i naime u nastavku i bra}i saepiskopima na{ima, koji u to vreme
borave u mestima ili gradovima, u kojima najblago~estiviji car (tada)
ure|uje dràvne poslove. Ako koji od episkopa ima prijateqâ u dvoru
173
(carevom) i ho}e ne{to {to je ~asno i pravedno traìti, neka mu ne bude

zabraweno da po svome |akonu traì i preporu~i (tu stvar) onima, za koje
smatra da }e mu hteti pruìti dobru pomo} u stvari koju traì. A koji u
Rim polaze, kao {to napred rekoh, treba da podnesu qubaznome bratu
na{em i saepiskopu Juliju molbe koje imaju da predadu, da ih najpre on
razvidi, da ne bi neki od wih bili drski (u traèwu), i tako, pruàju}i
svoju preporuku i starawe, po{aqe ih u carev logor. Svi episkopi
odgovori{e da im je ugodno i da je veoma razborit ovaj savet. (Antioh.11;
Sard.7,8,20,21; Kartag.104,106)
Osija episkop re~e: I ovo smatram da je nu`no: da se svakom ta~no{}u
i marqivo{}u istraì da, kad se neko bogati ili u~eni iz gra|anskoga
zvawa na|e dostojnim za episkopa, ne treba ga postavqati ako pro|e
slu`bu i ~teca i |akona i prezvitera, kako bi prelaze}i svaki stepen,
ako se dostojnim pokaè, mogao postupno uspeti se na visinu
episkopstva. A za svaki stepen ~ina treba, naravno, ostaviti ne malu
duìnu vremena, ~ime }e se mo}i upoznati vera wegova i dobro vladawe i
postojanstvo i krotost, i on smatran za dostojnoga boànstvenog
sve{tenstva, dobije najvi{u ~ast. Jer nije odgovaraju}e da ni znawe,
niti dobro vladawe pristaje da drsko i olako odlu~uje da na to nastupa,
te se na brzu ruku postavqa episkop ili prezviter ili |akon, jer bi
takvi s pravom bili smatrani za novoobra}enog; osobito kada i
najblaèniji Apostol (Pavle), koji je bio u~iteqem neznaboàca,
spre~ava da budu brza postavqewa, jer ispitivawe za duè vremena kadro
je da na pouzdan na~in pokaè i pona{awe i narav svakoga. Svi reko{e
da im je (ovo) ugodno, i da se nikako ne sme ovo kvariti (=mewati).(Ap.80; I Vas.2,9;
Trul.14,15; VII Vas.2; Neokes.9-12; Laod.2,3,12; Kartag.16; Prvodr.17; Kirila Aleks.4)
Osija episkop re~e: Treba i ovo da odredimo: da episkop, ako iz
jednoga grada do|e u drugi grad, ili iz jedne oblasti u drugu oblast, da,
radi pohvale (kao u~en) zadovoqi svoje slavoqubqe, ili radi ve}eg
priznawa u pobo`nosti, pa ho}e da ostane (tamo) duè vrmena, a episkop
toga grada nije iskusan u nau~avawu (drugih), neka ne prezire wega i
~esto propoveda nastoje}i da posrami i ponizi lice tamo{weg (=mesnog)
episkopa. Jer ovakav postupak obi~no izaziva smutwe i ovakvom
zloradwom (=zloumi{qu) da sebi privu~e i preotme tu|i presto, ne
ustru~avaju}i se da napusti predanu mu Crkvu i u drugu pre|e. Zato,
dakle, treba odrediti i vreme u tome, jer i ne primati episkopa moè
izgledati ne~ove~no i neuqudno. Pri tome, setite se, da su Oci na{i u
pro{lo vreme ustanovili, da ako koji laik, borave}i u gradu, ne do|e u
Crkvu u toku tri nedeqe dana, da se udaqi od op{tewa. Ako je, dakle, ovo
odre|eno za laike, onda ne treba, niti prili~i, niti koristi da
episkop, ako nema nikakve ve}e neophodnosti, ili va`nijeg posla
ostavqa za duè vremena svoju Crkvu i àlosti povereni mu narod. Svi
174
episkopi reko{e: Odlu~ujemo da je i ovo mi{qewe veoma na mestu

(=odgovaraju}e).(Ap.8,9,14,15,33,35; I Vas.8,15; IV Vas.5; Trul.20,66,80;Antioh.2,13,16,18,21; Sard.1,2,3,12,17; Kartag.48,71; Prvodr.16)
Osija episkop re~e: Po{to ne treba ni{ta izostaviti, neka se i ovo
odredi: Neki od bra}e saepiskopa po gradovima, u kojima su postavqeni
za episkope, izgleda da imaju vrlo malo svojih imawa, a u tu|im mestima
posedi su im veliki, od kojih mogu pomagati i siromasima. Ako ovi
(episkopi) ho}e da po|u na svoje posede, i da plodove sabiraju, ja cenim da
im se to moè dopustiti tako da tri nedeqe dana, to jest tri sedmice
mogu ostati na svojim posedima u obli`woj Crkvi, u kojoj prezviter
sabira (narod) i tu se sabirati i liturgisati (=sluìti Liturgiju), da ne
izgleda da je ostao bez sabirawa (na slu`bu); pritom neka ne biva (=ne dolazi)
~esto u grad gde je episkop. Jer ovakvim na~inom i wegovi poslovi ne}e
pretrpeti nikakvu {tetu zbog wegova odsustva, a (ujedno) izbegnu}e
prekor za gordost i ta{tinu. Svi episkopi reko{e: Ugodan je i ovaj
iskaz (=predlog).(Ap.36,58; Trul.19,80; Gangr.5,20; Sard.11; Prvodr.16; Kartag.71,120,121)
Osija episkop re~e: I ovo neka svi usvoje (kao ugodno): Ako je koji |akon
ili prezviter ili neko od klirika bio odlu~en, pa je pribegao drugome
episkopu koji ga poznaje, a koji me|utim zna da je od svoga episkopa
li{en op{tewa, ne treba ovaj episkop da ~ini uvredu episkopu i bratu
svome, pruàju}i ovome op{tewe. A ako se usudi da to u~ini, neka zna da
mora odgovarati pred episkopima kad se (ovi) saberu. Svi episkopi
reko{e: Ova odluka i sa~uva}e svagda mir, i odrà}e saglasnost
sviju.(Ap.12,13,16,32,33; I Vas.5; Antioh.6; Kartag.11,29,133; Sof.1)
Osija episkop re~e: Ne mogu pre|utati stvar koja me svagda uzbu|uje.
Ako se na|e koji episkop gnevqiv, ~ega u takvome ~oveku ne bi trebalo
biti, pa se naglo razdraì na prezvitera iloi |akona i htedne da ga
iskqu~i iz Crkve, treba se starati da takav (prezviter ili |akon) ne bude
odmah osu|en i li{en op{tewa. Svi episkopi reko{e: Koji biva
izagnan, neka ima pravo prebe}i (=obratiti se) episkopu mitropolije
doti~ne oblasti; a ako nema mitropolita u mestu, neka se obrati
najblièm i traì da se ta~no ispita wegova stvar, jer se ne treba
oglu{avati o one koji traè (=mole). Episkop pak onaj, koji ga je pravedno
ili nepravedno takvoga iskqu~io, treba velikodu{no da podnese da se
stvar ispita i da se wegova odluka ili potvrdi, ili preina~i. Ali, pre
no {to se marqivo i verno svaka stvar ne ispita, odlu~eni od op{tewa
ne moè pre razre{ewa stvari sam sebi prisvajati op{tewe. Ako pak
neki okupqeni klirici opaze u tome (privremeno odlu~enome) oholost i
drskost, kao da se ne mora trpeti uvreda ili nepravedni prekor, du`ni
su da ga stroìjim i ja~im re~ima opomenu, kako bi se time sa~uvala
pokornost i poslu{nost onome koji zapoveda. Jer, kao {to episkop treba
175
da pokazuje iskrenu qubav i naklonost prema sluìteqima, tako su i

pot~iweni du`ni iskreno izvr{ivati slu`be episkopima.(Ap.12,16,28,32; I Vas.5;
Antioh.4,6,20; Sardik.13,15; Kartag.9,10,11,20,29,132)
Osija episkop re~e: I ovo svi odredismo: da ako koji episkop zahtedne
da postavi na neki stepen tu|eg crkvenosluìteqa iz druge eparhije, bez
saglasnosti doti~noga episkopa, neka takav ~in bude nepotvr|en i
nevaè}i. A ako su neki to sebi dopustili, trebaju biti opomenuti i
ispravqeni od bra}e i saepiskopa na{ih. Svi reko{e: I ova odredba
neka bude sigurna (=utvr|ena).(Ap.35; I Vas.16; II Vas.2; III Vas.8; IV Vas.5,20; Trul.17; Ankir.13; Antioh.13,22;
Kartag.48,54,90)
Aecije episkop re~e: Nije vam nepoznato kakva je i kolika Solunska
mitropolija. Mnogo puta u wu dolaze iz drugih oblasti prezviteri i
|akoni, pa ne zadovoqavaju}i se kratkim boravkom, tu sve vreme provode
i ostaju, ili tek posle mnogo vremena jedva da bivaju prinu|eni da se
vrate svojim crkvama. O ovima, dakle, treba odlu~iti. Osija episkop
re~e: One odredbe {to su ustanovqene u odnosu na episkope, neka vaè i u
odnosu na ova lica.(Ap.8,9,14,15,33,35,36,58; I Vas.8,15; IV Vas.5; Trul.5,20,66,80; Antioh.2,13,16,18,21; Gangr.5,20; Sard.11,12;
Kartag.48,71,120,121; Prvodr.16)
Osija episkop re~e: Po predlogu brata na{eg Olimpija, neka se
ustanovi i ovo, da ako koji episkop, pretrpev{i nasiqe i nepravedno
biv{i prognan, ili zbog svoga znawa ili zbog ispovedawa vere
Katoli~anske Crkve ili {to je branio istinu, pak da izbegne opasnost,
a bio je nevin i posve}en slu`bi, do|e u drugi grad, neka takavome ne
bude zabraweno tamo ostati dotle dok se ne povrati ili oslobodi od
nanesene mu uvrede. Jer bi nemilosrdno i te{ko (=ru`no) bilo da ne
primimo onoga koji je pretrpeo nepravedno gowewe, nego ba{ sa mnogom
usrdno{}u i pa`wom treba takvoga primiti. Svi reko{e: Prihvata se i
ovo (da se ustanovi).(Ap.15; I Vas.15,16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18; VII Vas.10,15;Ankir.18; Antioh.3; Sard.11,12,16; Kartag.30)
Gaudencije episkop re~e: Ti zna{, brate Aecije, od kako si ti bio
postavqen za episkopa, mir je uvek vladao; pa da ne ostane neki trag
raznoglasice u pogledu crkvenosluìteqa, neka se odredi da budu
primqeni i oni koje su postavili Musej i Evtihijan, po{to se nikakva
wihova krivica nije na{la.(II Vas.4; Sard.19)
Osija episkop re~e: Moje je smernosti ova odluka: Po{to smo du`ni
da budemo miroqubivi i strpqivi, i stalno milosr|e prema svima da
imamo, da oni, koje su jednom neka bra}a na{a u crkveni klir proizvela,
ako ne}e da se vrate crkvama u koje su bili imenovani, neka se vi{e ne
primaju. Evtihijan pak neka ni ime episkopa sebi ne prisvaja, niti da
176
se Musej ne smatra za episkopa. Ako li potraè lai~ko op{tewe, ne

treba im ga odre}i. Svi reko{e: Ugodno je.(II Vas.4; Sard.18)
Gaudencije episkop re~e: Ovo {to je spasonosno i dosledno
ustanovqeno, i prili~no na{oj sve{teni~koj ~asti, i Bogu i qudima
ugodno, ne}e mo}i svoju silu i snagu imati ako ne bude pra}eno i strahom
(kazne, sankcije) ove progla{ene odluke: Jer mi i sami znamo da vrlo ~esto,
zbog bestidnosti pojedinih, podvrgavalo se prezrewu boànstveno i
visokopo{tovano ime sve{tenstva. Ako, dakle, neki usude se mimo
ustanovqenoga od sviju, teè}i ve}ma da ugodi nadmenosti i
razmetqivosti nego li Bogu, druk~ije u~ini (od odre|enoga), neka zna ve}
sada da je time podvrgao sebe krivici odbrane (=sudskog odgovora), i da izgubi
~ast i dostojanstvo episkopstva. Svi odgovori{e: Umesna je i ugodna nam
je ova odluka.(Antioh.11; Sard.7,8,9,21; Kartag.104,106)
I ovo }e se najboqe doznati i najpouzdanije izvr{iti time ako svaki
od nas, koji smo postavqeni za episkope na prolaznim putevima ili
vodnim putevima, kad opazi episkopa, upita ga o uzroku putovawa i kuda
ide. Ako li dozna da on odlazi vojni (carev) tabor, neka raspita o
uslovima koji su napred ustanovqeni, pa ako ide pozvan (od cara), neka
nema nikakve smetwe za odlazak. Ali, ipak radi sujete, kao {to je
(napred) va{oj qubavi re~eno, ili zbog kakvih potra`wi ùri u
vojni~ki tabor, ne treba mu (tada) ni gramate potpisivati, niti op{tewe
s wim imati. Svi reko{e: Neka se i ovo odredi.
(Antioh.11; Sard.7,8,9,20; Kartag.104,106)
— — —
KANONI Kartaginskog Sabora (419.g.)
Kanon
Da se moraju strogo ~uvati naredbe Nikejskoga Sabora
Avrelije episkop re~e: Odluke ove, koje mi imamo po prepisima {to
su sa sobom doneli sa Nikejskoga sabora oci na{i, i slede}e koje su
posle saobrazne sa wime (=Nikejskim saborom), i koje smo mi odredili,
potvr|ene, neka se ~uvaju.(IV Vas.1; Trul.2; VII Vas.1)
Kanon
O propovedawu Svete Trojice
Sav Sabor re~e: Kao {to Bog ho}e, prvenstveno treba na ovom slavnom
zboru jednakim ispovedawem ispovedati Crkvenu veru koja se kroz nas
predaje, a zatim saglasno{}u svakoga i sviju zajedno, treba ~uvati. A
radi utvr|ewa shvatawa na{e bra}e i saepiskopa na{ih, koji su skoro
177
hirotonisani, potrebno je dodati ono {to smo sigurnom odredbom

(=formulacijom) od Otaca primili, tako da jedinstvo (Svete) Trojice, to jest
Oca i Sina i Svetoga Duha, poznavano bez nikakvog delewa (=razdvajawa), da
to (jedinstvo) sve{teno utvr|eno ~uvamo u na{im uslovima i kao {to
smo nau~ili, tako }emo u~iti i narode Boìje. Tako su isto i svi oni
episkopi nedavno postavqeni rekli javno: Tako primamo, tako drìmo,
tako u~imo, slede}i jevan|elsku veru zajedno sa va{im u~ewem. (II Vas.1; III Vas.7;
Trul.1)
Kanon
O uzdrànosti
Avrelije episkop re~e: Kada se na prethodnom saboru rasmatralo o
na~inu uzdràwa i ~istoti (ìvota), ustanovqeno je da ova tri stepena,
to jest episkopi i prezviteri i |akoni koji sluè Boànskim Tajnama i
koji su samim posve}ewem vezani ve} vezom ~istote (ìvota), trebaju biti
u svemu uzdr`qivi, kako bi mogli dobiti ono {to od Boga jednostavno
mole, da i mi podjednako ~uvamo ono {to je od Apostolâ predano, i {to se
od same drevnosti drì.(Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14; Trul.5,6,12,13,30; VII Vas.18;Ankir.19; Neokes.1,8; Gangr.4;
Kartag.4,25,35,70; Vasil. Vel.12,27,88)
Kanon
O razli~itim stepenima u kojima vaqa uzdràvati se od èna
Faustin, Episkop Pikena, oblasti Potentinske, zastupnik Rimske
crkve, re~e: Ugodno je (ustanoviti) da se (u odre|eno vreme – v. Kanon 25)
uzdràvaju od èna episkop i prezviter i |akon i svi koji se doti~u
Svetiwe, ~uvaju}i celomudrenost. Svi episkopi reko{e: Ugodno je (da se
ustanovi) da svi koji pristupaju (=predstoje) `rtveniku, tj. koji mu sluè,
~uvaju celomudrenost. (Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14; Trul.5,6,12,13,30; VII Vas.18; Ankir.19;Neokes.1,8; Gangr.4;
Kartag.3,25,35,70; Vasil. Vel.12,27,88; Timot. Aleks.5,13)
Kanon
O lakomstvu
Avrelije episkop re~e: Treba odstraniti strast lakomosti
(=gramzivosti), za koju niko ne sumwa da je mater sviju zala, da ne bi neko
zloupotrebqavao tu|e, niti da neko prestupa odredbe Otaca radi dobiti,
niti da je bilo kako (=ikako) dozvoqeno nekome od klirika uzimati
kamate za bilo koju stvar. I za ono {to je u novije vreme poniklo
(=nastalo), po{to su nejasna i sasvim nepoznata (do sada), neka budu
pretresena i odre|ena. Odnosno pak onoga {to je sasvim jasno ustanovilo
Boànsko Pismo, ne treba donositi odluke, nego ve}ma (tome) slediti.
Naravno da ono {to je kod laikâ za prekor, (daleko) vi{e treba osuditi
kod klirika. Sav sabor re~e: Niko protiv Prorokâ, niko protiv
Jevan|eqa nije u~inio, a da je ostao bez opasnosti (=kazne).(Ap.44; I Vas.17; Trul.10; VII
Vas.19; Laod.4; Kartag.16; Vasil. Vel.2,14; Grig. Neokes.3; Grig. Nisk.6)
Kanon
Da Sveto Miro ne mogu prire|ivati prezviteri
178
Fortunat episkop re~e: Na pre|a{wim Saborima se}amo se da je

odre|eno da Sveto miro, ili izmiqewe (=primawe) pokajnikâ, ili osve}ewe
devojaka, mestâ, crkavâ, ne mogu vr{iti prezviteri. Ako se pak koji
zate~e da to ~ini, {ta treba wemu odrediti? Avrelije episkop re~e: Va{e
je dostojanstvo ~ulo predlog brata i sasluìteqa na{eg Fortunata, {ta
kaète na to? Svi episkopi reko{e da spremawe Svatoga Mira, i
posve}ewe devojaka, ne mogu ~initi prezviteri, niti moè prezviter da
na javnim bogosluèwima koga umilostivquje. Ovo bï ugodno svima.(Ap.52; I
Vas.12,13,19; III Vas.7; IV Vas.16; Trul.4,31,95,102; VII Vas.7; Laod.48; Kartag.7,43,44)
Kanon
O umilostivqavawu onih koji su u opsnosti ìvota
Avrelije episkop re~e: Ako se ko na|e u opasnosti (smrti) i zamoli da
bude pomiren (sa Crkvom) kod Svetog Oltara, ako je episkop odstutan,
prezviter je duàn po pravilu da zapita episkopa, i tada, po wegovoj
poruci (=naredbi) izmiri}e onoga koji je u opasnosti, ovu pak stvar du`ni
smo spasonosnim savetima potvrditi. Svi episkopi reko{e: Ugodno nam
je {to se va{a svetiwa udostojila da nam pomogne u onome {to je
nu`no.(Ap.52; I Vas.11,13; Ankir.6,22; Neokes.2; Kartag.43; Vasil. Vel.73; Grigor. Nisk.2,5)
Kanon
O onima koji podnose tu`be na starije i o tomeda nikakav klevetnik ne sme tuìti
episkopa
Numidije, episkop Mazulitanski, re~e: Ima ih mnogo r|avoga
(=nevaqaloga) vladawa, koji smatraju da bilo kako treba da podiù tu`be
na oce i episkope. Treba li takve primati, ili ne? Avrelije episkop
re~e: Ako je, dakle, ugodno va{oj qubavi da se odbacuje glas tu`be protiv
otaca onih koji su upleteni u razne? Svi episkopi reko{e: Ako je takav
optuèn (=nedostojan poverewa) prima.(Ap.34,37,74,75; II Vas.6; IV Vas.9,17,19,21; Trul.8;Antioh.14,15,20; Laod.40;
Sard.4; Kartag.128,129,130; Prvodr.13; Teof. Aleks.9)
Kanon
O onima koji zbog svojih prestupabivaju iskqu~eni iz crkvene zajednice
Avgustin episkop, zastupnik Numidijske oblasti, re~e: Udostojte da
se odredi ovo, da ako neki episkop ili prezviter primi u op{tewe one
koji su dostojno po svojim prestupima bili iskqu~eni iz Crkve, neka i
on potpadne istoj osudi kao i oni koji su odbacili kanonsku osudu svoga
Episkopa. Svi episkopi reko{e: Ugodno je svima.(Ap.11,12,13,32,33; I Vas.5; IV Vas.11,13; Trul.17;
Antioh.6,7,8,1 Laod.41,42; Sard.13; Kartag.23,106)
O prezviterima koji bivaju osu|eni od svojih episkopa
Alipije episkop, zasatupnik Numidijske oblasti, re~e: Ne treba ni
ovo izostaviti da, ako je slu~ajno neki prezviter osu|en od svoga
Episkopa, pa ponet nekom naduto{}u i gordo{}u, smatra da moè zasebno
prinositi Bogu Svete Darove, ili usudi se podignuti drugi `rtvenik
179
protivu crkvene vere i poretka, neka takav ne pro|e bez kazne.

Valentin, episkop prvog prestola Numidijske oblasti, re~e: Ovo
predloèno od brata na{eg Alipija, besporno je saglasno sa Crkvenom
verom i poretkom. Dakle, kaìte, {ta misli o ovome va{a qubav?(Ap.31; II
Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18; Trul.31,34; Gangr.6;Sard.14; Antioh.5; Katag.11; Prvodr.13,14,15; Vasil. Vel.1)
Prezviter, koji se podigne protiv svoga episkopai raskol zavede, neka je anatema
Svi episkopi reko{e: Ako je neki prezviter bio osu|en zbog svoga
vladawa, on treba da javi (o tome) susednim episkopima, da oni saslu{aju
stvar i da se pomo}u wih izmiri sa svojim episkopom. Ne u~ini li to,
nego – ne bilo toga! – ponese se gordo{}u, odvoji se od op{tewa sa svojim
episkopom, i zajedno sa jo{ nekima, ~ine}i (=prave}i) raskol, prinese
Bogu svetu `rtvu – takav neka se smatra anatema i neka bude li{en svoga
mesta, po{to se (prethodno) rasmotri, da nije mo`da opravdana tu`ba
(wegova) protivu episkopa.(Ap.31; I Vas.5; IV Vas.18; Trul.31,34; Antioh.4,5,6; Gangr.6; Kartag.10,29; Prvodr.13,14,15)
Episkop, koji biva optuèn u vreme kad nema Sabora,ima biti su|en od dvanaest
episkopa
Feliks epsikop re~e: Predlaèm, shodno odredba-ma starih Saborâ
da, ako neki episkop – ne bilo toga! – potpadne nekoj optu`bi, a nije mogu}e
zbog velike nu`de da se sakupe mnogi (episkopi), pa da ne ostaje dugo pod
optu`bom, neka bude saslu{an od dvanaest episkopa, a prezviter od {est
episkopa i wegovog, a |akon od tri.(Ap.74; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.4,6,14,15,20; Sard.13,14;
Carigrad.1; Kartag.14,15,20,96,107)
Da episkop ne moè biti postavqen, nego od mnogih; a ako je preka potreba, tri da
postavqaju episkopa
Avrelije episkop re~e: [ta kaè o ovome va{a svetost? Svi episkopi
reko{e: [to je odre|eno pre nas, du`ni smo ~uvati, i predstojnici bilo
koje oblasti neka se ne usu|uju bezrasudno zanemarivati. Mnogi, dakle,
episkopi, po{to se zajedno okupe, neka hirotoni{u episkopa. Ako pak
bude nu`de, tri episkopa, bilo u kojem mestu da su, neka po poruci
prvoga (=mitropolita), rukopoloè episkopa. A ako koji postupi u ne~emu
protiv (iskazane) svoje saglasnosti ili (svoga) potpisa, sam je sebe li{io
~asti.(Ap.1; I Vas.4; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12; Sard.6; Carigrad.1; Kartag.49,50)
Da iz Tripolisa radi zastupstva na saboru dolazi jedan episkop, i da prezvitera tamo
pet episkopa sude
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da iz Tripolisa, zbog siroma{tva
(=nema{tine) te oblasti, dolazi na sabor kao zastupnik jedan episkop, i da
prezviter tamo bude saslu{an od pet episkopa, a |akon od tri, kao {to je
180
napred re~eno, naravno, pod predsedni{tvom svoga episkopa. (Ap.74; I Vas.5; II Vas.6;
IV Vas.9; Antioh.4,6,14,15,20; Sard.13,14; Kartag.12,15,20,96,107)
O razli~itim ~inovima koji su u slu`bi Crkve, i da svaki koji potpadne kakvom
kaznenom poslu i zanemari crkveni sud, pod-vrgava sebe opasnosti, – i da deca
sve{teni~ka ne polaze javna pozori{ta
Tako|e bï ugodno (odrediti=doneti odluku) da bilo koji od episkopâ ili
prezviterâ ili |akonâ ili klirikâ, ako u nekoj krivi~noj ili
gra|anskoj stvari, koja je u Crkvi pokrenuta, zanemari crkveni sud i
zahte raspraviti se kod svetovnih sudova, makar odluka bila u wegovu
korist donesena, ipak se li{ava svoga mesta. I ovo vaì u pogledu
krivi~nog posla; a ako je stvar bila gra|anska, gubio ono {to je dobio,
ako ho}e svoje mesto da zadrì.
Bï ugodno (ustanoviti) jo{ i ovo da, ako je jedan sudski posao prenesen
bio od bilo kojih crkvenih sudija na druge crkvene sudije, koji imaju
vi{u vlast, to nikakvu {tetu ne}e naneti onima ~ija se presuda ukida,
ako ne moè biti dokazano da su (oni) sudili ili iz neprijateqstva, ili
pristrasno, ili po mitu (=ili su bili potpla}eni).
Ako su pak dogovorom stranaka bile izabrane sudije, makar wihov
broj bio i mawi od odre|enoga, ne mogu se ~initi apeli (drugima).
I da deca sve{teni~ka ne mogu izvoditi svetska pozori{ta, niti ih
gledati, jer je to i svima hri{}anima svagda bilo preporu~ivano da se
od toga uzdràvaju, i da ne idu (=pristupaju) tamo gde biva bogohulstvo.(Ap.74; I
Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9,17; Trul.24,51,62,66;Antioh.5,12,14,15; Laod.54; Sardik.3,5,14; Kartag.12,28,61,97,104,122; Prvodr.9)
Da nikakav episkop ili prezviter ili |akon ne uzima {to pod zakup, i da se ~teci
ène, i da se klirici moraju uzdràvati od kamata, i od koje se dobi klirici
posve}uju, ili devojke, i da se ~teci ne klawaju pred narodom
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da episkopi i prezviteri i |akoni ne
bivaju zakupnici, ili starateqi (u svetovnim poslovima), niti da zara|uju
sebi hranu nekim sramnim ili be{~asnim poslom. Jer su du`ni da imaju
pred o~ima ono napisano: „Nijedan se vojnik ne uplei}e u poslove
obi~nog ìvota‚ (2Tim.2,4). I da ~tece, kad dostignu zrelost, treba
pobu|ivati ili da se ène, ili da daju zavet uzdràwa.
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da klirik, ako dâ novce u zajam, iste
novce da prima (=bez kamate); a ako je dao stvar, da primi koliko je dao.
I da pre dvadeset pet godina ne treba hirotonisati |akona. A i ~teci
neka se ne klawaju pred narodom.(Ap.5,6,20,26,44,51,81,83; I Vas.17; IV Vas.3,7,14; Trul.6,9,10,13,33; VII
Vas.10,14,15;
Ankir.10; Laod.4; Kartag.5,25,126; Prvodr.11; Vasil. Vel.14,69; Grig. Nisk.6)
Da svaka oblast, koja je mnogo udaqena,mora imati svoga episkopa, koji prvenstvuje
181
Odlu~ismo (=bï ugodno) da Mavritanija Sitifenska, kao {to je traìla

od prvoga (episkopa=mitropolita) u Numidijskoj zemqi, od koje je saborom
bila odeqena, ima (od sada) svoga prvoga (episkopa=mitropolita). Saglasjem,
dakle, sviju koji prvenstvuju (=svih mitropol-ta) u Afrikanskim oblastima
i sviju episkopa, zbog wene udaqenosti (i tro{kova puta) dopu{ta joj se da
ima (svog mitropolita).(I Vas.6; Kartag.86,96,127)
Kad se koji klirik postavqa, treba mu napomiwati da ~uva ustanove. I da se ne sme
davati Evharistija trlima mrtvih, ni kr{tewe. I da svake godine dolaze iz sviju
eparhija mitropoliti na sabor
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da, kad se hirotoni{e episkop ili
klirik da im najpre oni koji postavqaju glasno napomenu (=pro~itaju)
saborske odredbe, da ne bi posle (~ine}i) protiv odlukâ sabora pokajali
se.
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da se ne daje Evharistija telima umrlih.
Jer je napisano: „Uzmite, jedite‚ (Mt.26,26), a tela mrtvih niti mogu
uzimati, niti jesti. I (tako|e) da neznawe sve{tenikâ ne vr{i kr{tewe
onih koji su ve} umrli.
Zato treba na ovome Svetome Saboru potvrditi da, shodno Nikejskim
odredbama (=kanonima), treba svake godine, radi crkvenih razloga, koji
~esto bivaju zastareli na propast naroda, sazivati sabor, na koji svi oni
(episkopi) koji drè (=zauzimaju) prve katedre u oblastima, trebaju slati sa
svojih sabora dva ili koliko izaberu episkopa zastupnika, kako bi na
sabranome zboru (=pomesnom saboru) mogla se pokazati puno}a vlasti.(Ap.37; I
Vas.5,9,13; IV Vas.9,19; Trul.8,83; VII Vas.2,6; Antioh.20; Kartag.76,77,95)
Da, kad je jedan episkop optuèn,stvar se mora izneti episkopu koji prvenstvuje u
oblasti
Avrelije episkop re~e: Ako je neki episkop optuèn, tuìlac ima
izneti stvar pred episkope (=mitropolite) koji prvenstvuju u toj oblasti;
optuèni pak neka ne bude li{en op{tewa. Ako li (optuèni), budu}i
pismeno pozvan na sud da odgovara pred izabranima da sude, pa se uop{te
ne javi u odre|eni dan, to jest u roku od mesec dana kada se pokaè da je
primio pismeni poziv. Ako li pak dokaè (=podnese) istinite i nu`ne
razloge, koji su ga spre~ili da dadne odgovor o ovome, {to je protiv wega
izneto, neka u toku drugog meseca ima priliku (za odbranu); a posle drugog
meseca neka nema op{tewa, dok se ne dokaè da je ~ist (=nevin). Ako li
pak ne htedne do}i ni na sveop{ti godi{wi sabor, da se bar tu zavr{i
wegova stvar, smatra}e se kao da je sam protivu sebe izrekao presudu. I za
sve ono vreme dok je van op{tewa, neka nema op{tewa ni u svojoj crkvi,
niti u kojoj parohijskoj crkvi. Tuìlac pak wegov, ako se nije nigde
uklawao u one dane dok se stvar rasmatrala neka se nipo{to ne li{ava
op{tewa; Ako se pak nekuda uklonio i sakrio, pa se (optuèni) episkop u
182
op{tewe vaspostavi, neka se tuìlac iskqu~i iz op{tewa, ali tako da

mu se ne oduzme prilika (op)tu`be u toj stvari, ako moè da dokaè da u
datom roku ne {to nije hteo, nego nije mogao do}i (pred sud). Po sebi se
pak razume (=jasno je) da, dok traje istraga o tome pred sudom episkopâ, ako
se dozna da je pod optu`bom (sam tuìoc), ne}e se primiti tu`ba (wegova)
osim ako zahtedne da se o wegovoj (osobenoj), a ne o crkvenoj stvari vodi
istraga.(Ap.34,37,74; II Vas.6; IV Vas.9,17,19,21; Trul.8; Antioh.14,15,20; Laod.40;
Sardik.4;Kartag.8,10,11,12,15,18,59,104,107,128,129,130,132; Prvodr.13; Teof. Aleks.9)
O prezviterima i kliricima koji bivaju optuèni
Ako prezviteri ili |akoni budu optuèni, onda po{to se sabere
zakonski broj izabranih iz obli`wih mesta episkopâ, koje optuèni
zatraè, to jest u ime (tu`be na) prezvitera {est i za |akona tri, zajedno
sa wima }e doti~ni episkop tih optuènih ispitati uzroke (krivice)
protivu wih, uz o~uvawe ustanovqenoga reda u pogledu dana i odga|awa,
u pogledu ispitivawa, i osoba tuìocâ i tuènih; da uzroke (=tu`be)
protivu ostalih klirika neka rasmatra i zavr{ava sam mesni
episkop.(Ap.14; IV Vas.9; Antioh.4; Kartag.12,15)
Da deca klirikâ ne stupaju u brak sa jereticima
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da deca klirikâ ne smeju stupati u brak
sa mnogobo{cima ili jereticima.(IV Vas.4; Trul.72; Laod.10,31)
Da episkopi i klirici ne mogu ni{ta ustupati u svojinu nepravoslavnim
hri{}anima, ma bili to i ro|aci wihovi
Episkopi ili klirici, kao {to je re~eno, ne mogu takvima darivati
od svojih stvari u svojinu.(Ap.38,40; IV Vas.22; Trul.35; Antioh.24; Kartag.81)
Da episkopi ne odlaze preko mora
Tako|e, episkopi neka ne odlaze preko mora, nego samo odlukom svoga
u svakoj oblasti prvoprestolnog episkopa, to jest, dok ne dobiju najpre od
prvoga episkopa (=mitropolita) (napisani) list, koji se zove otpusni ili
odobrewe.(Ap.33; IV Vas.13; Antioh.11; Kartag.28,89,105)
Da se osim kanonskiih kwiga drugo ni{ta ne ~ita u crkvi
Tako|e bï ugodno (odrediti) da se, osim kanonskih Svetopisamskih
kwiga, ni{ta u crkvi ne ~ita, pod imenom Boànstvenih Spisa. A
kanonske kwige (Sv. Pisma) su ove: Postanak, Izlazak, Levitska, Brojevi,
Ponovqeni zakoni, Isus Navin, Sudije, Rut, ~etiri kwige Carstava, dve
kwige Paralipomenâ (=Dnevnika), Jov, Psaltir, pet kwiga Solomonovih,
dvanaest kwiga Prorokâ (Malih), Isaija, Jeremija, Jezekiq, Danilo,
To-vija, Judita, Jestira, dve kwige Jezdrine. Novoga Zaveta: ~etiri
183
Jevan|eqa, jedna kwiga Dela Apostolskih, ~etrnaest poslanica

Pavlovih, dve Apostola Petra, tri Apostola Jovana, jedna Apostola
Jakova, jedna Apostola Jude, jedna kwiga Jovanova Apokalipsisa. Neka
se o ovome obavesti brat i sluìteq na{ Bonifacije (Ep. Rimski) i
ostali na tim stranama episkopi, radi potvrde izloènog kanona, jer
smo od Otaca primili da ove kwige u Crkvi treba ~itati. (Ap.60,85; Laod.60; Atanasija
Vel. o Praznicima;Grigor. Bog. o Kw. Sv. Pisma; Amfilohija o Kw. Sv. Pisma)
U pogledu episkopâ i slede}ih im ~inova, koji svr{avajuSvete Tajne, ustanovquje se da
se imaju uzdràvati od èna
Avrelije episkop re~e: Pridodajem uz ovo, naj~esnija bra}o, po{to je
re~ o uzdràvawu od svojih èna nekih klirika, osim ~tecâ, ono {to je
na raznim saborima utvr|eno: da ipo|akoni, koji se doti~u Svetih Tajni,
i |akoni i prezviteri, ali i episkopi, da se uzdràvaju u odre|ena
vremena od svojih supruga, i budu (tada) kao da ih nemaju; {to ako ne
u~ine, neka se uklone sa crkvene slu`be. Ostali pak klirici neka se
prinu|uju na to osim kad su u starim godinama. Sav sabor re~e:
Potvr|ujemo {to je va{a svetost pravilno uredila, jer je sveto i
bogougodno.(Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14; Trul.5,6,12,13,30; VII Vas.18;Ankir.19; Neokes.1,8; Gangr.4; Kartag.3,4,25,35,70; Vasil.
Vel.12,27,88; Tim. Aleks.5,13)
Da niko ne sme rasipati crkvena dobra
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da niko ne prodaje crkvenu stvar
(=imetak). Ali ako taj imetak ne daje prihoda, a velika se pokaè nu`da,
neka se ovo iznese pred prvoga episkopa doti~ne oblasti, i zajedno sa
ustanovqenim brojem episkopa da re{e {ta treba u~initi. Ako li se pak
pokaè tolika nu`da crkve, da je nemogu}e dogovoriti se pre prodaje,
neka bar episkop pozove za svedo~anstvo obli`we episkope i neka se
(posle) pobrine prikazati Saboru sve neprilike koje su se u wegovoj
crkvi dogodile; ako li to ne u~ini, prodavalac }e biti odgovoran pred
Bogom i pred Saborom, i izgubi}e svoju ~ast. (Ap.38,39,40,41,73; IV Vas.24,26; Trul.35,49; VII
Vas.11,12,13;Ankir.15; Antioh.24,25; Kartag.33; Kirila Aleks.2; Teof. Aleks.10)
Prezviteri i |akoni koji se zateku u te{kome grehune mogu se udostojiti ni da se na
wih ruke polaù kao na laike
Tako|e bï ugodno (potvrditi) da kad se prezviteri ili |akoni na|u u
kakvom te{kom grehu, koji ih nu`no li{ava Liturgije, ne treba na wih
polagati ruke kao pokajnicima (=kaju}im se), niti kao na verne laike, niti
im dopu{tati da kao iznova kr{teni mogu biti proizvedeni na neki
stepen klira.(Ap.25,47,68; Trul.21; Kartag.48; Vasil. Vel.3,32,51)
184
Prezviteri i |akoni i klirici koji svoj kakav posao prenose na sud na drugu stranu
mora, nikako neka se ne primaju u op{tewe
Tako|e bï ugodno (odrediti) da prezviteri i |akoni i ostali niì
klirici, kad po svojim razlozima (=tu`bama), ako se àle na sud svojih
episkopa, neka budu saslu{ani od susednih episkopa, te uz saglasnost
nadle`nog im episkopa, ovi pozvani od wih episkopi neka re{e sporove
me|u wima. Ako li pak smatraju da se i odnosno ovih (episkopa) obra}aju
(=~ine apelaciju) (na vi{i sud), neka (tada) ne apeluju na sudove preko mora (u
Rim – Evropu), nego ka prvim episkopima (=mitropolitima) svojih oblastî,
kao {to je to vi{e puta odre|eno i za episkope. A koji se pak apeluju
(=prizivaju) na prekomor-ske sudove, neka od nikoga u Africi ne budu
primqeni u op{tewe.(II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.4; Kartag.10,11,12,14,15,20,23,105,125)
Koji je van op{tewa i usudi se stupiti u op{tewe pre nego{to je bio opravdan, takav
sâm protiv sebe osudu izri~e
Tako|e bï ugodno svemu Saboru (da ustanovi) da, koji je zbog svoje
nebrige (u slu`bi) bio li{en op{tewa, bilo episkop ili bilo koji (drugi)
klirik, pa se, dok je jo{ van op{tewa i pre nego {to je bio saslu{an (i
opravdan) usudi stupiti u op{tewe, takav neka se smatra da je sâm protivu
sebe izrekao presudu.(Ap.28; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.29; Antioh.4,12,15; Sard.3,4,5,14; Kartag.19,65; Vasil. Vel.88)
O tuìocu i optuènome
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da optuèni, ili tuìlac, u onome
mestu odakle je optuèni, ako se boji kakvog nasiqa od nametqive
svetine, neka izabere sebi obli`we mesto u kome mu ne}e biti te{ko
dovesti svedoke (pred sud), gde }e se stvar re{iti.(Ap.15; I Vas.15,16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18;
VII Vas.10,15; Ankir.18; Antioh.3; Sard.17)
Ako su koji klirici od svojih episkopa odre|eni na vi{a mesta pa ne}e da se prime,
neka ne ostaju ni na onima, koja nisu hteli ostaviti.
Tako|e bï ugodno (odrediti) da bilo koji klirici ili |akoni, ako ne}e
da se pokoravaju svojim episkopima, koji ho}e radi nekih nu`nih
potreba svojih Crkava da ih proizvedu na vi{e ~asti u svojim Crkvama,
takvi neka ne sluè ni u onom stepenu koji nisu hteli da napuste.(Ap.39,55; IV
Vas.8; Trul.34; Laod.57; Vasil. Vel.89)
185
Ako koji iz siroma{nih klirika, po{to je proizvedenna kakav ~in, ste~e {togod, to
potpada vlasti episkopa
Tako|e bï ugodno (odlu~iti) da episkopi, prezvite-ri, |akoni ili bilo
koji klirici, koji ni{ta nemaju, pa, po{to su proizvedeni, za vreme
svoga episkopstva ili kliri{tva (=pripadni{tva kliru), kupe na svoje ime
wive, ili bilo kakvo imawe, takvi neka se smatraju kao da su prisvojili
dobra Gospodwa, osim ako posle opomene (=potse}awa na to) ustupe ih
Crkvi. Ali, pre|e li u wihovu svojinu usled ne~ijeg poklona ili po
nasledstvu od rodbine, neka time raspolaù kako im je voqa. Ako li
posle obe}awa Crkvi povuku se natrag (=predomisle), neka se smatraju
nedostojnima crkvene ~asti, kao neprovereni (=nesposobni).(Ap.4,38,40,41; IV Vas.22;
Trul.23,35; Antioh.24,25; Kartag.22,26,81; Prvodr.7)
Da prezviteri nemaju prodavati dobra one Crkve, za koju su postavqeni, i da nikakav
episkop nema po svojoj voqi raspolagati dobrom koje je uvedeno u crkvenu maticu
Tako|e bï ugodno (odrediti) da prezviteri bez saglasnosti svojih
episkopa ne mogu prodavati dobro Crkve u koju su postavqeni, na isti
na~in kao {to nije dopu{teno ni episkopima da prodaju imawa Crkve
bez znawa Sabora, ili wegovih prezvitera. Dakle, bez nu`de nije
dozvoqeno ni episkopu da zloupotrebqava stvarju koja je u crkvenu
maticu uvedena.(Ap.38,39,41; IV Vas.25,26; Trul.35; VII Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.7,8;Antioh.24,25; Kartag.26; Prvodr.7; Teof.
Aleks.10; Kirila Aleks.2)
Da ne treba ni{ta popravqati od onoga {to je ustanovqenona Hiponskom saboru
Epigonije episkop re~e: U ovome kratkome spisku, sastavqenom iz
(ustanovqenoga) na Hiponskom saboru, smatramo da ne treba ni{ta
ispravqati ni dodavati, osim da se dan Svete Pashe objavquje za vreme
Sabora.(Ap.7,64,70,71; II Vas.7; Trul.11; Laod.7,37,38; Kartag.51,73,106)
O tome da episkopi i klirici ne trebada na brzinu otpu{taju ispod svoje vlasti svoju
decu
Episkopi i klirici da decu svoju ne otpu{taju emancipacijom da
samovlasni budu sve dok nemaju potpuno uverewe u wihovo vladawe i
uzrast; jer }e posle wihovi gresi pasti na wih same. (Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14;
Trul.5,6,12,13,30; VII Vas.18; Ankir.19;Neokes.1,8; Gangr.4,15; Kartag.3,4,25,70; Vasil. Vel.12,27,88; Timot. Aleks.5,13)
O tome da ne treba postavqati ni episkope ni druge klirike dok sve svoje ne obrate u
hri{}anstvo
186
Da episkope, prezvitere i |akone ne treba rukopolagati pre no {to

sve svoje uku}ane ne obrate u pravoslavne hri{}ane.(Ap.58,80; Trul.19; Sard.11;
Kartag.121,123)
O tome da ne treba ni{ta u svetili{tu prinositiosim hleba i vina, sa vodom pome{ana
U svetili{tu (=u crkvi) neka se ni{ta vi{e ne prinosi osim Tela i
Krvi Gospodwe, kao {to je i Sam Gospod predao, to jest hleba i vina s
vodom pome{anog. Prvinu pak, bilo med ili mleko, neka po obi~aju
prinose u jedan odre|eni dan, kao tajanstveno znamewe mladenaca; i
premda se i ovo u oltar prinosi, ali da ima posebno blagosiqawe, da se
razlikuje od tajne Tela i Krvi Gospodwe. Ni{ta pak drugo od prvina
neka se ne prinosi, nego (samo) gro`|e i p{enica.(Ap.3,4; Trul.28,32,57,99)
Da klirici, ili oni koji se uzdràvaju,ne mogu odlaziti k devojkama ili udovicama
Klirici ili podvi`nici uzdràwa (=monasi) neka ne odlaze
udovicama ili devojkama, osim po dopu{tewu i saglasno{}u svog
episkopa ili prezviterâ; a i to neka ne ~ine sami nego zajedno sa drugim
kliricima, ili onima s kojima samo episkop ili prezviteri imaju
ulazak k takvim ènskima, ili gde su prisutni klirici ili neki
ugledni hri{}ani.(IV Vas.3,16; Trul.4,46,47; VII Vas.18,20,22)
O tome da se prvi episkop ne naziva egzarh sve{tenikâ
Episkop prvoga prestola neka se ne naziva egzarh sve{tenikâ ili
vrhovni sve{tenik, ili bilo {ta sli~no tome, nego samo episkop prvoga
prestola.(Ap.34; IV Vas.9; Sardik.6)
O tome da klirici ne obilaze kr~me, osim slu~aja da su na putu
Klirici neka ne ulaze u kr~mu radi jela i pi}a, osim kad su na putu
prinu|eni potrebom (da tu svrate).(Ap.54; Trul.9; Laod.24)
O tome da se `rtve Bogu prinose od qudi koji su na ta{te
Sveta Slu`ba oltara da se ne svr{ava osim od qudi koji su na ta{te
(=nisu ni{ta jeli), izuzev{i samo jedan dan u godini, u koji se Ve~era
Gospodwa svr{ava (=Veliki êtvrtak uve~e). Ako pak biva pomen
(par¤qesij=parastos sa Liturgijom) nekih umrlih u predve~erwe doba episkopa
ili drugih, a oni koji to imaju obaviti ve} su obedovali, neka se (tada)
187
pomen obavi samo molitvama (bez Liturgije). (Ap.69; Trul.29; Laod.50; Antioh.1; Kartag.47;
Timot. Aleks.16)
O tome da se nikakve gozbe u crkvi ne drè
Episkopi ili klirici u crkvi da ne drè gozbe, osim ako su na putu
pa po nu`di moraju tu (u crkvi) da preno}e. Isto i narodu neka se, koliko
je mogu}e, spre~avaju takve gozbe.(Ap.73; Trul.74,76,97; Gangr.11; Laod.27,28)
O onima koji se kaju
Onima koji se kaju, shodno razlici grehova, neka se sudom episkopâ
odre|uje vreme kajawa; a prezviter bez znawa episkopa neka ne izmiruje
onoga koji se kaje, osim ako je preka potreba, u odsustvu episkopa; a na
onoga kaju}eg se ~iji je prestup bio javan (=publi~an) i svuda razgla{en, te
je uzmutio svu Crkvu, na wega neka se ruka (primirewa) stavqa pred
apsidom (=vratima) crkve (da svi vide).(Ap.52; I Vas.11,13; Trul.102; Ankir.6,22; Neokes.2; Kartag.6,7; Vasil.
Vel.73; Grig. Nisk.2,5)
O devojkama
Za posve}ene devojke kad se odvajaju od roditeqa, koji su ih ~uvali,
neka se episkopovim, ili u wegovom odsustvu prezviterovim starawem
poveravaju naj~estitijim ènama, ili ako ìve zajedno da se me|usobno
paze, da wihovim posvudnim {etawem ne nanesu {tetu ugledu Crkve.(IV
Vas.16; Trul.4; Kartag.6,126; Vasil Vel.18)
O bolesnima koji ne mogu za sebe odgovarati
Bolesni, koji ne mogu za sebe odgovarati, neka se tada kr{tavaju kada
po sopstvenoj èqi drugi za wih dadu svedo~anstvo na svoju odgovornost.
(Ap.46,47,49,50,52,61,75,80; I Vas.2,9,11,12; Trul.24,51,95,102; VII Vas.8; Laod.2,3,12,17,47,75; Neokes.12; Kartag.63; Prvodr.17; Vasil.
Vel.1,5,89; Kirila Aleks.4,5; Grig. Nisk.1,4)
O stradawima Mu~enika
Dopu{teno je (=treba) i nadaqe ~itati stradawa Mu~enika, kada se
slave (=praznuju) godi{wi dani wihovi. (Ap.60; Trul.63; Kartag.103; Ananas. Vel. o Praznicima)
O Donatistima i o deci kr{tenoj od Donatista
188
Bï ugodno (odrediti) da upitamo bra}u i sve{tenike na{e Siricija i

Simplicijana, samo za decu (mladun~ad) koja su kr{tena od Donatistâ, da
li to {to ona po svojoj voqi nisu u~inila, nego po zabludi (wihovih)
roditeqa, moè ih spre~iti da napreduju u sluèwu svetoga @rtvenika,
kada se spasonosnom voqom (=namerom, raspoloèwem) obrate Crkvi Boìjoj.
Kad je ovo izneto, Onorat i Urban, episkopi iz ob-lasti Mavritanije
Sitifenske, reko{e: Odavno ve}, kada smo poslani k va{oj svetosti, mi
odlaèmo da iznesemo na{a pisma na ovo razmatrawe, jer smo ~ekali da
stignu na{a bra}a, zastupnici Numidije; ali po{to je ne malo dana
pro{lo, a o~ekivani nikako ne stigo{e, ne treba da prenebregavamo ono
{to nam je od na{ih saepiskopa naloèno. I zato, bra}o, rado primite
na{u izjavu: Jer verom ~uli smo nikejsko izloèwe (kao istinito);
odnosno sve{tenih slu`bi koje bivaju posle obeda, da se imaju
prinositi kako je dostojno, samo od qudi na ta{te (=koji nisu jeli). – I tada
je (ovo) potvr|eno.(Trul.29; Ankir.3; Kartag.1,41,57,66-69,91-94,99,117-119,124; Vasil. Vel.1)
O ponovqenim kr{tewima, o ponovqenim rukopoloèwimai o preme{tawima
episkopa
Ono pak iznosimo {to nam je naloèno/nare|eno, a {to je i na saboru
u Kapui odre|eno, da ne moè biti ponavqawa kr{tewa, ili
rukopoloèwa, ili preme{taja episkopâ (s jednog mesta na drugo). Me|utim,
Kreskonije, sela Rekensis, prezrev{i svoj narod, zauzeo je crkvu
Tubunsku, pa i do danas, premda je vi{e puta prema odredbi opomiwan,
nije hteo ostaviti tu crkvu koju je zauzeo. O ovome {to smo vam sada
saop{tili ~uli smo kao utvr|eno pa, slede}i danaoj nam naredbi,
molimo da se udostojite dati nam dopu{tewe da moèmo, po{to je takva
nu`da, po naredbama slavnih careva, postupiti protivu wega pred
na~elnikom oblasti da, kad se nije hteo pokoriti krotkoj opomeni va{e
svetosti i popraviti to {to je nedopustivo, bude gra|anskom vla{}u
odmah spre~en. Avrelije episkop re~e: Po{to je u~iweno bilo sve {to
red ustanovquje, a on (=Kreskonije), ne obziru}i se na prikladne molbe va{e
qubavi da se ukloni, ostao je uporan, treba ga smatrati da je van
nadle`nosti (suda) Sabora, po{to je sâm svojim prezrivim dràwem i
uporstvom potpao pod dràvnu vlast. Episkopi Onorat i Urban reko{e:
Da li je ovo svima ugodno? Svi episkopi odgovori{e: Pravedno je i
ugodno.(Ap.14,47,68; Antioh.5; Prvodr.9)
Koliko je episkopa potrebno za hirotoniju episkopa
Episkopi Onorat i Urban reko{e: Naloèno nam je i ovo: Po{to dva
susedna brata, episkopi iz Numidije, dopusti{e sebi da postave jednoga
arhijereja, odlu~ite da ne bivaju hirotonije (=postavqewa), nego od
189
dvanaest (drugih). Avrelije episkop re~e: Neka se ~uva stara odredba da

mawe od tri odre|ena epsikopa nije dovoqno za hirotoniju episkopa. Jer
u Tripolisu, na primer, i u Arzui, varvarski narodi su vrlo blizu a, kao
{to znate, u Tripolisu ima samo pet episkopa, i mogu}e je da su dva od
wih ~esto puta nekom nu`dom spre~eni. Jer je te{ko da makoliki da je
wihov broj, mogu svi sakupiti se, a to ne treba da spre~ava dobro Crkve.
A u ovoj Crkvi, u koju se va{a svetost izvolela okupiti, ~esto i skoro
svake nedeqe imamo hirotonisawe (=postavqawe). Zar ja mogu stalno
sabirati dvanaest ili deset ili mnogo mawi broj episkopa? Ali dvojicu
suseda svojih lako je mojoj smernosti sastaviti. Zato vidi va{a qubav sa
mnom (zajedno) da se ovo (tj. dvanaest episkopa da postavqaju episkopa) ne moè
obdràti.(I Vas.4; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12; Sardik.6; Kartag.13,15)
Koliko episkopa treba pridruìti broju onih koji hirotoni{u episkopa ako do|e do
sporewa o episkopukoji se ima postaviti
Treba odrediti i ovo da, kad nekad pristupimo izboru episkopa i
dogodi se neko sporewe – po{to su se ovakve stvari kod nas ve} doga|ale –
bi}e odve} smelo da se samo tri saberu radi re{avawa stawa (=pitawa)
rukopolaganoga, nego neka se spomenutome broju pridruì jo{ jedan ili
dva, i pred samim narodom kojemu }e se (doti~ni) rukopoloìti neka se
najpre ispitaju lica koja se protive, zatim neka se razaberu wihovi
navodi, i kad se doti~ni pokaè ~ist pred licem naroda, neka se tada
hirotoni{e. Ako va{a svetost ovo prihvata, neka se jednodu{nim
odgovorom va{eg dostojanstva potvrdi. Svi episkopi reko{e: Veoma je
ugodno.(I Vas.4,6; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12,13; Sardik.6; Kartag.13,49,55)
Da se ima javqati o danu Pashe iz Kartaginske Crkve
Episkopi Onorat u Urban reko{e: Po{to treba spomenuti sve {to je
u na{em podsetniku, pridodajemo jo{ i poru~eno nam za dan Pashe, da po
obi~aju iz Kartaginske Crkve uvek nam biva o tome javqano, i ne u roku
kratkog vremena (pre Pashe). Avrelije episkop re~e: Ako je po voqi va{oj
svetosti, po{to pamtimo da smo odavno ve} usvojili da se svake godine
sabiramo radi savetovawa, da kad budemo zajedno sabrani, neka se tada
progla{uje dan Svete Pashe preko zastupnika koji se na}u na Saboru.
Episkopi Onorat i Urban reko{e: Sada molimo sa ovoga zbora da se
udostojite da o tome pismima izvestite na{e oblasti. Avrelije episkop
re~e: Neophodno je da se tako u~ini.(Ap.7,64,70,71; II Vas.7; Trul.11; Laod.7,37,38; Kartag.34,73,106)
O tome da treba pose}ivati crkvene oblasti
190
Episkopi Onorat i Urban reko{e: I ovo nam je usmeno poru~eno da

zamolimo da se udostojite, da odre|eno na Hiponskom saboru da treba
svake godine u vreme sabora pose}ivati svaku oblast, i po{to ste to
odloìloi i ove i pro{le godine odnosno Mavritanije – da istu sada
posetite. Avrelije episkop re~e: tada o Mavritanskoj oblasti nismo
ni{ta odredili zato {to se ona nalazi na kraju Afrike, i {to je blizu
varvarâ. Bog nek nam pomogne u izobiqu da uzmognemo to, i ne obe}av{i
u~initi i u va{u oblast do}i. Jer trebate shvatiti, bra}o, da ako se ovo
strogo uvaì mogli bi isto traìti i bra}a Tripolitanci i
Arzuitanci.(Ap.58; Trul.19; Sardik.11; Laod.19; Kartag.71,121,123)
Da se ne moè bez privole doti~noga episkopaprimati u izvesne oblasti drugi episkop
Epigonije episkop re~e: Na mnogim je saborima sve{tenim zborom
odre|eno da mno{tva naroda koja se nalaze u parikijama (=episkopijama)
svojim episkopima, pa koji narod svoga posebnog episkopa nikad nije
imao, ne moè dobiti svoje posebne upraviteqe, to jest episkope, nego
samo saglasno{}u onoga episkopa pod kojim je od po~etka (taj narod) bio.
Po{to, me|utim, neki episkopi, prisvojiv{i nasilno vlast (nad nekim
mestima), kad ih ovi za to osude uklawaju se od op{tewa sa bra}om,
isti~u}i svoja prava kao nekakvom odavno utvr|enom vla{}u. A mnogi i
od prezviterâ, naduveni (=oholi), i kao ludipodiù vratove (svoje) protivu
svojih episkopa, pobuwuju}i narod, da ih neumesnom naklono{}u
postavqaju sebi za upraviteqe. To pak smo osobito tvojoj razboritosti,
najverniji brate Avrelije, mi obavezni {to si uvek ne prihvataju}i
spre~avao takve nasrtaje. Zbog zlih zamislî takvih qudi i zbog zlih
namera i dogovarawa wihovih, ovo velim (=predlaèm): narod koji je u
takozvanoj parohiji, i pot~iwen starome episkopu, i nikada nije imao
(svog) posebnog episkopa, ne moè dobiti posebnog rukovodioca. Zato, ako
je ugodan svemu svetome saboru ovaj moj predlog, neka se potvrdi.
Avrelije episkop re~e: Predloènome od brata i saepiskopa na{eg ne
protivim se, nego ispovedam da sam ovo i ~inio i ~ini}u, to jest me|u
jednakomisle}ima ne samo s Kartaginskom Crkvom, nego i u ~itavom
sve{teni~kom sanasle|u (sugklhreæsei=zadruzi). A ima mnogo takvih koji se
sa svojim (mesnim) narodom dogovaraju (=sagla{avaju), koji, kao {to je
re~eno, obmawuju ga (ih) kazuju}i mu (im) na uvo najlep{e stvari i
privla~e}i laskawima na svoju stranu qude poro~noga ìvota, i ve}ma
nadmeni (=pogor|eni) odequju sebe od ovog (na{eg) sanasle|a
(sugklhrýswj=zadruge), i takvi oslawaju}i se na svoj mesni narod, ~esto
pozivani na sabor da do|u odru~u jer se boje da se ne otkriju wihovi
prestupi. Kaèm, dakle, ako je ugodno treba na svaki na~in boriti se da
wima ne ostanu ne samo one oblasti (koje su prisvojili), nego ni wihove
crkve koje su im (pre) na zlo dopale (=pripale), i da sa vla{}u javno izbace
(=izagnaju), a sami prvi presto da ih udaqi. Jer treba koji su privrèni
191
svoj ostaloj bra}i i svemu saboru, treba da po pravu (=s pravom) drè ne
samo svoj presto, nego da steknu (=dobiju) i takve (spomenute) oblasti, a
naprotiv, oni koji smatraju da im je dovoqno da se drè svojih me{tana
(=mesnog naroda) i preziru bratsku qubav, treba ne samo da te oblasti izgube
nego jo{, kao {to rekoh, da ih gra|anska vlast, kao buntovnike, li{i i
wihovih (pre|a{wih) mesta. Episkop Onorat i Urban reko{e: Velika
razboritost va{e svetosti duboko je pogodila misli sviju nas, i
smatramo da jednodu{nim odgovorom sviju treba potvrditi va{ predlog.
Svi episkopi reko{e: Ugodno je, ugodno.Ap.31,34; I Vas.8; II Vas.6; III Vas.3,8; IV Vas.17,18;
Trul.25,31,34,38; Ankir.13;Neokes.14; Gangr.6; Antioh.5,8,10; Laod.57; Sardik.6,14; Kartag.10,11,56; Prvodr.13,14,15
O tome da tu|e klirike ne moguni pod kojim uslovima drugi episkopi primati
Epigonije episkop re~e: Na mnogim je saborima ovo odre|eno, i sada,
najblaènija bra}o, va{om mudro{}u potvr|eno: da nijedan episkop ne
prisvaja sebi tu|eg klirika bez odluke wegovog prethodnog episkopa.
Navodim, pak, Julijana, koji se nezahvalno poneo prema tolikim
Boìjim dobro~instvima, koja su mu kroz moju smernost darovana, i tako
je lakoumno i drsko (prema meni) postupio da je jednoga, koga sam ja u
detiwem uzrastu krstio i koga mi je isti Julijan, zbog velikog
siroma{tva predao, te sam ga mnogo godina hranio i odgajao, i koji je,
kao {to rekoh, u mojoj Crkvi rukom moje smernosti kr{ten i za ~teca
javno u Mapalit(an)skoj parohiji bio postavqen i tamo tokom dve godine
sluì kao ~tec toga, ne znam s kakvim prezrewem moje smernosti, oteo je
ovaj isti Julijan, govore}i da je on gra|anin Bazaritanskog mesta koje
wemu pripada, bez moje saglasnosti i raspolaè wime. I {tavi{e, i za
|akona ga je rukopoloìo. Ako je ovo mogu}e, neka mi se od vas obznani
takvo pravo, najblaènija bra}o; ako li nije, neka se takva drskost
zabrani da spomenuti Julijan ne me{a se u tu|e poslove. Numidije
episkop re~e: Ako se vidi da je Julijan to u~inio bez pitawa i bez
traèwa od tvoga dostojanstva, svi priznajemo da je to nepravedno i
nedostojno u~iweno. I zato, ako isti Julijan ne ispravi svoju pogre{ku,
i sa zadovoqewem va{em narodu ne povrati istoga klirika, koga se
usudio hirotonisati, postupiv{i protiv saborskih odluka, te te
odlu~en od nas neka podnese osudu za svoju upornost. Epigonije episkop
re~e: Otac (nam) po godinama i po vremenu postavqewa najstariji i mu` (u
svemu) dostohvalni, brat i sasluìteq na{ Viktor, èli da ovaj zahtev
bude op{ti i da se rasprostrani na sve. (Ap.15,35; I Vas.15,16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18; Antioh.3;
Sard.15,16; Kartag.50,90)
O tome da je episkopu Kartaginskomslobodno da postavi klirika gde ho}e
192
Avrelije episkop re~e: Primite, bra}o, moju re~. Mnogo puta se

doga|alo da je traìlo od mene sve{tenstvo (druge eparhije) u potrebama
|akone ili prezvitere ili episkope, i ja, pamte}i {to je odre|eno
(Saborima), odazivam se tako {to se susre}em sa episkopom tog traènog
klirika i to wemu pokaèm (=iznesem) da wegovoga klirika traè iz neke
doti~ne Crkve. I do sada, evo, nije bilo protivqewa; ali da se ovo ne bi
posle ovoga dogodilo, to jest da mi se ne usprotive u toj stvari oni od
kojih traìm, jer me znate da vodim brigu o mnogim crkvama i
hirotonijama, da kad se susretnem s bilo kojim od saepiskopa, sa dva i
tri svedoka iz sve{tenog sanasle|a (=zadruge), ako se doti~ni na|e da je bez
prigovora, pravedno je da va{a qubav presudi {ta treba ~initi. Jer ja,
kao {to znate, bra}o, po Boìjem snisho|ewu, o mnogim crkvama vodim
brigu. Numidije episkop re~e: Oduvek je pripadala ovome prestolu ta
vlast: da hirotoni{e episkopa odakle ho}e, i o bilo ~ijem imenu
(............) da je podstaknut, po èqi svake Crkve. Epigonije episkop re~e:
Tvoja dobra voqa umerava vlast (tvoju), jer ti, brate, mawe sebi dopu{ta{
nego {to moè{, i time sebe dokazuje{ svima dobar i ~ovekoqubiv; i ovo
(sada) ima{ u rasu|ivawu tvome da pokaè{ obzirnost prema licu svakog
pojedinog episkopa. A, (tako|e), ako na|e{ za dobro, pri prvom i prostom
susretu (s wima) ti mora{ ostvarivati vlast ovoga prestola, po{to si sam
obavezan da sve crkve podràva{. Otuda, mi ti vlasti ne dajemo, nego ti
istu potvr|ujemo tvojoj dobroj voqi, tako da moè{ svagda zadràti
(=uzeti) koga ho}e{, i da moè{ postavqati stare{ine (=predstojnike)
crkvama i ostalima traène. Postumetijan episkop re~e: Zatim, ako
neko ima samo jednog prezvitera, zar i toga jednoga treba mu uzeti?
Avrelije episkop re~e: Po Boìjem snisho|ewu moè jedan episkop
mnoge prezvitere hirotonisati, a prezviter pogodan za episkopstvo teè
se nalazi; zato, ako se koji na|e da ima jednog samo prezvitera, i da je taj
sposoban za episkopstvo, i toga jedinoga duàn je dati za postavqewe
(=hirotoniju za episkopa). Postumetijan episkop re~e: Dakle, ako drugi
episkop ima mnogo klirika, tada je du`no mno{tvo pomo}i meni.
Avrelije episkop re~e: Naravno, da kao {to si ti drugoj Crkvi pomogao,
tako }e i onaj koji ima vi{e klirika, ustupiti jednoga od wih tebi radi
postavqewa (=hirotonije). (Ap.15,16; IV Vas.5,10,20,23; Trul.17,18; Antioh.3; Sardik.15,16; Kartag.54,90)
O tome da postavqeni u izvesnim eparhijama episkopine mogu nikakve druge oblasti
traìti
Episkopi Onorat i Urban reko{e: ûli smo odredbu da se parohije ne
mogu udostojiti da dobiju (posebne) episkope, osim po saglasnosti pod
kojom se (one) nalaze. Ali, u na{oj zemqi (oblasti), po dopu{tewu
episkopa koji od po~etka ima upravu, neki episkopi postavqeni
(=hirotonisani) u te parohije svojataju sebi jo{ i druge. Ovo sudom va{e
qubavi treba spre~iti i za budu}e zapre~iti (=ukinuti). Epigonije
193
episkop re~e: Za svakog episkopa o~uvano je potrebno pravo, da se iz

poseda parohijâ nijedno mesto ne moè otcepiti (=odvojiti) da bi dobilo
(posebnog) episkopa, osim po saglasnosti (=pristanku) onoga koji ima vlast
(toga mesta). Ako on dopusti da ista oblast dobije svoga episkopa,
hirotonisani (episkop) neka se ne prostire na druge oblasti jer je samo ta
jedna bila odeqena od tela (celine) ostalih udostojena ~asti svog (osobitog)
episkopstva. Avrelije episkop re~e: Ne sumwam da }e qubav sviju vas
odobriti da episkop koji je saglasno{}u pre|a{weg episkopa postavqen
u izvesnoj oblasti, da drì (=upravqa) samo onaj narod za koji je
hirotonisan. A po{to je sada, kako mislim, sve razmotreno (=raspravqeno)
ako je sve (ovo) saglasno sa va{im su|ewem, potvrdito to va{im
odobrewem. Svi episkopi reko{e: Svima je nama ovo ugodno, i na{im
potpisom evo potvr|ujemo. I potpisa{e: Avrelije, episkop Kartaginske
Crkve, sagla{avam se sa ovom naredbom, i pro~itav{i je potpisah. Isto
tako i ostali episkopi potpisa{e.
(Ap.31,34; I Vas.8; II Vas.6; III Vas.3,8; IV Vas.17,18; Trul.25,31,34,38; Ankir.13;Neokes.14; Gangr.6; Antioh.5,8,10; Laod.57; Sardik.6,14;
Kartag.10,11,53,98; Prvodr.13,14,15)
Da oni koji su u detiwstvu bili kr{teni od Donatistâ,mogu se u Katoli~anskoj Crkvi
u klir primati
Po{to se va{a jednodu{nost zajedno sa mnom se}a da je na pre|a{wem
Saboru odre|eno da oni koji su kao mala deca bili kr{teni od Donatistâ
i jo{ njisu mogli poznati pogubnost wihove zablude, pa po{to
dostigo{e doba sposobno za rasu|ivawe, i poznav{i istinu uzgnu{ali
su se wihove pokvarenosti, da se primaju u Katoli~ansku Bo`ju Crkvu,
koja je rasprostrawena po svemu svetu, takvi, po starom ~inu, polagawem
na wih ruku, te naziv pre|a{we zablude ne treba da spre~ava da se prime
u red klirika, kada pristupe s verom i priznaju svojom istinitu Crkvu,
i u woj, poverovav{i u Hrista, primi{e sve{tene tajne Svete Trojice,
koje su sve besporno istinite, svete i boànstvene i u kojima se nalazi
sva nada du{e na{e. I makar da ranija drskost jeretika osobito nastoji
da pod imenom istine {iri suprotna shvatawa, no po{to su ove tajne
sasvim proste i jasne, kao {to u~i Sveti Apostol, govore}i: „Jedan Bog,
jedna verajedno kr{tewe‚ (Ef.4,5), te ono {to treba samo jednom davati, ne
treba opet (iznova) ponavqati; nego kad anatemi{u samo ime zablude,
treba ih polagawem ruke primiti u jedinu Crkvu, koja je, kao {to je
re~eno, golubica (~ista) (Pes.2,10) i jedina Majka hri{}anâ, u kojoj
spasonosno se primaju ve~ne i ìvotvorne svete tajne; koje onima koji
uporno ostaju u jeresi, nanose veliku kaznu osude, tako ono {to im je
bilo svetlije da su hteli slediti u istini ka ve~nome ìvotu, to im
biva dok su u zabludi, mra~nije (=crwe) i ve}ma za osudu. Od ovoga su neki
izbegli i poznali pravilnost (=pravi put) Katoli~anske Matere Crkve i u
sve one svete tajne qubavqu prema istini poverovali i primili ih.
194
Takvima, dakle, kada pravednim (=pravednog) dobrog ìvota pristupe, mogu

nesumwivo i u klir dodatno biti primqeni da sluè svetim tajnama, i
naro~ito pri tolikoj nu`di (=pritisku) stvarî (=stawâ) nema nikoga koji
to ne}e dopustiti. Ako li neki klirici (sledbenici) te nauke zaèle da sa
svojim narodom, i zadràv{i svoje ~asti (=~inove) do|u k nama, koji iz
qubav k ~inu (=po~asti svog ~ina) savetuju narod za ìvot i rukovode ga k
spasewu, smatram da ovo treba prepustiti da odlu~i stariji razbor
gorespomenute bra}e, da oni svojim razboritijim savetom razmotre (=dobro
spoznaju, dobro procene) na{ predlog (=razlog na{eg predloga) i udostoje da nas
utvrde u onome {to treba (={to smo du`ni) po ovoj stvari da odredimo. A
samo se zadovoqavamo (=ograni~avamo) odnosno onih koji su u detiwstvu
kr{teni da se, ako im je ugodno, saglase sa na{im izvoqewem (=namerom) da
se isti mogu hirotonisati u klir. Sve, dakle, {to smo (sada) zakqu~ili
od najsvetijih episkopa, neka va{e ~asno bratstvo sa mnom zajedno
odlu~i da treba ~initi. (Ap.46,47,68; I Vas.8; II Vas.7; Trul.95; Kartag.47,66,68,69,91,93,94,99,117,118,119,124)
O tome da se moraju uni{titi ostaci idola i wihovih hramova
Treba zamoliti najblago~estivije careve da zapo-vede da se sasvim
istrebe ostaci idolâ {to su po svoj Africi, jer u mnogim primorskim
mestima i drugim posedima nepravda ova jo{ vlada, pa neka zapovede da
se i to uni{ti, i wihovi hramovi koji po selima i po drugim
sakrivenim mestima bez svake pristojnosti stoje, neka zapovede da se
svakako razru{e.
(Kartag.84)
O tome da klirici pri novom pretresu wihovog li~nogkakvog posla ne mogu biti
prinu|eni da javno svedo~e
Treba (tako|e) jo{ zamoliti da se udostoje odrediti da ako koji
(hri{}anin) zaèli povesti kakav sudski posao u Crkvi na osnovu
apostolskoga prava, koje pripada Crkvama (1Kor.6,1-5), pa jedna od stranaka
nije mo`da zadovoqna odlukom klira, ne treba dopustiti da se pred sud
poziva da svedo~i onaj klirik koji je prethodno tu stvar (sudski) sudio,
ili je su|ewu prisustvovao, i da se ne poziva (na sud) da svedo~i neko ko je
blizak sa crkvenim licem.(Ap.74,75; IV Vas.9; Kartag.131)
O tome da se imaju zabraniti neznaboà~ke gozbe
I ovo treba traìti kod hri{}anskih careva: po{to se protivno
boànstvenim zapovestima u mno-gim mestima drè tako gozbe koje su
(uvedene) prethodno iz neznaboà~ke zablude, tako da i neki hri{}ani
tajno se pridruùju neznabo`cima na tim gozbama, neka zapovede da (te
195
gozbe) budu zabrawene i u gradovima i po selima. [tavi{e, i u same dane

uspomene ro|ewa (=novog ro|ewa u Hristu, tj. mu~eni{tva, stradawa) Blaènih
Mu~enika u nekim gradovima, pa ~ak i u samim sve{tenim mestima ne
zaziru da takve grehe ~ine, u koje dane, {to je stidno i re}i, izvo|ewem
na poqima i na ulicama gnusnih plesawa i sramotnim re~ima, vre|aju
~ast doma}ica i skromnost mnogih drugih èna, koje se pobo`no na taj
sveti dan sabiraju, tako da skoro treba beàti i od same svete vere
(hri{}anske).(Trul.24,51,62,65; Laod.54; Kartag.15,45,63)
O pozori{nim predstavama, da ne smeju nikako bivati ni u nedeqni dan, ni u druge
praznike Svetiteqâ
I o ovome jo{ treba traìti: da se spre~e prikazivawa pozori{nih
igara nedeqom i u ostale svetkovne dane hri{}anske vere, a osobito s
toga {to tokom osam dana Svete Pashe mase se ve}ma sti~u na
hipodromima (=trke) nego li u crkvu, treba da budu preme{teni odre|eni
za wih dani, kada se podudare (sa svetkovinama) i ne treba nijedan
hri{}anin da bude prinu|avan na ta gledawa. (Ap.9; Trul.24,66; Antioh.2)
O kliricima koji bivaju osu|eni
Treba i to traìti: da izvole odrediti da klirika, ma kojeg stepena
on bio, osu|enog zbog nekog prestupa episkopskim sudom, ne moè istoga
{tititi od kazne ni ona Crkva pri kojoj je sluìo, niti bilo kojui
(drugi) ~ovek; i da zapovede da se (u protivnom slu~aju) takav kazni ili
nov~anom od{tetom ili li{ewem ~asti, ne uzimaju}i u obzir ni godine
ìvota, ni pol.(Ap.28; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.12,14,15; Kartag.29,65)
O glumcima koji postaju hri{}ani
Treba jo{ i za ovo traìti: da ako je neko iz bilo koje gluma~ke
ve{tine (=igre) zaèleo pristupiti k blagodati Hri{}anstva i biti
slobodan od onih sramotnih qaga, neka se ne dopu{ta da neko takvoga
iznova nagovara ili prinu|ava na one iste igre. (Ap.52; Trul.24,51; Kartag.45)
Da treba izmoliti od cara da dozvoli oslobo|ewe robova u Crkvi
Odnosno progla{avawa u Crkvi oslobo|ewa robova, ako to ~ine na{i
sasluìteqi po Italiji, i na{e }e ubudu}e slediti wihovom na~inu
postupawa; pa po{to na{em poslanom zastupniku damo punomo}je da
moè izvr{iti sve {to je dostojno vere a u korist (=na dobro) crkvenog
stawa (=poretka, ~ina) i spasewa du{a, i mi }emo to prihvatiti sa
196
pohvalom pred Gospodom. Ako je sve ovo ugodno va{oj svetosti, kaìte, da
vam pokaèm kako je i moj predlog siguran (=nepokolebiv) i da va{a
iskrenost s rado{}u (=sa zadovoqstvom) prima {to je op{tom saglasno{}u
odre|eno. Svi episkopi reko{e: Svima je ugodno ovo predloèno te treba
dosledno izvr{iti {to je tvoja svetost predloìla. (Ap.82; IV Vas.4; Trul.85; Gangr.3;
Kartag.82)
O osu|enom episkopu Ekitiju
Avrelije episkop re~e: Ne smatram da zastupnik na{ treba da previdi
(=ostavi bez pa`we) stvar Ekitija, koji je odavno po svojoj zasluzi (=~inu)
odlukom (gnýmÊ=mi{qewem, voqom) episkopa osu|en, da, ako ga slu~ajno na|u u
onim mestima, taj na{ brat postara se za za{titu crkvenoga reda i
u~ini protivu wega, kako treba i gde je mogu}e. Svi episkopi reko{e:
Vrlo nam je ugodan i ovaj predlog, tim osobito vi{e {to je ovaj Ekitije
odavno osu|en te zbog wegovog besramnog ru{ewa mira (¡nhsuc×a=nemiravawa,
buntovni{tva), a radi reda i spasewa Crkve, treba to buntovni{tvo svuda
sve vi{e i progawati. – I potpisa{e: Avrelije, episkop Kartaginske
Crkve, saglasih se sa ovom odlukom, i pro~itav{i je potpisah. Isto tako
i ostali episkopi potpisa{e.(Ap.28; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.12,14,15; Kartag.29,62,78,93)
O tome da treba postupati blago sa Donatistima
Po{to smo razmotrili i prosudili sve {to nam se ~ini da doprinosi
crkvenoj potrebi, saizvolewem i nadahnu}em Duha Boìjega, na{li smo
za dobro da blago i mirno (eÕrhnikŸj=miroqubivo), postupimo sa
gorespomenutim qudima, mada se oni (svojim) nemirnim (=buntovni~kim)
rascepom (diconæia=raskolom u mi{qewu) otcepquju (=odequju) od jedinstva tela
Gospodweg (=Crkve), da bi, koliko je do nas (tj. takvim na{im odnosom), postalo
sasvim jasno svima koji su u oblastima Afrike ulovqeni u wihovo
op{tewe i dru`bu, kakvom su bednom (=nesre}nom) zabludom svezani.
Mo`da, kao {to Apostol kaè, kad budemo kroto{}u sabirali one koji
druga~ije misle, da }e im Bog dati pokajawe za poznawe istine, i da }e se
osloboditi iz zamke |avola, porobqeni wemu da ~ine voqu wegovu
(2Tim.2,25-26).(Kartag.47,57,67-69,91-94,99,117-119,124)
O poismima koje treba poslati svetovnim vlastima s prozbom da se javnosti preda {to
biva izme|u Donatistâ i Maksimijanistâ
Bï, dakle, ugodno (ustanoviti) da se sa na{eg Sabora (svetovnim)
na~elnicima Afrike predaju (=uru~e) pisma, i smatra{e se za pogodno
(=nadle`no) da se od istih zatraì da pomognu op{toj majci
Katoli~anskoj Crkvi u slu~ajevima kad se u gradovima prezire vlast
197
episkopa. To jest, da oni stare{inskom vla{}u i starawem i

hri{}anskom verom ispitaju sve {to biva u svima mestima u kojima
Maksimijanisti zauze{e Crkve, i jo{ odnosno onih koji su od wih
zavedeni u raskol, i da se pouzdano o wima upoznavawe svih obavezno
unese u javne zapisnike (=protokole).(Kartag.47,57,66,68,69,91-94,99,117-119,124)
O tome da se klirici donatisti~ki imaju primati u klir Katoli~anske Crkve
Na kraju, bï ugodno (ustanoviti) da se po{aqu pisma bra}i i
saepiskopima na{im a osobito Apostolskome prestolu na kome
predsedava spomenuri po{tovani brat i sasluìteq na{ Anastasije,
po{to zna da Afrika ima veliku nu`du da, radi mira i koristi Crkve,
da treba bilo koji klirici Donatistâ, po{to o tome prosudi i pristane
svaki pojedini katoli~anski episkop koji u tom mestu upravqa Crkvom,
ako se to pokaè da doprinosi miru hri{}anâ, treba ih primiti sa
istim ~astima, kad popraviv{i svoj na~in mi{qewa izjave èqu
pristupiti k katoli~anskom jedinstvu; kao {to je poznato da je i u
pro{la vremena tako bivalo u pogledu ovoga raskola; kao {to o tome
svedo~e primeri mnogih i skoro sviju Crkvi u Africi, u kojima se ova
zabluda pojavila, ne da se ovim poni{ti Sabor koji je radi ovoga pitawa
dràn u Prekomorskim stranama, nego da ostane (korist) onima koji
èle ovako (=na ovaj na~in) pre}i u Katoli~ansku Crkvu, da se u tome ne
stavi nikakva prepreka wihovom sjediwewu. Za one, pak, za koje se zna da
u mestima gde borave svakim na~inom nastoje i pomaù Katoli~anskom
jedinstvu, radi javne koristi bratskih du{a (svoje), takve ne treba da
spre~ava ono {to je ustanovqeno protivu wihovih ~astî na
Prekomorskome Saboru, jer od spasewa nije iskqu~eno nijedno lice. To
jest, da onima koji su rukopoloèni od strane Donatistâ, ako se poprave
i zaèle pre}i Katoli~anskoj veri, ne treba, shodno Prekomorskom
Saboru, odre}i primawe i priznawe wihovih ~asti, nego, ve}ma, neka se
prime (svi) oni kroz koje (=preko kojih) biva starawe o Katoli~anskom
(=sabornom) jedinstvu.(Kartag.47,57,66,67,69,91-94,99,117-119,124)
O tome da se ima izaslati poslanstvo k Donatistimada se mir sklopi
Bï ugodno (odrediti) zatim da se, kada ovo u~inimo, izme|u na{eg broja
(=iz na{e sredine) po{aqu izaslanici (=predstavnici) k Donatistima, bilo k
episkopima wihovim, ako ih imaju, bilo k laicima, da (pr)oglase mir i
sjediwewe, bez kojeg nije mogu}e ostvariti spasewe hri{}ana. Kroz te
zastupnike (=predstavnike) neka svima bude poznato kako oni ni{ta
razlo`no (=opravdano) nemaju da kaù protiv Katoli~anske Crkve, a
osobito radi vernijeg osvedo~ewa o tome, da svima bude javno (poznato) iz
gra|anskih zapisnika kako su sami oni postupili sa svojim
198
raskolnicima Maksimijanistima. Tu im je samim Bogom pokazano, ako

ho}e da vide, da su se oni tada isto tako nepravedno odelili od
Crkvenoga jedinstva kao {to kukaju da su se sada nepravedno od wih
odelili Maksimijanisti. Izme|u pak broja onih koje su oni javno,
vla{}u svoga zbora osudili, posle toga su neke primili priznav{i im
wihove ~asti i kr{tewe, koje su obavili oni koji su od wih bili
osu|eni i svrgnuti, da se time pokazuje da se samo zlim srcem
suprotstavqaju miru Crkve koja je po svemu svetu rasprostrawena. Tako
postupaju}i u korist Donatove stranke, i ne govore}i da se oskvrwuju
op{tewem sa onima koje su tako iz potrebe mira sebi primili, sva|aju se
(=protive se), me|utim, nama to jest sa Katoli~anskom Crkvom, koja se
prostire ~ak i do posledwih krajeva zemqe, i ne}e da sebe uvere (=sebe
izobli~e) da protivre~e sebi kad ostaju u oskvrwenom op{tewu sa onima
koje su oni sami pre osu|ivali.(Kartag.47,57,66-68,91-94,99,117-119,124)
O tome koji se klirici moraju uzdràvati od èna
Po{to se, osim toga, jo{ spomiwe odnosno uzdràvawa nekih
klirika od svojih èna, bï ugodno (ustanoviti) da se episkopi i
prezviteri i |akoni uzdràvaju od svojih èna u odre|ena im vremena
(posta i molitve – 1Kor.7.gl.). Ako pak to ne u~ine, neka se smene sa crkvenog
poloàja (=stepena). Drugi klirici neka se na to ne prinu|uju, nego neka
se u tome drè (=~uvaju) obi~aj svake Crkve.(Ap.5,17,26,51; I Vas.3; IV Vas.14; Trul.5,6,12,13,30; VII Vas.18;
Ankir.19; Neokes.1,8; Gangr.4; Kartag.3,4,25,38; Dionis. Aleks.3; Vasil. Vel.12,27,88)
O onima koji svoj narod zapu{taju
I opet bï ugodno (odrediti) da nijedan episkop ne sme ostaviti
sopstvenu (tÃj aíqentwÃj=vlastno) svoju katedru i prelaziti u drugu Crkvu
u (toj) oblasti, niti se svojom stvari vi{e no {to je potrebno treba
baviti, prenebregavaju}i starawe i stalnost (=postojanost) o svojoj
katedri.(Ap.58; IV Vas.25; Trul.19; Sardik.11,12; Laod.19; Kartag.121,123; Prvodr.16)
Da treba krstiti decu uvek kad se sumwa da li su kr{tena
Tako|e ï ugodno (odrediti) odnosno male dece: svaki put kad se ne na|u
pouzdani svedoci koji potvr|uju da su ona nesumwivo kr{tena, a ona
sama zbog svojeg doba nisu u stawu ta~no odgovoriti o predatoj im
sve{tenoj tajni (mustagwg×aj), treba ih bez ikakve prepreke krstiti, da ih
takva neizvesnost ne li{i takvoga o~i{}ewa Svetiwom. Jer su ovo bra}a
na{a, zastupnici Mavritanski, zaèleli zbog toga {to mnogo takvih (tj.
dece za koju se ne zna da li su kr{tena ili nisu) oni otkupquju od varvarâ.(Ap.49,50;
II Vas.7; Trul.84; VII Vas.8; Kartag.45,48,110; Vasil. Vel.1,91)
199
O tome da treba javqati o danu Pashe u vreme Sabora
Tako|e je ugodno (odrediti) da se o danu Svete (proskunhtij=mnogopo{tovane)
Pashe ima javqati svima, zapisav{i to ispod zakqu~aka (saborskih). Dan
pak Sabora neka se drì isti koji je ustanovqen na Hiponskome Saboru,
to jest deseti (dan) pred kalendama septembra. Jer o ovome treba napisati
prvima (=mitropolitima) u svima oblastima, da kad sazivaju kod sebe Sabor
taj dan ta~no drè.(Ap.37; I Vas.5; IV Vas.18; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.20; Kartag.34,51,95,106)
O tome da episkop koji je postavqen za privremenog upravi-teqa jedne udove Crkve ne
sme zauzimati katedru te Crkve
Isto tako se odre|uje da nijedan (episkop) administrator ne moè
zauzimati onaj presto koji (mu) je dat (kao) privremenom upravitequ zbog
bilo kojeg starawa o narodu ili nastale raspre, nego treba da se stara da
se za godinu postavi wima (svoj) episkop; a ako ovo zanemari, po{to
iste~e godina, neka se drugi administrator izabere. (Ap.36; IV Vas.25; Trul.35)
Da treba traìti od cara ekdike pri crkvama
Svi smatramo za dobro da treba od careva traìti da se, povodom
zlostavqawa siroma{nih, koji se neprestano obra}aju Crkvi svojim
àlbama, izaberu za wih ekdici, koji }e ih uz starawe episkopa
{tititi od tiranije bogatih.(IV Vas.2,23; Kartag.97)
Kanon
O episkopima koji ne dolaze na sabore
Tako|e bï ugodno (odrediti) da. svaki put kad treba sabrati (=sakupiti)
Sabor, episkopi, koji nisu spre~eni ni staro{}u, ni bole{}u, ni nekom
velikom nu`dom, da obavezno na isti za vremena do|u, i svaki
prvenstvuju}i (=mitropolit) u svojoj epsrhiji neka se izveste o svima
episkopima, i da li u dva ili tri mesta bivaju skupovi wihovi, i sa
svakog takvog skupa moraju bez pogovora za dan sabora do}i predstavnici
naizmenice izabrani. Ako pak ne mogu da do|u zbog nekih iznenada
nastalih nu`di (=nevoqa), kao {to obi~no biva, a ne iznesu svome prvom
(episkopu=mitropo-litu) uzrok, svoje spre~enosti, takvi se moraju
zadovoqiti op{tewem samo u svojoj Crkvi.(Ap.37; I Vas.5; IV Vas.19; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.20;
Laod.40; Kartag.18,73,77,95)
Kanon
O Kreskoniju
200
Za Kreskonija Vilare{skog ovo svi odre|ujemo, da treba odmah tako|e

prikazati (=staviti do znawa) prvome episkopu u Numidiji da zna da treba
svojim pismima podsta}i spomenutoga Kriskonija da do|e na Sabor, i da
vi{e ne odlaè svoje prisustvo na skorom sve Afrike Saboru. Ako li
prezre i ne do|e, neka zna da }e se protivu wega izre}i odluka. (Ap.37; I Vas.5; IV
Vas.19; Trul.8; VII Vas.6; Antioh.20; Laod.40; Kartag.18,48,73,76,95)
Kanon
O upraviteqima Crkve hiponske
Opet bï ugodno (odrediti) da, po{to ne treba za dugo (vremena)
prenebregavati to {to je Hiponska Crkva ostavqena bez upraviteqa, i
po{to tamo{we Crkve drè one koji su se odrekli od nezakonitog
op{tewa sa Ekitijem, treba poslati tamo sa ovoga Sabora episkope:
Rigina, Alipija, Avgustina, Materna, Teasija, Evodija, Plakijana,
Urbana, Valerija, Amvivija, Fortunata, Ampelija, Viktorijana,
Evangela i Rogacijana, pa neka oni okupe (=saberu) i isprave one koji po
lo{em (=r|avom) uporstvu (svome) smatraju da treba do~ekati povratak iz
bekstva Ekitija, i neka im se tada sa op{tom molitvom episkop postavi.
Ako li pak ovi i sami ne htednu raditi o miru, nheka ne spre~avaju
izbor predsedavaju}eg koga treba hirotonisati radi koristi te Crkve
koja je toliko vremena bila zapu{tena.(Ap.58; IV Vas.25; Trul.19; Sardik.11; Kartag.65,71,74,93,121,123)
O kliricima koji se ne staraju da tokom godinesvoje sudske poslove rasprave
Opet je odre|eno da, svaki put kad je na nekog od klirikâ podignuta
tu`ba ili je zbog nekog prestupa okrivqen, pa bilo zbog da se izbegne
sramota Crkve, bilo zbog uvaèwa klirikâ kojima se zbog toga snishodi,
bilo pak zbog (spre~avawa) gordeqive samohvale jeretikâ i neznaboàcâ,
ako ti klirici, kao {to i treba, ho}e da se bore za odbranu svoje stvari i
da dokaù svoju nevinost, neka to u~ine u toku godine, u kojoj su van
op{tewa. Ako li pak prenebregnu tokom te godine da ra{~iste svoju
stvar neka se nadaqe nikakva re~ (opravdawa) od wih uop{te ne prima.(Ap.74;
II Vas.6; IV Vas.9)
Da ne treba postavqati ni za igumane, ni za klirikejednoga manastira one koji su iz
tu|ega manastira
Tako|e bï ugodno (odrediti) da ako ko primi nekoga iz tu|eg manastira
i ho}e da ga proizvede u klir, ili da ga postavi igumanom svoga
manastira, episkop koji to ~ini neka se iskqu~i iz op{tewa sa
drugima, i neka se zadovoqi op{tewem samo sa svojim narodom, a
201
doti~ni ne}e biti ni klirik, ni iguman. (Ap.14-16; I Vas.15,16; IV Vas.4,5,10,20,23; Trul.17,18,20; VII
Vas.19,21;Antioh.3,21; Sardik.1,2,13,15,16; Kartag.54,90; Prvodr.2,3,4)
Kanon
O episkopima koji postavqaju za svoje naslednikejeretike ili neznabi{ce
Isto se tako odre|uje da ako neki episkop za naslednike (svoje) ra|e
izabere (=predloì) srodnike mimo rodbine jeretike ili neznabo{ce nego
li Crkvu, protivu takvog (episkopa) neka se i posle smrti izri~e anatema,
i ime wegovo neka se uop{te ne spomiwe od sve{tenika Boìjih, niti se
moè opravdati time {to je (mo`da) umro bez oporuke, jer postavqeni
episkop trebalo je normalno (=uobi~ajeno) rasporediti svoj imetak kao {to
prili~i wegovom zvawu.(Ap.38,40; IV Vas.22; Trul.35; Antioh.24; Kartag.22,32)
O osloba|awima robova
Tako|e bï ugodno (odrediti) da u pogledu osloba|awa robova koji bivaju
u Crkvi, treba se obratiti molbom caru. (Ap.72; IV Vas.4; Trul.85; Gangr.3; Kartag.64)
O la`nim spomenicima mu~enika
Tako isto bï ugodno (odrediti) da `rtvrnici koji su podignuti svuda
po poqima i vinogradima, kao u spomen Mu~enikâ, ako se pokaù da u
istima nije poloèno neko telo ili mo{ti Mu~enikâ, neka se od mesnih
episkopa, ako je mogu}e, razru{e. Ako se to ne moè u~initi zbog
(smu}uju}ih) javnih nereda u masama, neka se tada narod savetuje da se ne
skupqa u tim mestima. I koji pravo misle, neka ne budu nikakvim
sujeverjem po{tovateqi takvih mesta; niti uop{te da se (onde) vr{i
uspomena Mu~enikâ, ako nema ili tela ili nekih mo{tiju (wihovih), ili
ako nije starim pouzdanim predawem zasvedo~eno da je tu bilo staro
mesto stanovawa ili poseda ili stradawa nekog Mu~enika. Jer koji se
`rtvenici podiù bilo gde na osnovu snovâ ili raznih otkrivewa
nekih qudi, takve `rtvenike treba na svaki na~in razru{iti
(¡podokimasqŸsin=pore}i vrednost, odbaciti).(Ap.31; IV Vas.4; Trul.31; VII Vas.7; Antioh.5)
O tome da se moraju uni{titi ostaci idola
Tako|e bï ugodno (odrediti) da se od najslavnijih careva zatraì da
budu na svaki na~in uni{teni svi ostaci idolopoklonstva, ne samo u
mestima `rtvovawa kad i u bilo kojim mestima, dubravama ili
drve}u.(Kartag.58)
202
Da episkop Kartaginski u ime sviju episkopaima pisati i potpisivati poslanice, kad

god je potreba
Svi episkopi reko{e: da ako bude ugodno (=potrebno) neke gramate na
Saboru izdiktirati (radi slawa), neka izvoli vrlo po{tovani (proskunhtæj)
episkop, koji predsedava ovome prestolu, u ime sviju izdiktirati (ih) i
potpisati. Zatim, bï ugodno (odrediti) da se episkopima predstavnicima,
koji }e biti poslani u Afrikanske oblasti povodom Donatistâ, daju
pisma koja }e sadràvati sadràj (=obim) wihovog punomo}ja, koji koji
sadràj (=okvir) da prekora~uju. – I potpisa{e: Avrelije, episkop
Kartaginske Crkve, sagla{avam se sa ovom odlukom i pro~itav{i je,
potpisah. Tako isto i ostali episkopi potpisa{e. (Kartag.55)
Kanon
O redu me|u episkopima, da koji su posle postavqenine smeju zauzimati mesta pred
onima koji su postavqeni pre
Valentin episkop re~e: Ako dobro va{e bezazlenosti dopusti, redom
}u izloìti {ta je u~iweno u pro{lom vremenu u Kartaginskoj Crkvi i
potpisima bra}e na{e javno potvr|eno, i napomenu}u, i ispovedi}u
(=prizna}u) da jo{ i mi to moramo ~uvati. To, dakle, znamo, da se crkveni
poredak uvek nepovre|eno ~uvao, tako da nijedan od bra}e nije se
usu|ivao da sebe isti~e pred starijima (=koji su ispred wega), nego se
poretkom qubavi uvek ustupalo (prvenstvo) starijima, {to su i
naslednici s rado{}u primali. Ovaj, dakle, poredak treba da zapovedi
va{a svetost da se jo{ boqe va{im glasovima potvrdi. Avrelije episkop
re~e: Ne bi nam ni trebalo da ovo ponavqamo, da se nisu slu~ajno istakla
neshvatqiva mi{qewa nekih, koja poo{tri{e ose}aj za te odredbe. Ali,
po{to je ovo op{ti uzrok (=op{ta stvar), koju je sada istakao na{ brat i
sasluìteq, tako da svaki od nas zna poredak koji mu je Bogom dodeqen,
i da kasnije postavqeni ustupaju mesto ranije postavqenima, i da ne
smeju ni{ta ~initi bez saglasnosti wihove; zato i velim, kako se meni
sada ~ini (=koliko sada shvatam), da sav Sabor nadle`no (=odgovaraju}e) spre~i
one koji preziru ili ne{to drsko ~ine naspram pre wih postavqenih.
Sanktip, episkop prvog Numidijskog prestola, re~e: ûv{i predlog
brata i sasluìteqa na{eg Avrelija, {ta odgovaraju na to sva zprisutna
ovde bra}a? Dijatimije episkop re~e: Va{oj saglasnosti predlaè se ono
{to je glasom starih ustanovqeno, da se na{om saglasno{}u potpuno
utvrdi i od sviju drì ono {to je izloèno u aktima pre|a{wih Sabora
Kartaginske Crkve. Svi episkopi reko{e: Ovaj poredak je i od Otaca i od
starih ~uvan bio, i od nas, po milosti Boìjoj, ~uva}e se (=drà}e se), uz
o~uvawe svakako i prvih (=prvenstvuju}ih) episkopa u Numidiji i
Mavritaniji.
O arhivi i matici u Numidiji

203
Zatim bï ugodno svima episkopima, koji su potpisali (zakqu~ke) na

ovome Saboru, da matica (tj. potpis prestola po redu) i originalni lis
Numidije bude i kod prvoga prestola i u mitropoliji Konstantine. (Ap.34; I
Vas.4,6,7,18; II Vas.2,3; III Vas.8,9; IV Vas.9,17,28; Trul.7,36,39;Antioh.9; Laod.20,56; Sardik.3,4,5; Kartag.17,39,89)
Kanon
O episkopu Kvodvultdeju
O Kvodvultdeju Kentirijatskom, po{to je protivnik wegov traìo da
on predstane na{em Saboru, a on, zapitan da li èli raspravqati s wim
pred episkopima, prvo je obe}ao, a drugi dan je opet odgovorio da mu se to
ne dopada, i udaqio se, – svima episkopima bï ugodno da niko sa samim
Kvod vultdejom ne op{ti dok se wegova stvar ne okon~a. Jer li{iti ga
episkopstva (thn ¶oiskopÁn=episkopije – v. Kanon 88), pre re{ewa stvari protiv
wega ne moè izgledati (pravi~nim) jednom hri{}aninu.(Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9,17,19,21;
Trul.8; Antioh.14,15; Laod.40; Sardik.4; Kartag.8,12,15,19,96,121,128,129,130; Prvodr.13,16)
Kanon
O episkopu Maksimijanu
O Maksimijanu Vagenskom bï ugodno (ustanoviti) da se izdaju od Sabora
pisma i wemu i narodu, da i on moè oti}i sa episkopije (thj ¶o×skophj – v.
Kanon 87), a oni (=narod) da sebi potraè drugoga. (III Vas.9; Prvodr.16; Petra Aleks.10; Kirila
Aleks.2,3)
Kanon
O apolitikama, to jest da episkopi, kad bivaju postavqeni, moraju dobiti od onih koji
ih postavqaju, osobite listove, u kojima je nazna~en dan kad su postavqeni i konsil
Zatim bï ugodno (odrediti) da bilo koji posle ovoga budu hirotonisani
u oblastima Afrike, dobijaju gramate sa svojeru~nim potpisima onih
koji ih hirotonisa{e, i da iste sadrè ime konsula i dan (postavqewa), ne
bude (posle) nikakvog sporewa o mla|ima i starijima.
(Kartag.86)
Kanon
O tome da koji su i jedanput samo u crkvi ~italine mogu od drugih biti proizvo|eni
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) da koji je god makar i jedanput ~itao (u
jednoj Crkvi), ne moè od druge Crkve biti primqen u klir . – I potpisa{e:
Avrelije, episkop Kartaginske Crkve, sagla{avam se sa ovom naredbom i
pro~itav{i je, potpisah. Isto tako i ostali episkopi potpisa{e. (Trul.33; VII
Vas.14; Laod.15)
Kanon
O tome da treba stupiti u dogovor sa Donatistima
204
Avrelije episkop re~e: [to se podvrglo razmatrawu va{e qubavi

smatram da treba da bude utvr|eno i crkvenim aktima. Jer smo mi
obe}awem svojim predloìli da svaki od nas u svome gradu ili sam da se
sastane sa vo|ama Donatista, ili da pridruì sebi drugog suseda
(episkopa), da se tako jednako u svakome gradu i mestu susretnu s wima,
posredovawem na~alnikâ (=vlasti) ili prvakâ (=prvih qudi) u tim mestima.
Zato, ako je ugodno svima, neka se iskaè. Svi episkopi reko{e: Svima je
ugodno, i svi smo to na{im potpisom potvrdili. Molimo, tako|e, da
poslanice koje treba od Sabora poslati na~alnicimâ (=vlasti), tvoja
svetost potpi{e u ime sviju. Avrelije episkop re~e: Ako smatra va{a
qubav, neka se pro~ita obrazac toga susreta s wima, da se jednog istog
tona (=stava) u na{em susretu (s Donatistimâ), ako je ugodno, svi drìmo.
Svi episkopi reko{e: Neka se ~ita. Sekretar (=delovo|a, zapisni~ar) Letos
pro~ita:(Kartag.47,57,66-69,92-94,99,117-119,124)
Kanon
Obrazac dogovora sa Donatistima
Episkop Katoli~anske (=Saborne) Crkve re~e (tj. Avrelije): [to nam je
vla{}u onog velikog prestola dopu{teno, molimo va{u pre~asnost da
pro~ita, i da se zapovedi (=naredi) da se do kraja izvr{i. Po{to je pak
naredba pro~itana i aktima pridruèna, episkop Katoli~anske (=Saborne)
Crkve re~e: Poslanicu koja }e biti poslana od va{e pra~asnosti
Donatistima izvolite slu{ati i (saborske) akte uvrstiti i wima
izvolite odneti (=poslati, dostaviti) i (zatim) wihov odgovor opet
sredstvom va{ih akata nama dostaviti.
„Polazimo vam na sastanak (=dogovor) sa punim ovla{}ewem poslani od
na{eg Katoli~anskog Sabora èle}i da se obradujemo va{om popravkokm
(=obra}awem). Jer znamo qubav Gospoda, Koji je rekao: „Blaèni
mirotvorci, jer }e se sinovi Boìji nazvati‚ (Mt.5,9); a i preko Proroka
podsetio nas da i onima koji ne}e da se nazivaju bra}a na{a, mi
govorimo: „Vi ste bra}a na{a‚ (Is.66,5). Ovo, dakle, na{e, dolaze}e iz
mirne qubavi podse}awe, ne treba da omalovaìte (=ponizite), ako vi
oklevate da to prihvatate. To jest, da sazvav{i va{ sabor izaberete
izme|u vas takve kojima }ete poveriti da izloè va{u pravilnost, da
moèmo i mi to isto u~initi, to jest, da izaberemo iz na{eg Sabora
takve koji }e sa izabranima od vas u odre|enom mestu i vremenu mirno
ispitati svako sporno pitawe, koje va{e op{tewe deli od na{ega, i da
makar (ve}) jednom, pomo}u Gospoda Boga, stara zabluda da se okon~a, da ne
bi slabe du{e i neiskusni narod zavedeni od qudi propali svetogrdnim
razdeqewem. Jer ako ovo bratski primite, istina }e se lako prikazati, a
ako to ne}ete da u~inite, va{e }e se neverstvo odmah poznati‚.
I kad je bio pro~itan ovaj obrazac, svi episkopi reko{e: Veoma (nam)
se dopada, neka tako bude. – I potpisa{e: Avrelije episkop Kartaginske
205
Crkve: sagla{avam se sa ovom odlukom, i pro~itav{i je potpisah. Tako

isto i ostali episkopi potpisa{e.(Kartag.47,57,66-69,91,93,94,99,117-119,124)
Kanon
Uputstvo koje dobi{e poslanici k Donatistima
Podsetnik bra}i Teasiju i Evodiju, poslanim predstavnicima sa
Kartaginskog Sabora ka najslavnijim i najblago~estivijim carevima.
„Kada s Boìjom pomo}i pristupe najblago~estivijim carevima, neka
im (tada) prikaù kako su u vreme Sabora pro{le godine stare{ine
Donatistâ, sredstvom gradskih akata podstaknuti bili da se s potpunom
slobodom sastanu (=sakupe), pa ako imaju smelosti (=pouzdawa) da brane svoje
u~ewe, da izaberu iz svoga broja nekoliko sposobnih da s nama
raspravqaju i s hri{}anskom kroto{}u bez kolebawa se pokaù, ako
ne{to istine imaju, te se time Katoli~anska iskrenost koja je oduvek
svetlela ranijim vremenima i sada na isti na~in spozna kroz neznawe i
jednostranost protivnikâ. No po{to nisu imali smelosti (=pouzdawa) u
sebi, gotovo ni{ta smeli da odgovore. Zato, po{to je episkopski i mirni
poredak postupawa prema wima ispuwen (=izvr{en) a oni, ne mogu}i da
odgovore istini, okrenu{e se u besmisleno nasiqe, tako da su u zamke
doveli mnoge episkope i mnoge klirike, da o laicima i ne spomiwemo, i
jo{ su neke crkve zauzeli i druge su, tako|e, poku{ali da zauzmu, dakle
se wihovo (carsko) ~ovekoqubqe mora postarati da Katoli~anska Crkva,
koja ih je u svojoj blago~estivoj utrobi za~eja i ~vrstinom vere
vaspitala, bude jo{ wihovim starawem za{ti}ena, da ne bi u
blago~estiva vremena wihova neki drski qudi nekih strahom (=pretwom)
tiranisali (=nasilovali) slabi narod, po{to ih ne mogo{e ube|ivawem na
zlo navesti. A poznato je, a ~esto je i zakonima (javnosti) progla{eno, {ta
je u~inila ona ru`na svetina otpadnikâ (tŸn parasunagæntwn=paracrkvenih
skupova) {to je mnogo puta bilo osu|eno i dekretima gorespomenutih
najblago~estivijih careva. Dakle, protivu manije wihove moèmo
dobiti Boànsku pomo}, koja nije neobi~na, niti je tu|a po Svetome
Pismu, kada je Apostol Pavle, kao {to pokazuju istinita Apostolska
Dela, savladao vojni~kom pomo}u zaveru buntovnikâ (DAp.21,31-36).Mi, zato,
ovo traìmo, da se neodlo`no (=bez odlagawa) pruì za{tita
Katoli~anskim poretcima (=~inovima) Crkava po svakom gradu i po
raznim mestima pojedinih susednih poseda. Istovremeno (=ujedno) i to
treba traìti, da zadrè zakon izdat od wihovog, blaène uspomene, Oca
Teodosija (Velikog), o traèwu deset litara zlata od jeretikâ koji
rukopolaù i koji bivaju rukopoloèno, i jo{ isto i od posednika kod
kojih se zate~e wihov zbor. Zatim da narede da takav zakon bude potvr|en
tako da se rasprostire i na one ~ije su zamke svedo~anstvom dokazali
zastupnici Katoli~anske Crkve, da bi makar i tim strahom prestali od
stvarawa raskola i od jereti~ke pokvarenosti oni koji shvatawem
(=uvi|awem) (svoje) ve~ne kazne (ipak) odlaù da se o~iste i isprave. Treba
206
jo{ i to moliti (=traìti) da se blago~estijem wihovim ponovi

dosada{wi zakon koji li{ava prava jeretike da, bilo po nasledstvu,
bilo testamentom, mogu ne{to dobijati ili zave{tati; i prosto re~eno,
da se li{e prava bilo da ne{to (drugima) ostavqaju, bilo da (od drugih)
primaju svi koji su zaposleni manijom svoga predube|ewa i koji ho}e da
ostanu uporni u Donatisti~koj zabludi. Koji pak, shvatawem jedinstva i
mira, èle sebe popraviti, neka im se, bez ukidawa toga zakona, omogu}i
dobiti nasledstvo, makar im to nasledstvo ili kakav drugi dar bio
dodeqen dok su bili u jereti~koj zabludi, osim, naravno, onih koji, kad
ih na sud pozva{e, tada se odlu~i{e da se obrate Katoli~anskoj Crkvi.
Jer o takvima treba misliti da su, ne iz straha nebeskoga suda, nego iz
lakomstva za zemaqskom dobiti, zaèleli Katoli~ansko jedinstvo. U
svemu ovome potrebna je pomo} od vlastî svake doti~ne oblasti. I drugo
bilo {ta, ako zastupnici shvate da moè doprineti crkvenom dobru,
dajemo im punomo}je da slobodno preduzmu i izvedu‚.
I uz ovo bï ugodno (ustanoviti) da se sa (ovog) na{eg sabrawa po{aqu
pisma najslavnijim carevima i vladaju}im (=nadle`nim) kojima }e biti
izve{teni da smo ove zastupnike poslali visokom dvoru op{tom
saglasno{}u sviju nas. No po{to je vremenski nezgodno da se svi mi pod
tim pismima potpisujemo, da se ne bi ista pisma opteretila potpisima
svakoga od nas, to molimo, brate Avrelije, da tvoja qubav izvoli
potpisati ista u ime sviju nas. – I potpisa{e: Avrelije episkop
Kartaginske Crkve: sagla{avam se sa ovom naredbom, i pro~itav{i je
potpisah. Isto tako i ostali potpisa{e.
Treba jo{, tako|e, poslati pisma i na~elnicima, da dok Gospod ne
udostoji da nam povratgi re~ene predstavnike, pruè za{titu
Katoli~anskoj Crkvi preko naredaba na gradske poglavare i na
upraviteqe mawih mesta.
Jo{ treba pridodati i za Ekitija, da se drskost wegova istera u onim
oblastima na koje on svoje sve{teni~ko pravo pred staraocima Crkve
Hiponske isti~e. Pa i episkopu Rimske Crkve trebaju se poslati pisma
preporu~uju}i mu zastupnike, a i drugima gde se car nalazi. – I
potpisa{e, Avrelije episkop Kartaginske Crkve: Sagla{avam se sa ovom
naredbom, i pro~itav{i je potpisah. I ostali tako isto
potpisa{e.(Kartag.47,57,66-69,91,92,94,99,117-119,124)
Kanon
Izvod iz poglavqa.
Da se iz svih oblasti slobodno {aqe predstav-ni{tvo na Sabor.
Nare|eno je da se po{aqu zastupnici i gramate Mizoniju, da su du`ni
poslati slobodno predstavni{tvo, da, po{to je samo u Kartagini bilo
sjediwewe, da se po{aqu pisma na~elnicima da i u ostalim oblastima i
gradovima isti na~elnici narede da se nastoji na jedinstvu, da
Kartaginska Crkva u ime cele Afrike po{aqe u dvor, zajedno sa
207
pismima episkopa, zahvalnost {to su prognani Donatisti. – Pro~itana

bi{e pisma pape Inokentija, da episkopi ne mogu kako bilo prelaziti
na drugu stranu mora, {to je to isto potvr|eno odlukama episkopâ. –
Radi izjave zahvalnosti zbog prognawa Donatista neka se po{aqu u dvor
dva klirika Kartaginske Crkve.
(Kartag.47,57,66-69,91-93,117-119,124)
Kanon
Da ne treba sazivati op{ti i potpuni sabor,nego samo kad je preka potreba
Bi ugodno (odrediti) da nadaqe nema potrebe svake godine
uznemiravati (svu) bra}u, nego kad se op{ta, to jest cele Afrike, potreba
pozove, te budu bilo odakle ovome prestolu upu}ena pisma treba sazvati
Sabor u onoj eparhiji gde se nu`da i pogodnost pokaè, a razlozi koji
nisu op{ti neka se raspravqaju u doti~nim oblastima.(Ap.37; I Vas.5; IV Vas.19; Trul.8;
VII Vas.6; Antioh.20; Laod.40; Kartag.18,51,73,76)
Kanon
Da se ne sme od dogovorno izabranih sudijapozivati na vi{i sud
Ako se dogodi priziv (=apelacija) (na vi{i sud) i onaj koji je apelovao
(=traìo apelaciju) izabere sudije, i sa wim i onaj protivu koga traì
apelaciju (i on izabere sudije), ne mogu nadaqe nijedan pozivati se
(=apelovati) – (na drugi sud).
O zastupnicima raznih oblasti

Prijavqena zastupni{tva raznih oblasti rado se primaju, to jest:
Numidijaca, Vizakenaca, Mavritanaca, Sitifenskih, a tako|e i
Kesarijansko, i ono iz Tripolisa.
O izvr{iocima u crkvi
Bï ugodno jo{ (odrediti) zatraìti da se izaberu za sve potrebe Crkve
pet izvr{ilaca, koji }e biti razme-{teni po raznim oblastima. (Ap.74; II Vas.6;
IV Vas.9; Kartag.15,100,122)
Kanon
Da se od careva ima izmoliti da se postave odvetnici za va`ne poslove crkvene
Jo{ bï ugodno (odrediti) da poslanici Vikentije i Fortunatijan, koji
}e oti}i u ime sviju oblasti, da zatraè od pravoslavnih careva da daju
dozvolu da se postave u~eni ekdici, kojima }e zadatak biti sama slu`ba
odbrane crkvene stvari, i da kao isti sve{tenici doti~ne oblasti, a
koji su primili odbranu Crkava, lak{e mogu da za stvari Crkve, kad
potreba zahteva, ulaziti u sudbene dvorane da odbiju napade i da
prikaù {ta treba.
208
O tome, da zastupni{tvo bude slobodno u svome delovawu

Bï ugodno (ustanoviti) da izabrani zastupnici koji su poslani u dvor
imaju slobodno zastupni{tvo.
Svedo~ewe mavratanskih sve{tenika u pogledu Primosa

Poznato je da su Mavritanci-Kesarijani svojim pismima zasvedo~ili
da je sredstvom Tigavenskih gra|anskih vlasti Primos bio pozvan da
do|e na sabor, da bi, shodno carskim naredbama, svakako pred saborom se
predstavio. I kao {to je trebalo, traèn isti Primos, nije se na{ao,
kao {to su |akoni javili; pa po{to su isti Mavri traìli da se od
svega Sabora po{aqu (o tome) pisma po{tovanomne bratu, starcu
Inokentiju, bï ugodno da (mu se) po{aqu (pisma), da zna da je Primos bio
traèn od Sabora i da nije nigde na|en. (IV Vas.2,23; Kartag.75,93)
Kanon
O narodu koji nije nikada svog zasebnog episkopa imao
Bï ugodno (odrediti) i to da narodi koji nikada nisu imali svoje
zasebne episkope ne mogu ga nikako ni dobiti, ako to ne bude odlu~eno
punim Saborom svake oblasti (zajedno) sa prvim episkopom i po pristanku
wegovom, pod ~ijom je upravom pre bila doti~na Crkva. (Ap.34; Sard.6; Kartag.53,56)
Kanon
O narodu i oblastima koje se obra}aju od Donatista
Da i oni, naime, narodi koji se o bra}aju od Donatista i koji su, i bez
saglasnosti Sabora, stekli svoje episkope, nesumwivo trebaju biti
udostojeni da ih (i daqe) imaju. Koji pak narodi ima|ahu episkopa, i po
wegovoj smrti htedo{e (vi{e) svoga episkopa imati, nego su hteli
pridruìti se upravi drugog nekog episkopa, to im ne treba odre}i. Uz
to je jo{ i ovo izneto, da bilo koji episkopi koji su pre no {to je donet
carski zakon o jedinstvu, obratili Katoli~anskoj Crkvi narode kojima
su upravqali, takvi ih trebaju zadràti (pod sobom), a posle zakona o
sjediwewu i nadaqe, trebaju sve Crkve i svoje uprave, i sve drugo {to
pravno pripada tim crkvama, ustupiti pod upravu katoli~anskih
episkopa koji su u onim mestima, kojima su bili zavladali jeretici,
bilo da su isti posle obratili se Katoli~anskoj Crkvi ili nisu. A ako
su neki (od wih), posle carskoga zakona, ne{to sebi prisvojili, to treba
da bude povra}eno.(Ap.38; Kartag.47,57,66-69,91-94,117-119,124)
Kanon
U pogledu izve{taja epikopa Mavrentija
Tokom izve{taja i molbe episkopa Mavrentija, kada je pro~itan bio
list koji je doneo episkop Plakentije, zamenik predstavnika
209
Numidijskog, koji je list po èqi istoga Plakentija pro~itan pred

episkopima, pa kad nisu mogli nikako na}i one, koji su po izjavama
|akona, trebali biti pri vratima, i koje su dva i tri puta traìli, to
jest starce iz Nove Germanije, – tada je Sveti Sabor zakqu~io da se
po{aqu pisma istom starcu Sanktipu da bi doznao da se episkop ne sme
podvrgavati uvredi za voqu spomenutoga naroda. Mavrentije episkop
re~e: Po{to su starci iz Nove Germanije dva i tri puta bili traèni, i
nisu na|eni, mada im je od prvog episkopa bilo poru~eno da se jave
po{tovanom Saboru drànom ovih ida, i svi se oni starahu o svome poslu
(te ne do|o{e), neka zato presudi va{a svetost o ovoj stvari, kako ne bih bez
razloga postradao zbog uporstva wihove klevete. Sveti Sabor odredi da
po jerarhijskom pravu ovaj Sabor treba izre}i odluku protivu upornih,
ali po{to treba dràti se crkvene krotosti i u svim stvarima, obe}ana
su pisma za starca Sanktipa, da zna za sudije koji su Saborom izabrani,
koji }e bez odlagawa razabrati stvar u Tubursikenskom gradu, da bi
odgovaraju}i stvari (=predmetu) procenu doneli. Mavrentije episkop re~e:
Za sudije traìm najsvetijega starca Sanktipa, najsvetijeg Avgustina,
Florentina, Teasija, Sampsihija, Sekunda i Posidija, i zapovedite da se
to meni izglasa (=odredi). Sveti Sabor odobri traène sudije, a ostale
sudije, koji su potrebni da dopune (zakoniti) broj, neka starac Sanktip
dopusti starcima Nove Germanije da izaberu. (Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9; Kartag.12,15,96,121)
Kanon
O tome da se imaju primiriti Crkve Rimske i Aleksandrijske
Bï ugodno (ustanoviti) jo{ da odnosno raznoglasja (=spora) Rimske i
Aleksandrijske Crkve, treba napisati najsvetijem papi Inokentiju, da
obe Crkve sa~uvaju me|usobni mir, koji je Gospod zapovedio.
Kanon
O ènama koje muèvi ostavqaju i muèvima koji ène ostavqaju, da moraju tako i
ostati
Bï ugodno (ustanoviti) da, po jevan|elskoj i apostol-skoj nauci, ni onaj
koga je èna ostavila, niti ona koju je mu` oszavio, ne moè s drugom
(osobom) sastavqati se (=stupiti u brak), nego ili neka tako ostanu, ili neka
se pomire me|u sobom. Ako ovo prezru, treba ih prinu-diti na pokajawe.
Za ovu stvar treba traìti carski zakon. (Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Vasil.
Vel.9,21,31,35,36,46,48,77,80)
Kanon
O molitvama koje se mogu ~itati u crkvi
I ovo bï ugodno, da svi imaju svr{avati molitve, koje su na Saboru
utvr|ene, bilo po~etne (molitve), bilo one (koje se ~itaju) za vreme
prino{ewa, bilo pri polagawu ruku; i nikako i nikada ne smeju
210
protivno veri druge izgovarati nego neka se govore samo one koje su od
razboritih sabrane.(Ap.60; Trul.63; Laod.59)
Kanon
O onima koji traè od cara da im se re{e poslovi pred svetovnim sudovima
Bï ugodno (ustanoviti) da svaki koji bude traìo od cara re{ewe
svetovnih sudova bude li{en svoje (crkvene) ~asti. Ako li pak traì od
cara episkopski sud, neka mu se to ne spre~i. (Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.12; Kartag.15,96)
Kanon
O onima koji nemaju op{tewe u Africi pa ho}e da izmaknu preko mora
Bilo koji nemaju}i op{tewe u Africi, potajno se potkrade u
prekomorske zemqe radi op{tewa, podne}e {tetu iskqu~ewa iz
klira.(Ap.12,13; I Vas.5; IV Vas.11,13; Trul.17; Antioh.6,7,8,11; Laod.41,42; Sard.9; Kartag.23)
Kanon
Da oni koji na dvor polaze ne propuste obavestiti o svojoj nu`di kartaginskog i
rimskog episkopa
Bï ugodno (ustanoviti) da kad bilo ko htedne po}i na dvor, o tome }e
jasno biti kazano u otpusnome listu koji se upu}uje Rimskoj Crkvi, i da
otuda opet dobije (drugi) otpusni list za dvor. Zato, ako neko dobiv{i
otpusni list samo do Rima, pre}uti potrebu zbog koje mu treba oti}i na
dvor, pa htedne pravo na dvor oti}i, neka se li{i op{tewa. Ako pak
tamo u Rimu pojavi se neka iznenadna nu`da da po|e na dvor, neka tu
nu`du prijavi Rimskome episkopu, i neka donese pismeni prepis od
istog Rimskog episkopa. A otpusni pak listovi, {to izdaju svojim
kliricima, prvenstvuju}i ili drugi episkopi, neka imaju (nazna~en) dan
Pashe. A ako nije jo{ poznat dan Pashe te godine, neka se pridoda dan
pro{logodi{we Pashe, na na~in kao {to se obi~no u svetovnim spisima
pi{e: posle konsulstva bï ugodno, tako|e, da poslani protivu Donatista
i (protivu) neznaboàca i (protivu) zabluda wihovih, predstavnici od
ovoga ~asnoga Sabora zatraè od veleslavnih careva sve {to uvide da je
korisno. Jo{ bï ugodno, traèwem sviju episkopa, da se na svima
izdavanima od ovoga Sabora poslanicama potpi{e samo tvoja svetost. – I
potpisa{e, Avrelije, episkop Kartaginske Crkve: Sagla{avam se sa
ovom odlukom, i pro~itav{i je potpisah. Isto tako i ostali episkopi
potpisa{e.(Ap.12; Antioh.11; Sard.7,9; Kartag.97)
Kanon
Sabor o episkopskom sudu
Za vreme najslavnijih careva Onorija sedme godine, i Teodosija
tre}e, avgustâ konsula, sedamnaesti dan pred julskim kalendama, u
211
Kartagini u Crkvi Drugoga dela grada. Na ovome Saboru bï ugodno

(ustanoviti) da episkop ne moè sam odlu~ivati u sopstvenoj sudskoj
stvari.(Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9; Kartag.12,15,20,96)
Kanon
Sabor protiv Donatista
Posle konsulstva najslavnijih careva Onorija osme godine, i
Teodosija ~etvrte, avgustâ, osamnaesti dan pred julskim kalendama, u
Kartagini, u Crkvi Drugoga dela grada. Na ovome Saboru primi{e
predstavni{tvo protiv Donatista episkopi: Florencije, Posidije i
Venancije. U ovo vreme izdan je zakon da svaki moè po slobodnoj voqi
da primi podvig Hri{}anstva.(Ap.80; Neokes.12; Kartag.99)
Kanon
Sabor protiv jeresi Pelagija i Celestija
Za vreme najslavnijih careva Onorija dvanaeste godine, i Teodosija
osme, konsulâ, o majskim kalendama, u Kartagini, u riznici crkve
Faustove, kad predsedava{e svemu Saboru episkop Avrelije, u prisustvu
stoje}ih |akona, bï ugodno svima episkopima Kartaginske Crkve,
prisutnih svetome Saboru, i ~ija su imena i potpisi priloèni:
Da Adam nije stvoren od Boga smrtnim

Koji kaè da je prvi ~ovek, Adam, stvoren smrtnim, tako da, sagre{io
on ili ne sagre{io, morao je opet umreti telom, to jest iza}i iz tela, ne
radi kazne za greh, nego usled prirodne nu`nosti, neka je anatema. (III
Vas.1,4; Kartag.110-116)
Kanon
Da se deca kr{tavaju radi opro{taja grehova
Tako|e bï ugodno (ustanoviti) bilo da odri~e potrebu kr{tewa male
ili tek ro|ene iz materinske utrobe dece, ili kaè da se ona kr{tavaju
radi opro{taja grehova, ali da od praroditeqskoga Adamova greha ni{ta
na sebi ne nose {to bi trebalo o~istiti bawom preporo|ewa, – iz ~ega
sledi da obrazac kr{tewa radi opro{taja grehova ne smatra se istinit,
nego laàn, neka je (takav) anatema. Jer se druk~ije ne moè razumeti
re~eno od Apostola: „Kroz jednoga ~oveka greh u|e u svet, i kroz greh
smrt; te tako na sve qude pre|e, po{to svi sagre{i{e‚ (Rm.5,12), nego na
na~in kao {to je to svagda razumevala Katoli~anska Crkva, koja je
svugde rasprostrawena i pro{irena. Jer zbog ovog pravila vere jo{ i
deca koja nisu mogla jo{ nikakvih grehova sama u~initi, kr{tavaju se
radi opro{tewa grehova, da se kroz preporo|ewe o~isti u wima ono {to
nose od starog ro|ewa.(III Vas.1,4; Kartag.109,111-116)
212
Kanon
Da blagodat Boìja ne samo {to daruje opro{taj od greha, nego pruà uz to i pomo} da
se daqe ne gre{i
Tako|e bï ugodno (ustanoviti): bilo koji da kaè da blagodat Boìja,
kojom se daje opravdawe kroz Isusa Hrista Gospoda na{eg, vaì samo za
opro{taj ve} u~iwenih grehova, a ne pruà ujedno i pomo} da se drugi ne
~ine, (takav) neka je anatema. (III Vas.1,4; Kartag.109,112-116)
Kanon
Da blagodat Boìja ne samo {to pokazuje poznawe o tome {to se mora ~initi, nego
uliva uz to u nama i qubav, da budemo kadri ispuniti ono {to poznajemo
Isto tako, bilo koji da kaè da ista blagodat Boìja, koja biva kroz
Isusa Hrista Gospoda na{eg, pruà nam pomo} samo u tome da ne
gre{imo, jer nam se wome otkriva i pokazuje poznawe grehova, tako da
znamo {ta treba traìti (=~emu teìti), i ~ega se treba kloniti, ali nam
ona ne pruà (=daje) da ono {to smo poznali da trea ~initi, da to jo{ i
u~inimo i zavolimo i smognemo u~initi, (takav) neka je anatema. Jer ako
Apostol kaè da „razum nadima, a qubav izgra|uje‚ (1Kor.8,1), sasvim je
bezbo`no verovati da nas nadima da imamo blagodat Hristovu, a nemamo
je da nas izgra|uje; a me|utim je i jedno i drugo dar Boìji: i znati {ta
treba ~initi, i qubiti to {to treba ~initi, da (dok) qubav izgra|uje,
znawe ne moè nadimati. Jer, kao {to je od Boga napisano: „Koji u~i
~oveka znawu‚ (Ps.93,10), je tako isto jo{ napisano: „Qubav je od Boga‚
(1Jn.4,8). (III Vas.1,4; Kartag.109-111, 113-116)
Kanon
Da mi bez Boìje blagodati ne moèmo ni{ta dobroga u~initi
Tako|e bï ugodno (ustanoviti): bilo ko da kaè da nam je blagodat
opravdawa data za to da ono {to moèmo slobodnom voqom u~initi,
lak{e izvr{ujemo kroz (=pomo}u) blagodat, tako da kad se blagodat ne bi
davala, mogli bismo, ne lako, ali ipak i bez we izvr{iti boànske
zapovesti, (takav) neka je anatema. Jer je o plodovima zapovestî Gospod
govorio, pa nije rekao: „Bez mene s te{ko}om mo}i }ete ~initi‚; nego je
rekao: „Bez mene ne moète ~initi ni{ta‚ (Jn.15,5).(III Vas.1,4; Kartag.109-112, 114-116)
Kanon
Da nije tek samo glas smirewa, nego je upravo glas istine svetih ono: „ako re~emo da
greha nemamo, sebe varamo‚
Tako|e bï ugodno (odrediti) da ono {to re~e Sveti Apostol Jovan: „Ako
re~emo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama‚ (1Jn.1,8); te
bilo ko smatra da tako treba shvatiti: da je re~eno da zbog smirewa ne
treba da govorimo da „greha nemamo‚, a ne {to je to tako istina, (takav)
213
neka je anatema. Jer, (Apostol daqe veli): „Ako pa priznajemo grehe na{e i
o~isti nas od svake nepravde‚ (1Jn.1,9), gde je jasno pokazano da to nije samo
radi smirewa, nego se zaista uistinu govori. Jer je Apostol mogao re}i:
„Ako kaèmo da nemamo greha, sebe uzdièmo, i smirewa nema u nama‚;
nego rekav{i: „da sebe varamo i istine nema u nama‚, sasvim jasno
pokazao da ko govori za sebe da nema greha, ne kaè istinu, nego laè. (III
Vas.1,4; Kartag.109-113, 115, 116)
Kanon
Da u molitvi Gospodwoj sveti o sebi kaù: „oprosti nam dugove na{e‚
Tako|e bï ugodno (odrediti): koji kaè da u molitvi Gospodwoj zato
Sveti govore: „Oprosti nam dugove na{e‚ (Mt.6,12), ne govore za sebe, jer im
takva molba ve} nije potrebna, nego za druge gre{nike koji su u wihovom
narodu bili, i zato nijedan od svetih ne govori: „oprosti mi dugove
moje‚, nego: „oprosti nam dugove na{e‚, po{to treba razumeti da
pravednik ovo moli ve}ma radi drugih, nego radi sebe, (takav) neka je
anatema. Jer svet je bio i pravedan Apostol Jakov, kad je rekao: „Jer u
mnogome svi gre{imo‚ (Jk.3,2). Ina~e, radi ~ega je dodano ono „svi‚, nego
radi toga da smisao ovaj bude saglasan sa Psalmom, gde se ~ita: „Ne idi
na sud sa slugom svojim, jer se ne}e opravdati pred tobom niko ìv‚
(Ps.142,2), i sa molitvom premudrog Solomona: „Nema ~oveka koji ne
sagre{i‚ (3Car.8,46), i u kwizi Svetoga Jova: „Zape~a}ava ruka svakoga
~oveka, da svaki ~ovek pozna nemo} svoju‚ (Jov 37,7). Radi toga, jo{ i sveti i
pravedni Prorok Danilo, govore}i u mnoìni: „Sagre{ismo, zlo
~inismo‚ (9,5) i ostalo {to tamo smireno i istinito ispoveda, da se ne
pomisli, kao {to neki misle (=shvataju) da ne govori o svojim gresima,
nego vi{e o gresima svoga naroda, (zato) posle toga re~e: „jer se moli i
ispoveda grehe svoje i grehe naroda svoga Gospodu Bogu svome‚ (9,20). Nije
hteo re}i: „grehe na{e‚, nego re~e: „grehe svoga naroda, i svoje‚, kao da je
Prorok predvideo da }e se javiti takvi koji }e to tako zlo shvatati. (III
Vas.1,4; Kartag.109-114, 116)
Kanon
Da Sveti uistinu govore: „Oprosti nam dugove na{e‚
Tako|e bï ugodno (odrediti): bilo ko da drì da one re~i molitve
Gospodwe, gde govore govorimo: „Oprosti nam dugove na{e‚ (Mt.6,12) sveti
tako èle kazivati da su re~ene samo radi smirewa, a ne istinski, (takvi)
neka su anatema. Jer ko moè podneti jednoga koji se moli, a laè ne
pred qudima nego pred Gospodom, koji ustima svojim govori da èli
opro{taj, a srcem kazuje da nema grehâ koje bi mu trebalo oprostiti. (III
Vas.1,4; Kartag.109-115)
Kanon
214
O narodu koji se obra}a od Donatistâ

Tako|e bï ugodno (odrediti): po{to je pre nekoliko godina u ovoj
Crkvi potpunim Saborom odre|eno da bilo koje Crkve, nalaze}e se u
(raznim) oblastima, i koje su postale Katoli~anske pre izdawa zakona o
Donatistima, da ostanu pripadaju}e onim prestolima kojima su
podstaknute episkopima stupile u op{tewe sa Katoli~anskim
jedinstvom, a koje su se priop{tile (=stupile u op{tewe) posle tih zakona,
da ostanu pod onim prestolima pod kojima su bile dok su bile na strani
Donatovoj. Pa po{to su posle toga nastali i nastaju mnogi sporovi
izme|u episkopâ oko (=odnosno) upravâ oblastî, o kojima izgleda tada nije
bilo (doneto, re{eno) najpotpunije starawe, sada na ovome Svetome Saboru
bï ugodno (ustanoviti) da bilo koja Crkva da je postala Katoli~anska, i
pripadahu i Donatovoj stranci, i raznim prestolima, bilo u koje vreme
da je se zbilo ili }e se zbiti sjediwewe, bilo pre zakona ili posle
zakona, imaju pripadati onome prestolu kojemu je oduvek pripadala tamo
postoje}a Katoli~anska Crkva.(Kartag.47,57,66-69,91-94,118,119,124)
Kanon
O tome kako imaju me|usobno deliti oblasti episkopi, koliko Katoli~anski, toliko i
oni koji su se obratili od Donata
Ovako, dakle: da episkopi koji su se obratili od Donatistâ
Katoli~anskom jedinstvu, podjednako razdele me|usobno oblasti u
kojima se na|e da je bilo oba dela (tj. naroda i stranke Donatista i
pravoslavnih). To jest, neka }e mesta pripadati jednome, a druga drugome,
(ali) tako da stariji u episkopstvu deli, a mla|i da bira. Ako je pak samo
jedno mesto, neka pripadne onome kome se na|e da je bliè. Ako li je pak
podjednako blizu obojici prestola, neka pripadne onome koji narod
izabere. Ako li se dogodi da i stari katolici (=saborni, pravoslavni hri{}ani)
zaèle imati svoga, a i oni koji su se obratili od Donatove strane svoga,
neka mi{qewe ve}ine prevagne nad mawinom. Ako su strane brojem
jednake, neka se (mesto) pribroji starijem episkopu. Ako li bude mnogo
takvih mesta, u kojima se obe strane nalaze, a ne mogu podjednako
razdeliti, jer je nejednak broj takvih mesta, tada treba najpre podeliti
jednake brojeve mesta, a mestu koje ostane, neka se dadne ono {to je gore
re~eno, kad se govorilo o jednom mestu. (Kartag.47,57,66-69,91-94,117,119,124)
Kanon
O tome da niko ne moè traìti od episkopa jednu oblast koju je on od jeresi oslobodio
i za tri je godine wom upravqao
Tako|e bï ugodno (odrediti) da, ako neko posle onih zakona, obrati
jedno mesto Katoli~anskom jedinstvu, i tim je mestom za tri godine, bez
da (ga) je iko potraìvao, upravqao, neka se nadaqe od wega ne potraùje,
pogotovu ako je za te tri godine postojao episkop koji je trebao
215
potraìvati, ali je }utao. Ako li pak nije (takav episkop postojao), neka se
potraìvawu ne spre~i upisom u maticu; no kada upra`weno mesto
dobije svoga episkopa, wemu }e biti mogu}e potraìvati to mesto, po~ev
od toga dana u toku tri godine. Tako isto, ako se episkop iz Donatove
stranke povrati Katoli~anskoj Crkvi, pri odre|ivawu vremena neka se
ne spre~ava {to se u maticu uvelo, nego od dana kada se povratio neka
ima ona mesta koja pripadaju wegovome prestolu. (Kartag.47,57,66-69,91-94,117,118,124)
Kanon
O onima koji prisvajaju sebi narod bez privole onih kojima je taj narod pot~iwen, a
isti~u}i da isti wima pripada
Tako|e bï ugodno (odrediti): Ako bilo koji episkopi, koji narod koji
smatraju da pripada wihovome prestolu, ne potraùju tako da se to
izvede sudom drugih episkopa, nego se sami pro{ire (tj. zahvate) na narod
dràn od drugog episkopa, hteo to taj narod ili ne hteo, – takvi (episkopi)
}e podneti gubitak svojeg dela. I bilo koji da su tako postupili, i nije
se zavr{io susret (tj. dogovor) izme|u episkopâ, nego se i daqe o tome
prepiru, neka se otpusti od tog mesta obaj za koga se pokaè da je,
prezrev{i crkvene sudije, (samovoqno) prisvojio to mesto. I neka niko
sebe ne pravda tim da je od prvenstvuju}eg episkopa dobio pismo da drì
(to mesto), nego, imao gramatu ili ne, neka se sastane i dogovori sa
episkopom koji to mesto drì i od wega gramatu neka dobije, da se
pokaè da je mirno dobio pripadaju}u mu crkvu. Ako pak i onaj episkop
(koji je tim mestom pre upravqao) istakne neke (nove) razloge, neka sei to re{i
sudom episkopâ, koje bilo prvi episkop odrediti, ili sami, dogovorno
izaberu izme|u susednih episkopa.(I Vas.6; IV Vas.9,17; Trul.25)
Kanon
O onima koji zanemaruju narod koji im pripada
Tako isto bï ugodno (odrediti) da bilo koji zanemaruju pa pridobiju za
Katoli~ansko jedinstvo mesta koja pripadaju wihovom prestolu, imaju
biti opomenuti od trudoqubivih susednih episkopa da ne propuste to
u~initi, zato, ako takvi ni{ta ne u~ine u roku od {est meseci, od dana
kad se o tome dogovaralo, neka se nadaqe ta mesta ustupe onome koji }e
mo}i da ih pridobije. No ipak, ako onaj kome ta mesta pripadaju
namerno, iz razloga neke ikonomije, izgleda da ovo zapu{ta (=prenebregava),
jer to mo`da traè samo jeretici da bi ih mogao bez buke obratiti, a
me|utim wegovo mudro postupawe od drugoga bude preduhitreno ili
ne~im prenagqeno te iste jeretike samo ve}ma razdraì, neka se to
razbere sudom episkopa, te ta mesta neka ostanu wegovom prestolu. A
episkopi koji }e suditi, budu}i iz raznih oblasti, onaj prvi episkop, u
~ijoj se oblasti nalazi mesto o kome je spor nazna~i}e sudije. Ako li pak
budu birali zajedni~kim dogovorom sudije izme|u susedâ, neka se bira
216
ili jedan, ili tri; i ako se izaberu tri, neka slede odluci ili sviju,
ili dvojice.(Ap.58; Trul.19; Sardik.11; Laod.19; Kartag.47,71,123,124)
Kanon
Da se ne sme omalovaàvati odluka izabranih sudija
A od sudija izabranih zajedni~kim dogovorom, nije dopu{teno
apelovati (na vi{i sud). A koji se dokaè da iz uporstva ne}e da se
pot~ini sudijama, neka zna da }e episkop prvog prestola izdati gramate
da nijedan episkop ne}e op{titi sa wim dok se ne pot~ini. (Ap.58,74; II Vas.6; IV
Vas.9; Kartag.15,96,100)
Kanon
Da se episkop koji se ne stara o svojoj oblasti ima li{iti op{tewa
Ako episkop, obzirom na matice, to jest obzirom na prestole, bude
nemaran naspram jeretikâ, neka ga vredni susedni episkopi opomenu i
neka mu ukaù na wegovu nemarnost da nema izgovora. Ako se od dana kad
je opomenut, u toku {est meseci, borave}i u istoj eparhiji, ne postara o
onima koji se trebaju povratiti Katoli~anskom jedinstvu – s takvima ne
treba op{titi dok to ne ispuni (=ne uradi). Ako li pak nije do{ao u ona
mesta doti~ni izvr{ilac, neka se to episkopu ne upi{e (u krivicu). (Ap.58;
Trul.19; Sardik.11; Kartag.47,57,71,121,122,124)
Kanon
O episkopima koji la`no izve{tavaju o priop{tewu Donatistâ
Ako se pak dokaè da je takav episkop slagao o wihovom priop{tewu
(koinwn×aj=stupawu u jedinstvo), navode}i da su oni stupili u op{tewe, a
dokaè se da i sâm zna da nisu stupili u op{tewe, neka se takav jo{ i
episkopstva li{i. (Ap.58; Trul.19; Sardik.11; Kartag.47,57,71,121-123)
Kanon
O prezviterima i kliricima, da ne smeju pozivati se na nikakve druge vi{e sudove,
nego samo na Sabore Afrike
Tako|e bï ugodno (odrediti) da prezviteri, |akoni i ostali niì
klirici, u svojim stvarima (=uzrocima, razlozima) ako nisu zadovoqni
odlukom svojih episkopa, saslu{a}e ih susedni episkopi, i ti episkopi,
koje oni izaberu sa saglasno{}u svojih episkopa, neka okon~aju wihova
pitawa. Ako i od ovih (nadaqe) zaèle apelovati (na vi{i sud), neka
apeluju samo na sabore Afrike, ili onim episkopima (=mitropolitima)
koji prvenstvuju nad wihovim oblastima. A koji zahte apelovati (na sud)
preko mora, neka ga niko u Africi ne primi u op{tewe. (II Vas.6; IV Vas.9; Antioh.4;
Kartag.10,11,12,14,15,20,23,28,105)
217
Kanon
O mladim devojkama, da se mogu, tako|e, pokrivati velom monahiwe
Tako isto bï ugodno (odrediti) da, ako bilo koji od episkopa, usled
nu`de, kad je dovedena u opasnost devoja~ka celomudrenost, pokrije
velom monahiwe, ili je ve} pokrio devojku, koja jo{ nije navr{ila
dvadeset pet godina, kada je ili zaqubqenik mo}an, ili ho}e da je otme,
ili se ona sama usled kakve smrtne opasnosti osetila skru{ena, pa su
starateqi zamolili episkopa da ne umre bez mona{ke shime, te je taj
episkop obu~e (u shimu), ili je ve} obukao, devojku u uzrastu 25 godina, –
takvog episkopa ne moè osuditi odredba sabora o tom broju godina. (IV
Vas.16; Trul.4,40; Kartag.6,16,44; Vasil. Vel.18)
Kanon
Da se episkopi ne bi dugo zadràvali na saboru potrebno je izabrati po tri sudije iz
svake eparhije
Tako isto bï ugodno svemu Saboru, da se izaberu iz svake oblasti po
tri sudije, da se ne bi za dugo zadràvali svi episkopi, koji se na sabor
okupe. I bi{e izabrani: iz Kartaginske Crkve: Vikentije,
Fortunatijan i Klarh; iz Numidijske oblasti: Alipije, Avgustin i
Restitut; iz Vizakenske oblasti: zajedno sa prvim episkopom,
najsvetijim starcem Donatijanom, KreskonijeJukund i Emilijan; iz
Mavritanije Sitifenske: Severijan, Asijatik i Donat; iz
Tripolitanske oblasti: Plavtije, koji je shodno (utvr|enom) obi~aju bio
poslan za predstavni{tvo. I svi }e ovi o svemu da prosu|uju zajedno sa
najsvetijim starcem Avrelijem, koga je sav Sabor zamolio da sâm
potpi{e bilo sve ve} prire|ene saborske zapisnike, bilo sve poslanice.
– I potpisa{e: Avrelije episkop Kartaginske Crkve, sagla{avam se sa
ovom naredbom, i pro~itav{i potpisah. Isto tako potpisa{e i ostali
episkopi.
Kanon
Da se izop{teni iz crkvene zajednice ne mogu primati da podnose tu`be
Ugodno bï svima da, po{to je odredbama pre|a{wih sabora odnosno
osoba koje mogu podnositi tu`be na klirike bilo ustanovqeno ali nije
ta~no ozna~eno koje se osobe ne mogu primati, radi toga odre|ujemo da se
ne moè pravilno primiti da podnosi tu`bu onaj koji je ve} bio odlu~en
od op{tewa i jo{ je u tom odlu~ewu, bilo da je klirik, ili laik taj koji
ho}e da tuì.
(Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9,21; Kartag.8,19,30,129,130)
Kanon
Da ni robovi, ni oslobo|eni, niti ikakve osobe koje ~asti nemaju, ne mogu tu`be
podizati
218
Tako|e bï ugodno (odrediti) da se ne primaju tu`be ni od robova, ni od

odlobo|enih, niti od svih onih koje ne primaju za kriminalne tu`be
gra|anski zakoni; i jo{ ni od onih koji imaju na sebi qagu sramote, to
jest: od glumaca i od svih onih osoba koje se bave sramotnim poslovima, i
jo{ tako|e ni od jeretikâ, ili neznaboàcâ, ili Judejâ. Ali, ipak,
svima ovima, kojima se pori~e ovakva tu`ba, ne moè se poricati
sloboda da podnose tu`be po svojim privatnim stvarima (=razlozima,
uzrocima). (Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9,21; Kartag.8,19,30,128,130)
Kanon
Da onome koji nije kadar da dokaè jedan prestup, ne moè biti dopu{teno da druge
isti~e
Tako|e bï ugodno (re{iti) da, svaki put kad se od tuìlaca iznese
mnogo prestupa protivu klirika, pa se od wih ne moè dokazati ni onaj
o kome se prvo povela istraga, ne treba ih (=te tuìoce) primiti da iznose
ostale (prestupe). (Ap.74; II Vas.6; IV Vas.9,21; Kartag.8,19,30,128,129)
Kanon
Kome se moè dopu{tati da svedo~i
Za svedoke, radi svedo~ewa, ne treba primati one za koje je odlu~eno
da se ni kao tuìoci ne primaju, ili jo{ ni one koje tuìlac navede iz
svoga doma. Svedo~ewe pak u uzrastu do ~etrnaest godina, ne moè se
primati.
(Ap.75; I Vas.2; Kartag.8,19,30,59,128-130,132)
Kanon
O episkopu koji odlu~uje od op{tewa onoga koji mu je nasamo neki svoj prestup
ispovedio
Tako isto bï ugodno (ustanoviti) da kad episkop kaè da je neko nasamo
wemu svoj prestup ispovedio, a taj pori~e, taj episkop neka ne smatra da
mu je uvreda time nanesena, {to se wemu jednome ne verujem makar i kad
navede da zbog smu}ewa (=sablazni) svoje savesti ne}e da op{ti sa
poricateqem (prestupa).
(Ap.75; Kartag.131)
Kanon
Da episkop ne treba nesmotreno nekoga da li{ava op{tewa
Dok odlu~enoga ne primi u op{tewe sâm taj episkop, ostali episkopi
neka ne op{te sa takvim episkopom, tako da (time) episkop (drugi put)
dobro ~uva da ne govori protiv nekoga ono {to pred drugima ne moè
dokazima potvrditi.
219
Avrelije episkop re~e: Posle odlukâ saglasno{}u svega Sabora i moje

smernosti, ugodno je (re{iti) da treba (sada) zakqu~iti sve vi{enazna~ene
i dovr{ene stvari (=predmete), te uneti ih u crkvene spise i zajedni~ki
utvr|eni zakqu~ak dana{wega dana. A oni predmeti, o kojima se jo{
nije razmatralo, slede}eg dana }emo po bra}i na{oj, episkopu Faustinu
i prezviterima Filipu i Aselu, uputiti pismeni odgovor po{tovanome
bratu i saepiskopu na{em Bonifaciju (Rimskom).
I potpisa{e: Avrelije episkop – potpisah ove sada{we odluke u
aktima koja su kod nas. (I daqe sledi 23 potpisa Episkopâ i 2 prezvitera).
(Ap.12,16,28,32,75; I Vas.5; VII Vas.4; Antioh.4,6,20; Sardik.13-15; Kartag.9-11,20,29,132)
POSLANICA
Bonifaciju, episkopu Rimske Crkve (Bonifacije I, 418-423.g),
od svega Sabora u Africi kroz Favstina episkopa i Filipa i Asela, zastupnike
Rimske Crkve
Gospodinu najblaènijem i naj~asnijem bratu Bonifaciju, –
Avrelije, Valentin episkop prvoga prestola Numidijske oblasti i
ostali prisutni na broj dvesta sedamnaest od svega u Africi sabora.
Po{to gospodu bi ugodno da odnosno onoga {to su s nama zajedno
uradila najsvetija bra}a na{a, saepiskopi Faustin i saprezviteri
Filip i Asel, smernost na{a odgovara ne blaène uspomene episkopu
Zosimu (Rimskom, 417-418.g.), od koga su nam gramate i poruke doneli,
nego va{oj Pre~asnosti, koja je od Boga postavqena na wegovo mesto,
du`ni smo da ukratko saop{timo {to smo po obostranom dogovoru
zavr{ili (=odlu~ili). Ne pak doti~u}i se svega {to se sadrì u
prostranim svitcima akata, koje smo, pri o~uvawu qubavi, ali i ne bez
velikog truda i nastojawa priredili, gledaju}i da se u akta uvede ono
{to se odnosi na doti~nu stvar. Jer i on (=Zosima), da je jo{ bio u ovom
telu, najradosnije bi primio ovo, jer bi video da je najmirnije (sve)
zavr{eno, godpodine brate! Prezviter Apijarije, ~ije je pitawe
rukopoloèwa i odlu~ewe od op{tewa, pa priziv na (vi{i) sud, izazvalo
ne malu sablazan ne samo u Sikskoj, nego i u svoj Crkvi Afrike,
zamoliv{i opro{taj za sve svoje zablude, vaspostavqen je opet u
op{tewe. A prvi je saepiskop na{, Urban episkop Sike, {to je u wemu
trebalo popraviti, neosporno popravio. No po{to je trebalo postarati
se o miru i spokojstvu crkvenom ne samo za sada, nego i za budu}e, jer je
mnogo takvih stavri prethodilo, te da se sa~uvamo od sli~nih ili i jo{
teìh stvari posle toga, mi smo na{li za dobro (odrediti) da se iz Sikske
crkve ukloni prezviter Apijarije, svakako uz o~uvawe ~asti mu i ~una,
i da, dobiv{i (od nas) (otpusno) pismo gde god drugde htedne ili moè da
sluì Liturgiju shodno prezviterskom ~inu. I to smo istom Apijariju,
bez neke te{ko}e dopustili, po{to je sâm svojim pismima to traìo.
Ali, i pre po{to se takvim na~inom ta stvar (=uzrok) zavr{ila,
izme|u ostaloga, pri re{avawu drugih pitawa koja su dugi razbor
220
iziskivala, sama je stvar zahtevala da zatraìmo od bra}e na{e

saepiskopa Faustina i saprezviterâ Filipa i Asela da crkvenim
spisima priloè, ako im je {to poru~eno odnosno zajedni~kog s nama
rada, te nam oni ne{to (samo) usmeno saop{ti{e. Kada smo mi traìli i
podsetnik (kommonitçrion) koji su doneli, oni nam ga podneso{e, i po{to
smo ga pro~itali, priloìli smo ga spisima koje }e vam oni uz ovo
doneti. U tome uputstvu sadràle su se ~etiri ta~ke, koje su s nama
zajedno trebali da u~ine. Prvo, jedno o apelacijama episkopâ na
(prvo)sve{tenika (Öerea) Rimske Crkve. Drugo, da episkopi ne odlaze kad
im je voqa na dvor. Tre}e, da se od susednih episkopa razabiraju stvari
(=uzroci) prezviterâ i |akonâ, kad su neopravdano (=grubo, bezrazlo`no)
li{eni op{tewaod svojih episkopa. êtvrto, da se li{i op{tewa
episkop Urban, pa da se u Rim pozove, ako ne popravi ono u ~emu treba da
se popravi. Od svih tih ta~aka, o prvoj i tre}oj, to jest da mogu episkopi
apelovati na (sud u) Rim, i da se stvari (=uzroci) klirikâ kona~no re{avaju
od doti~nih oblasnih episkopa, ve} smo se postarali pro{le godine
saop{titi istome po{tovawe uspomene episkopu Zosimu na{im
upu}enim mu pismima da }emo to (oboje) s puno obzira prema wemu
privremeno ~uvati (=dràti), dok se ne na|u (izvorne) odluke Nikejskoga
Sabora (325.g.).
A sada, pak, mi molimo i tvoju Svetost da u~ini{ da, na koji su
na~in i ustanovqena i odre|ena od Otaca u Nikeji pravila, tako isto
kod nas se sa~uvaju i kod vas tamo neka se praktikuju kao {to se u istom
podsetniku (¶n kommonitor×J) sadrì.To jest: „Ako episkop bude optuèn i
sabrani iz iste oblasti episkopi sude i svrgnu ga sa wegovog stepena,
kada izvoli taj episkop apelovati i ka najblaènijem episkopu Rimske
Crkve pribe}i, ako ovaj zahte saslu{ati i na|e pravednim (novo)
razmatrawe, tako da se obnovi sud, tada (Rimski episkop) treba da se
udostoji da pi{e saepiskopima koji su u bliskoj i susednoj oblasti, da
oni svemarqivo ispitaju, i po uverewu istine okon~aju (tu stvar) (=izreku
kona~ni sud). Ako li pak onaj koji mole}i da se wegova stvar (=uzrok/razlog)
ponovo ispita, svojom molbom pokrene Rimskoga episkopa da od svoje
strane po{aqe prezvitera, neka je u vlasti toga episkopa {ta }e hteti i
{ta suditi (=odrediti). I ako odlu~i da (takvi) prezviteri, prisutni
zajedno sa episkopima da sude, imaju}i vlast wegovu, neka to bude u
rasu|ewu wegovom. Ako li pak (Rimski episkop) uveri se da su dovoqni
episkopi da okon~aju tu stvar, neka ~ini kako sagleda najmudrija wegova
voqa. Isto tako i odnosno prezvitera i |akona: „Ako neki episkop
gnevqiv – {to ne treba biti – naglo i razdraèno (=gnevqivo) pokrene
protiv svoga prezvitera ili |akona i ho}e da ga progna iz svoje Crkve,
treba nastojati da takav (prezviter ili |akon) ne bude nepravedno osu|en
ili li{en op{tewa. I neka svrgnuti ima pravo obratiti se susednim
(episkopima) i neka se uzrok (=razlog, stvar) wegov saslu{a i najmarqivije
ispita, jer ne treba kad on moli odre}i mu saslu{awe (i pretres). A onaj
221
episkop koji ga je pravedno ili nepravedno iskqu~io, neka nezlobivo

podnese da se stvar (ponovo) ispita, te da se ili potvrdi ili ispravi
wegova presuda.
Ovo smo mi uneli u akta dok se ne dobiju najistinitiji primerci
Nikejskoga Sabora, koji, ako tamo postoje (ova pravila) na na~in kako se
sadrè u podsetniku {to su nam pokazali poslana od Apostolskoga
prestola bra}a i u takvom se poretku (=stawu) (ista) kod vas u Italiji
~uvaju, mi nikako ne èlimo da tako ne{to ni spomiwemo, ili da
pristanemo da to podnesemo, nego verujemo da uz pomo} milosti Gospoda
Boga na{eg, dok je tvoja Svetiwa predstojnik Rimske Crkve, ne}emo
vi{e podnositi takvu nadmenost. Neka se pak ~uva (=drì) i kod vas (=o
vama, odnosno vas, oko vas) ono (=ona pravila) {to i bez na{eg govorewa (=podse}awa)
treba biti ~uvano bratskom qubavqu, koja (=pravila) i ti sâm, po mudrosti
i pravi~nosti {to ti je Svevi{wi darovao, tako|e uvi|a{ da treba
~uvati, osim ako se mo`da druga~ije nalazi u kanonima Nikejskog
Sabora.
Jer mi, pro~itav{i mnogo kwiga, nigde u Rimskim kwigama
Nikejskog Sabora nismo pro~itali (pravila) u obliku u kojem su (nam)
otuda poslana u (spomenutom) podsetniku. Po{to pak nismo mogli ovde
ista (pravila) na}i ni u jednoj gr~koj kwizi, mi smo osobito poèleli (i
postarali se) da nam ista budu dostavqena od Isto~nih Crkava, u kojima
kaù da se te iste (=autenti~ne, izvorne) odredbe (=kanoni) jo{ mogu na}i. Zato
i tvoju pre~asnost molimo da izvoli{ od svoje strane tako|e napisati
(prvo)sve{tenicima onih krajeva, to jest Antiohijske i Aleksandrijske
i Carigradske Crkve i drugima, ako se ~ini (po voqi) tvojoj Svetosti, da
nam otuda do|u odre|eni od svetih Nikejskih Otaca pravila, te }e{
time ti pomo}u Boìjom i svima Zapadnim Crkvama to izuzetno dobro
u~initi. Jer ko moè posumwati da nisi me|u Grcima najistinitija
akta u Nikeji drànog Sabora, koji, kad se donesu iz toliko razli~itih
mesta i od tako slavnih Gr~kih Crkava, pa se me|u sobom uporede, da se
ne}e na}i saglasna? Dok se to ne u~ini mi smo saglasni dràti do
potvrde (Nikejskim originalima) ono {to nam je doneto u spomenutom
podsetniku, odnosno apelacije (=priziva) episkopâ na (prvo)sve{tenika
Rimske Crkve, i odnosno pitawa klirikâ koja se trebaju zavr{avati
(=re{avati) od wihovih oblasnih episkopa, i nadamo se da }e va{e
Blaènstvo, Bo`jom voqom, u tome nama pomo}i. Sve ostalko {to je na
na{em Saboru u~iweno i potvr|eno, po{to }e sa sobom doneti spomenuta
bra}a na{a, saepiskop Faustin i prezviteri Filip i Asel, ako
saizvolite, oni }e va{u Svetost upoznati. Gospod na{ da nam te sa~uva
na mnogo godina, najblaèniji brate. Tako|e potpisa{e Alipije,
Avgustin, Posidonije, Marin i ostali episkopi.
POSLANICA
Afrikanskoga sabora papi Celestinu, Rimskoga grada episkopu (Celestin I, 423-432)
222
Qubaznome gospodinu i Pre~asnome bratu Celestinu, – Avrelije,

Palatin, Antonin, Tutos, Servus-Dei (=Sluga Bo`ji=Teodulos), Terentije,
Fortunat, Martin, Januarije, Optat, Keltije, Donat, Teasije, Vikentije,
Fortunatijan i svi ostali, prisutni na Kartaginskom Saboru.
Molitveno èlimo da, kao {to je tvoja Svetost, pismima poslanim po
saprezviteru na{em Lavu, izjavila da ste se obradovali prisustvu
Apijarija, tako da moèmo i mi s rado{}u uputiti sada{wa pisma o
wegovom opravdawu. Jer, svakako, i na{a i va{a gotovost je bila
opreznija (u tome da se ispita) kako ne bi izgledalo da nagiwe u korist
nekome kao da je ve} saslu{an, a kojega tek treba saslu{ati. – Kad je
do{ao k nama najsvetiji brat i saepiskop na{ Faustin, sazvasmo Sabor,
i poverovasmo da je on (=Apijarije) zato s wim poslan, da, kao {to je
wegovim starawem (Apijarije) uspostavqen na prezviterstvo, tako da }e i
sada mo}i wegovim trudom opravdati se od sviju onih optu`bi za
prestupe poznate od Tabrakenaca. Na{ je Sabor kod wega (pri ispitivawu)
na{ao toliko mnogo pristiglih velikoh zlodela (=nepodob{tina, krivica) da
su nadma{ila sve starawe spomenutoga (Faustina) koje je ve}ma bilo
za{tita, nego li sud, i pre je odbrana ekdika, nego li pravi~nost sudije
istraìoca.
Jer najpre se silno suprotstavio svemu Saboru, nanose}i razne
uvrede, kao da on brani privilegije Rimske Crkve i zahtevaju}i da ga mi
primimo u op{tewe, wega koga je tvoja Svetost, poverovav{i wegovoj
apelaciji, u op{tewe primila. Me|utim, ovo mu je mawe pomoglo, {to
}e{ najboqe poznati kad pro~ita{ akte. Jer posle trodnevnog
najnapornijeg su|ewa, u koje smo (dane) slomqena srca razbirali optu`be
protivu wega (=Apijarija), Bog, pravedni Sudija, Mo}ni i Dugotrpeqivi,
velikom brzinom je presekao i sve nastojawe saepiskopa na{eg Faustina
i sva izvrtawa istoga Apijarija, kojima se usiqavao da prikrije svoje
ru`ne bruke, te je savladana tegobna i sramna wegova upornost i
bestidno poricawe, kojim je hteo potopiti brlog svojih tolikih
pohotnih strasti. Jer kad je Bog na{ pritesnio wegovu savest i
skrivenosti u srcu (wegovom) pred svima qudima otkrio ono {to je ve}
osu|eno gnusno{}u samih prestupa, odjednom je lukavi dotle poricateq
sam izrekao priznawe sviju iznetih mu prestupa, i jedva jednom je
dobrovoqno sam sebe okrivio za sve neverovatne sramote i, tako|e, samu
nadu na{u obrativ{i time u àlost kojom smo mu poverovali i èleli
da uzmogne sebe od sviju tako sramotnih qaga o~istiti, obratio je u
uzdisawa (=kukwavu), da nije tu na{u tugu, Gospodine brate, on ublaìo
samo tom jednom jedinom utehom, {to nas je oslobodio od àlosti
stalnoga truda (=napora) i {to je svoje rane sebi nekako zale~io,
smisliv{i priznawe, mada protivu voqe i bore}i se sa svojom save{}u.
Sada, dakle, po{to evo najpre ispunismo dug potrebnoga po{tovawa,
molimo (vas) da nadaqe ne primate lako one koji va{im u{ima odavde
dolaze, niti nadaqe da htednete primati u op{tewe one koji su od nas
223
odlu~eni, jer }e tvoje Blaènstvo to lako na}i, da je (tako) odre|eno i na

Nikejskome Saboru. Jer mada se tamo vidi da se ovo ima dràti odnosno
niìh klirika i laika, zar ne}e utoliko ve}ma èleti se ~uvati
(=dràti) odnosno episkopa? Dakle, oni koji su u svojoj eparhiji (=oblasti)
odlu~eni od op{tewa, nemoj da se od tvoje Svetosti va`no (=ubrzano) i kako
ne treba primaju u op{tewe (=pokazuju se vaspostavaqeni u op{tewe). Tako|e i
sramna (=drska) beàwa prezvitera i slede}ih (posle wih) klirika neka
tvoja Svetost zabrani, kao {to ti i prili~i. Jer nikakvim pravilom
Otaca nije ovo oduzeto od Crkve u Africi, a i kanonske (odluke)
Nikejskoga Sabora na najjasniji na~in vra}aju svojim (nadle`nim)
mitropolitima bilo klirike niìh stepena, bilo same episkope. Jer je
(Nikejski Sabor) dosledno i pravedno sagledao (i zapovedio) da, ma kakva se
pitawa (=stvari) pojavila, ona trebaju biti okon~ana u svojim mestima.
Jer Oci smatrahu da ni jednoj i svakoj oblasti (prono×¬) ne}e nedostati
blagodati Duha Svetoga, kojom se pravda (dunamosïnh=pravi~nost, pravednost),
sagledava mudro i drì sigurno od Hristovih (prvo)sve{tenika, a
osobito kad je svakome dopu{teno da odnosno odluke mesnih sudijâ (ako je
nezadovoqan), apeluje na Sabore svoje oblasti, ili jo{ i na Vaseqenski
Sabor. Ili, zar ima neko ko bi poverovao da Bog moè nadahnuti pravdom
suda (samo) jednoga, ma ko on bio, a neizbrojivim (prvo)sve{tenicima
sabranim (=okupqenim) na Sabor, da }e to odre}i?
Kako }e pak sam prekomorski sud biti siguran, na koji ne mogu
predstati potrebna za svedo~ewe lica, bilo zbog prirodne, bilo zbog
starosne nemo}i, ili zbog mnogih drugih prepreka? O tome pak da se mogu
slati, kao od strane tvoje Svetosti neki, mi ne nalazimo da je nijedan
Sabor Otaca ne{to odredio, po{to ono {to si nam nekada ti poslao po
istome saepiskopu na{em Faustinu, kao da je od strane Nikejskoga
Sabora ustanovqeno, mi ni{ta takvo nismo mogli na}i u autenti~nim
prepisima sa prvoizbora Nikejskog Sabora, koje smo dobili od
najsvetijeg Kirila, na{ega saepiskopa Aleksandrijske Crkve, i od
po{tovanog Atika, episkopa Carigradskog, i koje smo mi, jo{ pre ovoga,
poslali ~asne uspomene episkopu Bonifaciju, va{em prethodniku, po
prezviteru Inokentiju i ipo|akonu Markelu, koji su nam ih i doneli od
wih (spomenutih episkopa Istoka). Nemojte, dakle, vi{e da, na traèwe
(=molbu) nekih, {aqete ovamo svoje klirike ispitiva~e
(¶kbibast¤j=istraìva~e na{ih pitawa), niti to dopu{tajte, da ne izgledamo
da unosimo sujetnu gordost (kapnþdhtïron) ovoga sveta u Hristovu Crkvu,
koja pruà (=nudi) svetlost jednostavnosti i punu dnevnu vidqivost
onima koji èle videti Boga. I po{to je saàqewa dostojni Apijarije,
zbog svojih bezakonih nepodop{tina, ve} odlu~eno od Hristove Crkve i
od strane brata na{ega Faustina, mi smo sigurni da, iskustvom i
starawem tvoje Svetosti da o~uvava{ bratsku qubav, ne}e nadaqe Afrika
wega trpeti. (Potpis). Bog na{ neka za mnogo godina sa~uva va{u Svetost,
mole}u se za nas, gospodine brate.
224
——
225
——
SVETI PETI VASEQENSKI SABOR
———
PETI (Vaseqenski) SABOR /tekst Fotijev/
»A Sveti i Vaseqenski Peti Sabor (553.g.), kao sve{teni hram wemu bï posve}en
ovaj Konstantinov velegrad (=Carigrad), a dràlo je Sabor prisustvo i sabrawe 165
Bogonosnih Otaca. Wih su predvodili i pred wima blistali Mina, na po~etku, a
potom Evtihije, koji su ovog istog Carskog grada po nasle|u dràli arhijerejsko
rukovo|ewe; i Vigilije, koji je dobio sve{teni nadzor (=episkopstvo) Rima, be{e
prisutan u gradu, ali Saboru nije prisustvovao; koji (Vigilije), iako nije bio
voqan da bude na podr{ku Sve{tenom Sabrawu, no ipak ni{ta mawe je zajedni~ku
veru Otaca potvrdio pismom (svojim). Sa wima be{e i Apolinarije
Aleksandrijski, i Domnos Antiohijski, ukra{eni Arhijerejskim dostojanstvom;
i tako|e Didim i Evagrije, popuwuju}i mesto Evstohija, Jerusalimskog
Arhijereja. A tada je bio i Justinijan (527-565.g.), najmo}niji me|u carevima, koji je
rukovoio starawem o Romejskoj vlasti, i saglasan bio sa crkvenim verovawem.
Ovaj, dakle, Sveti i Vaseqenski Sabor opet je gnusna Nestorijeva proiznikla
u~ewa potpuno pokosio (=osudio), zajedno sa tim samim seja~em kukoqa; posle wega
(osudio je) i Teodora i Diodora, od kojih je jedan episkopovao gradom Tarsom,413 a
drugi Mopsuestijom, koji su Nestoriju ranije takvu jeres porodili i pismeno
ostavili, izvra}enog uma izvra}ene plodove. I jo{ je (Sabor) osudio i anatemisao
Origena, Didima, Evagrija, stare bolesti (nekih) vernih, qude koji su nastojali da
jelinsku mitologiju uvedu sa strane u Crkvu Boìju. Jer oni su buncali da du{e
predpostoje (=preegzistiraju) telima, i da jedna ista (du{a) preobla~i 
mnoga tela jedno za drugim - u~ewe (o reinkarnaciji) prqavo i za popquvawe i zaista
samo takvih du{a dostojno. I (tako|e origenisti) su zastupali kraj beskrajnim
mukama, {to je drugi podsticaj na svaki greh i pogibao; i zlim demonima su
poklawali drevno dostojanstvo, izmi{qaju}i wihov ponovni povratak
(=apokatastazu) u staru slavu iz koje su ispali. I jo{ nisu hteli da tela
savaskrsavaju sa du{ama, nego du{e vaskrsavaju nage bez tela, ne znam {ta li onda
i nazivaju vaskrsewem, po{to je vaskrsewe (=podizawe) – onoga {to je palo i umrlo,
a ne onoga {to svagda stoji i prebiva u nepropadqivosti, kakva je du{a; niti
(makar) to nesre}nici shvativ{i: koliko je velika nepravda u tome {to buncaju,
da Pravednog Sudiju optuùju. Jer, kako da Wemu ne pripisuju krajwu nepravdu,
hule}i da On, tela, koja su sa du{ama zajedno podvizavala se u trudovima vrline,
wih li{ava zajedni~kih (sa du{om) nagrada. Ili opet, da ih, iako su zajedno
gre{ila (sa du{ama), ostavqa neka`wena za zajedni~ki uzrok i delo, nego same
du{e, bez sau~esnikâ (im) telâ, one ili duplu kaznu dobijaju, ili duplu nagradu
zasluùju.
Nije samo ove hule ovaj Sve{teni hor Otaca (=Peti Sabor) odbacio, nego i pre
wih, ne mnogo vremena pre, svrgao je i anatemisao i Antima Trapezuntskog, koji je
podràvao Evtihovo mi{qewe, i Sevira (Antiohijskog), i Petra Apamijskog, i
413
Peti Vaseqenski Sabor nije sudio, ni osudio, Diodora Tarsijskog, kako to kaè ovde Fotije (i u
Biblioteka, 18 i 102; dok u Biblioteka 223 Sv. Fotije hvali Diodora), mada je Diodor bio u~iteq Teodoru
Mopsuestijskom, ali tako|e i Sv. Jovanu Zlatoustu. U svome hristolo{kom u~ewu Diodor nije bio
dovoqno precizan (pa je i wega sa Teodorom, kao "u~iteqe Nestorijeve" napadao Sv. Kiril Aleksandrijski), ali na
2. Vaseqenskom Saboru u Carigradu 381.g., ~iji je Diodor kao episkop Tarsa bio ~lan, nije se postavqalo
pitawe wegove Hristologije, dok je Apolinarijevo jereti~ko u~ewe o Hristu tada u Carigradu osu|eno.
Oci, dakle, Petog Vaseqenskog Sabora nisu sudili Diodora, niti je wegovo ime u aktima Sabora
pomiwano (verov. i zato da ne poteù pitawe samog Drugog Vaseqenskog Sabora, na kome je, rekosmo,
Diodor u~estvovao kao borac za Nikejsku veru u Sv. Trojicu).
226
Zohara , i svu onu zlu i mnogoglavu i ra{irenu druìnu (=monofizitâ), kada
je ponajvi{e uvaèni Rimski (episkop) Agapit predvodio to delo, s kojim su se
javili saglasni znameniti Arhijereji, od kojih je jedan Jefremije, sjajni
Arhijerej Antiohije, i Petar koji je episkopovao nad Jerusalimom. Sve, dakle, ove
(jeretike) Boànski Sabor Arhijereja je osudio i odbacio, a nepatvorne i boànske
dogmate Svete Katoli~anske i Apostolske Crkve (=Pravoslavne) utvrdio i potvrdio.
U tome je, dakle, (i o tome odràn) Peti Vaseqenski Sabor. » (Ovaj Sabor nije donosio kanone).
———
227
——
SVETI [ESTI VASEQENSKI SABOR
———
[ESTI (Vaseqenski) SABOR /Fotijev tekst/
»A Sveti i Vaseqenski [esti Sabor (680-1.g.) i on je u Carici gradova (=Carigradu)
postavio sve{teno pozori{te tajanstvenih vi|ewa Istine, a prihvatio je borbu
preko 170 Bogonosnih Muèva (=Otaca), pokazuju}i Blago~e{}e (=Pravoslavqe) kako
sjajno pobe|uje. Wegove vo|e, i dostojnima smatrani da prvenstvuju nad drugima,
behu: Georgije, kome be{e uru~en Arhijerejski poloàj Carskoga grada; i Teodor i
Georgije, svrstani u dostojanstvo prezviterâ, sa |akonom Jovanom, koji su, umesto
Agatona, najsvetijeg pape Rimskog, ubrojani u redu egzarhâ (=prvakâ); i mesto
prestola Aleksandrovog velegrada (=Aleksandrije) popuwava{e Petar monah; sa wima
i Gerogije monah i prezviter zastupa{e stepen Arhijerejske katedre Jerusalima.
Oni, dakle, sa ostalim Sve{tenim i Svetim Ocima, (osudi{e) Sergija, Pira,
Pavla, na~alstvuju}e (=episkope) Carigrada, i Honorija (papu) Rimskog, i Kira
Aleksandrijskog, i Teodora Faranskog, taj spleteni lanac laì raskinu{e, i
tako|e i Makarija Antiohijskog, sa Stefanom u~enikom (iste) jeresi, (i jo{) sa
nekim nesre}nim starcem po imenu Polihronije, koji im se upetqao i nameravao
da brani wihovu zlo~estivost, - (sve wih) podvrgo{e pod pravednu osudu, zato {to se
usudi{e da govore da je jedna voqa i jedna energija u Hrista, Istinitog Boga
na{eg, Koji je iz dve prirode postao. Ovi neraumnici ne uzev{e ni to u (svojim)
mislima, a {to je lako i blisko za shvatawe: da (u Hrista) nije istog dejstva
(=energije) uspraviti sa vla{}u hromoga – i pokazivati umor od putovawa; niti
slepima dati o~wi vid – i zemqu s pquva~kom prstima pome{ati i napraviti
blato i staviti (ga) na o~i; niti mrtvoga vaskrsnuti – i plakati nad umrlim; niti
tako|e opet nije iste voqe odlagati samrtnu ~a{u – i opet wu nazivati slavom i
hteti nehtednuto (Mt.26,39-.42; Mr.14,35-36). I kako ne ose}aju da time pori~u i razliku
prirodâ (u Hristu)? Jer svaka priroda izvor je energije (=dejstva), i sa razli~itim
energijama (=dejstvima) sarazdequju se prirodne voqe. I ako je, po wihovoj zabludi,
energije i voqa (u Hristu) jedna, onda je svakako i priroda, iz koje su one, jedna. A
ako su (u Hristu) dve prirode – jer jo{ nisu upali u tu maniju, imaju}i u vidu
rasturawe i propast onih koji su zapo~eli to (u~ewe , tj. monofizitâ – kako onda svaka
(priroda) da ne izvire sopstvenu energiju i voqu? No oni, ni{ta ne
pretpostavqaju}i svojem sramnom shvatawu, sa wim zajedno bi{e osu|eni na ve~nu
anatemu.
A Sabor Bogonosnih Otaca, sve{tenoslove}i  dve prirodne voqe i
dve energije (=dejstva) u Jednome Hristu, Bogu na{em, predado{e posvuda{wim
Crkvama da pravoslavno ispovedaju i propovedaju dvostrukostkako
prirodâ, tako i energijâ i voqâ (u jednome Hristu).
A tada je Konstantin (IV Pogonat: 668-685.g.), potomak Iraklijev, bio nosilac
nasle|enog od predaka carstva, i u svemu je pomagao Saboru, i zastupa pravilno
verovawe Crkve.
U tome je, dakle, (i o tome dràn) [esti (Vaseqenski Sabor).» (I ovaj Sabor nije
donosio kanone).
+++
228
– SVE[TENA PRAVILA i ODREDBE CRKVENE –

 
——
——
Kanoni Sv. Pomesnog PRVODRUGOG Sabora Carigradskog
(861.g.)
Kanon 1.
414
(...)
Osnivawe manastira, stvar toliko po{tovana i ~asna, i koju su
blaèni i sveti Oci na{i odavna prekrasno utvrdili, danas vidi se, da
se slabo uporavqa. Jer neki daju ime manastira svojim imawima i
posedima, i izjavquju da to Bogu namequju, pak posle upisuju sebe kao
gospodare toga {to su darovali, i izmudri{e, da Bogu sami naslov
posvete. Niti se stide i posle u~iwenoga dara prisvojiti sebi vlast,
kakvu im pre niko nije branio da uìvaju. I toliko se ova stvar
izopa~ila, da oni isti koji darova{e, javno posle prodaju mnogo od onoga
{to su darovali, uzbu|uju}i time strah i ogor~ewe kod onih koji to
vide. Pak ne samo {to ne}e ni da se pokaju za to, {to prisvajaju sebi
vlast nad onim {to je ve} jednom Bogu prineseno, nego tu vlast bez svake
bojazni i drugima predaju. Radi toga sveti Sabor nare|uje, da niko ne sme
osnovati manastire bez znawa i privole episkopove. I samo kad episkop
pristane i dade dopu{tewe, i po{to se izvr{i propisana molitva, kao
{to je odavna bogoqubno ustanovqeno, neka se manastir osniva, a sami
manastir i sve ono {to mu pripada neka se upi{e u popisnu kwigu, i
neka se poloì u episkopskom arhivu; niti pod ikoji na~in onaj, koji je
dar u~inio, sme bez znawa episkopova postaviti za igumana sebe, ili
drugoga nekoga namesto sebe. Jer ako onaj, koji drugome ~oveku {to
ustupi, ne moè vi{e biti gospodar toga, zar }e mo}i onaj, koji Bogu
ne{to nameni i prinese, dopustiti sebi da tijem opet sebi gospodarstvo
prisvaja?(IV Vas.4,8,24; Trul.49; VII Vas.12,13,14,17)
Kanon 2.
Po{to se neki pretvaraju da vode mona{ki ìvot, ne da Bogu ~istim
srcem posluè, nego ~asnim obrazom (=~inom) zadobiju slavu pobo`nosti i
da tako mogu ste}i boqe zadovoqewe svojih uìvawa (ÀdonŸn=zadovoqstava),
jer u~iniv{i samo ostrièwe svoje kose, ìve u svojim ku}ama, ne
izvr{uju}i nikakve mona{ke slu`be ili uredbe, zato Sveti Sabor
odredi da se niko ne moè udostojiti mona{kog ~ina bez prisustva onoga
koji }e ga primiti kao poslu{nika i obe}ati da }e mu biti stare{ina
(=da }e ga rukovoditi) i starati se o wegovom du{evnom spasewu, i to da je
414
229
~ovek bogoqubiv i da je stare{ina manastira i sposoban spasavati du{u

koja se sada Bogu privodi. Nas|e li se neko da je nekoga postrigao bez
prisustva igumana koji }e ga primiti kao poslu{nika, takav da
podlegne svrgnu}u kao nepokoran (svetim) kanonima i ru{iteq mona{kog
dobrog poretka; a koji je nepravilno i protivu reda postrièn da se
preda na poslu{awe u manastir koji odredi mesni episkop. Jer
nerasudna i nesmotrena postrigavawa i mona{ki su ~in ponizila i
prouzrokovala da se huli ime Hristovo. (IV Vas.4,24; Trul.40-49,85; VII Vas.17-21; Gangr.3; Kartag.63;
Prvodr.3-7)
Kanon 3.
Prosu|eno je da se ispravi i ovo zlo koje se doga|a,i koje se jo{ gore,
prenebregavawem i nemarno{}u ne obra}a pa`wa. Ako, dakle, neki
predstojnik manastira ne bude hteo sa velikim starawem traìti
pot~iwene mu monahe kada pobegnu, ili ih ne primi kad se na|u, i ne
potrudi se da odgovaraju}im i prilago|enim pristupom lekovima
vaspostavi (=ozdravi) i u~vrsti ono {to je obolelo, – Sveti Sabor odre|uje
da se takav podvrgne odlu~ewu. Jer ako onaj, kome je povereno starawe o
beslovesnim (=nerazumnim) ìvotiwama, pa zanemari stado, ne ostaje
neka`wen, kako ne}e podle}i kazni zbog svoga drskog postupka onaj kome
je poverena pastirska uprava nad stadom Hristovim i svojom leno{-}u i
nebrigom rasprodaje (=upropa{}uje) wihovo spasewe?(IV Vas.4; Trul.46; VII Vas.21; Kartag.80;
Prvodr.2,4)
Kanon 4.
Na mnogo na~ina lukavi |avo je nastojao da navede sramotu na ~asni
mona{ki obraz (=~in), i mnogu je pogodnost za to na{ao u vreme prethodne
jeresi (ikonoborstva). Jer, napu{taju}i po nu`di zbog jeresi, monasi svoje
manastire, prelazili su jedni u druge (manastire), a drugi u boravi{ta
svetovnih qudi. Ali, ono {to im je tada ~iweno iz bogo~estija, davalo
(osobito) uvaàvawe, posle je, pre{av{i u nerazumni obi~aj, izvrgavalo
ih ruglu. Jer sada, kada je blago~estije (tÃj eísebe×aj=pravoslavqe)
ra{irilo i oslobo|eno od crkvenih sablazni jo{ (uvek) neki izlaze iz
svojih manastira, i kao neki neukro}eni potok razlivaju se i preta~u
ovde i onde, ispuwuju manastire mnogim neugodnostima i velike sebi
nerede uzrokuju i uzvi{enost poslu{nosti kvare i o{te}uju (=ru{e). Zato
Sveti Sabor, da prekrati nepostojanost i nepodno{qivost te te`we
(wihove), odre|uje da ako neki monah pobegne iz svoga manastira i preseli
se u drugi manastir, ili se smesti u svetovno obitali{te, takav }e biti
odlu~en, i onaj koji ga primi, sve dok se odbegli ne povrati u manastir
iz koga je prestupno izi{ao. Ako je pak episkop neke monahe, osvedo~ene
u pobo`nosti i ~istoti ìvota, zahtedne ih premestiti u drugi
manastir radi ure|ewa tog manastira, ili na|e za dobro da ih po{aqe i
u svetovnu ku}u radi spasewa wenih ìteqa, ili blagoizvoli da ih
230
drugoj postavi, tada ni oni koji ih primaju, ni sami monasi, ne

potpadaju osudi.(IV Vas.4,23; Trul.23,41; VII Vas.13,21; Kartag.80; Prvodr.2,3,6)
Kanon 5.
Nalazimo da nerazmi{qena i neispitana (¡dokim£stuj=neproverena,
neoprobana) uklawawa od sveta mnogo {kode mona{kom dobrom poretku. Jer
neki nesmotreno krenu u mona{ki ìvot, pa zbog strogosti i truda
(=napora) zanemare podvi`ni{tvo, opet se àlosno (=nesre}no) povra}aju ka
teloqubivom i slastoqubivom ìvotu. Zato Sveti Sabor odre|uje da ne
treba udostojiti mona{kog obraza (=~ina) nekoga, dok ih trogodi{we
vreme, ostavqeno im radi isku{eni{tva, ne pokaè da su tako
uzvi{enog ìvota dostojni. Sabor zapoveda da se ovo drì na svaki
na~in, osim ako nai|e neka te{ka bolest koja primora da se skrati vreme
probawa (=isku{eni{tva), ili ako je neki ~ovek poboàn koji je i u
svetovnom odelu provodio mona{ki ìvot. Jer radi potpunog
proveravawa takvoga ~oveka dovoqno je i {estomese~no vreme. A koji
postupi protivu ovoga: iguman, po{to se li{i igumanstva, neka mu kao
kazna za nepo{tovawe reda posluì stavqawe u poloàj pot~iwenoga, a
monah neka se premesti u drugi manastir da ta~no ~uva (=drì) mona{ki
red.(Trul.40; Kartag.126; Vasil. Vel.18; Prvodr.2)
Kanon 6.
Monasi ne treba da imaju ni{ta svoje, nego sve wihovo da se ustupi
manastiru. Jer blaèni Luka kaè za one koji veruju u Hrista i koji
izobraàvaju mona{ko ìvqewe (polite×an=na~in ìvota), tako da ni jedan
nije govorio za svoje imawe da je wegovo, nego im je sve bilo zajedni~ko
(DAp.4,32). Zato, koji èle da budu monasi daje im se dozvola da unapred o
svome imetku raspolaù i (ustupe ga) kojima ho}e licima, ako zakonom
nisu spre~eni da svoje imawe rasporede. Jer posle stupawa u mona{tvo,
manastir postaje vlasnik sve wihove imovine, i wima nije dopu{teno
starawe o svome (imawu) i raspolagawe. Ako se neko na|e da je za sebe
prisvojio neki posed, koji nije ustupio manastiru, i da je porobqen
strasti lakomosti (filokths×aj=posedovawa), – iguman ili episkop neka taj
posed preuzmu i u prisustvu mnogih prodaju i razdele siromasima i
potrebitima. Onoga pak koji je, kao nekada{wi Ananija (DAp.5....),
zamislio da takav posed utaji, Sveti Sabor je odredio da se urazumi
odgovaraju}om epitimijom. Po sebi se razume da je Sveti Sabor odredio
da ono {to ustanovquje za monahe qude, to isto vaì i za ène
monahiwe.(Ap.40; IV Vas.22; Trul.35; VII Vas.19; Antioh.24; Kartag.22,26,81; Prvodr.4)
Kanon 7.
Vidimo da mnoge episkope opadaju i da su u opasnosti da sasvim
propadnu zato {to wihovi predstojnici (proesthkætej) sve starawe i brigu
o wima ulaù u podizawe novih manastira, i potkopavaju}i ove
(=episkopije) i smi{qaju}i kako da prisvoje prihode (od tih manastirâ),
staraju se samo o wihovom umnoàvawu. Zato je Sveti Sabor odredio da
231
nijedan episkop ne sme podizati sebi novi manastir na {tetu svoje

episkopije. Koji se pak zate~e da se na to usudio, neka se podvrgne
odgovaraju}oj epitimiji, a ono {to je on iznova podigao, po{to nije
dobilo ni po~etak prava (posebnog) manastira, neka pre|e u svojinu
episkopije. Jer ni{ta nezakonito i bez reda nastalo, ne moè dobiti
prednost nad kanonski ustanovqenim.(Ap.38; IV Vas.26; VII Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.7; Antioh.24,25;
Kartag.26,33; Teof. Aleks.10; Kirila Aleks.2)
Kanon 8.
Boànstveni i sve{teni kanon Svetih Apostola smatra samoubicama
one koji sebe obezude (=u{kope), i ako su sve{tenici, svrgava ih
(=ra{~iwava), a ako nisu, zabrawuje im da stupe u sve{tenstvo; iz ~ega jasno
postaje da, ako je samoubica koji sam sebe obezudi, onda je svakako ubica
koji obezudi drugoga. Jer se takav moè s pravom smatrati da vre|a samo
stvarawe Boìje. Zato je Sveti Sabor odredio da, ako se koji episkop ili
prezviter ili |akon, uhvati da je koga obezudio (=u{kopio=u~inio evnuhom),
bilo svojom rukom, bilo naredbom (drugome), takav se podvrgava svrgnu}u
(=ra{~iwewu), a ako je laik, neka bude odlu~en; osim ako nai|e kakva bolest
koja primora da se bolesnik podvrgne rezawu. Jer kao {to prvi kanon
Nikejskog Sabora ne ka`wava one koji su u bolesti podvrgnuti
hirur{kom rezawu zbog bolesti, tako i mi ne osu|ujemo sve{tenike koji
naloè da se neki bolesnici obezude (=u{kope), niti okrivqeujemo laike
koji u bolesti svojeru~no sebe obezude. Jer to smatramo le~ewem od
bolesti, a ne zaverom protiv stvorewa, ili porugom nad stvorewem
(Boìjim).(Ap.22,23,24; I Vas.1)
Kanon 9.
Po{to apostolski i boànstveni kanon podvrgava svrgnu}u
(=ra{~iwewu) sve{tenike koji se usu|uju biti verne kada sagre{e, ili
neverne kad ~ine nepravdu, neki smi{qaju}i kako bi (najzgodnije)
zadovoqili svoj gwev izvr}u apostolske naredbe shvataju}i da se odnose
(samo) na one koji svojom rukom biju, mada kanon tako {to ne ozna~ava,
niti zdravorazum (=smisao) dozvoqava tako shvatati. Jer bi zaista bilo
uzaludno i vrlo pogre{no svrgavati (=ra{~iwavati) jednoga, {to je tri ili
~etiri puta udario svojom rukom, a ostavqati neka`wenim onoga koji po
nekoj vlasti nare|uje drugima bijewe i uve}ava svoju kaznu svirepo i do
smrti. Zato, po{to taj kanon ka`wava uop{te bijewe, zato i mi isto
potvr|ujemo. Jer treba da sve{tenik Boìji vaspitava neurednoga
poukama i savetima, a ponekad i crkvenim epitimijama, ali ne da
bi~evima i udarcima nasr}e na telo ~oveka. Ako li pak bude sasvim
neposlu{nih i koji ne sleduju urazumqewu crkvene epitimije, niko ne
spre~ava da se oni urazume predajom mesnim na~alnicima (=gra|anskom
sudu). Jer je i peti kanon Antiohiojskoga Sabora odredio da se tvorci
nereda i pobune u crkvi dovode u red rukom svetovne vlasti.(Ap.27; Antioh.5; Vasil.
Vel.55)
232
Kanon 10.
Oni koji sebe predaju strastima ne samo {to se ne boje kazne
ustanovqene sve{tenim kanonima, nego se usudi{e da ih i vre|aju. Jer
ih izvr}u i ka strasnoj voqi svojoj falsifikuju (=kvare) ih, tako da
revnovawem strasti, po re~ima Grigorija Bogoslova, ne samo da im zlo
biva nevino (=bez odgovornosti), nego se smatra i boànstvenim. Jer
Apostolski kanon, koji govori: „Posve}eni sasud zlatni ili srebrni,
ili tkawe (takvo), niko neka ne uzima za svoju (doma}u) upotrebu, jer je
bezakonito; a koji se u tome zate~e, neka bude ka`wen odlu~ewem‚.
Navode}i ovo za opravdawe svojih bezakowa, kaù da ne treba smatrati
da zasluùju svrgnu}e oni koji ~asni pokriva~ Svete Trpeze pretvaraju
u svoje haqine, ili neku drugu ode}u, pa ~ak ni one koji sveti putir, o
bezbo`ni! – ili ~lasni diskos, ili tome sli~no, uzimaju za svoju potrebu
ili oskvrwuju, jer, vele, kanon nare|uje da oni, koji u tome pogre{e,
imaju podle}i odlu~ewu, a ne svrgnu}u. No, ima li koga ko }e podneti
tako veliku zloupotrebu i bezbo`nost? Jer kanon podvrgava odlu~ewu
one koji samo uzmu na upotrebu posve}enu stvar, a ne koji ih u potpunu
otmicu prisvoje, a ovi osloba|aju od svrgnu}a i one koji grabe i
svetogrdno kradu svetiwe nad svetiwama, i one koji ~asne diskose
upotrebqavaju za sluèwe pri jelu, ili svete putire oskvrwuju, po
sopstvenom sudu, smatraju nesvrgnutima. Mada je to javno oskvrwewe, i
o~ito je da oni koji to ~ine potpadaju ne samo pod svrgnu}e, nego tim
prestupom odpadaju u najve}u bezbo`nost. Zato Sveti Sabor odre|uje da
svi koji radi svoje koristi prigrabe ili preokrenu na nesvetu upotrebu
sveti putir, ili diskos, ili loìcu (=ka{i~icu), ili ~asni pokriva~, ili
takozvani vozduh, ili bilo {ta od sve{tenih i svetih sasuda ili
ode`da koje su u oltaru (=na `rtveniku), podleù potpunom svrgnu}u. Jer,
jedno se zove oskvrniti, a drugo pokrasti svetiwu. One, dakle, koji
uzimaju sebi ili drugome radi nesvete upotrebe neke sasude ili ode`de,
koje su van oltara (=`rtvenika), wih kanon odlu~uje, a mi tako|e
odlu~ujemo; one pak koji sasvim to prigrabe, podvrgavamo osudi
kradqivaca svetiwe.(Ap.25,38,72,73; Antioh.25; Grig. Nisk.8; Kirila Aleks.2)
Kanon 11.
Boànstveni i sveti kanoni podvrgavaju svrgnu}u prezvitere ili
|akone koji uzimaju na sebe svetovne slu`be (¡rc¤j=vlasti) ili poslove,
ili takozvana nadzirawa u ku}ama (svetskih) na~alnikâ. Potvr|uju}i ovo
i mi, odre|ujemo i za ostale koji su uvr{teni u klir da, ako neki od wih
stupi u svetovne slu`be (¡rc¤j=vlasti), ili primi takozvana nadzirawa u
ku}ama ili predgra|ama (svetovnih) na~alnika, takav da bude iskqu~en iz
svoga klira. Jer, po najistinitijoj i od Samoga Hrista istinitoga Boga
na{eg iskazanoj re~i, niko ne moè dva gospodara sluìti
(Mt.6,24).(Ap.6,20,81,83; IV Vas.3,7; VII Vas.10; Kartag.16)
Kanon 12.
233
Po{to Sveti i Vaseqenski [esti Saborf podvrgava svrgnu}u one

klirike koji vr{e slu`bu (leitourgoñntaj), ili kr{tavaju u bogomoqama
koje se unutar ku}e nalaze, bez saglasnosti episkopa, i mi to isti
potvr|ujemo. Jer kad Sveta Crkva pravo upravqa i zastupa re~ Istine
(1Tim.........), i o~uvava i nau~ava ~asnome ìvqewu (tÃj polite×aj=na~inu
ìvota), bilo bi nepristojno i neblago~estivo dopustiti da oni koji
ìve neure|eno i neposlu{no (=anarhi~no, bezvlastno), uvla~e}i se u ku}e i
ru{e dobri poredak crkveni i ispuwuju je mnogim nemirima i
sablaznima. Zato sada Sve{teni i Bogom pomognuti (qeosun¸rghtuj) Sabor
ovaj, sagla{avaju}i se sa Vaseqenskim i Svetim [estim Saborom,
odre|uje da se svaki put naro~ito odre|uju oni koji }e svr{avati slu`bu
u bogomoqama koje su unutar ku}a, a odre|ivawe }e ovo vr{iti oni
dobijati od mesnog episkopa. Ako se neki mimo ovih usude, bez
saglasnosti episkopa, da ulaze u ku}e i svr{avaju slou`be, neka se takvi
svrgnu, a koji uzimaju udela u op{tewu, neka podlegnu odlu~ewu. (Ap.31; IV
Vas.18,31; Trul.31,34,59; VII Vas.7,10; Gangr.6; Antioh.5; Laod.58; Kartag.12)
Kanon 13.
Po{to je svezli (=|avo) bio posejao semena jereti~kog kukoqa u Crkvi
Hristovoj, pa vide}i da se ista ma~em Duha iz korena isecaju, po{ao je
drugim putem lukavstva (meqode×aj=prevare), nastoje}i da bezumqem
raskolnikâ razdeli telo Hristovo. No i tu wegovu zaveru Sveti Sabor
odre|uje da, ako ubudu}e neki prezviter ili |akon, kao toboè zbog
nekih prestupâ, prezre (kategnwkþj=osudi) svoga episkopa, pre sabornog
razmatrawa i ocene i pre kona~ne osude (istoga), i usudi se prekinuti
op{tewe s wim, i ime wegovo u sve{tenim liturgijskim molitvama, po
predawu Crkve, ne spomiwe, takav neka podlegne svrgnu}u i da se li{i
svake sve{tene ~asti. Jer koji je postavqen (=uvr{}en) u ~in prezvitera
i prisvaja sebi sud mitropolitâ, i pre osude sâm osudi, koliko je do
wega, svoga oca i episkopa, takav nije dostojan ni ~asti ni imena
prezvitera. I koji sleduju takvoga, ako su neki od sve{tenikâ, neka i
oni budu li{eni svoje ~asti, a ako su monasi, ili laici, neka se sasvim
odlu~e od Crkve, dok ne prekinu svezu sa raskolnicima i povrate se
svome episkopu.(Ap.31; II Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18; Trul.31,34; Gangr.6;Sardik.14; Antioh.5; Kartag.10,11; Prvodr.14,15)
Kanon 14.
Ako neki episkop, izgovaraju}i se nekom krivicom (=prestupom) svoga
mitropolita, pre sabornog ispitivawa i ocene, prekine svoje op{tewe
sa wim i ne bude spomiwao, po obi~aju ime wegovo na Boàn-stvenoj
Mistagogiji (=Sv. Evharistiji), Sveti Sabor odre-|uje da takav (episkop) bude
svrgnut, ako je odstupio od svoga mitropolita i stvorio raskol. Jer
svaki treba da poznaje svoje granice, te niti prezviter sme da pre-zire
svoga episkopa, niti episkop svoga mitropolita. (Ap.31; II Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18;
Trul.31,34; Gangr.6;
Sardik.14; Antioh.5; Kartag.10,11,62; Prvodr.13,15)

234
Kanon 15.
Ovo {to je odre|eno odnosno prezviterâ i episkopâ i mitropolitâ, to
jo{ vi{e prili~i i odnosno patrijarahâ. Tako, ako neki prezviter ili
episkop ili mitropolit usudi se prekinuti op{tewe sa svojim
patrijarhom, i ne spomiwe ime wegovo, kao {to je odre|eno i
ustanovqeno, na Boànstvenoj Mistagogiji, nego pre saborskog iskaza i
kona~ne osude wegove, stvori raskol, za wega Sveti Sabor odre|uje da
bude sasvim iskqu~en iz sve{tenstva, ako se samo dokaè da je tako
bezakonovao. I ovo se odre|uje i potvr|uje odnosno onih koji pod
izgovorom nekih prestupa odstupaju od svojih predstojnikâ i stvaraju
raskole i razaraju jedinstvo Crkve. Jer oni koji se zbog neke jeresi, koja
je od Svetih Sabora ili Otaca osu|ena, odequju od op{tewa sa svojim
predstojnikom, kada on jeres javno propoveda i otkrivene glave (istu)
Crkvi nau~ava, takvi ne samo {to ne}e podle}i kanonskoj epitimiji
(=kazni) {to su se pre saborskog re{ewa odvojili od op{tewa sa
takozvanim episkopom, nego }e se udostojiti ~asti koja pripada (=odgovara)
pravoslavnima. Jer su osudili ne episkope, nego psevdoepiskope i
psevdou~iteqe, i nisu raskolom rasecali jedinstvo Crkve, nego su se
potrudili da Crkvu oslobode od raskolâ i podelâ. (Ap.31; II Vas.6; III Vas.3; IV Vas.18;
Trul.31,34; Gangr.6;Sardik.14; Antioh.5; Kartag.10,11,62; Prvodr.13,14)
Kanon 16.
Zbog sva|â i potresâ koji se doga|aju u Crkvi Bo`joj, neophodno je
odrediti i ovo: da se ni na koji na~in ne postavqa episkop u onoj Crkvi
~iji je predstojnik jo{ ìv i jo{ je u svojoj ~asti, osim ako on sâm
dobrovoqno podnese ostavku na episkopstvo. Jer treba najpre do kraja
dovesti kanonsko ispitivawe uzroka zbog koga se (doti~ni) izgoni iz
episkopstva, i tek potom, po{to on bude svrgnut, da se drugi umesto wega
postavi na episkopstvo. Ako pak neki episkop, ostaju}i u svojoj ~asti,
ne}e da podnese ostavku, niti èli da narod svoj pastirstvuje, nego se
ukloni iz svoje episkopije i boravi preko {est meseci u drugom mestu, a
nije zadràn (tamo) ni carskom zapove{}u, niti izvr{uje neku slu`bu
svoga patrijarha, niti je zahva}en nekom bole{}u, zbog koje se ne moè
uop{te kretati, – takav, dakle, koji nije spre~en nijednim od
spomenutih razloga, a uklonio se od svoje episkopije i preko {est
meseci boravi u drugom mestu, bi}e sasvim li{en i ~asti i dostojanstva
episkopa. Jer za onoga koji zapusti (=prenebregne) povereno mu stado i
provede vreme preko {est meseci u drugom mestu, Sveti Sabor odre|uje da
se sasvim li{i arhijerejstva na koje je postavqen da psatirstvuje, i na
mesto wegovog episkopstva da se umesto wega postavi drugi.(III Vas.9; Antioh.17;
Sardik.12; Kartag.71; Petra Aleks.10; Kirila Aleks.3)
Kanon 17.
Staraju}i se o dobrome crkvenom poretku u svemu, na|osmo
neophodnim da odredimo i ovo: da ubudu}e nijedan laik ili monah ne
235
moè odjednom biti uzveden na visinu episkopstva, nego po{to najpre

bude ispitan u crkvenim stepenima, tako neka primi rukopoloèwe za
episkopa. Jer ako su do sada pojedini iz laika, ili monaha, po{to je
nu`da to iziskivala, i bivali brzo udostojeni episkopske ~asti, i bili
izvrsni po vrlinama i svoje Crkve visoko uzdigli, ipak, ne
postavqaju}i nikako za zakon Crkvi ono {to retko biva, odre|ujemo da
ubudu}e (=nadaqe) to vi{e ne bude, nego onaj koji }e biti pravilno (kat¤
lægon=po redu) rukopoloèn, neka pro|e sve stepene sve{tenstva, ostaju}i u
svakome ~inu uzakoweno vreme.415 (Ap.80; VII Vas.2; Neokes.12; Laod.3,12; Sardik.10; Kirila Aleks.4)
415
Kanon je donet, o~igledno, da se zadovoqe protesti papae Nikole za izbor Sv. Fotija od laika za
Patrijarha... Kanon, me|utim, upu}uje i na potrebu provere/ispita kandidata za sve{tene ~inovwe (v.
Nikejski kanon 9 /i napomenu/ i Sv. Vasilija, kanon 89)...
236
KANONI Sv. Carigradskog Velikog Sabora u Sv. Sofiji

(880.g.)
Kanon 1.
Sveti i Vaseqenski Sabor odre|uje da, ako su koji klirici ili
laici ili episkopi iz Italije, koji borave u Aziji ili Evropi ili
Liviji (=Egiptu), bili odlu~eni ili svrgnuti ili anatemisani od
najsvetijega pape (Rimskog) Jovana, oni }e biti takvi smatrani i kod
Fotija, najsvetijega Patrijarha Carigradskoga, u istom stupwu
epitimije, to jest ili svrgnuti, ili anatemi-sani, ili odlu~eni. I opet,
koje klirike ili laike, ili arhijerejskog i jerejskog ~ina, Fotije,
najsvetiji na{ Patrijarh, ma bilo koju oblast podvrgne odlu~ewu ili
svrgnu}u ili anatemi, takve da prizna pod istim sudom epitimije i
najsvetiji papa Jovan i sa wime Sveta Bo`ja Crkva Rimska, pri ~emu
nijedno od pripadaju}ih prvenstava, najsvetijem prestolu Rimske
Crkve, ili wenom predstojniku, uop{te ne treba novotariti (mhd¸n tæ
sïnolou kainotomoum¸nwn=ne treba nova~iti=mewati na novo /tj. ne treba pro{irivati/),
niti sada, niti ubudu}e.(Ap.12,13,32; I Vas.6; II Vas.3; IV Vas.28; Trul.36; Antioh.6; Sardik.14; Kartag.11,29)
Kanon 2.
Mada su do sada pojedini arhijereji, uzev{i na sebe mona{ki ~in,
nastojali da (i daqe) ostanu na visini arhijerejstva, i to ~ine}i bili su
prenebregavani (=provi|ani), zato ovaj Sveti i Vaseqenski Sabor,
popravqaju}i (=re{avaju}i) ovu nemarnost (=previd) i vra}aju}i ka crkvenim
ustanovama ovakav neuredni postupak odre|uje da, ako neki episkop, ili
drugi iz arhijerejskog dostojanstva, zaèli da se preda mona{kom
ìvotu i stavi sebe na mesto pokajawa, ne moè vi{e prisvajati sebi
arhijerejsko dostojanstvo. Jer zaveti monahâ sadrè du`nost
poslu{nosti i u~eni{tva, a ne u~iteqstva ili stare{instva
(predr×aj=predsedavawa), i oni obe}avaju ne da }e biti pastiri drugih, nego
da }e biti pod pastirima. Zato, kao {to je re~eno, odre|ujemo da niko
koji je uvr{ten u arhijerejski i pastirski katalog vi{e ne nizvodi sebe
na mesto (=poloàj) onih koji su pod pastirima i koji se kaju. A koji se
usudi to u~initi, posle progla{ewa i obnarodovawa sada donesene
odredbe, takav, po{to je sam sebe li{io arhijerejskog stepena, neka se
vi{e ne vra}a na pre|a{we dostojanstvo, koje je svojim ~inom porekao. (IV
Vas.4; Trul.43; Prvodr.5)
Kanon 3.
Ako koji laik, proniknut samonasiqem, te preziru}i Boànske i
carske naredbe, i rugaju}i se stra{nim ustanovama i zakonima Crkve,
usudi se da bije ili da zatvori u tamnicu nekog episkopa, bilo bez
uzroka ili izmi{qaju}i uzrok, takav neka je anatema.(Ap.55; IV Vas.18; Trul.34)
237
1.
KANONI Blaènog Dionisija
Arhiepiskopa Aleksandrijskog
Kanon 1.
(Poslanica Dionisija Arhiepiskopa Aleksandrijskog. Dionisije Vasilidu, qubqenom
sinu i bratu, sasluìtequi bogoposlu{nome, pozdrav u Gospodu)
Poslao si mi pismo, najverniji i veleu~eni sine moj, da me pita{, u
koji ~as treba zavr{iti post pred danom Pashe (=Vaskrsa), jer, kaè{, da
neka bra}a govore da treba to u~initi kad petlovi zapevaju, a drugi, da
treba ~initi u ve~er. Bra}a koja su u Rimu, kako kaù, ~ekaju petla, a
koja su ovde, rekao si, da to ranije ~ine. Ti sada èli{ da se ustanovi
ta~no vreme i potpuno odmereni ~as, {to je i te{ko i nepouzdano. Jer da
treba posle vremena Vaskrsewa Gospoda na{ega zapo~eti svetkovawe i
veseqe, a dotle postom du{e smiravati, to svi saglasno priznaju. Po
onome, pak, {to si mi pisao, pokazao si sasvim zdravo i po smislu
boànskih Jevan|elista, da se kod wih ne nalazi ni{ta ta~no odre|enog
u pogledu ~asa u koji je Gospod vaskrsao. Jer Jevan|elisti su razli~ito
napisali o onima koji su u razli~ira vremena do{li na grob, nego samo
reko{e da su svi na{li Gospoda da je ve} bio vaskrsao: Po{to minu
subota, kao {to re~e Matej (20,1); i jutrom dok je jo{ bilo mra~no, kao {to
pi{e Jovan (24,1); u duboko jutro, kako Luka re~e (24,1); vrlo rano, kad se
ra|alo sunce, kako re~e Marko (16,2). Kada je, dakle, vaskrsao, to nijedan
nije jasno iskazao; ali da oni, koji rano u nedequ do ro|aja sunca prvoga
dana nedeqe, do|o{e na grob, i da Ga ne na|o{e da u wemu leì, to je
sasvim priznato. I mi ne moramo ovde dràti ni da su nesaglasni, niti
da su me|usobno suprotstavqeni (=protivre~ni) Jevan|elisti, nego ako se i
~ini neka mala razlika u wihovom kazivawu po tome, oni se svi slaù
da je u onoj ba{ no}i zasijala Svetlost sveta, Gospod na{, samo se
razlikuju oko samoga ~asa.
Mi pak nastojmo da blago~estivo i verno uskladimo {to su oni
kazali. Dakle, ono {to je Matej kazao, ovako stoji: „Po{to minu subota,
na osvitku prvog dana nedeqe, do|e Marija Magdalina i druga Marija, da
osmotre grob; i bï veliki zemqotres, Jer An|eo Gospodwi, si{av{i s
neba, pristupi i odvali kamen, i se|a{e na wemu; i lice wegovo be{e
kao muwa, i ode}a wegova bela kao sneg; i od straha od wega uzdrhta{e
straàri, i postado{e kao mrtvi. A An|eo odgovaraju}i, re~e ènama:
Ne bojte se vi; jer znam da Isusa Raspetoga traìte. Nije ovde, jer ustade,
kao {to je kazao‚ (Mt.28,1-6). Ono {to je re~eno „kasno‚ (äy¸=kad minu) neki }e
pomisliti, po op{toj upotrebi re~i, da ozna~ava ve~er subote, ali koji
razboritije shvataju, kaza}e da nije to, nego da je duboka no} bila, jer
„kasno‚ (äy¸) ozna~ava sporost i dugo vreme; a da Jevan|elist govori o
no}i, a ne o ve~eru, dodao je: „na osvitku prvog dana nedeqe‚. I do|o{e,
238
jo{, kao {to ostali kaù, ne nose}i aromate, nego da vide grob, i na|o{e
da je bio zemqotres, i An|ela koji se|a{e na kamenu, i ~u{e od wega:
„Nije ovde, jer ustade!‚ Tako isto i Jovan govori: „U prvi dan nedeqe
Matrija Magdalina do|e na grob rano, dok jo{ be{e mra~no, i vide da je
kamen odvaqen od groba‚ (Jn.20,1); po wemu, dakle, ona je po{la „dok jo{
be{e mra~no‚. Luka, opet, govori: „U subotu osta{e na miru po zakonu. A
u prvi dan nedeqe, vrlo rano do|o{e na grob, nose}i aromate {to
pripremi{e, ali na|o{e kamen odvaqen od groba‚ (Lk.23,56; 24,1.2). Ono „vrlo
rano‚ ozna~ava mo`da jutarwu zoru prvoga dana sedmice, jer je ve}
sasvim pro{la subota sa svom no}i posle we, i drugi dan po~iwao kad
do|o{e (mironosice) nose}i sa sobom aromate i miro. Otuda je jasno da je
mnogo pre vaskrsao. Tome sledi i Marko, govore}i: „Kupi{e aromate, da
do{av{i pomaù ga; i vrlo rano u prvi dan nedeqe do|o{e na grob, oko
izlaska sunca‚ (Mr.16,1.2). „Vrlo rano‚, dakle, i ovaj kaè, {to je isto
onome „rano ujutro‚, pa dodaje „oko izlaska sunca‚. Jer polazak i put
wihov, zna~i da su zapo~ele (ène) u prvi osvitak, i vrlo rano; ali su na
putu i oko groba zadràle se do izlaska sunca, te veli im atada mladi} u
beloj haqini: Ustao je, nije ovde (Mr.16,6).
Po{to je to tako, tako odgovaramo onima koji potanko istraùju u
koji ~as, ili pola ~asa, ili ~etvrt ~asa treba zapo~eti radost zbog
vaskrsewa iz mrtvih Gospoda na{ega. One koji odve} ùre i jo{ pre
pono}i prestaju postiti, korimo kao nestrpqive i neumerene, i kao
takve koji prekidaju (dovr{eni) put, kao {to veli ~ovek mudar: „Nije
málo u ìvotu i ono najmawe‚. One pak koji odlaù i najduè
istrajavaju i o~ekuju do ~etvrte straè, u koju je Spasiteq na{,
hodaju}i po moru, javio se (mnogima) (Mt.14,25). Ne osu|ujemo pak mnogo ni
one koji prestaju me|u ovim i onim vremenom, kako krenu{e ili kako
mogo{e, jer ni {est posnih dana ne provode svi jednako i na isti na~in,
nego jedni sve te dane do kraja ostaju}i bez jela, a neki (samo) dva, neki
opet tri, neki pak ~etiri, a neki ni jedan. I onima koji su se mnogo
trudili u produèwu danâ bez jela, pa su oslabili i gotovo iznemogli,
treba snishoditi ako i ubrzano budu jeli (=poùre da jedu). One pak koji ne
samo {to nisu produìli ni jedan dan bez jela, nego nisu ni postili,
nego su uìvali prva ~etiri dana, pa kad su do{li do dva posledwa, i
samo ta dva dana, tj. petak i subotu proveli su bez jela, i smatraju}i da
ne{to veliko i sjajno ~ine, ako ostanu (tako) do jutra, za takve ne mislim
da su u~inili podvig jednak onima koji su se vi{e dana savla|ivali. I
ovo, dakle, kako shvatam, napisah (ti) o tome savetuju}i (=kao moj savet).(Ap.66;
Trul.89)
Kanon 2.
O ènama kad su u afedronu (=u mese~nom ciklusu), da li im je dopu{teno
dok su u takvome stawu da ulaze u dom Boìji, smatram da je suvi{no i
pitati. Jer mislim da se ni one same, budu}i verne i blago~estive, ne}e
usuditi da u tajvom stawu da ili pristupe Svetoj Trpezi, ili da se
239
dotaknu tela i krvi Hristove. Je ri ona èna (u Jevan|equ) koja je

dvanaest godina imala to~ewe te~ewe krvi, nije da bi se izle~ila
dotakla se Hrista, nego samo skuta Wegova (Mt.9,20-22). A da se neko moli, ma
u kakvom stawu da je, i ma kako da je raspoloèn, i spomiwe Gospoda, i
traì da dobije pomo}, nije zazorno, a koji nije sasvim ~ist i du{om i
telom spre~ava se da ulazi u Svetiwu nad svetiwama. (Laod.44; Timot. Aleks.6,7)
Kanon 3.
A oni u braku dovoqni su da treba da budu sudije sami sebi, jer ste
~uli Pavla (Apostola), koji pi{e, da treba da se uzdràvaju jedno od
drugoga po dogovoru, za vreme, kako bi se mogli predati molitvi, pa
posle opet zajedno biti (1Kor.7,4). (Trul.13; Kartag.3,4,25; Timot. Aleks.5,13)
Kanon 4.
Koji su imali nehotimi~no no}no iste~ewe, neka i oni sleduju svoju
savest, i neka sami sebe ispituju, da li imaju ili nemaju kakvu sumwu o
tome. Jer kao {to o jelima Apostol govori, da koji sumwa, osu|en je ako
jede (Rm.14,23), tako i u ovome neka bude ~iste savesti i smeo
(eíparrhs×astoj=slobodan) po svojoj zamisli srca svaki koji Bogu pristupa.
Ova si nam ti pitawa postavio, iz po{tovawa prema nama, a ne kao da
ih ne zna{, qubqeni, ~ine}i nas (tako) da smo istomi{qenici, kao {to i
jesmo, i saglasni u odlukama. A ja pak, ne kao u~iteq, nego kao {to i
prili~i da sa svakom prostotom me|u sobom razgovaramo, izneo sam na
op{tu javnost (eÕj nÙoi næn) moje mi{qewe, koju (stvar) prosudi i ti,
najrazboritiji moj sine, prosudi {to ti se ~pini pravedno i boqe, ako
potvr|uje{ da je tako, onda mi o tome otpi{i (=odgovori). @elim ti,
molitveno, qubqeni moj sine, da si zdrav, sluè}i (leitourgoñnta) Gospodu
u miru. (Atanas. Vel.1; Timot. Aleks.12)
240

KANONI Svetog Grigorija
Episkopa Neokesarisjkog, ûdotvorca (Ep. od oko 240-274/?/g., bio prvi ep.
neokes.,po Sv. VV; kasnije oko 315-319. poznat ep. Longin, u~esnik Sabora u Neokesariji 315/319)
Kanon 1.
(Kanonska Poslanica Sv. Grigorija Episkopa Neokesarisjkog, ûdotvorca – o onima
koji su u vreme napada varvarâ jeli od idolâ, ili su drugo ne{to sagre{ili)
Nisu jela koja nas terete, sve{teni papo (=o~e), ako su zarobqenici
jeli ono {to su porobqiva~i wihovi stavili pred wih, a osobito kad
svi saglasno kazuju da varvari, koji su najezdili u na{e krajeve, nisu
idolima `rtve prinosili. Apostol veli: „Jela su za stomak, i stomak je
za jela, ali }e Bog i wega i wih ukinuti‚ (1Kor.6,13). A Spasiteq, Koji sva
jela o~i{}uje, kaè: „Ne pogani ~oveka ono {to ulazi u usta, nego ono
{to izlazi‚ (Mt.15,11). Pa i ono nije uop{te osude dostojno, ako su
zarobqene ène bile povre|ene, jer su varvarinasilovali wihova tela.
Nego, ako je i pre bio zazoran ìvot neke (od wih), jer je sledila, po
pisanome, za o~ima bludnikâ, jasno je da je zazorno vreme ropstva, i (zato)
ne treba takve olako primati u op{tewe molitava. Ako je pak neka pre u
potpunoj celomudrenosti ìvela i pokazivala ìvot ~ist i slobodan od
svakog podozrewa, a sada je nasilno i prinudno potpala ponièwu
(ôbrei=poruzi), imamo primer u kwizi Ponovqenih Zakona o onoj devojci,
koju je neki ~ovek u poqu na{ao i silom je spavao sa wom: Devojci, kaè
(Pismo), ne ~inite ni{ta; nije devojci od toga smrtni greh, jer kao kad bi
neki ~ovek ustao na bli`wega svoga da usmrti du{u (=ìvot) wegov, takva
je i ta stvar. Devojka je zavapila, ali ne bï nikoga da joj pomogne
(5Mojs.22,26.27). Tako je upravo i ovo. (Ap.62,67; I Vas.11; IV Vas.27; Ankir.4,5; Petra Aleks.14; Vasil. Vel.49)
Kanon 2.
Stra{na je lakomost, i nije mogu}e navesti u jednoj poslanici sva
mesta iz Boànstvenoga Pisma, u kojima se kazuje koliko se treba
kloniti otima~ine i kako je to stra{no, nego uop{te svaka lakomost
(=gramzivost) i prisvajawe (tu|ega) radi gadne pohlepe, i (kako) je svaki
takav izba~en iz Crkve Bo`je. [to su pak neki u vreme najezde (varvara) u
tolikoj kukwavi i tolikom pla~u drznuli se, vreme koje je svima nosilo
propast smatrati sebi vremenom zgodnim za svoj dobitak, to je svojstveno
qudima bezbo`nim i bogomrskim, koji su vrhunac nevaqalstva dostigli.
Zato bï ugodno da se svi takvi izvrgnu (iz op{tewa), da ne bi na sav narod
do{ao gwev, a na prvome mestu na predstojnike (=prvostojateqe), koji to ne
istraùju. Jer se bojim, kao {to Pismo kaè, da bezbo`ni (=ne~astivi) sa
sobom ne pogubi pravednika (1Mojs.18,23). Jer, kazano je, „bludo~instvo i
lakomost jeste ono radi ~ega dolazi gwev Bo`ji na sinove nepokornosti‚
(Kol.3,6). „Ne budite, dakle, sau~esnici wihovi. Jer bijaste nekada tama, a
sada ste svetlost u Gospodu; vladajte se kao deca svetlosti; jer je plod
241
svetlosti u svakoj dobroti i pravednosti i istini. Istraùju}i {ta je

ugodno Gospodu. I ne uzimajte u~e{}a u besplodnim delima tame, nego ih
jo{ razobli~ujte. Jer je sramno i govoriti {to oni tajno ~ine. A sve {to
se razobli~uje svetlo{}u se objavquje‚ (Ef.5,7-13). Ovako govori Apostol.
Ako su pak neki, zbog pre|a{we svoje lakomosti, koju su u~inili za
vreme mira, podneli kaznu, pa u vreme gweva (Boìjeg) opet se povratili
lakomosti, izvla~e}i korist od krvi i propasti qudi prognanih ili
zarobqenih ili ubijenih, – {ta drugo treba i{~ekivati nego da oni koji
koji se grabe za lakomost navuku gwev Boìji i na sebe i na sav
narod?(Kartag.5; Vasil. Vel.14; Grig. Nisk.6)
Kanon 3.
Zar nije Ahar, sin Zarin, grehom ogre{io o zavetovano (=Bogu posve}eno),
i na sav zbor Izraiqev nai{ao gwev Boìji? (5Mojs. .......). I sâm je on
sagre{io, ali nije sâm umro u svome grehu. I mi u sada{we vreme treba
da smatramo zavetovanom svaku, ne na{u nego tu|u dobit. Jer onaj Ahar je
uzeo od plena; i ovi sada iz plena uze{e; ali onaj je uzeo od
neprijateqskoga, a ovi sada izvla~e pagubnu korist od onoga {to je bra}e
wihove.(Ap.72; Pevodr.10; Vasil. Vel.61; Grig. Nisk.6,8)
Kanon 4.
Neka se niko ne vara time, kao da je ne{to (od dobiti uzgred) na{ao, jer
nije dozvoqeno od na|enoga korist sticati. Jer Ponovqeni Zakoni
kaù: „Kad vidi{ tele brata svoga ili ovcu, gde luta na putu, nemoj
pro}i mimo wih, nego ih odvedi bratu svome. Ako li ti brat tvoj nije
blizu ili ga ne zna{, odvedi ih kod sebe i neka budu kod tebe dokle ih ne
potraì brat tvoj, i tada mu ih vrati. Tako u~ini i s magarcem wegovim,
i tako u~in i s haqinom wegovom, i tako u~ini sa svakom stvarju brata
svoga izgubqenom, kad je on izgubi, a ti je na|e{‚ (5Mojs.22,1-3). Ovako vele
Ponovqeni Zakoni. A u Kwizi Izlaska kazano je, ne samo kad ko ne{to
na|e brata svoga, nego i neprijateqa: „Vrati, veli, sve ku}i gospodara
wihovog‚ (2Mojs.23,4). Ako, dakle, nije dozvoqeno sticati od prijateqa ili
neprijateqa, kad u miru, ne mare}i o svome, lewo i rasko{no ìvi,
utoliko mawe kad je on u nesre}i i beì od neprijateqa i kad po nu`di
svoje ostavqa.(Grig. Nisk.6)
Kanon 5.
Drugi pak varaju sebe time {to zadràvaju sebi tu|e stvari {to su
na{li, umesto svojih koje su propale; da kao {to su Boradi i Goti
postupali s wima neprijateqski, tako oni sada postaju za druge Boradi
i Goti. Zato smo vam poslali brata i sastarca (sugg¸ronta=starca na{eg)
Evfrosina, da vam po ovome ovde na~inu saop{ti isti na~in (postupawa),
i od koga treba tu`be rimati, i koga treba li{avati op{tewa u
molitvama. (Ap.74; II Vas.6; Grig. Neokes.2,3)
Kanon 6.
242
Javqeno nam je tako|e ne{to neverovatno {to se u va{oj oblasti

dogodilo, svakako od nevernika i bezbo`nika, koji ni imena Gospodwega
ne znaju: da su neki do{li do tolike svireposti i ne~ove~nosti, da na
silu zadràvaju neke zarobqenike, koji su pobegli (od varvara). Po{aqite
nekoga u tu oblast, da ne udari grom u one koji to ~ine. (Trul.85; Gangr.3; Kartag.64)
Kanon 7.
Koji sebe ubroji{e u varvare, i zajedno s wima za vreme ropstva
u~estvova{e u nasrtajima, zaboraviv{i da su i Pontijci i hri{}ani, i
toliko se sami povarvari{e (=posta{e varvari=podivqa{e) da su bilo batinom,
bilo uètom (tj. dave}i) ubijali svoje jednoplemenike, i varvarima koji
nisu znali pokazivali su puteve ili ku}e, – takvima treba zabraniti da
stoje i me|u slu{aocima (=ogla{enima u Crkvi), dokle zajedni~ki ne odlu~e o
wima sabrani Sveti Oci i pre wih Duh Sveti. (Ankir.9; Vasil. Vel.11,13; Grig. Nisk.5)
Kanon 8.
A one koji se drznu{e da napadnu tu|e ku}e, ako su tuèni pa
izobli~eni (tj. pokazali se takvi), nemoj ih udostojiti ni slu{awa (u Crkvi);
ako li samo priznaju i povrate ({to su oteli), neka pripadaju (=metani{u)
zajedno sa onima koji se obra}aju i pripadaju. (Vasil. Vel.61; Grig. Neokes.2; Grig. Nisk.6)
Kanon 9.
Oni pak koji na poqu ili u svojim ku}ama na|o{e neku stvar koju su
varvari ostavili, ako su tuèni bili, pa dokazani (na delu), neka tako|e
ostanu sa onima koji pripadaju; ako li sami priznaju i povrate {to su
na{li, neka se udostoje molitve (=zajedni{tva u molitvi).(Vasil Vel.61; Grig. Neokes.2,5,8; Grig.
Nisk.6)
Kanon 10.
A koji izvr{uju (ovu) zapovest (Boìju), treba da je izvr{uju bez svake
pohlepe za dobitkom, ne iziskuju}i nikakve nagrade za to {to su
pokazali, ili su sa~uvali, ili prona{li neku stvar, ili bilo kakvom to
imenom nazivali.(Grig. Neokes.4,5; Grig. Nisk.6)
Kanon 11.
Pla~ (kaju}ih se) biva van vrata molitvenoga doma (=crkve), gde stoje}i
onaj koji je sagre{io, treba da moli verne koji ulaze da se mole za wega.
Slu{awe biva s unutra{we strane vrata u pritvoru (hrama), gde treba da
stoji onaj koji je sagre{iodo molitava za ogla{ene, i tada odatle da
izlazi, po{to je, veli, ~uo Sveto Pismo (tj. ~itawe) i pouku (=besedu), tada
neka se istera i neka se molitve ne udostoji. Pripadawe pak biva, kad
onaj koji stoji s unutra{we strane vrata hrama, izlazi zajedno sa
ogla{enima. A zajednostojawe biva kad stoji zajedno sa vernima, i ne
izlazi sa ogla{enima. Najposle dolazi pri~e{}e Svetiwama (Sv.
Liturgije).(I Vas.11; Ankir.4,8,9; Vasil. Vel.22,56,75,81,83)
243
///////////KANONI Svetog Petra

Arhiepiskopa Aleksandrijskog i Mu~enika
Kanon 1.
Po{to evo ve} dostiè ~etvrta Pasha gowewa (=od po~etka gowewa) dosta
je (ve}) onima koji su bili tuèni i utamni~eni i koji su pretrpeli
neshvatqive muke i nepodno{qive udarce (=bi~evawa) i mnoge druge te{ke
nevoqe, a zatim ih je izdala telesna slabost, pa iako nisu bili u
po~etku primqeni zbog velikog pada koji je nastupio, ipak s obzirom da
su mnogo stradali (=borili se) i za dugo se odupirali, jer nisu namerno u to
upali, nego {to ih je izneverila slabost telesna, po{to i sada pokazuju
na telima svojim rane Isusove, i ve} tre}u godinu neki provode u pla~u,
neka im se, od kad se moè setiti da su se obratili, doda jo{ ~etrdeset
dana epitimije (kajawa), za koje vreme je Gospod i Spasiteq na{ Isus
Hristos posle kr{tewa, poste}i, bio isku{avan od |avola; u koje dane i
oni, podvizavaju}i (=isprobavaju}i=uve`bavaju}i) se osobito (usrdno) i
najrevnije trezve}i se i bdiju}i nadaqe u molitvi, dobro razmi{qaju}i
{ta je kazao Gospod onome koji Ga je ku{ao, da bi mu se poklonio: „Idi
od mene, Sotono; jer je napisano: Gospodu Bogu svome klawaj se i Wemu
jedinome sluì!‚ (Mt.4,10).
(Ap.62; I Vas.10; Ankir.4; Grig. Nisk.2)
Kanon 2.
Onima pak koji posle samog zatvarawa i pretrpqenih u tamnici
muka i smrada, pa su posle, bez borbe sa mu~weima, postali zarobqenici
(tj. pali=odrekli se) raweni (=savladani) velikom oskudicom snage i slepilom,
– dosta je dodati jednu godinu dana onom ostalom vremenu. Jer su i oni
sasvim dali sebe na bacawe (u tamnicu) za ime Hristovo, mada su i
dobivali u tamnici od bra}e (drugih hri{}ana) veliku utehu, za koju }e
uzvratiti (=dati odgovor) mnogostru~no, po{to èle osloboditi se od
najgrkijeg ropstva |avolu, se}aju}i se naro~ito Onoga Koji kaè: „Duh je
Gospodwi na meni, toga radi pomaza me, da javim Jevan|eqe siromasima;
posla me da propovedam zarobqenima otpu{tewe, i slepima progledawe,
da oslobodim potla~ene, da propovedam prijatnu godinu Gospodu i dan
rasplate (=nagrade)‚ (Is.1,1.2; Lk.4,18.19).
(Ap.62; I Vas.10; Ankir.1,2,3,9,12; Vasil. Vel.73,81; Grig. Nisk.2,5)
Kanon 3.
Onima pak koji ni{ta takvo (pokajni~ko) nisu doìveli, niti su plod
vere pokazali, nego su dobrovoqno sami pre{li ka zlo}i (tÂn kak×an=zlu,
poroku), izdani (svojom) pla{qivo{}u i strahom, pa se sada obra}aju
pokajawu, – potrebno je i odgovaraju}e priloìti (=primeniti) pri~u o
244
nerodnoj smokvi, kao {to Gospod kaè: Imao je neko smokvu posa|enu u
svome vinogradu, i do|e da traì ploda na woj, i ne na|e. Tada re~e
vinogradaru: Evo, tre}a godina kako dolazim da traìm ploda na ovoj
smokvi, i ne nalazim; poseci je, za{to da zemqi smeta? A on,
odgovaraju}i, re~e mu: Gospodaru, ostavi je i za ovu godinu, dok okopam
oko we i obaspem |ubrivom, pa ako donese ploda; ako li ne, pose}i }e{ je
ubudu}e‚ (Lk.13,6-9). I ovu pri~u kad o~i uzmu, i kad pokaù dostojni plod
pokajawa za trajawe tolikoga vremena, ve}ma }e time sebi koristiti.
(Ap.62; Ankir.6,9; Grig. Nisk.2)
Kanon 4.
A onima, koji su sasvim beznade`ni i nepokajani, i imaju
nepromenqivu koù kao Etiopqanin (shodno poslovici) i {arenilo risa
(pard£lewj=leoparda), neka se kaè ono o drugoj smokvi: „Da nikad vi{e ne
bude od tebe roda do veka‚ (Mt.21,19); zato je odmah i usahla. I na wima se
ispuwuje ono {to je rekao Eklisijast: „[to je izopa~eno ne moè se
ukrasiti, i nedostatak ne moè se izbrojiti‚ (Prop.1,15). Jer, ako se
prethodno ne ispravi izopa~eno, nije mogu}e ukrasiti ga; i dok se najpre
ne ispravi nedostatak, nemogu}e ga je izbrojiti. Zato }e se na kraju wima
dogoditi ono {to je rekao Prorok Isaija: „I vide}e, veli, trupove onih
qudi koji odstupi{e od mene; jer crv wihov ne}e umreti, i ogaw wihov
ne}e se ugasiti, i bi}e na gledawe svakome telu‚ (Is.66,24). Jer, kao {to je
od istoga predskazano: „Nepravednici su kao uskolebano more, tako }e se
uzburkati i ne}e mo}i po~inuti; i nema radosti bezbo`nima, re~e Bog‚
(Is.57,20.21).
(Ap.62; I Vas.10; Ankir.9; Grig. Nisk.2; Vasil. Vel.84,85)
Kanon 5.
Onima pak koji su se pretvarali (=odglumili), kao David, koji se ~inio
lud da ne pogine, mada ne budu}i lud (2Car. .......; Ps. ........), i koji nisu prosto
potpisali svoje odre~ewe (od Hrista), nego nalaze}i se u velikoj
ste{wenosti, kao pametna i razborita deca me|u decom nerazboritom,
naruga{e se namerama neprija-teqa, te su ili pro{li mimo `rtvenikâ
(idolskih), ili kao da su potpisali rukom, ili su umesto sebe stavili
neznabo{ce, mada su neki od ispovednikâ, kao {to ~uh, i pra{tali
sasvim takvima, jer su osobitom blagoboja-zno{}u izbegli da svojim
rukama ne loè vatru i ne kade ne~istim demonima, po{to ih je zavelo
neznawe, a to su ipak u~inili, — neka im se naloì {est meseci
obra}ewa kroz pokajawe. Jer }e tako i sami imati ve}u korist, kad budu
razmi{qali o onoj proro~koj re~i i govorili: „Dete nam se rodi, i Sin
nam se dade, kome je vlast na ramenu, i nazva}e se ime Wegovo An|eo
Velikoga Saveta‚ (Is.9,6), Koji }e, kao {to znate, u {estom mesecu za~e}a
onog drugog deteta (=Jovana Prete~e), koje je unapred propovedalo pred
245
licem dolaska Wegovog pokajawe za opro{taj grehova, za~eo se i On, da

propo-veda pokajawe (Lk.1,17.26.76-78; 3,3; Mr.1,2-4.14-15). Jer ~ujemo obojicu, da
najpre propovedaju ne samo o pokajawu, nego i o Carstvu Nebeskom, koje,
kao {to nau~ismo, unutar nas jeste (Lk.17,21), jer je blizu nas re~ kojoj
verujemo ustima na{im i srcem na{im. Kad se i oni o tome podsete,
nau~i}e se da ispovedaju ustima svojim da je Isus Hristos Gospod,
veruju}i u srcu svome da Ga je Bog vaskrsao iz mrtvih; to jest ~uju}i da se
srcem veruje za pravdu, a ustima se ispoveda za spasewe (Rm.10,8).
(Ap.62; Ankir.1,6; Petra Aleks.7; Grig. Nisk.2)
Kanon 6.
Onima pak koji su umesto sebe poturili sluge hri{}ane (da prinesu
`rtvu idolima), pa te sluge, nalaze}i se pod vla{}u i na neki na~in kao
zarobqeni od gospodara, te prisiqeni pretwom od svojih gospodara i
zbog straha od wih, do{li su do toga i pali (katolisqÁsantej=skliznuli u
idolopoklonstvo), neka jeednu godinu pokaù dela pokajawa, u~e}i se
ubudu}e, kao sluge Hristove, da tvore voqu Boìju i da Ga se boje,
naro~ito ~uju}i da svaki, ako u~ini neko dobro, to }e i primiti od
Gospoda, bio on sluga ili slobodan (Ef.6,8).
(Ap.62; Ankir.3; Grig. Nisk.2)
Kanon 7.
A slobodni (tj. gospodari ovih slugu), neka se za tri godine ispituju, i
kao oni koji su se pretvarali (=glumili), i kao prinuditeqi svojih slugu
da prinesu `rtvu, po{to su (time) prestupili zapovest Apostola, da
gospodari imaju ~initi isto {to i sluge, ostavqaju}i (na stranu) pretwu,
i znaju}i, veli (Apostol), da je i na{ i wihov Gospodar na nebesima, i
nema kod Wega gledawa na lice (Ef.6,9). Ako li pak svi imamo jednoga
Gospodara, Koji ne gleda na lice, jer je sve i u svemu Hristos, me|u
varvarima i me|u skitima, me|u slugama i me|u slobodnima (Kol.3,1),
trebaju da gledaju {ta su u~inili kad su, hrle}i da spasu svoju du{u,
navukli sluge svoje na idolopoklonstvo, kad su mogli i oni izbegnuti,
da su im pruìli pravdu i jednakost, kao {to opet Apostol kaè (Kol.4,1).
Kanon 8.
Onima pak koji su bili predani i pali su, ali su (zatim) sami wima
(=istima pred kojima su se odrekli) pristupili na podvig i ispovedali da su
hri{}ani, i (onda) su i u tamnicu zatvarani i mu~eni, pravedno je u
radosti srca opet ih primiti i (s wima) u svemu op{titi: i u molitvama
i u pri~e{}u tela i krvi Hristove i u utesi re~ju (=besedom=propovedi) da,
bore}i se jo{ istrajnije, udostoje se i oni nagrade vi{wega zvawa (Kol.
........). Jer, veli (Pismo), sedam puta }e pravedni pasti, i opet }e ustati (Pri~e
246
26,16);
{to kad bi ovo u~inili svi koji su pali, tim bi najsavr{enije i
svesrdno pokajawe pokazali.
(Ap.62; I Vas.12; Ankir.3; Petra Aleks.9; Vasil. Vel.3)
Kanon 9.
I sa onima koji, kao da su se iz sna prenuli, i odmah usko~ili u
podvig (stradawa), koji se tek sprema, i tek }e nai}i, pa su sebi navukli
isku{ewe morske bitke i mnogog uzburkawa, pa su jo{ ve}ma i bra}i ja~e
raspaqivali ugqevqe gre{nikâ (tj. razdraìvali neznabo{ce da ve}ma mu~e
Hri{}ane), – i sa wima treba op{titi, jer su u ime Hristovo pristupali
ovome (ispovedni{tvu), mada nisu pazili na Wegove re~i, Koji u~i da se
treba moliti da ne padnemo u isku{ewe, i opet da u molitvi govorimo
Ocu: „I ne uvedi nas u isku{ewe, nego nas izbavi od zloga‚ (Lk.11,4). A
mo`da i ne znaju da je sopstveni Gospodar i U~iteq na{ ~esto se
uklawao od onih koji su hteli da Mu zlo u~ine i da ponekad zbog wih
nije hodio javno (Jn.11,51); i da i kada se pribliìlo vreme Wegova
stradawa, nije Sam Sebe predao, nego je primio (=~ekao) dok nisu do{li k
Wemu sa noèvima i motkama, te im tada re~e: Zar ste kao na razbojnika
izi{li sa noèvima i sa motkama da Me uhvatite? (Mk.14,48), – koji Ga
onda, veli (Jevan|elist), predado{e Pilatu. Sli~no pak Wemu postrada{e
i oni koji su k istom Wegovom ciqu stremili, pamte}i boànstvene
re~i Wegove, kojima nas, utvr|uju}i u gowewima, hrabri: „ûvajte se, jer
}e vas predati sudovima i po zbornicama svojim bi}e vas‚ (Mt.10,17). Re~e:
preda}e (vas), a ne: predajte se sami; i pred knezove, kaè, i careve vodi}e
vas zbog imena Moga (Lk.21,13), a ne: sami sebe vodite. Zato èli (=ho}e) da mi
i prelazimo iz jednoga mesta u drugo, kada smo goweni zbog Imena
Wegova. Kao {to opet ~ujemo da On Sam kaè: „A kad vas gone iz jednoga
grada, beìte u drugi‚ (Mt.10,23). Niti èli On da se mi sami predajemo
{titono{ama i kopqeno{ama |avola, da ne bismo postali uzro~nici
mnogih smrtî wima, kao da ih prinu|ujemo da è{}e postupaju i vr{e
smrtonosna dela, nego da ~ekamo i pazimo na sebe, i bdijemo i molimo se
da ne padnemo u isku{ewe (Mt. .......). Tako Stefan, koji je prvi po Wegovim
stopama primio (=pretrpeo) mu~eni{tvo, u Jerusalimu je zgrabqen od
bezakonikâ i poveden na sinedrion (=u sud), i kad ga zasipahu kamewem za
Ime Hristovo, proslavio se mole}i i govore}i: „Gospode, ne primi im
ovo ga greh‚ (DAp.7,60). Tako i Jakovu drugome, uhva}enom od Iroda, ma~em je
glava odse~ena. Tako i Petar, izabrani me|u Apostolima, mnogo je puta
bio hvatan, i zatvaran, i ruèn, najposle je u Rimu razapet. Tako isto i
slavni Pavle, mnogo je puta predavan bio, i doveden do smrtne opasnosti,
i mnogo je postradao (=pretrpeo), i hvalio se mnogim gowewima i
nevoqama, u tome istome gradu (Rimu) bila mu je odse~ena glava ma~em;
koji je, u onome ~ime se hvalio, i zavr{io. Jer je i u Damasku bio
spu{ten no}u preko zida u kotarici, te izbegao iz ruku onoga koji je
traìo da ga uhvati. Jer predstoje}e delo (=posao) Apostolima je bilo
247
najpre da propovedaju Jevan|eqe, i da u~e re~i Boìjoj, ~ime su,

utvr|uju}i bra}u da ostanu u veri, govorili (im) i to da nam „kroz mnoge
nevoqe vaqa u}i u Carstvo Boìje‚ (DAp.14,22). Jer nisu traìli svoju
korist, nego mnogih, da se spasu (1Kor.10,33). I mnogo bi im se imalo o ovome
govoriti, da bi po Re~i (Boìjoj) postupali, kad nam, kao {to Apostol
kaè, ne bi nedostalo vremena kazivati (Jevr.11,32).
Kanon 10.
Zato nije pravilno (eòlogou) ni klirici koji su (najpre) dobrovoqno
(po{li na mu~eni{tvo), pa su pali, a zatim se opet na podvig povratili, da
ostanu daqe u (crkvenoj) slu`bi (¶n tÍ leitourg×v), jer su napustili stado
Gospodwe i sebi qagu navukli, {to nijedan od Apostolâ nije u~inio. Jer
i blaèni Apostol Pavle, koji je mnoga gowewa pretrpeo i mnoge
podvige borbi znaju}i da je boqe oti}i i sa Hristom biti, (ipak) dodaje i
kaè: „Ali ostati u telu, potrebnije je radi vas‚ (Flb.1,24). Jer, gledaju}i
ne svoju korist, nego mnogih, da se spasu (1Kor.10,33), smatrao je da je
nu`nije od svoga uspokojewa da ostane me|u bra}om i o wima se stara.
Koji ho}e da u~iteq bude u u~ewu (svome), postaju}i ugled (=obrazac) za
verne (Rm.12,7). Otida oni koji, bore}i se u zatvoru, otpado{e od sve{tene
slu`be, i opet se povrati{e, vrlo su bezose}ajni. Jer kako traè ono {to
su napustili, kad su mogli biti bra}i vrlo korisni u takbom (te{kom)
vremenu? I dok su bili dok nisu pali, mogao im se oprostiti wihov
nerazmi{qeni postupak; ali kad su pali (=sagre{ili), kao pogordiv{i se
i na sebe qagu navukav{i, ne mogu vi{e sve{tenu slu`bu vr{iti. Zato
neka se u smirenomisliju ve}ma staraju, kako }e, prestav{i od
sujetnosti, okon~ati (ìvot svoj). Jer im je dovoqno op{tewe sa nadzorom
i ta~no{}u, i to s dva razloga: prvo, da ne izgledaju da su optere}eni, te
da silom traè da odavde (=iz ìvota) otidu; i drugo, da drugi, koji su
pali, ne na|u se pobu|eni da zbog povoda epitimije (=kazne), duhom klonu.
Ovakvi }e vi{e od svih imati sramotu i stid, sli~no onome koji je
temeq poloìo, a nije mogao da dovr{i. Jer }e, veli, svi koji budu
prolazili po~eti rugati mu se, govore}i: Ovaj ~ovek postavi temeq, i
nije mogao dovr{iti ga (Lk.14,29-30).
(Ap.62; I Vas.10; Ankir.1,2; Atanas. Vel.3; Vasil. Vel.10; Teof. Aleks.2)
Kanon 11.
Koji su najpre, u kqu~awu gowewa, istakli sebe, i stoje}i kod
sudi{ta i vide}i svete mu~enike kako hitaju ka nagradi vi{wega zvawa
(Flb.2,14), pobu|eni plemenitom revno{}u, predali sebe na mu~ewe,
pokazuju}i veliku smelost, naro~ito kad su videli da neki uzmi~u i
padaju u veri, zbog kojih se (ve}ma) razgore{e iznutra i nadahnu{e da
savladaju gordi i protivni duh (idolopoklonstva), pohita{e na to, da ne
248
pomisli taj duh (demonski) sâm o sebi da je mudar (Pri~e 3,7) u onome {to mu
izgleda da po svome lukavstvu pobe|uje, mada nije video sebe da je
pobe|ivan od onih koji juna~ki (sa postojanstvom) podnosi{e mu~ewa,
strugawa i bi~evawa tela, i o{trice ma~a, èèwa ogwa i potapawa u
vodu. Za one koji su bilo u tamnici mu~ewa ~amili, te gla|u i è|u
savladani bili, bilo za one koji su i van tamnice na sudu bili jako
mu~eni strugawem tela i bi~evawem, i zatim podlego{e pobe|eni
telesnom slabo{}u (svojom), ako za takve po veri (vernici) zatraè da budu
molitve i moqewa, dostojno je da se to odobri. Jer nikome ne moè da
na{kodi sastradavati i zajedno bol podnositi sa onima koji pla~u i
uzdi{u za poraènima u podvigu od veliko nasiqa zlobnove{toga
|avola, bili to roditeqi, ili bra}a, ili deca. Jer znamo da su neki radi
vere drugih dobili Boìju dobrotu za opro{taj grehova i za zdravqe
tela i za vaskrsewe mrtvih. Se}aju}i se, dakle, mnogih wihovih trudova
i muka, {to su za ime Hristovo prethodno pretrpeli, i tako|e (i toga) da
su se oni pokajali, i da lele~u}i oplakuju {to su u nemo}i i mrtvilu
tela izdajstvo u~inili, i jo{ da su bili posvedo~eni da su u ìvotu
svome bili udaqeni od sveta, mi se zajedno s wima molimo i prosimo im
o~i{}ewe i ostala dobra, kroz Onoga Koji je postao Zastupnik (genom¸non
ParaklÁton) za nas kod Oca, Koji opra{ta grehe na{e. Jer, veli, ako ko
sagre{i, imamo ute{iteqa kod Oca, Isusa Hrista Pravednika, i On je
o~i{}ewe za grehe na{e (1Jn.2,1-2).
(Ap.62; Ankir.4; Petra Aleks.9; Grig. Nisk.2)
Kanon 12.
Onima pak koji su dali srebra s ciqem da sasvim budu
neuznemiravani nikakvim zlom, ne treba to u prestup upisati, jer su
podneli {tetu i gubitak novca da du{u svoju ne o{tete ili pogube. Dok
drugi iz gadne pohlepe to nisu u~inili, mada je Gospod rekao: „Kakva je
korist ~oveku ako sav svet zadobije, a du{i svojoj naudi?‚ (Mt.6,24). I opet:
„Ne moète sluìti Bogu i mamonu‚ (Lk.16,13). Jer oni su se pred
goniocima pokazali da Bogu sluè, omrznuv{i i odbaciv{i i
prezrev{i srebro svoje, te ispuni{e time ono {to je napisano: „Otkup
du{e ~oveka je bogatstvo wegovo‚ (Pri~e 13,8). Jer i u Apostolskim Delima
~itamo, da oni koji su u Solunu bili odvedeni gra|anskim vlastima na
mesto Pavla i Sile, pu{teni su bili posle pla}awa (novcem). Jer, po{to
im mnogo napakosti{e zbog imena (Hristova), i smuti{e narod i
stare{ine gradske, uzev{i, veli, zadovoq{tinu od Jasona i ostalih,
otpusti{e ih. A bra}a odmah no}u otpravi{e Pavla i Silu u Veriju
(DAp.17,9-10).
(Ap.62; Ankir.5)
Kanon 13.
249
Otuda ni one, koji su radi spasewa svoje du{e ostavili (svoje) i

udaqili se (u pusta mesta), ne treba osu|ivati, zato {to su drugi umesto
wih bili uhva}eni. Jer i u Efesu, namesto Pavla, uhvati{e na trgu Gaja
i Aristarha, saputnike Pavlove, i kad je on hteo da po|e me|u narod,
zato {to se buna zbog wega dogodila, jer je ubedio i obratio mno{tvo
naroda ka bogopo{tovawu, ne pusti{e ga u~enici, jer, veli: „nego i neki
od stare{ina Azije, koji su mu bili prijateqi, posla{e k wemu mole}i
ga da ne izlazi na trg‚ (DAp.19,30-31). Ako li pak neki budu hteli iz
uporstva da se prepiru sa onima koji iskreno paze na onoga koji kaè:
„Spasavaju}i, spasi du{u svoju, i ne obaziri se natrag‚ (1Mojs.19,17), neka se
sete Petra, izabranoga me|u Apostolima, koji je ve} bio ba~en u tamnicu
i predan ~etvorici ~etvrtnika vojni~kih da ga ~uvaju, no koji je otuda
po no}i pobegao i usled zapovesti An|ela Gospodwa izbavio se od
ubila~ke ruke Irodove i od sveg i{~ekivawa naroda Judejskoga, naime,
kad be{e dan, veli, dogodi se ne mala uzbuna me|u vojnicima, {ta bï od
Petra? A kad ga Irod traìo i nije na{ao, ispitav{i straàre,
zapovedi da ih zadave (DAp.12,4.18), no radi wih nije bilo nikakve
krivicepripisane Petru. A oni su mogli, kad su videli doga|aj, pobe}i
kao i sva ona deca u Vitlejemu i u drugim stranama wegovim, da su znali
roditeqi wihovi {ta }e se dogoditi, nego sad pogibo{e od svirepog
ubice Iroda, zbog jednog Deteta koje je on traìo da pogubi, ali je i Ono
opet po zapovesti An|ela Gospodweg izbeglo, po~ev{i ve} tada da bude
brz na plen i hitar na grabe`, shodno imenu, kojim je nazvan, kao {to je
napisano: „Nadeni mu ime: brz na plen i hitar na grabe`‚; jer pre nego
dete nau~i zvati oca ili majku, odne}e se sila Damaskova i plen
Samarjanski pred carem Asirskim (Is.8,3-4). Tako i mudraci, kao ve}
opleweni i zarobqeni, pokorno i s po{tovawem klawaju se Detetu, i
otvaraju svoje riznice i prinose Mu najva`nije i najpogodnije darove:
zlato, i livan, i smirnu, kao Caru, i Bogu, i ôveku. Zato, pou~eni od
Promisla, ne vra}aju se vi{e k caru Asirskome (Irodu Idumejcu). Jer,
veli, „primiv{i zapovest u snu da se ne vra}aju k Irodu, drugim putem
otido{e u zemqu svoju‚. Tada, krvoèdni Irod, vide}i da je prevaren od
mudracâ, razgwevi se mnogo, i posla, veli, te pobi{e svu decu po
Vitlejemu i po svoj okolini wegovoj, od dve godine i naniè, po vremenu
koje je ta~no ispitao od mudracâ (Mt.2,11-16). Zajedno sa ovima traè}i
(Irod) da pogubi i drugo Dete, koje je ro|eno pre onoga (tj. Jovana Prete~u), i
ne na{av{i ga, ubio je oca wegova Zaharija me|u crkvom i `rtvenikom
(Mt.23,35), po{to je dete zajedno sa materom Jelisavetom izbeglo, – zbog ~ega
nikakve krivice nemaju.
(Ap.62; Ankir.3,5; Grig. Nisk.2)
Kanon 14.
Ako su pak neki pretrpeli mnogo nasiqe i nevoqu, i kuke su im u
usta stavqali i okove, pa ipak izdràv{i juna~ki raspoloène vere, i
250
istrajavahu kad su im i ruke wihove ègli, prinu|uju}i ih da se

skverne `rtve dotaknu, kao {to su mi o onima u Liviji napisali iz
tamnice najblaèniji Mu~enici, a i drugi sasluìteqi (sulleitourgo×)
takvi, osobito pak to posvedo~uju}i o wima i druga bra}a, oni mogu biti
u sve{tenoj slu`bi (¶n tÍ leitourg×v) budu}i uvr{}eni me|u ispovednike,
kao i oni koji su umrtvqeni mnogim mu~ewima i vi{e nisu mogli
govoriti ili kretati se da bi se oduprli onima koji su uzalud ih
mu~ili, jer niti su pristajali na bezbo`nost wihovu, kao {to sam opet
od sasluìteqa (sulleitourgŸn) ~uo. Uvrsti}e se, dakle, me|u ispovednike
i svaki koji se vlada kao Timotej ìvotom svojim, pokoravaju}i se i on
onome koji govori: „Idi za pravdom, pobo`no{}u, verom, qubavqu,
trpqewem, kroto{}u; bori se dobrim podvigom vere, stremi se ka
ve~nome ìvotu, na koji si i pozvan, i ispovedio si dobro ispovedawe
pred mnogim svedocima‚ (1Tim.6,11-12).
(Ap.62; Ankir.3,5)
Kanon 15.
Neka nas niko ne okrivquje {to drìmo sredu i petak, u koje nam je
dane po predawu osnovano (eílægwj=razlo`no) zapove|eno da postimo: u sredu
zbog saveta (=zavere) {to su sklopili Judeji za predaju Gospoda, a u petak,
jer je On za nas (tada) postradao. Nedequ pak provodimo kao dan radosti,
zbog Vaskrsloga (Gospoda) u woj (=u taj dan), – u koji dan nam je predano da ne
treba ni kle~ati.
(Ap.66,69; Trul.29,89; Laod.49,51)
251
KANONI
SVETOG ATANASIJA VELIKOG
Kanon 1.
Sve tvorevine Boìje dobre su i ~iste; jer ni{ta nekorisnog i
ne~istoga nije stvorila re~ Boìja; jer smo mi, po Apostolu, Hristov
miomir me|u onima koji se spasavaju (2Kor.2,15). Ali po{to su strele
|avolove razli~ite i mnogovrsne, on ~ini da zbuwuje mi{qewe
prostodu{nijih (=naivnijih) i spre~ava bra}u uobi~ajenog ve`bawa, seju}i
u wima misli ne~iste i prqave, hajde da ukratko, blagoda}u Spasiteqa
na{eg i odagnamo prevaru lukavoga i utvrdimo ni{qewe prostijih.
îstima je sve ~isto (Tim.1,15), a kod ne~istih i savest i sve je oskvrweno.
ûdim se pak prepredenosti |avola, da on sâm, budu}i pogibao i propast,
podme}e naizgled misli ~istote, a ustvari to {to on ~ini jeste ve}ma
zamka negoli isku{ewe. Jer, kako prethodno rekoh, da odvrati
podvi`nike od uobi~ajenog i spasonosnog razmi{qawa i izgleda da ih u
tome drì (tj. vlada wima), pokre}e im takvo zujawe u u{ima, koje nikakve
koristi za ìvot ne donosi, nego (izaziva) prazne raspre i gluposti
(=brbqarije), kojih se treba kloniti. Jer, kaì mi, qubqeni i
najpobo`niji (brate), kakav greh ili ne~istotu ima neko prirodno
iste~ewe (=izlu~ewe)? Kao kad bi neko hteo smatrati krivicom i sline {to
iz nozdrà izlaze i pquva~ku iz usta. A jo{ moèmo kazati vi{e od
toga, (iz)lu~ewa iz stomaka, koja su ìvom bi}u neophodna za ìvot. I
jo{, ako verujemo da je ~ovek, shodno Boànstvenom Pismu, delo ruku
Boìjih, kako je moglo od ~iste mo}i (Boìje) proizi}i {to prqavo? I
ako smo rod Boìji, shodno boànstvenim Apostolskim Delima (17,28),
nemamo ni~ega u sebi ne~istoga. Jer, samo se tada prqamo, kad ~inimo
najsmrdqiviji greh. A kada bezvoqno biva neko prirodno iste~ewe
(=lu~ewe), tada po prirodnoj nu`nosti, kao {to rekosmo, i to podnosimo
(=trpimo).
Ali po{to neki ho}e da protivre~e samo pravilno kazanome,
boqere}i onome {to je od Boga stovreno, i izvr}u jevan|elsku re~, (koja
kaè) da ne prqa ~oveka ono {to ulazi, nego ono {to izlazi (Mt. .......),
potrebno je izobli~iti i ovu wihovu nerazumnost, jer to ne}u nazvati
pitawem. Jer, najpre, budu}i neutvr|eni, oni po svome neznawu izvr}u i
(Sveta) Pisma. A ta boànska re~ ovakva je (=ima ovakvo zna~ewe). Po{to su
neki, sli~no ovima, iskazivali sumwe u pogledu jela, Sâm Gospod,
razre{avaju}i wihovo neznawe, to jest iznose}i javno wihovu obmanu
(=zabludu), kaè: da ne prqa ~oveka ono {to ulazi, nego ono {to izlazi.
Zatim dodaje i otkuda to izlazi? I odgovara: od srca, jer zna da je onde
zla riznica ne~istih misli i ostzalih grehova. A Apostol, nau~en tome,
jo{ kra}e kaè: „Jelo nas ne postavqa pred Bogom‚ (1Kor.8,8). Moè se i
252
sada (u ovom slu~aju) s razlogom re}i: Neko prirodno iste~ewe (=izlu~ewe)

ne}e nas dovesti do kazne. A svakako i lekari – neka se i spoqa{wim
razlozima ubede – kaza}e u odbranu ovoga da su svakome ìvom bi}u dani
neki neophodni ishodi kroz koje svaki ud u nama izbacuje iz sebe
suvi{ak te~nosti, kao {to su suvi{ci na glavi vlasi i vlaga (=znoj) i
izdvajawa (diacwrÂmata) iz stomaka, tako je, dakle, i ono suvi{ak
spermati~kih pora (pærwn=sredstava). Prema tome, najbogoqubniji star~e,
kakav je u tome greh pred Bogom, kad Sami Gospod, Koji je sazdao svako
ìvo bi}e, hteo je i stvorio je ove udove, da takve imaju izlaske?
Ali, po{to treba preduprediti supro}ewe (=pro-tivno mi{qewe) zlih
(=zlobnikâ), jer mogu re}i da, dakle, nije nikakav greh ni prava upotreba,
kad su Stvori-teqem stvoreni organi, mi }emo na to u}utkati upitno im
stavqaju}i pitawe: O kakvoj upotrebi govori{? O zakonitoj, koju je Bog
dopustio, govore}i: „Ra|ajte se, mnoìte se i napunite zemqu‚ (1Mojs.1,28)?
I onoj koju je Apostol prihvatio, govore}i: „âstan neka je brak, i
posteqa bra~na neuprqana‚ (Jevr.13,4). Ili pak o onoj uli~noj
(dhmdh=publi~noj) koja biva tajno i prequbno? Jer i u drugim stvarima koje
bivaju u ìvotu, na}i }emo razlike kako i za{to bivaju: tako, ubijati
nije dopu{teno, ali ubijati u ratu neprijateqe i zakonito je i dostojno
pohvale; tako i oni koji se u ratu odlikuju, udostojavaju se velikih
po~asti, i spomenici im se podiù, koji kazuju wihove podvige. Tako
jedno isto, po ne~emu (=u nekim prilikama), i u izvesno vreme nije
dopu{teno, a po ne~emu (=u drugim prilikama), i u prili~no vreme dopu{teno
je i dozvoqeno. Takvo je na~elo (å lægoj=razlog, princip) i u pogledu polnoga
zdrzèwa. „Blaèn je koji nosi slobodni jaram u mladosti svojoj, i
sluì se prirodom za ra|awe dece‚ (Jer.3,27), a ako je upotrebqava (=koristi)
za raskala{nost, o~ekuje ga kazna, koju je Apostol napisao za bludnike
i prequbnike. Je ru ovome postoje dva puta u ìvotu: jedan umereni i
ìvotniji (=obi~no ìvotni), velim za brak, a drugi je an|eoski, i
najsavr{eniji (¡nuperblÁtu=ne-nadma{ni) – (to je) devstveni~ki. Ako je neko
izabrao svetovni put, to jest brak, ne}e imati prekor, ali ne}e dobiti
tolike darove, ali }e dobiti, jer i on donosi plod po trideset (Mt. .......). A
koji je zavoleo put ~isti i nadsvetski, mada je to surov (traceÙa=..................)
i teàk put naspram prvoga, ima me|utim divnije darove, jer je doneo
savr{eni plod po sto. Tako su ne~ista i lukava (=zla) pitawa wihova
dobila svoja re{ewa, ranije ve} re{ena u Boànstvenim Pismima.
Utvr|uj, dakle, o o~e, poverena ti stada, te{e}i ih Apostolskim
poukama, odu{evqavaju}i ih Jevan|el-skim u~ewima, daju}i im savete
iz Psalama, govore}i: „Oìvi me, po re~i Tvojoj‚ (Ps.118,17), a re~ je
Wegova, da mu se sluì od ~istoga srca. Jer to znaju}i, i sâm Pro-rok,
kao da sâm sebe tuma~i, kaè: „Srce ~isto sazdaj u meni, Boè‚ (Ps.50,11), da
me ne smu}uju ne~iste pomisli. I opet David: „I Duhom vladarskim
utvrdi me‚ (Ps.50,14), da, kada se misli moje i uzmute, u~vrsti me kao temeq
krepki sila Tvoja. Zato i ti, ovako i sli~no savetuju}i, govori onima
253
koji su spori u poslu{nosti istini: „Nau~i}u bezakonike putevima

Tvojim‚ (Ps.50,15), i nadaju}i se na Gospoda da }e{ ih ubediti da se uklone
od takvoga zla, pevaj: „I gre{nici }e se k Tebi obratiti‚ (Ps.50,15). Neka
bude da, oni koji zlobno stav-qaju pitawa, prestanu od takvoga sujetnoga
truda, a oni koji iz blago~e{}a (=pobo`nosti, iz pijeteta) sumwaju, da se
utvrde vladala~kim Duhom. Vi pak, koji pouzdano znate istinu, drìte
je ~vrsto i nepokolebivo u Hristu Isusu, Gospodu na{em, sa Kojim slava
i mo} Ocu, zajedno sa Svetim Duhom, u vekove vekova. Amin.
(Ap.5,51; Trul.4,13; Dionis. Aleks.4; Timot. Aleks.12)
Kanon 2.
Ali po{to smo spomenuli o jereticima, kao o mrtvima, a o nama, koji
imamo za spasewe Boànska Pisma, bojim se da, kao {to je Pavle pisao
Korin}anima, neki izme|u prostijih (2Kor.11,3), ne budu zavedeni
lukavo{}u qudi (=qudskom) i od prostote i ~istote (svoje) ne po~nu nadaqe
zanositi se drugim kwigama, takozvanim Apokrifima, zavedeni
istoime-no{}u naziva sa istinitim kwigama, – molim vas da
prihvatite, ako vam i podse}aju}i pi{em ono {to i sami znate, i radi
potrebe i radi koristi Crkve. Hote}i pak o tome spomenuti, posluì}u
se, radi podr{ke mojoj smelosti, primerom Jevan|elista Luke, govore}i
i sâm: Po{to neki po~e{e sastavqati za sebe takozvane Apokrife i
me{ati ih sa bogonadahnutim Pismom, o kojem mi imamo puno
obave{tewe, kao {to predado{e Ocima oni koji su otpo~etka bili
o~evidci i sluìteqi Re~i Boìje, namislih i ja, podstaknut od
iskrene bra}e i nau~en (=doznav{i, nau~iv{i) od ranije, da nadaqe izloìm
kwige, koje su u kanon primqene i predane (t£ kanonizæmena kaØ
paradoq¸nta), i priznate kao boànstvene, da svaki, ako je u zabludu
zaveden, osudi one koji su ga zaveli, a koji se sa~uvao ~ist, obraduje se
ponovnom (ovom) podse}awu.
Svega, dakle, kwiga Staroga Zaveta ima brojem dvadeset dve; i toliko
je, kao {to sam slu{ao, predano kod Jevreja i slovâ. Po redu pak i po
imenu (=nazivu) svaka je ovako: Prva (je) Postawe, zatim Izlazak, pa
Levitska, i za wom Brojevi, i na kraju Ponovqeni Zakoni; za wima slede
Isus Navin, i Sudije, i posle we Rut, i odmah daqe (dolaze) Carstava
~etiri kwige, od wih se prva i druga broje za jednu kwigu, a isto i tre}a
i ~etvrta za jednu; posle ovih (dolazi) Paralipomenâ (=Dnevnika), prva i
druga, koje se opet jednako broje za jednu kwigu: onda prva i druga Jezdre,
isto tako za jednu: zatim Kwiga Psalama, i daqe Pri~e, pa Eklisijast
(=Propovednik), i Pesma nad pesmama; uz ove je i Jov; i nadaqe Proroci,
Dvanaest (malih Proroka) koji se za jednu kwigu broje; zatim Isaija,
Jeremija, i sa wime Varuh, Pla~ i Poslanica; i posle wih Jezekiq, i
Danilo. Dovde su izloène kwige Staroga Zaveta.
A ne}emo propustiti da kaèmo i kwige Novoga (Zaveta), a to su ove:
~etiri Jevan|eqa: po Mateju, po Marku, po Luki i po Jovanu; zatim
254
posle ovih Dela Apostolska, Apostolske Poslanice, nazvane Saborne,

wih sedam, naime: Jakovqeva jedna, Petrove dve, Jovanove tri, i posle
wih Judina jedna. Uz ove ima ~etrnawst Poslanica Apostola Pavla, koje
se pi{u ovim redom: Prva Rimqanima, zatom Korin}anima dve, i posle
ovih Galatima, a zatim Efescima, pa Filipqanima, i Kolo{anima, i
Soluwanima dve, i Jevrejima; i daqe Timoteju dve, Titu jedna, i
posledwa Filimonu jedna; i opet Jovanov Apokalipsis.
Ovo su izvori spasewa, da se èdan napoji re~ima, koje su u wima.
Samo se u ovima blagovesti nauka blago~astija. Neka niko ni{ta ne
dodaje ovima ili oduzima. Sa ovima je Gospod u}utkao Sadukeje, govore}i:
„Varate se, ne znaju}i Pisma, niti sila wegovih‚ (Mt.22,29). A Judejima je
savetovao: „Ispitajte Pisma, jer ona svedo~e o meni‚ (Jn.5,39). No radi ve}e
ta~nosti dodajem i ovo, pi{u}i kao potrebno: da osim ovih postoje jo{ i
druge kwige, koje nisu u{le u kanon (oí kanonizæmena), ali su od Otaca
odre|ene da ih ~itaju oni koji tek prilaze (veri) i èle da se nau~e re~i
(=nauci) blago~e{}a (a to su): Premudrost Solomonova, Premudrost
Sirahova, i Jestira, i Judit, i Tovija, i nazvano U~ewe Apostolâ, i
Pastir. Ali, znajte qubazni, one kwige su unesene u kanon, a ove su
(odre|ene) za ~ita-we, a o apokrifnima nema spomena, nego je to
izmi{-qotina jeretikâ, koji ih kada ho}e pi{u, pri-daju}i im i
dodaju}i im vremena, te da, prikazuju}i ih kao stare, imaju (time) izgovor
wima zavesti proste (qude).
(Ap.60,85; Laod.60; Kartag.24; Grigor. Bogosl. i Amfilohija o kwigama Svetoga Pisma)
Kanon 3.
Poslanica Rufinijanu Episkopu
Ti pi{e{ ocu ono {to pristoji sinu qubaznome, pa (i ja tebe), kad si
se pismom pribliìo, grlim, najèqeniji od svih Rufinijane. Mogao
bih i ja tebi kao sinu pisati, ali se uzdràvam, da se iz pisma ne pozna
na{a bliskost (sïstabij=podr{ka) i svedo~anstvo. Jer ti si, shodno
pisanome (2Kor.3,2), moja poslanica, poznavana i ~itana u srcu. Takvom,
dakle, raspoloèwu veruj, zaista veruj, pozdravqam te i podsti~em da
pi{e{, jer }e{ me tako ~ine}i, ne malo, nego mnogo obradovati. Po{to
si me pak dopbroqubno i crkveno – jer to opet li~i tvojoj pobo`nosti –
zapitao s onima, koji su po nu`di bili zavedeni (u Arijevu jeres), ali nisu
pokvareni la`nim verovawem, i èli{ da ti napi{em {ta je o wima
odlu~eno na saborima i svuda, znaj, mnogoèqeni moj gospodine, da je u
po~etku, kad je prestalo nasiqe (Arijanaca nad pravoslavnima), dràn je
sabor od episkopâ iz izvawskih predela, a bio je (tako|e sabor) i kod
sasluìteqa na{ih koji ìve u Jeladi, a ni{ta mawe kod onih u
[paniji i Galiji.
I bï ugodno da se odredi, {to je ovde (tako) i svugde, da treba onima
koji su pali i bili vo|i bezbo`nosti (Arijeve), ako se pokaju oprostiti
im, ali im ne davati mesta u kliru. Za one pak koji nisu gospodarili
255
(aíqentoñsi) u bezbo`nosti (arijanskoj), nego su bili povu~eni (=poveli se)

nu`dom i nasiqem, izvoli se da im se daje opro{taj, a i da imaju mesta u
kliru, osobito pak {to su podneli opravdawe (¡polog×an). I to se izvoli
(odlu~iti) da bude po nekoj snishodqivosti (=ekonomiji), jer su potvrdili da
se nisu obratili u bezbo`nost (arijansku), nego su, da ne bi neki
ne~astivci (=jeretici) budu}i postavqeni, upropastili Crkve, te su ra|e
izabrali da ustupe pred nasiqem i podnesu teret, nego da narode (crkvene)
izgube. I govore}i to smatrali smo mi da govore uverqivo (=verodostojno),
jer su za izgovor (=opravdawe) svoje navodili da je Aron, brat Mojsijev,
ustupio u pustiwi pred prestupom naroda, imaju}i kao (svoju) odbranu
(razlog) da ne bi narod, povrativ{i se u Egipat, ostao u idolopoklonstvu.
Jer je naizgled bilo razlo`no da ostaju}i u pustiwi, mogu prestati od
bezbo`nosti, ali u{av{i u Egipat utvrdili bi i oja~ali bezbo`nost u
sebi. Radi toga se (pomenutima) opra{ta (=dopu{ta) da budu u kliru, a
zavedenima i koji su nasiqe pretrpeli, daje se opro{taj.
Ovo javqam (=saop{tavam) i tvojoj pobo`nosti, nadaju}i se da }e i tvoja
bogobojaznost primiti ovu odluku i ne}e osuditi slabost onih koji su se
tako sloìli. Izvoli pro~itati ovo i sve{tenstvu i podru~nom ti
narodu, da i oni, znaju}i ovo, ne osu|uju {to se tako odnosi{ prema
wima. Jer bi bilo neumesno da (im) ja pi{em, kad moè tvoja pobo`nost
da im javi na{ odnos (=raspoloèwe) prema wima i da dopuni sve {to
nedostaje. Hvala Gospodu Koji te je ispunio svakom re~jui svakim
znawem! Koji se kaju neka javno anatemi{u po imenu zlo verovawe
Evdoksija i Evzoja. Jer oni, dakle, hule}i Wega (=Hrista) da je stvorewe,
upisa{e se da su predvodnici arijanske jeresi, i neka ispovede veru koju
su Oci ispovedili u Nikeji, i neka nijedan Sabor ne smatraju iznad
ovoga Sabora. Pozdravi bratstvo kraj tebe, a tebe pozdravqa ovo koje je s
nama u Gospodu.(Ap.62; I Vas.10; Ankir.1,2,3,5,8; Petra Aleks.10,14; Teof. Aleks.2)
256
KANONI Sv. Vasilija Velikog, Arhiepiskopa

Kesarijskog416
+++Kanon 1.
Prva Kanonska Poslanica Amfilohiju Ikonijskom417 418
O pitawu o Katarima, 419 o ranije je govoreno, i dobro si podsetio da

treba slediti obi~aj svake oblasti, jer su se razli~ito o wihovom
kr{tewu oni koji su tada o tome raspravqali. A (kr{tewe) Pepuzijanâ420
smatram da nema nikakvu osnovu, i ~udim se kako je to prevideo veliki¹
Dionisije, koji je bio kanonista. Jer su stari ocenili da se priznaje
samo ono kr{tewe koje niu~emu ne odstupa od (prave) vere.421 Zato su jedne
(grupe) nazvali jeresi, druge raskoli, a tre}e parasinagoge. Jeresi su oni
koji su sasvim otcepqeni i otu|eni od same vere; raskoli pak su oni
koji su se zbog nekih crkvenih razloga i izle~ivih (=popravqivih) pitawa
razi{li me|u sobom, a parasinagoge su (nelegalna) sabrawa
(=s¢nymi≤a=zborovi) koja bivaju od nepokornih prezviterâ ili episkopâ, ili
od nevaspitanog naroda. Na primer: ako je neki izobli~en u nekom grehu
i odlu~en je od liturgije (=sve{tenoslu`bu), i nije se pot~inio kanonima,
nego je sebi prisvojio predstojni{tvo i liturgiju (=sve{tenoslu`bu), i
zajedno sa wim otodo{e jo{ neki (odstupe), napustiv{i Katoli~ansku
Crkvu, to je parasinagoga. Raskol je kada se o pokajawu imaju razliku
prema onima koji pripadaju Crkvi. Jeresi su, na primer: Manihejaca,
Valentinijanaca, Markionistâ i samih ovih Pepuzijanaca, jer je ovde
neposredno razlika u samoj veri u Boga.
Zato se izvoli starima (da odrede): kr{tewe jeretikâ sasvim
odbacivati; a ono raskolnikâ, po{to su jo{ iz Crkve,422 prihvatiti; a
416
UVOD o Sv. Vasiliju... re}i da koristimo, uz tekst kanonskih zbornika, i izd. Y. Courtonne, Saint Basile,
Lettres, t. I-III, Paris 1961... (Budé - "Les Belles Letttres").
417
Ovo je Pismo 188 Sv. Vasilija (iz 374.g.), upu}eno Sv. Amfilohiju Ikonijskom, u odgovor na wegovo
kanonsko pitawe (zato u rk+p+sma. nosi naslov "Amfilohiju o kanonima", i iz wega su izeti kanoni 1-16),
kako se vidi s po~etka tog Pisma-Poslanice, koji dajemo ovde (neki taj po~etak ostavqaju pred 1. kanonom,
neki izostavqaju): "Kada, veli (Sv. Pismo), nerazumnik pita (za savet), to }e mu se smatrati mudro{}u (Pri~e
17,28); a pitawe mudroga, kako je i prili~no, umudruje i nerazumnoga. Ovo se, blagoda}u Boìjom, doga|a
nama kadgod dobijemo pisma tvoje trudoqubive du{e, jer od samog (tvog pitawa) postajemo pa`qiviji
(¶pistatikýteroi=u~eniji) i razboritiji od sebe samih. Mnogo {ta, {to ne znamo, nau~avamo se, i postaje
nam u~iteq ovo starawe o odgovoru. Tako i sada, ne uzev{i pre nikada da razmi{qamo o onome {to si
pitao, prinu|eni smo (sada) da ta~no razmotrimo (=ispitamo, prou~imo) i, ako smo ne{to ~uli od
starijih, da se podsetimo, i ono {to srodno tome od wih nau~ismo, da sami logi~ki pregledamo
(¶pilog×sasqai=razlo`no pribrojimo)".
419
Katari (samozvani "îsti") su sekta nastala od Novacijana, u 3. veku (v. kw. o "Zilotima...)
420
Pepuzijani su Montanisti...
421
Pravo Kr{tewe = prava, pravoslavna vera....
422
Frazu Mila{ je preveo: po{to Crkvi pripadaju , ali smatramo da je
na{ prevod ta~niji, iako malo neodre|en, ali je smisao: Raskolnici, budu}i da su jo{ iz Crkve
(tek iza{li), imaju kr{tewe (i sve{tenstvo), dakle blagodat jo{ "traje" i "deluje", pa se
wihovo kr{tewe moè prihvatiti. Na neki na~in raskolnici "jo{ pripadaju Crkvi", ali ne
ukoliko su u raskolu, nego ukoliko se vra}aju/pristupaju Crkvi da jedinstvo sa wom
vaspostave, i ono se moè vaspostaviti, jer raskolnici nisu veru izmenuli, ni jerarhijsko-
blagodatno prejemstvo prekinuli. No ostajawe duè u raskolu dovodi u egzistencijalno pitawe
257
one koji su u parasinagogama, po{to se poboq{aju (=isprave) dostojnim

pokajawem i obra}ewem, prisajediwavati opet Crkvi, tako da ~esto i
oni koji su u (crkvenom) stepenu oti{li sa nepokornima, kada se pokaju,
primaju se u isti stepen (t£xin=poredak).
Pepuzijani (=Montanisti), dakle, o~ito su jeretici, jer su pohulili na
Duha Svetoga, pridaju}i nedozvoqivo i bestidno naziv Paraklita
Montanu i Priskili. Zato, bilo time {to bogotvore qude, za osudu su;
bilo time {to upore|ewem s qudima vre|aju Duha Svetoga i tako
podleù ve~noj osudi, po{to je hula na Duha Svetoga neoprostiva (Mt.12,31-
32). Kakav, dakle, osnov ima priznati wihovo kr{tewe, kad oni
kr{tavaju u Oca, i Sina, i Montana i Priskilu? Jer nisu kr{teni oni
koji se krsti{e u ono {to nama nije predano (Mt.28,19). Tako, premda je ovo
promaklo Velikome Dionisiju, no nama nije da drìmo podraàvawa
gre{ke. Jer neumesno (= nezakonito) je samo po sebi o~ito i jasno
svima koji imaju sposobnost i najmaweg rasu|ivawa.
Katari su i oni raskolnici, premda su stari samtrali, kaèm za one
oko Kiprijana (Kartagenskog) i na{eg Firmilijana (Kesarijskog),423 da ih
sve podvrgnu pod jednu odluku: Katare i Enkratite i Idroparastate i
Apotaktite¹. Jer je po~etak odvajawa (wihovog) bio raskolom, a odstupnici
od Crkve nisu vi{e imali na sebi blagodati Duha Svetoga, jer je nestalo
predaje (met¤dosij) (blagodati) ~im se prekinulo prijemstvo. Jer prvi koji
se odvoji{e ima|ahu od Otaca rukopoloèwe, i polagawem ruku wihovih
imali su duhovnu blagodat (= dar¢¢ douxovn™i). Oni pak
koji su se otcepili, postav{i laici, nemado{e vlasti ni da kr{tavaju
ni da rukopolaù, ne mogo{e vi{e davati drugima blagodat Duha
Svetoga, od koje su sami otpali. Zato su (Oci) zapovedili da, kao kr{tene
od laikâ, one koji (od wih) prilaze Crkvi, treba o~i{}avati istinskim
kr{tewem Crkve. No po{to uop{te bï ugodno nekima iz Azije, radi
ikonomije mnogih (=s¢motrenii radi mnog™ix¢= radi promi{qawa o
mnogima), da se prihvati wihovo kr{tewe, neka bude prihva}eno.
Ali treba da shvatimo zlodejstvo (=lukavost) Enkratitâ, koji, da sebe
u~ine neprijemqivim u Crkvu, smisli{e daqe da (to) predupre|uju
svojim kr{tewem, ~ime su i sam svoj obi~aj preina~ili. Smatram, zato,
da po{to ni{ta zapove|eno o wima nije primqeno (od nas), mi treba
wihovo kr{tewe da odbacujemo; makar da je neko od wih i primio
(kr{tewe), kad pristupa Crkvi treba (ga) krstiti. Ako li }e pak ovo biti
prepreka za op{tu ikonomiju (=snisho|ewe), opet treba dràti obi~aj i
slediti Ocima koji su na{e stvari uredili (oÕkonomÁsasi=re{ili ikonomijom).
Jer se bojim da, kad mi èlimo da oni odustaju od (svoga) kr{tewa, da zbog
samo wihovo bi}e kao crkvenog dela/uda/sastava, kako kaè daqe Sv. Vasilije: "jer odstupnici
od Crkve nisu vi{e imali na sebi blagodati Duha Svetoga, jer je nestalo predaje ~im se
prekinulo prijemstvo" itd. Ovome dodajmo i ~iwenicu: da se raskoli nikad ne zaustave samo na
otcepqewu, nego neminovno po~iwe i mewawe vere, jer prezrena bratska qubav ka`wava to
otstupawe od zajedni{tva i otstupawem i od Istine.
423
Re~ je o .... 3. vek...
258
strogosti na{eg predloga ne prepre~imo spasavane.424 Ako li oni drè

(=priznaju) na{e kr{tewe, to neka nas ne te{i (=ne zaustavqa), jer nismo
du`ni da im uzvra}amo blagodarnost, nego da sluìmo ta~nosti kanonâ
(¡kribeØ¬= ta~no{}u pravilâ). Na svaki pak na~in neka se odredi: da
oni koji od wihovog kr{tewa425 pristupaju (Crkvi), treba da se svakako
(najpre) miropomaù od vernih (=od pravoslavnih svee{tenikâ), i tako da
pristupaju (Svetim) Tajnama. A znam da smo bra}u oko Zoina i Satornina,
koji su iz wihove grupe, primili na episkopski presto, tako da ne
moèmo odvajati od Crkve one koji su bili spojeni wihovoj grupi, jer
smo, primawem (wihvih) episkopâ, time na neki na~in pravilo (=kanon)
izloìli o op{tewu (=zajednici) sa wima (=Enkratitima). (Ap.46,47; I Vas.8;
II Vas.7; Trul.95; Laod.7; Vasil. Vel.47)
/////////////Kanon 2.
Koja èna namerno umori zametak u utrobi, podleè kazni za
ubistvo, a mi ne preciziramo (=ne detaqi{emo) da li je zametak dobio oblik
ili je bez oblika. Jer se ovde ne ka`wava samo radi onoga {to }e se
roditi, nego i ona koja je sebe samo izloìla opasnosti, jer ène pri
takvim poku{ajima ve}im delom umiru. A kad se ovome doda umorstvo
zametka, onda je to drugo ubistvo onih koje se smi{qeno na to usu|uju. Ne
treba, ipak, produìti do kraja ìvota vreme wihove ispovesti
(=pokajawa), nego ih treba primati posle desetogodi{weg roka, ali
odre|ivati wihovo le~ewe ne vremenom, nego na~inom pokajawa. (Ap.65; Trul.91;
Ankir.21; Vasil. Vel.8,33,52)
Kanon 3.
\akon, koji posle |akonstva u~ini blud, neka se iskqu~i iz |akonske
slu`be, a po{to bude sveden na mesto laikâ, neka se ne li{ava op{tewa
(koinwnØaj=zajedni-{tva u Evharistiji). Jer je staro pravilo (=kanon) da oni koji
se zbacuju sa (svoga) stepena, podvrgavaju se samo toj vrsti kazne, pri ~emu
su stari otpo~etka, kako mislim, sledili onome zakonu: „Ne sveti se dva
puta za istu stvar‚ (Naum 1,9). A zbog drugoga razloga: {to oni koji su u redu
laikâ, kad bivaju zba~eni sa mesta vernih, opet se (po pokajawu) primaju na
mesto sa koga su pali, dok se |akon jednom (za svagda) podvrgava kazni
trajnoga svrgnu}a, i po{to mu se |akonstvo (nikada) ne vra}a, zato se samo
na tu kaznu ograni~ilo. Ovo, dakle, biva po odredbama (=ustanovama). A
uop{te je najistinitiji lek udaqewe (=prestanak) od greha. Tako, koji je
radi telesnog uìvawa odbacio blagodat, neka, skru{eno{}u srca i
svakim ovladavawem sobom kroz uzdràwe, odstupi od nasladâ koje su ga
upropastile, te pruì nam potpuni dokaz izle~ewa. Treba, dakle, da
424
Iz ove re~enice je jasno vitalnost i fleksibilnost kanonske ikonomije Sv. Vasilija i uop{te Otaca
Crkve. Ikonomija moè biti i flotantna ako je u pitawu spasewe onih koji ga èle, a krutost im moè
biti prepreka. Samo da ikonomija stvarno bude radi spasewa, a ne radi ~ovekouga|awa.
425
Rk+p+si imaju razno~tenija, no pravi smisao teksta moè biti samo: da oni koji pristupaju Crkvi sa
svojim kr{tewem (smatraju}u da ga imaju), moraju obavezno pred vernima (var.rkps. "od vernih"
/sve{tenika/) Crkve biti Miropomazani, i tako pri~e{}ivani (jer ako im se ospori wihovo kr{tewe
mo`da ne}e pri}i Crkvi, {to je najva`nije posti}i; a ako im se ne dadne Sv. Miro, mogu vernici sporiti
da li su oni postali ~lanovi Crkve).
259
znamo oboje: i ono {to je po strogom pravilu (t¤ thj ¡kribe×aj = po akriviji),
i ono {to je po obi~aju; a u pogledu onih koji ne prihvataju krajnost
426
(), treba slediti predanom obrascu. (Ap.25; Trul.4,21,44; IV Vas.15,16; Ankir.19;
Kartag.27; Vasil. Vel.6,18,32,44,51,60,69,70)
Kanon 4.
Za tre}ebra~ne i mnogobra~ne sarazmerno (¡nalægwj) je ustanovqeno
isto pravilo kao i za drugobra~ne. Jedni drugobra~ne odlu~uju na jednu
godinu, a drugi na dve godine; tre}ebra~ne pak na tri, a ~esto i na ~etiri
godine. Tako ne{to pak i ne nazivaju brakom, nego mnogoènstvom, ili
boqe, osu|enim bludo~instvom. Zato je i Gospod rekao Samarjanki, koja
je pet muèva promenila: „Kojega sad ima{, nije ti mu`‚ (Jn.4,18), po{to
oni koji prelaze granicu drugobra~ja nisu dostojni da se vi{e nazivaju
imenom muà ili ène. Mi smo pak uzeli za obi~aj za tre}ebra~ne
petogodi{we odlu~ewe, ne na osnovu kanona, nego sleduju}i za
prethodnicima. Takve ipak ne treba sasvim spre~iti (=odvojiti) od Crkve,
nego ih udostojiti slu{awa (u Hramu) negde za dve ili tri godine, a zatim
dopustiti im da stoje, ne pu{taju}i ih jo{ do op{tewa Svetiwe, i tako,
kada pokaù neki plod pokajawa, uspostaviti ih na mesto (punog)
op{tewa.(Ap.17; I Vas.8; Trul.3,87; Ankir.19; Neokes.3,7; Laod.1; Vasil. Vel.12,30,41,50,53,80,87)
Kanon 5.
One od jeretikâ koji se pri kraju ìvota kaju, treba primati; no
primati ih, razume se, ne bez razbora (aÕk ¡kr×twj), nego ispitav{i da li
pokazuju istinsko pokajawe, i da li imaju plodove koji svedo~e o
starawu (wihovom) da se spasu.(I Vas.2,14; II Vas.7; Trul.78,96; Neokes.12; Laod.19,47; Kartag.45)
Kanon 6.
Bludo~instva onih lica koja su u kanon stupila (=uvr{tena), ne treba
smatrati za brakove, nego na svaki na~in treba raskinuti wihovu svezu.
Jer je ovo korisno i Crkvi radi utvr|ewa, i ne}e dati priliku
jereticima protivu nas kao da mi popu{tawem u grehu privla~imo
nekoga sebi.(Ap.25,26; IV Vas.14,15,16; Trul.4,6,44; Ankir.19; Vasil. Vel.3,18,20,32,44,60,70)
Kanon 7.
Muèlo{ci (=homoseksualci) i skotolo{ci i ubice i trova~i i
prequbo~inci i idolopoklonici iste su osude dostojni; i zato za wih
drì se odredbe (=kanona) koju ima{ za druge. Za one pak koji su se kajali
426
Ovu zadwu re~enicu Sv. Vasilija protuma~io je odli~no Valsamon, u svom obja{wewu 102. kanona
Trulskog Sabora: "I drugi Sabori su odredili lokalnoga episkopa, koji je od blagodati Duha Svetoga dobio
blagodat da vezuje i dre{i, da ne pazi uvek na ono {to su uzakonili kanoni o epitimijama, neko da ih
ekonomi{e (=ure|uje) prema licima pod epitimijama, tj. prema wihovom uzrastu, prema raspoloèwima,
prema zanimawima, ali i prema kakvo}i greha, i tako da svakoj bolesti daje odgovaraju}u terapiju.... To je
ciq ovog kanona (tj. izle~ewe), sasvim jasan i razumqiv". Valsamon daqe umesno obja{wava zavr{etak
kanona, koji je ustvari iz 3. kanona Sv. Vasilija: "Na kraju kanon odre|uje da treba da znamo i akriviju i
obi~ajnost", pa izraz obi~ajnost // ovde shvata kao sumpatiju ( = saose}ajnost, sastradavawe,
samilost, i citira primer simpatije Ap. Pavla 2Sol.3,11.15)."To je je milost i simpatija, tj. obi~ajnost, {to }e
re}i pona{awe  vremenom provereno i potvr|eno (obi~ajem). Kanon, dakle, sve sabira, i kaè: da
treba da znamo i akriviju /=ta~nost/ kanonskih epitimija i najsaàqiviju obi~ajnost, i nekad kanonski
le~iti bolesti kada bolesnici prihvataju epitimije, a nekad lekovima obi~ajnosti i simpatije
/=saàqewa/ kada su le~eni bolesnici grubqi za primawe epitimija. Jer samoj obi~ajnosti ne}e se niko
protiviti. Tome sli~no zapoveda i Veliki Vasilije u 3. kanonu"(PG 137,869-872).
260
za trideset godina zbog ne~istote koju su po neznawu u~inili, ne treba

da dvoumimo da ih treba primati, jer ih neznawe ~ini dostojnim
opro{taja i dobrovoqno ispovedawe (greha) tako dugo vreme (kajawu), jer su
skoro ~itav qudski vek bili predani Satani da se nau~e (1Kor.5,5) da ne
ìve bestidno. Zato naredi da se oni bez odlagawa prime, osobito pak
ako imaju suze koje umoqavaju tvoju milosrdnost i pokazuju ìvot
(=vladawe) dostojan saàqewa (=milosr|a).(Trul.61,87; Ankir.16,17,20,22,24; Vasil. Vel.58,62,63,65; Grig.
Nisk.4)
Kanon 8.
Koji se u gwevu posluì sekirom protivu svoje ène, ubica je. Nego
dobro je i dostojno tvoje razboritosti {to si me podsetio da o tome
op{irnije govorim, jer su velike razlike izme|u hotimi~nih i
nehoti~nih (postupaka). Jer, sasvim je nehoti~no i daleko od namere
~inioca, kad se neko baci kamenom na pseto ili na drvo, i pogodi ~oveka;
jer je takvome namera bila da otera zver, ili da strese plod (sa drveta), a
neko je, prolaze}i tuda, slu~ajno (aítom£twj) podi{ao pod udarac, tako da
je ovo nehoti~no. Nehoti~no je, tako|e, kad neko, èle}i da nekoga
povrati (na pravi put), bije ga kaji{em ili mekim prutom, pa bijeni umre.
Jer se ovde gleda na nameru, da je hteo popraviti gre{e}ega, a ne ubiti.
Me|u nehoti~na dela spada tako|e i ono, kad se neko brani è{}e u
borbi, pa {tapom ili rukom nanese (protivniku) ranu (=udarac) na opasno
mesto, da bi ga ja~e zabolelo, a ne da ga sasvim ubije, ali se ovo ve}
pribliùje hotimi~nome (delu), jer koji se posluìo takvim oru|em za
odbranu ili koji je bezobzirno nanosio udarce, o~ito da je takav
porobqen stra{}u, ne {tede}i ~oveka. Tako|e spada u nehoti~na (dela),
kad se neko posluì debelim {tapom ili kamnenom preko ~ovekove
mo}i, i drugo je ne{to nameravao, a drugo ne{to u~inio. Jer je u gwevu
naneo takvu ranu da je udarenoga ubio, mada je mo`da nameravao da sru{i
(suntr×yai) doti~noga, a ne da ga sasvim usmrti.
No koji se posluìo ma~em ili ne~im sli~nim, nema nikakvog
izviwewa, osobito pak koji se sekirom baca, jer ga nije udario rukom,
tako da mu je bilo u voqi mera udara, nego se bacio tako da je i teìnom
èqeza i o{trinom i {to je jako (ka ciqu) ba~eno, nu`no je paguban bio
udar.
I opet, sasvim je hotimi~no (delo) i bez ikakve sumwe ono {to biva od
razbojnika i u vreme ratnih napada. Jer oni ubijaju radi novaca,
izbegavaju}i kontrolu (=sud), a oni u ratu i ~ine ubistva ne da zastra{e,
niti da urazume, nego s odlu~nom namerom da ubivaju protivnike. Pa i to
kad neko iz nekog drugog uzroka sastavi ve{ta~ki (per×ergon=~udni) lek
(f£rmakon), pa umori nekoga, takvo (delo) se smatra hotimi~ni, kao {to
ène ~esto ~ine, nastoje}i nekakvim ~arolijama i amajlijama da
primame neke k sebi da ih qube, i daju}i im ve{ta~ka pi}a (f£rmaka) koja
pomu}uju svest. Takve, dakle, ène, prouzrokuju}i smrt, iako su drugo
èlele, a drugo u~inile, ipak zbog ve{ta~kog i zabrawenog postupka,
261
smatraju se za hotimi~ne ubice. I one koje daju ve{ta~ka pi}a (=lekove) za

poba~aj, ubice su i one, kao i one koje uzimaju otrove da umore zametak u
utrobi. I toliko o tome.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,43,54,56,57; Grig. Nisk.5)
Kanon 9.
Re~ Gospodwa, da se ne moè odstupati od braka (=bra~ne sveze), osim iz
razloga preqube (Mt.5,32), jednako se po svezi smisla odnosi na qude i
ène. Ali, po obi~aju tako ne biva, nego odnosno èna nalazimo mnogo
stroìje re~i (¡kribolog×an). S jedne strane, Apostol kaè: „Ko se s
bludnicom sveè, jedno je telo sa wom‚ (1Kor.6,16). A (sa druge) Jeremijaq
veli: „Ako se èna zdruì sa drugim ~ovekom, neka se ne vra}a svome
muù, nego prqaju}i se, uprqa}e se‚ (Jer.3,1). I opet: „Koji drì
prequbnicu, bezuman je i ne~astiv‚ (Pri~e 18,23). Obi~aj pak nalaè da ène
moraju dràti (kat¹cesqai=zadràvati) prequbnike muève i koji u bludu
ìve, tako da ona koja ìvi sa ~ovekom ostavqenim (od ène), ne znam da
li se moè nazvati prequbnicom. Jer ovde krivica pada na onu ènu
koja je (svoga) muà ostavila, zbog kojeg uzroka je ona napustila brak, jer
im, budu}i bijena, nije mogla da izdrì udarce, a trebalo je ve}ma da
trpi, nego da se razdvoji od onoga sa kojim ìvi; ili pak s toga {to nije
mogla podneti {tetu u stvarima (i novcu), no ni taj razlog (=izgovor) nije
vredan pa`we. Ako je pak (napustila) s toga {to on ìvi u bludu, na ovo se
u crkvenom obi~aju ne obra}a pa`wa, nego nije zapove|eno èni odvajati
se ni od nevernoga muà, nego treba da ostane sa wim, jer se ne zna ishod
(toga). „Jer {ta zna{, èno, osim da muà spase{?‚ (1Kor.7,6). Tako, koja je
ostavila muà, i pre{la je drugome ~oveku, prequbnica je; a ~ovek
ostavqen od (svoje) ène, zasluùje izviwewe, i koja sa takvim ìvi, ne
osu|uje se. Ako li pak mu`, koji je ostavio (svoju) ènu i pre{ao drugoj,
tada je i on prequbnik, jer je ~ini da ona u~ini prequbu, i ona koja sa
wim ìvi biva prequbnica, jer je odmamila sebi tu|ega muà. (Ap.48; Trul.87,93;
Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.18,21,35,77)
Kanon 10.
One koji se zakliwu da ne}e primiti rukopoloèwa, po{to su se
zakleli, ne treba prinu|ivati da pogaze zakletvu. Jer iako i postoji,
~ini se, neki kanon koji takvima opra{ta, ali iz iskustva znamo da
nemaju uspeha, koji zakletvu pogaze. Treba pak gledati i vrstu zakletve,
i re~i, i raspoloèwe pri kome su se zakleli, i najmawe dodatke u
re~ima (zakletve); pa ako nema nikakve niodakle utehe (tj. popravke), treba
takve sasvim ostaviti. A stvar Sevirova, to jest odnosno prezvitera koga
je on rukopoloìo, moè, meni se ~ini, ako se i tebi ~ini, ovako biti
popravqena: Ono selo pot~iweno (sada) Mistiji, za koje je bio odre|en
onaj ~ovek, naredi da potpadne Masadima. Jer tako ne}e ni on, ne
prelaze}i sa tog mesta, pogaziti zakletvu, i Longin, imaju}i uza se
Kirijaka, ne}e ostaviti Crkvu pustom, niti }e du{u svoju zbog nemara
osuditi; I mi }emo izgledati da ne{to ~inimo protiv kanona,
snishode}i Kirijaku, koji se zakleo da }e ostati u Mindanima, pa je
262
prihvatio preme{taj; jer }e se povratkom o~uvati zakletva, a {to se on

pot~inio raspore|ewu (tÍ oÕkonom×a), ne}e mu se mo}i uzeti za prekr{aj
zakletve, jer u zakletvi wegovoj nije bilo dodano da on ne}e ni za kratko
ostavqati Mindane, nego da }e ostati tu nadaqe. Seviru pak, koji se
izgovara zaboravom, mi }emo oprostiti rekav{i da Poznavalac tajni
ne}e prezreti (=prevideti) Crkvu Svoju o{te}enu od ~oveka, koji je od
po~etka ~inio protivu kanona, a vezao sebe zakletvom protivno
Jevan|equ, a u~io je da se kr{i zakletva, time {to je preme{ten, i sada
laè time {to pritvorno isti~e zaborav. No po{to nismo sudije srdaca,
nego sudimo po onome {to ~ujemo, prepustimo Gospodu osvetu, a mi bez
razlikovawa primimo ga, dav{i opro{taj qudskoj strasti (=nemo}i)
zaborava.(Ap.25; Trul.95; Vasil. Vel.17,28,29,64,81,82)
Kanon 11.
Koji je nehoti~no u~inio ubistvo, dovoqno je ispunio sud (tÂn
d×khn=pravdu) za jedanaest godina. Jer je jasno da pazimo (=drìmo) Mojsijev
zakon odnosni rawenih, niti smatrati ubijenim onoga koji je legao u
postequ od dobijenih rana, pa posle je sa {tapom opet hodao; ako pak
posle rana nije ustao (nego umro), no po{to onaj koji ga je bio nije èleo
ubiti ga, iako je ubica, ali je po nameri nehoti~ni (2Mojs.21,12.18-19).(Ap.65;
Ankir.23; Prvodr.9; Vasil Vel.2,8,13,54,57; Grig. Nisk.5)
Kanon 12
gobra~ne??? ili gobra~ne je kanon sasvim iskqu~io iz slu`be
(sve{teni~ke).(Ap.17; Trul.3; Neokes.7)
Kanon 13.
Ubistva u ratovima Oci na{i nisu brojali u ubistva, daju}i
opro{taj (suggnýmhn didæntej=snishode}i), kako se meni ~ini, braniocima
~ednosti (=celomudrenosti) i blago~e{}a (eísebe×aj=prave vere Hri{}anske).
Uostalom, bilo bi dobro savetovati da se takvi, po{to im ruke nisu
~iste, za tri godine uzdràvaju samo od pri~e{}a.(Ankir.22,23; Atanas. Vel.1; Vasil.
Vel.8,43,55; Grigor. Nisk.5)
Kanon 14.
Koji uzima kamate, ako pristane da nepravednu do-bit potro{i na
siromahe, i nadaqe se oslobodi od bo-lesti srebroqubqa, moè se
primiti u sve{tenstvo.(Ap.44; I Vas.17; Trul.10; Laod.4; Kartag.5,16; Grig. Nisk. 6)
Kanon 15.
Ovaj Kanon nije neko pravilo, nego tuma~ewe Ps.8,9
ûdim se {to ti traì{ gramati~ku ta~nost u (Svetom) Pismu i
smatra{ nategnutom re~ u prevodu, koja ina~e pokazuje svoj dobar smisao,
samo ne prenosi potpuno zna~ewe iz jevrejskog jezika (Ps.8,9). Po{to se pak
ne treba naprazno mimoi}i pitawe, pomenuto od znatièqnog ~oveka
koji èli znati, (odgovaram): Ptice nebeske i ribe morske i pri stvarawu
sveta dobile su isto postawe. Jer oba roda izvedena su iz vode, a uzrok je
263
taj {to im je svojstvo svakome jednako: jer jedne plove po vodi, a druge
plove po vazduhu, i zato je spomenuto (u Pismu) o wima zajedno. Oblik re~i
pak, odnosni riba preveden je neta~no, a potpuno prikladno odnosno
svega {to ìvi u vodi. Jer su ~oveku pot~iwene i ptice nebeske i ribe
morske, i ne samo one, nego i sve {to ide morskim putevima. Jer nije
riba sve {to ìvi u vodi, kao {to su (ìvotiwe) kitovskog roda: kitovi,
zigene, delfini, foke, i jo{ morski kowi i (morski) psi i testeru{e,
sabqarke, i morski volovi, pa ako ho}e{ i koprive i ~e{qevi i sve
korwa~e, od kojih nijedno nije riba, a sve prohode morskim putevima,
tako da je (svega) tri roda: ptice nebeske, ribe morske, i ìvotiwe {to
ìve u vodi, i razlikuju se od robe, a prohode (=idu) i one morskim
putevima.
Kanon 16.
Tuma~ewe na 4Car.5,1
A Neeman nije velik pred Gospodom, nego pred svojim gospodarom, to
jest, bio je jedan od mo}nika kod Sirijskog cara. Pazi ta~no na (Sveto)
Pismo, i sam }e{ na}i u wemu re{ewe pitawa.
Kanon 17.
Druga Kanonska Poslanica Amfilohiju Ikonijskom427
Pitao si nas za prezvitera Vijanora, da li moè biti primqen u
klir zbog (date) zakletve. Znam da sam ve} jednu op{tu odluku izloìo za
Antiohijske klirike odnosno svih koji su zajedno s wim zakleli se, da
takvi ne u~estvuju u javnim zborovima (i slu`bama), a da nasamo dejstvuju
(=vr{e slu`bu) prezviteri. Ovo isto daje i Vijanoru pravo za wegovu
slu`bu, jer sve{tenstvo wegovo nije u Antiohiji, nego u Ikoniji, koju
je, kao {to si nam pisao, on izabrao za ìvqewe umesto Antiohije.
Moè, dakle, taj ~ovek biti primqen, po{to tvoje blago~astije zatraì
od wega pokajawe zbog lako}e zakletve, koju je dao pred ~ovekom
nevernim, ne budu}i kadar podneti tegobu od one male opasnosti. (Ap.25; Trul.95;
Vasil. Vel.10,28,29,64,81,82)
Kanon 18.
Za devojke koje su pale, a bile su posvetile svoj ìvot u ~estitosti
Gospodu, pa zatim podlegav{i telesnim strastima, pogazi{e svoje
zavete, Oci na{i prosto i krotko snishode}i nemo}ima posr}u}ih
(=padaju}ih), uzakoni{e da se (takve) primaju posle jedne godine, odre|uju}i
ovo sli~no drugobra~nima. Meni se pak ~ini da, blagoda}u Hristovom
Crkva napreduje i postaje sna`nija, i red (mona{ki) devstvenica sada se
uve}ava, treba ta~no po smislu paziti na pojavu te stvari i na smisao
(Svetog) Pisma, koji se moè izvesti po slede}em: jer je udovi{tvo niè
devi~anstva, dakle, i greh udovicâ mnogo je mawi od (greha) devstvenica.
427
To je Pismo 199. Sv. Vasilija (iz 375.g.) upu}eno Sv. Amfilohiju Ikonijskom, napisano u odgovor na wegova
kanonska pitawa. Iz ovog Pisma-Poslanice uzeti su kanoni 17-50.
264
Da vidimo zato {ta pi{e Pavle Timoteju: „A mlaè udovice ne primaj,

jer kad ih strast odvoji od Hrista, ho}e da se udaju; i one podleù osudi
{to prvo obe}awe odbaci{e‚ (1Tim.5,11-12). Ako, dakle, udovica podleè
najteòj osudi, kao ona koja je odbacilo obe}awe (=veru) Hristu, {ta treba
da mislimo o devstvenici koja je Hristova nevesta i sveti sasud,
posve}en Gospodu? Veliki je greh kad i ropkiwa preda sebe tajnim
brakovima, i razvratom ispuni dom i posramquje zlim ìvotom
gospodara svoga. Mnogo je pak gore kad nevesta postane prequbnica i
obe{~asti svoje sjediwewe sa ènikom, predav{i se razbludnim
uìvawima. Prema tome, udovica se osu|uje kao razbludna ropkiwa, a
devstvenica potpada osudi prequbnice. I kao {to onoga, koji ìvi sa
tu|om ènom, nazivamo prequbnikom, ne primaju}i ga u op{tewe pre no
{to prestane od greha, tako je jasno da isto moramo postupiti i sa onim
koji drì (u prequbi) devstvenicu. Prethodno pak sada je nu`no priznati
da se devstvenicom naziva ona koja je dobrovoqno sebe posvetila
Godspodu i odrekla se braka i izabrala da ìvi u svetosti, a zavete pak
(wene) tada odobravamo od doba uzrasta kad dostignu zrelost razuma. Jer
svakako da ne treba smatrati u tome za glavne (=dovoqne) de~je re~i (=izjave),
nego kada navr{i {esnaest ili sedamnaest godina, budu}i gospodarica
svoga razuma, pa bude dugo ispitivana i ostane postojana i uporna u
molbama da bude primqena, tada je treba ubrojati u devstvenice,
potvr|ivati wen zavet (=obe}awe), i neuzbe`no ka`wavati gaèwe istog.
Jer mnoge roditeqi, ili bra}a, ili drugi od bliskih, privode (u red
devstvenica) pre (zrelog) uzrasta, koje nisu same od sebe pokrenute
(=naklowene) na bezbra~nost, nego (wihovi stariji) imaju u vidu ne{to
ìtejsko (biwtikçn=svetsko, tj. neki uspeh u ovom ìvotu); takve ne treba lako
primati dok jasno ne ispitamo wihovo osobno mi{qewe. (I Vas.19; IV Vas.15,16;
Trul.40,44; Ankir.19; Kartag.6,44,126; Prvodr.5; Vasil. Vel.44,60)
Kanon 19.
Mi ne znamo ni za kakva obe}awa mu{karaca, osim kad se neki ubroje
u red monahâ, i time }utke pokazuju da primaju bezbra~nost. Ali i za
wih smatram da ih treba prethodno ispitati i (tada) dobiti od wih jasno
obe}awe, tako da, ako se (posle) preokrenu na teloqubiv i strasni ìvot,
podvrgnuti ih epitimiji bludnikâ (=za bludnike).(Ap.26; IV Vas.7,16; Trul.44; Ankir.19; Vasil.
Vel.6,18,20,60)
Kanon 20.
@enske koje, budu}i u jeresi, poloì{e zavet devi~anstva, pa posle
toga izabra{e brak, ne smatram da ih treba osu|ivati. Jer ono {to zakon
govori, govori onima koji su u zakonu (Rm.3,19). A koje pak nisu prihvatile
jaram Hristov, ne poznaju ni zakon Gospodwi, tako da se mogu primiti u
Crkvu, imaju}i sa svim drugim i u ovome opro{taj od vere u Hrista. I
uop{te sve {to biva (u~iweno) u ìvotu tokom ogla{ewa (=katihizacije), ne
potpada pod odgovornost. Takve pak, po sebi se razume, Crkva ne prima
265
bez kr{tewa, tako da je najva`nije za wih (=u tome) ono {to (one) dobiju
posle (novoga) ro|ewa.(I Vas.14; II Vas.7; Neokes.5; Laod.19; Timot. Aleks.6; Kirila Aleks.5)
Kanon 21.
Mu` koji ìvi sa ènom, pa ne zadovoqiv{i se brakom, padne u blud,
takvoga sudimo kao bludnika i za dugo ga pod epitimijom ostavqamo.
Ali nemamo kanona koji bi ga podvrgao osudi za prequbu, ako je greh
u~iwen sa neudatom, jer, veli se, „prequbnica oskvrwena skrnavi se, i
muù se svome ne vra}a‚ (Jer.3,1); i: „Koji drì prequbnicu, bezuman je i
ne~astiv‚ (Pri~e 18,23). Koji je, dakle, u~inio blud, ne}e biti iskqu~en od
suìvqewa sa ènom svojom. Prema tome, èna treba da primi muà
svoga koji se vra}a od bluda, a mu` ènu koja je oskvrwena odgoni iz
ku}e svoje. Razlog ovome nije lako na}i, ali je obi~aj takav
preovladao.(Vasil Vel.9,19,21,26,34,37,39,58,59,77,79,80; Grig. Nisk.4)
Kanon 22.
Koji otmicom imaju ène, ako su oteli ve} zaru~ene sa drugima, ne
treba ih primati ranije, dok ne budu oduzete od wih i predane pod vlast
onima s kojima su od po~etka bile zaru~ene, da ih ili ako ho}e uzmu, ili
ih otpuste. Ako li pak neko uzme nezaru~enu (=slobodnu), treba je oduzeti
(od wega) i vratiti je rodbini, i rodbini ostaviti je na voqu, bilo da su
to roditeqi, ili bra}a, ili drugi nastojateqi devojke. Ako oni ho}e da
mu je dadu, neka se utvrdi ta sveza, a ako se ne saglase ne treba (ih)
prinu|avati. A koji ima ènu, koju je (prethodno) ili tajno ili silom
rastlio (=oskvrnio, obe{~astio), taj mora izdràti kaznu za blud. Kazna pak
za bludnike odre|ena je na ~etiri godine: prve godine trebaju biti
udaqeni od molitavâ i plakati pri vratima crkve; druge godine da se
prime na slu{awe (re~i Boìje); tre}e na pokajawe; ~etvrte da stoje sa
narodom, ali ne u~estvuju u prinosu (Evharistije), i tada im se dopu{ta
op{tewe Dobroga (tj. pri~e{}ivawe).(Ap.67; IV Vas.27; Trul.92,98; Ankir.11; Vasil. Vel.25,26,30,38,40,42,69)
Kanon 23.
Za one koji se oène (=stupe u brak) sa dve sestre, ili (ènske) koje se
udaju (=stupe u brak) za dva brata, mi smo ve} izdali kra}u poslanicu, ~iji
prepis smo poslali tvome blago~astiju. Koji pak uzme ènu brata svoga,
ne}e biti primqen (u op{tewe) dok je ne ostavi (=dok se ne odvoji od we).(Ap.19;
Trul.26,54; Neokes.2; Vasil. Vel.68,76,78,87; Teof. Aleks.5; Timot. Aleks.11)
Kanon 24.
Za udovicu koja je uvr{tena u broj udovica, to jest, koja se izdràva
Crkvom, Apostol je presudio da, ako se uda, da se napusti (=da se ne prima –
1Tim.5,12). A za ~oveka koji ostane udovac, nikakav zakon nije ustanovqen,
nego je za takvoga (ako se oèni) dosta epitimija drugobra~nih. Udovica
pak, ako joj je {ezdeset godina, i izabere opet da ìvi sa ~ovekom, ne
moè biti udostojena op{tewa Dobroga (tj. Pri~e{}a), dok ne prestane od
ne~iste strasti. Ako li je pak ubrojimo (u udovice) pre {ezdeset godina,
krivica je na{a, a ne ènina.(IV Vas.3; Trul.40; Kartag.38; Teof. Aleks.11; Vasil Vel.4,41)
266
Kanon 25.
Ko ima za ènu onu koju je pre on sâm obe{~astio (=oskvrnio), podne}e
epitimiju za oskvrwewe, ali mu se dopu{ta da je ima za ènu. (Ap.67; Vasil Vel.22)
Kanon 26.
Blud nije brak, niti po~etak (=osnova) za brak. Zato, ako je mogu}e
razlu~ivati, oni koji su se kroz blud sastavili, to je najboqe. Ako li
pak ho}e na svaki na~in da zajedno ìve, neka se podvrgnu epitimiji za
blud, i neka se ostave (tako), da se ne dogodi {to gore.(Vasil Vel.4,21,26,59,79,80)
Kanon 27.
Za prezvitera koji je iz neznawa stupio u nepravilan/nezakonit brak
naredio sam {to treba: neka u~estvuje u sedi{tu (prezviterskom), ali
ostalih slu`bi/sve{tenodejstava neka se uzdràva (=udaqava), jer je
takvome dosta opro{taj. Nije dosledno/normalno da blagosiqa drugoga
onaj koji treba svoje rane da le~i. Jer blagosiqawe je /pre/davawe
osve}ewa, a koji to (osve}ewe) nema, zbog prestupa iz neznawa, kako }e
(ga) drugome davati? Neka, dakle, takav ne blagosiqa ni javno ni nasamo,
niti da Telo Gospodwe/Hristovo razdaje drugima, niti neku drugu
slu`bu da obavqa//niti ne{to drugo da sluì (=liturgi{e),
nego, zadovoqavaju}i se sedi{tem (pred drugima), neka moli sa suzama /od
drugih i/?/ od Gospoda, da mu oprosti greh/prestup iz neznawa u~iwen. 428
(Ap.19; Trul.3,26,54; Neokes.9)
Kanon 28.
Sme{nim mi se ~ini to {to se neki zarekao da se uzdràva od
sviwskog mesa. Zato blagoizvoli pou~iti takve da se klone nerazboritih
zaveta i obe}awa, i dozvoli upotrebu toga bezrazli~no. „Jer nijedno
stvorewe Bo`je nije za odbacivawe, kad se prima sa zahvalno{}u‚
(1Tim.4,4), tako da je (takvo) zaricawe (=zavetovawe) sme{no, te je uzdràvawe
nepotrebno.
Kanon 29.
Za stare{ine (=na~alnike) koji se zakliwu da }e zlostavqati
pot~iwene, potrebno je mnogo le~ewa. A le~ewe za takve je dvojako: jedan
je pou~iti ih da se olako ne zakliwu, a drugi je da ne nastoje na svojim
zlim sudovima (=odlukama). Tako, ako se ve} svezao zakletvom da }e zla
~initi drugome, neka pokaè pokajawe za bezrasudnost zakletve, i neka
izgovorom po{tovawa zakletve ne potvr|uje svoje zlo. Jer ni Irodu nije
pomoglo dobro (zle) zakletve, koji je, da toboè ne pogazi zakletvu, postao
ubica Proroka (Mt.14,7-11). Uop{te je zakletva zabrawena, a daleko vi{e
umesno osuditi onu koja biva na zlo. Zato, onaj koji se zakleo treba da
promeni mi{qewe (metafroneÙn=da se opameti), a ne da se stara da utvr|uje
svoju be{~inost (=neuputnost, zlobu). Jer, podrobnije rasmotri ovu
neumesnost (=be{~inost): Kad se ko zakune da }e iskopati o~i bratu, da li
je dobro takvu stvar sprovesti u delo? Ili, ako se neko (zakune) da }e
428
Kanon je skoro doslovno ponovqen u Trulskom 26. kanonu (v. tamo napomenu).
267
ubiti? ili neko uop{te da }e zakletvom prestupiti neku zapovest? Jer,

„zakleh se i odlu~ih, ne na greh, nego da }u ~uvati sudove pravde Tvoje‚
(Ps.48,46). Jer, kao {to je zapovest (Boìju) potrebno potvr|ivati
neodstupnom odlu~no{}u, tako greh treba svakim na~inom uni{tavati i
istrebqivati.(Ap.25; Trul.95; Vasil. Vel.10,17,28,64,81,82)
Kanon 30.
Za otmi~are (devojke) nemamo stari kanon, nego iznesosmo svoje
mi{qewe: da tri godine van op{tewa molitava budu i ovi i oni
(=sau~esnici) u otmici. Bude li pak to (tj. otmica) bez nasiqa, tada ne
podleè odgovornosti (=kazni), ako (pritom) nije bilo oskvrwewa (devojke),
niti se stvar smatra kra|om.
Udovica pak samovlasna je i u voqi joj je da posleduje (otmi~aru); tako
da ne treba da se brinemo (=vodimo ra~una) o spoqa{wim formama.(Ap.67; IV Vas.27;
Trul.92,98; Ankir.11; Vasil. Vel.4,22,25,26,38,40,41,42,53,69)
Kanon 
@ena kojoj se mu` udaqio i ne javqa se, ako se sastavi
(sunoikÁsasa=ìvi zajedno) sa drugim ~ovekom, pre nego {to se uverila o
smrti svoga muà, ~ini prequbu.(Trul.93; Vasil Vel.36,46)
Kanon 
Klirici koji u~ine smrtni greh svrgavaju se sa svoga stepena, ali se
ne li{avaju op{tewa (u pri~e{}u) sa laicima. Jer, „nemoj se svetiti dva
puta za istu stvar‚ (veli Sv. Pismo – Naum 1,9).(Ap.25,29,30; I Vas.9; Trul.4,21; Neokes.1,8; Kartag.27; Vasil.
Vel.3,51,70,82)
Kanon 
@ena koja je na putu rodila, i prenebregla svoj porod, podleè osudi
za ubistvo.(Vasil. Vel.52)
Kanon 
Za ène koje su prequbu u~inile pa su to ispovedile iz
blagobojaznosti (=skru{enosti), ili su na neki na~in otkrile se, Oci na{i
su spre~ili da se objavquje, da ne bismo bili uzrok smrti wihove. Kad se
to dozna, a zapovedi{e da takve stoje zajedno sa vernima u crkvi, a da se
ne pri~e{}uju dok ne ispune vreme pokajawa. (Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil.
Vel.21,31,35,36,46,48,58,77,80)
Kanon 
Odnosno muà koga je èna ostavila, treba ispitati uzrok zbog koga
ga je ostavila, pa ako se dokaè da se bezrazlo`no udaqila, on je dostojan
opro{taja, a ona epitimije, a opro{taj }e mu se dati radi op{tewa sa
Crkvom.(Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,77)
Kanon 
@ene vojnikâ koje su se udale, po{to su im muèvi nestali, podleù
istom razlogu (=sudu) kao one koje kad im muèvi otputuju ne ~ekaju
268
wihov povratak. Ali, ovde stvar ima neko snisho|ewe zbog toga {to se
ve}ma drì da je (vojnik mu`) umro.(Trul.93; Vasil. Vel.31,46)
Kanon 
Koji se oèni, po{to mu je tu|a èna (s kojom je nezakonito ìveo)
oduzeta, bi}e osu|en zbog prve za prequbu, a zbog druge nije kriv.(Trul.87; Vasil.
Vel.21,34,39,48,58,77)
Kanon 
Devojke koje otidu (za ~oveka) protiv saglasnosti oca, ~ine blud, a ako
se roditeqi privole (=pomire), izgleda da se stvar ispravqa. Ali ih ne
treba odmah primiti u op{tewe (u Liturgiji), nego neka budu pod
epitimijom tri godine.(Vasil. Vel.22,40,42)
Kanon 
Koja ìvi sa prequbnikom, prequbnica je za sve vreme (dok je s
wim).(Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.21,34,37,58,77)
Kanon 
Koja se (ènska) protivu voqe gospodareve preda ~oveku, u~inila je
blud; ali ako se posle ovoga uskoristi dopu{tenim joj brakom, tada je
udata. Prema tome, ono je blud, a ovo je brak, jer ugovori (=sklapawa braka)
izme|u podvlasnih (=koji su pod vla{}u drugih) nemaju ni{ta sigurno.(Ap.82; IV Vas.4;
Trul.85; Gangr.3; Kartag.82; Vasil. Vel.22,38,42,53)
Kanon 
Udovica, imaju}i vlast nad sobom, moè bez osude ìveti sa muèm
ako nema nikoga koji razbija tu svezu, jer je Apostol rekao: „Ako umre
mu`, slobodna je da se uda za koga ho}e, samo u Gospodu‚ (Rm.7,2).(Ap.17; I Vas.8;
Trul.3,87; Ankir.19; Neokes.3,7; Laod.1; Vasil. Vel.4,12,22,30,53,87)
Kanon 
Brakovi koji bivaju bez privole doti~nih vlasnikâ (=roditeqâ ili
gospodarâ),
blud su. Zato, kad je ìv otac ili gospodar, nisu bez
odgovornosti oni koji se sastave, dok ako gospodari odobre tu svezu, tada
brak dobija sigurnost.(Ap.82; IV Vas.4; Trul.85; Gangr.3; Kartag.82; Vasil. Vel.22,38,40)
Kanon 
Ko nanese bli`wemu smrtni udarac, ubica je, bilo da je on po~eo
udarce, bilo da se branio.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,13,33,52,54,56,57; Grig. Nisk.5)
Kanon 
\akonisa koja sa neznabo{cem u~ini blud, ne moè biti primqena u
op{tewe, a u prino{ewe (Evharistije) primi}e se (tek) sedme godine,
razume se ako bude ìvela u ~istoti. Onaj pak neznaboàc, ako posle
obra}awa veri opet pristupi svetogr|u (Öerosul×v=skrnav-qewu posve}ene),
povra}a se na svoju bquvotinu. Zato mi vi{e ne dopu{tamo da telo
|akonise, kao posve}eno, sluì opet na telesnu (=polnu) upotrebu.(Ap.25; IV Vas.15;
Trul.4,6,14,21,40; Kartag.27; Vasil. Vel.32,51,70)
269
Kanon 
Ako neko, dobiv{i ime Hri{}anstva, huli Hrista, nikakve mu
koristi nema od naziva (hri{}anin).
Kanon 
Koja se po neznawu udala za jednoga koga je èna privremeno
napustila zatim bude otpu{tena (od istoga) jer mu se prva (èna) vratila,
u~inila je blud, ali u neznawu. Brak joj se pak ne zabrawuje, ali je boqe
ako tako ostane.(Trul.93; Vasil. Vel.9,31,36)
Kanon 
Enkratiti i Sakofori i Apotaktite potpadaju istom sudu kojem i
Novatijani, i o wima je izdan kanon, mada i razli~it, dok o ovima je
pre}utano. Mi, me|utim, po istom razlogu (=sudu) takve ponovo
kr{ta-vamo. Mada je kod vas, zbog neke ikonomije, zabraweno ponovno
kr{tewe, kao i kod Rimqana, ali na{ razlog (=sud) neka vaì, da po{to
jeres pomenutih jeste samo izraslina (aítobl£sthma) Markionistâ, koji se
gade braka i odvra}aju se od vina i govore (da je) Boìja tvorevina pogana,
zato ih ne primamo u Crkvu, ako se ne krste na{im kr{tewem. Jer, neka
nam ne govore: „kr{teni smo u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, ako oni,
sli~no Markionu i ostalim jeresima, smatraju Boga za tvorca zla.
Dakle, ako je ovo ugodno, neka se sakupe zajedno mnogi episkopi, i tako
da izloè kanon, da i onaj koji to ~ini bude van opasnosti, a i onaj koji
odgovara (na pitawa o tim jereticima) da bude verodostojan u svojim
odgovorima o wima.(Ap.46,47,48; I Vas.8,19; II Vas.7; Trul.95; Laod.7,8; Kartag.57; Vasil. Vel.1,5)
Kanon 
Koja je od svoga muà ostavqena, po mome mi{qewu, treba tako i da
ostane. Jer ako je Gospod rekao da „ako neko otpusti ènu svoju, osim zbog
preqube, navodi je da ~ini prequbu‚ (Mt.5,32), nazvav{i je prequbnicom
samim tim joj je ve} zabranio op{tewe (=brak) sa drugima. Jer, kako je
mogu}e da je ~ovek kriv kao uzro~nik preqube, a da je nevina èna, koja
je od Gospoda nazvana prequbnicom, zbog op{tewa sa drugim muèm?
(Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil Vel.9,21,31,35,36,46,77,80)
Kanon 
Za oskvrwewa koja bivaju nasiqem, neka (oskvrwene=obe{~a{}ene ènske)
budu bez osude. Tako i ropkiwa, ako je nasilovana od svoga gospodara, ne
podleè osudi. (Ankir.11; Grigor. Neokes.2; Vasil. Vel.30)
Kanon 
Tre}a Kanonska Poslanica Amfilohiju Ikonijskom429
Za tre}ebra~nost nema zakona, zato se tre}i brak ne sklapa po zakonu.
Ovakve stvari mi smatramo kao ne~istotu u Crkvi, ali ih ne
429
To je Pismo 217. Sv. Vasilija (iz 375.g.), upu}eno Sv. Amfilohiju Ikonijskom, kojim mu odgovra na wegova
kanonska pitawa. Iz ovog Pisma-Poslanice uzeti su kanoni 51-85.
270
podvrgavamo javnim osudama, jer su poèqnije nego li raspaqeno

bludo~instvo.(Neokes.2; Vasil. Vel.4,80)
Kanon 
U pogledu klirika kanoni su izloìli bez razlike, nare|uju}i da se
odredi jedna kazna prestupnicima – li{ewe slu`be, bilo da su u nekom
(jerarhijskom) stepenu, bilo da vr{e slu`bu koja nema rukopoloèwe.(Ap.25,30;
Trul.4; Kartag.27; Vasil. Vel.3,32,44)
Kanon 
@ena koja rodi na putu i napusti svoj porod, ako ga je mogla spasti a
prenebregla je, ili je mislila da }e time sakriti svoj greh, ili se
uop{te ponela zverskom i ne~ove~nom mi{qu (=razmi{qawem), neka se sudi
kao za ubistvo; ako li ga pak nije mogla sa~uvati, i dete je umrlo zbog
pustog mesta i nedostatka najpotrebnijega, (tada) je majci opro{teno.(Vasil.
Vel.33)
Kanon 
Udova ropkiwa nije mnogo pogre{ila ako je, pod vidom otmice,
stupila u drugi brak; zato je ne treba ni{ta zbog toga osu|ivati, jer se ne
sudi vid (=oblik, na~in) nego raspoloèwe (=slobodna voqa). Jasno je pak da
potpada pod epitimiju drugobra~nosti.(Ap.82; IV Vas.14; Trul.85; Gangr.3; Kartag.82; Vasil.
Vel.22,38,40,42)
Kanon 
O razlici nehoti~nih ubistava znam da sam pre izvesnog vremena
pisao tvome blago~astiju, koliko sam mogao, i vi{e od toga ni{ta ne
mogu kazati, a na tvojoj mudrosti je da, prema osobitosti okolnosti,
uve}a ili smawi epitimije.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,43,56,57)
Kanon 
Koji stupe u borbu sa razbojnicima (i ubiju), ako su izvan (slu`be)
Crkve, odlu~uju se od zajedni{tva u Dobru (=od pri~e{}a); a ako su klirici,
svrgavaju se sa (svoga) stepena. „Jer svaki, kazano je, koji se ma{i za no`,
od noà }e poginuti‚ (Mt.26,52).(Ankir.22,23; Atanas. Vel.1; Vasil. Vel.8,13,43)
Kanon 
Koji je hotimi~no ubio i posle toga se pokajao, neka bude dvadeset
godina bez pri~e{}a Svetiwe, a tih dvadeset godina bez op{tewa (=bez
pri~e{}a) neka mu se rasporedi ovako: za ~etiri godine treba da pla~e,
stoje}i izvan vrata molitvenog doma (=hrama), i mole}i verne koji ulaze
da ~ine molitvu za wega, ispovedaju}i svoje bezakowe; posle ~etiri
godine neka se primi me|u slu{aju}e i za pet godina neka s wima izlazi
(iz hrama); za sedam (slede}ih) godina neka se moli sa pripadaju}ima i s
wima neka izlazi (iz hrama); a za ~etiri slede}e (godine) neka samo stoji sa
vernima, a ne uzima udela u prinosu (Sv. Evharistije); i kad se (sve) ovo
ispuni, pri~esti}e se Svetiwama.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,43,54,57; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
271
Koji je nehoti~no ubio, deset godina neka bude bez pri~e{}a

Svetiwama; a (ovih) deset godina rasporedi}e mu se ovako: dve godine neka
pla~e, tri godine neka provede me|u slu{aju}ima, ~etiri godine neka
pripada, a godinu neka samo stoji sa vernima, i slede}e godine primi}e
pri~e{}e Svetiwa.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,43,54,56; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
Koji je prequbu u~inio, petnaest godina neka bude bez pri~e{}a
Svetiwama; a (ovih) petnaest godina neka mu se rasporede ovako: za ~etiri
godine neka pla~e, pet (godina) neka slu{a, ~etiri godine neka pripada, i
dve neka stoji sa vernima, bez pri~e{}a. (Trul.87; Ankir.20; Vasil. Vel.9,21,34,37,39,77; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
Bludnik neka sedam godina bude bez pri~e{}a Svetiwama: dve
pla~u}i i dve slu{aju}i i dve pripadaju}i i jednu neka samo stoji sa
vernima, a osme (godine) bi}e primqen u pri~e{}e (Liturgije).(Vasil.
Vel.4,21,22,26,79,80)
Kanon 
Koja se zavetovala na devi~anstvo, pa je otpala od svojeg obe}awa, neka
ispuni vreme (pokajawa) greha za prequbu, raspore|uju}i na~in ìvota
svoga. Isto vaì i odnosno onih koji su se zavetovali za mona{ki
ìvot, pa su otpali.(IV Vas.16; Trul.44; Ankir.19; Kartag.16; Vasil. Vel.6,18,19,20,44)
Kanon 
Koji ne{to ukrade pa se sam pokaje i sebe osudi, neka bude jednu
godinu udaqen od pri~e{}a Svetiwama; ako li bude izobli~en (od drugih),
tada za dve godine, a vreme neka mu se razdeli na pripadawe i stojawe, i
tada neka se udostoji op{tewa (=pri~e{}a).(Grig. Neokes.3,4,5; Grig. Nisk.6)
Kanon 
Koji u~ini sramotu sa mu{karcima, neka mu se odredi vreme kajawa
kao prestupniku u prequbi. (Vasil. Vel.7; Grig. Nisk.4)
Kanon 
Koji pokaè ne~astivost svoju sa ìvotiwama, neka isto vreme
provede ispovedaju}i se (u pokajawu).430 (Ankir.16,17; Vasil. Vel.6; Grig. Nisk.4)
Kanon 
Koji pogazi zakletvu neka deset godina bude van op{tewa: dve godine
pla~u}i, tri slu{aju}i, ~etiri pripadaju}i, jednu neka samo stoji sa
vernima, i tada neka se udostoji op{tewa (=pri~e{}a).(Ap.25; Trul.94; Vasil. Vel.10,17,29,82)
Kanon 
Koji prizna da se bavio vra~arstvom ili sastavqawem vra~arskog
napitka, neka izdrì vreme kajawa ubice, tako raspore|ivan kao onaj
koji je sâm sebe izobli~io u tome grehu.(Trul.61,65; Laod.36; Vasil. Vel.72,83)
430
Kanoni Ankirski 16. i 17. stroìji su u epitimijama od ovog kanona.
272
Kanon 
Grobokradica neka deset godina bude van op{tewa: dve pla~u}i, tri
slu{aju}i, ~etiri pripadaju}i, jednu stoje}i sa vernima, i tada }e biti
primqen (na Pri~e{}e).(Grig. Nisk.7)
Kanon 
Blud sa sestrom (¡delfomix×a) podvrgava se vremenu kajawa kao za
ubistvo.(Vasil. Vel.75)
Kanon 
Sklopqeni brak izme|u licâ u zabrawenome srodstvu, ako se dozna,
smatraju}i ga ~ove~ijim grehom, podleè epitimiji prequbnikâ. (Ap.19;
Trul.26,54; Neokes.2; Vasil. Vel.23,27,75,76,78,79,87; Timot. Aleks.11; Teof. Aleks.5)
Kanon 
^tec ako pre braka stupi u sno{aj sa svojom zaru~nicom, po{to
godinu bude odlu~en, neka se (opet) primi na ~itawe, ali ostaju}i bez
(daqega) unapre|ewa; ako li bez zaru~ewa stupi u tajni sno{aj (sa ènskom),
neka prestane od slu`be. Isto tako i sluìteq (îphr¸thj=ipo|akon).(Ap.26; IV
Vas.14; Trul.6,13,30; Kartag.16; Vasil. Vel.3,6,32,51,70)
Kanon 
\akon koji se ustima oskvrnio i ispovedio da je dotle (samo stigao)
wegov greh, neka se zadrì (=bi}e suzdràn/privremeno/) od sluèwa
Liturgije, ali neka se udostojava pri~e{}a zajedno sa |akonima; tako
isto i prezviter. Ako se pak neko zate~e da je zgre{io vi{e od toga, bilo
u kojem da je stepenu, neka bude svrgnut. (Ap.25; IV Vas.16; Trul.4,40,44; Ankir.19; Neokes.4; Vasil.
Vel.3,6,32,51,69)
Kanon 
Ko se spoznao (da je sudelovao) u ma kome od spomenutih grehova, i nije
to (sâm) ispovedio, nego je bio izobli~en (od drugih), neka bude i on pod
epitimijom onoliko vremena koliko je pod epitimijom ~inioc tih zala.
Kanon 
Koji se predao vra~arima ili takvim sli~nim, neka bude pod
epitimijom onoliko vremena koliko i ubice.(Trul.61,65; Ankir.24; Laod.36; Vasil. Vel.7,65,81,83;
Grigor. Nisk.3)
Kanon 
Koji se Hristra odrekao i prestupio tajnu spasewa, treba sve vreme
ìvota svoga da pla~e i duàn je (u pokajawu) ispovedati se; u vreme pak
kada ishodi iz (ovog) ìvota neka se udostoji pri~e{}a Svetiwama, verom
u Boìje ~ovekoqubqe.(Ap.62; I Vas.10; Ankir.1,2,3,12; Petra Alekws.8,10,14)
Kanon 
Ako pak svaki od palih u (napred) spomenute grehe i ispovedaju}i se
pokaè se revnostan (u tome), onaj kome je po ~ovekoqubqu Boìjem
povereno dre{iti i vezivati, ako bude ~ovekoqubniji vide}i veli~inu
273
(pokajni~kog) ispovedawa gre{nika za greh, te skrati vreme epitimijâ,

ne}e (zato) biti dostijan osude, jer nam istorija Svetoga Pisma pokazuje
da oni koji se sa ve}im bolom pokajni~ki ispovedaju, brzo su dostizali
Boìje ~ovekoqubqe.(I Vas.12; IV Vas.16; Trul.102; Ankir.5)
Kanon 
Ko je zgre{io (summuanqe×j=zajedno se uprqao) sa svojom sestrom po ocu ili
po materi, ne moè se dopustiti prisustvo u molitveni dom (=u Crkvu), dok
ne prestane od (tog) bezakonog i zabrawenog dela. Kada pak do|e u saznawe
tog stra{nog greha, neka tri godine pla~e, stoje}i pred vratima
molitvenih domova (=hramova) i prose}i narod koji ula~i na molitvu da
svaki sa saàqewem prinosi za wega usrdne molitve Bogu. Posle toga,
druge tri godine neka se dopusti samo slu{awe (Sv. Pisma), i po{to je
slu{ao Sveto Pismo i pouku (=besedu), neka se otpusti i ne udostojava
molitve. Zatim, ako sa suzama isprosi molitvu, i pristupi Gospodu sa
skru{enim srcem i pravim smirewem, neka mu se za druge tri godine
dopusti pripadawe. I tako, po{to pokaè plodove dostojne pokajawa,
neka se desete godine primi na molitvu sa vernima, bez u~e{}a u prinosu
(Evharistije); po{to je stojao dve godine zajedno sa vernima na molitvi,
neka se tako, dakle, udostoji pri~e{}a Dobroga. (Vasil. Vel.67; Grigor. Neokes.11)
Kanon 
Isti obrazac vredi i za one koji uzimaju svoje snahe. (Ap.19; Trul.26,54; Neokes.2;
Vasil. Vel.23,27,67,68,75,78,79,87; Timot. Aleks.11; Teof. Aleks.5)
Kanon 
Ko ostavi ènu zakonito sa wom sjediwenu i uzme drugu, po re~i
Gospodwoj, podleè osudi za prequbu. Jer kanonski odredi{e Oci na{i
da takvi jednu godinu pla~u, dve godine slu{aju, tri godine pripadaju, i
sedme godine stoje sa vernima, i tako se udostoje prinosa (Evharistije), ako
se sa suzama pokaju.(Ap.48; Trul.87,93; Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,35,48,58; Timot. Aleks.15)
Kanon 
Ovaj isti obrazac (=pravilo) dràti i za one koji dve sestre uzimaju za
brak, makar i u razli~na vremena.(Ap.19; Trul.26,54; Neokes.2; Vasil. Vel.23,87; Teof. Aleks.5)
Kanon 
Koji se zanesu stra{}u za svojim ma}ehama, potpadaju istom kanonu
kao i oni koji se zanesu stra{}u za svojim sestrama. (Vasil. Vel.67,75)
Kanon 
Oci su pre}utali o mnogoènstvu, kao o ìvotiwskom (delu) i sasvim
tu|em rodu ~ove~ijem. Nama se pak ~ini ovaj greh ve}im od bluda. Zato je
razlo`no da se doti~ni podvrgnu kanonima, to jest da jednu godinu pla~u
i tri pripadaju, tako neka se prime.(Ap.48; Trul.87; Neokes.3; Vasil. Vel.4,9,50,77)
Kanon 
Po{to mnogi u vreme varvarske najezde prestupi{e (=prekr{i{e) veru u
Boga, i poloì{e neznaboà~ke zakletve, i jedo{e neka zabrawena jela,
274
koja su sa vra~arijama prineta bila idolima, sa takvima neka se

ikonomi{e po zakonima i kanonima izdanim od Otaca na{ih. Jer oni
koji su te{ku nevoqu u mu~ewima podneli i ne podnose}i bolove i bili
povu~eni na odricawe (od vere), takvi neka se tri godine nikako ne
primaju, i dve godine neka slu{aju, i tri pripadaju, i tako neka se
prime u op{tewe (u Pri~e{}u). A koji su bez velike nevoqe izdali veru u
Boga i u~estvovali u demonskoj trpezi i kleli se neznaboà~kim
zakletvama, neka se za tri godine iskqu~e, dve godine neka slu{aju, tri
godine mole se u pripadawu, i druge tri da stoje na molitvi sa vernima,
te tako neka budu primqeni u zajedni{tvo pri~e{}a Dobroga. (Ap.62; I Vas.10,11,12;
Ankir.1-9; Vasil. Vel.73,82)
Kanon 
A oni koji zakletvu (hri{}ansku) prekr{i{e, ako su zbog nasiqa i
nu`de pogazili zakletve, podleù blaì, kaznama, tako da mogu posle
{est godina biti primqeni. Ali li su bez (ikakve) nu`de izdali veru
svoju, dve godine neka pla~u, i dve neka slu{aju, i pete (godine) neka se
mole sa pripadaju}im, i u slede}e dve godine neka budu primqeni u
op{tewe molitve, bez prinosa (Evharistije), i tako na kraju, to jest kada
pokaù dostojno pokajawe, neka se vaspostave u zajedni{tvo (=pri~e{}e)
Tela Hristova.(Ap.25; Trul.94; Vasil. Vel.10,17,29,64)
Kanon 
Koji se bave vra~arijama i slede obi~ajima nezna-boàca, ili uvode
neke u svoje ku}e radi iznalaèwa ~arobnih pi}â i o~i{}ewa, neka
podlegnu kanonu {estogodi{weg (kajawa): jednu godinu pla~u}i, i godinu
slu{aju}i, i za tri godine pripadaju}i, i godinu (opet) stoje}i sa
vernima, te tako budu primqeni.(Trul.61,65; Ankir.24; Laod.36; Vasil. Vel.65,72)
Kanon 
I sve ovo pi{emo da se isprobaju plodovi pokajawa. Jer svakako
takve stvari ne sudimo vremenom, nego isti~emo na~in pokajawa. Ako se
pak neki te{ko odvajaju od svojih obi~aja i radije ho}e da sluè
telesnim nasladama nego Gospodu, i ne prihvataju da ìve po Jevan|equ,
tada nam nema nikakvog zajedni~kog razloga (=posla) sa wima. Jer smo mi
usred naroda nepokornoga i protivnoga nau~eni da ~ujemo (re~i):
„Spasavaju}i spasi du{u svoju‚ (1Mojs.19,17).(I Vas.12; Trul.102; Vasil. Vel.3,74,85; Grigor. Nisk.4,5)
Kanon 
Stoga, nemojmo prihvatiti da propadnemo zajedno sa takvima, nego
boje}i se te{koga suda i imaju}i pred o~ima stra{ni Dan rasplate
Gospodwe, nemojmo hteti da poginemo zajedno sa tu|im gresima. Jer, ako
nas nisu nau~ile stra{ne pretwe Gospoda, niti nas tolike nevoqe
dovele u saznawe da nas je Gospod zbog na{ega bezakowa ostavio i predao
nas u ruke varvarâ, i narod bï odveden u ropstvo neprijateqima i predan
rasejawu, jer na to se usudi{e (da ~ine) oni koji nose ime Hristovo, pa ako
ne pozna{e niti razume{e da je zbog toga do{ao na nas gwev Boìji,
275
kakva nam je zajedni~ka stvar (=posao) sa wima? Nego treba sebi da

svedi~imo i dan i no} i op{tejavno i ponaosob: da ne pristanemo da se
povedemo za wihovim zlodelima (=lukavostima), molimo da ih
pridobijemo i da ih izbavimo od zamke lukavoga. Ako pak to ne moèmo,
nastojmo makar da du{e svoje sa~uvamo od ve~ne osude. (I Vas.12; Trul.102; Vasil. Vel.3,84)
Kanon 
Iz drugog slova – Poslanice Amfilohiju:
o razlikovawu jelâ
Ugla|enim pak Enkratitima na uvaèni wihov problem, za{to i mi
ne jedemo sve, treba ovo re}i (=odgovoriti): da se mi gnu{avamo i od na{ih
izmetina. Po vrednosti je za nas meso (isto {to) i li{}e trave, no odnosno
razlikovawa korisnoga, kao {to kod trave razlikujemo {kodqivo od
odgovaraju}ega (=dobroga), tako i kod mesa razlikujemo {kodqivo od
korisnoga. Po{to je i ìvolina (tç kneion) trava, kao {to je i vrana
meso, me|utim, ne}e niko ko ima pameti jesti buniku, niti se dota}i
pseta (=pse}eg mesa), osim ako velika nevoqa ne prinudi; tako, (dakle), koji
jede, nije bezakowe u~inio.(Ap.51,53; Ankir.14; Gangr.2; Vasil. Vel.1,28,47)
Kanon 
+++[Poslanica Diodoru Tarsijskom: o onome koji dve sestre (sukcesivno) uzme u
brak¹431
Prvo {to najve}e u ovakvim stvarima jeste obi~aj kod nas,
koji mi isti~emo kao imaju}i snagu zakona, jer su nam te odredbe predane
od Svetih qudi.432 A taj je (obi~aj) ovakav: Ako neko bude nekad savladan
stra{}u ne~istote i padne u bezakonito op{tewe sa dvema sestrama, ovo
ne treba brakom smatrati, niti uop{te treba (takve) u puno}u Crkve
primati pre no {to se me|usobno razdvoje. Tako da, kad ne bi imali
ni{ta drugo re}i, dovoqan je obi~aj da se od (tog) zla sa~uva. No
po{to je pisac pisma poku{ao da la`nim argumentom toliko zlo uvede u
ìvot, potrebno je da se ni mi ne beìmo od pomo}i rasu|ivawa, mada je
i u toliko jasnim predmetima predube|ewe pojedinca ja~e od svakog
rasu|ivawa.
431
Po~etak ove Poslanice Sv. Vasilija Diodoru (Pismo 160, iz 373.g.) glasi: "Do{la su do nas pisma sa
natpisom Diodorovo, ali ono nadaqe (tj. sadràj) prili~i vi{e nekom drugom nego li Diodoru (tj. pismo j
ebilo falsifikat). Jer mi se ~ini da je neki od ve{tih (u tom falsifikovawu) qudi, koji je uzeo (na sebe)
tvoje lice, tako hteo da sebe u~ini dostovernim pred slu{aocima. On, dakle, zapitan od nekoga: da li moè
dovesti sebi za brak, kad mu je èna umrla, sestru wenu, nije se zgrozio od (samog) pitawa, nego je to mirno
saslu{ao, i ve}ma silno i odva`no potpomogao tu razuzdanu pohotqivost. Da je kod mene to pismo, poslao
bih (ti) ga, i ti bi bio dovoqan da odbrani{ sebe i istinu. Ali, po{to je pokaziva~ (pisma) opet ga uzeo
(sebi) i pronosio ga (okolo) kao znak pobede protiv nas, koji smo to (tj. takav brak) jo{ od po~etka
zabranili, govore}i da on ima pismenu vlast (za takav brak), evo ti sada pi{em da dvojnom rukom
opovrgnemo to izmi{qeno pismo, i nikakvu snagu mu ne ostavimo, kako ne bi lako {kodilo ~itaocima".
Daqe sledi Vasilijev odgovor na tu podmeta~inu, i to je ovaj 87. kanon (negde ga broje kao 88).
432
Kao i drugde (v. kanon...), Sveti Vasilije ovde isti~e da Crkvena pravila/kanoni/odredbe/ustanove
poti~u o Svetih qudi. To je za wega merilo. Ti Svetiteqi su naj~e{}e episkopi, od kojih su i veru i sve
ostalo u Crkvi primili. Mada Sv. Vasilije to ne}e re}i, i on je bio jedan takav Sveti Bo`ji õvek i
episkop Crkve, koji je sobom i iza sebe ostavio nama u Crkvi u nasle|e veliko bogatstvo: bogoslovsko,
kanonsko, liturgijsko, pastirsko, duhovno, mona{ko, podvi`ni~ko, ~ovekoqubivo, istovremeno akrivijsko
i ikonimijsko, tj. ta~no/strogo i snishodqivo/spasonosno.
276
Napisano je, veli, u Kwizi Levitskoj (18,18):

"Nemoj uzeti ènu koja }e
biti revwiva na sestru svoju, da otkrije{ pred onom golotiwu ove za ìvota
one“. Jasno se, veli, vidi iz ovoga, da je posle smrti (prve sestre)
dopu{teno uzeti (sestru wenu). Na to }u ja najpre ovo kazati: da ono {to
(starozavetni) Zakon govori, govori (to) onima koji su u Zakonu (Rm.3,19), jer
bi tako mi podlegali i obrezawu, i suboti, i uzdràvawu od (nekih) jela.
Jer ne}emo, vaqda, ako na|emo ne{to {to zadovoqava na{e naslade,
pot~initi sebe jarmu ropstva (starozavetnog) Zakona, a ako se u Zakonu
pokaè ne{to te{ko, tada }emo pribe}i slobodi u Hristu. Pitali su
nas: da li je napisano da se uzme èna pri sestri (wenoj)? I rekli smo,
{to je za nas pouzdano i istinito, da nije napisano. Ali izvaditi iz
odnosnih navoda ono {to je pre}utano, to moè zakonodavac, a ne onaj
koji zakon navodi. Jer bi tako bilo mogu}e onome ko ho}e usuditi se i
uzeti jo{ za ìve ène sestru (wenu). Takav sofizam upravo prili~i
onome. Jer, veli, napisano je: "Nemoj uzeti surevwivu", kao da ne spre~ava
uzeti onu ne surevwivu. Onaj koji brani strast odredi}e da je narav
sestara nesurevwiva. Kada, dakle, nema uzroka zbog koga se zabrawuje
ìvqewe s obadvema, {ta tada spre~ava uzeti (dve) sestre? Ali to nije
napisano, kaèmo mi. Ali nije ni ono odre|eno. Smisao pak konteksta
jednako daje pravo obadvoma. Ali, trebalo se malo vratiti na (okolnosti)
pre ustanovqewa tog zakona, te se (tako) osloboditi problemâ. Jer, videlo
bi se da zakonodavac ne obuhvata svaku vrstu grehova, nego naro~ito
zabrawuje grehe Egip}anâ odakle je izi{ao Izraiq, i one Hananejacâ
kojima se doselio. Jer je ovako re~eno: "Nemojte ~initi po postupcima
Egipta, u kome ste ìveli, i po postupcima zemqe Hananske, u koju }u vas
uvesti, nemojte ~initi, i po wihovim zakonima nemojte hoditi"(3Mojs.18,4).
Tako izgleda da ova vrsta (spomenutog) greha nije bila praktikovana kod
(tih) neznaboàca, zato ni zakonodavac nije trebao predupre|ivati od
istoga, nego je bio dovoqan nenau~eni obi~aj da se odbaci (ta) gnusnost.
Kako si, dakle, zabranio ve}e, a pre}utao mawe? (Zakonodavac je to u~inio),
jer je mislio da mnogim teloqupcima (= pl¢tolübyca), za
saìvqewe sa (dvema) ìvim sestrama, moè {tetiti primer Patrijarha
(Jakova). Mi pak {ta treba da ~inimo? Govoriti {to je napisano, ili
radoznalo ispitivati {to je pre}utano? Tako, opet, u tim Zakonima nije
napisano da ne mogu otac i sin jednu (istu) ino~u imati, a kod Proroka je
to podvrgnuto najve}oj osudi: "Jer sin, veli, i otac odlaàhu ka jednoj istoj
devojci''(Amos 2,7). A sve druge vrste ne~istih strastî izmislilo je demonska
{kola, dok je Boànstveno Pismo pre}utalo, ne podnose}i da ~estitost
svoju uprqa spomiwawem gnusnih naziva, nego je op{tim imenima
osudilo ne~istote, kao {to i Apostol Pavle kaè: "A blud i svaka
ne~istota neka se i ne spomiwe me|u vama, kao {to se pristoji
svetima"(Ef.5,4), obuhvataju}i imenom ne~istote sve nepomeni~ke sramote
mu{koga i ènskoga pola. Tako }utawe svakako ne daje dozvolu
slastoqupcima.
277
A ja kaèm da nije ni pre}utano o ovoj stvari, nego da je ona

zakonodavcem veoma strogo zabrawena. Jer ono: "Nemoj pristupati nijednoj
ro|aci tvojoj po telu, da otkrije{ golotiwu wihovu"(3Mojs.18,6), ukqu~uje u
sebe i ovu vrstu srodstva. Jer {ta ~oveku moè biti bliskije od wegove
ène, boqe re}i od samog wenog tela? Jer oni nisu vi{e dvoje, nego jedno
telo (Mt.19,5). Tako kroz ènu, sestra wena dolazi u srodstvo sa muèm. Jer,
kao {to se ne moè uzeti mater ènina, ili k}i ènina, kao ni svoja
mater, ni svoja k}i, tako niti sestra ènina, jer (ne moè) ni sestra svoja.
I obratno ovome: ne moè ni èna stupiti u brak sa srodbnicima muà,
jer su obojima prava srodstva zajedni~ka.
Ja pak svakome ko me pita za savet o braku svedo~im: da prolazi
obli~je ovoga sveta, i vreme je skra}eno, da }e i oni koji imaju ène
biti kao i oni koji nemaju (1Kor.7,29.31). A ako mi neko pro~ita ono:
"Ra|ajte se i mnoìte se"(1Mojs.1,18; 9,1), smejem mu se {to ne razlikuje
vremena zakonodavstavâ. Drugi je brak samo lek (= uteha) od bluda,
a ne podr{ka raskala{nosti.433 "Ako li se ne uzdrè, veli se, neka se
ène"(1Kor.7,9), a ne: ène}i se, neka prestupaju zakon. A oni koji ni
prirodu ne gledaju, koji {tetu du{i (svojoj) nanose stra{}u bez~a{}a
(=bezakowa), neka razaberu kakve je iz starine (priroda) dala nazivi
srodstva. Jer, po kakvom }e srodstvu nazvati one koji se rode (u takvom
braku)? Ho}e li ih nazvati bra}om, ili sestri}ima? Jer im se, usled
me{awa, moè primeniti oboje. Nemoj, ~ove~e, da od tetke u~ini{
ma}ehu deci, niti onu koja bi ih trebala negovati umesto matere, wu
oruàti nemilosrdnim zavi|ewima. Jer samo mr`wa ma}ehâ kadra je da
neprijateqstvo prostre i posle smrti. Boqe re}i, i ina~e neprijateqi
pomiri}e se sa pokojnima, a ma}ehe po~iwu mr`wu posle smrti.
Glavno od (svega) kazanoga je: ako stremi braku po zakonu, otvorena mu
je sva vaseqena; a ako mu je starawe strasno, neka zato jo{ ve}ma bude
spre~en. "Da se nau~i svoj sasud (=telo) u svetiwi dràti, a ne u strasti
poùde"(1Sol.4,4). Hote}i da vi{e o ovome govorim spre~ava me mera
poslanice. @elim pak ili da se ova moja pouka pokaè ja~a od strasti,
ili da ova prqav{tina (=sramota) ne do|e kod nas, nego neka ostane u
mestima gde se i drznula. (Ap.19; Trul.26,54; Neokes.2; Vasil. Vel. 23,68,76,78; Timot. Aleks.11) - dovde
Kanon 
Poslanica Grigoriju prezviteru:
da se razdvoji od ène s kojom ìvi=stanuje
Pro~itao sam tvoje pismo sa svim strpqewem, i za~udio sam se, kad si
nam mogao kratko i lako odgovoriti (=odbraniti se) samim stvarima,
pristaju}i da bude{ uporan u onome za{to si optuèm, nego mnogim
(=dugim) re~ima poku{ava{ da izle~i{ neizle~ivo. Niti smo mi prvi,
433
Sv. Vasilije isti~e ovde visoki hri{}anski ideal monogamije - jednog braka, koji je slika braka
Hrista i Crkve (Ef.5,23.32). U ~inu slu`be drugog braka u Trebniku, koji drugi brak Crkvadozvoqava,
izraàva se snisho|ewe qudskoj slabosti i drugobra~nici pozivaju na smireno pokajawe, na{ta ukazuje
ovde i Sv. Vasilije.
278
niti jedini, o Grigorije, ustanovili da ènskiwe ne smeju ìveti

(=stanovati) zajedno sa qudima, nego pro~itak kanon donet od Svetih
Otaca na{ih na Saboru u Nikeji (3. kanon), i koji izri~no zabrawuje
dràti uvedene ènske (suneis£ktuj). A bezbra~je u tome ima uvaèwe
(=~estitost) odeliti se od ìvqewa (=druèwa) sa ènskiwama, tako da koji
nazivom (=re~ju) obe}ava (=zavetuje se), a na delu ~ini {to i oni koji borave
(=ìve) sa ènama, o~ito je da takav nastoji da dostojanstvo devi~anstva
drì (samo) u nazivu, ali se ne udaquje od neprili~nosti naslade. Toliko
pav ve}ma treba{e da si zadovoqio na{em zahtevu, {to sâm kaè{ da si
lobodan od svake telesne strasti. Jer i ne verujem da onaj kome je
sedamdeset godina ìvi strastno sa ènom, niti smo kao za neko
izvr{eno neumesno delo odredili ono {to smo odredili. Nego, po{to
smo nau~eni od Apostola, da ne treba bratu stavqati spoticawa ili
sablazni (Rm.14,13), a znamo da ne{to {to kod pojedinih biva zdravo (=~isto),
drugima biva povodom za greh, radi toga smo i naredili, slede}i
zapovesti Svetih Otaca, da se razdvoji{ od ènske. Za{to okrivquje{
horepiskopa, i napomiwe{ staro neprijateqstvo? Za{to se àli{ na
nas, kao da olako uho imamo da slu{amo klevete, a ne àli{ se na sebe
{to ne moè{ da odstupi{ od navike sa tom ènom? Oteraj je, dakle, iz
tvoje ku}e, i stavi je u manastir. Neka ona bude sa devama, a tebi neka
sluè mu{karci, kako se ne bi ime Boìje zbog vas hulilo (Rm.2,24). I dok
ovo ne u~ini{, ne}e ti ni{ta koristiti ni mirijade (=desetine hiqada)
stvari koje u pismima pi{e{, nego }e{ umreti kao nesluè}i (sve{tenik)
i odgovara}e{ pred Gospodom za svoje nesluèwe. A ako se usudi{, ne
popraviv{i se, da vr{i{ sve{tenosluèwe, bi}e{ anatema za sav narod,
i oni koji te primaju bi}e iskqu~eni iz ~itave Crkve. (I Vas.3; Trul.5,12,13; VII Vas.18;
Kartag.3,38,70)
Kanon 
Horepiskopima, da bez wega (=wihovog episkopa=Mitropolita)
ne postavqaju, mimo kanona, sluìteqe Crkve)434
Mnogo me àlosti {to su napu{teni kanoni Otaca i {to je svaka
ta~nost Crkava izagnana, te se bojim da postepeno, ako takva nemarnost
bude napredovala ovim putem, ne do|u u potpuni nered stvari Crkve.
Stari obi~aj, koji je vladao (=jivou≤ii=praktikovan) u Crkvama
Boìjim, sluìteqe je Crkve, proveravaju}i (=ispituju}i) sa svakom
ta~no{}u, primao i veoma su razabirali svo wihovo vladawe, da li nisu
klevetnici, da nisu pijanice, da nisu skloni kavgama, i da li
vaspitavaju svoje mla|e, kako bi mogli ostvarivati osve}ewe, bez kojega
niko ne}e videti Gospoda (Jevr.12,14). I to su ispitivali prezviteri i
|akoni, koji ìve sa wima, i o tome su izve{tavali horepiskope, koji
bi dobiv{i glasove pouzdanih svedoka i o tome obavestili episkopa
434
Ovo je iz Vasilijevog Pisma 54. horoepiskopima (s po~etka episkopstva, 370/1.g.)...
279
(=Mitropolita, tj. nadle`nog episkopa nad horepiskopima),

tada bi (tako) ubrajali
(doti~noga) crkvenosluìteqa u red sve{tenstva. Sada pak, vi ste najpre
mimoi{li nas, i niste pristali ni da nas (o tome) izvestite,
prisvojiv{i sebi svu vlast. Zatim, potpuno zanemariv{i ovu stvar,
dopustili ste prezviterima i |akonima da koga oni ho}e, bez
ispitivawa ìvota doti~nih, po pristrasnosti, ili po srodstvu, ili po
nekom drugom prijateqstvu, uvode u Crkvu nedostojne. Zato mnogo se
(crkveno)sluìteqa broji u svakome selu, a nijedan nije dostojan sluèwa
oltaru, kao {to i vi sami svedo~ite, nemaju}i qudî pri izborima.
Po{to, dakle, vidim stvar da tako neizle~ivo napreduje, osobito sada
kad mnogi, boje}i se uzimawa u vojsku, uvla~e se u slu`bu (crkvenu),
nu`no sam preduzeo da obnovim kanone Otaca, i pi{em vam da mi
po{aqete popis crkvenosluìteqâ svakoga sela i od koga je svaki
uveden, i kakvoga je ìvota. A imajte i vi kod sebe (taj) popis, da se mogu
va{i popisi upore|ivati sa onima {to se kod nas ~uvaju, i da niko ne
moè da se naknadno upisuje, kada ho}e. Tako, dakle, posle prvoga
indikta, ako su neki uvedeni od strane prezvitera, neka budu vra}eni
me|u laike i neka iznova bude ispitivawe s va{e strane, pa ako su
dostojni, neka se va{om odlukom primaju, po{to }ete o~istiti Crkvu
uklawaju}i iz we nedostojne. A ubudu}e, ispitujte dostojne i primajte
ih, ali ih nemojte ubrojati u klir dok nama ne javite, ili znajte da }e
biti (opet) laik, koji bude primqen u slu`bu bez na{e saglasnosti. (I Vas.8; VII
Vas.14; Neokes.14; Antioh.8,10; Laod.57; Teof. Aleks.7)
Kanon 
Episkopima koji su pod wim (kao Mitropolitom),
da ne izabiraju (i rukopolaù) za novac
Bezakonost (=neumesnost) stvari, o kojoj pi{em, time samim {to se o
woj uop{te posumwalo i govorilo, bolom je ispunila du{u moju, i
zamalo mi se u~inila neverovatnom. Pismo, dakle, koje o tome napi{em,
onaj koji je o sebi (ovo) spoznao, neka primi kao lek, a koji nije spoznao,
kao predohranu; koji je pak nemaran, ~ega ne èlim da se me|u vama na|e,
neka primi kao svedo~anstvo. A {ta je to o ~emu govorim? Govore, da neki
od vas uzimate novce rukopolaganih, i da se, {to je jo{ gore, ovo
prikriva imenom pobo`nosti. Jer, koji ~ini zlo pod izgovorom dobra,
dostojan je dvostruke osude, i zato {to ~ini ono {to nije dobro, i s toga
{to se sluì odbrom, tako da kaèm, kao saradnikom u izvr{ewu greha.
Ovo, ako tako biva, neka vi{e (nadaqe) ne bude, nego neka se ispravi, jer je
nu`no govoriti onome koji srebro prima, isto {to je Apostol (Petar)
rekao onome koji je hteo dati srebro da kupi udeo Duha Svetoga: „Srebro
tvoje s tobom da bude na pogibao‚ (DAp.8,20). Jer, mawe gre{i onaj koji po
neznawu ho}e da kupi, nego li onaj koji prodaje dar Boìji, jer tu biva
prodaja, i ono {to si ti na dar dobio, ako proda{, bi}e{ li{en
blagodati, kao prodan Satani, jer uvodi{ trgovinu duhovnim stvarima i
u Crkvi, gde nam je povereno telo i krv Hristova. Ovo ovako ne sme biti.
280
U ~emu se pak sastoji wihovo lukavstvo (=ve{tina) re}i }u. Oni smatraju
da ne gre{e {to ne uzimaju odmah, nego posle, rukopoloèwa, a uzimati
je, bilo kada uzimati. Pozivam vas, dakle, da ovakav prihod, boqe re}i,
ovakvo dovo|ewe u geenu (=pakao) odbacite, i ne kaqate svoje ruke ovakvim
ne~istotama, ~ine}i sebe nedostojnim da svr{avate svete tajne.
Oprostite mi, {to najpre kao neveruju}i, a sada kao uveren, pretim. I
ako neko posle ove moje poslanice u~ini tako ne{to, neka bude udaqen od
ovda{wih (na{e Crkve) olatara, i neka traì gde moè kupiti dar
Boìji, pa prodavati ga. Jer mi takvoga obi~aja nemamo, niti Crkve
Boìje (1Kor.11,16). Jedno jo{ da dodam, pa }u prestati. Radi srebroqubqa
biva sve ovo, a srebroqubqe je koren sviju zala (1Tim.6,10), i naziva se
idolopoklonstvo (Kol.3,5). Nemojte, dakle, radi malo srebra pretpostaviti
Hristu idole, niti opet podraàvajte Judi, ne~istim dobitkom izdaju}i
po drugi put Onoga Koji je jednom za nas raspet, jer }e se i sela i ruke
onih koji sabiraju takve plodove, nazvati Akeldama. (Ap.29; IV Vas.2; Trul.22; VII Vas.19;
Genad. Posl.; Taras. Posl.)
Kanon 
Iz kwige O Sv. Duhu, napisane Amfilohiju
Dogmate i propovedi koji su u Crkvi sa~uvani, jedne imamo iz
napisane nauke, a druge smo primili u tajni (¶n musthr×J) od predanoga
nam Apostolskoga Predawa, a oboje imaju istu snagu (=zna~aj) za
blago~e{}e (thn eís¸beian=za Pravu veru), i ovo niko ne}e poricati ko je i
najmawe iskusan crkvenim Ustanovama. Jer ako poku{amo odricati
nenapisane obi~aje, kao da nemaju veliku silu (=zna~ewe), neopaèno }emo
povrediti Jevan|eqe u najva`nijim stvarima, ili boqe re}i, sve{}emo
propoved (tæ kïrhgma) na golo ime (=nazvawe). Tako, (na primer), da najpre
spomenem ono prvo i najop{tije – znak Krsta, kojim se znamenuju oni
koji se nadaju u ime Gospoda na{eg Isusa Hrista, ko je (nas) putem pisma
nau~io? Obra}ati se istoku pri molitvi, kakvo nas je pismo nau~ilo?
Re~i epikleze (=prizivawa Sv. Duha) prilikom uzno{ewa i prikazivawa
(=pretvarawa) hleba Evharistije i putira blagoslova (1Kor.10,16-17), koji nam je
od Svetih to ostavio pismeno? Jer se mi ne zadovoqavamo onim (re~ima)
{to nam Apostol ili Jevan|eqe spomiwe, nego druge jo{ re~i i pre i
posle govorimo, jer imaju veliku silu za tajnu, a primili smo ih iz
nenapisane nauke. Blagosiqamo pak vodu kr{tewa, i uqe pomazawa, pa
jo{ i onoga koji se kr{tava, po kakvim pisanim (naredbama)? Zar to nije
iz usmenoga kao svetotajinskog (mustikÃj=tajnoga) predawa? A koja je pisana
re~ nau~ila samo pomazawe uqem? A da se tri puta ~ovek pogwurava pri
kr{tewu, odakle je? A i (sve) ostalo {to biva pri kr{tewu: kad se
odri~emo Satane i an|ela wegovih, iz kakvog je to Pisma? Nije li to iz
one neobjavqene (=nenapisane) i neizrecive nauke, koju su Oci na{i
nemnogoqubo-pitnom i nepretraìvanom (=neradoznalo istraìvanom) }utawu
(¶n ¡polupragmonÁtJ kaØ ¡perierg£sitJ sigÍ =......................................
........................................................) sa~uvali, dobro nau~eni tome, da ~asnost
281
(=dostojanstvo, tajana treba }utawem o~uvati? Jer ono {to

svetiwu)
neposve}eni ne smeju ni pogledati, kako bi bilo umesno kroz pisma
razgla{avati.
I malo posle – nastavqa: To je razlog nepisanih predawa da mnogo
(=~esto) razabirawe u~ewa dogmatâ ne postane za mnoge zbog obi~aja lako
prezrivo (=bezna~ajno). Jer, drugo je dogmat (dægma), a drugo je propoved
(kÁrugma). Jer, dogmati se }utawem prelaze, a propovedi se javno objavquju.
A vrstu }itawa ~ini i nerazgovetnost kojom se sluì (Sveto) Pismo,
predstavqaju}i te{kim za shvatawe smisao (tçn noñn) dogmatâ, radi
koristi onih koji (ih) ~itaju. Radi toga svi mi, za vreme molitava,
gledfamo na Istok, ali malo nas zna da (time) traìmo staru otaxbinu –
Raj, koji je Bog nasadio u Edemu na istoku. I, (tako|e), stojimo kad
vr{imo molitve u prvi dan nedeqe, ali razlog toga svi ne znamo. Jer ne
samo kao savaskrsli sa Hristom i kao teè}i da straìmo ono {to je
gore (na nebu), mi stojimo (uspravni) na molitvi u dan vaskrsewa (=nedequ) i
time sebe podse}amo na darovanu nam blagodat, nego i zato {to se ovaj dan
pokazuje kao slika o~ekivanoga (=budu}ega) veka. Radi toga, budu}i da je
(nedeqa) po~etak danâ, nije od Mojsija nazvan prvim, nego danom jednim: I
bï ve~e, kaè, i bï jutro, dan jedan (1Mojs.1,5), po{to taj jedan isti, i osmi,
(dan) koji je zaista i jedan i istinski osmi, a na koji podse}a i
psalmopojac u nekim natpisima Psalama, sobom pokazuje stawe posle
ovoga veka, neprekidni dan, (dan) neve~erwi, (dan) beskrajni (=kome drugi ne}e
slediti), onaj nezalazni i nestare}i Dan. Nu`no, dakle, Crkva nau~ava
pitomce svoje da u taj (dan) vr{e molitve stoje}i, da, svagda se
podse}aju}i beskrajnoga (=ve~noga) ìvota, ne prenebregavamo ono {to je
usput potrebno za tamo{we preseqewe (u ve~ni ìvot). I sva je
Pedesetnica podse}awe vaskrsewa o~ekivanoga u budu}em veku, jer onaj
jedan i prvi dan, sedam puta usedmori~en, ~ini sedam sedmica Sve{tene
Pedesetnice, jer po~iwu}i od prvoga zavr{ava se istog dana, razvijaju}i
se pedest puta kroz jednake u sebi delove. Tako podraàva sli~no{}u
vek, kako zapo~iwe svoje kru`no kretawe od istih znakova i u iste se
zavr{ava, u koju (Pedesetnicu) Crkvene ustanove (=kanoni) nas nau~i{e da
preferiramo uspravno stojawe molitve, iz tog jasnog podse}awa prenose
na neki na~in na{ um od sada{wega na budu}e. I pri svakom kle~awu i
opet ustajawu, samim ~inom pokazujemo da smo grehom pali na zemqu, a
~ovekoqubqem Tvorca na{eg pozvani smo opet na nebo. Nestalo bi mi
vremena kad bih kazivao sve nenapisane tajne Crkve. Ostavqam drugo, a
samo ispovedawe vere: da verujemo u Oca i Sina i Svetoga Duha, iz
kakvoga pisma imamo? Jer, ako iz predawa (Svetog) Kr{tewa shodno
doslednosti Blago~e{}a (=Pravoverja), treba da kako smo kr{teni, onako
smo du`ni da verujemo, podnose}i (=izlaù}i) ispovedawe (vere) istovetno
Kr{tewu, onda neka nam, po istoj doslednosti, dopuste da jednaku veru i
slavu (=slavoslovqewe Trojici) odajemo. Ako li pak odbacuju na~in
slavoslovqa, kao nenapisan, neka nam tada pokaù pismene dokaze o
282
ispovedawu vere, i o (svemu) ostalome {to smo mi nabrojili. Po{to,

dakle, toliko ima nenapisano, a ima toliku mo} u Tajni blago~e{}a
(=Pravoverja), zar nam ne}e dopustiti jedan izraz koji nam je od Otaca
do{ao, koji smo na{li sa~uvanim kroz neizmi{qeni obi~aj u
nepovre|enim ustanovama Crkava, a koji ima ne mali razlog, niti malu
korist pruà sili Tajne (Crkve).(I Vas.19; Trul.102; VII Vas.7; Vasil. Vel.87)
Kanon 
Iz iste kwige O Sv. Duhu
Odnosno pak onoga da je neposvedo~eno i nenapisano slavoslovqe „sa
Duhom‚ (sïn t Pneïmati), re}i }emo to da, ako ne treba primati ni{ta
nenapisano, onda, onda ni ovo; ako li je ve}ina tajnî usvojena (=doìvqena)
kod nas, nenapisana, onda sa mnogim drugim primamo i ovu. A mislim da
je apostolsko da se drè nenapisana predawa. Jer, veli, hvalim vas,
bra}o, {to sve moje pamtite, i drìte predawa kao {to vam predadoh
(1Kor.11,2); i opet: Drìte predawa koja ste primili ili re~ju ili
poslanicom (2Sol.2,15), od kojih je osobito jedno i ovo, koje u~enicima
predado{e oni koji ga u po~etku odredi{e, i koji dugovremenom
upotrebom tokom vremena dugotrajnim obi~ajem u Crkvi ukoreni{e.
Ista je stvar tako, dakle, kao na sudu: kad bi mi, nemaju}i pismenih
dokaza, priveli vam mno{tvo svedokâ, zar ne bi dobili od vas
re{avaju}u odluku? Ja mislim da bi, jer, na re~ima dva ili tri svedoka
neka ostane svaka re~ (=stvar) (5Mojs.19,15). Ako vam pak jasno pokaèmo da
imamo na na{oj strani dugotrajnost vremena, ne}emo li vam time
pokazati da pravo govorimo, i da spor ne moè biti re{en protivu nas?
Jer stari dogmati su uverqivi upravo time {to svojom starinom, kao
nekom sedinom, imaju po{tovawe.(I Vas.19; Trul.102; VII Vas.7; Vasil. Vel.87)
Prevod 3 Kanona Sv. Vasilija

/kojih nema Mila{, ni Bene{evi}/
Kanon 
Iz Poslanice Nikopoqcima
[ta smo stra{no pretrpeli, da to nije mo`da tu`no, (rekli bismo) da
ni{ta nismo pretrpeli, niti se smatrasmo dostojnim stradawa za
Hrista. Ono pak {to doti~ni drì dom molitve (=crkvu), a vi se napoqu
klawate Tvorcu neba i zemqe, to je ono {to nas mu~i. Setite se da su
Jedanaestorica U~enika bili zatvoreni u gorwoj odaji, dok su
raspiwa~i (Hristovi) u slavnome hramu vr{ili judejsko bogosluèwe.
Jer Juda, koji izabra smrt ve{awem pre nego li sramni ìvot, pokazao je
mo`da sebe boqim od ovih koji su sada crveniji (=bestidniji) pred svakom
qudskom osudom, i zato su bestidno raspoloèni prema sramnim delima.
Samo se nemoj obmanuti wihovim laìma, kad obe}avaju pravilnost vere.
Jer su takvi hristotrgovci a ne hri{}ani, svagda ve}ma izabiraju ìvot
283
po koristi, a ne ìvot po istini. Kada su mislili da steknu ovu sujetnu

vlast, pri{li su neprijateqima Boìjim, a kada su videli narod da se
o{tro protivi, onda su opet pokazali privid pravilnosti (vere). To je
moj sud, a vi, ako imate neki udeo sa nama, onda }ete isto sa nama
misliti, ako li pak sami po sebi odlu~ujete, svako je gospodar svoga
mi{qewa, a mi smo nevini u toj krvi.
Kanon 
Iz Poslanice Kesariji patriciji
Pri~e{}ivati se svakoga dana i uzimati Boànske Tajne dobro je i
korisno, jer Sâm Hristos kaè: Koji jede telo moje i pije krv moju, ima}e
ìvot ve~ni (Jn.6,54). Mi pak ~etiri puta svake sedmice pri~e{}ujemo se:
Nedeqom, sredom, petkom i subotom, i u druge dane ako je spomen nekoga
od Svetih. A to {to u vreme gowewa neko je prinu|en da, nemaju}i
sve{tenika ili sluìteqa (=|akona), uzima svojim rukama Pri~e{}e,
uop{te nije te{ko}a (=prestup), suvi{no je i dokazivati, zato {to je
dugovremeni obi~aj to potvrdio samim stvarima. Jer svi koji tihuju u
pustiwi, gde nema jereja, drè pri~e{}e u ku}i i sami se pri~e{}uju. U
Aleksandriji i u Egiptu svaki i od laika, skoro ve}inom ima pri~e{}e
u svom domu, i kada ho}e sâm se pri~e{}uje. Jer kad je jednom sve{tenik
svr{io `rtvu i dao je, koji je uzme i pri~e{}uje se, treba da veruje da se
pri~e{}uje kao od sve{tenika. Jer i u Crkvi sve{tenik daje deo
(=~esticu) i drì je primalac sa svakom vla{}u, i tako je prinosi ustima
sopstvenom rukom. Jer isto je po snazi: bilo da jednu ~esticu dobije neko
od sve{tenika, bilo vi{e ~estica zajedno.
Kanon 
Poruka (=Pouka) sve{teniku o Boànskoj blagodati
Postaraj se, o sve{teni~e, da sebe predstavi{ nepostidnim
delatnikom, pravo upravqaju}u re~ Istine. Nikada nemoj do}i na
sabrawe (=Liturgiju) imaju}i neprijateqstvo prema nekome, da ne odagna{
Ute{iteqa u dan sabrawa. Ne sudi, ne sva|aj se, nego borave}i u Crkvi
moli se i ~itaj do ~asa kada treba da svr{i{ Boànsko tajnovodstvo (=Sv.
Evharistiju). I tako predstani u umiqewu i ~istim srcem svetom
@rtveniku, ne gledaju}i levo i desno, nego sa strahom i trepetom
predstoje}i Nebeskome Caru. Nemoj da radi uga|awa qudima poùri{
molitve, ili ih skrati{, niti gledaj na lice qudi, nego gledaj samo na
predstoje}eg Cara i Sile (Nebeske) koje okolo stoje. Nemoj sasluìvati sa
onima kojima je zabraweno (=koji su pod zabranom). Gledaj pred Kim
predstoji{, kako sve{tenodejstvuje{, i kojma }e{ predati (Pri~e{}e). Ne
zaboravqaj Vladi~inu (=Hristovu) zapovest i onu Svetih Apostola: Ne
284
dajte, veli, svetiwe psima, i ne bacajte bisera svojih pred sviwe. Pazite
na pse itd. (Mt.7,6; Fil.3,2). Nemoj se upla{iti ~oveka – na svoj pad. Ne predaj
Sina Boìjeg u ruke nedostojnih. Nemoj se ustideti nekoga od slavnih
na zemqi, ~ak ni onoga koji nosi krunu, u ~asu onome. Dostojnima pak
Boànskog Pri~e{}a daji isto besplatno, kao {to si i ti dobio. Onima
pak kojima Boànski kanoni zabrawuju, nemoj davati, jer su smatrani
kao neznabo{ci, i ako se ne povrate, te{ko i wima, i onima koji im
daju. Gledaj, ja nemam stvar (pristrasnu), ti }e{ videti. Nemoj da iz
nemara tvoga crv ili mi{ i ne{to drugo dotakne se Boànskih Tajni,
niti da se ovlaè (=uplesnave), ili nagore, ili prisvoje od nesve{tenih
ili nedostojnih ruku. Ovo i ovome sli~no drì, i spa{}e{ sebe i one
koji te slu{aju.
285
KANONI
TIMOTIJA ALEKSANDRIJSKOG
Kanon 
Pitawe 1. Ako ogla{eno dete od sedam godina, ili i zreli ~ovek
(ogla{eni), na|e se (slu~ajno) kad biva prinos (=Liturgija) pa ne znaju}i
pri~esti se, {ta treba s wim u~initi?
Odgovor. Treba ga prosvetliti (svetim kr{tewem), jer je Bogom pozvan (u
tajnu).(I Vas.2,14; Trul.78,96; Laod.19,46)
Kanon 
Pitawe 2. Ako je neki ogla{eni besomu~an, pa za-èli on ili
rodbina mu da primi Sveto Kr{tewe, tre-ba li da ga primi ili ne, a
naro~ito ako je pri smrti?
Odgovor. Ako se besomu~ni ne o~isti od ne~istoga duha, ne moè
primiti Sveto Kr{tewe; ali na kraju ìvota biva kr{ten. (Ap.79; Trul.Timot.
Aleks.3,4,15)
Kanon 
Pitawe 3. Ako je neki vernik besomu~an, moè li biti pri~e{}en
Svetim Tajnama, ili ne?
Odgovor. Ako ne vre|a (¶xagoreïÊ=javno izgovara?) Tajnu, niti na drugi
na~in huli, neka se pri~esti; ali ne svaki dan, nego mu je dosta
nedeqom.(Ap.79; Trul.7; Timot. Aleks.2,4,15)
Kanon 
Pitawe 4. Ako neko, budu}i ogla{en, usled bolesti si|e s uma i ne
moè da sâm ispovedi veru, a rodbina mu moli da primi Sveto Kr{tewe
dok jo{ ìvi, treba li da ga primi, ili ne?
Odgovor. Treba da primi, ako ga ne~isti duh ne isku{ava. (Ap.79; Trul.60;
Neokes.12; Laod.47; Kartag.45; Vasil. Vel.5; Timot. Aleks.2,3,14,15; Kirila. Aleks.5)
Kanon 
Pitawe 5. Ako èna po no}i bude (=sastane se) sa muèm svojim, ili
mu` sa ènom, a (sutradan) bude Sveta Slu`ba, da li se mogu pri~estiti,
ili ne?
Odgovor. Ne mogu, jer Apostol jasno govori: Ne zabrawujte se jedno
drugome, sem po dogovoru privremeno, da se predate (postu i) molitvi, pa
opet da se sastanete, da vas satana ne isku{ava va{im neuzdràwem
(1Kor.7,5).(Dion. Aleks.3; Timot. Aleks.13)
Kanon 
Pitawe 6. Ako je ogla{ena èna prijavila svoje ime, da }e se
prosvetliti (svojim kr{tewem), pa na dan kr{tewa do|e joj uobi~ajen za
ènske (ciklus), treba li je toga dana prosvetliti, ili odloìti, i
koliko odloìti?
Odgovor. Treba odloìti, dok se ne o~isti.(Dion. Aleks.2; Timit. Aleks.7)
286
Kanon 
Pitawe 7. Ako èna vidi na sebi uobi~ajeno èn-skama, treba li taj
dan da pristupa Svetoj Tajni, ili ne?
Odgovor. Ne treba, dok se ne o~isti.(Dion. Aleks.2; Timot. Aleks.6)
Kanon 
Pitawe 8. @ena ako rodi pred Pashu, da li mora postiti i ne piti
vina, ili se moè razre{iti posta i nepijewa vina zbog poro|aja?
Odgovor. Post je ustanovqen radi smirewa tela (na{eg). Ako je, dakle,
telo smireno i nemo}no, treba mu davati jela i pi}a, koliko ho}e i moè
da podnese.(Ap.69; Trul.29,89; Laod.49,50; Dion. Aleks.1; Timot. Aleks.10)
Kanon 
Pitawe 9. Da li treba klirik da se moli u prisu-stvu Arijanaca ili
drugih jeretikâ, ili mu ni{ta ne}e {koditi kada (pri wima) ~ini
molitvu ili prinos (=Li-turgiju)?
Odgovor. Na Boànstvenoj anafori (=Evharistiji) |akon pre celivawa
poziva: „Koji ste van op{tewa, izlazite‚. Ne mogu, dakle, prisustvovati
slu`bi (Arijanci i drugi jeretici), osim ako obe}aju pokajawe i da }e
ostaviti jeres.(Ap.45,65; Laod.6,9,32,33,34)
Kanon 
Pitawe 10. Ako neki bolesnik zbog velike bolesti sasvim iznemogne,
a do|e Sveta Pasha, da li treba svakako postiti, ili }e mu klir
(=sve{tenik) dopustiti da zbog velike bolesti uzme koliko moè uqa i
vina?
Odgovor. Treba dopustiti bolesniku da uzme i jela i pi}a koliko
moè da podnese; jer koji je sasvim iznemogao, pravo je da upotrebqava
uqe.(Ap.69; Trul.29,89; Laod.49,50; Dion. Aleks.1; Timot. Aleks.8)
Kanon 
Pitawe 11. Ako neko pozove sve{tenika da sastavi brak, pa do~uje da
je taj brak protivzakonit, kao (na primer) brak sa tetkom, ili je sestra
pokojne ène ta koja }e se ven~ati, treba li sve{tenik da se pozivu
odazove i da za wih u~ini prinos (=Liturgiju)?
Odgovor. Kaìte jednostavno: Ako klirik (=sve{tenik) do~uje da je brak
nezakonit, pa ako je brak nezakonit, sve{tenik ne treba da uzima udela u
tu|im gresima.(Trul.53,54)
Kanon 
Pitawe 12. Ako laik sawa ne{to ne~isto (=ima no}no iste~ewe), i zapita
sve{tenika, treba li nu dopustiti Pri~e{}e, ili ne?
Odgovor. Ako je podlegao èqi ènske, ne treba ga pri~estiti; ako ga
pak satana isku{ava da bi ga tim izgovorom (=na~inom) odbio od pri~e{}a
Boànstvenoh tajni, treba ga pri~estiti, jer ne}e napasnik prestati da
ga ku{a, napadaju}i ga u onaj ~as, kada treba da se pri~esti. (Atanas. Aleks.1; Dionis.
Aleks.4)
287
Kanon 
Pitawe 13. Koji ìve u bra~noj zajednici, u koje dane sedmice treba
da paze da se uzdràvaju me|usobnog op{tewa, a u koje im je to slobodno?
Odgovor. [to sam pre rekao, kaèm i sada. Apostol kaè: Ne
zabrawujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da se predate
(postu i) molitvi, pa oet da se sastanete, da vas satana ne isku{ava va{im
neuzdràwem (1Kor.7,5). A neophodno trebaju da se uzdràvaju subotom i
nedeqom, jer s eu te dane prinosi duhovnas `rtva Gospodu. (Dionis. Aleks.3; Timot.
Aleks.5)
Kanon 
Pitawe 14. Ako je neko van sebe i digne ruku na sebe, ili se baci
strmoglavce, moè li za takvoga biti prinos (=Liturgija), ili ne?
Odgovor. O takvome treba klirik (=sve{tenik) da ispita: da li je zaista
bio van sebe kada je to u~inio. Jer ~esto puta rodbina stradalnika,
èle}i da dobiju za wega prinos (=Liturgiju) i molitvu, laù i govore da
je bio van sebe. Jer nekada pod uticajem qudî, ili ina~e iz
malodu{nosti u~ini to, i (zato) za takvoga ne treba prinos (=Liturgiju)
~initi, jer je samoubica. Zato treba svakako da klirik (=sve{tenik) sa
ta~no{}u (ovo) ispita, da ne bi (sâm) pao pod osudu.(Ap.65,23; Vasil. Vel.8,11; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
Pitawe 15. Ako je èna nekoga pomu}ena razumom da nosi i gvozdene
okove, a mu` izjavquje da se ne moè uzdràvati, i ho}e da uzme drugu
ènu, – da li (takav) moè uzeti drugu, ili ne?
Odgovor. U ovome je poslu prequba po sredi, i ja nemam, niti nalazim,
{ta da o tome odgovorim, dok po duhovnom zakonu, ne moè. (Trul.87; Ankir.20;
Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,35,39,77
Kanon 
Pitawe 16. Ako neko posti da se pri~esti, pa peru}i usta, ili pri
kupawu, nehoti~no proguta malo vode, da li treba da se pri~esti?
Odgovor. Da, jer satana, na{av{i povod da ga spre~i od pri~e{}a,
~e{}e }e to ~initi.(Ap.69; Trul.29,89; Laod.50; Kartag.41)
Kanon 
Pitawe 17. Slu{aju}i ~esto re~ Bo`ju i ne ~ine}i ({to ona zapoveda),
jesmo li (zbog toga) pod osudom?
Odgovor. Ako ne ~inimo, ali (zato) treba sebe i ukorevamo, {to
slu{aju}i ne izvr{ujemo, jer deo spasewa i to kada ukorevamo sebe. (I Vas.12;
Laod.2; Kartag.43,45; Vasil. Vel.84; Grigor. Nisk.4,5)
Kanon 
Pitawe 18. Od kojeg doba ~ove~jeg sudi Bog grehe?
Odgovor. Prema neznawu i razumu svakoga, jedno (gresi se sude) od
desetogodi{weg doba, a drugi od kasnijeg (doba).(Ap.52; Kartag.110)
288
KANON
SVETOG GRIGORIJA BOGOSLOVA
Kanon 
O tome koje Kwige treba ~itati iz Starog i Novog Zaveta
Da ti se um ne zanese tu|inskim kwigama, jer ih ima mnogo sa
la`nim natpisima, primi, o qubqeni, ovaj od mene ta~ni broj.
Istorijskih kwiga najstarije jevrejske mudrosti svega je dvanaest: prva
je Postanak, zatim Izlazak, i Levitska, zatim Brojevi, i Ponovqeni
Zakoni; Zatim Isus (Navin), i Sudije; osma je Ruta, a deveta i deseta su
Kwige Dela Carstava, i Paralipomena (=Dnevnika), i posledwu ima{
Jezdru. Pesni~kih je pet, od kojih je prvi Jov, zatim David (=Psalmi),
onda tri Solomonove: Eklisijast (=Propovednik), Pesma i Pri~e. Tako|e je
pet proro~anskoga Duha: jedna je u pismu Dvanaest (Prorokâ): Osija i
Amos i tre}i je Mihej, zatim Joil, pa Jona, Avdija, i Naum i Avakum i
Sofonija, Agej, zatim Zaharija i Malahija. A jedna je ona druga: Isaija,
zatim Jeremija, prizvani iz detiwstva, onda Jezekiq, i blagodat
Danilova. Stavio sam dvadeset dve kwige Staroga (Zaveta), prema broju
jevrejskih pismena. Sada izbroj kwige Nove Tajne (=Novog Zaveta): Matej je
napisao za Jevreje ~udesa Hristova, Marko za Italiju, Luka za Ahaju, a
za sve Jovan, veliki propovednik, koji je i u nebo pronikao; zatim su
Dela mudrih Apostola, pa ~etrnaest Pavlovih Poslanica, i sedam
Sabornih, od kojih jedna je Jakovqeva, dve Petrove, i tri opet Jovanove,
a Judina je sedma. (Sada) ima{ sve. Ako ima neka izvan ovih, nije izvorna
(=autenti~na).(Ap.85; Laod.60; Kartag.24; Atanas. Aleks.2; Amfil.)
289
KANON
SVETOG AMFILOHIJA
Kanon 
Iz jamvi~kih stihova Selevku
Osobito treba da dozna{ da nije pouzdana svaka kwiga koja ima ime
(Svetoga) Pisma. Jer ima kwiga koje su la`no naslovqene, a neke
zauzimaju sredinu i, kako bi se reklo, blizu su re~i istine, dok su druge
la`ne i vrlo nesigurne (=neistinite), kao krivi i la`ni novac, koji ima
natpis carski, ali je laàn i po sastavu obmawiv.
Zato }u ti re}i svaku posebno Bogonadahnutu kwigu, da bi jasno svaku
doznao. Re}i }u najpre one Staroga Zaveta: Petokwi`je ima Postanak,
zatim Izlazak i Levitsku kwigu u sredini, a posle we Brojeve i onda
Ponovqene Zakone. Ovima dodaj Isusa (Navina) i Sudije, zatim Rutu, i
~etiri kwige Carstava, i dve kwige Paralipomena (=Dnevnika). Posle
ovih Jezdra prva i druga (kwiga). Daqe }u ti re}i pet kwiga pesni~kih:
Jova oven~anoga podvizima razli~itih stradawa, i Kwigu Psalama,
melodi~ni lek du{â, i tri opet mudroga Solomona: Pri~e, Eklisijast
(=Propovednik) i Pedsma nad pesmama. Ovima dodaj Dvanaest Proroka: prvog
Osiju, drugog Amosa, (pa) Miheja, Joila, Avdiju, i Jonu predsliku
tridnevnoga stradawa Wegovog (=Hristovog), posle wih Nauma, Avakuma, i
devetoga Sofoniju, i Ageja i Zahariju, i slavnoga vesnika Malahiju.
Posle wih znaj ~etiri Proroka: slobodarskoga velikoga Isaiju,
milosrdnoga Jeremiju, tajanstvenoga Jezekiqa, i posledwega Danila,
premudroga i re~ima i delima. Neki dodaju ovima i kwigu o Jestiri.
Novoga Zaveta kwige vreme je da spomenem. Primaj samo ~etiri
Jevan|elista: Mateja, zatim Marka, kojima dodaj tre}ega Luku, a
~etvrtoga pribroj po vremenu Jovana, ali prvoga po uzvi{enosti
dogmata, jer ga s pravom nazivam sinom groma, koji je najve}ma razglasio
Boìju Re~. Primaj i drugu kwigu Lukinu: sabornih Dela Apostolskih.
Dodaj daqe izabrani sasud, propovednika neznabo{cima, Apostola
Pavla, koji je mudro napisao dva puta sedam Poslanica Crkvama: jednu
Rimqanima, kojoj treba dodati dve Korin}anima, Poslanicu Galatima,
Poslanicu Efescima, zatim Poslanicu Filipqanima, onda napisanu
Kolo{anima, dve Soluwanima, dve Timotiju, pa Titu i Filimonu,
svakome po jednu, i jednu Jevrejima. Neki koji kaù da je Poslanica
Jevrejima la`na, ne govore dobro, jer je istinita (u woj) blagodat. A daqe
koje? Neki govore sedam Sabornih Poslanica, a neki da treba primati
samo tri: Jakovqevu jednu, jednu Petrovu i Jovanovu jednu; drugi pak
primaju tro (Jovanove), i uz wih dve Petrove, i sedmu Judinu. Otkrivewe
Jovanovo neki opet primaju, ali mnogi ga nazivaju la`nim. Ovo bi bio
najistinitiji kanon Bogonadahnutih Kwiga.(Ap.85; Laod.60; Kartag.24; Atanas.2; Grigor. Bogosl.)
290
KANONI
SVETOG GRIGORIJA NISKOG
Kanon 
Kanonska poslanica Litiju Melitinskom
Jedno od onoga {to se odnosi na Sveti Praznik (Pashe) jeste i to da
shvatimo zakonitu i kanonsku ikonomiju (=postupawe, raspore|ewe) o onima
koji su sagre{ili, kako bi se izle~ila svaka du{evna bolest, koja
nastane nekim grehom. Po{to je ovo sveop{ti Praznik (uspomene)
stvarawa, koji se, prema ustanovqenome kretawu godi{wega kruga,
ispuwuje svake godine po svemu svetu i svr{ava se zbog vaskrsewa paloga
(~oveka), pad pak jeste greh, a vaskrsewe je podizawe iz grehovnoga pada,
dobro }e biti da se u ovaj dan ne samo privedu k Bogu oni koji su
blagoda}u bawe Kr{tewa preporo|ajem obnovqeni, nego da i oni koji
pokajawem i obra}ewem od mrtvih dela (Jevr.9,14) ponovo stupaju na put
ìvota, budu rukovo|eni ka spasonosnoj nadi od koje su se zbog greha
udaqili. A nije lak posao rasporediti pravim i proverenim sudom re~i
(=razloge) o ovome, shodno prednajavi Proroka koji zapoveda da treba
rasporediti re~i na sudu da, kao {to (sveta) izreka kaè, ne pokoleba se
do veka i bude na ve~an spomen pravednik (Ps.111,5.6). Jer, kao {to pri
le~ewu tela, jedan je ciq le~ni~ke ve{tine – da bolesnik ozdravi, a
na~in le~ewa je razli~it, jer prema razlici bolestî primewuje se za
svaku bolest lekarski metod, tako isto, budu}i da je mnoga razli~itost
stradawa u du{evnoj bolesti, nu`no }e biti raznovrsna i le~ni~ka
ve{tina, koja prema razlogu bolesti usmerava le~ewe. Kako pak bude
neki ve{ta~ki metod o predstoje}em problemu, tako }emo i raspoloìti
re~.
Tri su (mo}i, osobine, svojstva) koja se po prvom delawu sagledavaju u
du{i na{oj: razumnost, èqnost i gwevnost. U wima se nalaze i podvizi
vrlinski ìve}ih, i padovi naklowenih ka poroku. Zato treba onaj koji
ho}e da bolesnome delu du{e pruì pogodni lek, treba najpre da
rasmotri u kojem delu je strast (=stradawe), da i tada priloì
odgovaraju}i prema strasti lek, da se ne dogodi zbog neiskustva le~ni~ke
ve{tine da je drugi deo koji strada, a drugi koji prima lek; kao {to
zaista vidimo da to biva kod mnogih lekara, koji s toga {to ne poznaju
prvo bolesno mesto (na telu), onim ~ime le~e samo pogor{avaju bolest. Jer
~esto bolewst biva zbog poja~ane vatre, pa onima koji su oboleli od
prehlade pomaè toplota i osnaùje ih kad im se ona razborito
prilaè, a ovo isto, ako se nerasudno upotrebi, onima koji su u velikoj
vatri u~ini}e teè izle~ivom. Kao {to se, dakle, za lekare
najneophodnijim smatra poznavawe svojstva sastavima (tela), da mogu
svakome delu koji se nalazi u dobrom ili zlom stawu, popraviti onaj
291
koji se nalazi u neprirodnome stawu, tako i nama, obra}aju}i se ovoj

podeli du{evnih mo}i (=delova, osobina) kao po~etak i temeq za
odgovaraju}e le~ewe strastî neka bude pre svega op{te sagledavawe.
Po{to, dakle, trostruki, kao {to rekosmo, bivaju pokreti du{e, po
podeli svojstava: na razumnost, èqnost i gwevnost, (onda) razumnoga
dela (du{e) podvig jeste: blago~astivo shvatawe o Bogu i rasu|uju}e znawe
dobra i zla i jasno i nepomu}eno mi{qewe o prirodi predloènih
predmeta, {ta je u wima prijemqivo, a {ta li za gnu{awe i odbacivawe.
I opet, (s druge strane), svakako }e se u tome delu du{e porok po
suprotnosti posmatrati: kada bude bezbo`nost odnosno Boga, nerasudnost
(=pogre{an sud) o istinski dobrom, izvrnuto i pogre{no shvatawe o prirodi
predmetâ (=stvarî), tako da se od mraka pravi svetlost, a od svetlosti
mrak, kao {to veli Sveto Pismo (Is.5,20). A odnosno (drugog dela du{e)
èqnosti, vrlinski pokret (=podvig) jeste da upravqa (svoju) èqu ka
istinski èqenome i istinski dobrome, i kada se sva qubavna sila i
raspoloèwe (=naklonost) {to je u nama obrati i upotrebi na to da
steknemo uverewe da ni{ta drugo po svojoj prirodi nije èqeno osim
vrline i prirode koja ra|a vrlinu. Prestup pak i greh ovoga dela (du{e)
jeste kad neko prenese èqnost svoju na praznu i sujetnu (tÂn
¡nupæstaton=nepostoje}u) slavu, ili na izvawsku lepotnost telâ, od ~ega biva
(=postaje) srebroqubqe i slavoqubqe i slastoqubqe i sve tome sli~no,
{to poti~e od ove verste poroka (=zla).
I opet gnevnome raspoloèwu (=delu du{e) podvig je neprijateqstvo
(=mr`wa) prema zlu (=poroku) i borba protivu strastî i u~vr{}ewe du{e u
mu{kosti (=hrabrosti, izdr`qivosti), da se ne pla{i onoga {to mnogi
smatraju stra{nim, negop da se do krvi bori sa grehom (Jevr.12,4) i da
prezire smrtne pretwe i bolna mu~ewa i da se razdvoji od neprijatnih
(uìvawa, predmeta) i uop{te da bude nad svim onim ~ime se mnogi zbog
navike ili predube|ewa strasno drè i da se bori samo za veru i vrlinu.
A otpadawa (=padovi) ovog dela (du{e) svima su javna: zavist, mr`wa,
qutwa, klevete, zavere, svadqiva i osvetoqubiva raspoloèwa koja za
dugo produùju zlopam}ewe i mnoge nizvode do ubistva i krvi. Jer kad
nevaspitani (=neobrazovani) razum ne nalazi gde da najkorisnije upotrebi
oru`je, o{trinu èqeza okre}e na sebe, i biva (=postaje) od Boga nam dano
oru`je za odbranu, pagubno (=smrtonosno) za onoga koji ga zlo
upotrebqava.(Ap.52; Trul.102)
Kanon 
Po{to je, dakle, na re~eni na~in to jasno razlikovano, svi gresi koji
se doti~u razumnoga dela du{e oceweni su od Otaca kao najteì, i
zasluùju najve}i, najduì i najstroìji povratak (=kajawe), kao (na
primer) ako se neko odrekao vere u Hrista, ili se pokazao da se odmetnuo u
Judaizam ili idolopoklonstvo ili Manihejstvo ili u neku drugu vrstu
bezbo{tva. Onaj koji je dobrovoqno po{ao na to zlo, pa je zatim sâm sebe
osudio, (takav) ima sve vreme ìvota svoga za pokajawe. Ne treba ga nikada
292
udostojiti, kad se Tajanstvena Molitva (=Liturgija) svr{ava, da se sa

narodom Bogu poklawa, nego neka se sam moli, a od op{tewa Svetiwa
neka sasvim bude udaqen, u ~asu pak smrti wegove neka se udostoji
pri~e{}a Svetiwe. Dogodi li se pak da nenadno ostane ìv, neka opet
pod istim sudom ìvi, nemaju}i udela u Tajanstvenim Svetiwama
(=Pri~e{}u) do smrti. A koji su mu~ewem i te{kim kaznama na to bili
prinu|eni, neka se podvrgnu epitimiji za odre|eno vreme, po
~ovekoqubqu koje su im Sveti Oci ukazali zato {to se nije du{a
podvrgla padu, nego telesna slabost nije mogla odoleti mu~ewima, zato
je, prema meri (odre|enoj) za zgre{iv{e u bludu, odmereno isto za
obra}awe od nasilnog i mu~ewem iznu|enog odstupqewa (od vere).(Ap.62; I
Vas.10,11,12,14; Trul.102; Ankir.1-9,21; Laod.2,19; Kartag.43;
Grigor. Neokes.2,11; Vasil. Vel.3,73,74,75,81,84; Petra Aleks.2,3; Grig. Nisk.3.)
Kanon 
Oni pak koji se obra}aju vra~arama ili gatalicama, ili onima koji
obe}avaju da }e kroz demone u~initi neka o~i{}ewa ili sa~uvati od zla,
takvi neka se ta~no ispituju i daju odgovor: da li (ni)su, ostaju}i u veri
u Hrista, nekom prinudom bili navedeni na takav greh, {to ih je mo`da
na to prisilila kakva nesre}a ili kakva te{ka {teta, ili su pak
sasvim prezreli povereno im od nas svedo~anstvo, te pristupili
saradwi sa demonima. Jer ako su to u~inili odbaciv{i veru i s ciqem
da ne veruju da ima Boga Kome se hri{}ani klawaju, jasno je da podleù
osudi odstupnika (od vere). Ako ih je pak na to navela neka nepodno{qiva
nu`da, savladav{i malodu{nost wihovu i bili zavedeni nekom la`nom
nadom, neka se i na wima pokaè ~ovekoqubqe na isti na~in kao i prema
onima koji u vreme ispovedawa (vere) nisu mogli odoleti
mu~ewima.(Trul.61,65; Ankir.24; Laod.36; Vasil. Vel.7,65,72,81,83; Grig. Nisk.2)
Kanon 
Podela grehova koji bivaju od èqe (=pohote) i uìvawa (=slastoqubqa)
ovakva je: jedno se naziva prequba, a drugo blud. Nekima koji su ta~niji
(=stroìji) bï ugodno da se i grah bluda ima smatrati prequbom, jer je
samo jedna zakonita veza (sixug×a=brak), i ène sa muèm, i muà sa
ènom. Sve pak {to nije zakonito, svakako je protivzakonito; i koji ne
drì svoje, o~ito je da drì tu|e, jer je ~oveku Bogom dana jedna
pomo}nica, i èni je prikladno data jedna glava. Dakle, ako je neko
stekao svoj sasud (1Sol.4,4), kao {to Boànstveni Apostol naziva, zakon
prirode (takvome) dozvoqava da ga pravedno koristi (=upotrebqava); ako se
pak neko izvan svoga okre}e, svakako da dira u tu|e; a tu|e je svakome sve
{to nije wegovo, makar i ne imao priznatoga (=o~itovanoga) gospodara.
Dakle, nije daleko blud od greha preqube za one koji ovu stvar stroìje
razmatraju, po{to i Boànstveno Pismo kaè da: Ne budi brz ka
tu|inki (Pri~e 5,20). No po{to Oci pokaza{e neku snishodqivost prema
nemo}nijima, razlu~en je ovaj greh op{tom podelom, (tako) da se bludom
naziva kad se ispuni pohotqiva èqa bez u~iwene nepravde drugome, a
293
prequba je kad biva pakost i uvreda drugome. U ovo se ubraja i

skotolo{tvo (=blud sa ìvotiwom) i pederastija, jer je i to prequba protivu
prirode, jer i ono {to je tu|e i ono {to je protivu prirode, nepravda je.
Po{to je takva podela u ovoj vrsti greha u~iwena, op{ti je lek (za
ovo) da se ~ovek pokajawem o~isti od strasnog besnila u takvim
slastoqubqima. Po{to se pak kod oskvrwenih bludom nije sa tim grehom
sme{ala nikakva nepravda (=uvreda prema drugima), zato je odre|eno dvostruko
vreme pokajawa onima koji su se prequbom sokvrnili, i u nekim drugim
zabrawenim porocima, kao u skotolo{tvu, i pomami za mu{karcem
(=homoseksualizam). Jer, kao {to rekoh, kod takvih se udvostru~uje greh:
jedan je bezakono slastoqubqe, a drugi u nepravdi (=uvredi) nanetoj
drugome. Razlika pak neka postoji u na~inu pokajawa odnosno samih
grehova po slastoqubqu: jer, koji se sâm pobudio da ispovedi svoje grehe,
takvome koji je po li~noj pobudi re{io da izobli~i svoje tajne (grehe),
po{to je (time) ve} po~eo da le~i svoju strast i pokazao znak promene na
boqe, takav neka dobije ~ovekoqubivije epitimije; koji je pak zate~en u
zlu, ili ga je kakvo podozrewe ili tu`ba nevoqno izobli~ila, (takvome)
treba duè vremena povratka (=obra}awa), tako da kad se strogo{}u o~isti,
neka se tada primi u op{tewe Svetiwe (=Evharistije).
Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri
godine biva sasvim udaqeni od molitve, u toku tri (slede}e) neka
u~estvuje samo u slu{awu, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno
sa pripadaju}ima, i tada neka se pri~e{}uje Svetiwama. Odnosno pak
onih koji budu revnosniji u svome obra}awu i ìvitim pokazuju
povratak dobru, mogu}e je onome koji raspolaè na korist crkvenom
ikonomijom da skrati vreme slu{awa i uskori obe}awe; i opet da skrati
i to vreme i skorije (ih) privede op{tewu (=Pri~e{}u) kako po svojoj
uvi|avnosti (dokimas×a=rasu|ivawu) prosudi vladawe le~enih (pokajnika).
Jer, kao {to je zabraweno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo
neumesno li{avati dragocenoga bisera onoga koji je svojom ~istotom i
bestra{}u postao ~ovek. Bezakowe pak koje biva prequbom ili drugim
vrstama ne~istote, kao {to je pre re~eno, neka se u svemu le~i istim
sudom, kojim i prestup bluda, samo }e se vreme udvostru~iti. A i u ovome
treba paziti i na raspoloèwe le~enoga, kao i na na~in sa onima koji su
zahva}eni ne~istotom bluda, tako da im, brè ili sporije, biva
pri~e{}e Dobru (=Evharistiji).(Ap.48,61; Trul.87,93,98; Ankir.20; Neokes.1,8; Kartag.102;Vasil.
Vel.3,7,9,18,21,31,37,38,39,58,59,60,62,63,77)
Kanon 
Ostaje posle ovoga da se podvrgne razboru gwevqivi deo du{e, kada
ona skrene od dobre upotrebe gweva i padne u greh. Mnogo je pak grehâ i
svakovrsnih porokâ (=zalâ), koja poti~u od gweva. Ugodno je bilo Ocima
na{im, ne upu{tati se suvi{e u precizirawe (=razbirawe) istih, niti
smatrati za potrebno mnogo starawe za le~ewe svih od gweva pogre{akâ,
mada (Sveto) Pismo zabrawuje ne samo nano{ewe najmawe rana (drugome),
294
nego i svaku psovku ili hulu (Kol.3,8) i sve drugo {to gwev ~ini; samo je
epitimijama (=kaznama) predupre|en zlo~in ubistva. Podeqeno je ovo zlo
razlikom na hotimi~no i nehoti~no. Hotimi~no je ubistvo najpre ono
namerno drznuto posle pripreme da se izvr{i taj zlo~in. Zatim se me|u
hotimi~nima smatra i ono kad neko u sukobu ili borbi, biju}i i budu}i
bijen (od drugih), nanese nekome rukom smrtnu ranu. Jer ko je jednom
savladan jaro{}u i podlegao afektu gweva, ne dolazi mu u vreme strasti
na um ni{ta {to bi moglo zaustaviti zlo, tako da ~in (=rezultat) ubistva
nastao iz borbe, smatra se ~inom hotimi~nim, a ne slu~ajnim. Nehoti~ni
pak (zlo~ini) imaju jasne znake, kada neko imaju}i u nameri ne{to drugo,
slu~ajno u~ini ne{to ubita~no.
dnosno ovih pak (hotimi~nih ubistava), onima koji se obra}ewem
(=pokajawem) le~e za namerni zlo~in, trostruko se produùje vreme (kajawa).
Naime, tri puta devet godina je odre|eno, odrediv{i za svaki stupaw po
devet godina, tako da za devetogodi{we vreme bude sasvim odlu~en i
udaqen od Crkve, pa toliko isto godina da ostane u slu{awu (re~i
Boìje), udostojiv{i ga samo da slu{a u~iteqe i (Sveto) Pismo i stajawa
sa narodom; za tre}u opet devetogodi{wicu, sa pripadaju}ima u
obra}awu (=pokajawu), neka se moli, i tada neka pristupa k pri~e{}u
Svetiwe. Jasno je da }e i u ovome biti isto starawe onoga koji upravqa
(=raspore|uje) Crkvom, i prema na~inu obra}awa (=pokajawa) skrati}e
doti~nome i trajawe epitimije, tako da umesto devet godina u svakom
stepenu moè biti samo osam ili sedam ili {est ili pet, ako veli~inom
obra}ewa (=pokajawa) pobe|uje vreme i velikom revno{}u u ispravqawu
(svome) prevazilazi one koji u dugom (odre|enom) roku sporije (=nemarnije)
~isti sebe od ne~istote. Nehoti~no pak ubistvo, prosu|uje se da
zasluùje opro{taj, ali da nije dostojno pohvale. A ovo rekoh da bude
jasno da ako neko i nehoti~no oskvrni sebe ubistvom, te kao postav{i ve}
ne~ist usled zlo~ina, kanon odre|uje da bude iskqu~en iz sve{teni~ke
blagodati. Koliko pak vremena za o~i{}ewe (=pokajawe) je odre|eno za
prosti (=obi~ni) blud, toliko je vremena prosu|eno dovoqno i za
nehoti~no ubistvo. Jasno je da i u tome, uzev{i u obzir raspoloèwe
kaju}ega se, ako bude dostoverno obra}ewe, nije svakome potrebno strogo
dràti broj godina, nego skrativ{i ih moè se (doti~ni) dovesti da se
povrati Crkvi i da se pri~esti Dobroga (=Evharistijom).
Ako li se pak neko na|e na kraju ìvota, a nije ispunio sve vreme
odre|eno kanonima, ~ovekoqubqe Otaca zapoveda da se udostoji
pri~e{}a Svetiwâ, te da ne ode li{en saputni{tva (=putne opreme) na ono
posledwe i dugo putovawe. Ako li se, po{to je udostojen pri~e{}a
Svetiwe, opet povrati u ìvot, neka do~eka odre|eno vreme ostaju}i u
onome stepenu u kome se nalazio pre no {to mu je iz nu`de darovano
Pri~e{}e.(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.8,11,56,57)
Kanon 
295
Druga vrsta idolopoklonstva, jer tako Boàn-stveni Apostol naziva

gramzivost (=lakomstvo) (Kol.3,5), ne znam kako je bez le~ewa propu{tena od
Otaca na{ih; mada mi ovo zlo izgleda da je bolest trostrukog stawa
du{e. Jer i razum, gre{e}i u su|ewu o dobru, zami{qa da je dobro u
materiji, ne gledaju}i na lepotu nematerijalnu; i èqnost nagiwe ka
onome {to je dole, otpadaju}i (=uklawaju}i se) od istinski èqenoga; pa i
svadqivo i gwevqivo raspoloèwe dobiva mnogo povode od ovoga greha.
Uop{te govore}i, ova bolest odgovara apostolskoj odredbi (=definiciji)
gramzivosti (=lakomstva). Jer Boànstveni Apostol naziva istu ne samo
idolopoklonstvom, nego i korenom sviju zala (1Tim.6,10). Pa ipak je ova
vrsta bolesti propu{tena bez pa`we i zanemarena, i zbog toga se ova
bolest umnoìla po Crkvama, i niko one koji se uvode u klir ne
ispituje da nisu (mo`da) ovom vrstom idolopoklonstva. Pa o tome, po{to
je propu{teno od Otaca na{ih, smatramo da treba javnim propovedawem
nauke, koliko je mogu}e, ovo le~iti ~iste}i ovo putem re~i (=pouke)
umnoàvaju}e se bolesti gramzivosti (=lakomosti). A smatramo bole{}u
samo kra|u i pqa~ku grobova i kra|u svetiwe (=svetogr|e) zato {to tako
kod nas postoji predawe o tome po nasle|u od Otaca, mada u Boànskom
Pismu zabraweni su i pohlepno grabqewe i kamatarewe, kao i
prisvajawe sebi tu|ega sredstvom neke sile (drugoga) makar to bilo i pod
vidom ugovora.
Po{to na{e mi{qewe ne zasluùje toliko vere u odnosu na snagu
kanonâ, o onome {to je op{tepriznato kao zabraweno, doda}emo ve}
iskazanome kanonski sud. Kra|a se, dakle, deli na razbojni{tvo i na
provalu ku}a; a ciq je obadvoma jedan – otimawe tu|ega, ali je velika
razlika me|u wima po voqi (=mi{qewu) wihovom. Jer razbojnik, da dobije
traèno, preduzima i ubistvo, i sprema se na to i oru`jem i mno{tvom
ruku (=grupom qudi) i pogodnostima mestâ, tako da takav treba podle}i
osudi ~ovekoubice, ako se kroz pokajawe obrati k Crkvi Bo`joj. Koji
pak potajnim otimawem prisvaja sebi tu|e, zatim ispove{}u objavquje
greh svoj sve{teniku, ima da le~i tu bolest onim {to stoji suprotno ovoj
strasti. Velim, da razdaje imawe siromasima, kako bi li{iv{i se onoga
{to ima, pokazao se stvarno o~i{}en od bolesti gramzivosti (=lakomstva).
Ako pak nema ni{ta, a ima samo telo (svoje), Apostol zapoveda da le~i tu
bolest telesnim trudom, a ta re~ glasi ovako: Koji je krao, vi{e da ne
krade, nego da se jo{ trudi ~ine}i dobro, da ima {to dati potrebnome
(Ef.4,28).(Ap.25,72; Kartag.5; Grigor. Neokes.2-5; Vasil. Vel.61)
Kanon 
Pqa~kawe pak grobova, i ono se deli na oprostivo i neoprostivo. Jer,
ako neko, po{te|uju}i ~ast mrtvih i ostavqaju}i netaknutim sahraweno
telo, tako da se ne pokaè suncu sramota prirode, a samo neko kamewe
stavqeno na grob upotrebi za kakvo zidawe, ni ovo nije pohvalno, nego je
to obi~aj u~inio oprostivim, kada se materija upotrebi za ne{to boqe, i
uop{te korisnije. Pretraìvati pak prah tela pretvorenoga u zemqu, i
296
premetati kosti u nadi da se stekne neki (skupoceni) ukras zajedno

zakopan, to se ima suditi istim sudom kao i prosto bludo~instvo, koje je
spomenuto u prethodnoj re~i (=tekstu), to jest da starateq (=upraviteq Tajni
Boìjih) prema ìvotu le~enoga vidi i prosudi o (odgovaraju}em) leku, tako
da skra}uje ustanovqeno to kanonima trajawe epitimije. (Vasil. Vel.66)
Kanon 
Kra|a svetiwe smatrana je u starom (Svetome) Pismu ni{ta mawe
podno{qiva (=snishodqiva) od ubistva, jer se podjednako podvrgavao
kamenovawu i koji je uhva}en u ubistvu kao i onaj koji bi oteo ono {to je
Bogu zavetovano (=priloèno). U obi~aju pak crkvenom, ne znam kako,
nastala je neka popustqivost i snisho|ewe, tako da se smatra za
o~i{}ewe od ovakve bolesti (ne{to) sno{qivije, jer je predawe Otaca
kra}e vremena epitimije odredilo nego za prequbu. Pri svakoj pak vrsti
greha pre svega treba gledati (=sagledavati) kakvo je raspoloèwe
le~enoga, a ne smatrati vreme dovoqnim za le~ewe, jer kakvo le~ewe biva
od vremena, nego na dobru voqu onoga koji se kajawem le~i?
Ovo ti, ~ove~e Boìji, sabrav{i sa velikom marqivo{}u iz
priru~noga, je rse treba odazvati naredbama bra}e, usrdno {aqemo. A ti
pak nemoj prestati uobi~ajene molitve Bogu za nas prinostiti, jer si
duàn, kao blagodarni sin, tvojim molitvama brinuti o starcu, koji te
po Bogu rodio, shodno zapovesti koja nare|uje: po{tovati roditeqe
(svoje), da ti dobro bude i bude{ dugove~an na zemqi (2Mojs.20,12). A jasno je
da }e{ primiti ovo pismo kao sve{teni~ko znamewe (sïmbolon) i ne}e{
prezreti (prijateqski) dar, makar bio i mawi od tvoje velikoumnosti
(=velikodu{-nosti). (Ap.72,73; Antioh.25; Prvodr.10)
297
KANONI
SVETOG JOVANA ZLATOUSTA
Kanon 
iz: Kanonskog poglavqa
Ne prosto prema meri sagre{ewâ treba davati epitimiju, nego
misliti i na raspoloèwe gre{nikâ, da ne bi hote}i da zakrpi{
pocepano, u~inio procep jo{ gorim, i staraju}i se da uspravi{ palo,
nanese{ jo{ ve}i pad. Jer slabi i meku{ci i koji su ve}inom vezani za
svetsko uìvawe, i jo{ oni koji visoko misle o (svome) poreklu i vlasti,
povra}ani lagano i pomalo iz onoga u ~emu gre{e, mogli bi da se, iako ne
potpuno, no delimi~no izbave od zala kojima su dràni. Ako pak neko
brzo nanese kaznu, li{i}e ih ve}e ispravke. Jer du{a, kad bude
prisiqena da pocrveni (=postidi se), upada u beznade`nost, pa niti vi{e
pristupa pogodnim re~ima, (=razlozima), niti se ube|uje pretwama, niti
biva podsticana dobro~instvom, nego biva mnogo gora od onog grada,
kojega ruè}i, Prorok govora{e: U tebe be{e lice bludnice, i bestidan
postade prema svima (Jer.3,3). Zato je pastiru potrebno mnogo razboritosti
da bi sa svake strane posmatrao naviku du{e. Jer kao {to mnogi padaju u
bezumqe, i upadaju u o~ajawe za svoje spasewe zbog toga {to ne mogu da
podnesu gorke lekove, tako postoje neki koji, kad se ne dâ kazna
odgovaraju}a gresima, okre}u se na lewost i bivaju gori od mnogih i
podsti~u se na ve}e gre{ewe. Zato ne treba ostaviti ni{ta od toga
neispitano, nego, sve ta~no ispitav{i, sve{tenik treba da primewuje
svoje odgovaraju}e lekove, da mu ne bi starawe bilo uzaludno.
Kanon 
iz: Tuma~ewa na Poslanicu Efescima
Vidim mnoge koji se pri~e{}uju tela Hristovog (=u Liturgiji) da
prosto i kako bilo i sleduju}i obi~aju uzimaju udela (u tajnama). Ako, na
primer, nastupi vreme Svete êtrdesetnice i Pashe, kakav je ko da je, on
se pri~e{}uje tajnama. No ne treba gledati na praznike, nego biti ~iste
savesti i tada se pri~e{}ivati; jer ne~ist i nedostojan nije pravedan da
se ni na praznik pri~e{}uje svetoga i stra{noga tela (Hristovog). Jer,
pomisli da su u~enici stare (=starozavetne) `rtve pripremali veliku
pa`qivost i osve}ivali su se i svakako o~i{}avali. A ti, pristupaju}i
@rtvi od koje i Angeli drhte, zar tu stvar odre|uje{ periodima
vremena, i skvernim (=prqavim) rukama i usnama usu|uje{ se da se
dotakne{ tela i krvi Hristove? I cara se ne bi usudio da poqubi{ ako
ti telo smrdi, a zar Cara Nebeskog celiva{ du{om smrde}om? Takva
298
stvar je uvreda. Dakle, ako nisi dostojan pri~e{}a, onda nisi ni

molitve ni stajawa (na Liturgiji) sa dostojnima. Jer, ~uj {ta i Sâm Gospod
govori (na Liturgiji): Koji ste u pokajawu, pristupite! a koji se ne
pri~e{}uju, oni nisu u pokajawu.
Kanon 
iz: Tuma~ewa na Poslanicu Jevrejima
Mnogi se od ove @rtve (=Evharistije) pri~e{}uju jednom godi{we,
drugi dva puta, a drugi mnogo puta. Svima wima na{a je re~ (upu}ena), ne
samo ovima ovde, nego i onima koji ìve u pustiwi, jer oni jednom
godi{we to ~ine. Koje treba pohvaliti: one {to se jednom, one {to se
mnogo puta, ili one {to se malo puta (pri~e{}uju)? Ni one jednom, ni one
mnogo puta, ni one malo puta, nego one sa ~istom save{}u, one sa
neuprqanim ìvotom. Ovakvi – neka svagda pristupaju, a ne takvi – ni
jednom. Za{to, dakle? Jer sud sebi uzimaju, i osudu, i muku, i kaznu. I
nemoj se ~uditi. Jer, kao {to hrana, budu}i po prirodi hranqiva, ako
pre|e u zlu kiselinu (=te~nost), sve upropa{}uje i kvari i biva povod za
bolest; tako biva i odnowsno Svetih Tajni. Nasla|uje{ se Duhovne
Trpeze, i opet prqav{tinom kvari{ svoja usta? Mirom se pomazuje{, i
opet se ispuwuje{ smradom, pri~e{}uju}i se jednom godi{we? êtrdeset
dana nije ti dovoqno za o~i{}ewe od svih grehova ~itave godine, i opet,
tek {to pro|e sedmica dana, sebe predaje{ ranijim (gresima)? Reci mi,
pak, ako ozdravi{ posle ~etrdeset dana duge bolesti, i opet se oda{
hrani koja izaziva bolest, zar nisi i prethodni trud izgubio i sebi
ve}ma na{tetio? Jer ako se prirodne stvari preme{taju (=mewaju), koliko
li vi{e one koje su stvar slobodne voqe? êtrdeset dana dodequje{
zdravqu du{e, a mo`-da ni ~etrdeset, i o~ekuje{ da umilostivi{ Boga?
Zar se igra{? reci mi. Zbog toga i |akon uzvikuje, govore-}i: Svetiwe
svetima! To jest: ko nije svet, neka ne pri-stupa. Ne kaè prosto: ~ist od
greha! nego – svet!
299
KANONI
TEOFILA ALEKSANDRIJSKOG
Kanon 
Pozdrav na Bogojavqewe, koje je palo u Nedequ
I obi~aj i red zahteva od nas da po{tujemo svaku Nedequ i da wu
praznujemo, jer nam je u taj dan Gospod na{ Isus Hristos pokazao
(=darovao) vaskrsewe iz mrtvih. Zato se u Sve{tenom Pismu naziva prvi
(dan), po{to je po~etak na{eg ìvota, i osmi (dan), po{to je nadi{ao
judejsko subotstvovawe (=sedmi~no brojawe). No po{to se sada dogodilo da je
to posni dan za Sveto Bogojavqewe, wega }emo urediti (tako) i prema
oboma razumno postupiti da, uzev{i nekoliko finikâ (plodova urmi)
izbe}i }emo ujedno jeresî koje ne po{tuju Dan Vaskrsewa Gospoda na{ega
Isusa Hrista, a (ujedno) posnome danu odati du`nost, o~ekuju}i ve~erwe
sabrawe (u crkvi) koje se ovde, po voqi Boìjoj, svr{ava. Dakle, saberemo
se ovde u deveti ~as. (Ap.66; Trul.55; Gangr.18)
Kanon 
Podsetnik
Sa onima koji su op{tili sa Arijancima i do sada jo{ drè crkve,
neka se postupi po postoje}em obi~aju. Tako, naime, da se (na mesto wih)
postave drugi, koji su zasvedo~eni u Pravoslavqu, a oni neka se
okupqaju (u crkvama). Tako neka se i to uredi (=izekonomi{e) odnosno, kao
{to su i u drugim gradovima pravoslavni episkopi u Tivaidi
postupili, i neka se podvrgnu epitimiji oni postavqeni od episkopa
Apolona i koji su bili u op{tewu sa Arijancima posednicima Crkava,
ako su to u~inili po svojoj voqi. Ako li su (u tome) bili poslu{ni svome
episkopu, neka se okupqaju (u crkvama), po{to nisu znali {ta je razumno.
Ako li ih sav narod zajedno sa ostalima odbaci, neka se hirotoni{u
drugi, ako li ih pak prime zajedno sa onima sa kojima su oni op{tili,
(tada) neka i oni primene onaj obi~aj kome slede svi pravoslavni
episkopi u Tivaidi.(Ap.92; I Vas.10; Ankir.1,2,3,9,12; Petra Aleks.10,14; Atanas. Vel.3)
Kanon 
O Vistu, koji je postavqen za prezvitera u Erevi, neka se ispita
(=povede istraga), pa ako je nasilovao jednu koja se od ìvoga muà
rastavila, ne treba mu dopustiti da bude prezviter, po{to ni kao laik
ne moè biti u sabrawu (crkvenom), jer Crkva takve obi~no odlu~uje. Ne}e
pak ovo naneti osudu episkopu Apolonu, ako je (Vista) iz neznawa
postavio, jer sveti Sabor zapoveda da se oni za koje se posle
rukopoloèwa pokaè da su zbog prestupa nedostojni, iskqu~uju (sa svoga
poloàja).(Ap.25,61; I Vas.2,9,10; Neokes.9,10; Prvodr.17; Vasil. Vel.89; Teof. Aleks.5,6)
Kanon 
O Suru oak, po{to je episkop Apolon izjavio da ga je on otpustio i od
Crkve ga otu|io, neka to ostane tako kao {to je episkop odlu~io,
300
ostaviv{i Suru pravo na svoja opravdawa, ako èli i ako se àli na

odluku episkopa.(Ap.28; I Vas.5; IV Vas.9; Antioh.4,12,20; Sard.3,4,5,14; Kartag.29,65; Vasil. Vel.88)
Kanon 
O Panufu, koji je postavqen za |akona u Likonu, treba ispitati
(=povesti istragu), pa ako se na|e da je, budu}i jo{ ogla{eni, uzeo u
op{tewe braka k}er brata svoga (ili sestre), a posle kr{tewa uzveden u
klir, (onda) neka ostane u kliru, ako je ona umrla i posle kr{tewa on
nije imao op{tewa sa wom. Ako li je, budu}i vernik, uzeo u op{tewe
braka k}er brata svoga (ili sestre), neka bude udaqen iz klira, ali ovo ne
nanosi osudu episkopu Apolonu, ako ga je iz neznawa postavio.(Ap.19,25,61; I
Vas.2,9; Ankir.12; Teof. Aleks.3,6)
Kanon 
O Jakovu treba ispitati (=povesti istragu) i ako se pokaè da je, budu}i
~tec kriv bio za prestup bluda, i da je od prezviterâ bio iskqu~en, i
zatim bio rukopoloèn, neka se takav iskqu~i; ovo da bude posle ta~nog
ispitivawa, a ne samo po podozrewu (=sumwi) nastalom iz ogovarawa ili
klevetawa. Na|e li se da nije kriv, neka ostane u kliru, jer ne treba
obra}ati pa`we na puste klevete.(Ap.25,61; I Vas.2,9,10; Neokes.9,10; Prvodr.17; Vasil Vel.69,70,89; Timot.
Aleks.3,5)
Kanon 
O onima koji trebaju biti rukopoloèni neka bude ovaj obrazac: da se
sve sve{tenstvo saglasi i izabere (doti~noga), i tada neka episkop ispita,
pa kad pristane s wim sve{tenstvo, neka ga rukopoloè usred Crkve u
prisustvu naroda i pri uzgla{avawu episkopa, da bi mogao i narod da mu
posvedo~i. Rukopoloèwe neka ne bude skriveno (=tajno), jer kad Crkva
ima mir doli~no je da se rukopoloèwa obavqaju u Crkvi u prisustvu
Svetih. U parohiju pak (=u odre|enom mestu), ako ima nekih koji su op{tili
u shvatawima sa onima koji su op{tili sa jereticima, neka se
rukopoloèwa ne obavqaju ina~e nego po{to istinski pravoslavni
klirici ispitaju, i opet u prisustvu episkopa i pri uzgla{avawu (sa
wegove strane) prisutnome narodu, samo da se ne dogodi neko zastrawewe. (Ap.2;
I Vas.9; Vasil. Vel.89)
Kanon 
[to se prinese nameweno za `rtvu, po{to se potro{i koliko je
potrebito za tajnu, klirici neka podele (ostatak), ali ogla{eni neka od
toga ne jede, niti pije, nego samo klirici i sa wima bra}a
vernici.(Ap.3,4,38,41; Gangr.7,8; Kartag.37)
Kanon 
Po{to Jeraks kaè da neki zbog optu`be za bludo~instvo ne sme
(vi{e) ostati u kliru, a episkop Apolon je tvrdio da se tada nijedan
tuìlac nije istakao protiv toga, neka se (tada) ispita (=povede istraga) i
ovaj, pa ako se pokaè neki dostoveran tuìlac i prestup se dokaè od
privedenih verodostojnih svedokâ, neka se (onaj) iskqu~i iz Crkve, a ako
301
je dostojan klira, i moè se posvedo~iti wegova celomudrenost, neka

ostane u tome (=u kliru).(Ap.25,61; I Vas.2,9,10; II Vas.6; IV Vas.21; Kartag.8,128,129,130,131)
Kanon 
Sa saglasno{}u svega sve{tenstva da se postavi drugi ekonom, na {to
je pristao i episkop Apolon, kako bi se dobro Crkava tro{ilo u {to
treba.(Ap.38,41; IV Vas.25,26; Trul.35; VII Vas.11,12;Ankir.15; Gangr.7,8; Antioh.24,25; Kartag.26,33; Prvodr.7; Teof. Aleks.11)
Kanon 
Udovice i siromasi i nailaze}i stranci neka dobivaju potpuni
po~inak, i neka niko ne prisvaja ono {to pripada Crkvi. (Ap.38,41; IV Vas.25,26;
Trul.35; VII Vas.11,12; Ankir.15; Gangr.7,8; Antioh.24,25; Kartag.26,33; Teof. Aleks.10)
Kanon 
Kazivawe o takozvanim Katarima
Blago~astije me tvoje izvestilo da neki koji sebe nazivaju Katarima
èle pristupiti Crkvi. A po{to je pak veliki Sabor koji je bio u
Nikeji od Blaènih Otaca na{ih odredio da se rukopolaù koji (od
Katara) prelaze (Crkvi), izvoli po ovom obrascu rukopolagati one koji
zaèle pristupati Crkvi, ako je ìvot wihov pravilan i ni{ta im se
drugo ne suprotstavqa.(I Vas.8; II Vas.7; Trul.95; Laod.7; Vasil. Vel.1,47)
Kanon 
Agatonu episkopu
Maksim je tvrdio da je ne znaju}i zakon Crkve stupio u
protivzakonito suìvqewe, pa po{to ga uznemiruje {to je van sabrawa
(Crkve) potvrdio je da }e, po{to je po neznawu protivzakonito postupio,
dogovorno udaqiti se od daqeg protivzakonitog suìvqewa, po{to je to
i ona (=èna mu) zavolela (=pristala). Ako se, dakle, proveri{ (=posvedo~i{) da
to oni ~ine dogovorno i da ne obmawuju, a po{to je (ve}) desetogodi{we
vreme, ako smatra{ da ih stavi{ u sabrawe sa ogla{enima, tako i
postupi. Ako li opazi{ da ho}e da prevare, i da je potrebna jo{ i
strogost s wima, postupi onako kako te Bog uputi, svugde vo|en ka
potrebnome, jer borave}i u tim mestima moè{ mnogo boqe znati wihovo
mi{qewe.(Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,31,35,36,46,48,77,87)
Kanon 
Mini episkopu
Zakonito su delo u~inili prezviteri u selu Geminu, ako istinu
govori Evstatija koja je donela pismo, jer kazuje da su oni odlu~ili od
sabrawa (Crkvenog) Kiradiju, {to je nepravdu ~inila (kamatarewem) i nije
htela prestati s nepravdom. Ali po{to pak sada na|oh da ona, le~e}i
svoje zlo, èli iznova biti u sabrawu (=op{tewu), ushtedni je pripremiti
najpre da se ostavi nepravde i ubedi je da se pokaje, da tako, ako vidi{ da
se obra}a zakonu Boìjem èle}i sabrawa (=op{tewa u Crkvi), dopusti joj da
bude u sabrawu (=op{tewu) sa narodom.(I Vas.12; IV Vas.16; Trul.102; Ankir.5; Vasil. Vel.74)
302
KANONI SVETOG KIRILA ALEKSANDRIJSKOG
Kanon 
Kanonska poslanica Domnu Antiohijskom
Svaka od na{ih stvari (pragm£twn) kad se pravo pona{a po kanonskom
dobrom poretku, ne moè nam proizvesti nikakav nemir, a osloba|a (nas)
i od ruèwa od nekih i {tavi{e pohvalu nam donosi od dobro misle}ih.
Jer, ko ne}e odobriti bespristrasni sud, koji se od nekih izre~e? Ili,
kako ne}e biti bez prekora kad se pravo i zakonito sudi, {tavi{e bi}e
ispuweno svakom pohvalom! I ovo sada pi{em po{to je tvoje bogo~astije
u svojim pismima poslanima meni i najprepodobnijem i
najbogoqubqenijem bratu na{em i saepiskopu Proklu (Carigradskom),
nazvalo (=spomenulo) najpobo`nijeg i najbogo~astivijega Petra, koji pla~e
i govori da je nepravilno uklowen bio iz poverene mu Crkve. A bilo je
dosledno da on ili ima ime sve{teni~ko zajedno sa samom stvarju (tj. da
episkopuje u Crkvi), ili ako nije bio dostojan da predstoji Boànstvenome
@rtveniku, nije ga trebalo ni po~astvovati nazivom episkopa. No moè
izgledati tvome bogo~astiju gruba i nebratska ova moja re~, ali po
istini nije tako. Jer mislimo da }emo mo`da pomilovati starca, ako mu
ostavimo samo naziv. A mnogo bi boqe bilo pomisliti i o drugom; jer on
kaè da moè dokazati svoj ugled (=pravdu), no nije mu bilo dano vremena
za odbranu, niti mu je pruèno kanonsko saslu{awe. A da je bilo
u~iweno tako ne{to, razbor (sïstasij=pokazivawe, dokumentovawe) samih akata
(=dokumenata) izobli~ilo (=razotkrilo) bi ga ili da je zahva}en prestupima
stvarno osu|en i ne bi vi{e imao ni{ta da kaè da mu je naneta
nepravda, ili bi, proglasiv{i (ga) nevinim, opet mu bilo darovano (pravo)
da predstoji (=rukovodi) Crkvi, koja bi bila pod wegovom rukom (=upravom).
Po{to pak ni{ta takvo nije u~iweno, on (sada) na sav glas vi~e protiv
ove stvari i govori da je podneo nepodnosivu nepravdu i dodaje da je
nezakonito izba~en i da mu je oteti sva imovina {to je imao. Tvoja,
dakle, svetiwa shvataju}i i ono {ta boànstveni kanoni nalaù i {to
prili~i Crkvi i onima koji su postavqeni za sve{tenu Slu`bu
(leitourg×an), i jo{ pri tome umoqavan na{im pismima, neka otre suze
(ovome) starcu. I ako ho}e da se sudi sa onima koji su podigli optu`be na
wega, neka se po obi~aju sudi pred tvojim bogo~astijem, uz prisustvo,
naravno, podru~nih ti najbogo~astivijih episkopa, osim ako on ne odbije
neke kao podozrive. Mi pak ne verujemo da ijedan od najbogo~astivijih
episkopa neprijateqski misli (svome) bratu. No, da ovaj razgovor ne
postoji, koji bi budu}i o wemu sud razru{io (=paralisao), i ne pokaè se
kao da se uklone iz (sudskog) sabora neki o kojima (on) ima podozrewe.
(Ap.28,74; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.9,17; Antioh.4,12,14,15; Sard.3,4,5; Kartag.19)
303
Kanon 
Novci (=imovina) pak koji su mu nepravedno oduzeti, pravedno je da mu
se povrate iz dva razloga. Prvo, {to tako ne{to nije uop{te trebalo
biti; i zatim, {to veoma oàlo{}uje i u krajwe neraspoloèwe navodi
najbogo~astivijim episkopima, koji su svuda po zemqi kada se od wih
traè ra~uni o raspore|ewu tro{kova koji im se de{avaju, bilo iz
prihoda crkvenih, bilo pak od nekih prinosa plodova. Jer svaki }e od
nas u svoje vreme dati ra~un sveop{tem Sudiji. Dragocenosti i
nepokretna imovina treba biti sa~uvana Crkvama u potpunosti
(=neotu|ivo), a imati smelosti (=pouzdawa) prema onima koji u (svoje) vreme
upravqaju boànstvenim sve{tenstvom da raspolaù tro{kovima koji
(im) dopadnu (u Crkvi).(Ap.38,41; IV Vas.26; VII Vas.12; Antioh.24,25; Kartag.26,33)
Kanon 
A pismenu ostavku kaè da je dao ne po svojoj voqi, nego po prinudi i
iz straha i zbog pretwe nekih, i ako druk~ije stvar stoji, nije saglasno
sa ustanovama Crkve, da neki od sve{tenodejstvenika podnosi pismene
ostavke. Jer, ako su dostojni da sluè (=liturgi{u), neka u tome i budu
(=ostanu); a ako su nedostojni, neka se ne uklawaju ostavkom, nego pre
(=ve}ma) kada su osu|eni za stvari (=dela) da koje neko iznosi mnogo
prigovora, jer su izvan svakog (crkvenog) reda. – Pozdravi bratstvo koje je
sa tobom, a tebe pozdravqa u Gospodu bratstvo koje je sa nama. (III Vas.9; Prvodr.16;
Petra Aleks.10)
Kanon 
Episkopima Libije i Pentapoqa
Treba se starati o svemu {to je korisno i neophodno za izgra|ivawe
naroda i {to doprinosi na slavu Svetih Crkava. Jer je napisano:
Pobo`nima u~inite sinove Izraiqeve (3Mojs.15,31). Oci pak manastirâ
koji su u oblasti Tivaide, qudi pobo`ni i imaju na~in ìvota dostojan
divqewa, do{av{i u Aleksandriju, i zapitani od mene o stawu
tamo{woh manastira, kaza{e da se mnogi sabla`wavaju zbog ovakvog
uzroka. Neki, tek oèweni, i kao da su tek izi{li iz zaru~ni~ke
lo`nice, zadobijaju neke od najbogoqubivijih episkopa i, po{to vaqda
niko ni{ta protiv wih ne iznosi, rukopolaù se za klirike, to jest
prezvitere. Drugi pak neki iz samih tih manastirâ, iskqu~eni kao
neuredni, opet izmamquju rukopoloèwâ i, postav{i klirici, ulaze
opet u iste manatire odakle su izba~eni, i ho}e da prinose `rtvu
(=liturgi{u) i da ~ine {to je uobi~ajeno kliricima, i to ~ini da pojedini
koji ih znaju odbijaju da u~estvuju u (liturgijskim) sabrawima i ne
prihvataju da se pri~este kada oni sluè. Po{to, dakle, kao {to rekoh,
sve treba da ~inimo za izgra|ivawe naroda, neka va{e bogo~astije pazi
na ovo. I ako treba neko da se rukopoloì za klirika, treba (marqivo)
304
ispitivati ìvot wegov, i da li nekada ima ènu ili ne; i kako i kada
je uzeo; i da li se uzdràva (kad treba); i da li nije neki od iskqu~enih
ili od drugog najbogo~astivijeg episkopa ili iz manastira, pa kad se
na|e besprekoran, tada neka bude rukopoloèn. Jer tako }emo sa~uvati
~istom i svoju savest i neporo~nom sve{tenu i ~asnu Slu`bu
(=Liturgiju).(Ap.80; I Vas.2; VII Vas.2; Neokes.12; Laod.3,12; Sard.10; Prvodr.17)
Kanon 
Ako neki podnose iskqu~ewe budu}i pod epitimijom zbog (svojih)
padovâ, pa su pri smrti a jo{ su ogla{eni, neka se krste, i neka se ne
dele od ~ove~anskih (darova) nepri~astni blagodati, to jest
nepri~e{}eni (=van op{tewa). Jer prili~i ustanovama Crkve da se i na to
pazi. – Pozdravite bra}u, koja su s vama, a koja su s nama, pozdravqaju vas
u Gospodu. (I Vas.13,14; Laod.47; Kartag.45)
´
Sv. Kirila Aleksandrijskog

Podsetnik Maksimu |akonu Antiohijskom
Doznao sam od qubqenog monaha Pavla, da tvoje bogopo{tovawe do
danas odbacuje op{tewe sa najblago~estivijim episkopom Jovanom
(Antiohijskim) zato {to imaju neki u Crkvi u Antiohiji ili misle}i jo{
Nestorijevu (jeres), ili su mislili pa mo`da prestali. Neka, zato, ispita
tvoja krotost da li su (to) oni za koje se govori da se javno i bestidno
okupqaju sa Nestorijem i (to) misle i govore drugima, ili su to oni koji,
imaju}i nekada spaqenu savest, sada se okupqaju (u Antiohiji sa Jovanom)
pokajav{i se za ono u {ta su bili zavedeni, stide}i se mo`da da
ispovede (=priznaju) svoj greh. Jer tako ne{to se de{ava kod obmanutih.
Ako vidi{ sada da prilaze pravoj veri (kod Jovana), nemoj zlopamtiti o
pro{lom (wihovom pona{awu). Jer vi{e volimo da ih vidimo da se odri~u,
nego li da bestidnim shvatawem potpomaù Nestorijeva zla. Da ne bismo
izgledali da uvaàvamo svadqivost, prihvatimo mir sa
najblago~estivijim episkopom Jovanom, opra{taju}i mu, i zbog
ikonomije (=snishodqivo-sti) nemojmo isuvi{e ta~no ispitivati o onima
koji su promenili mi{qewe, jer, kao {to rekoh, ta stvar iziskuje
ikonomiju (=snishodqivost).
Sv. Kirila Aleksandrijskog

Pismo Genadiju prezviteru i arhimandritu
Revnost tvoga bogopo{tovawa u pobo`nosti doznao sam ne sada, nego
znam odavno, i veoma pohvaqujem {to sa takvom ta~no{}u ho}e{ da
ìvi{. No ikonomija (=snishodqivost) stvari biva da prinu|uje nekad da
se ponekad zamalo ponesu izvan dopu{tenoga (=pravilnoga) da bi ne{to ve}e
zadobili. Kao {to moreplovci, kad (im) predstoji nevreme i la|a dolazi
305
u opasnost, izbacuju pone{to da bi spasili ostalo, tako i mi u (crkvenim)

stvarima, kada nije mogu}e o~uvati veliku ta~nost, previ|amo neke
(stvari) da ne bismo pretrpeli {tetu svega. I ovo pi{em doznav{i da se
tvoje bogopo{tovawe oàlostilo na najsvetijeg i najbogoqubqenijeg
brata na{eg i sasluìteqa episkopa Prokla (Carigradskog), {to je uzeo u
op{tewe Elijskog (=Jerusalimskog) episkopa, kojega ustanove Crkve u
Palestini ne znaju kao vo|u; a pobu|uje na neukrotivost te stvari èqa
praznog slavoqubqa, koja ima gorak kraj. Neka, dakle, tvoje
bogopo{tovawe ne izbegava op{tewe sa najsvetijim i najbogoqubqenijim
episkopom Proklom, jer nama i wegovoj svetosti bila je jedna (ista)
briga, i na~in ikonomije (=na{e snishodqivosti) nije bio neprihvatqiv
nikome od razboritih.
POSLANICA GENADIJA
OKRU@NA
PATRIJARHA CARIGRADSKOG I WEGOVOG
SVETOG SINODA SVIMA SVETIM MITROPOLITIMA
Najbogoqubivijem sasluìtequ (...), Genadije i borave}i (=stalni) u carskom

Konstantinopoqu, Novom Rimu,
Sveti Sinod (529.god.)
Vladika na{ i Bog i Spasiteq Isus Hristos uru~iv{i Svojim
Svetim U~enicima propoved Jevan|eqa i poslav{i ih kao u~iteqe
qudima po svoj vaseqeni, najjasnije im je zapovedio da ono {to su od
Wega kao dar dobili, da to isto i oni qudima predaju kao dar, ne
sti~u}i za to ni bakra ili srebra ili zlata ili uop{te neko drugo
bogatstvo materijalno ili zemaqsko; jer ne mogu biti nagrade nebesnih i
duhovnih darova zemaqske i propadqive (stvari). Ovu zapovest On je dao
ne samo wima, nego je kroz wih i nama zapovedio, koji se udostojio
uvesti na wihov stepen i mesto. I treba, kao oni tada, tako i mi sada da
ta~no ~uvamo i pazimo (onu zapovest) i da ne mudrujemo o nemudrim
(stvarima), niti da bacamo (sebe na) pogibqenu kocku. Na dar ste, veli,
dobili, na rad dajite. Ne nosite bakra, ni srebra, ni zlata u pojasima
va{im (Mt.10,8.9). Prosta je i jasna re~ ove zapovesti, nemaju}i ni{ta
zamr{eno, ni{ta nedosti`no, ni{ta {to iziskuje izve{ta~eno
tuma~ewe. Od mene ste, veli, primili dotojanstvo sve{tenstva. Ako ste
mi za to malo ili mnogo ne{to poloìli (=dali) i to vam je od mene
prodato, (onda) prodajite i vi to drugima; ako li ste pak na dar dobili,
dajite i vi na dar. [ta je jasnije od ove zapovesti? [ta je poslu{nima
(woj) korisnije od ovoga? Te{ko, zaista, onima koji smisli{e da dar
Boìji za novce dobiju ili ga daju, jer se takvi, po re~ima Svetoga
Petra, nalaze u gorkoj ù~i i u svezi nepravde (DAp.8,33), obuzeti svojim
srebroqubqem. Otuda je ovome saglasan sa tim Gospodwim zakonom i
kanon o tome Svetih i Blaènih Otaca Svetog i Velikog Vaseqenskog
Sabora sabranoga u Halkidonu, koji nam je jasno izloèn slede}im
306
re~ima: „Ako neki episkop za novce obavi rukopolo‘ewe i neprocewivu

(=neprodajivu) blagodat sroza do prodaje (=trgovine), te za novce hirotoni{e
episkopa ili hore-piskopa, ili prezvitere ili |akone, ili nekoga
drugoga koji spada kliru, ili iz svoje gramzivosti proizvede za novce
ekonoma ili ekdika, ili paramonara ili uop-{te nekoga koji je u
kanonu ubrojan, koji to poku{a i bude uhva}en neka se svrgne sa svoga
stepena; a rukopolo‘eni (=postavqeni) neka nema nikakve koristi od
kupqenoga rukopolo‘ewa ili proizvedewa, nego neka bude tu| tog
dostojanstva ili slu‘be koju je za novce dobio. A ako je neki i
posredovao u ovakoj sramnoj i bezakonoj trgovini, i on, ako je klirik,
neka se svrgne sa svoga ste-pena; ako li je laik ili monah, neka bude
anatemisan‚.
Najboqe i veoma blago~estive su poruke kanona Svetih Otaca koje
odgone i odbacuju svaki satanski nasrtaj i svaki |avolski poku{aj
protiv duhovnoga dara. Jer ne èli nikako da za novce bivaju davawa
~ina rukopoloèwa ili primawe, niti od vr{ioca istog, niti od
primaoca ~ina rukopoloèwa. Niti pak dopu{ta ni pre vremena
rukopoloèwa, niti u samo vreme rukopoloèwa, da se daju novci za
rukopoloèwe, jer je uop{te u ovoj stvari nazvao to podmi}ivawem. –
Ali, po{to sada, i pokraj ovih tolikih jasnih zabrana, zateko{e se neki
u Galatiji, koji zanemaruju i prestupaju, radi sramne pohlepe za
dobitkom i srebroqubqa, ove spasonosne i ~ovekoqu-bive ove naredbe,
na{li smo i mi za dobro, zajedno sa Svetim Sinodom, koji boravi u ovome
carstvenom Novome Rimu, da se iste naredbe opet obnove, tako da se bez
svakog izmi{qawa i svakog izgovora i svakog mudrovawa, sasvim odse~e
ovaj bezbo`ni i gnusni obi~aj, koji se, ne znam kako, uvukao u najsvetije
Crkve, da bi, kada istinsko bez trgovawa i ~isto bude istica-we
(=ogla{avawe) rukopolaganih od strane Arhijerejâ, si{la odozgo blagodat
Svetoga Duha, po{to sada, ne znam, ako li za novce biva proizvo|ewe, i
vr{i se ne~istom rukom, na onoga koji se glasom progla{ewa unapre|uje
(=hirotoni{e), ili se ve}ma silaskom blagodati Duha Svetoga ona
uskra}uje.
Znaj, dakle, u svemu najbogo~astiviji, da svaki, bilo ko da je, koji se
zate~e u ne~emu sli~nome, episkop ili horepiskop ili periodevt ili
prezviter ili |akon, ili bilo koji iz kanona (klira), ili laik, op{tom
odlukom i op{tom presudom Arhijerejâ biva osu|en, kao {to o tome
govori i navedeni kanon Svetih Otaca. Jer blagodat treba da bude
blagodat, a nikako da za istu posreduje srebro. Neka, dakle, bude i jeste
odlu~en i otu|en od svakog sve{teni~kog dostojanstva i slu`be
(=Liturgije), i neka podlegne kletvi anateme i onaj koji smatra da moè
novcima ste}i blagodat i onaj koji obe}ava da }e je za novce dati, bilo da
je klirik ili laik, makar bio uhva}en ili neuhva}en da to ~ini! Jer je
nemogu}e da se ikad pomire nepomirqive stvari, niti da se sloì s
Bogom mamon (1Kor.5,.......), ili da oni koji tome sluè, sluè Bogu, i to je
307
Gospodwa odluka neosporiva: Ne moète Bogu sluìti i mamonu (Mt.6,24).

Osmequju}i se na ove re~i po mo}i (na{oj) i pokoravaju}i im se zajedno sa
Onim Koji ih je izrekao, donesosmo ovu odluku protivu onih koji to
bezakono prestupaju. Neka se i tvoja svetiwa stara, ~ine}i to sve sa
svakom pa`qivo{}u, da kroz prepise (ove na{e okru`nice) postane ovo
poznato i svima podru~nim ti bogoqubivim episkopima i periodevtima
i svima ostalima, da jednim duhom i jednom du{om, svi zajedno
hri{}ani, udruèni protivu op{teg neprijateqa, uzmognemo pomo}u
Boìjom i{~upati od wega usa|eni me|u nama sami koren srebroqubqa,
zajedno sa svima wegovim zlim izraslinama. – Pozdravqamo svo sa tobom
bratstvo u Hristu. Budu}i zdrav Gospodu moli se za nas, najbogoqubiviji
brate. Genadije, episkop Konstantinopoqa, Novog Rima, potpisah.
(Sleduju potpisi 80 episkopâ).(Ap.29; IV Vas.2; Trul.22,23; VII Vas.4,5,15,19; Laod.12; Sard.2; Vasil. Vel.90; Tars. posl.)
308
TARASIJA Patrijarha Carigradskog, Novoga Rima,

POSLANICA Adrijanu Papi Staroga Rima
Najsvetijem i najblaènijem bratu i Sasluìtequ gospodinu Adrijanu, papi Staroga

Rima, Tarasije, milo{}u Boìjom, episkop Konstantinopoqa, Novoga Rima, pozdrav u
Gospodu
Mnogo puta i na mnogo na~ina (Jevr.1,1) pou~avamo se jevan|elski i
apostolski i (sveto)ota~ki da pri posve}ivawu za sve{tenstvo imamo
nesrebroqubiv na~in (=slobodan od novca) i ne uzimati zlata ili srebra ili
ne{to prisvajati pri rukopoloèwu bilo kojeg sve{tenog muà (=osobe),
kao {to }emo dokazati priloènim uz ovo izrekama (=svedo~ewima) iz
Boànskih re~i (Svetoga) Pisma i iz Ota~kih u~ewâ. Jer koji ruke
polaù, sluìteqi su Duha, a ne prodavci Duha, jer im je re~eno da
dobijaju}i blagodat Duha na dar, na dar i daju primaocima od wih,
dobiv{i takvu slobodu od Gospodwega glasa. Ako se pak neki zate~e da je
istu za zlato kupio, progla{uju takvoga iskqu~enim iz sve{teni~koga
reda. Jer ako je i dobio sve{tenstvo po imenu, ili se re~ pokazuje la`na
samim ~inom, jer niko ne moè sluìti Bogu i mamonu, kao {to se
jevan|elski nau~ismo (Mt.6,24). A po{to ~usmo da Bog kroz Proroke glasno
govori: Sve{tenici, govorite u srce Jerusalimu (Is.40,2), i opet preti i
govori: Straàr, ako vidi ma~ gde ide i ne zatrubi u trubu, i narod ne
bude sa~uvan, a ma{ do{av{i otme od wih du{u, iska}u krv (wihovu) iz
ruke straàreve (Jezek.33,6), mi, boje}i se naredbe i osude zbog }utawa,
objavqujemo svima predstojnicima na{ih Crkava, smelo, po
boànstvenom Apostolu, re~ima: da îsti smo od krvi (DAp.20,26) onih koji
prestupaju kanonske odredbe, i daleko ve}ma onih koji su za novce
rukopolagali ili bili rukopoloèni, jer boànstveni Apostol Petar,
~iji je presto nasledila Va{a bratska Svetost, kao Simona vra~ara wih
je svrgnuo. Radi toga ne ustru~avamo se javqati istinu, ~uvaju}i i
drè}i se onoga {to nam je od Svetih Apostola i Slavnih Otaca na{ih
kanonski izdano (=odre|eno) i klonimo se onih koji su ne{to od toga
prestupili. Bratsko Va{e i sve{tenoqepno Arhijerejstvo, koje
zakonito i po Boìjoj voqi vr{i jerarhijsku (=sve{tenona~elni~ku)
slu`bu, ima poznatu (u tome) slavu. Jer je Veliki i Prvi Arhijerej
Hristos Bog na{ rekao kroz Proroka: @ivim Ja, i proslavi}u koji Me
slave (1Car.2,30). Jer zna{, ~ove~e èqâ Duha Svetoga (Dan..........), da je
sno{qivija (u ovome) i sama ne~astiva jeres Makedonija i oko wega
Duhoboraca. Jer su oni bulaznili da je Duh Sveti stvorewe i sluga Boga
i Oca, a ovi (=pristalice simonije), kako misle, ~ine Ga slugom svojim. Jer
svaki gospodar prodaje, ako ho}e, ono {to ima, ili slugu, ili drugo {to
poseduje. Tako isto i koji kupuje, èle}i da bude gospodarem onoga {to
kupuje, sti~e to cenom srebra. Tako i oni koji ovo bezakono delo ~ine,
309
poniùju Duha Svetoga, gre{e}i podjednako sa onima, koji su hule}i

Svetiwu govorili da Hristos izgoni |avole pomo}u Veelzevula (Mt. .........),
ili, jo{ istinitije re}i, podobni su Judi izdajniku, koji je cenom
srebra prodao Hrista bogoubicama Judejima. Po{to je pak Duh Sveti
jednosu{tan Hristu Bogu na{em, jasno je svakome da }e i oni (koji prodaju
Duha Svetoga) jednaki udeo imati (sa Judom), kao {to je dokazano. A ako se ne
prodaje (Sv. Duh), a jasno je da to ne moè biti, (onda) je nesumwivo da
nemaju u sebi blagodat Duha Svetoga, to jest sve{teni~ko dostojanstvo; a
ako nisu dobili, niti je imaju. Jer, neka se sete Svetoga Petra, koji je
ovako govorio onome koji je to poku{ao: Nema tebi udela, ni nasledstva
u ovoj re~i (DAp.8,21). Jer, ako se prodaje sve{teni~ko dostojanstvo, dakle je
wima suvi{no i da ~astan ìvot provode i vladawe (=pona{awe) u ~istoti
i vrlini. Suvi{an je, po wima, i boànstveni Apostol Pavle koji u~i:
da episkop treba biti bez mane, celomudren, ~astan, sposoban da u~i,
uzdr`qiv, trezven, koji se drì verne re~i po nauci, da bude sposoban i
te{iti zdravom naukom, i izobli~iti one koji se protive (1Tim.3,2). Sve
ovo, pak, i{~ezava (=propada) prodavawem i kupovawem sve{tenstva.
Slede}e priloène svetore~ite izreke (=svedo~an-stva) pokazuju sasvim
li{enim sve{tenstva onoga koji daje ili uzima (mito), u bilo koje vreme,
bilo pre rukopoloèwa, ili i posle rukopoloèwa. Jer, uzimati je uvek
– uzimati. Isto tako zabrawuju i svako crkveno proizvo|ewe (=unapre|ewe)
uz davawe novaca.
Iz Dela Apostolskih: „A kad vide Simon da se polagawem
apostolskih ruku daje Duh Sveti, donese im novaca, govore}i: Dajte i
meni tu vlast da kad poloìm ruke na nekoga primi Duha Svetoga. A
Petar mu re~e: Novci tvoji s tobom da budu na pogibao, {to si pomislio
da se dar Boìji moè dobiti za novce. Nema tebi dela ni udela u ovoj
re~i, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Zato se pokaj od te zlo}e tvoje,
i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega; jer te vidim
da si u gorkoj ù~i i u okovima nepravde‚ (DAp.8,18-23).
Iz 3. Kwige Carstvâ: „Po{to ovo bï, opet se Jerovoam ne vrati sa
svoga zloga puta; nego opet na~ini iz prostoga naroda sve{tenike
visinama; ko god ho}a{e, tome on posve}iva{e ruke i taj postaja{e
sve{tenik visinama. I to bï na greh domu Jerovoamovu da bi se istrebio
i da bi ga nestalo sa zemqe‚ (13,33-34).
Iz 4. Kwige Carstvâ: „Tada se vrati k ~oveku Boìjemu sa svom
pratwom svojom, i do{av stade pred wim, i re~e: evo sad vidim da nema
Boga nigde na zemqi do u Izraiqu. Nego uzmi dar od sluge svoga. Ali on
re~e: tako da je ìv Gospod, pred Kojim stojim, ne}u uzeti. I on
navaqiva{e na w da uzme; ali on ne hte. Tada re~e Neman: kad ne}e{, a
ono neka se dâ sluzi tvome ove zemqe koliko mogu poneti dve mazge. Jer
sluga tvoj ne}e vi{e prinositi `rtava paqenica ni drugih `rtava
drugim bogovima, nego Gospodu. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvome:
kad gospodar moj u|e u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za
310
moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovu, neka oprosti Gospod

sluzi tvome kad se tako poklonim u domu Rimonovu. A on mu re~e: idi s
mirom. I on otide od wega, i pre|e jedno potrkali{te. Tada re~e
Gijezije sluga Jeliseja ~oveka Boìjega: gle, gospodar moj ne hte
primiti iz ruku toga Nemana Sirca {to be{e doneo. Ali tako da je ìv
Gospod, potr~a}u za wim i uze}u {to od wega. I Gijezije otr~a za
Nemanom. A kad ga vide Neman gde tr~i za wim, sko~i s kola svojih i
srete ga, pa mu re~e: je li dobro? A on re~e: dobro je. Gospodar moj posla
me da ti kaèm: evo, {a{ sad do|o{e k meni dva mladi}a iz gore
Jefremove, proro~ki sinovi, daj za wih talanat srebra i dvoje staja}e
haqine. A Neman re~e: uzmi i dva talanta. I nateraj ga; i sveza dva
talanta srebra u dva toboca, i dvoje staja}e haqine, i dade dvojici
momaka svojih, da nose pred wim. A on kad do|e na brdo, uze iz ruku
wihovih i ostavi u jednoj ku}i, a qude otpusti, te otido{e. Potom
do{av{i stade pred gospodarom svojim. A Jelisej mu re~e: odakle
Gijezije? A on re~e: nije i{ao sluga tvoj nikuda. Ali mu on re~e: zar
srce moje nije i{lo onamo kad se ~ovek vrati s kola svojih preda te? Zar
je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haqine, maslinke, vinograde,
ovce, goveda, sluge i slu{kiwe? Zato guba Nemanova neka prione za te i
za seme tvoje do veka. I otide od wega gubav, beo kao sneg‚ (5,15-27).
Iz tuma~ewa Svetoga Vasilija na Isaiju: „Zakon je dao na pomo} da
kaù da nema re~i kao ove, za koju se ne mogu darovi davati. Ovo pak nije
zakon, kao re~ trbuhogatara, jer niti jer izmi{qena radi varawa kao
ona, nego je u~iteq istine. Jer i oni gataju za srebro. A {to je
najsme{nije, koji su zavedeni pla}aju im jo{ u srebru nagradu za la`.
Re~ pak zakona nije takva, da se za wu daju darovi, jer niko ne prodaje
blagodat: Na dar ste, veli, dobili, na dar dajite (Mt.10,8). Vidi{ kako se
razgwevio Petar na Simona (Maga), koji j eponudio srebro za blagodat
Duha: Srebro tvoje, veli, s tobom da bude na pogibao, {to si pomislio
da se dar Boìji moè dobiti za novce (DAp.8,20). Nije, dakle, re~
Jevan|eqa kao prodavane re~i trbuhogatara. Jer, ko moè dati dostojnu
otkupninu za wu? ûj Davida kako, kada se pita, kaè: [ta }u
uzvratiti Gospodu za sve {to mi je dao? (Ps.115,3). Ne mogu se, dakle, dati
darovi dostojni Wegove blagodati. Jedan je (samo) dar dostojan (toga):
~uvawe darovanoga. Onaj koji ti je blago darovao, ne traì cene za
darovano, nego dostojno ~uvawe datoga‚.
Iz Poslanice istoga podru~nim mu episkopima da ne rukopolaù za
novce: „Oni smatraju da ne gre{e {to ne uzimaju odmah, nego posle,
rukopoloèwa, a uzimati je, bilo kada uzimati. Pozivam vas, dakle, da
ovakav prihod, boqe re}i, ovakvo dovo|ewe u geenu (=pakao) odbacite, i ne
kaqate svoje ruke ovakvim ne~istotama, ~ine}i sebe nedostojnim da
svr{avate svete tajne‚.
Iz ìvota Svetog Jovana Zlatousta: „Pristupa episkopima
Jevsevije, uzro~nik na{eg op{irnog govora, tuìlac ostalih {estorice
311
episkopa, traè}i da bude primqen u op{tewe. Protivili su se neki od

episkopâ da ga ne treba primiti, kao klevetnika. Na{to on, mole}i,
govora{e: Po{to je sud za dve godine ve}im delom razabran, i odgo|eno je
vreme za svedoke, molim va{u bogoqubnost, da mi se dopusti da privedem
svedoke jo{ danas. Jer ako i umro episkop Antonin, koji je primio zlato
i obavio rukopoloèwe, ipak su ostali oni koji su dali zlato i bili
rukopoloèni. Ovaj Sabor odobrio je da se pristupi razboru stvari, i
otpo~ne se rasprava ~itawem ranije vo|enih zapisnika. U|o{e svedoci,
u|o{e i onih {est (episkopa) koji su (zlato) dali i bili rukopoloèni. U
po~etku su poricali, ali kad su svedoci ostajali uporni, i laici i
prezviteri, na koje su se oni izgleda nadali, oni su najpre poricali, i
kada su ih svedoci izobli~avali, napomiwu}i im i mesta i vreme, i
kazuju}i vrstu i koli~inu davanoga, ne budu}i im savest u dobrom stawu,
dobrovoqno i bez mnogo nu`de (=prinude) ispovedi{e: Dali smo i postali
smo, jer smo mislili da je takav red, i da }emo se time osloboditi od
gra|anske slu`be. I sada molimo, ako nije sveto da budemo u slu`bi
Crkve, da bar dobijemo (natrag) zlazo koje smo dali, jer smo dali neke
opreme na{ih èna. Na to je Jovan obe}ao Saboru: ja }u ih osloboditi od
gra|anske vlasti zamoliv{i cara, a vi naredite da ovi dobiju (natrag)
{to su dali od Antoninovih naslednika. Sabor (tada) naredi da oni
dobiju (natrag) zlato od naslednika Antonina, i da se mogu pri~e{}ivati
u oltaru, ali da budu van sve{tenikâ, da ne bi, kad se ovo dopusti, uvukao
se judejski i egipatski obi~aj prodavawa i kupovawa sve{tenstva. Jer
kaù, pagubni i la`no nazvani patrijarh Judejski, svake godine ili
svake druge godine mewa arhisinagoge (=stare{ine sinagogâ) radi (ve}eg)
sabirawa srebra, a tako i revniteq wegov, patrijarh Egip}ana, da se
ispuni proro~anstvo: Sve{tenici wegovi odgovarahu za platu, i
proroci wegovi gataju za srebro (Mih.3,11)‚.
Iz kanona 630 Svetih Otaca sabranih u Halkidonu: „Ako neki
episkop za novce obavi rukopolo‘ewe i neprocewivu (=neprodajivu)
blagodat sroza do prodaje (=trgovine), te za novce hirotoni{e episkopa
ili hore-piskopa, ili prezvitere ili |akone, ili nekoga drugoga koji
spada kliru, ili iz svoje gramzivosti proizvede za novce ekonoma ili
ekdika, ili paramonara ili uop-{te nekoga koji je u kanonu ubrojan,
koji to poku{a i bude uhva}en neka se svrgne sa svoga stepena; a
rukopolo‘eni (=postavqeni) neka nema nikakve koristi od kup-qenoga
rukopolo‘ewa ili proizvedewa, nego neka bude tu| tog dostojanstva ili
slu‘be koju je za novce dobio. A ako je neki i posredovao u ovakoj
sramnoj i bezakonoj trgovini, i on, ako je klirik, neka se svrgne sa svoga
ste-pena; ako li je laik ili monah, neka bude anatemisan‚.
Iz Okru`ne Poslanice Genadija, najsvetijeg Arhiepiskopa
Carigradskog i s wim Svetoga Sabora: „Neka, dakle, bude i jeste odlu~en
i otu|en od svakog sve{teni~kog dostojanstva i slu`be (=Liturgije), i neka
podlegne kletvi anateme i onaj koji smatra da moè novcima ste}i
312
blagodat i onaj koji obe}ava da }e je za novce dati, bilo da je klirik ili

laik, makar bio uhva}en ili neuhva}en da to ~ini! Jer je nemogu}e da se
ikad pomire nepomirqive stvari, niti da se sloì s Bogom mamon
(1Kor.5,.......), ili da oni koji tome sluè, sluè Bogu, i to je Gospodwa
odluka neosporiva: Ne moète Bogu sluìti i mamonu (Mt.6,24)‚.
Iz kanona Svetog 6. Sabora: „Koji su hirotonisani za novac, a ne po
proveravawu i po izboru (sve{teni~kog) ‘ivota, bilo da su episkopi bili,
bilo koji klirici, nare|ujemo da se svrgnu, a (tako isto) i oni koji su ih
hirotonisali‚.
Poslu{ajmo ovo svi i zapamtimo, ne samo arhijereji, nego i (svi) u
klir ubrojani, i svi koji ìve u vaseqeni. Jer treba nam vi{e paziti na
ono {to smo ~uli, da kako ne otpadnemo (Jevr.2,1), jer niti nismo
iskupqeni propadqivim srebrom ili zlatom iz sujetnoga od otaca
nasle|enoga, nego skupocenom krvqu Hrista, kao Neporo~nog i
Pre~istog Jagweta (1Petr.1,18). Tako i nas nau~i, najsvetiji ~ove~e, da
sledimo svetopisamskim i jevan|elskim i apostolskim i kanonskim i
ota~kim naredbama, jer se pokoravamo re~ima usta tvojih. Uzi|i na
visinu, uzdigni sna`no glas svoj, stupaj u {irinu, propovedaj sa
smelo{}u da se ukine (=prestane) i nestane (=i{~ezne) svako polagawe ruku
za novce, i sve {to je zbog srebroqubqa sleduje sramnodobitno za tom
nepravdom i trgovinom. Jer kad se ona, zajedno sa pratwom wenom,
iskoreni iz izabranoga naroda, koji je nazvan po Imenu Hristovom, i
dobio dar iskupqewa, sve }e se prqav{tine koje slede ovome zlu iz
temeqa iskoreniti i sve{tenici }e kao palma procvetati, odi{u}i
miomir Hristov onima koji se spasavaju i pevaju}i sa Crkvom pesme
pobedne: Ukloni Gospod od tebe nepravde tvoje (Sof.3,15), a uz to
nasla|uju}i se uzbranim plodovima, i umnoàvaju}i ih u dubokoj
starosti, velim u onom blaènom i neporo~nom ìvotu, postav{i
naslednici.(Ap.29; IV Vas.2; Trul.22,23; VII Vas.4,5,15,19; Laod.12; Sard.2; Vasil. Vel.90; Genad. posl.)
313
KANONI Sv. Jovana Posnika(582-595.g.)*)
Kanon
Iz Kanonika. – Jer i po boànskom Jovanu Posniku, le~ewe strasti koje nam se
doga|aju treba sagledati, isprobav{i dobro, kako treba (to le~ewe) skratiti. Treba
slediti primer trostrukosti (=trodelnosti) na{e du{e, i svaku od wenih delova
na{av{i strasti na~elno razmotriti. I najpre ono {to pripada prirodi boqega (dela)
razumnoga. (Ono {to je razumnog dela – o odricawu)
Koji se pak, nerasudno, dobrovoqno odrekao (Hrista) udostojava se, po
(73) kanonu Vasilija (Velikog) pri~e{}a pri kraju ìvota, i niko takvoga
ne moè osloboditi od takve epitimije, ili se usuditi da upotrebi
ikakvo snisho|ewe. Sveti pak Grigorije Niski, obuhvativ{i podelom
ono {to se takvih (apostata) ti~e, podvrgava istoj odgovornosti one koji
su dobrovoqno pre{li (od vere) ka zabludi, odrediv{i im meru (trajawa
kazne) merom (trajawa) ìvota svakoga (od wih); a one koji su to doìveli po
nu`di i (od drugih) podvrgava kazni kao za blud, koja mu se proteè na
devet godina. Istu podelu ~ini i Ankirski Sabor, i Sve{tenomu~enik
Petar Aleksandrijski, i Vasilije Veliki u svom 81. kanonu. – Ali danas
Crkva uglavnom sledi onome {to je ustanovio i opredelio Svjatjej{i
Patrijarh Carigradski Metodije (843-847.g.),*) i uop{te ikonomi{e
(=snishodi) prema onima koji su na razne na~ine zahva}eni u taj prestup.
Jer on (=Sv. Metodije), kaè: ako je neko, kad je bio dete, uhva}en od
bezbo`nih i odrekao se vere, prinu|en strahom ili neznawem ili
nepoznavawem vere, a postav{i odrastao opet se obratio hri{}anskom
(ìvotu) i pristupio Katoli~anskoj (=Pravoslavnoj) Crkvi sa pokajawem i
ispove{}u, neka od sve{tenika slu{a ~etiri ustanovqene molitve
svaki dan do sedmoga dana, i osmi dan neka se opere. Zatim neka svu~e
(ode}u) i opa{e se pe{kirom i pomaè se svetim mirom, kao i kr{tavani,
i tako neka se udostoji Boànskoga Pri~e{}a. Zatim, za osam drugih
dana neka stalno bude u Crkvama na svetim sabrawima (=slu`bama), kao i
kr{tavani. Ako je neko, ve} punoletan, bio uhva}en (od bezbo`nih) i
mu~ewima prinu|en bio da se svoje vere odrekne, neka se i on udostoji
(istog) ~ovekoqubqa. Ali on }e najpre postiti dva puta ~etrnaest dana,
uzdràvaju}i se od mesa, sira i jaja, i tri dana u (svakoj) sedmici da ne
uzima vina i uqa, ~ine}i (za to vreme) usrdne molitve i
kolenopreklowewa (=metanija), koliko moè. Zatim, kada se ispune (te) dve
~etrdesetnice, neka svaki dan za sedam dana slu{a molitve
umilostivqewa, a osmoga dana, kao i gorespomenuti, neka se opere i
pomaè (mirom) i udostoji se pri~e{}a Svetiwâ (=Sv. Evharistije), i za
drugih osam dana neka bude na crkvenim slu`bama. Onome pak koji se
dobrovoqno odrekao vere ptedstoji stra{an kanon (=epitimija), ali, zbog
*)
*) J. Posnik (582-595.g.) – zna~i, ovaj tekst je posle dora|ivan.
314
neizrecivog Boìjeg ~ovekoqubqa treba i takvoga milostivo le~iti.

Neka, dakle, dve godine posti, uzdràvaju}i se od mesa, sira i jaja, i
svake sedmice po tri dana i od uzimawa uqa i vina, ~ine}i svaki dan,
prema snazi svojoj, po stotinu ili dvesta kolenopreklowewa (=metanija).
Kad se navr{e dve godine, neka i on za sedam dana slu{a molitve
umilostivqewa, a za ostalo daqe neka se s wim postupa, kao {to je pre kazano.
(Ap.62; I Vas.10,11,12,14; Trul.102; Ankir.1-9,12,21; Laod.2,19; Kartag.43; Grig. Neokes.2,11; Vasil. Vel.3,73,81,84; Petra Aleks.1-14; Grig. Nisk.2)
Kanon 
O gatawu-vra~awu
One koji ispovede (=priznaju) da se bave gatawem ili vra~awem,
boànstveni Vasilije (Veliki) u svome 65. kanonu podvrgava ubica koja
traje dvadeset godina, a tako|e u 72. kanonu i one koji veruju vra~arima,
ili ako pristaju da misle kao i oni (=da imaju wihovo shvatawe). Grigorije
pak Niski u svome 2. (3.) kanonu, sluè}i se opet podelom (grehova),
nalaè da se primeni vreme (epitimije) kao otpadnicima (od vere) koji po
cenu pori-cawa vere na{e pristupaju vra~arima; dok za one koji se zbog
neke nu`de (=prinude) i po malodu{nosti obra}a-ju vra~arima, zapoveda da
drè vreme (kazne) sagre{iv-{ih u bludu. A 61. kanon [estoga
(Vaseqenskoga) Sabora osu|uje ove posledwe na {est godina (epitimije). A
An-kirskoga Sabora 24. kanon prostire epitimiju ovakvih na vi{e od
pet godina. Pro~itaj i 36. kanon Laodikij-skoga Sabora koji podrobno
izlaè razlike ovih. A Jovan Posnik onima koji ispovede (=priznaju) da
koriste gatawe i vra~awe, skratio im je na tri godine pokajawe, ako
pokaù usr|e da svaki dan ve~inom poste i da posle devetoga ~asa (=tri
popodne) uzimaju tvrdu i suvu hranu i da ìve ve}ma skromno, i pritom
~ine dvesta pedeset metanija, dodiruju}i pobo`no ~elom zemqu (=zna~i: 250
velikih poklona). Istoj (epitimiji) podvrgava i one ène koje prave amajlije
i bave se vra~awem.
(Trul.61,65; Ankir.24; Laod.36; Vasil Vel.7,65,72,81,83; Grig. Nisk.3)
Kanon 
Kako vremena pokajawa Posnik skra}uje
Ovo {to mi, kaè (Jovan Posnik), skra}ujemo vremena pokajawa, ne
izgleda onima koji pravilno misle da je li{en razloga (=osnove). Jer
po{to ni kod Velikog Oca Vasilija, niti kod starijih Bogore~itih
Otaca na{ih nije odre|en gre{nima neki post, ili bdewe, ili broj
metanija, nego samo udaqewe od Svetoga Pri~e{}a, nama se u~inilo da za
one koji se iskreno kaju i voqni su savla|ivati telo (svoje) strogim
vladawem i provoditi blagorazumno ìvot (svoj) kao protivteù
pre|a{wem poroku (=zlu), te po meri uzdràwa (wihovog) odmeravati im i
smawewe vremena kajawa. Tako, ako neko prihvati da ne pije vina u
odre|ene dane, tada mi odobravamo da se (takvome) smawi na godinu dana
315
ustanovqena od Otaca za wegov greh epitimija. Isto tako, ako se neko

zavetuje da }e se za odre|eno vreme uzdràvati od mesa, mi odobrismo da
mu se smawi (epitimija) jo{ godinu dana; ili da }e se uzdràvati od sira
i jaja, ili od ribe ili uqa, i tako za uzdràvawe svake od takvih vrsta
(jelâ), treba smawiti po jednu godinu. Tako|e treba isto postupati i kad
se (neko) ~estim kolenopreklowewima (=metanijama) stara da Boga sebi
umilostivi; i osobito kad pokazuje usrdnu i ne mawu od mogu}nosti voqu
da daje milostiwu. Ako se neko posle greha odaje pobo`nom i usamqenom
(=mona{kom) ìvotu, nalazimo da je dobro da mu obe}amo jo{ skra}enije
opro{tewe, ako ho}e da kroz sav ìvot provodi strog podvig
odgovaraju}i takvom vladawu.
(I Vas.12; IV Vas.16; Trul.102; Ankir.5; Vasil. Vel.74)
Kanon 
Napad (prosbolÂ=izazov) ne~iste pomisli na srce, po{to greh nije
u~iwen, ne podleè epitimiji.
Kanon 
Slagawe (sunduamçj) (na grehovnu ponudu pomi{qu) o~i{}uje se sa dvanaest
metanija (=velikih poklona).
Kanon 
Za borbu (sa gre{nom pomi{qu) moè biti dostojna ili venacâ (nagrade)
ili kazne.
Kanon 
Pristajawe (sugkli£qesij=saglasnost) (ne~istoj misli) biva uzrok i po~etak
epitimija (=kazni).
Kanon 
Ko se u snu stra{}u iste~ewa oskvrnio li{ava se za jedan dan
Pri~e{}a, i smatra}e se o~i{}enim od ne~istote ako otpeva (=pro~ita) 50.
Psalam i u~ini 49 metanija (=velikih poklona).
(Dion. Aleks.4; Atanas. Vel.1; Timot. Aleks.12)
Kanon 
Ako se budan oskvrni (iste~ewem) udaquje se od Pri~e{}a do sedmoga
dana, pevaju}i (=~itaju}i) svaki dan 50. Psalam i ~ine}i 49 metanija.
(Dion. Aleks.4; Atanas. Vel.1; Timot. Aleks.12)
Kanon 
O malakiji=rukobludu
316
Koji u~ini malakiju (=rukoblud), podvrgava se epitimiji za ~etrdeset

dana, provode}i u suhojedewu (=jedu}i suvu hranu) i ~ine}i svaki dan 100
metanija.
Kanon 
Kad dva me|usobno u~ine ne~istotu, po{to su dvostruku malakiju
(=rukoblud) u~inili, podvrgavaju se pomenutoj epitimiji za 80 dana.
Kanon 
Ako je neko iz klira pao u strast malakije pre
sve{tenorukopoloèwa, pa se ne usu|uje da mo`da zbog toga ne bude
odba~en od sve{tenstva, po{to izdrì dovoqnu epitimiju, neka tako u|e
u sve{tenstvo. A ako posle sve{tenstva padne (u to), neka mu se za godinu
dana obustavi sve{tenosluèwe i, kad se uobi~ajenom epitimijom
ocelomudri (=izdrì propisanu epitimiju) neka se (opet) vrati u sve{tenstvo.
Ako li, i po{to prizna svoj greh, padne u isti i drugi i tre}i put, neka
prestane od sve{tenstva, i stavi se u red ~te~eva.
Kanon 
A i od èna koja se (gre{no) qubi i (strasno) dodiruje sa mu{karcem,
ali ne bude oskvrwena, podvrgava se epitimiji malakije.
Kanon 
O bludu
Bludnika 4. kanon Svetog Grigorija Niskog li{ava za devet godina
Svetih Tajni, a za sedam godina 59. kanon Vasilija Velikog.
(Vasil Vel.4,21,22,26,59,79,80; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
A 21. kanon wegov (=Vasilija Velikog) traì da onaj koji ima ènu i
padne u blud zasluùje ve}u kaznu od onoga koji nema ène a podlegne toj
strasti.
(Vasil. Vel.9,19,21,26,34,37,39,58,59,77,79,80; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
A monahe ili posve}ene (=monahiwe) koji padnu u blud 60. kanon wegov
(=Vasilija Velikog), podvrgava epitimiji preqube, zato {to su oni razvrgli
vezu sa duhovnim @enikom Hristom, dok 44. kanon [estoga (=Trulskoga)
Sabora zapoveda da i kalu|er koji u~ini blud ne bude ni{ta vi{e
ka`wen nego laici. I ovaj kanon mislim da treba da pobe|uje, jer je od
drugih i kasniji i ~ovekoqubiviji. Mi pak, veli Jovan Posnik,
predlaèmo da koji u~ini blud da se ne pri~esti za dve godiner, ako bude
317
voqan da posle devetoga ~asa (=3 popodne) jede suvu hranu i ~ini 250
metanija. Ako li bude nemaran (=lew) neka ispuni vreme (epitimije)
propisano od Otaca.
(IV Vas.16; Trul.44; Ankir.19; Kartag.16; Vasil. Vel.6,18,19,20,44,60)
Kanon 
Silovawa koja bivaju nasilno od nasilnih qudi ili gospodara, Oci
prosudi{e da ne podleù krivici, a posebno 49. kanon Vasilija Velikog
(to je odredio).
(Ankir.11; Grigor. Neokes.2; Vasil. Vel.30,49)
Kanon 
A klirike koji u~ine blud 32. kanon Vasilija Velikog odre|uje da
budu ra{~iweni, ali ne i odlu~eni.
(Ap.25,29,30; I Vas.9; Trul.4,21; Neokes.1,8; Kartag.27; Vasil. Vel.3,32,51,70,82)
Kanon 
O dvobra~nim i trobra~nim
Za drugobra~ne 4. kanon Vasilija Velikog kaè da neki odredi{e
jednu godinu (epitimije) a drugi dve (godine); tre}ebra~ne pak odlu~uju (od
Pri~e{}a) za tri ili ~etiri godine, a obi~aj, veli, smo primili da se
tre}ebra~ni odlu~uju (od Pri~e{}a) za pet godina, ali da se brak wihov ne
raskida ako nemaju dece iz prethodnih brakova.
(Ap.17; I Vas.8; Trul.3,87; Ankir.19; Neokes.3,7; Laod. 1; Vasil. Vel.4,12,30,41,50,53,80,87)
Kanon 
O prequbi
Prequbnika 4. kanon Grigorija Niskog li{ava za 18 godina
Boànskog Pri~e{}a, a 58. kanon Vasilija Velikog dopu{ta mu
pri~estiti se posle 15 godina, dok 20. kanon Ankirskog Sabora zapoveda
da posle 7 godina moè dobiti savr{eno (Pri~e{}e). A mi, veli, traìmo
da se on (=prequbnik) posle tri godine moè pri~estiti, a da se ne lewi da
posle devetoga ~asa (=3 popodne) jede suvu hranu i ~ini svakodnevno 250
metanija; ako li bude lew (da to ~ini) neka ~eka svr{etak vremena koji su
Oci odredili.
(Ap.48; Trul.87,93,98; Ankir.20; Kartag.102; Vasil. Vel.9,21,31,35,36,46,48,58,77,80; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
Onaj pak ~ija je èna pala u prequbu taj ne moè stupiti u
sve{tenstvo, {to kaè 8. kanon Neokesarijskog Sabora, a zapoveda da
posle rukopoloèwa ~oveka ènu palu u prequbu ili (mora) otpustiti
ili sâm prestati od sve{tenstva.
318
(Ap.18; Trul.3,6,13,26; Neokes.8; Vasil. Vel.27)
Kanon 
Kanon 98. [estoga (=Trulskoga) Sabora osu|uje kao prequbnika onoga
koji dovodi u zakoniti brak devojku sa drugim zaru~enu.
(Trul.98; Ankir.11; Vasil. Vel.22,69)
Kanon 
O braku sa jereticima
Ako pravoslavni uzme ènu jereti~k(iw)u, ili obratno, 72. kanon
istog (=Trulskog Sabora) odre|uje da se takva nezakonita bra~na veza raskine,
a ako (doti~ni) budu uporni (u takvoj vezi) bivaju odlu~eni.
(IV Vas.14; Trul.72; Laod.10,31; Kartag.21)
Kanon 
O krvosmesni{tvu
Oni koji upadnu u krvosmesni{tvo, po Vasiliju Velikom, koji u~ini
sramotu sa svojom sestrom za 15 godina li{ava se Pri~e{}a. A mi
zapovedamo da se takav udostoji Pri~e{}a posle tri godine, ako izabere
po{}ewe do uve~e i suhoje|ewe i ~ini svaki dan 500 metanija.
(Vasil. Vel.67,68,75; Grigor. Neokes.11)
Kanon 
Koji pak sa svojom snahom (u~ini blud), po Vasiliju Velikom, biva
li{en Pri~e{}a ua 11 godina, a mi zapovedamo za dve godine, ako posle
devetoga ~asa bude jeo suvu hranu i svaki dan ~inio 300 metanija. Ako li
bude lew (=nemaran) neka ispuni ustanovqeno od Otaca (vreme kajawa).
(Ap.19; Trul.26,54; Neokes.2; Vasil. Vel.23,27,67,68,75,76,78,79,87; Timot. Aleks.11; Teof. Aleks.5)
Kanon 
O me{awu sa svojom ta{tom
Istim epitimijama podleè i onaj koji, ne razdvajaju}i se od svoje
ène, zaludi se (stra{}u) sa svojom ta{tom, shodno zakonu koji kaè: [to
je od po~etka utvr|eno, ne biva poni{teno naknadnim zbivawima. No, po
sada vaè}em, Sveti i Boànstveni Sinod odre|uje da, koji u~ine takav
prokleti greh, ostaju bez Pri~e{}a za {est godina, podvrgnuti slede}em
kanonu: {est meseci sasvim se uzdràvati od mesa, dolaze}i svagda na
sve{tena sabrawa Crkve, osim ako im se desi neka bolest ili nezbe`na
potreba, i da stoje van Crkve pla~u}i i mole}i Boga za opro{taj
bezakowa, ne dobijaju}i antidor (=naforu), niti piju}i osve}enu vodu, ako
se desi sveto nave~erje Bogojavqewa, nego samo hleb uzno{en u ~ast
Presvete pobo`no jesti kao zalog Boìjeg ~ovekoqubqa. Tako isto ne
319
mogu ni sve{tene ikone slobodno ustima celivati, nego samo wihovo

podno`je, sa svakim strahom. Za svih {est godina da ~ine svakodnevno
po 100 metanija, osim Subote i Nedeqe, a svake srede i petka dràti
suhoje|ewe, uzdràvaju}i se bez ribe i vina i uqa. Dve godine (posle onih
6 meseci) da stoje u Crkvi, iza pojacâ i slu{aju boànstvene pesme.
Ostale tri i po godine da stoje (u Crkvi) zajedno sa vernima i s wima se
mole, i tako posle navr{enih {est godina, da se udostoje Pri~e{}a. Ali
i ovo treba paziti: da ~ine milostiwu koliko mogu, osobito u re~ene
posne dane, velim, sredom i petkom. Jer svo ono {to im je dozvoqivo da
jedu, bez (tj. pre) podlezawa kanonu (tj. epitimiji) da to daju siroma{nima i
pobu|uju siromahe da se mole za wih. Svake sedmice, ako imaju
mogu}nosti, da {aqu u Crkvu za jednu Liturgiju (verov. prosforu i vino), da
se uzdràvaju od laì i zakletve, s kojima je ~esto spojeno gaèwe
zakletve. Ako dopadnu u smrtnu bolest, neka se udostoje Boànstvenoga
Pri~e{}a, a ako ozdrave neka budu opet na onom stupwu kajawa, na kome
su bili pre davawa im po nu`di Pri~e{}a, i neka skru{enim srcem i
toplim suzama o~i{}uju zlodelo du{e, koliko je mogu}e.
(Vasil. Vel.87)
Kanon 
Ovaj kanon (=kazna) vaì i za vra~are i za prequbnike i za
~ovekoubice i za sve koji padnu u te{ke prestupe, – (ali) prema usr|u i
raspoloèwu (doti~nih) licâ u pokajawu ili skra}ivan ili poja~avan.
Kanon 
O ènama u menstruaciji
Kanon 2. Svetoga Dionisija, kao i 7. kanon Timoteja, zapoveda da se
ène koje su u afedronu (=menstruaciji) ne doti~u ni~ega od svetiwa. Ovo
nare|uje i Stari zakon (Mojsijev). Niti im dozvoqava da se s muèvima
sastaju, jer se doga|a da od toga bivaju slaba i bole{qiva (¶x×thla) semena.
Zato je i boànstveni Mojsije kamenovao oca onoga vogaqa, jer zbog
neuzdràwa ène nije sa~ekao o~i{}ewe. Oni, pak, zapovedaju da èna
koja za vreme svoje ne~istote prenebregne (zakon) i dotakne se
Boànstvenih Tajni, bude za ~etrdeset dana bez Pri~e{}a.
(Laod.44; Dionis. Aleks.2; Timot. Aleks.6,7)
Kanon 
O maniji muèlo{tva (=homoseksualizma)
Koji u~ini sramotu sa mu{karcima, po 3./4. kanonu Grigorija
Niskog, li{ava se Pri~e{}a za 18 godina, a po 62. kanonu Vasilija
Velikog 15 godina. Mi pak na|osmo za dobro da se takav li{i Pri~e{}a
za 3 godine, pla~u}i i poste}i, a u ve~e da jede suvu hranu i ~ini po 200
metanija. Ako bude ve}ma nemarqiv, neka ispuni 15. godina (kazne).
320
(Vasil Vel.7,62; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
Dete koje je povre|eno (fqar¸n=oskvrweno) od nekoga, ne moè stupiti u
sve{tenstvo. Jer, iako ono kao maloletno, nije sagre{ilo, ali sasud
(=telo) wegov je obruèn (¶rr¤gh) i postalo neprikladno za sve{tenu
slu`bu. Ako li mu je pak (kao detetu) u~iweno iste~ewe (semena) me|u noge,
neka se, posle podno{ewa prikladne epitimije, ne spre~ava da stupi u
sve{tenstvo.
(Grigor. Nisk.4)
Kanon 
O gwevnom delu du{e. O ubistvu
Za ~ovekoubicu stari zakon zapoveda kaznu smr}u, a Vasilije Veliki
svojim 56. kanonom li{ava doti~noga za 20 godina Pri~e{}a za
hotimi~no ubistvo, a 10 godina za nehoti~no (ubistvo). Mi pak (li{avamo
Pri~e{}a) (za pet godina za hotimi~no ubistvo, a za nehoti~no) za tri godine, ako
svojeru~ni ubica strogo posti (svaki dan) do u ve~e, i u ve~e suhoje|ewe i s
raspoloèwem ~ini 300 metanija svaki dan; a ako je nemarno
raspoloèn, neka ispuni kanon Otaca. – Kanon pak 22. Ankirskoga
Sabora kaè da jedna pre|a{wa odluka propisuje da koji u~ine
nehoti~no ubistvo imaju kroz sedam godina pri~estiti se savr{enim
(darovima), a po drugom kanonu smawuje na pet godina.
(Ap.65; Trul.91; Ankir.21,22,23; Vasil. Vel.2,8,11,43,54,56,57; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
One koji su u ratovima ubijali Vasilije Veliki svojim 13. kanonom
li{ava Pri~e{}a za tri godine, isto i 55. kanonom one koji ustaju
protiv razbojnikâ (da ih ubiju), dok klirike podvrgava svrgnu}u.
(Ankir.22,23; Atanas. Vel.1; Vasil. Vel.8,43,55; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
@ene koje name{teno ubijaju zametak (u utrobi) i one koje daju i
uzimaju lekove da otruju plod i da pre vremena ispadne, Vasilije Veliki
u 2. i 8. kanonu kaè da podleù kazni za ubistvo. Mi pak odre|ujemo da
takve ène ikonomi{u (=snishodqivo razre{e) najvi{e za pet ili tri godine
(kazne).
Kanon 
Ona pak koja je nehoti~no pobacila dete, potpada epitimiji na
godinu dana.
321
Kanon 
Ona pak koja zaspi na detetu svome i ugu{i ga, udostojava se
pri~e{}a posle tri godine, uzdràvaju}i se u odre|ene dane od jedewa
mesa i sira, i usrdno ~ine}i ostalo (pokajawe). Ako se to dogodilo iz
nemarnosti ili po neuzdrànosti roditeqâ, upore|uje se sa hotimi~nim
ubistvom, ako li pak po zavisti protivnika (=|avola), tada je stvar
dostojna opro{taja, i to potrebuje umerenoj epitimiji, jer je zbog drugih
grehova bilo to napu{tawe (blagodati).
Kanon 
@ena koja napusti novoro|en~e i wenim nemarom propadne, podleè
kazni za hotimi~no ubistvo.
(Vasil. Vel.32,52)
Kanon 
Ako dete umre bez kr{tewa, nemarom wegovih roditeqâ, roditeqi se
li{avaju Pri~e{}a za tri godine, za to vreme drè}i suhoje|ewe i
kolenopreklowewem (=metanijama) pla~em i po mo}ima milostiwom
umilostivquju}i Boga. Ako je detetu sedam dana i umre nekr{teno,
li{avaju se (roditeqi) Pri~e{}a do ~etrdeset dana i odre|uje im se
suhoje|ewe u te dane, i svaki dan da ~ine 40 metanija.
Kanon 
Monahiwa koja od drugih (ìt¸raij=od heterâ) dozna za prequbu ili
pederastiju deteta, i ne dojavi to predstojnici (=igumaniji), podvrgava se
istoj epitimiji kao ona koja je to u~inila, po 71. kanonu Vasilija
Velikog.
(Vasil. Vel.71)
Kanon 
One (ène) koje ostave svoju decu kod vrata Crkve zakon ka`wava kao
ubice, makar neki uzmu decu i odgaje.
(Vasil. Vel.33,52)
Kanon 
Razbojnici se podvrgavaju osudi ~ovekoubice, jer se sluè i ubistvom
pri izvo|ewu svoje namere.
(Ankir.22,23; Atanas. Vel.1; Vasil. Vel.8,13,43,55)
Kanon 
322
O kra|i
Lopov, ako sâm prizna (greh), biva po 61. kanonu Vasilija Velokog,
odlu~en za godinu dana, a ako je (od drugih) izobli~en, onda za dve godine.
Mi pak li{avamo do ~etrdeset dana Pri~e{}a lopova koji se
dobrovoqno pokaje, a izobli~enog (od drugih), do {est meseci, ali da posle
devetoga ~asa (=3 popodne) jede suvu hranu i svaki dan ~ini 100 metanija.
(Vasil. Vel.61; Grigor. Neokes.3,4,5; Grigor. Nisk.6)
Kanon 
Ko je pak zate~en u kra|i op{tega (=javnoga) dobra, {to se glavnom
kra|om zove, ne moè stupiti u sve{tenstvo, a ako padne u tu strast
posle toga (=stupawa u sve{tenstvo), li{ava se sve{tenstva, po 25. kanonu
Svetih Apostola.
(Ap.25,72; Prvodr.10; Grigor. Nisk.6,8)
Kanon 
O grobokradicama
Kanon 66. Vasilija Velikog odre|uje da grobokradica treba biti za
deset godina bez Pri~e{}a. Mi pak (ostavqamo ga bez Pri~e{}a) za godinu
dana, ako jede suvu hranu posle devetoga ~asa i ~ini svaki dan 200
metanija.
(Vasil. Vel.66; Grigor. Nisk.7)
Kanon 
O sve{tenokra|i
Kra|a svetiwe, po Svetom Grigoriju Niskom, ka`wava se za mawe
vremena nego prequba, a ikonomi{e se (=snishodi se) do tri godine.
(Ap.25,38,72,73; Antioh.25; Prvodr.10; Grigor. Nisk.8; Kirila Aleks.2)
Kanon 
O gaèwu zakletve
Koji po prisili pogaze zakletvu, kanon 82. Vasilija Velikog
odre|uje da se li{avaju Pri~e{}a za tri godine, a koji su (to u~inili) bez
prinude li{avaju se Pri~e{}a za deset godina. Mi pak smatramo da ih
treba za godinu dana li{iti Pri~e{}a, drè}i suhoje|ewe posle
devetoga ~asa i ~ine}i svaki dan po 250 metanija.
(Ap.25; Trul.94; Vasil. Vel.10,17,29,64,82)
Kanon 
@ena, ni laik ni monahiwa, za bilo koji greh ne odlu~uje se od
Crkve, nego samo od Pri~e{}a. Jer kanon kaè da to ~inimo, {to su
323
mnoge ène sebe ubile od stida; kao {to ni prezvitera ni |akona, zbog
onoga: Ne sveti se dva puta za istu stvar (Naum 1,9).
(Ap.25; Vasil. Vel.34)
Kanon 
Ako ne{to ne~isto padne u bunar, ili u uqe, ili u vino, onaj koji to
okusi neka se ne doti~e za tri dana od mesa i sira, a za sedam dana neka se
ne pri~e{}uje.
(Ap.63; Trul.67; Gangr.2)
Kanon 
Ko posle Boànstvenoga Pri~e{}a povrati, bilo kako da se to desi,
~etrdeset dana li{ava se Pri~e{}a, i svaki dan pevaju}i (=~itaju}i) 50.
Psalam i ~ine}i 50 metanija. Jer ako i ne bude zasad znao da kaè povod
(=razlog), no zbog nekih drugih svojih grehova je svakako dopu{ten u to (od
Boga).
Kanon 
Ko u~ini blud sa svojom ma}ehom, podvrgava se epitimiji za tri
godine, i duàn je postiti svaki dan, i tek uve~e zadovoqiti se
suhojedewem i ~initi svaki dan 500 metanija.
Kanon 
Ko u~ini blud sa majkom i }erkom, podvrgava se epitimiji za ~etiri
godine, i mora se zadovoqavati suhojedewem svaki dan posle devetoga
~asa i ~initi po 300 metanija.
Kanon 
Ko u~ini sramotu sa dva brata, podvrgava se istoj epitimiji.
Kanon 
Ko u~ini sramotu sa svojim zetom, podvrgava se epitimiji za ~etiri
Kanon 
Ko u~ini sramotu sa svojim bratom, podvrgava se epitimiji za osam
godina, i mora se zadovoqavati suhojedewem svaki dan posle devetoga
Kanon 
324
Ako stariji brat u~ini sramotu mla|emu, a ovaj toga ne u~ini, to se

onaj brat podvrgava epitimiji za tri godine, i mora se zadovoqavati
suhojedewem svaki dan posle devetoga ~asa i ~initi po 100 metanija.
Kanon 
Ko u~ini blud sa svojom }erkom samo jedanput, podvrgava se
epitimiji za pet godina; a ako vi{e puta, tada za {est i sedam godina,
zadovoqavaju}i se suhojedewem svaki dan posle devetoga ~asa i ~ine}i po
500 metanija.
Kanon 
Ko u~ini blud sa svojom majkom samo jedanput, podvrgava se
epitimiji za sedam godina; a ako vi{e puta, tada za dvanaest godina,
zadovoqavaju}i se suhojedewem svaki dan posle devetoga ~asa i ~ine}i
500 metanija.
Kanon 
Ko samo jedanput u~ini blud sa onom koju je na krstu drào,
podvrgava se epitimiji za osam godina; a ako vi{e puta, tada za deset
godina, zadovoqavaju}i se suhojedewem svaki dan posle devetoga ~asa i
~ine}i 300 metanija.
Kanon 
Ko u~ini blud sa majkom svoga kum~eta, podvrgava se epitimiji za
osam godina, i mora se zadovoqavati suhojedewem svaki dan posle
devetoga ~asa i ~initi po 300 metanija.
Kanon 
Ko u~ini mnogo puta sramotu sa ìvin~etom, a ima ènu svoju,
podvrgava se epitimiji za osam godina; a ako nema ène, i to u~ini
jedanput, ili dva puta, ili najvi{e tri puta, podvrgava se epitimiji za
tri godine, zadovoqavaju}i se suhojedewem svaki dan posle devetoga ~asa,
i ~ine}i po 300 metanija. Istoj se kazni podvrgava i èna, ako to u~ini.
Kanon 
Ko u~ini blud sa bratan~etom svojim, podvrgava se epitimiji za dve
Kanon 
Ko u~ini blud sa Jevrejkom, ili Turkiwom, ili pak sa
jeret(i~)kiwom, to jset, sa Latinkom ili Jermenkom, podvrgava se
325
epitimiji za ~etiri ili pet godina, i mora se zadovoqiti suhojedewem

svaki dan posle devetoga ~asa i ~initi po 250 metanija.
Kanon 
Ako se èna prezvitera ili |akona zate~e u prequbi, podleè
epitimiji za tri godine, zadovoqavaju}i se suhojedewem svaki dan posle
devetoga ~asa i ~ine}i po 300 metanija; a podvrgavaju se ovakve ène
teòj epitimiji nego li druge prequbnice s toga {to one bivaju krive za
duhovnu smrt svojih muèva, koji radi wihove preqube mogu se li{iti
sve{tenstva, kao {to ga se ustvari i li{avaju, ako ho}e da i daqe ìve
sa takvim svojim prequbnim ènama. A ako ho}e da zadrè sve{tenstvo,
moraju se odmah posle preqube razvesti od wih, shodno 8. kanonu
Neokesarijskoga Sabora.
Kanon 
Ako èna u~ini blud sa dva brata, podvrgava se epitimiji za tri
godine, zadovoqavaju}i se svaki dan posle devetoga ~asa suhojedewem i
~ine}i po 200 metanija.
Kanon 
Ako èna u~ini blud sa evnuhom, podvrgava se epitimiji za tri
godine, i mora se zadovoqavati svaki dan posle devetoga ~asa
suhojedewem i ~initi po 300 metanija.
Kanon 
Ko u~ini protiv prirode sa svojom ènom, podvrgava se epitimiji za
osam godina, zadovoqavaju}i se svaki dan posle devetoga ~asa
suhojedewem i ~ine}i po 200 metanija.


Apostol govori: Svaki sebe neka ispituje, i tako od hleba (=Pri~e{}a)

neka jede i od ~a{e (=Pri~e{}a) neka pije. Je rkoji nedostojno jede i pije,
sud sebi jede i pije, ne razlikuju}i tela Gospodweg. Zato su me|u vama
mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire. Jer da smo sebe ispitivali, ne
bismo bili osu|eni (1Kor.11,28-31). O~igledno je da treba sebe da prethodno
osve}ujemo i o~i{}ujemo od svakog suprotnog dela i tako da pristu-pamo
Boànskom Tajnovodstvu (=Svetoj Evharistiji), da nam ne bude na pogibao
326
du{e i tela. Jer Bog kroz Mojsija govori Izraiqu: Svaki ~ovek koji do|e
iz svakog semena va{eg ka svetim stvarima, koje bi posvetili Gospodu
sinovi Izraiqu, kad je ne~istota wihova na wima, istrebi}e Gospod
du{u onu (3Mojs.22,3). I opet: Blagobojaznim (=~istim) u~inite sinove
Izraiqeve od ne~istota wihovih kada skrnave skiniju moju (3Mojs.15,31). S
jedne strane Apostol govori onima koji se nedostojno pri~e{}uju, kao
{to je re~eno, jer su zato me|u vama mnogi slabi i bolesni i dosta ih
umire, to jest boluju i skon~avaju. Zato i odnosno boànskog Davida,
kada je imao da jede on i oni sa wim hlebove predloèwa, koji su
predizobraèwe Tela Hristovog, odmah zatim je arhijerej zapitao
Davida: da li su ~isti od posteqe ènske, i tada im je dao hlebove
(1Sam.21,1-6).
327
KANONI NIKIFORA CARIGRADSKOG

ISPOVEDNIKA iz Crkvenih Sabrawâ
Kanon 
Ako se po neznawu opere antimins, ne gubi osve}ewe, niti postaje
ne~ist.
(Ap.73; VII Vas.7)
Kanon 
Drugobra~ni se ne ven~ava nego mu se jo{ nalaè epitimija da za dve
godine ne primi Pre~iste Tajne, a tre}ebra~ni za pet godina.
(Ap.7; Trul.3; Ankir.19; Neokes.3,7; Laod.1; Vasil. Vel.4,12)
Kanon 
Ko iz nu`de za kratko vreme u~ini boravak (=nastawewe) u pritvoru
(Crkve), ne podleè osudi. Ako pak dugo tu ostane, otera}e se sa
epitimijama, a Hram }e dobiti (opet) svoje.
(Ap.73; Trul.74,76,97)
Kanon 
Treba primati pobo`na dobro~instva koja se ~ine za one koji umru
bez zave{tawa, ako su i za ìvota nameravali da se tako postupi.
Kanon 
Ako Blagovesti padnu u Veliki êtvrtak ili Veliki Petak, ne}emo
sagre{iti ako tada jedemo vino i ribu.
(Ap.66; VII Vas.52)
Kanon 
Ko je molitvom postavqen za igumana, a prezviter je, moè
proizvesti (ceirotoneÙ) (?!) u svome manastiru ~teca i ipo|akona.
(Trul.33; VII Vas.14)
Kanon 
328
Ako je neko rasputno ìveo do dvadeset ili vi{e godina, a zatim

pokazuje da ~ini vrlinska dela, ne treba ga (ipak) rukopolagati, jer
sve{teno (tæ Öeræn) treba da je neoskvrweno.
(Ap.80; I Vas.2; Neokes.12; Laod.3,12; Sardik.10; Prvodr.17; Kirila Aleks.4)
Kanon 
Deca ro|ena od nalo`nice, ili drugobra~nih, ili tre}ebra~nih, ako
pokaù ìvot dostojan sve{tenstva, rukopolaù se.
(Ap.76; Trul.33; VII Vas.14; Laod.15)
Kanon 
Treba davati Boànsko Pri~e{}e bolesniku kome smrt preti i
po{to je okusio jela.
(Trulo.29; Kartag.41)
Kanon 
Nedeqom i kroz svu Pedesetnicu moè se kleknuti (=sagnuti kolena)
radi celivawa (svetih ikona) ali ne ~initi uobi~ajene metanije.
(I Vas.20; Trul.90; Petra Aleks.15; Vasil. Vel.91)
Kanon 
Ne}e neko sagre{iti prinose}i (na `rtveniku) jednu prosforu za tri
~oveka, ili pale}i jedno (kandÁkon=kandilo).
Kanon 
Sveti putir ne treba blagosiqati, kad se ~ita molitva predloèwa.
Kanon 
Sve{tenik ne treba da sluì Liturgiju bez toplote (=vru}e vode), osim
pri velikoj nevoqi i ako nikako ne na|e (vru}u vodu).
(Trul.32; Kartag.37)
Kanon 
Monaha koji je odbacio (=napustio) shimu i opet se povratio, treba
iznova obu}i u mona{ku ode}u koju je bio skinuo, bez ustanovqenih
molitava.
(Ap.81,83; IV Vas.3,4,6,7; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon 
Monahiwe mogu ulaziti u sveti `rtvenik (=oltar) i da pale sve}e i
kandilo, i ukra{avati oltar i ~istiti.
329
(Trul.69; Laod.19,44)
Kanon 
Monasi ne treba da se u Veliku êtrdesetnicu bave poslovima
zemqoradwe i pod tim izgovorom da razre{uju (sebi) vino i uqe, jer to su
name{taqke stomakouga|awa.
Kanon 
Dopu{ta se monahu da napusti svoj manastir zbog tri uzroka: ako je
iguman jeretik, ako biva ulazak ènskiwa u manastir, i ako se svetovna
deca u~e u manastiru.
Kanon 
Jer nije umesno da se kroz wih razgla{uje po svetu {ta se u
manastiru radi.
(IV Vas.4; VII Vas.21; Kartag.80; Prvodr.4)
Kanon 
Monasi koji su pod epitimijom, treba da jedu sa ostalima i da se (sa
wima) mole, i da primaju blagosloveni hleb, to jest kataklaston, (ali)
po{to se ispovede.
Kanon 
Monasi koji ìve u manastiru za vreme posta Svetih Apostola i
posta Svetoga Filipa, i sredom i petkom neka jedu samo jednom uve~e, a
koji rade da ru~aju posle {estoga ~asa (=u podne) a uve~e ve~eraju.
Kanon 
Monahiwa, koju varvari ili zli qudi oskvrne (=nasiluju), a pre|a{wi
je ìvot wen bio besprekoran, podvrgava se epitimiji za ~etrdeset dana.
Ako li je pre|a{wi ìvot wen bio prqav, neka ispuni epitimiju
(propisanu) za prequbu.
(Vasil. Vel.49; Grigor. Neokes.2)
Kanon 
Koji obu~e mona{ku shimu (formalno), da izbegne vojsku, ili radi
nekog drugog ve{tog zamisla (=lukavstva), kao da toboè to izigra, i te
nu`de ili glume (=prevare) odbaci (shimu), po{to se time nekim na~inom
narugao ~inu, podvrgava se epitimiji za tri puta ~etrdeset dana i tek
tako pristupa Svetom Pri~e{}u.
330
Kanon 
Kada mlad monah prezviter sluì i ~ini molitve, monahiwe ne treba
da se pri~e{}uju od wega.
(Trul.47; VII Vas.18,20,22)
Kanon 
Iguman ne treba da skine kukuq sa u~enika i da ga otera.
Kanon 
Koji je odbacio svetu shimu (mona{ku) i ne popravqa se, a drì
pravoslavnu veru, ne treba pod krov primati ili ga pozdravqati.
(Ap.81,83; IV Vas.3,6,7,16; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon 
Ako neko bude bolestan i traì Sveto Kr{tewe, ili svetu shimu
(mona{ku), treba mu (to) odmah dati, i ne spre~avati blagodat.
(Timot. Aleks.4)
Kanon 
Monah prezviter ne treba da sluì bez mandije.
Kanon 
Ko0ji ispovedaju tajne grehe, treba primalac wihove ispovesti da ih
od Pri~e{}a odvaja, ali da ne spre~ava wihov dolazak u Crkvu, niti da
javno iznosi wihova stawa, nego neka ih krotko pou~ava da paze na
pokajawe i molitvu i da im ikonomi{e odgovaraju}e epitimije prema
raspoloèwu svakoga.
(Kartag.132; Vasil. Vel.34)
Kanon 
Prequbnici i skotolo{ci i ~ovekoubice i sli~ni, ako dobrovoqno
ispovede svoje bezumqe, koje je drugima jo{ nepoznato, udaquju se od
Pri~e{}a i primaju epitimije, a ulaze}i u Crkvu stoje do molitve za
ogla{ene. Ako li su pak wihovi gresi javni, tada ve}, po crkvenom
propisu, ispuwuju epitimije.
(Vasil. Vel.34,56,58,63,74)
Kanon 
Ako laik dobrovoqno ispovedi svoje grehe, ispo-vednik (=duhovnik)
moè u~initi ikonomiju (=snisho|ewe).
(I Vas.12; Vasil. Vel.74)
331
Kanon 
Sa dozvolom episkopa i prezviter ~ini stavropigiju.
(Ap.31; IV Vas.18; Trul.31)
Kanon 
Da ne treba davati (Pri~e{}e) onima koji uzimaju kamate, ni jesti sa
wima, ako ostaju uporni u svome bezakowu.
(Ap.44; I Vas.17; Trul.10; Laod.4; Kartag.5,16; Vasil. Vel.14; Grigor. Nisk.6)
Kanon 
Monasi treba da poste u sredu i petak Sirne sedmice, i posle otpusta
Pre|eosve}ene Liturgije neka jedu sir, ma gde boravili, da se tako
pobije u~ewe Jakovitâ i jeresi Tetraditâ.
Kanon 
Ko ima nalo`nicu i ne}e ili da je otpusti, ili da traì blagoslov
sa sve{tenoslovqem da je drì, ne treba od takvoga primati prinose
Crkvi, ~ije boànstvene ustanove on vre|a svojim delima.
(Ap.17; Trul.3; Vasil. Vel.94)
Kanon 
Ako monah odbaci svetu shimu i jede mesa i uzme ènu, i kad ne}e da
se vrati, podvrgnuti ga anatemi (=odlu~ewu) te na silu ga obu}i u mona{ko
odelo i u manastir zatvoriti.
(Ap.81,83; IV Vas.7,16; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)
Kanon 
Ne treba onoga koji je jednom u~inio blud rukopolagati, makar i
odstupio od strasti, jer veli Vasilije Veliki: Ako takav i mrtve
vaskrsava, sve{tenik ne moè biti.
(Ap.18; Trul.3,26; Vasil Vel.3,12)
Kanon 
Kada Apostol govori: Ako koji brat bude nazvan bludnik, sa takvim
ne treba ni jesti zajedno (1Kor.5,11), ne veli da ovaj i onaj govori da ga je
video u bludu, nego onoga koji je tako nazvan, to jest, svima poznat. Jer
gresi, stalno ~iweni, podleù ve}oj kazni.
(Ap.25; Neokes.1; Vasil. Vel.3,32,51,59,70; Grigor. Nisk.4)
Kanon 
332
Ako èna rodi i detetu zapreti opasnost posle tri ili pet dana, neka
se to dete (odmah) krsti, a druga èna, kr{tena i ~ista, da ga doji, a
wegova mater da ne odlazi u sobu gde dete leì i neka ga uop{te ne
dodiruje, do ~etrdeset dana kad se sasvim o~istila i primi od
sve{tenika molitvu.
(Dion. Aleks.2; Timot. Aleks.7)
Kanon 
Istoga, kanonâ 7
(1) Bez potrebe ili nu`de ne treba putovati u Nedequ.
Kanon 
(2) Ne treba primati Apokalipsis Pavla, i takozvane (kwige)
Vrontologija (=Gromoslovne), Selinodromija (=Put meseca) ili Kalendologija
(=Novomesecoslovqe), jer su sve ne~iste.
Kanon 
(3) Apokalipsis Jezdre i Zosime, dva (opisa) Mu~eni{tva Svetog
Georgija i Svetih Mu~enika Kirika i Lulite, i kwigu Marka i
Dijadoha, ne treba primati, jer su osu|ene i neprihvatqive.
Kanon 
(4) Ne treba raditi Svetlu Sedmicu, niti u Subotu otpusne sedmice
pevati Neporo~ne (Ps.119), niti svetkovati ~etvrtke.
(Trul.66; Laod.29; Teof. Aleks.1)
Kanon 
(5) Koji bije svoga oca i hotimi~no ga ubije, podle}i }e kazni ubice
za trideset pet godina.
(Ap.65; Trul.91; Ankir.22; Vasil. Vel.43,56; Grigor. Nisk.5)
Kanon 
(6) Pri potrebi i prosti monah kr{tava, tako|e i |akon po potrebi
kr{tava.
(Ap.49,50)
Kanon 
333
(7) Treba nekr{tenu decu, ako se neko na|e u mestu gde nema
sve{tenika, kr{tavati. Ako li krsti sâm otac, ili bilo koji ~ovek,
samo da je hri{}anin, (to) nije greh.
(Ap.49,50)
Kanon 
Istoga, iz wegovih Crkvenih sabrawa
(1) Crkve koje su osnovali jeretici poru~ujemo da se moè po nu`di
u}i, kao u prostu ku}u i pevati, pobov{i (=uspraviv{i) u sredinu krst, a u
oltar ne ulaziti, niti kaditi, niti molitvu svr{avati, niti paliti
kandilo ili sve}u.
(Ap.10,11,45,46,64; I Vas.19; II Vas.7; III Vas.2,4; Trul.11,95;
Laod.6,7,8,10,14,31,32,33,34,37; Vasil. Vel.1,47; Timot. Aleks.9)
Kanon 
(2) Da treba monaha koji je odbacio svetu shimu i opet se povrati
pou~avati od bra}e {to je potrebno, ali ne iz katiheza. Neka svaki
re~ima koje mu Gospod daje, i da peva umiliteqni kanon kosoga glasa i
da stavi wegove haqine pod sveti `rtvenik (=trapezu) kao prilikom
shime i da, tj. posle, Jevan|eqa Liturgije iguman ga postrigava i obla~i
shimu ni{ta ne vozgla{avaju}i.
Kanon 
(3) Ne treba se pri~e{}ivati od sve{tenika koji ne posti sredu i
petak, mada on i izgleda kao pravoslavni, jer delimi~no biti
blago~astiv, a delimi~no skvrniti se, prqavo je.
(Ap.69; Trul.29,56,89; Gangr.19; Laod.49,50,51,52; Dion. Aleks.1; Petra Aleks.15; Timot. Aleks.8,10)
Kanon 
(4) Da monasi koji rade (teè poslove) uz Svetu êtrdesetnicu treba u
deveti ~as da jedu malo hleba i uve~e ve~erati.
Kanon  : isti kao ; Kanon  : isti kao ; Kanon  : isti kao .
Kanon 
(8) Bude li slu~aj da su u doti~nom mestu potpali, ako je prezviter
ili |akon ili ~tec svrgnut, a na|e se (tu) monah, on blagosiqa trpezu.
(Ap.28; I Vas.5; II Vas.6; IV Vas.29; Sardik.14; Antioh.4,12,15; Kartag.29,65; Vasil. Vel.88)
Kanon  : kao ranije .
´
Istoga, 
334
Koliku ima èqu tvoja âsnost da vidi{ na{u Smirenost, tolika je,
smatraj, i na{a za o~i u o~i razgovor. Ali, po{to je napisano: Ne stoji
do onoga koji ho}e, ni do onoga koji tr~i, nego do Boga Koji miluje (Rm.9,16),
na Wega treba preneti èqu i prebaciti voqu onih koji Ga se boje
(Ps.144,19). A za sada pak, treba odgovoriti {to je potrebno na pitawa koja
su nam posredstvom Tvoje Pobo`nosti uznela na{a duhovna bra}a
Ilarion i Evstratije. Da pak lak{e bude pregledno {to govorimo, na
svako predloèno poglavqe (=pitawe) sledi}e redom i odgovor.
Pitawe 1. Za prezvitere, rukopoloène u Rimu, u Napuqu i
Longobardiji, bez izbora u nazna~ewa, da li ih treba primati i op{titi
sa wima i jesti i zajedno pevati (=moliti se)!
Odgovor. U vreme jeresi, zbog prinu|uju}e potrebe, svakako ne biva
potpuno isto ono {to je u vreme mira odre|eno (=ustanovqeno), {to se vidi
da je u~inio najblaèniji Atanasije i najsvetiji Evsevije, koji su oba
~inili rukopolagawa izvan (svojih) granica. I sada se isto vidi ~iweno
za vreme sada{we jeresi, tako da spomenuti (prezviteri) ako nisu javno
osu|eni, nikako ne treba da s toga budu odbiveni {to su tako bili
rukopoloèni, nego ih treba primiti po ~etiti predloèwa (kat¤ t¤j
t¸ssaraj prot£seij).
Pitawe 2. Prezvitere, koji su poloèni izvan granica Sicilije, da
li ih treba primati?
Odgovor. Ovo je pitawe sli~no prethodnom, samo se razlikuje mestom;
prema tome, ima}e isti odgovor.
Pitawe 3. Treba li ulaziti radi molitve i pevawa u Crkve koje su
oskvrwene od sve{tenikâ koji su op{tili sa jeresju?
Odgovor. Nikako ne treba, radi pomenutih razloga, ulaziti u takve
Crkve, jer je napisano: Eto }e vam se ostaviti ku}a va{a pusta (Mt.23,38).
Jer ~im je uvedena jeres, udaqio se otuda odmah i nadzorni (tog mesta)
An|eo, po re~i Velikoga Vasilija (Posl.191), i takva je Crkva postala
obi~na ku}a; i: Ne}u da u|em u crkvu lukavnuju{~ih (=zlih qudi), kaè
(David – Ps.25,5), i Apostol: Kako se slaè Crkva Boìja sa idolima? (2Kor.6,16).
Pitawe 4. Da li se moè pevati i moliti u Crkvama koje su isti
sve{tenici oskrnavili, ali koje oni ne drè?
Odgovor. Treba u takve Crkve ulaziti i u wima pevati i moliti se,
ali ako ih zaista isti (jeretici) vi{e ne skrnave, nego ih drè
pravoslavni do sada. Ustanovqeno je ovde (=pri ovome) da sa odnosnom
molitvom od spasonosnog (=pravoslavnog) episkopa ili sve{tenika bude
sve{teno otvarawe doti~ne Crkve uz ~itawe molitve, i kad to bude nije
neprikladno da se tu sluì Liturgija. Primer ovoga je onaj Svetog
Atanasija koji, umoqen od cara Konstancija da mu u~ini jednu milost:
da dade u Aleksandriji Arijancima jednu Crkvu da se sakupqaju,
pristao je (pod uslovom) da i on istu milost dobije u Carigradu, da se
pravoslavni mogu sakupqati u jednoj Crkvi, koju su pre Arijanci
dràli.
335
Pitawe 5. Da li se moè ulaziti u mesta gde po~ivaju tela Svetih i

moliti se i poklawati im se, ako ih drè oskvrweni sve{tenici?
Odgovor. Kanon ne dopu{ta, shodno pre re~enome, ulaziti u
usipaqnice (=grobqa) wihove, jer je napisano: Za{to da moju slobodu sudi
savest drugoga? (1Kor.10,29). Osim samo ako, zbog velike potrebe, ulazak bude
samo radi celivawa svetiteqskih mo{tiju.
Pitawe 6. Kako treba primati one koji su primili mona{ku shimu
od oskvrwenih sve{tenika?
Odgovor. Mogu se (takvi) primiti, ako ispovede da su sagre{ili i
izdrè epitimiju za neko vreme, i posle se na|e sve{tenik, koji
spasonosno veruje, da ih primi.
Pitawe 7. Monahe i klirike koji su u jeresi, kako ih treba primati,
da li bez epitimije, ili sa epitimijom, ako oni ispovede da ne}e vi{e
dejstvovati u sve{tenstvu? I moèmo li mi nalagati na takve
epitimiju?
Odgovor. Svakako sa odgovaraju}im epitimijama (treba ih primati). Jer
}e tako, pokazuju}i plodove pokajawa, biti dostojni prisajediwewa
Pravoslavnom telu; ne treba poricati da mi nalaèmo takvima
epitimiju, jer je napisano: Nosite bremena jedan drugoga (Gal.6,2).
Pitawe 8. O monasima koji bezrazli~no (=kako bilo) do|u slu~ajnim
(qudima) i mole se sa wima i jedu zajedno, da li treba takve dopustiti
zajedni~koj trpezi i pojawu (svetih pesama)?
Odgovor. Po{to Apostol kaè: Odvojte se od svakoga brata koji ìvi
neuredno i ne po predawu koje primi{e od nas (2Sol.3,6), kako onda i vi sami
po sebi ne sudite {to je dobro? Ako se, dakle, odvoje od gre{ne navike i
odgovaraju}u epitimiju prihvate, treba ih primiti. Ali treba paziti
ko su ti „slu~ajni‚ o kojima govorite: da li jeretici ili po lo{em
ìvotu? Za takve veli Apostol: Ako je neki brat nazvan bludnik ili
grabqivac (=kamatar) ili idolopoklonik i tako daqe, s takvim ne treba
ni jesti zajedno (1Kor.5,11).
Pitawe 9. Prezvitere, koji su jedanput ili dvaput jeli zajedno sa
jereticima, a nisu bili u (crkvenom) op{tewu sa wima, niti su potpisali
za jeres, da li treba dopustiti zajedni~koj trpezi i pojawu (svetih pesama),
bez pe~ata, ili sa pe~atom?
Odgovor. Ovde treba paziti da li su sve{tenici koji su jeli, jeli sa
jereti~kim sve{tenicima ili laicima, ili ako su sa
pravilnoveruju}ima, no koji nisu bili u (crkvenom) op{tewu sa
jereticima, jer je ve}i prestup sve{tenih licâ. I jedne i druge treba
primiti sa odgovaraju}om (=dostojnom) epitimijom, i dopustiti ih u
zajednicu jela i molitava i pe~atâ.
Pitawe 10. O laicima (=svetovwacima) koji se potpisa{e za jeres i
op{ti{e sa jereticima, da li mogu sa takvim laicima (=svetovwacima)
pravoslavni svetovwaci zajedno jesti?
336
Odgovor. Ravnodu{nost je uzrok zla. Jer (Prorok) kaè: Ne

razlikovahu sveto od odkvrwenoga (Jezek.22,26). Treba, dakle, pravoslavni,
ako su revnosni, da ne dopu{taju takvima da s wima zajedno jedu, ako
prethodno nisu izdràli epitimiju za sramni potpis, a zatim i
udaqili se od jereti~kog op{tewa. No po{to se neki slu~ajno (=po
okolnosti), da izbegnu opasnosti, prqaju jereti~kim op{tewem, takve, ako
ispovede nesmotrenost (=neobazrivost) i pokaju se, treba primiti za
zajedni~ku trpezu. I to ne sme biti nerasudno (=bezrazli~no) nego po nekom
usputnom sporazumu, koji }e biti na korist obema stranama, a ne na
du{evnu {tetu.
Pitawe 11. Za one koji ho}e da se krste, ako se ne na|e sve{tenik
pravoslavni ili besprekoran, da li treba da se krste od sve{tenikâ
oskvrwenih ili nepoznatih, osobito ako smrt preti?
Odgovor. Ovaj je obrazac izre~en od jerarahâ i od predstojnikâ
ispovednikâ: Oni prezviteri koji zbog op{tewa sa jereticimâ prestaju
od Liturgije (=vr{ewa sve{tene slu`be), ali se dopu{ta ako se ne na|e
sve{tenik (neporo~ne vere) da i kr{tava i daje Svetiwe (=Pri~e{}e) koje je
prethodno svr{eno od besporo~nog sve{tenika, da daje i mona{ku shimu,
~ita molitve na opelu, ~ita Jevan|eqe na Jutrewu, i blagosiqa
Bogojavqensku vodu, ali, kao {to je re~eno, samo po okolnostima (koje
prinu|uju) da ne bi narod ostao sasvim bez slu{awa Jevan|eqa i
nekr{ten. Ako se i vama ovo dopada, neka se isti obrazac drì i kod vas.
Pitawe 12. Onima koji se odeli{e raskolom i kajawem se povra}aju,
da li treba epitimiju nalagati i primiti ih?
Odgovor. Ve} je napred kazano da treba davati (epitimiju), te je suvi{no
to isto ponavqati.
Pitawe 13. Ako neki episkop padne u prestup, i svrgnut je od Sabora,
pa zatim opet rukopoloì prezvitera, i taj prezviter, do{av{i u
manastir, primi epitimiju odre|enu pre niz vremena od wegovog oca
(=stare{ine), i potom sve{tenosluì (sve{tenu slu`bu), – molimo: da li
treba takvoga sve{tenika primiti, ako je besporo~an?
Odgovor. Po{to je jasna neumesnost nije trebalo ni da stavqate
pitawe o takvom prestupu, jer je Gospod kazao: Ne moè zloo drvo ra|ati
dobar plod (Lk.6,43). Ne samo da je od svoga igumana, nego i da je od nekog
Svetiteqa dobio epitimiju, ne moè se smatrati razre{enim da
liturgi{e (=sluì svetu Slu`bu), jer niti je on sve{tenik, niti je Svetiteq
taj koji ga je razre{io. Jer tako bi se isprevrtale sve kanonske odredbe i
nestale bi.
Pitawe 14. O prezviterima koji su od pravoslavnih rukopoloèni,
koji nisu ni potpisali, niti su op{tili, nego su samo zajedno jeli sa
Mitropolitom Konstantinom (ikonoborcem)?
Odgovor. Na ovo je dat odgovor napred. Bilo da se jelo sa
Konstantinom, ili sa bilo kojim (drugim) nepravoslavnim, onaj koji je jeo
razre{ava se od prestupa odgovaraju}im pokajawem, ne samo radi je|ewa,
337
da moè posle (slobodno) ~istima (=sa~uvanima u pravoslavqu), nego i zbog

sve{tenstva kojeg su se udostojili. Meru pak epitimije nije mogu}e
odre|eno odmeriti, zbog kakvo}e i lica i okolnosti; tako da (svakako)
zadovoqiti se epitimijom wemu za dve ili tgri ~etrdesetnice.
Pitawe 15. O prezviterima koji su, tako|e, od pravoslavnih
rukopoloèni, i po neznawu jeli zajedno sa onim prezviterima koji su
jeli sa istim mitropolitom.
Odgovor. Napisano je: Sve {to je po neznawu, bi}e o~i{}eno (3Mojs.4,2),
tako da oni ne podleù nikakvoj epitimiji.
Pitawe 16. O pravoslavnim prezviterima, to jest, Ilarionu i
Evstratiju monahu, imaju li oni vlast da nalaù epitimije?
Odgovor. Kazano je ve} i gore da treba nalagati epitimiju. A po{to se
istaklo pitawe da li moè i onaj koji nij eprezviter nalagati
epitimiju zbog nedostatka prezvitera koji ima (pravu) veru, nije izvan
prili~noga re}i da i prosti monah moè epitimiju nalagati.
Pitawe 17. O monahu koji je po neznawu primio svetu shimu od
prezvitera koji je bio0 rukopoloèn od svrgnutoga (episkopa).
Odgovor. Kazano je u drugoj glavi da }e biti o~i{}eno sve {to je po
neznawu, te se i ne treba odvra}ati od zajedni~ke trpeze sa takvim, ni od
drugih stvari koje mogu doprineti slogu i prijateqstvo.
Ovo ti, kao ~oveku jednodu{nom i saglasnom nama, po mogu}nosti
razjasnismo; i ti }e{ mudro preneti bra}i koji su pitali. Jer vera nije
sviju (2Sol.3,2), niti je ovo ovde izloèno za sve, ne samo zbog neznawa onih
koji u~ini{e bezakowe, nego i zbog isku{ewa onih koji upravqaju. A za
one mnoge i lepe darove koje posla{e najpobo`niji, neka budu nagra|eni
od Boga dostojnom nagradom, a od nas ove dve kotarice za uspomenu
prijateqstva.
Budite zdravi u Gospodu, naj~asnija (bra}o), i molite za nas gre{ne za
ono {to je boqe i {to se odnosi na spasewe (Jevr.6,9).
338
OKRU@NA POSLANICA
Patrijarha Carigradskog Fotija
Upu}ena arhijerejskim prestolima Istoka 867. godine (misli se na Aleksandriju i ostale) ,

u kojoj se u nekoliko poglavqa izlaè analiza kako treba da poimamo isho|ewe Svetoga
Duha od Oca a ne od Oca i Sina
1. Zli ku{a~, nezasit kao {to izgleda, nije prestao da mudruje o zlu,
onom (zlu) koje je od po~etka stvarawa smislio protiv qudskog roda; on
(=ku{a~) sa mno{tvom prevara jo{ pre o~ove~ewa Hrista navodi ~oveka na
neprijateqska i nezakonita dela, odseca ga od poslu{nosti prema Bogu.
Od takvih dela je sistematski protiv wega uobli~io tiraniju i nakon
toga nije prestao sa mno{tvom obmana i prevara da pobu|uje i odvla~i
one koji ga slu{aju. Od wih su proiza{li Simoniti, Markioniti i
Montanisti, Manihejci, a tako se umno‘i{e obilne i mnogoglave
bogobora~ke jeresi. Otuda proiza|o{e Arije, Makedonije i Nestorije i
Evtih i Dioskor, i sve ostalo neblago~e{}e, protiv kojih se okupi{e
Sedam Svetih i Vaseqenskih Sabora gde se skupi mno{tvo pomesnih
Svetih bogonosnih Otaca, koji su zauvek iskorewivali zle {teto~ine
o{tricom Svetog Duha i pripremili klijawe ~istog crkvenog semena.
2. I kada behu isterani iz na{e sredine i predani ti{ini i
zaboravu, gajena je dobra i duboka nada blago~estivih – da se nikada ne
pojave pronalaza~i novih izmi{qotina i jereti~kih neblago~e{}a
kojim ih zli isku{ava, kada su se protiv wih okrenule odluke
(Vaseqenskih Sabora). Niti da se ikada na|u neki braniteqi i borci onih
koji su mislili da li~e na wih vide}i uni{tewe i patwe onih koji su
za~etnici jeresi. S tim nadama odmori se blago~estivo u~ewe, svakako u
carstvuju}em gradu u kome su ispravqena mnoga bezna|a Bo‘ijom pomo}u,
i mnogi narodi odbaci{e prethodnu odvratnost, nau~i{e da pevaju
zajedno sa nama Tvorca svih i Domostroiteqa. Carigrad kao da be{e
jedno visoko uzdignuto mesto iz koga izvira{e ~ista voda pobo‘nosti
koja te~e po svim krajevima vaseqene, i kao reke koje zalivaju dogmatima
du{e koje se tamo nalaze, koje, iako je pro{lo mnogo vremena otkako su se
osu{ile od nepobo‘nih dogmata ili podstreka~a jeresi, i posta{e puste
i besplodne, jer primi{e ki{u u~ewa i posta{e plodonosni
dobrodelateqi Hristovi. Zato i stanovnici Jermenije koji bi{e
pobe|eni od jeresi Jakovitâ, i kada primi{e pravo u~ewe Crkve, i kad
se sabra mnogoqudni Sveti Vaseqenski Sabor u Halkndonu, osna‘i{e da
izbace dugogodi{wu obmanu snagom va{ih blagoslova; i tako danas
Jermenska zemqa slu‘i ~isto i pravoslavno hri{}ansku slu‘bu,
339
prokliwu}i Evtiha i Severa i Dioskora i one koji kamenuju pobo‘nost,

Petra i Julijana iz Halikarnasa i mnogosemeno rasejawe wihovo i ono
{to je muka Pravoslavnoj Isto~noj Crkvi – ona stavqa u nerazre{ive
sveze anateme.
3. Naravno i Bugarski narod, varvarski, mrziteqi
Hrista, sa blagom pripitomqeno{}u pri{li su bogopoznawu odbaciv{i
demonizam i nastranosti iz wihovih verovawa i odbaciv{i obmanu i
sklonosti ka idolima kao i zastra{enost od svega {to ih okru‘uje,
primi{e neo~ekivani dar hri{}anske vere.
4. Kakvo zlo i sujeverje i bezbo‘ni~ko delo se dogodilo? Zato i ova
pri~a, koja je jevan|elska podloga, pretvara se u ‘alost. Dobra voqa i
radost pretvaraju se u ‘alost i suze. Jer pre nego {to taj narod (=Bugari)
provede dve godine u pravoj hri{}anskoj veri, odvratni i
neblago~estivi qudi (jer kako bi ih neko mogao okarakterisati blago~estivim),
qudi koji iza|o{e iz tame (zato {to su ro|eni na Zapadu); naprotiv, kako da
ispri~am ostatak? Oni napado{e protiv novostvorenog u blago~estivom
narodu (Bugara). Kao muwa ili zemqotres ili veliki grãd, i da to
pojednostavim, kao divqa sviwa ra{~epi{e i uni{tili su vinograd
Gospodwi qubqenog i novostvorenog, i nogama i zubima, zna~i u~ewem
pokvarenog ‘ivota i trulih dogmata i to sa {to ve}om smelo{}u. Oni
nastoje sa svom ve{tinom da ih odvoje od pravih i ~istih dogmata i od
savr{ene hri{}anske vere i da im promene veru.
5. U samom po~etku nau~i{e ih nezakonito da poste subotom; mogu}e
je da jedan mali prestup u Predawu zavr{i zanemarivawem celog
dogmata. Posle su odbacili prvu nedequ posta i drugog posta, {to
povla~i i upotrebu mleka, sira i pro‘drqivost na ostalu hranu, posle
toga pro{iri se put prestupa i udaqi{e ih od pravog i carskog puta, i
naravno prezvitere koji su se razlikovali od ostalih zakonskim brakom,
pokaziva{e im mnogo neudatih de-
vojaka i ‘ena koje su podizale decu bez zakonitih o~eva, te uspe{e da ih
ogade i okrenu od istinitih Bo‘ijih sve{tenika, seju}i u wima seme
manihejske jeresi i uni{tavaju}i im du{e koje su tek po~ele da klijaju
semenom blago~e{}a, sa semenom {teto~ina.
6. Jo{ se ne dvoumi{e da ponovo miropoma‘u one
koji primi{e miropomazawe od prezvitera, priznaju}i sebe za episkope
i la‘no govore}i bez sramote da je neva‘e}e miropomazawe prezvitera i
svr{ava se bez ciqa.
7. Postoji li neko do ~ijih u{iju nije stigla takva
nerazumnost za koju se nisu dvoumili da se drznu jeretici, dakle, da se
ponovo miropomazuju oni koji su ve} jednom bili pomazani svetim
mirom i da bezobrazno ismevaju natprirodne i bo‘anske tajne? I to
smatraju mudro{}u kao istinski nepoznavaoci, kao {to jesu; Zna~i,
imaju neoborivo mi{qewe da nije dozvoqeno sve{tenicima da osve}uju
kr{tene Svetim Mirom. Ka‘u da je to samo arhijerejima dozvoqeno.
340
Odakle proizilazi ovakav zakon? Ko je zakonodavac? Koji od Apostola?

Ko od Otaca? Mo‘da je zakon Vaseqenskih Sabora? Gde i kad postade? Od
kojih je izglasan i podr‘an? Ne dozvoqava se sve{teniku da dâ pe~at
dara Duha Svetoga kr{tenima. Ali, tada mu se ne dozvoqava da kr{tava
uop{te; niti da vr{i posao sve{tenstva; da ga ne smatra{ polovi~nog
nego celosnog, i da ga sasvim izbacuje{ iz klira. Sve{tenoslu‘iteq
vladi~anskog Tela i Krvi Hristove i wima osve}uje (Svete Darove) od
ranije kr{tene i miropomazane; kako da ne mo‘e da Mirom osve}uje one
koji se sada kr{tavaju? Jerej kr{tava i prinosi pre~isti dar
kr{tenom; kako oduzeti originalnost i pe~at od onoga koji je svr{iteq
o~i{}ewa? Oduzima{ li pe~at? Niti da mu vi{e dozvoli{ da bude
slu‘iteq darova Bo‘ijih, a ni neki da sve{tenoslu‘e u svim darovima,
tako da tvoj sve{tenik koji te uzdi‘e neva‘e}im re~ima nekome da
poka‘e vrhovnog episkopa unutar hora saslu‘iteqa.
8. Nisu ovi bili prestupnici zakona samo u ovome, nego stigo{e do
samog vrha zla. Osim tih jereti~kih stranputica koje pomenusmo,
poku{a{e da uprqaju (o! kako je |avo zao!) Sveti Simvol Vere, sa stranim
mislima i neva‘e}im re~ima i preteranim bezobrazlukom, koji je
neprihvatqiv u osnovi svih saborskih i vaseqenskih odluka, dodaju}i
novinu da Sveti Duh ne proishodi samo od Oca nego i od Sina.
9. Ko ikada ~u takve re~i izgovorene, kao one od iskonskih jeretika?
Koja zla zmija ih je izvadila iz wihovih srca? Ko }e na kraju da nau~i
hri{}ane koji vr{e tajne pred Svetom Trojicom da priznaju dva uzroka,
da su zaista Sin i Sveti Duh od Oca; Sveti Duh opet od Sina i da
rascepi jednona~alstvo u dvobo{tvu i da pocepa hri{}ansko bogoslovqe
kao {to je to ~inila gr~ka mitologija, i da blati dostojanstvo
nadsu{tastvene i jednona~alne Svete Trojice? za{to da Sveti Duh
proishodi i od Sina?
Jer ako je proisho|ewe od Oca savr{eno (i ono je savr{eno jer je Bog
savr{en od Boga savr{enog), koji razlog postoji da On proizlazi i od Sina?
I za{to? ovo bi bilo besmisleno i ta{to.
10. Ako Duh proishodi od Sina kao i od Oca, za{to i Sin da se ne
ra|a od Duha kao i od Oca? Tako da je sve
neblago~estivo za one koji su neblago~estivi, i wihova
mi{qewa i re~i wihove ni{ta da ne ostane u wima {to se ne usu|uju
re}i.
11. Misli i na ono drugo. Jer ako razaznajemo u Svetom Duhu
osobenost da proishodi od Oca, tako|e razaznajemo Sinu osobinu da se
ra|a od Oca, i prihvatamo da proizilazi, kao {to misli wihova
mnogogovorqivost, i od Sina Duh. Dakle, prihvatamo da sa vi{e osobina
zavisi Sveti Duh od Oca nego od Sina. Jer je zajedni~ko i Ocu i Sinu
proisho|ewe Svetog Duha i od Oca i od Sina. A ako se vi{e razlikuje
Duh nego Sin, onda }emo prihvatiti da je bli‘i o~inskoj su{tini Sin
341
nego Duh Sveti. Tako }e da ispadne opet Makedonijeva hula protiv

Svetog Duha, pojavquju}i se kao osnova wihovoj zamisli.
12. Naravno, ako je sve zajedni~ko izme|u Oca i Sina, to jest i Svetog
Duha, svakako su zajedni~ka kao i imena Bog, Car, Gospod, Stvoriteq,
Svedr‘iteq, Nadsu{tastveni, Prosti, Bezobli~an, Bestelesan,
Nevidqiv i uop{te sva ostala svojstva. Ako je zajedni~ko Ocu i Sinu
isho|ewe od obojice Svetog Duha, onda i od samog sebe, i uzrok,
istovremeno i svr{etak; stvar kakvu ni gr~ka mitologija ne prima.
13. Ako dakle priznajemo samo Svetom Duhu da ima vi{e razli~itih
na~ela, kako ne}emo smatrati da je Sveti Duh kao mnogostruk koji ima
vi{e po~etaka.
14. [to u~ini{e u vezi odnosa izme|u Oca i Sina, jo{ razdvajaju
Svetog Duha ujediwuju}i tako Oca u zajedni~ku su{tinu sa Sinom, ali
ne {to se ti~e nekih osobina nego iskqu~uju Svetog Duha od su{tine
wihovog rodbinskog svojstva.
15. Vidi{ da su oni nepravedno dobili hri{}ansko ime i verovatno
da lako izigravaju mnoge; proishodi Sveti Duh i od Sina. Odakle si to
~uo? Od kojeg Jevan|elista ima{ takvo obave{tewe? Od kojeg Sabora je
hula ovog u~ewa?
16. Gospod i Bog na{ ka‘e: „Sveti Duh proizilazi od Oca‚ (Jn.15,26),
Oci ove nove hule smatraju da Sveti Duh proizilazi od Sina. Ko }e da
zatvori u{i od ovakve preterane hule? Ova hula je protivna Jevan|equ;
protivi se i Vaseqenskim Saborima; odbacuje i Bla‘ene i Svete Oce,
Atanasija Velikog, mnogocewenog Grigorija Bogoslova koji je carska
ode‘da Crkve, Vasilija Velikog, zlatna usta vaseqene, pu~ina mudrosti
pravedno nazvanog Zlatousti. Za{to da navodim ovoga ili onoga? Ova
hula i bogobora~ka jeres napada protiv svih Svetih Prorokâ, Apostolâ,
Jeraraha, Mu~enika i protiv samih re~i Hristovih.
17. Sveti Duh proishodi li od Sina? Koje vrste je to proisho|ewe?
Isto isho|ewe ili protivno O~instvu? Ali to nisu zajedni~ka svojstva
koja jedino karakteri{u Svetu Trojicu i weno postojawe i poklowewe.
Ako je protivno onome o ~emu se ne sla‘u sa nama {to se toga ti~e
sledbenici Manihejaca i Markiona, nego predla‘u opet ovu bogobora~ku
jeres protiv Oca i Sina?
18. Osim toga {to rekosmo, ako je Sin od Oca ro|en,
a Sveti Duh ishodi od Oca i Sina, ne}e se izbe}i da to
okarakteri{emo kao pome{anost koja proizilazi iz dva uzroka.
19. I jo{, ako se Sin ra|a od Oca a Sveti Duh ishodi
od Oca i od Sina, koji }e svr{etak imati to jereti~ko
u~ewe o Svetom Duhu, mo‘da ne{to drugo proishodi iz Wega? Treba}e da
do|emo do zakqu~ka, u skladu sa wihovim bogoprotivnim mi{qewem, da
postoje ne samo tri nego ~etiri ipostasi, verovatno u beskraj, jer ~etvrta
ipostas u~ini}e drugu i ova opet drugu, dok ne do|u do gr~kog
mnogobo{tva.
342
20. Osim ovoga {to rekosmo, neko mo‘e da pomisli

slede}e: ako proisho|ewe Svetog Duha od Oca dovr{ava uzrok postojawa,
{ta }e dodati Svetom Duhu isho|ewe od Sina, kad je dovoqno isho|ewe
od Oca za Wegovo postojawe? Zato {to se niko ne bi usudio da do|e do
nekog drugog zakqu~ka {to se ti~e su{tine Bo‘ije, ukoliko ona
bla‘ena i bo‘anska priroda nije mnogo udaqena od svakog dvojstva i
me{awa.
21. I bez ovoga {to rekosmo, sve {to je zajedni~ko
Svedr‘iteqnoj i Su{tastvenoj i Natprirodnoj Trojici, pripada samo
jednom od tri Lica, i prema tome nije proisho|ewe Svetog Duha
zajedni~ko svoj Trojici, ve} je svojstvo samo jednog od tri Licâ. Koja
dakle, od ova dva? re}i }e neko da Sveti Duh ishodi od Oca? Kako se ne}e
odre}i od wihovog voqenog i novog jereti~kog u~ewa? Ako priznaju
proisho|ewe Svetog Duha i od Sina, za{to se ne usudi{e da od po~etka
otkriju celo wihovo bogobora~ko u~ewe, {to zna~i ne samo da Sinu
pripisuju isho|ewe Svetog Duha, nego oduzimaju ga od Oca? Posle ovoga,
naravno, za-
mewuju}i ro|ewe sa isho|ewem, do}i }e na kraju da pri~aju ~udnovate
stvari: da je Otac ro|en od Sina a ne Sin od Oca; i tako }e sti}i do toga
da budu ne samo prvenstvuju}i u jeresi nego i u ludosti.
22. Pazi, dakle, kako se iz ovoga potvr|uje da je sasvim vidqiva hula
i wihovo bezumno u~ewe. Zato {to sve {to se naziva i pripada Svesvetoj
i Jednoprirodnoj i Jednosu{tnoj Trojici, ili je svima zajedni~ko ili
pripada samo jednom od tri Lica; a proisho|ewe Svetog Duha niti je
zajedni~ka osobina, ali isto tako nije ni, kako oni tvrde, samo svojstvo
jednog, (neka se smiluje na nas i neka se hula okrene na wihove glave); dakle, ne
pripada u celini @ivona~alnoj i Savr{enoj Trojici proisho|ewe
Svetog Duha.
23. I mno{tvo drugih osim ovih za koje rekosmo mogao bi neko da im
prigovori kontroli{u}i wihovo bezbo‘no mi{qewe, ali karakter
op{te Poslanice ne dozvoqava da zauzimaju mesto niti da ih pomiwemo.
Zbog toga i ove koje behu izgovorene i za primer uzete, a na nekim
mestima su napisane i ako Bog ho}e, prekontrolisa}emo detaqno i {ire
wihovo u~ewe na na{em zajedni~kom skupu.
24. Ova bezbo‘na u~ewa oni episkopi tame (jer su
sebe okarakterisali kao episkope) zajedno sa drugim bezakowima poseja{e u
onom prostodu{nom i novostvorenom narodu Bugara. Sti‘e i glas o ovim
doga|ajima i u na{u unutra{wost, kao kada neko vidi sopstvenim o~ima
svoju decu da se rastr‘u, da se raspar~avaju od gmizavaca i divqih
zveri. Toliki trudovi i napori i znoj ulo‘eni su za wihovo (=Bugara)
ponovno ro|ewe (=kr{tewe) i wihov duhovni uzrast, ali, dogodilo se da
sada patimo od neizdr‘ive tuge i nesre}e, kao da gubimo svoju decu.
343
25. I toliko plakasmo zbog toga doga|aja i zla koje

nas sna|e, koliko smo se i radovali kad ih videsmo da se otarasi{e od
wihove stare obmane.
26. Ali, wih radi plakasmo i pla~emo i ne}emo zatvoriti o~i na{e
da bi ih podigli iz pada, niti }emo dopustiti trepavicama na{im da
kuwaju, dok ih ne povratimo u Telo Gospodwe, s na{im mogu}nostima.
27. Oni, dakle, koji su prete~e otpadni{tva, |avolove sluge, krivi
zbog hiqada smrtnih, javni uni{titeqi, koji rastrza{e ono ne‘no i
novostvoreno u pobo‘noj veri naroda, toliko su i takvim rastrzavawima
ove varalice i bogoborci, i osudili smo ih saborskim svetim glasom; ne
donesmo odluku sada protiv wih, ali, od ve} postoje}ih Vaseqenskih
Sabora i Apostolskih Ustanova otkrismo ve} izre~enu na wih osudu i
objavismo svima ve} poznato.
28. ôveku je prirodno da se popravqa toliko mnogo od prethodnih
kazni, treba da se popravqa i od onih koje sada vidi i pe~at osude starih
jeretika va‘i i za sada{we. Jer oni pri tome ostaju u wihovoj
vi{estrukoj obmani, i udaqismo ih od svakog hri{}anskog pastirstva.
Zato i 64. kanon Svetih Apostola odre|uje jednu takvu osudu za one koji
se dr‘e posta u subotu.
29. „Ako se koji klirik na|e da posti u dan nedeqe
ili subote, (osim jedne subote), da bude svrgnut, ako je svetovwak, da se
odlu~i‚; jo{ 55. kanon Svetog Vaseqenskog [estog Sabora ka‘e
otprilike slede}e:
30. „Po{to smo saznali da oni koji su u Rimu, poste
post u svetu êtrdesetnicu u subote suprotno predatom
crkvenom posledovawu. Svetom Saboru je ugodno da objavi da i Rimska
Crkva nepovre|eno treba da ~uva pravilo koje govori: „Ako se ko od
klira na|e da u svetu nedequ ili subotu posti, osim jedne, neka bude
svrgnut, a ako je svetovwak, da se odlu~i‚.
31. Ali 4. kanon (=pravilo) Sabora u Gangri ka‘e sle-
de}e za one koji smatraju da brak treba izbegavati: „Ako
koji tvrdi u pogledu jednog o‘ewenog prezvitera, da ne treba kada takav
svr{ava Liturgiju, primati pri~e{}e od wega, neka je anatema‚. Tako|e,
[esti Vaseqenski Sabor jednoglasno ih osu|uje izra‘avaju}i se na
slede}i na~in: „Jer je u rimskoj crkvi prime}eno da va‘i kao pravilo
za one koji treba da se rukopola‘u kao |akoni ili prezviteri da prijave
da vi{e nemaju dodir sa svojim ‘enama, mi, slede}i stari kanon
apostolske ta~nosti i poretka odre|ujemo da treba da ostanu nerazdvojni
brakovi prezviterskih mu‘eva koji su zakoniti, da ne razvezuju odnose
prema svojim suprugama ili da se uskra}uju od zakonitog supru‘anstva
da budu zajedno, kao {to je neko dostojan da bude rukopolo‘en za |akona
ili ipo|akona, ne treba ga spre~avati da se rukopolo‘i u taj stepen,
ukoliko ‘ivi zakonski sa svojom ‘enom; niti da se zahteva od wega u
vreme rukopolo‘ewa da ispovedi kako }e se udaqiti od zakonskog
344
sa‘ivota sa svojom suprugom, da ne do|emo do toga da uprqamo ~estitost

braka koji je ozakowen od Boga i bio blagosloven Wegovim prisustvom,
jer i glas Jevan|eqa ka‘e: „Ono {to Bog sve‘e. ~ovek da ne razre{uje‚; i
kao {to Apostol Pavle u~i: „Brak je ~estit za ‘enu i zakonski
zajedni~ki ‘ivot‚ i „svezan si svezom braka, stoga, ne tra‘i
razre{ewe‚; Ako se ko usudi ustaju}i protiv apostolskog kanona, da bude
uskra}en od sve{tenstva, mislim na prezvitera ili |akona ili
ipo|akona, od zakonskog braka sa svojom ‘enom i veze sa wom, da bude
svrgnut. Sli~no ovom, ako neko od prezvitera ili |akona otera ‘enu pod
izgovorom pobo‘nosti, da se odlu~i; ako je uporan, da bude svrgnut‚.
32. I za razre{ewe posta u prvoj nedeqi posta kao i ponovnom
miropomazawu ve} kr{tenih i miropomazanih, mislim da je nspotrebno
da navodim kanone da bi ih osudili zato {to samo od sebe ovo izlagawe
zaobilazi svako drugo bezbo‘no jereti~ko u~ewe.
33. Ali jo{ i hula Svetog Duha svakako je protiv
cele Svete Trojice, gde ne izostaje preterivawe, ako nije ni{ta drugo od
onoga {to smo rekli, dovoqno je samo da ih osudimo na hiqade anatema.
34. Smatramo da je pravilno da vas obavestimo o tim doga|ajima i da
u~inimo poznatim Gospodu bratstvo va{e sa ovom ve{}u u skladu sa
starim obi~ajem Crkve, i umoqavamo vas i molimo da budete voqni
saborci u osu|ivawu wihovih neblago~estivih i bezbo‘nih poglavqa;
da ne izostavite poredak u Predawu koji nam predado{e da ~uvamo na{i
preci; sa velikom brigom i namerom da izaberete i po{aqete s va{e
strane nekoliko me{tana koji }e vas za-
stupati i biti ukra{eni blago~estivo{}u i sa sveto{}u mislima i
delom, kako bi gangrenu udaqili od Crkve, ovu sada{wu jeres koja je
tajno uvedena; i one koji sa mahnito{}u poseja{e toliko seme zla u
novostvoreni i novosazdani narod da ih i{~upamo iz korena i da ih
predamo ogwu zajedni~kom odlukom; u onu vatru koja je predodre|ena
prokletim kao {to odre|uju re~i Gospodwe.
35. I tako, udaqavawem jeresi i poja~avawem blago~e{}a, imamo
dobre nade da se vrati novoogla{eni i u Hristu novoprosve}eni
Bugarski narod u veru (Pravoslavnu). I ne samo taj narod zameni prethodnu
nepobo‘nost istinskom verom u Hrista, ali i jedan drugi koji od
mnogih i mnogo puta okarakterisan je kao drugi {to se ti~e grubosti i
nepravde, onaj se narod zove Ros-i (=Rusi), koji i protiv vizantijske
dr‘ave, kada su ovladali onima oko wih, sa preteranom naduto{}u
podigo{e ruke (za boj). Sada i oni zameni{e bezbo‘nu veru koju su ranije
imali, za ~istu i neuprqanu hri{}ansku pobo‘nost, prijateqski sebe
stavqaju}i kao ‘iteqa i predstavnika, umesto da napadaju nas i da nas
oplene. I unutar wih toliko mnogo se raspali ‘eqa revnosne vere.
Apostol Pavle opet vi~e, „neka je blagosloven Bog u sve vekove‚...
36. Sa ovim {to je potvr|eno, sa ~ovekoqubivom revno{}u Bo‘ijom
koja ho}e da se svi qudi spasu i do|u do poznawa istine, kada odbaci{e
345
staru idolopokloni~ku veru i zameni{e je istinitom hri{}anskom

verom. Ako se podigne va{e bratstvo da poka‘e nameru i saradwu u
sasecawu i sagorevawu {teto~ina (jeretika), verujemo uz mo} Gospoda
Isusa Hrista, istinitog Boga na{eg da }e se Wegova pastva umno‘iti
jo{ vi{e i ispuni}e se proro~anstvo, da – „pozna}e me svi od malog do
velikog‚, i „i na
celoj zemqi bi propovedana re~‚ apostolskog u~ewa, „i do kraja
vaseqene re~i wihove‚.
37. Treba, dakle, da primimo predstavnike koje {aqete umesto vas, i
koji predstavqaju va{e sveto i prepodobno lice, va{u verodostojnost
koju ste vi dobili Duhom Svetim; kao i za ovako va‘ne teme i za druge
sli~ne ovim imaju}i istinitost Apostolskog u~ewa da budu sposobni da
govore i bez prepreka da ~ine. Jer, iz Italije opet nam je poslana
saborska poslanica, puna bespredmetnih optu‘bi koje su ba~ene protiv
wihovog episkopa oni koji ‘ive u Italiji sa mnogo osuda i mirijadama
zakletvi; zar da ne
nadgledamo one koji se gube toliko tragi~no i pritiskuju se te{kom
tiranijom dok postoji nepravda prema sve{tenim zakonima, dotle se
obaraju sve crkvene sveze. Naravno, iz starine stigo{e do u{iju svih
monaha i prezvitera koji su do{li odatle (me|u wima Vasilije i Zosim i
Mitrofan, a zajedno sa wima i drugi, koji plaka{e zbog takve tiranije (duhovne) i
moqahu sa suzama da se brani Crkva); i sada, naravno, kao {to ranije rekoh,
opet nam posla{e raznorazne poslanice iz razli~itih mesta otuda, pune
mnogobrojnih naricawa i tragedija; zbog svega toga u ovom malom pismu
doneli smo sve te iznete te{ko}e, saglasno sa wihovom ~a{}u i molbom
(molili su sa stra{nim zakletvama i prekliwawima da se u~ini ovo poznatim svima
arhijerejima i apostolskim prestolima, kako bi se i to pro~italo), tako i za ove sa
skupa Svetog i Vaseqenskog u Hristu Sabora, da se potvrde sa
zajedni~kim glasom saglasnim Bogu i saborskim kanonima istine i da se
ustali duboki mir u Crkvama Hristovim.
38. Ne molimo samo va{u svetost, jer trsba da do|u i predstavnici i
drugih arhijerejskih prestola, a o~ekuje se da do|u jo{ i drugi posle
nekog vremena.
39. Dakle, da se primorava na{e u Gospodu bratstvo
sa odlagawem ili produ‘avawem vremena da ~ekaju mnogo, znaju}i tako
za wihova zaka{wewa koja ne trebaju da budu...
40. Za ta~no smatramo da dodamo i ovo u pismima: da se propoveda svoj
puno}i Crkve da sveti sedmi Vaseqenski Sabor treba da se pridru‘i i
ubroji u ostalih [est Vaseqenskih Sabora. Jer do nas do|e obave{tewe
da neke Crkve koje pripadaju va{em Apostolskom prestolu priznaju
[est Vaseqenskih Sabora i ne poznaju sedmi; ali i te koje je
potvrdio taj sabor, vi{e od bilo ~ega drugog prihvataju sa brigom i
pobo‘no{}u, ali nije im poznato da treba da je proglase s amvona crkve,
kao i druge, i naravno i oni }e imati isti ugled sa wima svugde.
346
41. Jer je i ovaj Sabor (=Sedmi) sru{io veliku jeres,

imaju}i sau~esnike i istomi{qenike u wihovom glasu poslatom od
~etiri Arhijerejska prestola. Jer se nalazio, kao {to je poznato, od
strane va{eg apostolskog prestola, zna~i aleksandrijskog, monah i
prezviter Toma sa svojom pratwom; od Jerusalima i Antiohije, Jovan i
wegova pratwa; a od strane Rima, Petar najpobo‘niji prezviter i drugi
Petar prezviter, monah i iguman manastira Svetog Save u Rimu.
42. I kada se sasta{e svi oni zajedno sa na{im sve-
tim ocem i najsvetijim i tribla‘enim Tarasijem arhiepiskopom
Konstantinopoqa, bi sazvan veliki i Vaseqenski Sedmi Sabor koji
sru{i trijumfalno jeres Ikonoboracâ ili Hristoboracâ; po{to
varvarski i drugoplemeni narod Arapa zauze mnoga mesta, zato ne be{e
lako da se do vas dostave odluke (Sabora). Iz tog razloga mnogima wegove
odluke, iako se po{tuju i imaju ugled, ali je nepoznato da pripadaju
wemu (=Sedmom Saboru).
43. Treba daqe (kao {to rekosmo), da objavite za Sveti i Sedmi
Vaseqenski Sabor zajedno sa pre wega [est Sabora. Ako to ne uradite,
pre svega nepravdu ~inite Crkvi Hristovoj, ako odbacujete takav veliki
Sabor do}i }ete do toga da delite i rascepqujete svezu i dodir sa wime.
Drugo, dajete povod ikonoborcima, koje dobro poznajem, da vam je mrska
wihova jeres kao i drugih jeretika, da otvaraju usta i uzimaju za pravo
da ka‘u velike la‘i, da wihova jeres nije osu|ena od Vaseqenskog
sabora, nego samo od strane jednog patrijar{ijskog prestola.
44. Zbog svega toga imamo ~ast da vas posavetujemo i sa sinodskim
pismima i sa svim drugim sinodskim i crkvenim razmatrawima i
razgovorima da ga uvedete u red i da ga postavite sa Svetih [est
Vaseqenskih Sabora, priznaju}i ga kao sedmi posle ovih, prave}i uvod
za ove koji treba da budu.
45. I Hristos istiniti Bog na{, prvi i veliki Arhijerej Koji
svojevoqno prinese Sebe na ‘rtvu za nas i dade Svoju Krv kao otkup za
grehe na{e, bilo bi dobro da da va{oj arhijerejskoj i ~asnoj glavi da
pobedite varvarske narode koji vas opkoqavaju, i da vam da da pro|ete
‘ivotni put u vesequ i ti{ini, i kamo sre}e da u‘ivate u neizrecivoj
radosti i vesequ nebeskog nasledstva, gde je stalno prebivali{te svih
radosnih i gde ne postoji ni bol ni uzdisaji, ni tuga, u blizini Hrista
istinitog Boga na{eg; Wemu pripada slava i veli~anstvo u sve vekove.
Amin.
Molimo se za vas po o~inskom dugu prepodobnih. Ne prestajte ni vi
nikada da se se}ate na{e osredwosti.
347
KANONI
NIKOLE Patrijarha Carigradskog
Kanon 
Pitawe. Moè li monah u}i u sveti oltar, kad ovo zabrawuje 33.
kanon Svetog Trulskog Sabora, koji ne dopu{ta nikakvom monahu, koji
nije proizveden (za ~teca), da peva ili ~ita sa amvona; a isto i 15. i 21.
kanon Laodikijski i 14. kanon Drugog Nikejskog Sabora?
Odgovor. Zabraweno je monahu, koji nije proizveden, da sa amvona
vr{i slu`bu ~teca; ali radi po{tovawa mona{kog ~ina ne mislim da
treba zabraniti monahu, koji je slobodan od svakog prestupa, da ulazi u
oltar radi paqewa sve}a ili kandila.
(Trul.33,69; VII Vas.14; Laod.15,19,21,44)
Kanon 
Pitawe. Da li se sme kle~ati u Subotu, kao {to se ne sme u Nedequ i
kroz Pedesetnicu?
Odgovor. Kanonom ovo nije zabraweno; ali mnogi ne kle~e s toga, {to
se Subotom ne posti.
(Ap.66; I Vas.20; Trul.55,66,90; Gangr.18; Laod.29; Petra Aleks.15; Vasil. Vel.91; Teof. Aleks.1)
Kanon 
Pitawe. Treba li ~uvati post meseca avgusta?
Odgovor. Pre se u to vreme postilo; ali je taj post prenesen s toga da
ne padne zajedno sa neznaboà~kim postovima, koji su u to vreme bivali.
Uostalom, i sada mnogi poste ovaj post.
Kanon 
Pitawe. Da li treba pri~estiti Svetom Tajnom besomu~noga, kad
Sveti Timotej na postavqeno mu pitawe odgovorio je druga~ije,
druga~ije Sveti Apostoli, i opet druga~ije pozniji?
Odgovor. Ako koga mu~i crna ù~, da izgleda kao besomu~an, ne treba
mu zabraniti Pri~e{}e; ali, ako je zbiqa besomu~an, ne moè biti
nikako udostojen Svete Tajne, jer nema ni{ta op{tega svetlost sa
mrakom.
(Ap.79; Trul.60; Timot. Aleks.2,3,4,14)
348
Kanon 
Pitawe. Da li moè sve{tenik da jede bez svakog obzira i kako ga je
voqa {to se prinosi u Crkvu, to jest, prosfore i vino, i da li moè
prosfore jesti kao obi~an hleb; i ako se mnogo toga sakupilo, {ta }e s
tim da radi?
Odgovor. Delovi od prinesene na `rtveniku prosfore, nikako, nego se
to ima pojesti samo u Crkvi, dok se sve ne upotrebi; a {to od ostalih
prosfora preostane, treba jesti odelito i po sebi, a nikako sa mlekom,
ili sa sirom, ili sa jajima, ili s ribom.
(Ap.3,4,38,41; Gangr.7,8; Kartag.37; Teof. Aleks.8)
Kanon 
Pitawe. Ako je neki monah, ma gde da je postrig dobio, smu}en usled
ne~ega {to mu du{u vre|a i ho}e da se ukloni iz manastira, a stare{ina
ga radi toga kazni podvrgne, – {ta }e taj monah tada da ~ini: da ostavi
bez pa`we smu}ewe svoje, ili kaznu?
Odgovor. On treba da stare{ini kaè {ta ga smu}uje, i ako mu od toga
preti o~ita opasnost, neka se ukloni, a kaznu neka ostavi bez pa`we.
(IV Vas.4; VII Vas.19,21; Kartag.13; Prvodr.2,3,4)
Kanon 
Pitawe. Ako iguman pri smrti postavi drugoga na svoje mesto,
obavezav{i ga da se ne}e ukloniti; ali ovaj, poznav{i svoju nemo},
ukloni se, – {ta treba sada ~initi od one obaveze?
Odgovor. Obaveza je besmislena, i dakle, bez svake snage, a onaj koji je
vezan bio, bi}e razre{en kad do|e k arhijereju i ispri~a mu sve o sebi.
(Ap.32; Sardik.14; Kartag.141)
Kanon 
Pitawe. Sve{tenik, koji je radi nekog prestupa svrgnut, ili je
samovoqno ostavio sve{tenstvo, i posle je sâm priznao svoju krivicu, da
li moè takav sve{tenik govoriti: „Blagosloveno Carstvo‚, i „Boè,
.........................‚, i Hristos .................‚, ili kaditi kadionicom, ili
pri~estiti se u oltaru?
Odgovor. Ne moè, jer se on ve} broji me|u svetovwake.
(Ap.5,17,62; I Vas.9,12; III Vas.9; IV Vas.7,14; Trul.21,26;
Neokes.9; Kartag.36; Prvodr.16; Vasil. Vel.3,27; Kirila Aleks.3)
Kanon 
Pitawe. [ta zna~i ono {to Sveti Vasilije kaè u malim
epitimijama: Neka bude udaqen od blagoslova, prema koli~ini pada?
Odgovor. Zna~i, li{iti nekoga onog blagoslova {to se u Crkvi daje.
349
Kanon 
Pitawe. Kome je zabraweno Sveto Pri~e{}e, da li moè jesti od
prinesene na `rtveniku prosfore?
Odgovor. U ìvotopisu Svetoga Teodora Sikeota nalazimo da je ovo
takvima zabraweno.
(Ap.3,4,38,41; Gangr.7,8; Laod.14; Kartag.37)
Kanon 
Pitawe. Da li treba doti~ne podvrgavati epitimijama po
kanonikonu Posnikovom?
Odgovor. Onaj je kaknonikon svojim velikim snisho|ewem mnoge
pogubio; i s toga, koji znaju {ta je dobro, i od wega se udaquju, neka se
staraju popraviti se.
350
RAZLIÎTI
KANONSKI PROPISI
Kanon 
[ta smo stra{noga mi pretrpeli, osim {to je mo`da to àlosno, {to
nismo ni{ta pretrpeli i {to nismo smatrali sebe dostojnima da za
Hrista stradamo (DAp.5,41)? Ako li vas àlosti {to je zlo}a zauzela Dom
molitve, i vi morate da se na otvorenome mestu molite Tvorcu neba i
zemqe, pomislite, da su i jedanaest U~enika u jednoj sobi zatvoreni
bili, a me|utim, oni koji u Gospoda na krstu razapeli, obavqali su
judejsku slu`bu u znamenitome hramu. Pa i Juda, koji je radije hteo da
umre obe{en, nego li da sramno ìvi, mo`da je boqi od onih koji se
danas ne stide od nikakva zla {to qudima ~ine, te s toga su bez srama
gotovi na svaku pakost. Samo, ne dajte se zavarati wihovim laìma kad
kazuju da propovedaju pravu veru. Nisu to hri{}ani, nego qudi koji
Hrista prodaju, jer ìvotu upravqenom po istini oni pretpostavqaju
uvek ono {to im korist u ovom ìvotu daje. Kad su mislili da }e
zadobiti sebi pusto prvenstvo, sloìli su se tada bili sa
neprijateqima Boìjim; a sada kad vide da se narod razqu}en podigao,
prikazuju se opet da pravo veruju. Ja ne znam da je episkop, niti bih
ikada ja brojao me|u Hristovim sve{tenicima ~oveka koji je od
ne~istih ruku primio prvenstvo da sunovrati veru. Ovako ja sudim. Ako
vi imate kakav deo s nama, o~ito je da }ete tako isto suditi kao i mi; ako
li pak ho}ete da po sebi sami sudite, tada je svak gospodar svoga
mi{qewa, a mi nismo krivi u krvi wegovoj.
Kanon 
Dobro je i prekorisno pri~e{}ivati se svaki dan i primati
Boànstvene Tajne, jer Sâm Hristos govori: Koji jede moje telo i pije
moju krv ima ìvot ve~ni (Jn.6,54). Ali mi se pri~e{}ujemo ~etiri puta
svake sedmice: nedeqom, sredo, metkom i subotom, a i u druge dane, kad
biva uspomena kog Svetiteqa.
A da nije nimalo gre{no kad je neko prinu|en za vreme gowewa da se
sâm svojom rukom pri~esti, a nema sve{tenika ili drugoga koji sluì,
ovo bi suvi{e bilo i dokazivati, jer mnogim ~inima to potvr|uje
dugotrajni obi~aj. Zna se, da svi oni koji provode ìvot u usamqenim
mestima, gde nema sve{tenika, ~uvaju}i u svojoj ku}i Pri~e{}e, sami
sebe pri~e{}uju. A u Aleksandriji i u Egiptu ve}im delom svaki
351
svetovwak ima u svojoj ku}i Pri~e{}e, te se sâm pri~e{}uje, kada

zaèli. Jer kad je sve{tenik jednom obavio i predao `rtvu, te onaj koji
je prima i pri~e{}uje se, mora verovati da se od sve{tenika pri~e{}uje.
Pa i u samoj Crkvi sve{tenik daje ~esticu, a onaj koji je prima, drì je
sasvim sâm i svojom je rukom tada podnosi k ustima. Prema tome, ista je
stvar da li neko prima od sve{tenika jednu ~esticu, ili pak vi{e
~estica zajedno.
Kanon 
Staraj se, sve{teni~e, da bude{ besprekorni delateq i koji pravi
vr{i re~ istine. Nikada ne dolazi na crkvenu slu`bu, ako si sa nekim u
neprijateqstvu, da ne u~ini{ da se Paraklit ukloni u dan slu`be.
Nemoj da se sudi{ ili kavga{ toga dana, nego borave}i u crkvi, moli se
i ~itaj dok ne do|e vreme kad }e{ obaviti Boànstvenu Tajnu, i tada
skru{eno i ~istim srcem pristupi Svetom Oltaru, niti se obaziri
unaokolo, nego sa trepetom i strahom stani pred Nebesnim Carem. Nemoj,
radi qudske ugodnosti, da brza{ ili skra}uje{ molitve, niti se osvr}i
na ~ovekovu osobu, nego gledaj samo na Cara Koji je tu, i na Nebesne Sile
koje su unaokolo. Budi dostojan izvr{iteq svih kanona (=pravila). Nemoj
da sluì{ zajedno sa onima kojima je to zabraweno. Pazi pred kim
stoji{, kako sluì{ i koga pri~e{}uje{. Ne zaboravi Gospodwe i
Svetih Apostolâ zapovesti, koja kaè: Ne dajte svetiwe psima, niti
bacajte bisera svojih pred sviwe (Mt.7,6). Pazite na pse i na ostalo. Gledaj
da ne padne{, boje}i se ~oveka, niti davaj Sina Boìjega u ruke
nedostojnih. U ~asu onome ne prezaj od zemaqskih velika{a, pa ni od
onoga koji nosi dijademu. Koji su dostojni Boànstvenoga Pri~e{}a,
pri~esti ih za badava, kao {to si to i sâm primio; a one, kojima
boànstveni kanoni zabrawuju, ne pri~e{}uj, jer su oni kao
neznabo{ci, i ako se ne obrate, te{ko i wima i onima koji ih
pri~e{}uju. Pazi (nije moj posao, nego tvoj) da se zbog nemara tvoga ne
dotakne Svetih Darova mi{ ili {to drugo, da se ne pokvare, da od dima
ne po~a|ave, da ih ne dirnu ruke ne~istih i nedostojnih. Ako bude{
imao svagda na umu ovo i sli~no, bi}e{ kadar da spase{ i sebe i one koji
te slu{aju.
Kanon 
Pri nalagawu epitimijâ ne treba toliko gledati na koli~inu greha,
koliko na voqu gre{nika, i to s toga, da ne bi, u nameri da za{ije{ to
{to je poderano, u~inio rupu jo{ goru, i da, èle}i da podigne{ {to je
palo, ne bi se to jo{ vi{e poru{ilo; jer oni koji su bolesni i rasejani i
uop{te odani svetskim nasladama, isto i oni koji mogu da se ponose
svojim poreklom i svojom mo}i, tek }e malo po malo hteti da misle o
gresima svojim i samo lagano }e mo}i da se oslobode od nevoqâ u koje su
pali. Pa ko ho}e da ih odjedanput i strogo{}u dovede na pravi put, moè
352
lako da ne postigne ni da se delimi~no bar pokaju. Jer du{a, kad je

dovedena do toga, da nije vi{e osetqiva, ona pada u o~ajawe, te ve} ne
slu{a ni blage re~i, niti se pretwe pla{i, niti se krepi
dobro~instvom, nego postaje gorom od onoga grada, o kome Prorok sa
prezirom govori: Obraz ti je kao u bludnice i nema{ stida u ni~emu.
Rado toga pastir potrebuje mnogo znawa da bi mogao proniknuti sa sviju
strana u te`we du{e. Jer, kao {to mnogi padaju u ludilo i o~ajavaju za
svoje spasewe s toga {to ne mogo{e podneti gorkih lekova, tako ima
nekih koji s toga {to nisu bili podvrgnuti kazni prema meri greha, ne
osvr}u se ve} na du{u, postaju jo{ gori i gre{e jo{ vi{e. Premaq tome,
sve{teno lice mora da na sve ovo obra}a pa`wu i da, razabrav{i sve
marqivo, upotrebqava ono {to je nu`no, kako ne bi nastojawe wegovo
bilo uzaludno.
Kanon 
Vidim da se mnogi pri~e{}uju tela Hristova prosto i kako se slu~i,
i pri~e{}uju se, slede}i vi{e obi~aju i zakonu, nego li razmi{qaju i
~istoj razboritosti. Kad nastupi vreme Svete êtrdesetnice i Pashe, ma
u kakvom se stawu ~ovek nalazio, on se ve} i pri~e{}uje Svete Tajne. Ali
praznici se mogu i ne svetkovati, dok savest treba o~istiti i tek tada se
pri~estiti; jer ko je ne~ist i nedostojan, nije u pravi ni na praznik da
se pri~esti Svetog i Najstra{nijega Tela. Pomisli samo, da i oni koji
su se pri~e{}ivali starozavetne `rtve, mnogo su starawa o tome vodili,
gledali su da se prethodno o~iste i pokazivali su se u svemu i op svemu
o~i{}eni; a ti, kad pristupa{ @rtvi, od koje i An|eli drh}u, svodi{
stvar na doga|aj vremena, i okaqanim rukama i usnama bez straha
pristupa{ Telu i Krvi Hristovoj. Ta ni cara ti ne bi hteo celivati kad
ti usta zaudaraju, a celiva{ Cara Nebesnoga du{om, koja ti zaudara
smradom. Drska je to stvar. Prema tome, ako nisi dostojan Pri~e{}a,
tada ti ne spada{ ni me|u one koji su tek dostojni molitve i slu`be
crkvene. A poslu{aj Gospoda, Koji kaè: Koji se kaju, oni i pristupaju,
a koji se ne pri~e{}uju, ti se i ne kaju.
Kanon 
Mnogi se pri~e{}uju Svete @rtve jedanput u godini, drugi dda puta,
a neki ~esto, – i svima skupa mu upu}ujemo na{u re~; ne samo onima koji
su ovde, nego i onima koji u usamqenosti borave, a koji to ~ine jedanput
u godini. Koje, dakle, treba pohvaliti: da li one koji se pri~e{}uju
jedanput, ili one koji ~esto, ili pak one koji se retko pri~e{}uju? Ni
one koji jedanput, ni one koji ~esto, ni one koji retko to ~ine, nego one
koji se ~istom save{}u pri~e{}uju i kojih je ìvot besprekoran. Takvi
neka pristupaju svagda, a koji nisu takvi, neka ne pristupaju
nijedanput. A za{to? Zato {to ovakvi primaju sebi sud i osudu,
ka`wewe i kaznu. I nemoj se ovome ~uditi; jer kao {to hrana, koja po
353
prirodi svojoj goji, ako je uzima slabomo}ni, sve uni{tava i kvari, i

uzrokuje bolest, tako isto i Svete Tajne. Uìva{ na duhovnoj trpezi, pa
opet kaqa{ usta blatom. Miomirisnim mirom maè{, pa opet smradom
ispuwava{, a kroz godinu dana pri~e{}uje{ se. Misli{ da ti je dosta
~etrdeset dana da o~isti{ grehe {to si za sve vreme u~inio, pa opet
posle jedne sedmice povra}a{ se pre|a{wem ìvotu. Kaì mi, ako za
~etrdeset dana ozdravi{ od duge bolesti i opet po~ne{ jesti ona jela
koja su ti bolest prouzrokovala bila, nisi li time izgubio sav svoj
pre|a{wi trud i sebi jo{ vi{e na{kodio? Jer, ako se mewa sve {to je
fizi~ko, tim se vi{e mewa ono {to zavisi od voqe. êtrdeset dana daje{
za zdravqe du{e, a moè biti i ne ~etrdeset o~ekuje{ za umilostivqewe
Boga? Kaì mi: smeje{ li se? Radi toga i |akon uzgla{uje, govore}i:
Svetiwe svetima! to jest, ko nije svet, neka ne pristupa. Ne kaè samo:
koji je ~isto od greha, nego: koji je svet.
Kanon 
Pitawe. Je li boqe pri~e{}ivati se ~esto, ili re|e?
Odgovor. Kad Apostol kaè: A ~ovek neka ispituje sebe, i tako od
hqeba neka jede i od ~a{e neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud
sebi jede i pije, ne razlikuju}i tela Gospodwa. Zato su me|u vama mnogi
slabi i bolesni, i dosta ih umire. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne
bismo bili osu|eni. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo
osu|eni sa svetom (1Kor.11,28-32), to jasno je, da mi moramo prethodno
o~istiti sebe i pokazati se ~isti od svakog nepravednog dela, i tada
pristupiti Boànstvenoj Tajni, da nam ona ne bi bila na propast du{e
na{e i tela; jer Bog kroz Mojsija kaè Izraiqu: Svaki ~ovek iz semena
va{ega, koji bi pristupio k svetim stvarima, koje bi posvetili sinovi
Izraiqevi Gospodu, a ne~istota je wihova na wima, Gospod }e istrebiti
du{u onu (3Mojs.22,3). Pa opet: U~inite pobo`ne sinove Izraiqeve od
ne~istota wihovih, da ne oskvrne skiniju moju {to je usred wih
(3Mojs.15,31). Radi toga ba{ Apostol i govori onima koji se nedostojno
pri~e{}uju, kao {to je gore kazano: Zato su me|u vama mnogi slabi i
bolesni, i dosta ih umire (1Kor.11,30). Zbog ovog razloga, kad boànstveni
David i oni koji su s wim bili, zaèle{e jesti hlebobe predloèwa,
koji su sluìli predslikom Tela Hristova, arhijerej odmah je upitao,
da li su oni momci ~isti od ènske lo`nice, i tada im je hlebove dao
(1Car.21,4.5).
  
354
@ I ^ K A B E S E D A S V E T O G S A V E
O P R A V O J V E R I

i prijateqi i oci i ~eda bogozvana,435 priklonite
Bra}o
bogoqubiva srca va{a da ~ujete bo‘anske dogmate.436 I ~uv{i ove svete
re~i stavite ih, bra}o, u srca va{a i u savesti du{a (va{ih)437 i pred o~i
uma (va{eg), i razumite ih.
2.Premilosrdni i ~ovekoqubivi Bog, imaju}i neizmernu milost
prema rodu qudskom, prikloni nebesa i si|e na zemqu (Ps.101,20), i Svojim
bo‘anskim domostrojem438 i dobrovoqnim podno{ewem mnogovrsnih
stradawa bo‘anskog tela (Svog), prosveti rod na{; i posla u sav svet
svete Apostole, rekav{i im: „Idite i nau~ite sve narode krste}i ih u
ime Oca i Sina i Svetoga Duha‚.439 Ali po{to oni sami do nas ne do|o{e,
to oci na{i, ~uv{i u istini re~i wihove, poverova{e im. I preblagi
Bog, Koji ima beskrajnu milost i ne ‘eli da pogine nijedan od nas, po
istoj toj prvoj zapovesti i istim na~inom po nauci i propovedi svetih
Apostola uzdi‘e mene na ovo svetiteqstvo440 hote}i da preko mene
„ispuni nedostatke‚441 otaca na{ih; i Duhom Svojim Svetim zapovedi mi
da vam objavim ovu re~ svoju o va{em spasewu, koju vi ~uv{i s qubavqu
je sa~uvajte, da bismo i mi bili zajedni~ari reda svetih.442
.Stoga vas, bra}o i ~eda, ovo prvo molim da, polo‘iv{i svu nadu
svoju na Boga, dr‘imo se pre svega prave vere Wegove. Jer, kao {to re~e
Apostol, „temeqa drugoga niko ne mo‘e postaviti osim onoga kojega
postavi‚ Duh Sveti443 preko svetih Apostola i bogonosnih Otaca, a to je –
prava vera koja je na svetih sedam Vaseqenskih Sabora potvr|ena i
propovedana.444 I zato na ovom temequ svete vere treba nam zidati zlato i
srebro i drago kamewe,445 to jest dobra dela. Jer niti koristi ispravnost
‘ivota bez prave i prosve}ene vere u Boga, niti nas pravo ispovedawe
(vere) bez dobrih dela mo‘e izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje,
435
Bogozvana = po Bogu nazvana (bogoimenovana) deca Bo‘ja, ili: od Boga pozvana bo‘anskim pozivom, zvawem (sr.
Rim.1,7; Otkr.17,14 i dr.).
436
Prevodimo  (u oba teksta) ne sa bo‘anske zapovesti, zato {to i Sinodik i Krm~ija prevode
tç dćgma (i u mno‘ini) sa (Mo{in, V. V. XVII, 282, 306, 338., Mora~ka Krm~ija, 35, 96). Sr. i ni‘e paragrafe 8
i 10 (zle dogmate), i 11 (dogmate domostroja).
437
Sve re~i u zagradi na{ su dodatak radi te~nijeg ~itawa i jasno}e teksta.
438
Izraz (kao i daqe paragraf 11: ) prevodimo re~ju domostroj (podrazumeva se: domostroj spasewa),
jer je u pozadini nesumwivo gr~ki biblijsko-svetoota~ki izraz Ŕ (qe×a) oŐkonom×a, a to uostalom iziskuje i sâm
kontekst ovde. Sr. i na drugim mestima kod Domentijana (Dani~i}, str. 148, 230, 316). Sr. i Miclosich, Monumonta
Serbica 99, 121, 539.
439
Mt.28,19.
440
To jest: episkopstvo, arhijerejstvo. Prethodni izraz: „po istoj toj zapovesti i istim na~inom‚ u mnogome podse}a
na poznato mesto Sv. Irineja Lionskog (Contra haereses III, 3, 3. PG 7, 851B gde tekst ima dva ~itawa; sr.
najnovije izdawe Sources Chrétiennes ą 210-211, str. 58 i 38-39), gde on, kao i Sveti Sava ovde, govori o apostolskom
prejemstvu episkopata u Crkvi. Sr. i Sinodik (V. V. XVII, 317-318).
441
Sr Kol.1,24, u smislu: nadoknaditi, nadopuniti ono {to nedostaje.
442
Bukvalno: pri~astnici reda svetih (=uvr{}eni me|u svetiteqe).
443
1Kor.3,11.
444
=potvr|ena, utvr|ena (prema uobi~ajenom gr~kom izrazu: bebaiwqeŮsa), pre nego: objavqena. Sr.
Sinodik (V. V. XVII, 291).
445
Sr. 1Kor.3,12.
355
da „savr{en bude ~ovek Bo‘ji‚,446a ne da zbog nedostataka (jednoga)

hramqe ‘ivot na{. Jer, kao {to re~e Apostol: „Spasava vera, koja kroz
qubav dëla‚.447
4. Verujemo, dakle, u Oca i Sina i Svetoga Duha, pevaju}i Trojicu
Bo‘ansku, Uzrok i Sazdateqa svega prouzrokovanoga i sazdanoga,448
vidqivoga i nevidqivoga. (Trojicu) koja je jedne su{tine, to jest prirode
i u tri Lica, to jest govorimo Ipostasi i Li~nosti,449 ~ime ne}emo da
podrazumevamo obli~jem450 ili razlikom tri Boga ili tri prirode ili
su{tine, nego ispovedamo jednoga Boga i jednu prostu 451 i bestelesnu
prirodu i su{tinu, a razlikom Licâ razli~itost Ipostasî
ozna~avamo;452 klawaju}i se (na taj na~in) Trojici u Jedinici i Jedinici
u Trojici, Jedinici453 Triipostasnoj i Trojici Jednosu{tnoj i
jednomo}noj i sabespo~etnoj. Wu jedinu poznajemo ve~nopostoje}u,
bespo~etnu, nestvorenu,454 besmrtnu, nepropadqivu, nestradalnu,
svesazdateqnu i (sve)dr‘e}u i (sve)promisliteqnu.455
.I jednoga od Trojice, ne Oca ni Svetoga Duha, no od Boga Oca
ro|enoga Sina i Boga, Logosa,456 nadvremeno i od Wega Roditeqa
nerazdeqivo ro|enoga, a ne stvorenoga, 457 jednosu{tnog Roditequ i
446
2Tim.3,17.
447
Gal.5,6. Mogu} je i ovakav prenos sa starosrpskog: „Vera je ona koja spasava, kad kroz qubav radi‚.
448
Petrogradski rukopis, o~igledno oma{kom prepisiva~a, ispu{ta re~i: svega sazdanoga.
449
Dani~i}ev tekst ima:  i , dok u starijem petrogradskom stoji:  i . – Umesto slovenske re~i
sastav, sostav mi se ovde u prevodu vra}amo na gr~ku re~ ipostas (îpćstasij), odavno ve} odoma}enu u na{oj crkvenoj i
bogoslovskoj kwi‘evnosti. Slovenska re~ sastav ovde (kao i na drugim mestima, npr. u Jevr.1,3, u dogmatiku 8. glasa, i
dr.) nije u mogu}nosti da prevede izuzetno sadr‘ajan gr~ki bogoslovski izraz ipostas. U nebogoslovskom, da tako ka‘emo,
zna~ewu gr~ke re~i „ipostasis‚, kada ona ozna~ava ono {to je zna~ila u klasi~nom a delimi~no i u dana{wem gr~kom
jeziku, to jest: pod-stav, sastav, sadr‘aj (stav, ili strukturu) ispod povr{ine, bi}e, su{tinu, sub-stanciju, tada slovenski
izraz sastav, sostav mo‘e poslu‘iti (kao npr. u Ps.38,6; Jevr.3,14; ali sr. Jevr.11,1). Dosada{wi prevodioci (D.
Kova~evi}, L. Mirkovi}, V. Ivo{evi}) zadr‘av{i re~ sastav nisu doprineli jasno}i teksta, {tavi{e, ne poistovetiv{i
sastav i ipostas, neki od wih svojim poku{ajima tuma~ewa unose zabunu, i zabludu, kod ~itaoca (Ivo{evi}, str. 22).
450
. I ovaj izraz, a i na{ prevod obli~jem, slabi su da prevedu jak gr~ki izraz morfÁ (sr. Flp.2,6 i 7, gde je
kolebqivost kod slovenskih prevodioca o~igledna:  ), koji nesumwivo treba podrazumevati u pozadini ovoga
mesta. Izraz morfÁ u pravoslavnoj trijadolo{koj i hristolo{koj terminologiji izjedna~uje se po zna~ewu sa re~ima
fďsij=priroda, oís×a=su{tina (zato i ovde stoji u kontekstu sa tim re~ima). Sr. Sv. Vasilije Veliki, Protiv Evnomija
I, 18 (PG 29, 552S); Sv. J. Zlatoust, Beseda 6,2 na Filipq. i 2,2 na Jevr. (PG 62, 219: 63, 22); Sv. Lav Veliki, Tomos
Flavijanu; Sv. Kiril Aleksandrijski, O o~ove~ewu Boga Logosa, i drugi Oci. Sr. i Sinodik (Mo{in V. V. XVII, str. 310 i
326, ali tekst Mo{ina na oba mesta ima nedostataka).
451
Kod Dani~i}a ovde stoji: U jednoga dakle Boga i jednu wegovu prostu... is-povedamo, {to je o~igledno nesintakti~no
(osim ako bi se pretpostavqalo da je negde izostavqena re~ verujemo).
452
Kod Dani~i}eva prepisiva~a (ili verovatnije kod wega samog kao izdava~a) tri posledwe re~i slivene su tako da je
sa wih dat sasvim bukvalni prenos L. Mirkovi}a (za kojim sleduje i V. Ivo{evi}): „razli~no jestestvena znamenujemo‚,
osim jezi~ke nejasno}e unosi jo{ i dogmatski sasvim neprihvatqivo tuma~ewe. Jer, u Svetoj Trojici ne postoji nikakva
„razli~itost jestestvenih‚ svojstava, nego samo razlika li~nih, ipostasnih svojstava i karakteristika. U takvim
stvarima ni Sv. Sava ni Domentijan nisu mogli pogre{iti, odnosno pogre{no „prepisati‚.
453
I kod Dani~i}a i u petrogradskom rukopisu ovde (i to sva tri puta) umesto na{eg „u Jedinici‚ stoji:  .
Kako je ovo mesto nesumwivo uzeto iz Svetih Otaca (doslovno se nalazi najpre kod Grigorija Bogoslova. u Besedi 25, 17, PG
35, 1221S: monŁda ¶n triŁdi kaŘ triŁda ¶n monŁdi proskunoum¸nhn), mi smo ga zato i preveli kao gore. Jer monŁj
mo‘e biti samo jedinica, dok bi „jedinstvo‚ na gr~kom bilo ľenćthj. Istina, tÂn ľenćthta na{i stari prevode ~esto sa
, to je mo‘da i izraz  za ono vreme zna~io i: jedinica. (Kod Teodosija, izd. Dani~i}. str. 25,
postoji izraz , ali zna~i: samo}u, usamqenost). – Nerazumqivo je za{to je u srpskom prevodu L. Mirkovi}a cela
ova toliko bogoslovska re~enica izostavqena (str. 128), dok su kod D. Kova~evi}a osim ovoga presko~ena i neka druga
bogoslovska mesta u Besedi.
454
 (=svagdapostoje}u),  (=bezna~alnu),  (=nero|enu). Posledwi izraz
„nero‘denu‚ nismo mogli ostaviti kako jeste, jer on pretpostavqa iza sebe gr~ki izraz ˇg¸nhtoj (a ne ˇg¸nnhtoj), {to }e
re}i: nestvorenu, nepostalu, a takav izraz je prirodniji za Svetu Trojicu. O razlici izme|u ova dva gr~ka izraza v. kod
Sv. Jovana Damaskina, Ta~no izlo‘ewe Pravoslavne vere I, 8. PG 94, 817.
455
Ili: Koja sve stvara i (sve) dr‘i i (o svemu) promi{qa.
456
I ovde, kao i kod re~i ipostas (v. napom. 5, str. 78), vra}amo se na gr~ku re~ Logos, jer tu jedinstvenu gr~ku re~ ne
mo‘e da prevede ne samo slovensko „Slovo‚ ili na{a „re~‚, nego nijedna druga re~ bilo kog svetskog jezika. Uostalom, ova
re~, kao i mnoge druge od istog korena, odavno su ve} i kod nas i u svetu odoma}ene, jer bez te re~i jednostavno se ne mo‘e, i
to ne samo u teologiji.
457
Po Dani~i}evu tekstu, posledwa dva reda trebalo bi da glase: no od Boga Oca ro|enoga Sina i Boga, Logosa
nadvremeno i nerazdeqivo ro|enog od Wega a ne stvorenog. Opredelili smo se za stariji i ne{to te‘i tekst i u prenosu mu
dali malo druga~iji sintakti~ki poredak (bez mewawa smisla), jer nam se ~ini da se ovakvom formulacijom teksta ja~e
356
uvekpostoje}eg sa Wim; Koji je (Logos) dobrotom (Svojom) sve priveo iz

nebi}a u bi}e, i Koji je u posledwe dane radi na{eg spasewa si{ao s
nebesa i uselio se u utrobu Djeve i sjedinio Se s telom 458 odu{evqenim, i
du{u razumnu i umnu su{tinski primio 459 od te iste Pre~iste Djeve
Marije Bogorodice.460 On, od Boga Oca jednosu{tni Wemu Bog Logos,
zbog premnogog ~ovekoqubqa (Svog) izvoleo je, voqom Oca i Duha (Svetog),
da spase Svoje stvorewe; si{av{i iz O~evog naru~ja, odakle se nije
odvojio, i u{av{i u utrobu Pre~iste Djeve i uzev{i na Sebe ne
ranije za~eto telo462 odu{evqeno du{om razumnom i umnom, proizi|e (iz
Djeve)463 Bog ovaplo}en, rodiv{i se neizrecivo i sa~uvav{i
nepovre|enim devstvo One koja je rodila; ne pretrpev{i ni slivawe
niti promenu, nego ostade ono {to be{e a postade ono {to ne be{e;
uzev{i na Sebe obli~je sluge,464 istinski a ne privi|ewem upodobi se
nama u svemu osim greha.465
6.Wega znamo kao savr{enoga Boga i savr{enoga ôveka, ne drugoga
i drugoga, nego jednoga i istoga pre ovaplo}ewa i po ovaplo}ewu, jednu
slo‘enu Ipostas;466 Wega jednog istog u dvema savr{enim prirodama i
svojstvima,467 i u dvema prirodnim voqama i dejstvima, oboma
sjediwenim po Ipostasi neizmenqivo.468 Ispovedamo Wega jednog istog
voqom hote}eg i delaju}eg bo‘anska (dela) kao Bog, i Wega jednog istog
voqom469 hote}eg i delaju}eg ~ove~anska (dela) kao ~ovek. Jer On ne be{e
isti~e bogoslovsko u~ewe o Sinu Bo‘jem, upereno ovde protiv jeretikâ antitrinitaracâ, po~ev od onih najstarijih pa sve
do Bogumilâ, koji su tako|e bili antitrinitarci.
458
. Glagol ovde je od gr~kog katam×gnumi (a nikako ne od (sum)fďrw), kao {to je
upotrebqen npr. kod Sv. Grigorija Niskog (Katih. 25,37. PG 45, 69D, 97B).
459
Dani~i}ev tekst izostavqa re~ primio. Izraz , po su{tini, preveli smo pogodnijim izrazom
su{tinski. Me|utim, ovo su{tinski (ili po su{tini) sintakti~ki mo‘e i}i i sa primio (su{tinski je primio du{u
od Djeve), i sa umnu (du{u su{tinski umnu i razumnu uzeo je od Djeve).
460
Kod Dani~i}a: Svete i Pre~iste Bogorodice Marije. Izraz <Bogorodice> nedostaje u na{em starijem rukopisu,
ali izraz Bogorodica sre{}emo i u wemu malo kasnije, u § 7.
461
Re~i u uglastim zagradama ne nalaze se u petrogradskom rukopisu, {to ovde jo{ vi{e ukazuje na verovatni propust
prepisiva~a (mada sâm tekst i bez tih re~i ne gubi mnogo od smisla).
462
. Mogu}e je prevesti i ovako: uzev{i na Sebe ranije ne uzeto telo, ali glagol
, shodno slovenskom prevodu Mt.1,23, mo‘e zna~iti i za~eti. U prvom bi slu~aju (tj. kako smo mi gore preveli)
tekst bio uperen protiv nestorijanske jeresi, dok bi prema ovom drugom prevodu vi{e bio uperen protiv drugih ranijih i
kasnijih hristolo{kih jeretika, koji su govorili da je Hristos ve} do{ao sa nekim telom sa neba ({to bi ukazivalo da je
na{a Beseda imala u vidu Bogumile, jer su oni upravo tako u~ili). Sr. napomene 134 i 135 na str. 107.
463
Glagol proizi|e mo‘e imati i zna~ewe roditi se (sr. Re~nik – Slovnik – staroslovenskog jezika Akademije nauka u
Pragu, 1966,1, str. 744-5, gde su dati primeri za to zna~ewe). Sam za sebe uzet, ovaj bi glagol mogao i}i naruku bogumilskom
shvatawu: da je Hristos samo „pro{ao‚ kroz Mariju ili samo „kroz weno uho‚ ali iza toga odmah dolazi jak i
nedvosmislen pravoslavni izraz „Bog ovaplo}eni‚ koji tako ne{to iskqu~uje (ovaj izraz poti~e od Sv. Prokla
Carigradskog, iz wegove poznate Besede o Presv. Bogorodici izgovorene pred Nestorijem, izd. E. Schwartz, ACO I, 1, 1,
str. 104, na koju Besedu podse}aju i jo{ neki izrazi ovoga pasusa).
464
iz Flp.2,7, gde =morfÁ zna~i: istinska qudska priroda. Sr. napomenu 6, na str. 78-79.
465
Sr. Jevr.4,15; 2,17.
466
 (oba teksta). Iza ovoga nesumwivo stoji izraz Sv. Maksima Ispovediika: m×a îpćstasij
sďnqetoj (PG 91, 148), a u daqoj pozadini hristolo{ko bogoslovqe Sv. Grigorija Bogoslova, od koga poti~e skoro polovina
izraza u ovom i u prethodnom paragrafu na{e Besede. To je, naravno, i u~ewe kasnijih Otaca i Sabora.
467
Dani~i}ev tekst ovde ima dvaput uzastopno , {to je suvi{no, osim ako je u starijem predlo{ku
stajalo  umesto , pa bi onda ceo tekst glasio: „iz dve prirode i u dve prirode‚ ({to ujedno izra‘ava dohalkidonsku i
posthalkidonsku hristolo{ku terminologiju. Sr. Sv. Flavijan Carigradski PG 65, 892V; Sv. Sofronije Jerusalimski PG
87, 3165S; Sv. Jovan Damaskin PG 94, 793A).
468
Sledovali smo interpunkciju starijeg rukopisa. Pretpostavqamo da u pozadini svakako stoji neki poznatiji
svetoota~ki tekst (npr. J. Damaskina: Ta~no izlo‘. Prav. vere III, 5-15), a u daqoj pozadini tekst Grigorija Bogoslova: t¤
g¤r ˇmfćtera ˝n tÍ sugkrŁsei (PG 37, 180A), pa smo zato izraz  preveli sa: sjediwenim, jer kod Sv. Grigorija
izraz sďgkrasij jo{ uvek ima isto zna~ewe sa re~ju Ľnwsij=sjediwewe, dok }e kasnije taj izraz pravoslavni izbegavati
zbog apolinarijevstva i monofizitstva, zbog ~ega upravo u na{em tekstu stoji uz wega kao neophodan dodatni izraz:
neizmenqivo (ili: nepromenqivo). Sr. Sinodik (V. V. XVII, 309) gde je izrazom preveden jereti~ki izraz sďgcusij
(sr. i XVII, 310).
469
Ovaj ponovqeni izraz voqom izostao je u petrogradskom rukopisu.
357
podlo‘an470 prirodnim nu‘dama, nego se po voqi (Svojoj) rodio, po voqi

gladneo, po voqi ‘edneo, po voqi bio umoran, po voqi se bojao, po voqi
umro, istinski a ne prividno471 pretrpeo sva prirodna i besprekorna
stradawa472 ~ove~anska. I On, Bezgre{ni, bď raspet i smrt okusi, i tre}i
dan vaskrse telom ne vide}i trule‘nost, 473 i qudsku su{tinu
nepovre|enu i neosmr}enu474 vaskrse, i uzvev{i je na nebesa sede s desne
strane Oca; i opet }e do}i da sudi ‘ivima i mrtvima; kao {to se uznese
telom Svojim tako }e do}i475 i dati svakome po delu wegovom.476 Jer veli:
„Vaskrsnu}e mrtvi i usta}e koji su u grobovima, i oni koji su ~inili
dobro‚ sa pravom verom „oti}i }e u ‘ivot ve~ni, a koji su ~inili zlo – u
vaskrsewe suda‚.477
478
7. Uz to, mi se klawamo i po{tujemo i celivamo sve~esnu ikonu
479
~ove~anskog ovaplo}ewa Boga Logosa pomazanog Bo‘anstvom480 i
ostav{eg nepromeweno, tako da onaj koji je pomazan verom 481 smatra da
vidi samoga Boga Koji se javio u telu i s qudima po‘iveo. 482 Klawamo se
i drvetu âsnoga Krsta i svetim ~asnim sasudima i bo‘anskim crkvama
i svetim mestima. Klawamo se i ~ast odajemo ikoni 483 Presvete
Bogorodice i ikonama sve~esnih Bo‘jih Ugodnika, uzdi‘u}i o~i du{e
(na{e) ka prvoobraznom liku484 i um uznose}i na ono {to je
neshvatqivo.485
8.Ovo je, bogoqubivi (moji), dogmat pravoslavnih486 Ota~kih
predawa. Sleduju}i wima, i mi tako verujemo i tako ispovedamo, a sve
jeretike i svaku jeres wihovu prokliwemo.
470
Dani~i} umesto ne ima i, {to, naravno, mewa smisao, ali jedno i drugo ~i-tawe mo‘e biti pravilno shva}eno ako se
ima u vidu svetoota~ko u~ewe o tome. Sr. Sv. Jovan Damaskin, Ta~no izlo‘. Pravosl. vere III, 20 (PG 94, 1081-84). Preveli
smo  sa podlo‘an, mada u pozadini sigurno stoji gr~ki izraz peribeblhm¸noj=ogrnut, oblo‘en, odenut.
471
– ne u ma{ti, ne fantasti~no i naizgled (protiv doketizma, i onog starijeg i novijeg bogumilskog).
472
(=nela‘na, neoblagana, bezupre~na, besprekorna stradawa: t¤ ˇdiŁblhta pŁqh. U Sinodiku cara
Borila, izd. Popru‘enko, Sofija 1928, str. CIV i 58 stoji: ). UPereno protiv doketskog shvatawa
(bogumilskog i drugih) o prividnosti Hristovih stradawa. Ovde se podrazumevaju „prirodne i besprekorne strasti‚
(=stradawa) Hristove, tj. stvarna ali bezgre{na stradalna stawa Hristova, koja se zatim nabrajaju, a koja potvr|uju
istinitost i realnost Hristovog o~ove~ewa, realnost Wegove ~ove~anske prirode. O tome od Svetih Otaca osobito govore
Sv. Maksim (PG 90, 312-316) i Sv. Damaskin (PG 94, 1081 i 1428).
473
Prema DAp.2,27, tj. ne okusiv{i, ne do‘ivev{i propadqivost, truqewe.
474
Bukvalno: qudsko su{tastvo bez trule‘nosti i bez smrti. Umesto „su{tastvo‚ pre bi ovde trebalo o~ekivati
izraz  (=prirodu).
475
Sr. DAp.1,11.
476
Tako je u na{em originalu, u jednini, prema 1Petr.1,17. Sr. Rim.2,6 gde je u mno‘ini (dok Mt.16,27 ima oba ~itawa).
477
Jn.5,25.28-29; sr. 1Kor.15,52.
478
Re~ =po{tujemo, ~ast odajemo, nema Dani~i}ev tekst. – Za ceo ovaj paragraf 7 sr. tekst opisa rada i odluka
Sedmog Vaseqenskog Sabora u Mora~koj Krm~iji str. 13-14.
479
Umesto ovaplo}ewa kod Dani~i}a stoji , {to dogmatski nije na mestu (zbog ikonobora~kog prebacivawa da, ako
se na ikonama slika samo telo Hristovo, onda to predstavqa nestorijansko deqewe Hrista). Kod Teodosija (izd. Dani~i},
str. 149) tako|e stoji: ovaplo}ewa.
480
Kod Dani~i}a stoji sredwi rod: Bo‘anstvenim (mo‘da pod uticajem kasnije vizantijske upotrebe sredweg roda za
Bo‘anstvo: tç QeŮon. Sr. i Sinodik, V. V. XVII, 286 i 292, gde je tç QeŮon prevedeno jednom sa Bog, a drugi put sa
Bo‘anstvo).
481
Tj. veruju}i hri{}anin koji je pomazan (osve}en) verom. Sr. 2Kor.1,21-22.
482
Sr. 1Tim.3,16; Varuh 3,38.
483
U petrogradskom: , dok kod Dani~i}a: (verovatno radi boqeg sintakti~kog slagawa
sa nastavkom re~enice).
484
Kod Dani~i}a: , a u petrogradskom: .
485
. Te{ko je pogoditi koji od gr~kih izraza stoji u pozadini: ˇkatŁlhpta, ˇnrnnćhta, ˇnr×kasta, zato
je i te{ko ovaj slovenski izraz ta~no shvatiti i prevesti. Sr. i Sinodik, V. V. XVII, 334.
486
= pravovernih = pravoslavnih. Izraz prevodimo i ovde sa dogmat, a ne zapovest (sr.
napomenu 2 na str. 76). Ceo ovaj paragraf na-lazi se i u Sinodiku.
358
487
9.Primamo svetih sedam Vaseqenskih Sabora: prvi, koji je bio u
Nikeji 318 svetih Otaca; drugi, u Konstantinovom gradu488 150 svetih
Otaca; tre}i, raniji489 u Efesu 200 svetih Otaca; ~etvrti, u Halkidonu
630 svetih Otaca; peti, opet u Konstantinovom gradu 164 svetih Otaca;
{esti, opet u Konstantinovom gradu 170 svetih Otaca. I jo{ onaj, malo
kasnije biv{i u Nikejskoj mitropoliji, sedmi Sabor 350 svetih Otaca,
protiv onih koji se odri~u ~asnih ikona i ne izobra‘avaju ih490 i ne
poklawaju im se, bezbo‘no klevetaju}i hri{}ane.491 A primamo i sve
svete Sabore koji su se Bo‘jom blagoda}u u razna vremena i mesta
sabirali radi utvr|ivawa pravoslavnog jevan|elskog u~ewa,492 koje
prima Saborna493 Crkva. A onih kojih se odreko{e ovi sveti Oci,
odri~emo se i mi; i koje prokle{e oni, prokliwemo i mi.494
10. Jer mnogu jeres u razna vremena i razdobqa |avo izmisli, i
mnogi kukoq zloverja kroz sluge wegove jeresena~alnike495 poseja u
vaseqeni radi kvarewa i smu}ivawa prave vere, koje mi prokliwemo, i s
wima one koji izmisli{e zle dogmate, i gnu{amo se svake ne~estive
jeresi.
11.Mi pak stremimo se ve}ma ka svakoj pobo‘nosti496 kojoj nas u~e
bogomudre sluge Bo‘je: Proroci, Apostoli i Svetiteqi, kao {to i sâm
Gospod na{ Isus Hristos Sin Bo‘ji re~e, kada od Oca do|e 497 na zemqu
ovaplotiv{i se i rodi se po drugi put, 498 od Pre~iste Prisnodjeve, i
dogmate domostroja O~evog i Svog izvr{i divno, i zaista neizrecivo
razape se na krstu, i tre}i dan vaskrse, i po vaskrsewu Svome ostade ovde
na zemqi ~etrdeset dana; i kada htede uzi}i na nebo ka Ocu (Svome),
zapovedi u~enicima Svojim Apostolima, govore}i: „Idite i nau~ite sve
487
U starijem petrogradskom tekstu stoji broj , a u Dani~i}evom tekstu . U prvom slu~aju, tj. u nabrajawu samo {est
Vaseqenskih Sabora, imamo sledovawe starijoj tradiciji (iz vremena pre godine 843., ali wu mo‘emo susresti i ne{to
kasnije) kada je posle {est Vaseqnskih Sabora (sr. ustanovqeni wima zajedni~ki praznik 16. jula) posebno pribrajan
sedmi Sabor (koji se otuda posebno slavi 11. oktobra). Ovo pribrajawe izrazom  vidi se i u Dani~i}evu tekstu.
Prethodno pak, u paragrafu 3, oba teksta govore o svetih sedam Vaseqenskih Sabora. Nije, dakle, po sredi dovo|ewe u
pitawe priznavawa sedmog Vaseqenskog Sabora (jer to priznaje Sv. Sava i u Sinodiku i u Krm~iji i u na{em tekstu ovde, a
i drugde kod Domentijana), nego, ako ovo nije gre{ka u rukopisu, radi se o starijem na~inu nabrajawa svetih sedam Sabora
(zastupqenom verovatno i u gr~kom rukopisu koji je pisac na{e Besede imao pred sobom). Sr. i Mora~ka Krm~ija, str. 29:
„{est sabora‚.
488
To jest u Carigradu.
489
Izraz „raniji‚ odre|uje pobli‘e Efeski Sabor iz 431. godine, da se ne bi otkud pomislilo na kasniji Efeski sabor
449. godine, tzv. „razbojni~ki‚, koji priznaju samo monofiziti.
490
To jest ne slikaju ih.
491
Bukvalno: „ne~astivo govore (omis. Dani~i}) na hri{}ane‚. Misli se na ikonoborce (i na one ranije i na bogumile,
koji su tako|e bili protiv svetih ikona), koji se u mnogim zvani~nim pravoslavnim tekstovima nazivaju
„hristijanoklevetnici‚. Tako u odluci Sedmog Vaseqenskog Sabora, Sinodik, V. V. XVII, 336: t˙n cristianikathgćrwn =
 (sr. i str. 338). Sr. i Mora~ka Krm~ija, str. 14 i 303.
492
Bukvalno: „blago~e{}a ( = eísebe×aj = prave vere, pravoslavqa) jevan|elskog u~ewa‚. U Dani~i}evu
tekstu stoji: „blago~e{}a i jevan|elskog ‘ivota‚.
493
Kod Dani~i}a: , u petrogradskom: . Iako izraz saborna ne poklapa potpuno gr~ku re~ kaqolikÁ (zato
su neki stari slovenski prevodi Simvola vere ostavqali tu gr~ku re~: katoli~naja, katoli~anska), ipak je ona vernija
originalu od re~i vaseqenska.
494
Sr. prvi kanon VII Vaseqenskog Sabora i Aristinovo tuma~ewe (Mora~ka Krm~ija, str. 303).
495
Kod Dani~i}a stoji: „bezakone na~alnike jeresî‚.
496
, isti izraz kao i u § 9, ali smo ga ovde preveli sa pobo‘nost jer nam se ~ini da to boqe odgovara ovom
kontekstu. Ustvari, novija srpska re~ pobo‘nost (po-bo‘no, po-Bogu, po-Bo‘no-po{tovawe = Bogopo{tovawe, gr~ki:
qeos¸beia; sr. eís¸beia = blago-~e{}e) nije po sadr‘aju i izrazu slabija od op{teslovenske re~i blago~astie,
blago~e{}e (koja je doslovni prevod gr~ke re~i eís¸beia), samo {to je kod nas izraz pobo‘nost jo{ uvek vi{e u upotrebi
usko moralnoj negoli bogoslovskoj. Me|utim, sr. 1Tim.3,16; „velika tajna pobo‘nosti‚. Sr. i Tit.1,1; 1Tim.6,3.
497
Na{ rukopis: , kod Dani~i}a: .
498
Sr. paragraf 13 (napomenu 4 na str. 89) gde se govori o Hristovom prvom ro|ewu od Boga Oca, te je zato ovaplo}ewe
Wemu drugo ro|ewe. Ovo je jedno op{tepoznato mesto kod Svetih Otaca.
359
krajeve499 krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da sve

dr‘e {to sam vam zapovedio‚.500 I opet: „Propovedajte Jevan|eqe svakom
stvorewu; ko poveruje i krsti se, spa{}e se; a ko ne poveruje, osudi}e
se‚.501 Ovo je dakle prava vera: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha.
2.I tako, mi koji smo hri{}ani obe}ali smo: moliti se Bogu svome
svagda, dr‘e}i zapovesti Wegove i uvek tvore}i voqu Wegovu.502 Jer je
„vera bez dela mrtva‚, po re~i Jakovqevoj. 503 No, bra}o i ~eda moja
qubqena, kao {to i napred rekoh, obadvoje treba da sa strahom i
trepetom dr‘imo (i ~uvamo). Dr‘ite (stoga) re~ Bo‘ju i svetu veru
Hristovu,504 i prizivajte ~istim srcem presveto505 Ime Wegovo, i ne
lene}i se u svetim molitvama pripadajte k Wemu ispovedaju}i grehe
svoje, pla~u}i sa suzama pred Wim i Wemu pevaju}i i pripevaju}i u
srcima va{im svagda dan i no} neprestano. 506 Jer Bog, kada Ga qudi
ispovedaju i mole Mu se, sâm uverava qude i duhovno ulazi verom 507 u
srca onih koji dobro slu{aju nauku Wegovu.508 Jer duhovna nauka509 nije
igra, niti re~i510 bezumqa misli qudskih, nego je to propovedana sveta
vera Bo‘ja na kojoj su osnovani sveti ~inovi511 u Hristu Isusu Gospodu
na{em, o Kome Proroci Svetim Duhom Bo‘jim proreko{e, i Apostoli
nau~i{e, i Mu~enici ispovedi{e, i svi Sveti sa~uva{e, i Prepodobni
oci besprekorno odr‘a{e, kao na nedeqivom krajeugaonom Kamenu
crkvenom512 Hristu, Koji je Premudrost i Sila O~eva513 – (i to sa~uva{e)
svetoduhovski514 i silno i krepko i ~vrsto i pouzdano u veri, – Koji
(Hristos) i do sada mnoge uverava i utvr|uje i svima potvr|uje Svoju veru
bo‘ansku.515 On, Preblagi ôvekoqubac, i do nas dosti‘e Svojom bogatom
milo{}u, ispravqaju}i na{e nedostatke, hote}i kao Pastir istiniti da
499
Oba teksta imaju: , a na po~etku, videli smo, u § 2: sve narode, kao {to je i u gr~kom originalu (Mt.28,19).
500
Mt.28,19.
501
Mr.16,15.
502
Tekst u uglastim zagradama ne nalazi se u petrogradskom rukopisu, ali ve} slede}a re~enica teksta pretpostavqa
wegovo postojawe u izvorniku, pa smo ga zato i uneli od Dani~i}a. – Za ovu re~enicu sr. i Domentijan, str. 231-2 i 284.
503
Jak.2,20.26.
504
U tekstu Dani~i}a umesto Hristovu stoji Wegovu.
505
Kod Dani~i}a: trisveto.
506
Sr. Ef.5,19. Umesto neprestano bukvalan prevod bi glasio: neoslabno, bez popu{tawa i malaksavawa.
507
Sr. Ef.3,16-17. Umesto duhovno boqe bi bilo prevesti sa Duhom (ali bi tada do{la dva instrumentala uzastopno).
Kod Dani~i}a re~ verom nedostaje. Sr. i ni‘e napomenu 6.
508
Umesto „nauku Wegovu‚ Dani~i}ev tekst ima: „u~ewe o Bogu‚ (=u~ewe Bo‘je).
509
Pretpostavqaju}i da je cela ova re~enica uzeta iz nekog svetoota~kog teksta (kojeg nismo stigli da
identifikujemo), verovatno je „duhovna nauka‚ u gr~kom glasila: „nauka Duha (Svetoga)‚, jer gr~ki posesivni genitiv
Sloveni naj~e{}e prevode prisvojnim pridevom (npr. u troparu Ocima bogoslovima, koji se tropar peva i Sv. Savi kao
ocu-bogoslovu) „Pravoslavija nastavni~e„: „cjevnice duhovnaja = lďra toń Pneďmatoj = sviralo Duha (Svetoga)‚.
510
Dani~i}ev tekst nema izraz: re~i.
511
Kod Dani~i}a stoji: svi sveti ~inovi. Ostavili smo re~ ~inovi kao {to je u originalu (), jer je te{ko jednom
drugom re~ju izraziti sva zna~ewa koja ta re~ ima u ovom kontekstu, tj.: poredak, ustanova, doga|aj (akt ili fakt), radwa,
(sve{tenoradwa, kao npr. ~in kr{tewa), red (kao: sve{teni~ki ili moma{ki red ili ~in), itd. Bogumili su odricali sve
~inove Crkve (tj. ~itavu Crkvu), pa je ovo re~eno u najve}oj meri protiv wih.
512
Ef.2,20; 1Petr.2,4.6. I ovde bismo prisvojni pridev mogli da vratimo u posesivni genitiv: „na... kra jeugaonom
Kamenu Crkve – Hristu‚, a takav izraz se upravo sre}e u mnogim svetoota~kim i bogoslu‘benim tekstovima koji govore o
Hristu kao Kamenu Crkve, tj. temequ Crkve.
513
1Kor.1,24.
514
Na{ rukopis: sveto duhovno, Dani~i}: svetoduhovno.
515
îtava ova preduga~ka re~enica sintakti~ki nije dovoqno jasna zbog mnogih umetnutih re~enica (u kojima se, uz
to, i sam podmet mewa). S obzirom na to da se oba na{a teksta potpuno sla‘u, mi smo tu re~enicu i preveli kao gore, ali ne
iskqu~ujemo mogu}nost i druga~ije sintakse.
360
nas, zabludele ovce, sakupi u nebeski tor (Svoj).516 Dose‘u}i517 do toga

tora misaonim i du{evnim o~ima (na{im), mi Mu se svagda molimo
pripadaju}i Mu u svaki ~as,518 i ispovedaju}i Mu se, kako On sâm daruje
iskazati to ili pomisliti i neizre~eno sa~uvati. I mi satvoriv{i
voqu Wegovu, dobi}emo od Wega spasewe u ovom veku i u budu}em,519 ako
verno sa~uvamo zapovesti Wegove koje nam je sam Gospod520 zapovedio da
dr‘imo i obe}ao nam za to nebesku nagradu, rekav{i: „Zaista vam
ka‘em,521 koji re~ Moju odr‘i, ne}e okusiti smrti doveka‚.522
.Da, ~eda moja qubqena, {ta je pouzdanije i pravednije od ove
re~i koju Hristos sâm posvedo~ava i potvr|uje istinom?523 [ta je boqe
od ovoga: ne okusiti smrti doveka? Jer samo to neoku{awe smrti ve} je
daleko od greha, jer je oku{awem greha ukus smrti524 u{ao u sav rod
qudski do Hrista.525 Radi toga okusi smrt On, Koji je bezgre{an i
besmrtan po (Svom) prvom ro|ewu od Oca,526 no okusi je radi nas, i
postrada, da i mi verom u Wega527 okusimo besmrtnost, kao {to re~e
Prorok: „Okusite i vidite kako je dobar Gospod‚. 528 Veoma je dakle dobar
(Gospod) i pravedan i veran u svima re~ima Svojim, i sva su dela Wegova
u veri.529 Zato, ~eda moja bogoqubqena,530 mi koji Ga qubimo treba da
~inimo dela vere u Hristu Isusu Gospodu na{em, mi koji smo primili
od Wega besmrtnu veru, toliki dar – da ne umremo nikada!531
.Zato,532 ako ovo sa~uvate, bi}ete bla‘eni od Boga u vekove, i
bla‘ena bi}e srca va{a, i bla‘ene bi}e du{e va{e, i bi}ete bla‘eni
vi koji ste primili veru Bo‘ju i sa~uvali je u ~istoti.534 Gledaju}i na
besmrtni dar Hristov, tvorite svagda besmrtna dela u Hristu: veru ~istu
i molitvu ~estu, imaju}i prema Wemu qubav i nadu, i savest ~istu pred
Bogom i qudima,535 post i bdewe, na zemqi le‘awe, 536 istinu u svemu,
516
Oba teksta imaju izraz ograda. Ostali smo pri srpskoj re~i tor (gr~ki mŁndra = ograda, obor, tor, a ne obiteq =
monÁ, kao u Jn.14,2), jer je re~ o pastiru i ovcama (sr. Jn.10,1-2; Lk.15,4). Ista re~ ograda susre}e se kod Teodosija (izd.
Dani~i}, str. 98, 168-9) za ogra|en manastir (dakle m¤ndra). Sr. Sinodik, V. V. XVII, 333, gde je izraz iz Jn.10,1.16: aílÁ
preveden sa (a ne sa ograda).
517
Izraz mogli bismo prevesti i sa: naziru}i, (sa)gledaju}i, dogledaju}i.
518
Umesto u svaki ~as, kod Dani~i}a stoji: dan i no}.
519
Na{ rukopis:  (prema Mr.10,30: tŤ ¶rcom¸nw); kod Dani~i}a:  (prema Ef.1,21: tŤ
m¸llonti).
520
Kod Dani~i}a: Bog.
521
Neznatne razlike tekstova ovde nisu uticale na prevod. Za „zaista‚ kod Dani~i}a stoji: amin, dok je u
petrogradskom: pravo.
522
Jn.8,51.
523
U originalu: pravdom (slovenska upotreba re~i pravda u smislu istina).
524
, od gr~kog: geńsij qanŁtou (sr. Sv. J. Lestvi~nik, Lestvica 15, 66: geńsij ˘mart×aj), izvedenog
na osnovu Jevr.2,9; Mt.16,28 ili uzeto direktno iz nekog svetoota~kog teksta.
525
Reminiscencija na Rim.5,12. Dani~i}ev tekst izostavqa re~ sav.
526
Sr. § 11, napomenu 2 na str. 86.
527
Na{ rukopis: , Dani~i}: . Cela ova re~enica samo prepri~ava misao Sv. Atanasija
Velikog, O ovaplo}ewu i protiv Arijanaca, 8. PG 26, 996V.
528
Ps.33,9.
529
Sr. Ps.144,13; Ps.32,4.
530
, mo‘e i: bogoqubqena (koja Bog qubi), ali i: bogoqubiva (koja qube Boga).
531
U tekstu:  =u vekove, doveka, kao {to smo preveli na kraju § 12.
532
Petrogradski: , Dani~i}: .
533
Tekst u uglastim zagradama odsustvuje u na{em rukopisu, svakako propustom prepisiva~a, koji ga je, zbog bliskog
ponavqawa iste fraze „bi}ete bla‘eni‚, neprimetno presko~io.
534
Kod Dani~i}a: sa~uvali sebe ~iste u woj.
535
Sr. DAp.24,16.
536
„Na zemqi le‘awe‚ odsustvuje u Dani~i}evu tekstu.
361
~istotu telesnu i du{evno uzdr‘awe, ~uvaju}i razum537 svetog kr{tewa –

prosve}ewa Bo‘jeg, kojim se odrekosmo Satane i svih dela wegovih. I
svagda qubiti pokajawe i ispovedawe grehova svojih i plakawe nad
wima; umiqewe, smirewe, pravednost,538 pou~ewe, ispravqawe ‘ivota
svoga, mr‘wu na greh; ne opijawe, ne bludni~ewe, nego, naprotiv, ~ist
‘ivot kakav je Bo‘jim o~ima ugodno gledati.
.Pr er Bog je Jedan od po~etka i u beskona~ne vekove. I ovo je prva
zapovest re~ena onima koji Ga qube: da svaki od vas „qubite Gospoda
Boga svoga svim srcem svojim, svim umom svojim, i svom du{om svojom, i
svom snagom svojom‚.539 I neka budu re~i ove, koje540 vam ja danas
zapovedam, napisane na srcima va{im i u du{ama va{im, da se bojite
Gospoda Boga Svedr‘iteqa, i Wemu Jedinome da slu‘ite sa strahom i
trepetom,541 i Wemu Jedinome uznosite ~ast i slavu, i Wemu Jedinome
priqubqujete se, i Imenom Wegovim ne kunite se, nego neka je va{a re~
po Apostolu: da – da, i ne – ne.542 I uop{te, neka se nikako ne spomiwe
me|u vama drugi bog, osim Onoga Koji je stvorio nebo i zemqu; ni~emu
„od onoga {to je na nebu gore i {to je na zemqi dole i {to je u vodi pod
zemqom, da se ne poklonote niti mu poslu‘ite‚,543 osim Gospodu Bogu
va{em, u koga se krstiste i poverovaste, i odrekoste se tajnoga srama, 544 i
postadoste zajedni~ari dobre vere Wegove i sau~esnici besmrtnosti
Wegove. Wega Jedinoga neodstupno se dr‘ite, jer je „pred o~ima
Wegovim sve otkriveno‚, kao {to re~e Apostol,545 i „jer je Bog na{ ogaw
koji spaquje‚;546 i „uzvra}a za grehe o~eva na deci do tre}ega i ~etvrtoga
kolena, onima koji Ga ne qube i ne tvore voqu Wegovu, a ~ini milost na
hiqade i desetine hiqada onima koji Ga qube i dr‘e zapovesti
Wegove‚.547 Jer je On „Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog
Veliki i Silni i Stra{ni‚.548 Da „dr‘ite zapovesti Wegove, i da
izvr{ujete pred o~ima Wegovim sve re~i koje vam zapovedih‚, „da bude
dobro vama i sinovima va{im posle vas, i ‘ivi budete doveka, ako
~inite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom va{im‚,549 Kome (neka je)
slava i bespo~etnost550 u beskona~ne vekove. Amin.
537
Ostavqamo re~ razum (, u oba teksta) mada je ona neuobi~ajena u ovakvoj vezi sa Sv. Kr{tewem. Mo‘e se
prevesti sa (po)znawe, razumevawe, smisao itd., ali bi se ovde za Sv. Kr{tewe pre mogli o~ekivati biblijsko-svetoota~ki
izrazi: zalog, zavet, obru~ewe, ode}a, dar, blagodat i dr. Takav naziv za Kr{tewe je i prosve}ewe (fwtismćj, sr. 2Kor.4,6:
„fwtismćj gnýsewj=prosve}ewe razuma‚, tj. poznawa). Verovatno se ovde htela ista}i va‘nost poznawa, shvatawa
(poimawa), svesti o uzvi{enosti Sv. Tajne Kr{tewa, koju su jeretici Bogumili poricali i odbacivali.
538
. Ne samoopravdawe, nego pravednost koja je data hri{}anima kao verom u Hrista opravdanima
(Rim.5,1-21).
539
5Mojs.6,4-5; Mr.12,29-30; Mt.22,37-38.
540
Umesto koje (kako je u tekstu Dani~i}a i u 5Mojs.6,6 odakle su ove re~i) u na{em rukopisu stoji: kao {to.
541
Sr. 5Mojs.6,6.13; 10,20; Ps.2,11.
542
Jak.5,12 (sr. Mt.5,37). U 5Mojs.6,13 i 10,20, odakle poti~e deo ove re~enice, stoji: „i Imenom Wegovim kunite se‚.
Ovo je promeweno na: „ne kunite se‚ shodno novozavetnoj zapovesti u Mt.5,34, a verovatno je u{lo u na{u Besedu kao
odgovor Bogumilima koji su odricali zakletvu. – Dani~i}ev tekst nema re~i „po Apostolu‚.
543
2Mojs.20,4-5. (Mo‘da je ovo re~eno protiv ostatka paganizma).
544
Sr. 2Kor.4,2.
545
Jevr.4,13. Izrazom otkriveno preneli smo re~ nago, koja upravo tako stoji u originalu.
546
Jevr.12,29. Bukvalno: sa‘i‘e, pro‘dire.
547
2Mojs.20,5-6.
548
5Mojs.10,17.
549
Sr. 5Mojs.6,2; 10,13; 5,29; 13,18.
550
U oba teksta stoji: =bezna~alnost, bespo~etnost, ve~nost. Ovaj ina~e u zavr{nim doksologijama redak i
362

neuobi~ajen izraz susre}emo kod Domentijana i na kraju @itija Svetoga Save (Dani~i}, str. 345). U svom „Rje~niku‚
Dani~i} bele‘i jo{ jedan slu~aj upotrebe ovog izraza u zavr{noj doksologiji (kw. 1, str. 34, novo fototipsko izdawe,
„Vuk Karaxi}‚, Beograd 1975). Ne vidi se da bi upotreba ovakvog izraza bila upu}ena protiv Bogumilâ, jer u tom slu~aju
pre bi se mogao o~ekivati izraz =jedinona~alstvo (monarc×a), jer su taj jedan princip, jedno na~elo u Bogu
svojim dualizmom Bogumili upravo i poricali.
363
***
Bibliografija:
V. N. Bene{evi~, Drevne-Slavænskaæ Korm~aæ XIV titulov bez tolkovaniî, t. 1, Spb. 1906
(gr~ki, i ju`noslovenski tekst, "Efremovskiî" rkps, iz 11-12. veka).  Kanoni~eskiî Sbornik XIV
titulov so vtoroî ~etverti VII veka do 883.g., Spb. 1905.
ZAKONOUPRAVILO –  Zakonopravilo ili Nomokanon Svetoga Save. Ilovi~ki prepis
1262.g., Fototipija, priredio M. Petrovi}, Gorwi Milanovac 1991.

Acta Conciliorum Oecumenicorum, ed. E. Schwartz et I. Straub, t. I-IV, Berlin-Leipzig 1927-1932, 1940, 1971.
Mansi J., Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collectio, Florentia 1759-.








Deæniæ Vselenskih Soborov, t. 1-4, izd. pætoe, Spb. 1996.
The Council in Trullo revisited, ed. G. Nedungatt - M. Featherstone, Pontificio Instituto Orientale /Kanonika, 6/,
Roma 1995 (sa kriti~kim izdawe teksta Trulskih kanonâ, i latinskim i engleskim prevodom, i 7 prate}ih
studija).
The Synodicon Vetus (), text, translation, and notes by J. Duffy and J. Parker, /Corpus Fontium
Historiae Byzantinae, XV/, Dumbarton Oaks, Washington 1979.
Les Conciles Oecumeniques. Les Decrets, t.II-1: De Nicee a Latran V, dir. G. Alberigo etc., Cerf - Paris, 1994.
V. Grumel, Les Regestes des actes du Patriarcat de Constantinople, vol.I, fasc.I-III, Paris 1972, 1989².
Denzinger-Schönmetzer, Enchiridon Sumbolorum, ed. XXXVI, Herder/Romae 1976.
Nikodim, Ep. Dalmatinski, Pravila Pravoslavne Crkve s tuma~ewima, kw. 1-2, Novi Sad,
1995-6.



//,
 (srpski prevod S. Jak{i}, "Beseda", Novi Sad
1997)–

 
:
//,  1993.
Archibishop Peter (L`Huillier), The Church of the Ancient Councils. The Disciplinary Work of the First Four
Ecumenical Councils, St.Vladimir`s Seminary Press, New York, 1996.
V. Laurent, Lòeuvre canonique di Consile in Trullo (691-2), Revue des Etudes Buzantines, t. 23 (1965)...
***



Kanoni Atanasije Jevtic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kanoni Atanasije Jevtic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

+ Prevod sa gr~kog i slovenskog +

– SVE[TENA PRAVILA CRKVE –

O TAJNI CRKVE HRISTOVE – o Kanonima i kanonskom Predawu

Bi}e i `ivot Crkve jeste u wenom sjediwewu i jedinstvu sa Hristom,

Jovana Zlatousta, izre~ene narodu u besedi na re~i Apostola Pavla u Posl.

kao {to Proroci Svetim Duhom Bo`jim proreko{e, i Apostoli nau~i{e, i

Evo za{to svi Sveti Kanoni....

Sintagme u 14 naslova naziva kanone orosi Tako|e akta Sabora

glavijeg od svega (=vere), i druga neka nu`na pitawa prou~avati i formulisati""

- Prethodni slu~aj endimusa Sinodu je u vreme Patrijarha Flavijana - po

U 1. prologu Sintagme-Nomokanona (2.polov.6.v) kanoni se nazivaju

@rtvenik i{ta drugo, osim uqa za sve}wake i tamjana, u vreme

Ako neki episkop, ili prezviter, ili |akon, ili drugi iz

Ako se neko sa odlu~enim (tŠ ¡koinwnÁtJ), makar i u ku}i, bude

Evnuh, ako je po nasiqu (¶x ¶phre×aj) qudi takav postao, ili su

Episkopi svakoga naroda (¶k£stou ºqnouj) treba da znaju prvoga

siromasima; ali pod tim izgovorom da ne rastura {to je

svrgnut.52 (Ap.46,47,50,68; II Vas.7; VI Vas.78,84,95,96; Neokes.12; Laod.47,48; Kartag.45,48,72,110; Vasil.

Ako se koji klirik zate~e da u kr~mi (¶n kaphle×J = u mestu ne~istih

kanonske kwige u Crkvi.

Neokes.1,9; Laod.4,12; Kartag.5,15,16,45,63; Prvodr.8; Vasil. Vel.61,64,82,90; Grigor. Nis.5,6)

KANONI VASEQENSKIH SABORA80

Egipta, ostalo je bilo (da se re{i) i nerasudnost  Melitija (raskolnika) i

novokr{ten, da se ne bi pogordio i upao u osudu Ši zamku¹ |avoqu‚

Trul.5,12,13; VII Vas.18,22; Ankir.19; Kartag.3,4,25,38,70; Vasil. Vel.88)

(Ap.1; I Vas.6; VII Vas.3; Antioh.19,23; Laod.12-13; Sardik.6; Carigrad.1; Kartag.13,49,50)

O onima koji se nekada nazivaju Katari (toïj Ka-qaroïj=Novacijani), a

(kad se obrate), posle trogodi{weg slu{awa (Sv. Pisma), neka deset

Neokes.5; Laod.19; Vasil. Vel.20; Tim. Aleks.4,6; Kiril. Aleks.5)

Zbog mnogih smutwa i razdorâ {to bivaju, odre|uje se: sasvim

(Ap.46,47,49; Trul.95; Kartag.6,126; Vasil. Vel.1)

upravqahu sve{tenona~alnim prestolima; a tako|e i Nektarija, koji jo{ be{e u

samo u Aziji; i episkopi Pontijske oblasti samo u Pontu;

Kartag.11,13,18,26,34,73,76,95,98,120; Sardik.3; Prvodr.14)

(O tome da se prima Tomos Zapadnih)

(7.kanon), pa i zapadni kanonsi zbornici imaju samo prva 4 kanona.

dok ne doka‘u da su sami slobodni od prestupâ za koje su okrivqeni.

12,15,18,19,59,104,107,129,128-130,132; Prvodr.13; Vas.Vel.1; Teof. Aleks.9)

katarima i levima,134 i Tesareskedekatite (=~etrnaest/odnev/nike) ili

Po{to treba da i oni, koji nisu bili na Svetom Saboru, i ostali

klirici koji misle isto sa Pravoslavnim i Vaseqenskim Saborom

Sina Bo‘ijega ono {to stoji u izlo‘ewu (vere nestorijanske) koje je

o~uvava i za druge provincije i za posvuda{we oblasti, tako da

wihove, i biva da im kao uz vetar (=uspe{no) sve ide po ‘eqi; i ta je re~

VII Vas. 1; Kartag.1)

svrgnut sa svoga stepena; a ako je laik ili monah, neka bude

gradove, pak ~ak nastoje da sami sebi manastire podi‘u, odredismo

Boga ranije izabrali, neka budu anatemisani.157 (Ap.6,20,81,83; IV

Vas.3,16; Trul.21; VII Vas.10; Kartag.16; Prvodr.11)

(Da klirika ne treba postavqati u Crkve dva grada)160

Trul.17; Antioh.6-8,11; Laod.41,42; Sardik.7-9; Kartag.23,/89?/,106)

Sabor da se ubudu}e (nijedan) episkop ne drzne na ne{to tako, jer koji

zabraniti da to biva u Crkvi Bo‘ijoj. Ako se, dakle, neki klirici

produ‘i odlagano vreme. A ako to ne u~ini (mitropolit), neka

Sléde}i u svemu odlukama Svetih Otaca i znaju}i sada pro~itani

najbogoqubqenijih episkopa (381.g.) dali su jednako prvenstvo

kanonima propisano, a mitropoliti re~enih provincija, kao {to je

Lava, ne kao protive}i se Katoli~anskoj (=Pravoslavne) vere, nego

neznabo‘a~kog inobo{tva (ÿteroqeáaj), ili boqere}i mnogobo{tva, koji

anatemisa{e i odvrgo{e Teodora Mopsuetskog, u~iteqa Nestorijevog, te

(Potvrda Apostolskih, i prethodnih Saborskih, i Ota~kih kanona)195

od wegovog Sabora izdan, i koji se (kanon) jedino u mestima spomenutih (na