“Долетела бела птица из белог мора и донела бело млеко у беле кљунице, па пустила на

бели камен, црко пуко бели камен црко пуко ко дете уреко, ако буде мушко испукло му
мудо, ако буде женско испукла јој сиса, ако буде девојка отпала јој коса све јој се друге
подсмевале”.

Припреми се вода која се из тикве баци на кров, а потом се док се са њега слива,
прихвати у суд у коме ће се касније бајати. Води се додају босиљак и тамјан и изговара
се: “Пошла (име ) стазом, урока уз пут срела. Не смеј се ти (име) јер ће се она насмејати
теби. Ко је (име) урочио – свиснуо, ко је урекао – прснуо, очи преврнуо. Ко је (име) урекао,
усекао – о глави му било. (Име) оста светла, чиста, ко звезда на небу, ко роса на земљи,
ко босиљак у цвату, (име) у здрављу да буде”.
У десну руку узме се нож у леву тамјан и док се лагано додирују понавља се:
“Цркни ђаволе, ти немаш тамјан, ти немаш нож, ја имам тамјан и имам нож, тамјаном те
кадим, ножем те сечем, у води те гњечим. Вода се пенуша а (име), те више не слуша. Ако
га је неко урекао, ако му је неко пресекао пут, ако га је неко омађијао ако је неко на њега
љут, више нема урока, слободан му је пут, одвезала сам мађију нико више није љут.
(Име), остаје чист као свет кад се купа у сунчевом сјају, (име) остаје чист као бистра вода
изворска, (име) остаје чист као босиљак у пролећном гају, (име) остаје чист као Света
дева Марија небеска.

Тебе лјепа вила позива на свадбу,ти не идеш,ти не возиш,ти не јашеш,него шаљеш Круну
своју најбољу коњу.
Лјепу (име) девет пута напала је зла страха,ја је полијевам са девет капи изворске
воде,од девет падају седам на свету жеру,од седам – пет,од пет – три,од три – једна.Она
једна оде у високе планине,удубоке дубине,у далеке даљине,у највећи мрак!Тамо гдје
маша не звечи,овца не блеји,коза не мекеће,кокош не какуће,хоре не куриче,пас не лаје.И
нека тамо остане,веледалин амин!Мене вила на свадбу зове,нит ја идем, нити дијете
шаљем,него јој шаљем мога сина плач!

Сједи урок на прагу,Уроцица под прагом.У урока два ока:Једно око водено,Друго око
огњено.Прште око водено,Те погоси огњено.Што урок урек’о на прагу,то уроцица одрекла
под прагом;Што уроцица урекла под прагом,То урок одреко на прагу.Ни на мору моста,Ни
на псу рога,Ни на жаби длака,Ни на ( име) урока.Оде урок од ( име)У високе висине,У
дубоке дубине,у планине безгласкеИ јаме безданке.Урок сједи на прагу,уроцица под
прагом.Урок скоци, уроцицу спрци,бјеж уроцице у зелену травуа болесник на ноге!У урока
девет ока,од девет осам,од осам седам од седам шест од шест пет од пет четири од
четири три од три два од два један од један ниједан!

Хуче буче црн гавран

кроз кућу пролићује
Мине лине уроке проносује
Однесе их преко девет гора,
преко девет вода
Преко три хенгера моста.
Ту једна куца бијела бодаше,
бијелу штенад водаше,
ту камен пршти.
Одоше уроци по свијету
ко пчеле по цвијету
из камена вренка капаше,
хајте уроке низ потоке,
гдје крава не риче,
гдје во не буче,
гдје тица тицу једе.

Сан (име) у главу,урок плаче на страну,

сан у бешику,урок под бешику.
Што урок уриче,урочица одриче.
У урока два ока,једно око огњено,
друго око водено,пуче око водено
па загаси огњено!

Има лица која пате „од очи“ , од урока. Њих урекну обично лица која имају урокљиве или
зле очи. Особито млада и лепа чељвад пати „од очи“. Кад се такво лице види, обично се
на њу пљуне и рекне: „Не било му урока“. Чељаде које лако побољева од урока, носи
„урочницу,“ завежљај, амајлију, која га брани од злих очију. Ако се већ оболи од очију,
треба умочити у воду врхове од три прста (у виду крста), па ће болест проћи. Да се не
пати од урока, ваља узети из цркве цвећа и ушити га себи у појас. Ако и то не помогне,
ваља састругати прах са плоче испред олтара и попити у чаши воде. Од урока пате и
старије особе, али највише деца. У том случају детиња мајка узме чашу или тиквицу воде
са босиљком, па иде бабама („код девет бабе“) да „набају“ воду. Кад се донесе набајана
вода, метну се на ватру ожег (ватраљ), острушка и коњска плоча (копито) да се напале, па
се оставе иза врата. Изнад ових напаљених ствари држи се решето, а изнад решета дете.
Дете се набајаном водом умива тако, да вода кроз решето пада на угрејано гвожђе. Са
гвожђа се диже пара и иде право на дете. Оно воде што се на гвожђу задржи,
употребљава се за трљање детета. За све ово време дете држе у недрима тиквицу
иабајане воде. Из те тиквице се сипа вода у какав суд и метне на ватру да заври. Чим се
први клобуци појаве, вода се „загаси“ са мало вина, извади се и охлади. Расхлађеном се
водом дете запоји и умије, а потом се однесе на плот, где има подуирте шљиве, сагне се
грана са шљиве, умије се дете истом водомпреко гране, па се иста пусти те се вода
отресе са гране, и на тај начин дете „се отресе од болести.“ Заостала се вода пљусне на
пса или на мачку, те болест пређе на њих.

Бајање од „урока“ или „почудишта".Али урокљивост се може осујетити. Кад се роди дете
са постељицом, мајка треба да изађе на кров и да виче: „Људи, родио се вештац“. После
тога, кад дете одрасте, неће моћи да уриче. Има двојаких урока: „великих урока“ и
обичних. Од „великих урока“ баје се овако: Овлаже се руке пљувачком, узме се босиљак
па се са три прста стави на слепоочницу уреченог. Та се радња пропраћа речима: Ајте
уроци у потоци! Од девет осам, од осам седам, Што сте очи избучили? Од седам шест, од
шест пет, Што сте косу настршили? Од пет четири, од четири три, Што сте зуби искезили?
Од три два, од два један, Ја сам за вас спремио-ла девет ножа, Од један, ниједан.
Црнокоране да вас покољем. За ово бајање може се употребити и вода са босиљком. Још
се гаси и угљевље, па се умива обајаном водом „на горе“, уз лице. Код обичних урока
истерују се уроци из уреченог овом басмом: Покрај пута бела врба. Као чисто сребро, Ту
ми седе три девојке Као ведро небо, Једна преде, друга везе, Као бело материно млеко.
Tpeha уроке растерује: Разиђите се по свету, Урок седи на прагу, Као пчела по цвету;
Урочица под прагом. Као невеста по венцу; Што урок уриче Као девојка по везу. То
урочица одриче. Где петао не поје; Где кошута лане лиже, Где кобила не вришти; Т у ја
(име) лижем Где прасе не цичи. (Бајалица лизне уреченог у чело). Да остане (име) чист да
урока слижем. Миш трчи по полици, Испале му обе очи .Тикву вуче на задњици. Ко (име)
урочи! Миш штуче, тиква пуче. По свршеној басми, прска се уречени богојављенском
водом и мало пије. „Почудиште", Баје му се ножем и босиљком, гаси му се угљевље у
зеленом „каленчету" Овој врсти урока одговара и састав басме: Отуд иде чудан човек;
Чудна дрва набрао; Чудне волове потерао; На чудан пазар отерао; Чудна кола упрего;
Чудне паре узео. У чудну гору отишо; Ајте уроци низ потоци! По завршеном бајању,
уречени пије од пребајане воде по три гутљаја, на три разна места, на „гламњама" •—
дрвима крај огњишта, на прагу и на дрвљенику. Још му се дају три угљена да понесе кући
и метне у воду за умивање. Остали се угљенови враћају у ватру да „оживе“, како би и
уречени поново постао здрав као што је био и пре.

Од почудиште „Оздол иде чудан човек, носи чудну секиру, одсече чудно дрво; чудан
човек направи чудну трлу; чудан човек затвори чудне овце; чудан човек донесе чудно
ведро; чудан човек помузе чудно млеко; дом подсири чудно сирење; сече чудно сирење;
чудан човек купи чудно сирење и изеде чудно сирење и – почудиште се растури, уроци
заклопише, очи отклопи.

Од урок Плаве очи,жути очи,црни очи.Бегајте, уроци,низ потоци.Те ги идев Турци,ће ве

исечев,ће ве испечев.

Против урока На пут урочица,под пут урок.Што урок речеурочица изрече,понесе лабд
(име) урочице у планину.Ко те уречеочи оставиа задњи део понесе.Растурајте се,
уроци,као што се растура народ са суботе.Колико морем пребродит длака толико урече
(име) црне очи,шарене очи,зелене очи,у (име)задње тело.Ко те урече кошуљу обучеа
рукав извуче.Вук иде наниже,(име)навише.Нит’ има на овај длан длака нит на тебе урока.
Против урока Урок иде путем,носи тикву,тиква паде:уроци полетеше као ветар по гори,као
роса по трави,измерише небеске висине и морске дубине,одоше далеко,где жарко сунце
не сија,где оро не пева,где кока не квоче,где крава не риче,где овца не блеји,где данак не
јечи,где секира не звечи,где наћава нема,где се бог не моли,где свог семена не сеје,ни на
мокру моста,ни на камену мозга,ни у ћени друга,ни у тикви суда,ни у певцу струње,ни у
магарцу перјал,ни у вуку звона,ни у вучици рога,ни у (име) урока. Против страха Бјеж’,
пријете, пријете,е ти дјеца пријете:од десеторо деветоро,од деветоро осморо,од осморо
седморо,од седморо шесторо,од шесторо петоро,од петоро четворо од четворо троје,од
троје двоје,од двоје једно,од једно ниједно!

Protiv uroci “Ide arap po gorici,nosi čarap na nožici,ni arapa ugorici ,ni čarapa na nožici,ni na
moru mosta ,ni na dlanu dlaka,ni namom djetetu (ime) uroka”.

Od pocudišta
Pošao cudan covek u cudnu goru s cudnom sekirom, da odsece cudnu gredu, da napravi cudan
plug, da poore cudnu njivu, da poseje cudno proso. I odsece cudnu gredu, i napravi cudan plug,
i poora cudnu njivu, i poseja cudno proso. Pa pozove cudne momke i cudne devojke da požanju
cudno proso, oteraju na cudno guvno i ovrši cudno proso. Natovariše na cudna kola, oteraše na
cudan pazar i viknuše: „Cudno proso na cudnom pazaru, cudno bilo (ime ), na glavu ko se
njemu pocudio.

Ako se dijete ureče, treba mu "zagasiti": tri živa ugljena stavljaju u jedan sud sa vodom
izgovarajući pritom triput:
Hajte, uroci, po svijetu,
k'o 'čela po cvijetu.
Raziđ'te se, rastup'te se,
na četiri vatre.
Na petu udarili i sagorili!
Potom se dijete tom vodom umije.

Mrk pas vodu gazi,

četirima nogama,
petog repa,
šestog kurca
a sedmih muda.
Ni u mudima bisaga,
ni u kurcu šćapa,
ni u repu repa,
ni u nogama nogu,
ni na mome djetetu uroka!

Ima Sijerma devetoro djece;

od devetero - osmero,
od osmero - sedmero,
od sedmero - šestero,
od šestero - petero,
od petero - četvero,
od četvero - troje,
od troje - dvoje,
od dvoje - jedno,
od jedno - nijedno!
Idi, uročice, iz masti u kost,
iz kosti u meso,
iz mesa u kožu,
iz kože u dlaku,
iz dlake u visoku planinu,
gdje horoz ne pjeva,
gdje Ezan ne uči,
gdje se ovca ne janji,
gdje se krava ne teli,
gdje se kobila ne ždrijebi.
Idite muke po svijetu,
k'o pčele po cvijetu,
prslo, rasprslo,
u kamen udarilo,
u suhi bor, u planinu!
Veledalin amin.

Uroci - vuci bježite po gori,

bježite po planini,
uz vodu niz vodu,
noge lomite sa mog se N sklonite!
Bježite u puste haliluke;
gdje se krava ne teli,
gdje se ovca ne janji,
gdje se koza ne jari,
gdje kokoš ne kakuće,
gdje pile ne pijuče,
gdje horoz ne kuriče,
gdje pas ne laje,
gdje ovca ne bleji,
gdje mačka ne mjauče.
Na tri džina i na tri šejtana!
Veledalin amin.

Mati rodila, mati liječila.

Rashod'te se uroci,
k'o list po gori,
k'o pjena po vodi,
k'o zlato po gospodi!
Ovo mati ponavlja dok liže djetetu po čelu ili između obrva.

Vuk sjedi na prtini,

batinom se podbočio,
mesom se založio.
Nit vuk sjedi na prtini,
nit se batinom podbočio,
nit se mesom založio,
nit ima uroka na (ime).

Uroka devet braće;

od devet osam, od osam sedam,
od sedam šest, od šest pet,
od pet četiri, od četiri tri,
od tri dva, od dva jedan,
od jedan ne bio ni jedan!
Bješte uroci po svijetu
k'o pčele po cvijetu,
hajte u visoke visine,
u duboke potoke,
u niske nizine,
gdje maša ne zveči,
gdje vo ne buče,
gdje krava ne riče,
gdje ovca ne bleči,
gdje koza ne dreči,
gdje koka ne kakuće,
gdje horo ne pjeva,
gdje pseto ne laje,
gdje mačka ne mjauče,
sad tamo neka je!

Uročnica od dva oka:

urok od dva oka,
urok sjedi na pragu,
uročnica pod pragom,
što urok reče na pragu,
uročnica pod pragom odrekne.
Uroku oko ognjeno,
a u uročice oko vodeno,
pa pogasi ognjeno.
Ako je muško ureklo - pukle mu mošlje!
Ako je žensko ureklo - pukle joj dojci!

„Почудиште", Баје му се ножем и босиљком, гаси му се угљевље у зеленом „каленчету"

Овој врсти урока одговара и састав басме: Отуд иде чудан човек; Чудна дрва набрао;
Чудне волове потерао; На чудан пазар отерао; Чудна кола упрего; Чудне паре узео. У
чудну гору отишо; Ајте уроци низ потоци! По завршеном бајању, уречени пије од
пребајане воде по три гутљаја, на три разна места, на „гламњама" •— дрвима крај
огњишта, на прагу и на дрвљенику. Још му се дају три угљена да понесе кући и метне у
воду за умивање. Остали се угљенови враћају у ватру да „оживе“, како би и уречени
поново постао здрав као што је био и пре.

Bajalica protiv uroka glasi: "Tri letke letoše, na tri kamena stadoše, bele pene pustiše, pa uroci
rasturiše. Ajd' uroci niz potoci."

Dovoljno je pokupiti najobičniji belutak sa najbliže reke, staviti ga na sto ispred sebe i dok se
dodiruje palcem i kažiprstom sa obe ruke, treba tri puta izgovoriti:
"Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen,
crko puko beli kamen crko puko ko mene (ili dete, ili navesti ime) ureko, ako bude muško
ispuklo mu mudo, ako bude žensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se
druge podsmevale."
Ritual treba izvoditi svakodnevno, ujutru ili uveče a nakon toga kamenčić spakovati u beli papir i
nositi ga svuda sa sobom. Kažu da već nakon nekoliko nedelja prestaju sve patnje izazvane
urokom, a onome ko je zlo želeo, zlo se i vrati.

Урок седи на прагу урочица под прагом,уроци уричу, урочице одричу, у урока два ока
једно огњено, друго водено, скочи водено па угаси огњено, првуше по свету ко пчела по
цвету, и ја лижем све уроке, да одлижем са
( име) .Сад се лиже по челу па се
опљува. Онда се стисне глава уз то се говори: колико на длану длака, толико урока.