Kompleksna Analiza PDF

Kompleksna analiza
Dragan S. D̄ord̄ević
20.5.2014.
2
Sadržaj
Predgovor 7
1 Elementarne osobine kompleksnih funkcija 1

1.1 Skup C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.1 Algebarska svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.2 Geometrijska interpretacija . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.1.3 Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja . . . . . . 3
1.1.4 Trigonometrijski zapis kompleksnog broja . . . . . . . 4
1.1.5 Topološka svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.1.6 Redovi u C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.2 Proširena kompleksna ravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3 Kompleksne funkcije realne promenljive . . . . . . . . . . . . . 13
1.3.1 Granična vrednost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.3.2 Neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.3.3 Diferencijabilnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.3.4 Rimanov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.3.5 Putanje u C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.3.6 Oblasti u C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.4 Kompleksne funkcije kompleksne
promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.4.1 Granična vrednost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.4.2 Neprekidnost i ravnomerna neprekidnost
funkcija na skupu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.4.3 Nizovi i redovi funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
1.4.4 Stepeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
1.5 Elementarne kompleksne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.5.1 Eksponencijalna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.5.2 Trigonometrijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3
4 SADRŽAJ
1.5.3 Hiperboličke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

1.5.4 Logaritamska funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1.5.5 Koren kompleksnog broja . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2 Topološki i metrički prostori 31

2.1 Topološki prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.2 Metrički prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.3 Konvergencije nizova neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . 38
3 Analitičke funkcije 41
3.1 Diferencijabilne (holomorfne) funkcije . . . . . . . . . . . . . . 41
3.1.1 Izvod funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
3.1.2 Koši–Rimanovi uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
3.1.3 Neprekidna diferencijabilnost . . . . . . . . . . . . . . 47
3.1.4 Koši–Rimanovi uslovi u polarnim koordinatama . . . . 48
3.1.5 Analitičke (regularne) funkcije . . . . . . . . . . . . . . 50
3.2 Integracija po putanji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.2.1 Definicija i osobine integrala . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.2.2 Indeks zatvorene putanje u odnosu na tačku . . . . . . 60
3.3 Teoreme Košija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1 Lokalna verzija Košijeve teoreme . . . . . . . . . . . . 62
3.3.2 Koši-Gursaova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3.3 Posledice prethodnih teorema . . . . . . . . . . . . . . 69
3.4 Integralna formula Košija i posledice . . . . . . . . . . . . . . 71
3.4.1 Integralna formula Košija . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3.4.2 Svojstva analitičkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 72
4 Meromorfne funkcije 81
4.1 Loranov red i račun ostatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
4.1.1 Izolovani singulariteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
4.1.2 Tipovi singulariteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4.1.3 Red pola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
4.1.4 Slučaj a = ∞ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
4.1.5 Ostaci (rezidumi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
4.1.6 Izračunavanje ostatka funkcije u polu . . . . . . . . . . 90
4.2 Princip argumenta i princip maksimuma modula . . . . . . . . 96
4.2.1 Red nule i red pola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
4.2.2 Geometrijska interpretacija . . . . . . . . . . . . . . . . 98
SADRŽAJ 5
5 Prostori funkcija 103

5.1 Relativna kompaktnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
5.2 Prostori analitičkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
5.3 Prostor meromorfnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
6 Harmonijske funkcije 121

6.1 Osobine harmonijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
6.2 Princip maksimuma i osobina srednje
vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
6.3 Poasonova integralna formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
6.4 Osobina srednje vrednosti na malim
kružnicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
6.5 Harnakov princip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
7 Konformna preslikavanja 137

7.1 Otvorena preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
7.2 Švarcova lema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
7.3 Analitičke funkcije i uglovi
izmed̄u putanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
7.4 Analitički automorfizmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
7.5 Izomorfizmi gornje poluravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
7.6 Švarcov princip refleksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
7.7 Rimanova teorema o prosto povezanim oblastima . . . . . . . 149
7.8 Neprekidnost na granici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
7.9 Analitički izomorfizmi prstena . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
7.10 Bilinearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
7.11 Modularne funkcije i mala Pikarova teorema . . . . . . . . . . 154
7.12 Švarc-Kristofelove formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
8 Analitička produženja 155

8.1 Analitička produženja lanacima oblasti . . . . . . . . . . . . . 155
8.2 Analitička produženja stepenim redovima . . . . . . . . . . . . 157
8.3 Analitička produženja duž krivih . . . . . . . . . . . . . . . . 159
8.4 Analitička produženja integralima . . . . . . . . . . . . . . . . 164
8.5 Izdvajanje regularnih grana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
9 Aproksimacija racionalnim funkcijama 165
9.1 Rungeova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
9.2 Mitag-Leflerova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Literatura 173
Predgovor
Tekst sadrži osnove elemente kompleksne analize, koji su potrebni studentima

osnovnih i master akademskih studija matematike. Neki delovi teksta su od
interesa studentima fizike ili tehnike.
Kompleksna analiza je prirodni nastavak realne analize, i nije moguće
kompletno razumevanje izloženog materijala ukoliko nije savladano prethodno
gradivo. Očekuje se da čitalac uspešno vlada metodama diferencijalnog i in-
tegralnog računa funkcija jedne ili više realnih promenljivih. Razumevanje
metoda kompleksne analize je kvalitetnije, ako postoji izvesno poznavanje
topologije i funkcionalne analize. Stoga je uključena posebna glava, koja
čitaocu može služiti kao podsetnik.
Tekst Kompleksna analiza sadrži gradivo predmeta Uvod u kompleksnu
analizu i Kompleksna analiza, koje slušaju studenti matematike (na osnovnim
i master akademskim studijama).
Početne glave (1,3,4) sadrže rezultate koji su osnova teorije kompleksnih
funkcija, i nepohodne su studentima osnovih akademskih studija. Odred̄ene
glave (5-9) su posvećene ozbiljnijim rezultatima, i one su neophodne studen-
tima master akademskih studija.
U ovom trenutku tekst nije kompletan, a takod̄e ima slovnih i drugih

grešaka. Konstantno se radi na poboljšanju materijala namenjenog studi-
entima (obratiti pažnju na datum upisan na prvoj strani). Studenti su u
obavezi da konsultuju dodatnu literaturu, koja je navedena u spisku referen-
ci. Obavezno posetiti bilioteku Fakulteta.
7
8 SADRŽAJ
Glava 1
Elementarne osobine
kompleksnih funkcija
1.1 Skup C
1.1.1 Algebarska svojstva
Skup svih kompleksnih brojeva označen je sa C, odnosno C = {z = x + iy :
x, y ∈ R}, pri čemu je i imaginarna jedinica, odnosno i2 = −1. Ako je
z = x+iy ∈ C, onda je x = Re z realni deo kompleksnog broja z, a y = Im z je
imaginarni deo broja z. U skupu C operacije sabiranja i množenja definisane
su na sledeći način. Ako je z = x + iy, w = u + iv, pri čemu je x, y, u, v ∈ R,
onda je
z + w = (x + iy) + (u + iv) = (x + u) + i(y + v),
z · w = (x + iy) · (u + iv) = (xu − yv) + i(xv + yu).
Teorema 1.1.1. Struktura (C, +, ·) je polje.
Dokaz. Dokaz je jednostavan. ”Nula“ pomenutog polja je broj 0 = 0 + i · 0, a

”jedinica“ je 1 = 1 + i · 0. Ako je z = x + iy, onda je inverzni elemenat od z u
odnosu na sabiranje jeste −z = −x − iy. U slučaju z = x + iy ̸= 0, inverzni
x − iy x
elemenat od z u odnosu na množenje jeste z −1 = 2 2
= 2 −
x +y x + y2
y
i.
x2 + y 2
Svakom kompleksnom broju z = x + iy pridružuje se konjugovan broj
z = x − iy. Nije teško proveriti da je Re z = 12 (z + z) i Im z = 2i1 (z − z). Važi
1
2 GLAVA 1. ELEMENTARNE OSOBINE KOMPLEKSNIH FUNKCIJA
sledeći rezultat, koji ostavljamo čitaocu za samostalnu proveru.
Teorema 1.1.2. Konjugovanje kompleksnih brojeva ima svojstva:
(z) z
z ± w = z ± w, zw = z · w, = (w ̸= 0),
w w
za svako z, w ∈ C.
1.1.2 Geometrijska interpretacija
Svaki kompleksan broj z = x + iy je jedinstveno odred̄en svojim realnim

i imaginarnim delom. Prema tome, kompleksan broj z jeste ured̄en par,
odnosno z = (x, y). Skup C prikazan je kao ravan sa Dekartovim1 (pra-
vouglim) koordinatnim sistemom, pri čemu horizontalna osa (x-osa) jeste
realna osa, a vertikalna osa (y-osa) jeste imaginarna osa. Kompleksna ravan
se naziva i Gausova2 ravan (videti Sliku 1).
Svaka tačka z identifikovana je sa geometrijskim vektorom čiji se početak
poklapa sa koordinatnim početkom, a kraj je tačka z. Ovaj vektor se naziva
radijus vektor kompleksnog broja z. Sabiranje kompleksnih brojeva ekvi-
valentno je sabiranju odgovarajućih radijus vektora u ravni. Predstavlja-
nje skupa kompleksnih brojeva jednom ravni ekvivalentno je predstavljanju
skupa R2 istom ravni.
Ono što suštinski odvaja polje C od vektorskog prostora R2 jeste množenje
kompleksnih brojeva, koje po svojoj formi ne odgovara ni skalarnom ni vek-
torskom proizvodu vektora u ravni.
Primetimo da su kompleksni brojevi z i z simetrični u odnosu na realnu
osu.
1
René Descartes - Renatus Cartesius - (1596-1650), francuski matematičar i filozof
2
Carl Friedrich Gauss (1777-1855), nemački matematičar
1.1. SKUP C 3
Slika 1.
1.1.3 Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja

Rastojanje, ili metrika, u skupu C, definisana je na isti način kao Euklidovo3
rastojanje u√R2 . Ako je z = x+iy, w = u+iv ∈ C, onda je njihovo rastojanje
d(z, w) = (x − u)2 + (y − v)2 (Slika 2). Specijalno, rastojanje od z do
koordinatnog početka naziva se moduo kompleksnog broja z i označava sa
|z|. Moduo
√ kompleksnog broja odgovara intenzitetu vektora u R , odnosno
2
|z| = x + y , te je |z| intenzitet radijus vektora kompleksnog broja z.

2 2
Takod̄e važi d(z, w) = |z − w|.
Slika 2.
Nije teško pokazati sledeće tvrd̄enje.

3
Euklid iz Aleksandrije, Eυκλειδηζ (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grčki matematičar
Teorema 1.1.3. Funkcija z 7→ |z| na skupu C ima sledeća svojstva:

| Re z| ≤ |z|, | Im z| ≤ |z|, |z + w| ≤ |z| + |w|, |z| − |w| ≤ |z − w|,
( ) z |z|

|0| = 0, |z| = 0 ⇐⇒ z = 0 , |zw| = |z||w|, = (w ̸= 0),
w |w|
|z| = |z|, |z|2 = zz.
√
Dokaz. Ako je z = x + iy, tada je |z| = x2 + y 2 ≥ |x|, a slično i |z| ≥ |y|.
Time su dokazane prve dve nejednakosti. Očigledno je |z| = |z| i zz = |z|2 .
Ako je w = u + iv, tada je
|z + w|2 = (z + w)(z + w) = zz + ww + zw + zw
= |z|2 + |w|2 + 2 Re(zw) ≤ |z|2 + |w|2 + 2|z||w|
= (|z| + |w|)2 .
Time je dokazano |z + w| ≤ |z| + |w|.

Sada je |z| = |(z − w) + w| ≤ |z − w|
+ |w|, odakle
sledi |z| − |w| ≤ |z − w|.

Analogno, |w| − |z| ≤ |w − z|, te je i |z| − |w| ≤ |z − w|.
Ostala tvrd̄enja ostavljamo čitaocu za samostalan rad.
1.1.4 Trigonometrijski zapis kompleksnog broja

Tačke kompleksne ravni (različite od koordinatnog početka) reprezentuju se
korišćenjem polarnih koordinata (Slika 3). Neka je r = |z|, a φ neka je ugao
koji radijus vektor broja z zaklapa sa pozitivnim delom realne ose, meren
počev od pozitivnog dela realne ose suprotno kretanju kazaljke na časovniku.
Ugao φ jeste argument kompleksnog broja z i označen je sa arg z. U polarnim
koordinatama sada važi
x = r cos φ, y = r sin φ, z = x + iy = r(cos φ + i sin φ).
Ovo je trigonometrijski zapis kompleksnog broja z . Lako je proveriti da važi

y √ x y
φ = arctg , r = x2 + y 2 , cos φ = √ , sin φ = √ .
x 2
x +y 2 x + y2
2
Trigonometrijska reprezentacija kompleksnog broja nije jedinstvena. Pro-

mena argumenta φ za 2π ne dovodi do promene kompleksnog broja. Stoga,
1.1. SKUP C 5
precizno govoreći, sve argumente kompleksnog broja z možemo opisati kao

skup
arg z = {φ0 + 2kπ : k = 0, ±1, ±2, . . . },
pri čemu je φ0 jedan (bilo koji) konkretan argument broja z.
Formalni dokaz sledi. Neka je
z = r(cos φ + i sin φ) = R(cos ψ + i sin ψ).
Kako je | cos φ + i sin φ| = | cos ψ + i sin ψ| = 1, sledi da je r = R. Preostaje

cos φ + i sin φ = cos ψ + i sin ψ, te je cos φ = cos ψ i sin φ = sin ψ (na osnovu
jedinstvenosti prikaza kompleksnog broja preko realnog i imaginarnog dela).
Odmah sledi da se uglovi φ i ψ mogu razlikovati samo za 2kπ, pri čemu je
k ∈ Z.
Od interesa je slučaj kada je argument broja z ugao izmed̄u 0 i 2π. Takav
argument se naziva glavna vrednost argumenta kompleksnog broja z, u oznaci
Arg z. Alternativno, može se posmatrati glavna vrednost argumenta izmed̄u
−π i π.
Slika 3.
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je od naričite koristi ako se

posmatra proizvod brojeva. Naime, ako je z = |z|(cos φ + i sin φ) i w =
|w|(cos ψ + i sin ψ), tada je
zw = |z|(cos φ + i sin φ)|w|(cos ψ + i sin ψ)

( )
= |z||w| (cos φ cos ψ − sin φ sin ψ) + i(sin φ cos ψ + cos φ sin ψ)
= |z||w|(cos(φ + ψ) + i sin(φ + ψ)).
Sledi da je |zw| = |z||w| (što nam je poznato od ranije), kao i arg(zw) =

arg(z)+arg(w). Poslednju jednakost treba shvatiti skupovno: svaki argument
broja zw jednak je zbir nekog argumenta broja z i nekog argumenta broja

w; obrnuto, zbir nekog argumenta broja z i nekog argumenta broja w jeste
neki argument broja zw.
Ako je n ∈ N i z = |z|(cos φ + i sin φ), tada na osnovu prethodnog
razmatranja sledi z n = |z|n (cos nφ + i sin φ). Specijalno,
(cos φ + i sin φ)n = cos nφ + i sin nφ,
i ova jednakost poznata je kao Moavrova4 formula.
1.1.5 Topološka svojstva

Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva i a ∈ C. Niz (zn )n konvergira ka tački
a (u oznaci lim zn = a), ako i samo ako važi lim |zn − a| = 0, odnosno ako
n→∞ n→∞
i samo ako važi:
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N) (n ≥ n0 =⇒ |zn − a| < ϵ).
Tada je a granična vrednost niza (zn )n .

Niz (zn )n je divergentan, ako nije konvergentan.
Teorema 1.1.4. Niz kompleksnih brojeva može imati najviše jednu graničnu
vrednost.
Ako je zn = xn + iyn i a = b + ic, tada je lim zn = a ako i samo ako je
n→∞
lim xn = b i lim yn = c.
n→∞ n→∞
Dokaz. Jedinstvenost granične vrednosti konvergentnog niza dokazuje se

uobičajeno. √
Na osnovu |xn −b|, |yn −c| ≤ |zn −a| = |xn − b| + |yn − c| sledi preostali
deo teoreme.
Sledeći rezultat ostavljen je čitaocu za samostalnu proveru.
Teorema 1.1.5. Neka su (zn )n i (wn )n nizovi u C, i neka je λ ∈ C. Ako je
lim zn = z i lim wn = w, tada je:
n→∞ n→∞
lim λzn = λz, lim (zn ± wn ) = z ± w, lim zn wn = zw.

n→∞ n→∞ n→∞
Ako je pri tome w ̸= 0, tada je lim zn = z

.
n→∞ wn w
4
Abraham de Moivre (francuski matematičar), 1667-1754
1.1. SKUP C 7
Otvoren disk, zatvoren disk i kružnica sa centrom u a ∈ C poluprečnika

r > 0, jesu, redom sledeći skupovi:
D(a; r) = {z : |z − a| < r}, D[a; r] = {z : |z − a| ≤ r},

T (a; r) = {z : |z − a| = r}.
Specijalno,
D = D(0; 1), T = T (0; 1).
Važi sledeći rezultat.
Teorema 1.1.6. Neka je (zn )n niz u C i neka je a ∈ C. Tada su sledeća
tvrd̄enja ekvivalentna:
(1) lim zn = a;
n→∞
(2) Za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N, tako da za svako n ∈ N sa svojstvom
n ≥ n0 , važi zn ∈ D(a; ϵ).
Skup V ⊂ C je otvoren u C, ako za svako a ∈ V postoji r > 0 tako da je
D(a; r) ⊂ V .
Skup F ⊂ C je zatvoren u C, ako je skup F c = C \ F otvoren u C.
Jednostavno sledi da su ∅ i C jedini skupovi koji su istovremeno otvoreni
i zatvoreni u C.
Teorema 1.1.7. Ako je V otvoren skup u C, onda je V najviše prebrojiva
unija otvorenih diskova.
Dokaz. Uvedimo oznaku VQ = {a = p + iq ∈ V : p, q ∈ Q}. VQ je skup
tačaka skupa V sa racionalnim koordinatama, i skup VQ je najviše prebrojiv.
Neka je V otvoren i neka je a = p + iq ∈ VQ . Postoji r > 0 tako da je
D(a; r) ⊂ V . Sledi da je skup Ma = {r > 0 : D(a; r) ⊂ V } neprazan. Neka
je Ra = sup Ma .
Pretpostavimo da je z ∈ D(a; Ra ). Tada postoji r sa svojstvom |z −
a| < r < Ra . Dakle, z ∈ D(a; r) ⊂ V . Na taj način je dokazano da je
D(a; Ra ) ⊂ V .
Pretpostavimo da je D[a; Ra ] ⊂ V . Tada je ϵ = d(D[a; Ra ], V c ) > 0.
Sledi da je D(a; Ra + 2ϵ ) ⊂ V , što nije moguće prema izboru broja R. Prema
tome, D[a; Ra ] nije sadržan u V .
Dokazali smo da je D(a; Ra ) najveći mogući disk sa centrom u a koji je
sadržan u V . Ovakve diskove nazivamo maksimalnim diskovima sa racional-
nim centrima, i ovih diskova ima prebrojivo mnogo.
∪
Sledi V ⊃ D(a; Ra ).
a∈VQ
Neka je w ∈ V . Tada je δ = d(w, V c ) > 0, te postoji b ∈ VQ tako da je
|w − b| < 2δ . Tada je w ∈ D(b;
∪ Rb ).
Time je dokazano V = D(a; Ra ).
a∈VQ
U prethodnoj teoremi diskovi nisu obavezno uzajamno disjunktni (za ra-
zliku od odgovarajućeg rezultata za otvorene podskupove realne prave R).
Primer 1.1.1. Neka je Q otvoreni kvadrat sa temenima u tačkama 0, 1, 1 +
i, i. Drugim rečima, duži koje ograničavaju
∪ ovaj kvadrat – ne pripadaju
skupu Q. Pretpostavimo da je Q = Dn , pri čemu su Dn uzajamno
n∈N
disjunktni otvoreni diskovi. Neka je d dijagonala skupa Q, kojoj ne pripadaju
krajnje
∪ tačke. Tada je d otvoren skup na pravoj. Med̄utim, tada važi d =
(d ∩ Dn ), pri čemu su d ∩ Dn uzajamno disjunktni otvoreni intervali na
n∈N
pravoj. Poslednja konstatacija nije moguća, te sledi da diskovi Dn ne mogu
biti uzajamno disjunktni.
Tačka a je tačka nagomilavanja skupa E ⊂ C, ako svaki krug sa centrom
u a sadrži neku tačku skupa E različitu od a. Ekvivalentno, a je tačka
nagomilavanja skupa E, ako i samo ako postoji niz različitih tačaka (zn )n
skupa E, tako da je lim zn = a.
n→∞
Svaka tačka skupa E, koja nije njegova tačka nagomilavanja, jeste izolo-
vana tačka skupa E.
Neka je a ∈ C i 0 ≤ r < R. Tada je prsten sa centrom u tački a,
unutrašnjeg poluprečnika r i spoljneg poluprečnika R, definisan kao
P (a; r, R) = {z ∈ C : r < |z − a| < R}.
Specijalno, ako je r = 0, onda je
P (a; 0, R) = P (a; R) = {z ∈ C : 0 < |z − a| < R}.
Prsten P (a; R) se naziva i probušena okolina tačke a u C.
Skup C je kompletan u odnosu na standardnu metriku. Drugim rečima,
važi Košijeva5 teorema za konvergenciju nizova:
Teorema 1.1.8. Niz (zn )n u C je konvergentan, ako i samo ako:
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀m, n ∈ N)(m, n ≥ n0 =⇒ |zm − zn | < ϵ).
5
Augustin-Louis Cauchy (1789-1857), francuski matematičar
1.1. SKUP C 9
1.1.6 Redovi u C
Neka je (zn )n niz kompleksnih brojeva. Beskonačna suma
∑
∞
zn = z1 + z2 + · · · + zn + · · ·
n=1
naziva se brojni red u C.

Svakom redu pridružen je niz delimičnih suma Sn = z1 + · · · + zn . Red
∑∞
zn je (obično) konvergentan, ako je niz delimičnih suna (Sn )n konver-
n=1
∑
∞
gentan. U tom slučaju je granična vrednost S = lim Sn suma reda zn ,
n→∞ n=1
∑
∞
odnosno S = zn .
n=1
∑
∞
Ako niz (Sn )n divergira, tada je red zn divergentan.
n=1
∑
∞
Primer 1.1.2. Neka je q ∈ C i posmatrajmo qeometrijski red qn =
n=0
1 + q + q 2 + · · · . n-ta delimična suma ovog reda je Sn = 1 + q + · · · + q n−1 =
1−q n
1−q
. Dakle, ako je |q| < 1, onda polazni geometrijski red konvergira i
∑∞
1
q n = 1−q . Ako je q ≥ 1, onda (Sn )n divergira, stoga i polazni geometrijski
n=0
red divergira.
Važi Košijeva teorema za konvergenciju redova:

∑
Teorema 1.1.9. Red zn konvergira, ako i samo ako
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N )(∀m, n ∈ N)(m > m ≥ n0 =⇒ |zn + zn+1 + · · · + zm | < ϵ).
∑ ∑
Brojni red zn apsolutno konvergira, ako konvergira red |zn |.
∑ ∑
Teorema 1.1.10. Ako red zn apsolutno konvergira, onda red zn obično
konvergira.
∑
Dokaz. Pretpsotavimo da je red zn apsolutno kovnergentan. Neka je ϵ > 0
i neka je m > n. Tada je
|zn + · · · + zm | ≤ |zm | + · · · + |zn |.

∑
Na osnovu Košijevog kriterijuma primenjenog na red |zn |, sledi da postoji
n0 ∈ N tako da za m > n ≥ n0 važi |zm | + · · · + |zn | < ϵ. Na osnovu
dokazanog,
∑ sledi da je i |zm∑+ · · · + zn | < ϵ. Primenimo Košijev kriterijum na
red zn . Sledi da je red zn obično konvergentan.
Obrnuto tvrd̄enje ne važi: postoje
∑redovi koji konvergiraju obično, a di-
(−1)n
vergiraju apsolutno. Na primer, red n
konvergira obično (prema Lajb-
nicovom kriterijumu), ali divergira apsolutno (prema Košijevom integralnom
kriterijumu).
1.2 Proširena kompleksna ravan
Kompleksnoj ravni pridružena je jedna beskonačno daleka tačka, označena

sa ∞. Skup C = C ∪ {∞} je proširena kompleksna ravan.
Interesantno je definisati algegarske operacije u C, naravno u slučaju
kada je jedan od činilaca ili faktora upravo jednak ∞. Sabiranje u skupu C
definisano je na sledeći način:
z + ∞ = ∞, ∞ + ∞ = ∞,
za svako z ∈ C. Za elemenat ∞ ne postoji inverzni elemenat u skupu C u

odnosu na sabiranje, odnosno veličina ∞ − ∞ nije odred̄ena. Množenje u
skupu C definisano je kao:
z · ∞ = ∞ (z ̸= 0), ∞ · ∞ = ∞.
Vrednost 0 · ∞ nije odred̄ena. Za elemenat ∞ ne postoji inverzni elemenat

u odnosu na množenje u skupu C, odnosno ne postoji z ∈ C tako da je
z · ∞ = 1. Sa druge strane, važi ∞
1
= 0.
1.2. PROŠIRENA KOMPLEKSNA RAVAN 11
Slika 4.
Neka je S 3 = {x = (x1 , x2 , x3 ) ∈ R3 : x21 + x22 + x23 = 1} jedinična sfera

u R3 , neka je M N prečnik te sfere i neka je C ravan koja je normalna na
duž M N i prolazi kroz centar sfere S 3 (Slika 4). Svaka prava p kroz tačku
N preseca sferu S 3 u nekoj tažki Z, ako i samo ako p preseca ravan C u
nekoj tački z. Na taj način je uspostavljena bijekcija Z 7→ z izmed̄u skupova
S 3 \ {N } i C. Preslikavanje koje realizuje ovu bijekciju, označava se sa s.
Ako prava p sadrži tačku N i paralelna je ravni C, onda p ne seče ni sferu S 3
u tački različitoj of N . Prirodno je uzeti da važi s(N ) = ∞. Preslikavanje s
je stereografska projekcija sfere S 3 na proširenu kompleksnu ravan, odnosno
s : S 3 → C.
Rastojanje izmed̄u tačaka z1 , z2 ∈ C može se razmatrati kao rastojanje
izmed̄u tačaka Z1 , Z2 ∈ S 3 :
Ako je z1 , z2 ∈ C, tada postoje jedinstvene tačke Z1 , Z2 ∈ S 3 , tako da je
s(Z1 ) = z1 , s(Z2 ) = z2 . Neka je d3 (z1 , z2 ) = d(Z1 , Z2 ), pri čemu je d(Z1 , Z2 )
Euklidovo rastojanje u R3 .
Rastojanje d3 u prostoru C ima zanimljive osobine.
Teorema 1.2.1. Ako je z, z1 , z2 ∈ C, tada je:
( )
2|z1 − z2 | 1 1
d3 (z1 , z2 ) = = d3 , ,
[(1 + |z1 |2 )(1 + |z2 |2 )]1/2 z1 z2
( )
2 1
d3 (z, ∞) = = d3 ,0 .
(1 + |z|2 )1/2 z
Diskove u prostoru (C, d3 ) označavamo sa D3 (a; r). Specijalno, od in-

teresa su diskovi sa centrom u tački ∞. Kako je D3 (∞; ϵ) = {z ∈ C :
d3 (z, ∞) < ϵ} za ϵ > 0, prirodno je uvesti i skup D(∞; R) = {z ∈ C : |z| >
R} za R > 0.
Metrički prostor (C, d3 ) indukuje očekivanu topologiju na C, što proizilazi
iz sledećeg rezultata.
Teorema 1.2.2. (1) Ako je a ∈ C i r > 0, onda postoji R > 0, tako da je

D3 (a; R) ⊂ D(a; r).
(2) Ako je R > 0 i a ∈ C, onda postoji r > 0 tako da je D(a; r) ⊂
D3 (a; R).
(3) Ako je R > 0, onda postoji kompakt K u C tako da je C \ K ⊂
D3 (∞; R).
(4) Ako je K kompakt u C, tada postoji broj R > 0 tako da je D3 (∞; R) ⊂
C \ K.
Posledice prethodnih tvrd̄enja slede.
Posledica 1.2.1. Neka je (zn )n niz u C, i neka je a ∈ C. Tada su sledeća

tvrd̄enja ekvivalentna:
(1) lim zn = a, odnosno lim |zn − a| = 0;
n→∞ n→∞
(2) lim d3 (zn , a) = 0.
n→∞
Posledica 1.2.2. Neka je (zn )n niz u C. Tada su sledeća tvrd̄enja ekviva-

lentna:
(1) Za svako R > 0 postoji n0 ∈ N, tako da za svako n ∈ N sva svojstvom
n ≥ n0 važi |zn | > R;
(2) lim d3 (zn , ∞) = 0.
n→∞
(3) lim |zn | = ∞.
n→∞
Prethodni rezultati, izmed̄u ostalog, pokazuju da metrički prostori (C, d)

i (C, d3 ) indukuju jednake topologije u kompleksnoj ravni.
Osim toga, konvergencija niza tačaka u smislu metrike d u skupu C,
ekvivalenta je konvergenciji u smislu metrike d3 . Analogno tvrd̄enje važi i
za Košijeve nizove. Kako je (C, d) kompletan metrički prostor, sledi da je i
(C, d3 ) kompletan metrički prostor.
1.3. KOMPLEKSNE FUNKCIJE REALNE PROMENLJIVE 13
1.3 Kompleksne funkcije realne promenljive

Neka je M ⊂ R i f : M → C. Tada je f kompleksna funkcija realnog
argumenta. Za svako x ∈ M neka je u(x) = Re f (x) i v(x) = Im f (x).
Tada su u i v realne funkcije, definisane na M . Teorija kompleksnih funkcija
realne promenljive, dakle, jeste teorija vektorskih funkcija jednog realnog
argumenta.
1.3.1 Granična vrednost funkcija

Neka je M ⊂ R i f : M → C neka je kompleksna funkcija na M . Neka je x0
tačka nagomilavanja skupa M . Broj A ∈ C je granična vrednost funkcije f
na skupu M kada x → x0 (u oznaci A = lim f (x)), ako
x→x0 ;x∈M
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ M )(0 < |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − A| < ϵ).
Ako je x0 ∈ (a, b) ⊂ M , tada je umesto lim f (x) = A jednostavna

x→x0 ;x∈M
oznaka lim f (x) = A.
x→x0
Sledeći rezultat je jednostavno dokazati, istim metodama kao u slučaju
realnih funkcija jedne realne promenljive. Alternativno, ovo tvrd̄enje sledi
na osnovu osobina realnih vektorskih funkcija.
Teorema 1.3.1. Neka je M ⊂ R, f, g : M → C, λ ∈ C, i x0 neka je tačka

nagomilavanja skupa M . Tada:
(1) Postoji lim f (x) = A, ako i samo ako za svaki niz (xn )n u skupu
x→x0 ;x∈M
M sa svojstvom lim xn = x0 , važi lim f (xn ) = A;
n→∞ n→∞
(2) Ako postoji lim f (x), tada postoji i lim λf (x), i pri tome
x→x0 ;x∈M x→x0 ;x∈M
važi
lim λf (x) = λ · lim f (x);
x→x0 ;x∈M x→x0 ;x∈M
(3) Ako je f = u + iv, pri čemu je u = Re f i v = Im f , tada postoji

lim f (x) ako i samo ako postoje lim u(x) i lim v(x), i pri tome
x→x0 ;x∈M x→x0 ;x∈M x→x0 ;x∈M
važi
lim f (x) = lim u(x) + i lim v(x);
(4) Ako postoje lim f (x) i lim g(x), tada postoji i lim (f (x)+
g(x)), pri čemu je
lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x);

(5) Ako postoje lim f (x) i lim g(x), tada postoji i lim (f (x)·
(x)), pri čemu je
lim (f (x) · g(x)) = lim f (x) · lim g(x).

(6) Ako postoje lim f (x) i lim g(x) ̸= 0, tada postoji i

( ) x→x0 ;x∈M x→x0 ;x∈M
f (x)
lim g(x)
, pri čemu je
x→x0 ;x∈M
( ) lim f (x)
f (x) x→x0 ;x∈M
lim = .
x→x0 ;x∈M g(x) lim g(x)
x→x0 ;x∈M
1.3.2 Neprekidnost funkcija

Neka je M ⊂ R, neka je f : M → C, i neka je x0 ∈ M . Funkcija f je
neprekidna u tački x0 na skupu M , ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da
za svako x ∈ M važi: ako je |x − x0 | < δ, onda je |f (x) − f (x0 )| < ϵ. Funkcija
f je neprekidna na skupu M , ako je f neprekidna u svakoj tački skupa M .
Dakle, ako je x0 izolovana tačka skupa M , onda je funkcija f (koja je
definisana na M ) uvek neprekidna u tački x0 .
Ako je x0 tačka nagomilavanja skupa M , onda je funkcija f (koja je
definisana na M ) neprekidna u tački x0 na skupu M ako i samo ako je
lim f (x) = f (x0 ).
x→x0 ;x0 ∈M
Formulišemo očekivana tvrd̄enja.
Teorema 1.3.2. Neka je M ⊂ R, neka je x0 ∈ M , i neka je f = u + iv :
M → C kompleksna funkcija, pri čemu su u, v realne funkcije. Funkcija f
je neprekidna u tački x0 na skupu M , ako i samo ako su obe funkcije u, v
neprekidne u tački x0 na skupu M .
Teorema 1.3.3. Neka je M ⊂ R, neka su f, g : M → C funkcije, neka je
λ ∈ C, i neka je x0 ∈ M . Ako su funkcije f, g neprekidne u tački x0 na
skupu M , tada su i funkcije λf , f + g, f g neprekidne u tački x0 na skupu

M . Štaviše, ako je pri tome i g(x0 ) ̸= 0, tada je fg neprekidna u tački x0 na
skupu M .
1.3.3 Diferencijabilnost funkcija

Neka je f : (a, b) → C funkcija, i neka je x0 ∈ (a, b). Prvi izvod funkcije f u
tački x0 jeste sledeća granična vrednost (ukoliko postoji):
f (x) − f (x0 )
f ′ (x0 ) = lim .
x→x0 x − x0
Funkcija f je diferencijabilna u tački x0 , ako postoji f ′ (x0 ).

Navodimo najvažnije rezultate o izvodu funkcije.
Teorema 1.3.4. Ako je funkcija f : (a, b) → C diferencijabilna u tački

x0 ∈ (a, b), tada je funkcija f neprekidna u tački x0 na (a, b).
Teorema 1.3.5. Neka je f = u + iv : (a, b) → C, pri čemu su u, v realne

funckije, i neka je x0 ∈ (a, b). Ako je funkcija f diferencijabilna u tački x0 ,
tada su i funkcije u, v diferencijabilne u tački x0 , i pri tome važi:
f ′ (x0 ) = u′ (x0 ) + iv ′ (x0 ).
Teorema 1.3.6. Neka su date funkcije f, g : (a, b) → C i neka je λ ∈ C.

Ako su funkcije f, g diferencijabilne u tački x0 , tada su i funkcije λf i f + g
diferencijabilne u x0 , i tada važi
(λf )′ (x0 ) = λf ′ (x0 ), (f + g)′ (x0 ) = f ′ (x0 ) + g ′ (x0 ).
Pretpostavimo da je funkcija f diferencijabilna u svakoj tački intervala

(a, b). Tada se svakom x ∈ (a, b) može pridručiti broj f ′ (x). Ova funkcija
(pridruživanje) se, naravno, označava sa f ′ .
Ako je funkcija f ′ diferencijabilna u tački x0 ∈ (a, b), tada je (f ′ )′ (x0 ) =
f (x0 ) drugi izvod funkcije f u tački x0 . Ako postoji f ′′ (x0 ) u svakoj tački
′′
x0 ∈ (a, b), tada je definisana funkcija f ′′ na (a, b).

Na ovaj način mogu postojati viši izvodi funkcije f na segmentu (a, b).
1.3.4 Rimanov integral

Neka je f : [a, b] → C funkcija definisana na segmentu [a, b]. Pretpostavimo
da je a = x0 < x1 < · · · < xn = b, i neka je ξi ∈ [xi−1 , xi ] za svako
i = 1, . . . , n. Skup P = {x1 , . . . , xn } jeste podela segmenta [a, b]. Rimanova
suma funkcije f na segmentu [a, b] definisana je kao
∑
n
S(f ; P, ξ) = f (ξi )(xi − xi−1 ).
i=1
Neka je dP = max |xi − xi−1 | dijametar podele P.

i
Rimanov6 integral funkcije f na segmentu [a, b] je sledeća granična vred-
nost:
∫b ∑n
f (x)dx = lim f (ξi )(xi − xi−1 ),
dP →0
a i=1
pod pretpostavkom da ova granična vrednost postoji i pri tome ne zavisi od

podele P, kao ni od izbora tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ].
∫b
Drugim rečima, kompleksan broj I = f (x)dx je Rimanov integral funkcije
a
f na segmentu [a, b], ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da za svaku
podelu P = {x0 , . . . , xn } segmenta [a, b] sa osobinom dP < δ, i za svako
ξk ∈ [xk−1 , xk ] važi

∑
n

I − f (ξk )(xk − xk−1 ) < ϵ.

k=1
∫b
Ako postoji Rimanov integral f (x)dx, tada je funkcija f integrabilna
a
(u Rimanovom smislu) na segmentu [a, b].
Važe sledeća tvrd̄enja, analogna tvrd̄enjima za realne funkcije.
Teorema 1.3.7. Neka je f = u + iv : [a, b] → C kompleksna funkcija, pri

čemu su u, v realne funkcije. Tada važi:
6
Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826-1866), nemački matematičar
(1) Funkcija f je integrabilna na [a, b], ako i samo ako funkcije u, v jesu
integrabilne na [a, b]; tada je ispunjeno
∫b ∫b ∫b
f (x)dx = u(x)dx + i v(x)dx.
a a a
(2) Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], tada je i funkcija |f | integra-

bilna na [a, b], i važi b
∫ ∫b

f (x)dx ≤ |f (x)|dx.

a a
Teorema 1.3.8. (1) Ako je funkcija f neprekidna na [a, b], tada je f inte-
grabilna na [a, b].
(2) Ako je f ograničena na [a, b], i pri tome f je neprekidna svuda osim
u konačno mnogo tačaka segmenta [a, b], tada je f integrabilna na [a, b].
Ako je f definisana i ograničena na [a, b], i pri tome f ima konačno mnogo
tačaka prekida na [a, b], tada je f deo po deo neprekidna funkcija.
Teorema 1.3.9. Neka su f, g : [a, b] → C funkcije, a < c < b i λ ∈ C.
(1) Funkcija f je integrabilna na [a, b], ako i samo ako je funckija f
integrabilna na oba segmentu [a, c] i [c, b]; u tom slučaju je
∫b ∫c ∫b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx;
a a c
(2) Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], tada je funkcija λf integrabilna

na [a, b], i važi
∫b ∫b
λf (x)dx = λ f (x)dx.
a a
(3) Ako su funkcije f, g integrabilne na [a, b], tada je funkcija f + g inte-

grabilna na [a, b], i takod̄e je
∫b ∫b ∫b
(f (x) + g(x))dx = f (x)dx + g(x)dx.
a a a
Na kraju, formulišemo rezultat poznat pod imenom Njutn7 -Lajbnicova8

formula za kompleksne funkcije realne promenljive.
Teorema 1.3.10. Ako je f ′ kompleksna neprekidna funkcija na [a, b], tada

važi formula
∫b
f ′ (x)dx = f (b) − f (a).
a
Dokaz prethodnog tvrd̄enja analogan je odgovarajućem dokazu za realne

funkcije.
∫2π
Primer 1.3.1. (cos t + i sin t)dt = 0, iako funkcija t 7→ (cos t + i sin t)
0
nema nula u segmentu [0, 2π]. Ovaj primer pokazuje da ne važi teorema o
srednjoj vrednosti integrala kompleksne funkcije realne promenljive. Naime,
ukoliko bi teorema o srednjoj vrednosti integrala važila, onda bi postojala
tačka ξ ∈ [0, 2π] tako da je
∫2π
1
0 ̸= cos ξ + i sin ξ = (cos t + i sin t)dt = 0,
2π
0
što očigledno nije moguće.
Napomena 1.3.1. Posmatramo uvek Rimanov integral dopustivih funkcija.

Med̄utim, ovaj integral može biti posmatran i kao Lebegov, posebno ukoliko
postoji potreba za korišćenjem moćnog aparate teorije mere i integrala.
9
1.3.5 Putanje u C
Neprekidno preslikavanje γ : [a, b] → C jeste kriva u C. Tačka γ(a) je početak,
a γ(b) je kraj krive γ. Kriva je orijentisana u smislu rasta parametra t,
odnosno od γ(a) ka γ(b). Dve krive se mogu ”nastaviti“, ako se kraj jedne
krive poklapa sa početkom druge krive.
7
Isaac Newton (1642-1727), engleski matematičar, fizičar i astronom
8
Gottfried Wilhelm Leibniz (1646-1716), nemački matematičar
9
Euklid iz Aleksandrije, Eυκλειδηζ (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grčki matematičar
Ako je γ : [a, b] → C kriva u C, onda je γ ∗ = {γ(t) : t ∈ [a, b]} grafik

krive γ. Oǧledno, γ ∗ ⊂ C. Skup [a, b] je kompaktan u R, γ je neprekidno
preslikavanje, te je i γ ∗ kompaktan skup u C.
Kriva γ : [a, b] → C je rektificijabilna, ako i samo ako je γ funkcija
ograničene varijacije na [a, b]. Drugim rečima, γ je rektificijabilna, ako pos-
toji konstanta M > 0, tako da za svaku podelu P : a = x0 < x1 < · · · <
xn = b segmenta [a, b] važi:
∑
n
|γ(xk ) − γ(xk−1 )| < M.
k=1
Pri tome je
∑
n
ℓ(γ) = sup |γ(xk ) − γ(xk−1 )|
P
k=1
dužina krive γ (ili, varijacija funkcije γ), pri čemu je supremum uzet po svim
podelama P segmenta [a, b].
Geomterijska interpretacija pojma dužine krive je jednostavna. Naime,
∑n
izraz |γ(xk ) − γ(xk−1 )| predstavlja dužinu poligonalne linije ”upisane“ u
k=1
grafik krive γ, posmatrano u odnosu na podeone tačke x0 , x1 , . . . , xk . Supre-
mum svih mogućih dužina ovih poligonalnih linija (ukoliko ovaj supremum
postoji kao konačan realan broj) jeste dužina krive γ.
Na osnovu primera realne analize, poznato je da postoje funkcije koje su
neprekidne, ali ipak nisu ograničene varijacije. Dakle, postoje krive koje nisu
rektificijabilne, odnosno nemaju dužinu. Napomenimo i da postoje funkcije
koje su ograničene varijacije, ali nisu neprekidne.
U najvažnijim slučajevima, krive koje posmatramo u kompleksnoj analizi,
imaju dužinu.
Kriva γ je deo po deo glatka, ako je γ ′ ograničena i deo po deo neprekidna
funkcija. Deo po deo glatka kriva jeste putanja u C. Putanje u C imaju svoje
dužine, što pokazuje sledeći rezultat.
Teorema 1.3.11. Ako je γ putanja u C, tada je γ = x + iy rektificijabilna i
∫b √ ∫b
ℓ(γ) = (x′ (t))2 + (y ′ (t))2 dt = |γ ′ (t)|dt.
a a
Dokaz. Neka je γ : [a, b] → C deo po deo neprekidno diferencijabilna, i neka

je P : a = x0 < x1 < · · · < xn = b proizvoljna podela segmenta [a, b].
Bez gubljenja opštosti (zašto?) pretpostavimo da su tačke prekida funkcije
γ ′ sadržane med̄u tačkma (xj )j podele P. Prema Lagranžovoj teoremi o
srednjoj vrednosti, za svako j = 1, . . . , n postoji ξj ∈ (xj−1 , xj ), tako da je
γ(xj ) − γ(xj−1 ) = γ ′ (ξj ). Stoga je
∑
n ∑
n
|γ(xj ) − γ(xj−1 )| = |γ ′ (ξj )|(xj − xj−1 ).
k=1 j=1
Poslednja suma je upravo Rimanova suma funkcije |γ ′ | na segmentu [a, b]. U

cilju dobijanja veličine ℓ(γ) sa leve strane poslednje jednakosti, treba preći
na supremum po svim podelama P segmenta [a, b]. Dakle,
∑
n
ℓ(γ) = sup |γ ′ (ξj )|(xj − xj−1 ).
P
k=1
Funkcija |γ ′ | je nenegativna, ograničena i deo po deo neprekidna. Stoga je

ova funkcija Riman integrabilna na [a, b] i
∫b ∑
n ∑
n
′ ′
|γ (x)|dx = lim |γ (ξj )|(xj − xj−1 ) = sup |γ ′ (ξj )|(xj − xj−1 ).
dP →0 P
a k=1 k=1
Primećujemo da prva jednakost važi na osnovu definicije integrala, a druga

jednakost se lako proverava na osnovu |γ ′ | ≥ 0.
Putanja γ je zatvorena, ako je γ(a) = γ(b), odnosno početak te putanje
poklapa se sa njenim krajem.
Tačka z ∈ C je tačka samopreseka krive γ : [a, b] → C, ako postoje tačke
t1 , t2 ∈ [a, b], sa svojstvima γ1 ̸= γ2 i z = γ(t1 ) = γ(t2 ). Izuzetno, ako se
početna i krajnja tačka krive poklapaju, onda to nije tačka samopreseka.
Putanja γ je prosta, ako nema tačaka samopreseka, osim eventualno
početne i krajnje tačke te putanje.
Prosta, zatvorena, deo po deo glatka kriva naziva se kontura.
1.3.6 Oblasti u C
Skup A u C nije povezan, ako je A = U ∪ V , pri čemu su U, V otvoreni i uza-
jamno disjunktni skupovi u C. Neophodno je primetiti da su u ovom slučaju
skupovi U i V istovremeno i otvoreni i zatvoreni u A. Dakle, A je povezan,

ako A nije jednak uniji dva otvorena i uzajamno disjunktna podskupa od C.
Skup A u C je put-povezan, ako za svake dve tačke z, w ∈ A postoji
neprekidno preslikavanje f : [0, 1] → A, tako da je f (0) = z i f (1) = w.
Teorema 1.3.12. Podskup A od C je povezan, ako i samo ako je A put-

povezan. Analogno tvrd̄enje važi za Rn , samim tim i za Cn .
Neka je C ⊂ A ⊂ C. Ako je C povezan skup, i pri tome ne postoji

povezan skup D sa svojstvima C ⊂ D ⊂ A i C ̸= D, onda je C povezana
kompomenta skupa A.
Otvoren skup G je oblast, ako je G povezan skup u C.
Svaki otvoren skup V je najviše prebrojiva unija otvorenih diskova, svaki
otvoren disk je povezan skup, te sledi zaključak.
Teorema 1.3.13. Svaki otvoren skup V je najviše prebrojiva unija uzajamno

∪
∞
disjunktnih oblasti, odnosno V = Gj , pri čemu je svako Gj oblast u C, i
j=1
Gj ∩ Gk ̸= ∅ za svako j ̸= k.
Formulišemo bez dokaza Žordanovu10 teoremu o zatvorenim putanjama.
Teorema 1.3.14. (Žordanova teorema o zatvorenoj putanji) Neka je γ :

[a, b] → C zatvorena putanja u C bez tačaka samopreseka. Tada
C \ γ ∗ = G0γ ∪ G∞
γ ,
pri čemu je G0γ ograničena oblast, a G∞

γ neograničena oblast u C.
Pri tome je
∂G0γ = ∂G∞ ∗
γ = γ .
Prethodna teorema može biti dokazana, izmed̄u ostalog, metodama al-

gebarske topologije, primenom Brauerove teoreme o fiksnim tačkama, kao i
metodama nestandardne analize.
Ako je γ kontura u C, tada se može primeniti prethodna Žordanova teo-
rema. Oblast G0γ je oblast ograničena konturom γ. Kontura γ je orijentisana
pozitivno u odnosu na oblast G0γ (ili jednostavno, kontura je orijentisana poz-
itivno), ako pri obilasku konture γ u smeru orijentacije oblast G0γ ostaje sa
leve strane.
10
Marie Ennemond Camille Jordan (1838-1922), francuski matematičar
Geomtrijska definicija pozitivne orijentacije konture saglasna je sa stan-

dardnom orijentacijom jedinične kružnice sa centrom u koordinatnom početku,
odnosno sa načinom merenja ugla koji predstavlja argument kompleksnog
broja. Naime, kružnica γ(t) = eit , t ∈ [0, 2π], je pozitivno orijentisana u
odnosu na disk D(0; 1).
1.4 Kompleksne funkcije kompleksne

promenljive
Kompleksne funkcije kompleksne promenljive predstavljaju glavnu temu is-
traživanja.
1.4.1 Granična vrednost funkcije

Neka je G podskup od C i neka je f : G → C preslikavanje. Tada je f
kompleksna funkcija kompleksne promenljive. Za svako z ∈ G neka je u(z) =
Re f (z) i v(z) = Im f (z). Funkcije u, v : G → R realne funkcije kompleksne
promenljive z. Na osnovu činjenice z = x + iy važi u(z) = u(x, y) i v(z) =
v(x, y), odnosno u i v jesu realne funkcije realnih promenljivih x i y. Prema
tome,
f (z) = u(x, y) + i · v(x, y), z = x + iy ∈ G.
Neka je a tačka nagomilavanja skupa G i f : G → C neka je kompleksna

funkcija. Kompleksan broj A je granična vrednost funkcije f u tački a na
skupu G, ako važi:
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀z ∈ G) (0 < |z − a| < δ =⇒ |f (z) − A| < ϵ).
U tom slučaju je A = lim f (z). Ako je skup G = P (a; r) probušena

z→a;z∈G
okolina tačke a, onda je broj A granična vrednost funkcije f u tački a, u
oznaci A = lim f (z).
z→a
Upravo uvedena definicija ekvivalentna je sledećoj karakterizaciji. Broj A
je granična vrednost funkcije f u tački a na skupu G, ako i samo akoza svaki
niz (zn )n tačaka za koje je zn ∈ G, zn ̸= a i lim zn = a, važi lim f (zn ) = A.
n→∞ n→∞
Na isti način kao u realnoj analizi moguće je dokazati sledeći rezultat.
1.4. KOMPLEKSNE FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE 23
Teorema 1.4.1. Pretpostavimo da je G ⊂ C, neka je a = α + iβ tačka

nagomilavanja skupa G, i neka je f = u + iv : G → C funkcija, pri čemu su
u, v realne funkcije. Tada:
Postoji lim f (z), ako i samo ako postoje
z→a;z∈G
lim u(x, y) i lim v(x, y).
(x,y)→(α,β);(x,y)∈G (x,y)→(α,β);(x,y)∈G
U tom slučaju važi
lim f (z) = lim u(x, y) + i lim v(x, y).

z→a;z∈G (x,y)→(α,β);(x,y)∈G (x,y)→(α,β);(x,y)∈G
Neka je f definisana u skupu D(∞; r) = {z ∈ C : |z| > r} za neko r > 0.

Tada je lim f (z) = A, ako za svako ϵ > 0 postoji R > 0, tako da za svako
z→∞
z ∈ C važi implikacija
|z| > R =⇒ |f (z) − A| < ϵ.
Konačno, lim f (z) = ∞, ako i samo ako je lim |f (z)| = +∞. Primetimo
z→a z→a
da je lim f (z) = ∞ ako i samo ako je lim d3 (f (z), ∞) = 0.
z→a z→a
Granična vrednost funkcije kompleksne promenljive ima analogna svoj-
stva kao i granična vrednost realnih funkcija više promenljivih.
1.4.2 Neprekidnost i ravnomerna neprekidnost

funkcija na skupu
Pretpostavimo da je kompleksna funkcija f definisana na skupu G ⊂ C i
neka je a ∈ G. Funkcija f je neprekidna u tački a na skupu G, ako važi:
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀z ∈ G) (|z − a| < δ =⇒ |f (z) − f (a)| < ϵ).
Formulišemo nekoliko rezultata o neprekidnosti funkcije.
Teorema 1.4.2. Neka je G ⊂ C, a ∈ G, i neka je f : G → C kompleksna

funkcija.
(1) Pretpostavimo da je a tačka nagomilavanja skupa G. Funkcija f je
neprekidna u tački a na skupu G, ako i samo ako je f (a) = lim f (z).
z→a;z∈G
(2)Ako je a izolovana tačka skupa G, onda je funkcija f neprekidna u
tački a.
Funkcija f je (obično) neprekidna na skupu G, ako je f neprekidna u

svakoj tački a ∈ G na skupu G.
Teorema 1.4.3. Neka je G ⊂ C, a = α + iβ ∈ g, i neka je f = u + iv :

G → C. Funkcija f je neprekidna u tački a na skupu G, ako i samo ako su
obe funkcije u, v neprekidne u istoj tački (α, β) na skupu G.
Funkcija f je ravnomerno neprekidna na skupu G, ako važi:
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀z1 , z2 ∈ G) (|z1 − z2 | < δ =⇒ |f (z1 ) − f (z2 )| < ϵ).
U definiciji neprekidnosti funkcije u nekoj tački a broj δ je izabran u

zavisnosti od tačke a i unapred zadanog ϵ > 0. Sa druge strane, u definiciji
ravnomerne neprekidnosti na skupu, broj δ je izabran u zavisnosti od ϵ, a
nezavisno od izbora tačaka skupa G. Dakle, važi sledeći rezultat.
Teorema 1.4.4. Ako je f ravnomerno neprekidna funkcija na nekom skupu

G, onda je f neprekidna funkcija na G.
Iz obične neprekidnosti funkcije na odred̄enom skupu sledi ravnomerna

neprekidnost te funkcije, samo u odred̄enim specijalnim slučajevima.
Teorema 1.4.5. (Hajne11 -Kantor12 ) Ako je G kompaktan podskup od C,

i ako je f : G → C neprekidna funkcija na G, onda je f ravnomerno
neprekidna na G.
Teorema 1.4.6. Ako je f (z) = u(x, y) + i · v(x, y), onda je ravnomer-

na neprekidnost funkcije f na nekom skupu G ekvivalentna ravnomernoj
neprekidnosti funkcija u i v na skupu G.
Dokaz. Rezultat sledi na osnovu sledećih nejednakosti:

√
| Re w|, | Im w| ≤ |w| = | Re w|2 + | Im w|2 ,
pri čemu je w = f (z), z ∈ G.

11
Heinrich Eduard Heine (1821-1881), nemački matematičar
12
Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor (1845-1918), nemački matematičar
1.4. KOMPLEKSNE FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE 25
1.4.3 Nizovi i redovi funkcija

Neka je (fn )n niz funkcija definisan na skupu G, G ⊂ C. Ako je z ∈ G
konkretna tačka skupa G, tada je (fn (z))n brojni niz u C. Niz funkcija (fn )n
(obično, tačkasto) konvergira ka funkciji f na skupu G, ako za svako z ∈ G
važi lim fn (z) = f (z).
n→∞
Niz (fn )n ravnomerno konvergira na skupu G ka funkciji f , ako:
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀z ∈ G)(∀n ∈ N) (n ≥ n0 =⇒ |fn (z) − f (z)| < ϵ).
Iz ravnomerne konvergencije niza funkcija na nekom skupu G sledi obična

konvergencija tog niza ka istoj graničnoj funkciji na skupu G. Obrnuto
tvrd̄enje ne važi u opštem slučaju, kao što je to pokazivano u realnoj∑ analizi.
Neka je (gn )n niz funkcija definisanih na skupu G ⊂ C. Red gn je
obično konvergentan na skupu G, ako niz delimičnih ∑ suma S n = g 1 + · · · + gn
obično konvergira na skupu G. Analogno, red gn je ravnomerno konver-
gentan na skupu G, ako niz delimičnih suma Sn = g1 + · · · + gn ravnomerno
konvergira na skupu G.
Ako red funkcija ravnomerno konvergira na nekom skupu, onda taj red i
obično konvergira ka istoj graničnoj funkciji na posmatranom skupu. Obr-
nuto tvrd̄enje ne važi u opštem slučaju.
Formulišemo sledeći rezultat.
Teorema 1.4.7. (1) (Košijev kriterijum za ravnomernu konvergen-
ciju nizova) Niz (fn )n ravnomerno konvergira na skupu G, ako i samo ako
važi :
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀z ∈ G)(∀n, m ∈ N)
(m > n ≥ n0 =⇒ |fn (z) − fm (z)| < ϵ).
∑ (2) (Košijev kriterijum za ravnomernu konvergenciju redova) Red

gn ravnomerno konvergira na skupu G ako i samo ako važi:
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀z ∈ G)(∀n, m ∈ N)

( m )
∑

m > n ≥ n0 =⇒ gk (z) < ϵ .

k=n
13
(3) (Vajerštrasov
∑ kriterijum za ravnomernu konvergenciju) Ako
članovi reda gk zadovoljavaju uslov |gk (z)| ≤ ck za svako z ∈ G i svako k =
13
Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (1815-1897), nemački matematičar
∑ ∑
1, 2, . . . , a brojni red ck konvergira, onda red gk ravnomerno konvergira
na skupu G.
(4) Neka je f (z) = lim fn (z), z ∈ G, gde su fn (n = 1, 2, . . . ) neprekidne
n→∞
funkcije na skupu G. Ako je niz (fn )n ravnomerno konvergentan na skupu
G, onda je funkcija f neprekidna na skupu G.
(5) Neka su gn (n = 1, 2, . . . ) neprekidne funkcije na skupu G. Ako red
∑ ∑
∞
gk konvergira ravnomerno na skupu G, njegova suma gk (z) = s(z),
k=0
z ∈ G, je takod̄e neprekidna funkcija na G.
1.4.4 Stepeni redovi

Najvažniji specijalan slučaj reda funkcija, jeste stepeni red. Neka je (cn )n niz
kompleksnih brojeva, i neka je a ∈ C. Red
∑
∞
cn (z − a)n
n=0
je stepeni red oko tačke a (u tački a; ili sa centrom u tački a).

Za kompleksne stepene redove važi rezultat analogan realnim stepenim
redovima.
Teorema 1.4.8. Neka je a ∈ C i neka je (cn )n niz kompleksnih brojeva.

Tada postoji jedinstven R ∈ [0, +∞] sa sledećim svojstvima:
∑
∞
(1) Stepeni red cn (z − a)n konvergira za svako z ∈ D(a; R).
n=0
∑
∞
(2) Ako je R > 0, onda stepeni red cn (z − a)n konvergira ravnomerno
n=0
na skupu z ∈ D[a; r] za svako r ∈ (0, R).
∑
∞
(3) Ako je R < +∞, onda stepeni red divergira za svako z ∈ C sa
n=0
svojstvom |z| > R.
cn+1
(4) R = lim sup |cn | = lim sup cn .
1 1/n
Broj R u prethodnoj teoremi naziva se poluprečnik konvergecije stepenog

∑
∞
reda cn (z − a)n . Disk D(a; R) je disk (krug) konvergencije posmatranog
n=0
stepenog reda. Imajući u vidu da je stepeni red ravnomerno konvergentan na
zatvorenim diskovima sadržanim u D(a; R), kao i činjenicu da su sve funkcije
1.5. ELEMENTARNE KOMPLEKSNE FUNKCIJE 27
z 7→ cn (z − a)n neprekidne, jednostavno dolazimo do zaključka da suma

stepenog reda jeste neprekidna funkcija na disku na kome red konvergira.
Dokazaćemo kasnije ozbiljnije tvrd̄enje: suma stepenog reda je beskonačno
puta diferencijabilna funkcija na disku na kome polazni red konvergira.
1.5 Elementarne kompleksne funkcije

1.5.1 Eksponencijalna funkcija
Neka je z = x + iy ∈ C. Eksponencijalna funkcija z 7→ ez definisana je na
sledeći način:
ez = ex (cos y + i sin y).
Ako je y = 0, odnosno z = x ∈ R, onda se, očigledno, kompleksna ekspo-
nencijalna funkcija svodi na dobro poznatu realnu eksponencijalnu funkciju.
Funkcije y 7→ cos y i y 7→ sin y su periodične sa periodom 2π. Stoga
je funkcija z 7→ ez periodična sa periodom 2πi. Na osnovu neprekidnosti
funkcija x 7→ ex , y 7→ cos y i y 7→ sin y za svako x, y ∈ R, sledi neprekidnost
funkcije z 7→ ez za svako z ∈ C.
Važi ex > 0 za svako x. Osim toga, ni za jedno y ∈ R ne može istovremeno
biti cos y = 0 i sin y = 0. Prema tome, ez ̸= 0 za svako z ∈ C.
Neka je w = u + iv i ew = eu (cos v + i sin v). Važi formula:
ez ew = ex+u [cos y cos v − sin y sin v + i(cos y sin v + sin y cos v)]
= ex+u [cos(y + v) + i sin(y + v)] = ez+w .
Jednostavno je dokazati i sledeći rezultat
(ez )−1 = e−z ,
odakle neposredno proizilazi

ez
= ez−w .
ew
Posebno je interesantan slučaj z = y, odnosno x = 0. Tada je
eiy = cos y + i sin y.
Očigledno važi |eiy | = 1, odakle sledi da je eiy tačka kružnice sa centrom u

koordinatnom početku poluprečnika 1. Obrnuto, ako je w tačka jedinične
kružnice sa centrom u koordinatnom početku i y = arg w, tada je eiy = w.

Prema tome, preslikavanje y 7→ eiy je bijekcija iz skupa {y : 0 ≤ y < 2π} na
jediničnu kružnicu u skupu C.
Ako je z ∈ C proizvoljan kompleksan broj različit od nule, tada je |z|
z
tačka
jedinične kružnice sa istim argumentom kao z. Prema prethodno rečenom,
ako je φ = arg z, onda je z = |z|eiφ i ovaj zapis je eksponencijalni (Ojlerov14 )
oblik kompleksnog broja z.
Sldedi da preslikavanje z 7→ ez jeste bijekcija iz skupa {z = x + iy : x ∈
R, 0 ≤ y < 2π} na skup C \ {0}.
Osim toga, važi z = |z|e−iφ i arg z = − arg z (poslednju jednakost treba
shvatiti skupovno).
Ako je n ∈ N, onda je
( )n
cos nφ + i sin nφ = eniφ = eiφ = (cos φ + i sin φ)n ,
koja je već ranije navedena kao formula Moavra (videti sekciju o trigonometri-
jskom zapisu kompleksnog broja).
Za brojeve z = |z|eiφ i w = |w|eiψ važi
z |z| i(φ−ψ)
zw = |z||w|ei(φ+ψ) , = e .
w |w|
Prema tome, arg(zw) = arg z + arg w, arg(z/w) = arg z − arg w (ove jed-
nakosti treba shvatiti skupovno).
1.5.2 Trigonometrijske funkcije

Na osnovu formula eiy = cos y + i sin y i e−iy = cos y − i sin y za realan broj y,
sledi cos y = 12 (eiy + e−iy ) i sin y = 2i1 (eiy − e−iy ). Osnovne trigonometrijske
funkcije kompleksne promenljive z definisane su analogno:
1 1 sin z cos z
cos z = (eiz + e−iz ), sin z = (eiz − e−iz ), tg z = , ctg z = .
2 2i cos z sin z
Trigonometrijske funkcije su, očigledno, neprekidne funkcije na podskupovima
od C na kojima su definisane. Na osnovu osobina eksponencijalne funkcije,
lako je proveriti da su preslikavanja z 7→ cos z i z 7→ sin z periodična sa peri-
odom 2π, dok su preslikavanja z 7→ tg z i z 7→ ctg z periodična sa periodom
14
Leonhard Euler (1707-1783), švajcerski matematičar i fizičar
1.5. ELEMENTARNE KOMPLEKSNE FUNKCIJE 29
π. Važe sledeći osnovni trigonometrijski identiteti, koje ostavljamo čitaocu

za samostalnu proveru:
(sin z)2 + (cos z)2 = 1,

sin(z ± w) = sin z cos w ± cos z sin w,
cos(z ± w) = cos z cos w ∓ sin z sin w.
1.5.3 Hiperboličke funkcije

Hiperboličke funkcije definisane su na sledeći način:
ez + e−z ez − e−z sh z ch z
ch z = , sh z = , th z = , cth z = .
2 2 ch z sh z
Očigledno, hiperboličke funkcije predstavljaju neposredna uopštenja realnih
hiperboličkih funkcija. Hiperboličke funkcije su neprekidne na podskupovima
od C na kojima su definisane. Funkcije ch z i sh z su periodične sa periodom
2πi, a funkcije th z i cth z su periodične sa periodom πi.
1.5.4 Logaritamska funkcija

Kompleksan broj z ∈ C \ {0} nema jedinstven argument. Preciznije, ako je
poznat jedan argument φ broja z, onda se svi ostali argumenti broja z od
razlikuju od broja φ za celobrojni umnožak broja 2π. Stoga pridruživanje
z 7→ arg z nije preslikavanje u pravom smislu reči. Ako je Arg z glavna
vrednost argumenta kompleksnog broja z, odnosno 0 ≤ Arg z < 2π, tada je
z 7→ Arg z preslikavanje iz skupa C\{0} na skup [0, 2π). Za svako z ∈ C\{0}
postoji jedinstvena reprezentacija z = |z|ei Arg z . Prirodni logaritam broja
z ∈ C \ {0} definiše se na sledeći način:
Ln z = ln |z| + i Arg z,
gde je ln |z| uobičajeni logaritam pozitivnog broja |z|. Ako je z = x > 0,

onda je Arg z = 0 i uvedena definicija logaritma kompleksnog broja poklapa
se sa ranijom definicijom logaritma pozitivnog broja. Nije teško proveriti
sledeća svojstva:
eLn z = z, z ∈ C \ {0},
kao i
Ln ez = z, ako je z = x + iy, 0 ≤ y < 2π.
Opštije, ako je z, w ∈ C i ew = z, logaritam kompleksnog broja z definisan

je kao
ln z = w.
Ako je z = |z|ei Arg z+2kπi , k ∈ Z, onda se svaki broj
wk = ln |z| + i Arg z + 2kπi
može reći da je logaritam broja z, odnosno wk = ln z. Ovako shvaćeno

pridruživanje z 7→ wk nije preslikavanje, jer jednom broju z odgovara više ra-
zličitih brojeva wk . Prirodnije je pisati z 7→ {wk : k ∈ Z} i ovo pridruživanje
se naziva višeznačna funkcija. Jedna (neprekidna) grana ove višeznačne
funkcije jeste
lnk z = ln |z| + i Arg z + 2kπi,
pri čemu je k konstantna vrednost. Funkcija lnk z je jednoznačna, odnosno
funkcija (preslikavanje) u pravom smislu reči.
1.5.5 Koren kompleksnog broja

√
Kompleksan broj z je n-ti koren kompleksnog broja a (u oznaci z = n a), ako
je z n = a. Korenovanje je takod̄e višeznačna funkcija u skupu kompleksnih
brojeva, odnosno svaki kompleksan broj a ̸= 0 ima n različitih √ korena. Ako je
Arg a+2kπ
a = |a|e i Arg a
, tada je n-ti koren od a svaki od brojeva zk = |a|e n , k =
n
0, ±1, ±2, . . . . Pri tome, samo su n korena med̄usobno različita. Dovoljno

je
√ posmatrati n uzastopnih vrednosti za k, na primer k = 1, . . . , n. Piše se
n
a = {z1 , . . . , zn }.
Glava 2
Topološki i metrički prostori
2.1 Topološki prostori

Neka je X neprazan skup, i neka je τ familija nekih podskupova od X sa
svojstvima:
(1) ∅, X ∈ τ ;
(2) Ako je V1 , V2 ∈ τ , onda V1 ∩ V2 ∈ τ ; ∪
(3) Ako je Vi ∈ τ za svako i ∈ I, onda Vi ∈ τ (indeksni skup I je
i∈I
proizvoljan).
Tada je τ topologija na X, i (X, τ ) je topološki prostor. Elementi familije
τ jesu otvoreni skupovi.
Na jednom skupu X može biti zadano više različitih topologija. Ako je
to slučaj, onda se svaka topologija mora posebno naglasiti.
Neka je (X, τ ) topološki prostor i F ⊂ X. Skup F je zatvoren, ako i
samo ako je X \ F = F c otvoren. Familija svih zatvorenih podskupova od X
označava se sa z, i ima sledeća svojstva:
(1) ∅, X ∈ z;
(2) Ako je F1 , F2 ∈ z, onda F1 ∪ F2 ∈ z; ∩
(3) Ako je Fi ∈ z za svako i ∈ I, onda Fi ∈ z (indeksni skup I je
i∈I
proizvoljan).
Neka je (X, τX ) topološki prostor i Y ⊂ X. Skup Y postaje topološki
prostor, ako se topologija τY definiše na sledeći način:
Za V ⊂ Y važi: V ∈ τY ako i samo ako postoji U ∈ τX tako da je
V = Y ∩ U.
31
32 GLAVA 2. TOPOLOŠKI I METRIČKI PROSTORI
U ovom slučaju je topologija τY indukovana topologijom τX , i topološki

prostor (Y, τY ) je potprostor topološkog prostora (X, τX ).
Topološki prostor X je povezan, ako X nije unija dva disjunktna neprazna
otvorena skupa. Drugim rečima, X je povezan, ako su X i ∅ jedini skupovi
koji su istovremeno otvoreni i zatvoreni u X.
Ako je Y ⊂ X, onda Y povezan ako i samo ako je Y povezan u induko-
vanoj topologiji τY .
Ako je A ⊂ X, onda je cl A zatvorenje skupa A, definisano kao
∩
cl A = {F : F ⊃ A, F ∈ z}.
Skup cl A je najmanji zatvoren skup koji sadrži A. Dakle, skup A je zatvoren
ako i samo ako je A = cl A.
Unutrašnjost skupa A, označena sa int A, definisana je kao
∪
int A = {V : V ⊂ A, V ∈ τ }.
Skup int A je najveći otvoren skup koji je sadržan u A. Stoga, skup A je
otvoren ako i samo ako je A = int A.
Rub skupa A je skup ∂A = cl A ∩ cl(X \ A).
Skup V je okolina tačke a ∈ X, ako je a ∈ int A.
Tačka a je izolovana tačka skupa A, ako postoji okolina V tačke a sa
svojstvom V ∩ A = {a}. Skup izolovanih tačaka skupa A označava se sa
iso A.
Skup svih tačaka nagomilavanja skupa A je acc A = cl A \ iso A.
Neka je (X, τ ) toploški prostor, A ⊂ X i B∪
i ∈ X za svako i ∈ I, pri čemu
je I proizvoljan indeksni skup. Ako je A ⊂ Bi , onda je familija (Bi )i∈I
i∈I
pokrivanje skupa A. Ako je, pri tome, svaki skup Bi otvoren, onda je (Bi )i∈I
otvoreno pokrivanje skupa A.
Skup K ⊂ X je kompakt (ili kompaktan skup), ako se iz svakog otvorenog
pokrivanja skupa K može izdvojiti konačno
∪ pokrivanje skupa K. Preciznije,
ako su (Vi )i∈I otvoreni skupovi i K ⊂ Vi , tada postoje indeksi i1 , . . . , in ∈ I
i∈I
tako da je K ⊂ Vi1 ∪ · · · ∪ Vin .
Skup K je relativno kompaktan, ako je cl K kompaktan.
Neka su (X, τX ) i (Y, τY ) topološki prostori i neka je f : X → Y pres-
likavanje. f je neprekidno, ako za svako V ∈ τY važi f −1 (V ) ∈ τX . Ekviva-
lentno, f je neprekidno preslikavanje ako i samo ako za svako F ∈ zY važi
f −1 (F ) ∈ zX .
2.1. TOPOLOŠKI PROSTORI 33
Neprekidnost funkcije je lokalno svojstvo, kao što se vidi iz sledećeg rezul-

tata.
Teorema 2.1.1. Neka su (X, τX ), (Y, τY ) topološki prostori, i neka je data
funkcija f : X → Y . Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:
(1) Funkcija f je neprekidna;
(2) Za svako x ∈ X i svaku okolinu V tačke f (x), postoji okolina U tačke
x sa svojstvom f (U ) ⊂ V .
Dokaz. (1) =⇒ (2): Pretpostavimo da je f : X → Y neprekidna funkcija.
Neka je x ∈ X i neka je V okolina tačke f (x) u prostoru Y . Postoji otvoren
skup V1 tako da je f (x) ∈ V1 ⊂ V . Na osnovu izbora skupa V , kao i
neprekidnosti funkcije f sledi: x ∈ U = f −1 (V1 ) ∈ τX . Dakle, U je okolina
tačke x sa očiglednim svojstvom f (U ) ⊂ V .
(2) =⇒ (1): Pretpostavimo sada da za svako x ∈ X i svaku okolinu
V tačke f (x), postoji okolina U tačke x sa svojstvom f (U ) ⊂ V . Neka je
W ∈ τY i z ∈ f −1 (W ). Tada je f (z) ∈ W . Dakle, W je okolina tačke
f (z). Stoga postoji okolina U tačke x sa svojstvom f (U ) ⊂ W . Očigledno je
x ∈ U ⊂ f −1 (W ), odakle sledi f −1 (W ) ∈ τX .
Teorema 2.1.2. Neka su (X, τX ), (Y, τY ), (Z, τZ ) topološki prostori, i neka
su f : X → Y i g : Y → Z neprekidne funkcije. Tada je g ◦ f : X → Z
neprekidna funkcija.
Dokaz. Neka je V ∈ τZ . Tada je g −1 (V ) ∈ τY , a takod̄e i f −1 (g −1 (V )) ∈ τX .
Sledi da je g ◦ f neprekidna funkcija.
Teorema 2.1.3. Ako su X, Y topološki prostori, f : X → Y je neprekidno
preslikavanje, i ako je K kompakt u X, tada je f (K) kompakt u Y .
Dokaz. Neka je (Vi )i∈I otvoreno pokrivanje skupa f (K) u Y , odnosno
∪
f (K) ⊂ Vi .
i∈I
Tada je ( )
∪ ∪
K ⊂ f −1 (f (K)) ⊂ f −1 Vi = f −1 (Vi ).
i∈I i∈I
−1
Skup K je kompaktan, a skupovi f (Vi ) su otvoreni u X. Prema tome,
postoje indeksi i1 , . . . , in ∈ I tako da je
K ⊂ f −1 (Vi1 ) ∪ · · · ∪ f −1 (Vin ).
Stoga je
f (K) ⊂ f (f −1 (Vi1 ) ∪ · · · ∪ f −1 (Vin )) = Vi1 ∪ · · · ∪ Vin .
Dakle, proizvoljno otvoreno pokrivanje skupa f (K) svedeno je na konačno

pokrivanje, odakle sledi da je f (K) kompakt u Y .
Teorema 2.1.4. Ako su X, Y topološki prostori, X je povezan i f : X → Y
je neprekidno preslikavanje, onda je f (X) povezan skup u Y .
Dokaz. Ako je f : X → Y neprekidno preslikavanje, tada je i redukcija
f : X → f (X) neprekidno preslikvanje. Dakle, bez gubljenja opštosti pret-
postavljamo da je f preslikavanje ”na“.
Neka je f (X) = Y . Pretpostavimo da Y nije povezan skup. Onda je
Y = A ∪ B, pri čemu su A, B otvoreni i uzajamno disjunktni skupovi u
Y . Tada je X = f −1 (A) ∪ f −1 (B). Skupovi f −1 (A) i f −1 (B) su otvoreni i
uzajamno disjunktni, odakle sledi da X nije povezan.
Topološki prostor (X, τ ) je Hausdorfov1 , ako za svake dve tačke x, y ∈ X
postoje otovreni skupovi U, V ∈ τ , tako da je x ∈ U , y ∈ V i U ∩ V = ∅,
2.2 Metrički prostori

Neka je (X, d) metrički prostor, što znači da postoji funkcija d : X × X →
[0, +∞) koja je metrika, odnosno zadovoljava uslove (za svako x, y, z ∈ X):
(1) d(x, y) = 0 ako i samo ako x = y;
(2) d(x, y) = d(y, x);
(3) d(x, y) ≤ d(x, z) + d(z, y) (nejednakost trougla).
Veličina d(x, y) je rastojanje izmed̄u tačka x, y ∈ X.
U metričkom prostoru X definišu se otvorena kugla, zatvorena kugla i
sfera sa centrom u tački a ∈ X poluprečnika r > 0, redom, na sledeći način:
B(a; r) = {x : d(x, a) < r}, B[a; r] = {x : d(x, a) ≤ r},

S(a; r) = {x : d(x, a) = r}.
Niz tačaka (xn )n metričkog prostora X konvergira ka tački a ∈ X, ako

lim d(xn , a) = 0 u R, i oznaka je lim xn = a. Drugim rečima, lim xn = a
n→∞ n→∞ n→∞
1
Felix Hausdorff (1868-1942), nemački matematičar
2.2. METRIČKI PROSTORI 35
ako i samo ako za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi

d(xn , a) < ϵ. U tom slučaju je a granična vrednost niza (xn )n . Ako niz ne
konvergira, onda divergira.
Ako niz konvergira, onda ima tačno jednu grančnu vrednost.
Niz tačka (xn )n metričkog prostora X je Košijev, ako za svako ϵ > 0
postoji n0 ∈ N, tako da za svako n, m ≥ n0 važi d(xn , xm ) < ϵ.
Ako postoji a ∈ X i postoji R > 0, tako da za svako n ∈ N važi xn ∈
B(a; R), onda je niz (xn )n ograničen.
Teorema 2.2.1. Svaki Košijev niz (xn )n metričkog prostora X je ograničen.
Jednostavno je proveriti da svaki konvergentan niz jeste Košijev. Med̄utim,

obrnuto tvrd̄enje ne važi uvek.
Metrički prostor (X, d) je kompletan, ako u ovom prostoru svaki Košijev
niz jeste konvergentan.
Skup V ⊂ X je otvoren u metričkom prostoru X u odnosu na metriku
d, ako za svako a ∈ V postoji r > 0 tako da je B(a; r) ⊂ V . Familija svih
otvorenih skupova u metričkom prostoru (X, d) čini topologiju τd . Topologija
τd je indukovana metrikom d na prostoru X.
Svaki metrički prostor (X, d) je Hausdorfov topološki prostor. Neka je,
recimo, x, y ∈ X i x ̸= y. Tada je d = d(x, y) > 0. Neka je U = B(x; r/3) i
V = B(y; r/3). Skupovi U, V su otvoreni i važi x ∈ U , y ∈ V , U ∩ V = ∅.
Teorema 2.2.2. Neka je X metrički prostor i E ⊂ X. Sledeća tvrd̄enja su

ekvivalentna:
(1) Skup E je zatvoren;
(2) Za svaki niz (xn )n iz E važi implikacija: ako je lim xn = a, onda je
n→∞
a ∈ F.
Skup K je nizovno kompaktan u metričkom prostoru X, ako i samo ako

za svaki niz (xn )n iz K postoji konvergentan podniz (xnk )k koji konvergira
nekoj tački a ∈ K, tj. lim xnk = a ∈ K.
k→∞
Teorema 2.2.3. (Hajne-Borel2 -Lebeg3 ) Skup K u metričkom prostoru X je

kompaktan, ako i samo ako je skup K nizovno kompaktan.
2
Fèlix Èdouard Justin Èmile Borel (1871-1956), francuski matematičar
3
Henri Lèon Lebesgue (1875-1941), francuski matematičar
Posledica ove teoreme jeste da svaki kompaktan skup u metričkom pros-

toru mora biti zatvoren. Važi i opštiji rezultat: ako je X Hausdorfov topološki
prostor, i ako je K kompaktan skup u X, onda je X zatvoren.
Skup K je totalno ograničen u metričkom prostoru X, ako za svako ϵ > 0
postoje tačke x1 , . . . , xn ∈ K, tako da je
∪
n
K⊂ B(xi ; ϵ).
i=1
Teorema 2.2.4. Ako je skup K relativno kompaktan u metričkom prostoru

X, onda je K totalno ograničen.
Ako je metrički prostor X kompletan, i ako je skup K totalno ograničen
u X, tada je K relativno kompaktan u X.
Za kompaktne skupove važi Lebegova teorema o pokrivanju.
Teorema∪2.2.5. Neka je K kompaktan skup u metričkom prostoru X. Ako
je K ⊂ Vi otvoreno pokrivanje skupa K, onda postoji δ > 0 tako da za
i∈I
svako x ∈ K postoji i ∈ I sa osobinim B(x; δ) ⊂ Vi .
∪
Dokaz. Pretpostavimo suprotno: neka je K ⊂ Vi otvoreno pokrivanje
i∈I
kompakta( K,1tako
) da za svako n ∈ N postoji tačka xn ∈ K sa svojstovm da
kugla B xn ; n nije podskup ni jednog skupa Vi . Skup K je kompaktan, i
stoga postoji podniz (xnk )k sa svojstvom lim xnk = y ∈ K. Postoji i1 ∈ I
k→∞
tako da je y ∈ Vi1 . Stoga postoji ϵ > 0 tako( da )je B(y; ϵ) ⊂ Vi1 . Postoji
k1 ∈ N tako da za svako k ≥ k1 važi xnk ∈ B y; 2ϵ . Kako je lim nk = +∞
k→∞
i za svako{ k ∈ }N važi nk ≤ nk+1 , sledi da postoji ℓ ∈ N sa svojstvom
nℓ ≥ max nk1 , 2ϵ . Primetimo da je ℓ ≥ k1 . Neka je δ = n1ℓ .
Neka je z ∈ B(xnℓ ; δ). Tada je
ϵ 1
d(y, z) ≤ d(y, xnℓ ) + d(xnℓ , z) ≤ + < ϵ.
2 nℓ
Dakle, B(xnℓ ; δ) ⊂ Vi1 . Dobijeni rezultat je kontradiktoran sa izborom niza
(xn )n .
Neka je (xn )n niz tačaka u metričkom prostoru X, i neka je (rn )n niz
pozitivnih brojeva. Ako je
K[x1 , r1 ] ⊃ K[x2 , r2 ] ⊃ · · ·
2.2. METRIČKI PROSTORI 37
i lim rn = 0, tada je Kn = K[xn , rn ] niz monotono opadajućih zatvorenih

n→∞
kugli, čiji poluprečnici teže ka nuli.
Formulišemo važnu karakterizaciju kompletnih metričkih prostora.
Teorema 2.2.6. (Kantor) Metrički prostor X je kompletan, ako i samo ako
za svaki niz (K ∩n )n monotono opadajućih zatvorenih kugli, čiji poluprečnici
teže nuli, važi Kn = {a} za neko a ∈ X.
n
Jednostavno je utvrditi da u prostoru C umesto zatvorenih kugli možemo

u prethodnoj teoremi uzeti niz zatvorenih trouglova (ili pravougaonika) čiji
dijametri teže nuli.
Formulišemo sledeće tvrd̄enje, i ostavljamo dokaz čitaocu za vežbu.
Teorema 2.2.7. Ako je (X, d) metrički prostor, tada je funkcija d1 , defini-
d(x,y)
sana kao d1 (x, y) = 1+d(x,y) , takod̄e metrika na X.
Skup V (⊂ X) je otvoren u odnosu na metriku d, ako i samo ako je V
otvoren u odnosu na metriku d1 .
Niz (xx )n je Košijev u odnosu na d, ako i samo ako je (xn )n Košijev u
odnosu na d1 .
Neka je (Xn , dn ) niz metričkih prostora i neka je
∏
∞
X= Xn .
n=1
Drugim rečima x = (xn )n ∈ X ako i samo ako za svako n ∈ N važi xn ∈ Xn .

Za x = (xn )n ∈ X i y = (yn )n ∈ X definišemo
∑∞ ( )n
1 dn (xn yn )
d(x, y) = .
n=1
2 1 + dn (xn , y n )
Na osnovu poredbenog kriterijuma za brojne redove, sledi da je funkcija
d dobro definisana.
Teorema
(∞ 2.2.8. Ako je d prethodno uvedena funkcija, tada je
)
∏
Xn , d metrički prostor.
n=1
Ako je (xk )k = ((xkn )n )k niz u prostoru (X, d), tada je lim xk = a =
k→∞
(an )n ∈ X ako i samo ako za svako n ∈ N važi lim xkn = an .
k→∞
Ako su svi prostori (Xn , dn ) kompaktni, tada je (X, d) kompaktan prostor.
2.3 Konvergencije nizova neprekidnih funkcija

U ovoj sekciji razmatraju se osobine neprekidnih funkcije na topološkim i
metričkim prostorima.
Definicija 2.3.1. Neka je (X, τ ) toploški prostori, i neka je (Y, d) metrički
prostor. Neka je (fn )n niz funkcija iz X u Y , i neka je f : X → Y .
Niz (fn )n konvergira ka f na skupu X, ako za svako x ∈ X i svako ϵ > 0
postoji n0 ∈ N, tako da za svako n ≥ n0 važi d(fn (x), f (x)) < ϵ. Oznaka je
lim fn (x) = f (x) za svako x ∈ X. Ova konvergencija se naziva obična ili
n→∞
tačkasta konvergencija niza funkcija.
Niz fukcija (fn )n ravnomerno (uniformno) konvergira ka f na skupu X,
ako svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N, tako da za svako x ∈ X i za svako n ≥ n0
važi d(fn (x), f (x)) < ϵ. Oznaka je lim fn = f .
n→∞
Jednostavno je proveriti da iz ravnomerne konvergencije niza funkcija

na nekom skupu sledi obična konvergencija polaznog niza ka istoj graničnoj
vrednosti. Obrnuto tvrd̄enje ne važi.
Ako je (X, τ ) topološki prostor i (X, d) metrički prostor, onda je C(X, Y )
skup svih neprekidnih funkcija iz X u Y .
Definicija 2.3.2. Neka su X, Y metrički prostori. Funkcija f : X → Y je
ravnomerno (uniformno) neprekidna na X, ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0,
tako da za svako x, y ∈ X važi implikacija
d(x, y) < δ =⇒ d(f (x), f (y)) < ϵ.
Ako je f ravnomerno neprekidna funkcija, onda je f neprekidna funkcija.
Obrnuto tvrd̄enje ne mora biti tačno.
Teorema 2.3.1. Neka su X, Y metrički prostori. Ako je f : X → Y
neprekidna funkcija, i ako je X kompaktan skup, tada je f ravnomerno
neprekidna na X.
Dokaz. Neka je f : X → Y neprekidna funkcija na X, x ∈ X i ϵ > 0.
Tada postoji δx,ϵ > 0 tako da za svako y ∈ B(x; δx,ϵ ) važi d(f (x), f (y)) < 2ϵ .
∪ ( δx,ϵ )
Očigledno je X = B x; 2 otvoreno pokrivanje kompakta X, koje se
x∈X
može svesti na konačno pokrivanje. Sledi da postoje tačke x1 , . . . , xn ∈ X,
tako da je ( ) ( )
δx1 ,ϵ δxn ,ϵ
X = B x1 ; ∪ · · · ∪ B xn ; .
2 2
2.3. KONVERGENCIJE NIZOVA NEPREKIDNIH FUNKCIJA 39
Neka je δ = min{δx1 ,ϵ , . . . , δxn ,ϵ }. Posmatrajmo

( proizvoljne
) x, y ∈ X za koje
δ
važi d(x, y) < 2δ . Postoji xi , tako da je x ∈ B xi , x2i ,ϵ , odakle sledi da je
δ δxi ,ϵ
d(y, xi ) ≤ d(y, x) + d(x, xi ) ≤ + ≤ δxi ,ϵ .
2 2
Stoga je
d(f (x), f (y)) ≤ d(f (x), f (xi )) + d(f (xi ), f (y)) < ϵ.
Time dokazujemo da je f ravnomerno neprekidna na X.
Teorema 2.3.2. Neka je (X, τ ) topološki prostor, i neka je (Y, d) metrički
prostor. Ako je (fn )n niz funkcija u C(X, Y ) koji ravnomerno konvergira ka
funkciji f na skupu X, onda je f ∈ C(X, Y ).
Dokaz. Dokazujemo da je f neprekidna funkcija. Neka je ϵ > 0. Tada
postoji n0 ∈ N, tako da za svako n ≥ n0 i svako x ∈ X važi d(f (x), fn (x)) < ϵ.
Funkcija fn je neprekidna. Skup B(fn (x); ϵ) je okolina tačke f (x) u Y . Stoga
postoji V (x) okolina tačke x u X, tako da je fn (V (x)) ⊂ B(f (x); ϵ).
Tada za y ∈ V (x) i n ≥ n0 važi:
d(f (x), f (y)) ≤ d(f (x), fn (x)) + d(fn (x), fn (y)) + d(fn (y), f (y)) < 3ϵ.
Sledi da je f neprekidna u proizvoljnoj tački x ∈ X.
Teorema 2.3.3. Neka je (X, τ ) kompaktan topološki prostor. Ako je f ∈
C(X, R), tada postoje x1 , x2 ∈ X tako da je f (x1 ) ≤ f (x) ≤ f (x2 ) za svako
x ∈ X. Drugim rečima, neprekidna funkcija na kompaktu dostiže svoj mini-
mum i svoj maksimum.
Dokaz. f je neprekidno preslikavanje, X je kompaktan prostor, te je f (X)
kompaktan skup u R. Dakle, postoje m = min f (X) i M = max f (X) ∈ R.
Samim tim, postoje tačke x1 , x2 ∈ X tako da je m = f (x1 ) i M = f (x2 ).
Teorema 2.3.4. Ako je (X, τ ) kompaktan topološki prostor i (Y, d) metrički
prostor, tada je sa
d∞ (f, g) ≡ dX
∞ (f, g) = max d(f (x), g(x)), f, g ∈ C(X, Y ),
x∈X
data metrika u skupu C(X, Y ).

Pri tome, niz funkcija (fn )n prostora C(X, Y ) konvergira ka nekoj funkciji
f u smislu metrike d∞ , ako i samo ako (fn )n konverira ka f ravnomerno na
X.
Dokaz. Za svako y ∈ X funkcija x 7→ d(x, y) je neprekidna po x ∈ X.

Funkcije f, g su neprekidne, te je maksimum neprekidne funkcije
x 7→ d(f (x), g(x))
dostignut na kompaktu X. Dakle, d∞ (f, g) ∈ [0, +∞).

Ako su f, g neprekidne funkcije i f (x0 ) ̸= g(x0 ), tada se ove dve funkcije
razlikuju u nekoj kugli sa centrom u x0 . Time se dokazuje svojstvo metrike
d(f, g) = 0 ako i samo ako je f = g na X.
Jednostavno je dokazati simetričnost i nejednakost trougla za d∞ .
Takod̄e je jednostavno proveriti da je konvergencija niza funkcija (fn )n u
C(X, Y ) u smislu metrike d∞ ekvivalentna ravnomernoj konvergenciji niza
(fn )n na skupu X.
Teorema 2.3.5. Neka je (X, τ ) kompaktan topološki prostor i neka je (Y, d)

kompletan metrički prostor. Tada je (C(X, Y ), d∞ ) kompletan metrički pros-
tor.
Dokaz. Neka je (fn )n Košijev niz u (C(X, Y ), d∞ ), i neka je ϵ > 0. Tada

postoji n0 ∈ N tako da za svako n, m ≥ n0 važi d∞ (fn , fm ) < ϵ. Neka je
x ∈ X proizvoljna tačka. Tada za n, m ≥ n0 važi
d(fn (x), fm (x)) ≤ d∞ (fn , fm ) < ϵ. (2.1)
Dakle, (fn (x))n je Košijev niz u kompletnom metričkom prostoru Y . Stoga

postoji y ∈ Y tako da je lim fn (x) = y. Definišimo funkciju f kao f (x) := y.
n→∞
Tačka x ∈ X je izabrana proizvoljno, te sledi da je funkcija f : X → Y dobro
definisana. U nejednakosti (2.1) neka m teži ka +∞. Nameće se sledeći
zaključak: za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 i za svako
x ∈ X važi d(fn (x), f (x)) ≤ ϵ. Dakle, niz (fn )n ravnomerno konvergira ka
f . Kako je X kompaktan topološki prostor, iz neprekidnosti svih funkcija fn
sledi neprekidnost funkcije f na X. Kako je konvergencija u smislu metrike
d∞ ekvivalentna ravnomernoj konvergenciji, teorema je dokazana.
Glava 3
Analitičke funkcije
3.1 Diferencijabilne (holomorfne) funkcije

3.1.1 Izvod funkcije
Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke z0 ∈ C. Granična vrednost
(ukoliko postoji)
f (z) − f (z0 )
lim = f ′ (z0 )
z→z0 z − z0
naziva se izvod funkcije f u tački z0 . U tom slučaju je funkcija f diferenci-
jabilna u tački z0 .
Funkcija f je diferencijabilna u otvorenom skupu V ⊂ C, ako je f difer-
encijabilna u svakoj tački skupa V .
Neka je ∆z = z − z0 i ∆f (z0 ) = f (z0 + ∆z) − f (z0 ). Tada je
∆f (z0 )
f ′ (z0 ) = lim .
∆z→0 ∆z
Stoga, f ′ (z0 ) postoji ako i samo ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da
važi implikacija:

∆f (z0 )
0 < |∆z| < δ =⇒ − f (z0 ) < ϵ.
′
∆z
Proizilazi da važi
∆f (z0 ) = f ′ (z0 )∆z + o(∆z). (3.1)
41
42 GLAVA 3. ANALITIČKE FUNKCIJE
Pri tome je o(∆z) beskonačno mala veličina višeg reda od ∆z kada ∆z teži
nuli, odnosno
o(∆z)
lim = 0.
∆z→0 ∆z
Ako ∆z → 0 u (3.1), neposredno sledi lim ∆f (z0 ) = 0, odnosno funkcija

∆z→0
f je neprekidna u tački z0 . Dakle, iz diferencijabilnosti funkcije f u tački z0
sledi neprekidnost funkcije f u tački z0 .
Sa druge strane, ako postoji neki kompleksan broj A, tako da važi
∆f (z0 ) = A∆z + o(∆z), (3.2)
onda je funkcija f diferencijabilna u tački z0 i tada je A = f ′ (z0 ). Naime,
ako (3.2) važi, onda je
∆f (z0 ) o(∆z)
=A+ ,
∆z ∆z
odakle, prelaskom na graničnu vrednost kada ∆z → 0, sledi da je A = f ′ (z).
Primer 3.1.1. Funkcija f (z) = z n (n ∈ N) je diferencijabilna u svakoj tački
z ∈ C. Pri tome je (z n )′ = nz n−1 .
Dokaz. Na osnovu binomne formule, sledi da važi
(z + ∆z)n − z n nz n−1 ∆z + o(∆z)
lim = lim = nz n−1 .
∆z→0 ∆z ∆z→0 ∆z
Dokazujemo sledeću teoremu o pravilima diferenciranja.

Teorema 3.1.1. (1) Ako su funkcije f i g diferencijabilne u tački z0 , onda
je njihova suma, razlika i proizvod diferencijabilna funkcija u tački z0 . Ako
je g(z0 ) ̸= 0, onda je i količnik f /g diferencijabilna funkcija u tački z0 . Ako
je c proizvoljan kompleksan broj, onda je i c · f diferencijabilna funkcija u
tački z0 . Pri tome važi:
(f ± g)′ (z0 ) = f ′ (z0 ) ± g ′ (z0 ), (c · f )′ (z0 ) = c · f ′ (z0 ),
(f g)′ (z0 ) = f ′ (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g ′ (z0 ),
( )′
f f ′ (z0 )g(z0 ) − f (z0 )g ′ (z0 )
(z0 ) = (g(z0 ) ̸= 0).
g (g(z0 ))2
(2) Ako je funkcija z 7→ f (z) definisana u okolini tačke z0 i diferencija-
bilna u tački z0 , a funkcija w 7→ F (w) definisana u okolini tačke w0 = f (z0 ) i
3.1. DIFERENCIJABILNE (HOLOMORFNE) FUNKCIJE 43
diferencijabilna u tački w0 , onda je funkcija z 7→ Φ(z) = F (f (z)) definisana

u okolini tačke z0 i diferencijabilna u tački z0 , pri čemu je
Φ′ (z0 ) = F ′ (w0 )f ′ (z0 ) = F ′ (f (z0 ))f ′ (z0 ).
Dokaz. (1) Neka je z ∈ D(z0 ; r), z ̸= z0 , i neka su funkcije f, g diferencijabilne
u tački z0 . Zbog ∆z = z − z0 ̸= 0 sledi
(f + g)(z) − (f + g)(z0 ) f (z) − f (z0 ) g(z) − g(z0 )
= + .
∆z ∆z ∆z
Prelaskom na graničnu vrednost kada ∆z → 0 u poslednjoj jednakosti, sledi
da važi
(f + g)′ (z0 ) = f ′ (z0 ) + g ′ (z0 ).
Neka je
α(z) = f (z) − f (z0 ) − f ′ (z0 )(z − z0 ), β(z) = g(z) − g(z0 ) − g ′ (z0 )(z − z0 ),
pri čemu je z ∈ D(z0 ; r). Na osnovu diferencijabilnosti funkcija f i g u tački
z0 sledi da je
α(z) β(z)
lim = 0, lim = 0.
z→z0 ∆z z→z0 ∆z
Tada je
f (z) = f (z0 ) + f ′ (z0 )(z − z0 ) + α(z),
g(z) = g(z0 ) + g ′ (z0 )(z − z0 ) + β(z).
Nije teško proveriti da važi
( )
′ ′
f (z)g(z) − f (z0 )g(z0 ) = f (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g (z0 ) (z − z0 )
+f ′ (z0 )g ′ (z0 )(z − z0 )2 + f ′ (z0 )β(z)(z − z0 )
+g ′ (z0 )α(z)(z − z0 ) + f (z0 )β(z) + g(z0 )α(z) + α(z)β(z).
Prelaskom na graničnu vrednost kada z → z0 (korišćenjem neprekidnosti
funkcija f i g u tački z0 ), sledi da je
(f g)′ (z0 ) = f ′ (z0 )g(z0 ) + f (z0 )g ′ (z0 ).
(2) Neka je {
f (z)−f (z0 )
z−z0
− f ′ (z0 ), z =
̸ z0 ,
u(z) =
0, z = z0 ,
i {
F (w)−F (w0 )
w−w0
− F ′ (w0 ), w =
̸ w0 ,
v(w) =
0, w = w0 .
Tada je lim u(z) = 0 i lim v(w) = 0. Imajući u vidu w = f (z) i w0 = f (z0 ),

z→z0 w→w0
za z ̸= z0 je ispunjeno:
Φ(z) − Φ(z0 ) f (z) − f (z0 )

= (F ′ (f (z0 )) + v(f (z)) .
z − z0 z − z0
Važi lim f (z)−f (z0 )

z−z0
= f ′ (z0 ), a na osnovu neprekidnosti funkcije f u tački z0
z→z0
važi lim v(f (z)) = 0. Stoga je
z→z0
Φ(z) − Φ(z0 )
Φ′ (z0 ) = lim = F ′ (f (z0 ))f ′ (z0 ).
z→z0 z − z0
Time je tvrd̄enje dokazano.
Primer 3.1.2. Neka je m proizvoljan ceo broj. Na osnovu Primera 3.1.1 i

pravila diferenciranja iz Teoreme 3.1.1 sledi da je funkcija f (z) = z m diferen-
cijabilna u( svakoj
) tački z ̸= 0 kompleksne ravni i (z m )′ = mz m−1 . Specijalno
1 ′
(i važno) z = − z12 .
Primer 3.1.3. Polinom P (z) = an z n + an−1 z n−1 + · · · + a1 z + a0 je diferen-

cijabilna funkcija u svakoj tački kompleksne ravni i pri tome je
P ′ (z) = nan z n−1 + (n − 1)an−1 z n−2 + · · · + a1 .
Primer 3.1.4. Neposredno uopštenje polinoma jesu racionalne funkcije, ili

količnici polinoma. Neka su Pn i Qm dva polinoma stepena n i m redom.
Tada je racionalna funkcija R(z) = QPm n (z)
(z)
definisana u svakoj tački kom-
pleksne ravni za koju je Qm (z) ̸= 0. Nije teško proveriti da je z 7→ R(z)
diferencijabilna funkcija u svakoj tački ravni u kojoj je definisana.
Diferencijabilne funkcije u otvorenom skupu V nazivaju se i holomorfne

funkcije. Stoga, skup svih diferencijabilnih funkcija u otvorenom skupu V
(V ⊂ C) označen je sa H(V ).
3.1.2 Koši–Rimanovi uslovi

Granična vrednost kojom je definisan izvod neke funkcije ne zavisi od načina
na koji ∆z teži nuli. Kada bi f bila realna funkcija jedne realne promenljivih,
onda bi se u definiciji izvoda funkcije f zahtevalo da z teži z0 po realnoj
osi, dakle po pravoj. Stoga diferencijabilnost funkcije realne promeljive za-
hteva manje uslova od diferencijabilnosti funkcije kompleksne promenljive.
Uporediti, na primer, sa jedne strane egzistenciju izvoda u pravcu realne
funkcije dve promenljive, a sa druge strane diferencijabilnost realne funkcije
dve promenljive. Podsećamo da iz diferencijabilnosti realne funkcije sledi
ezistencija izvoda ove funkcije u svim pravcima. Sa druge strane, na osnovu
postojanja izvoda realne funkcije u svakom pravcu, ne sledi diferencijabilnost
te funkcije.
Dokazujemo teoremu koja povezuje prethodna razmatranja.
Teorema 3.1.2. (Koši–Rimanovi uslovi) Funkcija (x, y) = z 7→ f (z) =

u(x, y) + i · v(x, y) je diferencijabilna u tački z0 = x0 + iy0 , ako i samo ako
važe sledeća dva uslova:
(1) Realne funkcije (x, y) 7→ u(x, y) i (x, y) 7→ v(x, y) su diferencijabilne
u tački (x0 , y0 );
(2) U tački (x0 , y0 ) su ispunjeni Koši–Rimanovi uslovi:
∂u ∂v ∂u ∂v
(x0 , y0 ) = (x0 , y0 ), (x0 , y0 ) = − (x0 , y0 ).
∂x ∂y ∂y ∂x
Ako je f diferencijabilna u tački z0 = x0 + iy0 , onda važi formula
∂u ∂v ∂v ∂u
f ′ (z0 ) = (x0 , y0 ) + i (x0 , y0 ) = (x0 , y0 ) − i (x0 , y0 ).
∂x ∂x ∂y ∂y
Dokaz. Pretpostavimo da je funkcija f diferencijabilna u tački z0 . Tada je,

uz standardne oznake ∆x = x − x0 , ∆y = y − y0 , ∆z = ∆x + i∆y = z − z0 ,
∆u = u(x, y) − u(x0 , y0 ), ∆v = v(x, y) − v(x0 , y0 ) i ∆f (z) = f (z) − f (z0 ),
ispunjeno
∆f (z) = f ′ (z)∆z + ϵ(ρ),
√
gde je ϵ(ρ) = o(ρ), pri čemu je ρ = |∆z| = (∆x)2 + (∆y)2 . Funkcija ϵ(ρ) je
kompleksna funkcija realne promeljive ρ > 0 i stoga je ϵ(ρ) = ϵ1 (ρ) + iϵ2 (ρ).
Iz ϵ(ρ)
ρ
→ 0, sledi ϵ1ρ(ρ) → 0 i ϵ2ρ(ρ) → 0 kada ρ → 0. Prema tome, ϵ1 (ρ) = o(ρ)
i ϵ2 (ρ) = o(ρ). Takod̄e važi ∆f = ∆u + i∆v. Neka je f ′ (z0 ) = A + iB. Tada

je
∆u + i∆v = (A + iB)(∆x + i∆y) + ϵ1 + iϵ2 .
Izjednačavanjem u poslednjoj jednakosti realnih i imaginarnih delova, sledi
da važi
∆u = A∆x − B∆y + ϵ1 , ∆v = B∆x + A∆y + ϵ2 . (3.3)

Ovim je pokazano da su u i v diferencijabilne funkcije u tački (x0 , y0 ),
odnosno važi tvrd̄enje (1) ove teoreme.
Iz jednakosti (3.3), na osnovu veze izmed̄u diferencijala i parcijalnih
izvoda funkcije dve promenljive, sledi:
∂u(x0 , y0 ) ∂u(x0 , y0 ) ∂v(x0 , y0 ) ∂v(x0 , y0 )
A= , −B = , B= , A= .
∂x ∂y ∂x ∂y
Ovim su pokazani uslovi Koši–Rimana i tražena jednakost u tvrd̄enju (2) ove
teoreme.
Pretpostavimo sada da važe uslovi (1) i (2) u teoremi. Pokazaćemo da
je funkcija f diferencijabilna funkcija u tački z0 = x0 + iy0 . Neka su u i v
diferencijabilne funkcije u tački (x0 , y0 ), pri čemu je f = u + iv, i neka je
∂u(x0 , y0 ) ∂v(x0 , y0 ) ∂u(x0 , y0 ) ∂v(x0 , y0 )
A= = , B=− = .
∂x ∂y ∂y ∂x
Tada važi
∆u = A∆x − B∆y + ϵ1 , ∆v = B∆x + A∆y + ϵ2 ,

gde je ϵ1 = o(ρ) i ϵ2 = o(ρ). Sledi:
∆u + i∆v = A∆x − B∆y + i(B∆x + A∆y) + ϵ1 + iϵ2 ,
odnosno
∆f = (A + iB)(∆x + i∆y) + ϵ1 + iϵ2 = (A + iB)∆z + ϵ(ρ),
gde je ϵ(ρ) = ϵ1 (ρ) + iϵ2 (ρ) = o(ρ). Odavde sledi diferencijabilnost funkcije
f u tački z0 i f ′ (z0 ) = A + iB.
Primer 3.1.5. Funkcija f (z) = ez = ex cos y + iex sin y za z = x + iy je
diferencijabilna u svakoj tački z kompleksne ravni, pri čemu je (ez )′ = ez .
Dokaz. U ovom primeru je u(x, y) = ex cos y, v(x, y) = ex sin y. Funkcije u i

v su, očigledno, diferencijabile u svakoj tački (x, y) ∈ R2 . Takod̄e važi
∂u ∂v ∂u ∂v
= ex cos y = , = −ex sin y = − .
∂x ∂y ∂y ∂x
Prema Teoremi 3.1.2 sledi
∂u ∂v
(ez )′ = +i = ex cos y + iex sin y = ez .
∂x ∂x
Primer 3.1.6. Funkcije sin z, cos z, sh z, ch z su diferencijabilne u svakoj

tački kompleksne ravni i njihovi izvodi se izračunavaju po formulama:
(sin z)′ = cos z, (cos z)′ = − sin z, (sh z)′ = ch z, (ch z)′ = sh z.
Koristeći Koši-Rimanove uslove, dokazujemo rezultat o diferencijabilnim
funkcijama.
Teorema 3.1.3. Neka je f kompleksna diferencijabilna funkcija u otvorenom
skupu V (V ⊂ C), sa svojstvom da je f ′ (z) = 0 za svako z ∈ V . Tada je f
konstantna funkcija na skupu V .
Dokaz. Na osnovu f ′ (z) = 0 sledi
∂u ∂u ∂v ∂v
(x, y) = (x, y) = (x, y) = (x, y) = 0
∂x ∂y ∂x ∂y
za svako (x, y) ∈ V . Na osnovu odgovarajućeg svojstva realnih funkcija sledi
da su u i v konstante na skupu G, te je i f konstanta na skupu G.
3.1.3 Neprekidna diferencijabilnost

Funkcija f je neprekidno diferencijabilna u tački z, ako je f definisana i
diferencijabilna u okolini tačke z, i pri tome je f ′ neprekidna funkcija u tački
z.
Prema Teoremi 3.1.2, funkcija f = u + iv je neprekidno diferencijabilna u
tački z = x + iy, ako i samo ako: važe Koši-Rimanovi uslovi za funkciju f u
nekoj okolini tačke z = x + iy, i funkcije u i v su neprekidno diferencijabilne
u nekoj okolini tačke (x, y).
Funkcija f je neprekidno diferencijabilna u otvorenom skupu V skupa C,
ako je f neprekidno diferencijabilna u svakoj tački skupa V .
Jedan od najvažnijih rezultata kompleksne analize jeste:
Zapazanje 3.1.1. Ako je f diferencijabilna u otvorenom skupu V , onda je

f neprekidno diferencijabilna u V . Štaviše, funkcija f tada ima neprekidne
izvode proizvoljnog reda u skupu V .
Ovu teoremu ćemo dokazati kasnije.
Prethodno tvrd̄enje ne važi za funkcije realne promenljive: realna funkcija
f , definisana na intervalu (a, b), može imati izvod f ′ u svakoj tački intervala
(a, b), i pri tome je moguće da f ′ bude prekidna funkcija u svakoj tački iz
(a, b).
3.1.4 Koši–Rimanovi uslovi u polarnim koordinatama

Neka je kompleksan broj z = x + iy√dat u trigonometrijskoj formi: z =
r(cos φ + i sin φ), gde je r = |z| = x2 + y 2 , φ = Arg z = arctg xy , x =
r cos φ, y = r sin φ. Tada je f (z) = u(r, φ) + i · v(r, φ). Pretpostavimo da
je f diferencijabilna funkcija. Koristeći Koši-Rimanove uslove za izvode po
promenljivim x i y, sledi da važi:
∂u ∂u ∂x ∂u ∂y ∂u ∂u
= + = −r sin φ + r cos φ
∂φ ∂x ∂φ ∂y ∂φ ∂x ∂y
( ) ( )
∂v ∂v ∂v ∂y ∂v ∂x
= −r sin φ + cos φ = −r +
∂y ∂x ∂y ∂r ∂x ∂r
∂v
= −r .
∂r
Takod̄e je
∂v ∂v ∂x ∂v ∂y ∂v ∂v
= + = −r sin φ + r cos φ
∂φ ∂x ∂φ ∂y ∂φ ∂x ∂y
( ) ( )
∂u ∂u ∂u ∂y ∂u ∂x
= r sin φ + cos φ =r +
∂y ∂x ∂y ∂r ∂x ∂r
∂u
=r .
∂r
Sledi da Koši–Rimanovi uslovi u polarnim koordinatama imaju oblik:
∂u 1 ∂v ∂v 1 ∂u
= , =− . (3.4)
∂r r ∂φ ∂r r ∂φ
Važe sledeće formule:

( )
′ ∂u ∂v ∂u ∂r ∂u ∂φ ∂v ∂r ∂v ∂φ
f (z) = +i = + +i +
∂x ∂x ∂r ∂x ∂φ ∂x ∂r ∂x ∂φ ∂x
( )
y ∂u x ∂u y ∂v x ∂v
=− 2 + +i − 2 +
r ∂φ r ∂r r ∂φ r ∂r
x − iy ∂v x − iy ∂u
= 2
−i 2
r ∂φ r ∂φ
( )
1 ∂v ∂u
= −i
z ∂φ ∂φ
i ( )
′ ∂v ∂u ∂v ∂φ ∂v ∂r ∂u ∂φ ∂u ∂r
f (z) = −i = + −i +
∂y ∂y ∂φ ∂y ∂r ∂y ∂φ ∂y ∂r ∂y
( )
x ∂v y ∂v x ∂u y ∂u
= + − i +
r2 ∂φ r ∂r r2 ∂φ r ∂r
x − iy ∂u x − iy ∂v
= +i
(r ∂r ) r ∂r
r ∂u ∂v
= +i .
z ∂r ∂r
Prema tome, prvi izvod u polarnim koordinatama izračunava se na sledeći
način: ( ) ( )
′ r ∂u ∂v 1 ∂v ∂u
f (z) = +i = −i .
z ∂r ∂r z ∂φ ∂φ
Obrnuto, ako važe uslovi (3.4), onda se može dokazati da su ispunjeni
Koši-Rimanovi uslovi u Dekartovim koordinatama, u smislu Teoreme 3.1.2
(2).
Desnu realnu poluosu u C označavamo kao R+ 0 = {z = x + iy ∈ C : y ̸=
0 ∨ x ≥ 0}.
√
Primer 3.1.7.√Neka je f (z) = z, pri čemu uzimamo jednu neprekidnu
granu funkcije z. √Preciznije,
√ iφ/2ako je z = reiφ , r = |z| > 0, 0 < φ = Arg z <
2π, onda je f (z) = z = re .
U ovom slučaju je u(r, φ) = r cos φ, v(r, φ) = r sin φ, r > 0, 0 < φ < 2π.
Neka je (φn )n niz pozitivnih brojeva sa svojstvima φ1 > φ2 > · · · i
lim φn = 0. Neka je (ψn )n niz pozitivnih brojeva sa svojstvom ψ1 < ψ2 <
n→∞
· · · i lim ψn = 2π. Neka je r > 0, zn = reiϕn , wn = reiψn . Tada je

n→∞
lim zn = lim wn = r.
n→∞ n→∞
Sa druge strane, važi
√ √
f (zn ) = reiφn /2 i f (wn ) = reiψn /2 ,
√ √
odakle sledi lim f (zn ) = r i lim f (wn ) = − r.
n→∞ n→∞
√ R0 .
+
Dakle, funkcija f nije neprekidna na polupravoj
Jednostavno je proveriti da funkcija f (z) = z ispunjava Koši-Rimanove
uslove u polarnim koordinatama, te je funkcija f diferencijabilna na C \ R+0.
Potpuno analogan rezultat se dobija ako se posmatra
√ druga neprekidna
grana kvadratnog korena, odnosno funkcija g(z) = |z|e i(φ/2+π)
.
Na kraju, napominjemo da nije nužno posmatrati neprekidnost funkcije
f na pozitivnom delu realne ose. Neka p poluprava
√ u C sa početkom u tački
0. Tada neprekidna grana funkcije z 7→ z jeste diferencijabilna u skupu
C \ p.
Primer 3.1.8. Funkcija lnk z = ln r + iφ + 2kπi, gde je z = reiφ , r = |z| > 0,
0 < φ < 2π, k ∈ Z, jeste diferencijabilna u skupu C \ R+ 0 , stoga što ova
funkcija ispunjava Koši–Rimanove uslove u polarnim koordinatama. Osim
toga, važi
1
(lnk z)′ = .
z
Kao i u prethodnom primeru, neka je φ1 > φ2 > · · · i lim φn = 0, 0 <
n→∞
ψ1 < ψ2 < · · · i lim ψn = 2π. Neka je r > 0, zn = re−φn , wn = reiψn . Tada je
lim zn = lim wn = r, lim lnk zn = ln r+2kπi, lim lnk wn = ln r+(2k+1)πi.
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Dakle, neprekidna grana funkcije z 7→ lnk nije diferencijabilna u celom C, već
je diferencijabilna u skupu C \ R+ 0.
Kao u prethodnom primeru, ako je p poluprava u C sa početkom u 0,
tada je funkcija z 7→ lnk z diferencijabilna u C \ p.
3.1.5 Analitičke (regularne) funkcije

Neka je funkcija f definisana u okolini tačke z = a (a ̸= ∞) i neka se funkcija
f može predstaviti stepenim redom
∑
∞
f (z) = cn (z − a)n , (3.5)
n=0
koji konvergira u nekoj okolini tačke z = a. Drugim rečima, ovaj stepeni red
konvergira u disku D = D(a; R), R = lim sup1|cn |1/n > 0. Tada je funkcija f
analitička (regularna) u tački a.
Funkcija f je analitička u otvorenom skupu V , ako je f analitička u svakoj
tački skupa V .
Teorema 3.1.4. Ako je funkcija f analitička u tački a ∈ C, tada je f
neprekidna u tački a.
Dokaz. Neka je f analitička u tački a, odnosno reprezentovana je stepenim re-
dom (3.5). Očigledno je f (a) = c0 . Stepeni red (3.5) konvergira ravnomerno
po z ∈ D[a; r] za svako r koje ispunjava 0 < r < R. Dakle, granična vrednost
i beskonačna suma mogu zameniti mesta, odnosno:
∑
∞ ∑
∞
lim f (z) = lim cn (z − a)n = lim cn (z − a)n = c0 = f (c0 ).
z→a z→a z→a
n=0 n=0
Time je dokazana neprekidnost funkcije f u tački a.

Dokazujemo tvrd̄enje koje daje mnogo više podataka o analitičkim funkci-
jama.
Teorema 3.1.5. Ako je funkcija f analitička u tački a ∈ C, tada je f ′ takod̄e
analitička u tački a.
Dokaz. Bez gubljenja opštosti, neka je a = 0. Funkcija f je analitička u 0,
odakle sledi
∑
∞
f (z) = cn z n , z ∈ D(0; R), R = (lim sup |cn |1/n )−1 .
n=0
Kako je lim sup |(n + 1)cn+1 |1/n = 1

R
, sledi da stepeni red
∑
∞
g(z) = ncn z n−1
n=1
konvergira za z ∈ D(0; R). Neka je z, w ∈ D(a; R), z ̸= w. Postoji r tako da

je |z|, |w| < r < R. Tada je
∑∞ ( n )
f (z) − f (w) z − wn
− g(w) = cn − nw n−1
z−w n=1
z−w
( )
∑∞ ∑n−1
= cn (z − w) k−1 n−k−1
kw z .
n=2 k=1
Na osnovu |z|, |w| < r < R sledi

∑n−1 1

kwk−1 z n−k−1 ≤ rn−2 n(n − 1),
2
k=1
te je

f (z) − f (w) 1 ∑∞
− g(w) ≤ |z − w| n2 |cn |rn−2 . (3.6)
z−w 2
n=2
Posmatrajmo pomoćni stepeni red

∑
∞
n2 |cn |z n .
n=0
Radijus konvergencije poslednjeg stepenog reda odred̄en je kao

( )−1
lim sup |n2 cn |1/n ) = R.
Na osnovu r < R sledi da brojni red (3.6) konvergira. Stoga je

f (z) − f (w)
lim = g(w).
z→w z−w
Dakle, f ′ (w) = g(w) za svako w ∈ D(a; R). Prema tome, f ′ je reprezentovana
stepenim redom u disku D(a; R), te je funkcija f ′ analitička.
Posledica 3.1.1. Neka je funkcija f analitička u tački a ∈ C, predstavljena
redom
∑∞
f (z) = cn (z − a)n , z ∈ D(a; R).
n=1
f (k) (a)
Tada za svako k ∈ N funkcija f (k) je analitička u tački a, i važi ck = k!
.
Dokaz. Na osnovu Teoreme 3.1.5 sledi c0 = f (a), c1 = f ′ (a). Stepeni red
∑
∞
h(z) = n(n − 1)cn (z − a)n−2
n=2
ima isti radijus konvergencije R, odakle sledi h(z) = f ′′ (z) i c2 = 12 f ′′ (a).

Nastavak dokaza ide analogno.
3.2. INTEGRACIJA PO PUTANJI 53
1
∑
∞
Primer 3.1.9. Funkcija 1−z
= z n je analitička u tački z = 0, što sledi iz
n=0
konvergencije reda za |z| < 1.
Sada razmotrimo funkcije analitičke u tački ∞. Svaka okolina tačke ∞

sadrži skup oblika {z : |z| > R}, gde je R > 0.
Definicija 3.1.1. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke ∞, i

neka se f može predstaviti redom
∑∞
cn
f (z) = ,
n=0
zn
koji konvergira u okolini tačke ∞, odnosno konvergira u nekom skupu {z :

|z| > R}. Tada je funkcija f analitička u tački ∞.
Iz prethodno navedenog sledi da je funkcija

( ) f analitička u tački z = ∞,
ako i samo ako je funkcija ξ 7→ g(ξ) = f ξ analitička u tački ξ = 0.
1
Primer 3.1.10. Funkcija f (z) = z

je analitička u tački z = ∞, što sledi
( )
z−1
iz činjenice da je funkcija g(ξ) = f 1ξ = 1−ξ1
analitička u tački ξ = 0.
3.2 Integracija po putanji

3.2.1 Definicija i osobine integrala
Neka je γ : [a, b] → C putanja u C, odnosno γ je deo po deo neprekidno difer-
encijabilno preslikavanje na segmentu [a, b]. Neka je f kompleksna funkcija
definisana na kompaktu γ ∗ = {γ(t) : t ∈ [a, b]}, tako da je funkcija (f ◦ γ) · γ ′
integrabilna u Rimanovom smislu na [a, b]. Tada je integral funkcije f po
putanji γ definisan na sledeći način:
∫ ∫ ∫b
f≡ f (z)dz = f (γ(t))γ ′ (t)dt. (3.7)
γ γ a
Prema pretpostavkama, funkcija γ nema izvod u konačno mnogo tačaka seg-

menta [a, b]. Stoga ove tačke zanemarimo u (3.7). Izostavljanje konačno
mnogo tačaka u domenu integracije ne remeti vrednost integrala.
Ukoliko se zahteva (samo) integrabilnost funkcije (f ◦ γ)γ ′ u Lebegovom

smislu na [a, b], onda se poslednji integral posmatra kao Lebegov. Na ovaj
način može se integraliti šira klasa funkcija definisanih na γ ∗ .
Ako je funkcija f definisana na γ ∗ i ako je (f ◦ γ) · γ ′ integrabilna na
domenu [a, b] putanje γ, tada je f integrabilna na γ.
Integracija po rektificijabilnoj krivoj

Integral (3.7) je često definisan opštije, u odnosu na rektificijabilnu krivu γ = γ1 + iγ2 .
Tada je
∫ ∫ b
f (z)dz = f dγ,
a
γ
i poslednji integral je Riman-Stiltjesov, ili Lebeg-Stiltjesov. Uslov rektificijabilnosti pres-

likavanja γ ekvivalentan je uslovu da je γ ograničene varijacije na [a, b]. Odatle sledi da
su realne funkcije γ1 i γ2 ograničene varijacije na [a, b]. Prema Žordanovoj teoremi, svaka
funkcija γj je razlika dve neopadajuće funkcije na [a, b], recimo γj = γj1 − γj2 . Neopadajuće
funkcije na segmentu imaju izvod u skoro svakoj tački segmenta, i njihovi izvodi su integra-
bilni u smislu Lebega na [a, b] (Lebegova teorema). Stoga funkcije γjk na jednostavan način
definišu pozivitne Lebeg-Stiltjesove mere dγjk = (γjk )′ dm, pri čemu je sa m označena Lebe-
gova mera. Tada je dγ = dγ11 − dγ12 + i(dγ21 − dγ22 ) = γ ′ dm kompleksna Lebeg-Stiltjesova
mera na [a, b]. Stoga je
∫ ∫b ∫b
f dz = f dγ = f γ ′ dm.
γ a a
Dakle, integral funkcije f u odnosu na rektificijabilnu krivu γ svodi se na (3.7), ako

se integracija u (3.7) posmatra u Lebegovom smislu. Detalji prethodnog razmatranja
pripadaju Lebegovoj teoriji integrala.
(1) Integracija po ekvivalentnim putanjama
Neka su γ1 : [a, b] → C i γ2 : [α, β] → C dve putanje u C. Pretpostavimo
da postoji obostrano neprekidno diferencijabilno i strogo rastuće preslika-
vanje (strogo rastući difeomorfizam) φ : [a, b] → [α, β] tako da je φ(a) = α
i φ(b) = β. Napomenimo da inverzno preslikavanje φ−1 : [α, β] → [a, b] ima
istva svojstva kao i φ. Ako je γ1 = γ2 ◦φ, onda su γ1 i γ2 ekvivalentne putanje,
u oznaci γ1 ∼ γ2 . Nije teško proverti da je ∼ zaista relacija ekvivalencije u
skupu svih putanja u kompleksnoj ravni.
Ako je γ jedna putanja u C, onda je [γ]∼ jedna klasa ekvivalencije relacije
∼. Ako je γ1 , γ2 ∈ [γ]∼ , tada se često kaže da su γ1 i γ2 ekvivalentne para-
metrizacije putanje γ. Primetimo da iz γ1 ∼ γ2 sledi γ1∗ = γ2∗ .
Cilj ovog izlaganja je da pokažemo da izbor predstavnika klase ekvivalen-
cije relacije ∼, odnosno izbor ekvivalentne parametrizacije putanje, ne utiče
na vrednost integrala. Drugim rečima, važi implikacija:

∫ ∫
γ1 ∼ γ2 =⇒ f= f
γ1 γ2
za svaku funkciju f koja je integrabilna na γ1 .

Neka su, dakle, γ1 : [a, b] → C i γ2 : [α, β] → C dve ekvivalente putanje, i
neka je φ : [a, b] → [α, β] strogo rastući difeomorfizam, tako da je γ1 = γ2 ◦ φ.
Neka je f integrabilna na γ1 . Prema uvedenoj definiciji integrala po putanji,
kao i na osnovu Teoreme o smeni primenljive u integralu, važi:
∫ ∫b ∫b
f = f (γ1 (t))γ1′ (t)dt = f (γ2 (φ(t))γ2′ (φ(t))φ′ (t)dt
γ1 a a
∫β ∫
′
= f (γ2 (s))γ (s)ds = f.
α γ2
Iz dokaza sledi da je f integrabilna na γ2 .

Na osnovu prethodne jednakosti integrala, ako je γ1 ∼ γ2 , često se koristi
i oznaka γ1 ≡ γ2 .
(2) Suprotna orijentacija putanje menja znak intrgala
Ranije smo napomenuli da je putanja γ je orijentisana u smeru rasta
parametra t ∈ [a, b]. Drugim rečima, γ(a) je početak, a γ(b) je kraj putanje
γ. U slučaju razmatranja ekvivalentnih putanja, pojavljuje se strogo rastući
difeomorfizam izmed̄u dva segmenta realne prave (dva domena ekvivalentnih
putanja).
Sada istražujemo slučaj kada se radi o strogo opadajućem difeomorfizmu,
odnosno o parametrizaciji putanje koja menja orijentaciju polazne putanje.
Neka su γ1 : [a, b] → C i γ2 : [α, β] → C putanje u C. Pretpostavimo da
postoji strogo opadajući difeomorfizam ψ : [a, b] → [α, β]. Drugim rečima,
ψ je obostrano neprekidno diferencijabilno i strogo opadajuće preslikavanje,
tako da je ψ(a) = β i ψ(b) = α. Ako je γ1 = γ2 ◦ψ, tada putanje γ1 i γ2 imaju
suprotne orijentacije, u oznaci γ1 ◃▹ γ2 . Tada je γ1 (a) = γ2 (β), γ1 (b) = γ2 (α)
i γ1∗ = γ2∗ .
Suština našeg izlaganja jeste da pokažemo da integral funkcije po putanji
menja znak, ako putanja menja orijentaciju. Neka su date dve putanje γ1 :
[a, b] → C i γ2 : [α, β] → C putanje u C, tako da je γ1 ◃▹ γ2 , i neka je

ψ : [a, b] → [α, β] odgovarajući strogo opadajući difeomorfizam sa svojstvom
γ1 = γ2 ◦ ψ. Neka je f integrabilna funkcija na γ1 . Tada je
∫ ∫b ∫b
f = f (γ1 (t))γ1′ (t)dt = f (γ2 (ψ(t))γ2′ (ψ(t))ψ ′ (t)dt
γ1 a a
∫α ∫β ∫
′ ′
= f (γ2 (s))γ (s)ds = − f (γ2 (s))γ (s)ds = − f.
β α γ2
Primetimo da iz dokaza sledi da je f integrabilna na γ2 . Ako je γ1 ◃▹ γ2 ,

na osnovu prethodne formule za integrale često se koristi odgovajuća oznaka
za suprotno orijentisane putanje: γ2 ≡ −γ1 .
(3) Aditivnost integrala u odnosu na povezan domen
Neka su γ1 i γ2 putanje, tako da se, u smislu njihovih orijentacija, kraj
putanje γ1 poklapa sa početkom putanje γ2 . Uzimajući ekvivalentne para-
metrizacije putanja γ1 i γ2 , bez gubljenja opštosti se može posmatriti γ1 :
[a, b] → C i γ2 : [b, c] → C, pri čemu je γ1 (b) = γ2 (b). Tada se posmatra
putanja γ : [a, c] → C, definisana na sledeći način:
{
γ1 (t), t ∈ [a, b],
γ(t) =
γ2 (t), t ∈ [b, c].
U ovom slučaju je γ ∗ = γ1∗ ∪ γ2∗ . Neka je f integrabilna funkcija na γ. Tada

važi:
∫ ∫c ∫b ∫c
′
= f (γ(t))γ (t)dt = f (γ1 (t))γ1′ (t)dt + f (γ2 (t))γ2′ (t)dt
γ a a b
∫ ∫
= f+ f.
γ1 γ2
∫ ∫ ∫
Stoga je simbolička oznaka γ = γ1 + γ2 i = + . Putanja γ1 + γ je
γ1 +γ2 γ1 γ2
povezan lanac.
(4) Aditivnost integrala u odnosu na proizvoljan domen
Neka su γ1 i γ2 dve putanje u C. Pretpostavimo da je komleksna funkcija

f definisana na γ1∗ ∪ γ2∗ , tako da je f integrabilna na γ1 , i da je f integrabilna
na γ2 . Iako putanje γ1 i γ2 nisu nužno povezane kao u prethodnom slučaju,
smatramo da je γ1 + γ2 zbir ove dve putanje, ili u opštem slučaju lanac. Ako
lanac putanja nije povezan, onda je nepovezan.
Smatramo da važi ∫ ∫ ∫
f= f+ f
γ1 +γ2 γ1 γ2
za svaku funkciju f definisanu na γ1∗ ∪ γ2∗ , tako da je f integrabilna i na γ1 i

na γ2 .
Prethodna situacija se prirodno generalizuje na lanac γ1 +· · ·+γn putanja
γ1 , . . . , γn .
Ako su γ1 , . . . , γn zatvorene putanje, onda je γ1 + · · · + γn cikl u C.
(5) Linearnost integrala u odnosu na funkciju
Neka je γ : [a, b] → C putanja, i neka su f, g kompleksne i integrabilne
funkcije na γ. Ako je α, β ∈ C, tada je i funkcija αf + βg integrabilna na γ,
i važi:
∫ ∫b
(αf + βg) = (αf (γ(t)) + βg(γ(t)))γ ′ (t)dt
γ a
∫b ∫b ∫ ∫
′ ′
=α f (γ(t))γ (t)dt + β g(γ(t))γ (t)dt = α f +β g.
a 1 γ γ
(6) Procena gornje granice integrala

Neka je γ = x + iy : [a, b] → C putanja u C, i neka je f integrabilna na γ,
i ograničena funkcija na γ ∗ . Na osnovu integrabilnosti funkcije (f ◦ γ) · γ ′ na
[a, b], sledi da je i funkcija |f ◦ γ| · |γ ′ | na [a, b] integrabilna na [a, b] (videti
deo o integralima kompleksnih funkcija na realnom segmentu). Stoga je

b
∫ ∫ ∫b

f = f (γ(t))γ (t)dt ≤ |f (γ(t))||γ ′ (t)|dt
′

γ a a
∫b √ ∫
= |f (γ(t))| (x (t) + (y (t)) dt = |f |ds,
′ 2 ′ 2
a γ
∫
i |f |ds je krivolinijski integral prvog reda realne funkcije |f | po putanji γ.
γ
Kako je f ograničena na γ ∗ , sledi da je f ◦γ ograničena na [a, b], te postoji
∥f ∥∞ = max{|f (z)| : z ∈ γ ∗ }. Stoga je
b
∫ ∫b

f (γ(t))γ (t)dt ≤ ∥f ∥∞ |γ ′ (t)|dt = ∥f ∥∞ ℓ(γ),
′

a a
∫b ∫
i ℓ(γ) = |γ ′ (t)|dt = ds je dužina putanje γ.
a γ
Ako je, na primer, f neprekidna na γ ∗ , onda je f i ograničena na ovom
skupu, jer je γ ∗ kompakt. Dakle, procena u delu (6) važi i kada je f
neprekidna na γ ∗ .
Na kraju dokazujemo rezultat o integraciji ravnomerno konvergentnog

reda funkcija.
∑
∞
Teorema 3.2.1. Neka je γ putanja u C i neka je fn ravnomerno kon-
n=1
vergentan red neprekidnih funkcija na γ ∗ . Tada važi
∫ ∞ ∫
∑
f (z)dz = fn (z)dz.
γ n=1 γ
∑
∞
Dokaz. Red fn (z) je ravnomerno konvergentan po z ∈ γ ∗ . Sledi da
n=1
∑
∞
je red fn (γ(t)) ravnomerno konvergentan po t ∈ [a, b]. Funkcija t 7→
n=1
γ ′ (t) je ograničena i deo po deo neprekidna na [a, b]. Stoga sledi da je
∑
∞
red fn (γ(t))γ ′ (t) ravnomerno konvergentan po t ∈ [a, b] sa izuzetkom,
n=1
eventualno, konačno mnogo tačaka ovog segmenta. Na osnovu teoreme o
integraljenju ravnomerno konvergentih redova funkcija, sledi
∫ ∫ b (∑
∞
) ∫b (∑
∞
)
f (z)dz = fn (γ(t)) γ ′ (t)dt = fn (γ(t))γ ′ (t) dt
γ a n=1 a n=1
∞ ∫
∑
b ∞ ∫
∑
′
= fn (γ(t))γ (t)dt = fn (z)dz.
n=1 a n=1 γ
Time je teorema dokazana.

Navodimo dva važna primera o integraciji nekih specifičnih funkcija.
∫Primer 3.2.1. Neka je γ : [a, b] → C putanja i neka je n ∈ N. Tada je

1
z n dz = n+1 ((γ(b))n+1 − (γ(a))n+1 ).
γ ∫
Ako je γ kontura i ako je P polinom, tada je P (z)dz = 0.
γ
Rešenje. Posmatrajmo funkciju f : [a, b] → C definisanu kao f (t) =

1
n+1
(γ(t)) n+1
za t ∈ [a, b]. Tada je f ′ (t) = (γ(t))n γ ′ (t). Na osnovu Njutn-
Lajbnicove formule za kompleksne funkcije realne promenljive, sledi da važi
∫ ∫b ∫b
n ′
n
z dz = (γ(t)) γ (t)dt = f ′ (t)dt = f (γ(b)) − f (γ(a))
γ 1 a
1 ( )
= (γ(b))n+1 − (γ(a))n+1 .
n+1
Ako je P polinom, onda je P linearna kombinacija funkcija z 7→ z n . Ako
je γ kontura, onda je γ(a) = γ(b). Konačan rezultat sledi na osnovu prvog
dela primera.
∫
Primer 3.2.2. Izračunati integral In = (z − a)n dz, gde je n ceo broj, a γr
γr
je kružnica |z − a| = r, r > 0, ”orijentisana suprotno kretanju kazaljke na
časovniku“.
Rešenje. Kružnica poluprečnika r oko tačke a ima više parametarskih

jednačina. Na primer, može biti γr (t) = a + reit za t ∈ [0, 2π] (svaka tačka
kružnice je dostignuta tačno jednom, osim prve i poslednje tačke; u ovom
slučaju je γr kontura), ili γr,1 (t) = a + reit za t ∈ [2kπ, 2mπ], pri čemu su k
i m različiti celi brojevi i k < m (ako se k i m razlikuju najmanje za 2, onda
je svaka tačka kružnice dostignuta više puta, i tada γr,1 nije kontura).
Ako drugačije ne naglasimo, smatra se da je tražena kružnica uvek data
jednačinom γr (t) = a + reit , t ∈ [0, 2π].
Kako je γr ′ (t) = ireit , sledi da važi
∫2π
In = irn+1 ei(n+1)t dt.
0
Ako je n = −1, sledi I−1 = 2πi. Ako je n ̸= −1, onda na osnovu Njutn-
Lajbnicove formule za kompleksne funkcije realne promenljive, važi
t=2π
rn+1 it(n+1)
In = e = 0.
n+1 t=0
Sledi zaključak {
∫
0, n ̸= −1,
(z − a)n dz =
2πi, n = −1.
γr
3.2.2 Indeks zatvorene putanje u odnosu na tačku

Prethodni Primer 3.2.2 pruža ideju za uvod̄enje pojma indeksa zatvorene
putanje u odnosu na tačku. U čestoj upotrebi je i obrnuta terminologija:
indeks tačke u odnosu na zatvorenu putanju.
Teorema 3.2.2. Neka je γ zatvorena putanja u C i neka je z ∈ C \ γ ∗ . Tada
je indeks zatvorene putanje γ u odnosu na tačku z sledeća veličina:
∫
1 dζ
Indγ (z) = .
2πi ζ −z
γ
Funkcija z 7→ Indγ (z) slika C \ γ ∗ u Z, i pri tome je Indγ konstantna na

povezanim komponentama skupa C \ γ ∗ .
Dokaz. Funkcija γ : [a, b] → C je neprekidna i deo po deo neprekidno diferen-

cijabilna na [a, b]. Neka su x1 , . . . , xn ∈ [a, b] sve tačke u kojima ne postoji
izvod γ ′ , ili u kojima je ovaj izvod prekidan. Dodefinišemo γ ′ (xk ) = α za
svako k = 1, . . . , n, pri čemu je α ∈ C proizvoljan fiksiran broj. Neka je
z ∈ C \ γ ∗ , x ∈ [a, b], i posmatrajmo funkciju
∫x
γ ′ (t)
F (x) = dt.
γ(t) − z
a
′
Primetimo da je funkcija t 7→ φ(t) = γ(t)−z γ (t)
Riman-integrabilna na [a, b].
Osim toga, funkcija φ je neprekidna na svakom od intervala [a, x1 ), (x1 , x2 ),
. . . , (xn , b]. Soga je funkcija F neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na
svakom intervalu [a, x1 ), (x1 , x2 ), . . . , (xn , b]. Za x ∈ [a, b] \ {x1 , . . . , xn } važi
γ ′ (x)
F ′ (x) = .
γ(x) − z
Neka je G(x) = e−F (x) (γ(x) − z). Funkcija G je neprekidna na [a, b]. Tada je
G′ (x) = e−F (x) (γ ′ (x) − F ′ (x)(γ(x) − z)) = 0
za svako x ∈ [a, b]\{x1 , . . . , xn }. Sledi da je funkcija G konstantna na svakom

intervalu [a, x1 ), (x1 , x2 ), . . . , (xn , b]. Kako je G neprekidna funkcija na [a, b],
sledi da je G konstantna na [a, b].
Stoga postoji C ∈ C tako da za svako x ∈ [a, b] važi
γ(x) − z = CeF (x) .
Na osnovu γ(a) = γ(b) sledi
CeF (a) = γ(a) − z = γ(b) − z = CeF (b) .
Iz z ∈/ γ ∗ sledi da je γ(a) − z ̸= 0, te je i C ̸= 0. Stoga je eF (a) = eF (b) . Na

osnovu osobina kompleksne eksponencijalne funkcije, postoji k ∈ Z tako da
je F (b) = F (a) + 2kπi. Kako je F (a) = 0, sledi da je
∫ ∫b
1 dζ 1 γ ′ (t) 1
= dt = F (b) = k.
2πi ζ −z 2πi γ(t) − z 2πi
γ a
Dokažimo da je z 7→ Indγ (z) neprekidna funkcija. Funkcija w 7→ d(w, γ ∗ )

je neprekidna. Važi d(z, γ ∗ ) = r > 0. Stoga postoji δ > 0 tako da za svako
w ∈ D(z; δ) važi d(w, γ ∗ ) ≥ 2r . Kako za svako ζ ∈ γ ∗ važi
1 1 w−z
− = ,
ζ −w ζ −z (ζ − w)(ζ − z)
proizilazi da je
1 1 2|w − z|

ζ − w − ζ − z ≤ r2
.
Stoga je
∫ ( )
1 1 2|w − z|ℓ(γ)
− dζ ≤ ,
ζ −w ζ −z r2

γ
i ℓ(γ) je dužina putanje γ. Sledi neprekidnost funkcije Indγ u tački z.

Dakle, funkcija Indγ je neprekidna i može imati samo celobrojne vred-
nosti. Sledi da je Indγ konstantna na svakoj povezanoj komponenti skupa
C \ γ ∗.
∗
Na kraju, ako z pripada neograničenoj komponenti skupa C \ γ , onda se
1
ζ−z može učiniti proizvoljno malim za svako ζ ∈ γ ∗ . Sledi da je Indγ (z) = 0
za svako z koje pripada neograničenoj kompomenti skupa C \ γ ∗ .
Indeks zatvorene putanje γ u odnosu na tačku z treba shvatiti kao broj
obilazaka putanje γ oko tačke z. Precizan dokaz se može izvesti na osnovu
posledice Koši-Gursaove teoreme u sledećoj sekciji, kao i na osnovu Teoreme
o priraštaju argumenta u sekciji 4.2.2.
3.3 Teoreme Košija

3.3.1 Lokalna verzija Košijeve teoreme
Integralna Košijeva teorema i Košijeva formula predstavljaju fundamentalne
rezultate u kompleksnoj analizi. Da bi dokazali lokalnu verziju teoreme,
iskoristićemo Grinovu1 teoremu u ravni.
Neka je γ putanja u R2 , γ = γ1 + iγ2 (γ1 i γ2 su realne, deo po deo
neprekidno diferencijabilne funkcije), i neka su funkcije (x, y) 7→ P (x, y) i
1
George Green (1793-1841), britanski matematičar
3.3. TEOREME KOŠIJA 63
(x, y) 7→ Q(x, y) neprekidne po (x, y) ∈ γ ∗ . Tada je integral drugog reda

vektorskog polja F = (P, Q) po putanji γ definisan kao
∫ ∫ ∫b )
(
F= P dx + Qdy = P x(t, y(t))γ1′ (t) + Q(x(t), y(t))γ2′ (t) dt.
γ γ a
Grinova teorema (poznata iz kurseva realne analize) glasi:
Teorema 3.3.1. Neka je γ kontura u R2 , koja ograničava oblast G0γ . Neka

su funkcije P, Q neprekidno diferencijabilne u nekoj okolini skupa G0γ . Tada
je
∫ ∫∫ ( )
∂Q ∂P
P dx + Qdy = − dxdy,
G0γ ∂x ∂y
γ
pri čemu je γ orijentisana pozitivno u odnosu na G0γ .
Sada dokazujemo jednu verziju Košijeve teoreme.
Teorema 3.3.2. Neka je f neprekidno diferencijabilna funkcija u otvorenom

skupu V ⊂ C, i neka je γ kontura u V , sa svojstvom G0γ ⊂ V . Tada je
∫
f (z)dz = 0.
γ
Dokaz. Neka je domen putanje γ segment [a, b], γ = γ1 + iγ2 , z = x + iy

i f (z) = u(x, y) + i · v(x, y). Na osnovu Grinove teoreme i Koši-Rimanovih
uslova, sledi da važi
∫ ∫b
f (z)dz = f (γ(t))γ ′ (t)dt
γ a
∫b ( )( )
= u(x(t), y(t)) + iv(x(t), y(t) γ1′ (t) + iγ2′ (t) dt
a
∫b ( )
= u(x(t), y(t))γ1′ (t) − v(x(t), y(t))γ2′ (t) dt
(a
)
+i v(x(t), y(t))γ1′ (t) + u(x(t), y(t))γ2′ (t) dt
∫ ∫
= udx − vdy + i vdx + udy
γ γ
∫∫ ( ) ∫∫ ( )
∂(−v) ∂u ∂u ∂v
= − dxdy + i − dxdy = 0.
Gγ ∂x ∂y Gγ ∂x ∂y

Funkcija f mora biti neprekidno diferencijabilna unutar konture γ, inače
prethodna teorema ne važi.
Primer∫ 3.3.1. Funkcija f (z) =

1
z
je diferencijabilna u prstenu 0 < |z| < 2,
ali je z1 dz = 2πi ̸= 0.
c1
Osnovni cilj je dokazati prethodnu teoremu bez pretpostavke o neprekid-

nosti funkcije f .
Još jedna varijanta Košijeve teoreme sledi.
Teorema 3.3.3. Neka je V otvoren skup u C, neka je F ∈ H(V ) i neka je

′
F
∫ neprekidna funkcija u V . Tada za svaku zatvorenu putanju γ u V važi
′
F (z)dz = 0.
γ
Dokaz. Putanja γ data je kao preslikavanje t 7→ γ(t), t ∈ [a, b], pri čemu
je γ(a) = γ(b). Funkcija t 7→ φ(t) = F (γ(t)) je deo po deo neprekidno
diferencijablna, i φ′ (t) = F ′ (γ(t))γ ′ (t) za svako t ∈ [a, b]. Stoga, na osnovu
Teoreme Njutn-Lajbnica za kompleksne funkcije realne promenljive, sledi da

važi
∫ ∫b
F ′ (z)dz = F ′ (γ(t))γ ′ (t)dt = F (γ(b)) − F (γ(a)) = 0.
γ a
Primer 3.3.2. Neka je V = P (0; 0, 2) = {z ∈ C : 0 < |z| < 2}, i neka

je γ1 : |z| = 1 pozitivno orijentisana kontura. Za svako n ∈ N neka je
fn (z) = z n , z ∈ V .
i Fn = zn+1 , tada je F ∈ H(V ) i Fn′ = f u V . Stoga je
n+1
∫ Ako je n ∫̸= −1
fn (z)dz = z n dz = 0. Videti takod̄e Primer 3.2.1.
γ1 γ1
Neka je n = −1, i neka jeF−1 (z) = lnk z jedna (bilo koja) neprekidna
grana funkcije z 7→ ln z. Ako je p bilo koja poluprava u C sa početkom u
′
0, onda je F−1 (z) = z1 = f−1 (z) za svako z ∈ V \ p. Na osnovu ranijih
′
razmatranja u Primeru 3.1.8, jasno je da ne može biti F−1 = f−1 u skupu V .
Dakle, nije moguće primeniti Teoremu 3.3.3.
∫ 1 Sa druge strane, to je u saglas-
nosti sa Primerom 3.2.2, gde je dokazano z dz = 2πi. Ovim razmatranjem
γ1
dokazano je da ne postoji primitivna funkcija funkcije z 7→ 1
z
u skupu V .
3.3.2 Koši-Gursaova teorema

Dokazaćemo da, ako je kompleksna funkcija f diferencijabilna u otvorenom
skupu V , onda je integral funkcije f po svakoj konturi jednak nuli. Obr-
nuto, ako je f neprekidna u otvorenom skupu, i ako je integral funkcije
f po svakoj konturi jednak nuli, tada je f diferencijabilna funkcija. Pri
tome, nametnućemo izvesna topološka svojstva skupu V i pomenutoj kon-
turi. Na kraju, ako je f diferencijabilna funkcija u otovrenom skupu, onda
je f beskonačno puta diferencijabilna u tom skupu.
Neka je ∆ = △ABC zatvoreni trougao u C (Slika 5). Rub ovog trougla
je orijentisan pozitivno u odnosu na trougao. Neka su A1 , B1 , C1 sredine
duži BC, CA i AB, redom. Ove duži su orijentisane saglasno orijentiaciji
ruba T = ∂∆. Na taj način dobijamo četiri trougla saglasno orijentisana:
na primer, u trouglu △A1 CB1 duž B1 A1 je orijentisana od B1 ka A1 , a
u trouglu A1 B1 C1 ista duž je orijentisana od A1 ka B1 . ”Male“ trouglove
označimo sa ∆1 , . . . , ∆4 , dok su njihovi rubovi orijentosane konture Tj = ∂∆j ,
j = 1, . . . , 4. Neka je f neprekidna na skupu ∆. Tada je, očigledno,

∫ ∑4 ∫
f dz = f dz.
T j=1 T
j
Slika 5.
Dokazujemo sledeći rezultat.
Teorema
∫ 3.3.4. Neka je f diferencijabilna u otvorenom skupu V . Tada je
f dz = 0 za svaki zatvoreni trougao ∆ ⊂ V , pri čemu je ∂∆ = T .
T
Dokaz. Zadržimo oznake trouglova i njihovih rubova, kako je objašnjeno

pre
formulacije
ove
teoreme. Pretpostavimo, bez gubljenja opštosti, da je
∫ ∫

f dz ≥ f dz za j = 2, 3, 4. Neka je ℓ(Tj ) dužina konture Tj . Lako je
T1 Tj
uočiti da je ℓ(Tj ) = 12 ℓ(T ). Takod̄e je
1 1
diam(∆j ) = diam(Tj ) = diam(T ) = diam(∆).
2 2
Sledi da je
∫ ∫

f dz ≤ 4 f dz .

T T1
Sada postupak koji smo primenili na ∆ i T primenimo na ∆1 i T1 . Dakle,

dolazimo do niza trouglova
∆1 = ∆(1) ⊃ ∆(2) ⊃ · · · ,
za koje važi
1 1
ℓ(T (n+1) ) = ℓ(T (n) ), diam ∆(n+1) = diam ∆(n) ,
2 2

∫ ∫

f dz ≤ 4 f dz .

(n) (n+1)
T T1
Stoga je ( )n ( )n
(n) 1 (n) 1
ℓ(T )= ℓ(T ), diam ∆ = diam ∆,
2 2

∫ ∫

f dz ≤ 4 n
f dz .

(n)
T T1
Niz (∆(n) )n je niz nepraznih, opadajućih i kompaktnih skupova, čiji di-

∩
∞
jametri teže 0. Prema Kantorovoj Teoremi 2.2.6 sledi da je ∆(n) = {z0 }.
n=1
Funkcija f je diferencijablina u tački z0 . Neka je ϵ > 0. Postoji δ > 0
tako da je D(z0 ; δ) ⊂ V i za svako z ∈ D(z0 ; δ) \ {z0 } važi

f (z) − f (z0 )
− f ′
(z ) < ϵ.
z − z0 0
Dakle, ako je |z − z0 | < δ, onda je
|f (z) − f (z0 ) − f ′ (z0 )(z − z0 )| ≤ ϵ|z − z0 |.

( )n
Odaberimo n ∈ N tako da je diam ∆(n) = 12 diam ∆ < δ. Iz z0 ∈ ∆(n)
sledi ∆(n) ⊂ D(a; δ). Na osnovu Primera 3.2.1 važi
∫ ∫
dz = 0 = zdz.
T (n) T (n)
Stoga je (za prethodno odabrano n) ispunjeno:

∫ ∫

f dz = (f (z) − f (z0 ) − f (z0 )(z − z0 ))dz
′

(n) (n)
T1 T1
∫
≤ ϵ |z − z0 |ds ≤ ϵ(diam ∆(n) )(ℓ(T (n) )
(n)
(T )n
1
= ϵ · (diam(∆)) · (ℓ(T )).
4
Sledi da važi
∫

f dz ≤ ϵ · (diam(∆)) · (m(T )).

T
Kako je ϵ > 0 proizvoljan broj, sledi

∫
f dz = 0.
T
Definicija 3.3.1. Ako u svakoj tački z oblasti G važi F ′ (z) = f (z), tada je
F primitivna funkcija funkcije f u skupu G.
Teorema 3.3.5. ∫Neka je G oblast u C i neka je f : G → C neprekidna

funkcija. Ako je f (z)dz = 0 za svaku trougaonu putanju T , sa svojstvom
T
da je T = ∂∆ i ∆ ⊂ G, tada je postoji diferencijabilna funkcija F na skupu
G, tako da je F ′ = f u G.
Drugim rečima, za funkciju F postoji primitivna funkcija u oblasti G.
Dokaz. Pretpostavimo da je G = D(a; R), gde je a ∈ C i R > 0. Fiksirajmo

tačku z0 ∈ G i definišimo funkciju F : G → C na sledeći način:
∫
F (z) = f (w)dw,
[a,z]
pri čemu je [a, z] duž koja spaja tačku a i tačku z.∫ Neka je ∆ trougao
odred̄ena tačkama a, z0 , z, i neka je T = ∂∆. Tada je f (w)dw = 0. Dakle,
T
∫ ∫
f (w)dw + f (w)dw = F (z).
[a,z0 ] [z0 ,z]
Prema tome, važi

∫
F (z) − F (z0 ) 1
= f (w)dw.
z − z0 z − z0
[z0 ,z]
Dakle, ∫
F (z) − F (z0 ) 1
− f (z0 ) = (f (w) − f (z0 ))dw,
z − z0 z − z0
[z0 ,z]
odnosno
∫
F (z) − F (z0 ) sup{|f (w) − f (z0 )| : w ∈ [z0 , z]}
− f (z0 ) ≤ dw
z − z0 |z − z0 |
[z0 ,z]
= sup{|f (w) − f (z0 )| : w ∈ [z0 , z]}.
Na osnovu neprekidnosti funkcije f sledi da je F ′ (z0 ) = f (z).

Teorema 3.3.6. (Koši-Gursa2 ) Neka∫ je V otvoren skup u C, i neka je f
diferencijabilna funkcija u V . Tada je f (z)dz = 0 za svaku prostu zatvorenu
γ
putanju γ u V .
′
Dokaz. Prema Teoremi 3.3.4 i Teoremi 3.3.5, sledi da je f = F ∫ za neku
diferencijabilnu funkciju F u V . Prema Teoremi 3.3.3 sledi da je f (z)dz =
γ
0.
3.3.3 Posledice prethodnih teorema

Dokazujemo nekoliko posledica Teoreme Koši-Gursa.
Oblast G je prosto povezana, ako za svaku zatvorenu putanju γ u V važi
Gγ ⊂ V .
0
2
Édouard Jean-Baptiste Goursat (1858-1936), francuski matematičar
Posledica 3.3.1.∫ Ako je funkcija f diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti

G, onda integral f (z)dz ne zavisi od izbora putanje γ u oblasti G, već samo
γ
od početne i krajnje tačke te krive.
Dokaz. Neka su γ1 : [a, b] → C i γ2 : [a, b] → C putanje u skupu V . Jednos-
tavnosti radi, pretpostavimo da je γ1∗ ∩ γ2∗ = ∅ (nije teško dokazati tvrd̄enje i
u opštijem slučaju). Tada je γ = γ1 − γ2 kontura, koja ograničava oblast G0γ .
Oblast G je∫ prosto povezana, ∫te je G0γ ⊂
∫ G. Na∫ osnovu Teoreme Koši-Gursa,
sledi da je f = 0. Stoga je f = − f = f.
γ γ1 −γ2 γ2
Dokazujemo rezultat u oblastima koje nisu prosto povezane. oblasti.
Posledica 3.3.2. Neka je γ0 prosta zatvorena putanja, i neka su γ1 , . . . , γn
proste zatvorene putanje sadržane unutar γ0 , tako da se pomenute konture
med̄sobno ne presecaju. Takod̄e, kontura γj ne obuhvata ni jednu konturu γi .
Oblast G neka je skup svih tačaka koje se nalaze unutar konture γ0 , a
van svih kontura γ1 , . . . , γn . Neka su konture γ0 , γ1 , . . . , γn orijentisane poz-
itivno u odnosu na skup G, odnosno pri obilasku ovih krivih u smeru rasta
parametara, oblast G ostaje sa leve strane.
Neka je funkcija f diferencijabilna u nekoj okolini oblasti G. Tada važi
∫ ∑n ∫
f (z)dz + f (z)dz = 0.
γ0 k=1 γ
k
Dokaz. Povežimo krive γ0 , γ1 , . . . , γn razrezima (dužima) ν1 , . . . , νn , tako da

je oblast G podeljena na uniju konačno mnogo prosto povezanih oblasti Gi .
Oblasti Gi su disjunktne. Tada se skup G razlikuje od skupa ∪nk=1 Gk za neke
delove rubova oblasti Gi . Ako, recimo, duž ν1 pripada rubovima oblasti Gi i
Gj , onda je smer obilaska duži ν1 za oblast Gi suprotan smeru obilaska duži ν1
za oblast Gj . U ukupnoj sumi integrali (jedne iste funkcije) po ovim dužima
jesu nula. Primena Teoreme Koši-Gursa na svaku oblast Gi , uz naknadno
sabiranje, dovodi do konačne formule u formulaciji teoreme.
Posledica 3.3.3. Neka je kontura γ1 unutar konture γ i neka su te konture
orijentisane pozitivno u odnosu na oblasti koje su njima ograničene. Neka je
G skup svih tačaka koje su unutar konture γ, a izvan konture γ1 . Neka je
funkcija f diferencijabilna u nekoj okolini oblasti G. Tada je
∫ ∫
f (z)dz = f (z)dz.
γ γ1
3.4. INTEGRALNA FORMULA KOŠIJA I POSLEDICE 71
Dokaz. Rezultat neposredno sledi primenom prethodne teoreme.

Sledeći rezultat je već sadržan u Teoremi Koši-Gursa.
Posledica 3.3.4. Ako je funkcija f diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti
G, onda f ima primitivnu funkciju u oblasti G.
Razdvajanjem realnog i imaginarnog dela funkcije f u oblasti G, sledi da
sve primitivne funkcije od f u oblasti G imaju oblik z 7→ F1 (z) + C, gde je
F1 neka primitivna funkcija od f u G, a C je proizvoljna konstanta. Važi
i formula Njutn–Lajbnica za kompleksne funkcije kompleksne promenljive
(uporediti sa prirodom Njutn-Lajbnicove formule za kompleksne funkcije re-
alne promneljive, koja je trivijalna posledica teorije realnih funkcija realne
promenljive ).
Posledica 3.3.5. Ako je funkcija f diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti
G, tada važi formula Njutn–Lajbnica
∫z1
f (ξ)dξ = F (z1 ) − F (z0 ),
z0
gde su z0 , z1 proizvoljne tačke oblasti G, funkcija F je proizvoljna primitivna

funkcija funkcije f u oblasti G, a integral je uzet po bilo kojoj prostoj deo po
deo glatkoj krivoj u oblasti G koja spaja tačke z0 i z1 .
3.4 Integralna formula Košija i posledice

3.4.1 Integralna formula Košija
Sada dokazujemo važan rezultat Košija. Naime, ako je diferencijabilna funk-
cija f poznata na prostoj zatvorenoj putanji γ , onda je funkcija f na jedin-
stven način odred̄ena u skupu G0γ .
Teorema 3.4.1. (Integralna formula Košija) Neka je funkcija f diferenci-
jabilna u prosto povezanoj oblasti G i neka γ prosta zatvorena putanja u G,
pozitivno orijentisana u odnosu na oblast G0γ . Tada za svaku tačku z ∈ G0γ
važi formula ∫
1 f (ξ)
f (z) = dξ.
2πi ξ−z
γ
Dokaz. Funkcija ξ 7→ fξ−z (ξ)

je diferencijabilna po ξ u oblasti G, sa izuzetkom
tačke z. Izaberimo ρ tako da krug |ξ − z| < ρ zajedno sa svojom granicom
γρ : |ξ − z| = ρ leži unutar zatovorene putanje γ. Tada važi:
∫ ∫
1 f (ξ) 1 f (ξ)
J= dξ = dξ
2πi ξ−z 2πi ξ−z
γ γρ
∫ ∫
1 f (ξ) − f (z) + f (z) 1 dξ
= dξ = J1 + f (z) .
2πi ξ−z 2πi ξ−z
γρ γρ
1
∫ f (ξ)−f (z)
gde je J1 = 2πi ξ−z
dξ. Važi
γρ
∫
1 dξ
= 1.
2πi ξ−z
γρ
Prema tome,
J = J1 + f (z).
Dovoljno je pokazati J1 = 0. Na osnovu neprekidnosti funkcije ξ 7→ f (ξ) u
tački z, za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da za |ξ−z| < δ važi |f (ξ)−f (z)| <
ϵ. Prema tome, ako je ρ < δ, onda važi
∫ ∫
1 |f (ξ) − f (z)| 1 ϵ
|J1 | ≤ ds < ds = ϵ.
2π |ξ − z| 2π ρ
γρ γρ
J1 ne zavisi od ϵ, te mora biti J1 = 0, odakle sledi konačno J = f (z).
3.4.2 Svojstva analitičkih funkcija

Pokazali smo ranije da je svaka analitička funkcija obavezno i diferencijabilna.
Sada pokazujemo obrnuto, fundamentalno tvrd̄enje.
Teorema 3.4.2. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti G, tada je ona

analitička u G.
Dokaz. Neka je a proizvoljna tačka oblasti G i neka je Kρ : |z −a| < ρ (ρ > 0)

proizvoljan krug u G, tako da i kružnica γρ : |z − a| = ρ pripada skupu G.
Kružnica γρ je pozitivno orijentisana u odnosu na Kρ . Neka je z proizvoljna

tačka kruga Kρ . Prema Teoremi 3.4.1 važi
∫
1 f (ξ)
f (z) = dξ. (3.8)
2πi ξ−z
γρ
Geometrijski red funkcije z 7→ 1

ξ−z
(z ∈ Kρ , ξ ∈ γρ ) po stepenima od ξ − a
jeste:
1 1 ∑∞
(z − a)n
= ( )= .
ξ−z (ξ − a) 1 − z−a
n=0
(ξ − a)n+1
ξ−a

Obzirom da je ξ ∈ γρ i z ∈ Kρ , sledi da je |ξ − a| = ρ, z−a
ξ−a
= |z−a|
ρ
<1
i prethodni red ravnomerno konvergira po ξ ∈ γρ (Vajerštrasov kriterijum).
Sada važi
f (ξ) ∑∞
f (ξ)
= (z − a)n . (3.9)
ξ−z n=0
(ξ − a) n+1
Na osnovu neprekidnosti i ograničenosti funkcije f (ξ) na γρ , sledi ravnomerna

konvergencija reda (3.9) po ξ ∈ γρ . Integraljenjem član po član i koristeći
(3.8), sledi
∑∞
f (z) = cn (z − a)n ,
n=0
gde je
∫
1 f (ξ)
cn = dξ.
2πi (ξ − a)n+1
γρ
Poslednji red konvergira u krugu Kρ , što znači da je funkcija f analitička

u tački a. Kako je a proizvoljna tačka oblasti G, sledi da je f analitička u
oblasti G.
Razmatran je proizvoljan krug koji se sadrži u skupu G. Prema tome,
red konvergira na maksimalnom mogućem krugu sadržanom u G.
Posledica 3.4.1. Funkcija f je analitička u oblasti G, ako i samo ako je f

diferencijabilna u oblasti G.
Teorema 3.4.3. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti G, onda je ona

beskonačno puta diferencijabilna u toj oblasti. Važi formula
∫
n! f (ξ)
(n)
f (z) = dξ, z ∈ G,
2πi (ξ − z)n+1
γρ
gde je γρ : |ξ − z| = ρ i ova kružnica, zajedno sa odgovarajućim krugom,

pripada oblasti G.
Dokaz. Ranije je dokazano f (z) = c0 . Diferenciranjem reda član po član,

indukcijom se lako dokazuje da je tvrd̄enje teoreme tačno.
Teorema 3.4.4. (Morera3 ) Neka je funkcija f neprekidna u prosto povezanoj

oblasti G i neka integral te funkcije po bilo kojoj konturi u oblasti G jeste nula.
Tada je funkcija f analitička u oblasti G.
Dokaz. Prema ranijem tvrd̄enju, za f postoji primitivna funkcija F u oblasti

G. Kako je F ′ (z) = f (z) za svako z ∈ G, onda je F diferencijabilna u
skupu G, te je i beskonačno puta diferencijabilna. Prema tome, f mora biti
analitička u G.
Posledica prethodnih razmatranja jeste razvoj diferencijabilne funkcije u
Tejlorov red.
Teorema 3.4.5. Neka je funkcija f diferencijabilna u otvorenom skupu G.

Tada Tejlorov red funkcije f u okolini tačke z0 ∈ G, odnosno razvoj
∑
∞
f (n) (z0 )
(z − z0 )n
n=0
n!
konvergira apsolutno na svakom krugu K(z0 , r) ⊂ G i u svakoj tački z ∈

K(z0 , r) ima sumu jednaku f (z).
Dokaz. Ako je f diferencijabilna u skupu G, onda je ona i analitička u G.

Prema tome, f se može razviti u stepeni red oko svake tačke z0 ∈ G. Iz dokaza
3.13 Teoreme, ovaj stepeni red konvergira na maksimalnom mogućem krugu
koji je sadržan u G. Takod̄e, ranije je dokazana i formula za izračunavanje
koeficijenata tog reda.
3
Giacinto Morera (1856–1909), italijanski matematičar i inženjer
Teorema 3.4.6. Neka je (fn )n niz diferencijabilnih funkcija u prosto povezanoj

∑
∞
oblasti G i neka red fn ravnomerno konvergira na svakom kompaktnom
n=0
skupu sadržnom u G. Tada je funkcija
∑
∞
f (z) = fn (z) (3.10)
n=0
diferencijabilna u skupu G i u svakoj tački tog skupa može se diferencirati
član po član proizvoljno mnogo puta.
Dokaz. Neka je z0 ∈ G proizvoljna tačka i neka je ρ > 0 tako da krug
K = K[z0 , ρ] pripada skupu G. Posmatrani red je ravnomerno konvergentan
na kompaktu K i sledi da je funkcija f neprekidna ∑ na K. Posmatramo
kružnicu γρ : z = z0 +ρe , t ∈ [0, 2π]. Tada je red fn (z0 +ρeit ) ravnomerno
it
konvergentan po t ∈ [0, 2π], te se može integraliti član po član i novodobijeni

red je ravnomerno konvergetan na istom skupu. Tada je
∫ ∑∞ ∫
f (z)dz = fn (z)dz = 0.
γρ n=0 γ
ρ
Poslednji integral je nula, jer su sve funkcije fn analitičke u prosto povezanoj

oblasti G. Prema Teoremi Morere 3.4.4, funkcija f je analitička u G.
Pomnožimo sada dati funkcionalni red (3.10) analitičkom funkcijom z 7→
k!
2πi(z−z0 )k+1
u skupu G \ {z0 }. Poslednja funkcija je neprekidna (stoga i
ograničena) na γρ∗ . Sledi da je novodobijeni funkcionalni red
k!f (z) ∑ ∞
k!fn (z)
=
2πi(z − z0 )k+1
n=0
2πi(z − z0 )k+1
ravnomerno konvergentan po z ∈ γr . Novim integraljenjem proizilazi
∫ ∑∞ ∫
(k) k! f (z) k! fn (z)
f (z0 ) = dz = dz
2πi (z − z0 )k+1
n=0
2πi (z − z0 )k+1
γρ γρ
∑
∞
= fn(k) (z0 ).
n=0
Razmatramo rezultate o jedinstvenosti analitičkih funkcija u oblasti. Do-

kazujemo jedno korisno tvrd̄enje o nulama analitičkih funkcija.
Teorema 3.4.7. Neka je funkcija f diferencijablina u nekom krugu G sa

centrom u tački a, funkcija f nije identički jednaka 0 u G, i neka je f (a) = 0.
Tada postoji krug K(a, r) ⊂ G u kome funkcija f nema drugih nula osim
tačke a.
Dokaz. Posmatrajmo Tejlorov red funkcije f oko tačke a
∑
∞
f (n) (a)
f (z) = (z − a)n
n=0
n!
koji konvergira na skupu G.

Ako su svi koeficijenti u Tejlorovom redu jednaki nuli, onda je i funkcija f
identički jednaka nuli u skupu G, što nije moguće prema našoj pretpostavci.
Prema tome postoji k, koji je najmanji mogući indeks sa svojstvom
f (a) ̸= 0. Tada je
(k)
( (k) )
f (a) f (k+1) (a)
f (z) = (z − a) k
+ (z − a) + · · ·
k! (k + 1)!
Funkcija
f (z) f (k) (a) f (k+1) (a)

g(z) = = + (z − a) + · · ·
(z − a)k k! (k + 1)!
je analitička u skupu G, jer je predstavljena stepenim redom. Specijalno,
(k)
g(a) = f k!(a) ̸= 0. Na osnovu neprekidnosti funkcije g sledi da je g(z) ̸= 0 u
nekom krugu K(a, r). Očigledno je tačka a jedina nula funkcije f (z) u krugu
K(a, r).
Teorema 3.4.8. Neka je (an )n niz tačaka u oblasti G i lim an = a ∈ G.
n→∞
Ako su f i g analitičke funkcije u oblasti G sa svojstvom da je f (an ) = g(an )
za svako n, tada je f (z) = g(z) za svako z ∈ G.
Dokaz. Posmatramo funkciju z 7→ Φ(z) = f (z) − g(z), čije su nule a1 , a2 , . . . .
Na osnovu neprekidnosti funkcije Φ sledi Φ(a) = 0. Prema Teoremi 3.4.7,
funkcija Φ je identički jednaka nuli u nekom krugu sa centrom u a. Neka je
D = {z ∈ G : Φ(z) = 0} i neka je E unutrašnjost skupa D. Ako je E = G,
onda je Φ(z) = 0 za svako z ∈ G, odnosno f (z) = g(z) za svako z ∈ G i
teorema je dokazana. Pretpostavimo da je E ̸= G. Postoji rubna tačka b
skupa E sa svojstvom da b ∈ G. To znači Φ(b) ̸= 0. Med̄utim, postoji i
niz tačaka (bn )n , bn ∈ E, sa svojstvom lim bn = b. Na osnovu neprekidnosti

n→∞
funkcije Φ, sledi Φ(b) = 0 i Φ(z) = 0 za z u nekoj okolini tačke b. Odavde
sledi b ∈ E, što je suprotno polaznoj pretpostvaci da je b rubna tačka skupa
E. Prema tome, E = G i teorema je pokazana.
Dokazujemo važnu posledicu o analitičkim funkcijama, čiji je izvod jednak
nuli.
Teorema 3.4.9. Neka je f = u + iv analitička funkcija u oblasti G, sa svoj-
stvom da je f ′ (z) = 0 za svako z ∈ G. Tada je f konstantna funkcija na
skupu G.
Dokaz. Na osnovu f ′ (z) = 0 sledi ∂u
∂x
= ∂u
∂y
∂v
= ∂x ∂v
= ∂y = 0 za svako (x, y) ∈ G.
Odavde sledi da su u i v konstantne na skupu G, te je i f konstanta na skupu
G.
Teorema 3.4.10. (Liuvil4 ) Ako je funkcija f analitička i ograničena na
skupu C, tada je f konstantna na C.
Dokaz. Prema pretpostavci, važi
M = sup |f (z)| < ∞.
z∈C
Neka je γρ kružnica da centrom u z ∈ C poluprečnika ρ. Na osnovu Košijeve

formule za prvi izvod, važi

∫ ∫
′ 1 f (ξ)
1 |f (z)| M
|f (z)| = dξ ≤ ds ≤ .
2π (ξ − z) 2π
2 ρ 2 ρ
γρ γρ
Kako je ρ > 0 proizvoljan, sledi f ′ (z) = 0. Proizilazi da je f konstantna

funkcija na C.
Navodimo rezultat koji je poznat kao osnovna teorema algebre. Tvrdimo
da polinom pozitivnog stepena sa kompleksnim keoficijentima mora imati
bar jednu kompleksnu nulu. Ako je tačka a ∈ C nula polinoma P stepena
n, tada je Pz−a
(z)
polinom stepena n − 1, koji po istoj teoremi ima jednu kom-
pleksnu nulu. Nastavljajući postupak, proizilazi da polinom stepena n ima
n kompleksnih nula, pri čemu se računaju i njihove višestrukosti. Na primer,
P (z)
tačka a je nula višestrukosti (reda) k za polinom P , ako je (z−a) k polinom,
P (z)
dok (z−a)k+1
nije polinom.
4
Joseph Liouville (1809–1882), francuski matematičar
Teorema 3.4.11. Neka je P polinom stepena n ≥ 1 sa kompleksnim koefi-

cijentima. Tada postoji bar jedna tačka a ∈ C za koju je P (a) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je P (z) ̸= 0 za svako z ∈ C. Tada je funkcija
1
f (z) = P (z) analitička u C. Očigledno je lim |P (z)| = ∞, odakle sledi da
z→∞
je funkcija f ograničena na C. Prema Liuvilovoj teoremi f je konstantna
funkcija na C. Sledi da je P polinom stepena nula, što je suprotno pret-
postavci. Stoga postoji tačka a ∈ C sa svojstvom P (a) = 0.
Primer 3.4.1. Ako je b > 0, izračunati integrale
∫+∞ ∫+∞
e−x cos 2bx dx i e−x sin 2bx dx.
2 2
−∞ −∞
Rešenje. Posmatra se funkcija f (z) = e−z . Neka je R > 0 i date su tačke

2
A(−R, 0), B(R, 0), C(R, b), D(−R, b). Ove četiri tačke odred̄uju pravougaonik
u kompleksnoj ravni i orijentišemo pozitivno rub ovog pravougaonika. Neka
je γ = AB + BC + CD + DA. Na osnovu Košijeve teoreme važi
∫
f (z)dz = 0.
γ
∫ ∫ ∫ ∫
Neka je I1 = f (z)dz, I2 = f (z)dz, I3 = f (z)dz i I4 = f (z)dz.
AB BC CD DA
Ako je z = x ∈ AB, tada je dz = dx i
∫+R ∫+∞
√
e−x dx, e−x dx = π.
2 2
I1 = lim I1 =
R→+∞
−R −∞
Ako je z ∈ BC, tada je z = R + iy, 0 ≤ y ≤ b. Stoga je dz = idy i

∫b ∫b
−(R2 −y 2 +2Riy) −R2
ey e−2Riy dy.
2
I2 = e idy = ie
0 0
Na osnovu prethodnog sledi

b
∫ ∫b

|I2 | = e−R ey e−2iRy dy ≤ e−R
2 2 2 2
ey dy.

0 0
Stoga je
lim I2 = 0.
R→+∞
Ako je z ∈ CD, tada je z = x + ib, dz = dx i
∫+R ∫+R
−(x2 −b2 +2bix) b2
e−x (cos 2bx − i sin 2bx)dx.
2
I3 = − e dx = −e
−R −R
Ako je z ∈ DA, tada je z = −R + iy, dz = idy i
∫0
e−(R
2 −y 2 −2Riy)
I4 = idy.
b
Sada je
∫b
−R2 2
|I4 | ≤ e ey dy, lim I4 = 0.
R→+∞
0
Iz svega navedenog sledi

∫+∞ ∫+∞
√
e−x cos 2bx dx − ieb e−x sin 2bx dx.
2 2 2 2
π = eb
−∞ −∞
Prema tome,
∫+∞ √ ∫+∞
−x2 π
e−x sin 2bx dx = 0. △
2
e cos 2bx dx = b2 ,
e
−∞ −∞
∫
+∞ ∫
+∞
Primer 3.4.2. Izračunati Frenelove5 integrale cos x2 dx i sin x2 dx.
0 0
( √ √ )
Rešenje. Neka je R > 0. Date su tače O(0, 0), A(R, 0), B R 2 2 , R 2 2 . Tačke
A i B spojene su kružnicom poluprečnika R sa centrom u O. OA i BO su
5
Augustin-Jean Fresnel (1788-1827), francuski inženjer i fizičar
duži. Tada je OAB pozitivnop orijentisan ”krivolinijski“ trougao. Posmatra

2
se funkcija f (z) = eiz . Na osnovu Košijeve teoreme je
∫
f (z)dz = 0.
OAB
∫ ∫ ∫
Neka je I1 = f (z)dz, I2 = f (z)dz, I3 = f (z)dz. Ako je z ∈ OA,
OA AB BO
tada je z = x, dz = dx i
∫R ∫R
I1 = cos x2 dx + i sin x2 dx.
0 0
Ako je z = x + iy ∈ AB, tada je x = R cos φ, y = R sin φ, φ ∈ [0, π/4] i

∫π/4
2
I2 = eiR (cos 2φ+i sin 2φ) iR(cos φ + i sin φ)dφ
0
∫π/4
= iR ei(R cos 2φ+φ) e−R sin 2φ dφ.
2 2
Odavde neposredno sledi procena

lim I2 = 0.
R→+∞
( )
Ako je z ∈ BO, tada je z = re iπ/4
, r ∈ [0, R], z = ir , dz =
2 2 √1
2
+ i √12 dr i
∫0 ( ) √ ∫R
−r2 1 1 2
(1 + i) e−r dr.
2
I3 = e √ + i√ dr = −
2 2 2
R 0
Prema tome, √
2π
lim I3 = − (1 + i).
R→+∞ 4
Sledi
∫+∞ ∫+∞ √
2π
sin x2 dx = cos x2 dx = .
4
0 0
Glava 4
Meromorfne funkcije
4.1 Loranov red i račun ostatka

4.1.1 Izolovani singulariteti
Kompleksan red oblika
∑
+∞
an , (4.1)
n=−∞
jeste suma redova

∑
∞ ∑
∞
an i a−n , (4.2)
n=0 n=1
∑
∞
ukoliko oba reda u (4.2) konvergiraju. Red a−n jeste glavni deo, a red
n=1
∑
∞
an jeste analitički (regularni) deo reda (4.1).
n=0
Ako je funkcija f analitička u okolini tačke a, tada se funkcija f može
razviti u Tejlorov red oko tačke a. U mnogim problemima razmatraju se
funkcije koje su analitičke u prstenu P (a; r) = {z ∈ C : 0 < |z − a| < r}, a
koje nisu obavezno analitičke u tački a. Opštije, može se posmatrati i prsten
P (a; r, R) = {z ∈ C : r < |z − a| < R}. Tada se funkcija može razviti u
Loranov1 red oko tačke a.
Teorema 4.1.1. (Loran) Neka je funkcija f analitička u skupu P = P (a; r, R) =
{z ∈ C : r < |z−a| < R}. Tada funkcija f može biti predstavljena Loranovim
1
Pierre Alphonse Laurent (1813–1854) francuski matematičar
81
82 GLAVA 4. MEROMORFNE FUNKCIJE
redom
∑
+∞
f (z) = cn (z − a)n ,
n=−∞
koji je apsolutno konvergentan za svako z ∈ P i ravnomerno konvergentan

na svakom kompaktnom podskupu od P . Štaviše, koeficijenti cn dati su for-
mulama ∫
1 f (z)
cn = dz, n = 0, ±1, ±2, . . . ,
2πi (z − a)n+1
γρ
pri čemu je γρ : |z − a| = ρ (r < ρ < R) pozitivno orijentisana kontura.
Dokaz. Neka je z ∈ P proizvoljna tačka i posmatrajmo brojeve r1 , r2 , R1 , R2

sa sledećim svojstvom: r < r1 < r2 < |z − a| < R2 < R1 < R. Neka je
P1 = {z ∈ C : r2 < |z − a| < R2 } ⊂ P . Kružnice γr1 i γR1 su orijentisano
pozitivno u odnosu na skup P1 . Prema integralnoj formuli Košija važi
∫ ∫ ∫
1 f (ξ) 1 f (ξ) 1 f (ξ)
f (z) = dξ = dξ + dξ.
2πi ξ−z 2πi ξ−z 2πi ξ−z
γr1 +γR1 γr1 γR1

Za svako ξ ∈ γR1 važi z−a
ξ−a
≤ R 2
= q < 1. Koristeći konvergenciju reda
∑ n R1
q i Vajerštrasov kriterijum za ravnomernu konvergenciju funkcionalnih
redova, sledi da red
1 1 ∑∞
(z − a)n
= ( )= (4.3)
ξ−z (ξ − a) 1 − z−a
n=0
(ξ − a)n+1
ξ−a
ravnomerno konvergira po ξ ∈ γR∗ 1 i ravnomerno po z ∈ P1 . Red (4.3) mno-

žimo neprekidnom (stoga i ograničenom) funkcijom ξ 7→ f2πi
(ξ)
i dobijeni red
ravnomerno konvergira po ξ ∈ γR1 . Zato se ovaj red može integraliti član po
član, odnosno:
∫ ∫
1 ∑
∞
1 f (ξ) f (ξ)
dξ = (z − a)n dξ (4.4)
2πi ξ−z 2πi n=0 (ξ − a)n+1
γR1 γR1
∑
∞
= cn (z − a)n , (4.5)
n=0
4.1. LORANOV RED I RAČUN OSTATKA 83
gde je ∫
1 f (ξ)
cn = dξ, n = 0, 1, 2, . . .
2πi (ξ − a)n+1
γR1
ξ−a po rz ∈ P1 .
Pri tome red (4.4) konvergira ravnomerno
∑ Sa druge strane, za ξ ∈ γr1 važi z−a ≤ r21 = p < 1. Geometrijski red
n
p konvergira. Na osnovu Vajerštrasovog kriterijuma sledi da red
1 1 ∑
∞
(ξ − a)n−1
− = ( )= (4.6)
ξ−z (z − a) 1 − ξ−a
z−a n=1
(z − a)n
ravnomerno konvergira po ξ ∈ γr1 i ravnomerno po z ∈ P1 . Množenjem

reda (4.6) ograničenom funkcijom ξ 7→ f2πi
(ξ)
, sledi da i novi red konvergira
ravnomerno po ξ ∈ γr∗1 . Integraljenjem novodobijenog reda proizilazi:
∫ ∑ ∞ ∫
1 f (ξ) 1 1
dξ = − f (ξ)(ξ − a)n−1 dξ (4.7)
2πi ξ−z n=1
(z − a) 2πi
n
γr1 γr1
∑
∞
dn
= , (4.8)
n=1
(z − a)n
gde je ∫
1
dn = − f (ξ)(ξ − a)n−1 dξ, n = 1, 2, . . .
2πi
γr1
Pri tome red (4.7) konvergira ravnomerno po z ∈ P1 .

Neka je γρ kružnica sa centrom u tački a poluprečnika ρ, r < ρ < R,
orijentisana suprotno smeru kretanja kazaljke na časovniku. Kružnica γr1 je,
med̄utim, orijentisana pozitivno u odnosu na skup P1 , prema tome u smeru
kretanja kazaljke na časovniku. Primenimo pravilo o jednakosti integrala po
konturama γρ i γr−1 . Sledi da važi
∫
1 f (ξ)
dn = dξ, n = −1, −2, . . . .
2πi (ξ − a)n+1
γρ
Zaključak je da Loranov red konvergira ravnomerno po z ∈ P1 . Lako je

proveriti da ovaj red ravnomerno konvergira na svakom kompaktnom pod-
skupu od P .
Očigledno, forma za izračunavanje koeficijenata Loranovog reda funkcije

ista je kao i forma za izračunavanje koeficijenata Tejlorovog red analitičke
funkcije u krugu.
1
Primer 4.1.1. Razviti funkciju f (z) = (z−1)(z−2)
u Loranov red u oblastima
u kojima je to moguće.
Rešenje. Funkcija f je analitička u sledećim prstenima: P1 = {z ∈ C : |z| <
1}, P2 = {z ∈ C : 1 < |z| < 2} i P3 = {z ∈ C : 2 < |z|}. Ekvivalentan zapis
funkcije f jeste
1 1 1
= − .
(z − 1)(z − 2) z−2 z−1
Razmotrimo razvoj ove funkcije u skupu P1 . Važi
1 ∑ ( z )n
∞
1 1 1
=− =− (4.9)
z−2 2 1 − z2 2 n=0 2
i ovaj red konvergira za |z| < 2. Takod̄e je

1 ∑ ∞
− = zn
z − 1 n=0
i red konvergira za |z| < 1. Prema tome, za z ∈ P1 važi sledeći razvoj funkcije
f u Tejlorov red
∑∞ ( )
1
f (z) = 1 − n+1 z n .
n=0
2
U skupu P2 red (4.9) je konvergentan. Takod̄e važi
1 ∑ −n ∑
∞ −∞
1 1
− =− ( ) =− z =− zn (4.10)
z−1 z 1 − z1 z n=0 n=−1
i red konvergira za |z| > 1. Ako je z ∈ P2 , onda je Loranov red funkcije f

dat kao
∑
−∞ ∑
∞
f (z) = − z −
n
2−n−1 z n .
n=−1 n=0
Na kraju, posmatramo skup P3 u kome red (4.10) konvergira. Tada je
1 1 1 ∑
−∞ ∑
−∞
zn
−n−1 n
= = 2 z = .
z−2 z1− 2
z n=−1 n=−1
2n+1
Loranov red funkcije f u skupu P3 je

−∞ (
∑ )
1
f (z) = n+1
− 1 zn.
n=−1
2
Lako je uopštiti pokazanu metodu na skup svih racionalnih funkcija.

Naime, svaka racionalna funkcija se može prikazati kao suma jednog poli-
noma i izvesnog broja funkcija oblika z 7→ z−a
Ai
i
. Pri tome su ai nule polinoma
koji je u imeniocu polazne racionalne funkcije, a brojevi Ai se odred̄uju do-
bro poznatom metodom ”neodred̄enih koeficijenata“ (prisetiti se integracije
racionalnih funkcija jedne realne promenljive).
4.1.2 Tipovi singulariteta

Tačka a ∈ C je izolovani singularitet funkcije f , ako je funkcija f diferenci-
jabilna u skupu P (a; r) = {z ∈ C : 0 < |z − a| < r} za neko r > 0. Tačka ∞
je izolovani singularitet funkcije f , ako je funkcija f diferencijabilna u skupu
P (∞; R) = {z ∈ C : |z| > R} za neko R > 0.
Izolovani singularitet a ∈ C jeste otklonjivi singularitet funkcije f , ako
postoji konačna granična vrednost lim f (z).
z→a
Izolovani singularitet a ∈ C jeste pol funkcije f , ako je lim f (z) = ∞.
z→a
Izolovani singularitet a ∈ C je suštinski (esencijalni) singularitet funkcije
f , ako ne postoji granična vrednost lim f (z).
z→a
Teorema 4.1.2. Neka je a ∈ C izolovani singularitet funkcije f . Tada je

a otklonjivi singularitet funkcije f , ako i samo ako je glavni deo Loranovog
reda funkcije f oko tačke a identički jednak nuli.
Dokaz. Pretpostavimo da je tačka a otklonjiv singularitet funkcije f . Tada

postoji konačna granična vrednost lim f (z) = A. Sledi da je funkcija f
z→a
ograničena u okolini tačke a, odnosno postoji broj M > 0, tako da je |f (z)| ≤
M za svako z ∈ P (a; r), gde je r > 0 neki broj. Za niz (cn )n koeficijenata
Loranovog razvoja funkcije f (z) u okolini tačke a važi procena:
∫
1 |f (ξ)| M
|cn | ≤ ds ≤ , n = 0, ±1, ±2, . . . (4.11)
2π |(ξ − z)n+1 | ρn
γρ
pri čemu je 0 < ρ < r i γρ je pozitivno orijentisana kružnica. Ako je n < 0,

onda desna strana nejednakosti (4.11) teži nuli kada ρ → 0. Obzirom da
cn ne zavisi od izbora poluprečnika ρ, sledi da mora biti cn = 0 za n < 0,
odnosno glavi deo Loranovog reda je identički jednak nuli.
Obrnuto, ako je glavni deo Loranovog reda funkcije f u okolini tačke
a identički jednak nuli, tada je Loranov red u stvari Tejlorov red funkcije
f u skupu P (a; r) = {z : 0 < |z − a| < r} za neko r > 0. Neka je g
suma ovog reda u domenu (krugu) u kome red konvergira. Ovom krugu
očigledno pripada tačka a. Stoga, postoji g(a) = c0 . Na osnovu Teoreme o
jedinstvenosti analitičke funkcije, važi g(z) = f (z) za svako z ∈ P (a; r), te
je lim f (z) = g(a) = c0 ∈ C. Samim tim, tačka a je otklonjivi singularitet
z→a
funkcije f .
Iz dokaza prethodne teoreme proizilazi sledeći rezultat.
Posledica 4.1.1. Neka je a ∈ C izolovani singularitet funkcije f . Tada je

a otklonjivi singularitet, ako i samo ako je funkcija f ograničena u okolini
tačke a.
Zapazanje 4.1.1. Ako je f definisana u tački a i tačka a je otklonjivi singu-

laritet funkcije f , tada je funkcija f analitička u tački a.
Ako je a otklonjivi singularitet funkcije f i funkcija f nije definisana u
tački a, tada se dodefiniše f (a) = lim f (z). Ovako definisana funkcija f je
z→a
analitička u tački a.
Teorema 4.1.3. Neka je tačka a ∈ C izolovani singularitet funkcije f . Tada

je tačka a pol funkcije f , ako i samo ako je glavni deo Loranovog reda funkcije
f u okolini tačke a netrivijalan i sadrži konačno mnogo članova različitih od
nule. Drugim rečima, Loranov red funkcije f u okolini tačke a jeste
∑
∞ ∑
N
f (z) = cn (z − a) +
n
c−n (z − a)−n ,
n=0 n=1
pri čemu je N > 0.
Dokaz. Neka je tačka a pol funkcije f . Iz činjenice lim f (z) = ∞ sledi

z→a
da postoji skup P = {z ∈ C : 0 < |z − a| < r} u kome je funkcija f
1
analitička i različita od nule. Tada je funkcija g(z) = f (z) analitička u skupu
D i lim g(z) = 0. Sledi da je tačka a otklonjivi singularitet funkcije g. Iz
z→a
čninjenice g(a) = 0 sledi da je bar prvi koeficijent u Tejlorovom redu funkcije

g u tački a jednak nuli. Drugim rečima,
( )
g(z) = (z − a)N bN + bN +1 (z − a)1 + · · · , N > 0.
Tada je
1 1 1
f (z) = · = · h(z),
(z − a)N bN + bN +1 (z − a) + · · ·
1 (z − a)N
gde je
1
h(z) =
bN + bN +1 (z − a)1 + · · ·
analitička funkcija u tački a. Zato je
1
h(z) = c−N + c−N +1 (z − a) + · · · , c−N = ̸= 0.
bN
Sledi da je Loranov red funkcije f u tački a dat kao
c−N c−N +1 c−1 ∑ ∞
f (z) = + + · · · + + cn (z − a)n , (4.12)
(z − a)N (z − a)N −1 (z − a) n=0
odnosno glavni deo ovog reda je netrivijalan i ima konačno mnogo članova
koji nisu jednaki nuli.
Obrnuto, neka je f predstavljena Loranovim redom oblika (4.12), gde je
N > 0 i c−N ̸= 0. Funkcija g(z) = (z − a)N f (z) je analitička u tački a, jer
je u toj tački predstavljena Tejlorovim redom. Takod̄e je g(a) = lim g(z) =
z→a
c−N ̸= 0. Stoga je
g(z)
lim f (z) = lim = ∞,
z→a z→a (z − a)N
odnosno a je pol funkcije f (z).

Posledica 4.1.2. Neka je tačka a izolovani singularitet funkcije f . Tačka a
1
je pol funkcije f , ako i samo ako je funkcija g(z) = f (z) analitička u tački a
i g(a) = 0.
Dokaz. Ako je a pol funkcije f , onda je g(z) = f (z)−1 analitička funkcija u
tački a, kao i g(a) = 0.
Obrnuto, neka je g analitička u tački a i neka je g(a) = 0. Postoji skup
P (a; r) = {z ∈ C : 0 < |z − a| < r} u kome je funkcija z 7→ f (z) = g(z)−1
analitička i različita od nule. Iz činjenice lim f (z) = ∞ sledi da je a pol
z→a
funkcije f .
4.1.3 Red pola

Prema ranijim rezultatima tačka a ∈ C pol funkcije f ako i samo ako glavni
deo Loranovog reda funkcije f u tački a ima konačno mnogo članova različitih
od nule, recimo N , pri čemu je N ≥ 1. Tada je 0 = g(a) = g ′ (a) = · · · =
g (N ) (a), gde je g(z) = f (z)−1 . Broj N jeste red pola a funkcije f .
Teorema 4.1.4. Neka je tačka a izolovani singularitet funkcije f . Tačka
a je esencijalni singularitet funkcije f ako i samo ako glavni deo Loranovog
reda funkcije f oko tačke a sadrži beskonačno mnogo članova koji su različiti
od nule.
Dokaz. Tačka a je otklonjiv singularitet ili pol funkcije f ako i samo ako glavni
deo Loranovog reda ima najviše konačno mnogo članova koji su različiti od
nule. Prema tome, tačka a je esencijalni singularitet funkcije f ako i samo ako
glavni deo Loranovog reda funkcije f oko tačke a sadrži beskonačno mnogo
članova koji su različiti od nule.
Sledeće tvrd̄enje uporediti sa Rimanovom teoremom o uslovno konver-
gentnim redovima.
Teorema 4.1.5. (Sohocki2 ) Ako je tačka a esencijanli singularitet funkcije
f , tada za svako A ∈ C postoji niz tačaka (zn )n u skupu C sa svojstvom
lim zn = a i lim f (zn ) = A.
n→∞ n→∞
Dokaz. Pretpostavimo da je A = ∞. Funkcija f nije ograničena ni u jednom
prstenu P (a; r) = {z ∈ C : 0 < |z −a| < r}. Prema tome, postoji r1 > 0 tako
da je |f (z)| > 1 za svako z ∈ P (a; r1 ). Analogno, postoji r2 , 0 < r2 < r1 ,
tako da je |f (z)| > 2 za svako z ∈ P (a; r2 ). Na ovaj način konstruišemo niz
(zn )n sa svojstvom lim zn = a i lim f (zn ) = ∞.
n→∞ n→∞
Neka je A ∈ C. Pretpostavimo da ne postoji niz tačaka (zn )n za koji važi
lim zn = a i lim f (zn ) = A. Tada postoji neki prsten P (a; r) tako da za
n→∞ n→∞
svako z ∈ P (a; r) važi f (z) ̸= A. U skupu P (a; r) funkcija g(z) = f (z)−A 1
jeste analitička. Tačka a je izolovani singularitet funkcije g(z). Važi f (z) =

1
A + g(z) . Ako bi postojao lim g(z) kao konačan broj ili beskonačnost, onda
z→a
bi postojao i lim f (z) kao konačan broj ili beskonačnost, odakle bi sledilo
z→a
da je tačka a otklonjiv singularitet ili pol funkcije f . Prema tome, sledi da
lim g(z) ne postoji. Prema pokazanom prvom delu, postoji niz tačaka (zn )n
z→a
sa svojstvom lim zn = a i lim g(zn ) = ∞. Tada je lim f (zn ) = A.
n→∞ n→∞ n→∞
2
Julian Karol Sochocki (1842-1927), poljsko-ruski matematičar
4.1.4 Slučaj a = ∞
(∞
Ako je a = ) izolovani singularitet funkcije f , tada treba posmatrati funkciju
g(ξ) = f ξ u okolini tačke b = 0. Priroda izolovanog singulariteta a = ∞
1
funkcije f ekvivalentna je prirodi izolovanog singulariteta b = 0 funkcije g.
Definicija 4.1.1. Funkcija f je cela, ako je analitička u skupu C.

Funkcija f je meromorfna u oblasti G, ako je f analitička funkcija u G
sa izuzetkom nekog skupa tačka koje su polovi funkcije f .
Primer 4.1.2. Funkcije tg z i ctg z su meromorfne funkcije u C, koje imaju

beskonačno mnogo polova u C.
4.1.5 Ostaci (rezidumi)

Ranije dokazana Košijeva teorema tvrdi da je integral analitičke funkcije po
svakoj konturi u prosto povezanoj oblasti jednak nuli. Opštije funkcije od
analitičkih jesu meromorfne.
Neka su γ1 i γ2 konture u oblasti G, tako da je γ1 unutar konture γ2 , i neka
je P skup svih tačaka skupa G koje su van γ1 a∫unutar γ2 . Ako ∫ je funkcija
f analitička u nekoj okolini skupa P , tada je f (z)dz = f (z)dz. Ova
γ1 γ2
činjenica je od posebnog interesa ako je, recimo, tačka a jedini pol funkcije
f (z) unutar konture γ1 (a samim tim i unutar γ2 ).
Definicija 4.1.2. Neka je tačka a izolovani singularitet funkcije f i neka je

f analitička u prstenu P (a; R) = {z ∈ C : 0 < |z − a| < R}. Ako je r broj
za koji važi 0 < r < R, tada je
∫
1
Res f = f (z)dz
a 2πi
γr
ostatak funkcije f u tački a, pri čemu je γr : |z −a| = r pozitivno orijentisana

kružnica.
Prema ranije pokazanim rezultatima, izbor broja r ∈ (0, R) ne utiče na

vrednost ostatka Resa f . Opštije, može se uzeti bilo koja kontura oko tačke
a u disku P (a; r).
Teorema 4.1.6. (Košijeva teorema o ostacima) Neka je G oblast u C i neka

je D (D ⊂ G) konačan podskup od G. Ako je funkcija f analitička u skupu
G \ D, pri čemu je svaka tačka skupa D izolovani singularitet funkcije f , i
ako je γ pozitivno orijentisana kontura u G oko skupa D, tada je
∫ ∑
f (z)dz = 2πi Res f.
a
γ a∈D
Dokaz. Neka je D = {a1 , . . . , ak } i neka je γi kontura oko ai , tako da γi i γj

nemaju zajedničkih tačaka, niti je γj sadržana u γi za i ̸= j, sa svojstvom da
je svaka kontura γi sadržana u konturi γ. Pretpostavimo da su sve konture
orijentisane suprotno kretanju kazaljke na časovniku. Ranije je dokazano
∫ k ∫
∑
f (z)dz = f (z)dz.
γ i=1 γ
i
Sada jednostavno sledi tvrd̄enje ove teoreme.
Teorema 4.1.7. Neka je tačka a izolovani singularitet funkcije f i neka je

c−1 prvi koeficijenat u glavnom delu Loranovog reda funkcije f oko tačke a.
Tada je
c−1 = Res f.
a
Posledica 4.1.3. Ako je tačka a otklonjivi singularitet funkcije f (z), tada

je Res f = 0.
a
4.1.6 Izračunavanje ostatka funkcije u polu

Neka je tačka a pol funkcije f prvog reda. Tada je Loranov red funkcije f u
tački a:
c−1 ∑
∞
f (z) = + cn (z − a)n ,
z − a n=0
odakle sledi
c−1 = lim (z − a)f (z). (4.13)
z→a
g(z)
Opštije, neka je f (z) = h(z) analitička u nekom prstenu oko tačke a, pri
čemu je g(a) ̸= 0, h(a) = 0 i h′ (a) ̸= 0. Na osnovu razvoja funkcije h u
Tejlorov red oko tačke a, sledi da postoji analitička funkcija h1 , tako da je

h(z) = (z − a)h1 (z) i h′ (a) = h1 (a) ̸= 0. Funkcija h11(z) je analitička u tački a.
Razvojem funkcija g i h1 u Tejlorov red oko tačke a, lako je zaključiti da je
g(z)
tačka a pol prvog reda funkcije f (z) = (z−a)h 1 (z)
. Prema prethodnoj formuli
važi
(z − a)g(z) g(z) g(a)
Res f = lim = lim h(z)−h(a) = ′ . (4.14)
a z→a h(z) z→a h (a)
z−a
Neka sada funkcija f ima pol reda n u tački a. Tada je
c−n c−n+1 c−1 ∑ ∞
f (z) = + + · · · + + ck (z − a)k .
(z − a)n (z − a)n−1 z − a k=0
Množenjem prethodnog izraza sa (z −a)n , zatim diferenciranjem (n−1) puta
po z, sledi
1
c−1 = lim [(z − a)n f (z)](n−1) . (4.15)
(n − 1)! z→a
Definicija 4.1.3. Neka je tačka ∞ izolovan singularitet funkcije f , i neka je
f analitička u prstenu P (∞; R). Ako je r > R, tada je ostatak funkcije f u
tački ∞ jednak ∫
1
Res f = f (z)dz,
∞ 2πi
γr −
gde je γr− kružnica orijentisana u smeru kretanja kazaljke na časovniku.

I u ovom slučju je Res f = c−1 , gde je c−1 prvi koeficijent glavnog dela
∞
Loranovog reda funkcije f u okolini tačke ∞.
Teorema 4.1.8. (o potpunoj sumi ostataka) Neka je f analitička u skupu
C sa izuzetkom konačnog skupa tačaka {a1 , . . . , ak }. Tada je
∑
k
Res f + Res f = 0.
aj ∞
j=1
Dokaz. Neka je γr kružnica poluprečnika r, sa svojstvom da je r > |aj | za

svako j = 1, . . . , k. Prema Košijevoj teoremi o ostacima sledi
∫ ∑n
1
f (z)dz = Res f.
2πi j=1
aj
γr
1
∫
Osim toga, Res f = 2πi
f (z)dz.
∞ γr−
∫ dz
Primer 4.1.3. Izračunati (z 6 +1)2
, gde je γ kružnica sa centrom u koordi-
γ
natnom početku, poluprečnika 2, orijentisana suprotno kretanju kazaljke na
časovniku.
Rešenje. Svih šest polova funkcije f (z) = (z 6 + 1)−2 nalaze se unutar
pomenute kružnice γ. Označimo te polove sa a1 , . . . , a6 . Tada je
∫ ∑6
1
dz = 2πi Res f.
(z 6 + 1)2 j=1
aj
γ
Sa druge strane, prema teoremi o potpunoj sumi ostataka, važi

∑
6
Res f + Res f = 0.
aj ∞
j=1
Funkcija f je analitička u okolini tačke ∞, odakle sledi Res f = 0. Tada je i

∞
traženi integral jednak nuli.
Primer 4.1.4. Izračunati integral
∫
z2
dz,
(z 2 + 1)(z − 2)
γ
ako je γ pozitivno orijentisana kružnica |z| = 4.

Rešenje. Unutar konture γ nalaze se sva tri pola i, −i, 2 funkcije f (z) =
z2
(z 2 +1)(z−2)
. Sada je
1
Res f = lim(z − i)f (z) = ,
i z→i 2i(2 − i)
1
Res f = lim (z + i)f (z) = − ,
−i z→−i 2i(2 + i)
4
Res f = lim (z − 2)f (z) = .
2 z→2 5
Na kraju,
∫ ( )
1 1 4
f (z)dz = 2πi − + = 2πi. △
2i(2 − i) 2i(2 + i) 5
γ
Primer 4.1.5. Izračunati nesvojstveni parametarski integral

∫+∞
eitx
I(t) = dx (t ∈ R).
1 + x2
−∞
Rešenje. Navedeni integral postoji, jer je modul podintegralne funkci-

1
je odozgo ograničen integrabilnom funkcijom 1+x 2 na intervalu (−∞, +∞).
Prema tome,
∫+R itx
e
I(t) = lim dx.
R→+∞ 1 + x2
−R
Ako je t = 0, onda je očigledno

∫+∞
dx
I(0) = = π.
1 + x2
−∞
Pretpostavimo da važi t > 0. Neka je γR : |z| = R, Im z > 0, gornja

polukružnica poluprečnika R sa centrom u koordinatnom početku, orijenti-
sana suprotno kretanju kazaljke na časovniku. Neka je γ segment [−R, R]
realne ose u C, orijentisan s leva na desno i R > 1. Tada je unutar konture
γR + γ sadržan jedan pol z = i reda 1 funkcije
eitz
f (z) = .
1 + z2
Proizilazi da je
e−t
Res f = .
i 2i
Na osnovu Košijeve teoreme o ostacima sledi
∫R ∫
f (x)dx + f (z)dz = πe−t .
−R γR
Neka je z = x + iy. Ako je z ∈ γR , tada je y ≥ 0 i |eitz | = |e−ty | ≤ 1.

Takod̄e je |z 2 + 1| ≥ R2 − 1. Sledi

∫
eitz
dz ≤ πR → 0 (R → +∞).
1 + z 2 R2 − 1

γR
∫
Tada je f (z)dz = 0, jer vrednost ovog integrala ne zavisi od izbora broja
γR
R > 1. Sledi da je
I(t) = πe−t .
Ako je t < 0, situacija se neznatno menja. Naime, sada je za procenu

|e−ty | ≤ 1 potreban donji polukrug poluprečnika R, koji je orijentisan u
smeru kretanja kazaljke na časovniku. U ovom slučaju, posle jednostavnog
računa sledi
I(t) = πet .
Konačan rezultat je
∫+∞
eitx
2
dx = πe−|t| .
1+x
−∞
Na kraju, dokazujemo Žordanovu lemu, koja je korisna u izračunavanjima

sličnim prethodnom primeru.
Teorema 4.1.9. (Žordanova lema) Neka je funkcija f analitička u skupu

H + = {z ∈ C : Im z ≥ 0}, osim evenutualno u nekom konačnom skupu izolo-
vanih singulariteta iz H + . Neka je γR : |z| = R, Im z ≥ 0} polukružnica
orijentisana suprotno kretanju kazaljke na časovniku, i neka je M (R) =
max∗
|f (z)|. Ako je
z∈γR
lim M (R) = 0,
R→+∞
tada za t > 0 važi ∫

lim f (z)eitz dz = 0.
R→+∞
γR
Dokaz. Neka je γR1 : z = Reiφ , 0 ≤ φ ≤ π/2}, kao i γR2 : z = Reiφ , π/2 ≤ φ ≤

π}. Funkcija φ 7→ sin φ je konkavna za φ ∈ [0, π/2], odakle sledi sin φ ≥ π2 φ.
Prema tome, za z ∈ (γR1 )∗ važi
itz
e = e−tR sin φ ≤ e− 2tRφ
π ,
odakle sledi

∫ ∫

f (z)e dz ≤ M (R) |eitz |ds
itz

γ 1 γ1
R R
∫π/2
2tRφ π
≤ M (R) e− π Rdφ = M (R) (1 − e−tR ).
2t
0
∫
Očigledno, lim f (z)eitz dz = 0. Ocena integrala po krivoj γR2 sledi analogno.
R→+∞ 1
γR
Primer 4.1.6. Izračunati integrale

∫+∞ ∫+∞
x sin x x cos x
dx, dx, .
x2 + a2 x2 + a2
0 0
Rešenje. Kod prvog integrala podintegralna funkcija je parna, stoga je

∫+∞
1 x sin x
I= dx.
2 x2 + a2
−∞
z
Neka je R > 0 i f (z) = .
Sa γ1 označimo duž koja spaja tačke (−R, 0)
z 2 +a2
i (R, 0), a γ2 neka je polukružnica u gornjoj poluravni sa centrom u koor-
dinatnom početku poluprečnika R. Ako je R > a, onda se unutar konture
γ = γ1 + γ2 nalazi jedan pol funkcije g(z) = f (z)eiz , i to z0 = ai. Stoga je
∫
zeiz πi
f (z)eiz dz = 2πi Res f = 2πi lim = a.
ai z→ai z + ai e
γ1 +γ2
Važi nejednakost |z 2 + a2 | ≥ |z 2 | − a2 . Prema tome, ako je z ∈ γ2 , onda

je
R
|f (z)| ≤
= M (R).
− a2 R2
Očigledno je lim M (R) = 0. Prema Žordanovoj lemi, važi
R→+∞
∫
lim f (z)eiaz dz = 0.
R→+∞
γ2
Sada sledi da je ∫
zeiz πi
lim 2 2
= a.
R→+∞ z +a e
γ1
Konačno, razdvajajući realan i imaginaran deo, sledi rezultat

∫+∞ ∫+∞
x sin x π x cos x
2 2
dx = a , dx = 0.
x +a 2e x2 + a2
0 0
4.2 Princip argumenta i princip maksimuma

modula
4.2.1 Red nule i red pola
Neka je f analitička funkcija u okolini tačke a ∈ C. Ako je tačka a nula
reda n funkcije f , onda na osnovu Tejlorovog reda funkcije f u okolini tačke
a, postoji analitička funkcija g u okolini tačke a, sa svojstvom f (z) = (z −
a)n g(z) u okolini tačke a, i g(a) ̸= 0. Tada je
f ′ (z) 1
= h(z),
f (z) z−a
gde je
ng(z) + (z − a)g ′ (z)
h(z) = .
g(z)
Funkcija h je analitička u okolini tačke a i h(a) = n. Tejlorov razvoj funkcije
h u okolini tačke a jeste
h(z) = n + c1 (z − a) + c2 (z − a)2 + · · ·
i
f ′ (z) n
= + c1 + c2 (z − a) + · · ·
f (z) z−a
Očigledno je
f′
Res = n.
a f
4.2. PRINCIP ARGUMENTA I PRINCIP MAKSIMUMA MODULA 97
Ako je tačka a pol reda p funkcije f , tada je tačka a nula reda p funkcije
1
g(z) = f (z) . Primenimo prethodno razmatranje na funkciju g. Tada je
g′
Res = p.
a g
g′ ′
Očigledno je g
= − ff i
f′
Res = −p.
a f
Teorema 4.2.1. Neka je funkcija f meromorfna u oblasti G. Neka je γ
kontura u G, čija je unutrašnjost oblast D sa svojstvom D ⊂ G. Neka je N
broj nula funkcije f (z) u D, a P broj polova funkcije f u D. Podrazumevamo
da je svaka nula (pol) uzeta u obzir onoliko puta koliki je njen (njegov) red.
Tada je ∫ ′
1 f (z)
N −P = dz,
2πi f (z)
γ
pri čemu je γ pozitivno orijentisana u odnosu na D i γ ne sadrži nule niti

polove funkcije f .
Dokaz. Na osnovu teoreme o jedinstvenosti, funkcije f i f1 mogu imati samo
konačno mnogo nula u kompaktu D. Sledi da su brojevi N i P konačni. Neka
su a1 , . . . , al sve nule funkcije f u D, a b1 , . . . , bk svi polovi funkcije f u D.
′
Iz činjenice da γ ne sadrži nule i polove funkcije f , sledi da je ff analitička
funkcija u nekoj okolini skupa γ. Prema Košijevoj teoremi o ostacima i prema
prethodnom razmatranju, sledi da važi
∫ ∑ f′ ∑
l k
1 f ′ (z) f′
dz = Res + Res = N − P.
2πi f (z) j=1
aj f
j=1
bj f
γ
Neka je γ = γ(t) (t ∈ [a, b]) putanja u C. Posmatramo funkciju z 7→

arg z, dok se z kreće po konturi γ od tačke γ(a) do tačke γ(b). Uočavamo
jednu (proizvoljnu i neprekidnu) granu ove funkcije. Tada se veličina ∆γ z
naziva priraštaj funkcije z 7→ arg z dok se z kreće od tačke γ(a) do tačke
γ(b). Očigledno, nije bitno koja neprekidna grana ove višeznačne funkcije se
posmatra.
Prethodna teorema može biti formulisana i na sledeći način.
Teorema 4.2.2. (Princip argumenta) Neka je f meromorfna funkcija u

oblasti G i neka je γ kontura u G sa svojstvom da je unutrašnja oblast D kon-
ture γ sadržana u G. Prtpostavimo da γ ne sadrži nule niti polove funkcije f
i da je γ pozitivno orijentisana u odnosu na D. Ako je N ukupan broj nula,
a P ukupan broj polova funkcije f u oblasti D, uzimajući u obzir i njihove
višestrukosti, tada je
1
N −P = ∆γ arg f (z),
2π
pri čemu je ∆γ arg f (z) priraštaj argumenta funkcije f duž konture γ.
Dokaz. Neka je Φ(z) = lnk (f (z)) = ln |f (z)| + i Arg f (z) + 2kπi. Tada je
′ (z)
Φ(z) primitivna funkcija funkcije ff (z) , pri čemu biramo neprekidnu promenu
′
argumenta funkcije z 7→ f (z) duž konture γ. Funkcija ff (z) (z)
je analitička u
okolini krive γ: z = z(t), t ∈ [a, b]. Primitivna funkcija je neprekidna duž
konture γ i prema Njutn-Lajbnicovoj formuli važi
∫ ′
f (z)
dz = Φ(z(b)) − Φ(z(a)) = i [arg f (z(b)) − arg f (z(a))] ,
f (z)
γ
pri čemu uzimamo neprekidnu promenu argumenta duž konture γ. Prema

prethodnoj teoremi sledi
1
N −P = ∆γ arg f (z).
2π
4.2.2 Geometrijska interpretacija

Posmatramo neprekidne promene argumenta tačke z koja se kreće po nekoj
konturi γ. Interesuje nas priraštaj argumenta arg z pilikom jednog obilaska
konture γ. Očigledno, priraštaj je 2π ako i samo ako se unutar konture γ
1
nalazi tačka 0. Ukoliko z više puta obid̄e konturu γ, tada je 2π ∆γ arg z upravo
broj obilazaka konture γ oko tačke 0. Ovaj broj nazivamo indeksom konture
γ u odnosu na tačku 0, oznaci Ind0 γ. Videtio sekciju ??.
Neka je w = f (z) i neka je Γ slika konture γ presilkavanjem z 7→ f (z).
Tada je Γ zatvorena kriva, koja eventualno ima tačke samopreseka. Sada je
1 1
∆γ arg f (z) = ∆Γ arg w
2π 2π
i ovaj broj je jednak broju obilazaka w = f (z) oko tačke 0.

Prema prethodnim razmatranjima, princip argumenta može biti formulisan
i na sledeći način.
Teorema 4.2.3. Ako su ispunjeni uslovi prethodne teoreme, tada je

1
N −P = Ind0 Γ.
2π
Sva prethodna razmatranja mogu biti primenjena na broj rešenja jednačine
f (z) = a u oblasti D. Dovoljno je razmatrati pomoćnu funkciju F (z) =
f (z) − a.
Jedna posledica principa arumenta je rezultat Rušea.
Teorema 4.2.4. (Ruše3 ) Neka je γ kontura, koja ograničava oblast G, i neka

su f i g analitičke funkcije u nekoj okolini oblasti G. Ako je
|f (z)| > |g(z)| za svako z ∈ γ ∗ ,
tada f i f + g imaju jednak broj nula u G.
Dokaz. Očigledno, f i f + g (nemaju nula ) na γ (|f + g| ≥ |f | − |g| > 0 na γ).

g(z)
Tada je f (z) + g(z) = f (z) 1 + f (z) . Na osnovu osobine argumenta, koji
biramo tako da je njegova promena duž konture γ neprekidna, sledi da važi
( )
g(z)
∆γ arg(f (z) + g(z)) = ∆γ arg f (z) + ∆γ arg 1 + .
f (z)

Važi fg(z)
(z)
< 1 na skupu γ. Stoga tačka 1 + fg(z) nikada ne obid̄e tačku 0 i
( ) (z)
∆γ arg 1 + fg(z) (z)

= 0. Prema tome, važi
∆γ arg(f (z) + g(z)) = ∆γ f (z)
i prema Principu argumenta sledi tvrd̄enje ove teoreme.

Teorema Rušea može biti formulisana i na sledeći način.
Teorema 4.2.5. (Ruše) Pretpostavimo da su funkcije f, g meromorfne u

okolini diska D[a, R], tako da funkcije f, g nemaju nula ni polova na skupu
3
Eugène Rouché (1832-1910), francuski matematičar
γ ∗ = {z : |z − a| = R}. Neka su Zf i Pf , redom, broj nula i broj polova

funkcije f u otvorenom disku γ ∗ računajući i njihove višestrukosti.
Ako je
|f (z) + g(z)| < |f (z)| + |g(z)|, z ∈ γ ∗ ,
tada je
Zf − Pf = Zg − Pg .
Poznato je da neprekidne funkcije na zatvorenom i ograničenom skupu
dostižu svoj maksimum i minimum. Ako je f analitička funkcija u oblasti G,
tada je |f | neprekidna funkcija na G. Interesantno je da tada |f | ne može
dostići maksimum u skupu G, već eventualno samo na rubu oblasti G.
Teorema 4.2.6. (Princip maksimuma modula) Neka je f analitička u skupu
G. Tada, ili je f konstantna u G, ili |f | nema lokalnih maksimuma u G.
Dokaz. Pretpostavimo da |f | dostiže lokalni maksimum A u tački z0 ∈ G,
odnosno |f (z0 )| = A. Posmatramo skup D = {z ∈ G : |f (z)| = A}, koji je
neprazan. Funkcija
lnk f (z) = ln |f (z)| + i arg z + 2kπi = ln A + i arg z + 2kπi
je analitička. Realni deo ove funkcije je konstanta na skupu D. Na osnovu
Koši-Rimanovih uslova sledi da je i z 7→ lnk f (z) konstantna funkcija na D.
Sada su moguća dva slučaja. Ako skup D ima tačku nagomilavanja u
G, prema principu jednistvenosti za analitičke funkcije sledi da je lnk f (z)
konstantna funkcija u G, odakle proizilazi da je f konstantna funkcija u G.
Pretpostavimo da D nema tačku nagomilavanja u G. Tada postoji kružnica
γr u G, sa centrom u z0 nekog poluprečnika r, sa svojstvom da je |f (z)| ≤
N < M za svako z ∈ γr . Prema Košijevoj integralnoj formuli sledi da važi
∫
1 f (z)
f (z0 ) = dz.
2πi z − z0
γr
Takod̄e je |z − z0 | = r za svako z ∈ γr . Ako je γr : z = z0 + reit , t ∈ [0, 2π],

tada je ∫
1 |f (z)|
M = |f (z0 )| ≤ ds ≤ N < M,
2π r
γr
što je nemoguće. Sledi da ako f nije konstantna funkcija u G, onda |f | nema

lokalni maksimum u G.
Posledica 4.2.1. Neka je G ograničena oblast, neka je f analitička nekon-

stantna funkcija u G, tako da je f neprekidna na G. Tada |f | dostiže svoj
maksimum na rubu skupa G.
Dokaz. Skup G je kompaktan. Stoga neprekidna funkcija |f | dostiže svoj
maksimum na G. Na osnovu Principa maksimuma modula sledi da ovaj
maksimum ne može biti u G, stoga mora biti na rubu skupa G.
Primer 4.2.1. Dokazati da jednačina z 4 + az + b = 0, a, b > 0, u prvom
kvadrantu kompleksne ravni ima tačno jedno rešenje.
Rešenje. Pretpostavimo da je R > 0. Neka je γ1 duž koja spaja tačku

O(0, 0) sa tačkom A(R, 0), γ2 je kružni luk poluprečnika R sa centrom u
koordinatnom početku, koji spaja tačku A sa tačkom B(0, Ri), neka je γ3
duž koja spaja tačku B i tačku O. Funkcija f nema polova, stoga prema
ranijoj teoremi važi
1
N= ∆γ arg f (z),
2π
gde je γ = γ1 + γ2 + γ3 . Pri tome, naravno, treba pokazati da na konturama
γi funkcija f nema nula. Očigledno je
∆γ arg f (z) = ∆γ1 arg f (z) + ∆γ2 arg f (z) + ∆γ2 arg f (z).
Ako je z ∈ γ1 , tada je z ≥ 0, odakle sledi f (z) > 0. Prema tome,

∆γ1 arg f (z) = 0. Odavde specijalno sledi da f nema nula na γ1 .
Za dovoljno veliko R funkcija f nema nula na γ2 . Ako je z ∈ γ2 , onda
za dovoljno veliko R važi f (z) = z 4 + o(z 4 ). Ako je z = |z|eiφ , tada je
z 4 = |z|4 e4iφ , φ ∈ [0, π/2]. Prema tome, ∆γ2 arg f (z) → 2π kada R → +∞.
Ako je z = iy na krivoj γ3 , tada je f (z) = y 4 + b + iay. Očigledno,
f (z) ̸= 0 za svako z = iy, y ≥ 0, odnosno f nema nula na γ3 . Takod̄e je
∆γ3 arg f (z) → 0 kada R → +∞.
Na kraju sledi da f ima tačno jednu nulu u prvom kvadrantu.△
Primer 4.2.2. Funkcija P definisana je{ sa P (z) = z 5 − 2
} 12z + 14. Dokazati
da sve nule funkcije P leže u prstenu z : 1 ≤ |z| < 2 . Odrediti koliko se
5
nula funkcije P nalazi u prstenu {z : 1 ≤ |z| < 2}.
Rešenje. Neka je f (z) = z 5 i g(z) = −12z 2 + 14. Ako je |z| = 52 , onda važi
3225
|g(z)| = | − 12z 2 + 14| ≤ 12|z|2 + 14 = 89 i |f (z)| = |z|5 = .
32
Prema tome, važi |g(z)| < |f (z)| na kružnici γ : |z| = 25 . Neka je D1 krug sa
centrom u koordinatnom početku poluprečnika 52 . Na osnovu teoreme Rušea
sledi da funkcije f i f + g imaju jednak broj nula u krugu D1 . Svih pet nula
funkcije f nalazi se u krugu G, odakle sledi da se i svih pet nula funkcije
P = f + g nalazi u krugu D1 .
Neka je sada F (z) = 14, G(z) = z 5 − 12z 2 . Neka je |z| = 1. Tada važi
|G(z)| = |z 5 − 12z 2 | ≤ 13 i |F (z)| = 14,
odnosno |G(z)| < |F (z)|. Neka je D2 krug sa centrom u koordinatnom

početku poluprečnika 1. Prema Rušeovoj teoremi, sledi da funkcije F i P =
F + G u krugu D2 imaju isti broj nula, odnosno P nema ni jednu nulu u
krugu D2 .
Prema tome, sve nule funkcije P nalaze se u prstenu
{ }
5
z : 1 ≤ |z| < .
2
Neka je a(z) = z 5 + 14, b(z) = −12z 2 . Ako je |z| = 2, onda je
|a(z)| = |z 5 + 14| ≤ 46 i |b(z)| = | − 12z 2 | = 48,
odnosno |a(z)| < |b(z)|. Prema tome, funkcije b i P = a + b imaju jednak

broj nula u krugu poluprečnika 2. To znači da imaju po dve nule u tom
krugu.
Zaključak je da funkcija P u prstenu {z : 1 ≤ |z| < 2} ima dve nule.
Glava 5
Prostori funkcija
5.1 Relativna kompaktnost u prostoru

neprekidnih funkcija
Neka je (X, d) metrički prostor, pri čemu je X ̸= ∅. Ako je V otvoren skup
C, onda je C(V, X) skup svih neprekidnih funkcija iz V u X. Skup C(V, X)
je neprazan, jer sadrži konstantne funkcije.
Dokazujemo sledeći rezultat o umetanju kompaktnih skupova u otvorene
podskupove kompleksne ravni.
Teorema 5.1.1. Ako je V otvoren skup u C, tada postoji niz (Kn )n kom-
paktnih skupova u C, tako da važi:
∪
∞
(1) V = Kn ;
n=1
(2) Kn ⊂ int Kn+1 ;
(3) Ako je K kompaktan podskup u C i K ⊂ V , tada je K ⊂ Kn za neko
n ∈ N;
(4) Svaka komponenta skupa C \ Kn sadrži neku komponentu skupa C \ V .
Dokaz. Skup V je otvoren, te je C \ V zatvoren u C. Dakle, za svako z ∈ C,

z ∈ C{ \ V ako i samo ako } je d(z, C \ V ) = 0. Ako je n ∈ N, neka je
Fn = z : d(z, C \ V ) ≥ n1 . Funkcija z 7→ d(z, C \ V ) je neprekidna, odakle
sledi da je skup Fn zatvoren. Neka je
Kn = D[0; n] ∩ Fn , n ∈ N.
103
104 GLAVA 5. PROSTORI FUNKCIJA
Skup Kn je zatvoren i ograničen, te je kompaktan. Takod̄e je Kn ∩ (C \

∪
∞
V ) = ∅, i stoga je Kn ⊂ V za svako n ∈ N. Inkluzija Kn ⊂ V je
n=1
očigledna. Sa druge strane, ako je z ∈ V , onda postoji n1 ∈ N tako da je
|z| ≤ n1 . Na osnovu d(z, C \ V ) > 0, sledi da postoji n2 ∈ N tako da je
d(z, C \ V ) ≥ n12 . Ako je n3 = max{n1 , n2 }, onda je očigledno z ∈ Kn3 .
∪
∞
Dokazali smo V = Kn , odnosno važi tvrd̄enje (1).
n=1
Posmatrajmo sada (očigledno otvoren) skup
{ }
1
Vn = {z ∈ C : |z| < n + 1} ∩ z ∈ C : d(z, C \ V ) > .
n+1
Važi Kn ⊂ Vn ⊂ Kn+1 . Kako je Vn otvoren, važi i Vn ⊂ int Kn+1 , te je

Kn ⊂ int Kn+1 . Ovim smo dokazali tvrd̄enje (2).
∪
∞
Na osnovu Kn ⊂ int Kn+1 jednostavno sledi i V = int Kn . Neka je
n=1
∪
∞
K kompaktan skup u C i K ⊂ V = int Kn . Na osnovu osobina kom-
n=1
paktnih skupova, prethodno pokrivanje skupa K se može svesti na konačno
pokrivanje. Sledi da postoje n1 . . . , nl ∈ N, tako da je n1 < · · · < nl i
∪
l
K⊂ int Knj = int Knl ⊂ Knl .
j=1
Na taj način smo dokazali (3).

Iz Kn ⊂ V sledi C \ V ⊂ C \ Kn . Dakle, ako je G komponenta skupa
C \ V , tada je G sadržana u nekoj komponenti skupa C \ Kn .
Obrnuto, neka je G komponenta skupa C \ Kn . Pretpostavimo prvo
∞ ∈ G. Tada postoji komponenta H skupa C \ V koja sadrži ∞, jer ∞ ∈ / V.
Očigledno, mora biti G ⊃ H.
Neka je sada B komponenta skupa C \ Kn koja ne sadrži tačku ∞. Tada
postoji tačka z ∈ B sa svojstom d(z, C \ V ) < n1 . Po definiciji rastojanja
tačke od skupa, sledi da postoji w ∈ C \ V tako da je |w − z| < n1 . Tada je
( )
z ∈ D w; n1 ⊂ C \ Kn . Svaki disk je povezan skup. Na osnovu z ∈ B sledi
( )
D w; n1 ⊂ B. Ako je B1 komponenta od C \ V koja sadrži w, onda sledi da
je B1 ⊂ B. Time je dokazano tvrd̄enje (4).
5.1. RELATIVNA KOMPAKTNOST 105
Nadalje, ako je V otvoren skup, posmatramo neko pokrivanje

∪
∞
V = Kn (5.1)
n=1
skupa V , koje zadovoljava osobine Teoreme 5.1.1. Postoji više takvih pokri-
vanja, ali za naše potrebe pokazaće se da je dovoljno razmatrati samo jedno
pokrivanje.
Ako je f, g ∈ C(V, X), onda definišemo funkcije
ρn (f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ Kn } = dK

∞ ,
n
n ∈ N.
Takod̄e definišemo
∞ ( )n
∑ 1 ρn (f, g)
ρ(f, g) = .
n=1
2 1 + ρn (f, g)
Jednostavno je proveriti, na osnovu poredbenog kriterijuma, da poslednji

red konvergira. Sledi da je ρ dobro definisana funkcija na C(V, X). Takod̄e,
funkcija ρ zavisi od izbora niza komapktnih skupova (Kn )n u (5.1).
Dokazujemo da je ρ metrika na C(V, X).
Teorema 5.1.2. Neka je V otvoren podskup od C, i neka je (X, d) metrički
prostor. Tada je (C(V, X), ρ) metrički prostor.
Dokaz. Jednostavno sledi ρ(f, g) = ρ(g, f ) za svako f, g ∈ C(V, X). Nejed-
nakost trougla važi za svaku funkciju ρn , te sledi da nejednakost trougla sledi
∪∞
i za ρ. Na kraju, iz V = Kn sledi da ako je ρ(f, g) = 0, onda je f = g.
n=1
Nadalje smatramo da je ρ standardna metrika na prostoru C(V, X).
Teorema 5.1.3. Posmatrajmo metrički prostor (C(V, X), ρ).
(a) Za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 i postoji kompakt K ⊂ V , tako da za
svako f, g ∈ C(V, X) važi implikacija
∞ (f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ K} < δ =⇒ ρ(f, g) < ϵ.

dK
(b) Za svako δ > 0 i svaki kompakt K ⊂ V , postoji ϵ > 0, tako da za
svako f, g ∈ C(V, X) važi implikacija
∞ (f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ K} < δ.

ρ(f, g) < ϵ =⇒ dK
∞ ( )
∑ 1 n
Dokaz. (a) Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Postoji p ∈ N tako da je 2
<
n=p+1
1 t
2
ϵ. Neka je K = Kp . Na osnovu lim 1+t = 0, sledi da postoji δ > 0, tako
t→0
t 1
da za svako t koje ispunjava uslov 0 < t < δ, važi 1+t
< 2
ϵ. Neka su
f, g ∈ C(V, X) funkcije, koje zadovoljavaju uslov
∞ (f, g) = sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ K} < δ.

dK
Kako je Kn ⊂ Kp = K za 1 ≤ n ≤ p, sledi da je ρn (f, g) < δ za 1 ≤ n ≤ p.

Sledi da je
ρn (f, g) 1
< ϵ
1 + ρn (f, g) 2
za svako 1 ≤ n ≤ p. Prema tome, sledi
p ( )n ( ) ∞ ( )n
∑ 1 1 ∑ 1
ρ(f, g) < ϵ + < ϵ.
n=1
2 2 n=p+1
2
(b) Pretpostavimo sada da je dat kompakt K i δ > 0. Tada postoji p ∈ N

tako da je K ⊂ Kp . Sledi da za svako f, g ∈ C(V, X) važi
ρp (f, g) ≥ sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ K} = dK

∞ (f, g).
Neka je ϵ > 0 odabrano tako da 0 ≤ s < 2p ϵ implicira 1−ss

< δ. Tada 1+t t
<
ρ (f,g)
2p ϵ implicira t < δ. Prema tome, ako je ρ(f, g) < ϵ, onda je 1+ρp p (f,g) < 2p ϵ,
odakle sledi ρp (f, g) < δ.
Teorema 5.1.4. (a) Skup U ⊂ C(V, X) je otvoren u odnosu na metriku ρ,
ako i samo ako za svako f ∈ U postoji kompakt K ⊂ V , i postoji δ > 0, tako
da
U ⊃ {g ∈ C(V, X) : d(f (z), g(z)) < δ za svako z ∈ K}.
(b) Niz (fn )n u metričkom prostoru (C(V, X), ρ) konvergira ka funkciji
f ∈ C(V, X) u odnosu na metriku ρ, ako i samo ako niz (fn )n konvergira ka
funkciji f ravnomerno kompaktnim podskupovima od V .
Drugim rečima, niz (fn )n je konvergentan u metričkom prostoru (C(V, X), ρ),
ako i samo ako za svaki kompakt K ⊂ V niz (fn )n je konvergentan u prostoru
(C(K, X), dK∞ ).
(c) Niz (fn )n je Košijev u metričkom prostoru (C(V, X), ρ), ako i samo
ako za svaki kompakt K ⊂ V je niz (fn )n Košijev u prostoru (C(K, X), d∞ ).
Dokaz. (a) Pretpostavimo da je U ⊂ C(V, X) otvoren i neka je f ∈ U .

Postoji ϵ > 0 tako da U ⊃ {g : ρ(f, g) < ϵ}. Prema prethodnom Tvrd̄enju
5.1.3 (a) sledi da postoji δ > 0 i kompakt K sa traženim osobinama.
Obrnuto, pretpostavimo da U ima navedene osobine. Neka je f ∈ U . Na
osnovu Tvrd̄enja 5.1.3 (b) sledi da postoji ϵ > 0 tako da U ⊃ {g : ρ(f, g) < ϵ}.
Odavde sledi da je U otvoren skup.
(b), (c) Ovaj deo dokaza je jednostavan.
Posledica 5.1.1. Familija otvorenih skupova u C(V, K) ne zavisi od reprezentaci-
∪
∞
jue V = Kn .
n=1
Dakle, skup C(V, X) može biti snabdeven bilo kojom metrikom ρ u odnosu
∪
∞
na neko pokrivanje V = Kn , i time neće biti narušena topologija ovog
n=1
prostora.
Primer 5.1.1. Ako prostor (X, d) nije kompletan, onda nije kompletan ni
prostor (C(V, X), ρ) u odnosu na bilo koju metriku ρ.
Neka je, recimo, (xn )n Košijev niz u X, koji nije konvergentan. Definišemo
konstantna preslikavanja fn : V → X na sledeći nažin: fn (z) = xn . Lako je
dokazati da niz (fn )n jeste Košijev u odnosu na ρ, ali nije konvergentan u
odnosu na ρ.
Teorema 5.1.5. Ako je (X, d) kompletan metrički prostor, onda je (C(V, X), ρ)
kompletan prostor.
Dokaz. Neka je (fn )n Košijev niz u C(V, X). Tada za svaki kompaktan skup
K ⊂ V restrikcije funkcija fn na K daju Košijev niz u C(K, X). Dakle, za
svako δ > 0 postoji n1 ∈ N, tako da važi
∞ (fn , fm ) = sup{d(fn (z), fm (z)) : z ∈ K} < δ,

dK (5.2)
ako je n, m ≥ n1 . Specijalno, (fn (z))n je Košijev niz u X. Stoga postoji tačka
w ∈ X, tako da je w = f (z) = lim fn (z). Na ovaj način je definisana funkcija
n→∞
f : V → X. Treba dokazati da je f neprekidna funkcija i ρ(fn , f ) → 0.
Neka je K kompaktan skup i neka je δ > 0. Odaberimo n2 ∈ N tako da
(5.2) važi za svako n, m ≥ n2 . Za proizvoljno z ∈ K postoji m ≥ n2 tako da
je d(f (z), fm (z)) < δ. Tada sledi da je d(f (z), fn (z)) < 2δ za svako n ≥ n2 .
Kako n2 ne zavisi od izbora z ∈ K, sledi da važi
∞ (f, fn ) = sup{d(f (z), fn (z)) : z ∈ K} → 0,

dK n → ∞.
Prema tome, (fn )n konvergira ravnomerno na svakom kompaktu u V . Speci-

jalno, konvergencija je ravnomerna na svakoj zatvorenoj kugli u V , te sledi
da je funkcija f neprekidna.
Podsećamo da je skup A ⊂ X relativno kompaktan, ako i samo ako je
cl A kompaktan.
Skup A ⊂ X je totalno ograničen, ako za svako ϵ > 0 postoji skup
∪
n
x1 , . . . , xn ∈ X, tako da je A ⊂ K(xk , ϵ).
k=1
Ako je A relativno kompaktan, tada je A totalno ograničen. Ako je
X komletan metrički prostor i ako je A totalno ograničen skup, tada je A
relativno kompaktan.
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti u metričkom pros-
toru neprekidnih funkcija.
Teorema 5.1.6. Neka je F ⊂ C(V, X). Tada su sledeća tvrd̄enja ekviva-

lentna:
(a) Skup F je relativno kompaktan;
(b) Za svaki kompakt K ⊂ V i svako δ > 0, postoje funkcije f1 , . . . , fn ∈
F, tako da za svako f ∈ F postoji bar jedno k ∈ {1, . . . , n} sa svojstvom
∞ (f, fk ) = sup{d(f (z), fk (z)) : z ∈ K} < δ.

dK
Dokaz. (a) =⇒ (b): Pretpostavimo da je F relativno kompaktan skup. Neka

je K kompaktan podskup od V i neka je δ > 0. Postoji ϵ > 0 tako da važi
ρ(f, g) < ϵ ⇐⇒ sup{d(f (z), g(z)) : z ∈ K} < δ.
Iz činjenice da je cl F kompaktan skup, sledi da postoji konačna ϵ-mreža

{f1 , . . . , fn } skupa F. Dakle,
∪
n
F⊂ {f : ρ(f, fk ) < ϵ}.
k=1
Na osnovu izbora broja ϵ, sledi da važi

∪
n
F⊂ {f : d(f (z), fk (z)) < δ za svako z ∈ K}.
k=1
Sledi da važi (b).

(b) =⇒ (a): Ako za skup F važi (b), onda isti uslov važi i za skup
cl F. Stoga bez gubljenja opštosti možemo pretpostaviti da je cl F zatvoren.
Odmah sledi da je F kompletan, a zatim i da je totalno ograničen. Pošto je
(C(V, X), ρ) kompletan metrički prostor, sledi da je F relativno kompaktan.
Uvodimo pojam ekvineprekidnosti skupa funkcija.

Definicija 5.1.1. Skup F ⊂ C(V, X) je ekvineprekidan u tački z0 ∈ V , ako
i samo ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da svako f ∈ F i svako z ∈ V
važi implikacija
|z − z0 | < δ =⇒ d(f (z), f (z0 )) < ϵ.
Skup F je ravnomerno ekvineprekidan na skupu A ⊂ V , ako za svako
ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da za svako f ∈ F i svako z1 , z2 ∈ A važi implikacija
|z1 − z2 | < δ =⇒ |f (z1 ) − f (z2 )| < ϵ.
Primer 5.1.2. Neka je F = {f }. Tada je F ekvineprekidan u z0 ako i samo
ako je f neprekidna funkcija u z0 . Takod̄e, F je ravnomerno ekvineprekidan
na skupu A ⊂ V ako i samo ako je f ravnomerno neprekidna na skupu A.
Teorema 5.1.7. Ako je skup F ⊂ C(V, X) ekvineprekidan u svakoj tački
skupa V , tada je F ravnomerno ekvineprekidan na svakom kompaktu iz V .
Dokaz. Pretpostavimo da je F ekvineprekidan u svakoj tački skupa G. Neka
je K kompaktant podskup od V , i neka je ϵ > 0. Ako je w ∈ K, tada postoji
δw > 0 tako da za svako w′ ∈ V i svako f ∈ F važi implikacija
1
|w′ − w| < δw =⇒ d(f (w′ ), f (w)) < ϵ.
2
Skup {D(w; δw ) : w ∈ K} jeste otvoren pokrivač kompakta K.
Prema Lebegovoj teoremi o pokrivanju, postoji δ > 0, tako da za svako
z ∈ K, D(z; δ) jeste sadržan u nekom od navedenih pokrivača.
Neka su, dakle, z1 , z2 ∈ K tako da je |z1 − z2 | < δ. Tada postoji w ∈ K
tako da je z2 ∈ D(z1 ; δ) ⊂ D(w, δw ). Dakle, |z1 − w| < δw i |z2 − w| < δw .
Sledi da je d(f (z1 ), f (w)) < 21 ϵ i d(f (z2 ), f (w)) < 21 ϵ, te je d(f (z1 ), f (z2 )) < ϵ.
Dakle, F je ekvineprekdian na K.
Osnovni rezultat ove sekcije jeste teorema Arcela1 -Askolija2 .
1
Cesare Arzelà (1847-1912), italijanski matematičar
2
Giulio Ascoli (1843-1896), italijanski matematičar
Teorema 5.1.8. Skup F ⊂ C(V, X) je relativno kompaktan ako i samo ako

su sledeća dva uslova ispunjena:
(a) Za svako z ∈ V , cl{f (z) : f ∈ F} je kompaktan u X;
(b) F je ekvinaprekidan u svakoj tački iz V .
Dokaz. =⇒ : Pretpostavimo da je F relativno kompaktan skup u C(V, X).

Za fiksirano z ∈ V , funkcija f 7→ f (z) je neprekidna, i ova funkcija preslikava
C(V, X) u X. Kako je cl F kompaktan skup, sledi da je njegova neprekidna
slika takod̄e kompaktan skup u X, odakle sledi (a).
Neka je z0 ∈ V i ϵ > 0. Postoji R > 0 tako da je K = D[z0 ; R] ⊂ V i K
je komapktan skup. Postoje funkcije f1 , . . . , fn ∈ F tako da za svako f ∈ F
postoji neko fk tako da je
ϵ
∞ (f, fk ) = sup{d(f (z), fk (z)) : z ∈ K} < .
dK (5.3)
3
Svaka funkcija fk je neprekidna, te sledi da postoji δk > 0, tako da je δk < R
i za svako z ∈ V važi implikacija
ϵ
|z − z0 | < δk =⇒ d(fk (z), fk (z0 )) < 3.
/
Neka je δ = min{δ1 , . . . , δn }. Tada važi

ϵ
|z − z0 | < δ =⇒ d(fk (z), fk (z0 )) < 3.
/
za svako 1 ≤ k ≤ n. Prema tome, ako je |z − z0 | < δ, f ∈ F i k je odbarano
tako da važi (5.3), onda važi
d(f (z), f (z0 )) ≤ d(f (z), fk (z)) + d(fk (z), fk (z0 )) + d(fk (z0 ), f (z0 )) < ϵ.
Sledi da je F ekvineprekidna u z0 .
⇐= : Sada pretpostavimo da za familiju F važe svojstva (a) i (b). Treba
dokazati da je F relativno kompaktan skup.
Neka je (zn )n niz svih tačaka u V koji ima racionaln realan i imaginaran
deo. Dakle, za svako z ∈ V i svako ϵ > 0 postoji zn , tako da je |z − zn | < ϵ.
Za svako n ∈ N definišemo skup
Xn = cl{f (zn ) : f ∈ F} ⊂ X.
Na osnovu pretpostavke (a), svaki skup Xn je kompaktan u X. Sledi da je

∏
∞
Y = Xk kompaktan metrički prostor. Za f ∈ F definišemo fˆ ∈ Y na
k=1
sledeći način:
fˆ = (f (z1 ), f (z2 ), . . . ).
Neka je sada (fk )k niz u F. Tada je (fˆk )k niz u kompaktnom prostoru Y . Pos-
toji ξ ∈ Y i postoji podniz od (fˆk )k koji konvergira ka ξ u Y . Bez gubljenja
opštosti, eventualnim izbacivanjem članova polaznog niza, pretpostavimo da
je lim fˆk = ξ. To znači
k→∞
lim fk (zn ) = wn , ξ = (wn )n . (5.4)

k→∞
Dokazaćemo da (fk )k konvergira ka nekoj funkciji f ∈ C(V, X). Prema

(5.4), funkcija f mora zadovoljavati f (zn ) = wn . Dakle, (5.4) daje nam
vrednosti funkcije f na prebrojivom i gustom skupu u V . Koristeći činjenicu
da je familija F ekvineprekdina u svakoj tački, odredićemo funkciju f na
celom V .
Dokazaćemo da je (fk )k Košijev niz. Neka je K kompaktan skup u V i
neka je ϵ > 0. Dovoljno je naći m1 ∈ N, tako da za k, j ≥ m1 važi
∞ (fk , fj ) = sup{d(fk (z), fj (z)) : z ∈ K} < ϵ.

dK (5.5)
Skup K je kompaktan, odakle sledi R = d(K, ∂V ) > 0. Neka je K1 =

{z ∈ V : d(z, K) ≤ 21 R}. Tada je K1 kompaktan, K ⊂ int K1 ⊂ K1 ⊂ V .
Kako je F ekvineprekidan u svakoj tački iz V , sledi da je F ekvineprekidan
na K1 . Postoji δ, 0 < δ < 12 R, tako da je
ϵ
d(f (z1 ), f (z2 )) < (5.6)
3
kad god je f ∈ F i z1 , z2 ∈ K1 , |z1 − z2 | < δ. Neka je B skup svih tačaka
niza (zn )n koje pripadaju K1 . Ako je z ∈ K, tada postoji zn tako da je
|z − zn | < δ. Med̄utim, δ < 21 R implicira d(zn , K) < 21 R, odnosno zn ∈ K1 .
Dakle, {D(zn ; δ) : u ∈ B} je otvoren pokrivač kompakta K. Sledi da postoje
tačke z1 , . . . , zn ∈ B, tako da je
∪
n
K⊂ D(zl ; δ).
l=1
Kako lim fk (zl ) postoji za 1 ≤ l ≤ n na osnovu (5.4), sledi da postoji m1 ∈ N

k→∞
tako da za j, k ≥ m1 važi
ϵ
d(fk (wl ), fj (wl )) < (5.7)
3
za l = 1, . . . , n.
Neka je z ∈ K proizvoljna tačka i neka je zl sa svojstvom |zl − z| < δ.
Ako je k, j ≥ m1 , onda iz (5.6) i (5.7) sledi
d(fk (z), fj (z)) ≤ d(fk (z), fk (zl )) + d(fk (zl ), fj (zl )) + d(fj (zl ), fj (z)) < ϵ.
Kako je z ∈ K proizvoljna tačka, dokazano je (5.5).
5.2 Prostori analitičkih funkcija

U ovoj lekciji razmatraju se funkcije f : V → C, pri čemu je V otvoren
podskup od C. Sledeće oznake su standardne:
H(V ) = {f |f : V → C, f je analitička u V },
A(V ) = {f |f : cl V → C, f je analitička u V, f je neprekidna na cl V }.
U skladu sa oznaka u prethodnoj lekciji, očigledno važi A(V ) ⊂ H(V ) ⊂

C(V, C).
Teorema 5.2.1. Neka je V otvoren podksup of C, neka je f ∈ C(V, C) i

neka je (fn )n niz u H(G).
Ako je lim fn = f u smislu metrike ρ (tj. ravnomerno na kompaktnim
n→∞
podskupovima od V ), tada je f ∈ H(V ).
(k)
Za svako k ∈ N važi lim fn = f (k) (misli se na izvode reda k) u smislu
n→∞
metrike ρ.
Dokaz. Neka je γ proizvoljna prosta zatvorena putanja u V . Kako je γ ∗

kompakt i lim fn = f , sledi da (fn )n teži ka f ravnomerno na Γ. Koristeći
n→∞
osobinu zamene granične vrednosti i integrala kada je u pitanju ravnomerna
5.2. PROSTORI ANALITIČKIH FUNKCIJA 113
konvergencija niza funkcija, kao i osobinu integrala analitičke funkcije na

konturi, sledi da važi
∫ ∫ ∫
f (z)dz = lim fn (z)dz = lim fn (z)dz = 0.
n→∞ n→∞
γ γ γ
Kako je γ proizvoljna prosta zatvorena putanja u V , na osnovu Teoreme

Morere ??, sledi da je f analitička funkcija u V .
(k)
Neka je sada k ∈ N i posmatrajmo izvode fn i f (k) za fiksirano k ∈ N.
Neka je K proizvoljan kompaktan skup u V . Tada postoji r > 0 tako da je
d(K, C \ V ) > r > 0. Važi očigledna inkluzija
∪
K⊂ D(a; r) ⊂ V.
a∈K
Na osnovu kompaktnosti skupa K, prethodno otvoreno pokrivanje postaje

konačno pokrivanje, odnosno
K ⊂ D(a1 ; r) ∪ · · · ∪ D(am ; r) ⊂ V.
(k)
Dokažimo da fn konvergira ka f (k) ravnomerno na kompaktnim podskupovima
od D(aj ; r). Kako je D[aj , r] ⊂ V , postoji R > r, tako da je D[aj ; R] ⊂ V .
Sada za svako n ∈ N primenimo Košijevu integralnu formulu za funkciju
(k)
fn − f (k) :
∫
k! fn (w) − f (w)
fn (z) − f (z) =
(k) (k)
dw, z ∈ D(aj ; r),
2πi (w − z)k+1
γj
pri čemu je γj (t) = aj + Reit , t ∈ [0, 2π]. Na osnovu Košijeve teoreme o

proceni izvoda, sledi
k!Mn R
|fn(k) (z) − f (k) (z)| ≤ , |z − a| ≤ r,
(R − r)k+1
pri čemu je Mn = sup{|fn (w)−f (w)| : |w−aj | = R}. Na osnovu lim fn = f ,
n→∞
(k)
sledi da je lim Mn = 0. Prema tome, fn → f (k) ravnomerno na D[aj ; r].
n→∞
(k)
Kako je j ∈ {1, . . . , m} proizvoljno, sledi da fn → f (k) ravnomerno na
D(a1 , ; r)∪· · ·∪D(am ; r). Samim tim, dokazana je ravnomerna konvergencija
na K.
Posledica 5.2.1. Ako je V otvoren podskup od C, tada je (H(V ), ρ) zatvoren

potprostor od (C(V, C), ρ). Dakle, (H(V ), ρ) je kompletan metrički prostor.
Posledica 5.2.2. Neka je V otvoren podskup od C i neka su fn analitičke

∑
∞
funkcije na V . Ako red fn konvergira ravnomerno na kompaktnim pod-
n=1
skupovima od V ka funkciji f , tada
∑
∞
f (k) (z) = fn(k) (z), k ∈ N, z ∈ V,
n=1
pri čemu poslednji red konvergira ravnomerno na kompaktnim podskupovima

od V .
Prethodna teorema nema analogon med̄u realnim funkcijama realne pro-

menljive. Na primer, svaka neprekidna funkcija na segmentu (pa i neprekidna
funkcija koja nema izvod ni u jednoj tački) jeste ravnomerna granična vred-
nost niza polinoma (Vajerštrasova teorema). Osim toga, neka je fn (x) = n1 xn
za svako x ∈ [0, 1] i svako n ∈ N. Tada fn → 0 ravnomerno, med̄utim,
fn′ (x) = xn−1 ne teži 0 ravnomerno.
Teorema 5.2.2. (Hurvic) Neka je G oblast u C, i neka je (fn )n niz koji

u prostoru (H(G), ρ) konvergira ka f . Pretpostavimo da f nije identički
jednaka nuli, D[a; R] ⊂ G za neko a ∈ G i neko R > 0, i neka je f (z) ̸= 0
za svako z sa svojstvom |z − a| = R. Tada postoji n0 ∈ N tako da za svako
n ≥ n0 funkcije f i fn imaju jednak broj nula u disku D(a; R).
Dokaz. Neka je γ ∗ = {z : |z − a| = R}. Ako je z ∈ γ ∗ , onda je f (z) ̸= 0.

Stoga je
δ = inf{|f (z)| : z ∈ γ ∗ } > 0.
Niz (fn )n konvergira ka f ravnomerno na γ ∗ . Stoga postoji prirodan broj
n1 ∈ N tako da za svako n ≥ n1 i svako z ∈ γ ∗ važi fn (z) ̸= 0. Takod̄e
postoji n0 ∈ N tako da je n0 ≥ n1 , i tako da za svako n ≥ n0 i svako z ∈ γ ∗
važi
1
|f (z) − fn (z)| < δ < |f (z)| ≤ |f (z)| + |fn (z)|.
2
Prema teoremi Rušea ??, sledi da f i fn imaju jednak broj nula u D(a, R).
5.2. PROSTORI ANALITIČKIH FUNKCIJA 115
Posledica 5.2.3. Neka je G oblast u C i neka je (fn )n niz koji u H(G)

konvergira ka funkciji f . Ako ni jedna funkcija fn nema nula u oblasti G,
tada su moguća dva slučaja:
(a) Funkicija f je identički jednaka nuli u V ;
(b) Funkcija f nema ni jednu nulu u V .
Definicija 5.2.1. Neka je V otvoren skup u C. Skup F ⊂ H(V ) je lokalno

ograničen, ako za svako a ∈ V postoji konstanta M i postoji r > 0, tako da
za svako f ∈ F is svako z sa svojstvom |z − a| < r važi:
|f (z)| ≤ M.
Drugim rečima, F je lokalno ograničen, ako za svako a ∈ V postoji disk

D = D(a; r) ⊂ V tako da je F ravnomerno ograničen na D.
Teorema 5.2.3. Neka je V otvoren skup u C. Skup F ⊂ H(V ) je lokalno

ograničen ako i samo ako za svaki komapkt K ⊂ V postoji konstanta M tako
da za svako f ∈ F i svako z ∈ K važi |f (z)| ≤ M .
Drugim rečima, F je lokalno ograničen ako i samo ako je F ravnomerno
ograničen na svakom kompaktu K ⊂ V .
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti skupova u prostoru

H(G).
Teorema 5.2.4. (Montel3 ) Neka je V otvoren skup i F ⊂ H(V ). Skup F je

relativno kompaktan u H(V ) ako i samo ako je F lokalno ograničen.
Dokaz. =⇒ : Pretpostavimo da je F relativno kompaktan u H(V ), ali da

nile lokalno ograničen. Tada postoji kompakt K tako da je
sup{|f (z)| : z ∈ K, f ∈ F} = +∞.
Sledi da postoji niz (fn )n u F tako da za svako n ∈ N važi
sup{|fn (z)| : z ∈ K} ≥ n.
Skup F je relativno kompaktan, te postoji konvergentan podniz niza (fn )n .

Dakle, postoji f ∈ H(V ) i postoji podniz (fnk )k tako da lim fnk = f u
k→∞
3
Paul Antoine Aristide Montel (1876-1975), francuski matematičar
prostoru H(V ). Konvergencija u prostoru H(V ) ekvivalentna je ravnomernoj

konvergenciji po kompaktnim podskupovima od V . Stoga
lim sup{|fnk (z) − f (z)| : z ∈ K} = 0.

k→∞
Postoji konstanta M tako da je |f (z)| ≤ M za svako z ∈ K. Sledi da za

svako k ∈ N važi:
nk ≤ sup{|fnk (z)| : z ∈ K} ≤ sup{|fnk (z) − f (z)| + |f (z)| : z ∈ K}
≤ sup{|fnk (z) − f (z)| : z ∈ K} + sup{|f (z)| : z ∈ K}
≤ sup{|fnk (z) − f (z)| : z ∈ K} + M.
Desna strana teži broju M kada k → ∞, što je nemoguće zbog očiglednog

lim nk = +∞.
k→∞
⇐= : Sada pretpostavimo da je F lokalno ograničen. Koristićemo
Teoremu Arcela-Askolija. Uslov (a) Teoreme 5.1.8 je trivijalno zadovol-
jen. Potrebno je dokazati još ulsov (b) Teoreme 5.1.8, odnosno potrebno
je dokazati da je familija F ekvineprekidna u svakoj tački skupa V . Neka je,
dakle, a ∈ V i ϵ > 0. Postoje r > 0 i M > 0 tako da važi D[a; r] ⊂ V
i za svako z ∈ D[a; r] i svako f ∈ F važi |f (z)| ≤ M . Neka je sada
|z − a| < 21 r i neka je f ∈ F. Iskoristimo Košijevu integralnu formulu po
krivoj γ(t) = a + reit , t ∈ [0, 2π], uzimajući u obzir da su tačke z, a unutar
ove krive, kao i Indγ (a) = 1:

∫ ( )
1 f (a) f (w)
|f (a) − f (z)| = − dw
2πi w−a w−z
γ

∫ ∫ ∫

1 f (w)(a − z) f (w) f (a)
= dw − dw + dw .
2π (w − a)(w − z) w−a w − a
γ γ γ
Važi ∫ ∫
f (w) f (a)
dw = dw = f (a).
w−a w−a
γ γ
Sledi
∫
1 f (w)(a − z)
.
|f (a) − f (z)| = dw
2π (w − a)(w − z)
γ
5.3. PROSTOR MEROMORFNIH FUNKCIJA 117
Sada važi |w − a| = r, 1
|w−z|
≤ 2r , |f (w)| ≤ M , |γ ′ (t)| = r, te je
2M
|f (a) − f (z)| ≤ |a − z|.
r
{ }
Neka je sada δ < min 12 r, 4M
r
ϵ . Ako je |a − z| < δ, onda je |f (a) − f (z)| < ϵ
za svako f ∈ F. Time je dokazana ekvineprekidnost familije F u proizvoljnoj
tački a ∈ V . Prema Teoremi Arcela-Askolija, F je relativno kompaktan.
5.3 Prostor meromorfnih funkcija

Definicija 5.3.1. Funkcija f je meromorfna u otvorenom skupu V u C, ako
postoji skup A ⊂ V sa sledećim svojstvima:
(a) Skup A nema tačaka nagomilavanja u V ;
(b) f je analitička u skupu V \ A;
(c) f ima polove u svakoj tački skupa A.
Teorema 5.3.1. Neka je f meromorfna funkcija u otvorenom skupu G, tako

da f nije identički jednaka nuli ni na jednoj povezanoj komponenti od G.
Tada je f1 meromorfna funkcija.
Neka je G oblast u C i neka je f meromorfna u G. Ako je z ∈ G tačka koja

je pol funkcije f , onda neka je f (z) = ∞. Na taj način funkcija f : G → C
je neprekidna.
Sa M (G) se označava skup svih meromorfnih funkcija na G, sa vrednos-
tima u C. Sve funkcije u M (G) su neprekidne. Stoga se M (G) može smatrati
podskupom od C(G, C).
Skup M (G) nije zatvoren podskup kompletnog metričkog prostora C(G, C):
Primer 5.3.1. Neka je G proizvoljna obalst u C i neka je za svako n ∈ N i

svako z ∈ G: fn (z) = n. Očigledno, fn ∈ M (G) za svako n ∈ N, i lim fn =
n→∞
f , pri čemu je za svako z ∈ G f (z) = ∞. Dakle, f ∈ C(G, C) \ M (G).
Teorema 5.3.2. Neka je G oblast u C, neka je (fn )n niz u M (G), i neka je

lim fn = f ∈ C(G, C). Tada je f ∈ M (G), ili je f (z) = ∞ za svako z ∈ G.
n→∞
Ako su sve funkcije fn analitičke, tada je f analitička ili je f (z) = ∞ za
svako z ∈ G.
Dokaz. Neka je a ∈ G tako da je f (a) ̸= ∞, i neka je M = |f (a)| + 1.

Postoji R > 0 tako da je D3 (f (a); R) ⊂ D(f (a); M ). Kako je lim fn =
n→∞
f , postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 ispunjeno d3 (fn (a), f (a)) <
1
2
R. Skup {f, f1 , f2 , . . . } je kompaktan u C(G, C), te sledi da je ovaj skup
ekvineprekidan u tački a. Stoga postoji r > 0 tako da za svako z ∈ G, ako je
|z − a| < r onda je d3 (fn (z), fn (a)) < 21 R. Sledi da ako je n ≥ n0 i |z − a| ≤ r,
onda je d3 (fn (z), f (a)) < R. Prema izboru broja R, sledi da važi
|fn (z)| ≤ |fn (z) − f (a)| + |f (a)| ≤ 2M.
Koristeći formulu za metriku d3 , sledi da važi

2
|fn (z) − f (z)| ≤ d3 (fn (z), f (z)), z ∈ D[a; r], n ≥ n0 .
1 + 4M 2
Kako je d3 (fn (z), f (z)) → 0 ravnomerno po z ∈ D[a; r], sledi da je |fn (z) −
f (z)| → 0 ravnomerno po z ∈ D[a; r]. Niz (fn )n je ograničen na D(a; r),
funkcija fn nema polove i mora biti analitička blizu tačke a za n ≥ n0 . Sledi
da f mora biti analitička u nekom disku sa centrom u a.
Sada pretpostavimo da je a ∈ G sa osobinom f (a) = ∞. Ako je g ∈
C(G, C), definišemo funkciju g1 uobičajeno. Kako je fn → f u C(G, C), sledi
da je f1n → f1 u C(G, C). Svaka funkcija f1n je meromorfna u G. Prema
prethodnom delu dokaza, postoji r > 0 i postoji n0 ∈ N tako da su f1 i
1
fn
analitičke u D(a; r) za n ≥ n0 , kao i f1n → f1 ravnomerno na D[a; r].
Na osnovu Teoreme Hurvica 5.2.2 sledi da je ili f1 ≡ 0 ili f1 ima izolovani
singularitet u D(a; r). Dakle, ako f nije identički jednako ∞, onda f1 nije
identički jednako 0, te funkcija f mora biti meromorfna u D(a; r). Lako
se zaključuje da ako f nije identički jednaka ∞ na skupu G, onda je f
meromorfna.
Sada pretpostavimo da su sve funkcije fn analitičke. Pram Teoremi Hur-
vica 5.2.2 sledi da ili je f1 identički jednako nuli, ili f1 nema nula. Kako
je f (a) = ∞, sledi da f1 ima bar jednu nulu. Stoga je f ≡ ∞ u D(a; r).
Analogno se zaključuje da mora biti f ≡ ∞ ili je f analitička u G.
Posledica 5.3.1. Ako je G oblast, onda su H(G) ∪ {∞} i M (G) ∪ {∞]

zatvoreni u C(G, C). Pri tome, ∞ označava funkciju koja je identički jednaka
∞ na G.
Takod̄e, M (G) ∪ {∞} je kompletan metrički prostor.
5.3. PROSTOR MEROMORFNIH FUNKCIJA 119
Teorema 5.3.3. Neka je G oblast u C i neka je f ∈ M (G). Tada za svako

2|f ′ (z)|
a ∈ G postoji lim 1+|f (z)|2
.
z→a
Dokaz. Ako je funkijca f analitička u tački a, tada je teorema očigledno

tačni.
Pretpostavimo da je a pol funkcije f reda m ≥ 1. Na osnovu Loranovog
◦
razvoja funkcije f u probušenom disku D(a; r), sledi da postoji funkcija
g ∈ H(D(a; r)) tako da je
A1 A2 Am
f (z) = g(z) + + + ··· + , 0 < |z − a| < r.
z − a (z − a)2 (z − a)m
Dakle,
[ ]
′ ′ A1 mAm
f (z) = g (z) − + ··· + , 0 < |z − a| < r,
(z − a)2 (z − a)m+1
i stoga za iste vrednosti z važi
[ ]
′
′
2|f (z)| 2 g (z) − A1
(z−a)2
+ · · · + (z−a)m+1
mAm
= 2
1 + |f (z)|2 Am
1 + g(z) + z−a
A1 A2
+ (z−a) 2 + · · · + (z−a)m
2|z − a|m−1 |g ′ (z)(z − a)m+1 − [A1 (z − a)m−1 + · · · + mAm ]|

= .
|z − a|2m + |g(z)(z − a)m + A1 (z − a)m−1 + · · · + Am |2
Očigledno je {
2|f ′ (z)| 0, m ≥ 2,
lim =
z→a 1 + |f (z)|2 2
, m = 1.
|A1 |
Time je tvrd̄enje dokazano.

Prethodno tvrd̄enje nam omogućava uvovd̄enje funkcije µ : M (G) →
C(G, C), na sledeći način:
2|f ′ (z)|
µ(f )(a) = lim , f ∈ M (G), z ∈ G.
z→a 1 + |f (z)|2
Sada dokazujemo rezultat o relativnoj kompaktnosti u skupu M (G).

Teorema 5.3.4. Neka je G oblast u C i neka je F ⊂ M (G). Skup F je
relativno kompaktan u C(G, C) ako i samo ako je skup µ(F) = {µ(f ) : f ∈ F}
lokalno ograničen u C(G, C).
Primer 5.3.2. Relativna kompaktnost u C(G, C) nije isto što i relativna

kompaktnost u M (G). Naime, neka je fn (z) = nz za svako n ∈ N i svako
z ∈ G. Tada je µ(fn )(z) = 1+n2n2 |z|2 . Stoga je familija F = {fn : n ∈ N}
relativno kompaktan skup u C(G, C), a µ(F) je lokalno ograničen skup u
M (G). Med̄utim, F nije lokalno kompaktan u M (G) jer niz (fn )n konverigra
funkciji f za koju je f (z) = ∞ za svako z ∈ G. Dakle, f ∈ / M (G).
Ovaj primer je u sagalasnosti sa Primerom 5.3.1.
Glava 6
Harmonijske funkcije
6.1 Osobine harmonijskih funkcija

Neka je G otvoren skup u C i neka je f = u + iv ∈ H(G), pri čemu su u, v
realan i imaginaran deo funkcije f . Tada su funkcije u, v diferencijabilne i
važe Koši-Rimanovi uslovi:
∂u ∂v ∂u ∂v
= , =− .
∂x ∂y ∂y ∂x
Takod̄e je ispunjeno
∂u ∂v ∂v ∂u
f′ = +i = −i .
∂x ∂x ∂y ∂y
Funkcija f ′ je takod̄e diferencijabilna na G, te stoga važe Koši-Rimanovi

uslovi za funkciju f ′ , odnosno:
∂ 2u ∂ 2v ∂2u ∂ 2v ∂ 2v ∂ 2u ∂ 2v ∂ 2u
= , = − , = − , = ,
∂x2 ∂y∂x ∂y∂x ∂x2 ∂x∂y ∂y 2 ∂y 2 ∂x∂y
kao i
∂ 2u ∂2v ∂2u ∂ 2v
f ′′ = + i = − − i .
∂x2 ∂x2 ∂y 2 ∂y 2
Kako su sve funkcije f, f ′ , f ′′ , f ′′′ , · · · neprekidno diferencijabilne u G,
zaključujemo da su realne funkcije u, v beskonačno puta neprekidno diferen-
cijabilne u G.
121
122 GLAVA 6. HARMONIJSKE FUNKCIJE
Neka je, simbolično,

∂2 ∂2
∆= +
∂x2 ∂y 2
Laplasov operator, koji ima sledeći smisao: ako je g realna funkcija koja je
dva puta neprekidno diferencijabilna u oblasti G ⊂ R2 , onda je
∂ 2g ∂g
∆g = + .
∂x2 ∂y 2
Dakle, ∆ je preslikavanje iz skupa C 2 (G) u C(G).

Na osnovu svega prethodno izloženog, sledi rezultat.
Teorema 6.1.1. Neka je G otvoren skup u C, f ∈ H(G) i f = u + iv, gde

su u i v realan i imaginaran deo od f . Tada je
∆u = 0 i ∆v = 0 na G.
Prethodna teorema daje ideju za uvod̄enjem nove klase realnih funkcija.
Definicija 6.1.1. Neka je G otvorem skup u R2 i neka je u : G → R funkcija

sa osobinbom u ∈ C 2 (G). Funkcija u je harminijska na skupu G, ako je
ispunjeno
∆u = 0 na G.
Ako je f kompleksna funkcija na G, tako da je f = u + iv, onda je f

harmonijska funkcija na G ako i samo ako su funkcije f i g harmonijske na
G.
Dakle, ako je f ∈ H(G), onda je f harmonijska na G.
Uvodimo operatore koji deluju na odred̄ene funkcije.

Ako je f = u + iv : G → C funkcija, tako da su u i v neprekidno
diferencijabilne, onda se definišu sledeći operatori:
( ) ( ) ( )
∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂u ∂v i ∂v ∂u
f≡ −i f= + + − ,
∂z 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂y
( ) ( ) ( )
∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂u ∂v i ∂v ∂u
f≡ +i f= − + + ,
∂z 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂y
6.1. OSOBINE HARMONIJSKIH FUNKCIJA 123
Nije teško proveriti sledeće formule za funkcije f, g koje imaju neprekidno

diferencijabilan realan i imaginaran deo, kao i za svako a, b ∈ C:
∂ ∂f ∂g
(af + bg) = a +b ,
∂z ∂z ∂z
∂ ∂f ∂g
(af + bg) = a +b ,
∂z ∂z ∂z
∂ ∂f ∂g
(f g) = g +f ,
∂z ∂z ∂z
∂ ∂f ∂g
(f g) = g +f .
∂z ∂z ∂z
Koši-Rimanovi uslovi za funkciju f izražavaju se jednostavnom formulom
∂f
∂z
= 0, a tada je ∂f
∂z
= ∂f
∂x
= −i ∂f
∂y
.
∂ f 2
Takod̄e je ∆f = 4 ∂z∂z .
Dokazujemo da je svaka harmonijska funkcija uvek lokalno jednaka real-

nom delu neke analitičke funkcije.
Teorema 6.1.2. Neka je D otvoren disk u R2 , i neka je u realna harmonijska
funkcija na D. Tada postoji f ∈ H(D) tako da je Re f = u na D.
Dokaz. Neka je (x0 , y0 ), (x, y) ∈ D. Definišemo funkciju v na disku D na
sledeći način:
∫y
∂u(x, y)
v(x, y) = dy + C(x),
∂x
y0
gde je x 7→ C(x) neka neprekidno diferencijabilna funkcija. Na osnovu defini-

cije funkcije v, sledi da je ispunjeno
∂v ∂u
= na D.
∂y ∂x
Kako je x 7→ ∂u(x,y)
∂x
neprekidno diferencijabilna funkcija, sledi da je
∫y
∂v(x, y) ∂ 2 u(x, y)
= 2
dy + C ′ (x).
∂x ∂x
y0
U cilju ispunjenja uslova

∂u ∂v
=− na D,
∂y ∂x
odred̄ujemo funkciju x 7→ C(x) na osnovu

∫y
∂v(x, y) ∂ 2 u(x, y) ∂u(x, y)
= 2
dy + C ′ (x) = − ,
∂x ∂x ∂y
y0
odakle je
 
∫x ∫y 2
C(x) = − ∂u(x, y) − ∂ u(x, y) 
dy dx + K,
∂y ∂x2
x0 y0
pri čemu je K proizvoljna konstanta. Dakle, našli smo realnu funkciju v na

D, tako da su za funkciju f = u + iv ispunjeni Koši-Rimanovi uslovi
∂u ∂v ∂u ∂v
= , =− na D.
∂x ∂y ∂y ∂x
Prema tome, f = u + iv ∈ H(D).
Prethodna teorema u sebi implicitno sadrži uslove (x0 , y0 ), (x0 , y), (x, y0 ),
(x, y) ∈ D, odakle jednostavno sledi da D može biti proizvoljan konveksan
skup.
Posledica 6.1.1. Neka je G otovren skup u R2 i neka je u : G → R har-
monijska funkcija na G. Tada je u ∈ C ∞ (G).
Dodatno poopštenje se dobija u prosto povezanim oblastima.
Teorema 6.1.3. Neka je G prosto povezana oblast u R2 i neka je h : G → R
harmonijska funkcija na G. Tada postoji f ∈ H(G) tako da je Re f = u.
. Važi u ∈ C ∞ (G), te je ∂x∂y
2 2
Dokaz. Definišemo funkciju h = ∂u ∂x
−i ∂u
∂y
∂ u ∂ u
= ∂y∂x .
Kako je u harmonijska, ispunjeno je ∆u = 0 na G. Dakle, ispunjeni su Koši-
Rimanovi uslovi za funkciju h, te je h ∈ H(G). Kako je G prosto povezana
oblast u C, sledi da postoji primitivna funkcija f ∈ H(G) funkcije h, odnosno
f ′ = h na G. Neka je f = ũ + iṽ. Tada je
∂ ũ ∂ṽ ∂ ũ ∂ ũ ∂u ∂u
f′ = +i = −i =h= −i .
∂x ∂x ∂x ∂y ∂x ∂y
Odmah sledi da je ∂∂xũ = ∂u
∂x
i ∂∂yũ = ∂u
∂y
. Stoga se funkcije ũ i u razlikuju za
neku konstantu c. Sledi da je f1 = f − c = u + iṽ analitička funkcija u G sa
svojstvom Re(f1 ) = u.
6.2. PRINCIP MAKSIMUMA I OSOBINA SREDNJE VREDNOSTI 125
Posledica 6.1.2. Neka je G prosto povezana oblast u C, i neka je u : G → R

harmonijska funkcija. Ako su f, f1 ∈ H(G) sa svojstvom u = Re f = Re(f1 ),
onda se f i f1 razlikuju za konstantu koja je čisto imaginaran broj.
Dokaz. Direktna provera na osnovu Koši-Rimanovih uslova za f i f1 .
Alternativno, f −f1 = i(v −v1 ) je analitička funkcija na G, koja mora biti
otvoreno preslikavanje na G. Kako je (f − f1 )(G) podskup imaginarne ose,
ovaj skup ne može biti otvoren. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju,
f − f1 je konstanta.
Definicija 6.1.2. Ako je G otvoren skup u C, i ako je f = u + iv ∈ H(C),
onda su u, v med̄usobno harmonijski konjugovane funkcije na G.
6.2 Princip maksimuma i osobina srednje

vrednosti
U prethodnoj sekciji dokazali smo da su harmonijske funkcije u uskoj vezi sa
analitičkim funkcijama. Dokazujemo analogan rezultat za maksimum ond-
nosno miminum harmonijske funkcije.
Teorema 6.2.1. (Princip maksimuma za harmonijske funkcije) Neka je G
oblast u R2 , i neka je u : G → R harmonijska funkcija na G. Ako postoji
tačka z0 ∈ G sa svojstvom
u(z0 ) = sup u(z),

z∈G
tada je funkcija u konstantna na G.

Dokaz. Neka je { }
M = w ∈ G : u(w) = sup u(z) .
z∈G
Prema pretpostavci, z0 ∈ M , te je M ̸= ∅. Dokazaćemo da je M lokalno

otvoren i lokalno zatvoren u G.
Na osnovu neprekidnosti funkcije u i skupovne jednakosti
( )
−1
M =u sup u(z) ,
z∈G
sledi da je M zatvoren u G.
Sa druge strane, neka je a ∈ M proizvoljna tačka. Skup G je otvoren,

te postoji disk D = D(a; r) ⊂ G. Neka je f = u + iv ∈ H(D) (tako da je
Re f = u na D). Neka je g(z) = ef (z) za svako z ∈ D. Tada je g ∈ H(D) i
|g(z)| = |ef (z) | = |eu(z) ||eiv(z) | = eu(z)
za svako z ∈ D. Specijalno,
sup |g(z)| = sup eu(z) = eu(z0 ) .

z∈D z∈D
Prema Principu maksimuma modula za analitičke funkcije, sledi da je g kon-

stantna funkcija na D. Takod̄e sledi da je u = ln |g| konstantna funkcija na
D. Dakle, D ⊂ M . Time smo dokazali da je M otvoren skup u G.
Na kraju, G je oblast, pri čemu je M neprazan skup koji je istovremeno
otvoren i zatvoren u M . To je moguće samo ako je M = G. Odavde sledi da
je u konstantna funkcija na G.
Navodimo interesantne posledice prethodne teoreme.
Posledica 6.2.1. (Princip minimuma za harmonijske funkcije) Neka je G

oblast u R2 , i neka je u : G → R harmonijska funkcija na G. Ako postoji
tačka z0 ∈ G sa svojstvom
u(z0 ) = inf u(z),

z∈G
tada je funkcija u konstantna na G.
Dokaz. Primenimo prethodnu teoremu na harmonijsku funkciju −u.
Posledica 6.2.2. Neka je G ograničena oblast u R2 , i neka je u : G → R

neprekidna funkcija, tako da je u harmonijska u G. Tada je
max u(z) = max u(z), min u(z) = min u(z).

z∈G z∈∂G z∈G z∈∂G
Dokaz. Skup G je kompaktan u R2 . Neprekidna funkcija u dostižu svoj

maksimum i minimum na kompaktu G. Za kraj dokaza primenimo Princip
maksimuma i Princip minimuma za harmonijske funkcije.
Na kraju ove sekcije dokazujemo osobinu srednje vrednosti za harmonijske
funkcije.
6.3. POASONOVA INTEGRALNA FORMULA 127
Teorema 6.2.2. (Osobina srednje vrednosti) Neka je G otvoren skup u R2 ,

neka je u : G → R harmonijska funkcija na G, i neka je D[z0 , r] ⊂ G, pri
čemu je r > 0. Tada je
∫2π
1
u(z0 ) = u(z0 + reit )dt.
2π
0
Dokaz. Postoji s > r tako da je D(z0 ; s) ⊂ G. Postoji f ∈ H(D(z0 ; s)) tako

da je f = u + iv. Neka je γ(t) = z0 + reit , t ∈ [0, 2π]. Primenimo Košijevu
integralnu formulu na funkciju f . Tada je
∫
1 f (z)
u(z0 ) + iv(z0 ) = f (z0 ) = dz
2πi z − z0
γ
∫2π
1 f (z0 + reit )
= ireit dt
2πi z0 + reit − z
0
∫2π
( )
1
= u(z0 + reit ) + iv(z0 + reit ) dt.
2π
0
Upored̄ivanjem realnog i imaginarnog dela sledi tvrd̄enje.
6.3 Poasonova integralna formula

Neka je a ∈ C i |a| < 1. Na osnovu Teoreme 7.4.1 sledi da funkcija z 7→
z−a
φa (z) = 1−az , z ∈ D = D(0; 1) ima sledeća svojstva:
(1) φa je analitička funkcija u nekoj okolini diska D[0; 1];
(2) φa : D(0; 1) → D(0; 1) je bijekcija;
(3) (φa )−1 = φ−a ;
(4) φa (a) = 0.
Sledeći rezultat je interesantan, a dokaz je tehničkog karatera.
Teorema 6.3.1. Neka su V, G otvoreni skupovi u C, neka je funkcija u :
V → R harmonijska, a f : G → V neka je analitička funkcija. Tada je
u ◦ f : G → R harmonijska funkcija.
Dokazujemo Poasonovu integralnu formulu.
Teorema 6.3.2. (Poasonova integralna formula) Neka je G otvorena okolina

diska D[0; 1], i neka je funkcija u : G → C harmonijska na G. Tada za svako
a ∈ D(0; 1) važi
∫2π
1 1 − |a|2
u(a) = u(eit ) dt.
2π |a − eit |2
0
Dokaz. Neka je T jedinična kružnica. Prema prethodnoj teoremi, u ◦ φ−a je

harmonijska funkcija. Primenimo osobinu srednje vrednosti na ovu funkciju:
∫2π
1
u(a) = (u ◦ φ−a )(0) = u(φ−a (eit ))dt
2π
0
∫2π
1 u(φ−a (eit )) it
= ie dt
2πi eit
∫0
1 u(φ−a (ζ))
= dζ.
2πi ζ
T
Posmatrajmo sada transformaciju ζ = φa (ξ), koja je bijekcija i neprekidno

diferencijabilna u okolini diska D[0; 1]. Takod̄e je φa (T ) = T i φ′a (ξ) =
1−|a|
(1−aξ)2
. Na osnovu ξ = φ−1 (ζ), važi:
∫
1 u(ξ) ′
u(a) = φ (ξ)dξ
2πi φa (ξ) a
T
∫2π
1 u(eit ) 1 − |a|2
= ieit dt
2πi [(eit − a)/(1 − aeit )] (1 − aeit )2
0
∫2π
1 1 − |a|2
= u(eit ) dt.
2π |eit − a|2
0

Ako je data neprekidna funkcija na jediničnoj kružnici, onda je Poa-
sonovom integralnom formulom moguće rekonstruisati neprekidnu funkciju
na D[0; 1] koja je harmonijska u D(0; 1). Ovaj problem se naziva još i Dirih-
leov problem za disk, i deo je jednog opštijeg problema u teoriji parcijalnih
diferencijalnih jednačina.
Ako je a ∈ D(0; 1) i ψ ∈ [0, 2π], onda je
1 1 − |a|2
P (a, ψ) =
2π |a − eiψ |
Puasonovo jezgro. Koristeći a = r|eiθ i r = |a|, Puasonovo jezgro se može

predstaviti i kao
1 1 − r2
Pr (θ − ψ) = .
2π 1 − 2r cos(θ − ψ) + r2
Prema tome, Poasonova integralna formula ima oblik
∫2π
u(reiθ ) = u(eiψ )Pr (θ − ψ)dψ.
0
Teorema 6.3.3.∫Neka je f : T → C neprekidna funkcija. Tada je funkcija

z 7→ F (z) = 2πi 1 f (ξ)
ξ−z
dξ analitička u D(0; 1), dok je funkcija z 7→ G(z) =
1
∫ f (ξ) T
2πi ξ−z
dξ harmonijska na D(0; 1).
T
Dokaz. Funkcija z 7→ f (ξ)

ξ−z
je diferencijabilna po z za svako ξ ∈ T . Stoga je
∂ f (ξ)
∂z ξ−z
= 0. Tada je
∫ ( )
∂F 1 ∂ f (ξ)
= dξ = 0.
∂z 2πi ∂z ξ−z
T
Sledi da je F analitička funkcija.

U slučaju funkcije G, primećujemo da je podintegralna funkcija jednaka
konjugovanoj funkciji analitičke funkcije. Preslikavanje z 7→ z nije analitič-
∂
ka funkcija, ali još uvek operator ∂z ”prolazi“ kroz ovu funkciju. Stoga je
slično kao u prethodnom slučaju proveravamo ∆G = 0, te je G harmonijska
funkcija.
Teorema 6.3.4. (Rešenje Dirihleovog problema za disk) Neka je f : T → R

neprekidna funkcija. Definišemo funkciju u : D[0; 1] → R na sledeći način:
 2π
 1 ∫ f (eit ) 1−|z| dt, z ∈ D(0; 1),
|z−eit |2
u(z) = 2π 0

f (z), z ∈ T.
Tada je funkcija u neprekidna na D[0; 1], i funkcija u je harmonijska na

D(0; 1).
Dokaz. Dokazujemo da je u harmonijska funkcija na D(0; 1). Ako je z ∈

D(0; 1) i t ∈ [0, 2π], onda je
1 − |z|2 eit e−it

= + − 1,
|z − eit | eit − z e−it − z
te je
∫2π ∫2π ∫2π
1 eit 1 e−it 1
u(z) = it
f (e ) it dt + it
f (e ) −it dt − f (eit )dt.
2π e −z 2π e −z 2π
0 0 0
Prema prethodnoj teoremi, prvi integral daje analitičku funkciju po z, a

drugi integral daje harmonijsku funkciju po z. Kako je treći integral jednak
konstanti, sledi da je funkcija u harmonijska na D(0; 1).
Dokazujemo da je u neprekidna funkcija na D = D[0; 1]. Posmatrajmo
harmonijsku funckiju v(z) ≡ 1 u okolini od D. Tada za svako z ∈ D važi
∫2π
1 1 − |z|2
1 = v(z) = dt.
2π |z − eit |
0
Fiksiramo tačku eit0 ∈ T , i neka je z = reit ∈ D blizu tačke eit0 . Tada je

∫2π
1 1−r 2

|u(e ) − u(z)| u(e ) −
it0 it0 is
f (e ) ds
2π |1 − re i(t−s) |2

0

∫2π
1 [ it0 ] 1−r 2
= f (e ) − f (e )is
ds
2π |1 − re i(t−s) |2

0
Neka je M = max |f (z)| i neka je ϵ > 0. Funkcija f je ravnomerno

z∈T
neprekidna na T , te stoga postoji δ > 0 tako da važi implikacija
ϵ
|s − t| < δ =⇒ |f (eis ) − f (eit )| < .
2
Neka je zato z = reit blizu tačke eit0 , tako da je ispunjeno |t − t0 | < 3δ , r ≥ 1

2
δ2 ϵ
i |1 − r| < 100M . Tada je
|u(eit0 ) − u(z)| ≤ I1 + I2 ,
pri čemu je
∫
1 1 − r2
I1 = |f (eit0 ) − f (eis )| ds
2π 1 − rei(t−s) |2
{s:|s−t0 |<δ}
i ∫
1 1 − r2
I2 = |f (eit0 ) − f (eis )| ds
2π 1 − rei(t−s) |2
{s:|s−t0 |≥δ}
Vrednost I1 procenjujemo na sledeći način:

∫
1 ϵ 1 − r2
I1 ≤ ds
2π 2 |1 − rei(t−s) |2
{s:|s−t0 |<δ}
∫2π
ϵ 1 1 − r2 ϵ
≤ ds = .
2 2π |1 − re i(t−s) |2 2
0
U cilju procene vrednosti I2 , izbor brojeva δ i r implicira
|1 − rei(t−s) |2 = (1 − r)2 + 2r(1 − cos(t − s)) ≥ 2r(1 − cos(t − s))

( [ ])
(t − s)2 (t − s)4 (t − s)2 (t − s)2
≥ 2r 1 − 1 − + 4 ≥r ≥ .
2 2 2 4
Stoga je ∫
1 1 − r2
I2 ≤ 8M ds.
2π (t − s)2
{s:|s−t0 |≥δ}
Ako je |t − t0 | < δ
3
i |s − t0 | ≥ δ, tada je |t − s| ≥ 2δ
3
. Stoga sledi
∫2π
1 72M 1 144M δ2ϵ ϵ
I2 ≤ (1 + r)(1 − r)ds ≤ 2π < .
2π 4δ 2 2π 4δ 2 100M 2
0
Iz procena za I1 i I2 , sledi da je |(u(eit0 ) − u(z)| < ϵ, te je funkcija u

neprekidna na D.
Primer 6.3.1. Neka je T jedinična kružnica u C, i neka je f (ξ) = ξ = 1ξ za

svako ξ ∈ T . Neka je z ∈ D(0; 1). Definišemo funkciju F : D(0; 1) → C na
sledeći način: ∫
1 f (ξ)
F (z) = dξ.
2πi ξ−z
T
Tada je F ∈ H(D(0; 1). ∫

1 dξ
Ako je z = 0, onda je, na osnovu direktnog računa, F (0) = 2πi ξ2
= 0.
T
Ako je z ̸= 0, onda je
1 1 1
g(ξ) = =− + ,
ξ(ξ − z) zξ z(ξ − z)
te je Res g = − z1 , Res g = z1 . Na osnovu Teoreme o potpunoj sumi ostataka,

ξ=0 ξ=z
važi ∫
1
F (z) = g(ξ)dξ = Res g + Res g = 0.
2πi ξ=0 ξ=z
T
Dakle, F je identički jedanko 0 na D(0; 1), iako je |f | = 1 na T . Dakle, f

nije neprekidna ekstenzija funkcije F na T . Prema tome, rešenje Dirihleovog
problema za jedinični disk je specifičnost realnih harmonijskih funkcija, i ne
može se proširiti na kompleksne analitičke funkcije.
6.4 Osobina srednje vrednosti na malim

kružnicama
U ovoj sekciji dokazujemo da funkcije koje imaju svojstvo srednje vrednosti
(u smislu Teoreme 6.2.2) jesu harmonijske.
6.4. OSOBINA SREDNJE VREDNOSTI NA MALIM KRUŽNICAMA 133
Definicija 6.4.1. Neka je G otvoren skup u R2 , i neka je h : G → R

neprekidna funkcija. Funkcija h ima svojstvo srednje vrednosti na malim
kružnicama ako za svako z0 ∈ G postoji ϵ0 > 0, tako da je D[z0 , ϵ0 ] ⊂ G, i
da za svako ϵ ∈ (0, ϵ0 ) važi formula
∫2π
1
h(z0 ) = h(z0 + ϵeit )dt.
2π
0
Dokazujemo rezultat o maksimumu funkcija koje imaju svojstvo srednje

vrednosti na malim kružnicama.
Teorema 6.4.1. Neka je G oblast u R2 , i neka je h : G → R neprekidna

funkcija koja ima svojstvo srednje vrednosti na malim kružnicama. Ako pos-
toji z0 ∈ G tako da je h(z0 ) = sup h(z), tada je h konstanta na G.
z∈G
Dokaz. Neka je M = {w ∈ G : h(w) = sup h(z)}. Skup M je neprazan, jer

z∈G
je z0 ∈ M . Kako je ( )
M = h−1 sup h(z)} ,
z∈G
sledi da je M zatvoren u G.
Neka je z1 ∈ M proizvoljna tačka, i neka je e1 > 0 iz definicije srednje
vrednosti na malim kružnicama. Tada za svako ϵ ∈ (0, ϵ1 ) važi
∫2π ∫2π ( )
1 1
h(z1 ) = h(z1 + ϵe )dt ≤
it
sup h(z)} dt = h(z1 ).
2π 2π z∈G
0 0
Dakle, prethodna nejednakost u stvari jeste jednakost. Stoga je h(z1 +ϵeit ) =

sup h(z)} za svako t ∈ [0, 2π]. Kako je prethodna jednakost ispunjena za
z∈G
svako ϵ ∈ (0, ϵ1 ), sledi da je D(z1 ; ϵ1 ) ⊂ M , odnosno M je otvoren.
Kako je skup G povezan, mora biti G = M , odnosno funkcija h je kon-
stantna na G.
Najvažniji rezultat ove sekcije sledi.
Teorema 6.4.2. Neka je G otvoren skup u R2 , i neka je h : G → R

neprekidna funkcija koja ima svojstvo srednje vrednosti na malim kružnicama.
Tada je h harmonijska funkcija na G.
Dokaz. Neka je D otvoren disk, tako da je D ⊂ G. Prema Teoremi 6.3.4

sledi da postoji harmonijska funkcija u : D → R, tako da je funkcija
{
u(z), z ∈ D,
û(z) =
h(z), z ∈ ∂D,
neprekidna na D.
Posmatrajmo funkciju v = h − û na D. Očigledno je v = 0 na ∂D. Sa
druge strane, funkcije h i û ispunjavaju svojstvo srednje vrednosti na malim
kružnicama, odakle sledi da i funkcija v ispunjava svojstvo srednje vrednosti
na malim kružnicama.
Na osnovu osobine maksimuma za funkcije koje ispunjavaju svojstvo sred-
nje vrednosti na malim kružnicama, sledi da mora biti v(z) ≤ 0 za svako
z ∈ D. Primenjujući isto svojstvo na funkciju −v, sledi da je −v(z) ≤ 0 za
svako z ∈ D. Očigledno mora biti v(z) = 0 za svako z ∈ D. Sledi da je h = û
na D. Specijalno, h je harmonijska funkcija na D.
Disk D je proizvoljan sa svojstvom D ⊂ G. Sledi da je h harmonijska
funkcija na G.
Posledica ove teoreme je rezultat o ravnomernoj konvergenciji niza har-
monijskih funkcija na kompaktnim podskupovima.
Teorema 6.4.3. Neka je G otvoren podskup od R2 , i neka je (un )n niz har-
monijskih funkcija na G, tako da je un → u ravnomerno na kompaktnim
podskupovima od G. Tada je funkcija u harmonijska na G.
Dokaz. Neka je D[z; r] ⊂ G proizvoljan disk. Tada za svako n ∈ N važi
∫2π
1
un (z) = un (z + reit )dt.
2π
0
Prelaskom na graničnu vrednost kada n → ∞, uzimajući u obzir da je γ ∗

kompakt za γ(t) = z + reit , t ∈ [0, 2π], sledi da je
∫2π
1
u(z) = u(z + reit )dt.
2π
0
Kako je r > 0 proizvoljno (sa svojstvom D[z; r] ⊂ G), sledi da u ispunjava

svojstvo srednje vrednosti na malim kružnicama.
Na osnovu prethodnih razmatranja, u je harmonijska funkcija na G.
6.5. HARNAKOV PRINCIP 135
6.5 Harnakov princip

U ovoj sekciji detaljnije izučavamo konvergenciju niza harmonijskih funkcija
po kompaktnim skupovima.
Teorema 6.5.1. (Harnakova nejednakost) Neka je R > 0 i neka je funkcija u

nenegativna i harmonijska u okolino diska d[0; R]. Tada za svako z ∈ D(0; R)
važi
R − |z| R + |z|
u(0) ≤ u(z) ≤ u(0).
R + |z| R − |z|
Dokaz. Neka je D = D(0; R). Primenimo Poasonovu integralnu formulu na

D. Tada je
∫2π
1 R2 − |z|2
u(z) = u(Reit ) it dt.
2π Re − z|
0
Sada je
R2 − |z|2 R2 − |z|2 R + |z|
≤ = .
|Re − z|
it 2 (R − |z|)2 R − |z|
Proizilazi
∫2π
R + |z| 1 R + |z|
u(z) ≤ u(eit )dt = u(0).
R − |z| 2π R − |z|
0
Na ovaj način je dokazana jedna nejednakost. Druga nejednakost dokazuje

se analogno.
Harnakovu nejednakost formulišemo bez dokaza za proizvoljan disk.
Posledica 6.5.1. Neka je z0 ∈ C, R > 0 i neka je funkcija u nenegativna i

harmonijska u okolini diska D[z0 ; R]. Tada za svako z ∈ D(z0 ; R) važi
R − |z − z0 | R + |z − z0 |
u(z0 ) ≤ u(z) ≤ u(z0 ).
R + |z − z0 | R − |z − z0 |
Teorema 6.5.2. (Harnakov princip) Neka je G oblast u C i neka je (un )n

niz harmonijskih funkcija na G, koji ispunjava uslov u1 ≤ u2 ≤ u3 ≤ · · ·
na G. Tada: ili un → ∞ ravnomerno na kompaktnim podskupovima od G,
ili postoji harmonijska funkcija u na G tako da je un → u radnomerno na
kompaktnim podskupovima od G.
Dokaz. Pretpostavimo da je z0 ∈ G sa svojstvom uj (z0 ) → +∞. Postoji

neko j0 tako da je uj0 (z0 ) > 0. Stoga postoji r > 0 tako da je D[z0 ; r] ⊂ G, i
da za svako z ∈ D[z0 ; r] važi uj0 (z) > 0. Na osnovu Harnakove nejednakosti
sledi da za svako z ∈ D[z0 ; r/2] važi
r − r/2 1
uj (z) ≥ uj (z0 ) = uj (z0 ).
r + r/2 3
Dakle, uj → +∞ ravnomerno na D(z0 , r/2). Na osnovu ovog dokaza sledi

da je skup {z0 ∈ G : uj (z) → +∞} otvoren u G.
Sa druge strane, neka je z1 ∈ G tačka u kojoj uj (z1 ) teči konačnoj granici
l. Neka je D[z1 ; s] ⊂ G. Tada za svako z ∈ D(z1 ; s/2), na osnovu Harnakove
nejednakosti sledi
s + s/2
uj+k z) − uj (z) ≤ (uj+k (z1 ) − uj (z1 )) = 3(uj+k (z1 ) − uj (z1 )) → 0.
s − s/2
Dakle, uj konvergira ravnomerno na D(z1 ; s/2) ka nekoj funkciji u. Na os-

novu ranijeg rezultata sledi da je u harmonijska funkcija. Na osnovu ovog
dokaza sledi da je skup {z1 ∈ G : uj (z) → u(z1 ) < +∞} otvoren u G.
Skup G je povezan, pa stoga mora važiti tačno jedan od prethodna dva
slučaja. Na osnovu činjenice da se svaki kompaktan podskup od G može
pokriti konačnom unijom otvorenih diskova (poluprečnika r/2 ili s/2), sledi
da je konvergencija u oba slučaja ravnomerna na kompaktnim podskupovima
od G.
Glava 7
Konformna preslikavanja
7.1 Otvorena preslikavanja

Neka je V otvoren skup u C i neka je f : V → C preslikavanje. Funkcija f je
otvoreno preslikavanje, ako za svaki otvoren skup W od V važi da je f (W )
otvoren skup u C.
Teorema 7.1.1. Neka je G oblast u C, f ∈ H(G) i neka je funkcija g :

G × G → C definisana na sledeći način:
{
f (z)−f (w)
z−w
, z ̸= w,
g(z, w) = ′
f (z), w = z.
Tada je funkcija g neprekidna na skupu G × G.
Dokaz. Eventualno, neprekidnost funkcije g nije očigledna samo na ”dija-

gonali“ skupa G × G, odnosno samo u tačkama (z, z). Neka je a ∈ G i
ϵ > 0. Postoji r > 0 tako da je D(a; r) ⊂ G, i za svako u ∈ D(a; r) važi
|f ′ (u) − f ′ (a)| < ϵ. Neka je z, w ∈ D(a; r) i z ̸= w. Posmatrajmo duž koja
spaja tačke z i w. Dakle, definišemo putanju t 7→ γ(t) = (1 − t)z + tw, za
t ∈ [0, 1]. Očigledno je γ ∗ ⊂ D(a; r). Primetimo da je γ ′ (t) = w−z. Funkcija
ξ 7→ f ′ (ξ) je analitička po ξ ∈ D(a; r). Stoga integral
∫ ove funkcije po putanji
γ zavisi samo od početne i krajnje tačke, odnosno f ′ (ξ)dξ = f (w) − f (z).
γ
137
138 GLAVA 7. KONFORMNA PRESLIKAVANJA
Stoga je
f (z) − f (w)
g(z, w) − g(a, a) = − f ′ (a)
z−w
∫ ∫1
1
= f ′ (ξ)dξ − f ′ (a)dt
w−z
γ 0
∫1 ∫1
1 ′ ′
= f (γ(t))γ (t)dt − f ′ (a)dt
w−z
0 0
∫1
= (f ′ (γ(t)) − f ′ (a)) dt.
0
Kako je |f ′ (γ(t)) − f ′ (a)| < ϵ, sledi da je |g(z, w) − g(a, a)| < ϵ. Dakle g je
neprekidna u (a, a).
Teorema 7.1.2. Neka je G oblast u C, z0 ∈ G, f ∈ H(G) i f ′ (z0 ) ̸= 0.

Tada oblast G sadrži neku okolinu V tačke z0 , tako da važi:
(a) f je ”1-1“ u V ;
(b) W = f (V ) je otvoren skup u C;
(c) Funkcija g : W → V definisana kao g(f (z)) = z je analitička u W .
Dokaz. (a) Iskoristimo prethodnu Teoremu 7.1.1. Ako je tačka (z1 , z2 ) ”blizu“
tačke (z0 , z0 ) onda je f (zz11)−f
−z2
(z2 )
”blizu“ broja f ′ (z0 ). Kako je f ′ (z0 ) ̸= 0, sledi
da postoji okolina V tačke z0 tako da za svako z1 , z2 ∈ V važi
1
|f (z1 ) − f (z2 )| ≥ |f ′ (z0 )||z1 − z2 |. (7.1)
2
Na osnovu prethodne nejednakosti sledi da je f preslikavanje ”1–1“ u skupu
V.
Prelaskom u (7.1) na graničnu vrednost kada z1 → z2 , proizilazi da je
′
f (z) ̸= 0 za svako z ∈ V . Ako je W = f (V ), tada je f : V → W preslikavanje
”1-1“ i ”na“.
(b) Neka je a ∈ V i odaberimo r > 0 tako da D[a; r] ⊂ V . Prema
prethodnoj nejednakosti, postoji c > 0 tako da je
|f (a + reit ) − f (a)| > 2c, 0 ≤ t ≤ 2π.

7.1. OTVORENA PRESLIKAVANJA 139
Ako je λ ∈ D(f (a); c), onda je |λ − f (a)| < c. Sledi da je
min |λ − f (a + reit )| > c.

t∈[0,2π]
Tvrdimo da postoji z3 ∈ D[a; r] tako da je λ = f (z3 ). Time bi dokazali

D(f (a); c) ⊂ f (D[a; r]) ⊂ W . Kako je a ∈ V proizvoljna tačka, odnosno
f (a) ∈ W je proizvoljna tačka, sledilo bi da je W otvoren skup, odnosno
dokazali bi tvrd̄enje (b).
Dakle, pretpostavimo da je λ − f (z) ̸= 0 za svako z ∈ D[a; r]. Tada
je z 7→ λ−f1 (z) analitička funkcija u okolini skupa D[a; r]. Prema principu
maksimuma modula,

1 1 1

λ − f (a) ≤ λ − f (a + reit ) < c , t ∈ [0, 2π],
odakle sledi |λ − f (a)| > c. Poslednja nejednakost nije moguća zbog λ ∈

D(f (a); c). Dakle, postoji z3 ∈ D[a; r] tako da je f (z3 ) = λ.
(c) Na osnovu (a) i (b) sledi da je f : V → W preslikavanje ”1–1“ i ”na“.
Dakle, postoji preslikavanje g : W → V tako da je g inverzno preslikavanje
od f . Treba dokazati da je g diferencijabilno preslikavanje. Posmatramo
tačke w4 , w5 ∈ W , w4 ̸= w5 , za koje postoje jedinstvene tačke z4 , z5 ∈ V sa
svojstvom f (z4 ) = w4 i f (z5 ) = w5 . Ako w5 → w4 , na osnovu (7.1) sledi da
z5 → z4 . Tada je
g(w5 ) − g(w4 ) z5 − z4
= .
w5 − w4 f (z5 ) − f (z4 )
Koristeći činjenicu da f ′ nema nula na skupu V , i prelaskom na graničnu
vrednost kada w5 → w4 , sledi da je g ′ (w4 ) = f ′ (z1 4 ) . Na taj način je dokazano
tvrd̄enje (c).
Neka je f analitička funkcija u okolini tačke a. Tada je u nekoj okolini
tačke a ispunjeno
∑
∞
f (z) = cn (z − a)n .
n=0
Pretpostavimo da f nije identički jednako 0 u okolini tačke a. Ako je f (a) =

0, onda postoji najmanji indeks m ∈ N tako da je 0 = c0 = c1 = · · · = cm ̸=
cm+1 . Broj m je
f (z) = (z − a)m g(z),
pri čemu je g analitička funkcija u okolini tačke a i g nema nula u nekoj

okolini tačke a.
Teorema 7.1.3. Neka je G oblast u C, neka je f ∈ H(G), f nije konstantna
funkcija na G, z0 ∈ G i w0 = f (z0 ). Neka je m ∈ N red nule z0 funkcije
z 7→ f (z) − w0 .
Tada postoji okolina V tačke z0 , tako da je V ⊂ G, i postoji funkcija
g ∈ H(V ), tako da važi:
(a) Za svako z ∈ V je ispunjeno f (z) = w0 + [g(z)]m ;
(b) g ′ nema nula u skupu V , i g je invertibilno preslikavanje iz V na
g(V ) = W , i W je otvoren skup.
Dokaz. (a) Funkcija f nije konstanta. Prema Teoremi o jedinstvenosti anal-
itičke funkcije, bez gubljenja opštosti možemo pretpostaviti da je G dovoljno
mala okolina tačke z0 , tako da za svako z ∈ G, z ̸= z0 , važi f (z) ̸= w0 . Tada
postoji diferencijabilna funkcija h u G, sa svojstvom
f (z) − w0 = (z − z0 )m h(z), z ∈ G,
′
i pri tome h nema nula u G. Sledi da je hh ∈ H(G), te postoji primitivna
′ ′
funkcija od hh u G. Dakle, postoji funkcija F ∈ H(G), tako da je F ′ = hh′
( −F )′
u G. Proveravamo da je he = 0 u G. Sledi da je he−F konstantna
funkcija u G. Po potrebi, može se funkciji F dodati neka konstanta, tako da
je h = eF na G. Definišemo funkciju g na skupu G na sledeći način:
g(z) = (z − z0 )eF (z)/m , z ∈ G.
Jednostavno je proveriti da važi (a).

(b) Važi g(z0 ) = 0 i g ′ (z0 ) ̸= 0. Stoga postojanje otvorenog skupa V sledi
na osnovu prethodne teoreme.
Posledica 7.1.1. Neka je G oblast u C, neka je f diferencijabilna u G, i
neka je f ”1–1“ u G. Tada je f ′ (z) ̸= 0 za svako z ∈ G, i inverzna funkcija
od f je takod̄e diferencijabilna.
Dokaz. Ako bi eventualno bilo f ′ (z0 ) = 0 za neko z0 ∈ G, prema prethodnoj
teoremi f ne bi bila ”1–1“ funkcija u nekoj okolini D(a; r).
Posledica 7.1.2. Neka je G oblast u C, neka je f ∈ H(G), i neka f nije
konstanta u G. Tada je f otvoreno preslikavanje u G. Drugim rečima, ako
je V otvoren skup u G, tada je f (V ) otvoren skup u C.
7.2. ŠVARCOVA LEMA 141
7.2 Švarcova lema

U ovoj lekciji dokazujemo rezultate koji su u vezi sa Švarcovom lemom.
Neka je D = D(0; 1).
Teorema 7.2.1. (Švarcova lema1 ) Neka je f ∈ H(D), pri čemu je |f (z)| ≤ 1
za svako z ∈ D, kao i f (0) = 0. Tada:
(a) Za svako z ∈ D važi |f (z)| ≤ |z|;
(b) Ako je za neko z0 ̸= 0 ispunjeno |f (z0 )| = |z0 |, tada postoji konstanta
α ∈ C, tako da je |α| = 1 i f (z) = αz za svako z ∈ D.
Dokaz. (a) Posmatramo funkciju z 7→ g(z) = f (z) z
. Na osnovu Tejlorovog reda
funkcije f u okolini tačke 0, iz f (0) = 0 sledi da je g analitička u D(0; 1).
Posmatrajmo kružnicu γr (t) = reit , t ∈ [0, 2π], gde je 0 < r < 1. Neka je G0r
unutrašnjost kružnice γr . Prema Principu maksimuma modula, sledi da za
svako z ∈ G0r važi
1
|g(z)| ≤ max∗ |g(ξ)| ≤ .
ξ∈γr r
Neka je z ∈ Gr fiksirana tačka i neka r → 1. Sledi da je |g(z)| ≤ 1, odnosno
0
|f (z)| ≤ |z|. Obzirom da za svako z ∈ D postoji r ∈ (0, 1) tako da je z ∈ G0r ,

sledi da je |f (z)| ≤ |z| za svako z ∈ D.
(b) Ako bi postojalo neko z0 ∈ D tako da je |f (z0 )| = |z0 |, onda bi
funkcija g dostizala svoj maksimum u D. Prema Principu maksimuma mo-
dula, funkcija g mora biti konstanta, i to |g(z)| = 1 na D. Stoga postoji
α ∈ C, |α| = 1, tako da za svako z ∈ D važi f (z) = αz.
Slično prethodnoj teoremi, dokazujemo još jedan rezultat.
Teorema 7.2.2. Neka je f : D → D analitička funkcija za koju je ispunjeno
f (0) = 0. Neka je
∑
∞
f (z) = cn z n , z ∈ D.
n=1
Tada je |f ′ (0)| = |c1 | ≤ 1. Štaviše, ako je |c1 | = 1, onda je f (z) = c1 z za

svako z ∈ D.
Dokaz. Slično prethodnom dokazu,
f (z) ∑∞
= c1 + cn z n−1 , z ∈ D.
z n=2
1
Hermann Schwarz (1843-1921), nemački matematičar
Neka z → 0. Tada granična vrednost i beskonačna suma mogu zameniti

mesta, jer stepeni red ravnomerno konvergira na svakom disku D[0; r]. Na
osnovu prethodne Švarcove leme, sledi da je |c1 | ≤ 1.
Sada pretpostavimo da je |c1 | = 1. Postoji m ≥ 2, tako da je 0 = c2 =
· · · = cm−1 ̸= cm . Tada je
f (z)
= c1 + cm z m−1 + · · · , z ∈ D.
z
Postoji z ∈ C tako da je cm z m−1 = c1 . Odabrana tačka z ne mora biti u
disku D. Med̄utim, ako je t dovoljno mali pozitivan broj, onda tz ∈ D.
Na osnovu procene ostatka Tejlorovog polinoma, postoji C > 0 tako da za
dovoljno male vrednosti t > 0 važi
f (tz)
= c1 + cm tm−1 z m−1 + h,
tz
pri čemu je |h| ≤ Ctm . Koristeći činjenicu |c1 | = 1, sledi da važi

f (tz)

tz = |c1 (1 + t ) + h| ≥ |c1 |(1 + tm−1 ) − | − h| ≥ 1 + tm−1 − C|tm | > 1
m−1
za dovoljno malo t > 0. Poslednji zaključak je u suprotnosti sa pretpostavkom

teoreme. Dakle, mora biti cm = 0 za svako m ≥ 1.
7.3 Analitičke funkcije i uglovi

izmed̄u putanja
Neka je γ : [a, b] → C putanja, koja je neprekidno diferencijabilna. Putanja
γ je glatka, ako je pri tome i |γ ′ (t)| ̸= 0 za svako t ∈ [a, b]. Ako je γ(t) =
x(t) + iy(t), tada je γ ′ (t) = x′ (t) + iy ′ (t) tangentni vektor krive γ ∗ u tački
γ(t), t ∈ [a, b].
Ako je f analitička u onolini od γ ∗ , tada je f ◦ γ takod̄e neka putanja u
C. Pri tome je tangentni vektor krive (f ◦ γ)∗ jednak f ′ (γ(t))γ ′ (t), t ∈ [a, b].
Neka je µ : [c, d] → C druga glatka putanja, µ(t) = u(t) + iv(t), tako da
je γ(t1 ) = µ(t2 ) = z0 njihova presečna tačka. Ugao izmed̄u krivih γ ∗ i µ∗ u
tački z0 neka je jednak φ, a ugao izmed̄u krivih (f ◦ γ)∗ i (f ◦ µ)∗ u tački
f (z0 ) neka je jednak ψ.
7.4. ANALITIČKI AUTOMORFIZMI 143
Teorema 7.3.1. U skladu sa prethodnim pretpostavkama, ako je f ′ (z0 ) ̸= 0,

onda je φ = ψ. Drugim rečima, analitičke funkcije čiji izvod nije jednak noli,
čuvaju uglove izmed̄u krivih.
Dokaz. Primetimo da je (f ◦ γ)′ (t1 ) = f ′ (γ(t1 ))γ ′ (t1 ) = f ′ (z0 )γ ′ (t1 ). Takod̄e
je (f ◦ µ)′ (t2 ) = f ′ (z0 )µ′ (t2 ). Kako je f ′ (z0 ) ̸= 0, sledi da je ugao φ izmed̄u
γ ′ (t1 ) i µ′ (t2 ) jednak uglu ψ izmed̄u (f ◦ γ)(t1 ) i (f ◦ µ)(t2 ).
Definicija 7.3.1. Neka je V otvoren skup u C i neka je f : V → C preslika-

vanje. f je konformno preslikavanje, ako f čuva uglove izmed̄u krivih.
Dakle, analitička funkcija koja ima izvod različit od nule, jeste konformno
preslikavanje.
U daljem uvek razmatramo konformna preslikavanja koja su analitičke
funkcije i kod kojih je prvi izvod u svakoj tački neke oblasti različit od nule.
Imajući u vidu da je analitička funkcija uvek otvoreno preslikavanje, onda
komformno preslikavanje uvek slika oblast u domenu na oblast u kodomenu,
dok rub oblasti u domenu uvek slika u rub odgovarajuće oblasti u kodomenu.
7.4 Analitički automorfizmi

Neka su U, V oblasti u C. Ako je f : U → V bijekcija, tako da su funkcije f i
f −1 analitičke na U i V redom, tada je f analitički izomorfizam. Specijalno,
ako je f analitički izomorfizam iz U na U , tada je f analitički automorfizam.
Skup svih analitičkih autormorfizama na oblasti U označava se sa Aut(U ).
Razmatramo samo analitičke izomorfizme i analitičke automorfizme, tako da
nadalje ne koristimo ”analitički“.
Koristimo oznake: D = D(0; 1), T = γ ∗ pri čemu je γ(t) = eit , t ∈ [0, 2π],
Tθ = T \ {eiθ } za θ ∈ [0, 2π].
Teorema 7.4.1. Neka je α ∈ C, |α| < 1. Tada za funkciju fα , definisanu sa

α−z
fα (z) = , z ∈ D,
1 − αz
važi f ∈ Aut(D), fα−1 = fα , f (T ) = T .

( { })
Dokaz. Očigledno, f ∈ H C \ α1 ( . Lako { 1 })je proveriti da za svako z ̸=
1
α
važi f (f (z)) = z. Stoga je f ∈ Aut C \ α .
Kako je |α| < 1, sledi da je f ∈ H(D). Pretpostavimo da je z ∈ T . Tada

je z = eit za neko t ∈ [0, 2π], i stoga važi

α − eit 1 α − eit
|fα (z)| = = = 1.
1 − αeit |eit | α − eit
Dakle, f (T ) ⊂ T . Prema Principu maksimuma modula, sledi da za svako

z ∈ D važi f (z) ∈ D. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju, sledi da je
f (D) otvoren podskup od D. Med̄utim, f ◦ f = Id, te je f (D) = D.
Sledi i f (T ) = T i f ∈ Aut(D).
Očigledno je fα (α) = 0. Dokazujemo da su funkcije navedenog oblika
fundamentalni automorfizmi jediničnog diska D.
Teorema 7.4.2. Neka je f ∈ Aut(D), α ∈ D i f (α) = 0. Tada postoji

θ ∈ [0, 2π] tako da za svako z ∈ D važi:
α−z
f (z) = eiθ .
1 − αz
Dokaz. Neka je fα (z) = 1−αz α−z

, z ∈ D. Tada je f ◦ fα ∈ Aut(D), tako da
je (f ◦ fα )(0) = (f ◦ fα−1 )(0) = 0. Neka je h = f ◦ fα . Prema Švarcovoj
lemi, sledi da je |h(z)| ≤ |z| za svako z ∈ D. Kako je h−1 = fα ◦ f −1 ,
očigledno je h−1 (0) = 0. Primena Švarcove leme na funkciju h−1 vodi do
zaključka |h−1 (z)| ≤ |z| za svako z ∈ D. Na osnovu z = h(w) za w ∈ D,
sledi |w| ≤ |h(w)| za svako w ∈ D. Dakle, |h(z)| = |z| za svako z ∈ D.
Primenjujući još jednom Švarcovu lemu, zaključujemo da postoji θ ∈ [0, 2π]
tako da je f (z) = eiθ z, z ∈ D.
Ako je α = 0 u prethodnoj teoremi, onda sledi jednostavan i zanimljiv
rezultat.
Posledica 7.4.1. Ako je f ∈ Aut(D) i f (0) = 0, onda je f rotacija. Drugim

rečima, postoji θ ∈ [0, 2π] tako da je f (z) = eiθ z za svako z ∈ D.
7.5 Izomorfizmi gornje poluravni

Standardna oznaka za gornju poluravan je H + = {z ∈ C : Im z > 0}.
Teorema 7.5.1. Preslikavanje z 7→ f (z) = z−i

z+i
je izomorfizam iz H + na D.
7.6. ŠVARCOV PRINCIP REFLEKSIJE 145
Dokaz. Očigledno je f ∈ H(H + ). Neka je z = x + iy i w = f (z) = x+(y−1)i

x+(y+1)i
.
Na osnovu z ∈ H + sledi y > 0, te je (y − 1)2 < (y + 1)2 . Stoga je
|z − i|2 = x2 + (y − 1)2 < x2 + (y + 1)2 = |z + i|2 ,
odakle sledi |z − i| < |z + i|. Prema tome, f slika H + u D.

Treba dokazati da za svako w ∈ D postoji z ∈ H + tako da je w = f (z).
z−i
To se postiže rešavanjem jednačine w = z+i po z. Dakle, sledi da je z =
−1
f (w) = −i w−1 . Sada treba proveriti da ako je w ∈ D, onda je z ∈ H + .
w+1
Neka je stoga w = u + iv ∈ D i u2 + v 2 < 1. Tada je lako proveriti

( )
w+1 1 − (u2 + v 2 )
Im z = Im −i = > 0.
w−1 (u − 1)2 + v 2
Sledi da je inverzno preslikavanje f −1 analitički izomorfizam iz D u H + .

Prvi kvadrant je skup Q1 = {z = reiφ : r > 0, φ ∈ (0, π2 )}.
Teorema 7.5.2. (a) Preslikavanje z 7→ z 2 je izomorfizam iz prvog kvadranta

Q1 na gornju poluravan H + .
(b) Preslikavanje z 7→ zz+−ii je izomorfizam iz prvog kvadranta Q1 na je-
2
dinični disk D.
Dokaz. (a) Očigledno, ako je z ∈ Q1 , onda je z 2 ∈ H + . Preslikavanje z 7→ z 2

je analitički izomorfizam iz Q1 na H + .
(b) Sledi iz (a) i prethodne teoreme.
7.6 Švarcov princip refleksije

Dokaz Švarcovog principa refleksije podrazumeva poznavanje nekih osobina
harmonijskih funkcija. Preciznije, harmonijske funkcije zadovoljavaju svoj-
stvo srednje vrednosti na malim kružnicama. Videti odgovarajuću glavu radi
provere navedenih detalja.
Neka je U + otvoren podskup gornje poluravni, tako da je deo ruba ∂(U + )
na relanoj osi jednak intervalu I = (a, b). Neka je U − skup simetričan sa U +
u odnosu na realnu osu. Drugim rečima, z ∈ U − ako i samo ako z ∈ U + . Na
kraju, neka je
U = U + ∪ I ∪ U −.
Pretpostavljamo da je U uvek otvoren podskup od C.
Teorema 7.6.1. (Švarcov princip refleksije) Pod prethodno opisanim uslovima,

neka je f = u + iv analitička u skupu U + , i neka je
lim v(zn ) = 0
n→∞
za svaki niz (zn )n iz skupa U + sa svojstvom lim zn = z ∈ I.

n→∞
Tada postoji funkcija F ∈ H(U + ∪ I ∪ U − ), tako da je F (z) = f (z) za
svako z ∈ U + . Štaviše, F (z) = F (z) za svako z ∈ U + ∪ U − .
Dokaz. Prvi način: primena svojstva srednje vrednosti na malim kružnicama

za harmonijske funkcije
Funkciju v jednostavno proširimo na U − : ako je z ∈ U − , neka je v(z) =
−v(z). Jednostavno je proveriti da je v neprekidna funkcija. Takod̄e je
Jednostavno je uočiti da v ispunjava svojstvo srednje vrednosti na malim
kružnicama. Na osnovu rezultata o harmonijskim funkcijama, sledi da je v
harmonijska funkcija na U . Dakle, v je lokalno jednaka imaginarnom delu
neke analitičke funkcije.
Za svaki disk Dt = D(t; r) ⊂ U , t ∈ I, sledi da postoji funkcija ft ∈
H(Dt ) sa svojstvom da je v = Im ft na Dt . Svaka funkcija ft je odred̄ena
funkcijom v do na aditivnu konstantu. Ako ovu konstantu odaberemo tako
da je ft (z) = f (z) za svako z ∈ Dt+ ∩ U + , onda ista jednakost važi na svakom
skupu Dt ∩ U + . Pretpostavljamo da smo tako i uredili ovu realnu konstantu.
Kako je v = 0 na I, sledi da su za svako t ∈ I svi izvodi funkcije ft
realni u tački t. Stoga su koeficijenti stepenog reda, koji predstavlja razvoj
funkcije ft po stepenima z − t, realni. Dakle, za svako z ∈ Dt je ispunjeno
ft (z) = ft (z).
Ako je Ds ∩ Dt ̸= ∅, onda je fs = f = ft na Ds ∩ Dt ∩ U + . Sledi da je
fs = ft na Ds ∩ Dt . Stoga je moguće definisati funkciju


f (z), z ∈ U ,
+
F (z) = ft (z), z ∈ Dt ,


f (z), z ∈ U − .
Preostaje da dokažemo analitičnost funkcije f u U − .

Ako je D(a; r) ⊂ U − , onda je D(a; r) ⊂ U + . Stoga za svako z ∈ D(a; r)
važi
∑
∞
f (z) = an (z − a)n .
n=0
7.6. ŠVARCOV PRINCIP REFLEKSIJE 147
Sledi da je
∑
∞
F (z) = an (z − a)n , z ∈ D(a; r).
n=0
Dakle, F je analitička funkcija u U − .

Drugi način: primena Morerine teoreme. Definišimo još jednom funkciju
F : U + ∪ I ∪ U − kao


f (z), z ∈ U ,
+
F (z) = ft (z), z ∈ Dt ,


f (z), z ∈ U − .
Kao i u prethodnom slučaju, trivijalno sledi da je F ∈ H(U + ) i F ∈ H(U − ).
Takod̄e, F je neprekidna na U + ∪ I ∪ U − . Dokazujemo da je F analitička u
okolini intervala I. Neka je x0 ∈ I i D(x0 ; r) ⊂ U + ∪ I ∪ U − . Neka je ∆0
proizvoljan trougao sa temenina
∫ a, x, y u disku D(x0 ; r), i neka je T rub ovog
trougla. Potrebno je dokazati F (z)dz = 0. Opet, jedini netrivijalan slučaj
T
je kada realna osa seče ∆0 (bez gubljenja opštosti, kao na Slici 6)
a
beta gama
b
c
y
Slika 6. x
Neka realna osa seče duž [a, x] u tački b, i seče duž [a, z] u tački c. Pos-
matramo trougao ∆ odred̄en temenima a, b, c. Na skupu ∆ funkcija F se
poklapa sa funkcijom f . Funkcija f je neprekidna na U + ∪ I, te sledi da je f
ravnomerno neprekidna na kompaktu ∆. Neka je ϵ > 0. Tada postoji δ > 0,
tako da važi implikacija:
|z1 − z2 | < δ =⇒ |f (z1 ) − f (z2 )| < ϵ.
Neka tačka β pripada segmentu [a, b], i neka γ pripada segmentu [a, c], tako
da je |β − b| < δ i |γ − c| < δ. Neka je ∆1 trougao odred̄en temenima a, β, γ,
i T1 = ∂∆∫ 1 . Neka
∫ je ∆∫ 2 četvorougao odred̄en temenima b, c, γ, β i T2 = ∂∆2 .
Tada je f = f + f . Funkcija f je analitička u okolini trougla ∆1 , te je
∫ T T1 T2
F = 0.
T1
Lako je primetiti da za t ∈ [0, 1] važi
|[tβ + (1 − t)γ] − [tb + (1 − t)c]| < δ,
odakle sledi
|f (tβ + (1 − t)γ) − f (tb + (1 − t)c)| < ϵ.
Neka je M = max |f (z)| i neka je d = diam(∆). Tada je
z∈∆

∫ ∫

f+ f

[c,d] [γ,β]

∫1 ∫1

= (b − a) f (tb + (1 − t)c)dt − (γ − α) f (tβ + (1 − t)γ)dt

01 0

∫

≤ |c − b| (f (tb + (1 − t)c) − f (tβ + (1 − t)γ)dt

0
1
∫

+ |(c − b) − (γ − α)| f (tβ + (1 − t)γ0dt

0
≤ ϵ|c − b| + M |(c − γ) + (β − b)| ≤ ϵd + 2M δ.
Takod̄e je
∫ ∫

f ≤ M |b − β| ≤ M δ, f ≤ M δ.

[β,b] [c,γ]
Na kraju
∫

f ≤ ϵd + 4M δ.

T
∫
Uvek je moguće odabrati δ < ϵ, te stoga mora biti f = 0.
T ∫
Na osnovu definicije funkcije F , može se analogno zaključiti F = 0, pri
T3
čemu je ∆3 četvorougao odred̄en temenima x, y, c, b, dok je T3 = ∂∆3 . Time
dokazujemo da je F analitička funkcija na U + ∪ I ∪ U − .
7.7. RIMANOVA TEOREMA O PROSTO POVEZANIM OBLASTIMA149
7.7 Rimanova teorema o prosto povezanim

oblastima
Dokazujemo da su prosto povezane oblasti med̄usobno analitički izomorfne.
Teorema 7.7.1. (Rimanova teorema o prosto povezanim oblastima)

Neka je G prosto povezana oblast u C, tako da je G ̸= C. Tada je G analitički
izomorfno sa D.
Dokaz. Postoji w0 ∈ C \ G. Neka je
S = {f ∈ H(G) : f (G) ⊂ D, f je ”1 − 1“ na G}.
Dokazaćemo da je S neprazan skup, kao i da postoji f ∈ S tako da je

f (G) = D.
Kako je G prosto povezan, sledi da postoji φ ∈ H(G) tako da je φ2 (z) =
z − w0 . Pretpostavimo da postoje tačke z1 , z2 ∈ G tako da je φ(z1 ) = φ(z2 ).
Tada je i φ2 (z1 ) = φ2 (z2 ), te je i z1 = z2 . Dakle, funkcija φ je ”1–1“. Takod̄e,
ako je φ(z1 ) = −φ(z2 ), onda sledi z1 = z2 . φ je otvoreno preslikavanje, odakle
sledi da postoji a ∈ C i r > 0 tako da je 0 < r < |a| i D(a; r) ⊂ φ(G). Na
osnovu prethodnog razmatranja, sledi da D(−a; r) ne sečke φ(G). Neka je
r
ψ(z) = φ(z)+a . Tada je, očigledno, ψ ∈ S. Dakle, S je neprazan skup.
Posmatramo funkciju z 7→ φα (z) = 1−αz z−α
, koja je analitički automorfizam
na D, pri čemu je α ∈ D. Podsetimo da je φ−1 α = φ−α . Pretpostavimo da
je ψ ∈ S α ∈ D \ ψ(G). Tada je φα ◦ ψ ∈ S, i funkcija φα ◦ ψ nema nula u
G. Stoga postoji funkcija g ∈ H(G) tako da je g 2 (z) = (φα ◦ ψ)(z) za svako
z ∈ G. Lako je proveriti, kao u prethodnom delu, da je g ”1–1“.
Neka je β = g(z0 ) i neka je ψ1 = φβ ◦ g. Tada je ψ1 ∈ S. Iskoristimo
oznaku s(w) = w2 za svako w ∈ C. Tada je
ψ = φ−α ◦ s ◦ g = φ−α ◦ s ◦ φ−β ◦ ψ1 .

Neka je F = φ−α ◦ s ◦ φ−β . Na osnovu ψ1 (z0 ) = 0 sledi
ψ ′ (z0 ) = F ′ (0)ψ1′ (z0 ).
Sledi da je F (D) ⊂ D i F nije ”1–1“ na D. Prema Švarcovoj lemei proizilazi

da je |F ′ (0)| < 1, te je |ψ ′ (z0 )| < |ψ1′ (z0 )|. Primetimo da je ψ ”1–1“ na G,
odakle sledi ψ ′ (z0 ) ̸= 0.
Neka je z∈ G, i neka je
η = sup{|ψ ′ (z0 )| : ψ ∈ S}.
Prethodna razmatranja pokazuju da ako postoji neko h ∈ S sa svojstvom

|h′ (z0 )| = η, da je onda h(D) = D. Dakle, završetak dokaza upravo jeste
utvrd̄ivanje da takvo h ∈ S zaista postoji.
Za svako ψ ∈ S i svako z ∈ G je ispunjeno |ψ(z)| < 1. Prema tome, skup
S je relativno kompaktan. Definicija broja η pokazuje da postoji niz (ψn )n u
S tako da je |ψn′ (z0 )| → η kada n → ∞. Na osnovu relativne kompaktnosti
skupa S postoji podniz niza (ψn )n (koji ćemo označiti ponovo sa (ψn )n ),
tako da ψn konvergira ka nekom h ∈ H(G) ravnomerno na kompaktnim
podskupovima od G. Tada je |h′ (z0 )| = η. Skup S nije prazan, odakle sledi
η > 0, te funkcija h nije konstantna na G. Kako je ψn (G) ⊂ D za svako
n ∈ N, sledi da je h(G) ⊂ cl D. Prema Teoremi o otvorenom preslikavanju
sledi da je H(G) otvoren skup, te je H(G) ⊂ D.
Dovoljno je još dokazati da je h preslikavanje ”1–1“. Neka je z1 , z2 ∈ G,
z1 ̸= z2 . Neka je α = h(z1 ) i αn = ψn (z1 ), za svako n ∈ N. Neka je cl E
zatvoren disk u G, tako da je z2 centar diska cl E, a sa druge strane z1 ∈/ cl E,
kao i da funkcija z 7→ h(z) − α nema nula na rubu ∂(cl E). Ovo je moguće
postići, jer skup nula funkcije h − α nema tačku nagomilavanja u G. Važi
ψn − α → h − α ravnomerno na cl E. Funkcije z 7→ ψn − α su ”1–1“ i imaju
nulu u tački z1 , odakle sledi da funkcije ψn −α nemaju nula u cl E. Na osnovu
Rušeove teoreme sledi da h − α nema nula u E. Specijalno, h(z1 ) ̸= h(z1 ).
Dakle, h je ”1–‘1 funkcija i f ∈ S. Time je dokaz završen.
Posledica 7.7.1. Pod uslovima i oznakama prethodne teoreme, sledi da je
h(z0 ) = 0.
Dokaz. Ako bi eventualno važilo h(z0 ) = β ̸= 0,, tada φβ ◦ h ∈ S
|h′ (z0 )|
|(φβ ◦ h)′ (z0 )| = |φ′β (β)h′ (z0 )| = > |h′ (z0 )| = η,
1 − |β|2
što je nemoguće prema izboru broja η.
Posledica 7.7.2. Ako važe uslovi i oznake prethodne teoreme, i ako je f ∈
H(G), f (G) ⊂ D, z0 ∈ G i f (z0 ) = 0, onda je |f ′ (z0 )| ≤ h′ (z0 )|. Jednakost
važi ako i samo ako je za svako z ∈ G ispunjeno f (z) = λ · h(z), pri čemu je
λ ∈ C konstanta sa osobinom |λ| = 1.
7.8. NEPREKIDNOST NA GRANICI 151
Dokaz. Neka je f ∈ H(G), f (G) ⊂ D i f (z0 ) = 0. Tada je g = f ◦ h−1 :

D → D, odakle (prema Švarcovoj lemi) sledi |g ′ (0)| < 1. Jednakost važi ako
i samo ako je g rotacija.
7.8 Neprekidnost na granici

U prethodnoj sekciji dokazano je da su sve prosto povezane oblasti u C, koje
su različite od C, med̄usobno analitički izomorfne. Pod odred̄enim uslovima
pomenuti analitički izomorizmi mogu biti produženi do neprekidnosti na
zatvorenju oblasti.
Definicija 7.8.1. Neka je G prosto povezana oblast u C, tako da je G ̸= C.

Tačka z ∈ ∂G je prosta granična tačka oblasti G, ako za svaki niz tačaka
(zn )n u skupu G sa osobinom lim zn = z, sledi da postoji putanja u G koja
n→∞
prolazi kroz sve tačke zn i koja završava u tački z.
Drugim rečima z ∈ ∂G je prosta tačka oblasti G, ako za svaki niz tačaka
(zn )n u skupu G sa osobinom lim zn = z, sledi da postoji putanja γ : [0, 1] →
n→∞
C i postoje tačke 0 < t1 < t2 < · · · < 1 sa osobinama: γ(tn ) = zn za svako
n ∈ N, i γ(t) ∈ G za svako t ∈ [0, 1).
Oblasti ”sa zasecima“ imaju rubne tačke koje nisu proste.

Sada dokazujemo važan rezultat o oblastima čije su rubne tačke proste.
Teorema 7.8.1. Neka je G ograničena prosto povezana oblast, i neka je

f : G → D analitički izomorfizam.
(a) Ako je z prosta rubna tačka od G, tada postoji neprekidna ekstenzija
funkcije f na G ∪ {z}. Tada je |f (z)| = 1.
(b) Ako su z1 , z2 različite proste rubne tačke oblasti G, i ako je f neprekidno
proširena na G ∪ {z1 , z2 }, tada je f (z1 ) ̸= f (z2 ).
Dokaz. Neka je g = f 1− . Tada je g(D) = G, g je ”1–1“ i (na osnovu

ograničenosti skupa G), je g ∈ H ∞ .
Pretpostavimo sada da je (a) netačno tvrd̄enje, odnosto f nema neprekidnu
ekstenziju u tački z. Tada postoji niz (zn )n u G sa svojstvima: zn → z,
f (z2n ) → w1 , f (z2n+1 ) → w2 i w1 ̸= w2 . Neka je γ putanja iz definicije
proste rubne tačke z oblasti G. Neka je ν = f ◦ γ. Neka je 0 < r < 1 i
Kr = g(D[0; r]). Tada je Kr kompakt u G. Kako γ(t) → z kada t → 1−,
postoji t∗ = t∗ (r) < 1 tako da je γ(t) ∈ / Kr ako je t∗ < t < 1. Stoga
je |ν(t)| > r za t∗ < t < 1. Dakle, |nu(t)| → 1 kada t → 1−. Kako je

ν(t2n ) → w1 i ν(t2n+1 ) → w2 , sledi da je |w1 | = |w2 | = 1.
Neka je T = {w ∈ C : |w| = 1} jedinična kružnica u C. Tada se skup
T \ {w1 , w2 } sastoji od dva luka. Tada jedan od ovih lukova ima sledeću
osobinu: svaki radijus vektor od 0 do J seče ν ∗ u skupu tačaka koji ima
tačku nagomilavanja u T . Primetimo da je g(ν(t)) = γ(t) ako je 0 ≤ t < 1, i
g ima radijalni limes skoro svuda na T , jer je g ∈ H ∞ . Dakle,
lim g(reit ) = z m−s.s. na J,

r→1−
jer je lim g(ν(t)) = z. Prema dobro poznatom rezultatu, sledi da je g

t→1−
konstanta. Poslednje tvrd̄enje je nemoguće, jer je g preslikavanje ”1–1“.
Sledi da je w1 = w2 . Na taj način je dokazano (a).
Pretpostavimo da (b) nije tačno, odnosno z1 ̸= z2 i f (z1 ) = f (z2 ). Ako
f pomnožimo pogodnom konstantom, sledi da možemo pretpostaviti bez
gubljenja opštosti f (z1 ) = f (z2 ) = 1. Neka su sada γ1 i γ2 putanje koje
odgovaraju tačkama z1 i z2 u definiciji proste rubne tačke oblasti. Tada je
γ1 ([0, 1)) ⊂ G, γ2 ([0, 1)) ⊂ G, γ1 (1) = z1 i γ2 (1) = z2 . Neka je η1 = f ◦ γ1 i
η2 = f ◦ γ2 . Na osnovu g ◦ ηj = γj za j = 1, 2, sledi
lim g(ηj (t)) = zj , j = 1, 2.

t→1−
Dakle, radijalni limes od g u tački 1 je istovremeno z1 i z2 , što je nemoguće.

Dakle, mora biti z1 = z2 . Na taj način smo dokazali (b).
Teorema 7.8.2. Neka je G ograničena i prosto povezana oblast u C. Ako je
svaka rubna tačka od G prosta, tada se svaki analitički izomorfizam f : G →
D može proširiti do homeomorfizma (obostrano neprekidnog preslikavanja)
f : cl G → cl D.
Dokaz. Neka je f : G → D preslikavanje koje je ”1–1“ i ”na“. Jednostavno
je proveriti da se f može proširiti do neprekidnog preslikavanja f : cl G →
cl D. Sledi da je D ⊂ f (cl G) ⊂ cl f (G) ⊂ cl D. Skup cl G je kompaktan,
odakle sledi da je f (cl G) kompaktan. Prema tome, f (cl G) = cl f (G) =
cl D. Štaviše, preslikavanje f je ”1–1“ na cl G. Poznato je da svako ”1–1“
neprekidno preslikavanje kompakta ima neprekidan inverz. Time je dokaz
završen.
Zatvorena putanja γ u C je Žordanova putanja, ako je γ ∗ homeomorfna
sa T .
7.9. ANALITIČKI IZOMORFIZMI PRSTENA 153
Posledica 7.8.1. Ako je svaka rubna tačka neke ograničene i prosto povezane
oblasti G prosta, onda je ∂G Žordanova putanja, i cl G je homeomorfno sa
cl D.
Obrnuto, ako je G ograničena i prosto povezana oblast u C tako da je ∂G
Žordanova putanja, tada je svaka tačka iz ∂G prosta.
Posledica 7.8.2. Neka su ispunjeni uslovi poslednje teoreme, neka su a, b, c ∈

∂G različite tačke, i neka su A, B, C ∈ T različite tačke. Tada postoji bilin-
earna transformacija φ koja tačke f (a), f (b), f (c) redom prevodi u A, B, C.
Ako je pri tome očuvana orijentacija jedinične kružnice, onda je φ(D) = D,
a funkcija g = φ ◦ f je homeomorfizam iz cl G na cl D, koji prevodi a, b, c
redom u A, B, C. Funkcija g je jedninstveno odred̄ena ovim uslovom.
7.9 Analitički izomorfizmi prstena

Neka je 0 < r < R. Tada je P (a; r, R) = {z ∈ C : r < |z − a| < R} prsten sa
centrom u a ∈ C, unutrašnjim poluprečnikom r, i spoljašnjim poluprečnikom
R. Ako je a = 0, onda je jednostavno P (0; r, R) = P (r, R).
Dokazujemo sledeći rezultat o analitičkim izomorfizmima izmed̄u dva ra-
zličita prstena.
Teorema 7.9.1. Dva prstena P (r1 , R1 ) i P (r2 , R2 ) su analitički izomorfna

ako i samo ako je Rr11 = Rr22 .
Dokaz. Ako je Rr11 = Rr22 , onda je analitižki izomorfizam iz P (r1 , R1 ) na

P (r2 , R2 ) dat sa f (z) = rr21 z za svako z ∈ P (r1 , R1 ).
Obrnuta implikacija je netrivijalna. Bez gubljenja opštosti možemo pret-
postaviti da je r1 = r2 = 1. Dakle, neka je f : P (1, R1 ) → P (1, R2 ) √ anal-
itički izomorfizam. Neka je Kr kružnica sa centrom u 0 poluprečnika R2 .
Funkcija f −1 je takod̄e holomorfna, te je skup f −1 (Kr ) kompakt. Prema
tome, postoji ϵ > 0 tako da je
P (1, 1 + ϵ) ∩ f −1 (Kr ) = ∅.
Tada je V = f (P (1, 1 + ϵ) povezan podskup od P (1, R2 ) koji ne seče Kr .

Stoga je V ⊂ P (1, r) ili V ⊂ P (r, R2 ). Ako važi drugi slučaj, onda zamenimo
f sa rf2 i svedemo situaciju na prvi slučaj. Dakle, pretpostavimo da je V ⊂
P (1, r). Ako je 1 < |zn | < 1 + ϵ i |zn | → 1, tada je f (zn ) ∈ V i niz (f (zn ))n
nema tačku nagomilavanja u P (1, R2 ), jer je funkcija f −1 neprekidna. Stoga

je |f (zn )| → 1. Slično, ako |zn | → R1 , onda f (zn )n | → R2 .
Neka je α = log log R1
R1
, u(z) = 2 log |f (z)| − 2α log |z| za z ∈ P (1, R1 ).
Neka je ∂ Kši-Rimanov operator. Kako je ∂f = 0 i ∂f′ = f ′ , onda je
′
∂(2 log |f |) = ∂(log(f f )) = ff , odakle sledi (∂u)(z) = ff (z) (z)
− αz za svako
z ∈ P (1, R1 ). Sledi da je u harmonijska funkcija na P (1, R1 ), koja se proširuje
na neprekidnu funkciju na cl P (1, R1 ), i koja je jednaka 0 na ∂P (1, R1 ).
Nekonstantne harmonijske funkcije ′ (z)
nemaju lokalne maksimume i minimume,
te mora biti u = 0. Dakle, ff (z) = αz za svako z ∈ P (1, R1 ).
√
Neka je γ(t) = R1 eit za −π ≤ t ≤ π, i neka je ν = f ◦ γ. Tada je
∫ ′
1 f (z)
α= dz = Indν (0).
2πi f (z)
γ
Stoga je α ∈ Z. Takod̄e je α > 0, a izvod od z −1α f (z) je jednak nuli u

P (1, R1 ). Sledi da je f (z)cz α . Kako je f funkcija ”1–1“ na P (1, R1 ), mora
biti α = 1. Dakle, R1 = R2 .
7.10 Bilinearna preslikavanja

7.11 Modularne funkcije i mala Pikarova teo-
rema
7.12 Švarc-Kristofelove formule
Glava 8
Analitička produženja
8.1 Analitička produženja lanacima oblasti

Neka je G0 oblast u C i neka je f0 ∈ H(G0 ). Neka je G1 takod̄e oblast u C,
tako da je G0 ∩G1 ̸= ∅. Ako postoji f1 ∈ H(G1 ) tako da za svako z ∈ G0 ∩G1
važi f0 (z) = f1 (z), onda je f1 analitičko produženje funkcije f0 sa oblasti G0
na oblast G1 . Naravno, interesantan slučaj je G1 \ G0 ̸= ∅.
Nije uvek moguće analitički produžiti f0 sa G0 na G1 . Med̄utim, ako je
analitičko produženje funkcije f0 sa oblasti G0 na oblast G1 moguće, onda
je (prema rezultatu o jedinstvenosti analitičke funkcije) to produženje jedin-
stveno. Stoga je moguće definisati funkciju f na G0 ∪ G1 , tako da je
{
f0 (z), z ∈ G0 ,
f (z) =
f1 (z), z ∈ G1 ,
i f ∈ H(G0 ∪ G1 ).
Pretpostavimo sada da postoji niz oblasti u C, i to G0 , G1 , . . . , Gn , pri
čemu je Gj ∩ Gj+1 ̸= ∅ za svako j ∈ {0, 1, . . . , n − 1}. Ako postoje funkcije
fj ∈ H(Gj ), j = 0, 1, . . . , n, tako da je fj (z) = fj+1 (z) za svako z ∈ Gj ∩Gj+1 ,
tada je niz funkcija f1 , . . . , fn analitičko produženje funkcije f0 po oblastima
G1 , . . . , Gn . Svaki prelaz sa funkcije fj i oblasti Gj na funkciju fj+1 i oblast
Gj+1 je jedinstven. Stoga je analitičko produženje (ako postoji) jedinstveno
odred̄eno funkcijom f0 i nizom G0 , G1 , . . . , Gn (Slika 7). Svaki ured̄en par
Fj = (Gj , fj ), j = 0, . . . , n, je analitički elemenat, a niz F = (F1 , . . . , Fn ) je
analitički lanac oblasti.
155
156 GLAVA 8. ANALITIČKA PRODUŽENJA
G2
Gn
G1
G0
Slika 7.
Moduće je G0 ∩ Gn ̸= ∅. Iako je f0 ∈ H(G0 ) i fn ∈ H(Gn ), nije obavezno

f0 (z) = fn (z) za svako z ∈ G0 ∩ Gn . Stoga funkcija f u opštem slučaju jeste
višeznačna analitička funkcija.
√
Primer 8.1.1. Pozmatrajmo funkciju f0 (z) = z = r1/2 eiφ/2 , pri čemu je
z = reiφ ∈ G0 = H + . Funkcija f0 je kvadratni koren, odnosno jedna grana
dvoznačnog kvadratnog korena kompleksnog broja z. Neka je G1 = {z =
reiφ : r > 0, π2 < φ < 2π}, G2 = {z = reiφ : r > 0, π < φ < 5π 2
}. Neka
je fj (re ) = r e , z = re ∈ Gj , j = 1, 2. Tada je, očigledno, fj
iφ 1/2 iφ/2 iφ
analitičko produženje funkcije fj−1 sa oblati Gj−1 na oblast Gj . Neka je f

analitičko produženje funkcije f0 preko lanca oblasti G0 , G1 , G2 . Primetimo
da je Q1 = G0 ∩ G2 prvi kvadrant. Ako je, z = reiφ = reiψ ∈ Q1 , za
0 < φ < π2 i 2π < ψ < 5π 2
, tada je f0 (z) = r1/2 eiφ/2 ̸= r1/2 eiψ/2 = f2 (z).
Dakle, ako je z ∈ Q1 , tada je f (z) = f0 (z) i f (z) = f2 (z), odnosno funkcija
f je dvoznačna u Q1 .
Dvoznačnost analitičkog
√ produženja ne može biti izmenjena ako se uzme
druga grana funkcije z u oblasti G0 = H + . Neka je g0 (reiφ ) = r1/2 ei(φ/2+π)
za z = reiφ ∈ G0 . Za svako j = 1, 2 neka je gj (reiφ ) = r1/2 ei(φ/2+π) za
z = reiφ ∈ Gj , j = 1, 2. Neka je g analitičko produženje funkcije g0 u odnosu
na lanac oblasti G0 , G1 , G2 . Ako je z = reiφ = eiψ ∈ Q1 za 0 < φ < π2 i
2π < ψ < 5π 2
. Tada je g0 (reiφ ) = r1/2 ei(φ/2+π) ̸= r1/2 ei(ψ/2+π) . Prema tome,
ako je z ∈ Q1 , tada je g(z) = g0 (z) i g(z) = g2 (z), odnosno funkcija g je
dvoznačna u Q1 .
Primer 8.1.2. Funkcija z 7→ ln z je višeznačna analitička analitička funkcija.

Ako je φk = arg z ∈ [2kπ, 2(k + 1)π), tada je lnk (z) = ln r + iφk .
Neka je G0 = H + , i neka je f0 (reiφ ) = ln r + iφ za z ∈ G0 . Neka je
G1 = {z = reiφ : r > 0, π2 < φ < 2π}, G2 = {z = reiφ : 3π 2
< φ < 5π 2
}, i
neka je fj (re ) = ln r + iφ za z = re ∈ Gj , j = 1, 2. Tada je fj analitičko
iφ iφ
produženje od fj−1 u odnosnu na oblasti Gj−1 i Gj , za j = 1, 2. Neka je

8.2. ANALITIČKA PRODUŽENJA STEPENIM REDOVIMA 157
f analitičko produženje od f0 u odnosu na lanac oblasti G0 , G1 , G2 . Kao i

u prethodnom primeru, Q1 = G0 ∩ G2 . Ako je z = reiφ = reiψ ∈ Q1 za
0 < φ < π2 i 3π
2
< ψ < 5π2
, tada je f0 (z) = ln r + iφ ̸= ln r + iψ. Sledi da je f
dvoznačna funkcija u oblasti Q1 .
Kao i u prethodnom primeru, višeznačnost funkcije f se ne može promeniti,
ako se kao funkcija f0 uzme neka druga grana funkcije z 7→ ln z.
8.2 Analitička produženja stepenim redovima

Pretpostavimo da je poluprečnik konvergencije stepenog reda
∑
∞
f0 (z) = c0n (z − a0 )n
n=0
jednak r0 ∈ (0, +∞). Tada je f0 analitička funkcija u disku D(a0 ; r0 ). Neka

je a1 ∈ D(a0 ; r0 ), i posmatrajmo odgovarajući razvoj funkcije f0 u okolini
tačke a1 :
∑∞
1 (n)
f0 (z) = c1n (z − a1 )n , c1n = f0 (a1 ).
n=0
n!
Poluprečnik konvergencije novodobijenog reda je r1 i važi r1 ≥ r0 − |a1 − a0 |.

Funkcija
∑
∞
f1 (z) = c1n (z − a1 )n , |z − a1 | < r1 ,
n=0
je analitička u disku D(a1 ; r1 ). Pri tome je f0 (z) = f1 (z) za z ∈ D(a0 ; r0 ) ∩

D(a1 ; r1 ). Ukoliko je r1 > r0 − |a1 − a0 |, onda je D(a1 ; r1 ) * D(a0 ; r0 ), i tada
je f1 analitičko produženje funkcije f0 , u odnosu na posmatran lanac diskova
D(a0 ; r0 ) i D(a1 ; r1 ) (Slika 8).
r2
a1 a2
a0
r1
r0
Slika 8.
Kako je
(n)
∑
∞
m!
f0 (z) = c0m (z − a0 )m−n ,
m=n
(m − n)!
sledi da je
∑∞ ( )
m
c1n = c0m (a1 − a0 )m−n .
m=n
n
Pretpostavimo sada da je a2 ∈ D(a1 ; r1 ) i a2 ̸= a1 . Tada je
∑
∞
1 (n)
f1 (z) = c2n (z − a2 )n , c2n = f (a2 ),
n=0
n! 1
pri čemu je r2 poluprečnik konvergencije ovog stepenog reda, i r2 ≥ r1 − |a2 −

a1 |. Neka je
∑∞
f2 (z) = c2n (z − a2 )n , |z − a2 | < r2 .
n=0
Ako je r2 > r1 −|a2 −a1 |, onda je D(a2 ; r2 ) * D(a1 ; r1 ). Kako je f2 (z) = f1 (z)
za svako z ∈ D(a1 ; r1 )∩D(a2 ; r2 ), sledi da je f2 analitičko produženje funkcije
f1 , u odnosu na posmatrane diskove.
Još jednom,
∑∞ ( )
m
c2n = c1m (a2 − a1 )m−n .
m=n
n
Postupak se u nekim slučajevima može nastaviti. Med̄utim, postoje
primeri analitičkih funkcija, kod kojih nije moguće izvesti ni jedan korak
analitičkog produženja.
Primer 8.2.1. Neka je
∑
∞
f0 (z) = z m! = 1 + z + z 2 + z 6 + z 24 + · · · , |z| < 1.
m=0
∑
∞ ∑
∞
Ako je |z| < 1, tada je |z|m! ≤ |z|m < +∞. Ako je |z| > 1,
m=0 m=0
onda |z|m! → +∞, te je polazni red divergentan. Dakle, posmatrani red je
konvergentan za z ∈ D(0; 1), {i divergentan za z ∈/ D[0;}1].
Posmatrajmo skup M = θ = 2kπ n
: k, n ∈ N,
{ niθ̸= 0 . Skup
} M je gust u
R. Neka je T jedinična kružnica. Tada je skup e : θ ∈ M gust u T .
8.3. ANALITIČKA PRODUŽENJA DUŽ KRIVIH 159
Neka je θ = 2kπn
∈ M i m ≥ n. Tada je (eiθ )m! = 1. Ako je 0 < r < 1,
onda je z = reiθ ∈ D(0; 1). Tada je
∑
n−1 ∑
∞
f0 (reiθ ) = (reiθ )m! + rm! .
m=0 m=n
Sledi da je
lim |f0 (reiθ )| = +∞.
r→1−
Pretpostavimo sada da postoji a1 ∈ D(0; 1) tako da je funkcija

∑
∞
f1 (z) = bm (z − a1 )m , |z − a1 | < r1 ,
m=0
analitičko produženje od f0 , odnosno r1 > 1 − |a1 |. Postoji θ = 2kπ

n
∈ M
tako da je eiθ ∈ D(a1 ; r1 ). Za takvo θ važi
lim f0 (reiθ ) = lim f1 (reiθ ) = f1 (eiθ )
r→1− r→1−
zbog neprekidnosti funkcije f1 . Sledi da mora biti |f1 (eiθ )| = +∞, što je
nemoguće.
Dakle, nije moguće analitički produžiti funkciju f0 van jediničnog diska.
Definicija 8.2.1. Ako je G oblast u C, i ako je f ∈ H(G) tako da f

nije moguće analitički produžiti van oblasti G, tada je ∂G prirodna granica
funkcije f .
8.3 Analitička produženja duž krivih

Primenimo prethodno opisan metod analitičkog produženja stepenim re-
dovima, pod dodatnom pretpostavkom da centri diskova pripadaju unapred
zadanoj krivoj u C.
Neka je γ : [a, b] → C kriva. Za svako t ∈ [a, b] neka je, jednostavnosti
radi, γt = γ(t). Neka je fa analitička funkcija u okolini tačke γa . Tada je
∑
∞
fa (z) = ck,a (z − γa )k , |z − γa | < ra ,
k=0
pri čemu je ra > 0.

Definicija 8.3.1. Pretpostavimo da važe sledeći uslovi:

(1) Za svako t ∈ [a, b] postoji analitička funkcija
∑
∞
z 7→ f (z; t) = cn,t (z − γt )n , |z − γt | < rt , rt > 0;
n=0
(2) f (z; a) = fa (z) za |z − γa | < ra ;

(3) Za svako s ∈ [a, b] postoji ϵs > 0, tako da za svako t ∈ [s, b] sa
svojstvom |t − s| < ϵs , funkcija z 7→ f (z; t) je direktno analitičko produženje
funkcije z 7→ f (z; s).
Tada je funkcija fa analitički produživa duž krive γ, a pri tome familija
stepenih redova
F = {z 7→ f (z; t) : t ∈ [a, b]}
jeste analitičko produženje od fa duž γ.
Stepeni red funkcije z 7→ fb (z) ≡ f (z; b) u okolini tačke γb jeste rezultat
analitičkog produčenja funkcije fa duž krive γ.
Neka je Dt = D(γt ; rt ). Ako su s, t, ϵs dati u uslovu (3) prethodne defini-

cije, tada je Dt ∩ Ds ̸= ∅ i
f (z; t) = f (z; s), z ∈ Dt ∩ Ds .
Teorema 8.3.1. Neka je γ : [a, b] → C kriva u C, i neka je funkcija fa

prikazana stepenim redom u okolini tačke γa . Ako je funkcija fa analitički
produživa duž krive γ, tada je familija
F = {z 7→ f (z; t) : t ∈ [a, b]}
jedinstveno odred̄ena.
Dokaz. Pretpostavimo da su F = {z 7→ f (z; t) : t ∈ [a, b]} i G = {z 7→

g(z; t) : t ∈ [a, b]} dva analitička produženja funkcije fa duž krive γ. Za
svako t ∈ [a, b] neka je r1,t radijus konvergencije stepenog reda funkcije z 7→
f (z; t) oko tačke γt , i neka je r2,t radijusi konvergencije stepenog reda funkcije
z 7→ g(z; t) oko tačke γt . Neka je rt manji od ova dva radijusa. Dakle, funkcije
z 7→ f (z; t) i z 7→ g(z; t) su analitičke za z ∈ Dt ≡ D(γt ; rt ). Imajući u vidu
da je zajednička polazna funkcija fa , postoji ϵ > 0, tako da za svako t ∈ [a+ϵ]
i svako z ∈ Da ∩ Dt važi fa (z) = f (z; t) i fa (z) = g(z; t). Prema Teoremi o
jedinstvenosti analitičke funkcije, sledi da je f (z; t) = g(z; t) za svako z ∈ Dt .

Neka je
c = sup{ξ > a : (∀t ∈ [a, ξ])(∀z ∈ Dt )(f (z, t) = g(z, t)}
Dovoljno je pokazati c = b.
Pretpostavimo da je c < b. Funkcija fa je analitički produživa duž krive
γ, te postoji broj ϵ > 0, tako da za svako t ∈ (c − ϵ, c + ϵ) i svako z ∈
Dt ∩ Dc važi f (z; t) = f (z; c) = g(z; t). Još jednom, na osnovu Teoreme o
jedinstvenosti analitičke funkcije, sledi da je f (z; t) = g(z; t) za svako z ∈
Dt . Ovaj zaključak je u suprotnosti sa izborom broja c. Dakle, mora biti
c = b.
Posledica 8.3.1. Neka je γ : [a, b] → C kriva u oblasti G, i neka je f ∈

H(G). Ako je funkcija fa prikazana stepenim redom funkcije f u okolini
tačke γa , onda postoji F = {z 7→ f (z; t) : t ∈ [a, b]} analitičko produženje
funkcije fa duž krive γ. Razvoj funkcije z 7→ f (z; t) u stepeni red u okolini
tačke γt jednak je odgovarajućem razvoju funkcije f u stepeni red oko tačke
γt .
Dokaz. Tvrd̄enje sledi na osnovu jedinstvenosti analitičkog produženja duž

krive.
Pretpostavimo da je fa analitički produživa duž krive γ : [a, b] → C. To
znači, izmed̄u ostalog, rt > 0 za svako t ∈ [a, b]. Ako bi bilo rt = +∞ za
neko t, onda bi funkcija z 7→ f (z; t) bila cela, te je ova situacija trivijalna.
Stoga je od interesa rt < +∞ za svako t ∈ [a, b].
Teorema 8.3.2. Pretpostavimo da je funkcija fa analitički produživa duž

krive γ : [a, b] → C, i da za svako t ∈ [a, b] radijus konvergencije stepenog
reda rt ispunjava uslov 0 < rt < +∞. Tada je funkcija t 7→ rt neprekidna.
Dokaz. Još jednom, neka je Dt = D(γt ; rt ) disk konvergencije stepenog reda

funkcije z 7→ f (z; t), pri čemu je t ∈ [a, b]. Funkcija γ je neprekidna, te za
svako s ∈ [a, b] postoji δ > 0, tako da važi implikacija
(t ∈ [a, b] ∧ |t − s|) < δ =⇒ γt ∈ Ds .
Uzmimo t < s i |t − s| < δ. Funkcija z 7→ f (z; t) ima razvoj u stepeni red

oko tačke γt ∈ Ds . Med̄utim, funkcija z 7→ f (z; s) je analitička u Ds . Prema
prethodnoj Posledici 8.3.1, stepeni red funkcije z 7→ f (z; t) oko tačke γt je u
stvari stepeni red funkcije z 7→ f (z; s) oko tačke γt . Prema tome (potpuno
analogno analitičkom produženju preko lanca diskova u prethodnoj lekciji),
važi
rs ≥ rt − |γt − γs |.
Ako, uz |t − s| < δ razmotrimo i mogućnost t > s, onda analogno važi
rt ≥ rs − |γt − γs |.
Na kraju, |rs − rt | ≤ |γt − γs |. Funkcija t 7→ γt je neprekidna, te je i funkcija

t 7→ rt neprekidna po t ∈ [a, b].
Teorema 8.3.3. Pod uslovima Teoreme 8.3.2, postoji ρ > 0 tako da je rt ≥ ρ
za svako t ∈ [a, b].
Dokaz. Neprekidna funkcija t 7→ rt dostiže svoj minimum ρ = rt0 na kom-
paktu [a, b]. Na osnovu prethodne teoreme, taj minimu ρ mora biti strogo
pozitivan.
Sada dokazujemo vezu izmed̄u analitičkog produženja po lancu oblasti, i
analitičkog produženja duž krive.
Teorema 8.3.4. Neka su G0 , G1 , · · · , Gn oblasti u C, tako da je Gj−1 ∩
Gj ̸= ∅ za svako j = 1, . . . , n. Neka je (G0 , g0 ), (G1 , g1 ), . . . , (Gn , gn ) anali-
tički lanac, kojim je izvedeno analitičko produženje funkcije g0 ∈ H(G0 ) do
funkcije gn ∈ H(Gn ) preko pomenutog lanca oblasti.
Neka je γ : [a, b] → C kriva sa sledećim osobinama: postoje tačke a =
t0 < t1 < · · · < tn+1 = b, tako da je γ(t) ∈ Gj za svako t ∈ [tj , tj+1 ]. Neka je
funkcija fa definisana stepenim redom funkcije g0 oko tačke γa , i neka je fb
funkcija definisana stepenim redom funkcije gn oko tačke γb .
Tada je fb rezultat analitičkog produženja funkcije fa duž krive γ.
Dokaz. Očigledno je γ(a) = γ(t0 ) ∈ G0 i γ(b) = γ(tn+1 ) ∈ Gn . Važi cj =
γ(tj ) ∈ Gj ∩ Gj+1 za svako j = 0, . . . , n. Neka je γk = γ : [tj , tj+1 ] → C.
Tada je γk deo krive γ koji spaja tačke cj i cj+1 . Za svako k = 0, 1, . . . , n
važi gk ∈ H(Gk ). Stoga, za svako t ∈ [a, b] neka je z 7→ f (z; t) stepeni red
funkcije gk oko tačke γ(t). Ako je z ∈ Gk−1 ∩ Gk , onda je, po pretpostavci,
gk−1 (z) = gk (z). Stoga, ako je γ(s), γ(t) ∈ Gk−1 ∩ Gk , tako da je Ds ∩ Dt ̸= ∅,
onda važi i f (z; t) = f (z; s) za z ∈ Ds ∩ Dt . Analognim rezonovanjem,
dolazimo do zaključka da je fb analitičko produženje funkcije fa duž krive γ.
Izmed̄u ostalog, dokazali smo da je funkcija fa analitički produživa duž krive
γ.
Definicija 8.3.2. Neka je G oblast u C, i neka je

∑
∞
f0 (z) = cn (z − a0 )n
n=0
stepeni red funkcije f0 oko tačke a0 ∈ G. Ako je funkcija f analitički

produživa duž svih krivih u oblasti G koje počinju u tački a0 , tada je funkcija
f0 kompletno analitički produživa u G sa početkom u a0 .
Definicija 8.3.3. Neka su γ0 : [a, b] → C i γ1 : [a, b] → C dve krive u
oblasti G sa svojstvom γ0 (a) = γ1 (a) = c0 i γ0 (b) = γ1 (b) = c1 . Neka je
K = {(t, s) : a ≤ t ≤ b, 0 ≤ s ≤ 1}. Pretpostavimo da postoji neprekidna
funkcija Γ : K → C, koja zadovoljava uslove:
(1) Za svako t ∈ [a, b] i svako s ∈ [0, 1] je Γ(t, s) ∈ G;
(2) Za svako t ∈ [a, b] je Γ(t, 0) = γ0 (t) i Γ(t, 1) = γ1 (t);
(3) Za svako s ∈ [0, 1] je Γ(a, s) = c0 i Γ(b, s) = c1 .
Tada su krive γ0 i γ1 homotopne u oblasti G u odnosu na par (c0 , c1 ).
G,c0 ,c1
Oznaka je γ0 ≃ γ1 .
Jednostavno je dokazati sledeći rezultat.
G,c0 ,c1
Teorema 8.3.5. Ako je G oblast u C i c0 , c1 ∈ G, tada je ≃ relacija
ekvivalencije na skupu svih krivih u G koje spajaju tačke c0 i c1 .
Na kraju, dokazujemo još jedan važan rezultat o jedinstvenosti analitičkog
produženja.
Teorema 8.3.6. (Teorema o monodromiji) Neka je G oblast u C, i neka
je c0 , c1 ∈ G. Pretpostavimo da je funkcija f0 predstavljena stepenim redom
u okolini tačke c0 , i neka je funkcija f0 kompletno analitički produživa u G
sa početkom u c0 . Ako su γ1 i γ2 dve krive u G, koje ispunjavaju uslov
G,c0 ,c1
γ1 ≃ γ2 , onda je rezultat f1 analitičkog produženja funkcije f0 po krivoj
γ1 , jednak rezultatu f2 analitičkog produženja funkcije f0 po krivoj γ2 .
Dokaz. Neka su skup K i preslikavanje Γ opisani prethodnom definicijom.
Za svako s ∈ [0, 1] je t 7→ Γ(t, s) = γs (t) jedna kriva u G koja spaja tačke c0
i c1 . Funkcija f0 je analitički produživa duž krive γs . Neka je to analitičko
produženje označeno sa Fs = {fs (z; t) : t ∈ [a, b]}, i neka je z 7→ fs = fs (z; b)
rezultat tog analitičkog produženja. Dovoljno je dokazati da fs ne zavisi od
s.
Neka je s ∈ [0, 1] i neka je rt radijus konvergencije stepenog reda funkcije

z 7→ fs (z; t). Centar diska je u tački γs (t), a ovaj disk je Dt = D(γs (t), rt ).
Na osnovu Teoreme 8.3.3, postoji ρ > 0 tako da je rt ≥ ρ > 0. Kako je
preslikavanja t 7→ γs (t) neprekidno, sledi da postoji δ > 0, tako da važi
implikacija za t′ ∈ [a, b]:
|t′ − t| < δ =⇒ |γs (t′ ) − γs (t)| < ρ.
Ako je uz to i t′ > t (bez gubljenja opštosti), tada je z 7→ fs (z; t′ ) anal-

itičko produženje od z 7→ fs (z; t) duž krive γs . Funkcija Γ je ravnomerno
neprekidna na kompaktu K, te postoji ϵ > 0 (opet, bez gubljenja opštosti,
0 < ϵ < δ), tako da važi implikacija za t′ ∈ [a, b] i u ∈ [0, 1]:
(|t′ − t| < ϵ ∧ |u − s| < ϵ) =⇒ |Γ(t′ , u) − Γ(t, s)| < ρ.
Neka je a = t0 < t1 < · · · < tn+1 = b, tako da je |tk+1 − tk | < ϵ za svako k.

Važi fs (z; t0 ) = f0 (z). Uvedimo oznake fk (z) = fs (z; tk ) za svako k. Tada je
f1 , f2 , . . . , fn analitičko produženje od f0 duž lanca oblasti Dt1 , Dt2 , . . . , Dtn .
Takod̄e je z 7→ fs (z; b) stepeni red sa centrom u c1 = γs (b) funkcije fn . Kako
u već zadovoljava uslov |u − s| < ϵ, neka je t 7→ γu (t) = Γ(t, u) kriva koja
spaja c0 i c1 . Ako je t ∈ [tk , tk+1 ], tada je |t−tk | < ϵ, te je |γu (t)−γs (tk )| < ρ.
Kako je Dtk disk sa centrom u γs (tk ) radijusa rtk ≥ ρ, tada je γu (t) ∈ Dtk
za t ∈ [tk , tk+1 ]. Na osnovu ranijeg rezultata o analitičkom produženju po
krivoj i po lancu oblasti, sledi da je fu (z; b) = fs (z; b).
8.4 Analitička produženja integralima

8.5 Izdvajanje regularnih grana
Glava 9
Aproksimacija racionalnim
funkcijama
9.1 Rungeova teorema

Ako je f ∈ H(D) i D je jedinični disk u kompleksnoj ravni, onda se funkcija
f može predstaviti u D stepenim redom, koji ravnomerno konvergira ka f
na svakom kompaktnom podskupu od D. Delimične sume ovog stepenog
reda jesu polinomi. Dakle, svaka analitička funkcija f na disku D može biti
aproksimirana nizom polinoma, koji ka f konvergira ravnomerno na svakom
kompaktnom podskupu od D.
Tvrd̄enje nije tačno ako domen funkcije f nije prosto povezan, što sledi, na
primer, iz Loranove teoreme. Loranova teorema tvrdi da analitička funkcija
f u nekom u prstenu R može biti aproksimirana nizom racionalnih funkcija,
koji konvergira ka f ravnomerno na kompaktnim podskupovima od R.
Niz racionalnih funkcija u Loranovoj teoremi ne može biti zamenjen nizom
polinoma, i ovu činjenicu ilustrujemo sledećim primerom.
Primer 9.1.1. Neka je f (z) = z1 za z ∈ G = {w ∈ C : 0 < |w| < 2}. Pret-
postavimo da postoji niz polinoma (pn )n , tako da je lim pn = f ravnomerno
na kompaktnim podskupovima od G. Neka je γ(t) = eit , t ∈ [0, 2π]. Tada je
γ ∗ kompakt u G i lim pn = f na γ ∗ . Na osnovu dobro poznatog rezultata o
n→∞
zameni mesta integrala i granične vrednosti, sledi
∫ ∫ ∫
dz
2πi = = lim pn (z)dz = lim pn (z)dz = 0,
z n→∞ n→∞
γ γ γ
165
166 GLAVA 9. APROKSIMACIJA RACIONALNIM FUNKCIJAMA
što je očigledno nemoguće.
Dalje izlaganje biće posvećeno aproksimaciji analitičkih funkcija racional-

nim funkcijama na višestruko povezanim domenima.
Dokazujemo interesantan topološki rezultat.
Teorema 9.1.1. Neka su U, V otvoreni podskupovi od C, tako da je V ⊂ U

i (∂V ) ∩ U = ∅.
Ako je W povezana komponenta od U sa svojstvom W ∩ V ̸= ∅, onda je
W ⊂ V . Drugim rečima, skup V se sastoji od nekih povezanih komponenti
skupa U .
Dokaz. Neka je z ∈ W ∩ V , i neka je C povezana komponenta skupa V

tako da je z ∈ C. Tada je skup W ∪ C povezan i sadržan u U . Kako je
W komponenta skupa U (tj. maksimalan povezan podskup od U ), sledi da
mora biti W ∪ C = W , odnosno C ⊂ W . Na osnovu ∂C ⊂ ∂V sledi da mora
biti (∂C) ∩ W = ∅. Stoga je
W \ C = W ∩ [(C \ cl C) ∪ (∂C)] = W ∩ (C \ cl C).
Skupovi W i C \ cl C su otvoreni, te je i skup W \ C otvoren. Kako je i C

otvoren, na osnovu W \ C = W ∩ (C \ C) zatvoren u W . Skup W je povezan
i C ̸= ∅, te sledi W \ C = ∅, odnosno W = C ⊂ V .
Svaki polinom može biti posmatran kao racionalna funkcija koja ima pol
u tački ∞. Obrnuto, ako je g racionalna funkcija čiji je jedini pol tačka ∞,
tada je g polinom.
Definicija 9.1.1. Neka je K kompaktan skup u C, i neka je E skup tako da

je E ⊂ C \ K i E seče svaku komponentu skupa C \ K.
Tada je B(E) skup svih funkcija iz C(K, C), tako da postoji niz racional-
nih funkcija (gn )n , tako da svaka funkcija gn ima polove u skupu E, i lim gn =
n→∞
f ravnomerno na K.
Podsećamo da je prostor C(K, C) snabdeven metrikom dK ∞ , i konvergen-

cija u smislu ove metrike ekvivalentna je ravnomernoj konvergenciji na K.
Formulišemo jednostavan rezultat koji karakteriše skup B(E).
Teorema 9.1.2. U skladu sa oznakama Definicije 9.1.1, B(E) je zatvorena

podalgebra od C(K, C), koja sadrži sve racionalne funkcije sa polovima u
skupu E.
9.1. RUNGEOVA TEOREMA 167
Drugim rečima, ako je λ ∈ C i f, g ∈ B(E), tada je λf, f + g, f g ∈ B(E).

Takod̄e, ako je (fn )n niz u (E) koji konvergira ka f ravnomerno na K, tada
je f ∈ B(E).
Teorema 9.1.3. Ako važe oznake Definicije 9.1.1, a ∈ C \ K i ako je f (z) =

1
z−a
za svako z ̸= a, tada je f ∈ B(E).
Dokaz. U dokazu je bitan položaj tačke ∞ u odnosu na skup E. Stoga

razlikujemo dva slučaja.
Slučaj I: Pretpostavimo da važi ∞ ∈
/ E. Neka je U = C \ K i
V = {a ∈ C : z 7→ (z − a)−1 ∈ B(E)}.
Tada je E ⊂ V ⊂ U .
Dokažimo pomoćni rezultat: ako je a ∈ V i |b − a| < d(a, K), tada mora
biti b ∈ V .
Ako je, dakle, b ∈ C sa svojstvom |b − a| < d(a, K), onda postoji r za
koje je 0 < r < 1, tako da za svako z ∈ K važi |b − a| < r|z − a|. Primetimo
da je ispunjeno
( )−1
−1 −1 b−a
(z − b) = (z − a) 1− .
z−a
b−a
Kako je z−a ≤ r < 1 za svako z ∈ K, sledi da je
( )−1 ∑ ∞ ( )n
b−a b−a
1− = ,
z−a n=0
z − a
pri čemu poslednji stepeni red konvergira ravnomerno.

n (
∑ )
b−a k
Neka je n ∈ N i Qn (z) = z−a
za svako z ∈ K. Prostor B(E) je
k=0
algebra, te sledi da je Qn ∈ B(E), kao i z 7→ (z −a)−1 Qn (z) ∈ B(E). Kako je
B(E) zatvoren skup (u odnosu na ravnomernu konvergenciju niza funkcija),
sledi da mora biti z 7→ (z −b)−1 ∈ B(E). Dakle, b ∈ V , odnosno V je otvoren
skup.
Neka je sada b ∈ ∂V , odakle je b ∈ / V . Postoji niz (an )n iz V tako da
je an → b. Mora biti |b − an | ≥ d(an , K) za svako n ∈ N. Uzimajući da
n → ∞, sledi da je d(b, K) = 0, te je b ∈ K. Dakle, (∂V ) ∩ U = ∅. Ako je
W komponenta od U = C \ K, tada je W ∩ E ̸= ∅. Stoga je W ∩ V ̸= ∅, i
prema Lemi ?? sledi da je W ⊂ V . Med̄utim, W je proizvoljna komponenta

od U , te je U ⊂ V , odnosno U = V . Time je dokazano tvrd̄enje teoreme.
Slučaj II: Pretpostavimo da je ∞ ∈ E. Neka je d3 standardna metrika
u prostoru C. Neka je a0 tačka neograničene komponente skupa C \ K,
tako da je d3 (a0 , ∞) ≤ 21 d3 (∞, K) i |a0 | > 2 · max{|z| : z ∈ K}. Neka je
E0 = (E \ {∞}) ∪ {a0 }. Tada E0 preseca svaku komponentu skupa C \ K.
−1
Ako je a ∈ C\K, tada prema Slučaju I sledi da je z 7→ (z −a) ∈ B(E0 ).

Za svako z ∈ K važi az0 ≤ 12 , te je
∞ ( )n
1 1 1 ∑ z
=− ( ) =− ,
z − a0 a0 1 − z a0 n=0 a0
a0
pri čemu poslednji red konvergira ravnomerno na K. Stoga je Qn (z) =

∑
n
−a−1
0 (z/a0 )k polinom i Qn konvergira ka z 7→ (z − a−1
0 ravnomerno na K.
k=0
Jedini pol polinoma Qn je tačka ∞, te sledi Qn ∈ B(E) za svako n ∈ N.
Time je dokazano B(E0 ) ⊂ B(E), te je i funkcija z 7→ (z − a)−1 elemenat
prostora B(E) za svako a ∈ C \ K.
Dokazujemo rezultat koji nas približava glavnoj teoremi ove sekcije.
Teorema 9.1.4. Neka je γ putanja u C i neka je K kompaktan skup u C,

tako da je γ ∗ ∩ K = ∅. Ako je f neprekidna funkcija na γ ∗ i ako je ϵ > 0,
tada postoji racionalna funkcija z 7→ R(z) koja ima sve polove na γ ∗ , i tako
da za svako z ∈ K važi:

∫
f (w)

w − z dw − R(z) < ϵ.

γ
Teorema 9.1.5. Neka je G oblast u C i neka je K kompaktan podskup od

G. Postoji poligonalna linija γ = γ1 + · · · + γn u G \ K, tako da za svaku
funkciju f ∈ H(G) i svako z ∈ K važi
∑n ∫
1 f (w)
f (z) = dw.
k=1
2πi w − z
γk
Sada dokazujemo najvažniji rezultat ove sekcije.

9.1. RUNGEOVA TEOREMA 169
Teorema 9.1.6. (Rungeova1 teorema) Neka je K kompaktan skup u C i

neka je E ⊂ C \ K, tako da E preseca svaku povezanu komponentu skupa
C \ K.
Ako je f analitička funkcija u nekoj otvorenoj okolini skupa K, i ako je
ϵ > 0, tada postoji racionalna funkcija R čiji svi polovi pripadaju skupu E,
tako da za svako z ∈ K važi
|f (z) − R(z)| < ϵ.
Dokaz. Neka je G otvorena okolina skupa K, neka je f ∈ H(G) i neka je

ϵ > 0. Prema Tvrd̄enju 9.1.5 i Tvrd̄enju 9.1.4, sledi da postoji racionalna
funkcija R koja ima sve polove u C \ K, i tako da za svako z ∈ K važi
f (z) − R(z)| < ϵ. Prema Tvrd̄enju 9.1.3, kao i prema osobini da je B(E)
algebra, sledi da je R ∈ B(E).
Prethodna važna teorema ima nekoliko zanimljivih posledica.
Posledica 9.1.1. Neka je G otvoren podskup ravni, neka je E podskup od
C \ G tako da E preseca svaku povezanu komponentu skupa C \ G. Neka je
R(G, E) skup svih racionalnih funkcija sa polovima u E. Tada je R(G, E)
metrički potprostor prostora H(G). Osim toga, ako je f ∈ H(G), tada postoji
niz (Rn )n u R(G, E), tako da je f = lim Rn (ravnomerno na kompaktnim
n→∞
podskupovima od G).
Drugim rečima, R(G, E) je gust u H(G).
Dokaz. Neka je K kompaktan podskup od G i neka je ϵ > 0. Postoji kompakt
H tako da je K ⊂ H ⊂ G, tako da svaka komponenta skupa C \ H sadrži
neku komponentu skupa C \ G. Dakle, skup E preseca svaku komponentu
skupa C \ H. Rezultat sledi na osnovu teoreme Rungea za kompakt H.
Posledica 9.1.2. Neka je G otvoren skup u C, tako da je C \ G povezan
skup. Tada postoji niz polinoma (pn )n tako da je lim pn = f ravnomerno na
n→∞
kompaktnim podskupovima od C.
Dokaz. Postoji kompakt H tako da je H ⊂ G, i tako da C \ H ima samo
jednu komponentu (neograničenu, naravno). Sada se uvek može odabrati
E = {∞}.
Prethodna posledica ne važi ako C \ G nije povezan skup u C, kao što
pokazuje sledeći primer.
1
Carl David Tolmé Runge (1856-1927), nemački matematičar i fizičar
Primer 9.1.2. Neka je f (z) = z1 za svako z ̸= 0, i neka je G = C \ {0}. Pret-

postavimo da postoji niz polinoma (pn )n tako da je lim pn = f ravnomerno
n→∞
na kompaktnim podskupovima od G.
Tada za svako n ∈ N postoji neki polinom pn sa svojstom

1
− pn (z) < 1 , ako je 1 ≤ |z| ≤ n.
z n n
Za iste vrednosti promenljive z sledi da je ispunjeno
|z|
|1 − zpn (z)| ≤ ≤ 1.
n
Ako je |z| = n, onda je
1 1 1 2
|pn (z)| = |zpn (z)| ≤ |zpn (z) − 1| + ≤ .
n n n n
Prema Principu maksimuma modula, sledi da je |pn (z)| ≤ n1 za svako z

sa osobinom |z| ≤ n. Specijalno, sledi da je pn (z) → 0 ravnomerno na
zatvorenom jediničnom disku cl D. Poslednje tvrd̄enje očigledno nije moguće.
Posledica 9.1.3. Neka je K kompaktan podskup od C i neka je E = {αn :

n ∈ N} najviše prebrojiv skup različitih tačaka, tako a svakoj povezanoj kom-
ponenti skupa C \ K pripada tačno jedna tačka skupa E. Tada za svaku
funkciju f koja je analitička u nekoj otvorenoj okolini kompakta K, i za
svako ϵ > 0, postoji racionalna funkcija R čiji su svi polovi u skupu E, tako
da za svako z ∈ K važi |f (z) − R(z)| < ϵ.
9.2 Mitag-Leflerova teorema

Kao prirodna posledica Rungeove teoreme o aproksimaciji analitičke funkcije
racionalnim funkcijama, nameće se Mitag-Leflerova teorema.
Teorema 9.2.1. (Mitag-Leflerova teorema 2 ) Neka je G otvoren podskup

od C, neka je A = {α} skup različitih tačaka skupa G, tako da A nema
2
Magnus Gustaf (Gösta) Mitag-Leffler (1846-1927), švedski matematičar
9.2. MITAG-LEFLEROVA TEOREMA 171
tačaka nagomilavanja u G, i neka je svakom α ∈ A dodeljena neka racionalna

funkcija oblika
∑ ck,α
N (α)
Sα (z) = , z ̸= α.
k=1
(z − α)k
Tada postoji meromorfna funkcija f na G, tako da su polovi funkcije f
samo tačke skupa A, i pri tome glavni deo Loranovog razvoja funkcije f u
tački α ∈ A upravo jeste funkcija Sα .
Dokaz. Neka je (Kn )n niz kompaktnih podskupova od G, prema Tvrd̄enju

5.1.1. Neka je A1 = A ∩ K1 i neka je An = A ∩ (Kn \ Kn−1 ) za n ≥ 2. Skup
A nema tačaka nagomilavanja u G, stoga nema tačaka nagomilavanja ni u
jednom skupu Kn . Prema konstrukciji, An ⊂ Kn i Kn je kompaktan. Dakle,
An je konačan skup za svako n ∈ N. Neka je
∑
Qn (z) = Sα (z), z ∈ G.
α∈An
Skup An je, dakle, konačan, te je Qn racionalna funkcija. Očigledno, polovi

funkcije Qn leže u skupu Kn \ Kn−1 za n ≥ 2. Stoga je Qn analitička u nekoj
otvorenoj okolini kompakta Kn−1 .
Prema Rungeovoj teoremi, za svako n ∈ N postoji racionalna funkcija Rn
sa svojstvom da svi polovi funkcije Rn leže u skupu C \ G, kao i da za svako
z ∈ Kn−1 važi
1
|Rn (z) − qn (z)| < n .
2
Neka je
∑
∞
f (z) = q1 (z) + (Qn (z) − Rn (z)),
n=2
za one z ∈ G za koje poslednji integral konvergira.

Neka je M ∈ N proizvoljan broj. Tada na skupu KM važi:
∑
M ∑
∞
f = Q1 + (Qn − Rn ) + (Qn − Rn ).
n=2 n=M +1
Svaki sabirak u drugoj sumi je po modulu manji od 21n na skupu KM . Dakle,

∑
∞
(Qn − Rn ) je ravnomerno konvergentan na KM ka analitičkoj funkciji.
n=M +1
Sa druge strane, svaka racionalna funkcija Rn ima polove van G. Dakle,

∑
∞
f − (Q1 + · · · + QM ) = (R1 + · · · + RM ) + (Qn − Rn )
n=M +1
∫ ∫
je analitička funkcija u KM . Sledi da je funkrija f meromorfna u KM ,
i pri tome je glavni deo Loranovog razvoja u svakoj tački α ∈ AM = A ∩
(KM \ KM −1 ) upravo jednak početnoj funkciji Sα .
Na osnovu osobina niza (Kn )n , dokazano je traženo tvrd̄enje.
Literatura
[1] J. Bak, D. J. Newman, Complex analysis, Springer-Verlag, New

York, 1997.
[2] J. B. Conway, Functions of one complex variable, Springer-Verlag,

New York, 1986.
[3] J. B. Conway, Functions of one complex variable II, Springer-

Verlag, New York, 1995.
[4] T. W. Gamelin, Complex analysis, Springer-Verlag, New York,

2001.
[5] R. E. Greene, S. G. Krantz, Function theory of one complex vari-

able, John Wiley & Sons, Inc., New York, 1997.
[6] K. Kodaira, Complex analysis, Cambridge University Press, Cam-

bridge, 2008.
[7] S. Lang, Complex analysis, Springer-Verlag, New York, 1999.
[8] M. Mateljević, Kompleksne funkcije, Matematički fakultet,

Beograd, 2006.
[9] B. Mirković, Teorija mera i integrala, Naučna knjiga, Beograd 1990.
[10] M. Nikić, Osnovi kompleksne analize, Naučna knjiga, Begorad,

1992.
[11] D. Perišić, S. Pilipović, M. Stojanović, Funkcije više promenljivih:

diferencijalni i integralni račun, Prirodno-matematički fakultet,
Novi Sad, 1997.
173
174 LITERATURA
[12] V. Rakočević, Funkcionalna analiza, Naučna knjiga, Beograd, 1994.
[13] W. Rudin, Real and complex analysis, McGrow-Hill, New York,

1987.
[14] B. V. Shabat, Vvedenie v kompleksnyi analiz I,II, Nauka, Moskva,

1985.
[15] E. M. Stein, R. Shakarchi, Complex analysis, Princeton University

Press, Princeton and Oxford, 2003.
[16] R. Shakarchi, Problems and solutions for complex analysis,

Springer-Verlag, New York, 1999.
Index
analitički, 139
funkcija, 138
neprekidna, 14
putanja, 19
stereografska projekcija, 11
175

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kompleksna analiza

1 Elementarne osobine kompleksnih funkcija 1

1.5.3 Hiperboličke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

2 Topološki i metrički prostori 31

5 Prostori funkcija 103

6 Harmonijske funkcije 121

7 Konformna preslikavanja 137

8 Analitička produženja 155

Tekst sadrži osnove elemente kompleksne analize, koji su potrebni studentima

U ovom trenutku tekst nije kompletan, a takod̄e ima slovnih i drugih

Teorema 1.1.1. Struktura (C, +, ·) je polje.

Dokaz. Dokaz je jednostavan. ”Nula“ pomenutog polja je broj 0 = 0 + i · 0, a

sledeći rezultat, koji ostavljamo čitaocu za samostalnu proveru.

Teorema 1.1.2. Konjugovanje kompleksnih brojeva ima svojstva:

1.1.2 Geometrijska interpretacija

Svaki kompleksan broj z = x + iy je jedinstveno odred̄en svojim realnim

1.1.3 Rastojanje u C i moduo kompleksnog broja

|z| = x + y , te je |z| intenzitet radijus vektora kompleksnog broja z.

Takod̄e važi d(z, w) = |z − w|.

Nije teško pokazati sledeće tvrd̄enje.

Teorema 1.1.3. Funkcija z 7→ |z| na skupu C ima sledeća svojstva:

Time je dokazano |z + w| ≤ |z| + |w|.

1.1.4 Trigonometrijski zapis kompleksnog broja

x = r cos φ, y = r sin φ, z = x + iy = r(cos φ + i sin φ).

Ovo je trigonometrijski zapis kompleksnog broja z . Lako je proveriti da važi

Trigonometrijska reprezentacija kompleksnog broja nije jedinstvena. Pro-

precizno govoreći, sve argumente kompleksnog broja z možemo opisati kao

z = r(cos φ + i sin φ) = R(cos ψ + i sin ψ).

Kako je | cos φ + i sin φ| = | cos ψ + i sin ψ| = 1, sledi da je r = R. Preostaje

Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je od naričite koristi ako se

zw = |z|(cos φ + i sin φ)|w|(cos ψ + i sin ψ)

Sledi da je |zw| = |z||w| (što nam je poznato od ranije), kao i arg(zw) =

broja zw jednak je zbir nekog argumenta broja z i nekog argumenta broja

(cos φ + i sin φ)n = cos nφ + i sin nφ,

i ova jednakost poznata je kao Moavrova4 formula.

1.1.5 Topološka svojstva

(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N) (n ≥ n0 =⇒ |zn − a| < ϵ).

Tada je a granična vrednost niza (zn )n .

Dokaz. Jedinstvenost granične vrednosti konvergentnog niza dokazuje se

lim λzn = λz, lim (zn ± wn ) = z ± w, lim zn wn = zw.

Ako je pri tome w ̸= 0, tada je lim zn = z

Otvoren disk, zatvoren disk i kružnica sa centrom u a ∈ C poluprečnika

D(a; r) = {z : |z − a| < r}, D[a; r] = {z : |z − a| ≤ r},

naziva se brojni red u C.

Važi Košijeva teorema za konvergenciju redova:

|zn + · · · + zm | ≤ |zm | + · · · + |zn |.

1.2 Proširena kompleksna ravan

Kompleksnoj ravni pridružena je jedna beskonačno daleka tačka, označena

za svako z ∈ C. Za elemenat ∞ ne postoji inverzni elemenat u skupu C u

Vrednost 0 · ∞ nije odred̄ena. Za elemenat ∞ ne postoji inverzni elemenat

Neka je S 3 = {x = (x1 , x2 , x3 ) ∈ R3 : x21 + x22 + x23 = 1} jedinična sfera

Diskove u prostoru (C, d3 ) označavamo sa D3 (a; r). Specijalno, od in-

Teorema 1.2.2. (1) Ako je a ∈ C i r > 0, onda postoji R > 0, tako da je

Posledice prethodnih tvrd̄enja slede.

Posledica 1.2.1. Neka je (zn )n niz u C, i neka je a ∈ C. Tada su sledeća

Posledica 1.2.2. Neka je (zn )n niz u C. Tada su sledeća tvrd̄enja ekviva-

Prethodni rezultati, izmed̄u ostalog, pokazuju da metrički prostori (C, d)

1.3 Kompleksne funkcije realne promenljive

1.3.1 Granična vrednost funkcija

Ako je x0 ∈ (a, b) ⊂ M , tada je umesto lim f (x) = A jednostavna

Teorema 1.3.1. Neka je M ⊂ R, f, g : M → C, λ ∈ C, i x0 neka je tačka

(3) Ako je f = u + iv, pri čemu je u = Re f i v = Im f , tada postoji

lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x);