Professional Documents
Culture Documents
01.EKG U 31 Lekciji PDF
01.EKG U 31 Lekciji PDF
др Слободан Јанковић,
хирург и клинички фармаколог
ЕКГ У 31 ЛЕКЦИЈИ
УПОЗОРЕЊЕ!
Све дозе лекова које су наведене у тексту односе се на одраслу особу
тежине око 70 килограма, уколико није другачије наглашено. Аутори су
учинили максималан напор да све изнете чињенице у овој књизи буду
тачне, али они не сносе одговорност за све последице настале због употребе
тих чињеница у било које сврхе.
Лекција 1.
2
Лекција 2.
У нормалном срцу деполаризација почиње у SA-чвору, шири се
преко преткомора до AV-чвора (то се у ЕКГ-у види као P талас), затим
преко Хисовог снопа и његових грана до свих ћелија комора (то се у ЕКГ-
у види као QRS комплекс).
Када се заврши деполаризација, после извесног периода (види се
као ST сегмент у ЕКГ-у) долази до реполаризације обрнутим путем, што
се у ЕКГ-у види као Т-талас.
P T
Q s
SA
чвор
AV HISS-ов
сноп
3
Лекција 3.
ЕКГ се снима са 12 места које називамо "одводи". Првих шест су
биполарни одводи, тј. имамо увек две електроде које постављамо негде
на екстремитете:
4
Лекција 4.
Осим биполарних одвода, користи се и шест униполарних одвода.
Код њих се сва три екстремитета повежу у једну електричну тачку, а
друга тачка је електрода са вакуум пумпицом која се поставља на предњи
зид грудног коша. У зависности на које место се поставља, одводи се
означавају са V1 до V6.
5
Лекција 5.
Сваки срчани циклус (контракција и релаксација) је праћен
следећим комплексом таласа и шиљака у ЕКГ-у:
R
P T
Q
S
• P талас одговара деполаризацији преткомора
• PQ сегмент (од краја P таласа до почетка Q шиљка) одгова-
ра путовању таласа деполаризације кроз АV чвор
• QRS комплекс одговара деполаризацији комора
• SТ сегмент (од краја шиљка S до почетка таласа Т) одговара
времену када су коморе срца деполарисане, а реполариза-
ција још није почела
• Т талас одговара реполаризацији комора
6
Лекција 6.
У нормалном ЕКГ-у таласи и шиљци имају следеће карактери-
стике:
• P талас: висок до 2,5 коцкице, дуг до 3 коцкице
• PQ интервал (од почетка P до почетка Q): дуг је од 3 до 5
коцкица
• QRS комплекс: висок од 5 до 22 коцкице, дуг до 2,5 коцкице
R
P T
Q
S
• Т талас: висок је до 6 коцкица, дуг до 5 коцкица
• QТ интервал (од Q шиљка до краја Т таласа) је дуг од 8 до 10
коцкица
• SТ сегмент (од краја S шиљка до почетка Т таласа) не сме
бити спуштен или подигнут за више од 2 коцкице у односу
на PQ сегмент
7
Лекција 7.
Када снимимо ЕКГ пацијенту у свих 12 одвода, онда анализирамо
следеће:
1. Регуларност ритма срца - ако срце ради ритмично, онда је раз-
мак између суседних R шиљака увек исти.
2. Фреквенција срчаног рада. Она се израчунава прецизно ако се
број 1500 подели са растојањем између два суседна R шиљка (у
милиметрима)
3. Затим треба одредити како је постављена електрична осовина
срца. Електрична осовина је уствари правац којим тече струја
током деполаризације срца. Нормално је овај правац парале-
лан са анатомском осовином срца, што значи да се пружа од
десно и горе ка лево и доле.
8
Лекција 8.
Електричну осовину одређујемо гледајући у R шиљак у два
одвода: I и аVF.
1. Ако је R позитиван (изнад линије PQ сегмента) у оба ова одвода,
осовина је нормално постављена:
I одвод aVF
I одвод aVF
I одвод aVF
9
Лекција 9.
Сада треба прегледати све таласе, шиљке и интервале у свим
одводима. Притом имајте на уму да су у аVR-у нормално таласи и
шиљци обрнуто постављени у односу на остале одводе ("као слика у
огледалу"). Зато се аVR одвод при рутинском тумачењу ЕКГ-а може
занемарити.
I одвод
aVR
10
Лекција 10.
Које све абнормалности можемо наћи у ЕКГ-у и шта оне значе?
Кренимо од срчане осовине. Ево шта све доводи до скретања
осовине лево и горе:
1. Гојазност
2. Лежање на левој страни
3. Хипертрофија леве коморе
4. Блок леве гране Hiss-овог снопа
1. Мршавост
2. Стајање
3. Хипертрофија десне коморе
4. Блок десне гране Hiss-овог снопа
11
Лекција 11.
Повећана волтажа QRS комплекса се среће код хипертрофије
комора. Ево које су мере:
• R талас у V1 је већи од 7 mm
* 1 mm = 1коцкица
12
Лекција 12.
Када је волтажа QRS комплекса снижена дифузно у свим
одводима, тада постоји течност око срца која се понаша као електрични
изолатор (нпр. код ексудативног перикардитиса или излива у плеуралној
дупљи).
13
Лекција 13.
Абнормалности P таласа
14
Лекција 14.
Абнормалности PQ интервала
15
Лекција 15.
Абнормалности PQ интервала
16
Лекција 16.
б) Mobic II блок
PQ интервал је стално исте дужине, а онда се јави један P
талас кога не следи QRS комплекс. Потом се поново
успоставља уобичајена ЕКГ слика. Често код овог блока
изглед QRS комплекса варира од откуцаја до откуцаја.
17
Лекција 17.
Продужење QRS комплекса
18
Лекција 18.
"Позни" R
19
Лекција 19.
Запамти!
IQ IIIS
• Блок левог задњег фасцикулуса
- QRS комплекс је широк од 2,5 до 3 коцкице
- Електрична осовина срца скреће десно
- У I одводу јавља се дубок зубац S
- У III одводу јавља се дубок зубац Q
Запамти!
IS IIIQ
20
Лекција 20.
Патолошки зубац Q
> 1m m
21
Лекција 21.
R
P T
Q
Елевација SТ сегмента
R
P T
Q
Депресија SТ сегмента
22
Лекција 22.
23
Лекција 23.
24
Лекција 24.
• Дијафрагмални инфаркт
- Q зупци у одводима II, III и аVF
25
Лекција 25.
Абнормалности QТ интервала
26
Лекција 26.
Абнормалности Т таласа
27
Лекција 27.
Аритмије
Синусни ритам постоји ако иза сваког P таласа следи QRS комп-
лекс.
Код флатера преткомора постоји велики број P таласа који се на-
довезују један на други, док су QRS комплекси аритмични јер импулси
нередовно пролазе кроз АV чвор у коморе. Учесталост QRS комплекса је
знатно већа него нормално.
28
Лекција 28.
Екстрасистоле се у ЕКГ-у виде као ирегуларни циклуси. Ако су
екстрасистоле преткоморске, види се П талас:
Екстрасистола
29
Лекција 29.
30
Лекција 30.
31
Литература
1. Bennet JC, Plum F. Cecil Texbook of Medicine. 20th ed., WB Saunders Co,
Philadelphia, 1996: pp. 2233.
2. Berkow R, Beers MH, Fletcher AJ. The Merck Manual of medical information.
Home edition, Merck Research Laboratories, New York, 1997: pp1509.
3. British National Formulary. No 35, British Medical Association and Royal
Pharmaceutical Society of Great Britain, London, 1998: 736 str.
4. Dubin D. Rapid interpretation of EKG's. 3rd ed., Cover Publishing Co, Tampa,
Florida, 1974.
5. Hope RA, Longmore JM, Hodgetts TJ, Ramrakha PS. Oxford Handbook of
Clinical Medicine. 3rd ed., Oxford University Press, Oxford, 1993: pp. 837.
6. Ramsey PG, Larson EB. Medical Therapeutics, 2nd ed., W.B. Saunders
Company, London, 1993: pp. 633.
7. Reynolds JEF. Martindale The Extra Pharmacopoeia. 30th ed., The
Pharmaceutical Press, London, 1993: pp. 2363.
8. Vrcelj S. Elektrokardiografski atlas. II izd., Medicinska knjiga, Beograd-
Zagreb, 1982: 407 str.
32