NP Istorija R5

ПРЕДМЕТ: Историја
НАСТАВНИК:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
НАЗИВ ТЕМЕ: I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ
БРОЈ ЧАСА 1.
ТИП ЧАСА обрада

ОБЛИК РАДА: комбиновани
МЕТОДА РАДА: комбинована
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСА
Разумевање историјског времена и упознавање са основним појмовима и методама
историјске науке.
Ученик ће разумеће предмет проучавања историјске науке, упознати основне помоћне
Разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.
Ученик ће знати шта су историјски извори, чему служе и где се чувају, знаће и разумеће
њихову класификацију, знаће да наброји и опише различите врсте историјских извора.
Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници
–Балкан, Европа, Медитеран, свет:
Ученик ће развијати свест о националној припадности, позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури, а и поштовати традицију и културу других
народа.
Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.
Ученик ће умети да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, знати да разликује узрок и повод неког догађаја, биће у
стању да уочи узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене.
СТАНДАРДИ
Основни ниво
1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
слике
ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Упознајемо се са ученицима, показујемо им Уџбеник (А. Смирнов-Бркић, Историја за
пети разред основне школе са читанком и радном свеском) који им је потребан за овај
предмет и упознајемо их са садржајем наставе историје у петом разреду.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Са ученицима разговарамо о томе шта је то прошлост, зашто она људе занима, да ли су
сви догађаји из прошлости подједнако важни. Питамо их да ли они имају прошлост и
које би делове своје прошлости истакли? Објашњавамо им да је историја наука која
проучава прошлост људског друштва и да треба да одговори на питања шта, где, када,
како и зашто се нешто догодило. Кажемо им да су за историчаре најважнији узроци и
последице неког догађаја. Потом ученицима објашњавамо шта су историјски извори,
како се деле и где се чувају. Од ученика тражимо да на илустрацијама у Уџбенику на
1
страни 9 одреде којој групи историјских извора припадају приказани предмети и
објекти. Са ученицима разговарамо о музејима, библиотекама, архивима, питамо их шта
значи реч археологија.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
На табли записујемо кратке тезе са часа, а ученици их преписују. Задајемо домаћи
задатак – да до следећег часа посете један музеј или библиотеку у месту у коме живе
или школску библиотеку.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ
– Историја – прошлост
– Историја = људи + простор + време
– Питања: ко (шта), где, када, како, зашто
– Историја – наука која проучава прошлост људског друштва од појаве човека до
данас
– Историјски извори: писани, материјални, усмени (традиција)
– Музеј, библиотека, архив, археологија
2
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ
ТИП ЧАСА утврђивање

Ученик ће разумеће предмет проучавања историјске науке и упознати основне помоћне
класификацију историјских извора, знаће да наброји и опише различите врсте
историјских извора, те да се исти извор може интерпретирати на различите начине,
разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
– Балкан, Европа, Медитеран, свет:
Ученик ће развијати свест о националној припадности и развијати позитиван однос
према сопственој историји, традицији и култури, а и поштоваће традицију и културу
других народа.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, знаће да
разликује узрок и повод неког догађаја, биће у стању да уочи узрочно-последичне
односе, да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у паровима, умеће да
води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о њиховим евентуалним посетама музеју или библиотеци.
Питамо их шта су тамо видели и које су врсте историјских извора препознали. Тражимо
да наброје што више историјских извора и да одреде којим врстама припадају.
Од ученика тражимо да одговоре на питања и реше задатке из Уџбеника на страни 12. и
13, и то у паровима. Пар који први заврши добија речник и задатак да у њему пронађе
значење појединих кључних појмова из историје или археологије.
3
Ученици читају одговоре на питања и решења задатака, упоређују их, допуњују или
исправљају. Све ученике питамо које би историјске изворе користили када би писали о
историји своје породице. Један од ученика из речника чита значења појединих кључних
појмова. На крају часа оцењујемо најактивније ученике, а на табли записујемо значење
речи археологија.
4
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВРЕМЕ И ПРОСТОР

Ученик ће знати шта означавају термини хронологија, датум, ера, пре наше ере, наша
ера, пре/после Христа, разумеће и примењиваће временске одреднице датум, година и
деценија, умеће да дефинише и знаће дужину трајања века и миленијума, знаће да
смести историјске догађаје на одговарајуће место на временској ленти, разумеће
предмет проучавања историјске науке, упознаће основне помоћне историјске науке.
– Балкан, Европа, Медитеран, свет:
Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури, и поштоваће традицију и културу других
народа.
Ученик ће знаће да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској
ленти, умеће да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног.
СТАНДАРДИ
1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости
Средњи ниво
2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште
историје
Напредни ниво
3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој
деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томешта је то датум и из чега се он састоји. Покушавамо да
откријемо зашто су и како људи у прошлости рачунали и мерили време.
Објашњавамо ученицима појмове хронологија, ера, претхришћанска (стара) ера,
хришћанска (нова) ера. На часовнику очитавамо јединице за мерење времена. Затим од
ученика тражимо да одреде дужину трајања дана, године, деценије, века или столећа,
5
миленијума. Упознајемо ученике са начинима мерења и рачунања времена у прошлости
на Старом истоку, у Грчкој, у Риму, Византији, средњовековној Србији, код Муслимана.
На табли записујемо кратке белешке, а ученици их преписују. Тражимо да неки од њих
кажу датум свог рођења и одреде делове из којих се он састоји. Оценићемо најактивније
ученике. На крају кажемо да за домаћи реше задатке из Уџбеника на странама 19 и 20.
Време и простор
– Датум = дан + месец + година

– Хронологија – наука која нам помаже да разумемо начине рачунања времена у
прошлости
– Хришћанска (нова ера), претхришћанска (стара ера)
– Миленијум, век (столеће), деценија, година
6
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВРЕМЕ И ПРОСТОР

ера, пре/после Христа, разумеће и примењиваће временске одреднице: датум, година и
предмет проучавања историјске науке, упознати основне помоћне историјске науке.
класификацију историјских извора, знаће да наброји и опише различите врсте
историјских извора.
– Балкан, Европа, Медитеран, свет.
сопственој историји, традицији и култури и поштоваће традицију и културу других
народа.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да
разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе, да доноси
вредносне процене, биће оспособљен за групни рад и умеће да води аргументовани
дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
феномен)
ТОК ЧАСА
7
Питамо ученике да ли су урадили домаћи задатак, а затим они гласно читају одговоре,
пореде их, допуњују или исправљају.
Ученике делимо у групе и задајемо им да заједнички реше задатке, прочитају текст о
открићу часовника и одговоре на питања у Уџбенику на 21. и 22. страни. Кажемо им да
ћемо на крају часа вредновати брзину и тачност решених задатака.
Ученици гласно саопштавају резултате, пореде их, допуњују и размењују одговоре.
Оцењујемо ученике најбрже групе, као и оне која је имала најпрецизније одговоре.
Задајемо домаћи задатак: да до следећег часа ураде задатак на страни 18.
8
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ
ТИП ЧАСА систематизација

ера, пре/после Христа, разумеће и примењиваће временске одреднице: датум, година и
деценија, умеће да дефинише и знати дужину трајања века и миленијума и разумеће
предмет проучавања историјске науке.
њихову класификацију, знаће да наброји и опише различите врсте историјских извора,
да разликује историјске изворе праисторије и историје, да истакне појаву писма као
прекретницу у људском развоју и умеће да у свом окружењу препозна остатке
праисторије и епохе старог века.
Упознавање са временским и просторним оквирима праисторије:
Ученик ће знаће и разумеће класификацију на праисторију и историју.
разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе и да доноси
вредносне процене, биће оспособљен за групни рад и умеће да води аргументовани
дијалог.
СТАНДАРДИ
1.1.3. зна поделу на праисторију и историју
1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
историје
2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних
сликовних историјских извора
феномен)
9
3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ТОК ЧАСА
Са ученицима разговарамо о кључним појмовима, као што су: прошлост, историја,
историјски извори, врсте историјских извора, датум, хронологија, ера, деценија, век,
миленијум, историчар, археологија, Херодот, Тит Ливије, периодизација.
Ученици читају одговоре на питања постављена у књизи. Потом им читамо одабране
одломке текстова Херодота и Тита Ливија.
Ученицима се задаје задатак: да у току првог полугодишта разговарају са родитељима и
рођацима и напишу кратку историју своје породице.
10
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: II. ПРАИСТОРИЈА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРВЕ ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЖИВОТ
ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ

ера, пре/после Христа, знаће да смести историјске догађаје на одговарајуће место на
временској ленти, разумеће предмет проучавања историјске науке и упознаће основне
помоћне историјске науке.
да разликује историјске изворе праисторије и историје, да истакне појаву писма као
прекретницу у људском развоју и умеће да у свом окружењу препозна остатке
праисторије.
Упознавање с временским и просторним оквирима праисторије:
Ученик ће знати временске оквире праисторије, знаће и разумеће класификацију на
праисторију и историју, на камено и метално доба, на старије и млађе камено доба и на
бакарно, бронзано и гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију,
Европу и правце сеоба људи у праисторији.
користи историјску и географску карту, да разликује узрок и повод неког догађаја, да
уочи узрочно-последичне односе, да доноси вредносне процене и умеће да води
аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте на којој је наведена легенда
ТОК ЧАСА
11
Са ученицима разговарамо о томе како се дели прошлост људског друштва и који је
период људске прошлости најдуже трајао. Упознајемо их с праисторијом, њеним
трајањем и њеном поделом.
Са ученицима разговарамо о постанку човека, изгледу праисторијског човека и развоју.
На карти света ученици показују Африку и правце сеоба првобитних људи према
Европи и Азији. Разговарамо о начину живота, исхрани, стаништима првобитних људи.
Питамо их зашто су људи живели у заједницама, како су упознали ватру, чему им је
служила, када, како и зашто су почели да обрађују земљу и припитомљавају животиње.
Анализирамо илустрације на странама 24–29.
Објашњавамо ученицима да је простор на којем ми данас живимо био насељен још у
праисторији (Лепенски вир, Старчево, Винча). Тражимо да у Уџбенику на карти на
страни 30 пронађу те локалитете. На табли исписујемо кратке белешке и оцењујемо
најактивније ученике. За домаћи задатак ученици треба да ураде задатак из Уџбеника на
страни32.
ПРВЕ ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЖИВОТ ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ
– Подела праисторије: 1. камено доба (старије и млађе)

2. метално доба (бакарно, бронзано, гвоздено)
– Чопор (хорда), род, племе
– Сакупљање плодова, лов, риболов, проналазак ватре, сточарство, земљорадња,
појава првих занимања
– Лепенски вир, Старчево, Винча
12
НАСТАВНИК:

предмет проучавања историјске науке и упознаће основне помоћне историјске науке.
Упознавање са временским и просторним оквирима праисторије:
бакарно, бронзано и гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију,
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској
ленти, да направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних
области и да их примењује при изучавању историјског процеса, биће у стању да
разликује битно од небитног, да користи историјску и географску карту, да разликује
узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе да доноси вредносне
процене, биће оспособљен за рад у паровима и за групни рад и умеће да води
СТАНДАРДИ
форми историјске карте у којој је наведена легенда
форми табеле
форми графикона
13
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли су ученици разумели кључне појмове: праисторија, камено доба,
метално доба, сојеница, земуница, земљорадња, сточарство, плуг, разбој, грнчарско
коло, Лепенски вир, Старчево, Винча.
Ученике поделимо у групе које треба да одговоре на питања из Уџбеника на странама
34, 35 и 36.
Ученици читају одговоре на питања, допуњавају их, исправљају, показују локалитете на
карти и показују континенте на географској карти света. Најактивнији ученици биће
оцењени.
14
НАСТАВНИК:

предмет проучавања историјске науке и упознаће основне помоћне историјске науке.
Упознавање с временским и просторним оквирима праисторије:
бакарно, те на бронзано и гвоздено доба, знаће да на карти света покаже Африку, Азију,
Ученик ће да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској ленти,
знати да направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних
узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе, да доноси вредносне
СТАНДАРДИ
15
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли су ученици разумели кључне појмове: праисторија, камено доба,
метално доба, сојеница, земуница, земљорадња, сточарство, плуг, разбој, грнчарско
коло...
Обнављамо основне појмове које су ученици до сада научили – пропитујемо ученике о
историји као науци, времену и простору, историјским изворима. Организујемо краћи
тест знања и оцењујемо најбоље и најактивније ученике.
Задајемо домаћи рад из до сада пређеног градива.
16
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: III. СТАРИ ИСТОК
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОЧЕТАК СТАРОГ ВЕКА НА СТАРОМ
ИСТОКУ

Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може на различите
начине интерпретирати и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
Упознавање с временским и просторним оквирима епохе старог века.
Ученик ће знати временске оквире старог века и умеће да на историјској карти покаже
државе и народе који су обележили епоху старог века.
Стицање основних знања о друштвеној и државној структури епохе старог века.
Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у старом веку, биће у стању
да уочи сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у тој епохи,
да уочи основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, као и везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока, знаће основне
категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће
узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.
Ученик ће знати знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне
обележиле своју епоху и моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог
века.
уочи узрочно-последичне односе.
СТАНДАРДИ
1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних,
сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч
1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова
познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
17
историје
ТОК ЧАСА
Питамо ученике и разговарамо о томе шта знају о старом Египту, Асирији или некој
другој држави Старог истока. Потом им дајемо задатак: да одговоре на питање
постављено на почетку лекције и да израчунају колико је трајао стари век на основу
временске ленте која је дата на страни 38.
Упознајемо ученике с настанком писма и различитим врстама писама. Затим говоримо о
народима и државама Старог истока. Упознајемо ученике с појмом Стари исток,
показујемо на карти простор и повезујемо га с временским одредницама.
На основу географске и историјске карте ученици треба да направе списак земаља које
су некада постојале на простору Старог истока и оних које се на том простору налазе
данас. Задајемо ученицима домаћи задатак: да ураде пројекат „Скарабеј” на страни 46
Уџбеника.
Почетак Старог века на Старом истоку
– Стари век – временске одреднице

– Стари исток – територија
– Прва писма – настанак: сликовно, клинасто, хијероглифи, алфабет
– Народи и државе Старог истока
– Култура, вера и начин живота
18
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОЧЕТАК СТАРОГ ВЕКА НА СТАРОМ
ИСТОКУ

Ученик ће знати временске оквире старог века, знаће време трајања старог века и умеће
да на историјској карти покаже државе и народе који су обележили епоху старог века.
да уочи сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој
епохи, као и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока,
знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост друштвених
односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Разумевање представа о свету и начину живота људи у старом веку и њихове
условљености политичким, друштвеним и културним приликама.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочиће
условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним и верским
утицајима, биће у стању да уочи разлике у свакодневном животу људи из различитих
друштвених група, да уочи различитост свакодневице унутар исте друштвене групе
(отац породице, жена, дете), као и да направи паралелу са светом у коме живи.
ленти, биће у стању да разликује битно од небитног, да користи историјску и
географску карту, разликује узрок и повод неког догађаја и да уочи узрочно-последичне
односе.
СТАНДАРДИ
историје
19
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли ученици знају да на географској карти покажу територију Старог
истока, а затим и да ли су завршили домаћи задатак. Неколико ученика чита одговоре.
Ученике поделимо у групе. Задамо им да читају текстове и решавају задатке из
Уџбеника на странама 44 и 45. Затим индивидуално решавају питања из радног дела
„Колико знам о Старом истоку” на странама 46 и 47.
Ученици проверавају одговоре. У томе им помажемо, а затим оцењујемо најактивније
ученике.
20
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МЕСОПОТАМИЈА

временској ленти и разумеће предмет проучавања историјске науке.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочиће
утицајима.
обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века
као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
СТАНДАРДИ
1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне
и опште историје
слике
феномен)
21
ТОК ЧАСА
Са ученицима обнављамо основне одлике Старог истока, простор – географски и
историјски. Обнављамо временске одреднице старог века и основне карактеристике
писама.
Објашњавамо ученицима одлике Месопотамије. Показујемо на карти простор који
заузима. Упознајемо ученике с главним државама на том простору: Сумер, Акад,
Вавилон, Асирија, Персија. Објашњавамо основне карактеристике културе и
свакодневног живота Месопотамије.
Ученицима задајемо задатак да прочитају одломак из „Хамурабијевог законика” на 55.
страни. Уџбеника и да дају своје мишљење о наведеним члановима закона.
МЕСОПОТАМИЈА
– Међуречје – Тигар и Еуфрат

– Државе: Сумер, Акад, Вавилон, Асирија, Персија
– Свакодневни живот
– Култура Месопотамије: „Еп о Гилгамешу”
– Божанства: Ану, Шамаш, Иштар, Мардук
22
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МЕСОПОТАМИЈА

Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочиће
утицајима.
обележиле своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века,
СТАНДАРДИ
познатих ученику који говоре о истим историјским појавама
слике
феномен)
23
ТОК ЧАСА
Обнављамо основне одлике држава и друштва Месопотамије. Ученици читају
пословице које се налазе на 54страни, а онда их упоређују с познатим пословицама
данашњег времена.
Ученике поделимо у групе. Задамо им да реше питања и задатке са страна 56 и 57
Уџбеника – „Колико знам о Месопотамији”. Одговоре ученици наизменично читају и
допуњавају. Потом оцењујемо најактивније ученике.
Ученици читају текст „Легенда о Саргоновом рођењу” на странама 54 и 55 и
индивидуално одговарају на постављена питања.
24
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРИ ЕГИПАТ

Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века и умеће
Разумевање привредних карактеристика епохе старог века.
Ученик ће знати основне одлике привреде старог века, биће у стању да разликује
различите нивое привредног развоја и наведе узроке, да уочи развојност привредног
процеса, као и да разуме утицај привреде на политички, друштвени и културни развој.
СТАНДАРДИ
слике
деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и одређени
историјски феномен)
25
ТОК ЧАСА
Разговором са ученицима обнављамо основне карактеристике старог века, временске и
просторне одреднице. Обнављамо основне карактеристике Старог истока, наводимо
најважније државе и облике друштвеног уређења.
Упућујемо ученике да посматрају карту на стр. 60 Уџбеника и покушају да закључе
какав је положај реке Нил, зашто Египат називају „даром Нила”. Говоримо о настанку и
развоју државе старог Египта. Помињемо најзначајније владаре. Говоримо о
друштвеном уређењу и свакодневном животу у древном Египту. Постављамо питања о
другим културама тога доба и поредимо их са египатском културом и религијом.
Задајемо ученицима да прочитају текст „Једини неопљачкани фараон”, а затим да
одговоре на питања. Потом читају своје одговоре, које остали допуњују или исправљају.
За домаћи задатак треба да попуне празна места уз илустрације на странама 59 и 61.
СТАРИ ЕГИПАТ
– Египат је дар Нила.

– Друштво и држава старог Египта: – Старо краљевство
– Средње краљевство
– Ново краљевство
– Свакодневни живот
– Култура: – хијероглифи
– балзамовање
– пирамиде
– Божанства: Ре, Озирис, Изида
26
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРИ ЕГИПАТ

временској ленти разумеће предмет проучавања историјске науке.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века и умеће
различите нивое привредног развоја и наведе узроке таквог развоја, да уочи развојност
привредног процеса, као и да разуме утицај привреде на политички, друштвени и
културни развој.
СТАНДАРДИ
слике
3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (прецизно да одреди којој
феномен)
ТОК ЧАСА
Проверавамо да ли су ученици урадили домаћи задатак. Читамо тачне одговоре, а
ученици проверавају и по потреби исправљају своје одговоре.
27
Ученици у паровима читају и решавају задатке из Уџбеника на странама 64‒66. Док
једни читају своје одговоре , остали допуњују и исправљају. Најактивније ученике
оценимо.
Обнављамо основне карактеристике државе и друштва старог Египта. Проверавамо
колико су ученици разумели и савладали основне појмове из историје старог Египта.
28
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРИ ИСТОК

да истакне појаву писма као прекретницу у људском развоју, знаће да се исти извор
може на различите начине интерпретирати и разумеће потребу критичког приступа
историјским изворима.
епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, као и везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока, знаће основне
друштвених група, различитост свакодневице унутар исте друштвене групе (отац
породице, жена, дете), као и да направи паралелу са светом у коме живи.
ленти, знаће да направи хронолошку табелу, умеће да користи знања из других научних
узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно-последичне односе, да доноси вредносне
СТАНДАРДИ
29
слике
2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости
историје
3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у
одговарајућем историјском контексту
3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су
последице важних историјских дешавања
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања и дајемо задатке: 1. Коју територију називамо Старим
истоком? Пронађите је на географској карти света. 2. Који су најзначајнији феничански
градови? 3. Где је настала Хетитска држава? 4. Када је створена држава Јевреја? 5. Који
су народи живели на простору Месопотамије? 6. Како се звао најзначајнији персијски
владар? 7. У чему је био значај реке Нил за Египат? Пронађите Нил на географској
карти света. 8. Каква је била религија народа Старог истока? 9. Којим писмима су се
служили народи Старог истока?
Организујемо квиз знања. Ученике поделимо у неколико екипа. Питања ће бити из
области историје Старог истока – препознавање појмова из ове области. Уколико
ниједна екипа не уме да одговори на неко питање, поново објашњавамо појам.
Проглашавамо победника квиза знања, оцењујемо најактивније ученике.
30
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СТАРА ГРЧКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КРИТСКО, МИКЕНСКО И ХОМЕРСКО ДОБА

Упознавање са временским и просторним оквирима епохе старог века.
епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи као и везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока и Грчке, знаће основне
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочити
утицајима.
различите нивое привредног развоја и наведе узроке таквог развоја, да уочи развојност
привредног процеса, као и да разуме утицај привреде на политички, друштвени и
културни развој.
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској
користи историјску и географску карту, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја
и умети да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
31
3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о Криту, Кнососу, Миносу, минојској епохи, Минотауру.
Тражимо од њих да на карти у Уџбенику на страни 70, пронађу Крит, а затим да га
покажу и на географској карти Европе.
Саопштавамо ученицима да су грчка племена била: Ахајци, Јонци, Дорци и Еолци.
Упознајемо их са Ахајцима, Микеном, микенском епохом. На карти на 70. страни
Уџбеника треба да пронађу Микену. Разговарамо о Хомеру, „Илијади”, „Одисеји” и
Тројанском рату. Ученици на карти проналазе Троју. Говоримо о Дорској сеоби и о
Хомерском добу.
Ученицима задајемо задатак: да прочитају текст из Уџбеника о Атлантиди, на странама
72 и 73, и да одговоре на постављена питања.
КРИТСКО, МИКЕНСКО И ХОМЕРСКО ДОБА
– Крит, Кносос, краљ Минос

– Грчка (хеленска) племена: Ахајци, Јонци, Еолци, Дорци
– Ахајци, Микена
– Тројански рат, Хомер, „Илијада”, „Одисеја”
– Дорска сеоба
32
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КРИТСКО, МИКЕНСКО И ХОМЕРСКО ДОБА

Ученик ће знати шта су историјски извори, знаће да наброји и опише различите врсте
историјских извора, да истакне појаву писма као прекретницу у људском развоју, знаће
да се исти извор може интерпретирати на различите начине и разумеће потребу
критичког приступа историјским изворима.
Ученик ће знати временске оквире старог века и умети да на историјској карти покаже
обележиле своју епоху, моћиће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века,
користи историјску и географску карту, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја,
биће у стању да уочи узрочно-последичне односе, да доноси вредносне процене, биће
оспособљен за рад у паровима и за групни рад, умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
ТОК ЧАСА
33
Од ученика тражимо да прочитају текст: „Тројански коњ” на 74. страни Уџбеника и
одговоре на постављена питања.
Ученици у групама решавају питања и задатке на странама 76 и 77, а затим читају
одговоре. Оцењујемо најуспешније. Играмо игру проналажења парова – сваки ученик
извлачи цедуљу с једним појмом, гласно га изговара и труди се да пронађе свог пара и с
њим седне у клупу. Појмови – парови: Кносос–Минос, Крит–Егејско море, Пелопонез–
Микена, Илион–Троја, Илијада–Одисеја и слично. Оценићемо најактивније ученике.
Задајемо ученицима домаћи рад: да попуне нему карту на 75 страни Уџбеника.
34
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СПАРТА И АТИНА

ера, пре/после Христа и разумети предмет проучавања историјске науке.
начине интерпретирати, и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, везе и међусобне
односе међу најзначајнијим државама Грчке, знаће основне категорије друштва у
старом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка,
успона и падова држава старог века.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
друштвених група, те да направи паралелу са светом у коме живи.
Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада. Ученик ће
знати знамените личности старог века, биће у стању да схвати чиме су оне обележиле
своју епоху, моћи ће да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века, као и
утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
СТАНДАРДИ
историје
35
ТОК ЧАСА
Показујући на географској карти Европе територију Грчке, саопштавамо ученицима да
је Грчка претежно планинска земља. На њеној територији у старом веку створено је
више градова-држава, који су се називали полиси. Два најзначајнија полиса били су
Спарта и Атина. Упознајемо ученике са узроцима колонизације и најважнијим грчким
колонијама.
Ученике делимо у парове. Један од ученика који чине пар чита део из Уџбеника који се
односи на Спарту, а други део који се односи на Атину. Потом ученицима постављамо
питања и дајемо задатак. На питања треба писмено да одговоре. Питања и задаци: 1.
Где је основана Спарта/Атина? 2. На географској карти Европе покажите полуострво
Пелопонез/Атику. 3. Које грчко племе је основало Спарту/ Атину? 4. Како се делило
становништво Спарте/Атине? 5. Какво је било државно уређење Спарте/ Атине? 6. Која
су била основна занимања становника Спарте/Атине?
Ученици наизменично одговарају на питања о Спарти и Атини, одговоре допуњују и
исправљају, а наставник их записује у табелу коју је нацртао на табли. Оценићемо
најактивније ученике.
СПАРТА И АТИНА
– Колонизација, Велика Грчка

– Грчки полиси
Спарта Атина
– полуострво Пелопонез – полуострво Атика
– Дорци – Јонци
– спартијати, перијеци, хелоти – аристократија, демос, робови
– аристократско уређење – демократско уређење
– ратници (војници) – земљорадници
36
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СПАРТА И АТИНА

начине интерпретирати и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
односе међу најзначајнијим државама старе Грчке, знаће основне категорије друштва у
старом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочити узроке настанка,
биће у стању да уочи узрочно-последичне односе, као и да доноси вредносне процене,
биће оспособљен за рад у паровима и умети да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја
карактеристичних писаних историјских извора
37
ТОК ЧАСА
Ученицима задајемо да у Уџбенику прочитају текст „Спартанско васпитање” на 82.
страни и текст „Свађа Атине и Посејдона”, на страни 83. Затим разговарамо о томе како
су васпитавани спартански дечаци и шта је био циљ таквог васпитања, као и о томе како
је Атина постала заштитница града Атине.
Ученици у паровима и писмено одговарају на питања и решавају задатке на 84. и 85.
страни Уџбеника.
Ученици гласно читају одговоре, пореде их, допуњују и исправљају. Оцењујемо
најактивније ученике.
38
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКИ РАТОВИ ГРКА У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е.

ера, пре/после Христа и разумеће предмет проучавања историјске науке.
Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може интерпретирати
на различите начине и разумеће потребу критичког приступа историјским изворима.
односе међу најзначајнијим државама старе Грчке, знаће основне категорије друштва у
старом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка,
биће у стању да уочи узрочно-последичне односе и умеће да води аргументовани
дијалог.
СТАНДАРДИ
1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
39
историје
2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томе где се налазила персијска држава, који су грчки
полиси били најмоћнији и у чему се огледала њихова моћ.
Наставник гласно чита део текста из Уџбеника који се односи на грчко-персијске ратове,
а ученици пажљиво слушају и посматрају карту на 87. страни Уџбеника. Затим
постављамо следећа питања и задајемо задатке: 1. Шта је био узрок овог рата? 2. Који је
био повод за рат? 3. Које су биле зараћене стране? 4. Када је почео рат? 5. Наведите
главне догађаје/битке рата. 6. Покажи на карти места битака/догађаја рата. 7. Ко су биле
војсковође овог рата? 8. Када се и како завршио рат? 9. Какве су биле последице рата?
10. Који историјски извори говоре о рату? Ученици одговарају гласно, усмено. Затим
читав поступак понављамо с делом текста који се односи на Пелопонески рат, али текст
сада чита један ученик.
На табли исписујемо кратке белешке, оцењујемо најактивније ученике и задајемо
домаћи задатак: да се одговори на питања и реше задаци дати у Уџбенику на странама
95 и 96.
ВЕЛИКИ РАТОВИ ГРКА У 5. ВЕКУ ПРЕ Н.Е
– Грчко-персијски ратови (499–449. година пре н. е.)

– Маратонска битка – 490. година пре н. е.
– Термопилска битка – 480. година пре н. е.
– Пелопонески рат (431–404. година пре н. е.)
– Атински поморски савез, Пелопонески савез
– Сицилијска експедиција
40
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКИ РАТОВИ ГРКА У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е.

Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да се исти извор може интерпретирати
на различите начине, те разумети потребу критичког приступа историјским изворима.
биће у стању да уочи узрочно-последичне односе, као и да доноси вредносне процене,
биће оспособљен за групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним
примерима
2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на
основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају,
феномену
феномен)
41
3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на
исту историјску појаву
ТОК ЧАСА
Ученицима задајемо задатак – да у Уџбенику прочитају текстове „Маратонска победа” и
„Термопилска битка”, „Битка код Саламине”, „Разлика између Атине и Спарте”, на
странама 91, 92 и 93 Уџбеника. Затим гласно одговарају на питања која су постављена и
разговарамо о биткама у грчко-персијским ратовима.
Ученике делимо у групе. Њихова задатак је да анализирају грчко-персијске ратове и
Пелопонески рат и да размисле о сличностима и разликама између њих, а затим и да
запишу своја запажања.
Ученици читају текст о куги у Атини, дат на страни 94, и одговарају на питања. Затим
неколико ученика чита одговоре, док остали допуњују или исправљају.
42
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КУЛТУРА СТАРЕ ГРЧКЕ

Ученик ће знати шта су историјски извори, да наброји и опише различите врсте
историјских извора, да се исти извор може интерпретирати на различите начине и
Ученик ће знати временске оквире старог века.
Разумевање основних обележја религије и културе, њихове међузависности и
њиховог утицаја на друштво, државу и појединца епохе старог века.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века, умеће да разликује монотеизам
од политеизма, познаваће основне одлике културе старог века, разликоваће културна
подручја старог века и биће у стању да их повеже са одговарајућим религијама, знаће
најзначајнија културна и научна достигнућа старог века која се и данас користе,
познаваће најзначајније споменике старог века и биће способан да уочи вредност
културног наслеђа старог века и његов значај за разумевање савремене културе.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку и уочити
утицајима.
СТАНДАРДИ
слике
43
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Које су богове поштовали народи Старог истока? Шта
значи појам многобожачка религија (политеизам)? Који народ Старог истока је веровао
у једног бога?
Саопштавамо ученицима да су старе Грке повезивали заједнички језик, религија,
уметност и наука. Ученици читају текст „Олимпијске игре”, а потом сви анализирају
илустрације поред текста на страни 97. Говоримо ученицима да су Хелени неговали
науку, а потом читамо текст Хипократове заклетве. Говоримо о књижевности и настанку
комедије и трагедије. Приликом разговора о уметности и стиловима ученици уочавају
разлику између три стила приказана на страни 101. Потом читају текст о свакодневном
животу старих Грка.
Ученици решавају задатак на страни 100, а потом саопштавају одговоре, исправљају
нетачне и допуњују непотпуне
КУЛТУРА СТАРЕ ГРЧКЕ
– Олимпијске игре – 776. година пре н. е.

– Наука: Херодот, Хипократ, Аристотел, Тукидид, Сократ, Платон
– Грчка религија – веровање у више богова (политеизам)
– Грчка божанства: Зевс, Хера, Хад, Посејдон, Дионис, Атина, Арес, Аполон
– Ликовне уметности: 1. архитектура, 2. вајарство, 3. сликарство
44
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: КУЛТУРА СТАРЕ ГРЧКЕ

историјских извора, да истакне појаву писма као прекретницу у људском развоју, да се
исти извор може интерпретирати на различите начине и разумеће потребу критичког
приступа историјским изворима.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века, умеће да разликује монотеизам
од политеизма, биће у стању да уочи политичке и друштвене везе и односе између
политеистичких религија у контексту историје старог века, познаваће основне одлике
културе старог века, разликовати културна подручја старог века и биће у стању да их
повеже са одговарајућим религијама, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа
старог века која се и данас користе (писмо), познаваће најзначајније споменике старог
века и бити способан да уочи вредност културног наслеђа старог века и његов значај за
разумевање савремене културе.
друштвених група, као и различитост свакодневице унутар исте друштвене групе (отац
породице, жена, дете) и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
обележиле своју епоху, моћи да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века,
СТАНДАРДИ
2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште
историје
45
ТОК ЧАСА
Ученицима задајемо да прочитају текст„Пророчиште у Делфима”, дат у Уџбенику на
страни 102. Затим разговарамо о том тексту и ученици одговарају на постављена
питања.
Ученици посматрају слику на страни 104 која представља једну грчку кућу. Разговарамо
о свакодневном животу гледајући примере са илустрације. Затим ученици одговарају на
питања и решавају задатке на странама 105 и 106.
Ученици гласно читају одговоре, пореде их, допуњују, исправљају. На крају читамо
текст „Сфингина загонетка” и тражимо тачан одговор.
46
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: V. ХЕЛЕНИЗАМ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ

Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века и умети
међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока и Грчке, затим знаће
основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост друштвених односа
и уочити узроке настанка, успона и падова држава старог века.
века, као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
Ученик ће поштовати традицију и културу других народа.
користи историјску и географску карту, знати да разликује узрок и повод неког догађаја,
да уочи узрочно-последичне односе и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
47
3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ТОК ЧАСА
Питамо ученике које су ратове Грци водили у V веку пре н. е., какве су биле последице
Пелопонеског рата, знате ли ко је био Александар Велики. Тражимо да пронађу
Македонију на карти у Уџбенику, на 110. страни. Затим их упознајемо с појмом
хеленизам и хронолошким оквирима хеленизма.
Разговарамо са ученицима о Филипу II, бици код Херонеје ‒ 338. године пре н. е. и о
македонском освајању Грчке. Један ученик ће из Уџбеника наглас прочитати одељке о
освајањима Александра Великог, а остали ће на карти датој на страни 110 пратити
кретање македонске војске. Затим ће други ученик наглас читати одељке о
хеленистичкој култури, религији и архитектури, вајарству, науци. Поставићемо следећа
питања: 1. На којим континентима се простирала Александрова држава? 2. Који народи
су живели у Александровој држави? 3. Када је умро Александар Велики? 4. Због чега се
распала Александрова држава? 5. Које државе настају на њеној територији? 6. Како је
настала хеленистичка култура? 7. Шта је мозаик?
Пишемо кратке белешке на табли и оцењујемо најактивније ученике. Задајемо
ученицима домаћи задатак ‒ да одговоре на питања и реше задатке, из Уџбеника дате на
страни 114.
АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ
‒ Македонија, Филип II, Херонеја (338. година пре н. е.)

‒ Александар Велики (336‒323. године пре н. е.)
‒ Поход на Персију, битке: Граник, Ис, Гаугамела
‒ Поход на Индију
‒ Распад државе: Македонија, Сирија, Египат
‒ Хеленистичка култура
48
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: IV‒V. СТАРА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ

односе међу најзначајнијим државама Грчке, знаће основне категорије друштва у
старом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочити узроке настанка,
Ученик ће знати основне одлике религија старог века и познавати основне одлике
културе старог века, разликоваће културна подручја старог века и биће у стању да их
повеже са одговарајућим религијама, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа
старог века која се и данас користе, познаваће најзначајније споменике старог века и
бити способан да уочи вредност културног наслеђа старог века и његов значај за
разумевање савремене културе.
СТАНДАРДИ
примерима
49
историје
2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на
основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају,
феномену
феномен)
3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
историје
3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на
исту историјску појаву
ТОК ЧАСА
Делимо ученике у пет група.Свака за тему има наставну јединицу која се односи на
историју старе Грчке: 1. Критско, микенско и хомерско доба, 2. Спарта и Атина, 3.
Велики ратови Грка у 5. веку пре н. е., 4. Култура старе Грчке, 5. Александар Велики.
Свака група ће на основу текстова, илустрација и карата из Уџбеника и користећи
географску карту Европе смислити по пет питања и задатака, чија ће решења записати.
Ученици ће у форми квиза одговарати на питања. Једна група ће постављати питања, а
остале се, по принципу најбржег јављања, подизањем руку, пријављују да на питање
одговоре. Наставник ће помагати приликом провере тачности одговора и бележиће
поене на табли. Оценићемо најактивније ученике.
Ученици ће прочитати текстове на странама 113 и 114 Уџбеника и одговорити на
постављена питања.
50
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: VI. СТАРИ РИМ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМ У ДОБА КРАЉЕВА

епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи и везе и међусобне
односе међу најзначајнијим државама Грчке и Рима, знаће основне категорије друштва
у старом веку и схватиће променљивост друштвених односа.
СТАНДАРДИ
форми историјске карте у којој је наведена легенда
ТОК ЧАСА
Са ученицима разговарамо о томе на који су начин Римљани рачунали време, какво је
било државно уређење Спарте и Атине и како је завршен Тројански рат.
51
Ученицима говоримо о народима Апенинског полуострва, а затим они показују
територије на карти на којима су ти народи живели и одговарају на питања постављена
у Уџбенику на страни 116. Потом ученицима говоримо о оснивању града Рима 753.
године пре н. е., а они на карти налазе и именују седам римских брежуљака. Затим
причамо о седам легендарних краљева и уређењу римске државе и друштва. Ученици
обнављају научено уз помоћ графичких приказа на страни 120.
Ученици читају текст на страни 120 о Ромулу и Рему и одговарају на постављена
питања.
РИМ У ДОБА КРАЉЕВА
‒ Апенинско полуострво, Латини и Етрурци

‒ Ромул и Рем, вучица
‒ Оснивање Рима ‒ 753. година пре н. е.
‒ период краљева, Тарквиније Охоли
‒ Подела друштва: патрицији, плебејци, робови
52
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМ У ДОБА КРАЉЕВА

Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века, као и
епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи и везе и међусобне
односе међу најзначајнијим државама Грчке и Рима, знаће основне категорије друштва
у старом веку и схватиће променљивост друштвених односа.
обележиле своју епоху и моћи да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века.
Ученик ће поштовати традицију и културу других народа.
биће у стању да уочи узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене, биће
оспособљен за рад у паровима и за групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
53
феномен)
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да, радећи у паровима, прочитају текст „Гладијатори” и да
анализирају илустрацију на 121 страни Уџбеника. Затим разговарамо о гладијаторским
борбама.
Ученицима задајемо да писмено одговоре на питања и реше задатке дате на 122 и 123
страни Уџбеника.
Заједно са ученицима проверавамо како су решили задатак, допуњавамо их и
исправљамо. На крају часа оцењујемо најактивније ученике.
54
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКА РЕПУБЛИКА

епохи, основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи као и везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Старог истока, Грчке и Рима, такође,
биће у стању да препозна којим су државама припадале области на којима ми данас
живимо, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост
друштвених односа и уочити узроке настанка, успона и падова држава старог века.
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку,иуочити
утицајима.
обележиле своју епоху и моћи да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века,
Ученик ће развијати свест о националној припадности, развијати позитиван однос
према сопственој историји, традицији и култури и поштовати традицију и културу
ленти и умети да користи знања из других научних области, тако што ће их
примењивати при изучавању историјског процеса.
СТАНДАРДИ
55
историје
ТОК ЧАСА
Постављамо питања: Када је основан Рим? Ко су били Ромул и Рем? Какво је било
друштвено уређење Рима?
Поделићемо ученике у групе и задаћемо им да прочитају по једну целину лекције из
Уџбеника, а затим да заједно, користећи текст, илустрације и карте, на странама 124‒
128, у својим свескама напишу кратак сажетак прочитаног градива.
Групе читају своје белешке, наставник коментарише, исправља и допуњује. На табли
исписује кратке белешке. На крају оцењујемо најактивније ученике. За домаћи задајемо
ученицима да уз помоћ друге литературе, користећи интернет и уз помоћ родитеља
напишу биографију неког знаменитог Римљанина о коме су до сада учили.
РИМСКА РЕПУБЛИКА
‒ Римска војска
‒ Освајање Италије
‒ Пунски ратови
‒ Грађански ратови и пад Републике
56
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКА РЕПУБЛИКА

Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да наброји и опише различите врсте
историјских извора.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века, као и
епохи, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост
друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава старог века.
сопственој историји, традицији и култури, а поштоваће и традицију и културу других
народа.
ленти и умети да користи знања из других научних области тако што ће их
примењивати при изучавању историјског процеса.
СТАНДАРДИ
57
историје
ТОК ЧАСА
Од ученика тражимо да прочитају текстове „Римска освајачка политика” и „Коцка је
бачена” на страни 129 Уџбеника. Након читања одговарају на постављена питања.
Ученици подељени у парове решавају задатке и одговарају на питања постављена на
странама 130 и 131 у Уџбенику.
Ученици читају одговоре, допуњавају и исправљају. Оцењујемо најактивније ученике.
Проверавамо да ли су сви урадили домаћи задатак и читамо неколико радова. На сваком
наредном часу прочитаћемо још по неколико биографија.
58
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКО ЦАРСТВО

ученик ће бити у стању да препозна којим су државама припадале области на којима ми
данас живимо, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост
ленти, умети да користи знања из других научних области тако што ће примењивати
при изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да
уочи узрочно-последичне односе и да доноси вредносне процене, биће оспособљен за
групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
59
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о римском државном уређењу у доба републике и питамо их
у чему је била снага римске државе. Упознајемо их са хронолошком поделом периода
Римског царства на два раздобља: принципат и доминат.
Говоримо ученицима о Октавијану Августу и његовој владавини, а затим они
анализирају илустрацију дату на 132. страни Уџбеника ‒ скулптуру Октавијана Августа.
Затим говоримо о доминату, Диоклецијану и његовој владавини. Тражимо да увиде
разлике између принципата и домината. Тражимо такође да посматрају карту на 134.
страни Уџбеника и да кажу нешто о подели царства у време Диоклецијана. Упознајемо
их са Константином Великим и оснивањем Константинопоља. Говоримо о паду Рима.
Ученици читају текст „Цар Август о својој владавини” и одговарају на питања
постављена на 136. страни Уџбеника.
РИМСКО ЦАРСТВО
‒ Принципат, Октавијан Август (27. год. пре. н. е. ‒ 14. год. н. е.)

‒ Доминат, Диоклецијан (284–305. год. н. е.)
‒ Константин Велики (306‒337. год. н. е.), Константинопољ
60
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКО ЦАРСТВО

Ученик ће знати шта су историјски извори, као и да наброји и опише различите врсте
историјских извора, умеће да у свом окружењу препозна остатке епохе старог века,
знати да се исти извор може интерпретирати на различите начине и разумеће потребу
критичког приступа историјским изворима.
биће у стању да препозна којим су државама припадале области на којима ми данас
живимо, знаће основне категорије друштва у старом веку, схватиће променљивост
века,као и утицај друштва, религије и културе на формирање тих личности.
народа.
ленти, умети да користи знања из других научних области и да их примењује при
рад у паровима и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
61
примерима
историје
феномен)
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо кратка питања и обнављамо хронолошке и просторне
одреднице Римског царства у доба принципата и у доба домината.
Ученици индивидуално читају текст „Са крстом ћеш победити” и одговарају на
постављена питања на 137 страни Уџбеника. Потом у паровима решавају задатке и
одговарају на питања дата на страни 138.
Ученици читају своје одговоре, допуњују их и исправљају. Оцењујемо најактивније
ученике.
62
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКА КУЛТУРА

Ученик ће знати шта су историјски извори, знаће да истакне појаву писма као
прекретницу у људском развоју, умеће да у свом окружењу препозна остатке епохе
старог века, знаће да се исти извор може интерпретирати на различите начине и
утицаја на друштво, државу и појединца епохе старог века.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века, биће у стању да уочи политичке и
друштвене везе и односе између политеистичких религија у контексту историје старог
века, познаваће основне одлике културе старог века, разликоваће културна подручја
старог века и биће у стању да их повеже са одговарајућим религијама, знаће
најзначајнија културна и научна достигнућа старог века која се и данас користе (писмо,
календар, Римско право), познаваће најзначајније споменике старог века и биће
способан да уочи вредност културног наслеђа старог века и његов значај за разумевање
савремене културе.
друштвених група и да направи паралелу са светом у коме живи.
обележиле своју епоху, моћи да разуме њихову улогу у историјској епохи старог века,
ленти, умети да користи знања из других научних области ‒ да их примењује при
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, биће у
стању да користи историјску и географску карту, да разликује узрок и повод неког
догађаја, биће оспособљен за рад у паровима и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
63
слике
ТОК ЧАСА
Кроз разговор са ученицима подсећамо се која божанства су поштовали стари Грци и
које су главне тековине хеленске и хеленистичке културе.
Ученици у паровима читају део текста о свакодневном животу старих Римљана.
Посматрају илустрацију у Уџбенику на страни 139 и пореде је с илустрацијом на страни
104, као и живот старих Римљана са свакодневним животом старих Грка. Потом
говоримо о достигнућима римске науке, књижевности и уметности. Помињемо Тита
Ливија, Тацита, Цицерона, Вергилија, Хорација… Говоримо ученицима о римским
божанствима и појави хришћанства.
Ученици на крају часа пореде грчка и римска божанства на основу табеле на 142 страни
Уџбеника. За домаћи задатак им задајемо да напишу две кратке биографије поменутих
знаменитих Римљана користећи енциклопедије, интернет и друго.
РИМСКА КУЛТУРА
‒ Свакодневни живот у Риму

‒ Римски историчари: Тит Ливије, Тацит
‒ Право, говорништво – Цицерон
‒ Књижевност – Вергилије, Хорације, Овидије
‒ Уметност и архитектура: терме, славолуци, Пантеон
‒ Римска божанства: Јупитер, Јунона, Минерва, Марс
‒ Појава хришћанства
64
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РИМСКА КУЛТУРА

историјских извора, да истакне појаву писма као прекретницу у људском развоју и
умеће да у свом окружењу препозна остатке епохе старог века.
Ученик ће знати временске оквире старог века, знати време трајања старог века.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века, биће у стању да уочи политичке и
друштвене везе и односе између политеистичких религија у контексту историје старог
века, познаваће основне одлике културе старог века, разликоваће културна подручја
старог века и биће у стању да их повеже са одговарајућим религијама, знаће
најзначајнија културна и научна достигнућа старог века која се и данас користе (писмо,
календар, Римско право), познаваће најзначајније споменике старог века и биће
Ученик ће познавати основне одлике свакодневног живота људи у старом веку, уочити
друштвених група, као и различитост свакодневице унутар исте друштвене групе (отац
породице, жена, дете) и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
Ученик ће развијати свест о националној припадности и развијати позитиван однос
према сопственој историји, традицији и култури, а поштоваће и традицију и културу
65
групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о свакодневном животу старих Римљана и божанствима која
су они поштовали.
Задајемо ученицима да у паровима прочитају текст „Помпеја – окамењени град” и текст
о прогону хришћана дате на странама 144 и 145 Уџбеника и да одговоре на постављена
питања- Када обаве задатак, индивидуално одговарају на питања дата на странама 145 и
146. Док једни читају одговоре, остали их допуњују и исправљају. Уколико на неко
питање није одговорио нико, објашњавамо и дајемо тачан одговор.
Ученици читају своје домаће радове, биографије. Оцењујемо ученике, тј. њихово
залагање.
66
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА

ера, пре/после Христа, као и да смести историјске догађаје на одговарајуће место на
да на историјској карти покаже државе и народе који су обележили ту епоху.
да препозна којим су државама припадале области на којима ми данас живимо и знаће
основне категорије друштва у старом веку.
Ученик ће знати основне одлике религија старог века, знаће када и где је настало
хришћанство и основне одлике његовог историјског развоја, моћи ће да уочи основне
карактеристике процеса христијанизације, познаваће основне одлике културе старог
века, разликоваће културна подручја старог века и биће у стању да их повеже са
одговарајућим религијама, познаваће најзначајније споменике старог века и биће
народа.
уочи узрочно-последичне односе, да доноси вредносне процене, биће оспособљен за
рад у паровима и за групни рад и умеће да води аргументовани дијалог.
67
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о одликама римске државе, о уређењу, развоју, поделама.
Обнављамо знање о римској војсци и најважнијим римским освајањима.
Упознајемо ученике с географским одредницама данашње Србије и Балканског
полуострва. Говоримо о народима који су у античко доба насељавали те просторе:
Дарданцима, Трибалима, Дачанима, Келтима, Скордисцима. Говоримо о римском
освајању тих простора и подели на провинције. Набрајамо најважније римске
провинције: Панонију, Далмацију, Мезију. Говоримо ученицима о најзначајнијим
римским градовима на тлу Србије: Сирмијуму, Сингидунуму, Наисусу, Ромулијани,
Виминацијуму. Разговарамо са ученицима о томе да ли су некада посетили те градове и
какви су њихови утисци.
Ученици читају текст о Панонском устанку на страни 151 Уџбеника и одговарају на
постављена питања.
ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА
‒ Народи на тлу Србије у старом веку: Дарданци, Трибали, Панонци, Бреуци,

Аутаријати, Дачани, Келти, Скордисци
‒ Римска освајања: Август, Трајан
‒ Римске провинције: Панонија, Далмација, Мезија
‒ Римски градови: Сирмијум, Сингидунум, Наисус, Ромулијана, Виминацијум
68
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: VII. ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА

ера, пре/после Христа, као и да смести историјске догађаје на одговарајуће место на
одговарајућим религијама, познаваће најзначајније споменике те епохе и биће способан
да уочи вредност културног наслеђа старог века и његов значај за разумевање савремене
културе.
народа.
ленти, као и да користи знања из других научних области ‒ да их примењује при
69
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томе шта је на тлу Србије остало од времена римских
освајања до данас. Колики је значај археологије у истраживању тих остатака? Колико
остаци из античких времена утичу на живот данашњих људи?
Ученици индивидуално читају текст „Тајна Гамзиграда”на страни 152 и одговарају на
постављена питања. Читају своје одговоре, допуњују и исправљају. Потом у паровима
решавају задатке и одговарају на питања на странама 152 и 153 Уџбеника.
На крају часа ученици читају одговоре. Оцењујемо најактивније ученике.
70
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: VI-VII. СТАРИ РИМ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СТАРИ РИМ

Упознавање са временским и просторним оквирима епохе старог века.
одговарајућим религијама, познаваће најзначајније споменике старог века и биће
народа.
71
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Подсећамо ученике на периодизацију римске историје, основне хронолошке и
просторне одреднице.
Ученицима постављамо питања и задатке, на које ће они одговарати усмено. 1. Како,
када и где је основан Рим? 2. Од кога су, према предању, Римљани водили порекло? 3.
Како се делило становништво старог Рима? 4. Ко је у најстарије доба владао Римом? 5.
Опишите државно уређење Рима у доба републике. 6. Како је настао израз „Пирова
победа” и на шта се он односи? 7. Ко су били Пуни? 8. Која је основна јединица римске
војске? 9. Шта је принципат, а шта доминат? 10. Која су божанства поштовали
Римљани? 11. Ко су били Тит Ливије и Тацит? 12. Опишите изглед једног римског
града. 13. Када и где се јавило хришћанство? 14. Шта је Велика сеоба народа? 15. Када
је и због чега подељено Римско царство? 16. Када је пропало Западно римско царство?
17. Наведите римске провинције на тлу данашње Србије. 18. Наведите најзначајније
римске градове који су се налазили на територији данашње Србије.
Ученици читају текст „Седам светских чуда старог света” на странама 154 и 155
Уџбеника и на карти проналазе локације тих грађевина.
72

NP Istorija R5

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NP Istorija R5

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРЕДМЕТ: Историја

ТИП ЧАСА обрада

ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

– Датум = дан + месец + година

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА систематизација

ТИП ЧАСА обрада

ПРВЕ ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЖИВОТ ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ

– Подела праисторије: 1. камено доба (старије и млађе)

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА систематизација

ТИП ЧАСА обрада

Почетак Старог века на Старом истоку

– Стари век – временске одреднице

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

– Међуречје – Тигар и Еуфрат

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

– Египат је дар Нила.

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА систематизација

ТИП ЧАСА обрада

КРИТСКО, МИКЕНСКО И ХОМЕРСКО ДОБА

– Крит, Кносос, краљ Минос

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

– Колонизација, Велика Грчка

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

ВЕЛИКИ РАТОВИ ГРКА У 5. ВЕКУ ПРЕ Н.Е

– Грчко-персијски ратови (499–449. година пре н. е.)

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

КУЛТУРА СТАРЕ ГРЧКЕ

– Олимпијске игре – 776. година пре н. е.

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

‒ Македонија, Филип II, Херонеја (338. година пре н. е.)

ТИП ЧАСА систематизација

ТИП ЧАСА обрада

РИМ У ДОБА КРАЉЕВА

‒ Апенинско полуострво, Латини и Етрурци

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

‒ Принципат, Октавијан Август (27. год. пре. н. е. ‒ 14. год. н. е.)

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

‒ Свакодневни живот у Риму

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА обрада

ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА

‒ Народи на тлу Србије у старом веку: Дарданци, Трибали, Панонци, Бреуци,

ТИП ЧАСА утврђивање

ТИП ЧАСА систематизација

You might also like