Koji fakultet upisati?

Na pitanje teško milion dolara, kako smatraju neki, najbolji odgovor koji je autorka ovog teksta čula od
pametnih ljudi koje je to upitala, dao je direktor "Petnice": "Možda i ne bih ništa odmah upisao, već bih odvojio godinu dana da
sakupim kojekakva iskustva i informacije".
Jer nije lako pomiriti želje, roditeljske ambicije "da dete ima budućnost", surovu srpsku realnost koja kaže da je najveći broj
nezaposlenih među mladima (pa što onda da završavaš fakultet!?) i još, kao da imate magičnu kuglu, predvideti koja će zanimanja
biti top tamo neke 2020. godine kada će Srbija, (za one koji ne zapale preko), ako nastavi ovim tempom, opet biti u prošlom veku.
Ovoga puta nećemo o kupovini diploma...
Čime bi mladi ovde trebalo da se rukovode pri donošenju odluke o izboru buduće profesije? I zašto popunjavanje upisnice za faks
dođe kao kad popunjavaš tiket u kladionici? Samo što nema "sigurice". A kad se tome dodaju i mnoga predviđanja stručnjaka
koja kažu i da će u budućnosti nestati mnoge tradicionalne profesije- lekari, pravnici, nastavnici... jer će ih zameniti kompjuterski
sistemi, klincima koji sada upisuju faks, stvarno uopšte nije lako.
"Mladima je veoma teško da donesu odluke o svojoj budućnosti", konstatuje Vesna Damnjanovć, profesorka na FON-u, jednom
od najpopularnijih fakulteta čiji diplomci po završetku studija pravo iz amfitetra ulete u kancelariju.
"Mladi bi trebalo da prepoznaju svoj potencijal i svoje kvalitete ali i da razmisle o tome gde bi mogli da se zaposle nakon
diplomiranja. Pored formalnog obrazovanja koje stiču u toku studija neophodno je da prate trendove iz poslovnog okruženja, da
rade na razvijanju veština timskog rada i komunikacije kao i da stiču praktično iskustvo. Roditelji bi trebalo da podrže decu u
odlukama, da im predoče mogućnosti kao i da ne utiču da se upisuje na fakultet za koji nemaju afiniteta jer će to na buduće
brucoše ostaviti trag."
I Vibor Majić, direktor istraživačke stanice "Petnica" ističe da budući brucoši ne trebalo da dozvole da izbor prave njihovi
roditelji ili da se povode za bliskim prijateljima. Izbor karijere mora biti ozbiljna stopostotno sopstvena odluka i rezultat dobrog
promišljanja i što šire informisanosti. Ali šta o tome zna neko ko je tek izašao iz srednje škole?! A treba doneti jednu od
najvažnijih odluka u životu.
"Nikako ne bih preporučio da se slušaju razne specijalizovane službe, jer tamo poodavno kolo vode partijski uhljebljeni kadrovi, a
mnogo manje ozbiljni stručnjaci koji imaju hrabrost da daju iskrene savete koji ne prate nužno političke deklaracije. Mladi moraju
biti svesni da im količina i kvalitet znanja i iskustva najbitnije utiču na potencijalnu karijeru, a ne nazivi fakulteta i prilika da se
lako polažu ispiti i za kratko vreme stekne nekakva diploma. Ne birajte najlakše fakultete i najlakše programe, ne nasedajte na
prevare da će vas neko ovde kod nas za par godina osposobiti da budete menadžer ili direktor", savetuje Majić.
Sad već svi znaju da diploma ne garantuje siguran posao, kao u vreme naših baba i deda, ma čak ni bilo kakav posao. Fakultet ne
bi trebalo da se svodi na dobijanje diplome, ali trebalo bi naći kompromis između želja i realnosti.
Imajući u vidu da studije predstavljaju svojevrstan prekid sa školskim načinom učenja, Srbijanka Turajlić, profesorka BU u
penziji i nekadašnji savetnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, smatra da je neophodno da kandidat ima stvarni interes i
sklonosti za odabrani studijski program, Ako toga nema, neće biti ni motiva za učenje, a onda je teško da se može postići neki
uspeh. Duboko je ubeđena da to mora da bude jedini motiv pri izboru studija.
"Pretpostavljam da posle ove moje konstatacije sledi pitanje a šta posle toga? Pa posle toga počne ozbiljno da se razmišlja o
budućoj profesionalnoj karijeri. Naime, mislim da je velika zabluda u shvatanju da diploma treba da garantuje posao. Diploma
treba da garantuje da je nosilac diplome ovladao veštinom samostalnog učenja, kao i sagledavanja i rešavanja problema, stekao
izvestan fundus znanja iz neke oblasti, razvio u nekoj meri i praktične veštine, jednom rečju sazreo do mere do koje može da
samostalno planira svoju profesionalnu karijeru-objašnjava profesorka koja sama nije provela nijedan dan u profesiji (tehnička
fizika) za koju se školovala.
To šta će neko da radi nije baš tako tesno vezano sa onim šta je studirao. Jedno istraživanje u Evropi rađeno krajem devedesetih
godina je pokazalo da manje od 50 odsto mladih koji rade na poslovima na kojima se zahteva diploma visokog obrazovanja radi u
oblasti koju su studirali.
"I čini mi se da je tu ključ naših nesporazuma", kaže Turajlić.
Ako se namere o planiranim oblastima studija uporede s analizom o traženim zanimanjima sa sajta Poslovi.infostud vidi se da
interesovanja budućih studenata nisu sasvim u skladu s ponudom poslova na ovom sajtu. Najviše poslova se nudi iz trgovine i
prodaje, oko 20 odsto svih oglasa na sajtu. Međutim, za medicinu i filolologiju, za kojima vlada interesovanje kad su u pitanju
studije, nema dovoljno ponude poslova na saju Poslovi.infostud.com.
"Najveći sklad između želja maturanata i potreba tržišta vlada u oblasti IT-ja (oko 19 odsto svih oglasa). Većina anketiranih
(64%) budućih studenata želi da studira kako bi stekli više znanja u oblasti koja ih interesuje, a oko 46% smatra da je sa
diplomom lakše naći posao (što je za 3% više nego prošle godine)."Odgovor na pitanje šta studirati delom je dala i SANU, koja je
upravo obrazovanje detektovala kao jedan od primarnih problema, o čemu je Nedeljnik pisao prošle godine.

Prema analizi Ivana Ivića, sa Filozofskog fakulteta, u narednih 10-15 godina mogu nastati ozbiljni problemi u pogledu
raspoloživih ljudskih resursa sa visokim obrazovanjem i pored toga što u sadašnjem trenutku postoje suficiti gotovo u svim
oblastima profesionalnih delatnosti.
Pored problema "nekompetentnosti znanja", i hiperprodukcije diploma, kao najveći problem u potencijalnom industrijskom
oporavku se nameće to što se velika većina studenata obrazuje za društvene nauke.