3.16.

Vibroakustički postupak dijagnostike (merenje vibracija)

3.16.1. Vibracija kao parametar stanja

Opšta svojstva. U poslednje vreme razvijena je potpuno nova tehnologija merenja
vibracija i zvuka koji zbog svog generisanog sadržaja predstavljaju jedan od
najznačajnijih indikativnih pokazatelja sveukupnog dinamičkog stanja mašine kao
sistema, ili pojedinih njenih sastavnih delova.
Pod mehaničkim vibracijama, u opštem slučaju, podrazumeva se oscilatorno kretanje
krutog tela u odnosu na njegov ravnotežni položaj. Uzročnik kretanja je poremećajna
prinudna sila (prinudne vibracije) koja po svojoj prirodi može biti determinisana ili
slučajna. Slobodnim vibracijama naziva se periodično kretanje koje telo izvodi po
prestanku delovanja poremećajne sile.
U svim ovim slučajevima opšti karakter kretanja može se izraziti harmonijskom
vremenskom funkcijom, a kao osnovni parametri za njenu identifikaciju, pored
frekvencije oscilovanja (broja ciklusa u jedinici vremena), alternativno se može izabrati i
jedna od veličina kao što su amplituda pomeranja, njegova brzina, odnosno ubrzanje.
Pored analitičkog izražavanja, vibracije se mogu prikazati i grafički. U praksi su zapisi
vibracija mnogo složeniji. Najčešće se sreće složeno oscilovanje, dobijeno
superpozicijom dveju ili više elementarnih vibracija sa različitim intenzitetima i
različitim frekvencijama.
Vibracije se mogu prikazati u dva korespondentna domena: vremenskom ( π 1 ) i
frekventnom ( π 2 ). Izmeñu oba domena postoji apsolutna koreliranost. Praktični razlozi daju
prednost formi u frekventnoj ravni π 2 (sl. 3.56. i sl. 3.57.).

Slika 3.56. Istraživanje vibracija u vremenskom ( π 1 ,) i frekventnom ( π 2 ) domenu

 Slika 3.57. Komparativni prikaz karakteristika signala u vremenskom domenu

Uzročnici nastanka vibracija. S obzirom na karakter i prirodu nastanka, mehaničke

vibracije su, u opštem slučaju, podcijene u dve grupe: prinudne i sopstvene.
Prinudne vibracije su posledica delovanja dinamičkih sila, koje se unutar sistema
menjaju po pravcu ili veličini. Bazični princip dijagnostike u identifikaciji vibracija
upravo i polazi od determinističkog koncepta nastanka dinamičkih sila. Neispravnosti
koje izazivaju nastajanje prekomernih vibracija:
1. Neuravnoteženust masa motora i mašina
2. Poremećaj centričnosti (nesaosnosti)
3. Ekscentričnost (pomeranje ose obrtanja u odnosu na središnju osu rotora)
4. Neispravni kotrljajući ležaji
5. Neispravni klizni ležaji
6. Mehanička labavost
7. Neispravni pogonski kaišnici i kaiševi
8. Neispravni zupčasti parovi
9. Električni problemi (nejednake magnetne sile)
10. Pojava rezonanse (ulazak u rezonantno područje)
11. Pojava trenja (tribo-mehanički procesi)
12. Delovanje aerodinarničkih i hidrauličnih sila
13. Delovanje naizmeničnih sila
14. Pojava "pulzacija" (sila pobuñivanja)
Uzrok vibracija mora da bude sila koja se menja ili prema svom pravcu ili prema
svojoj veličini. Svaki uzrok vibracija ima svoje karakteristike.
Sopstvene vibracije su funkcija fizičkih konstanti mehaničkog sistema (masa, krutost,
prigušenje). Za razliku od prinudnih vibracija koje prestaju sa uklanjanjem poremećajne
sile, na sopstvene vibracije je moguće delovati samo preko izmene konstrukcionih
parametara sistema.
Karakteristike vibracija. Osnovne karakteristike koje identifikuju vibracije su:
• frekvencija vibracija,
• amplituda vibracija,
• brzina vibracija, i
• ubrzanje vibracija.
Stvarni sadržaj karakteristika je u činjenici da se one koriste za detekciju i opisivanja
neželjenog kretanja sastavnih delova i/ili sistema. Frekvencija vibracija (ako je poznata)
pomaže nam da identifikujemo koji je deo sistema neispravan i ukazuje na vrstu
problema. Dobijene vibracije imaće frekvenciju koja zavisi od brzine rotiranja dela
sistema koji je neispravan ili ima smetnje.
Razne smetnje na sastavnim delovima sistema uzrokuju različite frekvencije vibracija.
To omogućava da se identifikuje prirodu problema. Na primer, debalans
(neuravnoteženost) nekog rotirajućeg dela proizvešće frekvenciju vibracije koja će biti
jednaka brzini obrtanja dela. S druge strane, mehanička labavost proizvešće vibracije pri
frekvenciji dvostruko većoj od brzine obrtaja. Neispravni kotrljajući ležaji prouzrokovaće
visoku frekvenciju vibracija zavisno od broja obrtaja, broja kuglica u ležištu, i to
nekoliko puta veću od brzine obrtanja vratila.Neispravni zupčanici će takode
prouzrokovati vibracije visoke frekvencije, i to obično pri frekvenciji koja je jednaka
broju zubaca pomnožene sa brojem obrtaja zupčanika.
Karakteristike pomeranja, brzine i ubrzanja mere se radi utvrñivanja veličine vibracija.
Sa gledišta rada sastavnog dela i/ili sistema, amplituda vibracija predstavlja indikator koji
se koristi za utvrñivanje koliko je dobar ili loš njihov rad.
Često se može postaviti pitanje, koji je najbolji indikator ocene nivoa vibracija:
pomeranje, brzina ili ubrzanje? Nivo vibracija je funkcija: pomeranja i frekvencije.
Meñutim, pošto je brzina vibracija takode funkcija pomeranja i frekvencija, očigledno se
može zaključiti da je veličina brzine direktno i mera nivoa vibracija. U praksi je
potvrñeno da je to u osnovi istinito. Brzina vibracija predstavlja najbolji globalni
indikator stanja sastavnog dela i/ili sistema.
Vrednosti pomeranja i ubrzanja ponekad se koriste za merenje nivoa vibracija.
Meñutim, i tada je neophodno znati frekvenciju vibracija. Često se za povezivanje odnosa
pomeranja ili ubrzanja sa frekvencijom radi utvrñivanja nivoa vibracija koriste posebno
napravljeni dijagrami od strane proizvoñača ureñaja za vibracije.

Nivo kompleksnih (složenih) vibracija. Vibracije sastavnih delova sistema su

kompleksne i sastoje se od više frekvencija. Uglavnom, ukupno ili totalno pomeranje biće
zbir svih pojedinačnih vibracija. Tamo gde je vibracija kompleksna treba najpre utvrditi
pojedinačna pomeranja i njihove frekvencije. To se vrši pomoću analizera vibracija sa
podesivim filtrom.
Signal vibracija snimljen na nekom karakterističnom mernom mestu mašine jeste
suma velikog broja manje ili više izraženih individualnih izvora i po pravilu, sadrži u sebi
dosta kompleksnog sadržaja. Pod pretpostavkom da su amplitude 4 osnovne vibracije
identične ( A1 = A2 = A3 = A4 = A ) (sl.3.58.), a frekvence meñusobno dosta različite:
debalans ( 1xn ), olabavljenost ( 2 xn ), oštećenost zupčanika ( rxn ), oštećenost kotrljajućeg
ležaja ( sxn ) - ukupna amplituda složenog signala, biće jednaka 4 A . Ovakav model
prostog sabiranja nije moguć za složenije slučajeve koji se u praksi svakodnevno sreću.
 Merenja ubrzanja vibracija tesno su povezana sa inercionim silama koje deluju na
sistem, pri čemu se mogu javiti relativno velike sile pri visokim frekvencijama, mada
pomeranje i brzina vibracija mogu da budu mali. Prekomerna sila može izazvati prekid
podmazivanja a zatim može doći do oštećenja površine ležaja. Uglavnom, merenja
ubrzanja vibracija se preporučuju za frekvencije vibracija iznad 60.000 ciklusa u minuti,
mada se mogu koristiti i merenja brzine.

Slika 3.58. Primer generisanja složenih vibracija

Pored toga, pri ocenjivanju nivoa vibracija treba meriti i fazu, koja omogućuje
primenu pogodnijeg načina za uporeñivanje jednog kretanja sa drugim. Uporeñivanje
relativnog kretanja dva ili više delova sistema, često je bitno kod dijagnosticiranja
specifičnih neispravnosti na sastavnim delovima sistema. Na primer, ako se analizom
otkrije da se vibracije nekog dela i/ili sistema nalaze izvan faze sa postoljem ili
fundamentom, odnosno njihovim sopstvenim vibracijama, moraju se proveriti labavost
vijaka, zalivanje betona i drugo.
Merenje faze je važno i za balansiranje (uravnotežavanje) masa. Ako je problem dela
i/ili sistema debalans pri čemu se može meriti faza, onda se u tom slučaju može izvršiti
balansiranje dela.
Često se postavlja pitanje koliki je nivo vibracija dozvoljen? Za odgovor na ovo
pitanje važno je imati na umu da je cilj upotrebiti kontrolu vibracija radi detekcije
odnosno otkrivanja smetnji u njihovoj ranoj fazi da bi se planiralo njihovo otklanjanje.
Nije cilj da se odredi koliki nivo vibracija neki deo sistema može da izdrži pre nego
što otkaže, već da se postigne odgovarajuća opomena u pogledu smetnji, tako da se one
mogu eliminisati pre otkazivanja sistema. Apsolutne tolerancije vibracija ili granice za
bilo koji deo i/ili sistem nisu moguće. Analiza neispravnosti i otkazivanja je prilično
kompleksna da bi takve granice mogle da postoje. Iskustvo specijalista za vibracije može
pomoći za dobijanje izvesnih realnih smernica. Prilikom utvrñivanja prihvatljivih nivoa
vibracija sistema, treba razmotriti iskustvo i činioce kao što su: bezbednost, troškovi
otklanjanja neispravnosti, troškovi usled zastoja u proizvodnji, važnost sistema u
tehnološkom lancu proizvodnje i dr.

Merenje vibracija. Vibracije se registruju analognim putem - pretvaranjem mehaničkih

pomeranja u analogne električne signale (strujne ili naponske). Instrumentalni set,
prilagoñen upotrebi u pogonskim uslovima, sastoji se od pretvarača, mernog instrumenta
sa pojačivačem i filtra. Konfiguracija omogućava merenje sva tri karakteristična oblika
vibracija (sekcija pretpojačivača objedinjuje i sekciju integratora). Primer
vibrodijagnostičke opreme prikazan je na sl. 3.59.

Slika 3.59. Vibrodijagnostička oprema – vibro senzor

Pretvarači vibracija mogu da budu kontaktni i beskontaktni, pri čemu prvi mere
apsolutne, a drugi relativne vibracije. Sem toga, na njihov izbor utiče i odnos snage
izvornog signala i provodljivost veza do mernog mesta. Kontaktni pretvarači mogu meriti
ubrzanje vibracija (piezoelektrični), brzinu (induktivni) i pomeranje (seizmički).
Beskontaktni pretvarači se uglavnom izvode na induktivnom ili kapacitativnom principu.
Merenje vibracija i buke i obrada rezultata merenja samo su prvi deo drugog bloka u
logičnom nizu: detekcija, analiza, intervencija. Drugi deo se odnosi na identifikaciju
dominantnih komponentalnih izvora registrovanih u području vremenskog ili frekventnog
domena, koristeći sintezu svih znanja o specifičnim karakteristikama potencijalne slike
oscilovanja pokretnih, najčešće rotirajućih mašinskih delova. U svim fazama postupka
identifikacije frekvencija je ključni parametar. Za mnoštvo rotirajućih mašinskih delova,
ležaja i zupčanika, pre svega, pored osnovne rotirajuće frekvencije i njenih viših
harmonika, egzaktnim matematičkim izrazima definisan je niz prinudnih i sopstvenih
frekvencija kojima u snimljenim spektrima mogu odgovarati odgovarajući delovi mašine.
Instrumenti za merenje vibracija mogu se svrstati kao:
• merni ureñaji (za periodične kontrole vibracija),
• kontrolni ureñaji (za kontinualnu kontrolu vibracija),
• analizeri (podesivi filtar za izdvajanje pojedinačnih frekvencija kompleksne
vibracije).
 Slika 3.60. Klasifikacija bezkontaktnih merača relativne vibracije
Analiza vibracija. U signalu vibracija snimljenom na površini mašinskog dela (sklopa)
prisutni su tragovi mnogih individualnih signala generisanih na mestima neželjenog
transformisanja dela korisne energije u energiju vibriranja. Radi identifikovanja takvih
izvora nije dovoljno izvoditi samo uporeñivanje ukupnog nivoa vibracije, već treba
izvesti pažljivo raščlanjivanje na sastavne delove i proceniti parcijalan udeo svakog dela.
Postupak frekventnog razlučivanja naziva se frekventna analiza, a kao njen krajnji
rezultat dobija se pomenuti frekventni spektar. To se postiže filtriranjem signala
vremenskog zapisa vibracija u instrumentu zvanom analizer.
Potpunije analize izvode se uvek u laboratorijskim uslovima, korišćenjem kvalitetnih
analizera koji imaju široke mogućnosti amplitudne modifikacije i frekventne
transformacije. Obrada signala može da se izvodi analognim putem, mada u poslednje
vreme sve konkurentniji je digitalni postupak. Snabdeveni brzim procesorima, ovakvi
analizeri nude širok izbor funkcija u analizi dinamičkih pojava u sva tri korišćena
domena: amplitudnom, vremenskom i frekventnom.
Kod ranog prepoznavanja greške (otkaza) i dijagnoze centralnu ulogu igra frekventna
analiza. Zadatak frekventne analize je da vibracije razloži na pojedinačne komponente u
pogledu njihovih frekvencija. Zbog toga se vibro-signal – odnosno trenutnoj vrednosti
merne veličine proporcionalni električni signal – filtrira, tako da se propušta signal samo
u odgovarajućem frekventnom području, a ostala područja izostavljaju. Preko različitih
uskih filtera i velikog frekventnog područja dobija se na izlazu frekventni spektar, gde su
vibracije razložene na svoje komponente.Vibracije mogu da se prikažu ili u funkciji
vremena ili u funkciji frekvencija, dakle u vremenskom ili frekventnom području. Oba
načina predstavljanja sadrže iste informacije. Sagledavanje vibracija u obadva područja
olakšava njihovu analizu. Za proračun pojedinačnih vrednosti funkcije u frekventnom
području, mora se pregledati ceo tok signala u vremenskom području i obrnuto.
Kod nadzora mašina najvažnije veličine su vrednosti untrašnjih dinamičkih sila na
mestima gde se javljaju vibracije. Drugim rečima energija vibracija je odgovorna za
oštećenja delova mašina. Preko spektra vibracija želi se ustvari dobiti spektar sila.
U vremenskom području nastaje ekvivalentna zavisnost u obliku zapisa (Faltung), za
relativno komplikovani matematički algoritam. Za linearni sistem, na njegovom ulazu
(mesto delovanja sile, momenta) dolazi do pobude vibracija. Dobijeni izlazni signal
(vibracija na mernom mestu) uporeñuje se sa ulaznim signalom (sila) i odgovarajućim
postupcima dobija impulsni odgovor (vibracija kao posledica impulsne pobude) sistema.
Vremenski domen, baziran na opservaciji vremenskih funkcija, iako tradicionalan metod
krajnje je nepodesan za razmatranje iole složenijih pojava. Snimljeni signali obično se
sastoje od velikog broja individualnih komponenti koje deluju istovremeno, a čije je
parcijalne uticaje veoma teško odrediti kako po amplitudi, tako i po frekvenci.
Pojedinačni uticaji, na primer uticaj odreñenih mašinskih komponenata na kompleksnu
sliku vibracija, jako je teško identifikovati u vremenskom domenu. Zbog toga se za to
koristi frekventno područje, gde uz poznavanje konstrukcije relativno lako može da
odredi uticaj pojedinih komponenata konstrukcije u spektru vibracija. Frekvencije
obrtanja vratila, frekvencije sprezanja zupčanika, itd. relativno lako mogu da se uoče kod
prikaza u frekventnom području.

Značaj frekventne analize. Teorija Furijeovih redova kaže da talasi bez obzira na svoju
složenost,mogu biti izraženi preko redova dva ili vise sinusnih i kosinusnih talasa, ako su
talasi periodični,odnosno ako su sastavljeni od istih talasa koji se ponavljaju.
Matematički oblik ove teorije naziva se Furijeov red u oblasti od -∞ do +∞.
Nije uvek jasno do kada signal treba da bude meren i da se odreñuje njegova
periodičnost, posebno kad se merenjem talasa do u beskonačnost izaziva slabljenje talasa.
Dakle uopšteno posmatrano jedan deo talasa se izdvaja i Furijeove transformacije se
primenjuju na periodu oscilacija za koje se predpostavlja da predstavljaju obrazac
beskonačnog ponavljanja.
U originalu ovaj Furijeov metod proračuna zahtevao je izuzetno veliki broj operacija
množenja. Meñutim kasnije je predložena metoda proračuna koja smanjuje broj
proračuna uzimajući da je broj podataka jednak 2n. Ako je broj podataka 102 i broj
operacija množenja je 1024x1024=1048576, ovo je redukovano na 10240. Ovaj metod se
zove FFT (brza Furijeova transformacija, najčešće se korisi samo skraćenica FFT). FFT
proračun pokazuje kako se koeficijenti Furijeovog niza (Furijeovi koeficijenti) odreñuju.
FFT analizator skladišti ulazni signal talasa u digitalnom obliku, odreñuje Furijeove
koeficijente i za kratko vreme koristeći FFT prikazuje rezultate analize. Kako FFT
analizator u suštini podrazumeva razlaganje signala na jednostavne frekvencije,
izražavajući vrednost komponentnih frekvenci (spektra), FFT analiza se neretko naziva i
spektralnom, frekventnom analizom. Analizom vibracionog talas “A” koristeći FFT
analizator dobija se spektralni talas (sl.3.61.) koji pokazuje da je frekvenca (f) talasa
vibracija na x-osi, a amplituda (r) na y-osi. Ovi spektralni talasi ukazuju da je talas “A”
sastavljen od frekvenci f1 … fn i amplitude od r1 … rn. Odnosno ovaj dijagram predstavlja
kombinaciju talasa čije su frekvence f1 … fn i njihovih amlituda r1 … rn koje zajedno
sačinjavaju vibracioni talas “A”.
Grafik na sl.3.61. pokazuje da talasi u vremenskom domenu imaju spektralnu formu.
Frekvence koje se pojavljuju kao “peak– ovi ” tj. vrhovi u levom delu spektralnih talasa
odgovaraju f1 … fn.
 Slika 3.61. Prikaz dobijanja frekventnog spektra vibracija

Razlozi za primenu FFT analize. Sledeći primer razmatra vibracione talase generisane u
stvarnoj mašini. Postave se senzori za ubrzanje na ležajeve kao sto je prikazano na
sl.3.62. i posmatraju se vibracioni talasi dobijeni sa senzora.
 Slika 3.62. Lokacije za postavljanje senzora i vibracioni spektri

Frekvencije koje odgovaraju vibracijama generisanim na svakoj od pozicaja su odreñene konstrukcijom

mašine. U prošlosti, za vreme održavanja, kontrole i dijagnostike, dobijeni su podaci o vibracijama, ali
celokupnim vibracijama merenim vibracionim metrom. Dakle celokupna vrednost je onemogućavala
utvrñivanjem lokacije i jačine vibracija. Posmatranjem frekvencije talasa koristeći osciloskop (u
odreñenom vremenskom intervalu) mogu se uočiti promene talasa u toku vremena, ali je teško odrediti
uzrok promena. Nije bilo moguće odrediti uzrok anomalija talasa dok frekventna analiza nije urañena
korišćenjem FFT metode, koja je omogućila odreñivanje stepena promene koja se javlja na odreñenom
nivou frekvencije i frekvencije generisanih na odreñenim pozicijama.
U ranim fazama otkaza ili malih, neznatnih anomalija, celokupna vrednost frekvence se u
vremenskoj koordinati veoma malo menja, čineći da otkaz-anomalija budu vrlo teško
otkriveni. Frekventna analiza (posmatranjem talasa u frekventnom domenu) čini otkrivanje i
najmanjih anomalija mogućim. Pored toga, kontrola ureñaja i dijagnoza kvarova,
korišćenjem vibracione analize, frekventne analize sada se koristi u mnogim oblastima za
odreñivanje i analizu buke kancelarijske opreme, kućnih aparata, za utvrñivanje uzročnika
buke i odreñivanje mogućih protiv mera.
Analiza vibracije vrši se kada periodične kontrole ukupnih vibracija ili buke na
tehničkim sistemima otkriju njihovo značajno povećanje. Ova analiza treba, takoñe, da se
izvrši na početku izvoñenja programa održavanja prema stanju, kako bi se utvrdilo
tehničko stanje sistema.
Postupak analize može se podeliti u dve faze:
• prikupljanje podataka i
• interpretacija i obrada podataka (uporeñivanje registrovanih podataka sa baznim
podacima o stanju sastavnih delova i/ili sistema).

Prikupljanje podataka. Nivo upotrebljivosti izmerenih rezultata umnogome zavisi od

obima preduzetih pripremnih aktivnosti i sprovedene metodologije merenja. Izbor
reprezentne veličine stanja, izbor broja i rasporeda mernih mesta, izbor konfiguracije
merne opreme zadovoljavajućeg frekventnog i dinamičkog dijapazona, izbor filtera
optimalnih karakteristika -- samo su neki od najznačajnijih elemenata veoma
značajnog.procesa pripreme.
Danas skoro svaki merni instrument ima mogućnost izražavanja amplitude, preko neke od fizičkih
veličina stanja: pomeraj, brzina, ubrzanje. Ove veličine ne mogu biti generalno preporučene, već izbor
svake veličine zavisi od slučaja do slučaja. Ipak, najviše je u upotrebi brzina vibracija, s obzirom da u sebi
istovremeno sadrži linearnu meru amplitude i frekvencije.
Filtri mogu da propuštaju samo one delove signala koji su sadržani u uskom frekventn
području. Oni mogu imati veoma različite karakteristike, a izbor filtera zavisi od unapred
postavljenih ciljeva.
Analizirani signal na instrumentu za registrovanje može biti prikazan na linearnoj
logaritamskoj skali. Linearni izlaz je pogodan za signale sa dominantnim
niskofrekventnim komponentama, a logaritamski podjednako dobro ističe sve
komponente po celoj frekventnoj osi, što je od značaja kod signala zvuka i visoko-
frekventnih vibracija.
Za uprošćavanje registrovanih i analitičkih podataka može se koristiti "karta merenja
vibracija i buke" (sl. 3.64.). Za složene sisteme crtaju se "dijagrami trenda" (sl. 3.63.).
Slika 3.63. Praćenje nivoa vibracija prenosnika snage

Pored informacija koje su potrebne za označavanje (skica) sistema i položaja davača i

mikrofona, treba obuhvatiti i dodatne informacije kao što su: podaci o ozubljenju, broj
spojnica i njihova vrsta i dr. Ponekada je potrebno prikazati i položaj prenosnika u celom
sistemu i sl. Kod uslova ispitivanja treba obuhvatiti: brzinu, opterećenje, temperaturu,
protok itd.
Merenje i registrovanje ukupne amplitude ili amplitude "bez filtra" i merenje
preovlañujuće frekvencije treba obaviti u svakoj mernoj tački. Amplitude merene bez
filtra i vrednosti frekvencije korisne su iz više razloga. Prvo, vrednost amplitude ukazuje
na to koliki je problem, drugo, vrednosti dominantne frekvencije mogu da usmere pažnju
na sam izvor problema i veoma često omogućavaju otkrivanje frekvencije vibracija i
buke, koje nisu ni očekivane da se nañu. Meñutim, zaključci o prirodi problema ne mogu
se doneti samo na osnovu vrednosti dobijenih bez filtra. Mora se izvršiti detaljna analiza
vibracija ili buke sa podesivim filtrom pre donošenja konačne odluke.
Slika 3.64. Primer karte merenja vibracija i buke prenosnika snage

Interpretacija podataka. Posle korišćenja metoda za dobijanje potrebnih podataka za

analizu vibracija i buke sledi ispitivanje registrovanih podataka i utvrñivanje značajnih
vrednosti za frekvenciju vibracija koja je utvrñena. Obično se letimično pogleda svaka
kolona sa podacima o frekvenciji i zaokruži jedna, dve ili tri najznačajnije vrednosti
amplitude.
Frekvencije se uporeñuju na osnovu brzine obrtanja u sistemu. Ako je frekvencija
vibracija ili buke direktno povezana sa brojem obrtaja mašine, onda treba upotrebiti
stroboskopsku lampu.
Postoji čitavo mnoštvo kriterijuma pomoću kojih se jedno utvrñeno stanje mašinskog
sistema može deklarisati kao stabilno ili nestabilno, odnosno, kao dobro ili loše.
Zajednička osobina svih ovih prilaza zasnovanih najčešće na uporeñivanju odnosa
fizičkih veličina izlaza (npr. vibracija) i ulaza (npr. sila i momenata) jednog mašinskog
sistema - u funkciji frekvencije, svakako je zavisnost od usvojenih teoretskih modela.
Razumljivo da im otuda, i praktična primenljivost ostaje ograničena, bilo da
pretpostavljaju komplikovan metodološki postupak, bilo da postavljeni modeli ne mogu
dovoljno verno prikazati osobine realnog mašinskog sistema.
Praksa zahteva pragmatične postupke koji omogućavaju jaku primenljivost sa
tačnošću koja je iskustvom dovoljno potvrñena. Radi se, dakle, o stvaranju standarda koji
bi uopštavanjem preko velikog broja posmatranja, integrisali asimilirano praktično
iskustvo i bili merodavni za ocenu stanja pojedinih mašinskih sistema, bez obzira da li se
ono interpretira preko buke ili preko vibracija.
Postojeće norme i standardi posledica su uopštavanja rezultata do kojih se došlo
posmatranjem vibracija na vitalnim mašinama sa rotacionim kretanjem.
Analiza vibracija pokazuje, meñutim, da se uočljive promene kod snimljenih signala
manifestuju isključivo na karakterističnim delovima frekventnog spektra, tj. u
očekivanim frekventnim područjima koja odgovaraju sotpstvenim i/ili prinudnim
vibracijatma. Odavde se izvodi zaključak da za uspešno praćenje i ocenu stanja i nije
potrebna stalna obrada signala u kompletnom frekventnom opsegu, već da je sasvim
dovoljno obratiti pažnju na ograničen broj izabranih frekventnih područja i pratiti nivo
signala po njima.
Složeni rotacioni sistemi zahtevaju, svakako, mnogo veći broj vitalnih tačaka čije
potnašanje treba stalno, ili povremeno pratiti. Monitorski sistem koji bi bio postavljen na
klasičan način, nesumnjivo, bio bi glomazan i nedovoljno pregledan. Stoga se rešenje
zadatka traži u pravcu angažovanja složenije opreme za akviziciju i obradu podataka.
Inteligentni "data loggeri", predstavljaju samo početnu etapu ka stvaranju snažnih
centralizovanih računarskih sistema, čiji bi brzi procesori ne samo pratili, već isto tako
automatski identifikovali stanje, prognozirali njegovu dalju promenu i donosili
merodavne odluke od značaja za održavanje.
Pristup dijagnostici preko kontrole vibracija. Celokupan dijagnostički pristup polazi od
činjenice da svaki poremećajni uzročnik generiše vibracije tačno odreñenog karaktera,
prepoznatljive, pre svega, po frekvenciji kao ključnom parametru. Pri tome, identifikacija
dominantnih parcijalnih komponenti, registrovanih u području vremenskog ili
frekventnog domena, postavljena je na korišćenju asimiliranog znanja i iskustva o
specifičnim karakteristikama potencijalne slike oscilovanja pokretnih, najčešće
rotirajućih, mašinskih delova. Za mnoštvo vitalnih rotirajućih mašinskih delova i pored
osnovne frekvence i njenih viših harmonika, egzaktnim matematičkim putem definisan je
niz prinudnih i sopstvenih frekvencija kojima mogu odgovarati i dominantne komponente
u snimljenim spektrima.
U tabeli Tabela 2.5 u sistematizovanom obliku dat je pregled pojedinih
karakterističnih frekvencija i njihovih potencijalnih uzročnika.
Sama fizička interpretacija karakterističnih frekvencija može biti izvanredno
simulirana preko snimljenih orbitnih trajektorija rotora. Oblik i orijentaciju orbitne
trajektorije rotora u ležištu formira zbirni vektor spoljašnjih i unutrašnjih sila.

Tabela 2.5. Tabela za identifikaciju uzroka vibracija

Dominantna Stroboskopska
Dominantan
Slučaj

prinudna Karakter Karakter slika (broj vidljivih

Najčešći uzrok vibracija frekvencija pravac
amplitude faze referentnih
ispoljavanja
fo=n/60 znakova)

1 2 3 4 5 6 7

- Neuravnoteženost obrtnih
Konstantan,
delova
linearno
1 - Ekscentričnost ose 1xf0 proporcionalan
Radijalan Konstantan 1
obrtanja i ose voñenja
veličini poremećaja
- Reakcija mehaničke
 prirode
- Nesaosnost osa spojenih
obrtnih vratila
- Nesaosnost ose rukavaca u
odnosu na osu ležaja
2
- Ugibanje vratila (1-2)xf0 Konstantan Aksijalan Konstantan 1-2 eventualno 3
- Nedovoljna mehanička
krutost, tj. labavost veza sa
fundamentom
- Povećan zazor u kliznom
ležaju
3
- Neadekvatna viskoznost ≤0.5xf0 Načelno konstantan Radijalan Promenljiv Lagano rotira
ulja
- Loše ozubljenje u
reduktoru
- Neispravan kaišni prenos nxf0
n nije obavezno Najčešće Višestruka i
4 - Oštećen klizni ležaj Radijalan Nepravilan
celobrojna promenljiv promenljiva
- Inercijalne ose koje se
"reprodukuju" na osi vrednost
rotacije
- Inercijalne sile delova koji nxf
5 vrše reverzibilno kretanje Konstantan Radijalan Konstantan Višestruka
f– frekvencija
hoda
- Sile trenja u kliznim Lagano
6 ležajevima f0 Promenljiv Radijalan promenljiv sa 1 ili >1
vremenom
- Hidraulične i pneumatske
7
sile nxf0 Konstantan Radijalan Konstantan Višestruka

- Kavitacione sile Lagano

8
- Pneumatski udari < f0 Načelno konstantan Radijalan
promenljiv
Lagano rotira