УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

КОЛЕКТИВНА ТАКТИКА
(семинарски рад из предмета КОШАРКА)

Студент: Предметни наставник:

Марко Живковић 7193 Проф. др Драгана Алексић

Лепосавић, 2018.
САДРЖАЈ

1. УВОД...................................................................................................................................................................... 3
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА ........................................................................................................... 4
3. ТАКТИКА У КОШАРЦИ ................................................................................................................................. 5
4. КОЛЕКТИВНА ТАКТИКА ............................................................................................................................. 6
4.1. Колективна тактика напад ............................................................................................................... 7
4.1.1. Транзицијски напад ..................................................................................................................... 7
4.1.2. Постављени (позициони) напад .......................................................................................... 10
4.2. Колективна тактика одбрана ........................................................................................................ 12
4.2.1. Постављена одбрана .................................................................................................................. 12
4.2.2. Транзицијска одбрана............................................................................................................... 16
4.2.3. Спречавање брзог контра напада ....................................................................................... 17
5. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................... 19
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................................................ 20
1. УВОД

Кошарка је колективна, тимска игра која подразумева сарадњу играча једног тима,
како у фази напада, тако и у фази одбране. Начин сарадње учи се временом и базира се
на основним правилима која играчи треба да знају и којих треба да се придржавају.
Играчи треба да науче да сарадња није само помоћ коју сами очекују када нису у стању
да заврше акцију, већ да је она потребна сваком играчу како би цели тим био успешнији,
али и сам играч.

У циљу постизања што бољег тимског успеха треба поштовати принцип да напад
треба да заврши играч у најповољнијој позицији. У кошарци треба да постоји осећај
колективности који је карактеристичан за колективне спортове и који је често
одлучујући фактор успеха тима.

Дакле, кошарка је колективна игра у којој 5 (10 или 12) играча треба да
функционише синхронизовано, да допуњују један другога и да се укључују
правовремено у различите акције. Играчи међусобно комуницирају и стварају могућност
да сваки од њих делује ефикасно.

У току игре емоције постижу кулминацију, а играчи их морају спутавати својом

вољом, не само због правила, већ и због одговорности према колективу. Ово их навикава
да се придржавају одређених друштвених норми, па се касније лакше укључују у
друштвену заједницу и постају њени корисни чланови.

Кошарка захтева колективну игру, у којој сви чланови екипе морају подредити
личне интересе, интересима екипе, али их истовремено не спутава да корисно употребе
своје позитивне индивидуалне одлике. Пријатељство играча, њихова оданост кошарци,
све је то нераздвојиво повезано са успесима екипе. Ако у колективу нема узајамног
разумевања, ако играчи не помажу један другом, како у току игре, тако и у животу, ако
не прискачу у помоћ у тешкој ситуацији, ако не настоје да буду блиски – онда у екипи
неће бити истинског другарства, пријатељства па таква екипа неће имати успеха. Код
уједињене, сложне екипе увек постоје већи успех, али се и неуспеси лакше подносе.
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Предмет рада је приказ, подела и опис колективне тактике. Под тактиком у кошарци
подразумевамо примену индивидуалних, групних и екипних дејстава у постизању
максималног спортског резултата. У односу на број играча који учествују у тактичким
дејствима постоје три нивоа тактике игре:

 Индивидуална тактика напада и одбране, која подразумева све што кошаркаш

изводи без директне помоћи неког од саиграча, и који применом својих техничко-
тактичких знања решава одређене типичне и атипичне ситуације у игри;
 Групна тактика напада и одбране која подразумијева учешће два или три играча
исте екипе који узајамним дејством користећи своја техничко-тактичка знања
решавају ситуацију игре;
 Колективна тактика (сарадња 5 играча) напада и одбране, која подразумева
тактичке системе у нападу и одбрани у којима учествује свих пет играча на основу
одређеног распореда и принципа кретања.
- Транзициона игра – одбрана и напад
- Позициона игра – одбрана и напад (Aleksić, 2015)

Тактика кошарке је изузетно богата, тренер има на располагању велики број

различитих тактичких средстава у сва три ниова. Основа игре у кошарци је сарадња
играча једног тима. Групну тактику представља сарадња 2,3 и 4 играча истог тима, чије
сарадње представљају делове колективне тактике једног тима, који се одигравају на
једном делу терена или који најчешће започињу као типичне игровне ситуације.

Да би колективна тактика, односно сарадња играча била успешна, играчи морају

поседовати висок ниво техничке обучености, да поседују широк избор елемената
кошаркашке технике, да имају добра индивидуална тактичка знања, да правовремено и
добро решавају новонастале ситуације на терену, да њихове акције буду усклађене
просторно и временски, и да поседују добар преглед игре који је јако битан фактор у
успешности саме игре.
3. ТАКТИКА У КОШАРЦИ

Под тактиком у кошарци подразумевамо примену свеукупних индивидуалних,

групних и екипних дејстава у постизању максималног спортског резултата. Два су
основна циља сваке тактике:

1. Довести противничку екипу, нашом тактиком, у инфериоран положај;

2. Наметнути противничкој екипи нашу супериорност у некој способности.

У кошарци не постоји добра и лоша тактика, постоји само добар или лош избор. Зато
је најважнија ствар у тактици игре, избор тактике за конкретну утакмицу или
такмичење. (Popović, 2016) При избору тактике тренер мора да води рачуна о:

 Способностима и карактеристикама властитог тима;

 Способностима и карактеристикама противничког тима;
 Степен уиграности, односно о томе колико је дуго тим заједно;
 Старосној структури тима;
 Систему такмичења;
 Структури тима који чине играчи по позицијама;
 Узрасним карактеристикама.

Слика 1. - Тактичко понашање захтева

прилагођавање акција и одлука
непредвиђеним догађајима у току
игре као и усклађивање
индивидуалног и тимског
концепта игре.
4. КОЛЕКТИВНА ТАКТИКА

Владање техником кошаркашке игре је предуслов за развијање тактичких својстава.

Под тактичким својствима подразумевамо смишљено, планско деловање појединца и
екипе ради остваривања добрих резултата. (Aleksić, 2015)

Слика 2. - Колективна тактика

У односу на избор варијанти у нападу, разликују се два мишљења (две школе). Прво
мишљење представљају тренери са одређеним системом који увек користе исте системе
у нападу. Неки их мало коригују зависно од играча које имају, а неки не коригују, него се
играчи уклапају у њихов систем. Овај правац има своје предности. Само нови играчи
морају се адаптирати, а тренери који годинама користе исте нападе могу да врше мање
корекције у самом нападу, надограђујући га. Лоше је ако се сваке године мења екипа или
тренер не може да доведе играче који се уклапају у тај напад.
 Друго мишљење представљају тренери без одређеног система који прво сагледају
потенцијал појединца, па онда граде нападе зависно од њих. Дакле, сам напад је
максимално прилагођен одређеним играчима у тиму, чиме се повећава њихова
ефикасност, а и ефикасност целе екипе. Овај правац је карактеристичан за тренере који
често мењају екипе или унутар екипе имају велики број промена у играчком кадру.
(Popović, 2016)

Према организацији постављеног напада разликујемо импровизовану, шаблонску и

организовану игру.

 Шаблонска (шематска игра) представља модел у коме се слиједи унапређен

образац кретања без обзира на позицију и кретање одбране. Представља
превазиђен модел игре.
 Импровизована игра се заснива искључиво на брзим индивидуалним решењима
независно од претходно одређених линија кретања. Обележава је слобода избора
у игри и смањење индивидуалне одговорности. Тренерова улога је примарно у
обуци играча, а смањена је могућност контролисања током утакмице.
 Организована игра у позиционом нападу је активност у којој учествују свих 5
играча у припреми и реализацији акције. Подразумева прецизно одређене
распореде играча, улазе у акцију, примарне линије кретања са решењима
појединих ситуација током игре, реализацију акције, покривање скока у нападу.

Врсте колективног напада: слободан напад, континуирани напад, организован напад,

кратак напад и напад на зону.

У односу на трајање у кошарци се разликују три типа напада: контранапад,

транзицијски напад и позициони напад.

4.1. Колективна тактика напад

4.1.1. Транзицијски напад

Транзицијски напад или секундарни контранапад представља организовани

наставак контранапада и по правилу траје од 6 до 12 секунди. Овај контранапад
подразумева добру организацију и уиграност и не трпи импровизацију. Брзи напад има
своје нападачке карактеристике као што су: размак, линије и начин кретања играча, брзо
кретање лопте и блокаде. Жеља нападача је да створе прилику за неометан т.ј. отворен
шут са дистанце, с обзиром да се одбрамбени играчи концентришу близу коша како би
онемогућили шутеве непосредно испод коша. Често се дешава да се брзи напад заврши
и испод коша, ако је добро организован, ако нападачи добро трче и ако одбрамбени
играчи бране шут са дистанце. (Klipa)

Добро организован транзицијски напад предвиђа решења и у случајевима када није

остварена позиција за неометан шут. Тада се наставља са брзим уласком у позициони
напад. Нападачи унапред знају своја места у позиционом нападу, а линије кретања у
брзом нападу им омогућавају да их брзо заузму. Основни циљеви транзицијског напада
су:

 Да се створи прилика за неометан шут на кош пре него што се у одбрану врати свих
пет играча противничке екипе,
 Да се створи прилика за игру 1:1 близу коша,
 Да се повећа укупна брзина кретања у игри што даје предност екипама које су добро
физички припремљене и техничко-тактички образоване.

У односу на ове циљеве основни захтеви у игри транзицијског напада су:

 Да у тиму постоје бар два играча који су добри шутери са дистанце,

 Да су играчи способни да добро приме лопту и да шутирају након пријеме лопте,
 Да су играчи способни да брзо пренесу лопту додавањем или дриблингом,
 Да су играчи брзи и покретљиви,
 Добре раније утврђене линије кретања,
 Да играчи добро постављају и користе блокаде,
 Да постоји организовано и брзо убацивање лопте у игру после примљеног коша,
 Да су центри навикнути да брзо трче,
 Да су играчи беспрекорно физички припремљени и
 Неопходан је и позитиван ментални став према игрању ове врсте напада.
 Подфазе транзицијског напада:

 Стартна подфаза (хватање одбијених лопи, прво вањско додавање и примање првог
додавања у кретању),
 Попуњавање свих пет линија кретања, освајање простора дриблингом или
додавањем,
 Организирани завршетак и
 Покривање скока у нападу и одбрамбена равнотежа. (Aleksić, 2015)

Транзицијски напад се може извести из или након различитих ситуација игре:

 После освојене лопте у скоку,

 После примљеног коша,
 После извођења слободних бацања,
 После подбацивања лопте,
 После грешке противника (пресечена лопта) и
 После убацивања лопте из аута.

Прве две ситуације су најчешће, те ће бити даље разрађене.

- Транзицијски напад након скока у одбрани:

Када се транзицијски напад игра након промашеног шута противника и скока у

одбрани он се спроводи, као и контранапад, у четири фазе:

Прва фаза – стартна, што подразумева скок у одбрани и стицање поседа лопте.

Друга фаза – изношење лопте из рекета.

Трећа фаза – преношење лопте (транспорт)

Четврта фаза – завршница шутем на кош.

Прве три фазе су углавном једнаке као код контранапада. Разлике између брзог
напада и контранападапостоји и четвртој фази, с обзиром на бројчану изједначеност
напада и одбране, те ћемо у наставку разрадити само ту фазу. (Klipa)
 - Транзицијски напад након примљеног коша:

Транзицијски напад се најчешће игра након примљеног коша. За разлику од

транзицијског напада након скока у одбрани транзиција након примљеног коша има три
фазе:

Прва фаза – убацивање лопте у игру

Друга фаза – развој линија кретања играча и транспорт лопте и

Трећа фаза – реализација напада или прелазак у позициони напад.

Како би транзиција игре у нападу била ефикасна и функционисала као систем,

неопходно је да после примљеног коша сви играчи имају јасне задатке и улоге, а самим
тим и добру организацију напада. Екипа која жели успешну реализацију напада из
транзиције не сме да заборави да за све „послове“ има 6-12 секунди. Познато је да све
екипе (па чак и најспорије и слабо припремљене) у том времену успостављају одбрану
5:5 са свим својим принципима а то су пре свега: чврстина и колективност одбране.
(Klipa)

4.1.2. Постављени (позициони) напад

Постављени напад подразумијева игру 5:5. Након неуспјелог контранапада и брзог

напада екипа прелази у позициони напад. Тимови наравно могу да играју само
позициони напад, уопште се не упуштајући у контранапад и брзи напад. Позициони
напад подразумева одређени распоред играча у односу на врсту одбране коју игра
противнички тим. Ти распореди се означавају бројем играча у појединим линијама
напада. Гледајући према кошу, ти распореди могу бити у две линије као што су 1-4 високо
и ниско и 2:3 и у три линије као што су: 1- 3-1, 1-2-2, 2-1-2. Који ће распоред тим заузети,
зависи од квалитета и способности нападача и од способности одбрамбених играча и
врсте одбране коју они играју. (Miletić, 2011)
Играчи добијају специфична задужења и линије кретања током напада. Циљ
нападача је да у току времена преосталог за завршетак напада, а то је најчешће између
16 и 20 секунди, припреме позицију за “удобан” неометан шут. Сва кретања и акције
нападача се планирају тако да се непрестано стварају те позиције да у тренутку када
одбрана закасни или не одигра добро, нападачи шутирају. То значи да напад треба да
има више “излаза”. Позициони напад зато мора да има континуитет, односно да се акције
нападача (прилике за шут) претварају једна у другу без посебног намештања и ремећења
распореда играча. Овакав напад може да се организује тако да се свим играчима пружа
подједнака могућност да буду реализатори или тако да се ситуације за поентирање
чешће припремају за двојицу или тројицу нападача који су добри стрелци. Ово зависи од
нападачких квалитета играча једног тима.
Позициони напад, који пружа прилику свим играчима да буду пођеднако опасни у
границама њихових способности, биће јачи, јер спречава одбрану да се концентрише на
најбоље нападаче и да помажу једни другима и покреће лако све нападаче да испуњавају
задатак.

Потребне карактеристике позиционог напада су:

 Препознавање система одбране противника;
 Рационално коришћење простора;
 Наизменично оптерећење леве и десне стране одбране;
 Прикривање правих намера;
 Поновни долазак у посед лопте (скок у нападу).

У позицијском стању игре преваљени пут тежишта система (играч + лопта) у смеру
вертикале (смер кош – кош) је занемарљив у односу на преваљени пут у транзицијском
стању. С друге стране за кретање по хоризонтали може вредити и обратан однос.
Преваљени или позициони напад представља игру пет на пет када су одбрамбени
играчи заузели формацију и на тај начин онемогућили нападу да има бројчану или
просторну предност. (Šeparović) Подфазе позиционог (постављеног напада) су:

 Припремна фаза;
 Акције у склопу организованог напада;
 Решавање ситуација (завршетак или закључивање акција);
 Одбрамбена равнотежа о покривање скока у нападу. (Popović, 2016)
 Теоријски разликујемо три модела постављеног напада и то: импровизовани,
организовани и шематски. (Popović, 2016)

Позициони напад се примењује у следећим ситуацијама:

 Против одбране човек на човека

 Против зонске одбране
 Против пресинга
 Против зонског пресинга
 Против комбинованих одбрана
 Комбинација из аута

Подфазе постављеног напада:

 Припремна фаза,
 Акције у склопу организованог напада,
 Решавање ситуација (завршетак или закључивање акција),
 Одбрамбена равнотежа и покривање скока у нападу. (Aleksić, 2015)

4.2. Колективна тактика одбрана

4.2.1. Постављена одбрана

У кошарци у склопу колективне тактике разликујемо више врста постављене

одбране:

 Одбрану човек на човека,

 Зонску одбрану,
 Комбиновану одбрану и
 Пресинг одбрану (зонску или човек на човека). (Aleksić, 2015)
 Задаци које треба да испуни позициона одбрана:

1. Да усмери лопту, односно напад како би одредили страну акције и страну помоци а
има ипомоц линија;
2. Да контролисе простор у близини коса;
3. Да комуницирају.

 Одбрана човек на човека

Свака одбрана човек на човека мора да поштује одређена општа правила:

1. Притисак на лопту (спречавање шута, продора или додавања);

2. Притисак на линије додавања на страни лопте ( на првом додавању);
3. Затварање линија кретања (нарочито утрчавања ка кошу);
4. Заустављање продора са лоптом(страна помоћи);
5. Комуникација.

Добре стране одбране човек на човека:

o Прецизно су одређени задаци и одговорност сваког појединца;

o Да се одреди на чување противниа чијим способностима играч може да одговори и да
га успешно чува;
o Адекватну припрему за нападача, нарочито психичку, како би био спреман да га
успесно чува;
o Да се одреди играч који чува слабијег нападача да помаже осталим играчима у
одбрани;
o Подстиче добру припремљеност (физичку), нарочито варијанта агресивне одбране;

Лоше стране одбране човек на човека:

o Тешко је покрити лоше појединце тј. играче који слабије играју одбрану. Довољно је
да један појединац не испуњава задатке И да одбрана “паде”, да буде неуспесна:
o Омогућава нападацима да нападну најбољег играча и тиме га оптерете личним
грешкама;
o Теже ја поставити играче за скакачки троугао;
o Захтева добру физицку припремљеност. (Miletić, 2011)

 Зонска одбрана

Зонска одбрана је систем одбране у којем играчи контролишу одређене просторе, а

не појединог играча напада. Играчи у зонској одбрани морају контролисати проток
лопте, распоред и кретање напада.

Три подфазе формирања зонске одбране:

1. Колективно спречавање противничког транзицијског напада,
2. Заустављање играча с лоптом изван рекета и
3. Прилагођавање зонске одбране на врсту противничког напада.

Основа за сваку зонску одбрану је да играч који чува играча са лоптом чува га по
принципима одбране човек на човека, а остали играчи се постављају у зависности од
међусобног распореда (врсте зоне), положаја лопте и распореда нападача без лопте и
њиховог кретања. Брзу адаптацију одбране омогућава дириговање из задње линије
зонске одбране.

Према броју играча у првој линији одбране се деле на:

1. Парне: 2-3, 2-1-2, 2-2-1.

2. Непарне: 1-2-2, 3-2, 1-3-1.

Добре стране зонске одбране:

o Играчи су постављени тачно у одређеном простору који им одреди тренер, сто мозе
да ствара предност у скоку, односно да се прецизно ствара скакачки троугао;
o Зоне су обично успешне против екипа које имају добру унутрашњу игру а лоше
шутеве са спољних позиција;
o Зоне су успесне против екипа које немају добру позициону игру, које немају
стрпљење да граде напад до добре позиције за завршницу;
o Поједине екипе једноставно лоше играју против зонских одбрана.
Лоше стране зонске одбране:
o Зоне лоше делују против екипа са добрим шутерима. Један од лакших начина да
екипу натерате да одустане од зонске одбране јесте неколико успешних шутева са
спољних позиција;
o Нема стриктних задужења односно није јасно подељена одговорност у односу
нанападаче па може доћи до проблема са скоком;
o Зоне тешко могу донети притисак па нису нарочито успешне када “јуримо”
резултатски дефицит;
o Јако је тешко играти зону ако се споро враћате у одбрану или против екипа које имају
јако добар контранапад. (Miletić, 2011)

 Зонски пресинг:

Представља систем одбране у коме су играчи задужени за одбрану распоређени

на већем простору ( на пола, 3/4 или целом терену) а користе принципе зонске
одбране са удвајањем. Основни циљ ове одбране је заустављање играча са лоптом
(удвајање) и отежавање додавања.
Задатак играча који врше удвајање је да зауставе дриблинг и изврше притисак на
лопту како би натерали нападаа да начини грешку или направи споро додавање а
остали играчи су задужени да спрече продор лопте по дубини или пресеку додавање.
(Miletić, 2011)

 Комбинована одбрана

Представља комбинацију одбрана при чему одређен број играча игра по принципима
одбране Ц на Ц а остали део игра зонску одбрану. Најчешћи облици ове врсте одбране су
1+4 , ( 1 игра Ц-Ц а 4 играца зону) или 2+3 (2 играју Ц-Ц а 3 зону).
Задаци које екипа мора испунити да би успесно уграла одбрану:
o Присиљавање противника на промену уобичајеног ритма напада (пријема, додавања
или шута);
o Спречавање лаких кошева;
o Покривањ леђа одбрамбеном играчу који врши притисак на лопту;
o Спречити праволинијске продоре дриблингом;
o Играчи на страни помоћи морају бити спремни за ротације како би покрили слободне
играче;
o Разбијање линије кретања нападача (без лопте);
o Присиљавање нападача на вишак потеза, наставак акције (не дозволити
организоване акције како их је напад тренирао, терати их да играју како нису
тренирали);
o Не дозволити нападу више од једног шута. (Miletić, 2011)

4.2.2. Транзицијска одбрана

Колективна тактика транзиције из напада у одбрану представља усклађено

деловање свих пет играча након губљења лопте са циљем спречавања отвореног шута
или лаких поена. Задаци у транзицијској одбрани по приоритету:

o Спречавање отвореног шута;

o Задржавање напредовања лопте;
o Затварање (спречавање) додавања уз бочну линију;
o Притисак на лопту-ометати продор лопте у средину;
o Спречити пренос лопте са оптерећене на неоптерећену страну игралишта.

Притисак на лопту и линије додавања су основа сваке одбране. Притисак на лопту

(или играча)се може организовати на целом или на неком мањем делу игралишта. Разне
варијанте пресинга имају различита правила постављања у односу на положај лопте и
играча кога чувамо. Два највазнија елемента напада су тимски план за скокове и
одбрамбена равнотеза. Најчесће се користе 2-2-1 или 3-1-1 распореди за скок у нападу
(Miletić, 2011)
Код транзиционе одбране је битно да се добро игра одбрана у изузетно надбројаној
ситуацији. Играчи треба да буду добро школовани у одбрани у надбројаним ситуацијама
јер то често представља разлику између победе и губитка. Међутим, не треба се
погрешно претпостављати или узимати здраво за готово да су играчи вешти у раду са
оваквим ситуацијама. Играчи морају бити константно тренирани да се увек враћају
(спринтају) назад у одбрану,водећи рачуна да одржавају поглед на лопту. (Transition
Defense, 2018)
 4.2.3. Спречавање брзог контра напада

Наш циљ је да спречимо противника да постигне лаке двокорак (улазе) на контра

нападу. Када наш тим шутира, најмање један бек не би требао нападати офанзивну
плочу, и требао би остати "натраг" иза линије за три пеона, у центру терена. За ово треба
бити задужен одређени играч и то треба бити његова одговорност.
Када се изврши измена за овог играча, играч који улази уместо њега мора знати да је
то сада његова одговорност. Ако овај играч пробија до обруча, мора постојати
комуникација и разумевање да ће други бек сада имати ту одговорност. Ако се ова
фундаментала не одржи, противник ће добити лаку транзицију, брзе и лаке улазе за
пеонтирање.
Како се бек повлачи да заустави напад, остала четири саиграча морају брзо да се брзо
врате у одбрани. Играчи који не успевају да спринтују назад у одбрану обично се нађу на
клупи. Не постоји изговор да се не трудите и спринтујете у одбрану, осим ако није у
питању замор и потребан је одмор.
Играче треба учити да у спринтовању назад, прва два корака праве велику разликују.
Често играчи оклевају, погледају и потом иду. Треба их научити да реагују одмах, са два
брза прва корака. Снимак утакмице је одличан алат овде. Играчи често мисле да
спринтују, док им се не покаже на филм. Филм не лаже. (Gels, 2018)

- Два бека назад

Неки тимови су веома ефикасни у брзом нападу а и сваки пут кад добију лопту. Да би
се зауставио овај тим, може да се проба овај одбрамбени приступ (дијаграм).

Слика 4. – Дијаграм
 Задужити два бека да остану у одбрани. Када се извши шут од стране противника,
три "велика-момака" скачу у офанзиви, док се два бека повлаче на линију средине
терена, по један на сваку страну круга на центар терена. Бек са стране на којој долази
лопта ће „покупити“ дриблера и покушати да заустави лопту. Други бек се повлачи назад
у рекет противника како би спречио двокорак.
Када противник добије скок за лоптом, један од наших скакача треба да покуша да
"заглави" и притисне њиховог скакача како би спречио или успорио брзи пас након скока
за лоптом. Остала два играча би требало да спринтају назад у одбрану. (Gels, 2018)
5. ЗАКЉУЧАК

Када гледате кошаркашку утакмицу на телевизији, понекад може изгледати као да

гомила играча насумично дриблају лопту и гађају на кош. Игра може изгледати
хаотично. Али кошарка је веома стратешка игра. Тимови заправо покрећу
софистицирану одбрану, постављају и изводе вишеструке офанзивне тактике. Тренери
са стране стално проучавају игру и воде рачуна да имају добре и праве играче у игри,
врше разна подешавања и покушавају да надмудре другу екипу.
Као и свака тимска игра, кошарка захтева примену одређеног броја тактика. То значи
да су офанзивне тактике дизајниране на одређени начин, одбрамбене су дизајниране да
постигну одређене резултате, и сваки играч је одговоран за одређене позиције и
функције. Ако први пут гледате или покушавате да научите ову игру, може бити тешко
схватити зашто одређени играчи обављају одређене акције.
ЛИТЕРАТУРА

1. Aleksić, D. (27. 11 2015). KOŠARKA - TAKTIKA IGRE. Dohvaćeno iz

https://vdocuments.site/kosarka-taktika-1.html
2. Gels, D. J. (2018). Basketball Defense - Transition Defense. Dohvaćeno iz Coach's
Clipboard: https://www.coachesclipboard.net/TransitionDefense.html
3. Klipa, S. (n.d.). SEKUNDARNI KONTRANAPAD REPREZENTACIJE SRBIJE U20. Dohvaćeno
iz Federazione Italiana Pallacanestro:
http://www.fip.it/public/41/3533/Konacna%20verzija%20%20SEKUNDARNI%20K
ONTRANAPAD.pdf
4. Miletić, D. (05. 10 2011). Metodika košarke. Dohvaćeno iz Scribd:
https://www.scribd.com/doc/67588930/Metodika-ko%C5%A1arke
5. Popović, I. (2016). ANALIZA POZICIONOG NAPADA U KOŠARCI. Dohvaćeno iz Fakultet za
sport i fizičko vaspitanje - Nikšić: http://old.fsnk.ucg.ac.me/fajlovi/Zavrsni-
radovi/Igor-Popovic.pdf
6. Šeparović, V. (n.d.). Košarka Osnove taktike, kontranapad u savremenoj košarci.
Dohvaćeno iz Fakultet za tjelesni odgoj i sport tuzla:
http://www.ftos.untz.ba/attachments/article/463/Kosarka%20II%20(7).pdf
7. Transition Defense. (2018). Dohvaćeno iz Hoop Tactics :
https://hooptactics.net/premium/defense/transitiondef/transitiondefense.php