26 GRUPA PITANJA

1. Kod rešavanja zadatka LP gde se traži minimum funkcije cilja primenom algebarske
interpretacije Simpleks metode, optimalno bazno rešenje je dostignuto:
a) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva čiji je koeficijent jednak nuli,
b) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva sa pozitivnim predznakom,
c) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva sa negativnim predznakom,
d) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva čiji je koeficijent jednak jedinici.
2. Kod rešavanja zadatka LP gde se traži maksimum funkcije cilja primenom algebarske
interpretacije Simpleks metode, optimalno bazno rešenje je dostignuto:
a) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva čiji je koeficijent jednak nuli,
b) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva sa pozitivnim predznakom,
c) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva sa negativnim predznakom,
d) kada u f-ji cilja ne postoji promenljiva sa pozitivnim predznakom.
3. Zapis u obliku u kome su prvih k promenljivih slobodne a ostalih m su bazne
Xk+1= d k+1, 1X1 + d k+1, 2X2 + ... + dk+1, kXk +β k+1
Xk+2= d k+2, 1X1 + d k+2, 2X2 + ... + dk+2, kXk +β k+2
X k+m = d k+m, 1X1 + d k+m, 2X2 + ... + dk+m, kXk +β k+m
Funkcija cilja se izražava preko slobodnih promenljivih:
L= ϒ0 + ϒ1X1 + ϒ2X2 + ........ + ϒkXk predstavlja:
a) matematički zapis Simpleks metode
b) matematički zapis Transportnog zadatka
c) matematički zapis oblasti dopuštenih rešenja OZLP
d) matematčki zapis osnovnog zadatka LP kod algebarske interpretacije Simpleks metode
e) matematički zapis Transportnog zadatka
4. Matematička relacija: {maxj | ϒj | , j : ϒj < 0}predstavlja:
a) kriterijum za izbor promenljive za izlazak iz baze,
b) kriterjum za izbor promenljive za ulazak u bazu
c) kriterijum za izbor promenljive koja će biti slobodna
d) kriterijum za izbor promenljive koja će biti bazna.
e) kriterjum za izbor promenljive za ulazak u bazu
5. U čemu se ogleda logika Simpleks metode?
a) logika Simpleks metode je u izboru prvog baznog rešenja sastavljenog od vektora
dopunskih promenljivih i postepenom poboljšavanju dok se ne postigne optimum.
b) logika Simpleks metode je u izboru slobodnih promenljivih koje obrazuju oblast dopuštenih
rešenja.
c) logika Simpleks metode je u matričnom zapisu OZLP.
d) logika Simpleks metode je u preračunavanju koeficijenata novih linearnih kombinacija
definisanjem slobodnih promenljivih.
27 GRUPA PITANJA
1. Osnovne karakteristike OI kao naučne discipline su:
a. Usredsređenost na probleme upravljanja u složenim sistemima,
Sistemski pristup problemima,
Timski rad,
Naučni metod nalaženja rješenja.
b. Usredsređenost na složenim sistemima,
pristup problemima,
rad,
nalaženja rješenja.
c. Problemi
Rešenja
Metode
2. Standardno, proces implementiranja metoda OI (Operaciona Istraživanja studija), ima
sljedeće faze :
a. Definiranje problema i prikupljanje odgovajućih podataka , Formiranje
matematičkog modela koji predstavlja problem , Razvoj (računarski
baziranih) procedure za nalaženje rješenja problema iz matematičkog
modela ,Testiranje modela i rešenja , Priprema modela za korišenje ,
Implementacija
b. Definiranje problema i prikupljanje odgovajućih podataka , Formiranje
matematičkog modela koji predstavlja problem , Razvoj (računarski baziranih)
procedure za nalaženje rješenja problema iz matematičkog modela ,Testiranje
modela i rešenja , Priprema modela za korišenje
c. Definiranje problema i prikupljanje odgovajućih podataka , Formiranje
matematičkog modela koji predstavlja problem , Razvoj (računarski baziranih)
procedure za nalaženje rješenja problema iz matematičkog modela ,Testiranje
modela i rešenja ,
d. Definiranje problema i prikupljanje odgovajućih podataka , Formiranje
matematičkog modela koji predstavlja problem , Razvoj (računarski baziranih)
procedure za nalaženje rješenja problema iz matematičkog modela ,
e.
3. Za rešavanje matematičkih modela OI(Operaciona Istraživanja) se mogu koristit i:
a. Metode analitičkog rješavanja ,Metode numeričkog rješavanja,Metode
simulacije ,U najvećem broju situacija cilj metoda OI je naći najbolje,
optimalno rješenje
b. Metode analitičkog rješavanja ,Metode numeričkog rješavanja,Metode
simulacije ,
c. Metode numeričkog rješavanja,Metode simulacije ,U najvećem broju situacija
cilj metoda OI je naći najbolje, optimalno rješenje
 4. U procesu izbora metoda za rešavanje, može se, dakle, primijeniti jedan od sledeća dva
pristupa:
a. Odabrati optimalno rešenje uproštene verzije problema ,Naći približno rešenje
tačnijeg i složenijeg modela razmatranog problema.
b. Naći optimalno rešenje uproštene verzije problema ,Naći približno rešenje
tačnijeg i složenijeg modela razmatranog problema.
c. Naći optimalno rešenje uproštene verzije problema ,Naći približno rešenje
tačnijeg

5. Skup problema opisanih matematičkim jezikom, kod kojih je zadatak naći ekstrem neke
funkcije uz zadana ograničenja, naziva se problemima (zadacima):
a. matematičkog programom (MP).
b. Matematičkog programiranja (MP).
c. Ekstrema funkcije

28 GRUPA PITANJA
1. Vogelova aproksimativna metoda glasi:
a. Ovo je metoda sa složenijom algoritamskom strukturom od prethodne dve, ali često
kod problema manjih dimenzija nalazi polazno bazično rešenje koje je i optimalno.
Ova metoda je interativna.
b. Ovo je metoda sa složenijom algoritamskom strukturom od prethodne dve, ali
često kod transportnog problema manjih dimenzija nalazi polazno bazično
rešenje koje je i optimalno. Ova metoda je interativna.
c. Ovo je metoda sa složenijom algoritamskom strukturom od prethodne dve, ali često
kod transportnog problema manjih dimenzija nalazi polazno bazično rešenje .
d. Ovo je metoda sa strukturom od prethodne dve, ali često kod transportnog problema
manjih dimenzija nalazi polazno bazično rešenje koje je i optimalno. Ova metoda je
interativna.

2. Ukoliko je roba koja se potražuje jednaka količini robe koja se može dostaviti onda
se taj problem naziva
a. zatvorenim transportnim zadatkom.
b. otvorenim transportnim problemom.
c. zatvorenim transportnim problemom.
d. transportnim problemom.
 3. Razlikujemo metode za određivanje početnog rešenja transportnog problema :
a. Metoda severozapadnog ugla ,Metoda najvećih cena , Vogelova metoda
b. Metoda severozapadnog ugla ,Metoda najmanjih cena , Vogelova metoda
c. Metoda zapadnog ugla ,Metoda najmanjih cena , Vogelova metoda
d. Metoda severozapadnog ugla ,Metoda najmanjih cena , Voelova metoda
4. Razlikujemo i metode popravljanje i dobijanje optimalnog rešenja transportnog
problema:
a. Metoda skakanja s’ kamena na kamen ,Metoda potencijala , MOBI metoda
b. Metoda skakanja s’ kamena na kamen ,Metoda potencijala , LOBI metoda
c. Metoda skakanja s’ kamena,Metoda potencijala , MOBI metoda
d. Metoda skakanja s’ kamena na kamen ,Metoda potencijala ,
4. Plan transporta određuje
a. broj robe koji će se prevesti iz svakog ishodišta u svako odredište.
b. jedinica robe koji će se prevesti iz svakog ishodišta u svako odredište.
c. broj jedinica robe koji će se prevesti iz svakog ishodišta u svako odredište.
d. broj jedinica robe koji će se prevesti iz određenog ishodišta u svako odredište.

29 GRUPA PITANJA
1. Dozvoljeni plan transporta:
a. je onaj plan transporta koji nezadovoljava ograničenja dana postojećim količinama
robe u svakom ishodištu i potrebnim količinama robe koju potražuje svako odredište.
b. je onaj plan transporta koji zadovoljava ograničenja dana postojećim količinama robe
u svakom .
c. je onaj plan transporta koji zadovoljava ograničenja postojećim količinama robe u
svakom ishodištu i potrebnim količinama robe koju potražuje svako odredište.
d. je onaj plan transporta koji zadovoljava ograničenja dana postojećim količinama
robe u svakom ishodištu i potrebnim količinama robe koju potražuje svako
odredište.
2. Optimalni plan transporta:
a. je onaj (dozvoljeni) plan transporta od ishodišta do odredišta koji ima najmanje
ukupne troškove transporta.
b. je onaj (dozvoljeni) transport od ishodišta do odredišta koji ima najmanje ukupne
troškove transporta.
c. je onaj (dozvoljeni) plan transporta od ishodišta do odredišta koji ima manje ukupne
troškove transporta.
d. je onaj (dozvoljeni) plan transporta od odredišta do odredišta koji ima najmanje ukupne
troškove transporta.
3. Koliko је poznato raznih modifikovanih metoda tehnike mrežnog planiranja, koje
su izvedene iz dve osnovne metode: СРМ (metod kritjcnog puta) i PERT (metod
ocene i revizjje programa):
a.30
b.20
c.25
d.35
4. Koje godine je prvi puta primjenjena СРМ metoda:
a.1957
b. 1958
c.1965
d.1999
5. Lista aktivnosti predstavlja
a. spisak svih radova, tj. aktivnosti u jednom poslu.
b. spisak svih radova, tj. aktivnosti u poslu.
c. spisak radova, tj. aktivnosti u jednom poslu.
d. radova, tj. aktivnosti u jednom poslu.

30 GRUPA PITANJA
1. Kanonski oblik linearnog programa se može zapisati u obliku:
a.

b.

c.
2. Marija se bavi grnčarstvom i pravi šolje i tanjire. Da bi se napravila šolja, potrebno je 6 minuta,
dok je za tanjir potrebno 3 minuta. Pri pravljenju šolje potroši se 75 gr, dok se za tanjir potroši
100 gr gline. Ukoliko ima 20 sati na raspolaganju za izradu svih proizvoda i 250 kg gline a
zarada koju ostvari iznosi 2 eura po svakoj šolji i 1.5 eura po tanjiru, koliko šolja i tanjira treba
da napravi kako bi ostvarila maksimalnu zaradu?
a. Dakle, optimalno rešenje, dobijeno cplex-om: x=123 , y=160 , f (x,y) =480
b. Dakle, optimalno rešenje, dobijeno cplex-om: x=120 , y=160 , f (x,y) =480
c. Dakle, optimalno rešenje, dobijeno cplex-om: x=123 , y=163 , f (x,y) =480
d. Dakle, optimalno rešenje, dobijeno cplex-om: x=123 , y=160 , f (x,y) =481
 3. Model linearnog programiranja za optimizaciju plana setve na dislociranim njivama
glasi:
a.

s – broj njiva razlicitog kvaliteta kojima gazdinstvo raspolaze

pk – ukupna obradiva povrsina na k-toj njivi
xjk – povrsina na k-toj njivi na kojojoj treba zasaditi j-tu kulturu tako da se ostvari maksimalna
dobit
cjk – dobit od jednog hektara j-te kulture sa njive k-tog kvaliteta
ujk – minimalna povrsina na koju na k-toj njivi treba zasejati j-tu kulturu
vjk – maksimalna povrsina na koju na k-toj njivi treba zasejati j-tu kulturu

(max) f(x)= ∑𝐧𝐣=𝟏 ∑𝐬𝐤=𝟏 cjkxjk

∑𝐧𝐣=𝟏 aij(∑𝐬𝐤=𝟏 xjk)≤bi
i=1,...,m
∑𝐧𝐣=𝟏 rilj(∑𝐬𝐤=𝟏 xjk)≤qli l=1,...,r
∑𝐧𝐣=𝟏 xjk≤pk k=1,…,s
𝐬
qj≤(∑𝐤=𝟏 xjk≤hj j=1,…,n
ujk≤xjk≤vjk

4. Optimizacija železničkog transporta glasi:

a.

b
.
c.
cxij – broj vagona j-tog tipa napunjenih i-tom robom
aij – norma opterecenja jednog vagona j-tog tipa napunjenog i-tom robom
ai – kolicina robe koju treba transportovati u tonama
bj – raspolozivi broj vagona j-tog tipa
cij – eksploatacioni rashodi koji nastaju usled transporta i-te robe na jednom vagonu j-tog tipa
Funkcija cilja F odredjuje minimalne ukupne troskove transporta:

(min) f(x)= ∑𝐧𝐣=𝟏 ∑𝐦

𝐢=𝟏 cijxij
Sva roba mora biti transportovana:

∑𝐧𝐣=𝟏 aijxij=ai i=1,…,m

Broj vagona j-te vrste je ogranicen:

∑𝐦𝐢=𝟏 xij≤bj j=1,…,n

xij≥0

5. Opšti oblik problema linearnog programiranja može se zapisati:

a.

b.
c.