Црногорска академија

наука и умјетности
ПОДГОРИЦА
Слика на омоту: Кула Балшића
у Улцињу.
(Снимак Д. Тасића.)

i
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

основана 1892. године

ИНИЦИЈАЛ СКЗ НАЦРТАО ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

V*4 Л• ~
К . v i i ^
Н Е М И Р Н О ПОМОРЈЕ XV BEKA
 Ч Л А Н О В И Р Е Д А К Ц И Ј Е

ФРАЊО БАРИШИЋ . АНДРЕЈ МИТРОВИЋ . РАДОВАН

САМАРЏИЋ • ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ • ВЛАДИМИР
СТОЈАНЧЕВИЋ • СИМА ЋИРКОВИЋ
 ИВАН IH)iliИЋ

НЕМИРНО ПОМОРЈЕ
XV BEKA

БЕОГРАД
1979.
 ЗЕТСКО ПРИМОРЈЕ У ДЕЛУ ИВАНА БОЖИЋА

Кад je професор Божић правио избор својих краћих

текстова, намењених овој књизи, ни он сам ни било ко из ње-
гове околине није могао слутити да ће то бити посмртно из-
дање. Из свога богатог и разноврсног научног дела које je
било плод вредног и пожртвованог рада и које би било још
обимније и богатије да болест није последњих година пос-
тавила тешка ограничења његовој радиности и да га смрт
није тако рано прекинула, из тога дела, дакле, Божић je
изабрао прегршт радова сродних no тематици и методу. Ти
радови no своме значају заузимају посебно место и у Божи-
ћевом стварању и у нашој историографији. Они су истовре-
мено пионирског карактера, садрже важне методолошке по-
уке и могу имати програмску функцију у нашим истражи-
вањима историје средњег века.
Својом тематиком ти радови везани су за историју зет-
ског приморја, градове и територије средњовековне српске
државе који леже у данашњој CP Црној Гори и Албанији.
Ту област променљивих граница, разуђену и издељену у
бурном столећу између Душанове смрти и османлијског осва-
јања, он je сам обележио термином Поморје, који je у сред-
њем веку и касније био изразито књишког карактера. Бо-
жић се историјом тога широког подручја бавио систематски
више од четврт столећа. Истраживања je започео у котор-
ском архиву, недовољно искоришћеном и проученом; наста-
вио их je затим у Венецији у млетачком државном архиву,
чија je грађа нашим историчарима била позната само из
штампаних издања X I X века. Тек je Божић, грађом коју je
сакупио и употребио, показао колико су била оправдана
Јиречекова упозорења да објавл>ене збирке млетачке грађе
нису ни издалека потпуне. Божић je ово подручје системат-
ски истраживао: објављивао je грађу, обрађивао монограф-
ски поједина насеља, манастире, властеоске породице, a дао
je и обимну синтезу у оквирима другог тома друге књиге
VIII СИМА ЋИРКОВИЋ

Историје Црне Горе. Обично се мисли и говори како мале

расправе припремају велике синтезе; монографски текстови
се упоређују са стубовима на које се ослања велика гра-
ђевина. Међутим, Божић je, као и други способни истори-
чари, умео да многе новине непосредно саопшти на синтети-
чан начин, a да на другој страни, расправљајући о малим
темама, осветљава опште појаве.
Основно научно интересовање Божићево било je посве-
ћено изучавању средњовековног друштва и привреде. У тој
научној области он се као истраживач уверио да се економ-
ска и социјална проблематика не може решавати у оквиру
државе као целине, већ због тога што она у стварности сред-
њега века није била јединствена. Различите услове при-
вређивања, разнородне културне традиције и неједнаке пу-
теве политичког развитка у земљи јако разуђеној од при-
роде, никаква сила није могла уклонити и ударити печат
јединства и хомогености. Морало се радикално раскрстити
са заблудама историчара X I X века, нарочито правних исто-
ричара који су били склони да из одредаба поједине пове-
ље или Душановог законика изводе закључке који треба
да се односе на целу српску државу. Реконструкцији реал-
них услова привређивања и стварности друштвеног живота
може се приближити само проучавањем ужих оквира које
треба открити и описати.
Усмераваше истраживачких инструмената према реги-
оналном и локалном сусреће се у нашим условима са вели-
ким тешкоћама због познатог сиромаштва средњовековне
изворне грађе. Није довољна само жеља да се изучи нека
област у средњем веку, неопходно je поседовати средства за
истраживање. У неким случајевима су потребни велики на-
пори и богата инвенција да би се таква средства открила.
Иван Божић je уочио да градови на јужном делу јадранске
обале и њихово ближе и даље залеђе представљају тле
које понајпре може бити осветљено архивском грађом Ко-
тора, Венеције и Дубровника. Уложио je многе године стрп-
л>ивог рада, али се труд вишеструко исплатио. Створио je
двадесетак радова неједнаких no обиму и разноликих no те-
матици са једном изразитом заједничком цртом, наиме да
и при обради сасвим уске теме дају резултате општијег
значаја. Божић je у великој мери поседовао ону историчару
тако потребну a ретку способност да види, no речима песни-
ка, „васиону у зрну песка, вечност у једном трену", да от-
крије како се на малом простору и у кратком интервалу
преламају процеси који захватају велико пространство и
испуњавају дуге периоде. У историјским раздобљима која су
З Е Т С К О ПРИМОРЈЕ У ДЕЛУ И В А Н А БОЖИЋА IX

слабо позната и просторима који оскудевају у изворима често

се дешава да само такви локални и уско ограничени случа-
јеви светле у потпуној тами и представљају неку врсту
путоказа.
Један од таквих Божићевих радова, који ће читалац
cpecni у овој кн>изи, има наслов Село Богдашићи у сред-
њем веку. По томе наслову неко би ту студију могао при-
бројати оним скромним монографијицама појединих насеља
— којих на жалост немамо довољно — какве су писали све-
штеници и учитељи. Неко би опет могао помислити да je
аутор био у посебном односу према томе селу када га je
одабрао за предмет своје студије. Ни једно ни друго није
било случај. Божић je умео да открије село Богдашиће као
једно од насеља властелинства манастира Светог Михаила
на Превлаци, некадашњег седишта зетске епископије, и да
на његовом примеру испита и утврди каква je била судбина
властелинства после великих потреса у другој половини
XIV века, да покаже какав je био положај потомака зави-
сних сељака „метохије", како су савременици називали све-
томихољско властелинство. Показао je то на конкретним
примерима сел>ачких породица, њихових генеалогија, нас-
танка и развоја њихових имања итд. Село које je Божић
проучавао још увек представља једино место на територији
српске државе где су се споменути важни процеси могли
посматрати.
Средњовековни Паштровићм, друга Божићева студија из
групе радова којима се овде бавимо, има такође за предмет
једну малу област, славну и са великим историјским тра-
дицијама. Племениту општину Паштровића, која je са својим
архаичким уређењем и друштвеним односима стигла на праг
X I X века, Божић je изабрао стога што je у том елучају Mo-
rao да прикупи грађу која осветљава услове настанка ау-
тономних општина, почетке њиховог карактеристичног уре-
ђења са војводом, збором и дванаест племена. Успео je да
конкретним савременим подацима о личностима и породица-
ма, без икаквог ослашања на претпоставке и аналогије, врло
живо оцрта паштровска племена на почетку млетачке вла-
сти, и да истовремено открије неке битне елементе њиховог
ранијег положаја под Балшићима и последњим Немањи-
ћима. Тиме су биле развејане много пута поновљене паш-
тровске легенде о привилегијама добијеним од римских ца-
рева, али научни свет je добио поуздане представе о томе
како су настајала „племена", толико значајна у каснијој
српској историји.
VIII СИМА ЋИРКОВИЋ

После случаја једног села и једне „племените комуни-

тади", Божић се окренуо земљишним односима на једном
ширем подручју, приближно од Котора до Скадра, посвећу-
јући главну пажњу реконструкцији врло заплетених, али
истовремено и занимљивих и значајних земљишних односа.
Из тога његовог напора настала je обимна студија Земљи-
шни систел у „Млетачкој Албанији" у XV веку, објављена
првобитно на француском у публикацији познате венецијан-
ске ..Фондације Ђорђо Чини", приближена овде нашим чи-
таоцима у српскохрватској верзији коју je сам аутор допу-
нио. Изворна подлога тога рада била je у скадарском ката-
стиху из 1416/17. године, који je побуђивао пажњу и ранијих
истраживача. Нико, међутим, до Божића није успео да при-
купи толику пратећу грађу која je тек дала могућност да
се открије прави смисао многих података и пуни значај тога
документа. Скадарски земљишник и осталу грађу Божић
je максимално искористио да одговори на веома широки
круг питања, од слике насељености и културног пејсажа,
преко дажбина и обавеза сељака до социјалног профила и
начина живота пронијара и чланова ратничких дружина.
И овде je једно сразмерно уско подручје испитивано тако
да се открије и покаже како се одигравао сложени процес
увођења млетачког режима, његово сукобљавање a често
и прилагођавање затеченом уређењу, домаћем обичајном пра-
ву, старим институцијама и локалним традицијама.
Ha сличан начин би се могло показати како и други
Божићеви радови посвећени уском или ограниченом пред-
мету дају одговоре на општа питања: расправа о Дукађи-
нима осветлила je општи процес израстања појединих по-
родица ратничког племства у велику феудалну господу; она
друга о пропасти манастира Светог Михаила открива поме-
рања и промене у верским и црквеним односима на тлу које
je вековима било верски подељено итд. Није потребно прика-
зивати појединачно све те радове које ће читалац наћи у
овој књизи, али се не може мимоићи значај Божићевог дела
већ споменуте Историје Црне Горе за унапређење наше со-
цијалне историје. Сажимајући податке, овога пута са сраз-
мерно широког подручја, он je први убедљиво показао како
су велике промене у друштвеној структури територија срп-
ске државе наступиле у другој половини X I V века, оцртао
главне правце тих промена и резултате њихове до тренутка
успостављања турске власти. Он je показао конкретно и
документовано како je „свет ратничких дружина и сточар-
ских катуна" узимао маха после слома немањићке државе и
ЗЕТСКО ПРИМОРЈЕ У ДЕЛУ И В А Н А БОЖИЋА
IX

ударио свој печат целокупном друштвеном развоју оних

области.
Велпки значај ових радова, богатство њихових резул-
тата. методолошке поруке садржане у шима, подстакли су
Редакпију историјских издања да охрабри професора Бо-
жића да их сабере у једну књигу намењену историјским
издањима Српске књижевне задруге. Тек je каснији трагич-
ни ток догађаја додао овом издању посебно обележје. Књигу
К О Ј У je Иван Божић с љубављу и пажњом припремио, не
дочекавши да je види, прате изрази поштовања и оданости
часника и сарадиика Српске књижевне задруге. Ta књига
ће чувати успомену на некадашњег члана Управног одбора,
члана Редакције историјских издања и верног сарадника
Задругиног у многим подухватима.

Сима Ћирковић
 I
КОТОРСКИ КРУГ
 KOTOP ПОСЛЕ ПРИХВАТАЊА
МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ

Млечани су далматинске градове, купљене од Ладислава

Напуљског, махом морали поседати силом од 1409. до 1420.
године. a Котор су узели под своје окриље 1420, после дугих,
неколико пута понављаних молби градске општине. Већем
делу которске властеле се чинило да им једино власт Репу-
блике може донети спас. Малобројни су били њени представ-
ници који су, ослушкујући упорне поруке и савете Дубров-
чана, видели боље решење у приклањању угарској круни.
Такво расположење може изгледати необично у граду који
je цветао до друге половине XIV века, давао српском двору
искусне политичаре и слао своје најбоље мајсторе да обогате
уметност на подручју византијског културног утицаја би-
раним тековинама западноевропског неимарства и уметнич-
ког укуса.
У доба расула Душановог Царства заштита угарског
(1371—1378, 1381—1382), a затим босанског краља (1385—
1391) нудила je само привремено решење. После Лудвика I
Анжујског, унутрашњи угарски сукоби нису дозвољавали
луксембурговцу Сигисмунду да пружи заштиту далеким гра-
довима чак и кад би се решили да je затраже. Показао се
немоћним и у одбрани оних градова у чијем се непосредном
залеђу његова власт поштовала. iBepa у босанску заштиту
угасила се смрћу крал>а Твртка I. Његово везивање за нема-
њићке традиције и крунисање „двоструким венцем" у „срп~
ској земљи" нису му донели једнодушно признање обласних
господара разбацаног српско-грчког царства, нити су обез-
бедили Босни унутрашњу снагу и јединство. Закрвљени бо-
сански кнежеви и војводе само су се придружили општој
борби за проширење породичних поседа, и. у време кад су
српске земл>е почеле да се окупл>ају, отворили врата стра-
ном мешању, турским и мађарским провалама. A босански
војвода Сандал> Хранић Косача, уместо да преузме зашти-
 17 И В А Н Б О Ж И Т х

ту которске општине у име босанског краља, гледао je само

да из ше извуче што већу корист, врпшо je притисак на
град и стизао под његове зидине с војним одредима да би га
држао под дугом опсадом, исто онако како су то повремено
чинкли и зетски господари, Балишћи и Црнојевићи. Котор-
ска привреда, ма колико у опадању, и богатства окушвена
у рукама грађана били су могућан извор средстава за окол-
ну феудалну господу, те праве ситне владаре који су се без-
обзирно борили за сопствени успон, повећање прихода и
моћи. Окружени незaј ажљивим суседима, Которани су иу
привремено стишавали годишњим трибутом, жртвујући ве-
лики део ошлтинских прихода, a опет нису поуздано знали
да ли ће их нове опасности мимоићи; јер, трибути нису обез-
беђивали заштиту, већ само привремени мир. Кад су пред-
ставници которске властеле у јануару 1396. нудили град
Млечанима, овако су им објашњавали своје безизлазно ста-
ње: ако они не прихвате град, он ће морати да се потчини
неком другом господару — „или Арбанасима, или Србима
или Турцима". С обзиром на опасности које су тада претиле
граду, Которани су под Арбанасима мислили на Црноје-
виће, a под Србима на Храниће. Вртлог сукоба у земљама
око Котора нагонио je властелу и грађане да траже спас
од Републике.
Ha такво решеше подстицала их je и нада да ће проши-
рити градско подручје припајањем светомихољске метохије,
да ће живећи у миру препородити своју привреду, већ деце-
нијама узнемиравану сукобом с Дубровчанима и уздрману
општим приликама. Которани су истовремено очекивали да
ће млетачко присуство допринети и поправљању опиггин-
ских финансија. Нису, разуме се, тражили да млетачка „оп-
штина" жртвује за Котор своја средства, али су знали да ће
њени представниди с више ауторитета рашчистити односе
Котора према војводи Сандаљу и према Балши III, поготову
што je Република против овог последњег водила два рата,
и да ће наћи решење да Котор исплива из дугова. У април-
ским преговорима 1411. године, которски опуномоћениди,
приказујући једногодишњи финансијски биланс свог града,
износили су и позицију од 48 перпера за исплату камата на
унутрашњи зајам. Према њиховом приказу, дуг je тада изно-
сио 1 600 перпера (око 640 дуката). A када су у марту 1420.
изгласали услове за предају града, Которани су говоршш о
дугу који се попео на 6 000 дуката. Касније се, чак, испо-
ставило да ни ти подаци нису тачни, јер се дуг у ствари кре-
тао око суме од 10 000 дуката. Дубровчани су им 1413. године
KOTOP ПОСЛЕ ПРИХВАТАЊА МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ
5

позај M I L I H 1 500 перпера (око 600 дуката), a војвода Сандаљ

t-p.i je 1414. годгае, после готово двомесечног рата, тражио
12 ООч дуката за мир и ослобађаше четири властелина које
je задржао кад су му као изасланици општине дошли на
прегозоре. Млечани тада нксу пристали да Которанима одо-
бро зајам. na им je обавеза према војводи Сандаљу годинама
остала на снази. Није познато колико су Которани до 1420.
године исплатили Сандаљу, да ли су намирили своје уну-
трапгње повериоце ни како су се нагодили с Дубровчанима;
тек которски изасланик je 1420. године тврдио у Млецима.
да за отплату дугова треба годишше одвојити хиљаду ду~
ката. Била je т о велика сума за малу општину, која je 1411.
годинс- прмказивала своје укупне гхриходе (изузев глоба и
регалија) као износ од четири хиљаде и неколико стотина
дуката (тачан износ познат je само у перперима — 11 480 —
a број дуката зависио je од тренутног, често променљивог
курса). Било je, дакле, крајње време да се изађе из тешког
финансијеког стања.
Услови које су формулисади Которани 2. фебруара 1420.
године о прихватању млетачке власти нису познати, јер je
њих усмено изложио которски опуномоћеник Антоније Пук-
цио. Постоји само текст дуждеве исараве о млетачком при-
станку издат 15. марта 1420, a у њему се, уз нека оишта
места (о поштовању Статута, на пример), доста уопштено
сређују финансијски односи. Одредбе о њима ипак се разли-
кују од ранијих которских предлога, јер предвиђају да ће
которска оппггина сносити трошкове не само за млетачког
хнеза, већ и за кастелана с посадом, за све радове на утвр-
ћивању града и за остале градске потребе. Како углавном
финансијски односи одређују степен аутономије, одмах по-
стаје јасно да су Млечани признали Котору, бар у начелу,
доста широка права. Сасвим je друкчији био положај Ска-
дра: тадто градска општина није сачувала ни посаде ни при-
ходе. na. према томе, ни ширу самоуправу. Према ггрегово-
рима из 1411. године, Которанима je у морепловству и у
ужизању млетачких грађанских права нуђен положај какав
су пре њих добили Задрани — „cives nos tri Venetiarum de
inta5", a у финансијама положај какав су у млетачкој д р -
жави Јшали италијански градови Фелтро и Белуно: сло-
бодно коришћеше вишком новца no покрићу издатака; тај
положај разликовао се од задарског, јер je тамо из укупних
прихода издвојено општини само 600 дуката наменски пред-
виђених за плате општинских службеника — лекара, канце-
лара и учитеља.
 ИВАН БОЖИТх
6

Према ггреговорима из 1411. године, млетачки кнез имао

би у Котору највшна судска права, док би градска већа
бирала гројицу судија да заједно с њим заседају у грађан-
ским парницама. Никакво земљиште на градском подручју
mije се захтевало за млетачку „општину". Млечани су Ко-
торанима признавали оптицај домаћег новца, затечени си-
стем мера, првенствено право на продају вина, и уз то им
јамчили да их нико неће насилно одводити на галије. Међу-
тим, млетачки кнез би одобравао сазиве градских већа и
председавао њиховим седницама. Разуме се, када се са уго-
ворних клаузула, углавном недоречених, прешло на дела,
Которани су често имали прилике да се жале. Стварноет се
показала друкчијом од снова.
Ma колико да je Котор међу градовима дуж Зетског при-
морја имао под млетачком влашћу изузетан положај, мле-
тачки кнез je и у њему располагао врховном војном, управ-
ном, судском и финансијском влашћу. Користећи се дру-
штвеним супротностима између властеле и пука, он je постао
неоспоран носилац власти у граду, a формално издејство-
вана права губила су значај, нарочито у време ратова, када
су грађани очекивали помоћ једино од Млечана. Ако je
кнезу било потребно, кршио je Статут и правне обичаје, a
млетачки Сенат je одговарао на протесте широкогрудим обе-
ћањима да ће се они поштовати; чак je тражио да се строго
примењују поједине статутарне одредбе кад су оне спута-
вале грађане у некој акцији. По потреби, захтевао je да се
Статут сажме, допуни и поправи. Измењени текст Статута
послат je у Млетке већ 1426. године на потврду Сишорији.
Тада се негде у дуждевој канцеларији изгубио, na су Кото-
рани морали обновити читав поступак две године касније.
После тога су у Статут уношене нове одредбе, које je Сињо-
рија потврдила 1446. године задржавајући себи право да и
њих no потреби измени и исправи.
Међутим, нова власт je врло брижљиво пазила да се
ситна и безначајна права грађана или општинских функцио-
нера ни у чему не окрње. Млечани тиме нису ништа губили,
a стварали су утисак о крајњем поштовању законитости.
Озбиљнији спорови у судству нису ни избијали. Которани су
1433. године лако прихватили млетачки предлог да своје
апелације не шаљу универзитетским колегијима у Риму, Бо-
лоњи или Перуђи, као до тада, већ онима који су се налазили
на млетачком подручју, у Падови, Вићенди, Верони или Тре-
визу. Строго поштовање прописа у наследном, стварном и
облигационом праву, до чега je грађанима било много стало,
K O T O P ПОСЛЕ П Р И Х В А Т А Њ А МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ 7

није нимало погађало млетачке интересе; штавише, оно je

доприносило да се у широким слојевима становништва посте-
пено ствара убеђење у „правичност" млетачких органа.
У начелу, которска општина je задржала и широка ф и -
нансијска хграва. Али, кад се узме у обзир да je млетачки
кнез одобравао сваки издатак и до појединости надзирао
градске финансије, затим да су се сви вишкови трошили на
утврђења и војне лотребе, понекад није остајало ни за путне
трошкове посланстава која су влаетелинска већа слала у
Млетке; a и кад je било средстава, кнез их je за такву
сврху тешко одобравао. Нотар je у Котору дуго зависио од
општинских већа; Зуан де Луксија je захтевао да се сматра
млетачким, a не которским службеником, и Сињорија je
1443. године прихватила његов захтев упркос протестима
Которана.
Носилац аутономних права општине била je властела.
Излазећи у сусрет многим захтевима пучана, Млечани су не
само ишли за тим да ублаже антагонизам између властеле
и осталих грађана већ и да себи обезбеде савезника у скуча-
вању права властелинских тела. Ту, природно, нису ишли
до краја. Дали су пучанима незнатна права пред судом у
споровима с властелом. У једном тренутку, кнез им je доз-
волио да одржавају посебне скупове, но с тим се Сињорија
није сложила (1454). Дозволила им je једино да о празнику
Св. Марка бирају себи три прокуратора који би штитили
интересе пучана у коришћењу грбал»ских деоница и десето-
рицу представника који би бирали пучке опуномоћенике
које би слали на преговоре с највишим властима у Млецима.
Сенат и Сињорија прихватили су многе њихове захтеве, na
и оне који су задирали у правну кодификацију, као на при-
мер да се из Статута избаце „наказне и неправичне одред-
бе". Тако су аутономна права општине, као монопол мало-
бројне властеле, нагризали Млечани и, уз млетачку помоћ,
пучани.
У животу цркве, која je раније била под искључивим
утицајем властелинских кругова, Млечани су поетали тгресу-
дан чинилац. Како je бискуп морао бити странац, његово je
зваше редовно добијао неки Млечанин, a он се понекад није
устручавао да се отворено сукоби с властелом, na чак да се
наметне и њеним већима. Успевао je да својој вол>и потчини
и каптол каноника, који je био тврда кула домаће властеле.
Она je у каптолу била утицајна захваљујући родбинским
везама с каноницима и настојала je да то црквено тело оста-
не упориште традиција и чинилад који je могао снажно да
 ИВАН БОЖИТх
8

делује на пучке масе верника. Которска властела морала

je под новом влашћу да с дебелим воштаницама у руци и
исто онако церемонијално како je присуствовала свечаности-
ма у част градског патрона св. Трипуна, слави и празник
занггитника Републике — дан Св. Марка.
Мада je градско подручје остало под општинском упра-
вом, и ту су се врло брзо почеле јављати пукотине кроз
које су се увлачили Млечани. Грбал>ска жупа била je испар-
целисана на поседе властеле и грађана, тако да су те две
друштвене скупине располагале једнаким деловима, свака no
једном половином Грбља. Но, било je муке да се та равно-
тежа одржи, јер се првобитно начело није попгговало при
додељивању напуштених деоница. Према грбаљском ката-
стиху из 1430. године, већ су се многи „карати" налазили
у рукама млетачке „огпнтине". Из тог фонда уступани су
поседи млетачким грађанима, самом кнезу, которском бис-
купу, na чак и цркви Св. Марка у Котору, иако цркве нису
имале право да учествују у деоби. Касније су предузимане
мере с намером да се у будућности избегне „велика збрка",
али у већ стечена права ипак нико није дирао. Тако je и
врло осетљивим земљишним односима нова власт рушила
затечено сташе, које je у лочетку сама признала као непри-
косновено.
Притисак млетачке власти ипак се најтеже осетио у
привредном животу. Млетачки привредни режим изграђивао
се у X V веку на многим забранама и ограничењима, који су
иггитили интересе метрополе, a погађали њој потчињене гра-
дове. Taj режим оштетио je которско занатство и, у још
већој мери, которску трговину. Морепловству je, међутим,
оставио слободне руке.
У изворима нема непосредних података који би омо-
гућили да се статистичким показатељима оцени обим занат-
ске делатности у првим деценијама млетачке власти у одно-
су на претходно време. Ранији подаци потичу из временски
ограничених раздобља, na се могу сматрати фрагментарним.
Али се и на основу општих сазнања о претходном времену
запажа промена T O K O M X V века. Некада славно грађевинар-
ство било je у опадању. Није за собом оставило већи број
вредних споменика. Проширење и обнова фортификационог
система ту не нуде никакву надокнаду. И за такве послове
довођени су мајстори са стране, a доста се користила и не-
квалификована радна снага. Осим тога, на основу онога што
се зна о которском занатству у раније доба, оно je, уз прет-
K O T O P ПОСЛЕ П Р И Х В А Т А Њ А МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ
9

поставку нормалног развоја, морало у X V веку изгледати

друкчије.
Међутлм, ни у најјачим занатским гранама, као пгго су
били кожарство и бродоградња, није било уске специјализа-
ције. Многе занатлије радиле су од донесеног материјала и
наплаћивале само своје услуге. Мајстори су приходе од за-
натства допуњавали трговином и пол>опривредом (куповали
су земљишта). Појединци, нарочито истакнути златари или
стручшаци за израду мачева, помињу се као повериоци. n o -
j e v o m мајстори напуштали су Котор и тражили хлеб у гра-
довима који су им отварали боље изгледе на услех и за-
раду. Домаћа радиност и сеоско занатство подмиривали су
многе потребе грађана. Мануфактурама није било ни трага.
Оне су се јављале првенствено у сукнарству, a документи
јасно говоре да Млечани нису дозволили његово увођење и
развитак у Котору. Властела и грађани једнодупгао су мо-
лили (1454, 1458) да им се дозволи отварање ткачница. Њи-
хови представници објашњавали су у Млецима да ће раз-
витак сукнарства зауставити одлазак мајстора из Котора,
повећати огаитинске приходе и сузбити поплаву дубровач-
ких и новских тканина. Молбе су биле узалудне, и младићи
који су одлазили у Дубровник или у Млетке да уче како се
изграђују сукно и сомот остајали су да раде no туђим градо-
вима. Једини покушај да се оснује радионица за бојење тка-
нина (1450) пропао je већ на почетку, из непознатих раз-
лога. Которани су смели производити само оне предмете који
су били потребни Млечанима, a никако оне који би могли
конкурисати њиховој роби.
Пре прихватања млетачке власти, Которани су слободно
развијали све трговачке послове и одржавали поморске везе
с градовима у Далмацији, Албанији и Италији. Међусобним
уговорима сређивали су односе с другим градовима (позна-
ти су уговори са Анконом, Баријем и Пулињаном); ту су
лако прихватали сва ограничења, јер су их и сами пропи-
сивали другима. Од 1420. године све се изменило.
Которани су уживали ограничена права млетачких гра-
ђана (cives de intus). Такав положај олакшавао им je послове
у Млецима и у градовима под млетачком влашћу, a у одно-
сима са немлетачким градовима осетно их je спутавао. Изгра-
ђивање млетачког привредног система било je у интересу мле-
тачких грађана настањених у Млецима. Он je штитио при-
вреду саме метроиоле, a тешко погађао њене прекоморске
поседе. Њихов привредни развој зависио je од географског
 ИВАН БОЖИТх
10

положаја и природних богатстава којима су раслолагали.

Которани су живели од посредоваша у размени производа
између два комплементарна подручја — балканског и ита-
лијанског. Зато им je одржавање сталних трговачких веза
с градовима у Апулији било од животног значаја. Интереси
метрополе, међутим, захватали су да се управо те везе сведу
на најмању могућну меру.
Потискивана све више са Истока, Република се од по-
четка X V века борила за превласт и привредни монопол на
Јадранскоме мору. To није могла постићи док се борила за
далматинске градове и острва и док joj je везивао руке рат
са утарским краљем Сигисмундом. Чим je Сигисмунд, изну-
рен борбом, лочео да пристаје на краћа и дужа примирја,
узастопце je доносила мере у корист сопствене привреде. Од
1422. године, Република je наметала обавезу поданицима у
зетским и далматинским градовима да своју робу носе само
у Млетке, a све што je њима потребно да набављају на
млетачком тржишту. Слична обавеза постојала je и за ста-
новнике самих Млетака, али њих није погађала. Није их
теретила ни заштитна царина од 10% на увоз страног сукна,
јер je домаће сукнарство, оно у Млецима, запошљавало мно-
штво сиромашних људи, a највише oprane ослобађало бриге
да им обезбеђује опстанак. Даље, млетачки Сенат je одредио
високу глобу од 200 дуката за сваког млетачког грађанина
или поданика који би се за превоз робе или за путовања ко-
ристио страним бродом. Затим им je забранио закупљивање
турских царина (1437) и, на крају, утврдио списак произво-
да који се ни у ком случају нису смели возити на другу
страну сем у Млетке: гвожђе, коже, крмез (црвад), восак и
намирнице. Ta je забрана посебно погађала Которане, јер су
се на списку налазили производи које су они набављали у
балканским земљама, a затим као сировину или прерађевину
продавали преко мора. Положај града и оскудица природних
богатстава у његовој непосредној околини нагонили су Кото-
ране да највећи део својих прихода остварују посредничком
трговином. Треба имати на уму да je међу которским за-
натлијама било највише ковача и кожара, да су се у њихо-
вом граду израђивале и свеће (1438. године у Котору се по-
миње „кућа у којој се обрађује восак"), што значи да су
најважније занатске хране обрађивале сировине набављене
у балканским земљама. Колико су Которани учествовали у
трговини сребром, није познато; али, ако су га носили у
Млетке, смели су га продати једино државним службени-
цима надлежним за племените метале, no утврђеној цени.
K O T O P ПОСЛЕ П Р И Х В А Т А Њ А МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ 11

T o вероватно нису радили и, уколико сребром нису кријум-

чарили, остављали су га за потребе домаћих златара.
Царина од 10°/о на страна сукна узбудила je Которане,
јер су их највише набављали у градовима Анконске Марке.
Да би се избегло нагло поскупљеше, Сињорија je привре-
мено ослободила Которане царине на тамо набавл>ене тка-
нине. A касније je ту повластицу укинула. За било какву
олакшицу при куповини дубровачког сукна, које je среди-
ном X V века преплавило тржиште, млетачки Сенат није хтео
ни да чује. После многобројних суксба с Дубровчанима, на-
редио je 1462. да се на сваку дубровачку тканину намешену
извозу на млетачко подручје претходно плати царина у К о -
тору. Тако су и Которани могли куповати само оне дубро-
вачке тканине које су биле претходно оцарињене. За пре-
кршај се предвиђала глоба од 500 дуката, na je кријумчарење
било врло опасно. Которани су узалуд молили (1463, 1468)
да им се поново дозволи увоз сукна без царине бар из Ан-
конске Марке, као 1433. године. Млетачки Сенат je оетао
неумољив. A надохват руке, у Новом, радила je сукнарска
мануфактура херцега Стефана Вукчића Косаче изазивајући
негодовање Которана, јер слично предузеће у свом граду ни-
су смели основати.
Забрана извоза оних пропзвода с којима су Которани
највише радили утицала je на смањење пословних веза с ј у -
жном Италијом. Ипак се тамо морало набављати жито, јер
су дозволе за његов извоз с млетачког подручја даване само
изузетно, на крају једино no одобрењу Већа десеторице. У
замену за жито, Которани су возили у Апулију неке произ-
воде свог занатства, просту домаћу рашу, израђивану од
грубе балканске вуне, коње, рибу, сир и усољено месо. Мо-
рало се непгго жртвовати и од намирница да би се град обез-
бедио хлебом. Которски посланици вапили су 1452. године
у Млецима да им се дозволи размена која им je у прошлости
омогућавала да живе од свог зноја. Међутим, млетачки Сенат
им je размену са Апулијом одобравао једино у границама
коje je захтевало подмирење основних потреба потрошње.
И которски бродови су све ређе пловили у Трани, Бари, Мо-
нополи, Барлету, Отранто и у понеко место на Сицилији.
С друге стране, из политичких разлога, Република није смела
да предузме било какву меру против трга у Новом и против
продаје соли у Суторини, мада та „царина" није била пред-
виђена старим уговорима који су регулисали продају соли на
подручју од Неретве до Бојане. Херцег je преузео велики
део послова са Апулијом, тамо je набављао и со, a на робу
 ИВАН БОЖИТх
12

до 2 000 дуката вредности није плаћао никакву царину, ј е р

се према уговору с налул>ским краљем сматрало да набавке
до тог износа подмирују потребе његовог новског двора.
Последица je била да су до 1462. године ириходи которске
општине од продаје соли и трговине опали за једну трећину.
Млетачки привредни систем најтеже je погодио Котор,
као и друга места под влашћу Републике, T O K O M друге поло-
вине X V века, поготову за време рата с Портом (1463—1479).
Занатство je било у опадању, трговинске везе постајале су
све скученије, општински приходи су се смањивали, a мно-
гим пословним људима претило je сиромаштво. Которска
трговина свела се на размену домаћих производа и оних који
су се још могли набавити у залеђу за храну и најосновније
животне потребе. .Некада значајна посредничка улота свела
се на услужну делатност у служби монополистичке политике
Републике. Општој кризи допринели су, с друге стране, и
турски ратови, a после освајања Србије, Босне и Херцегови-
не, султанове забране да се с његове територије извозе сре-
бро, крмез (црвац), свила и восак. До тог времена, кријум-
чарењем се још некако разбијао млетачки систем забрана и
ограничења, a производи балканских земаља омогућавали
су да се бар тргује с Млецима и њиховим поседима на Ја-
дранском и Јонском мору.
Само поморство, мада у служби млетачке привредне п о -
литике, и даље je цветало. Услуге превоза доносиле су добре
зараде и тиме су се покривали губици у посредничкој трго-
вини. У бродарство су улагали средства сви богатији људи
— поред трговаца известан број занатлија и понеки лекар.
A k o се мање и путовало у Апулију, которски бродови пло-
вили су у Љеш, Драч, Пирг, Валону, на Крф, Занте, у Арту,
Патрас и Лепант; стизали су и на Левкаду. У ггравцу северо-
запада најчешће су се кретали према Млецима навраћајући
уз пут у далматинске градове. да би се у повратку зауста-
вили у Анкони и тамо истоварили дозвољену робу. Средином
X V века градио се велики број бродова у Котору и Перасту.
Домаћи мајстори нису могли да подмире све потребе, na су
бродови набављани и са стране. Од 1441. до 1445. године, пре-
ма неким прорачушша, у которској морнарици било je преко
20 баркозија, око 20 барки, 3 наве, 3 скабе и 3 цопола. Малих
бродова у локалном промету било je много више. У току
турско-млетачког рата опали су велики послови, што се
осетило и у поморском превозу.
Није се остварила ни нада Которана да ће под млетач-
ком влашћу град и његова околина бити поштеђени ратних
K O T O P ПОСЛЕ П Р И Х В А Т А Њ Л МЛЕТАЧКЕ ВЛАСТИ
13

лустошења. Снаге Балше III наносиле су штете већ 1420—

1421. године: трупе деспота Ђурђа Бранковића удариле су
1448. годоше најпре на села око Котора, a и за време Ивана
Црнојевића напади су се у два маха поновили, 1465. и 1489.
године. Једино су избегнути ранији безнадежни тренуци када
се помоћ ни са које стране није могла очекивати. У которску
тврђаву стизали су из Млетака ратници од заната, оружје
ii новац за војне потребе. Повремено би у Боку упловиле
и млетачке галије да спрече опасност од пресецања помор-
ских веза.
Међутим, у Млецима се није мислило само на одбрану
Котора, већ и на његово укључивање у ратне планове Репу-
блике. Зато je Сенат од почетка настојао да и Котор има
на располагању бар једну галију, најчешће галеоту. Она би
била изграђена у млетачком арсеналу, a градска општина je
иреузимала бригу да je опреми и наоружа, да je енабде мор-
нарима и борцима и, врло често, командним особљем. Већ
крајем 1420. године тако опремљена которска галија кренула
je према Бојани ради обезбеђења пловидбе T O K O M рата с Бал-
шом III. И када je рођак тог последњег Балшића, Стефан
Марамонте, 1429—1430. године посео околину Скадра и дру-
гих млетачких традова, кнез je поново наоружао которску
галеоту и чекао на позив из Скадра да притекне у помоћ.
Нова галија са 18 клупа стигла je из Млетака у Котор 1451.
године са задатком да заједно с неколико фуста омета везе
које су одметнути Грбљани одржавали и с Дубровником и
с млетачким градовима на Зетском приморју. Ратне фусте
су грађене и наоружаване у Котору. Главни им je посао био
да се боре против кријумчарења, a у случају потребе ишле
су да помогну и неком угроженом млетачком граду. Када су
Турци 1454. године запретили Драчу, из Млетака je наређено
да му и наоружана которска фуста притекне у помоћ. Котор-
ска трирема прикључила се 1472. године млетачкој флоти на
Јадранском мору, a већ следеће године супракомит которске
галеоте Никола де Кјарамонте дошао je у Млетке да тражи
новац (2 000 дуката) да je наоружа.
У време прве турске опсаде Скадра 1474. године, Котор
j e постао важно ратно упориште. Ту je ратни провидур
Леонардо Болду довео три чете пешака, мајсторе и грађу за
фусте да се брдским путевима пребаце до Жабљака. Тамо
склопљене фусте убрзо су се укључиле у борбе на Скадар-
ском језеру. Како се страховало и за безбедност Котора,
Сенат je предвидео да се око града дигне кружни систем
утврђења и да се са обе стране Верига изгради no једна кула.
 ИВАН БОЖИТх
14

A када су Турци прекинули опсаду Скадра, Сенат je незадо-

вољан оперативношћу далматинских галија, наредио у но-
вембру 1474. године да саме градске општине изаберу њихове
нове супракомите. Котор je тада поверио своју галију Ма-
рину Бизантију, и он je њом заповедао две године, a овда je
одвео у Млетке да je разоружа.
У време друге опсаде Скадра 1478. године, млетачке по-
морске снаге нису ни улазиле у Бојану. Кад je опсада пре-
кинута, млетачки Колеђ je припремао већи број галија, ф у -
ста. барбота и других бродова да их пошаље у Котор, одакле
je требало да се пребаде у Бојану и у Скадарско језеро ради
настављања борбе. Которска општина je такође улагала сред-
ства у те припреме. Све су мере већ тада указивале да je
Котор предвиђен за средиште нове одбрамбене зоне; то je и
постао када су Млечани после склапања мира са султаном
напустили Скадар у марту 1479. године.
Управо кад су Млечани 1463. загазили у рат против
султана реорганизована je стара братовштина помораца. Но-
ви Статут братовштине предвиђао je да њен одред морна-
рице, на челу са адмиралом (надзорником луке) и још неко-
лико функционера, врши не само полицијску службу у гра-
ду већ и да помаже војне операције млетачке флоте. Дру-
гој мери, реконструкцији градских зидина, која се отегла
вековима, приступило се после предаје Скадра. Ђорђе Би-
занти молио je у мају 1480. године млетачки Сенат да поша-
ље 20 каменорезаца и 500 дуката ради разбијања брда на
коме се налазила градска кула, да би се од тако добијеног
материјала утврдила и доградила, a исто тако да би се при-
ступило изградњи нове куле с морске стране. Почињали су
велики фортификациони радови који су у еуседном Дубров-
нику углавном већ били завршени. И док се тај которски
сусед као турски харачар развијао у великог трговачког гго-
средника између земаља на Средоземноме мору и балканског
подручја, које je турским освајањима претворено у једин-
ствено тржиште, Котор je постајао управно, војно и помор-
ско средиште и значајно упориште Републике у ратовима
који су joj предстојали с Турском. Млетачки поседи били
су збијени уз море и са свих страна притиснути турском
територијом. Котору je, као и далматинским градовима, био
отежан приступ у земље даљег залеђа, које je посредничкој
трговини пружало велике могућности зараде. Такво стање
није дозвољавало Которанима да се врате старим изворима
привређивања. Остало им je једино да се окрену мору и бро-
дарству.
 O ЈУРИСДИКЦИЈИ КОТОРСХЕ ДИЈЕЦЕЗЕ
У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Историја которске бискупије у средњем веку од посеб-

ног je интереса, пошто je у време док je Котор био у склопу
ерпске државе имала под својом јурисдикцијом католичке
парохије у Србији, које су окупљале католички живал> на-
сељен no трговима и рударским центрима, и настојала да
своја права сачува и онда када je Котор престао да признаје
српску власт. Барски надбискуп, највиши представник като-
личке цркве у Србији, успео je да доведе под своју јурисдик-
цију католичке оазе у Србији тек после њеног пада под тур-
ску власт. Раније су око њега биле окупљене само ситне
католичке бискупије у Зети и Албанији; за то време je ко-
торски бискуп био суфраган надбискупа у талијанском Ба-
рију.
Према нашем данашњем познавању извора, не може
се поуздано одговорити на питање када je и како которска
бискупија добила власт над католичким парохијама и опа-
тијама у Србији, када и како ју je изгубила, и, поготову,
у коликој je мери успевала да у појединим периодима оства-
рује своја права. Зато je драгоцен сваки нови докуменат
K O J U ова питања може да осветли, A неколико таквих доку-
мената налазимо у првој кшизи Бискупског архива у Котору.
Остала грађа, мада je одраније била позната, није нигде по-
себно претресана.
Которски бискуп помиње се као суфраган надбискупа
у Барију већ у XI веку, у време док се Бари, као и Котор,
налазио под византијском влашћу; и кад je нова барска
надбискупија ушла у борбу с дубровачком око црквене ј у -
рисдикције и при том истицала права и на которску дије-
цезу, Котор je, налазећи се територијално између два супар.--
ника, остао под Баријем. У том смислу решио je коначно
/
16 ИВАН БОЖИТх

спор папа Александар III 1172. године.1 Которска дијецеза

остала je под надбискупом у Барију и када je Котор припао
српској држави.
Када су, с развитком трговине и рударства, почеле да
ничу no српској држави и бројније „латинске" колоније, у
којима су у прво време међу приморским трговцима играли
значајну улогу Которани, тамо подигнуте цркве и основане
католичке парохије признавале су јурисдикцију которског
бискупа, који се вероватно и том приликом користио колико
супарништвом између Дубровника и Бара толико и утицајем
који су которски трговци имали у Србији. Изгледа да Рим-
ској курији није било до детаља познато право стање у
Србији, јер je папа Хонорије IV 25. маја 1285. године послао
извештај о свом избору за папу „Archiepiscopo Antibarenei
eiusque Suffraganeis ac dilectis filiis Abbatibus. Prioribus,
Archidiaconis, Prepositis et aliis ecclesiarum Prelatis per Scla-
vonie provinciam constitutis." 2 Он je, према томе, сматрао да
се власт барског надбискупа простире над свим католичким
манастирима и парохијама „смештеним no провинцији Ср-
бије". У ствари било je друкчије. У октобру исте те године,
которски бискуп Домније потврдио je даровну повељу којом
je „Heinz de Bibanis", Дубровчанин настањен у Брскову, пре-
дао 1281. године тамо подигнуту капелу Св. Марије дубро-
вачким доминиканцима. Домније je повељу потврдио на тра-
жеше самих тих доминиканаца (,,ad interpellationem dicto-
rum Fratrum"), али je на крају ипак изразио бојазан да би се
доцније могла тражити потврда и од неког другог: ,,ut autem
nulli liceat hane donationem in antea confirmare, placuit nobis
eam sigilli nostri munimine roborari". ;! He може ce сумњати
да je барски надбискуп већ тада настојао да себи обезбеди

1 С. Jireček, Die Romanen in den Stćidten Dalmatiens voahrend ies

Mittelaters 1, Wien 1801, 47. Котор ce, додуше, налази на списку бар-
ских суфрагана у папским булама из 1067. и 1089. г. Ст. Станојевићу je
било „нејасно, како je он могао ући у списак епископија подложних
Бару". Борба за самосталност католичке гџжве у Немањићској др-
живи, Београд 1912, 26, нап. 5. Међутим, ау^ентичност ових повеља са-
свим je сумњива, мада ce не може спорити да je Бар полагао право и
на которску бискупију. Ha основу грађе којом je располагао, Фарлати
je погрешно закључио да je которска дијецеза припојена Барију тек
у другој половини XII века, пошто je претходно била под Баром, a
онда под Дубровником. Illyricum sacrum VI, Venetis 1800, 427, 434.
2 Aug. Theiner, Vetera Monumenta Slavorum Meridionalium I, Ro-

mae 1363. 5 01.

Farlati. VI. 442—443.
O ЈУРИСДИКЦИЈИ KOTOPCKE ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. СРБИЈИ 17

јурисдикцију над католичким насељима која су већ тада

стварана у Србији.
Јиречек сматра да се которска дијецеза јако проширила
управо у ово време, у другој половини XIII века, захвал>у-
јући наклоности српских владара према Котору. Постепено
je обухватила све разбацане католичке парохије и опатије
од Јадранског мора до Дунава, изузев оних које су биле у
границама барске надбискупије и њених суфрагана. 4 У јед-
ном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу из 1303.
године помишу се у Србији католичке парохије у Брскову,
Руднику, Рогозни, Трепчи и Грачаници (Јањево).5 И у свим
новим католичким колонијама вршио je црквену власт ко-
торски бискуп. Нема докумената из којих би се видело када
je његова јурисдикдија захватила све католичке колоније
до Дунава, али се из писма авињонског nane Клижента VI од
7. јануара 1346. види да су оне биле разасуте no широком
подручју, чији су се делови у том тренутку налазили и под
влашћу босанског бана и угарског крал>а. Види се да се ради
о раније стеченим правима која су већ тада била озбиљно
угрожена. У писму упућеном Стефану Душану папа je, из
тактичких разлога, навео све парохије како оне у областима
и местима који су били под његовом влашћу тако и у онима
на које je он полагао своја права. У ближој околини Котора
поменути су Конавли, Требиње, Драчевица, Рисан, Будва и
Ластва; у Србији — Призрен, Ново Брдо, Јањево, Копорићи,
Плана, Остраћа, Брсково и Рудник; у Босни — „Lipnich,
Chelminia, Save"; у Угарској — Мачва, Голубац и Београд.
У посебном писму истог садржаја, упућеном босанском бану,
навео je папа као области на које има права которска дије-
цеза: „ [ . . . ] de Chelmia, de Save; de Lipnich castra seu villas
et nonnulla alia loca ultra fluvium Save et Danubi et Drive (!)
versus Rassiam". У писму угарском краљу Лајошу навео je
као области јурисдикције „котарског и српског бискупа"
Мачву, Голубац и Београд — „ [ . . . ] de Mazonia (!), Golubezi
et Albia dicta Belgrad (!) castra deu villas, et nonnulla alia loca
ultra fluvium Save, etiam Danubli, versus Rassiam [ . . . ] " . 6
Сачувано нам je још једно писмо папе Климента VI упућено
Стефану Душану с датумом од 6. јануара 1346. године. To
писмо вероватно није ни послато већ je замењено поменутим
писмом, написаним дан доцније, свакако на предлог котор-

4 К. Јиречек, Историја Срба III, Београд 1923, 93, 108.

5 Исто, 108. Навод према Theiner, Моп. Hung. I, 408.
6 Codex diplomaticus XI, 264—266. A. Theiner, Mon. Slav. I, 216.

2 Немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
18

ских посланика да се оно друкчије стилизује. У овом писму

се поименце наводе бивше бенедиктинске опатије на које
полаже право которски бискул: Св. Марија у Будви, Св. Ни-
кола у Петраници (?), Св. Лука у Кртолима, Св. Михаило на
Томби (Превлаци), Св. Петар на Градцу (у Богдашићима),
Св. Марија у Рисну, Св. Петар у Пољу (Бијела ?) и Св. Мар-
ко на Пину (у Тивту) — све су то цркве у самој Боки — за-
тим, црква Св. Трипуна у Цавтату, Св. Мартина у Конавли-
ма — и цркве у Србији; Св. Петар изнад Призрена, Св. Три-
пун у Брвенику, Св. Трипун у Трговишту и друге (не наводе
се имена); на крају се помише црква у Будви, црква Архан-
гела Гаврила и црква у Молунту. 7 У време када су ова пис-
ма писана, которски бискуп je у ствари тражио од папе ин-
тервенцију да му се врате права над овим црквама. Он их
у доба Душана није више имао. За цркве из Боке Которске,
наведене у писму, знамо да су већ одавно биле у рукама
православних свештеника и калуђера, неке и rrpe но што су
и основане поједине католичке парохије које се помињу у
Србији. Зато се може поставити питање откад которски бис-
куп полаже права на католичке парохије у Србији, Боени
и крајевима под угарском влашћу, наведене у писму од 7.
јануара 1346. године.
По географском смешгају католичких парохија на које
je полагала права которска бискупија и no општој политици
српских владара према западном свету, могло би се закљу-
чити да су которском бискупу дата таква права у доба Уро-
шеве удовице Јелене, која je била католикиња, на једној
страни, и „сремског" краља Драгутина, који je због своје по-
литичке оријентације према Угарској морао да фаворизује
католике, на другој страни.8 Уколико би то било тачно, онда
би претензије которске бискупије пружале уједно извесне
7 Theiner, Моп. Slav. I, 215. Објашњења у заградама за места у

Боки Которској узета су према Ivu Stjepčeviću, Prevlaka, Zagreb

1930, 20.
8 Анонимни географ наводи да je Драгутин држао Босну, Мачву

и Крајину. Ed. G. Popa-Lisseanu, Izvoarele istoriei Rornanilor II, Bucu-

resti 1934, 24. Вл. Ћоровић закључује да je он држао и крај од У ж и -
ца до Трсбиња, које je после 1284, г. уступио мајци Јелени пошто je
тада добио део Босне и Мачву. Подела власти између краљева Дра-
гутина u Милутина, Глас СКА 136, 10—12. М. Динић je показао да je
овај закључак неодржив и да je Драгутин у требињској области имао
само Ускопље. „Област краља Драгутина после Дежева", Глас САН
203, 61—80. Јелена je држала област од Дубровника до Скадра, Плав на
горњем Лиму и замак Брњаци у најгорњем крају Ибра. Јиречек, нав.
дело. I, 240—241. О њиховом ставу према ка:'оличанству види М. Пур-
ковић, Авињонске nane u српске земљв, Пожаревац 1934, 10—12.
O Ј У Р И С Д И К Ц И Ј И K O T O P C K E ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. СРБИЈИ
19

податке о расезању Јеленине „државе" на југу и Драгути-

нове на северу.
У XIV веку став Немањића према католицима који су
живели у Србији, a према томе и према правима которске ди-
јецезе, зависио je од њихове моментане политичке оријента-
ције, чији су плод у неколико махова била и њихова обећања
да ће евентуално признати римску цркву. Известан прелом у
политици краља Милутина настао je несумњиво 1308. године.
Још 25. фебруара 1307. молио je папа Климент V Милутина
да помогне новом барском надбискупу Андрији ,,in recupe-
randis bonis et jun bus dicte ecclesie multipliciter, prout acce-
pjnus, deperditis et distractis". 9 Нешто мало доцније јадико-
вао je и анонимни писац Описа Источне Европе (око 1308)
над јадним стањем католика које Милутин злоставља, док
није имао довољно речи похвале за његовог брата Драгу-
тина.10 Али ускоро je Милутин, из опрезности према широ-
ким плановима и живој акцији напуљског краља Карла, про-
менио став. У пролеће 1308. године ишла су пагш два његоза
посланика да му говоре о Милутиновој спремности да пређе
у католичанство. 11 Зато je Климент V већ 1. априла 1308. ro-
дине дозволио которском фрањевцу Гргуру и доминиканцу
Хенрику из Риминија „morandi cum eodem Rege usque ad
nostrum et apostolice sedis beneplacitum in loc:s decentibus . . .
et eundi extra terram dicti Regis, cum necessi.tas id exigerit.
pro exequendis negotiis eiusdem Regis et Regni".1-1 Али про-
мена прилика на Западу омогућила je Милутину враћање на
стару политику. Тако je и промена става према католичан-
ству била привремена.
И Стефан Дечански je после смрти жене Теодоре (1322)
покушао да се приближи Западу и да склогш брак с Блан-
ком, ћерком Филипа Тарентског, рачунајући на шегову заш-
титу. У августу 1323. године ишао je у Апулију ради прего-
вора барски ђакон Вито. Али преговори су се разбили и Де-
чански се 1324. оженио ћерком солунског намесника — Ma-
ријом Палеологовом.13 A тада je променио став према католи-
цима. Зато није чудно што je већ 21. јануара 1324. папа Јо-
ван XXII одредио которском бискупу за конзерваторе над-
бискупе Дубровника и Бара и бискупа Трогира да заштите
његова права пошто су, како у були стоји, и црквени и све-
9 Theiner, Mori. Slav, I, 124.
10 Ed. Popa-Lisseanu, 25—26.
11 M. Пурковић, нав. дело, 11—12.
12 Theiner, Моп. Slav. I, 130.
13 M. Пурковић, нав. дело, 23—25.

2*
 ИВАН БОЖИТх
20

товни феудалци одузимали поседе који су припадали ко-

торској дијецези или одбијали да одговоре својим материјал-
ним обавезама. Ово папино гтасмо je сувише уопштено, у
њему je употребљена терминологија потпуно страна прили-
кама у Србији, али ce јасно види о чему ce у сунгшни ра-
дило. 14
За време Душана земљишни поклони католичким ма-
настирима чињени су само у појединим случајевима из изу-
зетних обзира. Када je Никола Бућа, Душанов протовестијар
(„Comes Oamerarius ExcellentLssimi Domini Regis Raxie")
дизао которским доминиканцима нову цркву, издејствовао
je да joj Душан поклони више зешБишних поседа.15 Душан
je иначе. и кроз своје законодавство и у пракси, радио на
потискивању утицаја католичанства у својој држави. како у
ca.MOJ Србији тако и у приморским областима. Све цркве у
Боки Которској наведене у папском писму од 6. јануара 1346.
као некадашње бенедиктинске опатије одавно су већ биле у
рукама православних свештеника и калуђера.16 Слична je
ситуација била у Конавлима, Требињу и Драчевици, где je
уз православље било јако и патаренство. 17 У чему су све била
окрњена гграва которског бискупа у Србији не може ce рећи,
пошто о томе нема директних података. У Писму Климента
VI од 6. јануара 1346. стоји да су рашки краљеви, Душанови
претходници, „у своје време заузели манастире, цркве, по-
менута острва и села" na их сада и он држи поседнуте и њи-
ма располаже no својој вољи. Зато му je отворено преггору-
чивао да сва та места у миру препусти которском бискупу.
У другом ггисму, састављеном већ сутрадан да ce пошаље Ду-
шану уместо овог, наведена су само имена места у Србији,
Босни и Угарској у којима je которска дијецеза имала цркве
и ггоседе и где je убирала десетине („perceptio decimarum
proveniencium de proventibus terrarum et possessionum ac
aliorum bonorum in dictis castris, locis et eorum districtibus

14 Cod. Dipl. IX, стр. 178—180; Theiner, Mon. Slav. I, 155—156.

15 „ . . . tum longe pluribus propterea villis praediisque ib Impera-
tore donandum cura vit". Far lati VI, 446.
16 Ivo Stjepčević, Prevlaka, 9—10.
17 Диверсис изричи'.« каже да je у Конавлима, пре но што су
дошли под дубровачку власт, становала „gens schismatica vel infidelis".
Ed. Brunelli, Programma dell' I. R. Ginnasio Superiore, Zara 1880, 22. O
православним свештеницима у Конавлима у X V в. види М. Динић,
„Словенска служба на територији Дубровачке Републике у Средњем
веку", Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, X I V , 1—2,
1943, 64.
O ЈУРИСДИКЦИЈИ KOTOPCKE ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. СРБИЈИ 21

consistencium"). 1 ' Пала се жалио Душану како су управо ње-

говом помоћи ,,неки синови неправде" епречавали которског
бискупа да управља тим земљама и убире десетину, na га и
сада спречавају, и уједно га молио да то сам не чини и д р у -
ni.Ma не дозвољава. Писма исте садржине лослата су босан-
ском бану и утарском краљу". 1 9 Да ли су и наведене дркве
блле одузете католицима или су само которском бискупу
ускраћени приходи с њихових ранијих поседа, из писма не
може да се иигчита, али je јасно да je которска дијецеза већ
тада претрпела у Србији значајне губитке. Из једног усам-
л>еног податка о ставу Душановом према католичким све-
штеницима у једном селу не да се много закључивати. Када
je Душан оснивао Арханђелов манастир код Призрена, од-
редио je да сваки католички свештеник из албанског села
Шикље даје манастиру чабар вина. To j e у ствари била не-
знатна обавеза пошто су других „работа" били ослобођени. 20
У коликој j e мери которски бискуп успевао да врши ј у -
рисдикцију над католичким парохијама у Србији у доба
распадања дарства и првих турских провала, не види се из
дсхада познатих извора. Јиречек наводи само један податак
ii3 1390. године, према коме je католичка црква Св. Николе
у Новом Брду и тада приладала которској дијецези. 21 To je
у ствари последши шему познат датум о надлежности котор-
ског бискупа у Србији.
Подаци из Бискупског архива у Котору показују да се
которски бискуп и у доба деспота Ђурђа упорно борио да
реализује стара права у Србији и у томе делом успео, бар
привремено.
Последњих деценија X I V и првих деценија X V века К о -
тор je преживљавао тешке године, мењао господаре и сам
често био главни циљ напада околних господара, на првом
MctTv Балшића. Тада j e К о т о р у знатној мери изгубио ранији
привредни значај; његове привредне везе са Србијом нагло
су ослаоиле. Котор j e 1420. године признао врховну млетач-
ку власт и његов положај према суседима зависио je од од-
носа Млетачке Републике према њима. Кад су Млечани у с -
певалп да среде своје односе с наследницима Балшића —

15 Themer. Моп. Slav. I, 215; Cod. dipl. XI, 179—180.

19 Cod. dipl. XI, 264—266.
50 „И попове латшљсци кои соу оу Шикли тере дрБже вирограде

баштинне, да да сваки поп чвб'рБ вина ЦРБКВИ, a ине работе да имв

н%с№ ни подан'ка". Ст. Новаковић, Законски споменици, Беогоад
1912, 691.
21 К. Јиречек, нав. дело, III, 112.
22 ИВАН БОЖИЋ

српским деспотима, могло се и у Котору помишљати о укла-

њању ранијих спорова.
И зато, тек када je између деспота Стефана и млетачке
владе склопљен 1423. године мир, могла je которска опш-
тина да тражи од Сињорије интервенцију код деспота да се
которском бискупу омогући вршење јурисдикције у Србији.
Млетачка влада je 4. маја 1424. обећала да ће, уколико дес-
пот пошаље своје посланство у Млетке, поставити захтев
,,quod ipse Dominus Despotus in observationem pacis inter nos.
et ipsum celebrate, perrruttat Lpsum Dominum episcopum ha-
bere suas juri.sd.et.ones. et jura in territoriis suis. et illis paci-
fice gaudere". 22 Да ли je до какве интервенције тада дошло —
опет нам кије познато.23
Конкретне податке да je которски бискуп вршио јурис-
дикцију над католичким парохијама у Србији имамо тек из
1435. године. Тада je которски бискуп био Млечанин Марин
Контарено (управљао je которском диједезом од 1429. до
1453.), који je био не само експонент своје владе као најви-
ша црквена власт у граду већ несумњиво човек који je имао
прву реч у млетачком Котору. 24 Он je и иначе улагао напоре
да сачува старе црквене поседе и права.25 Несумњиво на ње-
гов захтев, мада на основу формалног предлога млетачког
кнеза у Котору, донело je „Мало и тајно которско веће" 5.
марта 1431. године одлуку, коју je дан доцније прихватило
и Велико веће, да се катастарски попишу сва црквена добра и
да се тај „catasticum et inventarium generale" преда на чу-
вање општини, која се мора старати да не пропада и да се не
отуђује црквена имовина.2а У складу са том и осталим слич-
ним мерама било je и његово настојање да католичке цркве
и њихове поседе у Србији поново веже са својом дијецезом.
У томе je утолико теже успевао јер je на те цркве полагао
22 Г. Чремошник, „Которски дукали и друге листине", Гласник

Земаљског музеја X X X I I I — X X X I V , 1922, 128; Farlati, VI 458. Фарлати

као деспота погрешно наводи Ђурђа вероватно зато што je он у име
Стефана Лазаревића оперисао у Зети и водио преговоре.
23 У уговору којим су накнадно решена нека спорна питања,

склопљеном у Дривасту 11. новембра 1426. између Ђурђа Бранковића

и млетачког кнеза у Скадру, унета je само уопштено формулисана
тачка да „tutti vescovadi habadie е gliesie, le qual son in el раехе e
luogi de la prefata signoria, habia tute soe iurisdicion e usanze in el terri-
torio del prefato signo Zorzi como hano habudo in el tempo de misser
Zorzi Strazimir e de misser Balsa". Listine IX. 16.
24 Anton Dabinović, Kotor pod Mletačkom Republikom, Zagreb 1934,

134.
25 Farlati, VI, 460.
26 Исто, 460—461.
O ЈУРИСДИКЦИЈИ K O T O P C K E ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. СРБИЈИ 23

право и барски надбискуп, према коме je деспот могао да има

више наклоности, ако ни због чега другог оно због тога што
се његово седиште ј о ш налазило на територији под деспото-
вом влашћу.
Када су после преговора у Смедереву решена многа
спорна питања између деспота Ђурђа и млетачке владе, 14.
августа 1435. унета je у уговор и тачка која се односила на
питање јурисдикције которскаг бискупа. Постигнут je спора-
зум да се которском бискупу врате „omnia beneficia catho-
lica, que sunt in Sclavonia" када ce српском митрополиту вра-
те она на млетачкој територији. Деспот Ђурађ ce обавезао да
ће которском бискупу вратити феудалне поседе и дозволити
било њему било његовим изасланицима да убиру приходе
(redditus omnes sive prebendas dictorum beneficiorum), али
тек онда када папа реши: припадају ли ти поседи которском
бискупу или барском надбискупу, који je на њих такође п о -
лагао права. Деспот je тада чак обећао да ће которском би-
скупу пружити подршку да му ce исплате и раније скупљени
приходи ако папа реши спор у његову корист. 27
Не знамо да ли je папа у овом спору донео какву одлуку.
Но, ако ју je донео, она je вероватно донета у корист котор-
ског бискупа, не само зато што су оне и раније несумњиво
припадале которској дијецези већ и зато што ce Марин К о н -
тарено истицао као одлучан присталица папе Еугенија IV,
што je доцније и показао на концилу у Фиренци истакавши
ce као непомирљив противник базелских синодиста. 28
Ha, без обзира на све то, Контарено je већ у току 1435.
годане одређивао свог викара у Србији. О томе су сачуване
његове привилегије регистроване у првој сачуваној књизи
Бискупског архива у Котору. Привилегија од 26. новембра
1435. упућена je „venerabili viro presbitero Tanussio habita-
ton in Novo Monte diocesis Caterensis". 29 Из ње сазнајемо да
je јањевски парох Андрија, одређен за генералног викара у
Србији још 20. јуна 1435. године, отклонио да води бригу о
евим католичким црквама у Србији („super omnes ecclesias
nostre diecesis Catarensis in partibus Sclavonie") наводећи да
није у стању да врши ту дужност „propter alias suas et illus-
tris domini despoti Rasie plurimas occupationes". Зато je К о н -
тарено овом новом привилегијом одредио за свог викара „su-
per omnes ecclesias illarum partium Novimontis et Sclavonie"

27 Listine IX, 83—84.

28 Farlati, VI, 463.
29 Бискупски архив у Котору (Б. A.), св. I, 51—2, 57'—58.
 ИВАН БОЖИТх
24

новобрдског пароха Танасија. Kao генерални викар у Ср-

бији он je добио овлашћење да управља католичким црквама
и клиром у Србији, да прима тужбе, ислеђује и доноси пре-
суде и да, с времена на време, према свом нахођењу, заме-
њује бискупа у визитадијама. Бискуп je себи резервисао пра-
во апелације и поделе црквених положаја и феудалних no-
седа („appelationes et collationes officiorum et beneficiorum").
Истим OBILM актом опозвао je све раније одређене прокурато-
ре и одредио Танасија за свог генералног и специјалног про-
куратора с овлашћењем да од цркава и клира v Србији уби-
ре приходе који припадају бискупу. Гарантовао му je чита-
ЕОМ својом имовином и лмовином которске бискупије да ће
признати све његове рачуне и потврде о убраним прихо-
дкма.
Пз привилегије од 23. фебруара 14 3 630 сазнајемо нешто
више и о начину додељиван>а иркава с поседима појединим
свештеницима. Јањевски свештеник Андрија Кечевић који
je управљао јањевском црквом Св. Николе31, постављен je
за ректора још једне католичке цркве која ce no свој прили-
ци налазила у близини Јањева — пркве Св. Марије у Ко-
керанцима (ecclesia sancte Marie in Chocherangi). Он je тај
посед примио лично у Котору no западном феудалном оби-
чају: клекнуо je пред бискупа који га je прихватио за руке
(hominium) и као знак инвеституре дао му златан прстен:
,,Teque coram nobis flexis genibus suscipientes per nostrum
annulum aureum impositЈопет gratiose investimus [ . . . ] "
У которској катедрали Св. Трипуна обавио je архиђакон и
каноник Иван Палташић све формалности око увођења А н -
дрије Кечевића у посед нове цркве и права за њу везана и
узео од њега обавезу да ће исплаћивати бискупу приходе које
црква доноси дијецези. Клерицима и лаицима те цркве je
наређено да га поштују као законитог ректора те цркве и да
му ce покоравају. Њему je дато право да све оне који би му
ce супротставили искључи из цркве. О свему томе саставио
je Иван де Луксија, которски каицелар који je тада вршио
и функцију бискуповог канцелара, „patens privilegium".
30 Исто, 57—57'.
:и У Јањеву и данас постоји католичка црква Св. Николе коју су
подигли Јањевци на основу фермана од 1857 г. у коме je речено да je
стара црква Св. Николе у Јањеву била католичка. Подаци о ioj ка~
толичкој цркви Св. Николе били су познати из X V I в. A. Урошевић,
„На чијим je развалинама подигнута садашња римокатоличка црква
у Јањеву?", Гл. Скопског научног друштва XII, 1933, 264—265. Из
ових података видимо да je она постојала и 1435 г. a сигурно и доста
раније.
O ЈУРИСДИКЦИЈИ KOTOPCKE ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. СРБИЈИ 25

Карактеристична je одредба о екскомуникацији. У овом

случају вероватно није представљала обичну правну фор-
мулацију, већ je била заснована на реалној ситуацији. К о -
торани у Србији нису више били значајан фактор. Већину
католтгчког становништва no латинским колонијама у срп-
сгагм градовима чинили су Дубровчани, који нису имали ра-
злога да буду расположени ни према Котору ни према њего-
вом бискупу ни према млетачкој власти. Међу њима вероват-
но није било нимало воље да њихове црквене општине имају
ма какве везе или обавезе према главном експоненту мле-
тачке власти у Котору — његовом бискупу. Уколико се њи-
хов став подударао с правим ставом деспота Ђурђа, которски
бискуп je имао све мање изгледа да реализује претензије на
права која су имали у Србији његови претходници. Деспотов
споразум с Млечанима и части које су му у Млецима ука-
зане диктирани су били општим политичким односима које
су наметнули Турци својим присуством на југу деспотовине
и у Албанији, где су вршили стални притисак на млетачке
лоседе. Сукоби између деспотовине и Млетачке Републике
морали су да се, бар привидно и привремено, отклоне. У ства-
ри, которски бискуп није могао да се ослони ни на саме све-
штенике какви су били Андрија у Јањеву и Танасије у Но-
вом Брду, jep су и они, како се из самих ових привилегија
види, одбијали нуђене почасти или их ее преко воље прихва-
тали.

Зато je Млечанин Марин Контарено 24. маја 1436. одре-

дио за свог прокуратора (procuratorem, actorem, factorem et
negotiorum gestorem) млетачког племића Антонија Мема и
поверио му специјалан задатак да оде пред деспота Ђурђа
и затражи да се которском бискупу обезбеде права над но-
вобрдским и осталим католичким црквама у Србији и овла-
стио га да убире дажбине на које полаже право которска
дијецеза — и за прошлост и за садашњост и за будућност. 32
Фарлати наводи да je Контарено, пре одласка на ф л о -
рентински концил, изабрао спољњег викара (vicarium, quem
vocant Foraneum) за области под деспотовом влашћу доде-
ливши му већа овлашћења но што се обично дају викару и
да je уједно послао нунција деспоту Ђурђу са захтевом да се
католицима врате цркве које су им одузели Рашани и доз-
воли викарима да врше своју власт у Србији. 33

32 Б. A. I, 59.
33 Farlati, VI, 463.
 ИВАН БОЖИТх
26

Све ово говори да су напори Марина Контарена да пот-

чини католичке цркве у Србији својој јурисдикцији, упркос
припременим успесима, остали у основи без резултата. Како
су ускоро уследиле турске провале које су се 1439. године
завршиле првим падом деспотовине, није се задуго могло ни-
шта ни предузимати. A и када je обновљена деспотовина,
сукоб између деспота и Млечана око Зетског приморја за-
тварао je которском бискупу изгледе да се ово старо питање
може решити у његову корист.
После коначног турског освајања Србије биле су и ка-
толичке цркве опљачкане, али се црквене општине нису уга-
силе. Погрешно je Пурковићево тврђење да су оне после про-
пасти самосталног живота Србије изгубиле сваки значај, као
и његов разлог да „католички пословни свет није гогчим
више био везан за подручје Србије". 34 Добро je познато да
су те везе обновили у првом реду Дубровчани. Међутим, те
опустошене и опљачкане цркве нису биле више везане за ко-
торску дијецезу. Јиречек je само регистровао да je „доцније"
католичка црква у Новом Брду била под барским надби-
скупом 35 , ослањајући се на два папска писма из 1458. и 1530.
године. У првом писму папа Пије II помиње 26. септембра
1458. новобрдске цркве Св. Николе и Св. Марије као цркве
под јурисдикцијом барског надбискупа („ecclesia sancti Ni-
colai Terre Novimontis Servie Antibarensis diocesis, et beate
Marie e.us аппехе") и извештава барског надбискупа да се
подељује опрост верницима који би посетили ове цркве и
нешто приложили за њихову обнову. 30 Папа Климент VII
позвао се на ово писмо 24. марта 1530. и овластио барског
надбискупа да одреди свештеника у Србији који he га заме-
њивати уколико сам не буде могао да иде у Србију. 37 Тако je
барски надбискуп најзад успео да потчини својој јурисдик-
цији католичке парохије у Србији и потисне свог которског
суседа.
Међутим, Фарлати зна, на основу података које je нашао
,,in tabulis Catharensibus", да je которски бискуп Иван II (од
1492) одредио за свог викара у Србији Ивана Радовића, али
— ,,qui populis illis ritus Rasciani praeesset, eosque in fide Cat-

34 M. Пурковић, нав. дело, 49.

35К. Jireček, Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u Sred-
njem vijeku, preveo Dj. Pejanović, Sarajevo 1951, 79, нап. 155.
36 Theiner, Mon. Slav. 1, 450—451.

37 Theiner, Mon. Slav. II, Zagreb 1875, 1.

O Ј У Р И С Д И К Ц И Ј И K O T O P C K E ДИЈЕЦЕЗЕ У СРЕДЊОВ. С Р Б И Ј И 27

holica, debitaque Romano Pontifici contineret"; 1514. године

послао му je и „Pontificium diploma" којом je папа подељи-
вао индулгенцију. 38 Пошто je барски надбискуп обезбедио
себи јурисдикцију над католицима у Србији, которски би-
скуп je покушавао да пропагандом за католичанство међу
православним Србима створи услове за обнављање позиција
своЈе дијецезе на Балкану. Међутим, ту успеха није могло
бити. To најбоље показује пример саме територије под ко-
тор-ском влашћу, где je католичанству била савезник мле-
гачка сила — a опет му je пружан жесток отпор.

,k Farlali. VI. 474—475.

 КОТОРСКО-МЛЕТАЧКИ СПОРОВИ OKO ЦРКВЕНИХ
ДРАГОЦЕНОСТИ

Котор je у средњем веку двапут доспевао под млетачку

власт. Први пут je снажна млетачка флота бацила на колена
његове браниоце 1378. Други пут je Сињорија с пуно благо-
наклоности прихватила дуго понавл>ане жел>е которске вла-
стеле да Млечани узму град под своју заштиту 1420.
Прва млетачка владавина сатрла je ранију моћ и благо-
стање Котора. Била je то одмазда због отпора градских вла-
сти и упорне одбране. Још на почетку рата који су Млечани
водили против Ђеновљана и Угарске (1378—1381) командант
млетачке флоте Ветор Пизани напустио je бојиште под За-
дром и кренуо према Боки Которској. Није знао да ли ће
против Которана морати да примени силу или ће у K > P I X O -
вом граду наићи на пријатељски пријем. Његови изаеланици,
како понављају хронике, вратили су ce с „простачким" по-
рукама. Которани су. наводно, говорили врло подругљиво и
о Републици и о њему самоме. Млетачке снаге су силом зау-
зеле град, победници су опљачкали приватне и јавне зграде,
нису штедели ни цркве, a онда су подмегнули пожар. Хрони-
чар тог рата, Данијел ди Кинацо, подвлачи да je Котор био
„град пун сребра, великих количина воска, богато снабде-
вен тканинама и посуђем за кућу". „Људи су били препуни
свега и сви су имали обичај да ce служе у кући великом ко-
личином сребрних предмета." A све je то, закључује хро-
ничар, донело посади на галијама велику корист. 1
Једна каснија млетачка хроника саопштава да су и куће
и цркве биле опљачкане уз велике свирепости. A када ce
делио плен, сам Ветор Пизани није хтео да узме ништа друго
до светитељске мошти покупл>ене no црквама. Оне су у

' V. Lazzarini, Daniele di Chinazzo, Cronica de la guerra da Venezi-

ani a Zenovesi, Monumenti starici, Nuova serie XI, Peputazione di sto-
ria patria per la Venezia, Venezia 1958, 30.
КОТОРСКО-МЈГЕТАЧКИ СПОРОВИ OKO ЦРКВ. ДРАГОЦЕНОСТИ
29

средњем веку биле изузетно привлачне за освајача, најдра-

гоценији предмет трговине, не само понос цркава које су
њима располагале већ и извор њихових прихода од прилога
побожног света. По повратку у Млетке, Ветор Пизани je
опљачкане мошти, од којих су многе несумњиво биле смеш-
тене у скупоцене сребрне руке и ноге или у уметнички из-
рађене ковчежиће, однео у цркву Св. Марка, надалеко
познату no пребогатој ризници моштију и уметничких пред-
мета награбљених no хришћанском Истоку, на првоме месту
у Цариграду. Остатак je предао својој парохијалној цркви
Св. Фантина у Млецима.2
Нема никакве сумње да je највећи део тих моштију од-
нет из катедралне цркве Св. Трипуна у Котору. Которани су
до њих много држали, и према одредби Статута из 1334. го-
дине било je забрашено да ce и у највећој нужди отуђују,
као што ce нису смели давати под закуп или у најам цркве-
ни поседи и драгоцености које су ce чувале у Св. Трипуну и
у другим црквама.3 Посебно тело, састављено од два светов-
њака и једног свештеника, имало je дужност да води бригу
о реликвијару Св. Трипуна. Били су то „tesorerii seu depo-
sitarii reliquiarum Sancti Tryphonis". 4
Упркос томе, у априлу 1396. године, которски кнез, су-
дије и већа били су принуђени да на име зајма од 310 пер-
пера дају у залог свом повериоцу путире и друге предмете од
сребра (12,5 литара) из цркве Св. Трипуна на шест месеци,
док не врате дуг. 5 Te исте године представници градских
2 „Et subitamente le chase sono messe a sachomano et le giexie fa-

ziando de le grandissime crudelitade. Et in quello medesimo di li have lo

pallazio. Et nota che misser Victor Pixiani non volse aUro de quel!o
botin se non le reliquie le qual, quando lui zonxe a Venezia, lui le de a la
Giexia de misser San Marcho et lo lesto lui messe in la sua parochia, zoe
de misser San Fantin, donde хе anchuo di. Et da puo robada tuta la terra
sora vegnando la notte misser Vetor Pixiani fexe fichar fuogo in tuta la
terra per lo disprexio che i Chatarini li havevan fato de Veneziani. Et
questo fo del 1378." Pariš, Biblioth6que nationale, Fonds italiens 318,
Croniche di Venezia fina al M C C C X X X X V I , 61. — Друга једна хроника
само уопштено каже да су Млечани, када je Ветор Пизани спалио
многе куће и цркве, покупили многе мошти и однели у Млетке (tol-
sero molte riliquie sancte le quali furno portade a Venezia). Bibliothe-
que nationale, Fonds italiens 1410, La cronica della magnifica citta di
Venezia, 148.
3 Statuta civitatis Cathari, Venezia 1616, 145.
4 Которски архив (ХАК), књ. II, 321 (1. VII 1396). Види Stat.
Cath., 210; I. Stjepčević, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, Split 1938, 13,
75, нап. 81.
5 Х А К II, 297 (4. IV 1396); I. Stjepčević, нав. дело, 12, 74—75.
 ИВАН БОЖИТх
30

власти понудили су Млетачкој Републици да узме власт над

Котором. Ране нанете граду после млетачког освајања 1378.
године још су биле дубоке. Није прошло ни пуних петнаест
година откако je млетачки командант Ђакомо де Рива на-
пустио которску тврђаву, на основу одредаба мира склопље-
ног међу зараћеним странама у Торину 1381, a убрзо за тим
и сам Ветор Пизани склопио je очи. Угрожени од околних
господара, оптерећени дуговима и притешњени слабим при-
ходима, градски оци назлрали су спас под окриљем Репуб-
лике, чију су моћ 1378. године с пуно самоуверености извр-
гавали поругама. A после те године обнављали су понуду
T O K O M прве две деценије XV века (1404. и 1405, 1410. и 1411,
1414;. Млечани су поздрављали њихову лепу намеру и хра-
брили их, али су понуде одбијали изговарајући се хитнијим
пословима, ратом против Падове и неприликама које би им
могао створити босански војвода Сандаљ Хранић као баш-
тиник владарских права која je Твртко I стекао 1385. го-
дине у Котору. Чекали су, у ствари, најповољнији политич-
ки тренутак. Када je постало јасно да им војне напоре за
потчињавање далматинских градова нико неће бити у стан>у
да осујети, они су 1420. године великодушно пристали да
преузму власт и у Котору." Требало je после тога доста вре-
мена да се среде међусобни односи Млечана и Которана. A
сва решења су показивала да се многе лепе наде морају не-
повратно сахранити. Није се остварила ни жеља Котрана да
бар нешто врате од плена који je 1378. године однео Ветор
Пизани.
Нису Которани захтевали да им се врате све однете мо-
шти и драгоцености. Њихови посланици тражили су у неко-
лико наврата само ногу св. Трипуна, која се налазила у црк-
ви Св. Фантина, у жељи да je врате тамо где се од давнина
налазила. Очигледно, било им je стало да град не остане
без врло значајног земног остатка свог заштитника. Дукал од
13. јула 1423. године недвосмислено je одбацивао њихову
молбу: „Сличан захтев постављали су и раније други њи-
хови посланици, a ми смо им одговорили да са извесног ра-
зумног разлога не можемо да им дамо своју сагласност". 7
Которанима су остали само комадићи моштију за које се сма-

' S. Ljubić, Listine о odnošajih između južnoga slavenstva i Mle-

tačke Republike IV, Zagreb 1874, 353, 355—356; V (1875) 48—49, 62; VI
(1878) 53—54, 140—141, 153—154, 157—158, 170; VII (1882) 152.
7 G. Čremošnik, „Kotorski dukali i druge listine", Гласник Земаљ-

ског Музеја у Босни и Херцеговини X X X I I I и X X X I V , 1921—1922.

121.
КОТОРСКО-МЈГЕТАЧКИ СПОРОВИ OKO ЦРКВ. ДРАГОЦЕНОСТИ
31

трало да припадају Св. Трипуну. После таквог одговора,

вероватно T O K O M X V века, те су кости смештене у две сре-
брне руке и две сребрне ноге, које се и данас чувају у риз-
ници которске катедрале. 8 Hora однета у цркву Св. Фантина
морала се прежалити.
Ускоро no прихватању млетачке власти, которска вла-
стела je морала ј о ш једном, упркос одредбама Статута, да
посегне за моштима и црквеним драгоценостима. Требало je
слати посланике у Млетке, a новца за ту сврху није било.
Прзи которски кнез и капетан Антонио Боколи (1420—1422)
иристао je да им позајми новац, али je као залог узео „неке
мошти и путире из цркве Св. Трипуна". Међутим, Антонио
Боколи je умро, и привремено je требало да га замени Марко
Барбадиго док се не изабере нови кнез и капетан за пуни
двогодишњи рок. Исти посланици који су 1423. године мо-
лили у Млецима да им се врати нога св. Трипуна тражили су
од власти помоћ да дођу до заложених реликвија. Питање
трошкова за слање властелинских опуномоћеника у Млетке,
увек спорно између Которана и Млечана, требало j e да се
реши продајом извесне количине соли која je припадала
властели са солана у Грбаљском пољу, бар се тако сматрало
у Сенату. Око откупа заложених моштију и драгоцености
г.хлетачка влада није хтела да се посебно заузима. Послани-
цима je одговорено да иж je Антонио Боколи позајмио соп-
ствени новац. Како после смрти сер Антонија тај новац по~
т р а ж у ј у његови синови, требало би да се Которани с њима
расправе. И за откуп заложених моштију и путира опет су
упућивани на новац од продаје соли која би требало да се за
њих одваја. 9 Спор није био окончан ни до 1425. године. К о -
торски посланик жалио се у августу да млетачке власти не
одвајају предвиђену количину соли за властелу, na се ни
мошти дате у залог нису могле још ослободити. Сињорија je
тада наредила которском кнезу и капетану да пошаље новац
К О Ј И М би се покрио стари дуг Которана сер Антонију Б о -
коли. 10 Тим се спор вероватно и окончао, јер му касније нема
по.мена у сачуваним документима.
Ускоро je праву узбуну изазвао својим поступцима први
епископ кога су Млечани послали у Котор и тада као и кас-
није, из редова свог истакнутог клира. Био je то Франћеско
Павони (Franciscus de Pavonibus), до избора ректор парохије
8 I. Stjepčević, нав. дело, 37.
9 G. Cremošnik, нав. дело, 117; D. Farlati, Illyricum sacrum VI, Ve-
netiis 1800, 457.
10 G. Cremošnik, нав. дело. 130.
 ИВАН БОЖИТх
32

Св. Аполинара у Млецима. Изабран у време док je функцију

которског кнеза и капетана обављао Марко Барбадиго, он
je оклевао да крене у своју дијецезу. Тамо je прешао када
je 1423—1425. преузео дужност нови кнез и капетан Стефан
Квирин, члан племићког рода који je дао два скадарска кне-
за и капетана и богате трговце не само у Зети већ no читавом
истоку, трговце окупљене и пословно повезане с најбогатијим
млетачким трговцем до шездесетих година X V века, Гуљел-
мом Квирином, који je припадао тој истој разгранатој по-
родици.11
Франћеско Павони, пореклом из грађанске породице,
жељан богаћења, кукао je на слабе приходе у Котору. Магло-
вита обећања Сињорије нису га задовољавала, na je сам
покушавао да реши своје проблеме. A Стефан Квирин га je
штитио, тако да ce Которани нису усудили да дигну глас док
дужност није предао свом наследнику Пјетру Дуоду (1425
—14271.12 Пре тога су гласови Которана били уздржљиви.
Јер, Сињорија je једино наредила новом епископу да не по-
ставља питање поседа које су отуђили његови претходници
у време када у Котору још није било млетачке власти 13 По-
сле Квириновог одласка которски представници су, у априлу
1426, врло смело изнели тешке оптужбе, у пуној сагласности
с новим кнезом Пјетром Дуодом.
Франћеско Павони je присвојио, како су они излагали,
десет прстенова што златних што сребрних, „који су припа-
дали нашој Госпи" (li qual iera de nostra dona). Реч je не-
сумњиво o заветном прстењу из колегијалне цркве Свете
Марије (Колеђате), која ce у документима наводи као Sancta
Maria de Cataro, la chiesia de Madona Sancta Maria de Fiume,
Sancta Maria de Flumine итд. Црквом су управљали опат и
колегиј пребендара (било их je седам), који су обављали
богослужење и располагали приходима од пребенда. Црква
je била врло стара и сматрала ce као конкатедрална уз
столну цркву Св. Трипуна.14 Поред прстенова, Павони je
п С. Eubel, Hierarchia catholica medii aevi I (1198—1431), Mona-

sterii 1898, 184; D. Farlati, Illyricum sacrum VI, 458; A. Dabinović, Ko-
tor pod Mletačkom Republikom, Zagreb 1934, 132; G. Luzzatto, Storia
economica di Venezia dali' XI al XVI secolo, Venezia 1961, 166, 168, 174—
—176; Историја Црне Горе II/2, Титоград 1970, 114—117, 148—150, 162.
12 V. Padovan, Documenti per la storia della zecca Veneta, Archivio

Veneto XVIII, 1879, 111 (Serie cronologica dal 1420 al 1640 dei rappresen-
tanti la Republica Veneta in Cattaro — conti, rettori, provveditori).
13 G. Gremošnik, нав. дело, 130.
14 Исто, 152; Млетачки архив, Senato Mar I, 169 V°. II, 160 V"; 1.

Stjepčević, нав. дело, 57—58.

Икона Богородице будванске (снимио Регионални завод за заштиту
споменика културе у Сплиту пре рестаурације)
Наличје будванске иконе (снимио Регионални завод за заштиту
споменика културе у Сплиту пре рестаурације)
КОТОРСКО-МЈГЕТАЧКИ СПОРОВИ OKO ЦРКВ. ДРАГОЦЕНОСТИ 33

узео и два комада белог свиленог ткања, предвиђеног за

израду далматике (богослужбена одећа), затим „печу" фри-
зијског броката, сребрну кадионицу у вредности од три-
десет дуката, и све то предао свом зету да негде прода.
Овај je прстење продао у Дубровнику. Остало, што ту
нпје могао да прода, послао je у Млетке. Которски посла-
ници су преклињали да се ти предмети нађу и некако
сплсу. И то није било све. У жалби се помињу прстење и књи-
ге које je Сињорија већ спасла одузевши их у Млецима од
Франћеска Павонија. Биле су ту три црквене књиге, санду-
че за књиге, 42 перпера у готовом новцу, епископски штап и
Mjrrpa. Сви су ти предмети послати кнезу и капетану Сте-
фану Квирину да их преда онима којима припадају. Он их
je предао епископским комесарима. Тиме ниигга није по-
стигао, јер им je Павони залретио црквеном екскомуникаци-
јом и принудио их да све њему уруче. Чини се да je ту било
предмета које je неки побожни покојник завештао црквама.
A Павони je тврдио својој околини да има од папе овлашће-
ње да се брине о извршавању тестамената и у вези с њима
пресуђује духовним и световним лицима. Нови кнез Пјетро
Дуодо покушао je да му стане на пут. Обишао je све цркве у
граду и no околини. Том приликом je утврдио да су све у
очајном стању и да нема средстава за њихово оправљање,
јер им je све приходе одузео епископ. Прокураторима Светог
Трнпуна je наредио да попишу црквене драгоцености и да их
држе под кључем. A када су они ушли у цркву да изврше
наређење, Павони je дограбио два телиха и нови мисал који
се употребљавао само у одређене празнике. Прокураторе je
избацио из цркве. Да тада није стигао Пјетро Дуодо и интер-
венисао, настао би нечувен скандал, објашњавали су котор-
ски опуномоћеници сенатским представницима. Жалили су
се и каноници. По Статуту, увек их je било дванаест, a и
њима су се могли обезбедити мали приходи — између десет
и тридесет дуката годишње. Павони je ипак постављао нове,
несумњиво у жељи да се окружи лицима која би му из
захвалности пружила подршку. Незадовољнике je казнио
екскомуникацијом зато што су се у црквеним споровима
обраћали за заштиту световним властима.15
Сенат je наредио Франћеску Павонију да дође у Млетке
и изађе пред Сињорију. Он je тамо одмах стигао и остао,
ради ислеђења, више месеци. A на крају, Сенат je био оба-
вештен да je спор окончан, јер су прикупљени подаци гово-

15 Senato Misti LVI, 6 V°—7 V°.

3 Немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
34

рили да оптужбе нису биле тачне. Требало je да Сенат тај

став прихвати. И прихватио га je 21. фебруара 1427. године,
у ужем саставу (такозвана Стотина). Гласање, међутим, по-
казује да аргументи нису били убедљиви: од 94 присутна се-
натора 28 их je гласало против таквог предлога, a њих ce де-
веторица уздржала од гласања.16 Далеки одјеци о том мрач-
ном времену чули су ce у Млецима и после четврт века.
Которски посланици жалили су ce у јулу 1451. године да je
црква Св. Трипуна имала неке кућице добијене од општине
и од њих убирала 25 перпера годишње. Међутим, те je к у -
ћице одузео Св. Трипуну Стефан Квирин; „није радо гледао
на ту цркву", тако да она због тога стално трпи иггету, под-
влачило ce у жалби. Сенат je наредио једино да ce испита
због чега je Стефан Квирин то учинио и одложио доношење
одлуке. 17
Упркос сенатске одлуке од 21. фебруара 1427. године,
Франћеско Павони није ce могао дуже задржати у Котору.
Није отеран, него му je омогућено, a можда и наређено, да
ce споразуме с млетачким властелином Секундом Нанијем,
који je био епископ Аргоса у Грчкој, о замени дијецеза. Папа
Мартин V издао je потребан декрет. Нани je у Котору доче-
кан са задовољством, јер je одлазак његовог претходника
донео граду велико олакшање.18 Млетачким властима било
je у интересу да ce избегну личности и поступци који су мо-
гли изазвати незадовољство међу становништвом прекомор-
ских поседа, поготову када je била у питању лична грамзи-
вост и злоупотреба званичног положаја. Ha тај ce начин
утврђивала оданост према Републици. И у Котору су све
промене, о којима ce раније није ни слутило биле у основи
усмерене према истом циљу. Црква je од почетка улазила у
тсжове опште млетачке политике. Свети Марко почео je да ce
слави на сличан начин као стари градски заштитник св.
Трипун. Црква Св. Марка стекла je посебан углед. Већ 1424.
године послате су из Млетака у Котор четири слике еванђе-
листе Марка, на захтев самих Которана, разуме ce.19 A црк-
вени прелати који су стизали после Павонија много су боље
схватали суштинске интересе Млетака и у складу с њима
заузимали личне ставове. Далеко од иомисли да пљачка

16 Senato Misti LVI, 82 V°.

17 Listine IX (1890), 392.
18 C. Eubel, loc. cit.; A. Dabinović, нав. дело, 133; D. Farlati, Illy-
ricum sacrum VI, 458.
19 G. Čremošnik, нав. дело, 123.
КОТОРСКО-МЈГЕТАЧКИ СПОРОВИ OKO ЦРКВ. ДРАГОЦЕНОСТИ
35

цркве, највећи которски епископ X V века Марин Контарини

завештао je у марту 1446. године катедралној цркви Св. Три-
пуна највеће драгоцености којима je сам располагао. Ту je,
уз остало, био један крст, један путир, свећњаци, крчаг и
умиваоник, у које je поред кристала бшго уграђено 14 ли-
тара и 3 унче сребра.20
Појаве сличне онима у Котору забележене су и другим
местима. Поседајући нове градове, Млечани су се осећали као
освајачи и без устезања посезали за скупоценим предметима.
Када je Балша III почео 1405. године свој први рат против
Републике, позвали су из Млетака капетана Јадранског мора
Марина Каравела да притекне у помоћ скадарској тврђави
и, ако у томе успе, да у повратку опустоши Улцињ, Бар и
Будву. Међутим, он je постигао успех коме се нико није на-
дао. Обновио je млетачку власт у Скадру и околини, a затим
je, уз доста мала обећања, приволео општинска већа у Улци-
њу, Бару и Будви да прихвате млетачку власт. Он je тада,
опијен ратном срећом, скинуо са олтара Свете Марије у
Будви икону Богородице и однео je. Када су се после скла-
пања мира обнављали стари односи, Балша III je, уз остало,
1415. године захтевао повраћај те иконе да не би пропала
побожност толиких хиљада хришћана. 21
У питању je била, нема сумње, стара икона која je све-
тилишту већ донела углед изузетног култног места. Сама
црква била je врло стара. Њен опат Трипун помиње се у
повељи которског епископа Maja 1166. године. Ширешем
немањићке државе и продором православља у приморје, ту
стару бенедиктинску опатију преузели су православни мо-
наси. Авињонски папа Климент VI, у свом писму од 7. јану-
ара 1346. године, наводи je међу црквама које су отете јурис-
дикцији которског епископа. Много поштована икона поти-
цала je вероватно из времена када се у цркви обављало
православно богослужење. Карактеристично je да млетачки
документ из 1415. године назива ту слику Богородице ,,una
anchona, zo е imagine de la Vergine Maria". Ha Балшине пору-
ке, Сенат je тада одговорио да сер Марин Каравело није у
Млецима, већ га je државни посао одвео на другу страну.
Шта je било са обећањем да ће му се no повратку поставити
питање каква je судбина те иконе и да ће се предузети по-
требне мере, не може се знати, јер у сачуваним актима нема

20 I. Stjepčević, нав. дело, 17—18.

21 Senato Misti LI, 46 R«.
 ИВАН БОЖИТх
36

о томе трага.22 Предање везује слику такозване „Госпе буд-

ванске", која ce данас налази у цркви Св. Ивана, за стару
цркву Св. Марије (Beata Maria de Puncta).23 Ако je оно тачно,
онда би ce могло претпоставити да je Марин Каравело вратио
у Будву отету икону.
По другим местима Зетског приморја, бар колико ce на
основу сачуваних докумената може судити није било спо-
рова око скупоцених црквених предмета. Вероватно ништа
није привукло пажњу команданата и прелата који су тамо
стигли с млетачком влашћу. Изасланства која су, на пример,
стизала из Дриваста тражила су једино да ce врате звона
заллењена од цркава. Свеиггеник Петар Баћеларио тражио
je, у августу 1401. године, да ce дривастинској цркви врати
разбијено звоно које било пребачено у тврђаву за њене по-
требе. Сенат je нудио да ce звоно допреми у Млетке, a да ce
за цркву набави ново, исте величине.24 Према одлуци ce није
поступило, na je с друге цркве скинуто за потребе тврђаве
још једно звоно. Сенат je, у мају 1403. године, донео одлуку
да ce за Дриваст набаве два звона и уместо узетих предају
црквама Свете Марије „Старе" и Светог Фрање. 25 Питање
звона није ce касније потезало.
Ове фрагментарне вести о споровима око скупоцених
црквених предмета показују да je међу свим градовима дуж
Зетског приморја Котор заузимао посебно место. Једино je
тамо у раздобл>у пре доласка Млечана било услова да ce no
црквама T O K O M столећа нагомила благо велике вредности.
A то je својеврстан показатељ изобиља у коме ce у граду
живело до времена распада Српског Царства.

22 Т. Smičiklas, Codex Diplomaticus II, Zagreb 1904, 102 (бр. 98);

I. Ostojić, Benediktinci u Hrvatskoj I, Split 1963, 194, 332, 333; II (1964)
511—512; III (1965) 263, 267, 314; A. Theiner, Vetera monumenta Slavo-
-rum Meridionalium I, Roomae 1863, 216.
23 Историја Црне Горе II/l, Титоград 1970, 270.
24 Senato Misti X L V , 85 R".
25 Listine V, 9—10.
 CEJIO БОГДАШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Између две брдске косе на полуострву Врмцу, које са

југоистока затвара Которски залив, налази ce данас село
Богдашић, подељено на Горњи и Доњи. Kao формирано на-
сел>е, оно ce с називом Богдашићи помиње у которској ар-
хивској грађи тек крајем X I V в.1 Изгледа да je Горњи Богда-
шић раније био обухваћен атаром суседног села Пасиглава,
које данас не постоји. 2 За Доњи Богдашић раније je употре-
бљаван назив Градац, који није ишчезао ни доцније када je
преовладао назив створен no имену родоначелника потоњег
сеоског становништва, неког Богдаше, no коме су ce и село
и његови становници од краја XIV века називали Богдаши-
ћи.3 Формирањем новог села сман>ен je атар суседне Паси-

1 „Ego Dimitrius filius quondam Gradoye de Bogdasichi, habitator

Catari" (27. јануар 1397). Каторски архив (ХАК), књ. II, 394. I. Stjep-
čević, hastva, Kotar 1934, 10.
2 Stjepčević, нав. дело, 8.
3 C. Накићеновић погрешно сматра да je име Богдашићи врло
старо, старије од X в., и да ce „постанак овог села губи у незапамћеној
прошлости", „Бока" (антропогеографска студија), Нас'ља српских зе-
маља IX, Српски етнографски зборник X X , Београд 1913, 414, 415 (Цит.:
Насеља IX). — Ko je био тај Богдаша, да ли онај који ce тим именом
наводи у најстаријој сачуваној архивској књизи Котора из прве по-
ловине X I V в. не може ce поуздано утврдити, јер није јасно односе ли
ce сви помени Богдаше на исто лице. ARO ce „Bogdassa, filius Stanige"
из 1326. год. и веже за Радослава, Стипана, Перка и Јуроја који ce
наводе 1331. год. као „filii Bogđassce" са зетом Медојем, није сигурно
да ли je он исто лице с Болеславом Богдашом из Пасиглаве чија ce
удовица Велислава помиње 1332. год. са сином Ненадом. A. Мауег,
Kotorski spomenici, Zagreb 1951, 94, 288, 310. Упор. Stjepčević нав. дело,
8, 9. Чудно би било што четири сина са зетом заједно располажу оче-
вом баштином (о чијој продаји документ говори), a његова удовица с
једним сином одвојено. У прилог њихове везе говорила би чињеница
да и синови и удовица поседују земљу на истом месту — „под К а в -
чем" (sub Cavece). Ближе одредбе о положају тих терена нису, доду-
 ИВАН БОЖИТх
38

главе (то je облик његовог средњовековног назива) којој су

несумњиво припадали ранији становниди његове територије.
Богдашићи су настали и развили се у снажно село у
време расула Српског Царства, na су прве деценије његовог
живота протекле у борбама околних династа и которске оп-
штине за политичку власт над територијом у чији je склоп
оно улазило. Већ je И. Стјепчевић дошао до закључка да je
та територија, саставл»ена од полуострва Лупггице, затим
села Пасиглаве, Богдашића, Љешевића и Превлаке са жупом,
соланама и острвима, чинила властелинство православног
манастира Св. Михаила на Превлаци — његову метохију. 4
Закл>учак je извео на основу два млетачка документа, једног
из 1421. у коме стоји: „chomo se die partir la contrada de Lus-
tiza chon tuti li suo confini, videlicet Passiglava, Bogdasichi,
Lesevichi, Tombe chon tuti li terreni, che fo de Metochia, e la
insula e le saline" 5 и другог из 1443. у коме се такође наводи:
„Lustiza cum territoriis suis, videlicet Passiglava, Bogdasichi,
Lescevichi, Tombe cum territoriis, que fuerunt de Metochia". 6
Мада би могло изгледати да се у овим формулацијама ре-
ченица ,,que fuerunt de Metochia" односи само на речи „Tom-
be cum territoriis", ипак сви доцнији догађаји показују да су
ова места чинила једну целину. Што се самих Богдашића
тиче, у једном судском спору из 1444. године изричито се
међу њиховим ранијим господарима наводе и зетски митро-
полити, наследници ранијих епископа и господари метохије
Св. Михаила. 7
Како неколико чланова которског Статута говори о тој
метохији, Стјепчевић не искључује н>ену правну зависност
од Котора, сматрајући да и ту „njegova civilna prava ostaše
u kreposti". 8 И. Синдик такође узима да су Богдашићи и
Пасиглава улазили у склоп метохије, али их уједно наводи
и као села которског дистрикта 9 , подвлачећи да су његове
границе најбоље одређене чланом 111. которског Статута.

ш е исте, јер се прво имање налази ,,in planitie supra calametum san-
cti Michaelis et ad latus Potoc de Gradece", a друго ,,sub terra Marini
Golie usque ad confines lapidum signatorum".
4 Stjepčević, Prevlaka, Zagreb 1930, 18.
5 S. Ljubić, Listine o odnošajih između Južnoga Slavenstva i Mle-
tačke republike, Knj. VIII, Zagreb 1886, 96 (Цит.: Listine).
6 Gr. Cremošnik, Kotorski dukali i druge listine, Гласник Земаљ-
ског музеја, X X X I I I — X X X I V , Сарајево 1922, 153.
7 Stjepčević, нав. дело, 20.
8 Исто дело, 15.

9 Илија Синдик, Комунално уређење Котора, Београд 1950, 145,

18—21.
СЕЛО Б О Г Д А П Ш Ћ И У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 39

Taj члан. који потиче из средине X I V века, дели дистрикт

ка неклх једанаест сектора у којима становници тачно на-
ведених села и заселака организују страже и колективно
jaapajv за све крађе и штете које би се десиле у њима
:: всроном пределу. Тим секторима обухваћена je с једне
с-тране Л:-орота a с друге стране Врмац. Обухваћена je чи-
аза обала Врмца с тачно одређеним пределима у брду. Пре-
•гл жупи у пределу Превлаке, преко које се Грбаљ везује
с Ткватским заливом до реке „Градац", стражаре становници
Мрчевца, a одатле до Лаурице — „omnes homines de Louri-
zagna et de Cavaz". Иако ce тиме затвара круг око Врмца,
::редео Пасиглаве и Богдашића (село под тим именом тада
;ош и не постоји) није укључен у ове секторе. Становниди
Ластве и Јакља задужени су у брду подручјем ,,usque ad
Passiglavam", која сама није укључена ни у један сектор
нити су њени становници оптерећени обавезом страже и
одговорности за крађе. Тако je и с подручјем потоњег села
Богдашића.10 Тешко je претпоставити да je такав распоред
предвиђен зато што у тим забаченим брдским насељима по-
себне мере безбедности нису биле потребне; вероватније je
да Которани нису хтели да ове мере протегну на подручје
и поданике метохије, као што су морали учинити са селом
Већебрдом изнад Лепетана које je припадало опатији Св.
Ђорђа пред Перастом; опатија je такође у склопу которских
поседа уживала посебан положај, али су њени односи с ко-
торском општином били друкчији, a Већебрдо je било сасвим
уклопљено међу села непосредног которског дистрикта.
Остала села опатије (Пераст, Ђурићи, Стрп и Липци) била
су територијално одвојена и нису улазила у овај систем
стража. Није, природно, улазила ни Превлака са жупом ни
Луштица — крајеви који су чинили главни део подручја
превлачког манастира. Ту которска општина, већ према са-
држини овог члана свог Статута, није ни у доба Царства има-
ла ни издалека онакву надлежност као на осталим деловима
свог непосредног дистрикта. Њена властела само je тежила
да je оствари. У периоду опадања Царства и борби око К о -
тора последњих деценија XIV и T O K O M прве половине X V
века, када je већ формирано село Богдашићи често морало
мењати господаре, Которани ће настојати, најпре сами a за-
тим под млетачком заштитом, да завладају читавим тим
псдручјем, одлучно тврдећи да оно чини саставни део њихо-
вог старог дистрикта. Поеле 1420. године нарочито им je

10 Statuta Cathari, Venitiis 1616, c. 71—73 (Цит.: Stat. Cat.).

40 ИВАН БОЖИТх

било стало до тога да ce Млечани сложе с њиховим т е ж -

њама; подносили су им на потврду повеље српских владара
које су, уз остало, говориле и о њиховом праву на подручје
метохије; међутим, данас je сасвим јасно да те повеље нису
аутентичне. 11
Да би ce разумеле појаве у животу овог средњовековног
села за првих сто година његовог постојаша, потребно je
размотрити све фазе борбе за политичку власт над метохи-
јом, утврдити њен однос према суседном Котору у периоду
постојања јединствене српске државе и видети шта ce може
рећи о односима у њој самој a, посебно, о положају Богда-
шића у њеном склопу.

II

Пре но што су Балшићи почели да воде самосталну по-

литику, властелинство превлачког манастира, као и сам К о -
тор, били су под влашћу српског цара. Али, већ за првих
сукоба у свом непосредном суседству, ова периферна мето-
хија нашла ce у положају који je принудио да те везе пре-
кине.
У току рата између Дубровника и Котора у који су, на
дубровачкој страни, ушли и Балшићл да би та наставили
и после мира склопљеног 22. августа 1362. у Оногошту, зет-
ски митрополит држао ce no страни. Управо, између њега
и Дубровника постојао je споразум на основу кога je дубро-
вачка влада 1361. године забранила својим ратним бродо-
вима у Боки Которској да нападају било њега било његове
људе и захтевала да ce према њима опходе „као према при-
јатељима". A Дубровник je тада иступао не само против
Котора већ против свих „Срба из Србије и поданика рашког
краља" (тј. цара Уроша). Изузимани су само митрополит
са својим људима и Балшићи.12 Када су ce Дубровчани по-
вукли из сукоба, митрополит je остао уз Балшиће који су
11 Ст. Станојевић, Студије о српској дипломатици, X X V . О
фалсификованил повељама, Глас САН 169, Београд 1935, 26—32.
Stjepčević, Prevlaka, 6, сматра да су некада постојале ау1ентичне
повеље, али су уништене када je Ветор Пизани 1378. год. запалио
град. Сачуване повеље су „nespretni falsifikat, sastavljen od Kotorana
negdje u doba očekivanja mletačke vladavine, vjerojatno, kad se radilo o
povratku Luštice i okolnih mjesta kotorskoj općini".
12 Monumenta Ragusina III, Zagreb 1895, 93, 130—131. (Цит.: Mon.
Rag.).
СЕЛО Б О Г Д А Ш И Ћ И У СРЕДШЕМ ВЕКУ
41

тада посели приморје од Трашта до Улциња. Дубровчани су

и 1366. године сматрали да ce Ђурађ Балшић налази на
Превлаци.13 Нису познати услови мира који je он неколико
година доцније склопио с Котором, али су Дубровчани и
после његовог склапања слали свог посланика Балшићевим
људима на Превлаку. 14 И дубровачко посланство Балши II
ишло je 1382. тодине „до св. Михаила и око которских гра-
ница". 15 По томе би излазило да je метохија са својим по-
дручјем улазила тада у склоп Балшићевих поседа. У међу-
времену, Котор je признао 1371. врховну угарску власт, због
чега je у угарско-млетачком рату 1378—1381. морао издржа-
ти млетачке нападе, њихово освајање и пустошење, a онда
je од Лајошевих наследница, 1385, био предат босанском
крал>у Твртку, под чијом je влашћу остао до његове смрти.16
Наследник Балше II, Ђурађ Страцимировић (1385—1403),
није могао да задржи тековине својих претходника. Осамо-
сталиле су ce породице Дукађин и Јонима 17 ; њега самог био
je заробио скопски намесник Пашајит 1392. и пустио тек
када je Турцима уступио Скадар, Дриваст и Св. Срђ на Бо-
јани 18 ; у то време од њега су ce одметнули Црнојевићи (или
Ђурашевићи) са седиштем у Будви, na су шихови главни
представници Радич и Стефан позивали Дубровчане „да
ходе no наше земле свободно". 19 Када je Ђурађ успео 1395.
да ослободи Турцима иредате градове, сматрао je да их сам
неће моћи бранити, na их je уступио Млечанима 1396. годи-
не.20 Из података которског нотаријата забележених непо-
средно после ових догађаја (6. јун 1396. и 30. новембар 1397)
види ce да су Которани тада загосподарили Луштицом, Пре-
влаком и њеним околшш подручјем које ће отада стално
називати „Которском Равницом" (Planum Cathari), ту поде-
лили зешву својим грађанима и издали им „instrumentum

Моп. Rag. IV, Zagreb 1896, 54.

1S

Моп. Rag. IV, 127; Ј. Тадић, Писма u упутства Дубровачке

14 ре-
публике, Београд 1935, 231—232.
15 М. Динић, Одлуке већа Дубровачке републике, Београд 1951,
296.
18 Stjepčević, Prevlaka, 21—22; Вл. Ћоровић, Хисторија Босне,
Београд 1940, 317—318.
17 К. Јиречек, Историја Срба, I, Београд 1952, 319.

18 исто дело, 330; Историја народа Југославије, Београд 1953,

I, 445.
19 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писма, 1—1, Београд —
— Сремски Карловци 1929, 244.
20 Listine IV, 365 и д.
42 ИВАН БОЖИТх

divisionis"; за послове у Луштици тада су постали надлежни

„comites Sclavorum dicte civitatis". 21 Подаци су оскудни и из
њих се не види да ли je шта остављено манастиру на Пре-
влаци.
Стјепчевић сматра да je метохија припала Котору ми-
ром који je Ђурађ Страцимировић, после краткотрајног рата,
склопио с которском општином, захвал>ујући дубровачком
посредовању, крајем 1391. године22, али то мишљење не из-
гледа сасвим прихватљиво. Ђурађ Страцимировић je скла-
пао мир као победник и наметнуо Котору годишњи трибут. 23
A K O je он тада вратио Которанима околину, вратио им je
оно што je у току рата био заузео. Много je вероватније да
су Которани посели подручје превлачког манастира доцније.
После Ђурђевог заробљавања вероватно je Радич Црнојевић
завладао Будвом да би већ 1393. провалио у околину самог
Котора. 24 Он je провалу поновио 13 9 525 и заузео грбал>ску
жупу. Може се сматрати као поуздано да je тих година за-
владао и подручјем метохије које се географски надовезује
на грбаљску жупу. Из спора који je у јуну 1431. покренуо
монах Роман против Богдашића због насилног поседаша јед-
ног земљишта у метохији види се, према изјавама сведока,
да je митрополит био дао тај терен у баштину његовом оцу
пре 36 година („sunt anni trigrnta sex elapsi"), a то би било
1395. године. Роман je у тужби навео да су две велике поро-
дице из Богдашића одмах покушале да одузму то земљиште,
али се он обратио Ђурашевићима „који су тада управљали
свим црквеним добрима" (Gurassevichi 1у qual gubernava tutty
ly beny de la chiexia). 28 Из овога je сасвим јасно да je још
1395. метохија била у рукама Црнојевића или, како их ови
документи називају, Ђурашевића. Радич Црнојевић погинуо
je 25. априла 1396. у борби против Ђурђа Страцимировића.27
Међутим, Ђурађ није тада вратио Будву; њу je одмах посео
босански војвода Сандаљ Хранић, који je такође ратовао
против Балшића.28 Сандаљевим продором метохија je остала

21 Stjepčević, нав. дело, 32.

22 Исто дело, 31.
23 G. Gelcich, La Zedda e la dinastia dei Balšidi, Сплит, 1899, 162.
84 Исто дело, 170.

25 C. Мијушковић, „Неколико података о Радичу Црнојевићу на

основу архивске грађе из Државног архива у Котору", Историски за-

писи, VIII, 4—12, Це-.иње 1952, 312.
26 Х А К IV, 253, 256.
27 Јиргчек, нав. дело, 333.
28 Вл. Ћоровић, Хисторија Босне, 363.
СЕЛО Б О Г Д А Ш И Ћ И У СРЕДШЕМ ВЕКУ 43

отцепљена од поседа Балшића, a како je власт Радича Црно-

јевића већ била скршена, Которанима ништа није сметало
да ce дограбе метохије и да je поделе. Зато ce може сматрати
као највероватније да je до тога дошло у току маја 1396.
године.29 Територија Богдашића била je тада у пуној власти
которске општине. 30
Наследник Ђурђа Страцимировића Балша III (1403—
1421) провео je своју владавину углавном у борби против
Млечана не напуштајући ни стари план своје куће о потчи-
њавању Котора који je, озбиљно угрожен, тражио још 1404.
од Балшиних непријатеља да га приме под своје окриље.
Већ тада ce Лупггица, a вероватно и околна села, одметнула
од которске власти. Дубровчани су, ратујући против босан-
ског краља Остоје, водили преговоре с Луштичанима 1403.
и 1404. године о сарадњи с њиховим бродовима којима су
били поверени задаци против босанске обале.31 Да je Котор
чврсто држао Лупггицу под својом контролом, то вероватно
не би било могућно. Изгубљеним подручјем завладао je
Балша коме су Которани обновили плаћање трибута на који
су ce били обавезали његовом оцу. 32 Водећи са Балшом пре-
говоре за склапање мира, Млечани 1408. године нису ни
помишљали да му оспоре власт у метохији. 33 За њу су почели
да ce интересују тек кад су, купивши од Ладислава Ha-
пуљског 1409. права на Далмацију, озбиљно узели у разма-
29 Члан VIII которског Статута „tempore Catharinorum", стр. 284

—285, из 1394. год. нимало не смета закључку, пошто ce он односи

само на Страдиоте (insula s. Gabrielis), који су тада могли бити у ру-
кама Которана.
30 Stjepčević, Prevlaka, 32—33, сматра да je 1390. год. настао и
члан 403 которског Статута (Stat. Cath., 228—229), којим ce сваком
грађанину или становнику Котора и његовог дистрикта забрањуј е,
под претњом високе глобе од 1000 перпера, да прими метохију у це-
лини или делимично „а Dominatione" (Стјепчевић преводи „од које
стране влас-.и") уколико би она Котору била одузета, пошто Кото-
рани сматрају да она no праву њима припада. Треба подвући да ce
реч Dominatio у Статуту стално употребљава у значењу српског дво-
ра (упор. стр. 131, 157, 174 млет. издања С1атута). To искључује мо-
гућност да je овај члан донет деведесетих година X I V века, јер по-
сле смрти цара Уроша (1371) Котор није више признавао српску
власт. Да je глава додата доцније, она би вероватно ушла у групу
статутских одредаба издатих „tempore Catharinorum". Ако ce уз неки
члан основног дела Статута налази доцнији датум, он ce не односи на
годину њ ' говог доношеша, већ на годину доцније потврде.
31 Дубр. архив, Reformationes X X X I I , 178; Gelcich-Thalloczy, Di-
plomatarium Ragusanum, Budapest 1887, 146, 148—150.
32 Дубр. архив, Lett. di Lev. IV, 78.
33 Listine V, 120.
44 ИВАН БОЖИТх

трање давнашњу ггонуду Которана да их приме под своју

власт, праћену сада молбом да им издејствују повратак изгу-
бљеног подручја: „inconta Lustize cum confinibus et Badasich
(!) cum salinis . . . que loca per tyrannos Zente sibi contra iusti-
tiam occupantur". 34
Млечани су узели власт у Котору тек 1420. године. Њи-
хова флота допловила je у јулу у Боку и потчинила Луш-
тицу са околним селима. Преговарајући о миру с Балшом III,
Млечани су у другој половини 1420. и првих месеци 1421.
истицали да Републици, уз Будву, мора припасти „Lusticia
et omnia alia, que nunc possidet nostrum dominium". 35 К о т о -
рани су тада фалсификованим повељама убеђивали Млечане
како су те области добили од „бивших господара", тражили
да им и Млечани у том смислу издају привилегију и овласте
да изврше поделу земље и солана онако како су коме и
раније припадале.36 Млечани су се саглашавали с њиховим
захтевима, али како je после Балшине смрти борбу за Зетско
приморије наставио деспот Стефан Лазаревић пославши тамо
трупе под командом Ђурђа Бранковића, ти су крајеви —
„Луштица са свим својим границама тј. Пасиглавом, Богда-
шићима, Љешевићима, Превлаком са свим земљиштима к о -
ји су припадали метохији, острвом и соланама" 37 — поново
били изгубљени. Деспотову војску радо je дочекало домаће
становништво које je и пре тога пружало отпор новом госпо-
дару; которски посланици жалили су се у јулу 1423. Мле-
чанима како су им већ измакле две летине, a измакне ли
им и трећа, мораће да крену с децом у бели свет ако не
желе да помру од глади.38 Када je Марко Барбадиго, послат
као провидур у Котор октобра 1422. да извиди како би се
изгубљено подручје могло „reducere ad nostram obedien-
tiam" 39 , повео c Ђурђем Бранковићем преговоре о примирју,
из Млетака му je дозвољено да уступи Будву a, у крајњем
случају, да обећа и Луштицу само да дође до смирења.4®
У текст мировног уговора, склопљеног августа 1423. у Св.
Срђу на Бојани, унет je и споразум да Млецима припадне
Котор с дистриктом „онако како га je имао и држао у време

84 Listine VI, 150.

35 Listine VIII, 44, 57, 83.
36 Listine VIII, 87—88, 90—91, 96.
37 Listine VIII, 96.
38 N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'historie des Croisadesr

I, 339; Čremošnik, нав. дело, 117—118.

39 Listine VIII, 194.
40 Listine VIII, 244.
СЕЛО БОГДАШИЋИ У СРЕДШЕМ ВЕКУ 45

господина Ђурђа Страцимировића и његовог сина господина

Ба.тше". Посебно je наведено да ће деспот, уз Будву, задр-
ж а ~ i ;r солане које су припадале Балши „е cum tu ti suo con-
i-r.: Уговор није предвидео све, na су отворени спорови 42
решеки новим уговором склопљеним 22. априла 1426. у В у -
чктрну. Како je Републици био признат посед Котора, тре-
je објаснити шта његов дистрикт обухвата. Которани
су фалсификованим повељама — које су Млечани сматрали
за аутентичне (,,ut autenticis privilegiis patet") — доказивали
да дистрикт такође обухвата „Lusticam et multa alia". Поново
je утврђено да ће Котору припасти оно што je ошптина
имала у време Ђурђа Страцимировића и Балше. Једино су
Млечанима уступљене оне солане које je раније држао Ко-
тор. Накнадним споразумом склопљеним 11. новембра 1426.
v Дривасту разграничење између которске територије и ме-
тохије требало je да изврши мешовита комисија у коју je
деспот одредио петорицу истакнутих људи са своје терито-
рије, док су осталу петорицу морали изабрати Которани,
и то тројицу из Грбља a двојицу из метохије. 43 Како из
свих даљих догађаја јасно произлази, међу поседима прило-
јеним деспотовој територији били су и Богдашићи, али су и
они, са осталим деловима метохије, кратко остали под њего-
вом влашћу.
Поставши деспот 1427. године, Ђурађ Бранковић није ce
могао лично заложити у Зетском приморју за интересе дес-
потовине, како je то чинио за живота деспота Стефана. Иако
су му ce Црнојевићи с Гојчином на челу били потчинили 44 ,
одметнули су ce no његовом одласку, спустили ce из брда
према метохији и затражили покорност од свих деспотових
поседа у Боки, na и од Богдашића. Которани су предлагали
Млечанима да ce од Црнојевића тражи гаранција за несме-
тано поседовање дистрикта, али им je из Млетака почетком
1428. одговорено да je т о непотребно; довољно je што им
je поседе признао деспот Ђурађ коме су Ђурашевићи само
„subditi et vassali". 45 Они ce, међутим, нису више сматрали
деспотовим вазалима. A такву je ситуацију которска власте-
ла с млетачким кнезом Јованом Балбом искористила да по-
седне жељено подручје иступајући као заштитник деспо-

41 Listine VIII, 250.

42 Jorga, нав. дело, 405—407.
43 Listine IX, 7—14, 14—17.
44 Јиречек, нав. дело, 349.
45 Cremošnik, нав. дело, 136.
46 ИВАНБ О Ж И Т х

тових интереса које су угрозили његови одметници. Они су

тада, у име деспота, узели под своју власт Луштицу и окол-
на села, међу којима и Богдашиће. Вероватно je са свима
поступљено на сличан начин. Сачуван je једино уговор скло-
пл>ен између млетачког кнеза у Котору и представника Бог-
дашића, 17. јуна 1428. године. Према том акту, који je са-
стављен у Котору a чију латинску садржину сељаци с Врмца
нису разумели — доцније ће тај акт подносити као сведо-
чанство у парници око земље с једним которским властели-
ном — Богдашићи су „понизно молили" кнеза да их прими
као деспотове поданике под своју власт с тим да плаћају
перперу no огњишту „на име често помињаног господина
Ђурђа". Изјавили су верност и обавезали се да против мле-
тачке власти неће ништа предузимати, „puram subnectionem
et obedientiam nobis successoribusque nostris nomine dicti do-
mini sui in manibus nostris cum iuramento prestantes". И кнез
их je примио „ради очувања државе и части поменутог госпо-
дина Ђурђа Вуковића". 46 Отада су не само Богдашићи већ
и Луштица са околним селима признавали млетачку власт
и водили своје парнице пред которским судом. Управо отада
и почиње највећи део сачуване архивске грађе у Котору.
Богдашићи ће се сада у тим књигама помињати из године
у годину, пошто ће све послове обављати пред которским
нотаром. To, разуме се, још није знак которске власти над
неким насељем, поготову не у годинама мира, јер je нотаријат
био отворен свакоме. A уговором у Дривасту била je потвр-
ђена стара пракса да деспотови поданици могу слободно
„usar et conversar" на которској територији као и Которани
на деспотовој. 47
Када je деспот Ђурађ 1435. склапао у Смедереву погра-
нични уговор с Млечанима, враћено му je читаво ово по-
дручје, na и Богдашићи.48 Но његова власт није тамо могла
да буде дугог века. Турци су 1438. провалили у деспотовину,
a 1439, освајањем Смедерева, готово je потпуно покорили.
Једино се до 1441. године држало Ново Брдо. 49 Деспот je до-
лазио из Угарске у Зету да тамо нешто предузме против
Турака, али, пред отпором Црнојевића, ништа није могао
учинити. Тада су Которани поново посели деспотове поседе
у Боки. Преузимајући их, Млечани су изјављивали да т о
46 Х А К IV, 45; I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 114—115.
47 Listine IX, 16.
48 Listine IX, 81.
49 Јиречек, нав. дело, 349.
СЕЛО Б О Г Д А Ш И Ћ И У СРЕДШЕМ ВЕКУ
47

чине на деспотову понуду, али нису заборављали да истакну

како су све то стари поседи Републике. 50
Будва, која je такође била под млетачком влашћу, иста-
кла je, негде око 1443. године, право на Луштицу, Љешевиће
и Богдашиће с мотивацијом да су ти крајеви везани за со-
лане, a со ce продаје у Будви. Млечани су учтиво одбили
њене захтеве и загарантовали Которанима, опет на основу
старих повеља, да ће та места остати у оквиру њиховог
днстрикта и под влашћу которског кнеза („sint districtus et
comitatus Cathari"); Будванима су објашњавали да не могу
погазити обећање дато Которанима. Но то не значи, подвла-
чили су, да солане исто као и земљишни поседи неће остати
у рукама оних „који на њих имају право". 31
Которани су несметано држали метохију све док деспо-
това војска није провалила у Зету 1448. године. Јер Млечани
су no ослобођењу Србије одбијали да врате деспоту зетске
поседе које су после првог пада деспотовине били „привре-
мено" узели под своју заштиту. Деспотова војска, којој je
стајао на челу Алтоман, брзо je везала за себе Црнојевиће;
у јуну 1448. лродрла je на которску територију, попалила
куће и храну и заузела Богдашиће, ЈБешевиће и Луштицу. 52
За овај продор деспотове војске везала ce одмах и побуна
грбал>ских сељака, трећа no реду у X V веку; њом je пружен
отпор свим облицима експлоатације које je которска власте-
ла, после обнове своје власти над грбаљском жупом, сва-
лила на њене сељаке. Буна ce отегла до 1452, када je Сте-
фан Црнојевић, придобијен великим обећањима за млетачку
ствар, у крви угушио сваки отпор. Уз побуњене Грбљане
помињу ce, поред Паштровића, и сељаци из предела који су
раније припадали метохији: из Лупггице, Љешевића и Богда-
шића. Њихови су ce становници заклињали да ће пре умре-
ти него што ће ce покорити млетачкој влади. Изјавили су
покорност тек када су одреди Стефана Црнојевића попалили
Грбал>.53 За време ове дуготрајне грбаљске буне Которани
нису могли завести власт на територији метохије, мада ce
деспотова војска, после прве провале, била повукла. Иначе
би били неразумљиви њихови упорни захтеви да Млечани
својим бродовима поруше солане, што je на крају и учињено. 54

Jorga, нав. дело, III, 79.

50

Čermošnik, нав. дело, 153—155; Listine IX, 176—177.

51
52 Stjepčević, нав. дело, 71—72; Gr. Čremošnik, нав. дело, 159.
53 Listine IX, 436.
54 Listine X, 6. — Иако ce наводи да je у побуни сељака протиз

Котора учествовало и село Богдашићи, ипак 1450—1452. год. налазимо.

 ИВАН БОЖИТх
48

Ha основу доцнијих папских писама у којима се наводе

само капеле које су раније припадале цркви Св. Михаила
на Превлаци, Стјепчевић je извео закључак да je тада по-
рушена и сама превлачка црква с православним манасти-
ром55, што je несумњиво тачно. Деспотова војска трошила
j e све снаге у безуспешном кршењу отпора куће Црнојевића
све док турске провале нису пресекле везу између Србије
и њених зетских поседа. Подручје некадашње метохије, a са
њом и село Богдашићи, остало je у рукама млетачког Ко-
тора, чија власт ту више није довођена у питаше сем у
време повремених турских провала. Није више било ни раз-
лога ни прилике да се за доказивање пгга улази у которски
дистрикт потржу добро познате неаутентичне повеље.
Метохија није више постојала na се сада није могло
поставити питање у коликој je мери суседна которска оп-
штина имала компетенције над њом. Слично се питање могло
поставити само за доба Царства чију су власт једнако при-
знавали и сам Котор и превлачко властелинство.

III

Није сачувана никаква повеља српских владара из које

би се нешто сазнало о повластицама метохије Св. Михаила.
Зато се о њеном положају у српској држави не може ништа
одређено рећи. Може се само претпоставити да je она у ж и -
вала пуну подршку српског двора пошто je на изложеном
лоложају, према јаким упориштима католичанства, чувала
интересе православља. Сам манастир био je, бар извесно
време, седиште зетског епископа, који je у доба када су се
Балшићи одвојили од Царства узео назив митрополита. Када
je то подручје постало поприште ратних операција, он се
несумтиво преселио у манастир на Врањини.56 Услед рата и
мењања господара властелинство Св. Михаила већ крајем
X I V века било je у расулу. Оскудни подаци из тог времена
и првих деценија X V века нису меродавни за оцену његовог

у нотарским књигама уговоре које су поједини сељаци из Богдаши-

ha склапали у Котору. Везе с Котором нису биле потпуно прекинуте,
али се i-ешко може претпоставити да су которске власти тих година
остваривале своја права на територији Богдашића.
55 Stjepčević, Prevlaka, 39 и д.
5,1 Stjepčević, Prevlaka, 31.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 49

paraijer положаја — у Царству. Ако je превлачко власте-

ЛЈШСТВО ооухватало сва она села и крајеве који су при
разграничен>има између млетачких и деспотових поседа оста-
јалл ван когорског дистрикта, a тако je несумњиво било,
u ce Јасно види да то подручје није тада уживало она
:::,:::-Јка лмунитетска права која су српски владари обезбеђи-
: алл зеликим црквеним властелинствима. Може ce само при-
метити да су права манастирских властелинстава сужавана
л у деспотовини 57 у време из кога потиче већина наших по-
датаха о метохији Св. Михаила. Зато стање у њему не треба
сматрати у свему изузетним.
Млечани су 1420. године имали обавештеша да приходи
од Луштице и солана, које су убирали најпре Балшићи a
затим деспот, износе 1200 перпера годишње. 58 Када су ce Бо-
гдашићи 1428. предали млегачкој власти, обавезали су ce
да ће no огњишту плаћати једну перперу у которским гро-
шевима59, пгго значи старо српско соће. Ta je перпера напла-
ћивана и у Луштици и у осталим деловима метохије. Деспот
Ђурађ je, склалајући споразум с Млечанима 1435. године
у Смедереву, чак тражио да му ce исплати дукат no огњи-
пггу, колико je наллаћивао у другим крајевима под својом
влашћу. 60 Подручје метохије није било ослобођено тог основ-
ног намета наплаћиваног у српској држави. Манастирска
властелинства у доба Царства била су, међутим, ослобођена
coha. 6 1

Иако je положај метохије Св. Михаила у доба Царства

био несумњиво најповољнији, сама чињеница да ce она на-
лазила на подручју које су Которани сматрали делом свог
дистрикта сужавала je њена права. Котор je, додуше, био
тада у склопу сриске државе, али су његова комунална права
била врло широка. 62 Превлачко властелинство je, због бли-
зине привредно развијеног града, морало осећати његов при-
тисак, поготову што je у доба највећег успона Србије под
Душаном которски бискуп тражио од авињонске курије да
протестује на српском двору што су ранији српски владари
отргли његовој јурисдикцији „monasteria, ecclesias, insulas
ас villas". A у писму које je Климент VI упутио 6. јануара
57 И. Божић, Доходак царски, Београд 1956, 56.
58 Listine VIII, 57.
58 Х А К I, 45.
60 Listine IX, 81.
61 Божић, пав. дело, 32.
82 Синдик, нав. дело, 77—88.

4 Немирно поморје
 ИБАН БОЖИЋ
50

1346. Душану наводи се, уз остале цркве, и црква Св. Миха-

ила на Превлаци („sancti Michaelis de Tombe"). 63
Осврћући ce кратко на односе између которске отнтине
и метохије, И. Стјепчевић сматра да je правни поредак К о -
тора био на снази и на подручју превлачког манастира, да
je „metohija ostala juridično ovisna o gradu". 64 И. Синдик je,
наводећи одредбе которског Статута које ce односе на мето-
хију, био много уздржљивији кад je написао: „Да ли ce зет-
ски епископ, доцније митрополит, придржавао тих одредаба,
није познато". 65 У стварности ту и није било неке тачно
разграничене надлежности; о њу су ce заинтересоване стране
могле само отимати. Остварење појединих права увек je
зависило од конкретних историјских услова који су ce ме-
њали из деценије у деценију, a понекад и из године у годину.
Оскудица података не дозвол>ава да ce те мене прате.
При оцени односа између которске општине и метохије
узима ce, ради поређења, однос которских градских власти
ггрема опатији Св. Ђорђа чије je средшнте било на истоиме-
ном острвцу пред Перастом. Опатија je у сваком свом селу
(податак je сачуван само за село Ђуриће) убирала манастир-
ске дохотке преко главара (капетана).66 Међутим, которски
односи према опатији Св. Ђорђа знатно су ce разликовали
од оних према метохији. Градска управа бирала je сваке
године no два властелина за прокураторе свих католичких
манастира како у граду тако и у дистрикту. Члан 18 Статута
који садржи ту одредбу, на првом месту наводи „monaster um
sancti Georgii de Culpho", затим поименично још неколико
манастира и, на крају, „omnia alia monasteria que pertinent
ad nostram civitatem". 67 Православни манастир ту није по-
менут. a очигледно није обухваћен ни изразом „omnia alia
monasteria", јер je циљ прокуратора био будна пажња да
неки опат не упропасти манастиреке поседе и брига о мате-
ријалним интересима манастира. У односу на метохију, теж-
н>а je которске властеле била да ce она уништи или, тачније,
да дође у руке которске дијецезе. Сви доцнији поступци

63 Aug. Theiner, Vetera monumenta Slavorum Meridionalium I, Ro-

ma 1863, 215. Упор. Stjepčević, Prevlaka, 65; M. Пурковић, Авињон-

ске папе u српске земље, Пожаревац 1934, 47; И. Божић, „О јурис-
дикцији которске дијецезе у средшовековној Србији", Споменик
САН СШ, Београд 1953, 13.
64 Stjepčević, нав. дело, 19, 20.
85 Синдик, нав. дело, 143.
66 Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 49, 50; Prevlaka, 20.
67 Stat. Cath., 11—12.
СЕЛО БОГДАШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 51

откривају ту шихову жељу. Једини чланови которског Ста-

тута који наоко значе директно мешање у унутрашње ствари
метохије били би 422 и 429 којима ce и Которанима и стран-
цима забрањује сађеше винограда на подручју Метохије,
Бијеле, Крушевице и Леденица, као што je забрашено сађење
и на територији Грбља.68 Недатираност прве одредбе, која
je имала за циљ заштиту старих винограда которске власте-
ле и грађана, није од значаја; вероватно je из времена Цар-
ства, пошто je уз члан 429, којим ce ова забрана у ствари про-
ширује на читав дистрикт, забележена 1346. година. Сама
no себи, одредба није била ни усмерена изузетно против
метохије; слична одредба донета je 1315. године и за подручје
опатије Св. Ђорђа. 69 Онако како je формулисана, она није
ни обавезивала насељенике превлачког властелинЈ-гва већ
само которске грађане и странце, насељене било у Котору
било у дистрикту, који су имали земљишта у метохији, a
таквих je поседника било. Тако ни овај члан, у суштини, не
би значио скучаваше функција зетског епископа. Такву тен-
денцију не показује ни ма који други члан док, напротав,
члан 285 Статута сваки поступак опата Св. Ђорђа везује за
дозволу прокуратора. 70 Чак су ради заштите своје бродо-
градње Которани забранили грађење С Е И Х П Л О В Н И Х објеката
у Перасту 71 , који je припадао опатији, али су зато њој могли
и да повере службу превоза на Веригама72, сматрајући да
ће она бити организована у складу с њиховим прописима.
Почетком X V века општина ће предузети читав низ мера за
спасаваше поседа те опатије која je, услед унутрашње дезор-
ганизације, била пред пуким расулом. 73 Такву бригу о мето-
хији которска општина није никада показивала, али, с друге
стране, у доба постојања јединствене српске државе није
смела отворено испољавати тежњу за скучавањем права
њеног господара — зетског епископа. To je могла чинити
само посредно доноеећи прописе за свој град, који je у
српској држави уживао најширу самоуправу. Па и ти про-
писи потичу из времена када су ce већ назирали сукоби у
Царству.

Од посебног je значаја члан 229 Статута, донет 1359.

године: њим ce одређује да оне сељаке који су дошли у град,
w Stat. Cath., 241.
69 Stat. Cath., 157.
70 Stat. Cath., 159.
71 Stat. Cath., 206—207.
72 Stat. Cath., 205.
73 Stat. Cath., 254—255, 263—266, 267, 268—270.

4*
 ИВАН БОЖИТх
52

a испуњавају обавезе и имају део метохије (et habent partem

metochiae) њихов господар не може извући из града, без
обзира да ли има или нема исправе о њиховој зависноети
(cum cartis, vel sine, occasione servitutis); они остају у граду
као слободни грађани; остале, тј. оне који немају део мето-
хије и не извршавају обавезе, господари могу повући из
града у року од шест месеци.74 Синдик je ову одредбу повезао
са општим мерама за повећање градског становништва, до-
давши на крају: „Није јасно зашто се чинила разлика са
оним сељацима који су имали део метохије." 75 Врло je веро-
ватно да je ту дошло до изражаја настојање которске отппти-
не да се ослаби унутрашња организација метохије претва-
рањем држалаца њене земље у слободне становнике Котора.
Ta je мера била у очигледној супротности с чланом 141 Ду-
шановог закокика. 76
*

О структури поседа метохије не може се много рећи.

Стјепчевић je показао да читаво њено подручје није било
„посјед превлачког манастира"; на њему су, уз сељаке, има-
ли своја земљишта и которски грађани, na чак и неке като-
личке цркве. 77 Већина њених непосредних поседа налазила
се, како no свему изгледа, у самој жупи око Превлаке, али
j e било и разбацаних ггоседа не само на територији која je
чрпшла њено подручје, већ и у околним селима, Мрчевцу и
Кавчу, која су улазила у најуже схваћен дистрикт града
Котора. 78 Терени који се помињу као посед метохије несум-
њиво су представл>али њену властелинску резерву. Међу-
тим, нема података да je њу манастир непосредно експло-
атисао. A ако манастир није доиста сам експлоатисао терене
који су му непосредно припадали, онда ни сељаке његовог
властелинства нису теретиле работе које су на манастирским,
исто као и на световним, властелинствима у Србији представ-
љале основну обавезу потчињеног сељаштва. Овде су обавезе
сељака вероватно биле друге врсте, натуралне и новчане,
мада нема ниједног податка који би нам могао о н»има нешто
одређеније рећи. Расправљајући о метохији и опатији Св.
Ђорђа, Стјепчевић каже: „Stanovnici spomenutih područja bili

74 Stat. Cath., 134—135.

75 Синдик, нав. дело, 38.
76 Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана, 109.
77 Stjepčević, Prevlaka, 19; Исти, Kotor i Grbalj, 49.
78 Мауег, Kotorski spomenici, 310 (No 920), 416 (No 1243).
СЕЛО ВОГДАШИЋИ У С Р Е Д Њ Е М В Е К У 68

su obavezni manastirima na neku daću, po osobi ili po kući, nije

stalno, vjerojatno potonje". 79 Садржина тих обавеза ипак нам
остаје непозната. Како манастир Св. Михаила није сам екс-
плоатнеао своју резерву, давао je поједине њене делове у за-
хул ;ел>ацима, na чак и сасвим отуђивао, нарочито у доба
хада cv опште политичке прилике и ратови водшш расулу
његовог властелинства. 80 Да ли j e митрополит давао земл>у
у закуп под истим условима какве предвиђа которски Статут
— што И. Стјепчевић узима као поуздано 81 — тешко je рећи.
Било je случајева када држаоци митрополитове земл>е нису
могли да je продају или отуђе.82 Из прве половине XIV века
имамо примере да држаоци манастирске земље залажу noje-
дине деонице за дуг na их и губе ако нису у стању да ce
раздуже, али увек уз сагласност епископа.83 Понеки которски
грађанин долазио je и на тај начин до манастирске земље,
али увек под условом ,,quod tribuat ius dicte ecclesie". 84 У np~
вој половини X V века то ce „право" наводи као „decima",
„ius decime", „angaridium decime". 85 „Decima", разуме ce, није
морала значити десети део летине. Све то што ce зна о аграр-
ним односима у метохији било je на снази и у Богдашићима
чији ce припадници и 1444. године наводе као „hameni del
mitropolito". Овај je режим знатно одударао од онога који
нам je познат с манастирских властелинстава у Србији. Мо-
рао je да ce усклади са околином, јер би у противном могло
доћи до озбшБних поремећаја. Непосредна близина развије-
ног градскаг центра, Котора, и чињеница да je читава та

78 Stjepčević, Kotor i Crbalj, 49.

80 Роман монах изјављује 1431. год. пред судом у Котору да
je његов отац добио од манастира неке терене „у баштину". Х А К IV,
253. Исте године помиње Миочин Страциновић земљиште које je к у -
пио од мичрополита; зове га „наша купљеница" (nostro comprado)
„уступљена у баштину", Исто, 269. У земљишњим споровима који су
те годит-е вођени пред которским судогл, странка у спору je знала да
изјави како ce црквене земље не могу поседовати као баштина: ,,Le
terre de metropolito non si puo possieder un al altro per suo patrimi-
nio [ . . . ] per patrimonio non se puo possieder specialmente che e de la
gliesia". Stjepčević, Prevlaka, 11. Taj je принцип, додуше, важио нека-
да за црквене земље. У Милутиновој светостефанској хрисовуљи из-
ричито стоји „землн црвков'на ни оу 6БХБ [ . . . ] никомоу да ce не
flaie". Ст. Новаковић, Законски споменици, 627. Превлачка метохија
није ce тих начела држала крајем X I V века.
81 Stjepčević, Prevlaka, 19.
82 Х А К VII, 1101.
83 Мауег, нав. дело, 310, 416.
84 Исто дело, 169, 424.
85 Stjepčević, нав. дело, 14.
 ИВАН БОЖИТх
54

територија била раније ггод његовом непосредном влашћу

објашњавају основе свих тих разлика.
Како je зетски епископ, иотоњи митроиолит, располагао
земљом метохије, он je издавао исправе о уступању земље,
писмене дозволе за залагање деоница и сл. Te су исправе
биле доказно средство у евентуалнлм споровима не само у
оквиру властелинства већ и пред которским судом. Зато ce
у которској архивској грађи помлњу „littera domini episcopi
sancti Michaelis", „scripture del mitropolita", „instrumentum
mitropolite". 88 Само у изузетним приликама, као 1421. године
када су Которани привремено дошли у посед метохије са
слабим изгледима да he je трајно задржати без јаче млетачке
помоћи и када су хтели да им Млечани признају поделу
земље коју су извршили крајем XIV века за време своје
привремене владавине, њихови су посланици изјављивали у
Млецима да су исправе издате од митрополита без икакве
вредности („1е carte facte per lo mitropolito per simel modo
sono de nissun valor, segondo chomo se contien nel nostro sta-
tuto"). 87 Из једног сачуваног акта издатог у митрополитовој
канцеларији види ce да je митрополит „СБ збором" судио сво-
јим људима у земљишним споровима на основу испитивања
комисије од 12 људи (км-ћти), a о пресуди издавао писмени
акт. 88 Ko je све чинио тај „збор", не може ce рећи. Можда
су ту, уз неколико калуђера, били и сеоски главари или
неки други угледнији и богатији људи. Јер, они су махом
били и извршни органи митрополитових одлука и пресуда.
У Лупггици су ce крајем XIV века истицала браћа Гојшићи
— Туторма, Вочета и Добретик — no којима je несумњиво
добило име и данашње село Гошић у Кртолима. Они су и
ратовали против Котора. Тутормин син, Радич Тутормић,
потписан je као ирви сведок на једној сачуваној митрополи-
товој пресуди у земљишном спору. У одсуству митрополита,
када су црквеним добрима управљали Црнојевићи, он je у
земљишним споровима испитивао „добре људе" — старце;
њему je митрополит поверавао дужност да поседе Лупггича-
на који су одбегли због рата у Апулију преда на чување
појединим сељацима који су остали код куће. Његов стриц
Вочета Гојшић уводио je у посед људе којима би митрополит
продао земљу и при том наплаћивао три препере — „secun-
dum consuetudinem dicti loci". Te гри перпере, за које котор-
86 Мауег, иав дело, 416; Х А К VII, 1101; Stjepčević, нав. дело, 11.
87 Listine VIII, 96.
88 Ал. Соловјев, Одабрани споменици српског npaea, Београд
1926, 201—202.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
55

ска пракса вероватно не зна, наплаћивао je у Србији при-

став, no члану 108 Душановог законика: „издава ОТБ землк
приставоу г. перпере". 89 Taj „локални обичај" био je, дакле,
онај исти који je био на снази у читавој Србији, a то би
говорило да у метохији нису биле једноставно примењиване
одредбе которског Статута. У кртољском селу Гошићу везана
je за трагове неких старих кућа и старинске пећи предаја
о „бану" Туторми и Тутормићима. И он je, као и херцег, да-
вао силно благо у поклад Дубровчанима и на сличан начин,
no легенди, био преварен.90 Упорно чувана традиција сведочи
о изузетном угледу тројице браће и њиховог потомства за
коje су тридесетих година X V века сведоци пред которским
судом изјављивали како пре четрдесетак година „fono pos-
senti, plui che altri". To су били људи на које су ce митропо-
лити ослањали и који су постепено добијали лик ситне ло-
калне властеле, пгго би били и постали да их догађаји нису
прегазили.

У оквиру метохије, села су имала своју чврсту унутраш-

њу организацију, засновану на далеким традацијама неписа-
ног закона који je имао огромну снагу у крвним и ратничким
заједницама. Село Богдашићи било je настањено махом по-
томцима заједничког и то доста скорашњег претка Богдаше.
Из штурих архивских података може ce бар за најистакну-
тије породице у селу утврдити да су биле у међусобном
сродству. Они су своје село и себе саме сматрали за катун,
као што су изричито себе назвали од њих не много удаљени
ЈБешевићи у једној тужби поднетој которском суду 1431.
године („nostro chaton сое compagnia de Liesevichi")-91 Кату-
ном су их називали и Которани. 92 Исти je то назив под којим
ће ce педесет и једно „племе" из Црне Горе навести у уго-
вору склопљеном 1455. године на Врањини с Млечанима о
признавању њихове врховне власти93 и под којим ће ce и
иначе помињати у млетачким документима. Ha челу те за-
једнице стајао je капетан. Бар ce он под тим именом наводи
у једном которском документу из 1443. год. Он je очигледно

89 Х А К IV, 269, 273. Stjepčević, Prevlaka, 11—12. Новаковић, За-

коник Стефана Душана, 83.

90 Накићеновић. нав. дело, Насеља IX, 371—372.
91 Х А К IV, 261.
92 Listine IX, 436.
98 Listine X, 67—68, 151.
 ИВАН БОЖИТх
56

њима командовао када су у рату иступали као „бојовна ко-

муна", како би Шуфлај рекао за црногорска братства.
О свим важнијим питањима Богданшћи су решавали на
сеоском збору који би овластио капетана и мању или већу
групу шихових представника да иступе у име читавог села
и обаве неки крупнији посао. Исти тај збор донео je 1428.
одлуку о прихватању млетачке власти која ће им омогућити
да сачувају верност према деспоту Ђурђу пред притиском
његовог одметника Црнојевића. A уговор с млетачким кне-
зом у Котору склопила су четворица њихових представника
„suis propriis nominibus et nomin-bus aliorum de Bogdasich". 94
Збор je одржан у Богдашићу (под тим именом се и наводи у
латинском документу) када се поставило питање продаје
свих богдашићких поседа који су се налазили у жупи ,,in
contracta Conini" которском властелину Николи Палтахпићу.
Збор je овластио капетана и још једанаесторицу својих пред-
ставника да у име читавог села склопе уговор о продаји
пред которским нотаром. 95 Себарски збор je, дакле и овде
живео упркос строгог захтева члана 69 Душановог законика
„себрова с-вбора да нЉств".96 У њешу je долазио до изражаја
траг старе претфеудалне демократичности крвним сродством
или суседством везаних заједнида.
Но, у исто време у катунској заједници братствеиика
какви су били Богдашићи јасно се изражавао и други један
принцип — принцип старешине. Ми у X V веку располажемо
само с два његова имена. Године 1443. капетан je био Радо-
слав Ратковић (тј. Ратков син). Први преговарач с Млечани-
ма 1428. што значи и сеоски капетан, био je Божићко Бог-
дашић, али je име Радослава Ратковића већ тада било на
другом месту. Збор je бирао капетана, али je то увек био
човек који се неким изузетним ауторитетом наметао брат-
ству и који ће у подесном тренутку ИСПОЈБИТИ тежњу да се
издигне изнад братства и употреби своју моћ за економско
снажење, као што je једно време успео да постигне Туторма
у Луштици тако да га je народна традиција запамтила као
„бана". Зато није чудно што се 1443. године јавља као капе-
тан лице које се већ 1428. наводи као први представник
Богдашића после капетана Божићка Богдашића, који 1443.
године није више ни био жив, ггошто се последњи пут у
архивскргм књигама помиње 1435. год.97 Породице из којих
84 Х А К IV, 45.
85 Х А К X , 232—233.
86 Новаковић, нав. дело, 56.
87 Х А К XIV, 485.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 57

су узимани капетани биле су, или су бар постајале, привред-

но најјаче, располагале су с највише земље na су ce и тиме
издвајале изнад породица осталих братственика. За разлику
од осталих сељака који су сами обрађивали мале деонице
сиромашне земље, Радослав Ратковић je са својом браћом
имао и виноград који je другоме давао на обраду и убирао
дажбине. 98 Он je од Которана закупљивао њихове солане и
годинама их екслоатисао 99 ; a на њима није сам радио, већ
je ту запохпљавао своје сељаке. Он ce једини међу својим
сел>ацима јавља као поверилац: 1442. год. позајмио je једном
Луштичанину настањеном у Котору двадесет перпера и као
залог узео његову земљу која ce налазила у жупи „према
Брдима изнад цистерни". 100 Бо-гатством су ce истицале и
друге неке породице. Оснивач моћне породице Миомановића
— Миоман (који ce наводи и као Богдапшћ и као Прибоје-
вић) — који су били у блиском сродству с потомцима Бо-
жићка Богдашића, могао je такође да изјави пред которским
судом да сам има доста земље na je и другоме даје на обра-
ду (io ho asai de miei terreni et si li ho dati a lavorar ad
altri"). 101 Тако су ce поједине породице издвајале у својој
ситној сеоској средини и давале главаре. Изгледи за њихово
даље уздизаше били су, додуше, затворени, пошто je њихов
минијатурни свет притискивала са свих страна которска
општина, која je у привредном погледу била неупоредиво
развијенија и која ће ове сељаке, када им постане господар,
потиснути у њихова брда.

IV

Средњовековни Богдапшћи заузимали су отприлике исти

онај простор који припада данашњем селу Богдашићу; гор-
н>и слив речице Градашчице, омеђен билом Врмца с најви-
пшм врхом Св. Илијом, развођем Градашчице и потока који
тече према рту Сељаново, затим, на југозападу, билом По-
пове главе и границом која пресеца Градашчицу и њеду до-
лину испод цркве Св. Петра (Градац).102 Када ce у документу
98 Х А К V, 106.
99 Х А К VI, 170, 223; C X L I X , 341.
100 Х А К X , 27.

Х А К IV, 38.
101

Бр. Којић, „Горња села на Полуострву

102 Врмцу", Споменик
САН CIII, Београд 1953, 182.
 ИВАН БОЖИТх
58

наводи неко земљиште које лежи у подручју самог села,

једноставно ce каже да je оно „у Богдашићима". Сва друга
имена којима ce одређује положај појединих терена које су
поседовали и махом продавали сељаци из Богдашића углав-
ном нас изводе из непосредног сеоског атара. Јер, Богдашићи
су имали доста земље у атару других села, као што су и у
њиховом селу имали деонице поједини сељаци из околине,
a исто тако и которски грађани. Међутим, највећи број по-
седа они су имали у жули коју ће Которани у X V веку упор-
но називати „planum Cathari" да би још јаче подвукли своје
право на најплоднију област метохије Св. Михаила. Само ce
лонеки пут у документу каже да ce продати терен налази у
„дистрикту Богдашића" (,,in districtu Bogdasichiorum") 103 , ка-
ко су вероватно сами сељаци називали крај у коме су били
окупљени њихови поседи у жупи, где су ce налазиле и њи-
хове солане. Не може ce утврдити колики je био тај њихов
„дистрикт" ни да ли je он уопште био тачно утврђен и прав-
но признат. Taj назив je канцелару промакао у исправи. За
Которане je звагогчно постојао само назив „planum Cathari",
којим ce понекад једино и означава положај земљишта које
сељак из Богдашића продаје. У другим случајевима наЕоде
ее и имена локалитета, која нам помажу да реконструишемо
бар донекле проширеност богдашићких поседа.
Богдашићи су, најпре, неке поседе имали у пределу који
ce у средњем веку звао као и данас „Брда" 104 , a она ce, према
Црногорчевићу и Накићеновићу, „пружају на истоку Прев-
лаке, од Широке Ријеке до скакала на пријеџби". 105 Брда ce
у документима двапут везују за „подручје св. Спаса", али
тако да ce не види који je појам био шири: једанпут ce каже
,,in Barda in contrata sancti Salvatoris" 106 , a други пут ,,in con-
trata sancti Salvatoris in Berda". 107 „Подручје светог Спаса",
на коме су Богдашићи такође продавали земљу, било je у
сваком случају шире од данашњег малог локалитета Спас
који лежи „близу Бјелила с кућом породице Бескућа". 108 У

103 Х А К VII, 306.

104 Х А К X , 164, 346, 354; CXLIX, 166; X V 269, 416.
105 Накићеновић, нав. дело, 300, узео je реченицу М. Црногорче-

вића „Михољски збор у Боки Которској", Старинар X, 1-—2, Београд

1893, 48.
106 Х А К X , 164.
107 Х А К СХ1ЛХ, 166.

los терен на коме ce налазила сама црква Св. Спаса. на јужном

делу Брдског Рта према самој Превлаци, данас ce зове Мрцеловина.
Насеља, IX, 381, 388; Црногорчевић, НП8. дело, 48.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 59

нашим документима, на подручју Брда двапут ce помиње

локалитет Гњилишта, посед Богдашића109, о коме Накићено-
вић само каже да ce налази „испод св. Срђа".110
Поседи Богдашића налазили су ce, даље, и у Бјелилима,
која ce данас сусрећу у сингулару — „Бјелило" — као лока-
литет у лодручју Брда, уз море јужно од Брдског рта.111 За
Бјелила, која ce јављају и као „contrata", двапут ce у доку-
ментима каже да ce налазе „под Жуковим Брдом" (subtus
Xuchovoberdo). 112 Овај назив можда данас и не постоји; по-
мињу ce једино Ж у к е као земл>а кртољског села Ђураше-
вића.113 Ту, у најјужнијем делу Кртољског залива, налазиле
су ce и солане.114 Један део солана налазио ce на територији
која je припадала Богдашићима115, a други у њеном проду-
жетку, у пределу званом Бобовишта, где су сељаци из Богда-
шића такође имали понеко соно поље116, a уз њих и своје
терене, од којих ce један звао Грудица.ш Изнад Бобовишта
налазио ce и крај Китуница кроз који je пролазио канал са
солана (Canale salinarum) и поток „Gradiesniga"; и ту су ce,
у з саме солане, налазили поседи Богдашића.118 С једне стране
Китунице налазила ce „Главица Божићковића", док ce с дру-
ге стране пружао Сенокош Богдашића119, за који документи
такође кажу да ce налази „у дистрикту Котора". У подручју
солана имали су Богдашићи поседе и на локалитету Камен
Мост120, познат у новије време no кули коју je у X V I веку
био подигао турски кадија.121
Богдашићи су имали више поседа испод Кавча „у пре-
делу Конина" (in contrata Conini) као и под самим Кони-
109 Х А К X, 346, 354.
110 Насеља IX, 381; Црногорчевић, нав. дело, 49.
111 Х А К IV, 253; V, 82, 151; X, 350; X V 57, 146; Упор. Насеља IX,

381; Црногорчевић, нав. дело, 48, 52.

112 Х А К V, 82; X , 434.
11S Насеља IX, 380.
1,4 „Између Брдског Рта према Превлаци и бријега Врањокупа

до Под-Мјесец протежу ce рибници, некад дијелом својина превлачка,

a no више Лужине и Мочваре — од Каменог Моста ка Сланици до
Главица испод Брдишта — лијепо, вјешто обрађено и врло равно
поље — Солила". Црногорчевић, нав. дело, 56—57.
115 ,,in territorio Bogdasichiorum". Х А К VI, 918.
l l e Х А К VI, 136; X , 40.
117 Х А К XII, 389.
118 CXLIX, 253. To je притока Широке Ријеке, Црногорчевић,
wae. дело, 63.
119 Х А К X , 467; CXLIX, 240; VI, 485 (Xienochos).
120 Х А К IV, 253, V, 147.
121 Насеља IX, 382; Црногорчевић, нав. дело, 57.
60 ИВАН БОЖИТх

ном122 од којих се један граничио с Храстовом главицом.

Поједина имања налазила су им се у Казестру код Кавча,
месту које се, према документима, такође налази „in plano
Cathari123, a исто тако и у самом Кавчу 124 , затим „код Почу-
ла" (ad Poguolum — данас Почули) 125 и на локалитетима
Жељково, где су се налазили и поседи опатије Св. Ђорђа 126 ,
Крстац (Crestac)127, Миришта128, и Милинопоље.129 Неке су им
њиве лежале под Свињаревим Брдом, ваљда на месту где je
доцније настала Друшковина (no презимену Марина Дру-
шка).130
У клисури коју прави Градашчица, на стрмим западним
падинама које су се, као и данас, звале Дуге, Богдашићи
су имали земљишта, винограде и шумарке. 131 Ту су већ про-
дирали и поседи сељака из Мрчевца. Али, и Богдашићи су у
њиховом селу, изнад и испод њега, имали терене и винограде,
од којих се неки наводе као „баштине", a и као закуп сељака
из Мрчевца. Њихов Сенокош налазио се у Мрчевцу међу
поседима Пераштана и опатије Св. Ђорђа. 132 За неке терене
Богдашића зна се да су се налазили под Грацом (sub Gradec),
где je кућа богдашћког попа имала и млин. За тај крај већ
се каже да лежи „у Богдашићима" (in Bogdassichiis).133 Поје-
диначне поседе Богдашићи су имали изнад данашњег Тивта
и Ластве. Земљиште „Mutuuo Berdo" изнад Црног Плата
(данашњег Тивта) било je до 1431. године у рукама Михаче-
вића из Богдашића. Богдашићима je тада припадао и брег
на који су влаштаци из истог села истеривали стоку на пашу
и где су секли дрва за кућне потребе. 134 Михачевићи су имали
и кестенову шуму у Јакљу (,,in Jacheldo"), локалитету који

122 Х А К X , 232, 69.

123 Х А К V, 151; X , 159 (In Cavatio in Casestre); CXLIX, 163.
124„In Cavatio subtus Gradec", С Х 1 1 Х , 220, 63.
125Х А К X , 299. Место je убележено у спец. карту аустријског
Војно-географског института 1:75.OOfl.
126 Х А К XII, 341. Жељково помиње Црногорчевић, нав. дело, 65,

у продужењу линије Превлака—Думидран.

127 Х А К X, 875. Очигледно се не ради о превоју Крстац према

Ластви, јер у документу стоји да се налази ,,in plano Cathari".

128 Х А К XIV, 260.
129 Х А К X I V , 532.
130 Х А К VI, 717; Упор. Црногорчевић, нав. дело, 65.
131 Х А К XII, 351.
132 Х А К V, 106; VI, 689; X , 373; XII, 85, 363; X V , 248, 652.
133 Х А К VI, 140; XII, 217.
134 Х А К V, 83; VIII, 129—144.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 61

данас припада Доњој Ластви 135 ; као њене границе наводи ce

поток „Chalag" и врх „Sedalag".
Било je њихових расутих поседа и у Пасиглави на лока-
литетима Локва, Дубрава; као топоними њихових граница на-
воде ce Брег Ce. Илије, Брег Радича Милојевића136 и Хрид
Курило.137 Помиње ce њихова земља и на Љесковцу138, који
ce назива „contrata". Taj Љесковац, где ce као граница једног
имања јавља такође Локва, сматра ce данас делом самих
Богдатттића.139 За неколико терена како из Пасиглаве тако и
са Љесковца каже ce у једном документу да су само делови
територије браће Миомановића која лежи „у Совљаку"
(,,quinque petias eorum territorii positi in Soviach"). И Ратко
Радовић имао j e комад земље и винограда у Совљаку, на
самој граници Дубраве Михачевића.140 Совљак je вероватно
био неки шири топоним за већи део брда изнад Богдашића
и Пасиглаве. Он je у X V веку навођен и за ближе означавање
другог једног терена који je био у поседу Богдашића: „Geli-
ciisse penes Soviach". 141 У овој испреплетености месних на-
зива на граници Горших Богдашића техпко je, на основу
сачуваних вести, тачно одредити њихове међе у X V веку.
Извесне разлике морале су тада постојати и у граници према
данашњем селу Горња Ластва. Њено најистуреније насел>е
према Богдашићу и Пасиглави данас ce зове Горње Bode.u2
За тај исти локалитет сматрала je которска канцеларија у
X V I веку да припада Пасиглави.143 У X V веку, међутим,
Горња Boda помиње ce као територија коју поседују сељаци
из Богдапхића и која лежи у самим Богдашићима („temtorii
[. . .] vocati Gorgnauoda positi in Bogdasichis"). 144 Да ли je
терен мењајући сопственика мењао и атар? To би било веро-

Х А К X, 101; Упор. Stjepčević, Lastva, 4.

135

Х А К X, 601; X V , 196. Св. Илија je врх изнад Пасиглаве, Stjep-

138

čević, нав. дело, 21.

137 Није јасно да ли с њом има неке везе Хрид чији врх помиње

један документ у самом Богдашићу — „cacumen Chridi", Х А К X V , 123.

158 Х А К VI, 761; X V , 196.

139 „На врху горе богдашићке, на Љесковцу, јесу развале пра-

старих цркава св. Петке и св. Илије". Црногорчевић, нав. дело, 70. И
за Накићеновића je Љесковац само локалитет у Богдашићу, Насеља
IX, 413.
140 Х А К X V , 196; XII, 377.
141 Х А К VI, 270; XIV, 588.
142 Бр. Којић, нав. дело, 181.
143 Х А К X X X I I , 941; упор. Stjepčević, Lastva. 8.
144 Х А К X V , 709.
 ИВАН БОЖИТх
62

ватније од необавештености которске канцеларије. Богдаши-

ћи су, на крају, имали земљишта и у самој Ластви.145
У сачуваним уговорима о продаји земље увек ce налазе
тачни подаци о њеним границама и цени, али, како ce гра-
кице одређују навођењем околних поседа и локалитета, не
може ce утврдити стварна поврпшна продате зешве. Најче-
шће ce наводи да ce продаје „terrenum", из чега ce не види
да ли je он већ употребл>ен за гајење неке културе. Само
ce понегде наводи да ce ради о њиви на којој ce непгго сеје.
У том случају. површина je одређена количином жита по-
требног за семе, a она je изражена у старима. Тако je овде
стар, као у Србији кабал или мат, био не само мера за жито
већ и за површину земл>е која ce њим може засејати. 146 Taj
ce стар разликовао од градског, пошто ce у понеком уговору
каже да ce он рачуна ,,ad mensuram qua utuntur vlastacli". 147
Када je на продаваном земљишту био засађен виноград, по-
вршина му je увек одређивана квадрањолима.148 Понекад je
продаван брег149, терен засађен кестеновима 150 или raj131. Чак
ако ce узме да je сејано и знатно више жита но што показује
однос између засејаних и незасејаних терена изложених про-
даји, оно ипак није могло покрити основне потребе станов-
ништва, упркос шеговој малобројности.
Поједини сељаци из Богдашића били су сопственици и
извесног броја солана. Оне су ce налазиле у Кртољском за-
ливу, јужно од Превлаке, и биле су стално подељене из-
међу више господара. Иако je Млечанима било познато да су
знатан њихов део изградили сам митрополит и сељаци мето-
хије за свој рачун, они су у преговорима с Ђурђем Бранко-
вићем 1425. године обавештавали своје преговараче о свом
крајњем циљу да једног дана постану господари свих солана,
попуштајући само привремено да би ce избегли непотребни
сукоби. Тада су постојале 143 солане: поред 34 које су раније
припадале Балшићима, 24 су биле у рукама митрополита, 27
посед Луштичана, 10 Црнојевића, 32 Которана, 4 Рајка М о -
145 Х А К СХ1ЛХ, 220; XIV, 271.
146 „medietatem terreni seminature stariorum sex frumenti", Х А К
X , 164; CXLIX, 166; X V , 123, 126.
147 Х А К X V , 123, 126.

148 „vinea quadragnolorum unius cum dimidio", Х А К X , 367; 373;

XII, 351; 377; 393.

149 Х А К VIII, 129—144.
150 Х А К X , 101.
151 Х А К XII, 351.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 63

нете и још 12 друге тројице властеле. 152 Уговором у Вучитрну-

из 1426. године солане Балшића припале су деспоту. 153 Оне
су му признате и уговором у Смедереву и 1435. дозвољено
му je да довози у Будву „со са својих солана и са солана
својих поданика које се налазе код которских". 154 Број со-
лана се временом мењао, али су Которани држали своје со-
лане и у доба када тај крај није био у њиховој политичкој
власти; Црнојевићи су опет задржали своје и кад je ту за-
владала которска општина.
И превлачко властелинетво je задржало своје солане
вероватно до пропасти, јер се оне помињу 1439. и 1442. год.155
Али митрополит их je још раније, када je метохија почела
да пропада, уступао другоме. Вучитрнски уговор признао je
Рајку Монети четари солане „segondo la forma dela so con-
cession al dicto Raicho facta per el metropoliti et per lo capitulo
dela giexia". 15e
Од тридесетих година помињу се солане и у поседу Бог-
дашића. Како их млетачко упутство из 1425. не наводи међу
држаоцима солана, изгледа да их раније нису ни имали.
Поједини сељаци из Богдашића добили су солане или терене
подесне за њихово изграђивање од митрополита. Јер, када je
1443. Стефан Божићковић узео на зајам 23 перпера од браће
Богданића из Мрчевца, дао им je у залог део својих солана
„salvo iure ecclesie", с тим да и даље на њима ради и даје
половину прихода повериоцима.157
Солане Богдашића наводе се више пута у которским и
млетачким документима, али се не види увек ко их je држао.
Уз већ поменутог Стефана Божићковића наилазимо само на
имена Радослава Ратковића, капетана у Богдашићу, Богића
Брајковића, Радослава Поповића, браће Михачевића и попа
Ратка 158 ; они, природно, нису били једини држаоци солана.
Радослав Ратковић узео je 1437. године под сталан закуп
један терен у „Солиоцком Пољу" од которске властеле Ник-
ше и Трипчета, синова Мангоција де Пасквалибуса, с тим да
вади со, a њима сваке године о Св. Михаилу преда шест врећа

152 Ј. Шафарик, Monumenta historica Serbica Archivii Veneti II,

Гласник XIII, 1861, 235, 236.
153 Listine IX, 11.
154 Listine IX, 82.
155 „ [ . . . ] supra salinas metropoliti", Х А К VI, 788; ,,in contrata s a -

linarum metropoliti", Х А К VII, 360.

156 Listine IX, 11.
157 Х А К X, 40.
158 Х А К VI, 223, 918; X , 311; CXLIX, 253.
 ИВАН БОЖИТх
64

соли (sachos sex salis ad mensuram magnam"). 159 Он ce исте

године удружио c которским службеником Дабиживом Трип-
ковићем; уступио му je пола свог терена као и оног који je
узео под закуп од которске властеле; споразумели су ce да
ће заједно подићи солане (што значи да je Дабижив уложио
нека новчана или материјална средства) и продавати со ,,in
camera dominatlonis"; произведена со делила би ce међу њима
на равне делове, a свака би страна пре продаје била дужна
да своју количину понуди другој страни no цени no којој би
ce со и иначе продала.160 Тешко je рећи да ли je до овог
удруживања дошло зато што су Ратковићу била потребна
средства или зато да би, уз помоћ которског службеника, из-
бегао многе сметње у послу. Никша де Пасквалибус продао
je 1445. године свој удео у тим соланама Николи Палташи-
ћу161, који je многим куповинама настојао да заокружи своје
поседе у том крају.
Расути поседи Богдашића и, нарочито, њихово мнопггво
у самој жутш стечени су несумњиво у другој половини XIV
и првих деценија X V века. Поједине терене куповали су од
сељака из околних села и доцније, али су они значили само
слабу накнаду за оно што су сами већ продавали Котора-
нима. У прилог њиховом ширењу ишли су ратови, као и
лропадаше манастирског властелинства. Которани he их доц-
није оптуживати у Млецима да су приграбили себи „зем-
л>ишта, винограде и поседе који припадају црквама". 162 Te
су изјаве, додуше, потицале из времена оштре борбе котор-
ске дијецезе и млетачке власти за истребљење православл>а
с подручја већ уништене метохије и прикл>учен>е њених
поседа мензи католичког бискупа у Котору. Али je ипак
тачно да су они у периоду свог снажења од уживалаца по-
стали сопственици црквене земље.
У већини случајева, Богдашићи су долазили до земље
уз сагласност зетског епископа или митрополита за услуге
учињене цркви у годинама које су за њу биле најкритичније.
Тим нису искл>учене ни појединачне појаве насилног посе-
дања земље, нарочито у годинама рата и непосредно после
њега. У прилог томе говорила би и тужба коју je 1431. по-
дигао монах Роман ггротив Миомана и Божићка Богдашића
и њихових нећака. Његов отац je наводно, зато што je слу-
жио цркви Св. Михаила као мирски свештеник, добио „у
159 Х А К VI, 170.
160 Х А К VI, 223.
151 Х А К CXLIX, 341.
i«2 Farlati, Illyricum sacrum VI, 467.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 65

баштину" више од тридесет стара обрадиве земље код Каме-

ног Моста и у Бјелилима. Ту су земљу, за оца и н>ега, обра-
ђивала два сељака, један из Луштице a други из Црног
Плата. Наведени Богдашићи покушали су одмах у почетку
да MV отму земљу, али ce он обратио Ђурашевићима (Црно-
језићима) „који су тада управљали црквеним добрима". Ha
основу испитивања сведока, ови су му признали посед. Но,
само покретање овог спора 1431. године доказује да су ce
олтужени Богдашићи после поново дограбили те земље. A на
неколико дана пре рочишта изјавили су Роману у лођи ко-
торске канцеларије: „Не бисмо ти ми отели та земљишта
због нечег другог већ зато што си ce замонашио и ниси хтео
да останеш на Превлаци и да ce ожениш". Оптужени Богда-
шићи изјављивали су на суду да су ту земљу уживали њи-
хови очеви и дедови и да им посед нико није оспоравао.
Романози су сведоци, међутим, потврдили тачност његове
тужбе.1®3 Није искључено да je било и других сличних посту-
пака којима су Богдашићи дошли до земље, a коју доцније
нико није могао да им оспори. Чињеница je да су они у ж у -
пи, која представља срце метохије, у доба када су пали под
которску власт имали многобројне поседе.
Которани су у више наврата истицали да они имају пра-
во на поседе метохије, na према томе и на терене који су
били у рукама Богдашића. За узимање и поделу те земље
требало je добити сагласност Млетака и доказата да сељаци
у чијим ce рукама затекла та земља нису сопственици већ
само „посадници" или „влаштаци". Општи млетачки став
није им омогућио да своје тежше остваре онако како су
желели.

Када су Которани крајем XIV века привремено загоспо-

дарили метохијом Св. Михаила, поделили су њену земл>у
својој властели и грађанима. Због оскудице ггодатака не мо-
же ce знати да ли je, за свега неколико година которске вла-
сти у том крају. подела земље била извршена до краја. У
сваком случају, била je без икаквог значаја када je Балша
III, почетком X V века, ослободио подручје превлачког ма-
настира. Али су зато Которани, за време привременог мле-
тачког поседања метохије 1420. године, тражили већ сле-
деће године од својих нових господара овлашћеше ,,che le
163 Х А К IV, 253—256.

5 немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
66

dicte ville et terreni e saline nui vostri servidori le partemo

per muodo, che zaschun cognosa la soa parte, como avanti fo". 164
Тада су већ у Млецима биле оверене тобожње ловеље срп-
ских владара, према којима je метохија била потпуно уступ-
љена граду под истим условима као и Грбаљ, где je земља
већ била давно подељена, a становници сврстани у ред „вла-
штака" или „посадника". Али, Млечани су ипак захтевали
да се тачно утврди шта коме припада и полагали право само
на непосредне поседе которске општине. Которани су се ж а -
лили како су у Луштиди затекли врло сложене земљишне
односе. Они којима je земља била дата крајем X I V века,
када je била извршена подела црквене земље. нису могли да
остваре своја лоседничка права. За време док je метохијом
владао Балша III, многи сељаци, поставши поново господари
својих терена, изнајмљивали су, залагали, продавали и по-
клањали земљу. Неће бити чудно ако су тада те трансакције
обављене и у которској канцеларији и ако су се као уговорна
страна ј авл>али и которски грађани којима та земља према
ранијој подели није припадала, мада су у већини случајева
ти послови свршавани у митрополитовој канцеларији. К о т о -
рани су, наводећи да je Балша III за време своје владавине
делио земљу коме je хтео, желели да изиђу из те збрке, твр-
дећи у Млецима како „ти сељаци не могу продавати ни по-
клањати наша земљишта никоме; a исправе састављене од
митрополита на сличан начин немају никакве вредности:". 165
Млечани овакво мутно решење нису тада прихватали, a оно
je ускоро остало без значаја, пошто je подручје с толико спо-
рова у земљишгош односима поново било изгубљено.
Которани су и доцније, када су им се села метохије тра-
жећи млетачку заштиту пред опасношћу од Црнојевића пре-
дала и када су, на крају, њима коначно завладали, на сваки
начин хтели да њихово становништво претворе у своје „вла-
штаке", a самим тим дођу у могућност да узму њихову зем-
љ у и поделе je између себе, проглашујући за шеног сопстве-
ника саму општину.
О положају „влаштака" или „посадника" 166 у селима
которског дистргаста доста je расправљано. 167 Овде није по-
требно да се улази у појединости читавог питања, већ само
1,4 Listine VIII, 91.
165 Listine VIII, 96.
106 Показано je да ова два термина у X V веку имају исто значе-

ње. Stjepčević, Kotor i Grbalj, 46 и д.

1вт Stjepčević, нав. дело, 36—48; Ил. Синдик, нав. дело. 53—56.
Тамо je наведена и старија литература.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 67

да ce подвуче следеће: 1. оба назива означавају у докумен-

тима XIV и X V века зависнот сељака чији ce положај због
друкчије аграрне структуре разликује од српског меропха
или византијског парика, али ce у суштини ипак сврстава у
и с т у категорију зависности; 2. за наше излагање je основно
да ce „посадници" или „влаштаци" не сматрају сопствени-
ц и м а земље коју обрађују; господар их може и уклонити с
њихове деонице, као што може уклонити и сваког другог
сељака кога доведе споља и „посади" на своју земљу да му
je под извесним условима обрађује; зато су и Грбљани у свим
с в о ј и м бунама подвлачили да ни они нису „посадници" већ
„становници" и да им земља припада већ „хиљаду и више
година".168 To су изјављивали и у парницама које су водили
против которске властеле. 169
Настојање Которана да и становнике Богдашића прогла-
се за „влаштаке" избија и из записника једне парнице коју je
пред которским судом покренуо властелин Трипче Болица
против Миомана Богдашића 6. новембра 1430, што значи у
време када су Богдашићи, као и остала села метохије, били
приморани да због ггритиска Црнојевића признају млетачку
власт. Трипче Болица je оптуживао Миомана да je насилно
посео један његов терен у Кавчу, који je шегов отац купио
1399, a он га, после очеве смрти, наследио 1414. године. Мио-
ман ce позивао на сведоке који су, сем једног которског гра-
ђанина, били њвгови сељаци и на уговор склопљен с Јованом
Балбом 1428. год. У то време Миоман je држао спорку земл>у,
a млетачки кнез je — веровао je Миоман — примајући село
под своју власт потврдио његовим становницима слободно
уживање свих поседа које су у том тренутку држали. Иосле
више рочишта суд je 1432. године донео пресуду којом je
усвојио писмене доказе и сведоке свог властелина, утврдио
да ce у уговору од 1428. не налази никаква потврда поседа
Богдашићима и да су изјаве Миоманових сведока без вред-
ности, јер су скни, сем у једном случају, „villani". Taj je аргу-
мент Болида у току парниде стално потрзао наводећи да су
изјаве Миоманових сведока без вредности пошто су они
..влаштаци".170 Тако je на Миоманове сведоке примењен члан
135 которског Статута „De testimonio Possanicorum rton accep-

Stjepčević, нав. дело, 67.

168

„ [ . . . ] respondemo che li homeni de Zupa non sono posadnici

189

salvo habitatori li qual sono stadi sempre habitatori de Zupa e quel sta-
tuto non ha a far niente sopra questo facto perche non son vlastaci i qual
sono sottomessi a questo statuto". Х А К IV, 50—51.
Х А К IV, 37—46.
 ИВАН БОЖИТх
68

tando", којим ce посадницама ускраћује право да сведоче

у земљипгним споровима.171
Све доцније покушаје Которана да сељацима метохије
наметну статус „влаштака" с циљем да ce докопају њихове
земље Млечани су одбијали заузимајући став да терене треба
да задрже они ,,qui in illis ius habent". 172 Деоба земље каква
je некада била спроведена у Грбљу није дозвољена. Млечани
су овако решење сматрали целисходнијим пошто су осећали
да би свако друго унело још в ш е нерасположења међу се-
љаке тог подручја на коме су морали да угушују неколико
узастопних сељачких буна. Стари аграрни односи под мле-
тачким утицајем и иначе су замењивани уговорним односом
(ливел) махом вечитог закупа и у самом Грбљу17:!, тако да je
наметање старог аграрног режима и претварање сељака у
„влаштаке" no селлма у којима je власт которске општине
коначно утврђена тек средином X V века постало беспред-
.метно.
Становниди Богдашића. као и осталих села некадашње
метсхије, остали су слободни сељаци. Которани су их могли
принудити да им уступе жељену земљу једино економским
притиском. Од 1430. године сачуван нам je читав низ уговора
о продаји земљиигта између сељака из Богдашића и Кото-
рана. Али, сељади су те уговоре склапали као пуни сопстве-
ници земље коју су продавали. Зато ce у тим уговорима ре-
довно наводи да je они продају „iure proprio" и да je терен
..franchum et liberum"; понекад ce додаје да ce земља про-
даје за вечита времена (in perpetuum) 174 или ce подвлачи да
купац може шом слободно располагати.173 Понегде je форму-
ла проширена: ,,cum omnibus suis iuribus, confin bus et per-
tinentiis"178, или ce прецизира да je терен слободан ,,ab omni
angaridio et servitute". 177 У свим тим случајевима сељаци из
Богдашића продавали су земљу која je била њихова сопстве-
ност и коју су сами обрађивали. Наилази ce и на податак о
продаји појединих терена које њихови сопственици гогсу са-
ми обрађивали већ их уступали другоме. Браћа Ратковићи
продали су један свој виноград у Мрчевцу на коме je живео
и радио неки Богдан Братановић плаћајући им за држање
171 Stat. Cath., 82.
172 Cremošnik, нав. дело, 153.
п з Stjepčević. Kotor i Grbalj, 58—59.
174 Х А К V, 151; X, 233; 466—467; 601.
175 Х А К V, 83; XI, 489.
176 Х А К X V , 148.
177 Х А К X V , 594. У једном случају продаје ce терен „iure proprio

salvo angaridio seu livello", Х А К X V , 288.

СЕЛО ВОГДАШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 69

земље одређене дажбине; браћа у ствари ту нису ни прода-

вала земљу, јер je Братановић на њој и даље остајао да
живи, већ само своја права на н»у: „omnia sua ilira, actiones
et rationes et tam de decimis quam alia quacumque causa".17"
Порекло u карактер продатог поседа no правилу ce не на-
води; само ce у једном случају каже да je реч о продаји баш-
тинске земље (terrenum patrimoniale).179
У сачуваној грађи не наилази ce често на податке да су
са.ми Богдашићи држали туђу земљу. Опат Св. Ђорђа изнај-
мио je 1439. године „in perpetuum" земљу Жељково четво-
рици сељака, од којих je један био из Богдашића. Обавеза
која je теретила његову кућу износила je годишње 6 пер-
пера, три поклона и два дана работе. 180 Поп Милоје и Брајко
Радовић узели су 1452. у подзакуп половину „брда Врмца",
вероватно онај простор који je брдо захватало изнад атара
самих Ботдашића. Брдо je било својина которског бискупа
који га je давао поједагнцима у закуп на одређено време и уз
тачно утврђене обавезе.181 У време када су non Милоје и
Брајко Радовић узели у подзакуп пола брда, његов je непо-
средни закупац био српски канцелар у Котору Стефан Ка-
лођурђевић, коме су ce ова двојица обавезала на пет стара
жита и два поклона годишње. 18 - Ипак ce може са сигурношћу
претлоставити да су сељаци из Богдашића узимали у вечит
или привремен закуп и друге земље которских грађана који
су у њиховом атару стицали све више поседа, a сами нису
ишли да их обрађују.
AKO ce узме да су највише замље продавали они сел>аци
из Богдашића који су je највише имали, сачувани подаци
указују да су најбогатије лородице биле оне чије je чланове
сеоски збор бирао за своје представнике и које су биле у
ближем или даљем међуссбном сродству. За њих ce може
поуздано тврдити да потичу од оснивача овог брдског брат-
ства Ботдаше, чији су први потомци дали име селу.
При склапању уговора с млетачким кнезом у Котору,
Богдашиће су 1428. године представљали Божићко Богда-
шић. Радослав Ратковић, Раде Поповић и Миоман Прибоје-
в и ћ . ш За продају свих богдашићких поседа код Конина, се-
173 ХАК V, 106.
179 ХАК VI, 689.
180 ХАК VI, 690. Упор. Stjepčević, нав. дело, 35.
181 1431. год. узео га je под закуп један сељак из Левања. Х А К
V, 236.
182 Х А К CXLIX, 926.
183 Х А К IV, 45.
 ИВАН БОЖИТх
70

оски збор je 1443. одредио за своје представнике свог капе-

тана Радослава Ратковића, три Божићкова сина, Радивоја,
Ђурашина и Митрашина Божићковића, Миомановог сина
Ђурашина Миомановића, затим браћу Радослава Ратковића,
Вукосава и Милоја, и, на крају, Мирка Десиновића, Богету
Грубача и Аладина Михачевића и Радована Брајковића. 184
Пошто су пре тог времена документи ретки, нигде се не су-
среће Мирков отац Десин, као ни Богетин, Грубачев и Ала-
динов отац Михач. Радованов отац Брајко Миочевић познат
je као сведок Миоманов из парнице с Трипчетом Болицом.185
Чланови ових породица, као и оних маше истакнутих, прода-
вали су своја земљишта и појединачно и заједнички онако
како су их поседовали. Заједничко поседовање открива њи-
хове сродничке везе и поставља извесна питања везана за
склоп тог брдског братственичког друштва.
Браћа Ратковићи најпре су располагала земљом зајед-
нички a затим, 1439, појединачно. Њихове продаје нису честе
и оне не откривају везе те породице са осталима. Само je у
једном случају Милоје Ратковић продао земљу коју je по-
седовао заједно с Дабиживом Степојевићем, који се иначе не
сусреће у документима. 186 Taj податак не омогућује њихово
повезивање с неком другом породицом; Дабижив Степојевић
могао je представљати неку рођачку везу no мајци или уоп-
ште no женској линији. Имања која су продавали налазила
су се у Бјелшшма, Китуници, Мрчевцу, a затим испод и из-
над Мрчевца.
Михачевића je било више браће: поред Богете (Богића),
Грубача и Аладина сусрећу се и Радич, Ђурашин, Божић и
Радослав. Сем у једном случају када Радослав сам продаје
земљу 14 7 5187, они je отуђују као заједнички посед било
четворице било петорице браће.188 После Грубачеве смрти,
једним тереном заједгагчки располажу Аладин и Радослав са
својилт нећаком, Грубачевим сином, Дабишом Грубачеви-
ћем.189 Тридесетих година јављали су се као продавци земље
Михачевића у једном случају Богета и Грубач с Миоманом
Прибојевићем, у другом случају Грубач с Миоманом (који се
овде наводи као Даничић; несталност презимена није усам-
љена појава пошто се оно редовно изводи од очевог, a поне-
184 ХАК X, 233.
185 ХАК IV, 39.
188 ХАК V, 106, 82; VI, 689, 889, 994—995; X . 350.
187 ХАК X V , 416.
188 ХАК X, 101, 601; CXLIX, 220, 222.
189 ХАК X V , 55.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 71

кад од дедовог имена), затим с Мирком Десиновићем и А н -

дријом Новаковићем, у трећем случају с Миоманом Прибо-
јевићем, a у четвртом с Миомановим сином Ђурашином Мио-
мановићем.190 Наведени сувласници били су no некој линији
сродници Михачевића. За Миомановиће ce изричито каже да
су њихова браћа од стрица (primi consobrini).191 Њихови по-
седи понегде су и граничили с Миомановићевима, на пример
у Совљаку. 192 A они су ce иначе налазили на свим странама,
не само у Богдашићу, већ и у Совљаку и Пасиглави, у Јакљу,
изнад Црног Плата, у близини Луштице и код солана. У Сов-
љаку ce чак један локалитет звао Дубрава Михачевића. 193
Браћа Миомановић, Ђурашин (или Ђураш), Вукосав,
Богдаша и Милорад продавали су земљу појединачно 194 , у
два случаја заједно (без брата Вукосава који у време продаје
1473. и 1474. вероватно више није био у животу) 195 , a у јед-
ном, знатно ранијем, из 1439. године, само два брата Ђура-
шин и Вукосав. 196 Приликом најраније забележене продаје
јављао ce само Ђурашин (ваљда je 1435. једино он међу бра-
ћом био пунолетан), али заједно с најближим рођацима Бо-
гетом и Аладином Михачевићем.197 Блиско сродство омогу-
ћило je Богети Миомоновићу да поништи једну продају бра-
ће Михачевића и да ce сам појави као купац с пречим пра-
вом.198 Још док им je отац Миоман био жив, сам je продавао
земљу коју je заједнички поседовао с Богетом и Аладином
Михачевићем.199 Сем у Богдашићу, поседи су им ce налазили
у Љесковцу и Совљаку, затим у Бјелилима, Брдима и Ка-
зестру.
Већ je наведен случај када ce као сувласник земље Мио-
мана и Михачевића јавља, уз Мирка Десиновића, и Андрија
Новаковић. Он je 1439. још једном продавао земљу коју je
поседовао заједно с Мирком Десиновићем (који ce овде по-
грешно наводи као Симовић) и Радивојем Божићковићем. 200
Нека имања je сам продавао, као и његов брат Добривоје 201 ,

190 ХАК V, 83, 147, 151; XIV, 313.

191 ХАК V, 56. Упор. Х А К X V , 269.
192 ХАК VII, 270; X V , 196.
193 ХАК XII, 377.
194 ХАК VI, 270, 247; XIV, 588; X V . 269.
195 ХАК X V , 146, 196.
196 ХАК VI, 761—762.
197 ХАК XIV, 313.
198 ХАК X V , 55—56.
199 ХАК V, 83.
200 ХАК VI, 717.
201 ХАК XIV, 532; X, 346; VI, 485.
 ИВАН БОЖИТх
72

али je с братом у исто време имао и неподељене земље коју

je 1433. продао заједно с њим, a непосредно после тога с ње-
говим сином, својим нећаком Димитријем Добријевићем. 202
Године 1473. помињу ce Андријини синови Вучко и Оливер
Андријић. 204 Поседи ове породице били су у Брдима (Гњили-
шта) у пределу солана (Камен Мост), у Мириштима, под
Жуковим Брдом, на Свињаревом Брду и у Сенокошу.
Андрија Новаковић, рођак Миомановића и Михачевића,
јавља ce у једном случају, можда и no женској линији, као
сувласник Радивоја Божићковића. Друге породичне везе
ове велике и моћне пор-одице могу ce извести из заједничког
поседовања Једног земл>ишта код солана с Мирком Десино-
вићем204; Богић Богдашић био je њихов стриц (barbanus)20"'.
али ce његови потомци не могу са сигурношћу открити v
сачуваним вестима. Иначе су браћа Божићковићи продавала
земљу било појединачно, било у некој заједничкој комбина-
цији. Најпре ce јављају Митрапшн (или Димитрије), Стефан
и Радивоје, a онда, уз њих 1443. и 1445. године и четврти брат
Ђурашин као заједнички сопственици. У исто време, 1443,
једино je Митрашин сам продавао земљу. 206 Доцније, шезде-
сетих и седамдесетих година, појединачно су њом распола-
гали Радивоје и Ђуранган.207 Године 1459, вероватно после
Стефанове смрти, јавља ce Стефанов син Групко-Грубач
Стефановић као Ђурашинов сувласник, a три године доц-
није још и Томаш Стефановић као заједнички поседници
земл>е са стричевима Ђурашином и Радивојем. 208 Исте, 1463.
године, продавали су Грубач и Томаш Стефановићи и део-
ницу коју нису делили са стричевима.209 И Грубач je одво-
јено продавао земљишта која je сам поседозао. 210 Ђурашин
није имао сина. Kao његов наследник помиње ce 1477. четр-
наестогодишњи унук Никола, син Ђурашиновог зета Милата
Рајковића. 211 Имања Божићковића и њихових наследника
налазила су ce у самом Богдашићу, под Грацом, у Казестру.
202 Х А К X, 346, 354, 434.
-03 Х А К X V , 57.
2М ХАК X, 466; CXLIX, 240.
205 ХАК XIV, 341, 485.
-т ХАК VI, 140; CXLIX, 163.
ХАК XII, 341; X V , 208; XII, 363.
ш Х А К XI, 489; XII, 389.
2110 Х А К XII, 351.
210 Х А К X V , 123, 190.
211 Х А К X V , 709.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
73

Мрчевцу, на Свињаревом Брду, у Ж е љ к о в у и, нарочито, у

подручју солана, где je постојала и Главница Божићкови-
ћа.'-1'-
Породичне везе Мирка Десиновића с Миомановићима,
Михачевићима и Божићковићима већ су наведене. После н»е-
га помиње ce његов син Брајан и, уз границе туђих земљи-
шта у пределу солана, поседи Мирковића. 213
За њихове сродничке везе са осталим породицама не на-
лази ce у сачуваним вестима никаква гготврда. Не зна ce да
ли ce за њих могу везати потомци Раде Поповића који je
1428. био међу четворицом сеоских представника. Не могу ce
тачно утврдити ни његови потомди, пошто изгледа да ce и
његови синови јавл>ају час с презименом Поповић, час с пре-
зименом Радовић (no очевом имену). Kao Поповићи јављају
ce и синови доцнијих свештеника у Богдашићу, од којих
no имену знамо поиа Ратка Рајковића, 1437, и попа Милоја,
сина попа Николе, 1452.214 Синови Раде Поповића били су
Ратко, Радослав и Радич. Прва двојица продавала су најпре
заједничку земљу, затим су je продавали Ратко и Радич и,
на крају, сваки своје одвојено имање. 215 Радослављев син
Ђурађ самостално je располагао земљом 1473. године. 216
Може ce забележити ј о ш један случај заједничког посе-
довања земље: седамдесетих година X V века имали су зем-
љиште у Ж у п и Остоја Дејановић, браћа Вукашиновић браћа
Милојевић и Иван Николић. 217 У осталим случајевима земља
je отуђивана као сопственост појединца.
Ha основу података о постојању колективног поседа
земље не само међу браћом већ и међу ближим, a можда и
даљим сродницима не би ce могао извести никакав општи
закључак о задружном животу као општераширеном облику
најниже друштвене организације. Браћа или стричеви с не-
ћацима K O J U су заједно поседовали неку земљу у исто време
су и слободно располагали оним делом очевине који су већ
били одвојили за себе. Они су чак појединачно отуђивали
своје идеалне делове још неподељених поседа наводећи у
уговору колика би била површина њиховог дела, изражена у
старима жита потребног за њено сејање. Уједно су ce обаве-

212 ХАК CXLIX, 240.

213 ХАК XI, 444; X V , 174.
214 ХАК VI, 233; C X L I X , 926.
215 ХАК V, 151; XII, 393; X, 69; X V , 135, 248.
216 ХАК X V , 126.
217 ХАК X V , 174, 594.
74 ИВАН БОЖИТх

зивали да накнаде купцу разлику уколико би се приликом

стварне деобе показало да je његов део земљишта мањи од
онога који je предвиђен у уговору. 218 Задржавање заједнич-
ког поседа било je условљено практичним разлозима: целина
земљишта je задржавана, један од њих je експлоатисао, a
сви они који су на њега имали право учествовали су према
свом делу у приходима. Иста je пракса у том крају задржана
до данас. Иако je, како изгледа, преовладавала индивидуална
породица, није искључено да су се куће еродника налазиле
на окупу, збијене једна уз другу, као што je то у Богдашићу
и данас случај 219 . и да им je у дневном животу и привређи-
вању много пггошта било заједничко. Даље од те претпо-
ставке тешко би било ићи.
Ипак су у располагању поседом постојала извесна огра-
ничења, иста она која су до данас у пракси сачувана. По-
јединац je могао да отуђи свој посед, али je најггре морао да
га понуди сродницима. Било je случајева када je брат или
неки даљи рођак поништавао већ извршену продају и откуп-
љивао земљу „iure propinquitatis". Он би, no одредбама ко-
торског Статута, плаћао исту цену no којој je земља била
продата уз додатак од 15%. Тако je ранији купац добијао
натраг свој новац и, уз њега, „добит" (lucruml.220 To je право
поштовано, али у већини случајева рођаци се нису јављали
као купци, већ су давали своју пуну сагласност да се земља
њиховог најближег отуђи, у првом реду у корист Которана.

VI

Млечани нису дозволили да се сељацима некадашњег

превлачког властелинства насилно одузме земља и они пре-
творе у влапггаке, у которској канцеларији су попггована сва
права продаваца и купаца, али су Богдапгићи ипак као по-
седници постепено потискивани из жупе у своја брда, a њи-
хова земља доспевала je на крају у руке Которана, који су
својим законским одредбама и привредним системом доводи-
ли сељаке забаченог катуна на Врмцу у тежи и зависнији
положај од онога у коме су се ранијих векова налазили и
прави влаштаци.

2,8 Х А К XII, 389.

219 Бр. Којић, нав. дело, 183—184.
220 Х А К X V , 55, 56, 57—58.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
75

0 разлозима који су приморали Богдашиће да, ма и про-

дајом, напусте своју земљу, сачувани подаци не говоре. Мо-
же ce само претпоставити чињеница да су ce 1443. године
сви Богдашићи сакупљали у збор и прихватили да сва своја
земљишта под Кавчем ,,in contracta Conini" продају котор-
ском властелину Николи Палташићу. за 150 перпера.2-1 Сем
тога, у додиру и под непосредним утицајем развијеног град-
ског средишта које je сада могло да им наметне свој прив-
редни режим, Богдапшћи су сиромашили и били приморани
да у Котору траже повериоце. Продаја земље често je била
везана са добијањем зајма или je само представљала један
облик његовог враћања. To потврђује и чињеница да ce као
кулци јављају понекад иста лида која су нам позната као
повериоци сељака из Богдашића. Све ове појаве водиле су
сиромашењу већине припадника овог планинског катуна.
Када ce упореди количина земље коју су Богдашићи у току
X V века купили са оним што су распродали, види ce да ce ту
радило о готово безначајним вредностима. Продаја знатних
ловршина земље, јединог извора њиховог богатства, ма ко-
лико решавала њихове тренутне привредне тешкоће, мора-
ла их je водити у све већу беду. Када ce размотре уговори о
продаји земље, ово тврђење постаје очигледно.
Тридесетих и четрдесетих година X V века сељаци из
Богдашића махом су продавали земљу у жупи и своје ра-
суте поседе no околним еелима. Забележена je једино прода-
ја малог терена у самим Богдашићима двојици ковача из
Ластве за пет перпера као и продаја једног терена с кућом у
којој je сам продавац становао једном которском властелину
за 40 перпера.222 Од средине X V века, уз преостала земљишта
ван сеоског атара, продавани су врло често и терени у самим
Ботдашићима, виногради и засејане површиле. Продавани су
не само которској властели већ и богатијим сел>ацима in
Пасиглаве (нарочито Младену Петра Толчића) или из Црног
Плата, као и другим братственицима из самих Богдашића.223
Te унутрашње продаје имале су понекад за циљ поравнања
и заокружавања старих поседа, али су исто тако наговешта-
вале и осетније раслојавање међу припадницима истог ка-
туна.

ХАК
221 X, 232—233.
ХАК
222 VI, 247; X , 367.
223 Х А К XI, 489; XII, 393; X V , 123, 126, 135, 148, 190, 208, 288, 290,
642, 698, 709. Слика би била потпунија да су сачуване све архивске
књиге из X V века.
 IIBAH БОЖИЋ
76

Поред сељака из Ластве, Црног Плата, Пасиглаве, Мр~

чевца и Брда224, земљу су од Богдашића куповали у првом
реду которски властелини Ловро Бућа, Марин Друшко, Ми-
кене Габро, Базилио Бизанти, Никола Болица, Михаило
Палташић, Никола Палташић, Лука Пелегрина, Марко Брај-
ков, Матеј Брајков, Лука Паутино, Трипче Драго, Петар Бо-
лида, Петар Наталин, Јаков Бракјен, Франо Добринов и Иван
Љешковић. 223 Међу осталим купдима било je богатијих за-
натлија: тројица златара странаца, од којих су неки имали
поседе no читавом дистрикту, двојица ковача, двојица оп-
штинских службеника из Ескула, и два домаћа богатија гра-
ђагаета, од којих je један био Дабижив Трипковнћ „provi-
sionatus".22(i
Међу многим продајама јавља ce и један уговор о замени
терена: которски властелин Zonchius de Меха добио je од
браће Божићковића један терен ,,sub Gradeg", a н>има je
уступио своју земл>у „in Gradeg". 227 Овом je заменом котор-
ски властелин само хтео да споји или приближи своје део-
нице, али je замена ипак представљала потискивање Богда-
ншћа у њихов атар.
У ређим случајевима Богдашићи су отуђивали земљу
поклањањем било сељацима из околних села с којима су
могле да их везују и родбинске везе, било которској власте-
ли. Разлог поклањању не наводи ce увек; понегде ce моти-
више „захвалношћу"; само у једном случају дародавад Иван
Николић из Богдашића изјављује да поклања Ивану ЈБеш-
ковићу из Котора свој део терена у „Которском пол>у"
зато што je овај учинио неке услуге његовој мајци, жени и
деци за време његовог дванаестогодишњег робовања у око-
вима на каталанским триремама. Али, и овде je карактери-
стично да ce радило о поклону идеалног дела једног већег
поседа који je он раније уживао са још најмање шесторицом
других сељака из Богдашића, вероватно својих рођака, чије
je делове Иван Љешковић још раније био купио. 228

224 Х А К XIV, 271, 588; VI, 247, 761 (из Ластве); VI, 889, X V , 698

(из Црног Плата); X, 601, 875; XII, 377; X V , 196 (из Пасиглаве); XII,
351, 363; X V , 248, 654 (из Мрчевца); VI, 994—995; X V , 416 (из Брда).
225 Х А К V, 106; 147, 151; XIV, 313; VI, 485; VII, 306; X, 69; X,

44, 299, 350; X, 101, VIII, 129—144; X, 232—233, 466—467, C X L I X , 240,

349; X, 346, X V , 642; X, 354; X, 367, 373; X, 434; XII, 389; XII, 393;
X V , 57, 146, 148, 190; X V , 116, 123, 126, 135, 208; X V , 174, 594.
226 Х А К V, 151, СХ1ЛХ, 220, X, 159, CXLIX, 163, X, 55, 269; VIII.

48; XII, 85; VI, 689; XII, 341, V, 83, X I V . 532.

227 Х А К VI, 140.
228 Х А К XI, 489; X V , 248, 269, 654, 594.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
77

Много су ређи случајеви када су Богдашићи куповали

земљу, или права на њу, од сељака из околине или од самих
Которана. 229 Једанпут ce као продавац јавља и сељак из Бог-
дашића који je налустио своје село и настанио ce у Ко-
тору.2'30
Из ових само делимично сачуваних података види ce да
je T O K O M X V века осетно смањен фонд земљишних поседа
Богдашића не само у жупи већ и у самом атару села, где
ce при навођењу граница појединих терена све чешће наводе
поседи Которана. Ако су сами Богдашићи узимали под закуп
своје продане терене (о томе нема података али треба прет-
поставити да je Которанима неко ,радио земљу), њихове
годишње дажбине за релативно кратко време исплаћивале
су цену no којој je земл>а купљена.
Штитећи своје интересе, Которани су ограничавали и
забрањивали сађеше нових винограда no дистрикту. За пре-
кршај су још средином XIV века одређене тешке казне: не
само сечење лозе већ и висока глоба од 50 перпера no квад-
рањолу.231 Ове ce мере нису могле примењивати у селима
метохије док je она била под влашћу Балшића и деспота.
Када je метохија припала которској општини, добијена je од
Млечана сагласност о примени старих мера против сађења
нових винограда. Мера ce, природно, односила и на Которане
који су куповали земљу од Богдашића. У нотарске књиге
утгисана je почетком 1446. године забрана једном од њих да
сади нову лозу у винограду купљеном од Богдашића и захтев
да сам шдчупа што je засадио, јер ,,in dicta metochia nichil
trapiri potest secundum statuta Catari". Убрзо затим издато
je опште наређење да ce почупају сви виногради засађени у

-2!> Х А К XIV, 260—261; X, 164; СХ1ЛХ, 63, 166.

Х А К X V , 290. Располажемо само с два податка о пресеља-
230

вању сељака из Богдашића у Котор, и од та два један je несигуран.

Год 1421. помиње ce један „fornarius" коме каноник Јероним Бућа
изнајмљује „fornum ecclesie et capituli sancti Triphonis", али, како ce
за њега каже да je ,,de Bogdasich de Passiglava", порекло му није
тачно одређено. Више података имамо о Васку Добријевићу који сс
1459. год. оженио служавком из властелинске породице Вракјен,
њој je газдарида завештала мираз од 50 перпера, a њен син joj je
обећао још 30 перпера. Добријевић je исте године купио од неког
которског обућара кућу за 37 перпера, од које суме му je остао
дужан 12 перпера. Вероватно je зато продао следеће године један
терен у Мрчевцу за 30 перпера. Како je прекинуо сваку везу са сво-
јим селом. продао je 1475. год. остатак своје земље у Вогдашићу
Аладину Михачевићу за 15 перпера, Х А К XI, 466, 489; XII, 85; X V , 290.
;31 Stat. Cath., 241, 247—248.
 ИВАН БОЖИТх
78

метохији. 232 Више него которске купце, ова мера погодила je

еаме сељаке из Богдашића без обзира што нису имали нити
су могли имати велике површине засађене лозом. Њихово
скромно привређивање и тим je било осетно скучено,
Један од њихових извора прихода биле су и солане. Али,
како je продаја соли представљала монопол которске оп-
штине, сељаци су произведене количине продавали у Котору
no утврђеној цени. Новац им није одмах ни исплаћиван, na
су се појединци, на рачун својих потраживања од которске
благајне, задуживали код приватних поверилаца у граду или
узимали од њих на кредит просо. 233
Которани су већ четрдесетих година XV века кастојали
да постану искључиви сопственлци свих солана. na cv у том
смислу и поставили захтев 1443. године у Млецима. Али им
je из Млетака одговорено да терени са соланама треба да
припадају онима „који на њих имају право". Саветовано им
je да разговарају са сопственицима и да им понуде годишњу
награду у висини шихових лрихода од соли за уступање
солана.234 Ако je општина и повела такве разговоре, они нису
уродили никаквим плодом.
За време велике буне грбаљских сељака, којима су
пришла околна еела, na и Богдашићи, Которани су 1449. го-
дине тражили од Млечана да поруше солане, јер оне привла-
че околне господаре да завладају которским крајем и под-
стичу сељаке који имају удела у соланама да устају против
Сињорије како би могли да својом сољу слободно располажу,
a не да je продају општини no цени од шест гроша no врећи.
Ово се тврђење, природно, односило и на сељаке из Богдаши-
ћа. И солане су стварно биле порушене. 235 У току 1458. Ко~
торани су тражили у Млецима дозволу за обнову солана.
Објашњавали су: „ [ . . . ] у прошлости су солане биле у рукама
многих лица, као што су били деспоти, дштрополити, Богда-
шићи, Луштичани и многи други, a сада ће доспети у руке
преведре ваше сињорије". Иако су подвлачили да се због
садашњег стања трпи велика пггета, пошто мајстори одлазе
у Нови, где раде и отварају нове солане (то су биле солане
херцега Стефана), Млечани су одговарали да не сматрају
за потребно да се ма nrra мења.236 Сличне захтеве Млечани

282 Х А К VIII, 48, 68.

223 Х А К X, 311.
234 Čremošnik, нав. дело, 153—154.
235 Listine X, 6.
236 Čremošnik, нав. дело, 183.
CEJIO Б О Г Д Л Ш И Ћ И У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
94

су одбшта и 1463. године.237 И солане су за дужи период

остале пусте. За сељаке из Богдашића приход од соли тада
je сасвим отпао.
Продаја земље само je тренутно решавала њихове ф и -
нансијске тешкоће. Под притиском дневних потреба лако су
падали у мреже градских поверилаца, махом истих оних
људи којима су морали да лродају a понекад и поклоне сво-
ју земљу. Задужења су ce кретала од 8 до 80 перпера; радило
ce ту или о позајмљеном новцу или дугу за неплаћену купо-
вину тканина, проса и, најчешће, пшенице. За дуг су зала-
гали и земљу и солане. Рокови исплате били су строго утвр-
ђени. Поверилац je до исплате имао право да ужива приходе
од земље; уколико му дуг до истека рока не би био испла-
ћен, он je могао да заложеном земљом слободно располаже
или да je прода и од добијене цене наплати своје потражи-
вање, a остатак врати дужнику. 238
Једна которска властелинска породица јавља ce као су-
власник млинова на Градашчици испод Граца које су иначе
држали свештеници из Богдашића и њихови потомци. A они
су (Радослав Погговић, поп Милоје) били ггринуђени да и
преостале своје делове и права продају за перпере сељацима
из околних села.239
Подршка коју су Богдашићи пружили грбаљским сеља-
цима побуњеним лротив которске властеле из истих разлога
који су и код н>их стварали услове за отпор обећавала им
je ослобођење од привредног притиска града чију су власт
морали да признају. Неминовни неуслех буне оставио je
последице које су њихов тежак положај училиле још горим.
Повећан им je коначно и основни намет no огњишту. Раније
je он износио једну перперу, После угушивања буне млетач-
ки кнез у Котору повећао га je у Луштици, ЈБешевићима
и Богдашићима, уосталом као и у самој грбал>ској жупи, na
један дукат годишње. 240
Из сачуваних извора ce не види да ли су ти сељаци, сем
овог основног намета на огшиште, што значи на домаћинство.
плаћали нешто и на земљу. Очигледна je једино упорна борба
Которана и млетачких власти да им наметну плаћање десет-
237 Исто дело, 191.
238 Х А К V. 177, 262; XIV, 185, 544; VI, 106, 736, 752; X, 40, 311.
312, 350, 388, 407; XI, 444, 489, 492; XIII, 780.
239 Х А К X, 263; XI, 163.
240 Listine IX, 436; „dove pagavano prima perperi uno per fuogo
a l'ano, al presente miser lo conte li conduxe pagar per ziachadun fuogc
ducati uno d'oro singulo anno".
 IIBAH БОЖИЋ
80

ка католичкој цркви. A та je борба, уз ггривредни притисак,

значила сада и систематско гоњење њихове вере и цркве
за коју су као људи превлачког манастира били везани отка-
ко je село настало.

VII

Још пре настанка самог села Богдашића, његова je тери-

горија припадала превлачком властелинству, a становништво
je, као и у околним селима, било православно. Ha наттшсу
из 1269. године узиданом у западни зид цркве Св. Петра у
Богдашићу (некадашњи Градац) зетски епископ Неопит ка-
же: „[. . .] свздахв храмв cm вв областв с(ве)т(а)го М(и)хаи-
ла".241 Авињонски папа Климент VI, у писму цару Душану од
6. јануара 1346, навео je и ту цркву у низу цркава које су,
према извештају новог которског бискупа Сергија, ранији
српски владари одузели католичкој цркви заједно с поседи-
ма.242 Оно што которска дијецеза није могла да ггостигне док
je град био у склопу српске државе, као ни за време борби
с Балшићима и доцнијих млетачких борби с деспотом, учи-
њено je када je подручје метохије Св. Михаила коначно
и непосредно потчињено которској општргаи и када су црква
и манастир Св. Михаила, као кула православља у Боки Ко-
торској, ередином X V века, били порушени. 243
Да ли je у први мах јурисдикција над православним цр-
квама и селима поверена крајинском митрополиту Јовану
с Крита, који je пристајао уз тренутно проглашену унију
на сабору у Фиренци 1438. године, овде je без значаја, јер
би то био само први корак за прикључење метохије которској
дијецези и католичкој цркви. Курија je још за Каликста III
(1455—1458) одредила да бившим православним црквама
управља котореки свештеник Антон Друшко. 244 Каликстов
наследник Пије II одредио je већ 1459. дубровачког каноника
Марина Рањину да све те цркве с лоседима припоји котор-

241 Ђ. Бошковић, Две бокељске цркве, посебан отисак из „Глас-

ника Народног универзитета Боке Которске", Нови Сад, s. d., 4. Нат-
пис je обавјављен и код Љ. Стојановића, Стари српски записн ?(
натписи I, Београд 1902, 11.
a« Theiner, Vetera monumenta Slavorum meridionalium I, Рип
1863, 215.
243 Stjepčević, Prevlaka, 39—41.
244 и с т 0 Оело, 40.
CEJIO БОГДЛШИЋИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 81

ској бискупији. 243 Овај je опуномоћио которског архиђакона

Ивана Палташића, који je већ 1460, уз читав низ књига,
предао бискуповој канцеларији и „sacculum unum instrumen-
torum ips^us episcopatus Catharensis cum instrumento litteris
sclavis scripto pro Privilacha"24в (ваљда један од познатих фал-
сификата) да би већ следеће године извршио предају поме-
нутих цркава прокуратору которског бискупа. 247
Још пре коначног преузимања управе над православним
црквама, которски бискуп je доводио глагољашке свештени-
ке из Далмације да би бар упогребом народног језика у цркви
приближио народу латинске обреде и неосетно их везао за
римску цркву. Зато je и један Италијан, которски канцелар,
предвидео својим тестаментом још 1444. године да ce једна
трећина добити од имовине која би ce распродала после ње-
гове смрти употреби за издржавање једног свештеника који
би на Тројици сваког дана морао да служи у цркви „more
sacerdotum de Dalmatia vel Croatia in sclavonica lingua secun-
dum ritum Latinorum". 248 Такав ће ce свештеник сусрести
много доцније и у Богдашићима који су пружили изузетно
оштар отпор свом преверавању. 219
Которани су, даље, 1445. године, тражили дозволу од
Млечана да протерају ,,presbyteros Slavos", који наводно само
убиру приходе с црквених поседа a занемарују бригу о ду-
шама пастве. Млечани су им поручивали да нађу најбол>и
начин за обраћање „схизматика": „ипак не све одједном, већ
постепено на вешт начин, да ce можда не изроди нека нез-
года због мноштва тих схизматика". Нису им тада одобрили
да управљање имовином православних цркава повере дво-
јици својих свештеника, већ само препоручили да ce од црк-
вених прихода издржавају свештеници који ће ce бринути
о подељивању светих тајни „влаштацима". 250
Највећу активност показао je бискуп Бернард из млетач-
ког градића Пјеве ди Сако, који je у Котор дошао 1453. го-
дине. Он je привео у католичанство „многе стотине", наро-
чито у Богдашићима, „in loco S. Petri de Gradaz". Тамо je
поставио католичког свештеника коме je поверио бригу о се-
љацима Богдашића и Кавча. Међутим, како ce сазнаје из
једног млетачког писма, тамо je живео и један „схизматички
245 Исто дело, 47, 65—67. Theiner, нав. дело, 447.
246 Бпскупски архив у Котору, Књ. III, f. 37.
247 Stjepčević, нав. дело, 41.
248 Х А К CXLIX, 316.
249 Stjepčević, нав. дело, 8.
250 Farlati, Illyricum sacrum VI, 465.

6 Нешгрно поморје
 ИВАН БОЖИТх
82

калуђер" и настојао да врати старој вери оне који су већ

били примили католичанство. Жесток je био у борби; напао
je не само на католичког свештеника у селу већ и на бискупа
Бернарда када je овај осмог дана no Ускрсу кренуо у визи-
тацију и поделу кризме новим верницима. После тога, дужд
je 1455. наредио да се тај „калуђер" протера с которске тери-
торије, a схизматици да напусте поседе, винограде и земл>и-
шта који су припадали цркви, с тим да они који буду обра-
ђивали црквену земљу плаћају десетак. Црква Св. Петра у
Богдашићу као и остале православне цркве треба да се пре-
дају католичком бискупу у Котору.-'51 Ове одредбе о одузи-
мању земл>е „схизматицима" вероватно су принудиле и Бог-
дашиће да постепено напусте став отпора и прихвате като-
личанство. Међутим. догађај у Богдашићу толико je утицао
на новог которског бискупа Бернарда да се одмах вратио у
родно место, где je сачекао смрт, и не навраћајући више у
своју дијецезу.
Православље je, нарочито у Богдашићу и Кавчу, без
милости гоњено. Млетачки кнез у Котору позивао се после
више од два века на неко наређеше из 1451. године да се
сви „схизматици" из та два села протерају. Како су се у
међувремену неки православни сељаци поново били ту до-
селили, наредио je декуриогоша из оба села да „Србе схиз-
матике са свог подручја отерају, искорене и избаце". Претио
je уједно и њима и свима онима који им у том послу не би
помогли глобом од 50 дуката, изгнанством, затвором, окива-
н>ем на триремама и другим казнама.25-' Драстичност тих
мера само открива сву оштрину отпора млетачкој власти и
њеној верској политици.

551 Исто дело, 466—467.

252 Исто дело, 507.
 O ПРОПАСТИ МАНАСТИРА СВ. МИХАИЛА
HA ПРЕВЛАЦИ

Светомихољска метохија, образована у доба Немањића

око цркве и манастира Св. Михаила на Превлаци у Боки
Которској, коначно ce расула средином X V века. Тада je већ
и црква била у рушевинама. Према предању које je сачувао
Стјепан Митров Љубиша у приповеци „Проклети кам", К о -
торанин Друшко убацио je отров у храну која je изнета на
сто православним калуђерима (било их je преко седамдесет).
И док су они били за столом, топ с млетачког брода порушио
je манастир. Под рушевинама су остала у животу само дво-
јица калуђера.1 To je предање без колебаша прихватио Мла-
ден Црногорчевић у својој расправи „Михол>ски збор у Боки
Которској. 2 Много исцрпније и критичније размотрио га je
Иво Стјепчевић. Kao одличан познавалад которске архивске
грађе, он je у студији Превлака покушао да открије историј-
ске догађаје на које ce предање мотло ослонити. 3 И дошао je
до закључка да су црква и манастир „били претворени у
рушевине" када je Стефан Црнојевић, признавши у фебру-
ару 1452. млетачку власт, кренуо да угуши устанак грбаљ-
ских сељака. У Грбљу je планула буна 1448. године, када ce
у Зетском приморју појавила војска деспота Ђурђа Бранко-
вића настојећи да врати земљу коју су посели Млечани после
првог пада деспотовине. Уз побуњене Грбљане нашли су ce
од почетка и сел>аци светомихољске метохије, која je обу-
хватала Луштицу, на улазу у Боку Которску, ЈБешевиће,
између Луштице и Траста, Богдашиће на Врмцу и део Гр-

1 Стјепан Митров Љубиша, Приповијести, Панчево Ј882, 249—

—350. Исто у X X V I I колу Српске књижевне задруге, Београд 1924,
170—238.
2 Старинар 10/1—2, Београд 1903, 1—73.
3 Ivo Stjepčević, Prevlaka, preštampano iz „Bogoslovske smotre''
br. 3 za 1930, Zagreb 1930. Поглавље „Porušenje crkve i manastira", стр.
30—64.

в"
 ИВАН БОЖИТх
84

баљског поља око Превлаке. Иво Стјепчевић сматра за по-

уздано да су „млетачке галије, које су с морске стране поду-
пирале акцију Стефана Црнојевића и порушиле солане, окре-
нуле такођер топове и проти манастиру и цркви Св. Миха-
ила".4 Његово су објашњење историчари прихватили. 5
Анализујући предање и његове историјске корене,
Стјегтчевић je уочио да ce православни манастир на Превла-
ци једва одржавао од краја XIV века, na je такође истакао:
„постоји оправдана сумња. да je већ почетком X V в. настала
криза и да je даљи живот манастира до порушења било само
животарење. слично оному код св. Јурја под Перастом". 6
Ту je био доста близу истини. Претпоставка о рушењу мана-
стира 1452. године само je ттокушај да ce нађе склад између
предања и познатих историјских чињеница. У ствари, мана-
стир je већ тада био у рушевинама, напуштен бар две деце-
није раније.
Један документ Бискупског архива у Котору (И. Стјеп-
чевић га доноси у додатку своје расправе) наводи да су у
време његовог састављања 1461. године биле без свештеника
превлачке црквице Св. Марије и Св. Николе, које су „post
ruinam ecclesie sancti Michaelis" преузеле улогу старе матич-
не цркве. Реч „ruina" пре би значила пропадање, оронулост
и рушење због запуштености него порушење (разарање, ру-
шење бомбардовањем), јер би ce у том случају употребила
реч „destructio" (ruere — рушити ce, пропадати; destruere —
порушити, развалити). Ta разлика у значењу речи, разуме
ce, не би могла бити једини аргумент за оспоравање Стјепче-
вићеве претпоставке. Он je био добар зналац латинског ј е -
зика, a искуство му je показивало како су ce све њим слу-
жили састављачи средњовековних текстова. Против његовог
закл>учка много убедљивије говоре подаци из извора, од
којих неки нису ни били познати када je Стјепчевић писао
своју расправу.
Из Књиге привилегија „пет села збора ce. Михаила" на
Превлаци, о којој je писао Петар Шеровић 1955. године7,
види ce да je Стефан Црнојевић, у фебруару 1452, пре но
IIITO ће кренути против грбаљских устаника, позвао њихове
савезнике и помагаче из светомихољске метохије да ce до-
4 Исто дело, 39, 43.
5 Ни сам нисам сумњао у његову тачност када сам писао pacrrpa-
ву „Ссло Богдашићи у средњем веку", Историјски часопис VII, Бео-
град 1957, 91—92.
6 I. Stjepčević, нав. дело, 57.
7 Историски записи VIII, књ. Х1/1—2, Цетиње 1955, 362—371.
O ПРОПАСТИ ИЛНАСТИРА СВ. М И Х А И Л А HA ПРЕВЛАДИ 85

бровољно потчине млетачкој власти. Залагањем деветорице

пстакнутих Луштичана, њихови су представници дошли у
Котор и 9. фебруара 1452. заклели се на верност которском
хнез\-." Споразум су склапали, додуше, само Луштичани,
aл;i даљп ток догађаја показује да су њихов став прихва-
тили и остали сељаци метохије. Нема никаквог трага о ак-
ц;ги Стефана Црнојевића на њиховом подручју. Када су
лочетком марта 1452. изрицане у Котору драстичне казне
зођима устанка, на списку осуђених лица налазили су се само
сељади из Горњег и Доњег Грбља.9 Сами Которани објашња-
зали су, неколико месеци касније у Млецима, да су сељаци
из Паштровића, Црмнице10, Луштице, Богдашића и Љешеви-
ћа. видећи шта ce спрема, „сви здрави и читави препоручили
своје личности и имовину покоривши се вашој прејасноети
заједно са свим соланама". 11 Нема никаквог податка да су
акцију Стефана Црнојевића подржавале с мора млетачке
галије, a још мање да су учествовале у рушењу солана. Се-
љацн који су се покорили Млечанима нису ни претпостав-
"вали да ће их ускоро изгубити.
Которски посланици су, додуше, захтевали од млетачког
Сената. још у априлу 1449, док je побуна била у пуном јеку,
да се поруше солане у Грбал>ском пољу „tiranichamente fatte
sul terren de Cataro per li signori tirani ochupato et per li vilani
zircumstanti" и тада добили обећање да ће капетан Јадранског
мора навратити у Боку Которску и предузети потребне мере
против устаника. Међутим, Ветор Капело стигао je само с три
галије, мада се предвиђало да их из Млетака поведе четири
a уз пут покупи још једанаест. С тако малим снагама није
могао ништа предузети, a убрзо je no наређењу Сињорије

8 Како je реч о позном препису документа, ту се сачувала и по-

грешна година — 1450 (што би према млетачком начину рачунања

била 1451. година). Нема сумње да je акт могао да се састави једино у
фебруару 1452. када je Стефан Црнојевић прихватио млетачку власт
и управо тада дошао у Ко»ор да од кнеза прими војводску палицу,
што се пз осталих млетачких докумената сасвим јасно види.
'Ј Мих. Динић, „Један прилог за историју Грбља'', Прилози за
КЈИФ. књ. XVII/1, Београд 1937, 107—112.
10 I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 118, нап. 238, сматра
c правом да ce назив Јеруница из текста односи на Црмницу (лат.
Cerniza). Она ce тада налазила под влашћу млетачког кнеза у Кото-
ру. Сем тога, наводи ce под својим правим именом у једном до-
кументу из 1454. год., где ce такође ређају крајеви које je Стефан
Црнојевић 1452. год. потчинио млетачкој власти. G. Čremošnik, „Ko-
torski dukali i druge listine", Гласчик Земаљског музеја у Босни и
Херцеговини X X X I I I / X X X I V , Сарајево 1922, 165.
11 Listine IX, 436.
 ИВАН БОЖИТх
86

морао налустити Боку Которску и кренути у Апулију. Ново

которско посланство понављало je, у јануару 1450, молбу
да јадранска флота наврати у Боку Которску. 12 Ha њу ce,
међутим, узалуд чекало. A рушењу солана приступило ce
неколико месеци после угушивања устанка, у лето 1452. го-
дине. Луштичани су, како изгледа, тек тада пружили изве-
стан отпор. Которске снаге лако су га савладале и дубровач-
ке локалне власти у Конавлима гтрихватале су бегунце из
Луштице T O K O M јула 1452.13 У одговорима млетачког Сената
на неке которске захтеве убележено je, поред осталог, 24.
априла 1453. да су „све солане no нашем наређењу сада по-
рушене u потпуно опустошене"; требало ce још споразумети
са Стефаном Црнојевићем о рушењу његових солана.14 За
тај посао. очигледно, нису били потребни ни топови ни га-
лије. Колико ce из сачуваних докумената зна, оне T O K O M 1452.
године нису ни навраћале у Боку Которску. Закључак о
бомбардовању манастира Св. Михаила на Превлаци не може
ce, према томе, ослонити на изворне податке нити на сам ток
догађаја. С друге стране, може ce доста лако сагледати слика
његовот постепеног гашења и пропадања. Узроке готово да
није ни потребно излагати у свим појединостима.
Ha читавом Зетском приморју велика манастирска вла-
стелинства већ су одавно била у расулу. Католичка опатија
Св. Ђорђа у Боки Которској једва ce одржавала T O K O M XV
века. Тешко joj je било наћи опата или свештеника који би
обављао црквену службу. Једва да je нешто боље било са
опатијама Св. Срђа и Вакха на Бојани и Богородице Ратачке
код Бара. Ова последња ce још и држала захвал>ујући амби-
циозном и пословном опату Ђорђу Пелиновићу (1438—1463),
мада je повремено морала да ce даје у коменду. 15 Опатија
Св. Николе на ушћу Бојане имала je само опата, кога je ска-
дарски кнез Франћеско Квирин без премишљања уклонио
да би поверио цркву попу Ђинаку, старешини једне групе
Мркојевића, која je у септембру 1442. пришла Млечанима и
помогла им у борби за освајање Бара, који je био у рукама

12 Listine IX, 303, 318—319; N. Iorga, Notes et extraits III, 247;

Млетачки архив, Senato secreta XVII, 74 г°.
13 K. Јиречек, Историја Срба I, 376, нап. 115.

14 Listine X, 6.

15 Pavao Butorac, Opatija sv. Jurja kod Perasta, посебан отисак

из „Bogoslovske smotre", Загреб 1928, 1—94. Момчило Спремић, „Свети

Срђ под млетачком влашћу", Зборник Филозофског факултета VII/I,
Београд 1963, 295—313; „Ратачка опатија код Бара", ibidem VIII/],
Веоград 1964. 191—215.
O ПРОПАСТИ ИЛНАСТИРА СВ. М И Х А И Л А HA ПРЕВЛАДИ
87

босанског војводе Стефана Вукчића Косаче. 16 Светомихољ-

ска метохија, стални предмет отимања између околних госпо-
дара и которске општине, прелазила je више пута из једних
руку у друге и често je страдала, тако да су услови за ње-
но одржавање и за цветање манастира били крајње непо-
вољни.
У другој половини XIV века метохија je била под вла-
шћу Балшића. Превлачки манастир Св. Михаила био je се-
диште зетског митрополита. Када ce Радич Црнојевић 1392.
одметнуо од Ђурђа Страцимировића (Балшића), загосподарио
je и превлачким властелинством. После Радичеве погибије
1396, његових ce поседа у приморју докопао боеански војвода
Сандаљ Хранић. Подручје манастира Св. Михаила уступио
je которској општини. Тада су страдали и Луштица и окол-
ни предели. Радичевим повлачењем из Доње Зете Балшићи
су поново загосподарили метохијом и управу над њом пове-
рили браћи Ђурашевићима, Радичевим рођацима, који су
живели повучено у својим брдима и не покушавајући да ce
супротставе Балши III. Которани су поново, не без сукоба,
посели светомихољско властелинство када су 1420. признали
врховну власт Републике и уз њену помоћ сузбили напад
последњег Балшића. Задржали су je доста кратко. Чим ce
појавио деспот Стефан Лазаревић с војском, изгубили су не
само Луштицу, Богдашиће и Љешевиће него и грбаљску ж у -
ду, чије je становништво устало против насиља которске
властеле. A када je коначно 1426. постигнут споразум о при-
мени српско-млетачког уговора о миру (склопљеног још
1423), Грбаљ ce вратио под которску власт, док je метохија
и даље остала под управом Ђурашевића. Њиховим одмета-
њем од Ђурђа Бранковића светомихољски сељаци су, 1428,
no жељи самог деспота, прихватили власт млетачког кнеза
у Котору и остали у склопу которског дистрикта до 1433.
године. После турског освајања деспотовине 1439. и неуспелог
покушаја Ђурђа Бранковића да ce одржи у Зети (1440—1441),
кренуо je босански војвода Стефан Вукчић у освајање ње-
гове зетске баштине. Пред шеговим нападима, Будва ce
1. августа 1442. предала Млечанима, не без сагласности самог
деспота, који je тада живео у Угарској. Млетачка застава
залепршала je ускоро и над поседима метохије. Которани су
поново изгубили над њом сваку контролу када je деспотова
војска 1448. стигла у Зету да ратом против Млечана врати
изгубљене градове и села. Обновили су je тек када je Стефан

18 Млетачки архив, Senato Mar II, 102 v°; IV, 15 v°, 51 г".
 ИБАН БОЖИЋ
88

Црнојевић 1452. прихватио млетачку службу и обавезу да

угуши грбљаску буну. Од тог времена метохија je остала
трајно под млетачким Котором, јер су деспотове војне интер-
венције остале без последица због узастопних турских на-
пада на Србију. Честе промене власти, праћене борбама, nv-
стошењем земље. вешањем „криваца" и бежањем становни-
штва, нису нимало погодовале цветању манастира.
Митрополит ce, no свој прилици већ крајем XIV века,
повукао у Пречисту Крајинску на Скадарском језеру и, кад
то нису чинили непосредно Ђурашевићи. убирао приходе са
манастирске земље. решавао са ..збором" светомихољских
села земљишне спорове и издавао повеље са сзојим печатом.
Мада за неких тридесетак година од краја XTV века нема у
Котору сачуваних архивских књига, ипак ce. у доцније по-
кренутим парницама, митрополити редовно помињу. Према
подацима у тим документима, изјавама странака и њихових
сведока (у којима има понекад и збрке, нарочито у одређи-
вању времена када ce шта десило), могло би ce зкључити да
je до почетка X V века зетски митрополит био Арсеније, a
после њега Давид. Мада ce од 1434. митрополит више пута
помиње, име му ce никако не наводи. Био je то несумњиво
митрополит Јефтимије, познат no једној својој пресуди до~
нетој у земљишном спору између два Луштичанина, у при-
суству пет сведока из метохије и тројице из крајине (Ска-
дарско језеро). 17 Помињу га затим дубровачке и млетачке
вести као господара Будве 1441—1442. године, редовно без
имена, вероватно зато што je оно било неподесно за лати-
ничку транскрипцију. Том митрополиту деспот je поверио
управну власт над Будвом, не може ce знати када (у сваком
случају после 1433), да би му повећао приходе и да би га
приближио поседима на превлачком властелинству. Ту веро-
ватно више није било ниједног калуђера. Постепено су неста-
јали, јер ce у читавом периоду од краја XIV до тридесетих
година X V века помиње само један — монах Роман, као
парничар пред которским судом. A доцније ни њему нема
трага. Манастирски поседи редовно ce у которским службе-
ним књигама називају „земље митрополитове".
И тај зетски митрополит, као и многе друге утицајне
личности у Зети, супротставио ce деспоту Ђурђу за време
17 I. Stjepčević, Prevlaka, 10—16, доноси изводе из свих которских

докумената у којима ce говори о поседима превлачког манастира.

Јефтимијева пресуда, написана на пергаменту, сачувала ce у Росама
(Луштица). Види аекст код Ал. Соловјева, Одабрани споменици срп-
ског права od XII do краја XV века, Београд 1926, 201—202.
O ПРОПАСТИ ИЛНАСТИРА СВ. М И Х А И Л А HA ПРЕВЛАДИ 89

његовог боравка у Бару, од августа 1440. до априла 1441. го~

дине. Деспот га je довео или домамио у Дубровник, где ce
задржао кеколико месеци после напуштања Зете, a no од-
ласку повео га je са собом. Митрополит му je побегао с брода
и после неколико дана добио азил у Дубровнику до 29. сеп-
телтбра (дан арханђела Михаила). Тада ce зетски митрополит.
несумњиво онај исти Јефтимије вратио у Будву, наставља-
јући да одржава везе с Дубровчанима.18
Када je Стефан Вукчић, no деспотозом одласку, про-
валио у Зету, пљачкао je и околину Будве заједно са Сте-
фаном Црнојевићем, чија су остала три брата показивала
готовост да ce споразумеју с Млечанима. Млетачки опуно-
моћеници у Котору имали су овлашћење да понуде неку
награду и митрополиту ако пристане да им преда свој град.
Међутим, предали су им га представници градске општине.
a митрополит ce повукао у Пречисту Крајинску, где су и
његови претходници најчешће боравили.19 Которани су тада
посели и светомихољску метохију, na он више није могао
очекивати да ће од ње имати било какве приходе. Покушавао
je да их накнади на другој страни. Петар Калођурђевић, ка-
толички парох Св. Марије на Горици, у дијецези града Свача.
жалио ce 1446. Млечанима да je „крајински митрополит.
српски архиепископ, насилно заузео [. . .] нека земљишта и
поседе поменуте цркве". 20 Црнојевићи, пришавши Млечани-
ма, износили су Сињорији многе своје захтеве. Један од ших
открива какво je било стање на Превлаци док ce митрополит
налазио у Будви.
У манастиру Св. Михаила није више било никога. Служ-
бу je обавл>ао non Богиша Радаковић из Горњег Грбља у
превлачким црквицама Св. Марије и Св. Николе, a од митро-
полита je добијао средства за восак, уље и тамјан. Деспот му
je својом повелЈОМ уступио земљиште на коме су ce налазиле
те две цркве. Имало je површину која ce могла засејати са
отприлике пет стара жита, и од н>ега ce non Богиша издржа-
вао. To je вероватно било у лето 1437, када je тај исти све-
штеник продао земљиште од три стара жита које je држао
као „вечити ливел" у Горњем Грбљу которском властелину
Јакши де Маргоцију, под условом да Богишин брат, поп Ју-

18 N. Iorga, Notes et extravts II, 380—381.

18Senato secreta X V , 129 v° — 130 r°. N. Iorga, Notes et extraits III,
95. J. Шафарик, „Србски историјски споменици млетачког архива"
Гласник СУД XIV, Београд 1862, 58.
20 Senato Mar II, 164 r°.
 ИВАН БОЖИТх
90

рек, доживотно ужива половину летине као накнаду за

братов уложени труд на имању.-'1 Вероватно je у то време
довео деспот Ђурађ и зетског митрополита у Будву.
Према свему томе, функцију главне цркве преузеле су
две превлачке црквице знатно пре 1442. године. Калуђере je
заменио један мирски свештеник. И када которски документ
из 1461. наводи стање какво je постојало на превлади „post
ruinam ecclesie sancti Michaelis", он не циља на 1452. него на
време између 1430. и 1440. године. Стари манастир je опустео
пре но што су Турци 1439. први пут покорили српску деспо-
товину.
По митрополитовом одласку из Будве. његозе дохотке
с превлачког властелинства наставила je да убире которска
општина. Поп Богиша je остао без ичега. Зато cv Црнојевићи.
у дедембру 1443, тражили у Млецима да MV ce обезбеде ра-
нији приходи. Сенат je још у рату с босанским војводом,
наредио которском кнезу Леонарду Бембу (1442—1444) да
„излазећи у сусрет господину Којчину (Црнојевићу), a и из
поштовања према Богу" даје сваке године попу Богиши шест
млетачких стара жита за потребе црквица — од доходака
Метохије. 2 - Он није поелушао наређење, na je Којчин Црно-
јевић морао поново интервенисати. Сенат je 29. јула 1446.
упозорио новог которског кнеза Зуана Нанија (1444—1447) да
ce мора придржавати parat je одлуке и у исто време потврдио
je попу Богиши повељу деспота Ђурђа Бранковића.28
Став Млечана ce изменио после угушивања грбаљске
буне, упркос готовости сељака Метохије да ce без отпора по-
винују пред силом. Тада je, упркос добрим односима са Сте-
фаном Црнојевићем, почела јача офанзива католичанства.
Још 1446. которски изасланици су молили Сенат да дозволи
которском епископу и самом кнезу да с которске територије
прогнају „српске свештенике који су против наше вере и
схизматици" и да их замене латинским свештеницима. Сенат
ce саглашавао под условом да ce све изводи уз крајњу опрез-
ност, „не одједном, већ мало no мало и на вешт начин". 24
Грбаљски устанак одложио je смену свештеника. Када je
устанак угушен, више ce није морало пазити на поступност,
поготову што су ce међу прогнанима из Горшег Грбља нала-
21 I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Сплит 1941, 56, 110. Поп Богиша
Радаковић имао je од 1431. год. и једно земљиште у близини солана
у пределу Камт-нмост.
22 Senato Mar I, 202 Г°.
23 Senato Mar II, 166 v°.
2J Listine IX, 252.
O ПРОПАСТИ ИЛНАСТИРА СВ. М И Х А И Л А HA ПРЕВЛАДИ 91

зили Врајко и Братота, браћа иопа Богише. Било je јаког

отпора, нарочито у Богдашићима, где ce један „схизматички
калуђер" упорно борио да све који су прихватили католи-
чанство врати старој вери.25 Ha крају. отпор je био узалудан.
Папа je, чак, на место крајинског митрополита довео једног
католичког ехтаскопа из Дриваста. Три године касније, 1458.
на његовоме месту јавља ce неки Грк с Крита, вероватно
присталица флорентинске уније из 1439. године. У Љеше-
вићима je већ 1453. год. обављао црквену службу католички
свештеник Иван Болица из Котора. У исто то време папа
Никола V поверио je црквице Св. Марије и Св. Николе на
Превлаци, где je некада служио поп Богиша, которском
свештенику Антону Друпхку, за чије je презиме народна
легенда и везала разарање православног манастира Св. Ми-
хаила на Превлади.26
Ипак, како ce no свему чини, црква и манастир Св. Ми-
хаила нису били жртва млетачког бомбардовања 1452. го-
ДИНР.

25 Farlati, Illyricum sacrum VI, 465—467.

Senato Mar V, 110 v°. I. Stjepčević, Prevlaka, 39—40, 62.
 II
ЗЕТСКИ о д л о м ц и
 ГРАД И CEJIO HA ЗЕТСКОМ ПРИМОРЈУ У X V ВЕКУ 110

У оквиру политичких борби које су CE T O K O M X V века

водиле у Зети и северној Албанији, градови у приморју, na
и сам Скадар, који je Бојаном повезан са морем, успели су,
негде трајно негде привремено, да ce наметну околним сели-
ма, не само привредно већ и политички.
Ранији политички господари Зете, владари, обласни ro-
сподари и моћна властела, ослашали су ce првенствено на
село и тврђаву. Ту су били корени њихове моћи. Градови
су једино могли, у складу са степеном развоја сопственог
занатства и трговине, да држе у привредној зависности она
села чији су жител>и успостављали с њима неке пословне
везе, или која су ce налазила у њиховом дистрикту. A од
владара или обласних господара очекивали су да им мило-
стиво уступе околна земљишта са селима.
Крајем XIV века, на југоисточним границама Зетског
приморја, широко схваћеног, појавили су ce Млечани као
господари Скадра и Дриваста; A онда су T O K O M X V века, негде
с прекидима, a негде трајно, преузели политичку власт и у
другим градовима — у Улцињу, Бару и Будви. Једино je
Нови остао лод Косачама до почетка 1482. кад су га преузели
Турци, тако да његово подграђе није ни стигло да загоспо-
дари политички својом сеоском околином. Не треба посебно
подвлачити да су носиоци и представници власти Млетачке
Републике на многобројним прекоморским поседима, a од
последњих деценија XIV века и на тлу Италије (Terra ferma),
заснивали политичку моћ на робно-новчаним пословима сво-
јих суграђана и поданика и, где год су стизали, наметали
политичку власт града селима на околном подручју. Ma ко-
лико малобројни, они су из градова на Зетском приморју,
ослањајући ce на плаћене најамнике, лако изигравали окол-
ну феудалну господу и поткупљиве ратничке дружине: или
су их привлачили себи ситним поклонима, обећањем запггите
 ИВАН БОЖИТх
96

и симболичним платама, или су врло вешто уносили међу

њих раздор и тиме отупљивали оштрицу њиховог оружја.
У самим градовима Млечани нису дозвољавали да им ce
затечена самоуправна тела градске „општине" појаве као
снажни противник. „Неприкосновеним" правима домаће вла-
стеле умели су у правим тренуцима да супротставе гласне
захтеве пучана. Умешно су одржавли равнотежу и одмере-
ну затегнутост односа између једних и других, што им je
омогућило да готово неосетно сведу функције и надлежност
општинских тела на обичну формалност, на ситна питања
приватноправне природе и на опрезну бригу властеле да са-
чува свој повлашћенл друштвени положаЈ. Па и та привидна
самоуправа градске властеле неуједначено ce одржавала у
сваком граду.
Самоуправност скадарске „општине" сведена je на нај-
машу меру. Од три села којима je она располагала под Бал-
шићима, млетачке власти су joj одузеле два. Општинска ве-
ћа су изгубила право да бирају градке службенике, вероват-
но тројицу судија за ситне грађанске спорове. Протести упу-
ћени 1425. млетачком Сенату нису уродили плодом. Општи-
нама Бара и Улциња Млечани су 1405, кад у ce ове без от-
пора потчиниле Републици, признали самоулравну надлеж-
ност. Па ипак су ce представници улцињске „општине", која
je и после 1421. признавала млетачку власт, жалили 1426. у
метрополи да њени управници постављају у Улцињу судије
и не питајући градска већа, a касније, 1440, да сами суде без
присуства домаћих судија. „Општине" Бара и Улциња биле
су најтеже погођене када су Млечани највећи део њиховог
дистрикта. онај који су млетачки противници често поседа-
ли у току ратова, припојили Скадру, и то зато што je посада
из Скадра водила бригу да ce ту сачува млетачка власт (реч
je о Забојани и пределима око Скадарског језера).
Котору су, додуше, остављена најшира права, онаква
каква су на Terra fermi имали градови Фелтро и Белуно, и
ro зато што je Република тамо узела власт, 1420, после че-
сто понављаних молби и понуда саме которске „општине".
Али су та права T O K O M времена ишчезавала и градски орга-
ни, формално недирнути, постајали су послушно оруђе мле-
тачког кнеза, касније привидура, који je и ту, као и у дру-
гим градовима, водио строги надзор над утрошком сваког
општинског динара. Градска већа су ce свугде састајала no
одобрењу млетачког управника, било кнеза било потестата,
већ према томе како ce он у складу с важношћу града на-
зивао, заседавала су под његовим председништвом и сагла-
ГРАД И CEJIO HA ЗЕТСКОМ ПРИМОРЈУ У XV ВЕКУ
97

шавала ce с његовим предлозима. A када су биле у питању

изузетно важне одлуке, млетачки управник није ни тра-
жио саглаеноет градског већа, већ Сената у метрополи.
У градовима под Балшићима, a и касније под српским
деспотима, није ce у политичком погледу мењало раније ста-
ње. Балшићи су повремено боравили у Улцињу или Бару и
тгали тамо вероватно некакав свој двор, али су ce задржава-
ли и no другим местима где су им ce налазиле сеоске рези-
денције. Деспотов војвода имао je седиште у Бару касније у
Подгорици, и одатле je будно пазио да ли ce остварују права
његовог господара у читавој Зети. Нико од њих није ни no-
мишљао да дира у самоуправну организацију градске „оп-
штине", нити да надзире како она остварује и троши своје
приходе. Било je утврђено шта „општина" дугује врховном
господару и њега je интересовало само редовно убирање тог
дохотка. A кад ce Котор после смрти босанског краља Тврт-
ка I осамосталио, што значи кад je престао да било шта пла-
ћа неком владару или обласном господару, и Балшићи и Сан-
даљ Хранић покретали cv против њега војне снаге, a дизали
опсаду ЧЈШ би градска „општина" пристала да им исплаћује
годпшњи доходак. Са истим намерама су ce и српски деспоти
борили да врате од Млечана изгубљене градове. С друге
стране, Ђурађ II Страдимировић-Балшић лахо ce решио 1396.
да Скадар и Дриваст преда Млечанима, јер сам није био у
стању да их одбрани од Турака, чим je Сенат Републике при-
стао да му исплаћује шдишњу провизију од 1000 дуката, ко-
лико je отприлике износио његов чист приход с тог подручја.
Они су гледали на градове с њиховим дистриктима као на
један од извора сопствене ренте. У подграђу новске тврђаве,
привременог боравишта Косача, није било традиционалне
општинске управе. Ту ће херцег Стефан Вукчић окупљати
занатлије и основати сукнарску мануфактуру, јер су му са-
радници из Италије објаснили да ће на тај начин увећати
своје приходе. Али, његов подухват представља, несумњиво,
изузетну појаву.

Ha поседовање тих истих градова Млечани су гледали

друкчије. Пазили су, додуше, с великом бригом, да остваре,
na чак и да увећају све приходе везане за владарска права
или за поседе око градова на земљиштима која су непосредно
припадала ранијим политичким господарима. Међутим, у
мирним временима, само су Котор и Скадар успевали да
покривају све издатке око издржавања млетачких функцио-
нера и малих посада у тврђавама. Исти трошкови у Улцињу,
Бару и Будви морали су ce знатним делом покривати про-

7 Немирно поморје
 ИВАНБОЖИТх
98

дајом соли коју су Млечани као монополски производ дово-

зили с Крфа. У годинама рата и после тешких пустошења
градске околине од стране непријатељске војске, у годинама
које су испуњавале знатан део X V века, Млечани су одржа-
вали власт у зетским и северноалбанским градовима сред-
ствима метрополе. Одатле су стизали ратни бродови, најам-
ници, грађа за оправљање тврђава. жито за војску и станов-
ништво. a све ce то плаћало често из неприкосновених фондо-
ва Релублике. Млечани су илак, докле год cv могли. држали
те градове. Били су им потребни као стратегиЈСка упориигта
за очување разгранате мреже трговинских послова на Ја-
дра:-1ском лгору. no Балканском полуострву и ка Леванту.
Истовремено су тамо обезбеђивали прлходе извесном opojv
својпх патриција. који.ма je функција градског упразника
ускраћлвала право да ce баве трговином.
Ван градова, v њиховим дистриктима и на подручјима
која градски дистрикти нису обухватали, села, или групе се-
ла. обезбеђивала су себи ситна управна и судска права. Њи-
хови главари договарали су ce на зборовима са својим се-
љацима о заједничким пословима и могли су да покрену из-
вестан број ратника. Te ратничке дружине браниле су свој
крај и често ступале у службу било Републике било феудал-
них господара из непосредног суседства. Служећи другоме.
добијале су као награду смањење редовних намета, a њихове
старешине мање поседе или ситне провизије. Најшира права
имали су Паштровићи, али су и они, када су 1423. призна-
ли млетачку власт, потчињени млетачком кнезу v Котору.
Њему су предавали дажбине и пред њим одговарали за сва-
ко кривично дело. A обласни господари, какви су у другој
половини X V века били Црнојевићи, сматрали су за част да
буду млетачки „калетани" (војводе) уз провизију на котор-
ској благајни.
Ha Зетском приморју, као и у другим крајевима где je
било привредно развијених градова, и грађани и млетачка
..општина" раслолагали су ширим поседничким правима не-
го сви сеоски слојеви заједно — и сељаци, и пронијари, и
ситна властела. Ти људи, изузев пронијара, који су под Мле-
чанима преузимали функцију долазећи из редоза скадар-
ских грађана и млетачких трговаца који су ce тамо трајно
населили, no правилу нису располагали у граду никаквим
некретнинама. У Котору je само босански војвода Сандаљ
Хранић добио своју KJ-ћу (ту je чињеницу он стално подвла-
чио), a Црнојевићима je у другој половини X V века уетупље-
на на коришћење нека зграда коју je „општина" за њих од
 A" ;r CE I O HA ЗЕТСКО.М ПРИМОРЈУ У XV ВЕКУ
99

некога изнајмила. Чини ce да ни Балпшћи у Скадру нису

располагали неком вреднијом зградом. Јер, када су тамо сти-
глл млетачки функционери, преузели су тврђаву, a око свог
смештаја мучили су велику муку у прво време, док ce нису
снашли.
Међутим, градске „општине" као целине и многобројни
грађани, властела и пучани поседовали су пространа земљи-
^лта вак града. Млетачка „олштина" je после преузимања
™ Јјединих зетских градова баштинила околне земл>ишне по-
вршине којима су раније располагали обласни господари и
сва н>ихова зешвишна права.
Поседи скадарске „општине" и појединих грађана били
су незнатни у односу на земљипгаа права која су добијањем
града стекли Млечани. Од 109 села и заселака са 11 пустих
села, „општина" je најпре располагала са три села, a на крају
само једним, док су поједини грађани имали баште у непо-
средној близини града, a њиве и винограде. наслеђене или
купљене, no околним селима. Све остало — села под про-
нијарима и сеоским главарима, пуста села и запуштена зем-
љишта — припадало je Млечанима. Они су те поседе и про-
ширивали запленом имовине многобројних противника и од-
метника. Но без обзира на тако негговољак одкос млетачких
ii скадарских поседа, носиоци земљишних права налазили
cv ce у граду. Село je од њега било у пуној зависности.
Стање у дистриктима Будве, Бара и Улциња не може ce
до појединости сагледати, као што je то случај са околином
Скадра. OKO Будве, no свему изгледа, грађани су имали до-
ста земл>е и били су њени главни поседници. И жител>и
Бара имали су знатан број поседа у градском дистрикту. Али
ту je било и доста земље којом су располагали најпре Бал-
шићи, a затим српски деспоти. Ta je земља касније припала
Млечанима. Изгледа да су обласни господари многе иоседе
уступали Баранима, јер су касније често избијали сукоби
око тога шта припада барској, a шта млетачкој „општини".
Слично стање било je и у Улцињу. У сваком случају, no до-
ласку Млечана земљопоседничка права града, без обзира да
ли ce на њега гледа као на средиште градске „општине"
илм млетачке администрације, осетно су превагнула над пра-
вима чији je носилац било село.
У Котору и његовом дистрикту није било никаквог
земљишног поседа који би могао припасти Млечанима, јер
га тамо нису имали ни ранији владари. Которска општина
имала je грбаљску жупу, коју су joj раније подарили српски
краљеви. Ту су которска већа уступила половину обрадиве.
100 ИВАН БОЖИТх

земље властели, a другу половину пучанима, и одредила шта

којој породици треба да припадне. Слично су поступили и
Барани са своја два села добијена од српских владара. Кото-
рани су грбаљске сељаке претворили у кметове с најгорим
правним статусом. Сматрали су их за „посаднике" које je
нови поседник поставио да му обрађују земљу и које je, у
начелу, са земље могао и отерати. Таквих je сељака било и
no осталим селима которског дистрикта. Грбљани ce са так-
вим положајем нису мирили. Истицали су да живе и раде
на земљи која од памтивека прлпада њиховим породицама
и у три маха су дизали буне широких размера. али cv оне
биле у крви угушене. Которани су на крају били принућенк
да 1469. године повере грбаљску жупу Црнојевићи.ма. na cv
ови v њихово име управљали сељацима и у љихову корист
уоирали дажбине. У осталим делови.ма которског дистрикта
имали cv и сељаци своје баштине, често оптерећене туђим
правима, али су их исто тако имали и Которани, властела и
пучани. као и многе црквене установе. И поједини Млечани,
као и свако други, могли су постати сопственици неке зем-
љишне деонице ако би je од некога купили.
Млечани нису ни у једном тренутку покушали да про-
мене положај грбал.ских сељака, али нису дозволили Кото-
ракима да исти такав положај наметну сељацима оних кра-
јева који су под млетачком влашћу припојени которском
диетрикту. To су била села некадашње метохије Светог Ми-
хаила на Превлаци. Превлачко властелинство било je у ра-
сулу већ крајем XIV века. Сељаци „пет села" метохије,
влаштаци, како су их Которани називали, организовали су
ce као самоуправна општина и имали су положај слободних
људи. У име Балшића и српских деспота врховну власт над
њима имали су Ђурашевићи или Црнојевићи. Када je сре-
дином X V века подручје метохије коначно припало Котору,
градска „опиггина" није смела ни да истакне захтев да ce
тамо сва земља подели Которанима и да ce влаштацима
наметне положај посадника, јер су Млечани за време рани-
јих краткотрајних поседања истог краја истакли начело
да земља припада ономе „ко на њу има право". Такав став
био je у складу с процесима који су већ узимали широког
маха у коришћењу земљом и радном снагом сељака. Земљо-
поседничка права, остваривана ванекономском принудом,
карактеристичном за класичне облике феудалне експлоата-
ције, почела су под млетачком влашћу да ce усаглашавају
с робно-новчаном привредом града и да ce уклапају у њен,
ј о ш врло примитиван, механизам.
Г Р А Д И CEJIO H A З Е Т С К О М П Р И М О Р Ј У У X V ВЕКУ
101

Средњовековни град дугује свој значај и историјску

улогу привредној делатности свог становништва — разви-
јеном занатству, које ce усмерава према робној производљи,
тргозлни. финансијским пословима и организовању превоза
робе. т т о значи пословима који су привреду једног краја
лозезивали са широким тржипггем и у то тржиште je укљу-
чпзали. Ha Зетском приморију и у северној Албанији било
>.:• градића с дугом традицијом градске аутономије, са епи-
сколским седиштима и већим бројем цркава, са сликовитим
бедемима и градским тврђавама, градова око којих ce јунач-
ки оорило и гинуло, али су они остајали ван веза са светом,
учмала гнезда романства које ce зидинама и статутима без-
успешно одупирало притиску етничких снага које су му no
свему биле туђе. Будва са својим бродићима, скромним
лроизводима скученог дистрикта и повременим покушајима
да постане локални трг соли укључивала ce некако у нераз-
вијену привреду зетског подручја. Најважније средиште
градске привреде био je Котор, за којим су Бар, Улцињ и
Скадар осетно заостајали.
Захваљујући сачуваним подацима, которска привреда
je најбол>е позната. Према ггриближним проценама, ту je у
X V веку радило око 200 кожара, око 150 мајстора за обраду
метала и до 50 мајстора за обраду дрвета. Било je. затим,
воскара, зидара, каменорезаца и, као у сваком граду, доста
услужних занатлија. Према занатским гранама, јасно je да
cv ce углавном прерађивале сировине које су ce могле на-
бавити у најближем суседству и у залеђу. Израђени пред-
мети служили су само једним делом за подмиривање до-
маћих потреба, јер су ce у великим количинама извозили.
Златарство je било на гласу: поред Которана бшто je ту и
мајстора са стране — из Дубровника, Бара, Драча, Болоње и
Базела. A они су примали поруџбине од самих грађана, цр-
кава. затим сељака и феудалаца из удаљених крајева. По-
даци о занатлијама Бара, Улциња и Скадра врло су оскуд-
ни. О њима ce понешто сазнаје из података о њиховој делат-
ности у неком другом граду. Ho, они су радили и у својој
средини и доприносили њеном привредном успону. У Кото-
ру, Перасту и Улцишу налазила су ce позната бродогради-
лишта. Грађе je било довољно у пределу око Бојане. Радило
ce много, нарочито средином X V века, na опет су ce једва
подмиривале потребе. Которани су куповали бродове и од
странаца. Поред занатлија, било je no свим градовима доста
домаћих и страних трговаца. Они су за веће послове скла-
пали трговинска друштва, финансирали поједине скупине
 ИВАН БОЖИТх
102

мајстора, ређе их укључивали у своје послове, набављали

бродове и организовали поморски превоз.
Млетачка власт донела je, додуше, многа ограничења.
Которанима није дозволила да оснују радионице сукна, јер
je штитила сопствену производњу у метрополи. Узалуд су
они подвлачили колику им штету наноси херцегова ману-
фактура у Новом и са жаљењем посматрали како тамо одлазе
и многе друге њихове занатлије. У X V веку Република je
такође утврдила елисак производа који ce смеју извозити
само у Млетке. Према одлуци из 1422. године то су били
гвожђе. коже. црвац (крмез), восак и све намирнице. Нај-
већи број производа из скадарског краја товарио ce искљу-
чиво на млетачке бродове и одвозио v Млетке. To су били
жито. просо, сушена риба и сви сточарски производи. Једино
ce дрво могло слободно продавати и другима. Млетачке за-
бране промениле су правце кретања которских бродова. Они
cv одлазили у Апулију и Марке ређе него раније. Робу су
носили најчетће у саме Млетке, затим у далматинске градо-
ве. или у оне на грчкој и албанској обали. Осим тога, про-
даја соли на читавом подручју постала je искључиви мле-
тачки монопол. Повремено су могле пркосно да цу ce супрот-
ставе Косаче у Новом, a поготову Турци када су ce 1482.
у њему учврстили. Остали су нарушавали систем строгих
млетачких прописа непрекидним кријумчарењем.
Село je у привредном погледу било потчињено граду и
од њега je зависило. Сељаци су у граду продавали вишкове
ползопривредних производа — месо, коже. вино, дрво, затим
лредмете који су ce израђивали no сеоским кућама или у
сеоским занатлијским радионицама — проста сукна од до-
маће вуне, ужад. земљане лонде и слич:не предмете. Тако
су сељаци долазили до новца. Град je својим прописима
усмеравао привреду околних села и при том није избегавао
ни примену грубе силе. Око Скадра било je само неколико
села која су ce бавила искључиво виноградарством. Њихови
сељаци су и своје дажбине подмиривали вином, које ce
углавном трошило за потребе градске тврђаве. По осталим
селима морали су ce углавном сејати пшеница и просо. Ha
подручју Улциња, Бара и, нарочито, Котора, општинске вла-
сти су забрањивале сађење нових винограда: требало je сачу-
вати цену вина које су производили сами грађани на својим
земљиштима под лозом и одбранити га од конкуренције се-
љака. С друге стране, требало je приморати сељаке да ce
баве мање уносним ратарством како би ce градском станов-
ништву обезбедио бар један део потребног жита. Сељаци
Г Р А Д И CEJIO H A З Е Т С К О М П Р И М О Р Ј У У XV ВЕКУ 103

нису поштовали забране и Которани су од 1446. слали своје

људе да им секу и чупају лозу засађену после забране из
1437. године.
Такви поступци само су доливали жуч у пуну чашу
сељаковог незадовол>ства и подстицали га да диже буне
против градске властеле и њених заштитника. A када би
тај сељак још нашао савезниха у деспотовој војсци за време
похода на млетачке поееде, одговарао je равном мером и
уништавао винограде которских грађана. Њихова поља оста-
јала су пуста, јер су у таквим околностима многи сељаци
напуштали земљу -л бежали у Апулију, a они који еу остали
придруживали су ce побуњеницима. И многи сељаци из ска-
дарског краја често су пребегавали млетачким противници-
ма. Треба уопште подвући чињеницу да je сељаштво у току
многих ратова које су водили Млечани T O K O M X V века радо
прилазило обласним господарима из залеђа, увек спремно да
рат искористи за одмазду омрзнутом граду. Зато су обласни
господари ратовали на тај начин што су најпре поседали
околину градова, na тек онда почињали њихову опсаду.
Наеупрот њима. Млечани нису поседали ниједно подручје
док лретходно не би загосподарили градом и увели посаду
v његову тврђаву.
Но v крајевима под млетачком влашћу постепено су ce
успостављали нови односи између града и села, и то на
качелу да ce све може купити и продати, na према томе и
закупити на одређени рок или за вечита времена. У скадар-
ском крају Млечани су последњих деценија своје власти све
издавали под закуп, од права на коришћење ловишта рибе
до пронијарског звања. У околини Котора сељаци су и ра-
није, без обзира на свој друштвени положај, могли да узму
под закуп комад туђе земље ради њене обраде. После ра-
това. буна, бекстава и трајног пресељавања није остало много
посадника, a запуштене земље било je напретек. Господари
cv преостале посаднике ослобађали остављајући им земљу
да je обрађују као уговорни закупци. Њихова зависност од
земљопоседника није више била правне, већ економске при-
роде, или, тачније, ранија принуда претварала ce у при-
вредну зависност. Которани нису успели да сељацима пре-
влачког властелинства наметну положај у коме су држали
Грбљане и да између себе поделе њихову земл>у. Међутим,
они су знатним делом њихових поседа загосподарили на
други начин.
Све веће укључивање сељака у робно-новчану привреду
града разарало je старе односе на селу. Међу сељацима су
 ИВАН БОЖИТх
104

настајале дубље имовинске разлике но што су биле раније.

Једни су ce богатили, a други сиромашили и често остајали
без земље и стоке. Многи сељаци, када би их снашла невоља
и оскудица, задуживали су ce код имућнијих сељака, својих
суседа и, још чешће, код которских грађана. Ови су радо
позајмљивали новац уз високу камату или давали сељаку
на кредит робу која му je недостајала. Задужени сељаци
тешко су успевали да испливају из дугова na су продавали
земљу, и то неретко самим повериоцима. Тако су Которани
и на подручју некадашње превлачке метохије долазили до
земље куповином. Градска привреда je разарала старо село,
неосетно и тихо, наоко безболно.
Пред појавом изразите имовинске диференцијације на
селу, стари „обичаји" губили су значај и полако умирали.
T O K O M друге половине X V века разни слојеви сељаштва то-
лико су ce приближили no свом правном статусу да су ство-
рили јединствену категорију уговорних закупаца, или коло-
на. Томе je много допринела све чешћа примена уговора о
вечитом закупу, или ливела. A град, напуштајући систем
ванекономске принуде и намећући селу законе сопствене
привреде, робно-новчане, стицао je све услове да селом пот-
пуно загосподари — и политички, и привредно, и друштвено,
и духовно.
 ПАШТРОВИЋИ 120

Приморска област између Будве и Бара, управо од рта

Завале источно од Будве до Цмилове Улице и Дубовице
североисточно од Спича1, почела je да ce назива Паштровићи
негде средином или у другој половини XIV века. Претварање
тог краја у посебну аутономну, „племениташку" општтшу 2
омогућила je криза која je потресала друштвени и политич-
ки организам српске државе после смрти цара Стефана Ду-
шана и довела до многих промена у другој половини XIV
и првих деценија X V века. Лскална традиција говори о ду-
6ОКОЈ старини паштровске самоуправе, али CE њени корени
везују искључиво за многе фалсификате, који су израђени
доцније да би послужили као оружје у борби за одржање
аутономије под млетачком влашћу (од 1423. год.). To, разуме
ce, још не значи да су облици паштровске самоуправе, добро
познати из времена млетачке власти, сасвим нова творевина
и да ce они не наслањају на древно наслеђе. У понечему ce
везују за извесне елементе које има унутрашња структура
племенских заједница; добро организована феудална држава
још није стигла да их сасвим расточи или je у томе само
привидно успела. У новим, повољним условима, ти су еле-
менти мотли да оживе, да разбију старе оквире и омогуће
новој политичкој и друштвеној заједници неколико векова
живота. 3

1 Д. Миковић — A. Вучетић, „Паштровићи", Срђ IV/11—12, Ду-

бровник 1905. 487; И. Синдик, „Душаново законодавство у Паштро-

вићима и Грбљу", Зборник у част шесте стогодишњице Закопика цара
Душана I, Београд 1951, 132.
2 К. Јиречек, Историја Срба 1, Београд 1952, 421.

3 В. Богишић сматра да je паштровска опш:ина „крајишничка"

и у X I V веку и да je као таква „имала већ и неке особите повла-
стице", „Десетина судских записа из Паштровића", Архив за правне
и друштвене науке 5—6, Београд 1906, посебан отисак, 5.
 ИВАН БОЖИТх
106

T O M крају je дала име властелинска породица Папггро-

вића, у чију ce старину не да продрети; није познато да ли
je она од давнине ту имала баштине или je тек у српској
држави стекла феудалне поседе. Вести о њеним члановима
уопште су врло оскудне. Николица Паштровић ишао je 1355.
године с неколико калуђера у Дубровник да од Мароја Г у -
четића узме поклад који je цар Душан одредио да ce пошал>е
у Јерусалим. 4 Био je. дакле, властелин у царској служби
шш je бар повремено добијао од цара сличне задатке. 5 Рас-
пад Српског Царства наметнуо je овој породици Балшиће
за господарг. Заједно са еуседним Режевићима, који ће доц-
није у аутсномној огаптини изградити посебно племе, Па-
штровићп су гусарпли no мору. Дубровачки Сенат, 1366. го-
ДЈгне. није веровао да би било корисно упућивати жалбу
њиховим господарима Балшићима или Николи Захарији,
којп je управљао Будвом; радије ce определио за предлог
да ce у тајности пошаље с барком неколико наоружаних
људи са задатком да похватају гусаре. 6 Но, ако су у почетку
Паштровићи u пружали отпор новој власти, несугласице су
ускоро биле отклоњене. Андрија Паштровић обавештавао je
1371. године Дубровчане о намери свог госггодара Ђурђа
Балшића да заједно с краљем Вукашином и његовим сином
Марком, који су већ били с трупама под Скадром, наладне
Николу Алтомановића и тражио од њих да помогну при
пребацивању трупа у Боки Которској. Очигледно je он сам,
као високи функционер, живо учествовао у овим припрема-
ма; дубровачки посланик, који je носио повољан одговор,
требало je да га нађе с кефалијом Радичем на Превлаци. 7
Крајем X I V века пореметили су ce добри односи између
Балшића и Паштровића.
Није познато какав су став заузели Паштровићи у с у -
кобу између Ђурђа Страцимировића и Радича Црнојевића
ни чију су власт признавали док je овај био господар Будве,
Грбља и Луштице. Тек, када je после Радичеве погибије
априла 1396. завладао Будвом босански војвода Сандал. Х р а -
нић, властелинска породица Паштровића стала je очигледно
на његову страну. До тога можда и није дошло одмах, већ у
4 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писжа I—1, Београд—
—Сремски Карловци 1929, 67.
5 К. Јирсчек, нав. дело 1, 77; II, 46.
6 Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina IV, Zagreb 1896, 52.
" J. Tadić, Писма u упутства Дубровачке републике, Београд
1935, 231—232; Ј. Gelcich — L. Thalloczy, Diplomatarium re.publicae Ra-
gusanae cum regno Hungariae, Budapest 1887, 60—61; Mon. Rag. IV,
127—128; M. Динић, O Николи Алтомановићу, Београд 1932, 19.
ПАШТРОВИЋИ 107

току Сандаљеве борбе против Балшића, свакако већ првих

месеци 1396. године, када ce и сам налазио код ратачког ма-
настира, одакле je одржавао везе с Дубровчанима. Будвом je
од јуна 1396. године управљала Сандаљева жена Јелена,
коју je муж тамо послао право с венчања.8 У аирилу 1398.
године Дубровчани су предузимали мере да je бродом пре-
баце из Будве, јер ce ту није осећала сасвим безбеднсм. Тада
ce у Сенату ломшпљало да властелини који крену no њу
поведу разговоре с Паштровићима о рушењу и уклањању
солана које je Сандал> био подигао у Суторини код Херцег-
новог и о забрани продаје соли у Будви. Преовладао je пред-
лог да ce о свему томе разговара са самом Јеленом када je
довезу у Дубровник 9 , али и сама намера да ce обрате Паш-
тровићима упућује на то да су они на Хранићевим поседима
у Зетском приморју добили неку истакнутију улогу. Можда
управо ове везе с војводом Сандаљем Хранићем објашњавају
доцнију појаву читавог низа властелина с презименом Паш-
тровић (Алекса, Никола. Остоја, Радич, Стефан) у служби
самог Сандаља, a затим Радослава Павловића и Сандаљевог
наследкика Стефана Вукчића. Почетком X V века јављају
ce Паштровићи као властелинска породица с поседима на Не-
ретви.50 Задужили су великог војводу у Зетском приморју.
од кога je 1398. године морао дићи руке због околности које
су нам данас сасвим непознате. Како им после обнове власти
Ђурђа Страцимировића тамо више није било опстанка, мо-
рали су ce повући са својим босанским господаром.
Карактеристично je да ce T O K O M X V века у крају коме
су сами дали име помињу тек понека, врло ретка лица с пре-
зименом Паштровићи.11 Становници овог краја јављаће ce у
документима са својим личним и очевим именом, a тек поне-
кад с презименом, које je често постало од неког надимка
и Koje ће ce задржати као општи назив читавог племена или
појединог његовог братства. Међу њима неће бити ни племена

= В. Ћоровић, Хисторија Босне, Београд 1940, 363—364; G. Gelcicn,

La Zedda e la dinastia dei Balšidi, Сплит 1899, 190—194, 199.
9 N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des Croisades

au XVe siecle II, Pariš 1899, 72—73; B. Ћоровић, нав. дело, 364, нап.
1; G. Gelcich, uae. дело, 198. Упор. М. Гецић, „Дубровачка трговина
сољу у XIV веку", Зборник Филозофског факултета III, Београд
1955, 99—100.
10 К. Јиречек, нав. бело I, 46; II, 278; Notes et eztraits II, 133, нап.

3, 170, нап. 5, 173, нап. 4; К. Јиречек, Споменици српски, Споменик

XI, Београд 1892, 72, 75.
11 Поједина лица с презименом Паштровић наводе ce касније у

овој расправи.
 ИВАН БОЖИТх
108

ни братства с презименом Паштровић. Име те властелинске

породице задржаће, међутим, сам крај и, no њему, сви ње-
гови становници. Још he ce 1426. и 1435. године, у прего-
ворима између српског деспота и Млечана, напоредо поми-
њати Паштровићи и Режевићи 12 , a онда ће ови последњи
почети једноставно да ce сматрају за једно од паштровских
племена.

II

Из времена пре признавања млетачке власти подаци о

Паштровићгша прилично су оскудни. Тек под Млечанима (од
1423. године) сусрећу ce установе које раније нису полшњане,
мада ce њихова појава може објаснити једино ранијим ста-
њелх.
Млетачки извори помињу област Паштровића под вла-
шћу Балшића 1409. године у предлогу о разграничењу који
су саставили Млечани преговарајући с Балшом III око скла-
лања мира.13 Дубровчани су 1403. били спремни да прего-
варају с Паштровићима да би од њих добили војну помоћ
у рату против босанског краља Остоје. 14 Могли су прегова-
рати с паштровском властелом, тим ситним поседницима и
ратницима, јер су они били у стању да зачас покрену мање
одреде својих саплеменика.
Ситни паштровски властелини имали су своје баштине
п добијали од својих феудалних господара проније, на којима
су живели и радили од њих зависни сељаци. Начином ж и -
вота и занимањем нису ce од њих битно разликовали; од-
вајао их je једино повлашћен положај, који им je доносио
извесне приходе, права и власт на сићушном подручју њи-
хових поседа. Двадесет пет домова у Ластви (Кастел Ластви,
утврђењу поред мора, данашњем Петровцу) служило je са-
мом Балши III и непосредно од њега зависило.15 Појединци
су имали баштине и проније изван паштровског атара, на

12 S. Ljubić, Listine о odnošajih između južnoga slavenstva i Mle-

tačke republike IX, Zagreb 1890, 10, 81 (цит. Listine); Notes et extraits
II, 575.
13 Listine VI, Zagreb 1878, 22.
14 B. Ћоровић. нав. дело, 383; L. Thalloćzy — C. Jireček — E. Šuf-

flay, Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia II, Vin-
dobonae 1917, 228 (цит. Acta Alb.); G. Gelcich, La Zedda, 222; Notes et
extraits II, 106.
15 Listine IX, 10.
ПАШТРОВИЋИ
109

подручју Будве. 16 Обавеза ове ситне паштровске властеле

према врховном сениору, Балши III, састојала ce у томе да
„војску војују" и да му предају cohe побрано од зазисних
људи на свом домену, сасвим у складу с четрдесет друглм
чланом Душановог законика.17 Јер, кад су представници те ис-
те властеле преговарали 1423. године с Млечанима о условима
предаје, нудили су са своје стране војну службу „cum eorum
sequac:bus et amicis, habitatoribus dictorum locorum", разуме
ce уз територијална и временска ограничења, и обећавали
да ће млетачкој влади плаћати годишње 12 сребрних гроша
у својој монети „за сваку кућу или огњиште поменутих људи
и становника тих крајева према старим обичајима".ia Тих
дванаест сребрних гроша у ствари je старо српско cohe —
„перперв динарми" — далеко мањи намет од онога што ce
у то доба тражило не само на Зетском приморју већ и у
Србији. 19 И они су сами, несумњиво, под Балшићима — Ђ у р -
ђем Страдимировићем и Балшом III — сабирали од својих
људи већи намет, дукат no огњишту, да би њихов господар
могао да плати харач Турцима.20
Територија Паштровића није била жупа у географском
СМИСЛУ — то je приморски појас на падинама брда — али je,
у државној организацији, имала неоспорно значај жупе, без
градског средишта, са два мања утврђења.21 Становништво
Паштровића одржавало je зборове, на којима су решавана
многа локална питања и уклањани међусобни спорови. Такви
су зборови сазивани и no другим српским жупама; сазивао
их je несумњиво локални представник државне власти; на
њима ce расправљало и одлучивало уз активно учешће и
претежан утицај ситне домаће властеле. Ha такве ce зборове
није односила позната забрана шездесет деветог члана Ду-
шановог законика: „Себрова свбора да н-ћств"22, јер су они
били саставни део државног организма a не превратнички
и недозвољени скупови потчињеног становништва, како je
то убедљиво показао Александар Соловјез својом анализом
овог члана Душановог законика. 23 Јасно je да су на тим
зборовима пресудну власт имали властелини, али ce из из-
10Исто, 15.
17 С. Новаковић, Законик Стефана Душана, Београд 1898, 38.
18 Listine VIII, 1886, 226—227.
19 И. Божић, Доходак царски, Београд 1956, 69.
20 Listine VI, 56.
21 И. Синдик, нав. дело, 132.
22 С. Новаковић, нав. дело, 56.
23 A. Соловјев, „Себров збор", Архив за правне и друштвене
науке XVII/3, Београд 1928, посебан отисак 5—8.
 ИВАН БОЖИТх
110

вора не вида у коме су облику они били носиоци јавне влас-

ти у свом крају. To нам питање могу осветлити њихови за-
хтеви поднети 1423. године млетачком представнику Франће-
ску Бембу као услов за ступање у службу Републике. Том
приликом су тражили да им ce призна дотадашњи поредак,
и то у облику који je за њих био најповољнији. Први захтев
je гласио: ,.Горе наведена властела желе да на свом збору
(већу — consilium) бирају себи сваке године управљача (re-
ctorem) кога би морала потврдити прејасна дуждева влада
да би он њима управљао и делио правду како у грађанским.
тако л у крлвлчнлм споровима према њиховим старим оби-
чаЈЈша и статутима".1'4 Taj управљач. „rector", проглашен je
у лсторлографији за кнеза. О томе je знала и локална тради-
цлја. коју je Стјепан Митров ЈБубиша унео у своју приповет-
ку ..Скочиђевојка": кнез ce наводно бирао све до краја X V
века; после одласка последњег кнеза, Стевана Штиљановића,
нлко нлје биран у то зваше.25 Међутим, из сачуваних извора
влди ce да je tokom X V века међу функционерима паштров-
ске општине био један војвода, који he доцније бити замењен
двојицом. Али, њихов захтев из 1423. године показује да je
„жупом" и раније управл^ало једно лице, како под Балши-
ћима тако и у време српске државе. У Душаново доба, када
je централна власт била јака, то je био од цара поставл>ен
члновник, кефалија, разуме ce властелин, који je имао у сво-
јим рукама изЕршну власт, одговарао за безбедност друмова
на свом подручју и извршење судских одлука; сам није имао
судску власт, али je председавао суду царских судија. Све
функције обављао je уз сарадњу и саодговорност сзоје
.,властеле".2:'
У време слабљења централне власти, локални земљоло-
седнлцл — властелини — показивали су тежњу да тог „уп-
равл>ача" сами бирају из својих редова на годину дана; зато
су такав захтев и формулисали Паштровићи у својим захте-
вима (capitula) из 1423. године. Према тим захтевима, он би
имао и сву судску власт у својим рукама, што ce никако не
слаже са стањем из времена цара Стефана Душана, мада ce

-4 Listine Vili, 225.

-5 A. Вучетић — Д. Миковић, „Повјест Паштровића", Срђ V,
Дубровник 1906. бр. 5, 2.38; A. Соловјев, Паштровске ucnpaee XVI—
—XVIII века. Споменик СКА L X X X I V , Београд 1938, 3; И. Синдик,
uав. дело, 131: С. Митров ЈБубиша, Приповијести црногорске u npu-
морске, СКЗ 177, Београд 1924, 59.
26 Упор чл. 160 и 178 Душановог Законика, С. Новаковић. me.
дело. 125—127, 138—139; К. Јиречек, нав. дело II, 17.
ПАШТРОВИЋИ 111

управо на шегово законодавство односе „statuta" која ce том

приликом помињу уз „старе обичаје". 27 Доцнија пракса по-
казује да тај захтев, који je уз остале прихватила млетачка
влада, није никако провођен у живот; судске послове обав-
л>ао je „стол од правде", у чијем су ce саставу на првом ме-
сту налазила четворица судија. 28 Не располаже ce подацима
о томе ко je и како вршио судске функције непосредно пре
прихватања млетачке власти. Али je некакав „rector" очи-
гледно и до тог времена постојао. И то je вероватно био Да-
бижив Алексић, први на листи четрнаесторице паштровских
властелина који су изнели своје захтеве Франћеску Бембу,
једини властелин уз чије ce презиме налази и племенско
име Паштровић. Он je био главни представник Панггровића
када je Балша III 1413. године издао у Будви повел>у о осни-
вању манастира Прасквице.29 Том чину су уз више Будвана
и которског изасланика, присуствовали Балшин војвода Ђ у -
рађ Ђурашевић са сином и посланик војводе Сандаља —
Алекса Паштровић.30 Но, паштровско друштво као и исто-
рија самих Паштровића постају нам боље познати тек у вре-
ме млетачке врховне власти.

27 „Паштровићи [ . . . ] нису имали свој статут, само поједине

привилегије од Млетака. Па и нису имали потребу за посебним ста-
тутом, јер су још од Душанова доба чували традицију законодавства
великог цара. Његове су законе преписивали, скраћивали, прилаго-
ђавали својим приликама". A. Соловјев, нas. дело, 3; иети, „Душанов
законик код Паштровића", Архив за правне и друштвене науке
X X V I I (XLIV) јул-август, Београд 1933, 17—26; И. Синдик, пав. дело,
153—154.
28 И. Божић — В. Павићевић — И. Синдик, Пагитровске ucnpaee

XVI—XVIII вијека, Цетиње 1959, док. бр. 2, 13, 14, 16 итд.

28 Которски архив (ХАК) књ. VI, 709; К. Јиречек, Споменици
српски, 68. Оригинал наводим због извесних разлика у читању.
П. Шеровић, Повеља о оснивању манастира ce. Николе у Прасквпцп
u њени додаци, Историјски часопис V, Београд 1955, 325, 326, 328.
30 За оснивање цркве Св. Николе одвојили су од својих поседа

комаде земљишта у Прасквици паштровски властелини (zentilhomeni

Pastrovichi) Никола и Радич Радосалић, Вукашин и Радич Бечић (у
тексту Berich) и Десин Андријић. Доцније je цркви приложила ко-
мад земље жена Дабижива Алексића Јерослава с кћерима, вероват-
но после мужевљеве смрти (он ce 1437. помиње као покојник), и то од
своје баштине (del suo patrimonio). Међу сведоцима ce налазио и њен
зет Хрвоје Новаковић. К. Јиречек, Споменици српски, 68; Х А К
VI, 175.
 ИВАН БОЖИЂ
112

III

Паштровићи су ce потчинили Млетачкој Републици у

јеку борбе коју je она водила против деспота Стефана Лаза-
ревића о Зетско приморје и северноалбанске крајеве. Насто-
јећи да ослабе противника, Млечани су привлачили на своју
страну ситну српску и албанску властелу, но у томе нису
постигли неки виднији успех. За себе су везали само Пашт-
ровиће и Памалиоте у Забојани.31
Которски провидур Марко Барбадиго, a исто тако и
Марко Бембо, који je био млетачки супракомит и провидур
Јадранског мора, објашњавали су влади да ће которско под-
ручје бити безбедно ако ce придобију Паштровићи, који би
могли држати у страху млетачке противнике. Ha њихов
предлог, Сенат je средином марта 1423. донео одлуку да чла-
нови Колеђа купе 28 веронских, вићентинских или других
тканина као и потребну количину сукна да ce изради 60
хламида за истакнуте Паштровиће и да ce тројици стареши-
на преда 300 дуката, како ce Барбадиго био с њима претходно
споразумео. Ради сопственог обезбеђења, Сенат je предвиђао
да ce том приликом узму од Паштровића потребни таоци.32
Паштровски властелини одржали су са својим људима
збор 33 поред „својих млинова уз обалу", формулисали за-
хтеве и с њима послали четрнаесторицу својих представника
Франћеску Бембу, који их je примио на својој галији и 4.
априла прихватио њихове услове за ступање под власт Ре-
публике. Паштровићи су обећали новим господарима бес-
платну службу у рату и било коме другом послу на терито-
рији од Бара до Котора и њиховој околини; у скадарској об-
ласти служили би о свом трошку само осам дана, a преко
тог рока под платом коју Млечани обично дају домаћим љ у -
дима када их узимају у службу на својим поседима. Уједно
су ce обавезали да he њихови људи плаћати Млечанима сва-
ке године једну перперу no огњишту. Taj уговор обавезивао
je Млечане: 1. да потврде њиховог старешину кога на збору
буду бирали сваке године да њима управља и да им суди, 2.

31 С. Сганојевић, Борба о наследство Баошино, Сремски Карлов-

ци 1902, 16—58.
32 Notes et extraits I, 332; Млетачки архив, Senato Misti LIV, 93

V°.
33 У исправи писаној на латинском употребљена je реч consi-

lium. Закључак И. Синдика, нав. дело, 134, да je у питању латински

превод назива „збор" непосредно потврђује један докуменат из 1446.
год. Тамо стоји „secundum continentiam litere sbori seu consilii Pastro-
•vichioram". Х А К IX, 701.
ПАШТРОВИЋИ 113

да им потврде права и границе, како оне које су тада држали

тако и оне које су им насилно отете уколико једног дана ус-
пеју да их врате, 3. да ће паштровској властели и њиховим
људима дати склониште на својој територији, у Котору и no
околини, уколико због напада деспотове или турске војске
буду принуђени да напусте своје домове, 4. да ће их, у слу-
чају склапања мира с деспотом, задржати под својом влашћу,
5. да на њихове производе неће наплаћивати никакве царине
ни у Млецима ни на својим осталим поседима и, најзад, 6.
да he потврдити опата „sancte Marie de Jotam", ујака једног
од лреговарача, Радича Грубачевића и да га неће лишити
његове опатије. 34 Мада je млетачки дужд тек 17. маја 1424.
ратификовао овај споразум, пошто су све његове тачке де-
таљно проучене у већима35, одмах су предузете мере да ce он
оствари, што значи да ce Паштровићи вежу за Млечане. К о -
торски провидур Марко Барбадиго обезбедио je 200 дуката и
дао Марину Друшку, познатом которском трговцу пучанину,
који je имао поседе no читавој Боки и у неколико махова
задужио Млечане, na зато и добио млетачко грађанство36, да
би испунио обећања дата Паштровићима; из Млетака су
крајем јуна 1423. упозоравали Барбадига да тај новац одмах
употреби за шта je намењен и да о томе обавести капетана
кулфа — Франћеска Бемба; у истом циљу послато му je из
Млетака, уз 300 дуката, и 28 печа веронских тканина.37 Како
су у међувремену већ били поведени преговори о миру с
деспотовим представницима, саопштавано je почетком јула
Барбадигу и Бембу да миром треба обухватити Памалиоте и
Паштровиће са осталима који су прихватили млетачку
власт. 38 Уговор о миру склопљен je 12. августа 1423, али je

34 Listine VIII, 225—226; Ј. Шафарик, „Србски историски споме-

ници Млетачког архива", Гласник ДСС XIII, Београд 1861, 174—178.

Уиор. И. Синдик, нав. дело, 127—128; A Вучетић — Д. Миковић, „По-
вјест Паштровића", Срђ V, 236 и д. Вучетић и Миковић нису употре-
били штампани тексг тог уговора, већ неки рукопис који им je, из
своје збирке, ставио на располагење „племенити господин конте Ви-
сков;:ћ", 238. Садржина текста je иста, једино су имена паштров-
ских пзасланика унакажена, a њихов број сведен на дзанаест. Из
исте збирке цитираће они и друге млетачке документе којих нема v
објављеним збиркама и у сачуваним архивским књигама, али који
несумњиво представљају преписе оригинала, упркос сумњи у њихо-
ву аутентичнос., коју je изнео И. Синдик, нав. дело, 131.
35 Listine VIII, 272.
36 I. Stjepčević, Prevlaka, Zagreb 1930, посебан отиеак из „Bogo-

slovsKe smotre" бр. 3, 45—48.

37 Listine VIII, 138, 233—234, 237—238.
38 Исто, 238, 239.

8 Немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
114

питање Паштровића остало отворено, јер капетан кулфа

Бембо није имао овлашћење да их на тражење Ђурђа Бран-
ковића преда деспоту; остало je да сам деспот и Сињорија о
њима донесу одлуку. 39 Ниједна страна није желела да спор-
на питања онемогуће склапање мира. Али су зато преко no-
сланика настављени разговори о њиховом решавању. Изасла-
ници Паштровића тражили су у Млецима да ce њихов спо-
разум с Франћеском Бембом потврди, na je тек онда и дошло
до његове ратификације, у мају следеће године.40
Посланици Ђурђа Бранковића који су преговарали у
Млецима у августу 1425. године тражили су, уз остало, да ce
деспоту врате Паиггровићи. Млечани су са своје стране за-
хтевали да ce, у складу с мировним утовором, пусте на слобо-
ду заробл>ени Паштровићи. Како српски посланици нису би-
ли овлашћени да прихвате млетачки предлог о томе да ce ре-
шење спора заједнички повери неком трећем лицу, напусти-
ли су Млетке предложивши Сињорији да пошаље свог чо-
века деспоту. 41 Почетком септембра овлашћен je „капетан
албанских крајева" Франћеско Квирин да с Ђурђем Бранко-
вићем расправи спорна питања, међу којима су нека потр-
зали и сами Млечани. Стављено му je у задатак да буде
непопустљив у погледу Паштровића, којима су обећали да
их неће никоме уступити, na то не би могли ни учинити
„sine preiudicio honoris sui". Morao je обећати у замену за
Паштровиће и до 500 дуката годишње. Млечани су приста-
јали да уступе деспоту ратачку опатију, мада су и Барани
и Паштровићи тврдили да она припада њиховој територији;
не улазећи у то питање, пристајали су да je уступе као део
барског дистриктта. Уколико ce не би постигао споразум,
Квирин je био опуномоћен да предложи Ђурђу Бранкови-
ћу арбитражу трећег лица, које би он сам изабрао под усло-
вом да оно не буде сумњиво Млечанима и да не буде у срод-
ству ни са једном заинтересованом страном: у озбир није
долазио босански војвода Сандал. као очух Балше III, али
je Република пристајала да то буде византијски цар, ахајски
кнез, јањински деспот, сењски кнез .Никола, флорентинска,
сијенска или анконска општина, болоњски или сијенски уни-
верзитет и било ко из породице Малатеста.42
Деспот Стефан опуномоћио je Ђурђа Бранковића својом
повељом издатом 22. марта 1426. године ,,in Topolonica" да
89 Исто, 250.
40 Исто, 133.
41 Гласник ДСС XIII, 222, 225.
42 Исто, 224—225, 226, 229, 231, 232, 234; Notes et extraits I, 405—406.
ПАШТРОВЈГНИ 115

с Франћеском Квирином реши спорна питања. Они су месец

дана 22. априла, на двору Ђурђа Бранковића у Ву-
чигрну. лостигли споразум у свим питан>има, na je нађено
: ~ .:. • за Паштровиће. Нејасна места у овом споразуму
>б;ае:-а1ли су и допунили заједничком изјавом, редигованом
i : :-"TTvMDpa исте године у Дривасту. Ђурађ Бранковић ce
сагласио да Паштровићи и Режевићи остану Млечанима „са
сзу.м својим пронијама баштинама. миразима и свим другим
стварима" које су поседовали no праеу, што значи до смрти
Балше III; изузетак су чинили они Паштровићи који су у
зреме склалања мира били непосредно потчињени (a obedien-
cia) деспоту или, у његово име, Ђурђу Бранковићу. To су
били Вукашин Бечић са свим синовима сем најстаријег, Ра-
дич Црнац, Алекса Митровић са својим нећацима и Переза
Режевић са свим својим пронијама и баштинама. Вучитрн-
ским споразумом je предвиђено да они Паштровићи који
остају под влашћу деспота задрже поседе које су имали у
доба склапања мира (1423); изјавом у Дривасту, у којој ce и
они поименично наводе, каже ce да ће задржати оно што
су имали у време Ђурђа Страцимировића и Балше III. Пашт-
ровићи који су остали под млетачком влашћу имали су пра-
во на проније и друге поседе које су држали на десгготовој
територији око Будве у време последша два Балшића. Оба
документа посебно говоре о Ластви. Млечанима je тамо при-
знато двадесет пет кућа које су биле у служби Балше; оста-
ле куће, изнад тог броја, требало je да признају власт срп-
ског деспота. Према томе, овде није утврђивана државна гра-
ница; дељени су поданици и поседи који су њима припада-
ли, a од којих су зависили приходи врховног господара. Није
ce гледало у том тренутку на Папггровиће као на организаци-
ону целину која има своју унутрашњу структуру. Зато није
ни расправљано о границама те општине или „жупе". Оне су
утврђене за Будву и ратачку опатију; одређивањем њихове
територије утврђивано je докле све допире њихова јурис-
дикција. Тако су Млечани теоретски прекршили свој уговор
с папггровском властелом, којој су 1423. године гарантовали
унутрашњу управу, права и границе (iura et confinia). Пашт-
ровићи нису признати за организациону целину која има
своју структуру и своја права. Зато ће они, мада не без уну-
трашњих трвења, учинити све да своју област сачувају као
посебну општину — „комунитад". Њихова je област већ тада
одређена утврђивашем граница града Будве и опатије Св.
Марије Ратачке. Граница између Будве и Паштровића почи-
н>ала je при обали „на реци названој Река" (доцнији Бабин

8*
116 ИВАН БОЖИТх

Вир у Бечићима) и одатле ce пењала „према брду које ce

зове Предње". Света Марија Ратачка „почевши од Мостре-
са (!) граничи с Лаством"; детаљнијих података овде нема,
јер je атар Ластве вероватно био свакоме познат 43 ; али, то
су несумњиво оне исте границе које je краљ Милутин око
1303. године потврдио опатији Св. Марије Ратачке: „ОТБ
Ластвве, како тече студвнвцв Мостцг> у ластовБСко блато,
гор-ћ ОТБ Моствца УЗБ брвдо no в-ћнцу, a ОДБ в^нца у ШагтБ-
тинску скалу". 44 Деспот Стефан ратификовао je овај спора-
зум у Сребрници 25. јула 1426. године, a Млечани 3. фебру-
ара 1427. год.43
Ситуација ce на Зетском приморју променила када je у
јулу 1427. године умро деспот Стефан Лазаревић. Његов на-
следник Ђурађ Бранковић напустио je тада Зету да би пре-
узео власт у Србији и провео у живот уговор у Тати. Ускоро
je дошло и до турског напада који ce завршио заузимањем
Ниша и Крушевца. Заповедник Голупца предао je град Му-
рату II, уместо Сигисмунду. 46 У таквим приликама, нови де-
спот није могао обраћати пажњу на Зету; користећи ce тиме,
Црнојевићи (Ђурашевићи) притиснули су деспотове поседе
у Приморју. Да би их тобоже сачували за деспота, Млечани
су тада узели под своју заштиту и под своју власт Луштицу,
Богдашиће и Паштровиће. Сачуван je уговор који je котор-
ски кнез Јован Бембо склопио с Богдашићима 17. јуна 1428.
године47 „ради очувања државе и части поменутог господина
Ђурђа Бранковића". Вероватно су у исто време и деспотови
властелини у Паштровићима били принуђени да прихвате
млетачку власт, додуше привремено, ради заштите од Ђура-
шевића. Богдаишћи су ce обавезали да ће плаћати „сваке
године једну перперу которских гроша за свако огњиште или
кућу, како то чине и плаћају Паштровићи". 48 Како je деспот
узимао дукат no огњишту, ова je клаузула уговора била не-
сумњиво привлачна за деспотове људе у Паштровићима. И
такво je стање остало све до 1435. године. A оно je убрзо
довело до трвења међу паштровском властелом.
Према споразуму од 1426. године, под млетачком влашћу
остала je већина паштровске властеле; они су имали своју
Listine IX, 8—9, 10, 15, 16; Гласник ДСС XIII, 244—248, 264—265.
43

Т. Smičiklas, Codex diplomaticus VIII, Zagreb 1910, 98; F. Mi-

44

Шо&ЈсКМотттепга ^eroićttTTfnHobona 1 «5R fiR

~~SrT2stine IX, 19—20; Гласник Д С С Х Ш , 258—260, 270—272.
46 K. Јиречек, Историја Срба I, 354—355.
47 Х А К IV, 45; I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 114—115.
48 Ha истом месту.
ПАШТРОВИЋИ
117

унутрашњу организацију — збор и војводу. 49 Војвода je био

Радич Грубачевић, један од четрнаесторице властелина који
су 1423. године преговарали с Франћеском Бембом. Са троји-
цом езоје браће, он je био најпоузданији ослонац млетачке
власти у Паштровићима и од которске благајне добијао ме-
еечну плату од осам перпера, a повремено и одело на рачун
млетачке благајне.50 У которским документима помиње ce као
..vaivoda Pastrovichiorum principalis" 51 , дакле с титулом која
открива војну функцију његовог старешинства и која својим
другим делом подсећа на шефове доцнијих мирдитских рат-
ника „prink, pringi, prenk". 52 Јер назив ,,princ; pališ" није ат-
рибут уз титулу „vaivoda"; у истом документу он ce назива
..dominus Radicius, principalis".5® О војничком карактеру ње-
говог старешинства сведочи докуменат који говори да je он
1431. године купио за 56 перпера панцир од најамника у ко-
торској тврђави Петра из Астија; обавезао му ce у јуну да ће
до августа иплатити 50 перпера, које му je после куповине
остао дужан, уз јемство которског властелина Луке Паути-
на, с којим je и иначе имао присне везе, јер ra je истог дана
одредио за свог прокуратора/' 4 Шегов je утицај у Паштрови-
ћима, захваљујући млетачкој заштити, био неоспоран, na je,
изгледа, из године у годину биран за војводу: у том ce зва-
њу помиње и 1437. године.55
Властелини који су до 1428. године били под непосред-
ном деспотовом влашћу заузимали су према Млечанима
друкчији став, поготову што су сада, нашавши ce у заједници
са осталим Паштровићима, доспели у подређен положај. Ра-
дич Црнац са своја два сина, Дабиживом и Радичем, изазвао

49 Паштровски збор (sborum Pastrovichiorum) помиње ce први

пут под тим називом 6. фебруара 1431. год. у которској архивској

грађи, књ. V, 17. И. Синдик, нав. дело, 134, знао je за помен „збора"
1454. год. и сматрао га je првим.
Listine VIII, 137. Радич Грубачевић je 15. маја 1430. год. обја-
cmto мтетачком Сенату да су он и његова браћа страшно осирома-
шили. na им je овај одредио на которској благајни месечну прови-
зију, сваком од no 8 перпера. Senato Misti LVII, 236 R°.
" Х А К V, 200.
- M. Sufflay, Srbi i Arbanasi, Beograd 1925, 63.
53 P Ковијанић — И. Стјепчевић, Културни живот старога Ko-

тора I. Цетиње 1957, 175, преводе ту титулу једноставно „главни вој-

вода ПапЈтровића", што би претпостављало пос.ојање других вој-
вода. Међутим, исте ce године у саставу паштровског збора наводе
„судије и војвода и властела Паштровићи". Х А К V, 17. To значи да
je тада постојао само један војвода.
54 Х А К V, 200, 201.
55 Х А К VI, 156.
 ИВАН БОЖИТх
118

je оштар сукоб и свађу на збору Паштровића, вероватно кра-

јем 1430. или почетком 1431. године. Против паштровског
збора они су изрекли многе погрде и увреде и ПОЧИНИЈШ дела
на његову штету; успротивили су ce плаћању намета на који
су ce Паштровићи обавезали Млечанима. Када je поврх
тога збор предузео мере да неки Паштровићи врате но-
вац и ствари које су отели једном Млечанину под Ба-
ром, они су ce томе успротивили. Тешко je рећи да ли
су на такав став подстакли Радича Црнца и Дубровча-
ни, чији je Сенат у јулу 1430. изгласавао поклоне ње-
говом сину.56 Изгледа да je акција Црнаца наишла на жив
одзив међу Паштровићима, јер je одмах морао интервенисати
которски кнез и капетан Никола Пизани: Радич Црнац je
ухваћен и бачен у окове у которској тврђави. Да то није
учињено, каже ce у записнику састављеном доцније у К о -
тору, „многа би зла уследила међу самим Паштровићима,
новац млетачке владе не би био сакупљен нити би ce поме-
нутом опљачканом Млечанину дала икаква накнада". Али,
утицај Радича Црнца био je у Паштровићима врло јак, и ко-
торски кнез у драстичним мерама није смео ићи до краја:
морао га je после 25 дана пустити из затвора под условом
да не напушта Котор и уз потребно јемство да ће изићи пред
кнеза кад овај то буде желео. Када су о празнику Св. Три-
пуна дошли у Котор папггровски властелини са око сто сво-
јих истакнутих људи, кнез je позвао Радича Грубачевића с
браћом и већим бројем истакнуте властеле да би их убедио у
потребу мирења с Радичем Црнцем. Ту су „судије и војвода
и властела за себе и у име читавог Паштровског збора" опро-
стилн све кривице и увреде Радичу Дрнцу и његовим сино-
вима, a ови су са своје стране обећали да ће их убудуће
сматрати за браћу и добре пријатеље и поштовати их према
њиховом рангу, затим да ће бити верни млетачкој влади и
покорни њеним функдионерима, да неће чинити ништа на
пггету осталих Папггровића, ни проливати шихову крв, већ
их бранити и њихове непријатеље сматрати за своје смртне
душмане. 57 Записник који je о томе сачуван представља акт
мирења међу самим Паштровићима, акт какав ће ce доцније
чешће сусретати у односима између самих Паштровића и
њихових суседа. До мирења je дошло на иницијативу мле-

5S Хисторијски архив у Дубровнику (ХАД), Acta Consilii Roga-

torum IV, 195.

57 Х А К V, 17 (документу недостаје крај).
ПАШТРОВИЋИ 119

тачког кнеза у Котору 58 ; под његовим притиском први суко-

би међу Паштровићима били су уклошени. Млечани су их
после тога сматрали својим верним поданицима, које није
могла да заведе пропаганда босанског војводе Сандаља Хра-
нића када je он поново показао интересовање за своје нека-
дашње поседе, na су саветовали Которанима да ce на њих
ослоне и у угушивању грбаљске буне почетком 1433. год. У
јулу 1434. год. дошао je војвода Паштровића Радич Грубаче-
вић поново у Млетке и објашњавао да ни он ни његов брат
Алекса неће моћи опстати, јер ce наводно 400 кућа њихове
дружине предало сриском деспоту. Ta je изјава, разуме ce,
била заснована на истини и претеривању, a њему je корисно
послужила да од 25 кућа које су припадале Млечанима у
Ластви добије шест „са истим оним правима која има наша
влада". T O M приликом je саопштио у Млецима да су он и
браћа, ради сопствене безбедности, саградили кућу, коју ће
касније стално називати „замчић" (castelletum) на једном
острву чије je земљиште било у њиховом поседу. To je, no
свој прилици, био данашњи Свети Стефан. Сенат je дао сво-
ју сагласност да могу слободно уживати своју „кућу". 59
Деспот Ђурађ Бранковлћ je 1435. године поставио, уз
остало, и питање врховне власти над Паштровићима и Ре-
жевићима 80 , разуме ce онима који су уговором од 1426. го-
дине њему припали, a које су Млечани, после две године,
узели под своје „окриље". Ha крају, сви су спорови били
решени деспотовим великодушним одрицањем. Никола Ме-
мо, млетачки изасланик, прихватио je текст уговора који je
14. августа исте године састављен у Смедереву. Деспот je
једино тражио да му ce преда новац који je у протеклом
периоду убиран од намета no огњишту у његовим селима
коja су ce ставила под млетачку заштиту; није пристајао на
перперу no огњишту, већ je тражио дукат, колико je сам
побирао од својих сељака; Млечани су му предлагали да
разлику сам покупи, јер су ти сељаци сада под његовом
влашћу. Млетачки посланик ce са своје стране жалио да Б у -
двани не дозвољавају неким Паштровићима да ce користе
својим поседима на територији Будве, како je било предви-
ђено ранијим уговорима, и захтевао да Ђурашевићи и поје-
58 Према томе, мирење из 1440. године које наводи И. Синдик,

нав. дело, 147, не би представљало први случај „млетачког упли-

тања у питање умира у Паштровићима".
59 I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, 68; G. Cremošnik, Kotorski dukali i

druge listine, Glasnik Zem. muzeja X X X I I I / X X X I V , 141; Senato Misti

LVIII, 207 V ° ; U X , 11 V°, 63 R° — 63 V°.
60 Notes et extraits I, 275.
 ИВАН БОЖИТх
120

дини њихови поданици врате одузете баштине Калођурђу

Ћудићу (Chiudich) и Хрвоју Новаковићу и пет крава неком
Десину.61 Споразум je постигнут на тај начин што ce деспот
за ово и сва друга потраживања задовољио глобалном сумом
од 4000 дуката; уједно je обећао да ће послати своја два вла-
стелина да реше питање враћања поседа од Ђурашевића. 62
Тим су спорови били отклоњени и деспот je 26. марта 1436.
године добио млетачко грађанство.®3
Деспотова власт у Зети и Зетском приморју није дуго
трајала: турска офанзива, која je почела 1438, завршила ce
већ следеће године падом Смедерева и покоравањем деспо-
товине. Деспот ce склонио у Угарску, одакле je дошао у Зету
да би нешто предузео против Турака, али тамо су му ce
испречили Црнојевићи, и он je морао да напусти Зету и да
ce, после неколико месеци боравка у Дубровнику, врати кра-
јем јула у Угарску. 64 У Паштровићима je већ крајем 1439.
или почетком 1440. године дошло до неких унутрашњих су-
коба. Грубачевићи су тада убили Хрвоја Новаковића, зета
Дабижива Алексића, који je за живота био најистакнутија
личност у Паштровићима, и неког Новака Милаковића. Боје-
ћи ce крвне освете, Радич Грубачевић je морао да ce склања
с браћом. Радич, који je и 1437. године помињан као војвода,
наводи ce у једном документу из марта 1440. као „становник
Котора". 65 Не зна ce на чију иницијативу, тек у априлу исте
године састале су ce у Котору ради мирења две закрвљене
стране. Двадесет четворица изабране паштровске властеле,
од којих je свака страна предложила половину, нашла су
тада решење које су прихватиле обе стране: требало je да
Грубачевићи дају родбини убијених тридесет, a ови њима
дванаест кумстава „према њиховом обичају и обреду". Улога
млетачког кнеза у Котору није ни у овом мирењу изостала;
коначна одлука донета je у његовој палати — „у дворани
већа". 86
61 Listine IX, 81, 85, 86; Гласник ДСС XIV, 10—11, 21, 22, 25. Х р -

воје Новаковић имао je баштину ,,in cacumine montis post Scloe" (Љу-
бић), ,,in cacumine montis Sdrie" (Шафарик). Очигледно je да су обо-
јица погрешно прочитали то место. Шафарик je чак изоставио реч
post, што je несумњиво саставни део тог брда. У том случају, реч би
била о брду Пождријелу изнад Грбља, које je тада било под влашћу
Ђурашевића. С. Накићеновић, „Бока", Насеља 9, Београд 1913, 580.
82 Listine IX, 81, 83, 87; Гласник ДСС XIV, 13, 15—16, 25.
63 Гласник ДСС XIV, 26—28.
м И. Божић, Дубровник u Турска у XIV u XV веку, Београд
1952, 87—89.
65 Х А К VI, 924.
68 Х А К VI, 935—936, 979—981.
ПАШТРОВИЋИ
121

Ho, ситуација у Зетском приморју постајала je све сло-

женија. Како деспотовине више није било, истакао je право
на Зету босански војвода Стефан Вукчић Косача — потоњи
херцег — и као зет Балше III и као настављач ранијих
Сандал>евих покушаја. За своје планове придобио je и Сте-
фана Црнојевића. Већ у септембру 1441. године учврстио ce у
Горњој Зети.67 Бојећи ce његовог силаска на деспотове поседе
у Приморју, Млечани су покушавали да га одврате прего-
ворима, a у исти мах су развијали агитацију међу дотадаш-
њим деспотовима поданицима. Када je Стефан Вукчић с про-
лећа 1442. године успео да уђе у Бар, мада само за неколико
месеци, Млечани су издали наређење которском кнезу и ка-
петану Јадранског мора да заузму Доњу Зету с Будвом; ска-
дарском кнезу су наредили да заузме Бар и Дриваст. Сва
та места су ce и предала сем Бара, око кога су настављене
борбе с војводом Стефаном и у јануару 1443. године. У дру-
гој половини 1442. Будва и Дриваст су признали млетачку
власт 68 , али je већи део Паштровића пришао босанском вој-
води. Желећи да с њим склопе мир, Млечани су почетком
1443. год. пристајали да му признају власт над Баром и
околином, али су захтевали да Паштровићи остану под њи-
ховом влашћу 69 , и то сви без разлике. Из докумената ce не
види докад je већи део Паштровића остао под влашћу бо-
санског војводе. Почетком маја 1443. налазио ce у Млецима
војвода Радич Грубачевић (који ce овом приликом наводи
као Паштровић) и заједно с неколико својих земл>ака тра-
жио пензије као награду за заслуге своје и њихових поро-
дица. Према његовом излагању, док су сви Паигтровићи при-
шли Стефану Вукчићу, он je с браћом остао веран Републици
и повукао ce у своје мало утврђење на једном острвцу („super
scolio ргоре marinam"); с њима су ce повукли Никола ,,de La-
dino"(!) с браћом и нећацима, Ђурђе „Glaves" (Калођур-ђе
Главоч, познат одраније као присталица Радича Грубачеви-
ћа) с двојицом браће, затим неки Гргур, Никола, Паскал,
Алегрето и Ђурђе Кањошевић који ce нису обазирали на
штете које им je причинио војвода Стефан Вукчић Косача
попаливши им села и куће. Сви су они дошли с Радичем
у Млетке и затражили пензије. Сенат je 5. маја 1443. при-
хватио њихове захтеве, једино није могао да сваком Груба-
чевићу повећа месечно примање са 8 на 10 перпера. У том.

®7 В. Ћоровић, Хисторија Босне, 460—467.

68 Listine IX, 156—159.
69 Исто, 167; Гласник ДСС XIV, 71.
 ИВАН БОЖИТх
122

тренутку није могао ништа одобрити Ђурђу Главочу. 70 Они

нису помињали Кастел-Ластву. Вучетић и Миковић у свом
чланку о Паштровићима позивају ce на иначе непознате
рукоиисе из збирке конта Висковића 71 и наводе да су по-
сланици Ластве дошли у септембру 1442. године млетачком
провидуру Марку Зену. који je био под Баром, и понудили
му тгреддју свог насел^а од, 50 кућ.а пор, условом. да. тлж M.3ie-
чани признају старе обичаје и право да бирају своје судије,
a они да за сваку кућу. изузев пет, вероватно старешинских,
плаћају no једну перперу годишње. Дужд je потврдио њихов
споразум својим писмом од 14. августа 1443. године.72 У објав-
љеним збиркама нема о томе никаквог документа, a како je
велик број паиггровских исправа међународног карактера,
сачуваних у позним преписима, обичан фалсификат, из
опрезности ce сумњало у поузданост тих података.73 Међу-
тим, док паштровски фалсификати врве грубим нетачно-
стима, у овим документима, познатим једино на основу пре-
причавања њихове садржине у поменутом чланку, нема ни-
каквих појединости на основу којих би ce могла оспорити
њихова аутентичност. Дукали су ce no правилу и чували,
макар и у позном препису, no локалним збиркама; узалудно
je тражити их у залисницима Сената или другим серијама
Републике, бар не у онима које су ce сачувале. У ранијим
српско-млетачким споразумима о Ластви ce говорило уз
Паштровиће, мада je то утврђено место увек посебно наво-
ђено. Марко Зено je тада збиља био млетачки провидур у
Албанији. Обавеза од једног перпера no огњишту у складу
je са обавезом која je теретила Паштровиће уопште. Из
доцније грађе јасно ce види да je Ластва у оквиру самих
Паштровића имала посебну аутономију. Паштровски збор je
само повремено успевао да у свој састав уведе и становнике
Ластве, који су, махом католици и у културном погледу
окренути према западу, стално испољавали већу приврже-
ност према новом господару.

70 Notes et extraits III, 123—124; Senato Mar I, 168 R°. Радич

Алекса, Дабижив и Стефан Грубачевић примали су плате на котор-
ској благајни. Алекса, Дабижив и Стефан овластили су 1444. год.
српског писара у Котору Стефана Калођурђевића, који je можда
био пореклом из Паштровића, да наплаћује „provisiones sibi spectan-
tes", Х А К IX, 74, 399.
71 Срђ V—13, 630—631.
72 Упор. И. Синдик, нав. дело, 131.
73 Издавачи млетачке грађе преписивали су често имена и не

знајући понекад о коме je месту реч. Код Љубића ce место Lastua на-
лази la Scua. Listine IX, 15.
 ПАШТРОВИЋИ 123

Касније су поново оживели сукоби у Паштровићима.

Грубачевићи су ce били помирили са старим противкицима.
с рођацима оних које су побили, али су добро знали да рођа-
ди жртава памте неправду. У новом сукобу они су убили
двојицу браће Грубачевића тако да су остали у животу само
Радич и Стефан. Они су у августу 1445. године молили
Сенат да ce њима устугги провизија убијених, јер he морати
да издржавају њихове жене и децу. Наводили су да су врло
сиромашни, a опет треба да троше средства на чување утвр-
ђења које су дуго држали и које још и сада држе. Сенат je
прихватио њихове разлоге. Месец дана касније, 6. септембра
1445, наредио je которском кнезу и барском подестату да
ослободе поседе Радичеве жене које су Млечани уступили
Ратку Орландићу, јер j e он, постављајући захтев, прећутао
истину. 74
Када je Ђурађ Бранковић обновио деспотовину, Млечани
су одбили да му врате његове поседе. Зато je српска војска,
под командом Алтомана, продрла 1448. године у Зету. Црно-
јевићи су ce привремено вратили деспоту, a сељаци на ко-
торским поседима, у првом реду они из Грбља, устали су
против дојучерашњих господара. Тада je млетачку власт
збацио и већи део Паштровића. Двојица Грубачевића с мало-
бројгош присталицама и становници оних педесет ластов-
ских кућа склонили су ce у Котор. Побуна ce отегла четири
године и за то време побуњени Паштровићи посели су и
Спич. Како су Которани и иначе желели да загосподаре
Будвом, они су сада објашњавали у Млецима да до буне
Грбљана и Паштровића не би дохпло да je Будва била под
влашћу њиховог кнеза. Паштровићи су одржали заједнички
збор с Грбљанима и сељацима осталих которских поседа
заклињући ce да ће пре умрети него ce покорити млетачкој
власти. Према причању Стефана Мања у „Млетачким анали-
ма" чини ce да je неки Паштровић био старешина у Алтома-
новој војсци; заробљен заједно са Алтоманом, одведен je у
Млетке и заточен у падовској тврђави. Било их je и на
друтој страни. Неки Вукац ce чак убацио у Алтоманову вој-
ску и за вести донете Млечанима добио од њих почетком
1449. године плату од 5 перпера месечно и признање права
на очеву и стричеву баштину. Колико ce из докумената
може ипгчитати, у рату против деспота Млечане су задужили
Лека, Андрија и Десислав Бочић. Зато су им потврђена пра-
ва да уживају проније, села, земљишта, баштине и л>уде

74 Senato Mar II, 96 R°, 100 V°, 106 V°.

 ИВАН БОЖИТх
124

коje су њихов отац и дед добили од деспота Ђурђа Бранко-

вића и војводе Стефана Вукчића Косаче. Како та права
нису могли одмах остварити, добили су на которској благајни
укупно 300 перпера годишње провизије, што би износило за
сваког no 8 перпера месечно. Обавеза им je била да служе
са no једним коњем. Ta провизија je потврђена Леки и 1452.
године; враћена je и онима који су je у међувремену изгу-
били, Калођурђу и Николи Главочу 14 перпера месечно,
Стефану Грегоровићу 5 перпера месечно, колико je имао и
врло заслужни Вукац почившег Боранина. Ha крају, Мле-
чани су успели да привуку на своју страну и Стефана Црно-
јевића, a он je 1452. године у крви угушио грбаљску буну. 75
Према једном документу из Висковићеве збирке, Ла-
ства je и овом приликом осгала верна Републици, због чега
су устаници посели земл>е и куће њених становника. Када
су њихови гласници известили о томе владу у Млецима,
дужд je 16. маја 1452. саопштио которском кнезу и Стефану
Црнојевићу одлуку млетачког Сената да ce Ластовљанима
врате куће и земља. У овом случају тај ce документ може
и проверити. Постоји одлука млетачког Сената од 9. маја
1452. године да ce нареди которском кнезу да ce побрине о
50 кућа Ластве, коју су становници напустили када су ce
Паштровићи одметнули. Додуше, Стефан Црнојевић je, пре
но пгго je пришао Млечанима, уступао својим л»удима њи-
хова добра и куће, али je Сенат претпостављао да ће сада,
као млетачки војвода, накнадити штете и исправити неправ-
де које су учинили Паштровићи.76
За време Алтомановог ратовања и буне у Паштровићима,
покушала су ситна паштровска властела да своју територију
помере према југу. Млечанима ни раније није било јасно
да ли домен Св. Марије Ратачке припада територији Бара
или Паштровића пошто су обе ошптине полагале на њега
право. Попуштајући деспоту, у чијим je рукама био остао
Бар, уступили су 1426. године и домен опатије као део бар-
ског дистрикта. Кад су ce Паштровићи после побуне поново
нашли под млетачком влашћу, њихов je Збор дошао у сукоб
с начелником Бара око Спича, тврдећи да je тај крај одувек
припадао Паштровићима. Жалили су ce и которском кнезу

75 К. Јиречек, Историја Срба I, 371, 376; Историја народа Југо-

славије I, Београд 1952, 461—464; I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, 71—76;
Listine IX, 290, 320—321, 436; Notes et extraits III, 227—228; Senato Mar
II, 93 V ° ; IV, 109 R°, 109 V°, 112 R°. Oesterr. Nationilbibl. Wien, Annali
Veneti I, Cod. XVIII, N. 6214 Fondo Ех Foscari b. 40.
76 Срђ V—13, 632; Senato Mar IV, 119 V°, 126 V°.
ПАШТРОВИЋИ 125

коме су били непосредно потчињени. Которски представ-

ници тражили су 1454. год. од Сињорије да усвоји молбу
паштровског збора. јер je у њему сада постигнуто такво
јединство каквог никада раније није било. Објашњавали су
Млечанима да јединство Паштровића гарантује млетачкој
власти пуну безбедност у тим крајевима, a њихова по-
цепаност највећу опасност. У Млецима je заузет став да
ce о том питању не решава док ce не саслуша и друга
страна и не утврди права истина.77 Некако у исто време,
посланство барске општине, која je 1443. пред опасношћу
од млетачког напада склопила споразум са скадарским кне-
зом Франћеском Квирином о напуштању Стефана Вукчића
и прихватању врховне власти Републике, жалило ce у Мле-
цима да су делови њихове територије припојени Паштрови-
ћима и на тај начин стављени под управу Котора. Послан-
ству je одговорено да ће начелник Дриваста и провидур
Љеша испитати спор на лицу места и донети одлуку. 78 Опат
Богородиде Ратачке жалио ce 1457. год. у Млецима да Паш-
тровићи још држе четири села, поседнута за време Алтома-
новог боравка у Зети, и тражио да ce она врате, јер их je
црква својим новцем купила.79 Ta четири села — Веље
Поље, Братош, Борино и Кола Ластве (Cola Lastue, qui est

77 G. Čremošnik, Kotorski dukali, 169. Спич није прикључен Паш-

тровићима. Дубровчани су ce 1412. год. обраћали „maioribus, capiti-

bus et senioribus ville de Spig", ХАД, Div. Canc. X X X V I I I , 227. У X V I
veku (1536) помиње ce његов збор — „sboro de Spizi", S. Ljubić, Covi-
missiones et relationes Venetae II, Zagreb 1877, 112.
78 C. A. Levi, Venezia e Montenegro, Venezia 1896, 50—51. Датум
овде објављеног документа (7. јун 1443) очигледно je погрешан. У
тексту ce помиње прилажење Стефана Црнојевића Млечанима. Он
je, међутим, први пут пришао Млечанима 26. марта 1444, склопивши
мир са скадарским кнезом Франћеском Квирином, који ce у овогл
тексту помиње као покојник (c.'p. 52). Упор. Listine IX, 205—206. По-
сланици ту изјављују да je Вару одузето и оно ,,che per misser Ргего
Arimundo е per misser Zan Bembo fu reduto ala hobedinetia della no-
stra illustrissjma signoria" (50). Међутим, Пиеро Аримундо постао je
подестат у Бару TOKOM 1449. год. Почетком исте године био je у том
звању Јаков Делфин, на кога су ce Барани жалили као на другог
Нерона. Њему су, од 1443. год., претходили Марко де Приоли, Андреа
Корнер и Андреа Венијер. Listine IX, 290, 314—315, 316. Према томе,
постаје јасно да овај документ потиче из каснијег времена, после
1452. год. О 1оме треба водити рачуна и при читању чланка Г. Ста-
нојевића, Услови примања млетачке власти града Бара 1443. год.,
Историски часопис VI, Београд 1956, 209—210, који je изнео садржи-
ну овог доста дугачког документа, не доводсћи у сумњу тачност ње-
говог датума.
79 Listine IX, 113; Senato Mar VI, 27 V ° .
 ИВАН БОЖИЋ
126

locus Pastrovichiorum) — била су поседнута од Миковића,

Николића, Томића, Подолчана и других (Michovichiis, Nico-
lighiis, Tomichiis, Poldocanis aliisque). Спор je на крају окон-
чао которски кнез 22. јула 1458. године доневши одлуку да
Паштровићи напусте поседнута поља и да их убудуће не
обрађују, јер једино опатија има право да их да на обраду
коме буде хтела. 80 Млечани нису увек излазшги у сусрет
захтевима паштровског збора који je сада био јединствен.
Вероватно су због тога Паиггровићи одбијали да исплате
которској благајни намет од једне перпере no огњишту и
друге обавезе. Ha жалбе Которана, Млечани су им препо-
ручивали да ce споразумеју са Стефаном Црнојевићем о пре-
дузимању потребних мера да би Паштровићи исплатили ду-
жан новац и показали према которском кнезу пуну покор-
ност и потчињеност. 81
Јединство паштровског збора, о коме су Которани оба-
вештавали Сињорију 1454. године, поново je разбијено по-
сле смрти Стефана Црнојевића. Његов наследник Иван je
одмах no ступању на власт 1465. године променио став према
Републици и кренуо против њених поседа и поданика. Мле-
тачки Сенат je 22. априла 1465. године расправљао о мерама
које би требало предузети „да ce места потчињена нашем
граду Котору (ту ce мисли и на Паигтровиће) која су нам
на потстицај Ивана Црнојевића отказала покорност", њој
„врате": расписана je награда од 10 000 млетачких ливара за
оне који би Ивана убили или га предали млетачким вла-
стима било живог било мртвог; забрањено je одржавање свих
веза с његовим поданицима; сви млетачки управници у Зет-
ском приморју и Албанији морали су ce споразумети какве
ће мере предузети да би вратили изгубљене поседе. Све су
ове мере остале без резултата и Котору ce ускоро морала
слати помоћ. Но, у новембру 1466, Иван ce, посредовањем
херцега Стефана Вукчића и Скендербега, измирио с Млеча-
нима, који су му обећали све што je имао његов отац „када
у потпуности врати сва села и било која друга наша места
коja смо држали пре његовог одметања, a која je он узурпи-
рао и неправично заузео". 82 Млечани су доцније изричито
писали которском кнезу да су ce за време Иванове акције
одметнули од млетачке власти Паштровићи и сви остали
између Котора и Бара. Једино je Ластва остала верна, па су

80 G. Čremošnik, Kotorski dukali, 181—182.

81 Ha истом месту.
82 Listine X, 323, 324, 329, 357, 383; K. Јиречек, Историја Срба I,
401.
ПАШТРОВИЋИ
127

њеним становницима други Паштровићи опљачкали стоку,

жито и друга добра, попалили куће, сасекли винограде и
њих саме отерали с њихових поседа. Иако je читав крај
поново враћек под млетачку власт, Ластовљанима ни 1468.
године нису били враћени поседи ни куће, na су им гласпици
кренули у Млетке да траже помоћ. Сенат je 17. фебруара
донео одлуку да их которски кнез врати њиховим кућама
на старе поседе и да предузме потребне мере како би их
они могли уживати без ичијег притиска, затим да осуди
оне који су их опљачкали и принуди да врате све што су
отели. Уједно je решено да им ce сваке године поклони no
25 перпера од суме коју су они били обавезни да плаћају
которској благајни, под условом да ce тих 25 перпера поделе
свим становницима на равне делове. 83 Которски кнез je ве-
роватно вратио становнике Ластве на њихове поседе и пре-
дузео мере да ce њихови односи са осталим Паштровићима
среде. Но, антагонизам je међу њима вековима остао јак, na
ће Ластва углавном представљати посебну општину. 84
85 Listine X, 405—406. Вучетић и Миковић говоре о том дукалу,

опет на основу Висковићевих рукописа. Срђ V, 632. Садржина сасвим

одговара одлуци Сената, једино ce у датуму (ваљда при преписи-
вању) поткрала грешка. Дукал je, вероваиго, написан 25. фебруара,
како ce тамо наводи, али не 1464, већ 1468. године.
84 Вучетић и Миковић, Срђ V, 237, истакли су да ce Ластва од-

вајала из паштровског друштва: имала je своје судије и војводе и

посебан печат. И. Синдик, нав. дело, 132, сматрао je да je њихово
мишљење неприхватљиво: „чак ни они документи који ce данас чу-
вају у породичним архивима петровачким или су ce до рата нала-
зили у манастиру Градишту, који je у близини Петровца, не дају ни-
каквих података о одвојеном аутономном животу у Ластви". Међу-
тим, још одраније познати млетачки извештаји и, нарочито, поједи-
не исправе из породичних архива које je сабрао Државни архив на
Цетињу јасно показују да je Ластва врло ретко била под влашћу Па-
штровића и њиховог „збора". Ђовани Липомани у свом извештају
из 1594 год. каже за Паштровиће: „ . . . sono divisi in due fattioni, che
sono i Pastrovichi antichi, et quelli di Lastua". A. Соловјев, нав. дело,
Споменик СКА L X X X I V , 25. Бивши которски провидур Зуан Дол-
фин утврђује да су Паштровићи подељени на дванаест племена (из-
вештај je из 1616. год.) али „vi е nel continente di detto luoco de Ра,-
strovichi alcuni altri habitanti, oltre le sodette dodici famiglie, in un sito
nominato Lastua, che vi sono 200 persone in circa . . . e questi la mag-
gior parte vivono alla latina", Исто, 27. Из једног документа састав-
љеног 1696. год. у Ластви види ce да ce продаја добара и тамо три-
пут оглашавала „рег ordine delli spettabili giudici". Ти „spettabili giu-
dici" потврдили су 1701. год. и продају и „личбе"; но то нису биле
суђе биране од паштровског збора, већ судије из Ластве: Франо пок.
Николе Медин, Никола Петрица пок. Николе, Стефан пок. Ивана
Медина и Антон Медин. Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр.
131. Медини нису улазили у дванаест паштровских племена; у na—
 ИВАН БОЖИТх
128

Како Которанима није никако полазило за руком да

успоставе власт на побуњеном подручју и да поберу своје
приходе, морали су ce обратити за помоћ Ивану Црнојевићу.
Млетачка Сињорија није била склона примени оштрих ме-
ра, у страху да не изазове нове смутње. Повисила je Ивану
Црнојевићу провизију са 600 на 1 200 дуката под условом
да обезбеди Которанима убирање прихода. To je било око
1469. године. И тек онда могао je которски кнез да врати
становнике Ластве њиховим кућама и да их сачува од насил>а
млетачких противника. У Паштровићима више није било
Млечанима оданих Грубачевића, као да им ce племе затрло
у доба Ивановог напада. Може ce претпоставити да je од
тада, у име Ивана Црнојевића, управљао Паштровићима не-
ки кнез из породице Штиљановића, чији ce чланови и иначе
јављају у Ивановој дипломатској служби. Да ли je последњи
кнез био сам Стефан Штиљановић, тешко je рећи. За њега
„Слово пов^стное" из 1631. године каже ,,6BICTB родомв от
обонв полв Захлвмие . . . тамо рожденв и ввспитанв правед-
нии Стефанв, ВБ жоупе нарицаемгћи нинта Пвстровикв". Ни-
мало не смета чињеница да je попис мираза његове тобожње
супруге Анђуше, већ покојне, објављен 1896. године у „Срл-
ском магазину", обичан фалсификат, састављен на основу
једног стварног пописа мираза који je Стијепо Марка Зено-
вића дао 1754. сестри Анђи, жени Никца Вука Иванова, a
не „кнеза Стефана који кани предизат из Паштровића",
како je ту измењено уз нови датум, који je пребацио доку-
мент у крај X V века. 85

штровски „стол од правде" нису бирани представници истог племе-

на. По томе постаје јасно да je Ластва чинила посебну општину. Па-
штровски збор je очигледно настојао да je себи припоји. Одатле спор
1607. год. који je решаван у Котору између Паштровића и „Кашће-
лана", покренут због тога што je збор покушао да становнике Лас-
тве присили на давање стража. Спор je решен у Котору у прилог
становника Ластве. Срђ V, 633. Понекад ce Ластва укључивала v па-
штровски збор, али само привремено. To je очигледно било 1689. год.
када ce међу четворицом паштровских суђа помиње и Андрија К а ш -
ћелан. Пагитровске исправе XVI—XVIII вијека, бр. 118.
85 A. Соловјев, „Три бокељска полуфалсификата", Прилози за

КЈИФ XV/1—2, Београд 1935, 171—178. И. Руварац, „Повесна слова

о кнезу Лазару, деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Шти-
љановићу", Летопис Матице Српске 1874, књ. 117, Нови Сад 1875, 109,
118. У уводном тексту Слова стоји [ . . . ] оци наши пов-ћдаша намБ
[ . . . ] и Mbi в^ровавше скажемБ вамв коже намв скезано 6Б1СТБ" (118),
одакле ce види којим je путем писац Слова дошао до података. Види
М. Костић, Стефан Штиљановић, Глас СКА СХ, Београд 1923; Л, Пав-
ловић, Култови лица код Срба u Македонаца, Смедерево 1965, 155—161.
ПАШТРОВИЋИ
129

После турско-млетачког рата. који je имао за последицу

и предају Скадра Турцима 1479, Млечани су ce морали сло-
жити с губицима и жртвовати савезника Ивана Црнојевића.
Он није ни укључен у мир, na je напустио Зету и склонио
ce у Италију. У преговорима о разграничењу, Турци су тра-
жили Грбаљ, Паштровиће и крај око Будве, јер су им тамо-
шњи сељаци тврдили да су били поданици Ивана Црноје-
вића, a све што je њему припадало сада треба да ce преда
Турцима. Млечани су доказивали своја права и износили
писана сведочанства, na je Мехмед II ипак пристао 1481. го-
дине да их остави Млечанима.86 Паштровићи су живели под
млетачком влашћу све до 1797. године.

IV

Када ce говори о друштву и уређењу Паштровића, тре-

ба изузети Ластву, чији су становници имали посебну општи-
ну и у коjoj ce дуто, према извештају млетачких провидура,
сачувало и неколико католичких породица. Она je у извесном
смислу, иако на територији Паштровића, живела одвојено
од већине (отприлике 8/10 до 9/10) становништва. Према по-
дацима бившег которског провидура Ђованија Долфина, ж и -
вело je 1616. године у Ластви око 200 људи. Остали Паштро-
вићи, као што je добро познато, били су подељени на два-
наест „племена". To подвлачи и Дохфино у свом извештају:
„И habitanti di quel paese sono dodici famiglie ch'essi chiamano
Parentadi". 87 Тих дванаест племена помињу ce и у сачу-
ваним паштровским исправама, које су збор и банкада из-
дали TOKOM XVI, XVII и XVIII века. Средиште њихове оп-
штине био je градић Свети Стефан, подигнут према тради-
цији од турског плена крајем X V или почетком XVI века.
Провидур Микијел извештавао je 1766. године свог наслед-
ника да та племена вуку далеке корене од дванаест власте-

88 F. Miklosich — Ј. Mtiller, Acta et diplomata Graeca medii aevi

III, Vindobonae 1865, 302, 303, 306—307: A. Bombaci, Nuovi firmani gre-
ci di Maometo II, Byzantinische Zeitscrift XLVII, 1954, 300—304 и d.; R.
Predelli, Regesti V, Venezia 1901, бр. 126, 130, 134, 141, 171. Senato Se-
creta X X I X . 14 V°, 18 V°, 19 R°, 20 R°, 71 V°, 77 V ° — 78 R°, 90 R°,
139 R° — 139 V°, 147 V ° — 148 R ° ; 148 V°, 149 R° — 149 V°, 151 R° —
— 152 V°, 154 R°. K. Јиречек, Историја Срба I, 402; Ј. Томић, „Црно-
јевићи и Црна Гора (1479—1528)". Глас СКА LVIII, Београд 1900, 163,
166; A. Dabinović, Kotor pod Mletačkom republikom, Zagreb 1931, 50.
87 Споменик C K A L X X X I V , 27.

9 Немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
130

линских породица, чије ce потомство разгранало.88 Припад-

ници тих племена сматрали су ce племством; зато су паш-
тровске суђе и војводе издале у Светом Стефану 1727. го-
дине Лукши Јунковићу уверење, преведено на италијански
да би ce њим могао користити пред млетачким властима, да
je он ,,un vero nobile delle dodici casade di questa comunita,
cioe della casada Glavoz. 89
Најстарији, засада познат, потпун списак дванаест паш-
тровских племена потиче из 1655. године. Ту ce помињу Бе-
чићи, Калођурђевићи, Црнци, Николићи, Бутаки, Главочи,
Ћуде, Режевићи, Миковићи, Томићи, Дмитровићи и Близи-
куће.90 Доцније ce они неће увек помињати под истим именом.
Црнци ce већ 1678. године наводе као Давковићи (данас Дап-
ковићи), док je њихов стари назив остао сачуван у прези-
мену Кажанегра, које носи неколико породица овог племена.
Николићи, коje je 1655. године представљао Мартин Никан-
дровић, помињу ce 1692. године као племе Никандровића „од
коега ние нако кућа Барочева, коиа ce фамела находи изванв
овога мкста"; како je те године њима припадало једно судско
место, коje су они хтели да попуне својим прокуратором,
главари осталих једанаест племена решили су да њихови
представници обављају на смену ту функцију, тако да сва-
коме мандат траје један месец и три дана. Представници овог
племена поново ce јављају у XVIII веку под именом Никан-
дровића. Али, племе je и тада било врло слабо; у доба када
je С. Накићеновић писао своју антропогеографску студију
„Бока", могао je само рећи да ce то племе, названо no старом
породичном имену Барок, већ „истрачало". 91 Бутаки, који
ce јављају час под овим именом час као Николићевићи
(или Никлићевићи), били су и у XVIII веку врло слабо племе.
С. Накићеновић то племе никако и не помиње нити му зна
неког представника. 92 Главочи ce средином XVIII века поми-
њу као Јунковићи, ваљда no најјачем сачуваном братству,
од кога ce почетком X X века опет не налази ниједан пред-
ставник.93 Миковићи ce у документима XVII и XVIII века
помињу и као племе Давидовића, према презимену свог врло

88 ,,La seconda е piu numerosa, divisa in dodici Pleme, o siano Tri-

bu, che hanno lontana origine da dodici nobili titolate famiglie, che si
sono diramate a trascendenza."
89 Паштровске исправе XVI—XVIII вијека, бр. 175.
Исто, бр. 90.
91 Исто, бр. 123, 206, 211; С. Накићеновић, „Бока", 609. Упор. Ј.

Suđić, Godišnjak nastavnika Podgoričke gimnazije II, Kotor 1931.

92 Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 90, 123, 206, 211.
93 Исто, бр. 90, 106, 123, 175, 206, 211.
ПАШТРОВИЋИ 131

утицајног братства; почетком овог века Миковићи су једно-

ставно сматрани само за припаднике племена Давидовића.94
Толићгс су у XVIII веку били слабије племе. Њихове пред-
ставнике С. Накићеновић налази само у Буљарици под име-
ном Ру.енко (осам кућа).95 Дмитровићи су доцније редовно
навођени као Митровићи; то племенско име сачували су до
кашлх дана.96 Представник племена Близикуће био je 1655.
године Јово ЈБубиша; његово презиме јавља ce од краја
XVII века као име читавог племена и такво остаје до нај-
новијег времена.97 Ha почетку X X века С. Накићеновић не
з.ча за два стара племена: Бутаке или Николићевиће и Гла-
зоче или Јунковиће, не знај ући да су ови последњи преци
Суђића.98 Изгубила су ce или истањила она племена која су
и у XVIII веку била најмаша: Никандровићи, Бутаки, Јун-
ковићи и Томићи. Када je збор 1742. године слао посланство
у Млетке, разрезао je намет на племена ради покрића трош-
кова. Ha Бутаке, Никандровиће и Томиће разрезано je тада
6, a на Јунковиће 8 дуката, док су остали давали више:
Режевићи, Давидовићи и Митровићи no 14, Давковићи no
12, a Бечићи, Ћуде, Калођурђевићи и Љубише no 10 дуката.99
Све су ове појаве сасвим природне. Ta тобожња „племена"
су, као живи организми, на једној страни слабила и гасила
ce, a на другој страни расла и снажила ce; до промене пле-
менског имена долазило je због тога што je у одређеном
тренутку неко братство постало веће и снажније од осталих
делова „племена", na му je наметнуло своје име.
Обилато сачувана паштровска грађа као и још неиепи-
тане књиге Которског архива омогућиће проучавање паш-
тровских племена за последња четири века. Много слабије
резултате даје истраживање њихових корена у дубљој про-
n u o : : ; : лонешто може открити једино которска архивска
гр. ла из XV века. Одмах треба подвући да ce у X V веку
помкњу лаштровска властела, nobiles, и у уговору с Млеча-
нхма из '.423. године и у которској грађи, али досада није
позват НЈгс-дан помен „дванаест племена".100
" H—o бр. 90, 123, 211, 226; С. Накићеновић, „Бока", 607: „У Ће-
с^рду станују Миковићи. Они припадају племену Давидовићима".
" Пашгровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 21; С. Накиће-
нов;:ћ, „Бока", 619: „Рменко, између главних 12 племена [ . . . ] Прије
су ce зв&ли Тоиићи".
И nat-rposcve ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 123, 211, 251; Спо-
меник СКА L X X X I V , 18—19.
47 Па^троаске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 90, 123, 211.
м С. Нах;:ћеновић, „Бока", 607, 613.
и Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, br. 211.
100 Х А К V, 17.

10*
 ИВАН БОЖИТх
132

Бечићи су били властелинска породица још под Балшом

III. Вукашин Бечић и његов брат Радаљ дали су прве зем-
љишне прилоге за оснивање манастира Прасквице. Вукашин
са сином ЈБешом (Алексом) помиње ce као сведок у додатку
овој исправи о куповини једног терена од стране калуђера.101
При разграничењу између деспотових и млетачких поседа
1426. године његова je кућа с поседима припала деспоту,
јер je он приликом склапања мира 1423. био непосредно у
служби Ђурђа Бранковића 102 ; зато га и не налазимо на листи
властелина који су, пре склапања мира, у априлу 1423. годи-
не преговарали о предаји Паштровића Млечанима. Његов
син Алекса и брат Радаљ (наводи ce и као Radanus) налазили
су ce међу дванаесторицом поротника које су изабрали Ратко
Новаковић, Новак Меглица и Алекса Митровић мирећи ce
1440. године у Котору с кућом Грубачевића.103 Године 1441.
продао je Алекса свој виноград, земљу и луг у Близикућама
(насеље у Папггровићима); исте године помиње ce као („рго-
visionatus in Cataro". Ваљда je тај Алекса био онај „figliuol
grande", кога je једино од Вукашинових синова 1426. године
уступио Ђурађ Бранковић Млечанима као њиховог подани-
ка. У Котору je служио као војник: 1443. године враћао je
Николи Ђурку с Крита некакав панцир (unam suam panze-
riam arabi), који je од њега био позајмио. 104 Тамо je вероватно
и остао и издржавао осиротеле сестриће; 1451. године дао je
Михаила Вељановог у службу код которског камерара JIo-
довика де Каналија.105 Ваљда je један од његових рођака или
потомака био и Марин Бечић (1468—1526), познат доцније
као професор универзитета у Падови.106 О овим Бечићима
који су ce преселили у Котор сачувано je непгго више пода-
така. Већина je, међутим, остала у Паштровићима и форми-
рала посебно племе.
Помени Калођурђевића много су ређи у X V веку. У поз-
ном преиису српског текста повеље Балше III о оснивању
манастира Прасквице помиње ce један Калођурђевић са си-
ном Новаком. Матко Калођурђевић налазио ce међу власте-
лом која су 1423. године преговарала с Франћеском Бембом.
Породица Ђурашевић из Паштровића припадала je Кало-
ђурђевићима 1461. Неки Вук Букорница одредио je у котор-
Х А К VI, 709; К. Јиречек, Споменици српски, 57, 68.
101

Listine IX, 15.

102
103 Х А К VI, 935—936.
104 Х А К VII, 141, 300; Р. Ковијанић — И. Стјепчевић, Културни

живот старога Котора I, 176.

105 Х А К CXLIX, 785.
106 Р. Ковијанић — И. Стјепчевић, нав. дело, I, 45.
ПАШТРОВИЋИ 133

ској канцеларији 1459. год. Дминка Калођурђевића из Паш-

тровића за свог лрокуратора, који ће га заступати у свим
парницама.107 Склапање уговора у Котору можда би укази-
вало на то да je тај Дминко из Паштровића живео у Котору,
где je добро познати Стефан Калођурђевић врпшо функ-
цију српског писара и тумача. Не може ce знати да ли су Ка-
лоћурђевићима припадала и двојица Ђурђевића, оба поме-
кута у исправама манастира Прасквице: Тодор 1413, или, не-
што доцније, и Новак 1458. године.108
И Црнци су познати још у X V веку. Божићко Црнац са
сином Николом и Новак Црнац са сином Раданом били су
сведоци у исправама о проширењу земљишних поседа мана-
стира Прасквице. У сукобима између деспотовине и Републи-
ке били су подељени. Новак Црнац склапао je 1423. уговор
с Млечанима, a Радич Црнац, који je no уговору од 1426.
остао под влашћу деспота, истакао ce са синовима 1431. го-
дине активношћу против збора и његове промлетачке поли-
тике. После мирења са збором и Грубачевићима задуго му
нема помена. Ho, вероватно je исто лице с Радичем Црнцем
који je 1469. године наведен као судија измиритељ у једном
паштровском спору: могла му je тада, као старцу, бити по-
верена таква мисија. Његовој je групи очигледно био бли-
зак и Божићко Црнац, који je 1440. године приликом мирења
Новаковића с Грубачевићима био међу поротницима које су
бирали рођаци Грубачевићевих жртава. Ђурађ Црнац поми-
ње ce 1458. године као писар паштровског збора.109 Племе
Црнци сачувало je своје име до XVII века.
Никандровићи, још у XII веку називани Николићи, мож-
да имају претке међу Николићима који ce помињу у X V
веку. Алекса Николић био je 1440. године међу поротницима
коje су изабрали Грубачевићеви противници. Његов син Да-
бижив-Дамјан помиње ce у једном сггору 1469. године. Десет
година раније забележено je у которској грађи и име Андри-
це Николића.110 Међу Паштровићима који су посели земље
ратачке опатије у време Алтоманове војне акције помињу ce
и Николићи.111
Помени Бутака или Николићевића у X V веку нису по-
знати.
107 Listine VIII, 225; Гласник ДСС XIII, 175; Х А К XII, 293; XI, 497.
108 К. Јиречек, нas. дело, 68, 89; Х А К VI, 709.
109 Listine VIII, 225; Х А К V, 17; VI, 935—936; XIII, 721; К. Јиречек,

нав. дело, 89.

110 Х А К VI, 935—936; XI, 367; XIII, 721.
111 D. Farlati, Illyricum sacrum VI, 469.
 ИВАН БОЖИТх
134

Главочи ce у X V веку јављају као Glavog, Glavaš, Gla-

vatii, Glavatich. Према свим подашша, били су поборници
за млетачку власт у Паштровићима. Петар Главоч био je ме-
ђу властелинима који су 1423. године преговарали с Франће-
ском Бембом. Ђурађ (или Калођурађ) Главоч био je за време
мирења 1440. године на страни Грубачевића. Када су ce Паш-
тровићи одметнули од Млечана после провале Стефана Вук-
чића, он ce с Грубачевићима склонио у њихово утврђење и
остао веран Републици. Када je с Грубачевићима у мају 1443.
дошао у Млетке да тражи награду за верност, донео je не-
отворено писмо које му je био упутио босански војвода. И он
ce као судија измирител. помиње 1469. године. Независно
један од другога, помињу ce 1443. године Главоч Вукота и
Главотић Радмио.112 Не може ce тврдити да je овај послед-
н>и, који шаље сина у Котор на занат, био с њима у сродству.
Из племена Ћуде налазимо у X V веку три лица: Јован
Ћуда (Chiudis) налазио ce међу властелинама који су прего-
варали с Бембом 1423. године. У мирењу 1440. године, Ћудић
(Chiudich) Гаргерије био je међу поротницима на страни Гру-
бачевића, a Андрица на страни њихових противника. 113
Режевићи ce као племе у више наврата помињу у X I V
и X V веку, напоредо с Паштровићима. Никоч са сином Сто-
јаном јавл>а ce међу сведоцима у исправама о Прасквици.
У преговорима с Бембом наводи ce, на трећем месту, Iuannus
Risavich, у коме можда треба видети погрешно написано или
прочитано име Resevich. При разграничењу 1426. године, Пе-
реза Режевић je припао деспоту. Можда je управо он родо-
начелник доцније истакнутог братства Перазића.114
Од Миковића сусрећемо само Радића, 1423. у прегово-
рима с Бембом и 1440. године приликом мирења у Котору,
на страни Грубачевића.115 За време грбаљске буне и они су
посели земље које су припадале ратачкој опатији. Димитрије
Миковић са сином Ратком продао je своје поседе у Ластви
Радославу Лијевцу 1434. године.116
Од Томића ce јавл>а само једно лице, Новак Томић, 1413.
у позном српском препису исправа о Прасквици, 1423. у пре-
говорима с Бембом и 1440. на мирењу у Котору, али међу
112 Х А К VI, 935—936; X , 214, 235; XIII, 721; Notes et extraits III,
123; Listine VIII, 225.
113 Listine VIII, 225; Х А К VI, 935—936.
114 Listine VIII, 225; IX, 15.
115 Listine VIII, 225; Х А К VI, 935—936.
116 D. Farlati, Illyricum sacrum VI, 469.
ПАПГГРОВ ИЋИ
135

поротницима које су изабрали Грубачевићеви противници.117

И Томићи су заузимали поседе ратачке опатије. 118
О Митровићима у X V веку познато нам je неколико по-
датака. У иелравама о Прасквици поменути су Павле са си-
ном Радославом и Љеш (Алекса) са сином Николом. Прили-
'М разграничења 1426. године, Алекса Митровић са својим
кећацима припао je деспоту. За Љеша Војнића каже ce
1461. да je ,,de Dimitrovichiis de Pastrovichiis". У мирењу
1440. године, као рођак двојице убијених од стране Грубаче-
з;;ћа помиње ce, уз Ратка Новаковића и Алексу Николића,
Mogliga Novachus.119 Он je несумњиво припадао племену
Митровића, јер je једно од седам братстава тог племена но-
сило и доцније презиме Меглица.120
Племе Близикућа, код кога je од XVII века преовладало
презиме Љубиша док je старо име задржао само један засе-
лак, има такође јасних корена у X V веку. .Ha листи властеле
из 1423. године налазимо и Кањоша Владеновића Близикућу.
To му je очигледно био надимак no насељу и крају, који je
и тада носио исто име (1441. год. помиње ce „contrata vocata
Blisichuchie"). Ho, сви становници засеока нису носили тај
надимак као презиме, бар колико ce може судити према
имешша земљопоседника у том крају: 1441. године ту ce
помиње Радич Близикућа, али исто тако Богдан и Радмио
Јоковић, Богоје Тудровић и Драгош Богдановић.121 Презиме
Тудровић оставило je трага у имену оближњег засеока, ко-
јим je у новије време био обухваћен и читав тај део Паш-
тровића — Тудоровић. 122
Поред ових презимена, која ce доцније јављају као оп-
шта имена дванаест паштровских племена, јављају ce у спо-
меницима X V века и многа друга; махом су то презимена
једне генерације, изведена од очевог имена, ређе надимци
(Клинац, Лијевац, Моглица, Жафран) 123 који су ce понекад
сачували у заједничким именима појединих братстава. Само
појединци ce јављају под најопштијим именом Паштрови-
ћа124, које уз своје презиме наводи први на листи четрнае-
сторице властелина из 1423. године — Дабижив Алексић
Паштровић, a понекад ce с тим презименом јавл>ају и Гру-
117 Ha истом месту.
118 Ha истом месту.
119 Listine IX, 15; Х А К VI, 935—936; XII, 293.
120 Споменик СКА L X X X I X , 18—19.
121 Listine VIII, 225; Х А К VII, 141.
122 С. Накићеновић, „Бока", 608—609.
123 К. Јиречек, Споменици српски, 89; Х А К VI 935—936.
124 Listine VIII, 138; Х А К VI, 935—936.
 ИВАН БОЖИТх
136

бачевићи. Ho, истакнути Дабижив Алексић остао je без муш-

ког потомства 125 , a и свемоћним Грубачевићима, на које су
CE Млечани TOKOM прве четири деценије X V века првенстве-
но ослашали, убрзо ce губи сваки непосредни траг, да би ce
тек у првој половини XVI века опет сусрео неки Стефан Гру-
бачевић као најбоље плаћени млетачки човек у Паштрови-
ћима. ш У другој половини XVI века Грубачевићи ce више
никако не помињу.
Сачувани документи не омогућују никакав закључак о
родбинским или било каквим другим односима многобројних
лица која ce помињу у Паштровићима према оним породи-
цама чија су имена задржала потоња племена. Највероват-
није je да их je везивало суседство и војничка потчињеност
сеоском главару; не треба заборавити да je основна обавеза
коју су Паштровићи узели према Републици било ратовање.
Међусобне односе можда најбоље формулише текст о прего-
ворима с Франђеском Бембом 1423. године: „dicti nobiles cum
eorum sequacibus et amicis, habitatoribus dictorum locorum". 127
Сви су они у суштини били слободни сељаци и војници. Мно-
ги су међу њима под српском државом и у доба Балшића
имали проније, вероватно прилично малог обима, јер ту ве-
ликих комплекса обрадиве земље ионако нема. Kao ситни
земљопоседници и војници, сви су имали теоријско право
да добију функције у локалној управи, у селу и „жупи"
(општини) и да као „властела" учествују на збору и „столу
од правде" у суђењу и решавању свих питања која су могла
бити од значаја за њихову заједницу. У пракси, поједине су
ce породице наметале осталима и налазиле пута и начина
да спроведу своју вољу; то су, у крајњој линији, врло дуго
чинили Грубачевићи, ослањајући ce на млетачку власт. Про-
паст српске државе, уздизање дотада готово непознатих Бал-
шића и честе борбе између нових господара и њихових сусе^-
да онемогућили су трајније учвршћивање и уздизање једне
породице која би наметнула своју власт читавом к р а ј у и
сасвим себи потчинила те слободне сељаке ратнике. Ако je
нека породица која ce звала Паштровић у једном тренутку
то и постигла (средином XIV века и нешто мало доцније),
догађаји су ce тако одвијали да ce она није могла трајно одр-
жати. Разбијена у једном тренутку, стицајем политичких
промена, она ce растурила; највероватније je да су њени нај-

125 Х А К VI, 175.

126 S. Ljubić, Commissiones et relationes П, 112.
127 Listine VIII, 225.
ПАШТРОВШШ 137

истакнутији представници морали тражити срећу на другој

страни. Ни Грубачевићима, на крају, није пошло за руком
да узму на себе ту улогу. Сељаци и ратници Паштровићи
остали су сами са својим збором. Млечане су интересовали
једино као ратници, које no својим градовима никада нису
могли наћи. За војне услуге признали су им самоуправу и
не помшиљајући да тамо шаљу било каквог свог „ректора";
своје органе слали су једино у градове који су као при-
вредна средишта и војна утврђења били за њих од већег
имтереса, a Паштровићи нису имали свог градскаг центра.
Уколико су Млечани доцније и помишљали да пошал>у у
Паштровиће непосредног представника своје власти, чинили
су то да стану на пут многим осионим поступцима самих
Паштровића, који су сваком оваквом покушају знали одлуч-
но да ce супротставе. Уз то су давали најпонизније изјаве
о непоколебивој верности и износили обиље својих заслуга,
na су их Млечани увек остављали да живе „по старому к у ш -
туму", гледајући с много презира и на њих саме и на њихове
„обичаје". 128
Папггровићи су, према томе, представљали заједницу
слободних сел>ака-ратника, који су имали право да буду би-
рани за све функције у својој локалној самоуправи. To
право одвајало их je од зависног, потчињеног сељаштва, na су
зато и сматрали своју општину племенитом. Термин „власте-
лин" задржао je међу њима одређен смисао. У „стол од
правде", уз суђе и војводе, бирана су и дванаесторица пред-
ставника племена; они су називани „властела". „Властелом"
су називана и сва она лица која би две стране у спору иза-
брале и овластиле да отклоне њихове међусобне несугласице
или да им процене вредност имања које би хтеле да про-
дају; за њих ће ce сусрести у документима XVI—XVIII века
и називи „властела арбитри" или „кметови" или „добри љ у -
ди". 129 Правну основу друштвеног положаја сваког Паштро-
вића управо je и чинила могућност да му ce повери оваква
функција када на њега дође ред или када ce за то укаже
потреба.
Очлгледно je да je та ситна властела, ратници и про-
нијари, ршала и себи потчињене сељаке. Вероватно ce на
н>их не односи реч „homines" у тексту уговора с Франћеском
128 To ce јасно види из извештаја которских провидура и оста-

лих млетачких функционера који су оставили многе податке о

Паштровићима. A. Соловјев, Споменик СКА L X X X I V , 25—32.
128 Паштровске исправе XVI—XVIII вијека, бр. 43, 46, 106,.
129 итд.
 ИВАН БОЖИТх
138

Бембом из 1423. године.130 Много их није могло бити, јер није

ни било већих земл>ишних поседа. Већину послова обављали
су сами чланови породица те ситне ратничке властеле. У
једном латински писаном документу из 1437. године они ce
називају „vilani". Тада je „госпођа Јерослава удовица пок.
Дабижива Алексића из Паштровића" као наследница добара
свог мужа, истакнутог властелина. „у жељи да покаже чо-
вечност према својим сељацима . . . из поштовања према богу,
a за душу свог мужа, и своју и својих мртвих" наредила да
ce у которској канцеларији запише акт о њиховом осло-
бођењу: у документу ce наводи шест сељака — „omnes de
Pastrovichiis" — које je она ослободила „од сваке с л у ж б е и а н -
гарије на које су били обавезни поменутој госпођи Јерослави
и поменутом њеном покојном мужу и њеним наследницима".
Њихова ce слобода састојала сада у томе што су могли „оста-
ти или отићи с поседа". Уколико би остали, теретиле би их
раније обавезе. „А ако би хтели да оду, један или сви, с ње-
них поседа, имају слободу да напусте поседе у року од једне
године са својим сопственим стварима и средствима, остав-
л>ајући њој и њеним наследницима кућу и поседе слободне
и без обавеза". 131 Овај уговор јасно показује да су зависни
сељаци у Паштровићима били везани за своје господаре и
за њихове наследнике. Овакво ослобођење доносило им je
слободу кретања. Несумњиво je да су они у већини случајева
yi дал>е остајали на земљи дотадашњих господара и сносили
исте обавезе економске природе, али je њихов правни поло-
жај био измењен. До истих промена у положају зависних
сељака дошло je T O K O M X V века и на осталим околним тери-
торијама под млетачком влашћу; зависни сељак постајао
je колон, у односу уговорног закупа према господару. 132 У
паштровским исправама доцнијег времена не говори ce често
о колонима. Два документа из XVIII века ипак их помињу: у
списку осамнаесторице лица која су 1763. године узела мле-
тачко жито наведена су шесторица са својим колонима међу
њима и двојица свештеника. 133 To су очигледно били богатији
људи са више земље. A таквих je било и ранијих векова. Па-
штровски суд потврдио je 1702. године три одлуке које je на
свом скупу донело племе Миковића. Једна од тих одлука
предвиђа да ниједан Миковић не може примити страног насе-
л>еника на евоје поседе ако претходно не добије писмену доз-

130 Упор. И. Синдик, нав. дело, 132.

131 Х А К VI, 179.
132 I. Stjepčević, Kotor i Crbalj, 59.
1133 Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 248.
ПАШТРОВИЋИ 139

волу од суђа и не да обавезу о преузимању одговорности у к о -

лико његов насељеник убије, опљачка или причини другу
штету неком Паштровићу. 134 Такве писмене обавезе, колико
j e познато, нису сачуване, вероватно зато што нису чуване
код појединаца, већ у „архиву" паштровске општине ( т о ј е
била „cassetta della comunita"). 135 Али, из ове одлуке постаје
јасно ла ce колони нису могли сами појављивати пред судом
и да у оквиру општине нису представљали правна лица. За-
сад ce не располаже никаквим подацима о њиховом броју.
Сем колона, било je у Паштровићима и других станов-
ника који нису припадали ниједном племену, који нису били
Паштровићи. У једном документу из 1762. године говори ce
о одговорноети „за свако зло које би с овога окурило и едно-
му Паштровићу и ко стои у Паштровиће". 136 Према уиотре-
бљеном термину то би били обични „habitatores".
У оквиру племена било j e појединаца, na према томе и
кућа, с мањим правима. Када ce седам братстава племена
Митровића, на захтев Млечана, обавезало на свом племен-
ском збору 1764. године да ће вратити оно што су поједини
његови чланови опљачкали Дубровчанима и Апулцима, у с в о -
јена je одлука: „кои би Митровић фалио послиед да е у
племе за млаћега". Сличну je изјаву дало племе месец дана
доцније млетачком секретару, послатом из Котора, и доне-
кле објаснило шта то значи бити млађи у племену: „да не
има имат веће част у наше племе и од ниеднога да не буде
примленв". 137 To показује да су појединци губили, у изве-
сним случајевима, право да буду бирани за функционере у
племену, na према томе и у паштровској општини. Насупрот
млађима стајали су „maiores ipsorum". Они ce под тим име-
ном помињу и 1431. године, кад их je млетачки кнез у Котору
позвао на мирење с Радичем Црнцем; било их je тада у
Котору око стотину. 138 Можда су „maiores" били старешине
кућа и братстава. У сваком случају, постојала je међу њима
нека унутрашња хијерархија, јер ce на истом мирењу Радич
Црнац обавезао да he их поштовати „secundum gradum ео-
rum". 139
O K O ТИХ права и иначе je с времена на време долазило
до сукоба. Свако племе имало je главара, a паштровски
134 Исто, бр. 141.
135 Споменик СКА L X X X I V , 30.
136 Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 246.
137 Исто, бр. 251, 252.
138 Х А К VI, 17.
139 Ha истом месту.
 ИВАН БОЖИТх
140

„стол" четворицу еуђа, двојицу војвода и дванаесторицу

властеле; њихов ce избор обнављао на збору сваке године.
Свако племе давало je no једног властелина, док су no утвр-
ђеном редоследу биране суђе и војводе. Taj чврсти редослед
чинио ce Млечанима прилично незгодним јер je доводио
на власт, no њиховом мшиљењу, и глупе и рђаве.140 Како ce
састав појединих племена TOKOM времена мењао, избијали су
међу братствима сукоби око унутрашње расподеле звања
која су им no редоследу припадала у збору. Такви су спорови
решавани на племенским зборовима. 141
Карактеристичан je број паштровских племена — два-
наест. Толико je и у Пољицима било сеоских заједница на
челу с кнезовима или катунарима, који су сваке године
бирали функционере пол>ичког стола.142 У околини Задра,
под млетачком влашћу, бирао je „Збор пособа" (који je добио
улогу некадашшег поджупана) дванаесторицу судија, који
су уз два задарска племића и два грађанина чинили прво-
степено судско тело. У истом броју јављају ce, само на ширем
плану, и „nobiles duodecim generationum regni Croatie", o ко-
јима ce у хрватској историографији често расправљало, на-
рочито у жељи да ce постанак заједнице дванаест племена
временски помери пре XIV века, што према најновијим ре-
зултатима никако не би долазило у обзир.143 У свим случа-
јевима тај ce број несумњиво понавља зато пгго су ce, на
основу неких древних традиција у управним органима —
био то збор жупе или неко шире или уже (градско) веће
— јављала редовно дванаесторица властеле уз одређене по-
стављене или биране органе. Заједнице које су стекле или
себи обезбедиле право да у такво тело шаљу свог представ-
ника неминовно су ce сматрале племством, чак и онда када су
њихови чланови, у опанцима, сами орали комад баиггинске
земл.е. Не зна ce, додуше, колико je властеле у српској жупи
делило одговорност за безбедност с постављеним кефалијом.
Не зна ce ни у коликом су ce броју неколико пута помињани
„anciani" скупљали у веће no српским градовима, али je дуо-

140Споменик СКА L X X X I V , 30.

i « Исто, 16, 17—18; Паштровске исправе XVI—XVIII еијв-<
ка, бр. 1.
142 Исто, 16, 17—18; Pavich pl. Pfauenthal, „Prinosi povijesti Polji-

ca", Glasnik Zemaljskog Muzeja X V , Sarajevo 1903, 87; I. i J. Pivčević,

Nakon sto godina od ukinuća Poljičke knežije, Pubrovnik 1907, 62;
A Dabinović, Hrvatska državna i pravna povijest, Zagreb 1940, 466—167.
143 L. Jelić, „Povjesno-topografske crtice o biogradskom j-Timorju",

V H A D III, 1898, 125; N. Klaić, „Plemstvo dvanaestoro plemena Hrvat-

ske", Histor. zbornik 1956, 83—99.
ПАШТРОВИЋИ
141

децимални систем v судским и управним пословима имао

значајну примену. Члан 151 Душановог законика предвиђа
састав пороте. према значају дела, од 24, 12 или 6 чланова144,
што ce у пракси и поигговало. За време деспота Стефана
Лазаревића. тело коме je било поверено управљање Београ-
дом имало je дванаест чланова, најбогатијих људи које je
деспот ту сабрао из разних области своје земље (свбра же
ОТБ ВБСБХБ странв своихв богагћшцек ЛК)ДИ и ввсели В Б
град-fe томв и оудостои мкоже раввноапостолвнБга. би. —
Т Б Ш Х Б В-Б град-ћ СВОНМБ иногда". 145 Мало веће Котору имало
je. до 1372. године, поред кнеза, дванаест чланова.146 Паш-
тровски „стол од правде", уз суђе и војводе, имао je несум-
њиво и у X V веку дванаесторицу властеле. Најистакнутије
породиде или братства тих ситних земљопоседника који су
слали своје представнике у то тело дали су имена машим
заједницама којима су стајали на челу и чији су чланови
били њихови ,,sequaces et homines", ратници с којима су из-
вршавали обавезе дате Републици. У тим мањим заједницама
л>уде су махом везивали и сроднички односи, који су поста-
јали све значајнији уколико су ce Паштровићи све више
затварали у себе.147 Постајући затворене заједнице, „пле-
мена" су кроз нараштаје тачно знала које им породице при-
падају. У том малом кругу моћна братства временом су за-
мирала, a јављала ce нова, снажнија и разгранатија; у складу
с тим променама племе je с временом мењало распоред no
коме су ce братства смењивала у свим почасним и плаћеним
функцијама, и то no нормама које су већ у X V веку биле
коначно формулисане.
Мирењу с Радичем Црнцем 1431. године присуствовао
je читав паштровски „стол": „iudices et vaivoda ас nobiles
Pastrovichiorum". 148 Број властеле ce не помиње, али нема
разлога за претпоставку да их je било више или мање него
у XVI или XVII веку, када налазимо четворицу суђа и два-
144 С. Новаковић, Законик цара Стефана Душана, 118.
145Ј. Шафарик, Живот деспота Стефана Лазаревчћа, великога
кнеза српског. По одеском рукопису, Гласник СУД X X V I I I , 1870, 407;
В. Јагић, „Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазареви-
ћа, деспота српског", Гласник СУД XLII, 1975, 287.
146 И. Синдик, Комунално уређење Котора, Београд 1950, 93.
147У X V веку Паштровићи су још склапали бракове ван СЕога
краја. Станко Ђурашевић довео je себи ж:.ну из Драчевице, Х А К VI,
246; Михачева кћи Марија из Паштровцћа удала ce 1444. у Котору,
Х А К X, 413.
148 Х А К V, 17.
 ИВАН БОЖИТх
142

наесторицу властеле. 149 Једино ce из текста јасно види да je

место двојице војвода тада постојао само један. Конкретни
подаци, сачувани о његовој функдији односе ce на Радича
Грубачевића, који ce неколико пута наводи као „vaivoda",
a једном и као „principalis". Hit no чему ce не би могло за-
кључити да je његова функција била стална; збор га je
једноставно, као најутицајнијег, бирао из године у годину,
и он je ту функцију непрекидно вршио, сем када je због
противмлетачких покрета морао да ce склања.
У сваком случају, ако je у Паштровићима постојао кнез,
то je било за време док je врховну власт тамо вршио, у име
Млечана, сам Иван Црнојевић. Зато je врло тешко прихва-
тити формулације да ce „место њега [кнеза] јављају од XVI
века четири судије, биране на годину дана"150 или да „зна-
чајну прекретницу у административном животу Паштровића
представља престанак кнежевске власти и место њега поче-
так избора четири судије". 151 А к о je било посебног кнеза, он
je на челу Паштровића само десетак година (1469—1479), a
пре њега je постојао војвода. Зато ce може поставити питање
како je дошло до тога да ce уместо једног војводе касније
редовно бирају двојица. 152 До сада познати извори не одго-
варају на то питање. Може ce једино претпоставити да je
увођеше двојице војвода последица неког унутрашњег спо-
разума и компромиса између две групе паштровске властеле,
промлетачке и противмлетачке. T O K O M првих деценија вр-
ховне млетачке власти, избијали су међу њима оиггри суко-
би, у којима су и главе падале. Када су ce коначно и непо-
вратно сви нашли у истој заједници и када више нико није
могао очекивати спас од српске деспотовине, морао ce наћи
пут за успостављање СНОЕШБИВИЈИХ односа. Већ 1454. године
извештавали су Которани млетачку владу о чврстом једин-
ству које je постигнуто у Паштровићима.153 Није познато
каквим je међусобним уступцима то остварено.
Самоуправни папггровски органи ипак нису сачували
онај обим надлежности који je 1423. године Франћеско Бембо
обећао паштровској властели.154 Њихови органи нису остали
14» у т е к с т у реч „nobiles" употребљава ce у значењу дванаесто-
рице на збору изабране властеле.
150Споменик СКА L X X X I V , 3.
151И. Синдик, Душаново законодавство у Паштровићима u Грб-
љу, 138.
152 Г. Станојевић, „О судским казнама у Паштровићима", Исто-

риски часопис V, Београд 1955, 416.

153 G. Cremošnik, нав. дело, 169.
164 Listine VIII, 225.
ПАШТРОВИЋИ 143

надлежни за све спорове. Бивши которски провидур Заха-

рија Соранцо истакао je 1614. год. у свом извештају да су
Паштровићи потчињени которској јурисдикцији и судству у
кривичним споровима непосредно, a у грађанским у апела-
цији.155 У пракси je тако и било; чак je паштровски суд узи-
мао у претрес многе спорове no наређег-ву млетачких власти
из Котора. 156
У X V веку многи правни акти појединих Паштровића
регистровани су у которској канделарији. Тим, разуме ce,
аутономија паштровског суда није била окрњена, јер су
заинтересоване стране своје приватне уговоре могле реги-
стровати код било ког нотара, јер je његов акт уживао „јавну
веру". Доцнији споменици показују да су приватно-правни
уговори махом подношени на потврду и оверу паштровском
суду, чиме je била обезбеђена и њихова законитост. Познати
случајеви мирења такође су ce обављали у Котору. Уколико
су појединци из Папггровића одређивали у Котору своје rrpo-
кураторе, вероватно je била реч о споровима с лицима која
су живела ван самих Паштровића.157 У таквим случајевима
било je потребно и обраћање млетачкој влади. Јелена, удо-
вица Николе Зауловића из Зете, и Владислава, жена Радича
Грубачевића, одредиле су 1446. године за свог прокуратора
једног которског свештеника; његова дужност je била да од
млетачке владе издејствује наређење провидуру Бара да
пошаље пресуду коју je донео на штету те две жене, a у
корист Ратка Орландића из Зете. Збор je знао за те случа-
јеве и о избору прокуратора писмено je известио которског
кнеза.158 Ho, било je случајева када су поједини Паштровићи
давали овлашћење војводи Радичу Грубачевићу и његовом
сину Стевану да пред млетачком владом бране њихова права
и иступају против појединих лица из самих Паштровића.159
Ипак остаје нејасно зашто je у појединим случајевима било
потребно да ce излази пред саму млетачку владу.
Међутим, све оно што je у XV веку регистровано у ко-
торској канцеларији драгоиен je извор не само за осветл>а-
вање друштвених односа у Паштровићима, већ и за откри-
ваше основних црта њихове привреде.
158 „ [ . . . ] sono parimente sottoposti alla Giurisdizione di Cattaro,

et alla giudicatura criminale immediatamente, et alla civile in appella-

tione." Споменик C K A L X X X I V , 27.
158 Х А К XIII 721; Паштровске исправе XVI—XVIII вијека^
бр. 117.
157 Х А К XI, 497.
158 Х А К IX, 701.
159 Х А К VI, 156.
 ИВАН БОЖИЂ
144
III

Основни извор прихода већини Паштровића била je

•земл>а, делом засејана житом, делом под лозом и маслином.
Мада ce пронија посебно помиње и у XVIII веку, може ce
ипак сматрати да ce она под млетачком влашћу стопила с ба-
штином у наследни посед истог типа, којим су његови држа-
оци слободно располагали. При продаји, вероватно je и у
X V веку постојала обавеза да ce најпре понуди „ближики",
na тек онда другоме; право „ближике" поштовано je и у
другим крајевима око Котора. Доцније паштровске исправе
показују да je свака продаја трипут јавно објављивана („лич-
бе"), како би сродници били о продаји обавештени и могли
да ce користе својим правом спречавајући да земља доспе у
руке трећег лица. Племе Митровића решило je чак 1712. го-
дине на свом збору да ce баштина не може продати док ce
не понуди свим члановима племена.180 Све je то обављено у
самим Паштровићима, пред „столом од правде", али нам
исправе састављене пред тим телом у X V веку нису сачу-
ване. Изузетни случајеви, регистровани у которској канце-
ларији, само једним делом осветљавају питање земљишних
права у Паштровићима. Уговор о продаји свог винограда,
земл>е и raja у Близикућама регистровао je 1441. године
Алекса Вукашина Бечић у Котору, јер je сам већ био ступио
у службу которске општине.1''1 Цена те земље и распоред
граничних поседа показују да су та имања била углавном
мала. Богатији су били они који су их имали више и на
разним странама.
Раополажући слободно својим поседима, појединци су их
отуђивали још за живота, не само продајом. Бранко Сергоња
поклонио je 1443. године другом Паштровићу половину имо-
вине под условом да га издржава са сином, коме je била
резервисана друга половина.162 Љеш Војнић из племена Ми-
тровића поклонио je 1461. године „из љубави" сва покретна
и непокретна добра нећаци Владислави, удатој за једног
Калођурђевића, под условом да га издржавају са женом
Радачом 163 ; сам очигледно није имао потомства, na ce на овај
начин обезбеђивао за старост. Ваљда никога није имао ни
Ратко Рибашевић, који je 1443. године, пре одласка у Алу-
1,0 Споменик СКА LXXXIV, 18—19; Г. Острогорски, Проиија,
Београд 1951, 175.
161 Х А К VII, 141.
162 Х А К X, 366.
163 Х А К XII, 293.
ПАШТРОВИЋИ 145

лију, одвојио трећину своје баштине као мираз сестри Виши,

удатој за Вукоту Главоча, и поверио joj да у његовом одсу-
ству управља и са преостала два дела.164
Било je и неподељене имовине: три брата Петровића,
Остоја Ратковић Бурић Радманић и Стефан Грегоровић про-
дали су 1475. године кућу у Котору коју су заједнички посе-
довали.165
Жене су пуноправно располагале наслеђеном и у мираз
добијеном имовином. Удовица Дабижива Алексића Јеросла-
ва, пошто je имала само кћери, разделила им je 1437. године
сва своја и мужевљева добра на име мираза: Виша, удата
за Хрвоја Новаковића, добила je село Буришић „cum omni-
bus suis iuribus, confinibus et pertinenciis", док су остале три
сестре, Рура, Јелена и Домицила, добиле село Додониће.166
И парница коју je водила Грубачевићева жена Владислава
пред барским провидуром вероватно ce тицала неких земљи-
шних поседа. Кћи Богоја Паштровића Виша поверила je 1443.
године, пред одлазак у Млетке, удатој сестри Добри да управ-
ља њеним деловима поседа.167 Мирослава, удата за неког Рат-
ка из Паштровића, имала je кућу у Котору и, у вези с њом,
склапала уговоре. 168
За дугове залагани су земљишни поседи и понекад врло
дуго остајали у залогу. За неисплаћени део мираза некој
Вишеслави дуговала су тројица Паштровића 1459. године
њеном сину Андрици Николићу 19 перпера. За тај дуг држао
je најпре њен муж, a затим син једно земљиште. Године су
пролазиле, a они нису били у стању да исплате дуг; једино
су то земљиште заменили виноградом, вртом, кућом и неким
теренима на другом месту. 169
Сви су они у ствари располагали врло малим средствима.
Само je Кателина Грубачевић могла да добије мираз од 1000
перпера.170 И за грађење млина морали су ce људи у д р у ж и -
вати. Петорица браће Љешевића споразумела су ce 1458. го-
дине с калуђерима манастира Прасквице да заједно подигну
млин; они су дали земљиште и воду, a манастир камен, док
су трошкове делили на два равна дела договоривши ce да
на исти начин деле и приходе. 171 У спору вођеном 1469. годи-
164 Х А К X, 235.
165 Х А К X V , 370.
166 Х А К VI, 175.
187 Х А К X , 268.
168 Х А К X , 16.
169 Х А К XI, 367.
170 Х А К IX, 425.
171 К. Јиречек, Споменици српски, 89.

10 Н е м и р н о поморје
 ИВАН БОЖИЋ
146

не око трошкова за градњу једног млина појављује ce већи

број удеоника: Андрица Новаковић с браћом, Дабижив Алек-
се Николића, Никола Аладиновић и Вукота Ратковић.172
Земљишни поседи Прасквице, јединог манастира о коме
има непгго података из XV века, били су тада врло скромни,
колико може да ce суди на основу сачуваних података. О
Праксвици, a исто тако и о Градишту, зна ce нешто више
тек у XVII веку. Сељаци који су тада обрађивали црквену
земљу давали cv негде 1 4. a негде 1/7 летине, без обзира на
културу, али су врло често избегавали да испуне своје оба-
везе, пгго je доводило до интервенције како паштровског
суда тако и которског ванредног провидура.173
Напоредо са земљорадњом, Паштровићи су ce бавили
сточарством и рибарењем.174 Истакнутије породице обезбе-
ђивале су себи извесне приходе и на други начин. Три поро-
дице имале су 1437. године и своје солане на Солилима у
Боки Которској (између Брда и Луштице): породице Радича
Грубачевића, Андрице Новаковића и тројице браће Десино-
вића — Радослава, Дабижива и Миомужа. 175 Они сами очи-
гледно нису тамо радили, већ су запошљавали своје сељаке
или радну снагу која ce могла наћи no селима око самих
солана. Произведену со морали су, као монополски предмет
трговине, предати у Котору no утврђеној цени, али je држа-
172 Х А К XIII, 721.
173 Паштровске ucnpaee XVI—XVIII вијека, бр. 106, 139; Спо-
меник СКА L X X X I V , 16—17. Почеци манастира Градишта нису поз-
нати. Све je замрачено предањем и фалсификатима. Тобожња Ми-
лутинова повеља манастирима Прасквици и Градишту из 1310. год.
очигледан je фалсификат, који су почетком X V I I века саставили
калуђери манастира Градишта. Acta Alb. I, 1913, 161, бр. 547. Ме-
ђутим, подаци из те повеље провлаче ce кроз литературу; Б. Стри-
ка, Далматински манастири, Загреб 1930, 263; В. Петковић, Преглед
црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950,
260.— Игуман и прокуратори манастира доказивали су 1678 његова
права износећи повељу коју су нскада добили ,,del signor Vuk Stef-
fano (!) e della signora regina Ellena" (!) Паштровске ucnpaee XVI—
—XVIII вијека, бр. 106. У овом случају фалсификатор није више знао
ни име ни титулу цара Стефана Душана, на кога je no свој прилици
мислио.
174 У з ситну стоку држали су и краве. У преговорима с деспо-

том, млетачки изасланик тражио je 1435. год. да ce појединим Па-

штровићима накнади штег.'а за волове које су им отели Ђурашевићи.
Listine IX, 86. Удовица Михал>а Веселића Добра потврдила je Ј438.
у которској канцеларији да joj je Реља Новаковић из Доброте нах-
надио половину вредности отете краве, пошто joj je једну пловину
већ био накнадио Ђурашевић. Х А К VI, 429.
175 Х А К VI, 136; упор. I. Stjepčević, Prevlaka, Zagreb 1930, 37.
ПАШТРОВИЋИ
147

ње солана ипак представљало добар извор прихода. Он j e

отпао када су, за време грбаљске буне, на тражење Кото-
рана, Млечани порушили све солане.176
Вишкове својих производа носили су Паштровићи на
продају no млетачким поеедима у околини и у Албанији. За-
то су 1423. године и тражили од Млечана да их на својим
поседима ослободе царине. Млечани су прихватили тај за-
хтев, јер je и обим извоза из Паштровића морао бити врло
мали. Према препису дукала у збирци конте Висковића,
ипак су Паштровићи већ 1481. године морали слати изаслан-
ство у Млетке да протестује што локалне млетачке власти
више не поштују ту тачку уговора. Дужд je, наводно, послао
исте године наређење у Котор, Будву, Бар, затим у градове
Далмације и Албаније да ce од њих не наплаћује царина.177
У которској архивској грађи нема података о кредитним ве-
зама између појединих Паштровића и которских трговаца.
Појединачне задужнице махом ce односе на купљено жито,
панцир, барку, ствари које купци из Паштровића нису могли
одмах да плате.178 Њихова потраживања никако ce и не
помињу; једини изузетак представља дуг од 200 перпера,
који je Радич Грубачевић потраживао од барског архиепи-
скопа Ивана Бузановића и за чију je наплату, после архие-
пископове смрти, овластио 1440. године опата ратачког ма~
настира Ђорђа Пелиновића.179 Све то показује да међу њима
није било правих трговаца. Они су једноставно продавали
вишкове и набављали у граду најважније производе којих
код себе нису имали. Појединци који би успели да ce укључе
у шире и сложеније трговинске послове једноставно су ce
пресељавали у Котор.
Међу истакнутијим которским трговцима налазио ce и
Радич (Alegretus) Петровић из Паштровића. У његове послове
улагала je новац и которска властела (чак и no 500 дуката) и
људи из которске околине. Трговао je бродском и ратном оп-
ремом, путовао no Балканском полуострву, зарађивао новац

176 Listine X, 6.
177 Срђ V, 633—634.
Х А К II, 655, 659; V, 200; X , 217.
178

Х А К VI, 924—925. О Пелиновићу види A. Theiner, Vet. mon.

179

Slavorum Meridionalium II, Zagreb 1875, 462; И. Јастребов, „О право-

славнин српским старим и новим црквама у скадарском округу
Гласник СУД XLVIII, 1880, 365; М. Спр мић, „Ратачка опатија код
Бара", Зборник Филозофског факултета VIII/1, Београд 1964, 204—205,
210—213.

10*
148 ИВАН БОЖИТх

и куповао имања у Боки Которској. 180 Он je умро на путу,

1442. године, у Ковину. 181 Већи je био број оних које je н у ж -
да натеривала да напусте Паштровиће. Неколико лица до-
било je грађанство Котора крајем X I V века. Алекса Бечић
и Стефан Грегоровић нашли су тамо хлеб као „provisionati";
очигледно су дошли без ичега, јер су ce обојица одмах заду-
жила да би набавила тканине: Бечић je 1441. године морао
да позајми 15, a Грегоровић 1459. године 30 перпера; у ко-
рист повериоца морао ce овај последњи одрећи своје шесто-
месечне плате.182 TOKOM 1443. године забележила je котор-
ска канцеларија да Ратко Рибашевић иде из Паштровића у
Апулију „рго substendanda vita sua", a Виша, кћи пок. Бо-
гоја Паштровића. у Млетке, „рго suo victu et vestitu". Колико
их je тек одлазило не остављајући о томе у писаним изво-
рима никаквог трага! Сем тога, појединци су слали кћери у
Котор за служавке код млетачких функционера, a синове и
рођаке код занатлија за шегрте или чак за момке код мле-
тачких чиновника у Котору или трговада у Дубровнику. 184
Они који би изучили занат no свој прилици нису ce ни вра-
ћали у свој крај. Године 1438. помињу ce двојица Паштро-
вића као кожари у Котору. 185
Све то показује да ce паштровско „племство". од кога je
веће користи имао мали број породица, које су давале попове
и „канзалијере", сводило у већини случајева на празну реч,
a права везана за „племство" — на слободу кретања. Пашт-
ровићи су, као и Пољичани, били у суштини сељаци и рат-
ници. Географски распоред њихових насеља отварао им je
могућности за живе поморске везе с млетачким и турским
поседима, али je карактер њихове земље и привреде те везе
у основи чинио сувишним. Ho, то je био разлог што Реттуб-
лици није сметала њихова аутономија. Њихова „племена"
представљала су на првом месту ниже ортанизационе једи-

180 Х А К V, 80—81, 68—69, 175, 784; X I V , 547; VI, 164, 412, 740,
831, 871, 878; VII, 162, 564, 565 итд.
181 Тестамент je издиктирао свом исповеднику, фрањевцу Николи

Галу, 7. марта 1442. год. у Бистрици. Ту je, уз остало, навео ,,una

camixia de ferro de X X V ducatis cum collarino de ferro, uno paro de
bisachi cum mergaria certa ducat. X I I " , затим тканине и слично.
Упор. Р. Ковијанић — И. Стјепчевић, нas. дело, 1, 160, 176.
182 Х А К II, 457, 571, 616; VII, 300; X I , 584.
183 Х А К X , 235, 268.
184Х А К V, 257; V I ; 26; VII, 255; X , 214; C X L I X , 785. Х А Д , Div.
not. IX, 58' (20. I X 1403).
185 Х А К VI, 445.
ПАШТРОВИЋИ
149

нице у самој оппггини, кључ no коме су распоређиване упра-

вне функције и разрезиване обавезе. Тешко je засад закљу-
чити да ли су та племена имала своје заједничке поседе; сама
насеља племеника временом су ce измешала и изукрштала,
na je вероватније да су заједнички поседи били везани за
село, a не за племе. Но, све то може открити само детаљнија
анализа унутрашњег живота Паштровића у периоду од XVI
до XVIII века. A она ће несумњиво показати да je овај крај,
привредно заостао и препуштен сам себи, дуго чувао архај-
ске облике друштвене и управне организације као неолхо-
дан услов да ce под туђом влашћу, стално Турцима на уда-
ру, сачува и одржи.
 . К А Т У Н И ЦРНЕГОРЕ'165

У српско-млетачком утовору склопљеном 1435. године у

Смедереву помињу ce „Catuni Cernagore" — „Катуни Црне
Горе". 1 Историчари и етнолози били су склони да у њима
виде потоњу Катунску нахију, област која je под Црнојеви-
ћима почела да ce назива Црном Гором, што значи именом
које j e доцније потиснуло стари назив — Зета.
Није овде циљ да ce даје исцрпан преглед свих објаш-
њења игга би назив „Катуни Црне Горе" требало да значи.
Од Ивана Јастребова и Н. Дучића до И. Стјепчевића и Р.
Ковијанића обично ce сматрало да он обухвата горњозетску
планину у коjoj с у Горњозећани имали катуне или, просто,
одређену „покрајину". 2 Јован Ердељановић je настојао да
покаже како „Катуни Црне Горе" нису означавали исто
подручје које je 1435. обухватала сама Црна Гора. To би био
само један њен део, у коме су становници околних, жутгаи-
ј и х предела градили катуне — „дакле летња сточарска на-
сеља". Према шеговом мишљењу, ти околни предели на-
лазили су ce источно и североисточно од Катунске нахије —
„према долинама Зетиној, Морачиној и у самим тим долинама,
затим у Лешанској нахији, у Ријечкој нахији и у Црмници". 3
Полемишући са схватањима Јована Ердељановића, Брани-
слав Ђурђев их одбацује и закључује: „Катуни Црне Горе,
назив из X V века, једноставно значи да ce област где су

1 S. Ljubić, Listine о odnošajih južnoga slavenstva i Mletačke Re-

publike, IX, Zagreb 1890, 80—85.
2 И. Јастребов, „Белешка o имену Црне Горе", Гласник СУД 48,

1880, 425—6. И. Стјепчевић—Р. Ковијанић, „Први помени Црне Горе

у которским споменицима", Историеки записи, 1953, св. 3, 231—3.
s Ј. Ердељановић, „Стара Црна Гора", Српски етнографски
зборник 39, Насеља и порекло становништва 24, Београд 1926, 5—6,
30, 94—5.
. К А Т У Н И ЦРНЕ ГОРЕ'
151

били сточарски катуни називала Црном Гором". 4 Међутим,

назив „Катуни Црне Горе" у уговору из 1435. године не
покрива тадашњи појам Црне Горе.
Име Црна Topa, које ce први пут помиње у дубровачким
документима 1376. године5, није ни 1435, као ни дуго после
тог времена, означавало друго до планински масив који ce
од Рисанског залива, изнад Котора, Грбља и Будве, пружа до
изнад Паигтровића, са Ловћеном као највишим врхом. У
расправљању о „Катунима Црне Горе" није ce узимала у
обзир врло једноставна напомена Константина Јиречека, на-
писана на основу самог текста смедеревског споразума:
„Catuni Cernagore, који су са 'vinee' и 'campi' уступљени били
Млечанима, лежали су под лланином у топлом приморју
код Котора: у њих су ce, no свој прилици, планински пастири
спуштали са стадима само преко зиме". 6 Његова убикација
„Катуна Црне Горе" je тачна.
Сам текст утовора показује да je реч о подручју на које
je полагао право српски деспот Ђурађ Бранковић и кога ce
TOKOM преговора одрекао у корист млетачке владе: „Исто
тако, пошто je већ поменути пресветли господин деспот тра-
жио катуне Црне Горе и захтевао да му их предају пресвет-
ли господин дужд и млетачка влада, договориле су ce на-
ведене стране и једнодушно су изјавиле да сви поменути ка-
туни Црне Горе треба да ce дају и да припадају пресветлом
господину дужду и млетачкој влади са свим својим уступ-
љвним земљиштима, поседима, баштинама, виноградима и
пол>има, јер су сами ти катуии Црне Tope обухваћени гра-
ницама млетачке владе u њени су стално били".7 Последњи,
подвучени део текста садржи млетачко тврђење, које je дес-
пот прихватио, да су „сами катуни обухваћени границама
млетачке владе и да су њени стално били". Када je Јиречек
писао Историју Срба, располагао je само текстом уговора и
врло кратким изводом из упутства које je млетачки прего-
варач Никола Мемо добио од Сената пре поласка у Смеде-
рево. 8 Резимирајући упутство, Никола Јорга каже уз остало:

4 Вг. Đurđev, „Teritorijalizacija katunske organizacije do kraja X V

veka", Simpozijum o srednjovekovnom katunu održan 24. i 25. novembra

1961. g. Naučno društvo Bosne i Hercegovine. Posebna izdanja II, Saraje-
va 1963, 145—6.
5 J. Тадић, Писма u упутства Дубровачке Републике I, Београд
1935, 395—6.
e К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 1952, 360, нап. 30.
7 Listine IX, 82—3.
8 Објавио га je N. Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire

des Croisades au XVe siecle I, Pariš 1899, 575.

252 ИВАН БОЖИТх

„Поменути су спорови с деспотом због врховне власти над

Паштровићила и Режевићима".
Да би наведени текст о „Катунима Црне Горе" из сме-
деревског уговора био јаснији, a исто тако и одговарајући
део упутства који ce на њега односи, потребно je подсетиги
на више или мање познате чињенице које су му претходиле.
У време турских напада на српску деспотовину 1427—
—1428. године, деспот Ђурађ Бранковић није имао могућно-
сти да оствари своја права и власт у Зети. Браћа Ђураше-
вићи су ce одметнули. Да не би посели предео између улаза
у Боку Которску и Будве и потчинили својој власти мали
број његових поданика у Паштровићима и Ластви (већим
делом je од 1423. године господарила Република), деспот je
замолио Млечане да приме под своју заштиту метохију Св.
Михаила (Луштица, Богдашић, Превлака и Љешевић) и оне
његове поданике из Паштровића који су му припали на
основу уговора од 1423. и допунских „изјава" у Дривасту
1426. године. Млетачки кнез у Котору Зуан Балбо радо их
je прихватио. Сачуван je једино текст којим су ce ставили
под његову заштиту Богдашићи 17. јуна 1428. године.9 Веро-
ватно су и други уговори имали сличну или исту садржину.
Представници деспота затражили су у јануару 1431. од
млетачког Сената да ce врати привремено уступљена тери-
торија и да ce уједно реше и други спорови који су у међу-
времену искрсли. Млечани су одуговлачили све док 1432.
године није избила буна грбаљских сељака. Которски кнез
није успео да je угуши, na je Млечанима остало једино да
преговарају с деспотом. Негови опуномоћеници дошли су
новембра 1433. у Котор и дали сагласност да ce вођи буне
протерају с млетачке територије. Грбаљски сељаци су ce за-
клели на верност которском кнезу, свесни да ce не могу су-
протставити и Млечанима и деспоту, у коме су до тада ви-
дели свог заштитника. 10 Которски кнез je, заузврат, пристао
да врати деспоту села метохије Св. Михаила и његов део
Паштровића.
Није познато како je извршена предаја, али ce паштров-
ски војвода Радич Грубачевић, од почетка млетачки човек,
жалио у јулу 1434. Сињорији да je „четиристо кућа његове

I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 114—115.

8

G. Cremošnik, „Kotorski dukali i druge listine", Гласник Земал>-

10

ског музеја у Босни и Херцеговини X X X I I I — X X X I V , Сарајево 1922,

140—147.
. К А Т У Н И Ц Р Н Е ГОРЕ'
153

дружине предато деспоту". 11 Иако je вероватно претеривао

наводећи број кућа, да би показао у коликој су мери опали
његова власт и приходи, нема сумње да еу многи Паштровићи,
и иначе пуни мржње према Млечанима и которској власте-
ли, изјављивали да су некада били деспотови поданици само
да би ce нашли под његовом влашћу. A у ствари, према pa-
rat јем уговору, деспоту je припадало само пет кућа Папггро-
вића и оне куће у Ластви које су биле подигнуте после Бал-
ше III и које, према томе, никада нису биле под његовом
влашћу. A под Балшом III било je 25 кућа (огњишта, по-
родица).
Између деспотових поданика и присгалица и малоброј-
них приврженика Млетачке Републике у Паштровићима су
често избијали сукоби. Да би лакше држали читав крај у
покорности, Млечани су, на основу предлога добијених из
Котора, захтевали од деспота да им уступи сва права у Паш-
тровићима. Зато je Сенат унео у упутство, састављено 28.
маја 1435. године, овај текст:

„Други спор који треба да ce среди je онај који ce односи на

Паштровиће. Ha основу мировног уговора ми морамо имати све Па-
штровиће и Режевиће, који су сишли с Брда Црне Горе, одакле су
сишли ceu Пагитровићи, Режевићи и катуни Ластве као и других
села која окупља паштровски збор (suoium). A оних 25 кућа у
Ластви које су служиле господину Балши поменути деспот не може
добити већ само пет кућа Паштровића које су наведене у одредби
мировног уговора. Te куће су такође сишле с брда Црне Горе. Сада
пак, пошто исти господин тражи катуне Паштровића u Ластве, на-
ређуЈЕМо ти да том истом господину објасниш да су ти катуни Па-
штровића прави Паштровићи мада ce неким другим именом чову. Они
су сишли с брда Црне Горе, a то брдо je, према одредби мировног
уговора, наше. A о тим Паштровићима je дата изјава да господину
деспоту припада само пет посебро наведених кућа. Збиља ce чудимо
да ce поставља такав захтев, нарочито када je сама ствар тако јасна
и очигледна. И како су нам предати сви Паштровићи који су сишли
с брда Црна Гора, изузев тих пет кућа, које су наведене и означене,
упорно ћеш бранити наше јасно право и на крају ћеш ce побринути,
колико можеш, да ce деспот задовољи оним са чим ce раније счожио
и што je ушло у одредбе мировног уговора.

Да би о свему био потпуно обавештен, желимо да no одлаеку из

Млетака навратиш у Котор и да ту покупиш обавештења, колико
можеш, о већ поменутом спору, na кад будеш на делу, да можеш
бранити права наше владе и што боље их подржати. Ако ти ce буде
чинило подесним, поведи са собом неког нашег грађанина из Котора.
Даће ти га поменути градски кнез и он he бити добро обавештен о>
поменутим споровима. Нека он буде с тобом и због језика." 12

11 Млетачке архив, Senato Misti LIX, 64 г°—63 v°.

1! Ha истом месту, 111 г°—111 v°.
 ИВАН БОЖИТх
154

Никола Мемо повео je са собом у Смедерево, поред једног

Млечанина, скадарског властелина Петра Малоншића, Ни-
колу Спана из породице скадарских пронијара и истакнутог
которског трговца Луку Паутинова. Они су били много боље
обавештени о приликама у Зети него људи који су ce за
време преговора налазили уз деспота: ту су били челник
Радич, протоветијар Никола Родоп, велики коњушар Радич
Богдашић (чије би презиме могло говорити о његовом по-
реклу из блиске околине Котора) и канцелар Никола де А р -
хилупис, Которанин, који ce no свој прилици није супрот-
стављао свом земљаку из пратње Николе Мема.13 Зато не
изненађује што су смедеревске одлуке донете 14. августа
1435. „једнодушно, сложно и пријатељски". У погледу Пашт-
ровића Млечани су добили више но што су тражили, добили
су „omnes predictos catunos Cernagore". Деспот није задржао
право ни на оних пет ранијих навођених кућа.
Из ових текстова произлази да ce израз „катуни Црне
Горе". око чије су ce садржине водили и мали спорови, од-
носи једноставно, у духу Јиречекове претпоставке, на насе-
ља Паштровића између Будве и Бара. Нико не сумња да су
сами Паштровићи, које већ добро познајемо из грађе X V ве-
ка, потицали од још раније досељених сточара, јер на то ука-
зује и њихово име (од pastores — пастири). У доба када су ce
око њих спорили Млечани и српски деспот, они су живели
no расутим насељима на падинама брда, обрађивали вино-
граде, баште и ситна из камењара изнуђена поља. Стока им
je пасла у брду изнад кућа. A из Црмнице су им стизали
сточари на зимовање. Ипак, како ce из ових докумената ви-
ди, још им je у свести живело старо име романског катуна,
као што je живело и међу суседним Лешевићима, сељацима
метохије, расутим на подручју између Кртола и дистрикта
Будве. Из једног процеса који ce водио пред которским су-
дом 1431. године види ce да je Прибијен с браћом узео у ве-
чити „ливел" од неких Петровића земљиште и засадио га
пре 20 година лозом, смоквама и другим воћем. У изјави
пред судом он назива насеље у коме je живео, „nostro chaton
дое compagnia de Liesevichi". 14 Te Љешевиће, природно, у
Котору нико није сматрао Власима, док су то име сви дуго
придавали досељеницима са Сандаљевог подручја о којима
су Дубровчани писали 25. јануара 1423. својим изасланицима

13 Р. Ковијанић, „Два податка о Николи Архилупису", Историј-

• ски записи, књ. Х1/1-2, Цетиње 1955, 346—7.

14 Которски архив, Књ. IV, 261.
„ К А Т У Н И Д Р Н Е ГОРЕ'
155

код босанског војводе. 15 To су они исти Морлаци, помоћу

којих je, у сагласности с Которанима, Стефан Црнојевић
1452. године угушио велики грабаљски устанак. 16
Име катуна било je, дакле, у употреби и онда када ce
његови жител>и no свом начину живота, a он ce види из
аката у књигама Которског архива, ни no чему нису разли-
ковали од древних земљорадника, сељака из Грбаљске ж у -
пе. С брда су ce спустили у приморје одавно, највероватније у
доба пуног процвата светомихољске метохије, што значи или
за време Немањића или, најкасније, у првим годинама вла-
давине куће Балшића.
„Catuni Cernagore", наведени у смедеревском уговору из
1435. године, не означавају, дакле, никакво ни шире ни уже
подручје потоње Црне Горе, већ једноставно приморску об-
ласт Паштровића.

15 N. Iorga, Notes et extraits II, 211. Дубровачки архив, Lettere di

Levante VIII, 143 „Alcuni Vlachi sono andati a Catharo con sue cose et
pero dateni a sentire et avisatene per vostra letera se tal cosa e proce-
duta di volonta di Sandagl."
1в G. Čremošnik, нав. дело, 166.
 "УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. ДРУЖИНА У

Ha подручју Зете и северне Албаније много ce ратовало

TOKOM X V века. А к о ce оставе no страни честе турске прова-
ле, у локалним устанцима и правим ратовима протекло je
више од тридесет година. A зараћене стране увек су тражиле
савезништво и подршку домаћег живља и привлачиле на
своју страну ратничке дружине обећавајући им ситне повла-
стице и не богате награде. Такве дружине су ce множиле у
оквиру у ж и х и ширих заједница, a ове су учвршћивале своју
организацију ради сопствене одбране и одржања.
Стварање самосталних заједница које су саме собом
управљале и често саме одлучивале коме ће ce господару
приволети било je могућно зато што je државна власт осла-
била још у другој половини X I V века. У X V веку Млечани
су били неоспорни господари само у градским средиштима
Приморја. Српски деспоти управљали су Зетом у време када
су и сами били суочени с најтежим кризама и опасностима.
Балша III Балшић ј о ш je успевао да наметне своју вољу
Ђурашевићима (Црнојевићима). Касније су ce они све више
осамостал>ивали и, на крају, уз млетачкзг подршку, постали
прави обласни господари. У међувремену, губиле су значај
многе властелинске породице које су могле да покрену с о и -
ствене ратнике — Закарије-Сакати, Јонима, Спан, Душман,
Килиоти и Хумоји. Пронијари на млетачком земљишту
нису узимани из редова прекаљених ратника, већ су бирани
међу најоданијим поданицима Републике, и они су ce п о -
степено претварали у обичне службенике за убирање д а ж -
бина од себи подложних сељака. Поред тога, многа црквена
властелинства била су у расулу.
У таквим околностима, поједина села или скупине села,
затим сточари и ратници који су живели на ужим или п р о -
странијим подручјима осетно су ce осамостаљивали. У време
пропадања православног манастира Св. Михаила на Прев-
"УЛОГА И О Р Г А Н И З А Ц И Ј A Р А Т Н . Д Р У Ж И Н А У З Е Т И X V BEKA 157

лаци у Боки Которској, сељаци његовог властелинства (ме-

тохије Св. Михаила) почели су да ce понашају као слободни
л>уди. Продавали су земљу као своју сопственост, поседали
делове властелинске резерве и претварали своје сеоске за-
једнице у самосталне општине. 1 Ha другој страни, између
Паштровића и дистрикта града Бара, село Спич ce орга-
низовало као самоуправна општина. 2 За епископски град
Свач, ратачку опатију, затим Прапратну и крајину уз Ска-
дарско језеро, пределе с више села, Млечани 1407. нису мог-
ли утврдити да ли припадају дистриктима барске и улцињ-
ске општине или су „подручја за себе". 3
Te негде више негде мање осамостаљене заједнице на-
зивају ce у сачуваним документима разним именима. Нека
су географска — село (villa), атар или предео (villazium,
paesium) и гора (montanea), a друга ce односе на природу
заједнице ту насељених л>уди — општина (comune), дружина
(compagnia, societas), чета (turma), збор (conventus) и катун
(cathon). Како ce назив „катун" обично везује за влашке за-
једнице, треба подвући да je он на зетском подручју био
врло раширен и да je близак појму „општина" и појму „дру-
жина".
Ha крају врањинског уговора, склопљеног 1455. између
представника Горње Зете (без подручја које je одраније било
под Црнојевићима) и млетачког кнеза и капетана из Скадра,
наведен je списак горњозетеких „дружина или општина"
коje су тада признале врховну власт Републике. Како je
сачувани акт италијански превод словенског оригинала, тамо
стоји: „Le sottocritte sono compagnie over comuni". 4 Пет го-
дина касније, 1460, набрајајући своје заслуге за Републику,
Стефан Црнојевић наводи и потчињавање Зећана млетачкој
власти, na каже: „1е qual compagnie et cathoni sono tutti Ma-
lonxich et Plessivaz et Bielopaulovich et Luxani". 5 A Стефанов
1 I. Božić, „Promene u društvenoj strukturi srpskih zapadnih obla-

sti uoči turskog osvajanja", Jugoslovenski istorijski časopis 1Л964, 6.

2 Дубровчани 1412. враћају две ћириличке повеље „maioribus,
capitibus et senioribus ville de Spi?", Х А Д , Diversa Canc. X X X V I I I , 227.
8 „ [ . . . ] nostra dominatio contentaretur quod ipse Balsa haberet hec

villazia sive paesia nominata Poprat, Soago, Roteeo, Сгаупа cum omni-
bus vi 11 is dictorum locorum, que villazia sive paesia aliqui dicunt esse
de pertinentiis Dulcigni vel Antivari aliqui dicunt quod non, sed iuris-
dictiones et paesia de per se." Млетачки архив, Senato Misti XLVII,
147 v°.
4 S. Ljubić, Listine o odnošajih Južnoga Slavenstva i Mletačke Re-
publike X, Zagreb 1891, 68.
5 Исто, 151.
 ИВАН БОЖИТх
158

унук Ђурађ Црнојевић, у једној повељи из 1492, саставља

пороту од двадесет четворице „властел околниех катунах".
Међу њима je било Љешана, Пјешиваца, Малоншића, Кома-
на, Гољемада и других. 6 Поједине заједнице са старог под-
ручја Црнојевића такође ce називају „катунима" — Ћеклићи,
Балошан. 7 Катунима ce, даље, називају и неке самоуправне
заједнице из Приморја. Једно „село" некадашшег превлачког
властелинства, ЈБешевићи (између Кртола и дистрикта Буд-
ве), наводи ce у једном которском акту у из 1431. као „ка-
тун" 8 , Паштровићи и Ластва такође ce називају „катунима" у
упутству које je млетачки Сенат дао својим опуномоћени-
цима који су 1435. ишли у Смедерево на преговоре с деспо-
том Ђурђем Бранковићем. 9
Честа употреба назива „катун" и његово поистовећивање
с речју и појмом „дружина" недвосмислено говоре да буја-
ње тих ситних самоуправних заједница и њихово множење
у X V веку нису били лишени утицаја још одраније познате
организације влашких сточара. Ta организација им je чак
била узор и ослонац. Тешко je одредити у коликој су мери
сами Власи били творци и основни чиниоци зетских рат-
ничких дружина, које су, према подацима сачуваним у ве-
ликом броју докумената, имале изузетно значајну улогу у
политичком животу Зете.
Поједине истакнуте дружине, no етничком пореклу свог
језгра и, несумњиво, претежног дела свог састава, биле су
арбанаске. Ту су Тузи, Хоти, Матагужи, Памалиоти, Тронси
(Trompsi), Крампси, Могулси, Битидоси и други. Али, Арба-
наси су, бар у старој српској држави, имали исти или лри-
ближно исти друштвени положај какав су имали и Власи.19
Шихове сродством повезане заједнице биле су претежно
сточарске и ратничке. У државну структуру уклапале су ce
с правима и обавезама какве су имале и влашке заједнице.
Te арбанаске скупине су ce, додуше, цепањем и осипањем,
a нарочито смештањем no жупским селима преображавале.
Ho, и после свих промена, тамо где су ce одржале на окупу,

6 Ј. Томић, Прилози за историју Црнојевића u Црне Tope, 1489—

—1536, Спомсник СКА XLVII, 20.

7 „[...] de catuno Tieclitis, [ . . . ] de cathuno Balosan", H A K
V, 184; P. Ковијанић, Помени црногорских племена у которскил cno-
меницима I, Цетиње 1963, 183.
8 „ [ . . . ] nostro chaton goe compagnia de Liesevichi", Х А К IV, 261.

9 „[...] catuni de lastua [ . . . ] catunos Pastrovichiorum et Las-

tue [ . . . ] catuni Pastrovichiorum", Senato Misti LIX, 111 r° — 111 v°.
10 Види чл. 77. и 82. Душановог законика.
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA
159

оста;але су, као и влашке заједнице, образац за углед само-

сталног конституисања ратничких дружина. A саме су ме-
:• v -оима представл»але врло значајан чинилац.
З.-.ахе je већ теже одвојити од словенског живља, јер су
:и носили словенска имена и презимена. Дубровчани, a
ието та:-: ј и други, тачно су знали ко су Sclavi, a ко Vlachi
на. пздручју средњовековног Хума, потоње Херцеговине. И
када ć;: ce нека њихова скупина доселила у Зету, околини je
Јасно да су то Власи. И за Которане и за Млечане рат-
ниди који су помогли Стефану Црнојевићу да 1452. угуши
грбал>ску буну били су Morlachi, a они су ce доселили на
кзгорску територију 1423. године са Сандал.евог подручја.
Очигледно je да су ce ти људи разликовали од околног ста-
ковништва не само no начину живота већ и no језику којим
су ce између себе служили, као што je данас случај с Вла-
сима у североисточној Србији, без обзира што су им имена
и презимена иста као и њиховим српским суседима.
Поред тих Влаха који су ce могли лако одредити, међу
словенским становништвом Зете било je неоспорно слојева
давно пословењених Влаха и Арбанаса, јер су ce у именима
места, a понекад и у ономастици сачувале многе романске и
арбанаске речи. Сам назив Паштровића упућује на такве ко-
рене као и назив катуни за њихове већ устаљене насеобине.
Которани су називали подручје превлачког властелинства
„contrada nostra de Vlastazi". A реч Влаштак je изведена од
назива Влах и у њеном ce значењу јасно осећа призвук
„дошљака", „досељеника". 11 Ти људи су своје мале зајед-

11 Назив Влаштаци налази ce у которској представци Млечани-

ма 1446: „ [ . . . ] in la dita contrada nostra de Vlastazi sono algune giesie

fate per li nostri antixi, le qual sono ruinade e non se officiano", Senato
Mar II, 161 r°. Превлака и села властелинства Св. Михаила били су
под влашћу Которана од 1442, и управо 1446. они су настојали да
православне свештенике тамо замене католичким. Senato Mar I, 202
r°; II, 166 v°; Listine IX, 252; И. Божић, „О пропасти манастира Св.
Михаила на Превлаци", Анали Филолошког факултета 7, Београд
1967, 80—81. И други извори упућују на исти закључак о Влашта-
цима.
У једном спору пред которским судом 1431. Миоман из Богда—
шића наводи за сведоке своје сељаке: „ [ . . . ] е mostra certi Vlastacii
per test i rnoni i et un citadin. A questo io Tripicho respondo que queli suo
testimonii non val niente per la caxion ch el Statuto de Catharo vuol
che li Vlastagi over forestieri contra citadin non possa testificar niente."
Х А К IV, 40. У чл. C X X X V Статута не говори ce, додуше, о Влашта-
цима него о посадницима: [ . . . ] volumus quod super iis possanici testi-
ficari non possint". Статутска одредба je вероввтно из 1386, када по-
дручје метохије није улазило у которски дистрикт. Термин посадни—
 ИВАН БОЖИТх
160

нице такође називали „катуном". Међутим, нема никакве

сумње, били су одавно пословењени. Да ли je сличан случај
био с Гољемадима и Бушатима у Горњој Зети, насељима и
заједницама који су носили арбанаска имена, данас ce не
може знати. Због чега су Которани сматрали Црнојевиће
Арбанасима, a херцег Стефан Вукчић их оптуживао у Мле-
цима због њихових „арбанаских нарави" (costumi albaneschi),
због чега je Константин Филозоф називао Балшу III „ар-
банаским господином", такође није јасно. 12 Можда и зато што
ce читава Зета до Острога, према неким схватањима која су
живела и у старој српској држави, сматрала делом Албаније.
A исте те Балшиће, за које ce махом верује да су били
влашког порекла, Дубровчани су називали „српском госпо-
дом" (signori de Schiavonia)13, вероватно зато што су им уг-
лед везивали за некадашњу државу Немањића, која je ж и -
вела у свести л>уди и када je била у пуном расулу.
Но, без обзира на етничке слојеве из чијег ce претака-
ња стварало словенско становншптво Зете, с једне, и арба-
наско становништво Албаније, с друге стране, општи поли-

ци узет je из социјалне структуре земљорадничког становништва: то

су били људи доведени споља да обрађују туђу земљу, људи које je
земљопоседник могао и да уклони са земље кад год je хтео. Чл. CXIV
Саатута изједначује их са странцима: „Si quis inciderit alicui de possa-
nicis vel forensibus [...]"
Которани су и Грбљанима наметнули положај посадника, што
je изазивало њихов отпор. У једној парници из 1432. грбаљски ее-
љаци изјављују: „nui respondemo che li homeni de Zupa non sono
possanici salvo habitatori de Zupa, li qual sono stati sempre habitatori
de Zupa e questo Statuto non ha far niente sopra questo facto, perche
non sono vlastaci, i qual sono sotomesi a questo statuto", Х А К IV, 50—51.
Смисао je био да Которани могу сматрати Влаштаке за посаднике,
али њих Грбљане никако.
О љ а ц и старог которског села Црниплата спорили су ce 1446.
с Которанином Луком Пелегрином што не могу слати стоку на пашу
у брдо које je он купио од Богдашића и тада су изјавили: „el ne
bisogna dicta villa deshabitar et per lo mondo andar perche senza questo
non pođemo viver, et non tanto nui de Zerniplato, сахе LV, ma plui de
сахе CCL de li Vlastazi šarano desfato". Х А К VIII, 129—144. Говорећи
o Влаштацима мислили су на своје суседе у брду, на првом месту на
саме Богдашиће.
Влаштаци су имали и своју меру за жито. Помиње ce у Богда-
шићима: „petium terreni seminatum unius stari ad mensuram qua utun-
tur Vlastacii positum in Bogdasichiis", Х А К X V 126 (1473).
12 Listine V, 256; X, 167; B. Јагић, „Константин Филозоф и ње-

гов Живот Стефана Лазаревића", Гласник СУД 42, 1875, 313.

13 [ . . . ] nuy convien vivere ben con questi signori de Schiavonia",

Х А Д , Lett. di Lev. VII, 70—70'.

"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA
161

тички услови и сличан начин привређивања допринели су

уобличавању ситних заједница чији ce склоп и организација
могу везати за неке неугашене облике друштвеног живота
балканских старинаца, облике који ce доста уопштено могу
окарактерисати као „влашки". Поред „катуна" као узора за
образовање самоуправних заједница ратника, не треба пре-
небрегнути ни баштишене оквире већ растурених власте-
линстава као и наслеђене облике устројства старе власти у
жупама. Носиоци ранијих права било владара било феуда-
лаца постајали су, у новим условима, истакнути сељаци-
-ратници, који су често преузимали улогу и назив ситне ло-
калне властеле. Ta ситна и сродством повезана властелинска
језгра нових заједница некад су ce цепала и узимала ру-
ководећу улогу у више дружина које су самостално дело-
вале, некад су јачала и наметала ce околним заједницама
повезујући их у сложеније организације. Каткад су слабила
и гасила ce препуштајући вођство оснаженим братствима.
Тако су у раније време настајала и ширила ce или ce сужа-
вала и нестајала поједина феудална, махом световна власте-
линства.
По свему ce чини да je било мало ратничких дружина
коje су живеле у ситним, сасвим самосталним, тако рећи
једноћелијским заједницама, ван ширих организационих ок-
вира. Подаци о њима махом су везани за доста кратак вре-
менски рок. Противник je њихову убојну снагу лако сати-
рао. У Прапратни, између Бара и Улциња, главари су били
браћа Алекса, Петар и Марко. Око себе су имали седморицу
рођака, од којих су појединци међусобно били рођена браћа.
Ти Попрати су ce 1405. одметнули од Балше III, окупили
под млетачком заставом своје људе и учествовали у напа-
дима на Бар и Улцињ. Била je то доста јака дружина рат-
ника — ,,qui fuerunt gentes multe" 14 чије je језгро чинила
скупина рођака. У исто време пришао je Млечанима са сво-
јом дружином ратника Петар Шестан из Крајине. Језгро те
дружине такође су чинили Петрови најближи рођаци —
брат и четири сина, међу којима je најстарији био Богдан.
Дружина ce касније не помиње, јер je све чланове њеног
језгра Балша III похватао и обогаљио, оставивши их да живе
од млетачке милости. 15 Јаку дружину у брдима изнад Бара
чинили су и Крампси, који су ce придружили Млечанима тек

14 Млет. архив, Senato Misti XLVII, 131 v°, 151 r°.

Senato Misti LIX, 32 г ° ; Senato Mar II, 158 v ° ; Grazie X X (numero
15

antico 17) 76 r°.

11 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
162

у време рата с босанским војводом Стефаном Вукчићем К о -

сачом. За њих ce каже да су били властела и бројчано јаки у
тим странама — „nobiles et potentes numero in illis partibus".
Ha челу су им стајали „неки правци" (aliqui principales).16
У исто време помише ce и дружина Лалоја. Језгро су joj чини-
ла два брата, Ђорђе и Рајко, са синовима.17 У току истих тих
борби, септембра 1442, Млечанима су пришле и две ратничке
дружине Мркојевића, насељене између Бара и Улциња. Јед-
ну дружину предводио je православни non Ђинак — „papa
Gianachi de Merchoevichiis cum tota eius societate Merchoe-
vichiorum". Другу су чинили остали Мркојевићи и сви рат-
ници Градојевићи. У обе скупине било je no двадесет повла-
шћених кућа. Поп Ђинак je као награду добио католичку
опатију Св. Николе на ушћу Бојане и држао je све до 1450,
када ce томе успротивио папа. A за то врме, чини ce, препу-
стио je вођство ратничком дружином осталим старешинама
Мркојевића. У борбама с деспотовом војском под Баром 1448.
говори ce само о једној дружини Мркојевића са око 130
бораца и четири старешине — „principales dictorum de
Marchois" — Домиником, Никашином, Васком и Андријом.
Нема података о њиховој родбинској повезаности. 18
Посебно су драгоцени подаци о дружини Могулси. Они су
1416. молили Млечане да их прихвате под своју власт и на-
селе на свом земљишту. Млечани су их тада одбили да не би
кварили односе с Балшом III. Прихватио их je тек 1439. ска-
дарски кнез Павле Морозини и уступио им село Bodissa
са целим атаром, које су раније насељавали Растиени.19 Тада
добијену повељу потврдио ид je 1444. скадарзки кнез Фран-
ћеско Квирин, a 1446. млетачки Колеђ. Могулси раније нису
држали одређену територију. Називају ce једном приликом
„чета и дружина" (turma ас societas), a у другом случају
„дужина и збор" (societas et conventus). Старешине ce посеб-
но не наводе, али je несумњиво да ce оне налазе међу лицима
која je збор одређивао као преговараче и своје представнике
пред млетачким властима. Када ce све њихове мисије узму
у обзир, у њима ce укупно смењивало шест лица, од којих
1439. петорица: Јунак Могулси, Ника Петали, Ђорђе Мо-

16 Senato Mar II, 103 г°.

17 Senato Mar II, 158 r° — 158 v°.
18 Senato Mar II, 158 r°, 168 r° — 168 v ° ; III, 93 r° — 93 v°.
19 Према скадарском катастиху из 1416/1417, село je имало само

шест кућа. Млет. архив, Olim Brera I, 94, Catasto Veneto di Scutari
52/b. У време када су село добили Могулси, оно je већ било опусте-
ло, na ce у документима наводи као „teiritorium".
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA
163

гулси, Никола Могулси и Дукађин Могулси, a затим ce 1444.

јавља и Андрија Могулси. Ако нешто значи распоред имена,
1439. старешина je био Јунак, a после тога Ђорђе Могулси.
Према томе, реч je о великом покретном братству у коме
су језгро и можда већину чланова чинили сами Могулси. 20
У време пропадања превалачког властелинства, скупине
његових дотадашњих подложника иступале су самостално,
мада су у одређеним политичким околностима заузимале
сличан или истоветан став. Сељаци Богдашића су 1428, пос-
ле одметаша Ђурашевића од деспота Ђурђа Бранковића,
послали своја четири представника у Котор да склопе уго-
вор с млетачкнм кнезом о привременом признању врховне
власти Републике. 21 Слично су поступили и остали, како по-
каз УЈУ потоњи преговори деспота Ђурђа с Млечанима, али

одвојено, свака скупина за себе. Богдашићи су одржавали

збор, на њему су бирали своје представнике и одлучивали
о заједничким пословима. Када су 1443. продавали Котора-
нима све своје поседе код Конина, послали су у Котор два-
наесторицу својих л>уди укључивши и самог сеоског „капе-
тана" (главара) Радослава Ратковића. 22 Капетан je био из
њихове средине, али je питање да ли су га бирали сами се-
л>аци на збору или одређивали Которани, јер ce село Богда-
шићи 1443. већ налазило у склопу њиховог дистрикта. A по-
знато je да je и село Црниплат, које je од старине припадало
Котору, имало на челу капетана, човека који je на суду узи-
мао обавезе у име свих својих сељака.23 Љешевићи су ce
сами сматрали за посебан катун и имали, нема сумше, своју
унутрашшу организацију. Луштица, расадник надалеко поз-
натих ратника, морала je такође имати неког поглавара и
збор ситне властеле, као и већи број старешина који су у
сваком тренутку били у стању да окупе своје дружине рат-
ника. Дубровчани су 1403. уговорили с Грубачем Дапчићем
да им доведе „пет десет добрех јунака одевених оружијем,
једни с луцми и стрелами, a друзи с мачми и с штити". И у
вези с тим су слали писмо „властелом и всем добрем мужем
горе Љуштичке". 24 Крајем XIV и првих деценија X V века

20 Senato Misti 1Л, 140 v ° ; Senato Mar II, 159 v°, 160 r°, 162 r°.
21 Х А К V, 45; И. Божић, „Село Богдашићи у средњем веку", Ис-
ториски часопис VII, 1957, 89—90; I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split
1941, 114—115.
22 Х А К X , 233; И. Божић, нав, дело, 109.
23 Х А К II, 519.
24 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писма 1-1, Београд —
Сремски Карловци 1929, 486—487.

и*
 ИВАН БОЖИТх
164

изузетно je био јак род Гојшића, који су обављали разне

службе за зетског митрополита. Сви су ратовали против
Которана, који су добро запамтили да су они „били моћнији
од осталих". Име им je сачувало луштичко село Гошић. 25 У
фебруару 1452. шеснаест представника Луштице дошло je у
Котор да изјави покорност млетачкој власти, после готово
четворогодишњег отпора који су joj пружали подржавајући
деспотову војску и грбаљске побуњенике. Према повељи
коју им je издао которски кнез, Луштичани су пристали на
све услове и несумњиво ce одрекли својих самоуправних пре-
рогатива, na чак и права на локално судство — у корист са-
мог которског кнеза. Њиховим су примером кренули и ос-
тали, мада ce о томе није сачувао никакав писмени траг. Тек
у каснијим столећима, када су ce стишали сукоби и убла-
жиле супротности, приближиле су ce скупине растуреног
лревлачког властелинства и образовале „збор Св. Михаила",
састављен од „пет села" (Богдашићи, Луштица, Љешевићи,
Кртоли и Брда), од којих je свако добило за старешину
no једног кефалију. 26
Памалиоти и Тронси имали су јаке дружине ратника из
редова ситне властеле у Забојани. Ha челу Памалиота ста-
јао je почетком X V века Дукалет с титулом војводе. Он сам
j e био истакнути феудалац — „erat ех baronibus" Ђурђа II
Страцимировића Балшића. Почетком првог скадарског рата,
који je Балша III Балшић 1405. повео против Млечана, Ду-
калет je пристао уз противнике свог дотадашњег господара,
прешао у Скадар, добио села и месечну провизију од 25 ду-
ката. Међутим, његови људи, све сами „нобилес", остали су
у з Балшу III, na je требало да их он млетачким новцем при-
вуче себи. Акција ce завршила одметништвом од Млечана
и смакнућем Дукалета и још неких виђенијих вођа 1410, пос-
ле чега je скадарски кнез покушао да споредније личности
лривуче на млетачку страну обећавајући им помиловање. 27
Није успео и Памалиоти су обновили своју организацију.
Ника Херман je постао војвода, a његова властела старешине
мањих ратничких одреда. Тек у децембру 1422, када ce у
25 И. Божић, нав. дело, 97.
28 П. Шеровић, „Књига привилегија ,пет села збора св. Михаи-
ла' на Превлаци", Историјски записи, Г. VIII, Књ. Х1/1—2, 1955,
362—371. Поменута повеља которског кнеза сачувала ce у позном
препису.
27 „ [ . . . ] non sit utile pro nostro dominio, postquam facta est iusti-

tia debita de parte principalium rebellium, velle quod omnino disperdan-

tur". Senato Misti XLVII, 131 v°, 150 v ° ; Х1ДШ1, 105 г°, 146 r°, 179 v c ,
180. v°.
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA 165

Бојани и под Скадром водила битка између Млечана и в о ј -

ске српског деспота Стефана Лазаревића, Ника Херман, Пе-
тар Црвени (Rosso), Јон и Никола Коста пришли су млетач-
ким заповедницима са 30 коњаника, створили једне кишне
ноћи забуну на ратишту и допринели млетачкој победи. Сви
су добили од Републике поседе и преселили ce у Улцињ. За
време каснијих борби Републике против босанског војводе
Стефана Вукчића, њима су ce придружили и други племе-
нити Памалиоти. Претварали су ce у млетачке најамнике,
na je њихова организација, све до доласка Турака, изгубила
сваки значај као неки самостални чинилац.28 Властелинску
дружину Тронси окупљала je арбанаска породица Изи, чији
je вођ Bitri Ysi ,,el Grando" од почетка пришао Млечани-
ма. Када су му ce 1423. придружила браћа и братићи, сви су
добили села и проније и постали су врло моћни као поједи-
начни службеници Републике. Али je њихова ратничка дру-
жина расцепкана под новим господарима и услед тога ce
распала.29
Док су Памалиоти и Тронси, заједнице састављене од в и -
ше ратничких дружина, пристајањем уз Млечане изгубили
значај као самосталне организације, Паштровићи су ce не
само одржали већ су постали у Приморју образац самоуправ-
не општине ситне властеле, сел>ака и ратника. Када су Мле-
чани 1423. добили од Паштровића обећање да ће о свом
трошку ратовати за Републику на подручју од Котора до
Бара и, уз то, осам дана под Скадром, признали су им широ-
ка права, шира од оних која су касније могли да оживотво-
ре. Племенита „општина" Папгтровића била je сложен орга-
низам. Састојала ce од више братстава од којих ће ce касније
образовати дванаест „племена". Ta братства ситне властеле
окупљала су у својим селима људе различитог друпггвеног
положаја, све оне који ce у исправама X V века називају њи-
ховим „следбеницима и пријател>има, становницима поме-
нутих места". 30
28 Историја Црне Горе II/2, Београд 1970, 142; Listine VIII, 219,

235—236, 251; I X 202; Млет. архив, Senato Misti LIV, 102 r°, 102 v° —
— 103 г°, 171 r°; LV, 22 г°, 145 г°; LVI, 5 r°, 7 г° 47 r ; LVIII, 122
v ° ; L X , 85 r°; Senato Mar I, 166 r°; IV, 111 r°, 119 v ° ; VI, 88 v ° ; Com-
memoriali XI, 106 r° — 106 v ° (108 r° — 108 v°).
29 I. Božić, „Promene u društvenoj strukturi srpskih zapadnih ob-

lasti uoči turskog osvajanja", Jugoslovenski istorijski časopis 1/1964, 10—

—11; исти, „Le systeme foncier en „Albanie Venitienne au X V e sicecle",
Bollettino dell' Istituto di Storia della Societa e dello Stato Veneziano
V—VI, Venezia 1963—1964, 90—91.
30 „ [ . . . ] cum eorum sequacibus et amicis, habitatoribus dictorum lo-

corum", Listine VIII, 225, 226.

 ИВАН БОЖИТх
166

Не може ce утврдити колико je у X V веку било брат-

става те ситне властеле. Ha преговорима с Млечанима по-
миње ce 14 представника. Ha првом месту налазио ce Да-
бижив Алексић Паштровић, последњи представник власте-
линске породице Паштровић у том крају, породице која je
читавом пределу и његовом становништву дала име. Девет
представника имају презимена или надимак које ће као
породична имена носити потоња „племена": Миковић, Реже-
вић, Ћудић (Ћуда), Калођурђевић, Црнац, Главоч, Новако-
вић (Николић), Владеновић Близикућа (Љубише) и Томић.
Ту je, затим, Радич Грубачевић, главни представник млетач-
ких интереса, чија he пододида касније нестати. Ту су, на
крају, представник Драговића, рода који ce под тим прези-
меном касније не јавља, представник Буљаревића, рода који
постоји под тим презименом и TOKOM следећих столећа, али
који не окупља ниједно од 12 „племена", и један Бузано-
вић, представник породице из које je у X V веку потицао и
један барски епископ, што значи породице која je била ка-
толичка и вероватно настањена у Ластви.31 Нема представ-
ника Бечића ни Димитровића, који ce иначе помињу у X V
веку и који ће касније образовати посебна „племена". Нема
ни Бутака, који ce у X V веку под тим презименом и не по-
мињу. Ho, без обзира колико je било братстава која су чи-
нила језгра мањих заједница у саставу племените општине
Паштровића, у сваком од њих било je TOKOM X V века више
истакнутих појединаца који ce у документима називају
„maiores". Из Пештровића их je 1431. дошло око стотину на
мирење с породицом Радича Црнца. Истом приликом они ce
наводе и као „plures nobiles ех maioribus ipsorum Pastrovichi-
orum". Међу њима je постојала одређена хијерархија од
које je зависио избор у управне и судске функције паштров-
ске општине. Радич Црнац ce после мирења обавезао да ће
„волети и поштовати све Паштровиће према њиховом досто-
јанству (secundum eorum gradum) као браћу и присне прија-
теље". 32 Приликом прихватања млетачке власти бар дваде-
сеторица властелина имали су изузетно повлашћен положај,
јер je уговор предвиђао да их топико добије млетачку про-
визију у случају да Паштровићи због рата напусте завичај.
Из истих разлога предвиђао ce и поклон од 20 печа сукна
после прихватања млетачке власти.33

31 Х А К VI, 924—925.
32 Х А К V, 17.
33 Listine VIII, 225—226.
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA 167

О уређењу мањих заједница од којих je склопљена па-

штровска општина ништа ce не зна. Може ce једино претпо-
ставити да je свака имала на челу најистакнутијег представ-
ника братства као старешину, да ce он ослањао на браћу и
најближе рођаке и да га je братственички збор, на коме ce
и иначе расправљало о свим важнијим питањима која су ce
тицала те организоване скупине. О родбинској повезаности
руководећег језгра такве скупине говори которски записник
о другом једном мирењу из 1440. године: на једној страни
налазили су ce Радич и Алекса Грубачевић с браћом, рођа-
цима и сродницима — ,,propinqui et attinentes", a на другој
страни Ратко Новаковић, Новак Мол>ица и Алекса Николић
са својима. 34 Не треба искључити ни могућност да ce на челу
такве скупине налазила и неколицина браће.
Највише тело целокупне паштровске општине, која je
у свој склоп укључивала и Ластву, мада не увек и тр-ајно
због унутрашњих антагонизама, био je збор 35 , у коме je засе-
давала ситна властела удружених братстава. Нема података
да ли су у збор улазили сви или само представници бирани
no неком начелу и распореду. Збор je бирао једног војводу
на годину дана „да њима управља и да им суди како у гра-
ђанским тако и у кривичним спорозима према њиховим ста-
рим обичајима и статутима." 38 Ту су ce бирале и судије, ве-
роватно четворица, као и у касније време. У акту о мирењу
1431. наводе ce обавезе које су на себе узели „напред речене
судије и војвода и властела Паштровића за себе и у име чи-
тавог збора Паштровића". 37 Судије су заједно с војводом чи-
ниле судско веће, које ce касније наводи као „стол од прав-
де", састављен од четворице суђа, двојице војвода и два-
наесторице властеле. У време када je Иван Црнојевић имао
врховну власт над Паштровићима (1469—1479), на челу оп-
штине налазио ce кнез, кога je он сам постављао. Иако je
склоп племените општине Паштровића, која je уједно била

34 Listine VIII, 226.

35 „ [ . . . ] omnes Pastrovichii, Resevichii et catuni de Lastua et alie
ville que ad suorurn Pastrovichiorum se congregant", Senato Misti L I X
111 r°.
36 „ [ . . . ] suprascripti nobiles per eorum consilium volunt sibi elige-

re rectorem annuatim... ad eorum gubernationem et ius ni nistrandum

tam in civilibus quam in criminalibus secundum antiquos eorum mores
et statuta". Listine VIII, 225.
37 ,.[• • J predicti iudices et vaivoda ac nobiles Pastrovichiorum pro

se et nomine totius sbori Pastrovichiorum". Х А К V, 17.

 ИВАН БОЖИТх
168

и значајна организација ратника, најбоље познат, ипак не-

достају многи подаци који би омогућили да ce он до поједи-
ности сагледа.
Да би ce разумели склоп и организација горњозетских
сточарских и ратничких заједница, треба поћи од следећих
чињеница. Врањински уговор из 1455. доноси на крају спи-
сак 51 „дружине или општине". Већ на први поглед запажа
ce да су тамо побројане како велике тако и врло ситне за-
једнице. Дванаест година раније, 1443, када je Млечанима
било нарочито стало до тога да из Горње Зете искључе ути-
цај Стефанице (Стефана) Црнојевића, као главног савезника
босанског војводе Стефана Вукчића, и када то нису успе-
вали да постигну уз помоћ Стефаничиног брата, опрезног,
обазривог и уплашеног Гојчина, скадарски кнез je тражио
савезништво тројиде најстакнутијих вођа у Горњој Зети —
Кало^урђа Ђурашевића, Николе Љешевића и Вукца Ни-
колића. За њих ce каже да су „главари и главне четовође
700 кућа у Зети" (capita et principales ductores domuum 700
Zente). Свакоме од њих je обећао, на рачун дохотка који би
Млечани остварили од тих 700 кућа, годишњу провизију од
no 30 дуката, a дванаесторици или петнаесторици њихове вла-
стеле „хламиде према обичају краја". 38 Te три главне чето-
вође стајале су на челу неких вишеопштинских или више-
катунских заједница чија ce имена овде не наводе. Стефан
Црнојевић у својој представци млетачкој влади поднетој
1460, излажући своје заслуге за Републику, овако препри-
чава врањински споразум: „они из Зете, видећи да ce
више не могу нимало надати у поменутог господина (српског
деспота), после (мог) освајања предали су ce слободно вашој
сињорији, a те дружине и катуни су сви Малоншићи, и Пје-

38 „Calogen Jurasevich, Nicolaus Liesevich, Vochec Nicolich, capita

et principales ductores domuum 700 Zente hauberunt promissionem a co-

mite Scutari habendi ducatos triginta pro quolibet in anno et sui nobiles
habendi clamides et quia non fuit sibi observata tal s promissio perditus
fuit introitus domuum predictarum et etiam favor illorum hominum qui
valde proficerent ad acquirendam totam Zentsm ac etiam ad expellen-
dum aut reducendum Stefan ; zam fratrem suum ad nostrum dominium,
vadit pars quod sumus contenti quod illi tres, capita domuum predicta-
rum, habeant singulo anno de introitibus que pervenient in nostrum
comune de domibus predictis suos triginta ducatos p:o quolibet, sicut
sibi promissum fuit, et quod sui XII vel X V nobiles induantur clami-
dibus iuxta consuetudinem paysii de introitibus domuum predicta-
rum . . . " Senato Mar I, 202 r°.
" У Л О Г А И О Р Г А Н И З А Ц И Ј A Р А Т Н . Д Р У Ж И Н А У З Е Т И X V B E K A 184

шивци, и Бјелопавлићи и Лужани". 39 Он je овде употребио

називе ширих заједница, које су обухватале и оне мање, на-
ведене у документу из 1455. године. Тешко je одредити које
су ce то мање „дружине или општине" уклапале у ове веће
заједнице. Али нема никакве сумше да je њихов склоп био
управо такав, поготову када и завршна реченица уговора
подвлачи да ce под тим наведеним дружинама налазе и „мно-
га друга села која ce не помињу". 40 Познати подаци дозво-
л>авају да ce поједини случајеви доведу у склад са овим
тврђењем.
Повеља Ђурђа Црнојевића од 14. децембра 1492, пока-
зује да су у скупину Малоншића улазили и неки Голубо-
euhu (врањински уговор наводи две скупине Голубовића).
Њих je, каже ce у повељи, у доба Ивана Црнојевића лажно
оптужило братство и племе, na их je господар прогнао преко
мора, a баштине им je разнело „братство наше Малоншићи".
Касније je Иван исправио неправду и наредио да им ce
баштине врате. Из једне друге повеље сазнаје ce да je прони-
јар Ивана Црнојевића био Шћепан Малоншић, a он ce на-
води и као Шћепан Николе Голубовића од Малоншића. Јед-
на од две дружине Голубовића са списка на крају врањин-
ског уговора вероватно je и 1455. улазила у ширу заједницу
Малоншића. Из Ђурђеве повеље такође ce сазнаје да je та
шира заједница Малоншића била организована као посебна
управна јединица Ивана Црнојевића и да je његову врховну
власт тамо представл>ао кефалија Богдан Шћепановић. 41
Зато ce може поставити питање нису ли и остале шире за-
једнице ратника и у доба деспота и под Црнојевићима чиниле
управне области у којима je врховни господар остваривао
своја права и власт преко свог тамо послатог функционера.
Хоти су такође били јака и сложена дружина ратника.
Држали су Хотску гору, северно од Скадра, признајући власт
Балшића, затим српског деспота и, на крају, Црнојевића.
Повремено су ce приклањали Млечанима и последњих пет
година Балшине владавине живели у скадарској околини

39 „ [ . . . ] et vedando quelli de Xenta non haver piu alguna speranza

del dito signor, liberamente oltra el conquisto se dete a la signoria vo-

stra le quel compagnie et cathoni sono tutti Malonxich et Plessivaz et
Bielopaulovich et Luxani". Listine X , 151.
40 „ [ . . . ] le compagnie over comuni, che se offere ai, pati sovradicti,

sotto le qual ne sono mol te ville altre, de le qual non se fa mention"..

Listine X, 68.
41 J. Томић, нав. дело, 14—16, 20: П. A. Ровински, Черногорип в ее

прошлом u настолгцем I, С. Петербург 1888, 726—727.

 ИВАН БОЖИТх
170

као млетачки поданици. Да ли су тамо боравиле све хотске

чете, не може ce тачно знати. Можда их je један део остао
у Хотској гори. Јер, скадарски кнез ce, TOKOM преговора,
обраћао „једнол старешини Хотске горе — Аидрији Хоту".
A он je 1416. довео са собом у скадарски крај скупину вла-
стеле — „nobiles partium Albanie", међу којима има и срод-
ника и придружених старешина — „attinentes et sequaces".
Хотској скупини у ужем смислу речи припадали су Андрија,
Радаш и Мазарек, сва тројица с браћом. Међу њима ce на-
воде Захарија Љубић, Ђорђе Мида и Никола Бакша, и они
сви с браћом. У врањинском уговору посебно ce наводе Х о -
тени, ЈБубићи и Бакше. Док je та сложена скупина ратнич-
ких дружина била у скадарском крају, могла je да покрене
300 бораца, од којих 80 коњаника. После су ce сви вратили
у Хотску гору. У време млетачког рата са Стефаном Вук-
чићем старешина им je био Хот Јунк (1441), a када je српски
деспот поново загосподарио Горњом Зетом, његов син Бањ
Јунковић, како ce назива у исправи о разграничењу с Ма-
тагужима (1445). Он ce као прва личност на Хотској гори
помиње и 1474. под именом Бањ Хот — „homo magni precii
et maximum habet creditum in Montanea Ottonorum". Мле-
чани су чак предвиђали могућност да му дају титулу вој-
воде — „prefatum Bannum faciatis vayvodam Montanee Otto-
norum". Очигледно су они измицали утицају и надзору како
деспота тако и Црнојевића, na ови нису могли тамо слати
свог представника, као међу Малоншиће. 42
Тузи су, нема сумње, били велика и разграната дружина,
али састављена искључиво од сродника са истим презиме-
ном. Од 1402/3. године живели су у скадарском крају, држа-
ли истоимено село Тузи, чији je главар 1417. био Јурко Туз.
Уз њега je било још 15 истакнутих Туза, a читаво насеље,
које je имало око 150 домова, могло je да покрене 500 рат-
ника, што пешака што коњаника. Павле Туз био je (1444)
властелин Ђурашина Црнојевића. Тузи ce у врањинском уго-
вору помињу као дружина Тазиде. Старешина им je био,
као и 1461, Ратко Туз. Да ли су њиховој сложеној дружини
припадале и неке друге са списка из 1455, не може ce знати.
Када je предстојао неке већи подухват, ове сложене
„вишекатунске" дружине су ce уједињавале и предузимале
42 I. Božić, Le systeme foncier, 92—93; A. Соловјев, „Зетска пре-
суда из 1445 године", Архив за правне и друштвене науке Х Х Ш / 1 — 2 ,
1931, 42—43; Senato Misti LI, 26 r°, 140 v°. 141 r°, 153 r°, 153 v°, 180 г°;
LII, 13 v°, 123 r°; Senato Mar IX, 190 r°; X, 3 r°; Catasto 47/a, 50/a,
51/a, 167/a — 167/b, 171/a — 173/a.
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA РАТН. Д Р У Ж И Н А У ЗЕТИ X V BEKA 171

заједничке акције. Ратничке дружине Бјелопавлића, Озри-

нића, Мазница и Малоншића заједнички су 1411. кренуле у
пљачку дубровачких трговаца који су долазили из Србије
и отеле им сребро, оружје, коње, као и обућу и одећу са
њих самих.43
Ha подручју на коме су пре освајања већег дела Горње
Зете Црнојевићи били „proceres et capita montanearum Gen-
te" 44 постојале су шире заједнице које су окупљале мање
дружине или општине. Њихов je склоп, међутим, оскудно
познат, јер ce у политичким догађајима свог времена оне не
јављају као самосталан чинилац, na их извори у тој улози
и не помињу. Све те шире заједнице, као и њихови саставни
делови, имале су на челу ситну властелу као војно и управно
језгро. AKO ce може ослонити на позни препис исправе о раз-
граничењу између Бајица и Бјелошевића 1489, он je том при-
ликом сакупио, no обичају, двадесетчетворицу властеле.
Међу њима je половина била из Његуша с кнезом Алексом
Божидаревићем на челу. Taj je кнез, вероватно, био постав-
љен од самог Ивана Црнојевића, као и кефалија међу Ма-
лоншићима. Из Ћеклића их je том приликом било четворица,
међу којима и Ђурађ Милијевић, брат или син Павла Ми-
лијевића, који ce 1443. помиње у которским актима као ,,cat-
honarius" из Ћеклића. Taj катунар, очигледно, није стајао
на челу свих Ћеклића, већ само једног катуна који je улазио
у њихов склоп. 45 Ниједан од тих података не ремети оп-
шту слику. Обогаћује je поменом катунара у једној од
дружина у саставу шире заједнице Ћеклића.
Слични облици удруживања познати су исто тако и
међу првим Власима у херцеговачком делу данашње Црне
Горе. Према турском попису из 1477. у Дробњацима je било
17, a у Пиви 9 џемата Влаха, a само по један од њих имао
je кнеза на челу. Тамо ce налазио и део Бјелопавлића, поде-
љених у четири џемата, међу чијим старешинама je само
један носио назив војводе. Стање сличном оном у Дробња-
цима и Пиви забележено je после осам година (1485) у Љубо-
вићу. У Кукњу je тада било шест џемата Влаха са зајед-
ничким војводом на челу. Вероватно су и они кнежеви у
Дробњацима и у Пиви, старешине само једног џемата у ску-

43 Љ. Стојановић, нав. дело I—l, 386—387; Х А Д , Reform. X X X I I I ,

297'; Lett. di Lev. VII, 14—14', 15; Lamenta de foris II, 106; Diversa Canc.
XIII, 175.
44 Senato Misti L X , 160 v°.
45 H. Мартиновић, Цетињски љетопис, Цетиње 1962, факсимил
сигниран бројем 37/а; Х А К X, 337; Р. Ковијанић, нав. дело, 31, 183.
172 ИВАН БОЖИТх

пини од више н>их, на неки начин повезивали и џемате у

којима није било посебног кнеза. Ову претпоставку о пове-
заности, на жалост, за сада не могу поткрепити никакви
подаци који би објашњавали њихово унутрашње организа-
ционо устројство. 46
Мање дружине, општине или катуни остваривали су
своја права у оквиру ширих заједница преко својих пред-
ставника, људи који су ce сматрали за властелу и тако нази-
вали. Они су улазили у пороте које су утврђивале границе,
a несумњиво долазили и на неки заједнички збор, где ce
решавало о општим питањима.47 Скуп на Врањини 1455. имао
je изузетан значај, na су тамо дошли како представници
ширих заједница тако и опуномоћеници или старешине ма-
лих дружина или општина које су улазиле у њихов састав,
a можда и оних које су остале ван склопа ширих заједница.
Био je то у правом смислу „читав зетски збор" (tuto el con-
vento de Xenta). 48
Из наведених података, без обзира на све празнине у
сачуваним изворима, избија општа слика, од које, у сваком
појединачном случају, може бити осетних одступања. Окос-
ницу малих дружина ратника чини породица или братство
ситне властеле, врло блиске no свом привредном и друштве-
ном положају сел>ацима-ратницима. Око ње ce окупљају
пријатељи, следбеници, становници и на позив стареши-
на узимају оружје и крећу у рат или пл>ачку. Ha челу
мање дружине стоји једно лице или више њих. Када их
има више, то су махом рођена браћа. Остали их признају за
старешине јер су стекли неоспорни углед. О важним пита-
њима сви расправљају и доносе одлуку на збору. Te мале
дружине ретко су самосталне. Махом ce укључују у шире
организационе оквире, у вишеопштинске или вишекатунске
скупине.
Шире заједнице носе име неког разгранатог и снажног
братства или племена, понекад презиме некадашње феудал-
46 Б. Ђурђев, „Нови подаци о насјтаријој историји брдских пле-

мена"; Историјски записи, Г. XIII, Књ. XVII/1, 1960, 12—14; исти, „Iz
istorije Crne Gore, brdskih i malisorskih plemena", Radovi II/l, Sarajevo
1954, 196, 201; Историја Црне Горе II/2, 1970, 365.
47 Мешано представништво зетске властеле сусреће ce и у једној

пресуди деспотовог војводе у Зети Томе Комнина, коју je донео 1445. у

спору око граница између Хота и Матагужа: поред властеле која je
представљала Малоншића и Лужане тамо ce налазила и властела из
дружина Грле, Подгорица, Дајбаба, Берисалићи, Бушати. A. Соловјев,
нав. дело, 43.
48 Listine X, 68.
"УЛОГА И ОРГАНИЗАЦИЈA Р А Т Н . Д Р У Ж И Н А У З Е Т И X V B E K A 188

не породице или једноставно топографски назив. Ha челу им

ce може налазити војвода, кнез или кефалија, некад биран
некад постављан, у сваком случају лице чија моћ и утицај
зависе од личних заслуга, врлина, угледа или прихода које
му, према тренутном политичком опредељењу, обезбеђује
врховни политички господар. A такво лице ослања ce углав-
ном на браћу, синове и најближе рођаке који ce, сви одреда,
сматрају ситном властелом. Он окупља ратничке дружине
припојених заједница, заступа њихове интересе, руководи
судским телима која решавају унутрашње спорове или ce
налази на челу ad hoc изабраних порота ради утврђивања
спорних граница. Нема сумње да свуда постоји збор ситне
властеле, ако не као стална установа, каква je позната у
Паштровићима, a оно као повремени скуп који ce сазива ради
решавања крупнијих питања. Te заједнице су стваране на
тај начин што je јаче властелинско братство наметало своје
вођство слабијима (Малоншићи) или што ce неко братство
толико размножило и оснажило да je могло образовати више
чета под заповедништвом више старешина (Тузи) или што
су ce ториторијално повезане заједнице окупиле и уз једног
угледног старешину образовале колективно вођство (Хоти).
У том повезивању сродство главара несумњиво je имало зна-
чајну улогу. Саме ратничке дружине нису биле велике:
имале су вероватно од 20 до 50 бораца, пешака и коњаника,
под једним старешином. Њиховим удруживањем стварале
су ce војне снаге које нису биле за занемаривање, na су ce
зато о њих отимала околна зараћена и закрвљена феудал-
на господа.
 ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 189

Расправљајући о реорганизацији унутрашње управе коју

je Стефан Лазаревић спровео на подручју деспотовине, изу-
зев у области Бранковића, Михаило Динић je изнео као „ве-
роватну претпоставку" да je српски деспот поделио и Зету
на две „власти". Једна „власт" би обухватала Доњу Зету са
седиштем у Бару, док би друга „власт" покривала простор
Горње Зете са седиштем у Подгорици. Ha челу сваке од те
две управне јединице налазио би ce посебан војвода. 1
Међутим, када ce узму у обзир све сачуване вести, по-
стаје јасно да су српски деспоти само једном војводи пове-
равали бригу о читавој Зети и при том му давали врло широ-
ка овлашћења. Он je у ствари био њихов намесник у Зети.
Поред њега деспоти су постављали мање значајне личности
за војводе понеког градског подручја и, уједно, признавали
изузетну улогу старешинама моћне властелинске породице
Ђурашевића-Црнојевића, на њиховом подручју, a затим и
главарима већих или мањих заједница сточара-ратника.
Треба при том подвући да су српски деспоти остваривали
власт у Зети под изузетно тешким околностима. Te су окол-

1 У расправи „Настанак два наша средњовековна града", М. Ди-

нић каже: „Како je после изумирања Балшића 3eia припојена Срои-

ји, Подгорица je постала седиште власти за Горњу Зету као што je
Бар био за доњу. После обнављања Деспотовине опет je тежиште
власти било у Подгорици. Ту je седео Алтоман, војвода деспота Ђурђа
Бранковића", Прилози КЈИФ Х Х Х 1 / 3 — 4 , 1965, 202—203. У расправи
„Власти за време Деспотовине", он помиње у Зети управно-територи-
јалне јединице какве су постојале и у Србији уз извесне ограде:
„По свему изгледа да je деспот у оним деловима Зете који су њему
остали саобразио уређење онаквом какво je било и у осталој ње-
говој држави. Стара у народу укорењена подела на доњу и горљу
Зету као да je и овде имала пресудну улогу: седиште прве било je
у Бару, a друге у Подгорици", Зборник Филозофског факултета Х-1,
Београд 1968, 242.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА
175

ности доводиле до тога да ce ни подручје на коме су српски

деспоти имали надзор и власт није могло усталити. Терито-
рија под њиховом врховном влашћу ce мењала или им сасвим
измицала из руку.

Данас ce не зна да ли je Балша III Балшић пре но што

je умро у Србији оставио у наслеђе Зету свом ујаку деспо-
ту Стефану Лазаревићу или му je само поверио бригу о
окончању већ започетог рата против Млечана. Поуздано je
једино да je за наследника своје имовине одредио мајку,
деспотову сестру Јелену, која je од 1411. била удата гза бо-
санског војводу Сандаља Хранића. To je Балша III вероватно
учинио пре но што je кренуо у Србију, a тада je, без игде
ичега, узео на зајам од ратачког опата Ђорђа Пелиновића
1 505 перпера. Ратачки опат je 18. марта 1445, после четврт
века, молио млетачки Сенат да му омогући наплату дуга од
имовине Балшине мајке Јелене.2
Догађаји показују да су на саму Зету и крајеве под
влашћу последњих Балшића полагали право и српски дес-
поти, и Млечани, и босански обласни господари из породице
Косача, a исто тако ближи и даљи рођаци Балше III. Чим
je 1421. стигла до Млечана вест да je Балша III умро у Ср-
бији, они су похитали да, као његови ратни противници,
загосподаре свим земљама Балшића. У први мах су успели
да их поседну, што стварно што номинално. Босански војвода
Сандаљ Хранић упутио je млетачком Сенату захтев да му ce
уступи Горња Зета као и градови Бар и Будва у Доњој Зети.
Млечани су га одбили, како ce могло и очекивати. 3 Међу-
тим, наду у лак успех разбио им je деспот Стефан Лазаревић
када je августа 1421. стигао с војском. Посео je Горњу Зету,
Дриваст са околином и Бар с градским подручјем. Ђураше-
вићи, као његови савезници, заузели су Грбаљ. Деспот je
с Млечанима 1423. склопио мир, али су ce његове одредбе
оствариле тек после споразума у Вучитрну и заједничких

2 Ђорђе Пелиновић je молио ,,quod de bonis prefati Balse seu do-

mine Helene eius matris que fuit heres ipsius quondam filii ubicumque
reperiantur satisfaciat ecclesie supradicte", Млет. архив, Senato Mar II,
66 V°.
3 Listine VIII, 95.
176 ИВАН БОЖИТх

„изјава" објављених у Дривасту 1426. године.4 Тада je деспот

добио Будву с њеним дистриктом. Ђурашевићи су напустили
Грбаљ, али су ce ускоро после тога, незадовољни, одметнули
од српског деспота, чију су пажњу везали обновљени турски
напади на деспотовину. Ђурађ и Љеш Ђурашевићи нудили
су ce Млечанима. A када су их ови одбили, били су решени
да ce обрате султану. Иван Кастриот називао их je „очајни-
цима".
Ha земље Балшића полагао je право и њихов рођак Сте-
фан Балшић Марамонте. Поткрај живота Балше III био му je
савладар. A када je зетски господар умро, повукао ce пред
Млечанима, неспособан да им ce супротстави. Појавио ce
као претендент 1426. године и позвао из Једрена своју тетку
Јевдокију — „деспотицу Арбана". Она je са два сина слигла
у Дубровник и тамо ce, на тражење српског деспота, нашла
у конфинацији, које ce ослободила тек крајем јуна 1428. го-
дине. Њен братанац Стефан Балшић Марамонте окупљао je
деспотове противнике. И када ce 1429. год. појавио у Зети
с турским четама, уз њега су ce нашли господар Дања Koja
Закарија и Тануш Мали Дукађин. Притиснуо je не само
млетачке поседе већ и деспотов Дриваст, чија je посада успе-
ла да задржи једино градску тврђаву. Тек када су Турци
29. марта 1430. заузели Солун, српски деспот je успео да от-
клони све несугласице са султаном. A онда je један од њего-
вих синова, заједно са скопским намесником Исхаком, стигао
у Зету да успостави старе односе. Стефан Балшић Мара-
монте пао je на колена пред Млечане, a турски заповедник
сменио je Коју Закарију у Дању. Ђурашевићи су ce поново
покорили деспоту. 5

4 Listine VIII, 248—253; IX, 7—17.

5 К. Jireček, „Zwei Urkunden aus Nordalbanien", Archiv fiir slav.
Philologie X X I , 1899, 90—92 (исто у Illyrisch-alb. Forschungen I, Mun-
chen-Leipzig 1916, 140—141); C. Jireček, Skutari und sein Gebiet im Mit-
telalter, Illyrisch-alb. Studien I, 115; K. Јиречек, Истрија Срба I, Бео-
град 1952, 357; I. Božić, „Gospodin Kojčin", Gjurmime Albanologjike I,
1968, 117—126; исти, „О Дукађинима", Зборник Филозофског факул-
тета VIII-1, Београд 1964, 405; исти, Историја Црне Горе II/2, Тито-
град 1970, 153—159; N. Jorga, Notes et extraits II, Pariš 1899, 236, 314. —
Турци су подржавали акцију Стефана Балшића Марамонтеа, јер je
она била првенствено усмерена против Млечана против којих су во-
дили рат за Солун. Деспот Ђурађ Бранковић je тада одржавао добре
односе с Млечанима, na су зато и његови поседи страдали, што je са-
свим одговарало плановима С'.ефана Балшића Марамонтеа. Дубров-
чани су у јануару 1430. год. извештавали угарског краља Сигисмунда:
„Štipan Maramont confugerat ad imperatorem Theuerorum, a quo acce-
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 177

После првог пада деспотовине 1439, деспот Ђурађ Бран-

ковић je стигао из Угарске у Зету. Убрзо ce сукобио с Црно-
јевићима и изазвао Турке, тако да je већ у априлу 1441. мо-
рао да тражи склоншпте у Дубровнику, одакле ce, пред тур-
CKIIM лретњама, вратио у Угарску. Када je са својим људима
напустио Зету, тамо није остао ниједан представник његове
власти. Тада je Сандаљев наследник Стефан Вукчић Косача,
ожењен Балшином ћерком и називан од Балшине мајке Је-
лене Лазаревић „сином без греха", кренуо у освајање Зете.
Ратовао je до 1443. против Млечана, којима je деспот Ђурађ
Бранковић лаковерно поверио бригу о својим поседима. У
том рату je босански војвода изгубио све што je посео у
Доњој Зети и задржао једино делове Горње Зете, оне које
нису држали Црнојевићи, да би их у новембру или децембру
1444. предао деспотовим снагама. Тада je Ђурађ Бранковић
већ био склопио мир с Турцима и обновио власт у деспото-
вини.6
Како су у рату против Косаче Млечани загосподарили
читавом Доњом Зетом, Ђурађ Бранковић je покушао да ра-
том, који je трајао од 1448. до 1452, врати изгубљене крајеве
и градове. Његове снаге нису постигле никакав успех, пого-
тову кад су Млечани привукли на своју страну Црнојевиће.
Стефан Црнојевић je крајем септембра 1452. заузео деспо-
тову област у Горњој Зети до Мораче, затим je одвојио од
деспота Бјелопавлиће, Малоншиће, Пјешивце и Лужане да
би на крају, у јесен 1453, ушао у Подгорицу и потчинио чи-
таву Горњу Зету изузев Медуна. Медун ce 1456. предао Тур-
цима.
Када ce све наведене промене узму у обзир, српски
деспот je држао под својом влашћу делове Зете и северне
Албаније с прекидима или трајним губицима:

perat gentes, ut partes ducalis dominationis Veneciarum Albanie et

Zente damnis vexaret, in quibus depopulacionibus et predis multa damna
intulisset. Tandem nescimus, quo pacto, vecatus a civibus civitatis Dri-
vasti iurisdiccionis et dominii domini Georgii despotis Sclavonie, ipsam
civitatem oceupaverat et presencialiter occupat excepto castro, quod
adhuc servatur et contra quod pugnam vel aliam novitatem parare non
videtur", J. Gelcich — L. Thalloczy, Diplomatarium Ragusanum, Buda-
pest 1887, 335.
6 C. Ћирковић, Стефан Вукчић Косача u његово доба, Београд
1964, 48—70, 79—80; И. Божић, Историја Црне Горе II/2, 196—211; Лм-
стине IX, 214.

12 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
178

Дриваст 1421—1441 (прекид 1429—30)

Бар 1421—1441
Будва 1426—1441
Горња Зета до десне
обале Мораче 1421—1441, 1444—1452.
Горња Зета с леве стране
Мораче с Подгорицом 1421—1441, 1444—1453.
Медун 1421—1441, 1444—1456.

Према тој хронологији, могућност поделе Зете на две

„власти" постојала je само до 1441. године. Српском деспоту
je од краја 1444. остала само Горња Зета. Нема, међутим,
никаквог знака да je деспот и до 1441. године делио власт у
Зети између двојице војвода. Све зетске области налазиле су
ce тада под управом деспотовог војводе који je имао седиште
у Бару. Ha челу Зете налазио ce и од краја 1444. један вој-
вода, само je његово седиште било у Горњој Зети, и то готово
до краја у Подгорици.

II

Деспот Стефан Лазаревић, када je августа 1421. дошао

у Зету, није ce тамо дуго задржао. Управу над поседнутим
крајевима и градовима поверио je војводи Мазареку, Арба-
насу који je већ одавно био у његовој служби. Мазарек je
1414. управљао Рудником и, вероватно, островичком „вла-
шћу". 7 Већ у новембру 1421. војвода Мазарек je, као деспотов
намесник, седео у Бару. Вести које су ce о њему сачувале
говоре да je имао широка овлашћења. Чим je стигао у тек
освојени Бар, сазвао je градску властелу у цркву Св. Ђорђа.
Ту je властела, као представник „општине" града Бара, при-
знала власт српског деспота. A Мазарек je, као деспотов
опуномоћеник, признао барској властели старо право да
управља градом и да суди no својим статутима. 8 У апела-
цији, барски грађани имали су право да ce обраћају дубро-
вачком Малом већу.9 Нема сумње да je у кривичним споро-
вима судио сам војвода Мазарек, који je располагао и извр-
7 М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији u
Босии II, Београд 1962, 22, нап. 112; исти, Власти за време Дестгото-
вине, 239; К. Јиречек, Историја Срба II, 385
8 D. Farlati, Illyricum sacrum VII, Venetiis 1817, 85.
9 Историја Црне Горе 11/2, 261.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА
179

шном влашћу. Један дубровачки податак из октобра 1423.

каже да je војвода држао неког лопова пет дана окованог у
барској тврђави.10 Мазарек je био и командант деспотових
снага које су у позну јесен 1422. опседале Скадар и водиле
борбе у Бојани. Te добро познате операције нису донеле
никакав успех деспоту. И летописи су записали: „ходи дес-
ПОТБ Стефанв подв Скадарв и не полоучи ничто". 11 Мазарек
и старешине око њега разбежали су ce, ко у Дањ ко у Кроју,
не смејући да изађу пред деспота. Једина je утеха била да
им војска није претрпела озбиљне губитке, тако да ce већ
крајем јануара 1423. могла вратити под Скадар. Војвода Ма-
зарек није обављао дипломатске послове. Преговоре о миру
водио je Ђурађ Бранковић, коме je деспот Стефан, оптерећен
многим обавезама, поверио општу бригу о Зети. Нема пода-
така до када je Мазарек остао на положају зетског војводе.
Мазарека je сменио војвода Алтоман, опет са седиштем
у Бару. Тешко je определити ce за претпоставку Константи-
на Јиречека да je он био сродник великог жупана Алтомана,
оца жупана Николе Алтомановића. 12 У дубровачким доку-
ментима и у млетачким хроникама име му ce понекад јавља
у облику Otoman, Ottoman, под утицајем новијег изговора
истог имена — Аотоман. 13 Прве вести о њему потичу из 1427,
када ce у Зети, због врло несређеног стања, налазио и сам
Ђурађ Бранковић. Обојица су водили преписку с Дубровча-
нима, који су тада одбијали да удовоље неком Алтомановом
захтеву. 14 Али после две године су променили став. Када су
открили тајне везе између Koje Закарије и Стефана Бал-
шића Марамонтеа, послали су бригантин да крстари од Дри-
ма до Будве, како би спречили пребацивање зетског претен-
дента из Апулије у Зету. 15 И већ у јануару 1429. доносили
су одлуке да ce, из обзира према деспоту Ђурђу Бранковићу,
помогне зетском војводи у Бару слањем оружја и жита.
Пристали су да као помоћ деспоту опреме и један бригантин

10 ,,L...] occasione huiusmodi fuiti idem voyvoda tenuit in compe-

dibus et carceribus in castro Antibari quinque diebus", Х А Д , Lamenta

de foris V, 214; K. Јиречек, нав. место.
11 Љ. Стојанов^ћ, Стари српски родослови u летописи, Београд,
— Сремски Карловци 1927, бр. 134, стр. 225.
12 К. Јиречек, нав. место.

13 Дубр. архив, Acta Cons. Rogatorum IV, 15; Lamenta de foris

X X I , 297; Oesterr. Nationalbibl. Wien St. Magno, Annali Veneti II, Cod.
X I X , H. 6215, Fondo ex-Foscari Oesterr. b. 41, f 108 R°.
14 Acta Cons. Rogatorum IV, 15, 20, 34; Notes et extraits U, 236, 238.

15 Историја Црне Горе II/2, 157.

12*
 ИВАН БОЖИТх
180

са четрдесет весала.16 Војвода Алтоман био je извршилац

воље деспота Ђурђа и његов службеник — „valiosus domini
Georgii", како стоји у једној одлуци дубровачког Сената.
Власт војводе Алтомана над Будвом није ни до сада до-
лазила у питање, јер je тај град тсрипадао Доњој Зети. У
спору с Которанима око продаје соли у Будви, Алтоман je
1431. јамчио Которанима да ће вратити све што су им однели
Будвани, ако ce Млечани сагласе ,,quod castrum Budue sit
canipa salis". Которски властелини Драгоје Лукин и Лука
Паутинов обавезали су ce да ће платити и вратити Алто-
ману со коју су Которани запленили Будванима. У котор-
ском документу који говори о том спору Алтоман ce и не
назива војводом Бара, већ „dominus Altomanus, vaivoda do-
mini despoti", dominus Altomanus vaivoda in Albania pro do-
mino despoto", a у једном каснијем документу из 1436. Кото-
рани му ce обраћају као „magnifico viro domino Altomano
vaivoda in Genta pro illustrissimo domino despoto Rassie". Ta-
квом инскрипцијом исказује ce сва ширина његове функције
и уједно одређује област у којој je он ту функдију оствари-
вао. 17 Алтоман je чак издао „општини" Будве повељу 4. апри-
ла 1432. као „војвода Алтоман no милости деспота Ђурђа
војвода Зете".18
Иако титуле које су Которани додавали уз Алтоманово
име јасно говоре да je он био највиши функционер деспота
Ђурђа Бранковића у Зети, остаје да ce види није ли исто-
времено постојао и неки други деспотов војвода истог ранга
no осталим градовима у Зети и северној Албанији. Да би ре-
шио многа спорна питања с Млечанима, деспот je 1433. го-
16 Acta Cons. Rogatorum IV, 83', 85, 88, 96, 99, 130'; Notes et extraits

II, 247—248, нап. 4.

17 Х А К V, 183; VI, 1; И. Стјепчевић — Р. Ковијанић, „Неки по-

даци о зетском војводи Алтоману", Историски записи 1ХУ1, 1953, 270.

У једном которском документу Алтоман ce грешком назива „vaivoda
Bosine", исто, 271. — Кад су Млечани примили Будву под своју
власт, удовољили су молби нових поданика 22. новембра 1442. годи-
не ,,quod sal salinarum Budue possit vendi in Budua sicut vendebatur
et observabatur tempore domini despoti", Listine IX, 166.
18 Ту повељу помиње Стефано Мањо у својим аналима у вези с

повељом коју je девст година касније издао „општини" Будве сам

деспот Ђурађ Бранковић. Док ce Ђурђева повеља сачувала у итали-
јанском преводу (Listine IX, 156—157), Алтоманова повеља je неста-
ла. Мањо je њу имао у рукама чим je навео да je носила датум 4.
април 6940 (stylo byzantino) — ,,uno privileggio fatto a di 4 aprile 6940,
che e del 1432, dise vaivoda Altoman i>er la gratia del signor dispoti vai-
voda de Zenta". Osterr. Nationalbibl. Wien, Annali Veneti I, Cod. XVIII,
N. 6214, Fondo ex-Foscari, b. 40, f 236 R°.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА
181

дине послао на преговоре у Котор своје истакнуте представ-

нике. To су били „spectabiles ас generosi viri dominus vaivoda
Altomanus in Zenta pro eodem illustri domino despoto, dominus
Nicolaus Vitomir et dominus Nicolaus canceilarius". 19 Никола
Витомировић био je несумњиво неки властелин из Србије,
a Никола канцелар био je Которанин Никола де Архилупис,
канцелар на деспотовом двору. Изузев Алтомана, ту неког
другог зетског војводе није било. Млечани су ce надали да
ће ce спорови решити „cum vaivodiš quos idem despotus mit-
tere debet Catarum" 20 , али при том нису сматрали да би те
војводе морале бити из редова високих деспотових функцио-
нера у самој Зети.
Познато je, додуше, да ce за време деспотове власти у
Дривасту налазио тамо његов војвода, као што je и под Мле-
чанима исту функцију у граду и околини обављао домаћи
човек који je уживао њихово поверење. У мировном уговору
склопљеном 1423. године помиње ce деспотов војвода —
„Radosavo vayvoda de Drivasto". Он je привукао на своју
страну сто кућа скадарског подручја, домова потчињених
Андрији Хумоју, и од њих побирао дажбине. 21 Други познати
деспотов војвода у Дривасту уједно je и последњи. To je био
Дивко Зауловић, који je 1442. године предао Млечанима
градску тврђаву када су му ови обећали да ће га поставити
за свог војводу у Забојани. 22 Taj војвода обављао je у граду
и no његовој околини службу деспотовог „начелника" (ро-
testas). Његова je надлежност била просторно врло ограни-
чена.
Папа Евгеније IV био je поверио манастир Св. Јована у
Столу (Стоје), који ce налазио у дистрикту Дриваста, бризи
крфског архиепископа Марина. О томе je обавестио и деспота
Ђурђа и војводу Алтомана препоручујући им сам манастир.
У писму војводи Алтоману из јуна 1437. обраћао му ce као
„vicedomino et capitaneo in civitatibus Antibarensi et Driva-
stensi".23 Титула vicedominus говори да je Алтомана сматрао
19 G. Čremošnik, „Kotorski dukali i druge listine", Гласних Зем.

Музеја Босне и Херцеговине X X X I I I / X X X I V , 1921—1922, 146. Иста

лица ce наводе и у ко'.орском документу од 2. јануара 1434. год. С.
Мијушковић, „Једна порука которског кн' за вазалима српеког де-
спота у Зети 1434 године", Истор. записи XVI, 1959, 163—167.
20 Млетачки архив, Senato Misti LVIII, 225 V°.
21 Listine VIII, 250.
22 „Thuichus Zaulovich vayvoda qui existens potestas Drivasti pro

illustri domino despoto", Sanato Mar I, 169 R°.

23 Notes et extraits II, 342; K. Јиречек, Историја Срба II, 385—386;

М. Динић, Власти за време Деспотоеине, 242.

 ИВАН БОЖИТх
182

првом личношћу после самог деспота у зетским и албанским

крајевима. Назив capitaneus има значење обласног војводе.
Исту реч употребљавали су Млечани за турске санџакбегове
и касније за Црнојевиће као обласне господаре. Стога не тре-
ба мислити да je Алтоман у то време вршио службу градског
војводе и у дистрикту Дриваста нити да je војвода Дриваста
могао својим положајем да ce изједначи са зетским војводом
чије je седиште било у Бару. Постојао je несумњиво и у
т о време градски војвода Дриваста подређен Алтоману. Папа
j e поменуо градове Бар и Дриваст вероватно зато што je
првенствено био заинтересован за њихово католичко станов-
ништво.
Посебан положај у односу на зетског војводу, кога je
одређивао српски деспот, имали су једино Црнојевићи. Kao
истакнута властелинска породица они су били прилично са-
мостални на својој територији. Млечани су ce често жалили
на њих што силазе с брда и, заједно с Његушима, наносе
штете которском подручју. Ha те жалбе војвода Алтоман им
j e одговарао да он над њима нема власти — „non esse supe-
riorem dicti Jurasevich". 24 Да би их везао за себе, деспот им
j e признао широку самосталност, тако да су непосредно њему
одговарали. Ha надгробној плочи Љеша Ђурашевића у ком-
ској цркви пречисте Богородице записано je да je и он био
„деспота Степана воевода". 25 Деспот их, додуше, никада није
узимао за своје представнике, увек несигуран у њихову ода-
ност.
Постоји могућност да je и у Подгорици седео неки дес-
потов војвода, данас нама непознат, али je у том случају
његова надлежност била мала, сведена на тврђаву и насеље
у з њу. О значајним пословима и тамо je одлучивао зетски
војвода, који je имао седиште у Бару. Млетачки Сенат при-
хватио je 12. маја 1439. упутство за синдике које je слао на
млетачке поседе у Зети и Албанији. Међу осталим питањима
т у ce помиње и „спор између војводе Алтомана у Бару и
нашег кнеза у Скадру поводом неке царине коју je недавно
увео поменути Алтоман у месту званом Подгорица". Од не-
ког млетачког поданика он je већ наплатио четрдесет дуката,
a не пристаје да Барани плаћају царину коју су увели Мле-
чани. Задатак синдика je био да спор реше на што повољнији

24 Listine IX, 86.

Љ. Стојановић, Стари српски
25 записи u натписи I, Београд
1902, бр. 232, стр. 74.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА
183

начин за Млечане.26 Из тог упутства ce јасно види да je де-

спотов војвода у Бару одлучивао и о питањима која су ce
тицала Горње Зете, да je он и тамо био највиши деспотов
представник. Треба, међутим, подвући, да млетачки синдици
нису могли решавати спор са самим Алтоманом, који je увео
царину у Подгорици, већ са његовим наследником, који га je
сменио с јесени 1438. године.
Тако ce долази до дубровачког документа који je подста-
као М. Динића на закључак да су ce у Зети истовремено
налазила двојица деспотових војвода — Алтоман у Бару и
Комнин у Подгорици.27 Докуменат садржи судски спор по-
кренут 12. фебруара и окончан 29. новембра 1438. године.28
Двојица Дубровчана, Иван Милуда ковача и Паскоје Ратка
Дужиновића жалили су ce дубровачком кнезу на свог сугра-
ђанина Вукоја Белојевића, који je живео у Бару као закупац
неких деспотових царина. Према њиховој тужби, тај Вукоје
их je набедио у Бару да му не враћају дуг и бацио их у
затвор уз помоћ наоружаних људи војводе Алтомана — „cum
brachio vayvode Automan". Пустио их je после 23 дана, када

26 „Et quia vertitur inter Altomanum. vyvodam Antibari et comitem

nostrum Scutari quedam differentia occasione cuiusdam datii nov.lter
impositi per dictum Altomanum in loco vocato Podegoriga et etiam quia
vult quod Antibarenses non solvant certum datium et etiam a quodam
nostro subdito iam accepit ducatos quadraginta, de quibus omnibus per
litteras comitis Scutari quas vobis dare fecimus clare videbitur contineri,
volumus quod quando eritis in illis partibus Albanie habita collatione
cum rectoie et inellecta ista materia bene et diligenter provideatis aptare
et concordare rem pacffice et quiete cum illo quam maiori avantagio et
honore nostri dominii qui fuerit nobis possibilis." Senato Misti LX, 145 V°.
— Алтоман je и иначе изазивао спорове увођењем нових царина.
Дубровчани су 14. августа 1433. одбијали да прихвате царину на оло-
во коју je он био увео.
27 И. Стјепчевић и Р. Ковијанић (нав. дело, 270—271; R. Kovi-

janić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima II, Tito-

grad 1974, 205) били су мишљења да je сам Алтоман имао седиште у
Подгорици. При том су имали за ослонац један которски документ из
1435. године. Петко Адрамов из Подгорице и његова жена Мирослава
жалили су ce у Котору на истакнутог Которанина Марка Брајкова,
који je имао за слугу њиховог сина Мирослава. Марко je, навоцно,
тог њиховог сина толико изударао да je овај после седамнаест не-
деља умро. Ha суд су изашли с писмом војводе Алтомана — „cum
litteris vayvode Altomani". Међутим, све ce то одиграло на деспото-
вом двору, што значи негде у Србији — ,,in curia illustrissimi domini
despotis". Касније су одустали од спора и измирили ce ( Х А К XIV,
382—383). Документ није довољан ни за какав закључак. јер СР
н>ему каже једино да je тужилац Петко Адрамов био из Подгорице.
И ништа друго.
28 Ш е г maleficiorum VIII, 154—154', 155, 342.
 ИВАН БОЖИТх
184

су, изнурени глађу, признали да му дугују — Иван 70, a

Паскоје 50 дуката. Вукоје ce задовољио изјавом и уједно
задржао нешто њиховог новца стеченог заједничком тргови-
ном — Иванових 4 и Паскојевих 33 дуката. Шесторица Ду-
бровчана пријавили су ce кнезу за сведоке. Дубровачки кнез
позвао je 21. маја Вукоја Белојевића да у року од петнаест
дана, било лично било преко прокуратора, изађе пред ду-
бровачки суд. Вукоје je већ 24. маја одговорио да му je то
немогућно, јер je добио писмени налог од деспота да одмах
дође на његов двор и да му покаже рачуне наплаћених ца-
рина и других дажбина — „rason de le sue doane e altri tri-
buti". Дубровачко Мало веће му je одговорило 6. јуна да му
продужава рок за месец дана уколико су његови наводи тач-
ни. Међутим, већ 25. јуна пријавили су ce дубровачком кан-
целару Николи29 као Вукојеви прокуратори Мароје Птичић,
Влатко Богдановић, Божићко (Natalis, Nalchus) Бонов и ЈБу-
биша Ивановић. Они су 13. октобра 1438. дали изјаву да je
Вукоје, док je путовао деспоту, био насилно ухапшен и вра-
ћен у Бар. Тужиоци су упорно тврдили да он није ни напу-
штао своје седиште. Спор je окончан 29. новембра. Један од
прокуратора, Божићко Бонов, изјавио je да исправља ранији
исказ. Вукоје није био ухапшен док ce налазио на путу, већ
je само добио писмено деспотово наређење да ce врати у Бар.
A када ce тамо вратио, био je ухапшен. To су потврдили врло
угледни сведоци — „producti die 29 novembris:

Paual Brathasouich, Nicxa Lisiza de Podgorice

dominus vayvoda Comlen
dominus mitropolitus de Forno
dominus abbas de Rataz
Marinze de Ruži de Antibari
Mirosauus de Ragusi habitator ad presens in Antibari."

Како су ce у спор умешали врло угледни сведоци, кнез и

Мало веће нису сматрали потребним да и даље продужују
спор.

29 To je био Nicolauas de la Ciria de Cremona, хуманистички об-

разован канцелар, који je у част ректора дубровачке школе Филипа

де Диверсиса и његовог Описа Дубровника спевао похвалу у елегиј-
ском дистиху. Био je дубровачки канцелар од 1437. до 1440. године.
С. Jireček, „Pie mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner", Archiv fiir slav.
Philologie X X V , 516; X X V I , 194; И. Божић, „Две белешке о Филипу
де Диверсису", Зборник Филозофског Факултета XI—1, Београд 1970,
316.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 185

Потпун списак сведока, чија су имена исписана у колони

13. октобра 1438, не показује да ce војвода Комнин „наводи
међу људима из Подгорице", a још мање дозвољава закљу-
чак да je он сам имао тамо седиште, и то у исто време када
и Алтоман у Бару. О Павлу Братасовићу за сада ce не рас-
полаже одређеним подацима, na ce и не зна да ли je био
из Подгорице. Једини Подгоричанин остаје Никша Лисица.
Он ce помиње и у актима Которског архива као ,,ser Nixa
Lisiga de Pothgorige" и као таст Подгоричана Радашина и
Радеље Медошевића. 30 Наводи ce војвода Комнин, a у спи-
ску нема Алтомана. Ту су пећки митрополит (патријарх je
био у Жичи), затим ратачки опат (добро познати Ђорђе
Пелиновић), Баранин Маринче Руци и Дубровчанин Миро-
слав настањен у Бару. Сви су они посведочили да ce Вукоје
вратио с пута у Бар и да je тамо био ухапшен. Из свега тога
може ce једино извести закључак да Алтомана више није
било у Бару и да je његову дужност, пре октобра 1438, већ
био преузео војвода Комнин, кога ће дубровачки документи
већ следеће године називати војводом Бара.31 Нимало не
смета што су Млечани и TOKOM 1439. год. наводили Алтомана
као деспотовог војводу у Бару. Помињали су га у вези с ра-
нијим догађајима, a ни вест о смени деспотовог војводе у
Зети вероватно још није била стигла до Млетака.
Деспот Ђурађ Бранковић je повукао Алтомана из Зете,
јер му je, после турских напада на деспотовину, био потребан
способан сарадник. Которани ће касније, 1454, окарактери-
сати Алтомана као деспотовог „врло лукавог војводу с вели-
ким искуством у зетским приликама" (suo capitanio astutis-
simo e molto pratico in Zenta).32 За време свог првог боравка
у Зети, Алтоман je према Млечанима заузимао много ош-
трији став од самог деспота. После потписивања смедеревског
споразума 14. августа 1435, млетачки опуномоћеник поднео
je деспоту читав списак захтева о накнади штете нанете
млетачким поданицима. У више случајева он je наводио Ал-
томана као кривца. Супротно одредбама мировног уговора
које су предвиђале да ce Млечанима врате људи који су
с робом побегли на деспотову територију, Алтоман je задр-
жао неког Милашина Стефановог де Конте. Taj Милашин ce

30 Х А К VII, 358; R. Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u ko-

torskim spomenicima II, 33.

31 Тако узима и K. Јиречек, Историја Срба II, 386. Он наводи 13.

октобар 1438. год. као први помен новог барског војводе Комнинк.
32 G. Čremošnik, nav. delo, 166.
 ИВАН БОЖИТх
186

пребацио у Бар с четири бале фландријског сукна, у вред-

ности од 600 дуката, које су припадале млетачком властели-
ну Панкрацију Ђустинијану. Алтоман ce оглушивао о све
млетачке захтеве. Мада му je деспот наредио да врати две
которске лађе заплењене у Будви, чија je вредност 600 пер-
пера, он то није хтео да учини. Одбио je да изврши деспо-
тово наређење и да Млечанину Алвизу Донату врати бри-
гантин са опремом и стварима, који су отели Будвани. Није
ни прстом макао да ce скадарском кнезу врате два коња које
je његов човек отео с ливаде у близини Скадра. Скидао je са
себе одговорност за све поступке Ђурашевића—Црнојевића.
Деспот je обећао млетачком посланику Николи Мему да ће
послати у Зету два властелина који би размотрили причи-
њене штете и донели праведну одлуку. 33 И после тога je
долазило до оштрих сукоба. Поред већ поменутог спора око
подгоричке царине, Млечани су ce нашли у чуду да су Ба-
рани спалили кућу Мартина и Ивана у једном селу (Chicher)
улцињског подручја и побили све укућане последњих месеци
1437. године. Ha убице и паликуће улцињски кнез je морао
расписати уцену. Сенат je наредио да ce пише српском деспо-
ту и барском војводи „да нам те људе морају предати, како
су обавезни према слову уговора". 34 Нема трага да je Алто-
ман било шта предузео.
Нови деспотов војвода у Бару био je Грк или полугрк,
каквих je било много у деспотовини за време деспота Ђ у р -
ђа. Комнин je стигао на дужност када je сам деспот Ђурађ
морао да ce бори с Турцима и повлачи пред њиховим при-
тиском. У јуну 1439, неколико месеци пре пада самог Сме-
дерева, Дубровчани су нудили ,,voyvode Comine Antibari"
балисте, прах за топове и друго оружје, a у марту 1440.
дозволили су му да ce снабде житом. 35 Два месеца касније
су га обавештавали да ce поново појавио Стефан Балшић
Марамонте. Када je сам деспот Ђурађ Бранковић дошао
с пратњом у Зету, функција војводе Комнина je престала.
По деспотовом одласку из Зете, априла 1441, тамо није
више остао ниједан његов представник.

33 Listine IX, 85—87.

34 Notes et extraits III, 27, нап. 1; Senato Misti L X , 50 V°.
35 Notes et extraits II, 363, 370.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 187
III

Деспот ce 1444. године слоразумео са султаном Mvpa-

том II и добио његову сагласност да обнови деспотовину.
Тада ce босански војвода Стефан Вукчић Косача прибли-
жио Ђурђу Бранковићу (октобар—новембар 1444), склопио
с њим савез и вратио му сва места која je још држао у Гор-
њој Зети, с тврђавама Соколом и Медуном.3® Може ce прет-
поставити да су деспотови људи стигли у Горњу Зету TOKOM
новембра 1444. године. Већ средином јануара 1445. год. мле-
тачки Сенат je изражавао деспоту своју радост што je обно-
вио државу — „terras et loca sua recuperasse", али и своје
чуђење што je у Горњој Зети дошло до неких „новштина"
— „certas innovationes in Genta superiori nomine vestre excel-
lentie nuper esse secutas". 37 Деспот je предузимао мере про-
тив Млечана зато што нису показивали готовост да му врате
његове поседе у Доњој Зети. Ратачки опат Ђорђе Пелиновић,
протеран са свог положаја за време владавине Стефана Вук-
чића, молио je млетачки Сенат да му издејствује част бар-
ског архиепископа. Позивао ce при том на раније обећање да
ће као изгнаник добити прву епископију која буде упражње-
на. Дотадашњи барски архиепископ je био екскомуникован
од римске курије. Разлозима за екскомуникацију додавао je
Пелиновић и своје оптужбе. Архиепископ je, наводно, „током
протеклих месеци лично ишао у Горњу Зету и тамо три
дана провео с деспотовим војводом, како ce верује, да би
нешто извели против ваше државе". 38 Пошто je Сенат рас-
прављао о Пелиновићевим захтевима 18. марта 1445, он их
je морао писати бар месец дана раније, што значи да je већ
смењени барски архиепископ могао ићи деспотовом војводи
или у децембру 1444. или у јануару 1445. Том првом војводи
не наводи ce ни име ни седиште. Ипак ce може сматрати до-
ста поузданим да je то поново био војвода Комнин, последњи
зетски војвода пре пада деспотовине.
Сачувала ce, у препису с краја X V века, једна пресуда
зетског војводе од 8. септембра 1445. године. Он je на основу
исказа сведока утврдио границу између поседа Хота и Ма-
тагужа, a препис пресуде послао „у ризницу господина ми
деспота". Алтоман je тада био у Зети, али не у звању зет-
ског војводе. Он ce наводи на првоме месту међу сведоцима
36 С. Ћирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, 80: Listine IX,
215. У Дубровнику ce 26. новсмбра 1444. год. већало о одлаеку војзо-
де Стефана Вукчића српском деспоту, Notes et extraits II, 407.
37 Listine IX, 214.
38 Senato Mar II, 66 V°.
 И В А Н БОЖИТх
188

из редова „српске властеле"; за њим долазе само Вук и

Ђурађ Биомужевићи. После њих je записан већи број „зет-
ске властеле". Пресуду je донео и наредио дијаку Стојану
да о њој напише повељу — „По милости божиој и господина
ми Гиорга деспота гаа Тома бивши воевода зетски". A. Солов-
јев, који je пресуду објавио уз сва потребна објашњења, не
прихвата могућност да je то био деспотов шурак Тома Кан-
такузин, већ, с пуно разлога, сматра да je у питању био
војвода Комнин, који овде није уписао своје презиме, под
којим су га знали Дубровчани, већ своје лично име, како то
правила о састављању повеља захтевају. 39 Повеља je издата
„у Горичану у Зети". Горичани су мало насеље љешанске
нахије, на Морачи северно од Жабљака, између Врањине и
данашњег Титограда.40 Тешко je знати да ли су тамо посто-
јале и неке подесне просторије у којима je, ма и привремено,
могао да ce смести двор зетског војводе.
Горичани ce помињу међу пет „катуна" које je босански
војвода Стефан Вукчић, када je провалио до Мораче, предао
Црнојевићима, у жељи да обезбеди њихово савезништзо.
Како су браћа Црнојевићи од њега отпадала и приближавала
ce Млечанима, тако им je он одузимао уступљена насеља.
Узео je и Горичане, a касније их предао деспотовим људима,
који су то насеље држали и 1451, у току рата против Мле-
чана.41 Војвода Стефан Вукчић ce у Горичанима састао
с Јеленом Балшић-Хранић, пре но што ће она 25. новембра
1442. издиктирати свој тестамент у истом том месту — „оу
Гор^чанех". Тамо je морало постојати неко привремено бо-
равиште обласних господара, било уз неку манастирску цр-
кву било уз другу зграду. Саставши ce са својом помајком
Јеленом, војвода Стефан Вукчић joj je дао реч да ће непо-
колебиво поштовати њену последњу вољу и он и његова деца,
без обзира како ће распоредити своју имовину наследници-
ма.42 Ту je, вероватно, и судско веће деспотовог војводе Томе
Комнина донело пресуду о хотско-матагушкој граници.

39 A. Соловјев, Зетска пресуда из 1445 године, Архив за правне

и друштвене науке X X I I I (XL) 1—2, Београд 1931, 42—43, 45.

40 Г. Шкриванић, Именик географских насеља средњовековне
Зете, Титоград 1959, s. v. (стр. 54).
41 Историја Црне Горе II/2, 196, 200; Listine IX, 203, 408.
42 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писма Hl, Београд —
Сремски Карловци 1929, 395—397. — В. Ј. Ђурић, Историја Црне Горе
II/2, 418, наводи међу црквама које ce помињу у X I V и X V веку a до
данас ce нису сачувале и „манастир у Горичанима [ . . . ] 'црква ко-
речанска', посвећена светој Тројици, што ce можда уздизала на не-
ком од острваца Скадарског језера". Реч je, несумњиво у оба слу-
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 189

Двор зетског војводе налазио ce и тада, као и касније,

у Подгорици. О томе нам опет говори текст једне кривичне
парнице која ce водила у Дубровнику 1448. године.43 Дубров-
чанин Марко Радишић поднео je 19. фебруара пријаву да му
je неко покрао драгоцену робу коју je слао брату у Валону,
и то 11. или 12. фебруара. У дубровачком затврру нашли су
ce као осумњичени кривци деспотови људи: Гојсав, син пра-
вославног попа Стефана, Рајко Миљеновић, Дапко Ненковић
и Муса Ђунковић. Ha ислеђењу 2. априла 1448. они су изја-
вили да с крађом немају никакве везе, али су објаснили како
су ce нашли у близини Будве, где je дошло до крађе. Гој-
сав поп Стефана налазио ce у време крађе на деспотовом
двору — „in curia domini despot". Позивао ce на угледне Ду-
бровчане из деспотове околине као на сведоке — на Дамјана
Ђурђевића, Алвиза Растића, Николу Радулиновића и друге.
Из Србије je кренуо око 17. фебруара, a отприлике 2. марта
стигао je Алтоману. Рајко Миљеновић je, према сопственој
изјави, боравио готово три године с војводом Комнином на
двору у Зети, a када je Комнин напустио Зету, придружио
ce Алтоману — ,,dixit quod sunt circa tres annos [!] quod stetit
in curia cum Comlin in Zenta, et quando recesit Comlin de Zen-
ta, ivit ad Otomanum". Произлазило би да je Алтоман сменио
Комнина крајем 1447. године. И Рајко Миљеновић, и Дапко
Ненковић и Муса Ђунковић су изјавили да им je војвода
Алтоман 11. марта наредио да крену с Гојсавом у Будву.
Тамо ce Гојсав 13. или 14. марта састао на кратко време с не-
ким њима непознатим човеком у месту Мрчево — ,,in loco
vocato Mercevo". Није им познато шта je с њим разговарао.
Дапко Ненковић je додао податак да им je Алтоман издао
наређење у Подгорици, и то je у ствари једини податак о
његовом седишту. 44 Да ли су деспотови л>уди случајно до-
спели у дубровачке тамнице или су Дубровчани пријаву
крађе употребили као изговор да би нешто сазнали о деспо-
товој политичкој делатности, тешко je знати. Нема никакве
сумње да je деспот већ припремао напад војводе Алтомана
на млетачке поседе у Доњој Зети и да je његов поуздани
човек Гојсав ишао у околину Будве да ce састане с неким

чаја, о цркви која je тада постојала у Горичанима и била посвећена

светој Тројици. Тако произлази из текста гестамента, a замена у
графији Г са К не би смела да изазива никакве неприлике.
43Lamenta de foris X X I , 297.
44Ha основу тог податка К. Јиречек je, с правом, сматрао да je
после обнове деспотовине Подгорица била седиште зетског војво-
де, Историја Срба I, 370; II, 386.
 ИВАН БОЖИТх
190

представником Грбљана или Паштровића ради договора о

побуни против Млечана и пријатељском пријему деспотове
војске. Млечани су већ у мају 1448. били обавештени о дес-
потовим припремама.45
Деспотова војска провалила je у Грбаљ 4. јуна 1448. го-
дине. Њен заповедник био je зетски војвода Алтоман. Он
своју дужност није обавио успешно, као ни Мазарек 1422.
године. Опустошио je которску околину, a затим, 4. јула, оп-
сео Бар. Ту je доживео пораз.46 Да ли je тачан податак о
његовом заробљавању, не може ce знати. У сваком случају,
када je деспотова војска предузела други напад на котор-
ску околину, њом je командовао нови војвода — Логосит. Он
je которску околину сасвим опустошио. 47 To je било најве-
роватније у јесен исте те године.
После тога настале су године затишја. A када je Стефан
Црнојевић у првој половини 1452. пршиао Млечанима и угу-
шио грбал>ску буну, деспотове војске су почеле поново да
пристижу. Нису стизале до млетачких градова, већ су на-
падале област Црнојевића. У тим нападима помињу ce углав-
ном имена српских команданата. Непосредно после угуши-
вања грбаљске буне с војском ce поново појавио Алтоман. 48
Уз помоћ Млечана, Стефан Црнојевић га je победио, многе
његове ратнике побио и заробио.49 Алтоманове снаге једино
су успеле да Црнојевићу отму Жабљак у близини Скадар-
ског језера и да га прикључе ранијој области деспота Ђурђа
у Горњој Зети. Другу војску довео je исте године деспотов
шурак Тома Кантакузин, који ce у септембру 1448. истакао

45 После доласка драчких изасланика у Млетке, Колеђ je no

овлашћењу Сената донео 25. маја 1448. год. више одлука о отклања-
њу т шкоћа у Албанији и на Зетском приморју, поред осталот и о
интервенцији код деспо-а Ђурђа Бранковића: „ [ . . . ] ех nunc sit са-
rtum quod mittatur ad despotum unus ambaxi'ator ad faciendum cum
illo concordium antequam faciat expensam gentium suarum et veniat in
Zentam". Senato Mar III, 63 R°.
46 Историја Црне Горе II/2, 215—218; G. Čremošnik, нав. дело,
159; Notes et extraits III, 228. — Млетачки аналист Стефано Мањо
каже да je Алтоман био заробљен и послат у Млетке, a одатле у Па-
дову, Annali Veneti II, Cod. X I X , N. 6215, Fondo ex-Foscari, b. 41, f
107 V ° — 108 R°.
Listine IX, 302—305; Историја Црне Горе II/2, 220.
47

K. Јиреч к, уз извесне ограде, прихвата вест о заробљавању

48

Алтомана, a његову поновну појаву 1452. год. објашњава ослобођењем

из заточења у тврђави Падове, Историја Срба II, 386.
49 Listine IX, 438; X, 150'.
ЗЕТСКЕ ВОЈВОДЕ ПОД ДЕСПОТИМА 191

победом над босанским краљем Томашем и заузимањем Сре-

бренице. Стефан Црнојевић je, према изјави коју je касније
саставио за Млечане, и ту војску потукао 14. септембра 1452,
a затим посео Горњу Зету до Мораче.50 После тога, у Зети
вероватно није ни било другог представника деспотове вла-
сти изузев медунског кастелана, војводе Милоша, no свој
прилици једног од Биомужевића, који су и раније имали у
Зети значајну улогу. 51 С војском добијеном из Србије војвода
Милош je крајем 1453. год. учинио последњи покушај да
обнови деспотову власт у Зети. Доживео je пораз. Стефан
Црнојевић je ушао у Подгорицу, вероватно вратио изгубљени
Жабљак и посео преостале делове Зете. Медун je остао
усамљена тврђава, коју je војвода Милош 1456. године пре-
дао Турцима, no савету самог деспота. Млечани ће га касније,
1460, поменути као последњег војводу из Србије — „ultimus
hic vaivoda Servie". 52 После њега, деспотових војвода у Зети
није више било.

Када ce говори о војводама на оном делу зетске тери-

торије којом су, у већем или мањем обиму, господарили срп-
ски деспоти, треба поменути да je било војвода и no градо-
вима које су држали Млечани као и међу сточарским и рат-
ничким дружинама у Зети и у крајевима око ње. По млетач-
ким градовима, то су махом били чланови истакнуте локалне
властеле, a задатак им je био да заповедају домаћим војним
снагама које су у свим ратним подухватима сарађивале
с млетачком најамничком војском. Примера ради, у Скадру
ce као војводе наводе Тануш Велики Дукађин, Никола Мо-
нета и Данило Ђурић, доведен из Шибеника. Taj исти Да-
нило Ђурић касније je постао војвода у Бару. Под млетач-
ком влашћу, у Дривасту ce помињу војводе Марин Прекали,
Белације Хунгаро и Никола Хунгаро, у Љешу Оливер Згур
и Петар Петричев, у Дању Никола Дукађин, a у Котору Три-

50 Listine X, 150; G. Cierrošnik, нав. дело, 166; К. Јиречек, Исто-

puja Срба I, 372; II, 324; Историја Црне Горе II/2, 228.
51 Биомужевићи су добили дубровачко грађане'.во 1. августа
1454. године. К. Јиречек, Историја Срба I, 375.
52 Listine X, 151; Историја Црне Горе III2, 229; Senato Secreta
X X I , 4 V ° — 5 Н° (1. III 1460 — помен Милоша као последњег вој-
воде).
 ИВАН БОЖИТх
192

пун Лампров.53 Једино ce у Улцињу постављао кефалија. 34

У Паштровићима je дуго био војвода Радич Грубачевић, a
над ратничком дружином из Забојане Ника Херман. Домаћи
војвода помиње ce у Бјелопавлићима, a исто тако и на челу
једног влашког џемата у нахији Грачаници. И тако даље.
Млетачки Сенат je старешини Хота Бању Х о т у обећавао
1474. год. војводску част ако Хотску гору преда Млечанима,
a не Турцима. 55
Деспотов „зетски војвода" no својој улози и правима
одскакао je над осталим војводама. Водио je деспотову војску
у рат, издавао повеље, потврђивао градовима аутономна пра-
ва, судио у својој већници, доносио одлуке о царинама и тр-
говини и уопште ce понашао као деспотов намесник. Толика
овлашћења нису очигледно имале војводе које су у самој
деспотовини управљале територијалним јединицама које су
ce звале „власти".

53 Млет. архив, Coll. Notatorio XIII, 87; Senato Mar IV, 127 V ° ;

III, 157 V ° ; Canc. infer. Notai, Bu 75/11, 41; Senato Mar VII, 13 R ° ; II,
65 R°, 104 R ° ; Senato Misti LIX, 2 V ° ; Senato Mar XIV, 70 R ° ; И. Bo-
жић, „О Дукађинима", 407; Историја Црне Горе II/2, 200.
54 ,,Quod officium chiephalie Pulcigni quod vacat per mortem
Andree Radovan conferatur fideli nostro L>umas Herman quondam Ni-
che propter merita ef fidelia servitia olim Niche Herman patris sui"
(4. III 1452). Senato Mar IV, 111 R°.
55 Senato Mar X , 3 V°. Х А К X, 1004. Историја Црне Горе ll!2,
355, 365, 367.
 III
С К А Д А Р И О К О Л И Н А

13 Н е м и р н о ломорје
 DOMINUS REX CONSTANTINUS

У Kunsthistorische Museum-y у Бечу налази ce један

скадарски динар „крал>а Константина" (Dominus Rex Con-
stantinus), око чије личности нумизматичари не могу да ce
сложе. 1 Ha основу закључака Занетија, Ј. Шафарик, С. Љу-
бић и Б. Сариа наводили су да je у питању новац који je ко-
вао Константин, син српског краља Милутина. 2 К. Штокерт,
међутим, био je мишљења да je то новац Константина Бал-
шића, сина Ђурђа I.3 С. Димитријевић у почетку није сма-
трао да би ce то мишљење могло прихватити 4 , a сада, на
основу анализе целокупног расположивог нумизматичног ма-
теријала, узима да та врста новца доиста припада Констан-
тину Балшићу (усмено саопштеше).
К. Јиречек je, без колебања, прихватио да je то новац
Милутиновог сина Константина. Ослањајући ce на помен
Константиновог имена у натпису краља Милутина у Барију
и у Сопоћанском поменику („Стефан Константин", сматрао
je да га je отац после уклањања сина Стефана одредио за
наследника, што je сасвим прихватљиво, a онда наставл>а:
„проглашен je био у Зети за крал^а. Он je у Скадру дао
ковати сребрн новац са латинским натписом, на коме je
приказан како седи на престолу с круном и са скиптром". 5

1 Историја Црне Горе IIl2, Београд 1970, сл. 5.

2 Ј. Шафарик, „Описание стари српски новаца", Гласник ДСС III,
1845, 219; S. Ljubić, Opis jugoslovenskih novaca, Zagreb 1875, таб. 14,
бр. 17; B. Saria, „Kičevska ostava", Старинар, III cep., III (1924—1925) 76.
3 K. Stockert, „Die Munzen der Stadte Nordalbaniens", Numisma-
tische Zeitschrift XLVIII, 79.
4 „Претпоставка коју je Штокерт заступао, да je то новац Кон-

стантина Балшића, називајући га притом, из нама непознатих раз-

лога, деспот Константин, тешко би ce могла одржати услед назива
гех". „Проблеми српске средњовековне нумизматике", II, Историски
гласник 1957/3—4, 120, нап. 324.
5 К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 19522, 202; помен у Сопо-

ћанском поменику: С. Новаковић, „Српски поменици X V — X V I I I века",

Гласник СУД XLII, 1875, 31.

13*
 ИВАН БОЖИТх
196

У напомени додаје: „тек новији писци нетачно узимају да je

ово новац Константина ЂалшиТаа (умро 1402) који никада
није био краљ". 6
Судбина Милутиновог сина Константина добро je позна-
та. После очеве смрти, у сукобу с братом Стефаном — који je
открио својој околини да није сасвим изгубио вид приликом
ослепљења када je пао у очеву немилост — он je пргтрпео
пораз, био je убијен и сахрањен у цркви звечанског града.
Невоља je у томе што ce о њему пре очеве смрти мало шта
зна. После радова С. Радојчића, М. Пурковића и М. Дини-
ћа, данас je јасно да Константин mije био старији него мла-
ђи син Милутинов. 7 М. Динић je и писао расправу Comes
Constantinus да би показао неоснованост мишљења да je тај
Константин почетком XIV века управљао Хумом. Comes
Constantinus, који ce помиње само у дубровачкој грађи, при-
падао je хрватској породици Нелипчића.8 Краљ Милутин je,
после побуне сина Стефана и његовог уклањања, несумњиво
сматрао својим кандидатом за српски престо млађег сина
Константина, разуме ce под условом да ce успешно сузбију
претензије Драгутиновог сина и наследника.
Краљ Милутин даривао je 1319. године цркву Св. Ни-
коле у Барију великом иконом и сребрним олтаром. У нат-
пису који je забележио Мавро Орбин (1601) није било Кон-
стантиновог имена.9 Али зато Padre Antonio Beatillo da Bari
у својој историји живота св. Николе (Napoli 1620) говори о
олтару краља Милутина и о другим поклонима. Он je тај
олтар видео пре но што je његово сребро у XVII веку било
претопљено да би ce подигао нови олтар, друкчије израде.
И уз остало каже: „Nelle piastre d'argento che cuoprono tutto
l'altrre, stanno scolpite a mezzo rilievo molte statue, quali gran-
di, quali piccole, quali mezzane, tutte belle i di molto artificio
con alcune iscrizioni toccanti al R e e a Constantino suo figlio". 10
Међутим, остали извори, Животи краљева u архиепископа
српских од архиепископа Данила II, ни Житије краља Сте-
фана Дечанског од Григорија Цамблака, ни Directorium ad

• К. Јиречек, нав. дело, 202, нап. 81.

7 С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Скоп-
ље 1934, 27—29; М. Purković, ,,Two Notes on Medieval Serbian Histo-
гу", The Slavonic and East European Review 29, 1951, 547—549; M. Ди-
нић, „Comes Constantinus", Зборник радова Византолошког института
7, Београд 1961, 1—3.
8 М. Динић, нав. дело, 3—10.
e М. Орбин, Краљевство Словена, изд. СКЗ, Београд 1968, 27—28,
10 Вукосава Томић да Муро, „Српске иконе у цркви св. Николе у

Барију, Италија", Зборник за ликовне уметности 2, Нови Сад 1966, 112.

DOMINTJS ВЕХ CONSTANTINUS 197

passagium барског надбискупа Гијома Адама, ни предложак

којим ce за своје Краљевство Словена служио М. Орбин не
кажу да je тај Константин управљао Зетом. 11 A Константи-
ну Јиречеку управо je онај новац с легендом Domnius Rex
Constantinus служио као ослонац за тврђеше да je Милути-
нов син Константин управљао Зетом и, природно, имао се-
диште у Скадру. Зато у расправљању о владару који je дао
да ce искује тај спорни новац остаје само претпоставка да
je Милутинов син Константин могао бити намесник у Зети.
Како je та претпоставка недовољан ослонац за било какав
закл.учак, остаје и даље могућност да ce размотри питање
није ли то ипак новац Константина Балшића.
Ha жалост, ни политичка делатност Константина Бал-
шића није довољно позната, мада све вести о њему из п о с -
ледње деценије XIV века упућују на мисао да je та делат-
ност била врло широких размера. Овде није место да ce по-
навља све што ce може рећи о Константину Балшићу. 12 Вес-
ти о њему налазе ce у књигама млетачког и дубровачког ар-
хива, у више млетачких хроника и у дубровачкој хроници
Јунија Растића. У званичним млетачким и дубровачким ак-
тима он ce јавља с титулом „dominus" или „господин". Мле-
тачке хронике, међутим, када говоре о догађајима везаним
за прелазак Скадра под власт Републике, називају га
краљем.
Познато je да су млетачки хроничари преузимали вести
један од другог, сажимали и кварили текстове. У којој ce
хроници налази изворна вест, тешко je утврдити, јер мле-
тачких хроника има много и још их нико није проучио. Нико
их ни за обраду само једног питања није све прегледао.
У мојим исписима, чини ми ce да je најстарија Cronaca di
Venezia која излаже догађаје до 1442. године, међу онима,

11 „Да ли je касније и Константин као очев наследник управљао

Зетом у улози савладара односно ,младога краља', не зна ce". М.

Ивковић, „Установа ,младог краља' у средњовековној Србији", Ис-
ториски гласник, св. 3—4, Београд 1957, 69. — Гијом Адам, који je
1332. год. писао свој Diiectorium ad passagium faciendum за францу-
ског краља Филипа VI, даје сличне податке као и домаћи писци, je-
дино их зачињава мржњом према Србима и уопште према право-
славном свету истока („tališ est hec progenies viperina"). Recueil dss
historiens des croisades, Documents armeniens II, Pariš 1902, 436—438.
12 To су учинили: K. Јиречек „Споменици српски". Предговор,

Споменик СКА XI, 1892, 15—18; Alba Limi (М. Sufflay), Kostadin
Balšić (romantična istorija), Zagreb 1920; И. Божић, Историја Црш
Горе 11/2, Београд 1970, у поглављу „Зета између Турака и Мле-;
чана", 49—70.
 ИВАН БОЖИТх
198

разуме ce, које говоре о скадарском краљу Константину. Она,

очигледно, није најстарија, јер предају Скадра Млечанима
погрешно ставља уз годину 1400. место уз годину 1396. Ту ce
чита следеће: „А questo mylesimo Zorzy Straziamyri, lo qual
iera signor de Dolzegno et iera stado quelo che aveva dado Schu-
tari a la Sygnoria, sentendo che Chomstantin, che iera re de l'Al-
bania, lo qual iera crestian et iera se fato homo del Turco e seg-
norizava tuta la parte de l'Albania fina a Salonychy ezetto Dol-
zegno che li era manchada in questo modo che voiando andar
in la Valchia con molty Turchy e molti Albanexi, et siando in-
contrado da la gente de Blachy la schyera de i diti Blachy l'of-
feri abiando le сгохе negre, lo dito re Chonstantin, re de Schu-
tari, fo morto, el dito Zorzy Strazimyr sape tegnir modo de int-
trar in Schutari e avelo e mamdelo ha ofrir a la Sygnoria, e a
questo modo Signioria ave Schutari e l'Albania." 13 Тачно je да
j e Константин Балшић 1395. године ишао с турским трупама
против војводе Мирче (битка на Ровинама 17. маја 1395) и да
су тамо турске трупе доживеле пораз. Погинули су и султа-
нови вазали Константин Дејановић и Марко Краљевић. Тач-
но je да je исте године Ђурађ II Страцимировић преотео
Турцима Скадар, Дриваст, Дањ и Свети Срђ на Бојани, na их
понудио Млечанима, који су после дугих већања пристали да
их преузму и тек у мају 1396. ушли у Скадар и завели своју
власт (у Дањ нису успели да уђу, јер je њим у међувремену
загосподарио Koja Закарија).14 По тексту млетачке хронике,
изгледало би да je Ђурађ II Страцимировић вратио Скадар
охрабрен вешћу, додуше нетачном, о погибији Константина
Балшића. To je сасвим могућно, a погрешна вест je несум-
њиво изазвана збрком, јер je стварно погинуо Константин
Дејановић. Не може ce тачно утврдити када je Ђурађ II вра-
тио Скадар. Вероватно je до тога дошло после првих вести
о турском поразу или бар у време док ce разбијена војска
враћала с бојишта и прибирала.
Касније млетачке хронике, преузимајући вест једне од
других, тако препричавају догађаје као да je Константин
Балшић доиста погинуо у сукобу с Власима.15 Али она прва,
13 Venezia, Marciana It. VII, Cod. M M X X X I V (coll. 8834), 275 V°.
14 Историја Црне Горе II/2, 61—63, 71.
15 „ [ . . . ] persentande de la morte de Constantin re de Albania [...] et

fo morto el dito re Constrnt'n in la Vallachia[... ] " . Cronaca di Ve-

nezia di ser Zorzi Delfin, Marciana, It. VII, Cod. DCCXCIV (coll. 8503)
265 V ° ; „ [ . . . ] Zorzi Strazamuri, che iera signor de Dulcigno [ . . . ] hab-
biando quello sentido che Constantin che iera re d'Albania [ . . . ] el qual
re signorizava quaxi tutta l'Albania fina a Salonichi eccetto che Dolcigno,
DOMINTJS ВЕХ CONSTANTINUS 199

од мени данас познатих најстарија, говори само да je Ђурађ

II вратио Скадар кada je чуо да je Константин погинуо. A
та хроника, или нека старија на коју ce она ослања, имала je
за извор некакав извештај с терена. To ce могло утврдити за
многе вести у млетачким хроникама, вести о којима ce није
сачувао траг у званичним записницима сенатских одлука и
неусвојених предлога. Али, некада су уз сваку књигу Се-
ната постојала досијеа дописа с терена и разних забележака
и изјава (тзв. filze), које су касније изгореле. Данас их нема
за X V век. Међутим, и она с тачном вешћу и касније хро-
нике, коje ту вест искривљују, кажу да je Константин био
краљ у Албанији, чак краљ Скадра, што ce иначе у досадаш-
њим истраживањима није ни претпостављало. Сматрало ce
да je сву власт у Скадру имао турски командант Шахин.
Могућност да ce ту и Константин Балшић јавља као носилац
неке домаће власти не може ce искључити. Кондоминијум
турске и домаће власти у појединим градовима и крајевима
не би било никакво изненађење, нарочито откако je разјаш-
њено стање у области Вука Бранковића после 1396. године.
Када су Турци „расули" његову област и предали je Лаза-
ревићима, задржали су своје посаде у Звечану и Јелечу, у ш -
ли у Приштину, поставили кадију у Глухавици, довели свог
цариника на Лим, a вероватно већ тада и у градове Вучитрн
и Добријево. 16 Такво je стање остало и када je султан Баја-
зид I, уочи битке код Ангоре, вратио Бранковићима област
којом je располагао Вук.
Како су дога^аји текли у Зети и северној Албанији? Ђ у -
рађ II Страцимировић, откако je 1385. постао зетски господар,
губио je поседе предака. Осамосталили су ce Сакати-Зака-
рије, затим Дукађини, Јониме и Црнојевићи. Ha крају су га
Млечани називали „господарем Улциња". 17 Па и Улцињ je
једва одбранио. Већ средином 1390. млетачки Сенат je од ње-

el qual el ditto Zorzi li tolse, siando el ditto re andado in la Valachia

con zente Albanexe e Turchi se scontranno nella zente de Valacchi L . . . ]
et li el ditto re Constantin fonno morto, donde dapu6 gl Zo-zi Strazza-
mari se fexeno signor et intranno in Scutari che iera suo [ . . . ] " , Chronica
Veneta attiibuita a Marcantonio Erizzo fino ali' anno 1495, Mare. It. VII,
Cod. LVI (coll. 8636) 265 V ° ; „Е nello dito tempo el mori el re Constantin
ch'era re de l'Albania, el quale se avea fato homo del Turcho et mori in
Vlachia. E sentido questo Zorzi Strazlmir che tigniva Dolcigno ave modo
de aver anehora Schutari et Drivasto", C onaca di Venezia dilla sua ori-
gine fino ali' anno 1475, Msrc., Ital. VII, Cod. LI (coll. 8528), 175 R°.
18 M. Динић, „Област Бранковића", Прилози за КЈИФ X X V T / 1 — 2

1960, 25—26; И. Божић, Дубровнмк м Турска, Београд 1952, 17—22.

17 Историја Црне Горе II/2, 50—51.
 ИВАН БОЖИТх
200

га тражио да пусти свог протовестијара, млетачког грађанина

Филипа Барелија, из затвора, где га je стрпао с децом уз
заплену имовине ,,ob quasdam occasiones contra eum opposi-
tas". Ђурђа су подсећали из Млетака како je тај исти Филип
Барели отерао глаеника Вука Бранковића када му je овај
понудио 500 литара сребра ако му преда град — несумњиво
Улцињ. 18 Ђурађ га ипак није пуштао сматрајући га тешким
кривцем. Даљи ток догађаја дозвољава претпоставку да ce
његова кривица могла састојати у неком нагађању с Кон-
стантином Балшићем. Јер, о Константину ce већ у мају сле-
деће, 1391. године говори у Млецима као о човеку који пре-
дузима све да ce, уз помоћ султана, докопа Драча, где су
Млечани стрпљиво чекали да умре његов господар Ђорђе
Топија, na да преузму власт.19 Константиново везивање за
султана и његови сукоби с Ђурђем II допринели су да ce
овај последњи одвоји од Турака. Папа Бонифације IX дозво-
лио му je 13. априла 1391. да развија заставе Римске Цркве у
борби против „пагана" и „других непријатеља хришћанске
вере", као и против оних ,,qui conducerent Turchos vel alios
infideles", што показује да од његових ранијих веза с Тур-
цима није остало ништа.20 Међу тим л>удима који су дово-
дили Турке био je, природно, и Константин Балшић. Можда
je већ тада настојао да ce докопа Скадра супротстављајући
ce „господару Улциња", који je покушавао да накнади гу-
битке ратујући против Котора и сањајући да уз помоћ Бо-
нифација IX загосподари и Драчом пре но што издахне от-
ворени противник тог папе Ђорђе Топија. Излаза му није
било када су Турци почетком 1392. загосподарили Скопљем
и када je Паша Јигит (Пашајит), као његов намесник, почео
да предузима озбиљне мере за проширење подручја турске
власти и утицаја.
Нека велика невоља навела je господара Улциња и не-
ког његовог сродника (вероватно Константиновог брата Ђ у р -
ђа Ђурђевог) да оду на ноге Пашајиту и поведу преговоре.
Скопски намесник их je задржао условљавајући њихово пу-
штање предајом Улциња, Скадра и других места, што je
изазивало велику забринутост Млечана, мада не и готовост
да предузму неке одлучније мере.21 Под притиском, Ђурађ
18 L. Thalloczy — С. Jireček — Е. Sufflay, Ada, et diplomata те.$

Albaniae mediae aetatis illustranta II (Cit. Acta Alb. II), Vindobonae

1918, бр. 450, стр. 110—111.
19 Acta Alb. II, бр. 467, стр. 116.
20 Acta Alb. II, бр. 466, стр. 115—116.
21 S. Ljubić, Listine o odnošajih između južnog Slavenstva i mle-
tačke republike IV (cit. Listine IV), MSHSM 4, Zagreb 1874, 294—296.
DOMINTJS ВЕХ CONSTANTINUS
201

II Страцимировић je пристао да уступи Турцима Скадар,

Дриваст, Свети Срђ и Дањ. Врховну власт у северној Алба-
нији преузео je тада турски командант Шахин. Млечани су
касније, 1401, објашњавали: „dictus dominus Georgius dedit
primo dicto Sayno Turco locum Scutari, et postea illum surri-
puit et dedit nostro dominio". 22
Иако je Шахин био врховни господар свих тих крајева
у северној Албанији, не треба искл>учити могућност да je и
Константин Балшић задржао или добио на управу нека ме-
ста. Не зна ce много о тим годинама турске власти над Скад-
ром (1392—1395), a још мање о поседима којима je распо-
лагао Константин. Зна ce само да су једног тренутка Вук
Бранковић и он затражили од Дубровчана да њима испла-
ђУЈУ „српски" или „светодмитарски" доходак, који ce давао
за трговинске повластице дубровачких трговаца no српској
држави. Дубровчани су одбили те захтеве објашњавајући да
њих двојица нису господари свих српских земаља. Откако ce
Твртко I 1377. крунисао за краља Босне и Србије, њему су га
плаћали. После његове смрти није било јасно ко he имати
право да га наплаћује. Вук и Константин тражили су га у
време када није никоме исплаћиван. Касније су Дубровчани
решили да доходак дају босанском краљу Дабиши; плаћали
су га и његовим наследницима, каснијим босанским кра-
л>евима.23
Односи Вука Бранковића и Константина Балшића пре-
ма Турцима почели су да ce кваре већ негде 1393. године. В у к
их никада није поправио и султан je на крају „расуо" ње-
гову област. Константин je само једног тренутка помишљао
да ce склони на неки млетачки посед, у Негропонт или на
Крф. Средином 1393. објашњавао je то Сенату да би прет-
ходно утврдио пет до шест својих места.24 Толико ce за т о
22 Listine IV, 427.
23 Захтеви Вука и Константина познати су из текста касни.јег
дубровачког хроничара Растина: Chronica Ragusina Junii Restii,.
MSHSM X X V , Zagreb 1893, 178—180; његове вести из тих година геома
су значајне, јер није сачувана књига Reformationes од краја 1392.
до 1395. год. — Види М. Динић „Дубровачки арибути", Глас С К А
168, Београд 1935, 231—234. После смрти цара Уроша I, када су ce моћ-
ни обласни господари отимали о земље Српског Царства, доходак je
извесно време примао (1373—1377) Ђурађ I Балшић, као непосредни
дубровачки сусед. Тада je настало схватање да ce „српски" доходак
може плаћати непосредном господару области око Дубровника, где
je било извориште путева у српске земље, уз објашњење да he ce
поступати друкчије „ако тко буде цар господин Србљем"; исто дело^
225, 231—232.
24 Listine IV, 308.
 ИВАН БОЖИТх
202

време зна о његовим поседима. Убрзо je средио односе с

Турцима, и нешто добио за своју верност. A онда je на пре-
пад заузео Кроју, вероватно крајем 1394, град којим je гос-
подарила кћи драчког господара и уједно сестричина Вука
Бранковића. 25 И док ce Вук Бранковић приближавао Мле-
чанима, Константин je потврдио султану своју верност учеш-
ћем у походу против Влашке 1395. године.
И управо из тог времена располаже ce подацима који до-
звољавају да ce утврди постојање његове власти у северној
Албанији и, несумњиво, извесна надлежност у самом Скад-
ру. Нема никакве сумње да je турски командант Шахин
имао седиште у Скадру и представљао врховну власт.26 Али
су Дубровчани, у вези с трговином, имали и Константинову
повељу — „записаније господина Костадина". Оно ce по-
миње 2. маја 1395. у писму упућеном кири Ксенији, мајци
господина Константина, који ce већ са својим снагама кретао
према бојишту. Искрснуо je спор око повећања царине. Ду-
бровчани су ce позивали не само на Константинову повељу,
већ и на старе повеље Балшића и захтевали да ce царинска
стопа сведе на стару меру. Кира Ксенија их je оптуживала
како су забранили „да не греде ниједан трг на Скадр".
Већ 11. маја Дубровчани су оспоравали њено тврђење —
„јер знамо да су слободни у Скадру и у Зети, каконо су
взда били" — и објашњавали да сами трговци избегавају
тај пут јер виде да им ce „закони и слободштине од царини-
ков претварају, који су закони и слободштине били взда на
Дању". Преписка je настављена. Спор je отклонио сам Кон-
стантин 13. новембра 1395, кад ce већ био вратио с бојишта. 27
Из записника дубровачких већа види ce да je трговцима
већ у априлу био забрањен одлазак у Србију „рег viam
Zente", a у мају им je дата дозвола и онда донета одлука
,,de tractando acordium сит doaneriis Dangni (!) per interpo-
sitas personas". У јуну je забрана обновљена.2® A онда су ce
трговци привремено кретали преко земљишта Радича Црно-
јевића. Из записника Великог већа ce види са су у априлу
25 У једној одлуци млетачког Сената од 14. фебруара 1395. год.

каже ce: „non est servanda taciturnitas cum isto Constantino, qui accepit
castrum Сгоуе de totestate Mare. Barbadici, quod ipsum comune nos-
trum possidebat", Acti Alb. II, бр. 529, стр. 139.
26 Млечани ce 28. септембра 1394. обраћају ,,Sayno capitaneo Tur-

ehorum in Scutari", Acta Alb. II, бр. 526, стр. 137.

2 ' Љ. Стојановић, Старе српстсе повеље u писма III, Београд—
—Сремски Карловци 1929, 234—237.
28 Дубровачки архив, Reformationes X X X , 75, 76, 77.
DOMINUS REX CONSTANTINUS 203

долазили у Дубровник Которани Марко и Владислав Драго

„рго loquendo cum regimine nostro pro doana Dagni quas eme-
runt a Constantino" .29
Када ce сви ти подаци узму у обзир, поставља ce питање
која je то царина била у спору. К. Јиречек je сматрао да je
реч о царини која ce наплаћивала у Дању, одакле je водио
пут у Призрен.30 Међутим, израз „doana Dagni" употребља-
вао ce не само за ону царину, прилично безначајну, која ce
плаћала у Дању, већ и за ону која ce наплаћивала у Скадру
на робу која ce носила преко Дања у Србију. Некакве рас-
праве око „дањске царине", оне која ce наплаћивала у Скад-
ру, водиће Дубровчани и у децембру 1398. с њеним закуп-
цем, скадарским ђаконом Марином.31 Да ce и та царина на-
зивала „дањска", постаје сасвим јасно из једног писма Ивана
Кастриота Млечанима и њиховог одговора из 1428. године.
Још je деспот Стефан био забранио Дубровчанима да ce
крећу с робом преко Дања: хтео je да сатре његовог госпо-
дара Коју Закарију. Забрана je остала на снази и под њего-
вим наследником Ћурђем Бранковићем. Зато je Иван Кас-
триот молио Млечане да дозволе Дубровчанима прелаз преко
Љеша с тим да ту плаћају ,,il chomerchio del Dagno" (у Љеш
ce није стизало преко Скадра). Млечани су му 17. августа
1428. одговорили да дају дозволу за једну годину „solvendo
dohanam Dagni in Alexio, de qua dohana rector Alexii teneat
computum et intelligat se cum comite et capitaneo nostro Scu-
tari ut datiarii Dagni habeant integraliter datium et dohanam
suam". 32 Taj текст јасно показује да ce назив „дањска ца-
рина" односи на ону која ce наплаћивала у Скадру прили-
ком напуштања града у правцу Дања и да ce израз „дањски
цариници" односи на закупце управо те царине. Млетачки
управник у Љешу добио je дужност да наплаћује царину
коja би ce у редовним приликама наплаћивала у Скадру и
да о њеној наплати полаже рачун скадарском кнезу и капе-
тану како би његови закупци „дањске царине" у целини
остварили царинске приходе, исто као да дубровачки тргов-
ци прелазе преко Скадра у Дањ. Ни у ком случају не долази
у обзир царина која ce наплаћивала у Дању, јер ce о њој
старао Koja Закарија, тадашњи господар града, a не млетач-
29 Reformationes X X X , 107'.
30 К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 19522, 333.
31 Acta Alb. II, бр. 612 стр. 171.
32 Млетачки архив, Senato Misti LVII, 29 V°, 30 R ° ; изводи у

N. Iorga, Notes et extraits 1, 475. — I. Božić, „Gospodin Kojčin", Gjur-

mime Albanologjike 1, Prishtine 1968, 121.
 ИВАН БОЖИТх
204

ки кнез и капетан у Скадру. Њихови међусобни односи су ce

мењали и зависили од тренутних политичких прилика.
Сачувала ce једна исправа о лицитацији поменуте цари-
не из следеће, 1429. године. Скадарски кнез и капетан сер
Ђорђо Зорзи, заједно са скадарским кастеланом и камераром
Ђорђом Фоскарином, јавно je изложио продаји „дањску ца-
рину" 30. јануара, у присуству сер Дабижива Бонција, сер
Стефана Милутина, сер Калођурђа пок. Јакова, писара ска-
дарске благајне, и мноштва народа. Тада je царину дао у
закуп млетачком племићу Николи Венијеру пок. Андрије,
који je трговао у Љешу, за рок од 27. априла 1429. до 27.
априла 1430. године. Предвиђено je да ce, у случају рата или
неког другог разлога који би спречио Дубровчане да долазе
с робом, смањи закупнина сразмерно губицима.3;! Све ce
обављало у Скадру, средишту млетачке управе, где ce у
редовним приликама наплаћивала и „дањска царина". Закуп
je добио млетачки трговац који je живео у ЈБешу, зато
што ce после свих поремећаја царинско место морало тамо
пренети.
Из свега тога би проистекао закључак да je господин
Константин за време турске власти вршио у Скадру неку
власт као домаћи кнез и уживао одређена права, уз остало и
право да убире приходе од „дањске царине", коју je сам да-
вао под закуп. Не може ce знати када je он ту власт стекао,
a ни до када ce тачно задржао у Скадру. Ништа не смета да
ce сматра отвореним противником Ђурђа II Страцимировића
од тренутка када je овај успео да врати Скадар из турских
руку, a тим и њега самог лиши извесне власти у граду и на
градском подручју. 34 Константин ce ту задржавао још у
новембру 1395. године. Тада je „у Уљарех више Скадра" из-
дао повељу Дубровчанима. Обично ce узима да су Уљари
село скадарског дистрикта. Међутим, оно ce не помиње у
млетачком катастарском попису из 1416/1417. год., бар не под
тим словенским именом. Ако je Ђурађ вратио Скадар пре
новембра, што je највероватније, онда би ce име Уљари одно-
сило на неко насеље пчелара до кога он није доспео. Карак-
теристично je да ce у тексту повеље коју je Константин тада
издао Дубровчанима не помиње раније спорна „дањска ца-
рина", већ ce само јамчи дубровачким трговцима слобода

Млетачки архив, Notai, Bu XVIII, 9 (посебан пергамент).

33

Не би ce могла одржати стара претпоставка К. Јиречека да je

34

Константин добио земљу око Скадра од свог братучеда Ђурђа II

Страцимировића, када je овај успео да протера Турке. Споменици
српски, Споменик СКА XI, 1892, 17.
DOMINUS REX CONSTANTINUS 205

кретања no шеговој земљи уз плаћање царине „по закону,

како je од почела". 35 To значи да je он после Ђурђевог улас-
ка у Скадар изгубио право и на ту царину. A Ђурађ II Стра-
цимировић je, већ у октобру 1395, славио удају неке своје
рођаке и позивао Дубровчане у сватове. Они су му послали
богате поклоне и бригантином вратили младог сина Балшу,
који je до тог времена био склоњен у Дубровнику. 36 Нема
података да je немирни Константин узнемиравао Млечане у
Скадру и околини када су тамо преузели власт. Он ce с њима
носио углавном око Драча. A колико му ce власт пружала
југоисточно од Кроје, извори не говоре. Према млетачким
хроникама, она je сезала све до Солуна.
A K O je Константин Балшић на свом новцу, искованом
једног тренутка у Скадру, урезао титулу краља (гех) под
којом су га запамтиле млетачке хронике, онда ce може само
наслућивати о ширини његових политичких планова. Пре-
кинуо их je његов трагични крај 1402. године, када су га
Млечани, без буке и учешћа јавности, смакнули у својим
тамницама, сматрајући да су ce тиме ослободили врло опас-
ног противника.
AKO новац с натписом Dominus Rex Constantinus нумиз-
матичари могу, на основу његових спољних обележја, да
сместе у време у којем je живео и делао Константин Бал-
шић, оскудни историјски подаци дозволили би много лакше
могућност да je он кратко време владао Скадром него прет-
поставку да je Скадром некада господарио Милутинов син
Константин као „млади краљ", јер о томе сви извори ћуте.

35 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писма I/l, 237.

38 Дубровачки архив, Reformationes X X X , 116.
 ГОСПОДИН КОЈЧИН 221

Кад je реч о Црнојевићима (Ђурашевићима), у историј-

ској литератури често ce помиње Гојчин Црнојевић као са-
временик браће Ђурашевића — Ђурђа и ЈБеша. Констан-
тин Јиречек je истакао: „Мало ce зна о Гојчину, коме су
Дубровчани 1398. упутили посланика због трговачких нуто-
ва у Србију." У исто време je упозорио да тај Гојчин „није
идентичан са оним Гојчином Ђурашевићем или Црнојеви-
ћем који ce помиње тек 1421—1451".1 Ha другоме месту у
својој Историји Срба сам je накнадно додао: „У јануару 1429
ухватише Дубровчани писмо Гојчина Црнојевића које je,
преко Дубровника, упутио у Пуљу Стефану Марамонте".
Када je Марамонте стигао у Зету и 1429. кренуо против мле-
тачких поседа, пружили су му помоћ „Гојчин Црнојевић и
Танузије Мали, из породице Дукађина". Следеће године, по-
сле пада Солуна, стигао je скопски намесник Исхак с једним
од синова Ђурђа Бранковића, и он „одузе Ивану Кастри-
оту неколико градова, поседе Земљу Тана Дукађина, те оп-
љачка млетачку област око Скадра, као и планинске краје-
ве Гојчина Црнојевића". 2 Константин Јиречек je, с Лајошем
Талоцијем, и раније писао о овим догађајима у расправи
Две повеље из северне Албаније, na je и тамо поменуо да je
турски командант, поред осталог, провалио и ,,in die Land-
schaft des Gojčin Crnoj ević" држећи ce дубровачке вести у
којој ce каже да су Исхак и деспотов син „arobado е predado
la contrata de Goicin e de la Signoria de Venexia". 3
Објављујући неколико вести из Дубровачког архива о
том Гојчину, Никола Јорга га je у својим Notes et extraits
1 Константин Јиречек, Историја Срба I, Београд 19522, 399, и

нап. 44. на истој страни.

2 Ibidem, 357.
3 L. Thalloczy — К. Jireček, Zwei Urkiinden aus Nordalbanien
Ilyrisch-alb. Forschungen I, Miinchen-Leipzig 1916, 140—141 (исто у
Archiv fiir slav. Philologie X X I , 1899, 90—91).
ГОСПОДИН КОЈЧИН 207

такође прогласио за Црнојевића, и то зато што je у једном

упутству из 1430. године наишао на први помен Гојчина Цр-
нојевића (с пуним именом и презименом) и сматрао да je у
питању исто лице.4 Није нимало сумњао да je и Leccha
Coicinovich, син „господина Гојчина", поменут 14. марта 1438,
члан породице Црнојевића. 5 Издавачи Acta Albaniae уз по-
мен Гојчина из 1398. године дали су у Регистру објашњење
— „nobilis Zetanus е generatione Jurassevich". 8 И Милан
Шуфлај je без колебања убрајао тог Гојчина међу Црно-
јевиће. 7
Занемарујући помене Гојчина крајем XIV и TOKOM прве
три деценије X V века, Алекса Ивић je у својим Родослов-
ним таблигџхма задржао једино Гојчина који je био син Ђ у р -
ђа Ђурашевића и, према Јиречеку, одредио му век од 1421.
до 1451. год. Но, иако je Константин Јиречек подвукао да
тог Гојчина не треба мешати с оним који ce помиње раније,
Алекса Ивић му je додао сина Леку (Leccha Coicinovich из
1438).8 Слично je поступио и Ристо Ковијанић наводећи ко-
торске вести о Гојчину, сину Ђурђа Ђурашевића. Заобила-
зећи помене Леке Гојчиновића из 1438. године, нашао му je
сина Љеша у једном турском муселему из 1521. и не рачу-
најући у како би дубокој старости, свакако као стогодиш-
њак, овај морао да обавља своју муселемску функцију. 9 Ди-
сиц ових редова, излажући у расправи „О Дукађинима" до-
гађаје из 1430. године, није пропустио да као првог савезника
Стефана Марамонтеа наведе управо тог Гојчина, такође као
Црнојевића. Располажући потпуним текстом извештаја који
je Иван Кастриот у августу 1428. поднео млетачком Сенату,
и ту уз остало говорио о непријатељству Koje Закарије пре-
ма српском деспоту, набацио je једино мисао да ce мећу са-

4 N. Jorga. Notes et extraits pour servir a l'histoire des Croisades

II, Pariš 1899, 283.

s Ibidem, 349, нап. 2.
6 L. Thall6czy — C. Jireček — Km. Sufflay, Acta et diplomata res

Albaniae mediae aetalis illustrantia II, Vindobonae 1918, 171 (бр. 612) 278.
7 V. Novak — Aem. Sufflay, Statuta et ordinationes Capitulli Eccle-

siae cathedralis Drivistensis, Beograd 1927, X I : „turski vojskovođa Izak

opustošio je god. 1430. zemlje Gojčina Crnojevića i mletački teritorij sve
do pod Skadar".
8 Алекса Ивић, Родословне таблице српских династија u влас-
теле, Нови Сад 1928, бр. 10.
9 „Гојчинов син био je свакако Љеш Гојчин(ов), који je уведен

у Дефтер за Црногорски санџак 1521. године као „муселем" у Со-

тонићима (објавио Ђурђев). Добио je име no брату свога дједа". —
Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima
(XIV—XVI vijek) I, Cetinje 1963, 141—142.
 ИВАН БОЖИТх
208

радницима Стефана Марамонтеа налазио и дањски гос-

подар.10
Упркос чињеници да je данас немогуће саставити потпу-
ну и повезану генеалогију Црнојевића-Ђурашевића, тај Гој-
чин Црнојевић (старији) ce ипак држао као њихов члан. До-
душе, у генеалогији није никако успевао да нађе своје место,
јер je, уза све честе помене у Дубровачком архиву, сстајало
нејасно у каквом je био сродству са добро познатим Ђураше-
вићима, својим савременицима Ђурђем и Љешом, и где су ce
налазили његови поседи. Јиречек je сматрао да он држи неке
„планинске крајеве", мада Дубровчани, говорећи о кападу
Исхакових снага, помињу само његову „област" (contrata) и
одмах затим пустошење скадарског краја. A све дубровачке
вести, од краја XIV века до тог сукоба 1429—1430. године,
јасно показују да je тај „Гојчин Црнојевић" држао крај ко-
јим je пролазио изузетно важан трговачки пут и да су Ду-
бровчани били живо заинтересовани за безбедност својих
трговаца који су управо тим путем носили робу у Србију.
Они су 1398. године послали Вука Бобаљевића ,,ad Goycinum
et alios barones ad aptandum cum eis pro mercatoribus nostris
ituris ad partes Sclavonie". Касније су том истом Гојчину из-
лазили у сусрет, слали му на његов захтев барут (1407) и
повремено га засипали богатим поклонима: 200 перпера
(1411) 60 дуката у сукну „respectu boni amoris quem semper
ostendit in nostros mercatores" (1421), 70 дуката у сукну
(1426).11 Ти и други подаци навели су Константина Јиречека
да у својој расправи „Трговачки путеви и рудници Србије и
Босне у средњем веку" (1879) смести област Гојчина Црноје-
вића „у западној Црној Гори" и веже je за „прави зетски
лут" (via de Zenta), који je водио из Бара, Будве и Котора
лреко црногорских планина и преко Мораче да би ce код
Подгорице састао с путем који je стизао из Требиња, Грахова
и Оногошта и наставио долином Цијевне према Плавском
језеру и одатле даље у Сјеницу и Рас.12 Дубровчани су до-
иста туда пролазили кад би ce сукобили с локалним млетач-
ким властима у северној Албанији, али ce у вестима о кори-
шћењу тог пута никад не наводи Гојчин Црнојевић. A њега
10 Иван Божић „О Дукађинима", Зборник Филозофског факул-

тета VIII/1, Београд 1964, 404. Млетачки архив, Senato Misti LVII,
29 v°.
11 Acta Albaniae II, br. 612; Дубровачки архив, Reformationes
X X X I I I , 20, 219, 296; Acta Cons. Rogatorum III, 16'; Acta Cons. Maioris
III, 54' 122'.
12 Зборник Константина Јиречека I, Београд 1959, 282—285.
ГОСПОДИН КОЈЧИН
209

самог дубровачке вести и не знају као Црнојевића. Он je за

њих Goyzinus Albanensis или Coicinus dominus in Albania.
Иако je и из дубровачке и из млетачке грађе сасзим јас-
но да су ce дубровачки трговци, кад год није било неког ве-
ћег сукоба, најчешће кретали дањским путем, кроз област
Koje Закарије, изненађује чињеница да ce господар Дања у
одлукама дубровачких већа не помиње под тим познатим
именом. Само једном, 1415, колико je сада познато, дубровач-
ко Веће умољених одлучује да одговарајући млетачком кне-
зу у Скадру уједно одговори и „господину Који". 13 С друге
стране, у врло богатој млетачкој грађи нигде нема ни трага
о том Гојчину Црнојевићу (старијем), мада саме млетачке
власти знатно више од дубровачких доприносе осветљава-
њу осталих познатих Црнојевића и Ђурашевића, мада не
пропуштају да помену и много безначајније догађаје и лица
из непосредног суседства својих поседа у Зети и северној
Албанији. У другој књизи Јоргиних Notes et extraits, која
доноси дубровачку грађу, нема ниједне вести о дањском гос-
подару Који; издавач га само у једној својој напомени у з -
гред помиње наводећи уговор Ђурђа II Страцимировића о
предаји Скадра Млечанима. Међутим, у првој и трећој књи-
зи, где ce налази млетачка грађа, доноси о н>ему већи број
вести, како ce види из самог регистра.14 Додуше, сама та чи-
њеница не дозвољава закључак да никакав Гојчин Црноје-
вић (старији) није ни постојао и да ce сви дубровачки помени
„Арбанаса Гојчина" односе у ствари на Коју Закарију, али
ближа анализа свих текстова, досад већим делом познатих
само no изводима, и њихово уклапање у друге догађаје не-
миновно доводе до таквог закључка.
Избор из одлука дубровачких већа донетих TOKOM де-
цембра 1398, објављен у Acta Albaniae II, бр. 612, показује да
су истовремено предузимане мере за сређивање односа са
скадарским ђаконом Марином, закупцем скадарске царине
(и она ce звала „дањска царина"), и с „Гојчином и другим
баронима". Једна необјављена сдлука дубровачког Малог
већа од 30. децембра 1398. показује да су Гојчин и Koja исто
лице. Одлука почиње речима: „In ipso Minori consilio cap-
tum fuit de mittendo unum nostrum nobilem de voluntate ad
nobilem Соуаш", a завршава ce именима властеле изабране
да састави упутство посланику Вуку Бобаљевићу — „officia-
13 Cons. Rogat. I, 19'.
Notes et eoatraits II, 60, нап. 4; III, 394 — Table des noms, s. v.
14

Zaccaria (Coia).

14 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
210

les ad faciendum commissionem ser Volzio M. de Babalio am-

bassiatori ituro ad Goycinum". 15 Гојчин, или, како ce у дру-
гим одлукама и у једном српском писму наводи, Којчин био
je српски облик албанског имена Koja. A у то време, веро-
ватно од 1395. или од почетка 1396. године, албански власте-
лин Koja Закарија био je господар Дања и околине. Напо-
редно преговарање са скадарским цариником и с дањским
господаром постаје сасвим разумљиво, јер су трговци, стижу-
ћи Бојаном у Скадар, ишли одатле на „брод на Дриму, уда-
љен само 2 и no сата југоисточно од вароши. Овај je брод
био под развалинама града који ce уздизао на јужној обали
Дрима [ . . . ] To je средњовековни град Дањ (итал. Dagno)". 10
Ha том броду су људи „господина Којчина" (или Koje Зака-
рије) напали дубровачког трговца у пратњи посланства које
враћало из Србије, вероватно оног истог посланства које je
ишло да издејствује повељу о трговини издату од деспота
Стефана Лазаревића 2. децембра 1405. год. у Борчу. 17 A
Дубровчани су ce 17. фебруара 1406. обратили „многољуби-
мому нам пријатељу господину Којчину" молећи га да ce
опљачканом трговцу врати коњ.18
Највише вести о том господину Којчину, тобожњем Цр-
нојевићу, потиче из времена када ce он сукобио са српским
деспотом. Сукоб je избио, не види ce због чега, још за живота
Стефана Лазаревића и наставио ce под Ђурђем Бранковићем.
Тада je деспот, да би сатро Којчина, забранио Дубровчанима
да у поласку и повратку пролазе његовим крајем. Упућивао
их je на други, суседни пут. Дубровачки посланици који су
ишли деспоту добили су у јуну 1427. од своје владе налог
да при крају мисије траже од деспота дозволу да ce тргов-
цима отвори „1а via de Choicin de Zenta". Наводили су да je
нови пут који им ce предлаже „aradente ali confini del dicto
Choicin" (aradente — arente, darente, од aderente, то јест пут
који ce налази уз саму границу Којчинових поседа).19 Из

15 Reformationes X X X I , 41'.
Константин Јиречек, „Трговачки путеви", Зборпик Константи-
16

на Јиречвка I, 270.
11 Љуб. Стојановић, Старе српске повеље u писма III, Београд—
—Сремски Карловци 1929, 200—204.
18 Ibidem, 523. Константин Јиречек, „Трговачки путеви", Зборник

Константина Јиречека I, 284, сматра да je то било у неком другом

Броду, у „земљи Гојчиновој" (западна Црна Гора), што ни у ком
случају не долази у обзир.
18 Notes et extraits II, 237—238; Дубровачки архив, Lett. di Lev.

X , 25—25'. У млетачком дијалекту arente и darente употребљавају ce

ГОСПОДИН КОЈЧИН
211

свега овога ce још не би могао извести неки чврст закључак

да није познат читав текст поруке Ивана Кастриота Млеча-
нима и одговор млетачког Сената на његове захтеве од 17.
августа 1428. У Кастриотовом писму, уз остале захтеве, стоји:
„In verita digo a la grandega de la vostra Signoria che Juri
Volchovich se a choraga cum Choia Qacharia il tanto ch el non
voul ni a luy piaxe che i mercadanti Raguxei i qual ихапо nel so
paixe e signoria vada ni torna per le terre de Choia Qacharia ni
per lo Dagno. Per go priego e domando da la vostra Signoria che
me faga grazia che i diti mercadanti passa per la via de Alexio
pagando el chornerchio del Dagno in AIexio e non i lassar passar
ni comengar la via de Bossina perche la vostra Signoria ni io
haveremo utilitade de i diti." Млетачки одговор je гласио: „Ad
factum mercatorum Raguseorum respondeatur quod non obsta-
nte quod hoc cedat ad damnum nostrorum introituum, tamen in
sui complacentiam sumus contenti quod dicti Ragusei possint
transire cum suis mercationibus per unum annum tantum per
viam Alexii solvendo dohanam Dagni in Alexio, de qua dohana
rector Alexii teneat computum et intelligat se cum comite et
capitaneo nostro Scutari ut datiarii Dagni [то јест млетачки ца-
риници који у Скадру наплаћују „дањску царину" од трго-
ваца на путу према Дриму] habeant integraliter datium et
dohanam suam." 20 Из овог текста постаје јасно да je деспот
забранио Дубровчанима кретање преко Дања, a не да им je
затворио неки други „Којчинов зетски пут" (онај долином
Цијевне). .Не би, иначе, имали разлога да заобилазећи Скадар
и Дањ путују у Србију Дримом преко Љеша. Млечани су
касније обнављали Дубровчанима дозволу да ce крећу преко
ЈБеша на путу у Србију. Да ce не би помислило како je дес-
пот саветовао Дубровчанима да ce крећу преко Босне путем
који би био „aradente" с Којчиновим поседима, може ce на-
вести писмо које су сами Дубровчани упутили 20. децембра
1430. млетачком дужду. Жалећи ce на поступке љешког
провидура који je покушавао да заведе још једну царину,
љешку, подсећали су дужда да им je пут преко ЈБеша био
дозвољен, уз плаћање дањске царине, „dum alias edicto do-
mini despotis Sclavonie cogerentur mercatores nostri evitare
у значењу поред, близу (итал. appresso, presso, accanto, accosto, a lato),
G. Boerio, Dizionario del dialetto Veneziano, Venezia 1856, s. v. У истом
смислу сусреће ce тај предлог у италијанском тексту који садржи
захтеве Стефана Црнојевића из 1453. год. Ту ce за села Самариши,
Облик и Гришу каже „che sono in Albania arente Scutari". Listine
X , 22.
20 Senato Misti LVII, 29 v°, 30 r°. Изводи у Notes et extraiis I, 475.

14»
 ИВАН БОЖИТх
212

viam Scutari [a то je пут који води у Дањ], propter discensio-

nem, que erat inter ipsum despot et Goicinum, dominantem in
Albania". 21
Према томе, Стефана Марамонтеа није позивао у Зету
неки Гојчин Црнојевић, већ дањски господар Koja Закарија.
И када je на крају, 1429—1430. године, Стефан Марамонте
кренуо у пустошење млетачких поседа, у његовом ce друш-
тву није налазио никакав Црнојевић него Koja Закарија и
Тануш Мали Дукађин. Млетачки Сенат je покушавао да обо-
јици дође главе. Планови да ce онемогући Тануш Дукађин
добро су познати.22 Њима ce предвиђала и могућност да сам
Тануш уништи млетачког непријатеља Коју Закарију и да
као награду за то добије све поседе које му je овај раније
одузео. 23 После пада Солуна, као што je познато, скопски
намесник Исхак и деспотов син опустошили су најпре област
Ивана Кастриота, затим област господина Којчина и, на
крају, млетачке поседе — све до Скадра. Када ce зна да je
тај господин Којчин био Koja Закарија, редослед кретања
турских трупа постаје сасвим логичан.
Који Закарији ce управо тада изгубио сваки траг. Молио
je нешто Дубровчане у септембру 1430, али je Веће умољених
одбацило захтеве „господина Којчина". 24 Дањом су несум-
њиво загосподарили Турци, јер када je 1433. године дошло до
општег устанка Албанаца против Турака, Никола Дукађин
j e отео град од турског команданта Алибега, a затим предао
млетачком кнезу у Скадру. По наређењу из Млетака, овај
га je пре 1435. године вратио Турцима. Вероватно годину дана
касније, Турци су, у жељи да ce среде прилике у северној
Албанији, вратили Дањ Којином сину Леки Закарији, оном
истом кога су Дубровчани називали Леком Којчиновићем, a
историчари уврстили у генеалогију Црнојевића. Лека Зака-
рија je владао Дашом све док га 1444. године није убио његов
рођак Никола Дукађин.25 A тада су Дањ узели Млечани.
Основни разлог због кога je „господин Којчин" — на
основу дубровачких података доста нејасна личност — везан
за породицу Црнојевића био je у српском облику његовог
21 Notes et extraits II, 288.
22 Иван Божић, „О Дукађинима", 404—405.
23 Јос. Шафарик, Acta Archivii Veneti II, 278—281. Notes et eztraits

1, 521. H. Јорга je погрешио сматрао да je ту реч о Који, сину Ра-

дича Хумоја, који je тада располагао селом Подгором.
24 Notes et extraits II, 270, нап. 2.
25 Иван Божић, „О Дукађинима", 406—407, 409.
ГОСПОДИН КОЈЧИН 213

имена и помену правог Гојчина Црнојевића, с пуним именом

и презименом, у једном упутству дубровачком посланику од
25. јуна 1430, што значи пре последњег помена старог албан-
ског господара Којчина, то јест Koje Закарије. 26 To упутство,
познато само на основу кратког извода, није омогућавало да
ce овај прави Којчин Црнојевић одвоји од свог тобожњег
претходника. Дубровник je већ 1430. године био загазио у рат
с Радославом Павловићем и послао свог властелина Ивана
Мариновог Цријевића у Будву да тамо сазна где ce налази
Goicin Zernoevich и да га с његовим људима заврбује за д у -
бровачку службу. Међутим, из текста упутства јасно ce види
да je ту реч о другој, новој личности, у ствари о сину Ђурђа
Ђурашевића, који je с братом Љешом управљао Црном Го-
ром, признајући на доста неодређен начин врховну власт
српског деспота. Састављачи упутства су претпостављали да
Којчин сам неће смети да ce одазове на дубровачки позив,
na су предвиђали могућност да ce посланик Цријевић састане
с његовим оцем и стрицом (col pare е barba); у том случају
имао je дужност да оде свој петорици (da essi V), што значи
Ђурђу Ђурашевићу, његовом брату Љешу и Ђурђевим пу-
нолетним синовима Ђурашину, Којчину и Стефаници. Сваки
покушај да ce овај Којчин прогласи за исто лице које ce
помиње 1398. године био би осуђен на неуспех. Браћа Ђура-
шевићи, Ђурађ и Љеш, први пут ce јављају у сачуваним
вестима тек 1403. године, мада ce не може искључити мо-
гућност да су избили на површину непосредно после погибије
Радича Црнојевића 1396. године. A тада су још били младићи,
јер je бар један од њих тражио за жену кћер знатно старијег
дањског господара, Koje Закарије.
Овде није место да ce излаже читава историја тадашњег
господара Дања. Но, како je у питању расветљаваше једне
досад замагљене личности, потребно je да ce нешто каже о
његовом пореклу и породичним везама. Koja Закарија био
je несумњиво у блиском сродству с дугогодишњим кастела-
ном Будве у доба Балшића — Николом Сакатом. Овај ce по-
миње 1365. и 1366. године с породичним презименом Закари-
ја.27 По свом другом презимену, или надимку, потицао j e
26 Notes et eztraits II, 283; Lett. di Lev. X , 162' — 163.
27 (28. X 1365) „Nicola (Jacharia, voyvoda de Centa, cum quatuor
fratribus eius, videlicet Andrea, Gine, Đimitrio et Progono, in dicto Mi-
nori Consilio factus fuit civis Ragusi i quia ipse Nicola misit litteras
dominationi Sclavonicas". M. Динић, Из Дубровачког архива I, Бео-
град 1957, 21 (24. VIII 1366), ,,de mittendo unum cursorem cum litteris
ad Stragimir et Balsam et ad Nicolam Cachariam lamentando de dictis
 ИВАН БОЖИТх
214

несумњиво из албанског села Саката, које ce налази шест

километара југозападно од Светог Спаса на Дриму.28 Био je
одан функционер и сарадник Балшића све до 1386. године.29
Онда ce, према казивању Мавра Орбина, нашао с братом Ан-
дријом Сакатом међу првим који су ce супротставили Ђурђу
II Страцимировићу и испол.или жељу да га лише власти. Зет-
ски господар, наводно no савету Дукађина, казнио их je тада
вађењем очију, не успевајући, ипак, да заустави одметање
•остале своје властеле. 30 Једна одлука млетачког Сената из
1417. године говори да je тај исти Никола Сакат био не само
господар Будве већ и „читаве територије коју сада држи го-
сподин Koja", што значи господар Дања и околине, затим да
j e увек био „верни и одани слуга" млетачки. Ваљда ce no
лредаји Скадра Млечанима 1396. затекао на њиховој тери-
торији и показао готовост да подржи њихову политику. 31
Чињеница да je Никола Сакат (Закарија) господарио Дањом
и околином док je био у милости Балшића и сам помен ње-
говог ранијег презимена 1365. упућивали би на закључак да
j e и сам Koja Закарија припадао истој породици.
Зато je Koja Закарија и могао на основу неких сроднич-
ких и наследних права да узме власт у Дању 1395. или 1396.
године, без обзира на то што ce Ђурађ II Страцимировић

hominibus". Ј. Gelcich, Monumenta Rogusina IV, Zagreb 1896, 52. V. Gel-

cich, La Zedda e la dinastia dei Balšidi, Spalato 1899, 49—50, 113, на-
води га само под тим презименом, подвлачећи да je био рођак Бал-
шића и један од најистакнутијих зетских војвода.
28 Помиње ce у повељи цара Душана Арханђеловом манастиру

код Призрена, Јос. Шафарик, Гласник СУД X V , 1862, 286—287. Гавро

Шкриванић, Област средњовјековног Пилота у XIV ст., Историјски
часопис VII, Београд 1957, 324; исти, Именик назива средњовековне
Зете, Титоград 1959, 94, s. v. Издавачи Acta Albaniae II, бр. 384, нап.
1, стр. 92, сматрају да je надимак Сакат еловенског порекла (сакат —
mutilatus, claudus). V. Novak — Аеш. Šufflay, Statuta et ordinationes, 31.
29 Дубровчани га називају Nicolaus Sachat, Nicola Zachatus.
M. Динић, Одлуке Већа Дубровачке Републике, I, Београд 1951, 313,
369; мсто дело II, Београд 1964, 259.
30 М. Orbini, II Regno degli Slavi, Pesaro 1601, 293.
31 Николин син Радич служио je Млечанима с једним коњем у

Скадру. Сенатски записник га помиње 17. VI 1417, када je дошао да

тражи помоћ и наводио да не пристаје уз „aliis dominis vicinis locis
nostris Albanie quia scit quod non sut amici nostri dominii". При том
je несумњиво мислио и на Коју Закарију, који je у то време одлучно
егајао на страни Балше III. У тексту одлуке каже ce о њему и оцу:
„Raditius Sachati filius quondam domini Nicole olim domini Budue et
totius territorii quod tenet ad presens dominus Соуа, qui quidem dominus
Nicola, dum vixit fuit fidelis et devotus servitor domininii nostri". —
Listine VII, 235.
ГОСПОДИН КОЈЧИН
215

обавезао Млетачкој Републици да ће тај град с тврђавом Са-

ти такође предати њеним опуномоћеницима. Упркос поку-
шају Млечана да ce већ 1396. године силом докопају тврђаве
Сати, Koja Закарија je као султанов вазал остао на поседима
својих предака. Касније ce приближавао Млечанима и уда-
љавао од њих пружајући подршку Балши или српском дес-
поту, док ce на крају није с последњим крваво завадио.
Koja Закарија имао je родбинске везе с околном албан-
ском и зетском властелом. Његов сусед Димитрије Јонима,
који je с њим најчешће заједнички иступао, помиње ce у
дубровачкој грађи 1401. године као његов „attinens". 32 За К о -
јиног сина Леку (Леку Којчиновића из дубровачких ве-
сти) једна млетачка одлука из 1438. каже да je био сестрић
Тануша Великог Дукађина.33 Његова мајка била je Боша Ду-
кађин, која je 1444, после убиства сина Леке, предала Д а т
с околином млетачком кнезу и капетану у Скадру Франће-
ску Квирину, прешла у Скадар и заузврат добила право на
10 дуката од дањских прихода и доходак од неколико села
и одвојених поседа у дањском крају. Из повеље коју joj je
18. септембра 1444. издао скадарски кнез и из потврде млетач-
ког Сената од 4. јануара 1445. види ce да joj je од деце остала
Боља, и унук Koja, син Буше, који очигледно више није био
међу живима. 34 Она je сама, како ce чини, завршила свој век
У Скадру 1448. године у великом пожару који je опустошио
град и прогутао велики број жртава.
Познато je такође да ce Балша III крајем 1412. или по-
четком 1413. године оженио у другом браку кћерком Koje
Закарије. Мада ce том приликом њено име не помиње, може
ce претпоставити да je то била Боља. Једна његова кћер
38 Acta Albaniae II, бр. 633 с, стр. 179.
33 „Cum Tanusius Duchaino Albanensis... fuerit absolutus per Con-
silium Rogatorum et omnes qui fuerunt rectores Scutari consulant quod
attentis his que contra eum facta fuerunt et quod Lecha Zacharia, filius
sororis sue, habuit a Teucro castrum Dagni vicinum Scutari et quod ipse
Tanusius est magne reputationis in Albania, sit secuiissima res pro starn
nostro in Albania dare provisionem predicto T a n u s i o . . . " Senato Misti
L X , 52 r°.
34 „Domina Boxia, mater Leche Zacharie olim domini Dagni que

dedit illud castrum dominio nostro petit pro se et filia sua Boglia et pro
suo nepote Choia confirmationem privilegii..." Привилегију joj je из-
дао Франћеско Квирин „considerata igitur hac optima voluntate domine
Вохе et eius filie Boglie nec non eius nepotis Choie, filii В и х е . . . " ;
„opidum Dagni cum Satho et Cernagora vel Mali Isii que nuperime
possedit quondam dominus Lecha Zacharia, filius dicte domine Вохе et
frater dicte domine Boglie ac barbanus suprascrip. Choie, filii Вихе". Se-
nata Mar II, 47 v° — 48 r°. Иван Божић, „О Дукађинима", 409.
 ИВАН БОЖИТх
216

била je удата за босанског војводу Петра Војсалића. Боља ce

на једноме месту наводи као његова „socera", a он сам на
другоме месту као њен „gener". 35 Ta Војсалићева жена била
je Доротеја (или Теодора), на коју je Боља, уз млетачку сагла-
сност, пренела 1452. године право да наследи све њене посе-
де.36 Доротеја je, пак, била сестра Јелене, жене херцега Сте-
фана Вукчића Косаче 37 , a за ову je већ несумњиво да je била
Балшина кћерка.
С друге стране, Koja Закарија je био таст бар једног
од двојице браће Ђурашевића — Ђурђа. У записницима мле-
тачког Сената помињу ce 1410. године Ђурађ и Љеш као К о -
јини „зетови". 38 Љешово потомство није познато. Ђурађ je
имао четири сина, од којих je један, вероватно други no реду,
носио име свог деда no мајци — Којчин Црнојевић. Најста-
рији je био Ђурашин, јер ce још у децембру 1413. јавл>а
с оцем у Балшиној повел>и о оснивању манастира Прасквице
у Паштровићима.39 Прави Којчин Црнојевић стварно ce први
пут помиње у изворима, као одрастао младић, тек 1430. го-
дине, када je дубровачки посланик ишао да од њега тражи
војну помоћ у рату против Радослава Павловића. У сукобу
Стефана Вукчића Косаче и Млечана због Зете (1443—1444)
он ce с два брата јавља на млетачкој страни, док je његов
брат Стефан (Стефаница) подржавао босанског војводу све
док овог крупније бриге нису принудиле да напусти планове
о покоравању Зете. Од краја 1451. када je Стефан Црнојевић
потиснуо браћу, ни Којчин ce више не помиње. До тог време-
на, за разлику од његовог деда no мајци, Млечани су га нази-
85 Listine IX, 440 (у издању „socius" погрешно место „socera"):
X , 90.
38 „Sumus contenti, quod omnes possessiones et bona tenta et pos-

sessa per eam post eius mortem deveniant ad dominam Dorotheam

filiam prefate domine Boglie et ихогеш magnifici domini Petri vayvode
Bosne", Listine IX, 445.
37 Дубровачко Велико веће решило je 12. априла 1445, на траже-

ње Стефана Вукчића и његове жене, да пошаље лекара Ђорђа ,,ad

medicandum sororem uxoris dicti Stiepani, и х о г е т vaivode Petar Voi-
salich infirmam", Notes et extraits II, 409.
38 У току рата против Балше III Млечани су сматрали да треба

сачувати као пријатеље Коју Закарију, затим „Georgium et Juras fra-

tres et cognatos predicti Choie", Senato Misti XLVIII, 132 v ° ; „et propter
casum occursum cognatis suis [мисли ce на Коју] Georgio et Alexio
fratribus [ . . . ] " , ibidem 145 v°.
39 „Presenti Zorgi Iurasevich, vaivoda del signor Balsa et al fiuolo

de Zorgi Iurasin". — Константин Јиречек, Споменици српски, Споме-

ник XI, 1892, 67—68. Петар Шеровић, „Повел»а о оснивању Св. Ни-
коле у Прасквици", Историјски часопис V, 1955, 324—329.
ГОСПОДИН КОЈЧИН
217

зали словенским именом Којчин (Coicinus, Coycinus, Coizi-

nus, Choicin, Choizin, Choigen, Coezin), али ce на једноме ме-
сту и он сам помиње у облику који подсећа на албанско име
Koje Закарије — Coichia.40
Мешање имена Којчин, Којачин и Koja показују и други
млетачки документи, на пример они који помињу сина ска-
дарског властелина Радича Хумоја. Он je час Coiacinus час
Coia.41 У српско-албанској симбиози исто ce име обострано
употребљавало и наводило и у српеком и у албанском обли-
ку. To je и разумљиво када ce зна колико су и обичне и вла-
стелинске породице биле повезане међусобним сродством,
тако да не сме изненађивати појава да су дањског господара
Млечани редовно наводили као Коју Закарију, a Дубровчани
као Арбанаса Којчина. Јер, неког посебног Гојчина Црноје-
вића, који би од краја XIV века господарио западним делом
Црне Горе, није никад ни било.

40 Listine IX, 165, 167—168, 203, 384, 458; Senato Maf I, 141 v°, 201 r°

— 202 r ° ; II, 15 v°, 16 r° — 16 v°, 166 v°. Под именом Којча наводи
га и Karl Hopf, Griechische Geschichte, 101, a његове податке узима у
свом раеправљању о Ђурашевићима — Црнојевићима и Иларион
Руварац, „Прилошци објашњењу извора српске историје", Гласник
СУД XLVII, 210.
41 Senato Misti LII, 58 r°, 149 v ° ; LV, 146 v°, 158 v ° . . .
 МЛЕЧАНИ HA РЕЦИ БОЈАНИ 233

Млечани су господарили „Скадарском реком", коју je

народ називао Бојана 1 , од 1396. до 1479. године, што значи
док je Скадар био у њиховим рукама. Мада кратко, то je
раздобље необично значајно. Kao никада до тада, скадарска
околина с језером и реком била je поприште узастопних
сукоба, у којима су обласни господари старих балканских
држава покушавали да ce одрже и оснаже, Млечани поти-
скивани с Леванта да стекну нова упоришта и да их сачу-
вају, a Османлије, сејући раздор међу господарима око својих
граница, да припреме услове за даље ширење. Ратови који
су ce распламсали на скадареком подручју откривају грчеви-
те трзаје обласних господара, њихове ситне властеле, готово
осамостаљених ратничких дружина и градских општина
с некада широким аутономним правима да скрпе себи, и само
себи, место под сунцем пред катастрофом коју су нагове-
штавала турска освајања.
Представници Републике прихватили су власт у Скадру
и околини одазивајући ce упорним предлозима Ђурђа II
Страцимировића-Балшића. Вративши град из турских р у -
ку 1395, у тренутку када je његова посада била осетно сма-
њена, зетски господар био je свестан сопствене слабости na
je позивао Млечане у нади да ће њихово присуство на Ска-
1 Бојана ce у документима различито назива: flumen Boiane,

flumen Воуапе, flumen Boione (Senato Misti XLVIII, 22 v ° ; Listine V,

6; VII, 198; VIII, 20), Виуапа (ХАД, Lamenta de foris VII, 136'),
Bogiana (Dominico Malipiero, Annali Veneti, Archivio storio italiano
VII/1, Firenze 1843, 92), Buena (Thall6czy — Jireček — Sufflay, Acta
et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia II, Vindobonae 1918,
A 96, 101, c. 260), Boiana Scutari (Listine VIII, 180), flumaria Scutari,
fluvius Scutari, fiume di Scutari (Senato Misti XLVIII, 145 r°; Listine IV,
421; Acta Alb. II, no 748, c. 230; Senato Misti LIV, 22 r°), flumeria Sancti
Serzii (Acta Alb. II, no 632, c. 179).
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ 219

дарском језеру и у Бојани заштитити поседе који су после

низа неуспеха преостали дому Балшића. Република je сачу-
вала скадарско подручје, тврђаву и реку до 1479. године,
када je морала да их преда Турцима као цену за мир с Пор-
том, после шеснаестогодишњег рата, који joj je истрошио
снаге накупљене у доба највећег привредног полета.
У том раздобљу Бојана je за Млечане имала прворазред-
ну важност. Представљала je једини природни пут којим ce
одржавала веза са Скадром и Дривастом. Туда су пролазили
војни одреди Републике, пешаци и „коњанипи на латински
начин" (equites ad Latinam) са својим кондотијерима и коме-
стабилима. Тим путем су ce дотурали оружје и грађа за об-
нову и доградњу фортификационог система. Туда су лађе
пребацивале со са драчких солана и с Крфа да би je продали
у Светом Срђу на Бојани и обезбедили значајан део средста-
ва за покриће ратних и мирнодопских издатака млетачке
„општине", туда су стизали и џакови с храном као помоћ
изгледнелим посадама у дугим ратним годинама, na и врећи-
це са златним дукатима за подмирење ванредних трошкова.
A низ реку пловили су бродови извозећи на првоме месту
дрво и жито из скадарског краја. Ипак, извозило ce мање
жита но што je метропола очекивала, јер je због честих ра-
това и турских провала било мало година када су сељаци
неуништену летину могли да сакупе са својих поља.
A K O ce и изоставе турске провале, до којих je понекад
долазило сасвим неочекивано, може ce добити доста јасна
слика о врло тешким приликама у које je носле краткотрај-
них предаха западала читава скадарска околина самим ређа-
њем устанака и ратова пред којима ce нашла Млетачка Ре-
публика:
1. Велики устанак скадарске околине 1399—1402.
2. Први скадарски рат против Балше III 1405—1412.
3. Други скадарски рат, који je почео Балша III, a окон-
чао српски деспот Стефан Лазаревић 1419—1423.
4. Провала Стефана Марамонтеа Балшића 1429—1430.
5. Млетачки рат с босанским војводом Стефаном Вук-
чићем Косачом око баштине деспота Ђурђа Бранковића
1442—1443.
6. Рат са Скендербегом, господаром Кроје и вођом ал-
банског покрета против Турака, 1447—1448.
7. Рат с деепотом Ђурђем Бранковићем 1448—1452.
8. Рат с Дукађинима 1456—1459.
9. Две турске опсаде Скадра 1474. и 1478, крајем великог
турско-млетачког рата 1463—1479.
 ИВАН БОЖИТх
220

Када су у априлу 1396. године три млетачка провидура

кренула да од Ђурђа II Страцимировића преузму устушвена
места, добили су од Сената налог да испитају језеро и реку
и да утврде до кога ce места може пловити појединим типо-
вима бродова. Услови пловидбе нису били познати у Млеци-
ма. Повремено су навраћали у Бојану њихови трговачки бро-
дови, a они из састава ратне флоте само изузетно. За време
привремене турске власти у Скадру, када je његов командант
Шахин похватао неке Млечане, вицекапетан Јадранског
мора имао je дужност да уплови с галијама у Бојану ради
њиховог спасавања (1394), уколико оцени да би то било ко-
рисно. 2 После добијања Скадра, Млечани су желели да обез-
беде слободан пролаз до самог Скадра, како би му у сваком
тренутку могли дотурити помоћ. Сенат ce чак интересовао
и за висину трошкова којима би ce требало изложити да би
ce Бојана читавим својим TOKOM оспособила за пловидбу. 3
Иако су типови свих бродова без обзира на оптерећење
могли да плове само до Светог Срђа, првих година није ce
ништа предузело. A догађаји су убрзо показали Млечанима
да им у ратним годинама пловидба Бојаном није безбедна.
Они су, додуше, према уговору, добили читаву Бојану (гра-
ница Балшића није ишла средином реке), али нису распола-
гали подручјем на њеној десној обали, одакле je непријатељ
увек могао да их изненади. Оспособљавање Бојане за пло-
видбу д у ж читавог тока није им решавало све тешкоће. Зато
су у првој половини поменутог раздобља упорно настојали
да загосподаре и подручјем на десној обали реке, у ствари
Забојаном. И када су 1443. завладали тим подручјем, локал-
ни ратови нису им могли угрозити кретање реком. Тада су
већ напустили мисао о техничком решавању пловидбе Бо-
јаном, све док турске опсаде нису поново угрозиле одржава-
ње сталних веза са Скадром.

II

Ратови које je Република морала водити првих деценија

своје власти у Скадру и Дривасту, као и турске опсаде које
je Скадар морао издржати крајем млетачке владавине, на-
метнули су Републици обимно ангажовање поморских снага.
Нису увек били довољни бродови под командом капетана
2 Acta Alb. II, no 526, с. 137—138.
3 Исто, no 555, 556, с. 147—149; Listine IV, 372.
МЛЕЧАНИ HA РЕЦИ БОЈАНИ
221

Јадранског мора, већ су ce морали довлачити и с других

подручја.
Млечани у почетку све то нису предвидели. Чак су јед-
ног тренутка дошли на мисао да Бојану претворе у главно
прибежиште својих бродова на путу од Модона, у Грчкој, до
Млетака. Сенат je у септембру 1400. године имао обавештења
о неслућеном порасту турских поморских енага.4 A у јуну
1403, упркос недавном поразу турских снага код Ангоре
(1402), разматрао je могућност да на ушћу Бојане изгради
утврђење. Требало je да капетан Јадранског мора испита да
ли Бојана испуњава услове као склониште за млетачку фло-
ту: колико je дубока вода у њеном ушћу, како ce у реку
може упловити, да ли би утврђење подигнуто на ушћу пру-
жило пуну безбедност галијама које би ce склониле у Бојану,
колика je дубина и ширина реке и, на крају, колико би ста-
јала изградња утврђења. 5 Одговори нису познати, тек зами-
сао није остварена, мада ce Млечани више нису могли сма-
трати неоспорним господарем мора. Турске наоружане барке
нападале су их из Патраског залива и одвраћале трговце од
уобичајених праваца.6 A односи са зетским господарима на-
говештавали су ратне сукобе у самом подручју Бојане.
У време скадарског устанка 1399—1402. млетачки наору-
жани бродови улазили су у Бојану да демонстрирају снагу
Републике или да пребаце војнике и опрему. За првог ска-
дарског рата 1405—1412. скадарски кнез и капетан оперисао
je на Скадарском језеру с једним малим бригантином и бар-
кама које je набавио од Дубровчана. Тек 1410. године добио
je из Млетака галеоту (мању но што je тражио) и њом ce
борио против бродова с којима ce Балша III појавио на језе-
ру. 7 Но већ почетком другог скадарског рата 1419—1423. Мле-
чани су увидели колико Бојана може постати опасно подруч-
је. Балша je подигао утврђења код манастира Светог Николе
(близу ушћа) и преко пута Светог Срђа да би спречио снаб-
девање Скадра храном. Становништво je почело да напушта
град, na je скадарски кнез и капетан тражио да му ce пошаље
једна добра фуста и четири до шест барки како би обезбедио
пловидбу реком. Притекле су му тада у помоћ две галеоте и

4 „ [ . . . ] consideratis conditionibus in quibus ad presens se reperit

Bayasit cum armata sua et quantum est potens in mari [ . . . ] " , Senato
Misti X L V , 33 v°.
5 Acta Alb. II, no 731, 736, c. 222, 225; Listine V, 10.
6 Senato Misti XLVII, 96, r°.

' Listine IV, 421, 422; VII, 198; Acta Alb. II, no 629, 632, c. 177. 178;
Senato Misti XLVII, 122 (124) v°.
 ИВАН БОЖИТх
222

четири барке под командом Лоренца Ветора. 8 Показало ce да

помоћ није довољна. Супракомит Јадранског мора Лука Тру-
но упловио je усред лета 1420. године с две тешке галије да
пребаци у Скадар двопек и у Шибенику купљено жито, a за-
тим да против непријатеља изведе неку брзу и неочекивану
операцију. Није смео да ce дуго задржава, јер je маларија
у скадарском крају сатирала странце ненавикнуте на подне-
бље.9 A две галеоте под командом Лоренца Ветора већ после
неколико месеци нису биле за употребу. Крајем исте године
Сенат je послао у Бојану Ђорђа Малипјера с галеотом пову-
ченом из Марке и још једном која je требало да ce наоружа
у Котору. 10 Лорендо Ветор je нестрпљиво чекао на њих.
Опремање бродова увек je трајало дуже но што ce то у Се-
нату замишљало. Није их ни еачекао. Једна галија с Крита
морала je преузети стражарење у Бојани и сменити Лорен-
ца Ветора с његове две галеоте.11 Било je то 1421. године,
када je после смрти Балше III настало затишје на бојишту.
Привремене и лаке млетачке успехе (поседање Бара, Улци-
ња и Дриваста) пореметио je својим доласком деспот Сте-
фан Лазаревић (вратио je Бар и Дриваст и посео дистрикте
млетачких градова). У измењеној ситуацији Млечани су радо
прихватили шестомесечно примирје. Но, ни оно није било до-
вољно капетану Јадранског мора Николи Капелу да пребаци
у Скадар храну и стрелце. С три галије, од којих су две биле
из састава критске флоте, није стигао да ce укотви у реци
пре истека примирја. Деспотов командант Мазарек подигао
je на њеној десној обали неколико утврђења, и Капело ce
повукао из Бојане. Мада му je Сенат у јулу 1422. године на-
редио да ce врати у Бојану и изврши поверени задатак, он
je ипак чекао да стигну провидури и супракомити Јадранског
мора Марко Бембо и Марко Барбо, који су доводили још две
галије натоварене ратницима и материјалом за дизање твр-
ђаве код Светог Срђа. A и провидури су каснили, јер су
ce уз пут задржавали сакупљајући no далматинским градо-
вима и острвима мање бродове и намирнице (сакупили су
25 барки). Тако су до тада невиђене ломорске снаге упловиле
у Бојану новембра 1422. године рушећи Мазарекове тврђаве
у њеном доњем току. 12

8Senato Misti LIII, 13 v ° ; 15 v°.

9Listine VIII, 20—21.
10 Senato Misti L T II, 88 v°, 93 r°.
11 Senato M sti LIII, 112 г°.
12 Listine VIII, 180, 197—198; Senato Misti LIV, 54 r°; L X , 142 r°;

Senato Secreta VIII, 64 v°.

МЛЕЧАНИ HA РЕЦИ БОЈАНИ 223

A онда je искрсла тешкоћа с којом ce и касније морало

стално рачунати. Тешко натоварене барке нису могле да
плове даље од Светог Срђа због ниског водостаја, a деспотове
снаге су опселе Скадар и претиле флоти из утврђења подиг-
нутог преко пута опатије. Ту je, у процепу, огромна млетачка
флота безнадежно чекала, све док ce мала група Памалиота
није понудила да изведе ратно лукавство. У олујној ноћи,
виком и пуцњавом изазвала je код стражара у деспотовој
кули страх од неке велике невидљиве војске. Они су ce раз-
бежали и створили панику међу трупама које су опседале
Скадар. Памалиоти су заузели и спалили деспотово утврђење
и омогућили млетачким снагама да закораче и на десну обалу
Бојане. Веза са Скадром била je успостављена. Флота je из-
вршила задатак, na je у марту 1423. године кренуо из Мле-
така Франћеско Бембо, нови поморски капетан, да je смени.
Код Светог Срђа чекало га je тек изграђено млетачко утвр-
ђење.13
Па и када je Ђурађ Бранковић дошао у Свети Срђ на
преговоре о склапању мира, није ce могло сматрати да je
опасност сасвим прошла. Велике срнске снаге окупљале су
ce на десној обали Бојане и дограђивале утврђење код Светог
Николе. Млетачка флота могла ce свакога часа наћи затво-
рена у реци. Зато су млетачки преговарачи Франћеско Бембо
и которски провидур Марко Барбадиго тражили да ce по-
шал>у још три галије не само да би ce показала млетачка
моћ на мору, већ да би оне у случају затварања Бојане при-
текле у помоћ флоти код Светог Срђа. Место три, стигла je
само једна галија, задарска, у пратњи шибенске галеоте и
двадесетак барки из Далмације. Оправдана опрезност изгу-
била je значај када je 12. августа 1423. године постигнут
начелни споразум о склапању мира. Јер, Ђурађ Бранковић
je пристао да призна Бојану млетачком реком и обећао да ће
порушити сва утврђења на њеној десној обали, уз обавезу
да ce на удал>ености од једне миље ништа накнадно не изгра-
ђује. Штавише, попео ce на галију Франћеска Бемба, где je

13 Listine VIII, 197—198, 206—208, 218; Senato Misti, LIV, 77 v ° ;

Senato Secreta VIII, 85 v°, 87 v ° ; Antonio Morosini, C onaca Veneta II,
Oesterr. Nationalbibl. Wien, zbirka Foscarini, Cod. C C X X X V , no 6587, 389,
391; Zorzi Delfin, Cronaca di Venezia, Marciana VII, It. Cod. DCCXCIV
(coll. 8503) 319 (208); Chronaca Veneta attribuita a Ma eantonio Erizzo,
Marciana, It. VII, Cod. LVI (coll. 8636), 324—325; Chronica di tuta la
Provincia de Venezia, Marciana, It. VII, Cod. D C C L X X X V I I I (coll. 7293)
122; Cronaca di V e n e z i a . . . fino all'anno 1475, Marciana, It. VII, Cod. LI
(coll. 7528), 224; Cronica di V e n e z i a . . . fino all'anno 1435, Marciana, It.
VII, Cod. DXLI (coll. 7314) 99.
 ИВАН БОЖИТх
224

био свечано примљен и почашћен вином и слаткишима. Мле-

чани су га, у пратњи свих галија, повезли низ Бојану, насто-
јећи да одрже добро расположење и изазову дивљење деспо-
товог опуномоћеника према млетачкој поморској сили.14 До-
гађаји у рату с деспотом јасно су показали Млечанима од
колике би било важности да запоседну и десну обалу реке.
Док то нису остварили, Млечани су били крајње опрезни.
Чекајући око три године да ce оживотвори споразум склоп-
љен у Светом Срђу, капетан Јадранског мора упловио би
повремено с галијама у Бојану до Светог Срђа, као што му
je Сенат наредио 1424. године.15 A када je 1429/1430. године
рођак последњег Балшића Стефан Марамонте стигао са ша-
роликом војском, у коjoj je било и Турака, да угрози инте-
ресе новог српског деспота, Стефановог наследника Ђурђа
Бранковића, и уједно посео читаву млетачку територију до
самих градских зидина, a за њим провалио и скопски наме-
сник Исхак с једним од синова Ђурђа Бранковића — капетан
Јадранског мора опет je с флотом упловио у Бојану, ту оста-
вио један грип пун ратника и, задржавши ce десет дана,
наставио пут. A за то време которска галеота чекала je у
приправности да ce на захтев скадарског кнеза наоружа и
притекне у помоћ.16
Од 1443. године, када су Млечани сасвим загосподарили
десном обалом Бојане, река није постала ратно поприште све
до 1474. године. У Скадар ce редовно довозила опрема, без
тешкоћа су стизали борци, једино би ce у критичним тре-
нуцима појављивали ратни бродови да би ce избегло свако
изненађење. Било je то 1457. године, у рату с Леком Дукађи-
ном, и 1466. године, када ce пронела вест да ће Турци напасти
Албанију. 17 У овом последњем случају страховање je било
оправдано, јер ce Република од 1463. године налазила у рату
с Портом. Међутим, велика опасност запретила je Скадру и
довела до окршаја с Турцима и у Бојани тек осам година
касније.

14 Listine VIII, 248—253; Senato Misti LIV, 134 r ° ; A. Morosini,

Cronaca Veneta, 400—401; Senato Secseta VIII, 119 r° — 120 r°; Cronaca
di V e n e z i a . . . fino ali' anno 1442, Marciana, It. VII, Cod. M M X X X I V
(coll. 8834) 355—356.
15 Listine VIII, 265.

18 Иван Божић „О Дукађинима"; Зборник Филозофског факул-

т?та VFI/1, Београд 1964, 404; исти, „Gospodin Kojčin", Gjurmime Al-
banologjike I, Prishtine 1968, 121—122; Senato Misti LVII, 187 v°, 192 г°,
196 v°; Senato Secreta X . 88 r°; Listine VIII, 265.
17 Senato Secreta X X , 116 r°; X X I I , 158 v ° ; Listine X, 365.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ
225

У мају 1474. године, Турци су предузели вишемесечну

опсаду Скадра. У највишим органима Републике нико још
није био свестан да je почела операција какву скадарски крај
никада пре тога није доживео. Турске снаге биле су врло
велике, na су убрзо и Млечани морали ту да прикупе више
бораца него икада раније и да у Бојану пошаљу ратну фло-
ту каква ce никада раније ту није нашла на окупу. У први
мах, Сенат je послао само две лаке триреме и наредио помор-
ском капетану Пјетру Моћенигу, коме je управо истицао рок
службе, да ce на повратку у Млетке задржи у албанским
водама. Одмах затим Сенат je позвао галије из Африке и из
Лионског залива да крену према Драчу. Тек када ce после
неколико дана сазнало да у опсади Скадра учествују огромне
турске снаге под командом самог румелијског беглербега, Си-
њорија je донела одлуку да пошаље већу флоту. Добро ce
знало какви су услови за пловидбу Бојаном, na су место
тешких галија опремљени у већем броју лакши бродови, на-
рочито фусте и барке. Леонардо Болду, изабран за провиду-
ра, требало je да брдским путевима пребаци Ивану Црноје-
вићу грађу од коje би ce на језеру склопиле фусте и убациле
у борбу. 18
Део тих снага упловио je у Дрим или ce задржао д у ж
јадранске обале. Главнина флоте ушла je у Бојану. Због кон-
троверзних података у хроникама и непотпуних архивских
вести, не може ce створити тачна слика о снази целокупне
флоте. Према једном збирном извештају, нашло ce на чита-
вом ратном подручју 14 галија (лаких и тешких), 8 фуста,
12 већих бродова и око 100 барки, »што je у сваком случају
била велика флота. Поуздан je податак да je од 14 галија
ушло у Бојану 12, од којих су четири биле из Далмације.
Већина лаких бродова налазила ce такође код Светог Срђа.
Ту су били бивши капетан Јадранског мора (,,капетан К у л -
фа") Пјетро Моћениго и тек наименовани поморски капетан
Тријадан Грити, a уз њих двојица поморских провидура,
Стефан Моћениго и Алвиз Бембо. Турци су преко Бојане
подигли мост и размилели ce са обе стране Бојане. У близини
ушћа покушали су да затворе реку, као што je 1422. године
чинио и деспотов командант Мазарек. Једноставно су насе-
кли дрвеће и побацали га у реку да би затворили излаз. Три-
јадан Грити није смео дозволити да му непријатељ блокира
флоту у реци. Кренуо je с галијама и у жестоком окршају

18 N. Jorga, Notes et extriaits IV, 360—368; Senato Secreta X X V I ,

89 v ° — 90 г°, 91 v°, 93 r°, 104 v ° ; Senato Mar X , 11 r°.

15 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
226

разбио Турке око ушћа Бојане. Млечани су говорили о вели-

ким турским губицима, али су морали признати, ма колико
смањујући број, да je погинуло и неколико стотина њихових
војника. Ta ce борба одиграла 15. јуна 1474. године. Фусте и
мањи бродови Ивана Црнојевића такође су успешно дејство-
вали на језеру.
Ha крају ce велика турска опсада завршила без успеха,
мада ни Тријадан Грити није могао опседнутом граду да
пошаље помоћ којом су били натоварени бродови укотвљени
под Светим Срђом. A чинили су сви изузетне напоре. Ако
ce узме у обзир да су ce од четворице команданата тројица
тешко разболела (један je умро када су га пребацили у К о -
тор), слика помора међу посадом и борцима може ce само
наслутити. 19 О Бојани ce тада причало no читавој Европи.
Преклињући за помоћ, Млечани су пунили писма извешта-
јима о борбама под Скадром и на реци, na њима засипали
европске дворове, првенствено папску курију и двор краља
Ферантеа I у Напуљу. Овај je, чак, импресиониран опасно-
шћу, послао и своје две галије у помоћ.
Када je опасност прошла, млетачке поморске снаге напу-
стиле су Бојану и кренуле на Левант, одакле су стизале ве-
сти да je султан испловио с великом флотом. 20 Мира није
било.
Опсада Скадра била je само предигра великом турском
походу коме je био циљ освајање северне Албаније и окон-
чање дугог рата с Млечанима. У новој опсади Скадра 1478.
узели су учешћа султан Мехмед II и оба беглербега. A у вре-
ме између две опсаде, у Бојану су стизале само мање снаге,
понека трирема. Али, стражарило ce месецима, увек под врло
тешким климатским условима. И командант трирема Пјетро
Зантани осам месеци je лежао болестан чекајући да сваког
тренутка заврши живот (1476/77).21 A када ce турска војска
примакла Скадру, у мају 1478. године, млетачка флота под
командом Антонија Лоредана није ни улазила у Бојану. Тур-
ци су од почетка посели обале реке, подигли преко воде мост

19 N. Jorga, loc. cit.; Cronica fino ali' anno 1475, 312—314; Erizzo,

Chronica, 515, 518; D. Malipiero, Annali Veneti, Arch. stor. ital. VII/1,
92—98; Marcantonio Coccio Sabelico, Degl' istorici delle cose Veneziane
II, Venezia 1747, 356; Vik. Makušev, Историјски споменици Јужпих
Словена u околних народа II, Београд 1882, 44—47; Senato Secreta
X X V I , 89 v° — 90 r°, 91 v°, 105 v° — 106 г°, 106 r° — 108 v°, 118 r ° ;
Senato Mar X , 15 г ° ; XI, 15 v°, 25 v°.
20 Senato Secreta X X V I , 136 r°-136 v°.
21 Senato Mar X, 94 v°, 98°, 109 v°.
МЛЕЧЛНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ
227

и два утврђења, no једно на сваком крају Бојане, тако да

Млечани нису више ни покушавали да ту нешто учине. A на
Скадарском језеру ратовали су турски бродови, састављени
од довучених делова. С њима ce углавном носио Иван Црно-
јевић. Опсада je завршена у септембру, a онда je главнина
турске војске напустила бојиште. Скадар ce одржао, na je и
Лоредан повео флоту према Кипру. Требало je само да пре
одласка поруши напуштена турска утврђења у Бојани. За
време опсаде била je жива дипломатска делатност. Она je на
крају довела до мировног уговора од 25. јануара 1479. године.
Уговором je Скадар био жртвован и предат Турцима у марту
исте године. У млетачком арсеналу узалуд су ce градиле
нове фусте и триреме да би ce пребациле у Скадарско језеро
за дал>е операције. 22
Склапањем турско-млетачког мира и Бојана je неповрат-
но изгубљена. Млечани су покушали да задрже њену десну
обалу, али у томе нису успели. Делом су за то и сами били
криви, јер су je својевремено прикључили скадарском по-
ДРУЧЈУ> коме никада раније није приладала.

III

Пре но што су ратови показали Млечанима колико им

недостаје десна обала Бојане, представници Републике су
осетили да с те стране могу очекивати и многе непријатности.
Ђурађ II Страцимировић ce пред смрт, 1403, жалио на ска-
дарског кнеза што његовим поданицима насељеним д у ж д е -
сне обале реке не дозвол>ава да сопствено жито превезу у
Улцињ бродовима. A млетачки ректори су забрањивали пре-
воз жита Бојаном како би стали на пут кријумчарењу. Јер,
Млечани су од почетка забранили свакоме без разлике извоз
жита с територије која ce налазила под њиховом управом,
у жељи да све слободне количине жита иревезу у Млетке.
Забрана je била у складу са општим млетачким привредним
режимом. Ha Ђурђеве жалбе, скадарски кнез je одговарао
да поданици Балшића не превозе само своје жито, већ га
КУПУЈУ и од млетачких поданика, na га онда бродовима носе

22 Вик. Макушев, нав. дело II, 180—181; Senato Secreta X X V I I I ,

116 v°, М. A. Sabelico, нав. дело, 384; Senato Mar XI, 3 v°, 5 v°, 6 r°;
Consiglio dei Dieci, Misti X I X , 109 r°; Collegio, Notatorio XII, 86 г ° ;
Франц Бабингер, Мехмед Освајач u његово доба, Нози Сад 1968, 285,
286, 310.

15*
 ИВАН БОЖИТх
228

у Улцињ и тамо продају неком дубровачком трговцу. Уз то

je додавао како ce поданиди Балшића не снабдевају сољу
у Светом Срђу, према старим конвенцијама, већ купују стра-
ну со и довозе je у Бојану. 23 После Ђурђеве смрти, његова
удовица Јелена и син Балша III гомилали су оптужбе тврде-
ћи да млетачке власти газе права православних цркава,
лрава која су оне од давнина уживале у подручју Бојане.
Затегнути односи довели су 1405. године до рата између Мле-
чана и Балшића.24 Већ почетком рата Млечани су забележи-
ли значајан успех, јер je њихова флота без тешкоћа заузела
Бар и Улцин>. Млечани су општинама та два града, уз многа
обећања, утовором јамчили границе дистрикта. To су могли
учинити с посебним задовољством, јер су границе дистрикта
и једног и другог града избијале на Бојану. Очигледно je да
дистрикти Улциња и Бара нису захватали читаву десну стра-
ну Бојане. Тамо су ce само налазили неки њихови поседи,
тамо су градови располагали извесним правима. Друга села и
земљишта налазила су ce под непосредном влашћу Балши-
ћа.25 Тешко je данас утврдити шта je коме припадало. T O K O M
преговора о склапању мира, Млечани су у једном тренутку
пристајали да Балша III задржи Попрат, Свач, Ратац и Кра-
јину „са свим селима тих места", разуме ce лод условом да
им призна Бар и Улцињ с градским дистриктима. Међутим,
у новом предлогу изнетом пред Сенат 15. октобра 1407. стоји
овакво објашњење: „неки кажу да та села или атари при-
падају Улцињу или Бару, a други кажу да не припадају,
него да су то засебна подручја или атари". 20 Несумњиво je
да je ту било нерешених права, испреплетених с различитим
претензијама, na су одатле и проистицале контроверзне из-

23Acta Alb. II, no 723, с. 218; Listine V. 6.

24Listine V, 42—43; Acta Alb. II, no 748, c. 230; Chronica di Ve-
nezia, Pariš, Bibl. Nationale, Ms ital. 318, 79; Z. Delfin, Cronaca di Ve-
nezia, 265; Erizzo, Chronica Veneta, 274 и друге млетачке хронике.
25 Једино су у уговору са Улцињем наведене границе дистрикта:

„comenza a S. Serzi de Satuxa fin a S. Elia e S. Vladimir a S. Maria in

la val de Romaneo e soto li Bigazi fin a S. Zuane e tuta la Balta de Zi-
vrano fin per mezo a la piera de zalo". Сенат je накнадно признао пра-
во на судство млетачком ректору послатом у Улцињ: „De Dobra Voda
per dreto in la Balta e prima de la Balta suxo per la riva del fiume per
fina a S. Nicolao de la Foza". Listine V, 85, 86; Acta Alb. II, no 799, c.
246. У уговору c Варом признате су границе дистрикта без њиховог
навођења. Сенат je накнадно прихватио захтев барских посланика
,,quod etiam ipsi habeant aliquam iurisdictionem in flumine Воуапе,
prout habent alii nostri rectores partium de inde". Listine V, 83, 84;
Acta Alb. II, no 800, c. 246.
26 Senato Misti XLVII, 147 v°.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ 229

јаве. И зато je Сенат изменио став, решен да од Балше III

тражи такође Попрат, Свач, Ратац и Крајину, једном речју
читаву територију „intra montaneam a Pastrovich usque ad
flumen Boiane". 27 Мада и сам исцрпљен ратом, Балша III није
прихватао такве предлоге. Сви млетачки покушаји да ce он
сложи са уступањем Забојане остали су безуспешни, и при
коначном склапању мира обе стране су задржале оно што су
имале и пре рата.28
Из једног усамљеног документа из 1463. види ce да je
„casale vocatum Seregli" c десне стране Бојане, северно од
Обора, у великом луку који прави река, припадао 1433. годи-
не барском дистрикту (Бар je тада био под влашћу српског
деспота). 29 Но, све те појединости 1412. године нису биле од
значаја за Млечане, јер су они и даље остали без десне
обале Бојане. A саме ратне године показале су у коликој
мери ту може да цвета кријумчарење. Ништа није помагало
што je сваког месеца један отворени бригантин улазио у Б о -
јану да прокрстари њеним обалама. Со ce несметано дово-
зила из Валоне, која je била под влашћу госпође Руђине, a
жито извозило у Дубровник и на друге стране.30
Када je Ђурађ Бранковић 1423. склопио с Млечанима
мир после другог скадарског рата, одрекао ce Улциња. Тако
су Млечани добили извесна права на десној страни доњег
тока Бојане. У уговор je такође ушла одредба да „поменути
господин Ђурађ у име горе наведеног (деспота Стефана)
нема шта да предузима нити да располаже неком надлеж-
ношћу или правом на реци или на води Бојане, да не може
ни на који начин, ни под којим изговором и видом, ни с как-
вим разлогом и правом градити уз поменуту реку, да не сме
наредити ни дозволити да ce гради неко утврђење или кула
д у ж обале поменуте реке на растојању од једне миље, и то
од изворишта реке, то јест од њеног излаза из језера, na
све до морске обале, како тече поменута река Бојана. Ta река
да остане слободна и недирнута са свим правима и свим
оним што joj припада горе поменутој славној млетачкој вла-
ди". 31 Млечани су тако ограничили права српског деспота на
десној обали реке и у исти мах, преко улцињског дистрикта,

27 Senato Misti XLVII, 148 r°.

28 Listine VI, 4, 20—21, 175; Senato Misti XLVII, 148 v ° ; X L Y I U ,
109 v°, 112 v°, 114 r°, 145 r°, 179 v° и тако даље.
29 Женећи ce ћерком Петра Спана, Радич Хумоје добио je 1433.

године заселак у мираз. Consiglio dei Dieci, Misti X V I , 88 r°.

30 Senato Misti XLVIII, 8 v°.
31 Listine VIII, 250.
 ИВАН БОЖИЋ
230

тамо закорачили. Разграничење права између српског дес-

пота и млетачког Улциња разјашњено je тек вучитрнским
уговором из 1426, који je имао за циљ да ce коначно оживо-
твори споразум постигнут три године раније у Светом Срђу.
Улцињанима je дозвољено да слободно лове рибу у ушћу
Бојане и да прелазе реку не плаћајући никакву дажбину.
Опатија Св. Николе и шума Бегази припале су деспоту, са-
мо je он дозволио Улцињанима да у поменутој шуми сло-
бодно секу дрво за сопствене потребе. 32 Улцињском дистрик-
т у остала су несумњиво она земљишта која су му и раније
припадала. Млечани су и после 1423. године били врло оп-
резни. Не придржавајући ce првобитног уговора, сачували су
своје јако утврђење, недавно подигнуто у Светом Срђу, и та-
мо сместили сел>аке који су одбегли из Забојане.
Ситуација je за Млечане постала врло повољна када je
Ђурађ Бранковић, после првог пада деспотовине под Турке
1439, морао напустити земљу и, поготову, када je у априлу
1441. године морао формално бежати из Зете, где je дошао у
августу 1440. године, надајући ce да ће одатле моћи нешто
лредузети против Турака. Босански војвода Стефан Вукчић
Косача припремао je тада снаге да ce дограби свих деспото-
вих поседа у Зети. A деспот je, огорчен на Косачу, молио из
Угарске, преко которског кнеза, Млечане да све његове по-
седе у Зети узму под своју заштиту. Представници Репуб-
лике су без тешкоће посели у августу 1442. године Будву и
Дриваст, a у септембру Ластву у Паштровићима. Бар ce на-
лазио у рукама Косачиних војника, и млетачке снаге су га
узеле, после вишемесечне опсаде, 4. јула 1443. године. У ме-
ђувремену су поселе и Забојану привукавши на своју страну
мнore ратничке дружине.
Тада су загосподарили читавом десном обалом Бојане и
почели да располажу поседима и земљиштима у Забојани no
сопственом нахођењу. Дивку Зауловићу, из захвалности што
им je предао Дриваст, дали су у Забојани титулу војводе и
признали му баштинске поседе — села Свети Тодор и Пул-
чу (Pulchia), чак су му обећали и Свач у пронију. A браћа
Дрнојевићи, када су ce на крају нашли уз Млечане, тражили
су узалуд да им ce врате стари породични поседи — поред
два села у скадарском крају и село Облик у Забојани (гор-
њи ток Бојане). Ништа нису добили. Скадарски кнез уступио
j e још раније, 1442, Облик браћи Врагоци, који су напустили
поседе у Горњој Зети и пре осталих пришли Млечанима. A
32 Listine IX, 10—11.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ
231

када су ce вратили у стари крај, скадарски кнез je дао Об-

лик под закуп као пусто селиште, да би га касније, 1447,
уступио као пронију Владу Калођуревићу. Попу Ђинаку,
старешини једне групе Мркојевића, која je за време опсаде
Бара пришла Млечанима, дао je као награду бенедиктинску
опатију Светог Николе на ушћу Бојане, протеравши послед-
њег опата Ивана Ђурђевића. Тек када je папа протестовао,
Сенат ce 1450. сложио да ce опатија врати католичким мо-
насима.33
Загосподаривши Бојаном, Млечани ce више нису инте-
ресовали за старе распре између барске и улцињске општи-
не око граница нити претензије Бара и Улциња на читаву
територију Забојане. Све што није чинило непосредни дис-
трикт тих градова млетачке власти су дале на управу кне-
зу и капетану Скадра. Нису, природно, проглашавали Забо-
јану за део скадарског дистрикта, јер скадарској општини
нису ионако готово ништа оставили од старог дистрикта. За-
бојана je остала подручје исцепкано на ситне заједнице с
мали аутономним правима и потчињено чврстој руци мле-
тачких власти у Скадру.
Али ce зато ситуација искомпликовала када je 1479. го-
дине склопл>ен мир с Турцима. Предавши Скадар, Млечани
су захтевали да ce граница између њихових и турских посе-
да утврди на Бојани. У свим преговорима око разграничења
истицали су да Забојана припада дистриктима Бара и Ул-
циња. Изјављивали су до краја (1481) да je подручје Улци-
н>а увек било „јако стешњено"; допирући до Бојане захвата-
ло je тамо опатију Св. Николе, затим села Реч (Rezi) и
Свети Ђорђе (San Zorzi), што значи до Сашког језера и моч-
варне равнице између њега и реке. Насупрот улцињском,
тврдили су, барски je дистрикт био „врло простран с више
од осамдесет села", што би значило да je, настављајући ce
на дистрикт Улциња, стизао до средњег и горњег тока Бо-
јане и до Скадарског језера. 34 Турци нису хтели да слушају
приче о древним правима, нити су их могли проверити, na
су зато захтевали да ce постуни на основу затеченог стања.
Султан je у септембру 1479. године поручивао: „Одговорили
смо да смо, пре но што од вас примисмо скадарски град, за-
33 Ivan Božić, ,,Le systeme foncier en ,Albanie Veneticnne' au
X V e siecle". Bolletino dell' Istituto di Storia della Societa e dello Stato
Veneziano, V — V I (1963—1964), 96, 111; Senato Mar I, 169 r°, 169 v°,
201 г ° ; II, 15 v°.
34 Senato Secreta X X I X , 151 v°, 152 r°; Em. Scapolo, Venezia e Al-

bania, Ateneo Veneto X X X I , Venezia 1908, 106.

 ИВАН БОЖИТх
232

узели крајеве преко реке и то што смо узели држимо до да-

нашњег дана. Никада нисмо рекли нити нам je била намера
да вратимо било шта од тога. A ако друга приморска места,
то јест Бар и Улцињ које ви држите, буду хтела границе, ми
смо већ наредили нашем емину да учини што je разумно за
удобност ваших људи". 35 Сви су разговори били узалудни.
Млечани су коначно били потиснути са обала Бојане.

IV

Најважнија места дуж Бојане била су два бенедиктин-

ска манастира — Свети Никола близу ушћа, на десној страни
реке (S. Nicolo de Foza, Sanctus Nicolaus Fuxie Boiane), и
Свети Срђ (опатија светог Срђа и Вакха) на прилазу гор-
њем, плитком току реке, с њене леве стране. Ha та два места
налазили су ce најважнији прелази (scalle).36
Свети Никола доспео je у млетачке руке тек 1442. или
1443. године. Али су прелаз преко реке и до те године кон-
тролисали Млечани као господари саме реке, воде у њој. Ана-
листа Малипјеро каже да ce прелаз налази близу места где
ce река сужава између две стене и наводи да je то место уда-
љено од Светог Срђа осам миља, што не би одговарало ствар-
ном растојању, које je било веће. И он то место назива
„el stretto della scalla". У једној млетачкој хроници оно ce
назива „1а schala ala Grabia", док ce у једној одлуци Сената
из 1423. године назива прелазом или теснацом (alla scalla
over al stretto). Један дубровачки документ из 1414. године
означава место на коме ce налази Свети Никола именом
Archa. 37 Како ce у Бојану често ишло no дрвну грађу, она
ce товарила и код Светог Николе. To ce види из већ помену-
тог дубровачког документа: Радиша Томковић из Стона оба-
везао ce да he ту натоварити на своју марцилијану „pallos et
brageria pro catena portus Ragusii".
У Светом Срђу ce, поред опатије, налазило и црквено
село, у коме je у време када су млетачки намети no огњишту
35 Commemoriali X V I , 142 (141) r°; извод у R. Predelli, I libri com-

memoriali della Republica di Venezia, Regesti V, Venezia 1901, no 134.

c. 230.
36 „locus scalie Sancti Nicolai et Sancti Serzii", Listine VI, 21; Sena-

to Misti LIII, 13 v°.

37 D. Malipie; o, Annali Veneti, Arch. stor. ital. VII/1, 95; Croniea

fino ali' arno 1475, 212; Listine VIII, 250; Х А Д , Diversa Cancellarie
XL, 4'.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ 233

били врло високи било само осам домова. A када су их вла-

сти, на молбу опата, смањиле, ту ce за кратко време наку-
пило 80 кућа, да би касније, напоредо с повећањем даж-
бина, тај број лочео да ce смањује; 1416/17. године било их
je 49.38 Негде испод прелаза налазио ce заселак (три куће)
Precali sotto la Scala, док ce на истом месту преко реке на-
лазило село Precali.39 Уз манастирско село налазили су ce
трг (mercatum), царина (dohana) где ce продавала со, крчма
и лука. 40
Царина je несумњиво била за Млечане најважнија, јер
ce од давних времена ту продавала со читавом залеђу и јер
им je она доносила велике приходе. Цариник-солар био je
службеник млетачке „општине". Идући према југу, прва на-
редна царина соли налазила ce у Љешу. И када je Сенат 5.
августа 1399, на нечији предлог, донео одлуку да ce царина у
ЈБешу изда под закуп приватном лицу, познаваоци прилика
су оценили ту промену као неразумну, и она je већ следећег
дана била повучена. Јер, свима je у Сенату постало јасно да
би љешка царина у приватним рукама упропастила царину
у Светом Срђу. Приватни закупац био je у могућности да
бољим пословањем привуче купце и допринесе да ce осетно
смање приходи од царине у Светом Срђу. A та je царина, под
истим условима, доносила трипут више од љешке царине.41
Међутим, стоваришта соли налазила су ce с друге стране
реке, у кућама (domuncule) на територији Ђурђа II Страци-
мировића, насупрот Светог Срђа. Млетачки кнез у Скадру
указивао je на опасност: водостај реке преко лета толико
опадне да ce она може на три места прегазити. Он je страхо-
вао првенствено од Турака. Зато je Сенат 1. септембра 1399.
наредио да ce ново стовариште подигне на острвцу уз мле-
тачку обалу. A до острвца ce тешко могло продрети. Али,
тада je управо плануо велики скадарски устанак и сељаци
из 51 села, како поданици Млечана тако и поданици Балши-
ћа, навалили су на стоваришта и опљачкали 5000 џакова
соли. Зетски господар je касније, 1402, морао Млечанима пла-
тити одштету за со коју су, према млетачкој процени, од-
нели његови поданици.42 Касније су Млечани вероватно пре-
38 Момчило Спремић „Свети Срђ под млетачком влашћу", Збор-

ник Филозофског факултета VII/1, Београд 1963, 305.

39 Млетачки архив, Catasto Veneto di Scutari, Olim Brera I, 153/b;

Senato Misti L. 63 г°.

40 M. Спремић, нав. дело, 296, 298.
41 Senato Misti XLIV, 119 v ° ; Иван Божић, „О Дукађинима", Збор-

ник Филозофског факултета VIII/1, Београд 1964, 400.

« Acta Alb. II, no 627, с. 177; Senato Misti XLVI, 1 r°.
 ИВАН БОЖИТх
234

бацили стоваришта, na им je остало једино да пазе на оне

који су довозили со са туђих солана и да их гоне.
Ha исти начин су пазили да ко из Бојане не извози жито
без дозволе. Оно ce, no правилу, товарило у Светом Срђу и
возило у Млетке. Нотарски уговори, регистровани у Млеци-
ма, једноставно су обавезивали превознике да иду no жито
„на уобичајено место" (ad locum solitum). Међу превозни-
цима било je и Дубровчана који су радили у Млецима или
који би ce тамо затекли с бродом. 43 A Балша III почињао je
ратове против Републике пљачкајући бродове који су у Све-
том Срђу товарили жито. Па и скадарски кнез je, када би
страховао од неког напада, насилно одузимао жито, просо
или јечам од превозника које би затекао у Светом Срђу да
би благовремено снабдео скадарску тврђаву. И после су соп-
ственици морали обијати прагове Сената да им ce одузето
плати.44 Осим тога, ту ce истоваривало све што ce слало из
Млетака за потребе Скадра и Дриваста, a онда су грађани
преносили терет на леђима или колима, како су најбол>е
знали. Представници Дриваста жалили су ce 1447. године у
Млецима да њихови суграђани не располажу колима којима
би превозили „1е massaricie е municion". Молили су да ce
обавеза пребаци на сељаке из дистрикта. Сенат ce сложио
да сељаци превозе терет колима до кланца (el strecto), a
одатле да га грађани допреме да тврђаве.45
Млетачке власти су настојале да преузму сва права која
су проистицала из коришћења Бојане и тако повећају при-
ходе своје „ошнтине". Нису признавали стара права ни Бал-
шићима ни њиховим поданицима, одузимали су их и самој
скадарској општини, na чак и појединим црквеним устано-
вама. Само су приватним лицима, својим поданицима, остав-
љали да ce користе понеким млином или изграђеним лови-
штем рибе на реци. Очигледно их млинови нису много прм-
влачили, јер би, одузети сопственииима, доносили мање при-
хода но што су износиле дажбине на остварени промет. Зато
je један Скадранин насељен у Млецима могао 1444. године да
изнајми земљаку који je живио у Скадру половину млина у
Бојани за 28 перпера годишње.48
Прва je дигла глас Јелена Балшић теретећи 1404. године
Млечане тешким оптужбама. Захтевала je да ce православ-
43Млет. арх., Canc. Infer. Notai, Bu 214, 459 v ° ; Bu 215, 315 r°.
44Senato Mar IV 167 v° (1452); Erizzio, Chronica, 274; Chronica di
Venezia fino al 1446, 79.
45 Senato Mar II, 194 r°; M. Спремић, нав. дело, 301.
48 Canc. Infer. Notai, Bu 59 (II), 15 v°.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ 235

ним црквама врате права која су оне некада добиле од срп-

ских владара и да им ce не одузимају прелази на Бојани, у
ствари ситни приходи који су ce од тих прелаза остваривали.
Сенат je препустио скадарском кнезу да утврди права право-
славних цркава.47 Његова решења махом нису задовољавала
Балшиће, na je 1405. године дошло до добро познатог рата.
A и када je склопљен мир, Млечани нису дозвол>авали Бал-
ши III да оствари на реци било какав приход. Он je у Бо-
јани држао брод (zopulum) и пребацивао дубровачке трговце
с робом у Скадарско језеро или их je враћао одатле до своје
територије наплаћујући им возарину. Комисија послата
1416/17. године у Скадар да попише млетачка права и при-
ходе имала je такође дужност да примора Балшу да напусти
сваку помисао да ce сме користити водом Бојане. 48
A Република je на све што ce увозило у Бојану ударала
намете и њихово убирање често давала у закуп. Крчму у
Светом Срђу и таксе на вино закунио je уочи избијања дру-
гог скадарског рата сер Зуан Градениго у име великог мле-
тачког трговца сер Антонија Ђустинијана. Међутим, чим je
избио рат, командант флоте укинуо je све таксе на намирни-
це да би олакшао снабдевање војске. Ништа ce није плаћа-
ло ни на вино, na je закупцу изостала зарада. Сенат je у де-
цембру 1419. године нашао решење: наредио je закупцу да
преда новац који je сакупио, a њега самог je именовао за
плаћеног млетачког службеника. 49 Када су привремено пре-
стали ратови и када су Млечани постали господари десне
обале Бојане, појавили су ce са жалбама Улцињани, мада
већ одавно млетачки поданици. Од давнина су имали право
да продају вино у Бојани, све до „скале", не плаћајући ни-
какву царину, a скадарски кнез почео je да тражи ту царину.
Захтевао je од њих да плате и неки намет на дрво које су
секли за грађење кућа у шуми на Бојани. Сенат je 1444. на-
редио да ce поштује обичајно право, ако су га представници
Улциња верно изложили. 50
Водило ce рачуна о сваком грошу који би могао да ce
нађе у млетачкој благајни. T O K O M првог скадарског рата,
1408, усвојен je предлог двојице провидура, Ђакома де Рива
и Роберта Морозинија да ce на скали код Светог Срђа по-
стави царина и да ce поруше нека, како су они тврдили, без-
вредна ловишта рибе, „како би бродови натоварени робом и
47 Listine V, 42.
48 Senato M'.sti LI, 154 г°.
49 Senato Misti LIII, 15 v ° ; M. Спремић, нав. дело, 310.
50 Listine IX, 210—211.
 ИВАН БОЖИТх
236
житом могли пролазити узводно и низводно". 51 У Сенату ce
није ни знало да су у питању права бенедиктинске опатије
Св. Срђа и Вакха. Зато ce опат Петар Круецио појавио у ј у -
ну 1410. године с протестом због уништених ловишта и оду-
зетог права на наплату таксе за превоз преко реке (transitus
ultra aquam Boiane, collateralis dicto suo monasterio), мада ce
од те таксе годишње није могло побрати више од два дука-
та. Тражио je од Сената да му ce врати старо право да од
сваког дубровачког брода који би пристао уз манастирску
обалу наплати четири солида. Сенат му je тада дозволио да,
под контролом скадарског кнеза, обнови уставе за лов рибе,
али тако да они нимало не ометају пловидбу Бојаном, вратио
му je таксу за прелаз преко реке, али je оставио локалним
властима да испитају ко има право да узима од Дубровчана
намет за пристајање бродова. Опат je обновио ловишта, a
локалне млетачке власти поново су изашле с тврђењем да
она сметају пловидби: „река би ce врло брзо затрпала зем-
љом, што je за нашу пловидбу врло штетно". Сенат je у но-
вембру 1413. године, упркос ранијој дозволи, забаранио
грађење ловишта, a опат je опет 1415. године ударао на врата
млетачких већа да би протестовао. Тада je нађено решење:
требало je да комисија од три члана утврди права опатије и
да за порушена ловишта одреди одговарајућу накнаду.52
Међутим, када су била у питању ловишта којих су ce догра-
биле млетачке власти и из њих извлачиле знатне гхриходе,
тешко су ce прихватали предлози о њиховом рушењу.
Одмах гго преузимању тих крајева, млетачке власти су
присвојиле најбоља ловишта, мада она нису припадала Бал-
шићима, него скдарској општини. Било je то у време кнеза и
капетана Матеја Граденига (1397—1398). Касније je кнез
Фантин Марћело (1403—1406) одузео и ловиште које je при-
падало цркви Светог Стефана у Скадру. Сва та ловишта
јавл>ају ce под именима Горњи Taj ep, Доњи Taj ep, Гјаре
(gyare — спрудови облутака), Лингромадура, Марица и Ми-
зериц. Кнез их je издавао под закуп на лицитацији. О ли-
цитацијама ce водила посебна књига (libro de inchanti a
Schutari), која ce чувала у благајни. Ловишта су закупљи-
вали млетачки патрицији и домаћа властетла, и за њих пла-
ћали велике суме, што значи да им нису изостајали приходи
од уловљене рибе. Према подацима из 1468. године, млетач-
ка „општина" добијала je од закупнине тих ловишта 2000
дуката годишње.
51 Senato Misti XLVIII, 22 v°.
52 Senato Misti XLVIII, 152 r ° ; L,, 49, r ° ; LI, 23 v°.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ Б О Ј А Н И
237

A кад би избио рат или дошло до поплаве, закупци су

молили да им ce олакшају услови плаћања. Велико веће, на
предлог Већа четрдесеторице, укључивало je тада њихове
дугове у обрачуне скадарског кнеза с разним повериоцима
или предвиђало дугогодишње отплаћивање у ратама, у сва-
ком случају налазило je за њих повољно решење. Али ce
зато Сенат упорно оглушивао о све плачевне молбе скадар-
ских представника да им ce врати стара баштина. Када je
скадарско посланство дошло у Млетке 1422. године, добило je
одговор да ће млетачки кнез и капетан у Скадру испитати
њихова права, и тако je било враћено кућама. О враћању
ловишта у Скадру, разуме ce, није могло бити говора, na ce
посланство поново појавило пред Сенатом 1425. године. A та-
да му je отворено одговорено да Република у тим крајевима
има огромне издатке, na ce њиховим захтевима не може
изићи у сусрет. 53 У почетку je још било обазривости. Андри-
ја Павлов Дукађин закупио je једно ловиште од скадарског
епископа и општине. Кнез Фантин Марћело je и то ловиште
преузео у име млетачке „општине", a онда га no налогу Се-
ната вратио закупцу. A када га je кнез поново узео, Сенат му
je наредио да га врати Андрији с тим да ce он њим користи
онолико дуго колико je ловиште било у млетачким рукама. 54
Уступак безначајан, вероватно учињен из обзира према ска-
дарском епископу.
Скадарски кнез није дирао ни ловиште којим су распо-
лагали доминиканци још од времена Немањића. Али и они
су закукали када их je притисла незаситост општинских за-
купаца. Ловиште доминиканаца налазило ce уз Горњи Taj ep.
A закупци тог ловишта проширили су му 1447. године гра-
нице од те мере да су сасвим затворили манастирско лови-
ште. И Сенат je 1452. године интервенисао да ce манастиру
обезбеде стара права.54
Ловишта с јазовима и уставама доносила су Млечанима
добре приходе. И зато су и сами неколико пута били у недо-
умици треба ли их порушити да би ce колико-толико регули-
сала пловидба читавим T O K O M Бојане.

53 Senato Misti LIV, 22 r ° ; LV, 154 r ° ; XLVII, 74 v ° ; Grazie X X I ,

50 (46) r ° ; X X I V , 247 (68) v ° ; Ufficiali alle rason vecchie X X I V , Nota-

torio I, 25 v°.
54 Senato Mar IV, 144 v°.
 ИВАН БОЖИЋ
238

Мада ce Бојана сматрала пловном реком (,,un fiume na-

vigabile", како каже савременик описаних догађаја Маркан-
тонио Коћо Сабелико)55, велики или јако натоварени бродови
нису успевали да плове даље од Светог Срђа. A за време
олује, и обична барка je могла ући у Бојану једино тегље-
њем.56 Када су услови за пловидбу били повољни (виши во-
достај и мања оптерећеност брода), до Скадарског језера су
стизали бригантини, галеоте, фусте, грипи, арсили, ганца-
роле, барботе (покривени теретни бродови), цополи и барке.
У једном документу из 1412. изричито ce каже да су Скадра-
ни no распореду стражарили на језеру ,,cum galeota vel bri-
gantino seu zopolis". 57 Познато je, такође, да су ce у првом
скадарском рату, пред нападом Балшиних бродова, млетач-
ке фусте морале повући. 58 Галеоте слате у Скадарско ј е -
зеро имале су 30 до 40 веслача (1410) или 20 до 22 клупе
(1419). Нема много података о величини бригантина. Само
ce једном приликом каже да бригантин са 12 клупа може
лако пловити читавим TOKOM Бојане. 59
Ипак су Млечани желели да ce Бојана оспособи за пло-
видбу до Скадарског језера за све бродове и у свако годиш-
ње доба. Неколико месеци после избијања првог скадарског
рата, 1406, послат je „unus magister ingeniarius ab aquis"
да испита како би ce горњи ток реке оспособио и за пловид-
бу галијама. Знало ce да би требало отклонити неке плића-
ке, затим порушити сва ловишта, државна и приватна. Неко-
лико млетачких племића испитивало je привредну и правну
страну подухвата: колико би ce прихода изгубило рушењем
јазова и да ли би ce приватна лица задовољила накнадом за
изгубљена ловишта. 60 Резултат анкете био je очигледно не-
повољан, na ce није ништа ни предузело. A наредни дога-
ђаји су показали коликој ce опасности излаже Скадар за
време рата ако нема могућности да му ce допреми помоћ,
изузев врло опасним сувоземним путевима.

55 М. С. Sabelico, нав. дело, II, 356.

56 Патрон дубровачке барке Радивој Гојшић, улазећи no олуј-
ном времсну у Бојану, потрошио je 10 перпера ,,in faciendo se remur-
chiare", Lamenta de foris VII, 136'.
57 Senato Misti X L I X . 99 v°.
68 Senato Misti XLVIII, 145 r°; Listine V, 62.
59 Senato Misti XLVIII, 8 v°, 122 v ° ; LIII, 13 v°, 15 v ° ; LIV, 54 r°,

77 v ° ; LVII, 192 r°; Senato Secreta VIII, 85 v°, 87 v ° ; X X 116 r°.

60 Listine V, 69.
МЛЕЧАНИ H A РЕЦИ БОЈАНИ 239

Последњих месеци 1422. године, док ce Скадар налазио

под опсадом деспотових трупа, млетачки бродови су беспо-
моћно чекали под Светим Срђом да успоставе везу с гра-
дом. Из Млетака ce крајем децембра захтевало од коман-
даната флоте да узастопце шаљу барке и ганцароле не би
ли ce пробиле до опседнутог града. По предлогу познавалаца
локалних прилика, бивших функционера у Албанији, Сенат
je саветовао командантима флоте да са обе стране острвца
код Светог Срђа потопе no један брод, како би ce донекле
смањило отицање воде између острвца и обала реке. Сма-
трало ce да би тако могао порасти водостај реке и омогућити
бродовима да стигну до Скадра. Бродове би узели од домаћих
људи, предходно их проденили, a затим потопили. 61 Савети
су били непотребни, јер су Памалиоти окренули стање на
бојишту у млетачку корист. И помоћ je том приликом без
тешкоће стигла у Скадар. Али je утисак безизлазности био
толико јак да ce поново приступило разматрању мера које
би омогућиле пловидбу до Скадарског језера под свим усло-
вима. Првих месеци 1423. године сакупили су ce супракоми-
ти галија и други стручњаци да размотре раније занемарено
техничко питање. Када би ce порушили млинови и ловишта
под Скадром, писали су им из Млетака, „добио би ce такав
приступ и пловни пут би ce толико проширио и поправио, a
речно дно толико продубило, да би бродови, галије и барке
у свако доба могли пловити до Скадра. A када би ce то по-
стигло, поменуто наше место, Скадар, било би стално у без-
бедности". 62
Међутим, када je био склопљен мир са деспотом и када
су после тога настале дуге деценије без ратне опасности у
самој Бојани, нико није сматрао разумним да ce млетачка
„општина" лишава великих прихода због неке теоретске
опасности која би могла запретити Скадру због кидања везе
с морем. Одговорна тела у Млецима замислила су ce тек за
време дугог турско-млетачког рата. Истакнути млетачки па-
трициј, одличан познавалац прилика на Истоку, Јозафат
Барбаро кренуо je 1469. године у Албанију с многоструким
задацима. Уз остало, требало je да са скадарским кнезом
размотри старо питање шта да ce ради с ловиштима у Боја-
ни, која су ce до тог времена већ била и намножила.68 Ништа
није учињено, и велика турска опсада Скадра 1474. године

61 Listine VIII, 206—207.

62 Senato Secreta VIII, 87 v°.
63 Listine X, 446.
 ИВАН БОЖИТх
240

затекла je Млечане сасвим неприпремљене. Нико у Сенату

није памтио ситуацију од пре 52 године, a она ce у застрашу-
јућем облику поновила. Касно je поручивано скадарском
кнезу да ce посаветује с људима и види како би ce могао
прокрчити пут галијама до језера. У јеку борбе, када су ce
Турци појавили на обалама Бојане, није више било умесно да
ce о томе расправља. Зато je почетком 1476. године, када je
било сасвим јасно да ће ce турски напад поновити, скадарски
кнез добио налог да ce поруше сви млинови, уставе и лови-
шта и да ce Бојана тако очисти од свих препрека до самог
језера". 64 Тада ce, нема сумње, поступило no наређењу. Бо-
јана je огољена од свих постројеша и зграда које су служиле
за привређивање. Сопственици су били погођени, a сама Ре-
публика знатно мање од њих, јер je ионако 1479. године Бо-
јана остала у турским рукама. Једина je корист била — ако
ce то може сматрати коришћу — што су Турци наишли на
опустошену реку.
Млетачким повлачењем из Бојане, река je несумњиво
изгубила значај који je имала под краткотрајном влашћу
Републике. Цредање je сачувало успомену на време вели-
ких борби, na je доцније, у време Свете лиге, на пример,
када су саставл>ани планови о рушењу Отоманског Царства,
настао и један план у Бару, a он je као кључну операцију на
том путу предвиђао — освајање Скадра.

64 Senato Mar X, 11 r°, 16 v°, 67 r°; Senato Secreta X X V I , 104 v ° ;

Cronaca Veneta fino ali' anno 1475, 313; Erizzo, Chronica, 516.
 ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ 256

До најновијег времена сачувао ce у Србији, Македонијн

и Бугарској израз параспор или параспур за означавање јед-
не врсте земљопоседа и рада зависног сељаштва. Термин и
установа створени су у време српске и бугарске средњовеков-
не државе очигледно под византијским утицајем (грч.
лаоаолоооч'), пошто на њих наилазимо и у Грчкој, јужној Ита-
лији и на Сицилији, које су ce такође налазиле под визан-
тијском влашћу и сачувале многобројне трагозе н>еног ути-
цаја.
Термин je до најновијег времена сачувао неколико зна-
чења:
1. Параспор у првом реду означава земљу на којој сеља-
ци раде за феудалног господара. Говорећи о окрузима припо-
јеним Србији 1878. године, М. Ђ. Милићезић наводи и пара-
спор: "Параспурна њива je она земља коју спахија задржи
за себе, na му je сељаци, његове чивчије, морају обрађивати
и род с ње сносити у кошеве и амбарове". 1 Риста Т. Николић,
у својим антропогеографским испитивашима Врањске Пчи-
н>е, такође помиње тај тип поседа и рада зависних сељака из
„горњих села". Наводећи њихове обавезе према спахији, Ko-
je ce разликују од обавеза сељака из „доњих села", он ка-
же: „Десетак од берићета спахији нису давали у горњим
селима, али су у сваком од њих становници орали спахији
њиву звану спахијска њива или параспур, са које je сав бе-
рићет даван спахији, који га je или собом носио или ту про-
давао." 2 Ст. Новаковић додаје да je за рад на параспурној
њиви „господар био дужан давати својим чивчијама no 20
1 М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Нови крајеви, Београд
1884, стр. 135.
2 Риста Т. Николић, „Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве,

антропогеографска испитивања", Српски етнографски зборник V, На-

сеља српских земаља II, Београд 1903, cvp. 113.

16 Н е м и р н о поморје
 ИВАН БОЖИТх
242

ока семена на сваку кућу; остало je било њихово". 3 Од више

значеша новогрчке речи лидаалод1 К. Амантос наводи ово исто
значење као најважније: у Епиру и у другим областима то je
боља њива на којој хришћани раде за турског господара.4 To
значеше речи лаоаалоос наводи и Д. Димитракос у свом вели-
ком речнику грчког језика, објашњавајући je као „обраду
комада читлука од стране закупца за сопствени рачун". 5
2. Називом параспор означава ce такође и земља коју
спахија уступа свом момку на име награде за службу, како га
објашњава један извештај који je Ст. Новаковић добио 1905.
године с властелинског имања Бардовци код Скопља.6 У ис-
том значењу нашао je и Риста Николић параспор у Врањ-
ској Пчињи: „Момку пак, који je становао на чифлуку, у
згради, Турчин je давао сваке године: 120 гроша, што га
служи са својом породицом, 12 ока соли, 20 ока „ара", 50 ока
купуса и остало, што му je потребно за зиму, за исхрану му
je давао шиву звану параспур, обично 8 шиника, 4 шиника
жита, 4 шиника кукуруза". 7
3. У западној Бугарској К. Јиречек налази параспор и у
значењу земље која ce уступа сељацима који ce и зову па-
распурџије уколико живе само на туђој земљи: „ [ . . . ] v za-
padnim Bulharsku, u Radomiru a KystencLlu, se pracovnici až
do valky platili žitem, a vubec prirodninami. Čast pozemku
ktera se delnikovi zapujčuje k zaseti, slove paraspor (nebo pa-
raspur) a odtud se vesničanum, žijicim jen na cizi pude, rika
paraspordžiji [. . . ] Slova parašpur se v tomto smyslu uživa i v
Dupnicku, Radomirsku, Kystendilsku i okolo Stare a Nove Za-
gory". 8 Параспор ce јавља и у јужноЈ Италији (parasporu)
као и на Сицилиш (paraspolu) у значељу земље коју обра-
ђује сељак: „terreno che il contadino lavora per suo conto,
3 Ст. Новаковић, „Пронијари и баштиници", Глас I, Београд 1887,

стр. 89.
4 Eig tt|V "Hneipov v.al a).Lay.ov nagaonogi hb/zTUA у.ах o y.a?.ijTEQ05 01756;,

o бдапос ouvrj^cog £-/TA)./.i£OYEITO us аууаое!«; ТЈЛО TOIV /.OIONAVOJV {>Л;ЕО TOU

Tovie^ou Kuglou. K. A[xAVTOD, Параалоец 'ЕПг|У1иа, IV—2 1031, С-р. 320.
5 'Н 1јл6 Toi3 (.iiaitojToC xa/./.i£QELa тигјиатбд TIVO; iaicp/.iy.i,oij, bi' idiov

коуадмџбу. A. Д^ц^теаиог!, Меуа Is^izov tfj; 'ЕХЦускгјд уХшааг!;, s. v.

6 Ст. Новаковић, Параспор — Паоаалооа, прилог к познавању ста-

рих аграрних обичаја Балканскога Полуострва, Годишљица Николе

Чупића X X V I , Београд 1907, стр. 193. Иста je расправа, у скраћеном
об-тику, на'пре об4ављена у Archiv fiir Slavische Philologie X X V I I I ,
Berlin 1906, стр. 463—464.
7 Риста T. Николић, нав. дело, стр. 116.
8 Konst. Jireček, Cesty po Bulharsku, Praha 1888, стр. 130; Исти,

Das Fiirstenthum Bulgarien, Wien 1891, стр. 192. Ст. Новаковић, „Село",
Глас X X I V , 1891, стр. 177—178.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
245

oltre il convenuto". 9 У овом случају појединости нам нису

позчате. Према поменутом извештају који je Ст. Новаковлћ
добио 1905. из Бардоваца, параспуром je називана и пракса
када „исполџије сеју и жању раж, пшеницу, јечам и к у к у -
руз и no одбијању семена деле летину напола с господа-
рем". 10 Карактеристично je да и сам К. Јиречек наполицу
доводи у везу с параспуром: „Die Halbwirtschaft (bulg. ispo-
lica). wo der Ertrag zwischen dem Grundbesitzer und dem Bau-
ern getheilt wird, ist jedenfalls alt. Dafur spricht auch der Ter-
m.nus paraspur, paraspurdži [ . . . ] " . 1 1 Ст. Новаковић објаш-
њава да су параспурџије изнајмљиване на једну или пола
голиче. о Ђурђевдану и Митровдану. „Имало je радника који
су цео свој век проводили на овај начин, идући с једног има-
ња на друго као параспурџије". 1: По томе би ce обрада па-
распора од стране сељака могла довести у везу с наполицом
или неким другим системом дељења летине — „oltre il con-
venuto".
4. Kao важно значење речи jiraoamtooi у Грчкој К. Аман-
тос наводи и узајамно испомагаше сељака при пољопривред-
ним радовима, бесплатан рад сељака за неког сиромашног
суседа, удовицу или сирочад.13 To би била појава која пот-
пуно одговара нашој моби. Зато није чудно што ce за исти
појам, уз назив у Елиди и северној Аркадији, јавља у
Евританији и израз лаоау.а/ла14 (молба, значи: моба).
О раширености термина сведочи и сачувани топоним Па-
распур за један од јачих извора воде у Ћурковици (Вран>-
ска Пчиња)15 као и назив параспурци којим у Врању „зову
поједине сиромахе, који су без игде ичега". 16 Иван Поповић
објашњава реч „параспурец": „Сељаци принуђени да раде за
турског спахију (paraspuri) нису имали никакве сопствене
9 Morosi, „L'elemento greco nei dialetii dell'Italia meridionale",
Archivio glottologico italiano, XII, 1890, cvp. 76 и д., бр. 283, цит. према
К. Јиречеку, Историја Срба II, Београд 1923, 39; III, 197,
10 Ст. Новаковић, Параспор, стр. 192—193.
11 К. Jireček, „Archaologische Fragmente aus Bulgarien", A r chaolo-
gisch-epigraphische Mittheilungen aus Osterreich-Ungarn, X , Wien 1886,
стр. 70.
1г Ст. Новаковић, Село, стр. 178.
13 To цаЛ/.ov oumg evpiacpeoov elvai 8 п no?.?.a/,oi) jtaoamtoot etvai r)
d/./.u?.o(5oridEi.a t| 7ЕО)ру1-хг) Г| aiuadog e.Qyaaia rdiv -/mor/oov ТЈЛЕ^ лтшхои Tivog
auvTonipouttov fi ХЛЕА? xai 0Qcf>avC>\. K. 'AHĆVTOU, Параолоец стр. 320.
14 Ha истом месту.
15 Риста Т. Николић, пав. дело, стр. 182.
18 Исто двло, стр. 117.

16»
 ИВАН БОЖИТх
244

имовине, и на тај начин je назив којим су ce они називали

— прешао уопште на појам ,сиромаха'." 17
Све су ово трагови термина и установе који су у сред-
њовековну српску и бугарску државу ушли под византиј-
ским утицајем — исто као и у јужну Италију и на Сицилију.
Ha њих je обраћана посебна пажња зато што у српским и бу-
гарским средњовековним споменицима нема ниједног помена
овог назива, док ретки помени речи од којих je изведен па-
распор у византијским изворима не омогућују никакво одре-
ђено објашњење. Зато je Ст. Новаковић, говорећи о параспо-
ру, подвукао да су „обичаји народни i . . . ] кроз пет векова
турске владе сачували не мало ствари онако како су биле у
обичају за Византијског Царства". 18 Полазећи од речи
лараалора коју Sophocles, Greeck Lexicon, s. v., објашњава
као „а sowing beside, mingling with. Sext. 12, 20; Galen II
.272 B", дакле према писцима с почетка III века, и речи
зтораалодкх о којој Du Canges, Glossarium, s. v., даје објаш-
њење „zavaioeaia, i6y.tr)ta in Gloss. Basilic. Peculium Castren-
se", Ст. Новаковић je могао, подвукавши сву неподударност
савремених вести којима je располагао, да изведе овај зак-
ључак: „Параспор или параспур значи, дакле, споредно или
узгредно сејање у сваком од три горе назначена начина.
Свагда то сејање у чивчија или држалаца земље значи се-
дање које ce као споредно врши уз неко друго главно". 19
Јиречек 20 и Амантос 21 указали су и на везу између са-
времене речи параспор, ларсшлорц и термина у наслову једне
изгубљене новеле цара Тиберија II (578—582): Њр1 ларсха-
jtopiTĆov.22 Како новела није сачувана, не знамо о чему ce ту
ради. Јиречек je указао и на термин о1у.о|1оболадаалоооу који
ce сусреће у једној повељи из 1234. год.23 Taj je термин по-
кушао да објасни Фр. Делгер у свом осврту на прилог К.
Амантоса. Према њему, реч огло^оболараалороу значила би за-
једничко убирање познатог намета oixo[i65iov и самог nagaa-
noQov, који би представљао обавезу парика — „eine Entsch-
17 Иван Поповић, Новогрчке u средњегрчке позајмице у савре-
меном српскохрватском језику. Зборник радова САН 36, Византоло-
шки институт, књ. II, Београд 1953, стр. 218.
, 8 Ст. Новаковић, Параспор, стр. 191.
19 Исто дело, стр. 195.
20 К. Jireček, Archaologische Fragmente, стр. 70.
21 К. "Ам-avTO?, на наведеном месту.
12 Zach. von Lingenthal, Ius Graeco-Romanum III, стр. 32; Ersch-
-Grubers Enc. Bd. 86, стр. 213; цит. према наводима К. Јиречека и
К . Амантоса.
23 Miklosich-Muler, Acta Graeca IV, стр. 182.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ 245

adigung an den Grundherrn fiir den Teil des von diesem zur
Verfugung gestellten Saatgetreides, welchar bei der Aussaat
verloren geht", обавезу која ce. како каже Делгер, не би мог-
ла довести у везу са савременим значењем речи.24 Делге-
рово објашњење параспора, дато на основу једног податка у
коме ce назив јавља као део сложенице, представл>а само
обичну хипотезу.
Различитост значења термина параспор у њиховим тра-
говима у X I X и X X веку такође не дозвољава да ce одговори
на питање шта je тим термином означавано у Византији и
јужнословенским земл>ама под византијским утицајем у
средњем веку. Зато Амантос сматра да je термином лараало^н
у почетку називана њива која je обрађивана сваке друге
године.25 Између неколико значења К. Јиречек ce определио
за једно и узео да je параспор у средњем веку представл>ао
њиву устушвену „оптерећеном с е љ а к у . . . за његову исхра-
ну", „за његову солствену употребу". 26 Јасно je да параспор
етимолошки стоји у вези с неком врстом споредног сејања,
како je подвукао Ст. Новаковић, али ce поставља питање ра-
ди ли ce ту о земљи коју феудални господар уступа зависном
сељаку или je то део земљишног фонда који он резервише
за себе и на коме, под одређеним условима, треба да му раде
од шега зависни сељаци. Најновија значења термина пара-
спор наоко дозвољавају и једну и другу могућност, мада њи-
хова неподударност само показује да je термин у току ве-
кова, очигледно под турском влашћу, мењао значење. Већ са-
ма анализа развитка аграрних односа дозволила би да ce на-
слути које je значење било примарно, a које секундарно.
Иако упорно одржавање термина до X I X и X X века
показује да je он у балканским земљама средњег века озна-
чавао појаву која je била врло раширена, не налазимо га у
сачуваним изворима ни у једном крају док je он био под
српском влашћу. Али зато располажемо драгоценим подаци-
ма о параспору у крају који je раније припадао Византији,
затим српској држави, a којим су крајем X I V века завладали
Млечани — на територији Скадра.
Вести о параспору у скадарском крају сачуване су у
скадарском катастиху из 1416/17 год.27, који je млетачка уп-
24 Byzantinische Zeitschrift, 32, 1932, стр. 418.
25 Ha наведеном месту.
26 К. Јиречек, Историја Срба II, стр. 39; III, стр. 197.
27 Sime Ljubić објавио je само оскудан извод из тог важног из-

вора: „Skadarski zemljišnik od god. 1416", Starine JAZU XIV, Zagreb

1882, стр. 30—57. Чиг.ав текст објавио je Fulvio Cordignano, Catasto
Veneto di Scutari e Registrum concessionum, Tolmezzo 19442.
 ИВАН БОЖИТх
246

рава саставила ради своје фискалне евиденције. Подаци овог

катастиха и иначе су врло значајни пошто нам говоре и о
другим установама које су Млечани примили у наслеђе из
времена српске власти и задржали.
Ту су пописани сви скадарски општински терени, сва се-
ла и њихови становници с тачно уписаним њиховим обаве-
зама према млетачкој власти у Скадру као и њиховим евен-
туалним привилегијама. Ту су наведена лица или групе ли-
ца који су управљали појединим селима или већим бројем
села с функцијом главара (cavo), пронијара или са обе функ-
ције уједно. Назив пронијара, a вероватно и главара, задр-
жали су Млечани из раније феудалне структуре и управне
организације овог краја који je недавно доспео под њихову
власт. Број главара који ce јављају као старешине села знат-
но je већи од броја пронијара као и лица која носе оба на-
зива. Но и једни и други имали су под млетачком влашћу и
у односу према њој ако не сасвим исту, a оно бар доста слич-
ну функцију — функцију локалних, млетачкој власти ода-
них управних органа, накалешвених на старе установе, у
чијим редовима налазимо чак и нове људе које су Млечани
са собом довели као своје плаћене чиновнике или војне
функционере. 28 Не располажемо подацима који би нам одго-
28 Г. Острогорски, Пронија, прилог историји феудализма у Ви-
зантији u у јужнословенским земљама, изд. С.АН, Београд 1951, стр.
155, 159, 161. Г. Острогорски CMaipa да ce пронијари ипак разликују од
главара „не само својим већим угледом већ и својим епецифичним
војним задацима". У вези с тим Г. Острогорски наводи да су у селима
скадарске области која су била под пронијарима често забележени
командадори, док их у селима потчињеним главарима нема сем у
елучају с^ла Баладрини; но ту ce ради о селу које je раније било
под моћним пронијаром Ђорђем Дукађином. Исто, стр. 161. Потпуни
текст скадарског катастиха, који je објавио Фулвио Кордињано (то
издање Г. Острогорски није имао на располагању када je писао своју
студију о пронији) унеколико мења ове наводе. 1) Тома Србин, који
je као главар држао три села. a вероватно ни у једном од њих није
живео, имао je у сваком селу no једног командадора: у Калдерону
то je био неки Drago, у Копонику Jura Messi, a у Вулкатанима Petro
Sperduti. Catasto, стр. 75, 85, 132. 2) Вуко Губичић, који je као главар
држао два села (Somesi и Luorsi), имао je у селу Somesi као коман-
дадора Petro Costa. Сам je вероватно живео у селу Luorsi, na му тамо
командадор није био потребан. Catasto, str. 129, 132. 3) У Светом
Срђу (San Serzi) главар je био сам опат Petro Cruetio. У списку до-
маћина сеоских кућа наводи ce и „Pali Laci comandador soto el dicto
abate". Catasto, стр. 142. Опат je морао да га има јер je сам био зау-
зет пословима свог манастира. 4) Под селом Жупанима, у коме су
тројица лица заједнички вршила функцију главара, налазило ce и
село Пулани. Како у њему није живео ниједан од ове тројице, тамо
ce налазио командадор Miale Soma. Catasto, стр. 159. 5) Витко Јо-
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
247

ворили на питање да ли je приближавање функције главара

и пронијара резултат млетачког настојања да затечене уста-
нове прилагоде својим потребама или наслеђе из српске др-
жаве које су Млечани задржали, али no свему изгледа да je
последња могућност мање вероватна. Главари, пронијари,
као и они који су ноеили оба назива, без обзира да ли ce
радило о појединим или групним господарима, међу којима
je било подељено 114 села и заселака на скадарској терито-

нема, чија функција није назначена, држао je село Enchiechiani. Он

сам, no свој прилици, није живео у селу, али тамо ce налазио његов
командадор Радич Грила. Catasto, стр. 127. 6) Село Sacholi држала je
удовица Нина. Раније су с.ло држали њен отац, na њен муж, али
њихове функције нису наведене. Командадор je у селу био Jon Do~
brossi. Catasto, стр. 128. 7) Ser Dabeseio Borici, пронијер у селу Piera
Nigra, био je уједно и гљавар у већем селу Barbarossi. Ту je имао и
свог командадора Jon Dayci. Catasto, стр. 133. Из ових примера изла-
зи да je у извесним случајсвима и главарј држао у селу командадора и
то вероватно онда када сам у селу није живео. Намеће ce овде и пи-
тање каква je била функција командадора. Ta je функција у извгс-
ном случају била несумњиво и војна, уколико му je била повереиа
брига о безбедности села и његове заштите од појединачних турских
провала или пљачке уопште. Он je нарочито био потребан сваком
пронијарском селу да замени пронијара који je на сваки позив мле-
тачке власти морао да ce као коњаник придружи млетачким тру-
пама. Но како ce он јавља увек тамо где ce морало рачунати с при-
временом или сталном одсутношћу или заузетошћу старешине села,
он je првенствено морао имати улогу његовог извршног органа.
О учешћу појединих главара у војној служби не може ce ни-
шта одређено рећи. Верова^но су и они понегде имали војну обаве-
зу, поготову у случајевима када je она падала на њихова с:ла. К а -
тастих увек наводи обавезу ратовања када je њом село оптерећено,
Карактеристично je да ce у већини случајева ради о селима која су
била под управом главара. Обавеза војне службе често je ослобађала
становнике села које je давало Млечанима известан број ратника
неке друге продуктне или новчане дажбине. Војна обавеза падала je
на следећа села или групе села: 1) Село Тузи, чији je главар био Jur-
со Tusi, на својих 150 кућа (у катастиху je дат списак само 15 кућа
које су биле у сродству с главаром) давало je 50 војника (homeni
d'arme), u r o пешака што коњаника који су на сваки захтев млетач-
ке власти у Скадру и њених ректора морали да крену у рат (andar
in hoste). Зато су све дажбине села биле сведене на 120 перпера, од
којих je 60 уплаћивано о Божићу, a 601 о Ускрсу. Catasto, стр. 82—83.
2) Село Копоник са 89 кућа, којим je управљао главар 'Гома Србин,
морало je да даје за рат известан број (који није наведен) пешака
и коњаника, a његови сељаци no потреби да раде на скадарској твр-
ђави. M'CTO уобичајених дажбина no огњишту (1 дукат, 1 модиј
жита, десетина од проса и оброк од 4 гроша), становници овог села
птгћа.тти су само обпок и давали одређену количину вина или, уме-
сто вина, cohe. Catasto, стр. 84—86. 3) Села Болша и Балецо имала
су за пронијаре u главаре Андрију Омоја и његовог нећака Гојчина.
Болша je давала 8 војника, чије су куће биле ослобођене сваког да-
 ИВАН БОЖИТх
248

рији, нису сви имали исти значај и снагу. Неки су држали

мало, понекад чак и пусто село, a други не само села с ве-
ћим бројем становника већ и no више села и заселака. К о -
лико ce из катастиха види, само je петорици међу њима
био уступљен и параспор. To су били следећи главари или
пронијари:

1. Тома Србин или Томаш Склаво (Thomasio Schiavo),

који je служио млетачкој власти у Скадру као српски пи-
сар, био je главар два велика села — Калдерона са 50 кућа
и Копоника са 89 кућа — и једног малог — Вулкатани са
7 кућа. Kao главару Калдерона и Копоника дала му je мле-
тачка власт и десет њива параспора (diexe campi de para-
sporo) c напоменом да на њима морају да му раде људи из та
два села, али да му сем тога они не дугују никакве друге
работе ни обавезе (altra angaria non е tegnudi de far al dicto
Thomasio).29 За све друге поседе које je држао: виноград у

вања, док су на осталих 9 кућа падале све редовне дажбине. У Ба-

лецу, селу од 25 кућа, војна je обавеза била општа, a сељаци су,
сем појединачног ослобађања једног дела дажбина, били ослобођени
једино десетине проса. Catasto, стр. 99, 101. 4) Село Cruetio, на чијем
je челу стајао главар Zorzi Cruetio, имало je сем главареве још 9
кућа његових сродника. Te куће нису биле ослобођене уобичајених
дажбина (сем у појединим случајев:има делимично), a биле су оба-
везне на војну службу. Catasto стр. 112. 5) Ha челу села Messi са 16
кућа и Cusmaci са 2 куће стајао je заједнички главар Vucha Nessi.
Све су куће биле обавезне на војну службу и плаћале све дажбине.
Појединачна делимична ослобађања дажбина, којих има и овде, го-
тово су општа појава у свим селима. Catasto, стр. 114. 6) Селима
I Turchi, Misgoy, Gostoli и Penatari управљао je као пронијар мле-
тачки племић ser Marin Bonci. 18 кућа у селу I Turchi било je оба-
везно на војну службу. Ту су сви сем командадора плаћали све даж-
бине, једино су били ослобођени десетине проса уколико га нису
сејали. Али, војна служба није падала на остала три села, мада су
Misgoy и Gostoli имали заједничког, a Penatari посебног командадора.
Catasto, стр. 116—117, 125, 152. 7) Свети Срђ, чији je главар био сам
опат Petro Cruetio, имао je 47 кућа, укључујући у тај број и ко-
мандадорову. Војна служба, према првобитном катастиху, била je
њихова општа обавеза, a дажбине сељака према овом од 1416/17. год.
друкчије но у осталим селима, пошто су они махом били кметови
опатије. Catasto стр. 142—143. Из ових ce података види да у одре-
ђивању војне обавезе појединих села није одлучивала функција њи-
ховог старешине. Само ce у једном од седам случајева захтева војна
служба од села коме je на челу пронијер, и то не домаћи човек, већ
млетачки властелин, затим само у једном случају када на челу села
с:оје два лица с називом пронијара и главара. У осталих пет слу-
чајева налазимо главаре, од којих je један чак опат манастира у
Светом Срђу.
! 9 Catasto, стр. 81, 88.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
249

селу Гриши, 15 параспорних њива под селом Самаризи, млин

у селу Мали Гровемири (заједно с главаром и пронијаром
Ђин Мураром), плаћао je Млечанима закуп. 30 При експлоа-
тацији тих поседа није могао да рачуна на бесплатну радну
снагу својих сељака.
2. Ђин Мураро био je главар и пронијар села Грише
(Grisa) са 39 кућа под којим су ce налазила још три села
(Cherezi, Bulsari, Grovemiri Pizoli) ca укупно 22 куће. Уз по-
пис села Грише дат je списак свих терена скадарске општи-
не, a после њих су наведени, под посебним насловом, „Тег-
reni de parasporo". Ту je најпре наведено 20 њива ,,in luogo
dicto a Fontanna Pol vara", али ce o њима, сем граница, не да-
ју други подаци. Затим су наведена два терена: „Posseri-
cus" од њива и „Stermento" од 10 њива, оба устушвена Ђину
Мурару ca напоменом, опширнијом од оне уз параспорне њи-
ве Томе Србина, да људи из села Грише морају, на његов
захтев, та поља да поору и засеју семеном које ће им он
ставити на располагање, a исто тако да пожању и оврху жито
и довезу га до његове куће. Даље ce каже да их он за тај
рад не плаћа, већ само сноси трошкове у време рада на њи-
вама и превоза жита. Изричито je наведено да су му те
њиве дате „per honoranza е regalia del proniario". После
тога наводе ce још четири параспорна терена, од којих je
само уз један забележено да je уступљен Николи Оту. За
ове терене, као и за онај први у списку, стоји у тексту да he
они који их буду сејали плаћати десетину (die pagar desmo);
једини je изузетак Ђин Мураро „који треба да их ужива у
својству пронијара" (е cosi se die scuodere da chi semenera su-
so i dicti terreni salvo che i dicti terreni concessi a Gin Muraro
i quali lui die gaudere per raxion de proniario). 31

3. Алекса Беган, главар села Баладринија ca 16 кућа 32 ,

имао je на располагању терен ca отприлике 6 њива, назван
„I Caluza", за који скадарској општини није морао ништа да
ruiaha, a на коме су морали да му раде његови сељаци. Он
нема ругих регалија. У овом тексту изричито стоји да je тај
терен параспор (El dicto terreno . . . che e parasporo) и да
сељаци из Баладринија морају да га обрађују као параспор

30 Ca tašto, стр. 105, 109, 115, 148.

31 Catasto, стр. 107—108.
38 Он ce у другим документима наводи као „caput et proniarius
territorii vocati Cazapi et ville Baladrini et de Ixexi", Г. Острогорски,
нав. дело, стр. 155.
250 ИВАН БОЖИТх

(е i omeni de i Baladrini e tegnudi lavorar i dicti campi al dic-

to ser Alessio como parasporo).33
4. Јонема Прегали, пронијар три мала села (Dayci ca 18
кућа, Busesessi ca 3 куће и Precali soto la Scala ca 2 куће),
добио je „општински параспор од 14 њива" — „per regaiia de
proniario". Он „као пронијар" не плаћа ништа за ту земљу,
a његови сељаци морају на њој да му раде34 под истим у с -
ловима који су предвиђени у случају пронијара и главара
Ђина Мурара.
5. Јон Бестоле старији (el grande)35, nponujap села Бе-
лани ca 6 кућа и главар села Самаризи ca 49 кућа, добио je
на подручју села Белани „per regaiia de proniario" — седам
параспорних њива које je раније држао „Moise de Vita tra-
ditor". Земљу морају да му обрађују сел>аци из Белана под
већ познатим условима. Текст подвлачи да он од својих
људи не сме тражити друге работе „јер као пронијар треба
да држи наведене њиве под наведеним условима и то треба
да му буде доста (е questo i die bastare)".36
Ови подаци из скадарског катастиха показују да назив
параспор не означава само врсту земљишног поседа којим у
овом случају располаже скадарска општина, већ земљишни
фонд једне територије којој je град-тврђава центар, с по-
себном наменом да служи као властелинска резерва (власте-
линов домен) појединих пронијара и главара. Они за ту зем-
љ у нису никоме плаћали ништа, a њима потчињени сељаци
били су обавезни да на тој зешви за њих раде. Таква ce
земља звала параспор управо због такве своје намене и
улоге.
У наведеним подацима о параспору има један случај —
у селу Гриша — где све параспорне њиве нису уступл>ене
господару села, главару и пронијару Ђину Мурару. Знатан
њихов део резервисала je себи скадарска општина да их ус-
тупа појединцима уз наплату десетине. Уз пописе појединих
села у скадарској области катастих наводи и друге терене с
параспорним шивама који нису били уступљени ни прони-

33Catasto, стр. 138.

34Catasto, стр. 144r-145, 153.
35 Назив ,,el grande" није никаква титула, већ надимак главара

Јона Бестола no коме га треба разликовати од истоименог становника

тог села — Jon Bestole el pizolo (млађи). Catasto, стр. 145—146. Ha исти
начин ce у више случајева у катастиху прави разлика међу лицима
истог имена.
36 Catasto, стр. 145—146, 150—151.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
251

јару ни главару, већ су их млетачке власти у Скадру дале

појединцима у закуп.
1. У селу Глеросу са 17 кућа, које je одлуком млетач-
ког Великог већа од 17. јануара 1416 (no млетачком начину
рачунања 17. јануара 1415) дато млетачком војном функ-
ционеру Zuane Engelese, помиње ce „терен општинског па-
распора који je раније држао епископ Сата". Taj терен од
77 њива био je дат у закуп четворици људи. 37 Закупци су
били:
а. Дука Никшин, који ce на другом месту у катастиху
уопште не наводи; он je овде закупио 30 њива за 15 модија
жита годишње уз уобичајене услове.
б. Budo (Витко) Јонема закупио je 20 њива за 20 модија
жита и 2 дуката годишње закупнине. Поред закупа једног
терена у селу Велика Булча (Bulchia Granda), он je држао
и два села: Xamoragni и Enchiechiani, без назнаке звања.38
в. Радич Грила, командадор села Enchiechiani, заку-
пио je из тог параспорног фонда 17 њива за 8 модија жи-
та. Његов je јамац био Видо Јонема, који je држао село у
коме je он био командадор.
г. Вуко Балончић закупио je 10 њива за 5 модија жита.
Ови закупци смели су на тој земљи да населе људе који
би je обрађивали. За њих не би ништа плаћали сем у слу-
чају када би их довели с територије Скадра и Дриваста. Тада
би за њих морали да дају оно чим су они дотада били опте-
рећени. Смисао ове одредбе je јасан, пошто Млечани нису
хтели да померање становништва доведе до смањивања њи-
хових прихода.
2. Испод села Самаризи, чији je главар био већ поме-
нути Јон Бестоле старији, налазио ce локалитет Bassi са
отприлике 60 њива општинског параспора. Ове су њиве биле
раздате у закуп двадесеторици лица39, од којих само двојица
нису била из села Самаризи: главар Калдерона и Копоника
37 Catasto, стр. 121—122.
38 У селу Xamoragni са три куће, за које je Витко Јонема морао
да даје Млечанима 3 дуката и 3 модија жита, посебно je у катасги-
ху наведено 16 њива за које ce не каже да ли су део параспора или
не. Оне ce само граниче с параспором који je раније држао епископ
Сата, a од кога je он закупио ових 20 њива. Али ce уз обавезу од
3 дуката и 3 модија жита за 3 куће у селу наводе и „други услови
речени у параспору који je држао епископ Сата". Последња клаузу-
ла односи ce несумњиво на тих 16 њива. Catasto, 123, 126, 127.
39 Catasto, стр. 147—149.
252 ИВАН БОЖИТх

Тома Србин са 15 њива и један од два командадора села Дај-

ци — Dayci Dayci са две њиве. Остали су били из села: гла-
вар Јон Бестоле старији узео je у закуп 2 њиве, 3 сељака no
3 њиве, 9 сељака no 2 њиве и 2 сељака no 1 њиву. 40 За свих
60 њива дуговали су скадарској тврђави 50 модија жита
годишње. Ta je количина била пропорционално распоређена
на сваког закупца према броју закупљених њива.41 Ha упла-
ту свог пропорционалног дела био je обавезан сваки закупац
појединачно, без обзира да ли ће њиве засејати или не, сем у
случају рата који би омео пољопривредне радове (то су у о -
бичајене клаузуле закупа). За довоз жита у скадарску твр-
ђаву и његову предају закупци су били колективно одговор-
ни. Текст катастиха предвиђа и све модалитете око преноса
закупа у случају смрти или одласка неког од закупаца. 42
Давање у закуп параспорне земље, која припада граду
као војничком центру или, тачније, градској тврђави (жито
ce довози и предаје „per lo modo che se usitado de receverse
el formento in castiello") несумњиво je нова појава, коју за-
води млетачка власт, једна од оних које ремете затечену
аграрну структуру. Г. Острогорски je указао на извесне сим-
птоме дегенерације самог пронијарског система у зетским
крајевима под млетачком влашћу као и на чињеницу да je
млетачка власт гледала и на функцију пронијара као на
officium 43 , што je довело до приближавања главарске и про-
нијарске функције. Давање у закуп параспорних њива поје-
диним сељацима под истим условима као и њиховом главару,
који je уједно и пронијар другог села, говори о мењању ста-
ва врховне власти према друштвеном положају припадника
двеју супротних класа — сељака и властеле. С гледишта
млетачке власти, ти ситни локални властелини и нису ни-
каква властела. У тексту катастиха само je њихов племић
— nobilis, ser. Домаћа властела нема никакве титуле већ са-
мо своју функцију. Давање у закуп параспорних њива уједно
значи и тенденцију ка поступном елиминисању оне улоге
коју je параспор имао у затеченом друштвеном и војном
40 Само једног од ове седамнаесторице сељака не налазимо у

списку становника села Самаризи, вероватно зато што je на једном

од ова два места (списак сељака и попис закупаца) његово име по-
грешно написано. Знатних разлика у писању истог имена у аексту
катастиха и иначе има доста.
41 Ha једну њиву долазило je 5/6 модија или 3 кварте и 1 терцо

(модиј ce дели на 4 кварте, a 1 кварта на 3 терца: 1 модиј = 4 квар-

те = 12 терца).
42 Catasto, стр. 149.
43 Г. Острогорски, нав. дело, стр. 172, 152.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
253

систему, a тим и ка постепеној ликвидацији старих установа

уопште.
Услови под којима су параспорне њиве, као и други
терени, даване у закуп несумњиво су били релативно по-
вољни. У противном скадарски писар Тома Србин не би имао
рачуна да закупи 15 таквих њива. У његовом случају je јас-
но да на тим њивама није радио он сам, већ сељаци којима je
или уступао део летине или их je плаћао. О бесплатном раду
њему потчињених сељака у селима Калдерону и Копонику
није могло бити ни говора, пошто му je њихов бесплатан рад
био обезбеђен само на параспорним њивама у тим селима,
с напоменом у тексту катастиха да му нису обавезни ни на
какве друге работе. A ипак je морало, после исплате закупа и
рада сел>ака, и њему нешто да остане. Давање у закуп ових
њива представљало je збиља извесну „concession", но она
није била резервисана ситној локалној властели већ и њој
потчињеним сел>ацима.
Изгледа да ce параспорна земља крије у нетачно написа-
ној или погрешно прочитаној речи „territorium Paraspuich"
у селу Калдерону, који je био састављен од четири терена
с посебним називима „Balderoniza, Grebazi, et Albori et Cesa-
ri", a o коме говори једна млетачка листина од 17. јуна 1417.
Ta je територија била додељена сину ранијег господара Буд-
ве — Радичу Сакату. Скадарски катастих je не наводи, веро-
ватно зато што je земља била напуштена и необрађена (vig-
rum et incultum). Радич ју je добио под условом да je да на
обраду, a за обрађене делове да ce млетачкој влади плаћа
десетак. Овакав поступак био je у складу са општом колони-
заторском политиком млетачке владе, пошто je Радич Сакат,
као што je захтевано и у свим другим сличним случајевима,
могао ту да насели само људе који нису били с млетачке те-
риторије. 44 Ово би био нови случај располагања параспорном
земљом која je, услед свих промена кроз које je прошао овај
крај, остала на крају запуштена.
У случајевима када je параспор дат било главару било
пронијару бесплатно и с правом на бесплатан рад сељака,
јасно je да je коришћење те земље представљало награду за
вршење функције. У катастиху ce на неколико места каже
да ce параспорне њиве дају „per regalia de proniario". Већина
главара и пронијара с параспором држали су или већи број
села или села с већим бројем сељачких домова. Радило ce.
изгледа, о истакнутијим лицима. За њих су параспорне њиве
44 Ljubić Listine VII, стр. 135.
 ИВАН БОЖИТх
254

представљале властелинску резерву, a за сељаке — давање

рада, увек неминовно условљеног постојањем таквог власте-
линског земљопоседа.
Међутим, у већини пронија и села катастих не наводи
параспор. Држаоци тих села и пронија морали су од њих
имати друге неке користи. To je нарочито подвукао Г. Остро-
горски расправљајући о пронији у Зетм: „Поред дажбина
које je убирао од становништва у корист власти, пронијар
je морао да добије извесне приходе и за себе. У противном
држање лроније не би за њега имало никаквог смисла. Несу-
мњиво je, међутим, да je држање проније било врло уносно.
Kao што ce види из докумената, скадарски феудалци су ce
много трудили да добију проније, a ово значи да приходи
које су они добијали од подређеног становништва нису били
безначајни." 45 Он наводи један документ који говори како
ће четири брата који ce јављају као заједнички пронијари
поделити „utilitas proniarie". 46 Ha питање у чему ce састојала
та „utilitas" даје нам тачан одговор једна одлука Андрије
Фоскола, млетачког посланика и провидура за Албанију, и
Николе Зантанија, скадарског камерленга, од 26. марта 1417,
унета у сам крај катастиха.
Андрија Фосколо и Никола Зантани донели су одлуку
о приходима пронијара и главара у скадарској области на
захтев млетачког -Већа умољених од 12. септембра 1416. го-
дине. С њиховом одлуком није ce сложио скадарски кнез
и капетан Албан Контарини који je био мишљења да прони-
јарима и главарима треба оставити раније приходе, a то зна-
чи да ова одлука уноси извесне промене у систем no коме су
ови пронијари и главари раније остваривали приходе од ф е -
удалне ренте. Отада су пронијари и главари без параспора
могли да узимају од потчињених сељака само десетак; ни-
какве друге обавезе нису смели од њих да траже. 47 Према

45 Г. Острогорски, нав. дело, cap. 168.

46 Исто, стр. 169.
47 »[• •-1 i proniari е cavi de ville i qual se fa far parasporo overo

che ha parasporo in le suo ville i omegni de quelle ville siano tegnudi

e debia quello parasporo a requisiclon de lo suo proniario e cavo arar
semenar e ltvorar senza a1gun pagamento veramente sia tegnudo el
proniario e cavo dar la semente ch'el vo a che se semlne in quello pa-
rasporo e far le spexe a i omegni che e quando lavorara el suo paraspore
e per simele sia tegnudi i dicti homeni taiar tibiar e condure quelle
biave de quello pa asporo mondo a cassa del suo proniario overo cavo
senza algun pagamento veramente sia tegnudi i dicti proniarii far le
spexe a quilli homegni che i lavorasse et altra angaria non possa dar i
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ 255

томе, „utilitas" главара и пронијара састојала ce или у у ж и -

вању параспора или у праву на десетак од производа њихо-
вих сељака. Она je за њих била привлачна, али свакако и
много органиченија од оне коју су имали у српској држави.
To управо може ,да објасни живо учешће пронијара у побу-
нама против млетачке власти, нарочито у скадарској обла-
сти.48 О обиму побуна и одметништва уопште сведоче и многи
подаци у самом катастиху када ce набрајају општинска зем-
л>ишта за која ce каже да су раније припадала некок „одмет-
нику" или „издајнику". Сама конфискација олакшавала je
млетачкој власти мењање старих аграрних односа и јачање
њихове нове форме —• закупа.
Значење термина параспор у скадарској области најбли-
же je оном из новијег времена које je у почетку наведено
на првом месту према подацима које нам за Србију дају М.
Ђ. Милићевић и Р. Т. Николић, a за Грчку К. Амантос. To
je очигледно било и најраширеније значење параспора у
средњем веку. Kao што су у скадарском крају параспорне
њиве употребљаване под млетачком влашћу и за давање под
закуп, тако су исто, само у другим аграрним и уопште еко-
номским условима, исте њиве спахије доцније уступале мом-
цима за награду или препуштале на обраду сељацима без
земље, с тим да за њих дају било половину било неки други
уговорени део летине. У том значењу не би требало тражити
првобитне средњовековне форме параспора, како je томе био
склон К. Јиречек. У средшовековној српској држави он je
несумњиво представљао исто што и у скадарској области,
где ce и одомаћио за време српске власти, напоредо са уво-
ђењем и учвршћењем система проније. И као што ce си-
стем проније заснивао у скадарском крају на ранијим тради-
цијма коje je млетачка власт наследила из претходне епо-
х е 4 9 т а к о je и земљишни посед под називом параслора т у
формиран према истоименом типу поседа који je у Србији

dicti proniarii е cavi a 1 omegni de le suo ville che come e dicto de

sovra.
Quilli veramente proniarii che non havesse paraspcro ni se fesse
far parasporo e per simele i cavi questi cosi facti proniari e cavi possa
tucxr el desimo et non altro declarando che per algun modo algun proni-
ario ni cavo non possa ni debia altra angaria dar ni far ai omegni
de le suo pronie salvo che farse far parasporo a chi havesse pa asporo
de comun e chi non havesse parasporo tour la diesma et altra angaria
ni molestia non possa dar i proniarii ni cavi ai omegni de le suo ville."
Catasto, стр. 169—170.
48 Историја народа Југославије I, Београд 1953, стр. 456—457.
49 Г. Острогорски, Пронија, стр. 152.
 ИВАН БОЖИТх
256

представљао раширену и општу појаву. У скадарском крају

имамо податке о парасггору из времена када je он делимично
још чувао свој етари карактер, a делимично добијао нову
улогу која je више одговарала интересима млетачке власти
и била више у складу с њеном аграрном праксом. Подаци
који откривају стару улогу и намену параспорних њива при-
ближавају нас ономе што су оне представљале у старој срп-
ској држави.
Параспор je и у средњовековној српској држави припа-
дао властелинској резерви; он je чинио земљу коју je власте-
лин у целини непосредно експлоатисао користећи ce радом
потчињених сел>ака — меропаха. Јасно je, међутим, да тим
називом није била обухваћена сва земл>а којом je он непо-
средно располагао. Земљишни фонд који ce налазио у њего-
вој непосредној експлоатадији био je врло велик: меропси
су на њему, према члану 68. Душановог законика, били оба-
везни „оу неделк да работаго два двни пронимроу". 50 A сам
назив параспор говори о споредном делу резерве и споредном
делу меропашких обавеза, као што и лаоаалода значи „уз-
гредно, споредно сејање". Зато ce намеће питање на који ce
део властелинске резерве односио назив параспор.
Мада je Делгер завршио своју белешку поводом чланка
Амантоса напоменом да je немогућно успоставити ма какву
везу између савремених значења речи лаоаолосн и средњове-
ковне установе параспора — лараалорог, изгледа да нам упра-
во његова савремена значења помажу да ce осветли оно што
je тим термином у средњем веку означавано.
Амантос je као важно значење термина лаоаалосн навео
узајамно помагање сељака при пољопривредним радовима,
што би сасвим одговарало нашој моби. М. Влајинац je доста
убедљиво показао да je моба код Срба заменила стари назив
„бедба". Тамо где ce назив „бедба" у новије време сачувао
у народу значио je исто што и моба. На основу детал»не ана-
лизе свих расположивих података, М. Влајинац je, без коле-
бања, извео закључак: „мишљење, да je 6ed6a у средњо-
вековној Србији била исто што и данас моба, може ce сма-
трати као неоспорно". 51 Природно je да ce не може говорити
о томе да су те две појаве сасвим исте, пошто je бедба на-
стала у условима феудалних друштвених и аграрних односа,
50 Ст. Новаковић, Законик Стефана Душапа, Београд 1898,
стр. 55.
51 М. Влајинац, „Бедба и заманица као мобарска и кулчарска

работа у Срба Средњега века". Гласник Скопског научног друштва,

II/l—2, Скопље 1927; стр. 54.
ПАРАСПОР У СКАДАРСКОЈ ОБЛАСТИ
257

док ce моба јавља у време ситног и слободног сељачког газ-

динства. У феудалном друштву бедба je представљала при-
нуду, a доцнија моба — добровољни рад. Према Даничиће-
вом објашњењу, које je за М. Влајинца било полазна тачка,
бедба je представљала „dužnost po kojoj su njegda ljudi
manastirski radili manastiru poljske radove osim dana brojem
određenih u koje su mu ih radili, ili osim mjere kojom su mu
zemlju obrađivali. Bila je i ona izmjerena vremenom ili zemljom
ili samijem poslom koji se njom mogao raditi, kao da je bila
nalik na mobu, koja može biti da je ostatak od nje". 52 Тип и из-
весни услови тог пољопривредног рада збиља су слични. Ту
сви сељаци излазе да на туђој земљи изврше одређени посао
— у средњем веку за феудалца као обавезу, у новије доба за
свог суседа као добровољно пружање помоћи. Штавише, доц-
нија моба ce несумњиво надовезује на феудалну обавезу бед-
бе коja би одговарала работи називаној на Западу opera cor-
rogata — corvada, у нем. Bede (од bitten — молити), за коју
ce реч, можда, везује и сам термин бедба. Треба сем тога
имати на уму да je за параспорне њиве no херцеговачким
читлуцима употребљаван израз „мобине". Приказујући аг-
рарне односе у Херцеговини, Јевто Дедијер каже: „У читлу-
цима разликујемо: читлуке у зиратној земл>и и читлуке у
испашама, a затим мобине или њиве на читлуцима које мора
кмет обрађивати, али с њих сав род прима ara". 53 Овај по-
датак дозвол>ава да ce успостави директна веза између сред-
њовековног термина jrapdaicogov и савременог jrapctairogi са зна-
чењем „мобе" које je навео Амантос као и да ce потврди
везивање мобе за бедбу које заговара М. Влајинац.
Нас овде посебно интересује подударност између средњо-
вековне бедбе и онога што знамо о параспору у скадарском
крају. To je у оба случаја обавеза која оптерећује сељаке
уз друге, главне обавезе, које ce у средњовековној Србији са-
стоје од работа, а у скадарском крају под млетачком влашћу
од натуралних и новчаних давања (само не више у корист
ситног домаћег феудалца већ у корист млетачке власти). Сам
термин бедба, даље, не значи само врсту рада већ, како no
свему изгледа, и одређени тип земље, као што je случај и
с параспором. У неким повељама које наводе бедбу јасно je
да ce термином означава и земља: „К^двоу Ал |всени
гедноу. Л Е-ћдБ{ на плоугк /иктк" • • • „Л Зншие и ШавиганЕ да

Rječnik hrv. ili srp. jezika I, 1880—1882, s. v.

52

Јевто Дедијер, „Херцеговина", Етнографски зборник XII, Бео-

53

град 1909, стр. 42.

17 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
258

одоу «'ти и в%две и виногфадк копаго". (Повеља краља Милу-

тина ман. Бањској, 1313—1318 год.)54; „И да ороу в-ћдЕоу вса-
кога жита • • • И в/истелс кои ce овр-кта!« оу цркквЕ да ороу всакогл
жита в-кдвоу". (Аранђеловска повеља цара Душана, 1348—
—1353. год.)55. Стављајући насупрот бедби заманицу, тј.
рад при коме феудалац ништа не даје сељаку, М. Вла-
јинац закључује да je средњовековна бедба „морала по-
влачити обавезу домаћина да хране бедбаре за време њихо-
вога рада".56 Ta ce претпоставка такође поклапа ca одредбама
о раду сељака на параспору у скадарском крају. Скадарски
катастих предвиђа да главар или пронијар сноси трошкове
око издржавања сељака за време њиховог рада на параспору
и превоза жита после жетве. 57 To би све указивало на изве-
сну подударност између онога што смо сазнали о параспору
из скадарског катастиха и података о бедби коју помињу на-
ши средњовековни извори. Према томе, параспор не би пред-
стављао читав земљишни фонд властелинске резерве, већ
само онај њен део на коме су сељаци морали да раде „бед-
бом".
A K O закључци које намеће лоређење савремених средњо-
вековних података о параспору и остају само прилично ве-
роватне претпоставке, обавештења која нам пружа скадар-
ски катастих врло су драгоцена пошто ce не односе на релик-
те старе средњовековне установе, већ на још живу појаву и
ту нам појаву, бар за скадарски крај, довољно објашњавају.
Ta су нам обавештења засада једино савремено сведочанство
о таквом типу средњовековног земљишног поседа и за њега
везаних работа.

Ст. Новаковић, Законски споменици, Београд 1912, стр. 625, 627.

54

Исто дело, стр. 696—697.

55
86 М. Влајинац, нав. дело, стр. 54.
57 Чињеницу да члан 68. Душановог законика не помиње бедбу

М. Влајинац објашњава укидањем обавезе храњења бедбара да би

ce олакшао терет пронијара. Нав. дело, стр. 159. To je, разуме ce,
само претпоставка, против које би говорила пракса сачувана у ска-
дарском крају.
 ЗКМЉИШНИ СИСТЕМ У .МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ

Када ce приступа питању земљишног система у „Мле-

тачкој Албанији" (овај назив односи ce на северне делове
Албаније и на Зетско ггриморје), треба водити рачуна о томе
да су писана сведочанства само делимично сачувана до да-
наттгњег времена и да ce односе углавном на подручје градо-
ва који ce нижу дуж јадранске обале од Драча до Котора,
Млетачка Република je настојала да на том подручју, угро-
женом од друге половине XIV века османлијским ширењем,
створи одбрамбену линију која би могла штитити интересе
њене трговине на истоку и накнадити осетне губитке поседа
на Леванту. Морала ce служити свим могућим мерама да би
себи обезбедила тај појас, бдети уз узглавље једног кнеза на
самрти како би га наговорила да своју баштину повери ње-
ним представницима, обећати знатан део својих прихода дру-
гом господару који није био у стању да сачува своје градове,
нудити уступке и повластице свим онима који су исказивали
своју спремност да прихвате заштиту млетачких снага, na их
и повећавати у накнаду за службу и, најзад, прихватити до-
ста тешку и исцрпљујућу борбу против српских, албанских
и босанских господара који су покушавали да спасу остатке
својих земљишта и приходе од њих, као и против наиласка
турске плиме. Организујући тај појас и његову одбрану,
Млечани су ce служили домаћим средствима, уосталом са-
свим недовољним, и упињали су ce да ce њима користе у
највећој могућој мери. Само ce no себи разуме да су ce мо-
рали бринути о свакој појединости која ce тиче земљишног
система. јер je земљорадња обезбеђивала највећи део њи-
хових прихода.
Млечани нису успели да остваре непрекидност своје
власти у том крају, у коме су ce укрштали словенски и ал-
бански елементи, у коме су ce ти елементи мешали и исто-
времено продирали у градове, који су сачували слабије или
17*
 ИВАН БОЖИТх
260

јаче остатке старог романског живља. Узастопним ратовима

против околних господара, Млечани су стицали и нове посе-
де. Њихова власт je била најпостојанија у Драчу (1392—
1501), Скадру (1396—1479) и Љешу (1393—1478), док су оста-
ли градови прелазили из руку једног господара другом.
После неколико година млетачке врховне власти, Република
их je губила да би им касније поново наметнула своју заш-
титу: Дриваст (1396—1421, 1442—1478), Дањ (1444—1447,
1448—1456, 1458—1478), Улцињ (1405—1412, 1421—1571), Бар
(1405—1412, 1421—1423, 1443—1571), Будва (1405—1412, 1442
—1497). Ta хронологија, кратко изложена, показује да je
Скадар имао значајно место и да je био „главни град" TOKOM
X V века. A када je он 1479. предат Турцима, градови који су
остали Млечанима чинили су само олупине тешко стечене
и упорно брањене војничке покрајине.
За изучавање земљишног система, данас ce располаже
подацима који потичу из раздобља, понекад доста кратких,
млетачке врховне власти. Регистри домаћих нотара су изгу-
блвени, сем повеља које су корисници доносили у Млетке
да би затражили потврду Сената или обезбедили неко оспо-
рено право. Додуше, општа правила су позната јер су их
врло често уносили састављачи „услова" под којима су ce
поједини градови предавали Млечанима. Ha жалост, ти су
„услови" јако уопштени и садрже само спорне случајеве. Ту
нема ни трага ономе што ce „подразумевало". Скадарски ка-
тастих (земљишник), саставл>ен 1416/17, познат je истра-
живачима јер ce у целини сачувао. Други „пописи" нису
оставили за собом трага; једино их сенатске одлуке помињу
с времена на време. Затим, већина млетачких докумената од-
носи ce на питања која ce тичу ризнице Републике. Само ce
местимично осветљавају односи сел>ака према њиховим гос-
подарима, према онима који су били одговорни Млечанима
за наплату дажбина. Упркос тим празнинама, нека питања
ce могу осветлити или ce на њих може дати коначан од-
говор.
Поједине стране ових питања већ су привукле пажњу
историчара: В. Макушев, Г. Острогорски и Ђ. Валентини про-
учавали су преживеле остатке византијске проније. Ми смо
пратили трагове српске дажбине која ce зове соће и остатке
византијског „параспора". 1 Приступајући у овој расправи
1 В. Макушев, Историческил разисканил о Cлaв^uaxb ег> Алба-
нии Bb средние eiKa, Варшава 1871, 116—117; „О пронии в дргвнои
Сербии", Журнал Министерства Народнога ПросвЈшенин 175, 1874,
1—20; Г. Оетрогорски, Пронија, Прилог историји феудализма у Ви-
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ" 261

лстраживању земљишног система у „Млетачкој Албанији"

лрикулилл смо богату документацију, делом објављену, де-
лом сачувану у Млетачком архиву, где су различити подаци
pa у кљигама неколико серија.
„Млетачка Албанија" не одликује ce изузетном плодно-
шћу. Изузетак чини околина Скадра: no њој су размештена
кала насел>а, чији становници обрађују њиве, сеју жито и
просо саде винограде. Када ce не ратује, њихови производи
стнжу да подмире потребе градског и сеоског живља. Неки
влшкови остају и за извоз. Живот je тежи на падинама брда:
ту ce сељаци често морају борити против камена да би до-
били мале обрадиве површине и на њима засадили понеку
маслину. Баштованство, које ce неговало на малим земљи-
штима у близини градова и no сељачким окућницама, мало
je интересовало господаре тога краја. Било je, затим, у X V
веку „запуштених и необрађених земљишта", пашњака и
шумарака. Млечани су подстицали њихово крчење, na су
давали фискалне олакшице породицама које би решиле да ce
ту настане. Мада су били врло значајни, „приходи" оствари-
вани од великог Скадарског језера и околних река не улазе
у садржину ове расправе, јер ce она ограничава на питања
која ce односе на земљишни систем у правом смислу речи.
Ha основу уговора који су склопили с Ђурђем II Страци-
мировићем, Млечани су посели прве градове с њиховим по-
дручјима „са сталним правом [ . . . ] са свим приходима, цари-
нама, дажбинама" 2 , „са читавим спољним земљиштем, са
свим оним што му припада, с пуном влашћу и војним сна-
гама".3 Поверавајући својим провидурима задатак да преуз-
му власт у Скадру, Дривасту и Светом Срђу, Сенат им j e
20. априла 1396. саветовао да поштују статуте и обичаје који
су на снази. Морали су да разрезују намете на исти начин
као њихов претходник, разуме ce у корист Републике, „онако
како je то до сада чинио горепоменути господин Ђурађ,

• u у јужнословенским земљама, Београд 1951, 151—176; G. Va-

lentini. Chiarimenti sulla natura della pronia bizantina attraverso la
documentazione della sua continuazione in Serbia e Albania, Atti dell'
VIII Cor.gresso internazionale di studi bizantini I, Roma 1953, 488—510;
И. Божић. Доходак царски, Београд 1956, 59—74; „Параспор у ска-
дарској области", Зборник радова Визатолошког Института 4. Бео-
град 1956, 13—30.
Уговор je склопљен с Ђурђем II Страцимировићем-Балшићем
14. априла 1396. S. Ljubić, Listine о odnošajih južnoga slavenstva i
Mletačke republike IV, Zagreb 1874, 366—367 (cit. Listine).
3 Уговор je склопљен c Прогоном и Танушем Дукађином 1393;

Ha истом месту, 317.

 ИВАН БОЖИТх
262

е тим да ce све слива у нашу општину." 4 Мада Млечанима

није било ни на крај памети да укидају традицију, обичаје
тог краја и затечене установе, од почетка нису искључивали
могућност да измене извесне појединости у систему који je
био на снази „ако ce укаже потреба за неку промену". 5 Када
j e у питању фискална политика, Сенат je TOKOM X V века
морао одржавати равнотежу између жеље да поштује оби-
чаје и нужде да их прилагођава политичким променама.
Морао je предузимати све могућне мере да спасава, ако није
могао да повећава, приходе млетачких управљача.

Млетачка влада сматрала je читаво поседнуто земљиште

као своју сопственост којом je могла располагати no својој
вољи. У октобру 1396. Сенат je објаснио подестату Дриваста
да земљиште града припада „општини" (што значи млетач-
ком патрицијату) као што je раније припадало господарима
тог краја, мада ce то земљиште налазило у поседу млетач-
ких поданика.6 Према томе, сваки држалац, сваки корисник
земље сматрао ce само поседником. Ти поседници били су
градске „општине", појединци, верске установе (парохије,
опатије, епископије . ..) као и војничке дружине којима су
стајали на челу или које су представљали један или више
старешина, a најчешће они којима су била поверена читава
села: пронијари и главари (cavi). Они су одговарали пред
локалним управницима за редовну исплату дажбина и извр-
шавање разних работа и служби. У суштини, та својина била
je склопљена од извесних права, тако да je млетачка „општи-
на" могла непосредно располагати само оним добрима која
су припадала ранијем господару, и то под условом да су сло-
бодна. He види ce јасно да ли их je у том тренутку и било.
Млечани, разуме ce, нису ниједног држаоца могли протерати
ca „општинске" земл>е. Али, ускоро, после првих побуна и
нарочито после напада које je наследник Ђурђа II Страцими-
4 Њихово упутство их je обаве?ивало да ce обавесте ,,de omni-

bus, quomodo exiguntur, et qualiter, et quantum et a quibus et de una-

quaque r e " ; Ha истом месту, 270.
5 Ha истом месту.
8 „ [ . . . ] territoria dicti loci sunt nostri comunis, et semper fuerunt

dominorum, qm dominati fuerunt dicte terre, non obstante quod illas

possederint et possideant ad presens (sc. fideles nostri Drivasti), Li-
stine IV, 389.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
263

ровпћа — Балша III — предузео против поседа које je његов

отац усгулио Млецима, многобројни „верни" поданици били
су окривљени због издаје и њихова су добра била заплење-
::а. Млетачки управници добили су право да њима располажу
као -лобрнма наше општине". Потоњи ратови пружили су
прилику за многобројне заплене, јер je увек било лица која
су лолржавала противнике Републике и која су напуштала
земл>у ловлачећи ce с њима. Њихова добра послужила су
Републици да их да као награду својим присталицама, на-
јамницима и лицима која су претрпела тешке губитке бо-
рећи ce за њене интересе. С друге стране, та поља, виногради
и заплењена земљишта могли су ce дати под закуп и тако
постати доста поуздан извор потребних средстава за снабде-
вање тврђава и посада.
У тој атмосфери, л>уди су једни друге оптуживали да би
ce сами уздигли подвлачећи истовремено своје заслуге. Мле-
тачки управници су при том починили многе грешке: већ
1404. године Сенат долази до закључка да су они узели до-
бра млетачким поданицима без икаквог разлога и, с друге
стране. да су добра која припадају „општини" уступили
„с врло великом њеном штетом". 7 T O K O M првог рата против
Балше III, они су наставили да деле та добра „неправично
и како не треба". 8 После рата постала je неизбежна потпуна
ревизија. Комисија од три члана (скадарски кнез и капетан
Албан Контарини, изасланик и провидур у албанским краје-
вима Андреја Фосколо и скадарски ризничар Никола Занта-
ни) обавила je 1416/17. год. нови „попис" скадарске околи-
не и наредила да ce састави чувени „Млетачки катастих
Скадра" заједно с „регистром концесија", који су ce сачу-
вали до данас.9 Треба при том водити рачуна да je састављач
катастиха — „Петар од Светог Одорика из Парме, јавни но-
тар ло царском овлашћењу и нотар канцеларије Авогарије
Млетачке општине" — оставио неке празнине, иако je бриж-
љиво обавио свој посао: неке концееије које ce налазе у ре-
гистру недостају у катастиху и, обрнуто, сам регистар није
потпун. Упркос свему, подаци које садржи дозвољавају да ce

7 Listine V, 49.
8 Senato Misti XLVIII, 22 V°.
9 Катастих je двапут објавио F. Cordignano, најпре у Риму, a

затим у Толмецу у две свеске с регистром и посебном свеском Ono-

masticon (1944, 1945). Како су у том издању са с-ране текста об ле-
жене стране рукописа (Млеци, Државни архив, Olim Brera I, 94),
овде ce цитирају сгране рукописа, што омогућује налажење у ру-
копису и у издањима Ф. Кордињана.
 И В А Н БОЖИТх
264

створи доста тачна представа о пространству њива и вино-

града које je „општина" дала под закуп и о земљиштима ко-
јима je она од тог тренутка могла слободно располагати.
„Општина" je, најпре, око скадарског брежуљка распо-
лагала са 14 парцела одређених за гајење поврћа. Све су
оне биле уступљене појединцима за неки мањи износ, који ce
кретао од 5 до 20 солида годишње, према пространству део-
нице. Доносиле су ризници 153 солида малих грошева (soldi
parvorum) и један перпер (обрачунски новац за 12 грошева).10
Знатно већи je био број „општинских" зешвишта no скадар-
ској околини „с горње стране" и „с доше стране" мерених
и рачунатих у „пол>а" (campi), чије ce тачно пространство не
да утврдити: с горње стране града било je 156, a с доње 303
и no „поља". Млечани нису сва та земљишта дали под закуп:
сачувано je 86 „поља" за испашу, 6 за стоку грађана, 80 за
сељаке који су живели у селима испод Скадра; било je 182
„поља" за која нико није желео да му ce уступе уз обавезу
да даје неку годишњу дажбину. Тако су „поља" дата под
закуп једва прелазила половину земљишта, a то су вероват-
но била она „поља" од којих ce могла очекивати нека корист.
Већина неискрчене земље и шумарака остала je „општини". 11
Одричући ce све више система десетка или дажбине
која би износила пропорционалан део летине, Млечни су на-
метнули закупцима одређену годишњу дажбину. Истини за
вољу, та дажбина није била значајна: за 189 и no „поља" да-
тих под закуп у околини Скадра — 47 модија жита, пола
модија јечма, пола модија зоби и 1 перпер. Једино су два
„поља" била уступљена уз обавезу да ce да]е десетак. 12 Оба-
веза која пада на једно „поље" јако je промешвива: 2 кварта
и 2 терце једног модија, 2 кварта или чак само један, према
квалитету земљишта и степену повлашћености закупца. Би-
ло je случајева када je обавеза смањена на 1/10 модија или

10 Catasto 5/а — 6/b.

11 Catasto 8/b — 14/а, 17/b — 28/а.
12 Catasto, нав. место. Није позната величина скадарског моди-

ја. Он ce несумњиво ослања на истоимену византијску меру и не би

требало да ce много разликује од српског „кабла". Како je сто визан-
тијских модија исте величине у Патрасу и Цариграду, a износе 40
млетачких стара, у Кларенци 50, у Корону и Модону 49 и у Негро-
понту 42 (Pariš, Bibl. Nationale, Mss. Fonds italiens 911, Libro di tutti
i costumi, cambi, monete, pesi, misu e et usanze de lettere di cambi,
25, 26, 26 V°, 27, 28), може ce пре.поставити да je скадарски модиј
морао имати обим за количину жита која cs кретала између 13 и 16
килограма. Модиј ce делио на 4 quarte или 12 terzi, Catasto 99/а — 101/а.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ" 265

на врло малу количину жита. У питању je била посебна ми-

лост к:-;а ce указивала појединцима као накнада за њихову
верност и изузетне услуге учињене млетачкој влади.13 У ка-
тастиху je забележено да има доста „поља" на Брдици и, ако
ко тамо што засеје, мора давати седми део летине: нису ce
усуђмвали да предвиде утврђене дажбине за коришћење тим
зе.^оншткма, јер ce за њих no свој прилици нико није инте-
ресовао. Намети сразмерни производима предвиђали су ce за
17 влнограда. Били су неуједначени и кретали су ce од де-
еетка до половине (1/10, 1/5, 1/4, 1/3, 1/2). To je један од раз-
лога што катастих не мери пространство тих винограда и не
наводи број њихових „мотика" (zapadure).14 Сва та „пол>а"
и виногради били су расејани међу поседима појединаца (гра-
ђа.ча, цркава и других) КОЈИ дугују „општини" годишње даж-
бине Koje су за све једнаке — десетак (decima, el diesmo) од
свих производа — „од оног што ce побере". 15
Мада je no селима био на снази друкчији режим, мле-
тачка „огаптина" располагала je no њиховим атарима знат-
ним комадима земље. Порекло тих слободних земљишта тре-
ба тражити у покретљивости становништва (оно je често на-
::-.-штало и остављало читава села пуста) и у чињеници да су
Млечани или, што je још вероватније, господари које су о-ни
заменили присвајали стару властелинску резерву („парас-
порна пол>а" — campi di parsporo) којом су ce користили сит-
ни господари неких села. Република je сачувала н>ихов мали
део да би наградила неколико пронијара и сеоских главара,
док je остатак дала под закуп појединцима захтевајући од
њих или неку утврђену ренту или дажбине сразмерне лети-
ни. Систем одређене ренте постојао je у осам села (Калде-
рон, алб. Kalldruni, Глерос, Какаричи, алб. Kakarriqi, Сама-
риси, алб. Samrishi, Белани, алб. Belaj, Стира, Реци, Гадуци)
као и на три ненасељена земљишта (Petro Precali, Salita de
Каусо. Siglieto), три велика земљишта чије пространство није
убележено, затим 825 „поља" ca три деонице баште дати су
под закуп за 156 модија и 2 кварте жита, 10 модија проса и
22 дуката. Закупци 60 „поља" у селу Русколи (испод села
Самариси) заједнички су одговарали за исилату доста велике

13 ..Considerando le bone opere del dicto [ . . . ] e la sna gran fi-

delitade che 1' a habuida et ha verso la signoria per la quale in li ser-

visii de la signoria el dicto [ . . . ] e stato guasto de la persona" etc.
Catasto 11/b.
14 Catasto 29/b — 31/b, 34/b — 35/a.

15 Castasto 28/b, 3X/b.

 ИВАН БОЖИТх
266

ренте — 50 модија жита. 1 6 - 1 7 Читаво једно пусто село узела

су три закупца који су заједнички давали ренту од 150 мо-
дија жита. 18
У селима Калдерон, Подгора и Гриша (алб. Grizhe) било
je више земљишта за давање под закуп — укупно 364 „по-
ља" — од чега je у тренутку састављања катастиха добар
део био слободан. Они који су их обрађивали дуговали су
„олштини" десетак 19 ; наметање доста лаке обавезе — равне
оптерећењу свих поседа појединаца — имало je за циљ да
привуче сељаке на допунски рад који би могао повећати њи-
хове приходе и уједно приходе „општине". Упркос свему,
многа су земљишта остала без обрађивача. Млечани су у пу-
стом селу Ведолисти дали под закуп 40 „поља" припрем-
л>ених за обраду и 60 „поља" под шумом главару суседног
села; како он није ништа плаћао, земл>ишта су враћена у
„општински" фонд и остала упражњена. 20
„Општински" виногради, којих je било у знатно мањем
броју, лако су налазили закупце. Држаоци 32 винограда,
чије je пространство премашивало 150 „мотика" (само димен-
зије два винограда недостају у катастиху), нису одбили оба-
везу да сваке године предају скадарској тврђави било поло-
вину, било трећину, четвртину или десетину произведеног
вина.21 Само ce no себи разуме да су ови последњи били по-
влашћени.
Земљишта дата у закуп уз врло ниску ренту сматрају
ce као „концесије". Комисија их je у већини случајева по-
тврдила и уједно признала њиховим корисницима наследно
право (доживотне „концесије" су врло ретке). To није спре-
чило млетачку владу да једног дана поништи све њихове
исправе. И то je био разлог што су њихови састављачи стално
уносили формулу: „Стога желимо да ова наша потврда и
концесија трају колико ce то нашој влади допадне". Такво
ограничење „колико c e . . . допадне" (ad beneplacitum) налази
ce у свим одлукама млетачког Сената које ce односе на слич-
не потврде. Катастих и појединачне концесије често подвла-
че обавезу закупаца, без обзира да ли су повлашћени или не,

16 Catasto 41/b, 73Љ, 78/b, 80/b, 81/a, 93/a, 99/a — 99/b, 102/b, 103/a,

105/a — lOS/a, 106/b, 107/a 110/a.

17 AKO je неко напуштао село и „поља" узета под закуп, оста-

ли су били овлашћени да нађу другог закупца, Catasto 101/а — 101/b.

18 Catasto 81/b — 83/а.
19 Catasto 39/b — 40/b, 49/a — 49/b, 62/a — 63/a.
20 Catasto 108/b.
21 Catasto 40/a — 40/b, 48Уа, 60/b — 61/b.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ..МЛЕТАЧКОЈ АЛВАНИЈИ" 267

да донесу или пошаљу у скадарску тврђаву своје дажбине.

Неродна година, поплава или временске непогоде нису им
могли послужити као оправдање. Обавезе их je ослобађао
једино рат.22
Било би некорисно састављати потпун списак закупаца
и кор::сника концесија. Довољно je указати на главна лица.
Ha првоме месту, то су војници, нередовно плаћани, којима
су Млечани давали мале комаде земље, нарочито баште, да
би им обезбедили бар неки допунски доходак. 23 Ту ce, затим,
сусрећу становници Скадра, властела и пучани, занатлије
(пећар, зидар, обућар), млетачки племићи или страни тргов-
ци, чиновници, неколико сеоских главара и пронијара, изве-
стан број свештеника и обичних сељака.24 Сви ти људи нису
својим рукама обрађивали земљу, поготову не када би узели
обавезу да ће обрађивати велика и многобројна земљишта.
Они су запошљавали сељаке да им раде као наполичари или
градску сиротињу да им обави сезонске послове.
Уобичајени облик закупа није могао изазвати никакав
проблем: закупац je подмиривао предвиђене дажбине и увек
имао могућност да врати земљиште „општини", a ова да га
уступи некоме другом. Ако je имао рачуна да настави с об-
радом закупљене земље, могао ју je предати свом наслед-
нику, под условом да ce овај држи обавеза које je преузео
његов претходник. Повлашћена „концесија" изазивала je,
међутим, честе спорове: наследници су ce трудили да je за-
држе, na су један другоме оспоравали права. У случају њихо-
вог малолетства, увек je било људи који су од млетачких
управника тражили да им ce уступе њихова земљишта, као
награда за многобројне заслуге које су стекли за Републику.
Млетачки управници, махом слабо обавештени, a често при-
нуђени да ce ослоне на војну помоћ тих људи, саглашавали
су ce са свим захтевима. Како уживаоци сумњивих „конце-
сија" нису никада пропуштали прилику да од Сената траже
22 Catasto 9/b, 17/b, 19/а, 25/b, 26/b, 78/b, 80/b итд.
23 Ти војници, додуше малобројни, скупљали су ce у Млецима
из свих крајева околног света: Угарске, Грчке (Корон), Енглеске,
млетачке Далмације (Ријека и Котор) и нарочито из Италије (Уди-
не, Модена, Пиза, Сијена и Парма). Catasto 130/а, 131/а, 131/b, 132/а,
1327b — 133/а, 133/а — 133/b, 134/b — 135/а, 143/а, 158/а.
24 Catasto 129/b — 130/а, 133/а — 133/b, 142/b — 143/а, 144/b — 145/а,

175/b. Становници села Самариси жалили су ce на комисију да не

могу подмирити обавезе које терете њихове породицз, јер у свом
селу располажу само малим деоницама. Комисија je тим породицама
дала у закуп „поља" ,,in loco dicto i Bassi" да би олакшала њихов
положај. Catasto 155/а — 155/b.
 ИВАН БОЖИТх
268

њихову потврду, то ce млетачко Веће нашло не једном у

недоумици и морало je враћати спор својим управницима с
тим да утврде права парничара и наметну им поштовање ис-
права њихових претходника. Било je случајева када су ce и
„општински адвокати" морали умешати. 25 У сваком случају,
за време ратова, који су издашно пружали појединцима при-
лику да обезбеде своје заслуге, увећавао ce број „концеси-
ja" 2e , тако да су млетачке власти често морале предузети
оштре мере против сваког ..отуђивања", „општинских" до-
бара.
Када ce закуп односио на читаве атаре, млетачки уп-
равници су саветовали да ce ту населе породице које ce још
нису укл.училе у млетачки фискални систем — оне које би
пристале да ce настане на млетачком земљишту и да створе
језгро новог села. Стварање села дозвољавало je примену
сасвим друкчијег фискалног система, поузданијег и плодо-
носнијег за „општину".

II

Сва села нису непосредно зависила од млетачких вла-

сти; нека насеља остала су у потчињености аутономних
градских органа. Ипак њихов положај није искључивао над-
лежност млетачких управника, чији ce утицај осећао на-
рочито у градовима где je аутономија њихових „општина"
била сведена на најмању меру. Такав je био случај са Скад-
ром, који je његов господар Ђурађ II Страцимировић усту-
пио Млечанима и не тражећи мишљеше представника самог
града. Положај Улциња и Бара био je друкчији: прилазећи
Млечанима, представници тих градова наметнули су новом
господару поштовање градских статута и повластица.
Мада je млетачки „кнез и капетан" имао у Скадру сву
власт, градска аутономија није била сасвим уништена: пред-
ставници града потрзали су с времена на време питање сво-
25 Виде^-и текстове који ce односе на потврде, оспоравања и ин-

тервенције у регистрима млетачког Сената, Senato Misti LVII, 163 V ° ;

X L I X , 45 R ° ; Senato Mar I, 109 R° 131 R ° ; II, 67 V°, 95 V°, 158 V°,
159 R°; V, 7 V°, 16 R°, 58 R ° ; IX 106 V ° ; Grazie X X I V , 233 V ° (54 V ° ) ;
Avogaria di Comun, no 3583, Lettere ai rettori, B I (св. 2), 146 R°, 284 R°,
388 R°.
26 Ретко je било поклањање ,,in perpetuum absque conditione ali-

qua". Његови трагови налазе ce само у случају Павла Мартузија,

архиђакона из Дриваста. Senato Mar II, 101 V°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ..МЛЕТАЧКОЈ АЛВАНИЈИ"
269

јих права, органи градске „општине" располагали су извес-

ном надлежношћу у управљању градом и добрима која су
припадала становницима. Додуше, на градском подручју по-
стојало je само једно село које je било непосредно потчиње-
но „општини": Казене. Нема га у катастиху из 1416/17, јер
ce млетачке власти нису непосредно њим бавиле, али су ње-
гови главари Ђинуфа и Медон поменути као закупци 20
„поља" у атару села Глероса, a становници Казене наведени
су као обрађивачи земље у селу Велика Булкија. 27 Почет-
ком млетачке владавине, скадарска „општина" je располага-
ла и селима Глеросом и Бузеђарпене, али их je екадарски
кнез Донадо де Порто, вероватно око 1403, уступио пронија-
рима. Изасланици града узалуд су ce жалили Сенату 1422.
године; та им села нису била накада враћена.28
С друге стране, улцињска „општина" успела je да са-
чува своје повластице и своја села. Млечани су joj признали
старо градско подручје и јурисдикцију у његовим границама
прихватајући захтев градских представника „да људи који
станују на земљишту поменуте општине припадају самој
тој општини". 29 „Општина" ce упорно супротстављала сваком
покушају млетачког управника да захвати земљишта која
су припадала граду и да их уступи било коме другом; тра-
жила je 1426. у Млецима посебну милост да ce на њено зем-
љиште неће доводити никакав пронијар како би ce избегао
сваки неспоразум између пронијара и града.30 Мада су ло-
кални управници и сам Сенат све обећали, они нису били у
стању да поштују све градске повластице: опште стање их

27 Catasto 81/а, 82/а — 82/b. To насеље ce некада налазило на-

супрот главне скадарске капије: „ [ . . . ] pro uno pecio terreni ab orto

ad montem ubi antiquitus erairt Casene ех oposito porte magistre Scu-
tari", Ha истом месту 144/b.
28 Senato Misti LVI, 22 R ° : „Ponado da Porto ne tolse nostri terreni

e patrimonii che ne aspeta e apartien et sono nostri, zoe Gleros e Bu-

segierpene, e dete a special persone in pronia".
29 Listine V, 85 (види одредбе у уговору од 140'5); Commemoriali

XI, 91 V c (93 V°), упор. R. Predelli, I libri commemoriali di Venezic,,

Regesti IV, 49—50, no 131 (уговор од 1423. понавља исте одредбе). —
У ствари, град није могао имати све своје поседе до 1443, јер ми-
ровни уговори између Млетака и српског деспота, утврђујући гра-
нице, нису ce бринули о томе да ce у целини сачува старо подручје.
С друге сг.ране, нека села која су припадала Бару, прикључена ул-
цињском подручју до 1443, враћена су после тог датума.
30 „Et insuper petunt et ех gratia speciali requirunt ut ех ipsis ho-

minibus rusticis, villis et teritoriis nemini parte mundi in proniam con-

cedatur per modum vel ingenium ad hoc ut alias non oriatur eror inter
dictos proniarios et comunitatem Dulcigni". Senato Misti LVI, 47 R ° :
упор. Senato Mar LIV, 102 V°.
 ИВАН БОЖИТх
270

je више пута принудило да својим присталицама уступе неко

земл>иште или неко село чак и на подручју Улциња. Упр~
кос томе, градска аутономија остала je шира него у Скадру:
они који су управљали већим делом села (главари, стареши-
не црквених установа) одговарали су, бар теоријски, ауто-
номним органима града. Борећи ce за своја права, „општина"
je 1440. издејствовала формални пристанак Сената да рас-
полаже својим приходима — разуме ce, под надзором мле-
тачког управника. 31
Бар je такође сачувао извесну аутономију. Његов први
споразум с Републиком из 1405. предвиђао je „да наше по-
седе и наше границе могу слободно уживати сами грађани",
„да сви градски поседи у зидинама и изван њих буду слобод-
ни". 32 Из следећих уговора ce сазнаје да je више села при-
падало „општини", a то значи властели и пучанима, који су
ce користили њиховим приходима; само једно село, Скурти,
припадало je барским каноницима. Како je сам Сенат потвр-
дио та села грађанима, млетачки управници нису могли њима
располагати 33 ; имали су само право да ce умешају у дуге
распре између властеле и пучана око поделе доходака. Пуча-
ни су ce жалили да су дохоци од села Целестрине и Суштице,
„некада поклоњених читавој заједници поменутог града Ба-
ра", често дељени на њихову штету: „према сагласности и ж е -
љи неколицине малобројних појединаца". Млетачки управ-
ник je уз велике напоре успео да их доведе до споразума:
село Целестрина поделили су властела и пучани на два
равна дела, док су ce дохоци села Суштице, које je било не-
могућно поделити, морали давати под закуп сваке године на
јавној лицитацији, с тим да две скупине поделе између себе
добијену цену. 34
Ha которском подручју читава једна жупа — Грбаљ —
коју су градској „општини" уступили српски краљеви у X I V
31 „ [ . . . ] dicti denarii non expendantur per comunitatem sine licen-

tia nostri comitis. Et si rector et comunitas in aliquo času propter hoe

essent differentes, comes Scutari determinet differentias. Et comes DuL-
cigni possit videre administrationem dictorum denariorum quandocum-
que volet, sed ad minus bis in anno". Listine IX, 125.
32 Listine V, 82, 83; упор. R. Predelli, нав. дело, III, 313, no 15;

L. Thalloczy — C. Jireček — E. Sufflay, Acta et diplomata res Albaniae

mediae aetatis illustrantia II, Vindobonae 1918, 239, no 774 (cit. Acta
Alb.).
33 To су била села „Celestrina et Bila Trava e Sussica (Sustiga)

e ville che sono in dicti luoghi, zoe Gargna Gora (тј. Горња Гора) Subei
(тј. Зупци), Toemilli (тј. Туђемили), Zucharelli, Turcini", Senato Mar II,
91 R°.
34 Senato Mar II, 91 V ° — 92 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
271

веку, зависила je од саме те општине. Грбаљ je био подељен

властели и пучанима с тим да ce појединачно користе сво-
јим деоницама. „Општина" je слала на чело жупе „српског
кнеза". Млетачки кнежеви могли су ce једино мешати у
стално затегнуте односе између наметнутих поседника жупе
и самих сељака, који су истицали своја стара права на зем-
љу коју су обрађивали.35 Луштица и неколико села разбаца-
них no брду Врмац и no равници која одваја једне од дру-
гих припадали су православном манастиру Св. Михаила, који
je најпре зависио од Балшића, a затим од српског деспота.
Манастирски сељаци упорно су ce супротстављали сваком
покушају Котора да их потчини својој јурисдикцији и по-
дражавали су трупе ерпског деспота које су нападале мле-
тачке поседе да би вратиле градове изгубљене 1442—1443.
године. За време рата који je српски деспот предузео против
Млечана 1448—1452. млетачко бродовље, позвано од Кото-
рана, дошло je да покаже млетачко присуство. 36 Манастир-
ска „метохија" je коначно прикључена которсхим поседима.
Али, када je властела покушала да je издели на деонице и
разда грађанима, млетачка Сињорија ce супротставила и за-
тражила да ce поштује начело: земља припада онима „који
на њу имају право". Тако су сељаци избегли судбину сабра-
ће у Грбљу. Сачували су стару организацију својих села —
њихове старешине су ce звале калетани37 — потчињени мле-
тачком кнезу, који никада није дозволио градској властели
да их подреди својој вољи.

III

Села која су непосредно зависила од млетачких управ-

ника ипак су најмногобројнија. Ha њиховом челу налазе ce
пронијари и главари (cavi). Према томе, једни поседи су ca
себи потчињеним подручјем чинили проније, мале војничке
феуде, усвојене у Србији од почетка XIV веха под утицајем
сличне византијске установе, док су д р у ш остали обична
села тешње повезана с градском „општином".
35 I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split 1941, 51—59; A. Соловјев,
„Грбаљска Жупа и грбаљски статут", Годишњица Николе Чупића
XL, Београд 1931, 9.
36 I. Stjepčević, Prevlaka (отисак из Bogoslovske smotre бр. 3),
Загреб 1930, 39 и д.
37 И. Божић, „Село Богдашићи у средњем веку", Историјски ча-

сопис VII, Београд 1957, 97—99.

 ИВАН БОЖИТх
272

Установа проније сачувала je своје битне карактерис-

тике у Зети и у северној Албанији, то јест крајевима који
су врло дуго улазили у састав ерпске државе, упркос поли-
тичким променама и потрееима које je Српско Царство мо-
рало проћи у другој половини X I V века. Млечани су ту у с -
танову затекли и, да не би дирали у етаре традиције тог
краја, сачували су je и ставили у своју службу.
Реч главар (cavo, caput) не постоји у српским спомени-
цима. Законик цара Стефана Душана зна за „кнезове и при-
мићуре, и владалде, и представници и челници" (чл. 146).38
Мада je језички најближи називу кефалија, тешко je прет-
поставити да су сеоски главари добили назив који су носи-
ли високи чиновници, заповедници утврђених градова.39 Та-
кође ce не види из извора да ли су претходнике тих млетач-
ких „главара" бирале сеоске „општине" и потом потврђивао
феудални господар, или их je овај непосредно постављао.
Под млетачком влашћу, њихов избор није пролазио без
потврђивања, ако не и мешања, млетачких управника, док
ce за именовање пронијара није узимала у обзир жеља се-
оске заједнице.
Млетачке власти су сматрале уступање неког земљишта
„у пронију" као „отуђивање" својих добара, a сељаци као
напад на сопствену слободу. Када je главар села Баладрини
(алб. Balldreni) успео да га именују за пронијара, изаслан-
ство од дванаест лица, на челу с капеланом сеоске цркве,
дошло je у Млетке и молило Сенат да никако не доводи у
њихово село пронијара „с обзиром да je млетачка влада дала
раније селу Баладрини једног човека као главара", a скадар-
ски кнез je већ збацио и осудио на изгнанство њиховог
пронијара због злоупотреба и пљачкања сељака. Прихвата-
јући њихову молбу 1438, Сенат je забранио својим управни-
цима да то село уступају „у пронију" било коме „без изри-
чите дозволе овог Већа умољених". 40 Следећи случај je још
речитији.

38С. Новаковић, Законик Стефана Душана, Београд 1898, 113.

39„Officium chiephalie" постоји у Улцињу и под млетачком вла-
шћу. Senato Mar IV, 111 R°.
40 Алекса Беган je главар 1417. Catasto 39/ b. — Сенат потвр-

ђује његово звање пронијара 15. маја 1421. Senato Misti LIII, 135
V°. — После његовог протеривања, село je уступљено Николи Ду-
кађину (1431). Senato Misti LVII, 36 V ° ; упор. G. Valentini, нав. дело,
498. — Сенат 1438. потврђује ранију одлуку Сињорије ,,quod id quod
alias factum fuit per dominium dictis nostris fidelibus de Balladrinis
ut haberent caput et non proniarium auctoritate huius consilii confir-
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
273

Ha челу села Сигеција налазио ce Битри Сигеци, који je

вероватно био његов оснивач (готово половина породица —
четири од девет — настањених у том малом селу носила je
1417. год. његово презиме). После његове смрти, наследили
су га синови, према катастиху, као колективни пронијари.
Али. у селу, ,,in luogo dicto a Ghiugi", било je неколико „по-
ља" која су зависила од „општине". Скадарски кнез их je
уступио Битрију Изију који je био „пронијар и главар" у се-
лу Великим Тромпсима.41 Полазећи од тог малог земљишта,
Битри Изи, стално све моћнији, успео je да створи ново се-
ло, које ce звало Југа, и да му потчини село Сигеци, a за-
тим да наметне свог зета за пронијара, захваљујући широ-
ким „концесијама добијеним од скадарског кнеза Зуана Бол-
дуа. Два представника су морала доћи у Млетке и убеђивати
Сенат да то село никада није имало пронијара. Изнели су
неке повеље, Зуан Болду je дао изјаву у њихову корист и
Сенат je извео закључак „да они из Сигеција и Југе не мо-
рају имати лронијара". Не може ce разјаснити да ли je са-
стављач катастиха починио грешку кад je синове Битрија
Сигеција прогласио за „колективне пронијаре"; постоји мо-
гућност да их становници села, махом њихови рођаци, нису
осећали као терет упркос њиховом звању и да су их сматра-
ли за обичне главаре који су потекли из њихове средине; без
обзира шта je било, у датом тренутку они су ce супротста-
вили наименовању страног пронијара. Сенат je 30. јануара
1440. поништио „концесију" и наложио својим управницима
„да убудуће не смеју постављати пронијара у поменутом се-

metur et quod de eetero aliquis rector vel alius vel alter non possit dare
illam villam de Balladrinis nostre comunis dicto Alexio nec cuiquam
alteri sine expressa licentia huius Consilii Rogatorum". Senato Misti
LX, 92 R°. — Десет година касније, С нат je наименовао синове
Алексе Бегана (који je већ био умро) за пронијаре истог села и њи-
хови су разлози прихваћени као убедљиви: за време сукоба с Ђур-
ђем Кастриотом Скендербегом, то ce село побунило против Млетака
и придружило њиховим противницима. Синови Алексе Бегана су
обећали да he вратипи становнике села и „conservare illam sub obe-
dientia nostri dominii". Упркос отпору сенатора, већем но што je био
обично, Сенат je одлучио ,,quod [ . . . ] Proganus et fratres sui consti-
tuantur proniarii dicte ville de Baladrinis", Senato Mar III, 66 R ° ; упор.
B. Макушев, O пронии, 11; G. Valentini, нав. дело, 498. — Касније je
Сенат наредио скадарском кнезу (24. јануара 1449) да ce обавести
који од двојице браће има више заслуга ,,in guerris et proximis no-
vitatibus Albanie" и да ce пронија преда „altero ех predictis qui fide,
operationibus et servitiis de statu nostro meritus sit". Senato Mar III,
96 R°.
41 Catasto 87/b, 88/a, 112/a.

18 Н е м и р н о поморје
 ИВАН БОЖИТх
274

лу". 42 Тако су они који су ce налазили на челу села сматрани

за обичке главаре.
Становници села Какаричија испољили су сличан от-
пор против установе проније после смрти свог старешине Јо-
на Нерација, унетог у катастих. 43 Упркос забране из 1418.
да ce то село уступа „у пронију", Битри Закарија успео je
да je добије; a после свог збацивања, no наређењу Сената
из 1430. године, поново je добија на основу дукала из 1433.
године. Тада je сеоски капелан кренуо у Млетке, 1434, и мо-
лио сенаторе „да оне који су верни поданици и сељаци наше
општине не претварамо у кметове неког пронијара или било
каквог другог човека, јер би онда најрадије напустили евоје
домове". Сенат je одобрио захтев и одлучио „да они морају
ту остати и живети без пронијара и да ce не могу ни на ко-
ји начин било коме дати у пронију [ . . . ] већ морају остати
сељади наше владе без икаквог пронијара". 44 Очигледно je
присуство пронијара чинило живот сељака много тежим, a
скадарску ризницу много сиромашнијом.
Млечани су покушали да заштите своје интересе пове-
равајући најважнија села лицима која су ce већ налазила у
њиховој служби и која су непосредно зависила од њихових
власти, било грађанских било војних. To je било могућно тек
после првих побуна; у самом почетку морали су поштовати
права свих њихових носилаца, права наслеђена од ранијих
господара, и чинити све што je могућно да их вежу за мле-
тачку политику. 43
42 Сељаци су напуштали село. Senato Misti L X 190 R°.
43 Catasto 93/a.
44 Senato Misti X L I X , 54 V°.
45 Дривастинци су узалуд молили Сенат (1403) да њиховој епи-

скопији врати село Плиску, које je претходни господар био уступио

неком лицу у које ce поуздавао. Млечани су им објаснили да су
преузели град под условом ,,quod omnes possessiones et territoria per-
mitterentur in manibus illorum, qui habebant [ . . . ] ita quod non pos-
sumus dictam viliam accipere de manibus possessoris". Listine V, i).
Само ce no себи разуме да они нису могли поштовати промене које
je извршио Балша III када je преузео град (1421) — послг његове
привремене владавине. Commemor.ali XI, 59 V ° (61 V ° ) ; уиор. R. Pre-
delli, нав. дело IV, Venezia 1896, 36, no 84; Senato Misti Lili, 176 V°.
Млетачки кнежеви Котора и Скадра упињали су ce да прикључе
Републици (1442) градове на Зетском приморју обећавајући њихо-
вом становнипг.ву ,,quod [ . . . ] gaudeant eorum bonis et pron:is quas
habent et possident". Senato Secreta X V , 11.6 V°. Знатан део пронијара
и сеоских главара уписаних у катастих од 1416/17. потомци су
старих пронијара и главара који су управљали истим селима у
доба Балшића: Сенат je потврдио пронијаре Радосггапа Роместину
и његове братиће Николу и Вукча Салуме (7. јун 1417) овлашћујући
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
290

Анализа чувеног скадарског катастиха може у и з в е с -

:: _м смислу објасшгги разлику између дронијара и сеоских
глазара петовремено, указати на промене које су изврши-т
:: Млечани за првих двадесет година своје владавине.
Тернторлја потчињена непосредно скадарском кнезу о б у -
хватала je 1417. год. један град (Балеч са 25 кућа), 109 села
наеел^ених заселака (од којих су неки имали само једну п о -
родЈгцу), 11 пустих села и два насеља пастира која су изми-
:;а.-.а надзору млетачких власти: „јер они нису стално на-
еел>е:-ги свет, већ су то овчари који долазе и одлазе и на тај
начин ништа не плаћају". Град Балеч, 109 насељених села и
5 пустих села налазили су ce под влашћу главара или прони-
japa. осим у случајевима када функција није означена и к а -
да ce на челу засеока налазио самосталан „командадор" (за-
поведник). Три пуста села била су у том тренутку дата под
закуп, док су преостала три била упражњена и чекала на за-
купце. Како je под влашћу главара или пронијара, као и њи-
хове скупине која je своју дужност обављала колективно,
било често више села, број сеоских старешина износио je у
том тренутку 70, од којих 52 главара, 6 пронијара, 10 про-
:-:ијара и главара уједно и 2 без наслова.4®
Са 44 главара нема никаквог проблема, na чак ни Мле-
чани, како ce чини, нису имали потребе да ce њима много
баве. Били су то обични сељаци који су у свом малом свету
— од 3, 5, 10, много ређе од 15 и само једном од 20 породица
— уживали већи углед од осталих захваљујући свом ситном
земљишном богатству или пореклу; њихови претходници ч е -
сто су били оснивачи тих малих насеља или су ce бар на-
лазили међу њиховим најстаријим становницима. Њихови
суседи, често с њима повезани сродством, даљим или бли-
ЖЈШ. лоштовали су их и помагали им. Понекад су то били
-""-'•"ли чије су ce године поштовале: у једном акту уз глава-
резо презиме налазила ce титула ,,antiquus sive caput ville".
Ти старци су настојали да у селу задрже звање за своје си-
нове ла еачувају част у породици. 47 Сви су становали у селу

;:х ла своје звање оставе наследнииима: ,,cum predecessores sui sci-

licet a vi et proavi semper fuerunt proniarii". Senato Misti LII, 23 R ° ;
Catasto a 53 з: упор. Г. Острогорски, нав. дело, 171.
" Прош!;ари и главари располагали у с више села и земљишта,
ол к о с у ce само нека сматрала за проније. Г. Острогорски, нав.
дело, 155—160.
<: Catasto 138 a. — „Petrus Grovemiri antiquus et caput principale

ville de Grovemiris magnis" молио je комисију која je састављала

катастих да именује његовог сина за „caput principale ville" ј о ш
док je он жив. To му je и одобрено 23. марта 1417. Catasto 162/b..

ic*
 ИВАН БОЖИТх
276

и слушали наређења млетачких управника. Редовно су

подмиривали обавезе којима je њихово насеље било опте-
рећено.
Порекло тих главара објашњава ce такође чињеницом
да je 21 село имало исто име као и породица самог главара
и известан број других породица које су ту живеле. 48 Ако
друга 23 села не носе имена својих главара, она задржавају
патронимике својих оснивача или старих главара, изузев не-
колико села која су добила име no неком светитељу или ло-
калитету (Свети Врачи, Лаол, Стира, Дарда, Златно Брдо
итд.). Један пример из млетачког времена објашњава како
j e нова породица заузимала место претходног главара. У се-
лу Жупани, Битри Жупан био je одређен за главара 1413.
год. Пошто je много препатио у рату против Балше III, ум-
ро je млад; његова два сина, још деца, нису могла да га на-
следе, na je скадарски кнез дао звање „caput principale"
његовом нећаку Палу Линтију. Касније je подржао молбу
коју су наследници старог главара поднели комисији која je
састављала катастих „да не буду лишени дуждеве милости";
и сву тројицу je именовао за главаре. Да Битри није имао си-
нова или да ce Пал Линти супротставио њиховој молби, на
челу села остало би лице које није имало презиме старог

48 Bardi in la Salvia, главар Барди Никола и још 10 породица,

од којих 5 Bardi (Catasto 75/b); I Bardi, главар Bardi Стефан и 9 по-

родица, од којих једна Bardi (54/b); Castrati, главар Castrati Љеш
и 5 породица од којих 4 Castrati (53/а); Cazapur, главар Cazapur
Петар и његова породица једина у селу (77/а); Cruetio, главар Crue-
tio Zorzi и 9 породица Cruetio (75/а); Cruetim или Franchesi, главар
Franchesi Пал и 6 породица од којих 1 Franchesi (111/b); Grovemtra
Grandi, главар Grovemiri Петар и 15 породица од којих 7 Grovemiri
(46/а); Gunesi in la Medoa, главар Gunesi Марко и 7 породица Gunesi
(95/а); Lubani, главар Luban Медо и 23 породице од којих 9 Lubani
(76/b); Marseni, главар Marsen Пал, и 5 породица од којих 2 Marsen
(53/b); Messi, главар Messt Вуко, 16 породица од којих 8 Messi (76/а);
Oseti, главар Oseti Петар и 6 породица од којих 2 0(ch)seti (43/b);
Precali ala Montagna, главар Precali Андреј, 8 породица од којих 4
Precali (110/b); Bodissa ili Rastieni, главар Rastieni Вукашин, 5 поро-
дица од којих 3 Rastieni (52/b); Sarachinopoli in la Medoa, главар Sc~
rachinopoli Бенко, 3 породице од којих 1 Sarachinopoli (94/а); Schirelli,
главар Schirelli Власи, 6 породица од којих 3 Schirelli (53/а); Spatari,
главар Spatari Пал, 8 породица од којих 6 Spatari (77/b); Teclani, гла-
вар Тек1а Јон са својом породицом, једином у селу (92/а); Tusi, гла-
вар Tusi Јурко са око 150 породица, од којих 15 Tusi (42/b); Хирапг,
главари Xupani Андреј и Јон с њиховим братом од ујака Linihi Па-
лом, 4 породице од којих 1 Linthi (108/b); Sigeci, главар Sigeci Никола
и браћа, вероватно грешком уписани као пронијари (С"на-. 1440. утвр-
ђује да они „не смеју имати пронијара", Senato Misti L X , 190 Н°) 8
породица, од којих 3 Sigeci (87/b).
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ..МЛЕТАЧКОЈ АЛВАНИЈИ"
277

главара.49 Мада ти нови главари нису носили имена својих

претходника, они у селу ни no чему нису били странци; ж и -
вели су међу рођацима и пријатељима, међу којима су неки
носили презимена својих старих главара.50
Тачно je да je мало главара уживало углед већи од о с -
талих — Јунк Тузи, Ника Градислав — али та чињеница не
пружа могућност да ce они посебно разматрају. To није с л у -
чај ни ca преосталих осам главара, мада ce истичу изнад
осталих неким посебним обележјем. Док су ce главари ма-
хом наслеђивали no селима на основу баштинског права, ове
последње су у начелу именовали млетачки управници; то
су Јон Кереци именован 1414. год. за главара села Реци, Ни-
кола Хот именован отприлике у исто време за главара Пе-
зиугле, Петар Круецио, опат Светог Срђа, именован за с е -
оског главара истоимене оиатије. 51 Други живе у Скадру
под назором млетачких управника: Стефан Спан, „скадарски
племић", најпре je 1406. био постављен за главара великог
села Подгоре, a када су Млечани 1417. уступили то село
скупини албанских ратника, за главара два мала села —
Бистриоле и Карокија 52 ; Јунк и Влатко Хот, „изврсни му-
жеви", добили су село Лиусту захваљујући својим војним

49 Catasto 149/а — 149/b. — Када би главар умро без наследника

или није истрајао у верности, тражио ce други међз* највернијим пода-

ницима. Giergi Radoan je главар у селу Tusani Pizoli 1417; вероват-
но после његове смрти, нађен je други — Павле Бранислав, чији je
отац Брајко био један од обичних житеља села. Сенат je потврдио
новог главара 1446. Senato Mar II, 167 V°.
50 Било je породица које су имале имена својих главара у сле-

дећим селима: Doxani, главар Cucnla Петар, 6 породица од којих 1

Cucula (Catasto 88/b); Gaduci, главар Precali Ђин, 5 породица од којих
2 Precali (110/2); Laol или David, главар Marina Војин, браћа и браћа
од стрица, 3 породице од којих 2 Marina (52/b); Martani, главар Ro-
дато Никола, 7 породица од којих 1 Rogamo и Progano (није ли то
исто презиме?) (75/6); Monte de loro, главар Vulcata Јонима, 5 поро-
дица од којих 2 Vulcata (79/а); Reglati, главар Summa Петар, 12 по-
родица од којих 1 Summa (95/b); Renisse in la Medoa, глазар Matarisse
Мартин, 12 породица од којих 1 Matarisse (94/а); Santo Aurancio (Све-
ти Врачи), главар Butadossi Ника, 12 породица од којих 1 Butadossi
(38/b); San Nicolo de Chacharichi overo Blinisti, главар Gleduri Giergi,
11 породица од којих једна Gledura (92/b); Trompsi Vechi, главар Sa-
marisi Јон, 3 породице од којих 2 Samarisi (113/b).
51 Потврђен je после изјаве скадарске властеле да je то звање

увек припадало опату манастира. Catasto 104/b, 146/а; 52/а, 137/а; 96/а
— 96/b, 157/а — 157/b.
52 Catasto 37/b, 79/b, 103/b, 167/b — 168/a. — Bistriola i Charochi на-

лазили су ce раније у рукама два војника, али су они морали да их

напусте на основу једне одлуке Сената (29. август 1416), Senato Misti
LI, 153 V ° .
 ИВАН БОЖИТх
278

заслугама 53 ; Алекса Беган добио je село Баладрини после

отпадништва Ђорђа Дукађина, и Стефан Милутинов добио
je вероватно у исто време село Пастропати — обојица су има-
.ли поседе у градској околини, борили ce за Републику и 1421.
год. добили неке царине и титулу пронијара у својим се-
лима54; ту je, најзад, Томаш Склав, српски тумач и писар уз
млетачког управника; он je постао главар три села — Кал-
дерона (50 кућа), Купелника (SI кућа) и Вулкатанија (7 к у -
ћа) — да би, у ствари, њима управљао и да би их надзирао у
име млетачког управника као лице његовог поверења. 55 Очи-
гледно je да су ови последњи главари били једноставно мле-
тачки чиновници преко којих je „општина" могла лако да
оствари наплату доходака. Сел>аци који су живели у свим
тим њиховим селима могу ce дословце сматрати „кметови-
ма наше општине".
Установа главара у начелу je била уносна за млетачку
„општину" — „cedit ad utilitatem nostri comunis" — како би
Сенат с времена на време подвукао. 56 Преображај обичног
села у пронију увек je значио отуђивање неког „општин-
ског" права и, како ће ce видети приликом анализе млетач-
ких доходака, ударац у њену ризницу. Управници су мора-
ли дати титулу пронијара Алекси Бегану и Стефану Ми-
лутиновом, јер je њихово управљање зависило од услуга које
су ова два крајње активна лица могла у свако доба да
пруже.

53 Catasto 51/а, 137/а.

54 Catasto 93/b, 91/а; Senato Misti LIII, 135 V°. — Алекса Беган je
био именован за главара села Баладрини после одметања Ђорђа Ду-
кађина, главара Баладринија и Какаричија, и потврђен од Сената
1403, Senato Misti XLVI, 80 R ° ; упор. Acta Alb. II 219—220, no 726, N.
Iorga, Notes et extraits\ I, 138. — Алекса Беган je успео да прошири до-
мен: постао je 1421 „caput et proniarius territorii vocati Cazapi (Caza-
pur?) et ville de Balladrini et de Ixexi (Sigeci)". Стефан Милутинов из-
губио je своју пронију око 1430, када су je Млечани дали албанском
господару који им ce придружио — Танушу Малом; остала добра
тог пронијара опустошили су Турци. Senato Misti LVII, 242 V°. Ње-
гово село Пастропати, враћено једно време „општини", касније je
уступљено (1443) албанском властелину Белацију Унгару, који je
стекао заслуге у поновном освајању Дриваста и Бара. Senato Mar I,
187 V°.
55 Catasto 39/a — 39/b, 44/a — 44/b, 77/a. — После смрти Томаша

Склава, његове су поседе наследили синови Добро и Ђорђе. Скадар-

еки кнез je именовао Добра, a Сенат га затим потврдио (1429) за гла-
вара два села. Када je он умро, његова браћа Ђорђе и Никола на-
следила су га само у селу Калдерону док су друго село — Купелник
— вратили „општини". Senato Mar II, 165 V°, 166 R°.
58 Senato Misti LIX, 54 V ° ; LX, 92 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
279

Када ce изузме муњевит успон неколицине сеоских гла-

вара, то су најчешће били мирни и послушни поданици, љ у -
ди КОЈИ нису задавали бриге млетачкој управи. Њихови про-
блеми не пуне регистре млетачких званичних књига. Исто-
рија пронијара и нарочито оних који су у исто време били и
главари разних села, супротно онима ранијим, била je врло
бурна. Млечани ce њима више баве, јер они измичу њихо-
вом надзору и намећу ce као неоспорна снага. Сваки поку-
шај да ce они обуздају доживљавао je неуспех. Чак и у с -
тупање неких пронија странцима и људима који дугују свој
успон Млечанима не мења такво стање. Потребно je бацити
поглед на проније у скадарском крају и на подручјима дру-
гих градова ако ce жели да ce објасне и схгате мере које je
предузимала Република да би извукла неки приход од зем-
љорадње и да спасе финансије тог краја. Војна улога про-
нијара, уосталом врло значајна, не уклапа ce у тему ове
расправе.
Међу пронијарима налазе ce 1417. год. два странца: Зуан
Енђелезе (Енглез), млетачки најамник, и сер Марин Бонци,
млетачки племић чија CE породица настанила у Скадру TO-
KOM XIV века.57 Док су други војници морали напустити
своје проније, на основу сенатске забране, изгласане 29. ав-
густа 1416. године, да ce не трпе војници с функцијом прони-
јара, Зуан Енђелезе je успео да сачува своје село Глерос:
комисија je установила да je он за то добио дозволу од Ве-
ликог већа и да „Веће умољених не може поништити одлу-
ке које je донело Велико веће". 58 Градски изасланици узалуд
су протестовали што су им одузета њихова добра (то село
je припадало скадарској „општини") 59 ; пронијар их je у ж и -
вао до краја живота. A тада су млетачки управници уступи-
ли село другим људима не водећи рачуна о старим правима
града Скадра. Чак je Сенат обећао унуцима Зуана Енђе-
лезеа да ће им вратити село после смрти пронијара који га je
држао у том тренутку (1440).60 Млетачка породица Бонци
без сумње je пружила искрену подршку својим земљацима
када су стигли у Скадар: Павле Бонци, који je већ био ку-
пио и закупио многе поседе око града, добио je 1402. год.

57 Његов дед „ser Andreas Bongi de Venetiis" добио je (1361) у Ду-

бровнику дозволу за извоз платна у Скадар. Monumenta Ragusina III,

Загреб 1895, 115.
58 Senato Misti LI, 153 V ° ; Catasto 80/a, 116/a.
59 Senato Misti LIV, 22 R° (6. април 1422); LV, 154 R° (5. август

1425).
60 Senato Mar I, 65 R°.
 ИВАН БОЖИТх
280

село Пенатари (алб. Pendetari), a нешто касније село Турци

с једним делом Гајоле (алб. Ganjolla); његов син Марин до-
био je 1402. села Музанти (алб. Muzhani) и Грампси (алб.
Gramshi), заплењена од одметника Нике Богоја, и населио je
њихово напуштено земљиште с 12 породица.81 После очеве
смрти, наследио je све, тако да je његов домен 1417. године
обухватао шест села и једно пусто земљиште. Уздижући ce
врло брзо у локалној управи — 1421. именован je за подес-
тата Дриваста — он je могао оставити свом малолетном сину
једанаест пронија. Како je у том тренутку (1425) било и дру-
гих верних поданика који су очекивали да њихове заслуге
буду награђене, Сенат je наредио да ce девет пронија врати
„општини" остављајући том дванаестогодишњем детету две
најбоље. 62
Остала четири пронијара су пореклом из самог тог кра-
ја, али су само двојица припадала старим пронијарским по-
родицама — Јонима Прекали и Битри Склав. Како овај по-
следњи, једини међу свима, није проширио свој домен под
млетачком владавином, јасно je да већина пронијара дугује
свој успон Млечанима. Битри Склав располаже само јед-
ним селом (укупно 10 породица). Како ce село звало Андреа
Склав као и Битријев отац, тај ce Андрија може сматрати за
оснивача села. Он je најпре 1403. био верни пронијар, затим
одметник 1405. и на крају службеник покајник. Битријеви
синови наследили су оца као „главари и пронијари". 68 Јони-
ма Прекали наследио je звање од свог оца, пронијара „засе-
ока званог Прегали, који je од старине припадао његовим
рођацима и родитељима и прелазио с колена на колено"; у
катастиху ce тај заселак зове „Прекали под прелазом"
(Precali soto la scala) и ту живи пронијар са још две поро-
дице; други заселак којим он располаже такође je означен
61 Catasto 3/а, 5/а, 11/а, 17/b, 21/а, 25/а, 30/а, 29/b, 129/b — 130/а;

Grazie X I X , 25 V°. Taj докуменат je без датума, али како ce налази

међу актима из 1402, може ce прихватити тај датум утолико пре што
докумгнт потврђује једну концесију сер Еустахија Кока, који je био
скадарски кнез 1400—1402. Ако један каснији акт (1403) још наводи
Нику Богоја као „пронијара три села", он греши преузимајући један
ранији списак. Acta Alb. II, 225, no 737; R. Fredelli, нав. дело III, 293,
no 266. Ника Богоје je тада био ,,in partibus Turchorum".
62 Catasto 78/a, 84/a, 97/a, 103/a, 164/b — 165/b; R. Predelli, нав.
дело IV, 36, no 84; Senato Misti LV, 21 V ° .
63 Acta Alb. II, 225, no 737; Catasto 86/b, 88/a (помен његових по-

седа у селу Сигецију); Senato Misti X L I X , 45 R°. Неизв.сност у упо-

треби титула „proniario" и „proniario е cavo" оставља места претпо-
ставци да je сваки пронијар био истовремено главар једног или више
села.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
281

као „пронијаров no баштинском праву"; то je Бузесеси који

не повећава осетно његово богатство, јер има само три по-
родице. Много више за њега значи веће село — Дајци (17 по-
родица 1417), које су Млечани дали његовом оцу после от-
падништва Петра Контеа, који га je поседовао до 1405. годи-
не. Обавезе које еу нови господари наметнули сељацима изаз-
вале су отпор, скршен 1417. године уз казну високом гло-
бом — 25 перпера no човеку. 64 Димитри Сигеци je нови про-
нијар, кога су Млечани уздигли око 1405, после одметништва
неких пронијара који су били одани Балши III. Његов до-
мен — напуштено село Кимекеки — настао je од „прони-
јара Николе Лумбардинија и Андреја Склава"; када ce овај
последњи покајао и обратио Сенату 1410. с молбом да му ce
врати домен, нико није хтео да окрњи концесију учињену
Сигецију. 65 Властелин Петар поч. Марина Спана такође je
постао пронијар захваљујући својој верности Републици,
исто као и његов брат Стефан Спан. Најпре je добио мало
село Добреу ca 7 породица у скадарском подручју и више
других расутих око Дриваста, затим тврђаве Петра с њихо-
вим селима у Пилоту, када су их млетачке снаге 1409. оду-
зеле одметнику Републике Радичу Хумоју. Kao пронијар он
je „јахао" за Републику и доказао своју оданост, али, као
скадарски властелин, навикнут на лакши живот, почео je да
продаје „општинска" добра исто као и његов брат. У сеп-
тембру 1414. Сенат ce морао умешати. 66 Њихов пустоловни
менталитет несумњиво je допринео потпуном расулу њихо-
вих домена у X V веку. Синови Петра Спана завршили су као
„момци наоружаних коњаника [ . . . ] у Ломбардији". 67

04 Senato Misti L, 63 R ° ; Catasto 97/b, 103/b, 104/a, 153/b — 154/a.

Ha већ поменутом списку из 1403, Јон Прекали (отац Јониме) уписан

je као „пронијар" с Петром, који му je вероватно био брат. Acta Alb.
II, нав. место.
65 У з име Димитрија Сигеција катастих не наводи звање; може

ce сматрати да je био „пронијар", јер je његов домен био склопљен од

„пронија", како ce види у једном акту који je саставио Сенат. Senato
Misti XLVIII, 143 R ° ; Catasto 87/b.
м Catasto 38/a, 115/a; Senato Misti XLVIII, 96 V ° ; LI, 37 V ° ; Com-

memoriali X , 75 a tergo.
67 После смрти Балше III, Стефан Спан ce придружио српском

деспоту, који му je признао три села у подручју Дриваста. Када су

Млечани поново загосподарили градом, изгубио je све. Senato Mar II,
97 R°. Петар Спан уступио je тврђаве Петра свом братићу Марину,
Senato Misti LI, 44 V ° (1415). После смрти Петра Спана, његови мало-
летни синови остали су без баштине и Сенат je наредио да им ce
признају сва права када су им добра већ била раздељена. Чак je
један виноград, једино добро које je остало, скадарски кнез доде-
282 ИВАН БОЖИТх

Мада ce та шесторица јављају у документима само под

називом „пронијари", нимало ce не разликују од своје са-
браће који су имали назив „пронијари и главари". Они ис-
товремено обављају две функције: како располажу с више
села и земљишта, у једнима ce јављају као пронијари, a у
другима као главари.
A K O ce анализира порекло и судбина десеторице прони-
јара и копронијара који су уједно и сеоски главари, види ce
да већина потиче из самог тог краја. Само су двојица Мле-
чани — Дабижив (Dabeseius) Бонци и Ђин Мураро (Johan-
nes „murarius").
Према катастиху, Дабижив Бонци поседује, поред неко-
лико земљишта која му je „општина" уступила, три села —
Пиера Негра (8 породица), Владами или Владањи (3 поро-
дице) и Барбароси (50 породица); у првом селу он je прони-
јар, a у последњем главар.68 Скадарски кнез je најпре, 1402,
био уступио село Барбаросе Николи Килиоти, затим војнику
Зуану Енђелезеу, који je 1417. морао да га ce одрекне на ос-
нову већ наведене сенатске забране (Велико веће није му
потврдило то село) и да га уступи Дабиживу Бонцију. Не
види ce када je и како добио села Пиеру Негру и Владање.
Неки Ђорђе Петров из Владања и његов нећак објашњавали
су 1433. године Сенату да je село Владањи „у прошлости не-
прекидно припадало њиховим прецима" и да je Дабижив
Бонци дошао у његов посед „неправично". 69 Како потомци
Дабижива Бонција нису могли показати никакав документ
којим би доказали своја права, изгубили су село које ce већ
било претворило у „необрађена и запуштена места". 70 Чак
je и село Барбароси било поверено другом главару, који je
био готов да обезбеди млетачкој ризници предвиђене дохот-
ке. Сенат je 1458. одбио захтев албанског господара Драге

лио неком другом лицу, a они су за то време ратовали у Ломбардији.

Петар Спан je једино успео да својој удатој кћери да у мираз село
Серељи, на подручју града Бара, који je у том тренутку припадао
српском деспоту (1433). Како су млетачке власти признале њеном
мужу поседовање тог села 1457, он je грешком пао под удар једног на-
ређења из 1461, a према њему све концесије учињене после 1456. мо-
рале су ce поништити. Било je потребно посредовање Beha десето-
рице да би ce поправила та грешка. Senato Mar I, 132 R ° ; Consiglio
dei X , Misti XVI, 88 R°.
68 Catasto 5/a, 24/b, 130/b; 26/b, 27/b, 34/b, 164/a; 74/a, 89/b — 90/a.

Његово звање у селу Владањи није означено.

69 Senato Misti XLVI, 37 R ° ; упор. Acta Alb. II, 210, no 702. Cata-

sto 163/a — 163/b.

70 Senato Mar II, 166 R° — 166 V ° .
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
283

Дукађина, мада je био млетачки савезник у рату против

својих рођака Леке и Павла, и није му уступио Барбаросе;
Behe десеторице поништило je 1459. уступање тог села „у про-
нију и на име проније" Петру Малонсију и наредило да ce
изложи јавној лицитацији.71 To je, ето, био нови начин да ce
нађе неки подесан главар или, што je битно, главар који
највише нуди.
Други Млечанин, Ђин Мураро, примио je 1406. год. доета
велико село Гришу (38 породица) као и три мала која су од
њега зависила — Кереције (6 породица), БулсариЈе (14 по-
родица) и Мале Гровемире — постајући тако „пронијар и
главар". Мада га je комисија 1417. год. потврдила за дожи-
вотног уживаоца, пронијарско звање ce сачувало у његовој
породици TOKOM друге половине X V века.72
Јон Бестоле, Битри Килиоти и Вуко Губичић не намећу
никакав проблем. Они поседују no два или no три села, na
су у једнима пронијари, a у другима главари.73 Нема сумње
да су њихови наследници сачували звање, као што су га и
они баштинили од својих предака; званични документи не
баве ce њиховим личностима.
Положај Рајка Прекалија већ je друкчији. Он je постао
пронијар заједно са својим братом Петром захваљујући Мле-
чанима који су им 1406. уступили доста велику територију
„под условом да су обавезни служити млетачкој власти, ако
буде потребно, јахати с три коња". Рајко Прекали je кас-
није, 1414, добио мали оближњи заселак Пиеру Негру и ту
je постао главар.74 Тако je његову пронију чинила једна не-
насељена територија. Мада нешто нејасан, случај Битрија
Изија требало би да буде сличан; то je стари главар који
je постао пронијар не добијајући неко ново село. Он je 1403.
године „главар села Тронси", a 1417 — „главар и пронијар"
истог села. У чему ce дакле састајала његова пронија? Ка-
тастих то објашњава: мада у његовом селу има 67 породица,
он предаје „општини" дажбине за само 55 породица, док ce
71 „[• • •] si dictas villas concederemus, magnam confusionem ponere-

mus solutionibus que fiunt per illam cameram nostram". Senato Mar VI,
87 V°. Иван Кастриот je 1417. такође узалуд тражио то село. Senato
Misti LII. 56 V°. Consiglio dei X, Misti X V , 174 V°, 176 V°.
72 Catasto 95А>, 60/a, 63/b, 64/a, 170/a — 170/b; Senato Mar V, 15 V ° .
78 Г. Острогорски, нав. дело, 157, 158, 159, 171. Catasto 98/а — 98/b,

102/а, 148/а — 148/b, 155/b, 156/а (Jon Bestole); 91/b, 92/a {Bitri Chilioti);
87/a, 88/b, 89/a, 146/b — 147/b — (Vucho Gubicich; у последњем доку-
менту ce подвлачи да „predecessores sui semper fuerunt proniarii et ipse
Vuchus ad presens est proniarius iure patrimonii").
74 Catasto 74/b, 145/a — 145/b.
284 ИВАН БОЖИТх

остатком сам користи; затим, он располаже извесним земљи-

штима у селу Сигецију, a добио их je од „општине" без икак-
ве накнаде.75 Изијева породица имала je сјајнију будућност
него породица Прекалија, захваљујући моћном утицају свог
главара — Битрија Изија.
Браћа и нећаци Битрија Изија, све сами племићи, који
су ce налазили на челу ратничке „дружине" (што би зна-
чило и племена) живели су у Забојани у зависности од Бал-
ше III, a затим од српског деспота. Прикључили су ce Ре-
публици 1423, надајући ce да ће она наградити њихове под-
виге. Племе Тронси, привремено настањено у Светом Срђу,
добило je касније земљиште и повластице.76 Њихови гла-
вари, браћа и нећади Битрија Изија, сада здружени с нај-
старијим представником породице (Bitri Yzi el grando), до-
били су села Грампси и Мусанти, некадашњу пронију сер
Марина Бонција; нећак Битрија Изија, Андрија, добио je
село Стикиани које je вероватно остало без главара после
смрти Николе Линтија. Њихове поседе и повластице потвр-
дили су касније скадарски кнежеви (1437. Зуан Болду) и сам
Сенат (1446).77 Потомци Битрија Изија покушали су и успели
да ce наметну селима Кимекекију и Југи (Ghiugi, то јест
Сигецију) као пронијари. Он сам je проширио своје поседе
и своја права.78

75Acta Alb. II, 225, no 737; Catasto 88/a, 112/a — 112/b.

76Listine VIII, 235; Senato Misti LIV, 146 H°; LV, 144 V ° .
77 Senato Mar II, 159 V°.
78 Све je почело после заплене добара Николе Лумбардинија и

Андреја Склава, који су проглашени за издајнике (1405). Млечани

су њихове проније делом уступили Битрију Изију. Село Сигеци ос-
тало je у рукама Николе Сигеција и његове браће. Катастих каже
да Битри Изи држи нека земљишта у селу, ,,i quali fo de Nicola Sigeci
revello": ту je очигледно почињена грешка, jep један каснији доку-
мент каже да су та „поља" припадала Николи Лумбардинију (Лу-
пардини). Биари Изи je још за живота уступио свој положај и титуле
сину Андреју. A овај je, удајући сестру, дао „terittorium vocatum
Chimechechi е Jugi" свом зету Ненади и обезбедио му нотврду ска-
дарског кнеза Г. Болдуа (1437) a касније и Павла Морозинија (1439).
Становници села Сигеци, узбуњени, протестовали су у Млецима и
издејствовали, како ce већ видело, одлуку ,,quod omnis concessio [ . . . ]
tam de proniaria quam de terrenis dicte ville de luga aut Sigeciis re-
vocetur" (1440). После пет година, нмко ce у Сенату није више cehao
те одлуке и повеља које су показали сеоски представници. Повел-.е
које су издали Болду и Морозини биле су потврђене 10. јуна 1445.
Senato Misti LX, 180 R ° ; Senato Mar II, 80 V°. У сенатским регистрима
нема трага да су сељаци протестовали; регистри Колеђа, који je ка-
сније био надлежан за молбе Албанаца, више не постоје. Senato Mar
IV, 124 R° (потврда добара Битрија Изија).
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
285

Катастих пружа обавештења о три колективна прони-

јара и главара. Радослав Роместина, главар једног засеока —
A и Кадикани (само једна породица) — и Никола Салуме ca
својим нећаком Вукчетом, пронијар села Пољица и Скурти,
заједнички обављају звање пронијара у трећем селу —
Жањеви ca 5 породица. He види ce како je Радослав Роме-
стина постао главар; повеље потврђују свој тројици њихове
проније као баштину предака („њихови преци, дедови и пра-
дедови, били су пронијари и држали су та села на основу
баштинског права"). 79 Млечани су то право строго поштова-
ли. После смрти Николе Салуме, скадарски кнез Франћеско
Квирин (OKO 1442—1443) уступио je село Пољица Ники Гра-
дослава и Сенат му je потврдио нови посед 1451. Али када je
син Николе Салуме, после толико година, дошао у Млетке
1474. да објасни како je Никола Градислава добио његово
село „подвалом и прећутавши истину" док je он био „у де-
чачким годинама далеко од отаџбине", скадарски кнез je до-
био налог да провери његове исказе и да му призна права.80
Случај Радича Хумоја, несумњиво најмоћнијег прони-
јара 1403. године81, такође показује колико су Млечани по-
штовали баштинско право. За време првог рата против Бал-
ше III, тај пронијар je окренуо леђа Млечанима, али je
касније поново прихватио њихову политику и пао у једној
бици. Тада су његов брат Андрија и син Којачин понудили
скадарском кнезу својих осам ратника, што им je омогућило
да сачувају све Радичеве поседе и да их умноже захваљу-
јући многим концесијама „поља" и винограда.82 У време по-
писа, 1417. године, располагали су једним градом (Балеч, 25
породица) и ca 13 села (укупно 75 породица).83 Њихови на-
следници, Радичеви унуци, сачували су све као своју башти-
ну. Чак им je, пре 1448, Сенат уступио велико село Калдерон,

79 Catasto 52/а, 53/b, 54/а, 169/b; Senato Misti LII, 23 R°.

80 Senato Mar IV, 89 R ° ; IX, 192 R ° ; упор. G. Valentini, нав. дело,
498.
81 Млечани су му дали највећи поклон у платну — ,,brachia X 1 '

— јер je он био „proniarius quinque villarum". Acta Alb. II, 225, no

737. Он je 1404. именован за пронијара Балеча, Исто дело, 232—233,
no 752.
82 Commemoriali X, 75 a tergo; Senato Misti XLVIII, 96 V ° ; Catasto

149/b.
83 Catasto 8/b, 9/a, 17/b, 48/a, 61/a, 61/b, 141/b —142/b, 144/a; 57/a

(град Балеч) 56/a (Rapisti, Chechioli), 56/b (Cucci), 57/b (Zacholi, Brochu-
lco), 58/a (Biaza. Dari), 58/b (Leporonsi, Santo Alexandro, P'omini overo
Naureda), 59/b (Zamarachi). Сенат им je потврдио „proniam de Balezo"
13. фебруара 1418. Senato Misti LII, 149 V°.
286 ИВАН БОЖИТх

које „општина" готово никада није отуђивала, што je касни-

је, 1458, изазвало „општинске адвокате" да ce умешају и
довело до тога да Веће десеторице нареди ислеђење о при-
ходима и поседима те породице.84
Покушај да ce албанско племе Хоти укључи у систем
проније није дао жељени исход. Признајући власт Балше
III, Хоти су најпре живели на брду уз скадарске границе.
A када je тај господар „окрвавио руке њиховом крвл>у", они
су ce побунили. Млечани су искористили ту прилику да их
сместе на своју територију и доведу у службу својих управ-
ника у накнаду за велика обећања и концесије. Преговори
су уродили споразумом. на основу кога je Андрија Х о т „са
неким својим рођацима и следбенидима" (његова браћа, Ра-
даш Хот и браћа, Захарија Љубић и браћа, Зорзи Мида и
браћа, Мазарек Хот и браћа, Никола Баксио и браћа) имено-
ван за „главара и пронијара" села Подгоре и пет заселака
који су од њега зависили (Мајора, Егреси, Вајуси, Карокиета
или Фералини, Сордани) са укупно 42 породице. Андрија
Хот je лично добио неколико земљишта за која je сваке го-
дине морао давати пар рукавица на име властелинског феуда
(unum par cirotecarum pro feudo nobili). Читава скупина обе-
ћала je да ће ставити Млечанима на располагање 300 ратни-
ка, од којих 80 на коњу, и да ниједном господару неће давати
„савет и помоћ" (consilium, auxilium et favorem — типичан
речник за западно вазалство). 85 Taj акт je ускоро испољио
сву своју слабост. Уступљена села и годишња помоћ у житу
и новцу нису могли да задовоље њихове прохтеве ни да про-
мене начин њиховог живота. Упркос одредаба које су Мле-
чани предвидели у споразуму о миру који су склопили с њи-
ховим ранијим господарем, Балшом III, они су 1418. преду-
зели више напада на његову територију и изазвали одмазду
против млетачких села: Балшини људи спалили су села
Калдерон и Дајци. Између два противника убрзо je букнуо
и нови рат.86 Хоти су затим напустили млетачку службу, a
скадарски кнез je узалуд настојао да их поново веже за
Млечане. Њихови поседи уступљени су Рајку Монети, који
je пришао Млечанима 1421. године. Млечани су их касније

84 Senato Mar III, 86 R ° ; VI, 47 R ° ; Consiglio dei X, Misti X V ,

176 V ° ; Avogaria di Comun 3651, Raspe XI, 36 R° (41 R°).

85 Senato Misti LI, 140 V°, 141 R° 153 R°, 153 V°, 180 R ° ; Catasto
47/a, 50/a — 51/a, 167/a — 167/b, 171/a — 173/a.
86 Senato Misti LII, 13 V°, 109 V°, 123 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У , , М Л Е Т А Ч К О Ј АЛБАНИЈИ"
287

потврдили његовим наследницима, који су их уживали до

краја млетачке владавине.87
Упркос тако лошем искуству, млетачки управници по-
казивали су интересовање за читава племена, праве дружине
способних ратника, чије су старехпине, обично чланови поро-
дице богатије и славније од осталих, увек иступали „у име
своје и целе дружине и збора" (у њиховој организацији било
je некакве примитивне демократије). Млечани су 1423. уепе-
ли да вежу за себе Тронсе и Памалиоте, касније Могулсе,
1439, и најзад Мркојевиће 1442. Али, уступајући им терито-
рије, Млечани више не говоре о пронији; називају их „ба-
штина", вероватно зато што je тај назив био ближи схвата-
њима тих људи. 88
Да би ce употпунила слика скадарског краја, треба наве-
сти неколико појединачних случајева. Село Саколи нала-
зило ce 1417. год. у рукама једне жене, Нине, удовице Гојака,
који je 1400. год. заузео место свог таста (не види ce да лн
су били пронијари или главари). Када je његов син јединац
умро, удовица je добила право да ужива посед „само д о ж и -
вотно". 89 Уз атар села Саколија налазила су ce друга два
села — Заморањи (3 породице) и Енкиекиани (22 породице)
— за које je одговарао „општини" један скадарски грађа-
нин, Витко Јонима, без икаквог звања, мада je његов прет-
ходник у селу Енкиекиани био главар; то je био практичан
и предузимљив човек, који je такође давао у закуп „поља"
и земљишта у једном великом пустом селу. 90
TOKOM X V века проширила ce територија која je зави-
сила непосредно од Скадра и обухватила пространи крај на
југу Скадарског језера између Бојане и Сутормана — За-
бојану. Привремено заузимана TOKOM ратова 1405—1411,
1418—1423, Забојана ce може сматрати млетачким подручјем
87 Listine VIII, 1886, 110, 115. Сенат у једној одлуци од 1465. на-
води раније акте: 1421, 1423, 1437, 1443, 1444. Син Рајка Монете обав-
ља своју службу и 1470. Senato Mar VIII, 14 R°, 14 V ° ; IX, 53 V ° , 66 V°„
88 Представници и главари дружине Могулси добили су мало
село Bođissa overo Rastieni, које je 1417. имало 6 породлца од којих
су већину чинили Растиени; село je 1439. било вероватно пус.о, јер
ce наводи као „territorium et locum vocatum Bođissi"; они су обећа-
ли да he добро чувати свој крај и ставити на располагање Млечани-
ма 60 младића и сва своја добра. Senato Mar II, 159 V ° , 160 R ° ; упор.
Catasto 52/b.
89 Catasto 85/b.
99 Catasto 84/b, 85/a; 2/b, 9/a, 81/a, 82/a, 143/b, 158/a; Senato Misti

LII, 23 V ° . Опат Светог Срђа узалуд je тражио село Заморањи, које

je одузео један пронијар, Ника Богоје, одметник 1410. Senato Misti
X L V I I I , 152 R°.
 ИВАН БОЖИТх
288

тек после 1443. године.91 За време тих кратких окупација,

Млечани су потврђивали сеоске главаре који су изјављивали
своју верност и доводили су у Забојану пронијаре. Чинили
су све што им je било могуће да себи привуку важна пле-
мена: Памалиоте, Попрате и Тронсе, о којима je већ било
речи.92 Али, кад би ce повлачили из Забојане, морали су тим
људима обезбеђивати поседе и приходе на територији коју
су мировни уговори признавали Млетачкој Републици, што
je изазивало многоструке заплете. Старешина Памалиота —
„војвода" Ника Херман — најпре ce сместио у Свачу, a н>е-
гови другови no селима Забојане, али после повлачења Мле-
чана 1423. ови су их морали сместити и обезбедити им при-
ходе у околини млетачких градова; исто тако су ce морали
бринути и о старешинама Тронса.93 Због тога су млетачки
управници морали лишити наследнике Марина Бонција оних
девет пронија.
Било je врло тешко наћи Рајку Монети, који je при-
шао Млечанима 1421, „замену" исте вредности коју су имала
његова изгубљена добра — четири села и неколико великих
земљишта која су „имала у обиму 40 миља". Како je била у
питању врло значајна личност, Сенат je учинио све да му
обезбеди половину села Селете (села у Забојани које je оста-
ло Републици, јер ce налазило недалеко од десне обале Боја-
не), a које je породица Бонци одбијала да уступи нудећи му
неко друго село. Чак су ce „општински адвокати" морали
умешати у његову корист. Упркос свему, он ce у јулу 1425.
жалио на млетачке управнике који су га приморали да чека
јер нису утврдили границе „проније Селете". 94

91 Senato Misti XLVIII, 109 V ° 112 V°, 114 R°. Listine VI, 20—21,
41, 166, 175; VIII, 199, 219, 222; IX, 160, 209.
92 Двојица браће, Алекса и Петар „capita unius contrate vocate

Poprat" (Прапратна, између Улциња и Бара) пришли су 1407. Репуб-

лици. Дукалет, старешина Памалиота, учинио je исто, али je ускоро
окренуо леђа Млечанима и био осуђен на смрт (1410). После тог 0 - -
падништва, присталице Млечана морале су напустити Забојану. Se-
nato Misti XLVII, 131 V°, 150 R°; XLVIII 145 R°, 146 R°, 168 V°,
179 V°, 180 V°. Listine V, 105. O пореклу племена Памалиоти види М
Šufflay, Srbi i Arbanasi, Београд 61, 64, 99; B. Макушев, Историче-
скил разискапил, 39, 69, 152.
93 Senato Misti LVI, 102 R° 102 V°, 146 R ° ; Listine VIII, 219, 220,
235; R. Predelli, нав. дело IV, 47—48, no 128; Senato Secreta VIII, 109
R ° ; упор. B. Макушев, нав. дело, 74; Senato Misti LIV, 171 R°, 182 V ° ;
LV, 21 V°, 144 V°.
94 Senato Misti LV, 21 V°, 145 R ° ; Avogaria di Comun, no 3583, Let-

tere ai Rettori, B. I, 8.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ А Л Б А Н И Ј И "
289

Пре и после коначног освајања Забојане TOKOM рата про-

тив намера и напада господара Херцеговине, Стефана Вук-
чића Косаче, Млечани су давали обећања и делили земљу и
звања својим присталицама и савезницима. Динко Зауло-
вић, који je 1443. предао Дриваст Франћеску Квирину, уна-
пред je добио звање „војвода у Забојани" и потврду села
Свети Теодор и Пулка, која су чинила његову баштину; ка-
сније су му Млечани обећали и град Свач „у пронију". 95
Скадарски кнез уступио je 1442. браћи Врагоцима — Вуку,
Вукашину и Вукославу — село Облик у замену за њихове
поседе које су изгубили у брдима „Горње Зете", обећавајући
им такође два села — Биково и Ведегари — или њихову про-
тивувредност ако Млечани не буду могли да их освоје. 96 Нај-
моћнији господари Црне Горе, Црнојевићи, нудећи ce у служ-
бу Републике, такође су полагали право на село Облик.97
Како су браћа Врагоци ускоро престала да ce помињу у до-
кументима, Млечанима je једино остало да реше хоће ли то
село уступити „у пронију" или не.
Најпре ce утврђује да би било некорисно сматрати Облик
селом, јер je напуштен и опустео. Млечани су га дали у
закуп „за 350 стара жита које треба да ce шаље нашој риз-
ници да би ce сваке године обновила опрема скадарске твр-
ђаве", a то сведочи да je његов атар био веома простран
и плодан. Упркос томе, када je Владо Калођурђевић из Ска-
дра дошао у Млетке да тражи награду за своје велике за-
слуге, Сенат му je новембра 1447. дао звање „главар и про-
нијар села званог Облик". Taj акт je морао изазвати про-
тест скадарског кнеза, који je тим остао без знатних при-
хода, јер je Сенат четири месеца касније, у марту 1448, из-
јавио да своју одлуку ставља ван снаге, уз објашњење да
седници на којој je она била донета није присуствовао до-
вољан број већника (мање од сто) и да су објашњења изнета
пред Сенат била лажна. Beh у децембру 1448, већници су за-
боравили на те разлоге, na су поново потврдили Владу Ка-
лођурђевићу село Облик. Али, све ce то дешавало у време
када су вести из Скадра изазивале разочарање: војске Ђурђа
Бранковића и Ђурђа Кастриота Скендербега нападале су
са свих страна млетачке поседе, Скадар je био у пламену и
сав свет преплашен због могућности потпуног слома. У јуну
Senato Mar I, 169 R°.
95

To je вероватно било исто лице које ce налази с братом Влат-

88

ком као главар села Лиусте 1417. Сенат je потврдио њихове концесије
27. августа 1443. Senato Mar I, 187 V ° .
97 Senato Mar I, 201 R ° ; II, 15 V ° .

19 Н е м и р н о п о м о р ј е
 ИВАН БОЖИТх
290

1449, када су Млечани спречили опасност, Сенат je поново

наредио свом управнику „да ce поменута пронија мора вра-
тити нашој скадарској ризници". 98
Други главари и пронијари у Забојани вероватно су са-
чували своја места. Они који су их напустили придружу-
јући ce некада Млечанима, вратили су своја изгубљена села
двадесет година касније. 99
Подручје Дриваста било je с једне стране уклопљено
међу скадарске поседе, што je изазивало бесконачне сукобе
између два града и истовремено омогућило млетачким вла-
стима да ce дограбе неких зекљишта и села око Дриваста чак
и онда када je град био под српском влашћу. 100 Мада су по-
даци о тим селима, којих je било мање него око Скадра, доста
ретки, ипак омогућују да ce и ту открије исти систем про-
није. Старо градско становништво романског порекла, јако
непријатељски расположено према продирању Словена и
Албанаца, придружило ce Млечанима 1442. под условом да
не дозволе Албанцима да ту стичу проније и да ce земље
устушвене Србима за време деспотове власти врате „општи-
ни". 101 Република није могла да изврши сва обећања пошто
су политичке мене доводиле до успона нових верних пода-
ника.
Преци Стефана Јониме поседовали су у доба Балшића
три села: Карпенет, Бразу и Куртес. Под млетачком влашћу,
Стефан Јонима ce одметнуо и изгубио та села 1415. Њих ce
делимично дограбио Петар Спан, већ наведени пронијар у
88 Senato Mar III, 35 V°, 50 R°, 80 R°, 123 V ° — 124 R ° ; упор. B.

Макушев, нав. дело 128, 129, нап. 3.

88 Ђорђе Лалој и његови синови добили су потврду свог села

Кравари — „eorum bastinam" — и свих својих етарих повластица;

Марку Мирка Бориса призната су сва добра, међу којима и изгуб-
љена села: „село Обод у Забојани и село Смоквица у Прапратни, које
су он и његови синови имали као баштину за сва времена". Потомци
старих главара вратили су ce својим кућама после 20 година. Senato
Mar II, 80 R°, 158 R°. Франћеско Квирин je 1442. примио у млетач-
ку службу „homines de Crampsis qui sunt nobiles et potentes numero
il illis partibus" (алб. Gramshi) и обећао им je „у пронију" три села:
Obod, Caruci i Busulchi. Како ce Бар предао Млечаншла захваљу-
јући Марку Мирка Бориса, једном од њсгових бранилаца, морао му
je потврдити „villam suam propriam de Obod quem ipse et sui proge-
nitores semper possiderant". Да би ce избегао сукоб, скадарски про-
видур поделио им je село на два дела. После побуне Крампсија, пре
1450, Марко Мирка Бориса успео je да добије читаво село. Senato Mar
II, 103 R°, 104 R ° ; III, 169 V°.
100 Grazie X X I V , 233 V ° (54 V°).
101 „Item nec aliquis Albanensis possit habere aliquam proniam vel

in civitate vel extra civitate in nostris finibus". Listine IX, 158.

ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У „МЛЕТАЧКОЈ АЛВАНИЈИ"
291

скадарском подручју. За време рата између Републике и

српског деспота, он je пристао уз овог последњег и, када су
склопили мир, сачувао je поседе на територији Дриваста,
који je остао деспоту. A када ce тај град вратио Млечанима,
Петар Спан je све изгубио: Франћеско Квирин поверио je
село Бразу Божидару Спану, село Карпенет скадарском епи-
скопу, док je село Куртес вратио дривастинској „општини".
Тада je Стефан Јонима, некадашњи одметник, тражио од
Сената стара права и успео да добије 1445. једино село које
je остало слободно — Куртес. 102
Ту ce још сусреће понеки Србин или Албанац, које je
град морао подносити као пронијаре зато што су они били
заслужни за Републику. „ В о ј в о д а " Дивко Зауловић, који je
предао Млечанима дривастинску тврђаву, није изгубио своје
проније. Битри Илић сачувао je све до свог отпадништва
село Веронику које je било пронија „његових почивших ггре-
дака". Албанац Михаило Хумој добио je са својом браћом
један заселак са четири куће — Пасо Бианко (Бели Пролаз)
— „ у пронију". Нови „војвода" Дриваста, прави Дривасти-
нац Белације Унгаро, кренуо je у Млетке 1446. да тражи по-
штовање старих градских повластица — разуме ce, без вид-
них резултата. 103
Други пронијари, помињани с времена на време, били су
Дривастинци. Петар Сума и Теодор Таксило поделили су
1421. село Марано на две проније. Касније, 1444, исто село
потврђено je Ивану Белију, почившег Просдоцима, као баш-
тина његовог оца и стрица, што ће шест година после тога
изазвати протест неког Николе Гулиаса, који није заборавио
да ce позове на своја права.104
Мада je Ђурађ II Страцимировић-Балшић уступио Ре-
публици 1396. године град Дањ с подручјем („тврђаву Сати
с царином дањском и са свим селима") 105 , Млечани су успели
да га узму тек 1444. године, после смрти Koje Закарије, ал-
банског господара који ce ослањао на Турке и који их je спре-
чио да поседну читав тај крај. Његова удовица Божа, кћи
Боља и велики пронијари Павле и Лека Дукађини преда-
ли су Млечанима све Којине поседе — „тврђаву Дањ са Са-
тијем и Црном Гором или Малезијом и са свим њиховим
границама и поседима". Павле Дукађин — „онај који je др-
102Senato Misti LI, 37 V ° ; Senato Mar II, 97 R° (1445).
103Senato Mar I, 168 V°, 169 R°, 172 V ° — 173 R ° ; II, 102 V°, 103
R°, 165 V ° (1446).
104 R. Predelli, нав. дело IV, 35, na 80; Senato Mar II, 7 R°, IV, 18 R°.
105 Listine IV, 367.

19*
 ИВАН БОЖИТх
292

жао кључеве поменутог замка" — и његов брат Лека задр-

жали су све своје проније — села Бубу, Салиту, Гаркућије,
Левруско — и добили друге поседе. Упркос отпору управни-
ка кога су Млечани послали у Дањ, сва Којина властела и
дворани сачували су своја села и поседе. Наследници Koje
Закарије, удовица Божа, њена кћи Боља и нећак Koja по-
стали су колективни пронијари у селима Заравини, Склие-
ж и ј у и Меристију и уживаоци земљишта званог Пистоли,
села Аи Лација (Ha Језеру) и других поседа које су сами
стекли. ш За време Скендербегових напада крајем 1447. и
1448, Павле Дукађин je проширио свој посед дограбивши ce
неколико села, na je са својим сином Леком постао најмоћ-
нији албански господар. Упркос наклоности коју им je Скен-
дербег обећао мировним уговором, упркос заузимању Сената,
млетачки управници нису били у могућности да врате Бољи
већину њених изгубљених поседа.107 Павле Дукађин и његов
син Лека најзад су 1456. заузели Дањ, Сати и читав крај
који je припадао Који Закарији; с друге стране, протерали
су свог рођака Драгу Дукађина с његове простране баштине
(33 села у Дебру и Фандију).
Млечани су уложили велики напор да 1457. врате изгу-
бљени крај, и наметну 1459. мир Павлу и Леки Дукађину.
Околности су биле очајне: мада су Дукађини признали Ре-
публици „Рогамина са свим селима [ . . . ] територију града
Дања [ . . . ] замак Сати с брдом и свим што му припада",
Млечани су ce морали одрећи порушене тврђаве Сати, по-
тврдити Леки све његове поседе „с друге стране брда које
припада Сатију" и уступити му на евојој територији неко-
лико села (Палацо, Аимели, Пиера Роса, Скарамани, Свети
Мартин, Фонтанела, Кимекеки, Лаузи, Краљано, Систа, Јер-
мижи, Кажел>ани, Стефан Прогони, a у „равници Сатија"
Котари, Дарци и Крути). Уступајући сва та села „у феуд",
могли су једино обавезати свог вазала на симболичан поклон
— сваке године no једну воштаницу од десет ливара на дан
Св. Марка.108 Република je изгубила сваки надзор над тим
селима. Њена отпорност на турске и албанске претње била
j e осетно смањена у читавом том крају.
С друге стране, д у ж обале, Република je морала приз-
нати „општинама" Улциња и Бара њихове повластице пре-
Senato Mar
loe II, 47 V°, 48 R°, 50 V°, 92 V°, 114 V°.
Senato Mar III, 43 V°, 184 R ° ; V, 157 R°; Listine IX, 283, 440—
—445 • X 90 92.
™ Senato Mar V, 177 R ° ; VI, 41 V°, 43 R°, 67 R°, 87 R° — 88 R ° ;
Listine X, 134—135, 138—139; упор. R. Predelli, нав. дело IV, 132, no 38.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
293

пуштајући им управљање већим делом села. Стање je ипак

било олакшано чињеницом да су млетачки управници имали
непосредан надзор над градовима и њиховим подручјима,
na je увек било могућности да ce избегну обећања дата грађа-
нима и да ce располаже земљиштима која су зависила од
њихове „општине". Најпре су концесије учињене Памалио-
тима погађале аутономију Улциња, што je изазвало беско-
начне спорове. Петар Руфи, један од старешина Памалиота,
требало je да добије село Каруци, Јон Коста — села Безулкиг
и Сулцани, a други — више земл>ишта и поседа. Када су
Млечани са ерпским деспотом склопили мир 1423, многа села
и земљишта обећана Памалиотима остала су с друге стране
границе, тако да je подручје Улциња било знатно смањено.
Петар Руфи тражио je у замену „место звано Бегат, које
лежи у подручју Улциња". Сенат га није одбио под условом
„да то место припада нашој општини a не нашој општинл
Улциња". Радо Бојко ce жалио 1430. да никада није добио
„земљиште звано Лапидаури". 109 Неколико година није ce
могло наћи задовољавајуће решење проблема Памалиота,
који су и даље живели у граду и ту примали месечну
плату. 110
Упркос жестоком отпору који су грађани пружали сва-
ком уступању њихових добара „у пронију", документи поми-
њу једног пронијара у подручју њиховог града. За време
инспекције 1431. године градски управник открио je једног
пронијара, неког Зафалију, који je избегавао да тачно под-
мирује обавезе и који je нетачно обавештавао о броју кућа
у свом селу. Морао га je липтати звања и заменити неким
другим лицем. Требало je да то буде „добар и веран прони-
јар" који би ce потврдио само за две године. Управници су
могли да га потврде сваке две године „ако би ce добро вла-
д а о " . ш Taj пример je карактеристичан за деформацију про-
нијарског система: пронијари су могли да ce запосле и да
им ce откаже служба исто као плаћеним коњаницима у

109 Commemoriali XI, 106 R° — 106 V ° (108 R° — 108 V ° ) ; Senato

Misti LIV, 102 V ° ; LV, 36 V ° — 37 R°, 39 R°, 145 R ° ; LVI, 5 R°, 47 R ° ;

LVII, 191 V°.
110 Listine IX, 15; Senato M : sti LVII, 191 V ° ; LIX, 44 V°, 47 R ° ; L X ,

85 R ° ; Senato Mar II, 1 R ° ; VI, 88 V°. Наследници Нике Хермана,

старешине Памалиота, носили су титулу „војвода", Senato Mar X I I ,
142 R°.
111 „ [ . . . ] reperit quendam Zafalia proniarium nostrum valde dece-

pisse introitus nostri comunis", Senato Misti LVIII, 54 R°. Његово име
подсећа на функцију кефалије („chiephalia"), коју je у Улцињу увек
обављао неки истакнути домаћи човек. Упор. Senato Mar IV 111 R°-
 ИВАН БОЖИТх
294

Скадру. Ha градском подручју било je и других концесија,

јер су представници „општине" протестовали у Млецима за-
хтевајући да сељаци и земљишта буду „у слободном распо-
лагању саме општине". 112
Већина села имала je, нема сумње, главара на челу сво-
јих становника.113 Нека насеља припадала су верским уста-
новама.
Ha подручју Бара, Млечани су располагали једино зем-
љиштем које je некада поседовао Балша III и потом српски
деспот, na су само ту могли сместити своје пронијаре. Према
схватању грађана, село или земљиште не би ce никако могли
сматрати за пронију ако то нису били у прошлости. Супрот-
стављали су ce замисли да ce име и карактер проније вежу
за домене које je ма ко од њих примио од ранијих господара
као баштину. Поднели су 1442. године млетачким управни-
цима једну одредбу, коју je касније одобрио Сенат, према
којој „ниједан барски грађанин не може имати провизију,
пронију или плату док живи у Бару". 114 Исте године, Фран-
ћеско Квирин уступио je пола села Синодерија тројици Цр-
ногораца који су му помагали у рату. Како су ранији госпо-
дари били дали тај део села „у пронију" 115 , Барани нису
имали шта да кажу. С друге стране, они су ce одлучно оду-
прли покушају да ce сматра за пронију читав један крај
назван Међуречје, на границама њиховог подручја, јер га
je Балша III раније био уступио неком Марушку „у башти-
ну": „никад није био дат у пронију нити ce икада звао про-
нија већ само земљиште Сињорије"; затим, додавали су,
било би немогућно уобличити једну пронију на иустом зем-
љишту, на коме нема села, кућа и винограда: кад нема сеља-
ха, нема ни проније. 118 Касније, 1449, они су одустали од
предложене одредбе и тражили су од Сената дозволу да и
њих саме приме међу пронијаре, војнике и друге службенике
Сињорије „како би отклонили незгоде и спорове око таквих
захтева пронија и провизија". Побуде им нису јасне; веро-
ватно су хтели да спрече странце да ce населе на градској
територији и да отворе својим грађанима још једну могућ-
ност да повећају дохотке? Сенат je без расправе прихватио
њихов захтев. 117

Listine IX, 125.

113 Андреј Крута, на пример, говори у име свог села Крута, у
којем су вероватно становали његови сродници. Senato Misti LVI, 7 V°.
114 Listine IX, 174; Senato Mar II, 91 V°.
115 Senato Mar II, 158 V ° (потврда 1446).

Senato Mar II, 90 V ° — 91 R°.

117 Listine IX, 316.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У „МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ" 295

Пре но што су могли да ce предомисле, млетачки запо-

ведници и управници поделили су земљишта „општине".
Узимајући у своју службу две велике „дружине" Мрко-
јевића, који су живели између Улциња и Бара, обасули су
их повластицама, потврдили њихове поседе и обећали им
нова земљишта на подручјима Улциња и Бара. Равница По-
прат, предвиђена најпре за снабдевање барске тврђаве, усту-
пљена je Мркојевићима упркос протеста градске „општине".
Неколико чланова тог племена добило je значајна земљишта
у Горани (крај између планине Можура изнад Улциња и
Међуречја), која су били напустили одметнути Боромири.118
Барани су ce супротстављали, јер су полагали право на чи-
тав тај крај, али су Млечани ипак ту поделили земљишта
верним слугама Републике: браћа Ђуровићи добили су трећи-
ну, неки чланови племена Мркојевића заузели су земљу
Боромира и чак су потисли становнике села Мекримадија,
Друежија и Ђуровића. Најзад су ce Боромири вратили до-
казујући да je вест о њиховом одметништву лажна. Такво
стање изазвало je дуготрајан процес пред градским управ-
ником и више протеста упућених Сенату, али грађани из
свега тога нису извукли никакву корист. 119
Предео Паштровића, између Бара и Будве, сматрао ce
одавно као „племенита општина", која je сачувала своју ау-
тономију и када je 1423. признала млетачку власт.120 Његови
становници подмиривали су опште дажбине и пружали вој-
ну помоћ млетачком кнезу у Котору, који ce тамо ослањао на
неколико повлашћених породица. Управљање тим крајем
припадало je збору, у коме je 12 „племена" имало своје
представнике. Како су млетачки противници ту повремено
односили превагу над њиховим присталицама, било je по-
буна и заплењивања земље; „општина" их je давала у
закуп „без икакве најамнине или годишње дажбине" рођа-
цима одметника.121 Ha подручју које je зависило од збора
није било пронијара. Налазимо их само око малог града Jla-
стве, који je само повремено био потчињен „племенитој оп-

118 Једна скупина Мркојевића живела je у два села — Мркоје-

вићи и Грдојсвићи; друга скупина није била далеко од њих и поко-

равала ce једном православном свештенику — Papas Ginacus. Te две
скупине, као свако племе, имале су своју организацију и заједнички
извршавале обавезе. Senato Mar II, 158 R°, 168 R° — 168 V ° ; III. 93 R ° ;
V, 9 V°, 11 V ° ; Listine IX 313.
119 Senato Mar IV, 127 R ° ; V, 9 V°, 11 V°, 84 V ° — 85 R ° ; Listine IX,

316.
120 Listine VIII, 225—226.
121 Senato Mar II, 167 R°.
 ИВАН БОЖИТх
296

штини" Паштровића. T O K O M X V века један део града припа-

дао je српском деспоту, док je други зависио од млетачког
кнеза у Котору. 122 Ти пронијари су располагали Ластовским
Лугом чак и у X V веку. 123
Градић и тврђава Будва, између Паштровића и котор-
ског подручја, живео je под млетачком влашћу према одред-
бама свог Статута и својих повластица, које су Млечани
потврдили 1442. и 1465. године. Земљиште je било подељено
између „општине" и Сињорије. 124 Да ли чињеница да ту нема
ни помена проније искључује могућност да их није било ни
на подручју Котора? Када ce крене са скадарског подручја
према которском, та установа византијског порекла постаје
све ређа. Може ли ce одатле закључити да ce она учврстила
у крајевима у којима je непосредна власт српске државе
била најизраженија?
У Црној Гори такође ce примењивао систем проније и
других концесија, али Млечани од њих нису могли имати
никакве користи. Када су постали господари готово читавог
краја између мора и Скадарског језера, они су могли вра-
тити села људима који су им пружили помоћ у рату и дати
Гојчину Црнојевићу, господару Црне Горе, село које ce ос-
вајашем нашло међу добрима млетачке „општине". 125 Али
када су представници „дружина или општина" Горње Зете
признали 6. септембра 1455. млетачку власт, пронијари о ко-
јима ce говори у уговору сасвим су измакли надзору Репуб-
лике.126 Млечани су, уосталом, очекивали само њихову војну
помоћ искључујући сваку наду да би тамо могли остварити
неке дохотке.

IV

Из свега што je изложено види ce да je поседовање

земље у „Млетачкој Албанији" било врло сложено, уосталом
као свугде у средњем веку. Чиста и потпуна својина стварно
128 И. Божић, „Средњовековни Паштровићи", Историјски часо-

пис I X — X , Београд 1959, 163—167.

123 Г. Острогорски, пав. дело, 175, нап. 458. Помен проније 1426.

je јако уопштен и не објашњава ништа. Listine IX, 10. Није било

проније која je припадала читавом племену, како то претпостављ>а
G. Valentini, нав. дело, 505.
124 Listine IX, 157; X, 341—343.
125 Senato Mar I, 192 V ° ; II, 166 V ° — 167 R°.
123 Listine IX, 68.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
297
није постојала. Свугде ce укрштају различита права (iura,
raxion) којима располажу градови (comunitadi. universitates),
сеоеки главари или пронијари (cavi, proniarii), црквене у с -
танове, многобројни појединци и, најзад, Република као
врховни господар. Анализа сачуваних докумената дозвољава
да ce, на првоме месту, створи више или мање тачна слика
оних права која су припадала „општини"; остало je само де-
лимично осветљено, нарочито када je реч о сељацима и њи-
ховом друштвеном положају.
Права Републике свуда ce јављају, али ce увек неко уба-
цује између млетачких управника и произвођача, a он, пак,
настоји да угрози права Републике, да их смањи или сасвим
одстрани. A права Републике зависила су од њених сопстве-
них снага, које су биле веће у миру него у рату, када су мле-
тачки управници били принуђени да одобравају многе „кон-
цесије". Права пронијара и главара простирала су ce на
њихова села и друга земљишта, где су ce налазили поседи
сељака, цркава и неких грађана. Међутим, пронијари, сеоски
главари, затим грађани и црквене установе поседовали су
„поља" и винограде, било да су их наследили или добили од
„општина", одговарајући непосредно млетачким властима за
њихово уживање и коришћење. Катастих ce много не бави
земљиштима која су они наследили од предака; он наводи
само да су многобројна земљишта у градској околини при-
падала појединцима.127 Други документи о њима више говоре.
Представници сваког града, уговарајући услове своје
предаје Млечанима, увек су захтевали да ce добра и поседи
потврде њиховим држаоцима. Барани су 1406. чак захтевали
да ce врате поседи онима којима их je Балша III био о д у -
зео. 128 Дривастинци су 1421. тражили јамство да ће моћи по-
седовати своја добра макар њихови одсутни суграђани захте-
вали супротно. 129 Две године касније, Млечани су потврдили
житељима Улциња све њихове поседе, изузев оних које су
њихови управници били запленили због нечијег отпадни-
штва или дугова. 130

127 „Nota che la banda de sovra Scutari e de soto da Scutari sie

mol ti terreni aratorii de speciale persone". Catasto 28/b. „Nota che in lo

Vigna:o de Scutari e suso el monte a rimpeto de Scutari cie molte vigne
de speciale persone". Catasto 31/b.
128 „Item perche lor dixe, che lo so signorli e stado tolte possession

indebitamente e dade ad altri e per simelle vendute per picolissimo pri-

exio, varave, che le fosse restituide a quelli, de chi le son". Listine V, 83.
129 Commemoriali XI, 59 V ° (61 V°).
130 „Item se algun nostro citadin avesse alguna possession che li

sia osservado la so iurisdicion monstiando le chiareze de le possession che

 ИВАН БОЖИТх
298

Имања наслеђена од предака, називана редовно у мле-

тачким документима „баштина", увек су ce без поговора при-
знавала држаоцима. Упркос свему, ови су често тражили
њихову потврду, чак и од Сената, као што je учинио Никола
Килноти 1402, страхујући да ће га неко лишти баштине
„како ce дешавало у раније време када je господар одузимао
једном и додељивао другоме". Млетачке власти нису никада
одбијале такву потврду и свакоме су дозвољавале да мирно
ужива своју баштину — под условом да буде веран и по-
слушан.131 У случају отпадништва, млетачки управници су
пленили имања издајника и делили их својим верним пода-
ницима. 1ј - Али. ако су некоме уступали добра која je њихов
поседник добровољно напустио, у исправи о „концесији" ни-
када нису изостављали одредбу да ће их прималац морати
вратити „ако ce икада појави неко ко има баштинско пра-
во".ш
Да би један посед постао „баштина", било je потребно да
je држи неколико нараштаја и да je уживалац „наследи";
преци су тај посед могли купити или га добити на поклон. 134
cercano. Contenti semo non siando sta tolta per algun rector e messa in
comun o dada ad alt. a persona per tradimento o per debito". Commemo-
riali XI, 91 V ° (93 V°).
131 Senato Misti XLVI, 37 R ° ; Acta Alb. II, 221 no 702.
132 Млетачки „амбасадори" дали су Андрији Спаиу кућу и све по-

седе једн-_ побуњене албанске породице, мада су биле ,,de suo tatri-
monio". Senato Misti XLVII, 140 V°.
133 Catasto 142/a. Perači ap подсећа на једну повељу из 1404.
с том одредбом. Како ce догађало да ce млетачки функционери
нису увек сналазили у баштинским правима na су их и крњили,
сенатска интервенција увек je штитила њихове кориснике. Капе-
тан Јадранског мора и скадарски кнез обећали су Марку Мирка
Бориса село Обод, ,,quia fuit sui patiimonii". Скадарски провидур
уступио je половину тог села албанској властелинској породици
Крампси обећавајући Марку Мирковом друге поседе у замену. По-
сле побуне те породицо, остављена je једном од њених чланова који
je остао веран четвртина села: друга четвриша била je враћена
Марку Мирковом, јер je ,,hec villa fuit sua propria per patrimonium".
Senato Mar III, 169 V ° (5. март 1450). После једне жалбе Ђорђа Са-
луме, Сенат je наредио скадарском кнезу да му врати село Пољица
,,que villa est patris sui et suorum progenitorum sibique iure nereditario
spectabat et pertinebat", упркос раније одлуке да ce уступи другом
лицу за време Ђорђеве малолетности. Senato Mar IX, 192 R° (19.
јануар 1474).
134 „ [ . . . ] habebat quandam bastinam iam annis centum emptam
et acquisitam per genitores suos propriis pecuniis eorutn, quam dicti
progenitores sui et eius pater ac ipse pacifice possiderunt". Senato Mar
IV, 185 V°. Наследници једног Баранина, који je добио нека зем-
љишта од Балше III, в ћ су сматрали та земљишта као своју ба-
штину. Senato Mar II, 90 V ° — 91 R°.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
299

Корисници таквог имања нису ce никада журили да га по-

деле и настављали су да ce њим користе заједнички, „непо-
дељено, са својим сродницима" (pro indiviso, cum consaguine-
is suis), као што су понекад заједнички обављали функцију
сеоског главара или пронијара. Купл>ена добра нису ce разли-
ковала од баштињених. Сенат je признао Дривастинцима
право да уживају своја купљена добра која су становници
Скадра били отели када je дошло до исправл>ања граница
између два града.135 Сами Млечани нису постављали никакво
ограничење у отуђивању „баштине"; уживаоци су могли да je
продају, поклоне, завештају или уступе као мираз.136 Изве-
сна добра која су млетачки управници уступили поједин-
цима, ови су могли да остављају у наслеђе: исправе понав-
љају формулу „концесија учињена томе и томе и његовим
наследницима". Али су права њихових држалаца увек оста-
јала ограничена; нису могли да их отуђе (бар не у начелу)
и користили су ce њима „док ce нашој влади то буде допа-
дало" (ad beneplacitum dominii nostri), што значи да су мле-
тачке власти имале право да их лише тих поседа упркос њи-
ховој верности. 137 Како су ce управници смењивали сваке
две године, они су тешко успевали да схвате односе с којима
су ce сусретали. Заинтересоване стране често су имале при-
лику да ce обраћају Сенату против њихових неправичних
и погрешних одлука, на шта je Сенат наређивао ново исле-
ђење.138
Законски и непосредни наследници покојника били су
његови синови или, ако ових није било, његови братанци.
135 „Nobis iustum videtur et, si emerunt campos predictos et sui

sint, eos habeant". Senato Mar II, 194 V ° (6. фебруар 1447).
138 Два млетачка морнара тражила су од једног но.ара у Мле-

цима да напише за њиховог брата „cartam procure", која би га опу-

номоћила да располаже њиховом баштином: „vendendum et alienan-
dum et affictandum et diffictandum suas duas partes ipsarum posses-
sionum". Canc. Inferiore B. 74, Helmis Francisco, I, III, 4 V ° (20. јул
1443). Други морнар je продао земљу у Љешу пред истим нотаром,
11. децембра 1443. Исто, 59 V°. Упор. продају једног дела винограда
у Драчу 1419. Canc. Inferiore, Notai, В. 97, no 6.
137 Сенат по.врђујг управнику Светог Илије на Брадици земљи-

шта која су му ус.упили млетачки управници „cum hoc quod dicta ter-
rena vendere nec alienare non possit". Senato Mar V, 82 R°. Упор. Senato
Misti L, 154 V°.
138 Боља Закарија, која je баштинила од своје тетке комад зем-

ље под условом да га пред смрт завешта цркви, затражила je од

Сената дозволу да изврши последњу вољу своје т"тке; Сенат није
одобрио то завештање пре но што скадарски кнез утврди „illum ре-
tium terreni [ . . . ] fuisse liberum et de patrimonio amite sue". Listine IX,
144; упор. Senato Mar III, 184 R°.
 ИВАН БОЖИТх
300

Када би остали само далеки сродници, они су настојали да ce

снабдеју писменом потврдом баштине да би ce супротставили
сваком противљењу. 139 Сваки поседник имао je пуну слободу
да своју баштину остави кћерима.140 Чак ce догађало да je тра-
жио за своје кћери да наследе неку „концесију" и, понекад,
добијао за то сагласност под условом да његови зетови пре-
узму предвиђене обавезе, нарочито војне. 141 Али, у датом
тренутку Сенат je могао да прекине наслеђивање no женској
линији: мада je наследство Koje Закарије признато његовој
кћери Бољи и унуци Доротеји, Сенат je одбио Бољин захтев
„да може одредити и некога другог за наследника својих
добара" после ране Доротејине смрти.142 Удате кћери слобод-
но су располагале својим миразом: могле су тестаментом од-
редити наследнике. Нико mije њиховој деци могао оспорити
право да слободно уживају мајчину имовину, чак и онда када
су добра њихових отаца била заплењена због издаје или
одметништва. Када би ce догодило да млетачки управници
заплене мираз неког одметника, Сенат je наређивао да ce он
врати.143
Црквени достојанственици и верске установе, како като-
личке тако и православне, такође су поседовали мале комаде
земље или велика земљишта na и читава села заснивајући
своја права на повељама и поклонима некадашњих господара
и појединаца који су завештали своја добра цркви „за душу
своју" и, најзад, на скорашњим „концесијама".
Како они нису непосредно обрађивали своја добра, раз-
бацана no читавом крају, злоупотребе закупаца и суседних
сељака нису биле ретке. Ратови и честе промене граница
такође су ометали мирно коришћење њихове земље.
Мада ce не може створити тачна представа о простран-
ству и важности црквених поседа у овој области, видљиво je
њихово опадање крајем XIV и TOKOM X V века, као и расуло
139 Бранко Градисклав замолио je скадарског кнеза да му потвр-

ди земљишта ,,quondam СсИе Fregnano, sius consanguinei". Senato

Mar II, 163 V°. Cola Fregnano (Nicola Fregana) био je 1417. један од
житеља села Вукови Тромпси. Catasto 88/b.
140 Тражећи потврду добара наслеђених од оца, Стефан Спан je

хтео да обезбеди права својих по.омака. Потврђујући бзштинско

право свих његових мушких наследника, Сенат je додао одредбу:
,,et si deficerent masculi, debeant ire in heredes feminas". Senato Misti
LII, 120 R° (18. септембра 1418).
141 Senato Misti LVIII, 122 V°.
142 Listine IX, 91.
143 Senato Mar II, 80 V°, 133 V ° ; Consiglio dei X , Misti X V I , 88

R ° ; Senato Mar II, 106 R°.

ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У , , М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И "
301

дрквеног живота. Број ситних епископија које су окупљене

око архиепископије у Бару управо je зачуђујући: множећи
ce до X I V века, оне су основане у Будви, Улцињу, Свачу,
Дривасту, Балечу, Сарди (одакле су TOKOM X I V века потекла
два посебна епископа у Пилоту — Polatensis minor и Polaten-
sis maior), у Сатију, Сапи, Дању, Љешу, Арбану (Кроји)
и Драчу. Били су многобројни и фрањевачки и доминикан-
ски манастири, бенедиктинске опатије, као и градске кате-
драле и парохијске цркве no селима, с врло великим бројем
свештеника у односу на њихово малобројно становништво.
Слика постаје потпуна када ce додају и православне цркве,
како no градовима тако и no селима, све под јурисдикцијом
митрополита који je имао седиште у околини Скадарског
језера, на српској територији. Од краја X I V века мрежа цр-
квене организације почиње да ce цепа, a то изазива распада-
ње црквених домена. Документи наговештавају само трагове:
млетачки управници поверили су 1404. године епископски
град Балеч једном пронијару под условом да призна права
балечког епископа „ако ce он или неко други појави и каже
да има право над поменутим стварима и бенефицијем". 144
Нека земљишта дата под закуп 1417. некада су припадала
епископу Сатија.145 Друга црквена лица морала су ce борити
за обнову својих бенефиција које су отете T O K O M дуге упраж-
њености њихових седишта.
Скадарски епископ тражио je 1418. године у Млецима
да ce поштују његова права: млетачки управници су усту-
пали његове бенефиције било коме; сељаци насељени на цр-
квеној земљи прихватали су заштиту пронијара спречава-
јући свештенике да ce том земљом користе и да њом сло-
бодно располажу; многе цркве без прокуратора поверавале
су ce лицима која су дозвол>авала расуло њихових добара;
свештеници потчињени његовој јурисдикцији, они који су
живели на територији Балше III, нису подмиривали своје
обавезе, a уживали су њихова добра на млетачкој терито-
рији. 146
Један скадарски пронијар насилно je одузео опатији Све-
тог Срђа „земљиште звано Заморањи"; када ce он одметнуо,
то je земљиште враћено „општини", и опат je узалуд тражио
у Млецима поштовање својих права: земл>иште je у ката-
стиху записано на име неког закупца.147 Ако су тачне изјаве
144 Acta Alb. II, 233, no 752; упор. Senato Misti XLVI, 157 V ° .
145 Catasto 80/b.
148 Senato Misti LII, 125 V ° .
147 Senato Misti XLVIII, 152 R ° ; Catasto 84/b.
 ИВАН БОЖИТх
302

мале браће у Скадру, њихов манастир Св. Блажа поседовао

je половину села Грише, које je некада српски краљ Стефан
(није јасно који) уступио манастиру; „општина" га je навод-
но одузела манастиру као и неколико ловишта на Бојани,
јер су све њихове повеље биле уништене TOKOM ратова и по-
жара. Молили су 1452. године да им ce бар дозволи да при-
хвате легат Боље Закарије и да саграде пет кућа на земљи-
шту које je она уступила манастиру. 148
Опат Светог Александра ,,in Molendino" (Мирдити, об-
ласт потчишена Републици) тражио je у новембру 1417. год.
да му ce признају права на нека пасишта на млетачкој тери-
торији; како није било гшсаних сведочанстава, Сенат je на-
редио свом управнику да на лицу места спроведе истрагу;
сам опат није знао да каже ко je отео та пасишта, да ли Ђ у -
рађ II Страцимировић-Балшић или Млечани.149 Док je епи-
скоп Дриваста лако добио потврду свог дела Плиске (Villa
sancte Marie), скадарски епископ и опат Светог Јована од
Стоје у Дривасту морали су уложити грдно време да би до-
били у околини Дриваста своја села уступљена пронијарима.
Сенат je тек 1445. признао скадарском епископу, који je из-
нео „неки трансупт једне повел>е српског краља", село Кар-
пенет (Villa sancti Andree de Carpeneto), a опат Св. Јована
од Стоје село Веронику „када je на основу изјава многих
сведока показано да je село обично припадало јурисдикцији
опатије". Мада je овај последњи тражио и село Пасо Бианко
(Бели Прелаз), морао га ce одрећи и дозволити да тамо бора-
ве пронијари. 150
Цркве у Улцињу и Бару мирно су уживале своја добра;
изасланици тих градова, прихватајући млетачку владавину,
нису тражили друго до потврду својих црквених поседа.151
Само je велика опатија Свете Марије Ратачке имала спорова
с паштровском „општином" поводом четири села; под упра-
вом одлучног опата Ђорђа Пелиновића, успела je 1458. годи-
не да их врати свом домену. 152
148Senato Mar IV, 144 V°.
149Senato Misti LII, 58 R° — 58 V°.
150 Senato Misti LV, 154 R ° ; XLVIII, 144 R ° ; Listine IX, 158; Se-

nato Mar II, 70 V°, 97 R°, 103 R ° ; IV, 55 R° — 55 V°.

151 Listine V, 82; I X 173, 174; Senato Mar II, 91 V ° (Бар); Listine
V, 84—85; Acta Alb. II, 238—239, no 770; Commemoriali XI, 91 V ° — 92 R°
(93 V ° — 94 R°) (Улцињ).
152 C. A. Levi, Venezia e Montenegro, Venezia 1896, 50—51; Listine
X, 113; Farlati, Illyricum Sacrum VI, 469; И. Божић, „Средњовековни
Паштровићи", Историјски часопис I X — X , Београд 1959, 165—166.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
303

Православне цркве такође су располагале многобројним

имањима и различитим правима, одузетим често TOKOM ра-
това и поштованим у време примирја и мира. To je доста ра-
зумл>иво, јер je њихов поглавар имао седиште на терито-
рији млетачких противника и подржао њихову политику.
Како су с друге стране Млечани, проширујући своје поседе,
налазили католичке црквене достојанственике које су „схиз-
матички службеници" били лишили њихових добара, мле-
тачки управници еу ce с муком сналазили у околностима
које су биле сложене због многоструких узурпација. Госпо-
дари Црне Горе, Црнојевићи, захтевали су 1443, a затим
1444. године повраћај поседа које су „општина" и сељаци
били одузели православним манастирима. Мада je Сенат на-
ређивао „да ce тим калуђерима учини правда", морао je одло-
жити извршење тог наређења, јер су и католички свештени-
ци упућивали млетачким властима захтеве да ce поштују
њихова права која су им одузели православци. Епископ Сва-
ча тражио je своје поседе; „управник Свете Марије од Горице
у свачкој дијецези" жалио ce на крајинског митрополита да
je посео добра његове цркве. 153 Млетачки управници понекад
су били немоћни пред мноштвом разноврсних проблема. He
могу ce оптужити за пристрасност према католицима, јер
нису оклевали да ударе no својој сабраћи ако je то тражио
интерес Републике. Франћеско Квирин уступио je једном
православном свешетенику — „papa Ginacus", који je био
старешина једне скупине Мркојевића — не само „српску цр-
кву светог Николе од Фоце", већ и једну бенедиктинску
опатију — Светог Николу на ушћу Бојане; при том je лишио
манастира опата Ивана Ђурђевића како би наградио Ђина-
кове заслуге и обезбедио његову верност. Била je потребна
папска була да Сенат опозове ту концесију 1450. и врати
манастир католицима.154 У другим случајевима, Сенат je увек
наметао поштовање сваког права, сваке концесије, чак када
су била у питању и сасвим мала добра.155

Било je, такође, православних цркава које су имале по-

седе, a њих су „по патронатском праву" (iure patronatus)
163 Senato Mar I, 169 R° 201 R ° ; II, 15 V°, 164 V°.
154 Манастир Св. Николе на ушћу Бојане располагао je земљи-
штима и сел»ацима. Senato Mar II, 102 V ° ; IV, 15 V°, 51 R°.
155 Барски властелин морао je вратити три ограђена земљишта

с маслинама цркви Св. Марије ,,de Bosy" (божја), a обећано му je у

замену земљиште исте вредности; Behe десеторице ce морало уме-
шати, јер тај властелин никада није добио обећани „concambium".
Consiglio dei X , Misti XVI, 156 R° (20. фебруара 1465).
 ИВАН БОЖИТх
304

уживали неки световњаци. Жена и син Рајка Монете распо-

лагали су с неколико цркава и њиховим добрима као башти-
ници њихових оснивача. Једну од тих цркава je подигла ro-
č i l a Оливера, кћи краља Вукашина и, све до маричког по-
раза, жена Ђорђа Балшића. Она je цркви приложила поседе
коje je донела у мираз. Њена кћи Јелисанта добила je од
Балше III још једну цркву да je ужива на основу патронат-
ског права. Она je пре смрти одредила за наследницу своју
унуку Јелену, жену Рајка Монете. Мада je Сенат потврдио
њихова права, млетачки управници су уступили једно од
њених села једном опату док су другу цркву поверили све-
штенику Ђинаку. Према њиховим обавештењима, крајински
митрополити cv ту слали свештенике и калуђере, што значи
да су располагали тим црквама, и тврдили да их није обда-
рила добрима само госпођа Оливера и њени родитељи већ
и други господари тог краја. Поуздавши ce у повеље које je
изнео Рајко Монета, Сенат je опозвао концесије и наредио
скадарском кнезу да поштује „патронатско право" ако кра-
јински митрополит не изнесе повеље које сведоче о њего-
вим правима.156 Мада исход тог спора није познат, он сведочи
о сложености својинског режима у том малом крају, као, у о -
сталом, и свугде у то доба.

У систему крајње многострукости права, изражених у

дохоцима, треба видети шта припада сваком кор-иснику, a на
првоме месту Републици, која je заузела место ранијих го-
сподара.
После поседања Скадра, Дриваста и њихове околине
1396, када су млетачки управници стигли на своја места и
почели да ce обавештавају какав je систем на снази, гово-
рило ce само о десетку од свих производа.157 Када су ce пред-
ставници Дриваста 1397. обратили Сенату с молбом да ce
ослободе те обавезе, добили су одговор да су им ранији гос-
подари „узимали много веће количине" и да ce они не би
158Senato Mar I, 195 V ° ; Listine IX, 193—195.
157У једној одлуци која ce односи на Дриваст стоји ,,quod ipsi
nostri fideles solvere et dare debeant omni anno nostro comuni decimam
partem omnium fructuum bladorum, vinorum et olei quos et que per-
cipient de territoriis et possessionibus quas possident remanentibus ta-
men firmis aliis angariis tam personalibus quam aliis". Listine IV, 339
(19. октобар 1396).
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
305

смели жалити на Републику, „јер ce у томе према њима по-

ступа много блаже и с више благонаклоности". 158 Иста даж-
бина теретила je сел>аке поверене бризи пронијара и сеоских
главара, који су били одговорни за предају доходака Репу-
блици.159 A ова je, непријатељски расположена према раз-
ним концесијама почетком своје владавине, одбијала да те
обавезе било кога ослободи; потврђујући 1402. Ђорђу Дука-
ђину два села која му je уступио скадарски кнез, Сенат није
прихватио његов захтев да му ce опрости десетак, мада je он
понудио 40 коњаника и 100 пешака: „не желимо да ce тим
ослобођењем и неплаћањем десетка повреди част и јурис-
дикција наше општине и да ce другима пружи прилика да
траже слично ослобођење, већ je наша намера да сви без раз-
лике плаћају поменути десетак, како ce увек чинило и како
je увек био обичај". 160 У том тренутку сви су плаћали десе-
так, повремено протестујући против допунских намета.161
Поред тог, најопштијег система, у неким селима око
Скадра и, нарочито, на подручју Улциња постојао je други
систем — систем тачно утврђених намета, разрезаних no сва-
ком домаћинству или, како ce тада говорило, no сваком „ог-
њишту", без обзира на количину производа, која je била
различита сваке године. Представници Улциња, придружу-
јући ce Млечанима 1405. године, тражили су потврду посеб-
не одредбе: „да људи ове општине буду ослобођени плаћања
соћа и оброка". 162 Овде j e реч о двема обавезама које су те-
ретиле све меропхе у српској држави средњег века. Члан
158 исто, 409.
Када je млетачки племић Марин Бонци добио земљишта јед-
159

ног одметника (1402), наметнута му je обавеза ,,quod tenendo dicta

territoria dare debeat nostro dominio omnes decimas et proventus quas
et quos dabat dictus Nicha Bogoe". G r a t e X I X , 25 V°. Млечани су усту-
пили село Барбароси Николи Килиотију (1402) „cum conditione quod
ipse teneatur nostro domuni solveie decimam". Acta Alb. II, 210, no 702.
Обећавајући да ће ce потчинити Републици (1410), Koja Закарија je
обећао да he дати „decimam partern omnium bladorum que nascentur
in territoriis suis nostro dominio". Политички разлози навели су се-
наторе да одбију ту понуду. Senato Misti XLVIII, 132 V°, 145 V ° —
146 R°.
leo Senato Misti XLVI, 80 R ° ; упор. Acta Alb. II, 219, no 726;
N. Iorga, Notes et extraits I, 138.
161 Скадрани су ce супротставили 1412. новим наметима: „gvos-

sum unum pro qualibet corbola vini", „parvulos sex pro qualibet quarta
frumenti quod nascitur [ . . . ] guadum molendinorum" ; Дривастинци су
учинили исто неколико месеци касније. Senato Misti XLJX, 99 V°,
129 R°.
162 Listine V, 85,

20 Н е м и р н о поморје
 ИВАН БОЖИТх
306

198. Душаново^ законика, сачуван једино у раковачком руко-

пису, објашњава cohe: „кабал жита, половина чиста полови-
на препроста, воља перпер динарми". 163 Друга обавеза, оброк,
који ce најпре плаћао приликом путовања неког високог
функционера (као на западу ,,ius descensus") постао je касније
редовна дажбина.164 Према которском Статуту, грбал>ски се-
љаци, место да носе рибу српском краљу, морали су плаћати
граду сваке године „четири гроша за ту службу" 165 , што
значи исти новчани износ који ce морао давати Млечанима
тамо где ce тај систем примењивао. Неколико докумената
пружа податке да ce соће (sochus, sioch) састојало, на ска-
дарском подручју под млетачком влашћу, бар у почетку, у
давању модија жита „према старом начину и обичају покра-
јине". 166 Нека села и повлашћене скупине биће касније опте-
рећене једним перпером „по огњишту".
Пре но што ce покренуло питање уједначавања система
општих дажбина, Млечани су морали прихватити такође јед-
ну ранију дажбину коју je увео Ђурађ II Страцимировић-
-Валшић. Када ce обавезао да ће плаћати годишњи данак
Турцима, разрезао je на све поданике дукат no огњишту,
као што су чинили и остали обласни господари кад су поета-
ли харачари Порте.167 Како су Млечани успели да ce измире
с Турцима 1409. године, захвал>ујући годишњем данку од
1 500 дуката 168 , обећаних за мирно уживање поседа у Алба-
нији, морали су извући тај новац од поданика. Први рок je
стизао у августу 1410. Стога je већ у фебруару Сенат на-
редио својим управницима да окупе пронијаре и да ce с њима
посаветују „о облику и начину којима би ce постигло да на-
ши поданици у тим странама исплате поменути новац", тако
да скадарска ризница добије дукат no огњишту; вишак би
163 С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 146. Ta обавеза ви-

зантијског порекла такође ce назива „царска перпера" (§ 68), Исто, 05.

134 И. Божић, Доходак царски, 9.
165 С. Новаковић, Законски споменици, 14.

166 Пов:ља од 6. фебруара 1417. потврђује Јунку и Влатку Х о -

тими село Лиуста (Leusta) под условом да и даље плаћају „sochum et

obrochum et non aliud declarando quod pro socho et obrocho solvitur
modius unus frumenti omni anno pro unaquaque domo et grossus quatuor
annuatim pro unaquaque domo", од којих два o Ускрсу, a два o Бо-
жићу. Catasto 137/а.
167 „Georgius Strazimir et Balsa eius filius ista de causa posuerunt

coltam suis subditis de uno ducato pro igne, ut poeset solvere tributum
Turchis pro terris predictis". Listine VI, 56.
168 Морало ce платити 1 000 дуката Порти и 500 дуката скопском

намеснику — Паша Јигиту (Пашајиту), Listine V, 162.

ЗКМЈБИ1ПНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј АЛБАНИЈИ" 307

ce сачувао и користио у исте сврхе као остали приходи „оп-

штине". 169 Од тог тренутка управници су ударили на сваку
кућу no један дукат, изузев оних кућа чији су домаћини
били ослобођени сваког давања захваљујући својој функ-
цији. Требало je да убирање тог дуката no огњишту остане
сталан намет упркос лотоњим променама турско-млетачких
односа.170 Убиран je и на касније стеченим поседима — без
озбира на његову првобитну намену.
После те новине и склапања мира с Балшом III, Сенат
je наредио скадарском кнезу да на лицу места организује
анкету и да процени који je од два система уноснији за Ре-
публику — дажбина од једног дуката и десетка или једног
дуката и једног модија жита no огњишту (или, како стоји
у једном документу, sioch и broch). Паређење je 1413. год. о б -
новљено синдицима Романије и скадарском кнезу, који није
успео да заврши „попис тамошњих људи". Синдици нису ни
стигли у Албанију, a време жетве ce приближавало. Тада j e
кнез Павле Квирин сазвао главаре села и пронијаре и ускоро
могао јавити у Млетке како их je успео убедити да обећају
дукат и извесну количину жита која ce кретала између
једног и три модија. Сенат je у септембру 1414. поздравио
тај споразум и похвалио „бригу и ревност самог нашег кнеза
и капетана". Али, када je наследник Павла Квирина стигао
на његово место и лослао свој извештај у Млетке, сенатори
су ce предомислили: схватили су да су обавештења Павла
Квирина била лажна и да није тачно оно што je он изјав-
љивао — „како су сви једнодушно били задовољни [ . . . ] и
пристали на све радо и радосна срца"; насутгрот томе, он j e
све постигао примењујући силу и насиље. У јуну 1416, Се-
нат je морао поништити своју одлуку и размислити о томе
које би мере биле најподесније да ce млетачки поданици не

169Senato Secreta VI, 91 V°, 92 V ° ; Listine VI, 56.

Млетачки споразум c Мусом (1411) предвиђа исти данак.
170

R. Predelli, нав. дело 111, 354, no 137; G. Н. Thomas, Diplomatarium Ve-

neto-Levantinum II, Venetiis 1899, 302—304; упор. Senato Misti X L I X ,
19 R°. После Пашајитове смрти, Сенат je одбацио захтев његовог
сина стављајући му до знања да би Млечани морали обећати сваком
суседном турском заповеднику no 100 дуката годишње. Senato Misti LI,
25 V ° (31. мај 1415). Споразум ca султаном Мехмедом I (1419) свео je
данак за Албанију на 200 дуката. R. Predelli, пав. дело IV, 16, no 25;
G. Н. Thomas, нав. дело II, 318; упор. Senato Misti LITI, 61 V ° ; Senato
Secreta VIII, 71 R ° ; IX, 7 V°. Скапајући мир c Муратом II (1430) мле-
тачки опуномоћеник морао je уложити све снаге да би ce смањио
износ данка, који je најзад утврђен на 236 дуката. Listine IX 39;
Senato Misti LVII, 241 V ° ; LVIII, 135 R°.

20*
308 ИВАН БОЖИТх

одселе на другу страну 171 и да ce обезбеде дохоци „општине":

крајем августа поверен je нови „попис" скадарског краја већ
помињаној комисији. Плод њеног стрпљивог рада био je чу-
вени скадарски катастих. 172
AKO ce не води рачуна о појединачним ослобађањима и
посебним случајевима, свака je кућа 1416—1417. била опте-
рећена једним дукатом, једним модијем жита, оброком од
четири гроша и десетком од проса. Taj систем општих даж-
бина ce усталио и остао je непромењен до краја млетачке
владавине у скадарском крају и на подручјима осталих
суседних градова. Каснији документи редовно наводе duca-
tum, modium, sochum et brochum. 173 Иако je очигледно да из-
раз соће, у тренутку састављаша катастиха, означава модиј
жита, он ce касније наводи уз модиј жита као нека посебна
обавеза, што намеће мисао да je после тога исти назив по-
чео да означава „десетак од проса" или да je остао на списку
општих дажбина да ce не би изоставила нека тако уобичајена
реч.174
Наслеђе старог српског соћа исплаћиваног у новцу сачу-
вало ce само у неколико села и повлашћених огаптина. Село
Тузи, којим je управљао старешина једног рода истог имена,
плаћало je „општини" само 120 перпера годишње, мада je
имало више од 150 лородица. Сви су они, додуше, морали
да „као пешаци или коњаници крену на непријатеља кад год
то Сињорија зажели и нареди, или када то учине њени
управници"; али овде je реч о старим повластицама, јер са-
стављачи катастиха подвлаче своју вољу да држе „поменуте
л>уде из села Тузи у њиховим старим повластицама и оби-
чајима". 175 Представници Паштровића, признајући власт Ре-
публике у априлу 1423, преузели су обавезе „да дају и пла-
ћају [ . . . ] дванаест грошева сребра у свом новцу за сваку

171 Мада je стање било критично, предлози да ce покрене посту-

лак против Павла Квирина нису у Сенату добили потребну већину.

Senato Misti L, 149 V ° ; LI, 133 R°, 140 V°.
172 Комисији je дат савет да не оптерећује поданике „ultra omne

debitum" и да избегава штете које су изазвали убирачи намета; да-

вање дуката no огњишту морало je ос^ати на снази: „lile ducatus qui
solvitur pro quolibet fumo ad presens solvatur etiam similiter in futu-
rum". Senato Misti LI, 153 R°.
173 Listine VIII, 133; IX, 191, 441—442; X, 90; Senato Misti I/V,
21 V ° ; Senato Mar II, 97 R°, 158 V ° ; III, 35 V ° ; IV, 89 R° итд.
174 „Истина, касније je отпала обавеза давања десетка од про-

са, али ce зато тражило давање coha, које ce у доцнијим докумен-

тима редовно спомиње поред плаћања оброка". Г. Острогорски, наз.
дело, 166.
175 Catasto 42/а, 136/а — 136/b.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
309

кућу или огњиште [ . . . ] према старим обичајима и како с у

до сада имали обичај да плаћају свом господару". 176 Угро-
жени о д црногорског господара Стефана Црнојевића, станов-
ници Богдашића (села на Врмцу изнад Котора), мада пода-
ници српског деспота, признали су млетачку власт 1428. обе-
ћавајући „у име често помињаног господина Ђурђа" да ће
плаћати которском кнезу „по један перпер которских гро-
шева сваке године no сваком огњишту или дому, као што
чине и плаћају Паштровићи". 177 Друга села no которској
околини поступила су на исти начин.178 Две скупине Мркоје-
вића, који су пришли Млечанима 1442. године, добиле су п о -
властицу да појединци плаћају само перпер no огњишту,
уколико нису били ослобођени сваког давања, што je 1449.
изазвало отпор грађана Бара, општине која je тако остајала
без својих прихода. 179 Грбаљски сељаци такође су плаћали
„перпер no кући", који су представници Котора тражили у

176 Listine VIII, 226; упор. R. Predelli, нав. дело IV, 48—19, no
130. Касније су ce представници Котора жалили у Млецима (1458)
да Паштровићи не подмирују чак ни своју безначајну обавезу: „non
solvunt у р е г р е ш т unum сатеге nostre". G. Cremošnik, „Kotorski du-
kali i druge listine", Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцего-
вини 33—35, Сарајево 1922, 181—181.
177 Котор. архив, књ. IV, 45; I. Stjepčević, Kotor i Grbalj, Split
1941, 114.
178 Деспот Ђурађ Бранковић, сређујући односе са Сињоријом
1435, тражио je дохотке од аих села за раздобље од седам година.
Како je рачунао дукат no огшишту (колико ce плаћало у читавој
његовој земљи), требало му je објаснити да je которски кнез примио
та села под млетачку власт уз услов да њихови становници плаћају
перпер годишње: „ne homines dictarum villarum devenirent ad manus
Jurasevich (— Црнојевића), tune hostis et rebellis i. d. despoti"; он j e
касније могао тражити разлику између дуката и перпера. Listine
IX, 81.
179 Потврђујући повластице које je Франћеско Квирин дао пр~
вој скупини Мркојевића, Колеђ je прихватио и одредбу ,,quod dicti
debeant solvere урегрегит unum pro domo annuatim" (11. јул 1446).
Senato Mar II, 158 R°. Неколико дана касније (31. јула 1446) потвр-
дио je исте повластице другој скупини: „ [ . . . ] eis concedimus et con-
firmamus omnes consuetudines honores et exemptiones quas alteri so-
cietati Merchovichiorum concessimus et confirmamus". Senato Mar II,
168 R° — 168 V°. Уступајући им поседе у пределу Попрат, млетачки
управник Бара „absolvit suprascriptos et alios de Marchois [ . . . ] a so-
lutione ducati et decime de Poprat", што he им Сенат касније потврди-
ти (23. јануар 1449). Senato Mar III, 39 R°. Представници Бара про-
тестовали су крајем исте године: „ [ . . . ] li Merchoi et molti altri sono
absenti et franehi de ogni angaridio et queli che i non sono franehi,
dove vagano el ducato, el mozo, et lo obroeho vagano a un perpero,
e lo plan de Poprat, de lo qual vegniva blade in lo castello, fo dato a li
Merchoi [ . . . ] " Listine IX, 313.
 ИВАН БОЖИТх
310

Млецима за своје потребе — разуме ce, узалуд. 180 У сваком

случају дванаест грошева формално je одговарало „перперу
динарми", које je у старој српској држави могао заменити
„кабал жита". Постепено смањивање вредности сребрног
гроша од прве половине XIV века свело je вредност перпера
( = 1 2 грошева) на најмању меру.181 Девалвација гроша чи-
нила je ту повластицу изузетном; чак je и у Србији тај оби-
чај био одавно заборављен.
У систему општих дажбина увек je било изузетака: нека
села нису све подмиривала. Не види ce због чега житељи
Лиусте, Лаола, Пољица и Скуртија нису морали давати дукат
или зашто су куће у селу Осети биле оптерећене само с 20
перпера.182 Да ли je ту реч о концесијама у корист њиховог
главара? Или о милости коју je наметнула њихова беда?
Тамо где није било проса укинута je обавеза да ce даје десе-
так од тог производа (Добреа, Мартани, Турци, Заморањи,
Енкиекиани, Саколи и Варси)183 или je замењена нечим дру-
гим (одређена количина жита у селу Броми код Медуе). Нека
села била су ослобођена оброка, који je понегде био надоме-
штен обавезом да ce иде у лов за „Сињорију". 184 Ta ослобо-
ђења немају никакве везе с војном службом, јер има слу-
чајева да су становници неког села све плаћали и, у исто
време, били обавезни „да иду у рат". 185
Становници пет села налазили су ce у изузетној и доста
тешкој ситуацији: морали су снабдевати скадарску тврђаву
вином. To су највећа села, она које je „општина" врло ретко
некоме уступала и чија je средства настојала да искористи
у највећој могућој мери: Купелник, Калдерон, Велики Гро-
вемири, Гриша и Подгора. До 1417. год. проценитељи скадар-
ског кнеза долазили су сваке године у та села да би утвр-
180 Listine IX, 390.
181 У Зети ce 1399. обрачунавао дукат ,,ad rationem groesorum
triginta quatuor pro ducato". Listine IV, 422, Затим ce утврђује 14.
априла 1436: „ducatus qui valebat grossos X L ascendit ad grossos У4
usque 90". Senato Misti LIX, 163 R°. Стога je Сенат наредио да ce
приступи новчаној реформи: „octo урегрега que currebant pro ducato
reducta sunt ad tria урегрега et unum grossum pro ducato" ( = 37 гро-
ша). Senato Misti LX, 13 V ° . Упркос томе, у једном писму које je
стигло из Котора каже ce „perperi X L ch'e ducati X I o zercha" (1 ду-
кат — нешто више од 43 гроша). Listine IX, 321.
182 Catasto 43/b 51/b 53/b.
183 Catasto 38/a' 57/a, 75/b, 78/a, 84/b, 85/a, 86/a, 05/a, 113/b. За

село Златно Брдо (Monte de loro) убележено je „se i arecoglie mio i die
pagar el diesemo". Исто 79/a.
184 Catasto 75/b, 84/b.
185 Catasto 74/b, 75/a, 76/a.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
311

дили количину вина које ce дугује тврђави. Када су сељаци

уложили жалбу против тог система, комисија која je са-
стављала катастих утврдила je њихове обавезе да би их
спасла од -ироизвољних поступака и пљачкања тих агената
које нико није могао надзирати. Како су ce становници К у -
пелника бавили искључиво виноградарством, комисија им je
наметнула обавезу да предају „општини" „четрдесет товара
чистог и здравог вина". Млечани су читав атар поделили на
шест делова (sexteria) исте величине; у оквиру сваког од тих
„сестијера" држаоци винограда су могли између себе поде-
лити обавезе. Породице које су живеле у Калдерону, лоред
општих дажбина (дукат итд.) морале су после бербе 1417.
године предати „124 товара", a затим, сваке године, „129 то-
вара" вина. Сељаци у селу Велики Гровемири, уз давање ду-
ката итд., предавали су такође одређену количину вина — за-
једно ca суседним селом Гришом. Како њихов главар није у с -
певао да их заштити од кнежевих агената и, чак, од сел>ака
Грише („преко мере су оптерећени од сељака из Грише и од
људи који ce шаљу да траже вино"), комисија je одредила њи-
ховом селу „десет товара вина" годишње. У исто време je пре-
двиђено да становници Грише, поред редовних дажбина,
подмире обавезу у вину 1417. године ca 70, a касније ca 75
„товара" годишње. Мада катастих прописује становницима
Подгоре да морају „обрађивати све општинске винограде [ . . . ]
и предавати све вино Сињорији", једна концесија у регистру
показује да ce они одричу тих винограда у корист Хота —
нових пронијара села; после њиховог отпадништва, ти су ви-
ногради враћени „општини" и вино je поново стигло у твр-
ђаву. Комисија je обавезала становнике свих тих села да
прихвате одређене услове: они су морали пренети своје вино
до Скадра или, ако не би било вина, платити противувредност
у новцу „рачунајући no пет перпера и четири гроша за сваки
товар"; ако би вино цикнуло или ce укварило, требало би
да плате двоструки износ; невреме и град нису их ослоба-
ђали обавезе; ослобађао их je једино р а т . ш

Верске установе — епископије, манастири или опатије

— уживале су у старој српској држави скоро сва ослобође-
ња. Крајем X I V и TOKOM X V века, ново политичко стање
(турске провале и, услед њих, потреба да ce опреме трупе и
обнове порушене тврђаве) приморала je и саме српске дес-

186 Catasto 41/b — 42/а, 45/а — 45/b, 46/b, 47/а — 47/b, 60/а, 138/а

— 139/b, 139/b — 141/а, 141/b, 149/b — 151/а, 163/а, 168/b — 169/а,

172/а.
 ИВАН БОЖИТх
312

поте да ограниче црквене имунитете. 187 Велике опатије у

крајевима које су посели Млечани тражиле су своје старе
повластице или су једноставно одбијале да било шта пла-
ћају, као што je учинила опатија Светог Срђа која je, поред
различитих права и поседа (ловишта рибе итд.) располагала
једним селом и старим тргом с царином на Бојани. To je село
постало убрзо врло привлачно за сељаке који су становали
у оближњим селима. na ce број становништва знатно пове-
ћао: према једном обавештењу, 1413. године било je 80 поро-
дица, a обично их mije било више од осам. Када je Сенат
утврдио да ce такво стање окреће против „онога што ce уоп-
ште и у свим случајевима примењује no свим тамошњим
црквама и опатијама, јер нема цркве ни земљишта који би
били слободни", усвојио je предлог да би и становници Све-
тог Срђа морали плаћати Сињорији „соће и оброк", као што
су их плаћали други поданици Републике, или десетак ако
локални управници реше да прихвате тај систем и да га
свуда примене.188 Млетачки управници су им наметнули два
модија жита no огњишту на име соћа и четири гроша на име
оброка, што je унето и у катастих од 1416/17. године. При-
мена тог система нагнала je сељаке да ce повуку и напусте
село и млетачку територију, a то je изазвало опата да 1423.
предузме одлучне кораке пред млетачким Сенатом против
„тог неуобичајеног оптерећеша". И тада ce све вратило на
либерални систем од пре 1413. године.189 Друге црквене уста-
нове поштовале су, како ce чини, опште одредбе, изузев оних
које су уживале посебну милост. Скадарски епископ био je
овлашћен да насели пет породица на једном земљишту у бли-
зини Дрима с тим да ce ничим не оптерећују у корист „оп-
штине", али под условом да ce те породице не доводе с мле-
тачке територије, јер би њихов одлазак умањио приходе Ре-
публике. A K O би довео више од пет породица, морао би пла-
ћати за сваку од тих накнадно доведених породица опште
дажбине. 190 Епископ Дриваста, који je пао у крајњу беду,
био je ослобођен сваке обавезе у свом селу Присти, чији су
становници такође били сиромашни због неплодности зем-
ље и неподесног положаја њиховог села.191

187 И. Божић, Доходак царски, 54—55.

188 Senato Misti L, 48 V°.
189 Catasto 96/a — 96/b; Senato Misti LIV, 129 R°.
190 Catasto 161/b — 162/a; Senato Misti LII, 125 V ° ; упор. Senato

Mar IV, 144 V°.

191 „ [ . . . ] est in loco silvestri et valde extractus ab aliis habita-

tionibus super quodam monte sterili valde". Senato Misti XLVIII, 144 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
313

Мада ce свугде прешло на систем строго утврђених даж-

бина до краја 1416. године, допунска давања нису била
искључена. Тачно je да катастих о њима не говори и да он
пружа слику уједначених обавеза, како дажбина које терете
села под управом главара тако и оних под пронијарима. Дру-
ги документи ипак често помињу „друге ангарије". Расправ-
љајући о режиму који би ce применио на опатију Светог
Срђа, Сенат je предвидео 1413. да млетачки управници мо-
рају тражити од њених становника, поред општих дажбина,
„сваке године владарска права од свиња, пчела и других
животиња, као што ce тражи од других наших тамошњих
поданика и које они плаћају, како би ce према свима, што je
правично и на месту, у свему једнако поступало". 192 Te слу-
чајно наведене дажбине нису, очигледно, једине допунске
обавезе које терете села; било je, no свој прилици, и много
других. Но да ли су их и пронијари подмиривали? Можемо
претпоставити да нису. Карактеристично je да je Сенат сма-
трао присуство главара у селу повољнијим за „општину"
него присуство пронијара: „ [ . . . ] иде у корист наше општи-
не".193 Када би ce село претварало у пронију, увек ce гово-
рило о отуђивању које je „општину" лишавало доброг дела
њених права и шених доходака. Млетачки управници с му-
ком су извлачили опште обавезе, док су им допунска давања
сасвим измицала из руку. С времена на време ce могло утвр-
дити да би пронијари могли сносити већи терет од оног који
имају. 194 Упркос томе, управници су често уступали обична
села у пронију да би за себе везали утицајне личности чија
би им помоћ могла бити корисна у предстојећим ратовима.
Чак и када су обавезе села претвореног у пронију остајале
исте, млетачки управник je морао снабдети пронијара зем-
љиштима, виноградима и бенефицијама лишавајући своју
ризницу прихода. 195 Стога су општински адвокати 1458. спре-
чили покушај да ce село Калдерон уступи у пронију сматра-
јући да би то било „на штету наше општине и на велику
невољу оних који у селу станују". 196
192 Senato Misti L, 48 V°.
193 Senato Misti L X , 92 R°.
194 Listine VII, 189 (1414).
195 Бус Гронема, муслиман пореклом из скадарске области, и
Никше Дука, вероватно његов сродник, налазили су ce 1433. у је-
дном документу као главари села Бестриола „pro indimso". To село
je 1454. означено као пронија њихових по-.омака. Senato Misti X L I X ,
45 R ° ; Senato Mar V, 62 V ° ; Avogaria di Comun, no 3583, Lettere ai
rettori B. I (фасц. 2) 66 R°, 165 V°, 189 V°, 190 R°.
m Avogaria di Comun, no 3651, Raspe XI, 36 R° (41 R°).
 ИВАН БОЖИТх
314

Стари систем десетка 197 задржао ce на поседима грађана,

расејаним око града, затим на пустим земљиштима, у напу-
штеним селима, што значи на земљиштима која су ce сма-
трала као paesium. Због тога je требало добро правити раз-
лику између села (villa) и пустог земљишта (paesium). Да ce
систем утврђених дажбина примењивао на земљиште с не-
колико породица, ако не и сасвим пусто, управници од њега
не би имали никаквог прихода. Када je Сенат 1448. пони-
штио именовање пронијара у Облику и утврдио да ce „Облик
пре може назвати paesium него villa" 198 , хтео je да спречи
губитак значајних доходака које cv управници могли оства-
рити примењујући систем десетка. Исте побуде подстакле су
комисију да 1416/17. године потчини породицу Стефана
Спана, која je остала једина у селу Белтоми. режиму десет-
ка199 и да предвиди исте дажбине за сточаре у Добранцима
и Влаху ако би ce решили да посеју жито негде у подручју
Скадра.200
Прелаз с једног система на други никако није искључен.
Када ce неколико земљорадника смести на малом земљишту
и створи насеље, paesium ce претвара у село. Којачин Вул-
ката, који je плаћао само „четири модија жита" за мало зем-
љиште Петар Прекали, морао би применити систем утврђе-
них дажбина уколико би населио то земљиште и на њему
подигао куће. 201 Стварање села на пространом земљишту
није текло сувише брзо. Закупци Велике Булкије (пустог
села) давали с у „општини" 150 модија жита годишње; насе-
љавање неколико породица није било довољан разлог да
траже прелаз на систем дажбина утврђених no огњишту. 202
Требало je чекати да збир таквих дажбина премаши вредност
150 модија жита, колико je уговором било предвиђено.
Грађани, који су плаћали десетак од свега што би про-
извели на својим пољима, у виноградима и маслиницима,
197 Taj стари десетак није ce увек састојао у десетом делу ле-

тине. У селу Енкиекиани најпре ce тражила 1/4, a затим 1/7 про-

извода. Становници Заморања најпре су давали 1/4, a затим тачно
одређене дажбине итд. Catasto 84/b, 85/а.
198 Senato Mar III, 50 R ° ; упор. B. Макушев, Истор. paз., 129.
199 ,,die pagar a la signoria el diesmo de tutto quello che i are-

coglie". Catasto 79/b.

200 Catasto 65/a; обрађивачи поља у селима која су зависила од

опатије Светог Срђа, Музанти и Грампши, давали су onaiy десетак

a „општини" „седмину летине"; уступајући та села „у пронију" сер
Марину Бонцију, Сињорија ce морала одрећи те седмине у корист
новог пронијара. Catasto 97/а.
201 Catasto 73/b.
202 Catasto 83/а.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
315

тражили су с времена на време да их Млечани ослободе

свих обавеза или бар десетка на жито; у том случају, став
Сената je зависио од политичког и привредног стања њиховог
града.203 С друге стране, становници Будве били су срећни
када су видели да ће им ce потврдити повластице које им je
некада дао српеки деспот; према тим повластицама, плаћали
су за уживање својих земљишта — седмину.204
Сем превоза пол>опривредних производа, читав свет je
био оптерећен разним работама („ангарије") које су само
понегде тачно одређене: требало je преносити креч, песак,
камен и грађевинско дрво, сав материјал за подизање и
оправљање тврђава, чувати стражу на језеру, пребацивати
до Скадра, a понекад и даље, оружје и опрему који су сти-
зали из Млетака у Свети Срђ итд 205
Без обзира да ли je био у питашу један систем или дру-
ги, увек je било лица, установа или скупина које je Сињо-
рија у потпуноети или делимично ослобађала општих оба-
веза. Најпре, то су били пронијари, сеоски главари и њихови
„командадори" или „preceptores", који нису ништа плаћали
и који нису дуговали никакву работу „општини". Изузеци
су били ретки: реч je о неком главару или неком „команда-
дору" чија je функција била превасходно почасна, јер су
они били једини становници свог засеока и нису имали мо-
гућности да било коме нешто заповедају. Затим су читаве
скупине ратника или велики број њихових чланова били
ослобођени многих обавеза.206 Било je и појединаца који нису
ништа плаћали или су подмиривали само део општих даж-
бина. По правилу, ту ce и не види због чега су ослобађани;
понекад je то било због њихове беде, понекад зато што им
je недостајала радна снага у породици, a често зато што су
стекли заслуге за Републику. 207 Упркос начела усвојеног у
Сенату да ниједна црква не буде ослобођена општих даж-
203 Senato Misti LIII, 127 V ° ; LV, 154 R ° ; Senato Мах I, 173 R ° ;

IV, 104 R° — 104 V°.

EM Потврђени су 1442. и 1465. Listine IX, 157; X, 342.

Senato Misti X L I X , 99 V ° ; Senato Mar II, 194 R°, 158 R° итд.;

упор. Listine V, 54; Acta Alb. II, 245, no 796; 247, no 802.
206 Senato Mar II, 168 R ° : двадесет породица племена Мркоје-

вићи није плаћало перпер којим je свака кућа била оптерећена.

Упор. G. Valentini, nas. дело, 499—500.
207 Такав je био случај са Андрејом Chisolichuchi, који je увек

био спреман да служи на коњу. Catasto 153/а. Слична концесија да-

та je Петру Chierpsi и Мартину Обсекијану. Исто. Јон Сканда био
je ослобођен сваког давања после свог повратка из Турске, где je
провео извесно време као ратни заробљеник. Исто 147/а — 148/а.
 ИВАН БОЖИТх
316

бина, многи свештеници и многе верске установе обезбе-

дили су себи повлашћен положај. Скадарски епископ није
ништа плаћао за својих 100 „поља" у Сиљету; стона црква и
три велике монашке заједнице у Дривасту биле су у истом
положају. 208 Велика опатија Богородице Ратачке, код Бара,
супротстављала ce сваком покушају да joj ce наметне пла-
ћање „десетка на вино и уље". У одлуци Сената из 1458.
каже ce: „нека ce поштује стари обичај". 209 Положај цркава
и свештеника на селу није увек био исти: док су поседи
цркве у Булкији били оптерећени десетком и док су поро-
дице које су зависиле од цркве у селу Барбаросима морале
подмиривати опште дажбине, скадарска црква Свете Венере
(Свете Петке) није плаћала ништа за једно земљиште које
ce налазило у селу Турцима, a многи свештеници били су
ослобођени свих обавеза и нису учествовали у давању вина
изузев за винограде које су наследили од световњака. 210
Многобројна ослобађања, стално умножавана, смањила
су „општинске" приходе, na су млетачки управници морали
често тражити од метрополе новчану помоћ. Како су њихови
корисници настојали да избегну обећану помоћ и службу,
Сенат ce морао одлучно супротставити сваком ослобађању
службе или дажбина, и већ 1424. забранио je устуггање „оп-
штинских" земљишта било коме без свог изричитог одобре-
ња.211 Стање на лицу места, често врло критично, примора-
вало je управнике да крше то наређење, na га je Сенат понав-
љао у упутствима која су ce састављала за нове млетачке
функционере и у својим одговорима представницима градо-
ва, да би на крају предузео врло одлучне кораке.212
Млечани нису сређивали убирање доходака на исти на-
чин TOKOM X V века: понекад су тај посао поверавали посеб-
ним чиновницима, понекад су га давали под закуп онима
који би највише понудили. Наређујући својим управницима
208 Senato Misti L, 155 R ° ; Catasto 161/a — 162/b; Listine IX 158.
209 Senato Mar II, 67 R ° ; VI, 90 R° — 91 V ° ; Avogaria di Comun,
no 3583, Lettere ai rettori, B. I (фасц. 2) 182 V ° .
210 Catasto 45/a, 46/a, 57/a, 78/a, 82/a, 90/a — 90/b.
211 „Et ех nunc captum fuit quod rectores nostri Albanie nullo
modo possint absoIvere aliquem a servitiis que facere debet pio terri-
toriis suis nec etiam a solutione dicti ducati, modii, sioch et broch, ymo
exigant ab omnibus dictum ducatum modium, sioch et broch et nichilo-
minus ipsi teneantur servire nostro comuni secundum territoriorum
suorum conditionem, nec etiam possint ipsi rectores alieui concedere
de teritoriis nostris de inde sine expressa licentia et auctoritate huius
consilii." Senato Misti LV, 21 V ° (9. мај 1424).
212 Listine IX, 125; Senato Mar II, 108 R ° ; V, 87 R°.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
317

да испитају исплативост два система намета (дукат, модиј

итд. или десетак), Сенат je био мишљења да би требало из-
ложити лицитацији само убирање доходака „због што веће
користи наше општине" уколико би ce определили за систем
десетка, под условом да укупни износ који би обећали за-
купци не буде нижи од оног који je раније оствариван.213
Управници су усвојили систем утврђених дажбина не само
да би усталили „општинске" дохотке већ, такође, и да би
спречили злоупотребе и пљачкања која су чинили убирачи
дажбина.214 „Служба убирања дуката, модија, соћа и оброка",
„служба уписивања примања" плаћала ce и повремено пове-
равала лидима чије je заслуге „општина" желела да награ-
ди.215 Сваки нови „поиис" млетачких поседа имао je сврху
да олакша надзор и пружи тачну слику о свакој промени
која би TOKOM ратова настала на лицу места.
Упркос свему, дохоци су ce смањивали, и млетачке вла-
сти су ce бориле с многобројним тешкоћама. Обавештења
која су стизала у Млетке доводила су у забуну чланове
Сената: српски деспот je наводно од самог Дриваста доби-
јао 15 000 дуката годишње (што je неприхватљиво), док Мле-
ци нису убирали ниједан грош од свих тих градова у Зети и
Албанији (што je тачно). Требало je, дакле, наћи решење.
Сенат je 1446. године наредио да ce млетачки управници вра-
те систему лицитације: „ако би ce ти приходи дали под за-
куп, доносили би много већу корист". 216 Узалуд. Закупци су
ce наметали финансијама те покрајине као неукротива снага,
јер су били повезани са смтним финансијским службеници-
ма, са свима онима који су били на платним списковима
„општине" и, нарочито, са све многобројнијим повериоцима,
тако да у ризницу није ништа стизало: „цариници не доносе
ни динар у наше ризнице, већ они врше обрачуне са онима
који примају наше плате и с повериоцима поменутих ризни-

213 „Si vero cognoverint esse utilius exigere decimam, prout exi-

gitur ad presens, tune in isto času pro maiori utilitate nostii comunis
debeant dictam decimam affictare in pluribus partibus plus offerentibus
per unum annum non possendo illam decimam deliberare pro minori
precio eo quod comuniter respondere solebat annis elapsis, habendo
bonum respeetum ad tempora occurentia et accipiendo etiam bonarn et
idoneam fideiussionem ab emptoribus dicte decime, ut comune nostrum
sit bene cautum et securum." Senato Misti L, 39 V°.
214 Catasto 138/a — 139/a, 139/b — 141/a, 149/b — 151/a, 160/a, 168/b

— 169/a.
215 Senato Mar I, 185 R ° ; II, 13 V°, 111 V ° — 112 R°; упор. B.

Макушев, Истор. раз., 128.

216 Одлука од 19. јула 1446. Senato Mar II, 164 V°.
 ИВАН БОЖИТх
318

ца". С друге стране, млетачки ризничари су сређивали своје

рачуне с пронијарима (који су ce тада такође сматрали за
обичне „царинике"), тако да дажбине које су ce дуговале
„општини" никада нису стизале у тврђаву. Налазећи ce пред
пуним расулом својих финансија у том крају, Сенат je у
фебруару 1473. забранио све те смицалице у управљању мле-
тачким ризницама и чак je покушао да искључи сваког по-
средника између благајне и сел,ака који су дуговали дажби-
не наређујући „да десетак свих поменутих ствари и на сли-
чан начин оброк и дукат сељаци морају сами доносити на-
шим ризницама"л 17 Али те су мере предузете сувише касно.
Турци су ce већ припремали за одлучан напад на тај крај.

VI

AKO ce жели сагледати како су пронијари, сеоски глава-

ри, цркве и noj единци остваривали своја права, треба про-
дрети у унутрашње односе малих насеља — села и заселака
— колико то документи дозвољавају.
Како овде није од значаја војна улога пронијара и сео-
ских главара, треба ce ограничити на то да ce утврди њи-
хова управна и финансијска функција. Они су заповедали
својим сељацима и бринули ce да ce сва наређења млетачких
управника поштују и извршавају; приморавали су их да
обрађују своја поља како би могли да подмире обавезе које
су дуговали „општини". Пронијари и сеоски главари су уби-
рали све приходе Сињорије и у целини их предавали управ-
нику или његовим службеницима. 218
У неким селима налазили су ce „командадори" или
„preceptores". Потчишени пронијарима и сеоским главарима,
морали су их слушати и извршавати њихова наређења. Како
су многи пронијари живели у Скадру или у једном од сво-
јих села, „командадори" су их заступали тамо где нису били
присутни. 219 Ретко су ce напазили уз њих саме да им помог-
ну, као у Светом Срђу, где je главар уједно био и опат мана-
стира.220 Неки засеоци, како ce чини, имали су на свом челу

217Senato Mar IX, 156 V ° — 157 R°.

218Senato Misti XLVIII, 96 V ° ; Catasto 146/a, 147/a, 149/b, 163/b,
168/a; Listine VIII, 100; G. Valentini, нав. дело, 500, 501.
219 Catasto, passim; упор. И. Божић, „Параспор у Скадарској
области", Зборник радова Византолошког института IV, 18.
220 Catasto 96/а, 157/а — 157/b.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
319

само „командадора" као јединог представника млетачких

власти; „он je људима поменутог села могао наређивати када
би ce указала потреба у име млетачких управника"; у том
случају његова ce функција није нимало разликовала од оне
коју je имао пронијар или сеоеки главар.221
Сачували су ce само делимично подаци о правима п р о -
нијара и сеоских главара. Катастих из 1416/17. године пред-
виђа да пронијари, исто као „пронијари и главари", могу
тражити да њихови сељаци бесплатно раде на њиховим п о -
љима која су ce звала „параспори" или да им дају десетак
од свих својих производа. 2 " 2 Ово правило je записано, јер су
пронијари оптерећивали своје поданике без ичијег надзора.
Сенат je располагао обавештењима да су дажбине у корист
пронијара теретиле сељаке много више него намети које им
je разрезивала „општина", јер није било никаквог правила
коje би одређивало права ттронијара („нема никаквог стал-
ног правила о дажбинама које ce исплаћују поменутим про-
нијарима"), a они су наметали сељацима дажбине и работе
„по својој вољи". Тада je наредио комисији да тачно одреди
„шта и колико исти пронијари и сваки од њих појединачно
сме примити и тражити од поданика на својој пронији, тако
да увек и за сва времена буде познато колико сељаци тре-
ба да плате и да ce не оптерећују колико ce не сме" 223 Тре-
ба подвући да одлука коју je донела комисија после тог на-
ређења није била једнодушна. Скадарски кнез Албан Кон-
тарини „говорио je да би најрадије оставио лронијаре и гла-
варе под ранијим условима". Он je, очигледно, врло добро
познавао ситуацију и с правом je претпостављао да ce ни-
једно правило неће поштовати. И не зна ce да ли су млетач-
ки управници били у стању да га наметну пронијарима, јер
ce касније о њему више и не говори. Залажући ce стално да
остваре права „општине", они нису ни помишљали да сузби-
јају самовољу пронијара према поданицима. Пуштали су их
да примењују обичаје no свом нахођењу. Чини ce да један
непосредни податак потврђује ту претпоставку: када je ска-
дарски кнез 1442. уступио браћи Врагоцима село Велики
Облик, наредио je да сељаци наведенот села служе помену-
тим Врагоцима „онако како су служили другим пронијарима
у време ранијих господара". 224 Није ce више постављало пи-
тање хоће ли ce поштовати одлука из 1417. године, одавно
221 Catasto 151/b, 152/b.
222 Catasto 136/b.
223 Senato Misti LI, 153 V ° — 154 R°.
224 Senato Mar I, 187 V°.
 ИВАН БОЖИТх
320

заборављена. Приходи од проније (utilitas proniarie) морали

су бити много већи од оних које je прописивао катастих.
„Скадарски феудалци су ce много трудили да добију про-
није, a ово значи да приходи које су они добијали од подре-
ђеног становништва нису били безначајни", с правом под-
влачи Г. Острогорски. 225
Уз пронијаре можемо узети у обзир и мали број сеоских
главара (cavi) који су били у знатно бољем положају него
већина обичних главара који су потекли из своје сеоске сре-
дине; такав je, на пример, био Томаш Склав, који није могао
бити именован за пронијара, јер je обављао вр-ло значајну
грађанску функцију: био je српски писар и тумач у Скадру.
Мада ce може претпоставити да режим који ce односио
на „пронијарске дохотке" није дуго остао на снази, конце-
сије које ce налазе у регистру воде о њему рачуна. Треба зна-
ти да ce све то одвијало у кратком међувремену мирних од-
носа, које су већ следеће године прекинули учестали напади
Балше III. За време рата, свако правило које je на снази
много губи од свог дејства.
Према катастиху, два пронијара, два сеоска главара и
два „пронијара и главара" располагали су извесним бројем
„параспорних поља"; то je био већи или мањи комад обрадиве
земље, који je припадао „општини", a пронијар или главар
га je користио за свој рачун. Томаш Склав имао je 10 „пол>а"
у Купелнику, Ђин Мураро 30 „поља" окупљених на два зем-
љишта — Посерикусу и Стерменту „на месту званом Извор
Полвара", Алекса Беган 6 „поља" на земљишту Калуци, Јо-
нима Прекали 14 „поља", Дабижив Бонци 14 „поља" и Јон
Бестоле старији 7 „поља" параспора.226 Корисници ових поља
имали су право да траже од својих сељака бесплатно обав-
љање земљорадничких послова, уз обавезу да их за време
радова хране о свом трошку. 227 Подвлачи ce да су та поља
225 Г. Острогорски, нав. дело, 168.
226 Catasto 45/b, 62/а — 627b, 93/b, 97/b, 102/a, 153/b, 163/a — 163/b,
170/a. Поља уступљена Дабиживу Бонцију нису означена као ,,cam-
pi di parasporo", али je систем њиховог коришћења био исти.
227 Сви i n радови су утврђени у потврди права која су уступ-

љена Јоними Прекалију, који je дошао да ce жали у Скадру (14.

март 1417) на непослушноет својих сељака: ,,quod per homines ville
de Daycis dicti campi ad requisitionem et instantiam dicti Jonime arari,
laborari et seminari tenentur absque aliqua solutione salvo quod ij se
Jonema dare tenetur semen ipsis hominibus guod seminari vellet in ipsis
campis Х1111. Similiter tenentur dicti homines tempore messium inci-
dere blada desuper ipsos campos X T III existentia et ipsa tibiare et ad
domum dicti Joneme conducere absque aliqua solucione, cum condi-
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
321

уступљена „per honoranza е regalia de proniario", који у том

случају нема право на друге работе или дажбине својих
сељака („поменути пронијари и главари не могу наметнути
људима својих села друге работе"). 228 Они који нису имали
„параспора" тражили су од својих сељака десетак, задржа-
вајући право да га замене бесплатним радовима на параспор-
ним „пољима" ако их једног дана добију и ако ce реше да
прихвате тај систем. 229 Ђин Мураро, који je располагао ве-
ликим параспором, добио je такође право да тражи „поклон
у вину који je обично добијао од људи из села Грише". 230
Изузеци су касније постали правило.
tione tamen quod dictus Jonema ipsis hominibus eo tempore quo dictos
campos laborabunt, arabunt, seminabunt, blada colligerent, tibiabunt
et ad domum dicti Joneme conducent facere teneatur expensas, ut pa-
tet in Catastico notatum". Catasto 153/b; упор. 116/b; G. Valentini,
нав. дело 504 — 505.
228 Catasto 116/b. Израз грчког порекла „параспоро" (лаоаалоро-v),

који ce налази у неколико византијских докумената, није јасан ако

ce не узму у обзир доста позни подаци у млетачком катастиху Ска-
дра, где je израз стигао са аграрним системом преко српске држа-
ве. У Србији би „параспор" био део властелинске резерве који je
изискивао допунски рад зависних сељака. Немогућно je претпо-
ставити да je тај израз означавао читаву властелинеку резерву,
јер je она увек била прилично обимна: меропси су, према чла-
ну 68. Душановог законика, морали ту радити два дана недељно;
под тим називом требало би обухватити део властелинске резерве
на коме су сељаци морали давати посебну работу која ce звала
„бедба": 1. као узгредна работа, „бедба" je подразумевала, уз оста-
ле пољопривредне радове, и допунску сетву, 2. исти израз („бедба")
означавао je касније код Срба басплатан рад који су пријатељи или
читаво село „давали" сељаку; у том случају реч „бедба" замењена je
другом речју, која ce више употребљавала, „моба" (молба, упор. М.
Влајинац, Гласник Скопског научног друштва II/l—2, 54), a ona
подсећа на феудалне обавезе које су ce у западној Европи звале
opera precaria, opera corrogata — corvada, фр. proiere, нем. Bede (оца-
кле, можда, посредством саских рудара, српски назив „бедба";
грчки израз лаоаалбт означава касније исту врсту рада (К. "A|xavtoc;,
„'ЕШууЉа", IV-2, 320); 3. у Херцеговини су ce поља намењена тур-
ском аги, на којима су радили зависни сељаци, називала „мобини
[ . . . ] читлуци"; израз „параспор", који није био познат у том крају,
замењен je називом „моба"; 4. према обавештењима скадарског ка-
тастиха, корисник таквог рада морао je дати сељацима храну док
су радили на тим пољима, а тако су поступали и корисници беспла-
тног рада који ce звао „бедба" или „моба".
229 To je тачно одређено у повељи издатој Стефану Спану: „Et

debeat ipse Stefanus pro honorificentia a dictis villis habere prout et

sicut in Catastico notatum est, videlicet quod si ipse Stefanus faciet sibi
fieri parasporum in ipsis villis, non possit, alias angarias dare homini-
bus ipsarum villarum, si vero non faciet fieri parasporum, homines ip-
sarum villarum teneantur ipsi ser Stefano dare decimam." Catasto 168/a.
230 Catasto 170/a.

21 Н е м и р н о п о м о р ј е
322 ИВАН БОЖИТх

Без обзира каква je била работа која ce дуговала прони-

јару, млетачке власти ње нису никога ослобађале. Поједин-
ци су били ослобођени од давања „општини", били су осло-
бођени и „командадори", али су сви они морали подмиривати
своје обавезе према пронијару; концесије понављају форму-
лу: „ослобађајући их од плаћања дуката, од модија жита и
од других работа изузев пронијаровог права". 231 „Команда-
дор" у Светом Срђу није био ослобођен десетка и других да-
вања која je дуговао цркви.232 Ослободити некога обавеза
према пронијару значило je сасвим га изузети од његове
власти, што ce врло ретко одобравало као посебна милост
неком појединду или нехој цркви.2ад Када je више лица за-
једнички обављало пронијарову функцију (браћа и рођаци),
спорећи ce понекад око власти и прихода, млетачке власти
су им наметале поделу добити („приходи од проније да ce
деле"). 234
Обични главари нису уживали никакав приход; једина
њихова повластица било je ослобађање од општих дажбина.
Према томе, колективно обављање њихове функције није
поставл>ало питање поделе доходака. Документи који ce од-
носе на именовање или потврду обичног главара не говоре
никада о приходу који би он могао остварити у свом селу.
Више ce баве његовим ослобађањем обавеза и будно пазе да
њихово множење не лиши млетачку ризницу њених дохода-
ка. Село Жупани имало je три главара; скадарски кнез није
могао ослободити сву тројицу, na je једно једино ослобођење
231 Catasto 152/b, 153/а итд.
232 „ [ . . . ] declarando tamen quod ipse Paulus nec qui loco sui fi-
erent et ponerentur non sint absoluti ab aliquibus decimis nec contri-
butionibus pro quibus quovis modo ecclesie tenerentur". Catasto 157/b.
233 Доминик Грампши и његова сестра од стрица Титава са
својим синовима, поседници 13 7г „поља", били су ослобођени „а con-
tributione proniariorum [ . . . ] a quoque proniario". Catasto 148/a — 149/a.
Франћеско Квирин обећао je Милости Поради и његовој браћи, када
их je примао под млетачку власт (1442) „село Обод", поштовање њи-
хових „повластица" које су уживали под српским деспотом ,,et che
non sia de proniarii anche homeni de la signoria [ . . . ] franchi de de-
catario, de ducato e de sozbina e de proniario", што им je Сенат по-
тврдио 1446. Senato Mar II, 159 R°. Браћа од Cha Doymo, која су
имала осам „поља" у селу Баладрини, били су ослобођени ,,ab omni
servitute et angaria proniarii [ . . . ] propter fidem et laudabiles opera-
tiones". Senato Mar III, 96 R° (24. јануар 1449). Један предлог, одба-
чен у Сенату (19. фебруара 1431) предвиђао je да ce уступе три села
у скадарском подручју Николи Дукађину, под условом да црква
Св. Николе у селу Какаричи буде ,,exempta a proniario cum territori-
is pertinentibus eidem". Senato Misti LVIII, 36 V ° — 37 R°.
234 Senato Mar II, 102 V°.
ЗКМЈБИ1ПНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј АЛБАНИЈИ"
323

било подељено између њихове две породице, тако да je свака

морала плаћати половину општих дажбина (два брата-глава-
ра живела су у једном дому). Делимично ослобађање било je,
дакле, једина награда за њихову функцију. 255 Због тога су
сељаци потчињени главару водили упорну борбу против ева-
ког покушаја да ce потчине пронијару. Све допунске обавезе
које су морали подмирити према „општини" биле су мање од
онога што су пронијари тражили од својих поданика. Чак би
ce могло сматрати да су односи сеоског главара према сеља-
цима били обележени извесном сарадњом и међусобним разу-
меван>ем, што никада није био случај када им je заповедао
пронијар. Становници Великих Гровемира, Купелника и
Калдерона могли су слати своје представнике у Скадар и
тражити да ce измени систем „убирања" вина. Томаш Склав,
главар Купелника и Калдерона, и не налази ce међу тим
представницима. Он присуствује као сведок и тумач. Подела
обавеза у Купелнику препуштена je његовим житељима:
они би одржали скуп, на коме присуство њиховог главара
није имало друге сврхе до да будно пази „да ce неко преко-
мерно не оптерети" и да „прати и бележи поделу коју сами
ти људи између себе изврше".23® Све то значи да je село
чувало извесне елементе своје аутономије и да je чинило
друштвену и управну ћелију тамо где није било пронијара.
Мада je члан 69. Душановог законика забранио „себарске
зборове" 237 , његова примена није успела да их сузбије. Мле-
чани нису имали никаквог разлога да их укидају.
Верске и црквене установе добијале су од својих насе-
љених земљишта десетак, док су поља око градова давале у
закуп појединцима, махом сељацима, под условима које би
уговорили међусобним споразумима. Они који су обрађивали
земљу у селу и на царини Светог Срђа, затим у селима Му-
занти и Грампси, давали су опату десетак. 238 Становници Ве-
ронике, на подручју Дриваста, давали су опату Светог Ивана
од Стоје (de Stoya, de Strialio) „десетак од жита, лана, сочива
и другах плодова који рађају на земљи поменутог села". 239
Исти опат давао je у закуп друга обрадива земљишта сеља-
цима „који их обрађују и дају закупнину опату a десетак
нашрш управницима од својих радова, као што чине и други

235 Catasto 149/а — 149/b.

238 Catasto 140/а; упор. 138/а — 139/а, 139/b — 141/а, 149/а — 151/а.
237 С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 56.
238 Catasto 97/а; Senato Misti LIV, 129 R°.
239 Senato Mar II, 103 R°.

20*
 ИВАН БОЖИТх
324

наши поданици". 240 Понекад су високи црквени достојанстве-

ници давали у закуп и убирање својих прихода, као што je
учинио епископ Дриваста препустивши ту обавезу свеште-
нику Николи Суми, „који je закупио приходе епископије
самог места". 241 Један драчки архиђакон дао je у закуп „до-
бра свог бенефиција" једном свештенику, овај их je опет
уступио неком световњаку, тако да ce архиђакон морао обра-
тити за помоћ „Општинској авогарији" како би остварио
своја права.242 Црквама ce често догађало да нису могле дати
у закуп све своје земл>е; онда су дозвољавале сељацима да
ce ту населе „понекад уз услов да нешто плаћају a понекад
и без тога". Касније нх нико није могао померити и вратити
цркви њена права.24-* У целини. црквени дохоци су ce смањи-
вали; њихова ггривреда, као уосталом читава њихова орга-
низација, била je у пуном опадању.
Појединци, нарочито грађани, који су располагали на-
слеђеним или од „општине" уступл>еним добрима, давали су
их у закуп обрађивачима. Представници Скадра и Дриваста
тражили су од Сената „да ce наши поседи, виногради, поља
и земљишта могу дати у закуп коме нам ce допадне и чини
да je најбоље". 244 Чак и у концесији датој Радичу Сакату
предвиђало ce да он да у закуп део свог земљишта „Парас-
пуик села Калдерона". 245 Сваки закуп морао ce убележити
код нотара у оближњем граду, али, како њихових регистара
више нема, располаже ce једино појединачним подацима
који су ce сачували у Млетачком архиву: они ce односе на
поседе појединих лица која су живела у метрополи задржа-
вајући своја имања у Зети и у Албанији. 246 Ta разбацана оба-
вештења нису довољна да би ce проценили услови превиђени
у уговорима.

240 Listine V, 9.
241 Avogaria di Comun, no 3583, Lettere ai Rettori, B. I (фасц. 2),
211 R°.
242Исто, 52 R°.
243Senato Misti LII, 125 V°.
244 Senato Misti LV, 154 R ° ; R. Predelli, нав. дело, 35, no 80.
245 Listine VII, 235 (17. јун 1417).
246 „Nobilis domina Agnexina Cornario [ . . . ] habet in illo territorio

Dulcegni certa terrena de quibus suscipit staria 24 frumenti de affictu".

Avogaria di Comun, no 3583, Lettere ai Rettori, B. I (фасц. 2) 92 R°.
Калара, кћи Ј1еке Радована, одређује за прокуратора „reverendis-
simum dominum Nicolaum Summa de Drivasto, episcopum Drivasten-
sem, ad affictandum et diffictandum possessiones et de possessionibus
ipsius constituentis positas in Drivasto" (4. септембра 1460), Canc. inf.
B. 75, L. IV, 129 V°.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј А Л Б А Н И Ј И -
325

VII

Иако je систем аграрне експлоатације све предвидео,

многе слабости су ce испољиле од почетка његове примене.
Млечани су ce морали ослањати на локалне снаге (пронијаре,
ратнике, грађане итд.) у борби против околних господара и,
најзад, против Турака. А к о су желели да их вежу за своју
политику и своје интересе, морали су их обасипати концеси-
јама, повластицама и платама, a то je из године у годину
смањивало њихове дохотке и празнило им ризницу, коју je
врло често помагала метропола. Ратови, праћени пожарима,
пљачком и пустошењима, сиромашили су становништво које
je, у страху од неизвесне сутрашњице, напуиггало своја
огњишта и повлачило ce у боље заштићене и безбедније кра-
јеве. Смањивање радне снаге погађало je производњу и, са-
мим тим, млетачке финансије. Моћни људи, нарочито прони-
јари, измицали су надзору „општине" и увећавали своје при-
ходе узурпирајући права других — грађана, сељака, цркава
итд. И сами сељаци заузимали су необрађена земљишта која
су им била на дохвату руке. Строга подела права сада ce
нарушавала.
Beh 1421. године, скадарски грађани су ce жалили у Мле-
цима против пронијара који су посели њихова поља.247 Про-
нијар Зафалија на улцињском подручју није био једини који
je варао млетачке управнике кријући број породица у свом
селу.248 „Попис" скадарског подручја, обављен 1437, показао
je „да су сви пронијари без изузетка варали општину, неки
за једну неки за две куће, мада имају немали удео и при-
ход". Најпре je Сенат имао намеру да их лиши свих њихових
бенефиција, a затим ce решио на нови „попис" и предвидео
глобе против варалица: „први пут no пет дуката за сваку
непријавл»ену кућу, a други пут no десет дуката", док je
лишавање проније остављено за најупорније — „а трећи пут
да ce сасвим лиши своје проније". 249 Становници Грише про-
тестовали су у Млецима против узурпација које су изврши-
ли наследници Ђина Мурара 250 , али ниједна мера није имала
потребно дејство.
Сељаци су ce такође користили политичким и терито-
ријалним променама, na су заузимали земљишта без икаквог

347 Senato Misti LIII, 127 V°.

248 Senato Misti LVIII, 54 V°.
249 Senato Misti LX, 35 R°.
250 Consiglio dei X , Misti X V I , 39 R°, 77 V ° .
 ИВАН БОЖИТх
326

овлашћења „на врло велику штету наше општине". 251 Нису

оклевали ни да узурпирају добра која су припадала скадар-
ској епископији. 252 Представници Улциња обавестили су Се-
нат да су сељаци Круте посели земљишта уступљена њихо-
вој цркви Светог Михаила; када су њихови кораци остали
без дејства, поновили су жалбу 1440. године подвлачећи
да су ce многи сел>ади сместили на земљиштима појединаца,
т у подигли своје куће и засадили винограде.253 Барани су
такође морали објашњавати Сенату како немају никакве ко-
ристи од Горане, краја који je био уступљен њиховом граду,
„јер земл>иште у Горани обрађују сељаци из појединих се-
ла". 254 To су били узалудни протести. Локални управници
чак нису могли заштити наследницу Koje Закарије Бољу
нити joj вратити села која су отели браћа Дукађини, a ни
земљишта која су узурпирали „извесни сељаци звани браћа
Прекали". 255 Били су такође немоћни против становника ве-
ликог села Тозанија, који су „општини" давали само безна-
чајан део дажбина.256 Непотребно je подвлачити да je било
много појединачних поседника који су морали иступати про-
тив оних „који недозвољено држе" њихова добра.257
Република ce борила против свих тих зала у складу са
својим скромним средствима, настојећи да насели пуста зем-
л>ишта и да повећа производњу, да надзире убирање при-
хода и, најзад, да ce испречи њиховом све бржем смањивању.
Чак и на територији коју je Република могла да надзире,
становништво je било врло покретљиво: док су једни узми-
цали пред нападима суседних господара, други су ce при-
друживали противницима Републике и напуштали млетачка
села повлачећи ce с њиховим одредима. Већ 1416. године
Сенат je утврдио да већина земл.е која ce давала у закуп
„остаје пуста и необрађена". Требало je уступити „поља"
251 Senato Misti LI, 153 V ° .
252 Senato Misti LII, 125 V°.
253 Senato Misti LVIII, 225 V ° ; Listine IX, 128.
1254 Listine IX, 316.
25' Listine IX, 441—442.
258 Сенат je 1438. наредио својим управницима да нађу у ]ед-

ном врло великом селу — locus Tosanorum — петорицу или шестори-

цу „principales et capita" и да им обећају месечну плату ако наведу
становнике (било je око 500 кућа) ,,ad solvendum rectum debitum"
и да их спрече у пљачкању и убијању трговаца заједно с људима
које су млетачке власти прогнале с њихових поседа. Senato Misti
L X , 52 V°.
257 Canc. inf. Miscell. Notai diversi 5, Rizzi Giovanni (1442—1462),

13. мај 1443. Avogaria di Comun, no 3583, Lettere ai Rettori, B, I (фасц.

2) 146 R°.
ЗЕМЉИТТТНИ С И С Т Е М У „ М Л Е Т А Ч К О Ј АЛБАНИЈИ-
327

онима који би их узорали и обрадили.258 Како je крчење

захтевало много времена и много рада, утврђивала ce врло
мала дажбина која би охрабрила новог држаоца да ослособи
своје земљиште, да га „очисти од шуме, засади, узоре, за-
сеје, обради, прилагоди гајењу лозе и да га окопава"1'59, или
га j e ослобађала сваког давања за првих пет година.260 Мле-
тачки управници су поверавали пуста села лицима достојним
поверења, предузимљивим и утицајним, способним да ту
населе људе и да их подстакну да ce лате плуга и мотике.
Рајко Монета добио je 1443. године олакшице за насељавање
Светих Врача, села које je 1417. имало 13 кућа. Јон Преди
je 1444. године постављен за „главара села Добранци", села
где раније главара није било. „Наша влада више воли да ce
њена необрађена и запуштена места и земљишта оспособе за
земљорадњу и да доносе плодове него да остану у дивљем
стању". 261 Када су била у питању пуста села и велика пољ-
ска добра, њихови држаоци су били овлашћени да ту населе
породице и да им подигну куће; те су породице биле осло-
бођене оппггих дажбина под условом да ce доселе из сусед-
них крајева који нису припадали млетачкој територији; они
који би дошли с млетачких поседа морали су плаћати исте
дажбине које су теретиле њихово старо боравиште. Te олак-
шице, које су погодовале досељавању, обично су ce предви-
ђале за првих пет година или за неки неодређени рок.262

258Senato Misti LI, 153 V ° .

259Catasto 133/a — 133/b.
260 Senato Misti LII, 58 R°.
281 Senato Mar II, 31 R°, 166 V ° ; Senato Misti LVIII, 195 V ° ; Ca-

tasto 38/b.
262 Catasto 82/b, 78/b, 166/a, 166/b — 167/a, „non super illo tenere

nec poneke de hominibus contrate nostre, sed de forinsecis et extraneis".

Listine VII, 235. Сенат je 1423. решио да би ce спречио одлазак људи
и да би ce подржало насељавање Светог Срђа ,,quod omnes rustici
extrinseci et forinseci qui venient de cetero ad habitandum in predicta
villa Sancti Sergii, intelligendo extrinseoos et forinsecos omnes illos qui
presentialiter non starent nec habitarent sive non stetissent vel habi-
tassent in villis vel territoriis dictioni nostri dominii subjectis, sint et
esse debeant deinceps absoluti a solucione suprascriptorum duorum mo-
diorum frumenti". Senato Misti LIV, 129 R°. Породице које би дошле
споља да ce населе на територију уступљену Памалиотима, Попра-
тима и Тронсима „sint absoluti per quinque annos a solucione ducati
et modii et omnibus aliis angariis" (1425). Senato Misti LV, 144 V ° ;
упор. Listine VIII, 134. Потврђујући једно село Рајку Монети, Сенат
je 1433. одлучио ,,quod pro vilanis quos conducent de extra nostrum ter-
ritorium ad habitandum in villam suam de Vraza ipse Raicus solvat
rectum comunis de suis denariis quos recipere debet annuatim a ca-
mera nostra Scutari et hoc usque ad decem annos, ab inde in antea
 ИВАН БОЖИТх
328

Да би ce отречила свака злоупотреба и превара, понав-

љао ce „попис" села и закупљених добара, нарочито после
ратова, побуна и значајнијих територијалних промена. Један
катастих je састављен 1403—1405, други 1416—1417. године
(једини који ce сачувао); касније одлуке говоре о другим „по-
писима" 1437, 1451. и 1455. године. Чини ce да су млетачки
управници избегавали тај мучан посао: иако им je Сенат
1451. наредио да саставе „попис" „под претњом глобе од 200
дуката од њихове личне имовине", они га нису обавили и
Сенат je после четири године морао поновити исто наређење
Зуану Боланију „нашем посланику који ће ићи у Албанију
и драчком провидуру". 243 Сав надзор je остао без видног ре-
зултата, јер финансије те покрајине нису могле да испли-
вају из свог јадног стања: млетачки управнлци увек су нала-
зили изговор за своје дефицитарне финансије и метропола
je плаћала све трошкове оптужујући их за лоше управљање
и претерану широкогрудост у дељењу концесија и отуђива-
њу „општинских" добара.264 Сенат je 1451. год. израчунао да
je скадарска ризница некада убирала више од 8 000 дуката
„на име дуката, модија, оброка и соћа", од чега бар 4 000 у
звечећој монети, a остатак у производима, док су касније,
упркос повећању трошкова, дохоци сведени ни на шта 265
Одавно ce одлучно протестовало против сваке концесије
и сваког отуђивања „општинских" добара. Упркос одлуци из
1424. године, која je у упутствима често понављана млетач-
ким управницима, ови су уступали земљишта и читава села
појединцима, који касније нису пропуштали могућност да
добију и сенатску потврду. Због тога je у октобру 1441. Ве-
лико веће донело одлуку да Сенат не може потврђивати

solvant vilani qui in dicta villa habitabunt". Senato Misti LVIII, 195
V°, 197 V°. ,,Quia dicta villa de Chicheris (на подручју Улциња) [ . . . ]
deshabitata est [ . . . ] ordinetur quod quicumque de terris nobis non
subiectis venerint habitatum in villa predicta et in districtu Dulcinii
sint absoluti per quinque annos a solucione modii et ducati" (1438).
Senato Misti L X , 50 V°.
263 S. Ljubić, Skadarski zemljišnik od god. 1416, Starine JAZiU
XIV, Загреб 1882, 31; Senato Misti L X , 35 R ° ; Senato Mar IV, 88 R ° ;
V, 78 R ° ; Listine X, 52.
264 Senato Misti L.VII, 1 R°, 144 R° (cursitationes factas per ipsos

Teucros), 157 V ° (malus ordo et regula hactenus observata in facto ša-

liš); Senato Secreta XI, 88 R° (loca illa et ville illarum partium [ . . . ]
nostro dominio rebellarunt); Senato Mar II, 173 R° (camera nostra
Scutari que abundantissima esse solebat pecuniis propter malas admi-
nistrationes camerariorum facta est indigentissima), 175 R° (camera
Dulcigni pauperrima est), 182 R° (impotentia camere Dagni) итд.
265 Senato Mar IV, 88 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
329

таква отуђивања једноставном већином: требало je да бар

сто сенатора буде на окупу да би ce расправљало о предлогу,
a затим да ce за предлог добију бар три четвртине гласова.266
Упутства управницима који су упућивани у Албанију пред-
виђала су глобу од 400 дуката за сваки покушај да ce отуђи
неко „општинско" добро или да ce неко ослободи дажбина и
своје службе. 267 Како све те мере нису никако постигле ж е -
љену сврху, надлежност за таква питања je пренета на Веће
десеторице, које je 14. априла 1456. забранило свако отуђи-
вање у Албанији. 268 Годинама je то веће будно пазило да ли
ce његова одлука дословце поштује, уосталом и оно без у с -
пеха. Веће je поништило акте млетачких управника у А л б а -
нији, чак и оне које je донела Сињорија, и наредило да села
уступљена „у пронију" после тог датума треба да ce врате
„општини", ставе на лицитацију и дају у закуп на две године
ономе који највише понуди. Наредило je, на пример, у апри-
лу 1459. да ce село Барбароси, дато „у пронију" Петру Ма-
лонсију и његовим наследницима, врати „општини". 269 Te
интервенције откривају тежњу да ce искључи и укине с и -
стем проније свугде где je то могућно.
Катастих од 1416/17. године познаје само један сличан
случај: 28. марта 1417. велико пусто село Велика Булкија
стављено je на лицитацију „са свим земљиштима за орање,
шумарцима и свим што му припада до границе атара" и
уступљено тројици Скадрана на осам година.270 Одузимајући
касније, 1446, синовима Томаша Склава село Купелник, Се-
нат je наредио скадарском кнезу „да ce оно врати нашој
286 »[• • •] quod de cetero alique pronie, ville et terrena nostri do-

minii partium Albanie aliqualiter dari, donari, alienari alicui non pos-
sint nisi per tres partes huius consilii congregati .C. et ab inde su-
pra, sicut ordinatum est per Consilium Maius 1441 de mense octobri. Se-
nato Mar III 124 R°.
287 Senato Mar V, 87 R°.

288 Consiglio dei X , Misti XVI, 36 V°.

г т >,[•..] predictam villam Barbarusiis ponere debeat ad incantum

publicum cum modis et conditionibus solitis continuando incantum die-

bus X V et deliberando eam eo die et hora quibus populus seu maior
pars ad incantum et deliberationem predictam se reducere possit, et de-
liberatio ipsa non fiat nisi presente camerario, affictando et delibe-
rando eam per duos annos proxime venturos plus offerentibus. Sicque
de duobus in duos annos continuare debeant affictationem predictam
deliberando ipsam ad publicum incantum plus offerentibus, sicut dictum
est. Et si aliter fieret, non habeat locum et revocetur per capita SUD
pena contenta in parte capta de bonis dominii non alienandis." Consi-
glio dei X, Misti X V , 174 V°.
270 Catasto 81/b — 83/a.
 ИВАН БОЖИТх
330

општини" — вероватно да би ce изложило лицитацији.271

Како je систем давања земље у закуп доносио поузданију
ренту него пронија, Млечани су све чешће прибегавали ли-
цитацији. Стефан Јонима узео je под закуп село Бусиарени.
У Млетке je дошао 1459. године да ce жали на скадарског
кнеза који je због дугова продао сва његова добра; успео je
да убеди Сињорију да не може плаћати 20 дуката и 20 модија
жита, јер река наводно плави његово село већ 40 година
и, у исто време, успео je да му ce обавезе смање на 15 дуката
и 15 модија жита. Али, када je исггитивањем на лицу места
утврђено да je лагао, Веће десеторице je понипггило одлуку
Сињорије и наредило скадарском кнезу да т о село изложи
лицитацији ако закупац неће да плаћа „како je у почетку
плаћао". 272 Кнез Бенедикт Соранцо уступио je село закупцу
који je обећао 40 дуката и 40 модија жита годишње.273 Веће
десеторице наредило je 26. септембра 1459. да ce ставе на
лицитацију „сви поседи, десеци, проније и села наше вла-
,де који ce убудуће буду вратили општини". 274 Сваком непо-
слушном управнику ударио je глобу од 500 дуката. Ta наре-
ђења и претње нису успели да их обуздају: они су и даље
отуђивали земљишта за врло ниске ренте „тако мале да ce
пре може говорити о поклону него о ливелу" (уговорном за-
купу). У августу 1461. Веће десеторице je још једном наре-
дило да ce врати „општини" све што je уступљено после
14. априла 1456. и да ce организује лицитација.275 Његов од-
лучан став принудио je управнике на покорност. Али, какав
je био исход? У Млетке je стигло мноштво Албанаца, који
су ce свакодневно гурали пред вратима Већа десеторице да
би изложили своје случајеве „главама" Beha; „канцеларија
Већа свакодневно je пуна поменутих Албанаца". Веће десе-
торице je 9. октобра 1462. утврдило да губи свој углед ба-
већи ce питањима за која није било основано; оно их je по-
ново пребацило на Сињорију и на Колеђ „мудрих" (sapientes
consilii et sapientes ordinum).276
После тог датума, потпуни неред je захватио млетачке
финансије у Албанији. Како je раније изнето, пронијари су
Senato Mar II, 165 V ° — 166 R°.
271

Consiglio dei X , Misti X V , 175 R°, 184 R°.

272
273 Његов наследник, не види ce зашто, предао j e село Стефа-

ну Јоними уз дажбине које je он раније давао — 20 дуката и 20

модија жита — што je изазвало Behe десеторице да ce умеша у сеп-
тембру 1461. Consiglio dei X, Misti X V I , 38 V ° — 39 R°.
274 Consiglio dei X , Misti X V , 189 R°.
275 Consiglio dei X , Misti XVI, 36 V°.
27« Consiglio dei X , Misti XVI, 77 R°.
ЗЕМЉИШНИ СИСТЕМ У ,,МЛЕТАЧКОЈ АЛБАНИЈИ"
331

успели да наметну ризници своје методе: они су ce спора-

зумевали с ризничарима и, место да предају дажбине које
с у дуговала њихова села, они су с њима сређивали своје
„рачуне". Иако ce Сенат приљежно борио да наметне пошто-
вање својих наређења277 ризница je била празна.278 Дошло je
д о потпуног слома млетачких финансија у Албанији. Taj
слом претходи војном поразу који није далеко и који ће
приморати Републику, после њеног првог рата против Т у -
рака 1463—1479, да прихвати неповољан мир.

У аграрном режиму, као и у читавом животу тог краја,

Млечани су морали да прихвате наслеђе и да поштују права
разних категорија становништва да би у њему нашли осло-
нац и од њега извукли потребна средства за своју поли-
тичку делатност. „Стабилност млетачке власти у знатној
мери je зависила од тога какав ће став према њој заузети
локални феудалци — пронијари", каже Г. Острогорски. 279
С друге стране, Млечани су били принуђени да задрже до-
маће снаге, које су имале своје циљеве и своје интересе,
намећући им дисциплину, надзор и мере, понекад врло ош-
тре, како би могли сачувати положај који je стекла њихова
Република. Али, борећи ce против разбијачких тежњи сит-
не домаће властеле, Млеци су изгубили игру. Чак су и у
аграрном систему домаће снаге однеле превагу. Који су томе
разлози? С једне стране егоизам млетачких функционера
који су више пута занемаривали намере своје владе, с друге
стране стални притисак под којим су Турци држали и тај
крај. To што ce тамо догађало никако ce не разликује од
појава коje обележавају стање у свим земљама у којима су
Турци припремали подлогу за своју владавину. Могућно je
да би подробна студија других млетачких поседа уочи тур-
ске најезде открила слично стање.

277 Одбио je, на пример, захтев Ивана Балшића-Стрезија да

му уступи старо епископско седиште Свач: „ [ . . . ] leges et ordines
prohibent nobis posse alienare aliqua bona nostri comunis". Senato Mar
VIII, 41 V°.
278 Senato Mar IX, 156 V ° — 157 R°.

279 Г. Острогорски, нав. дело, 152.

 O ДУКАЂИНИМА 347'

Крајем XIV и TOKOM X V века албански Дукађини доби-

јају значајну улогу у историји северне Албаније. Они тада
чине разгранат род или, како их Шуфлај карактерише, „за-
ДРУГУ, паче братство". 1 После турског освајања, њихови по-
томци су прешли на ислам и заузели високе положаје у
османлијској управи и војсци. Подручје на коме су имали
своја села и били важан чинилац у политичком животу X V
века, нарочито у ратовима, добило je no њима име Дукађини.
Како су ce у њиховој непосредној близини налазили TOKOM
X V века млетачки поседи, сачувано je о најиетакнутијим
Дукађинима доста вести у Млецима, што омогућава да ce
историја њихова рода сагледа ca више поузданих поједино-
сти но историја других албанских породица, за које je исто-
ричар упућен махом на наративне изворе проткане леген-
дарним примесама и ученом реториком, понекад дословце
пренетом из античких писаца (таква je Скендербегова исто-
рија од Барлеција) или непоузданим сећањима која je сачу-
вало предање, прожето живим суревњивостима међу и о -
јединим ггородицама (таква je Мусакијева хроника). Доста
je млетачке грађе већ објављено, у целини или у изводима,
али je велики број података остао затрпан у архивским фон-
довима. A на основу приступачне грађе, понекад уз некри-
тичко узимаше у помоћ наративних текстова, о Дукађинима
je углавном лисано узгред, у општим приказима албанске
или млетачке историје, тако да je слика о њима остала при-
лично замагл>ена, ca контроверзним подацима и оценама и,
нарочито, с много грешака о месту појединих личности у
генеалогији лородице и у историјским догађајима. Циљ je
ове расправе да, у границама сачуваних извора, пружи што
тачнију слику ове породице и њене историјске улоге у време
пре коначног пада албанских земаља под турску власт.

1 Milan Šufflay, Srbi i Arbanasi, Beograd 1925, 123.

O ДУКАЂИНИМА
333

Питање генеалогије je најтеже. Говорећи о појединим

члановима породице Дукађина, савремени документи ретко
указују на њихове родбинске везе, тако да je понекад тешко
утврдити о коме je заправо реч. Њихову најподробнију гене-
алогију израдио je Карл Хопф 2 , настојећи да податке из мле-
тачких архивских књига усклади ca оним што je о родбин-
ским везама међу појединим албанским династима памтио
Јован Мусаки, састављајући, као избеглица у Апулији, 1510,
за своје синове познати спис Historia е genealogia della časa
Musachia, и из додатака које je каснијих година његов син
Константин прикључио очевом делу. 3 И пре њеног објављи-
вања, Х о п ф ce држао ове генеалогије у својој Историји
Грчке, која je угледала свет три године раније". 4 Ha њу ce
ослањао и Викентије Макушев у својим Историјским истра-
живањима, на основу рукописа који му je Х о п ф ставио на
располагање.5 Ta je генеалогија служила и потоњим истражи-
вачима, мада их je понекад доводила у недоумицу за ког
Дукађина да вежу свој податак.6 Ову генеалогију треба очи-
стити од погрешно и вештачки унетих личности и задржати
само оно што je поуздано. Многи чланови породице Дукађина
остају ггри том ван генеалошког стабла, јер нема могућности
да ce утврди којој су његовој грани припадали. A за прика-
зивање успона и пада овог моћног рода то и нема значаја;
махом je реч о лицима која нису имала никакву улогу у
политичким збивањима свог времена.
За порекло Дукађина располажемо Мусакијевим вести-
ма, заснованим на легендом окићеном предању. У њима једва
ако има зрнце истине, што не треба да зачуђује, јер их Му-
саки бележи после два и no века. Везивање Дукађина за
Тројанце очигледно нема ничег заједничког ни ca самом ле-
гендом, већ оно представл>а Мусакијев дуг хуманистичким
расположењима и тежњама његовог времена. Неки су ce Тро-
јанци, наводно, преселили у Француску, одакле су двојица
браће прешла у Италију у време када je француски крал>

2Charles Hopf, Chroniques greco-romanes, Berlin 1873, 533.

3Исто, 270—340.
4 Carl Hopf, Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mittelal-
ters bis auf unsere Zeit (1821), II, Berlin 1870, 96 и на другим местима.
5 Вик. Макушев, Историческил разњсканил о Славлнахтз e~b
Албании e-b средние в-ђка, Варшава 1871, 59.
6 N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des Croisades

II, Pariš 1899, 143; III, 21.

334 ИВАН БОЖИТх

ишао у освајање Јерусалима (крсташки ратови). Један брат

je постао господар Есте. a затим Фераре, док je други, при-
друживши ce крсташима, остао у Албанији и посео За-
дримл>е — крај већ у Мусакијево доба назван Дукађини. 7
Tor оснивача албанске куће Дукађина убили су, каже ce
ту, његови вазали из Трафандије, чији je епископ нечасно
настојао да ce приближи његовој жени, na je он убио епи-
скола у цркви Св. Марје у Трафандени. Убиство родоначел-
ника Дукађина, који ce и сам звао Дукађин, праћено je по-
кољем свих чланова шегове породице. Спасао ce само Дука-
ђинов мали син, кога je сакрио и одгајио у селу Каламери
неки Стефан Прогон, дао му доцније своју кћер за жену и, на
крају, помогао да ce врати на власт у земл>у свог оца. Он je
имао много потомака, али Мусаки, како сам признаје, о њ и -
ма не зна ништа да каже. Предање му допушта да своје
излагање веже за тројицу браће — Ђорђа, Тануша и Дука-
ђина II8, у ствари за Ђорђа, Тануша и П.рогона, с којима ce
сусрећемо у изворима крајем X I V века. Мада читаво ово
излагање одише легендом, чији je неизбежни елеменат спа-
савање малог сина који у старијим годинама успоставља из-
губл>ену моћ, и Х о п ф и Макушев везују овог Дукађина из
народног предања за једног од вођа противанжујске стру-
је у Албанији — „ducem Ginium Tanuschum", о коме су
сачували вести анжујски анали из 1281, када je раздобље
крсташких ратова већ припадало прошлости. Карло А н ж у ј -
ски наредио je тада кастелану Транија да тог албанског
војводу и једног Грка, велможу с Палеологовог двора, које
je ухватио због издајства драчки капетан, преузме на чување
када их пребаце из Драча у Манфредонију. 9 ,,Dux Ginius"
био би, према византијској титулатури, „дукас Гинос", ода-
кле би, што je највероватније, потекло и породично име
Дукађин. И Шуфлај прихвата могућност да je тај Ђин Та-

7 За Шемседија Самија, Kamus-ul-'alam III, 2182, s. v. Dukigin

zađe Osman efendi, оснивач породице Дукађина био би неки „од
норманске властеоске породице, који je заузео један део Арнаутлу-
ка око Скадра", према Гл. Елезовић, Турски спомепици, Београд
1940, 780. — Легендарни „Ducagini d'Albania" код дубровачких хро-
ничара, који у VII веку изазивају устанак у Босни и двапут интер-
венишу у Дубровнику, не могу ce у овом разматрању узети у обзир.
Уп. Ath. Gegaj, L'Albanie et l'invasion turque au XVe siecle, Pariš
1937, 12.
8 C. Hopf, Chroniqv.es, 292.
9 L. Thall6czy — C. Jireček — E. Sufflay, Acta et diplomata res

Albaniae Mediae aetatis illustrantia I, Vinodobonae 1913, 135. бр. 455.

Уп. C. Hopf, Gesch. Griech. I, 325; II, 96; B. Макушев, Истор. раз.,
29—30, 40.
O ДУКАЂИНИМА
335'

нуш, „valjada kao pristalica bizantinskih Paleologa, ali možda

i kao stjegonoša ili vojvoda u vojsci srpskog kralja" стекао на-
зив „дука", који ce сачувао у имену Дукађина, не искључу-
јући ни могућност да су га доцније убили католички брђани
под вођством бенедиктинског опата у Трафандију 10 , разуме
ce не због жене, већ као присталицу православних владара.
A K O ТОГ Ђина Тануша и узмемо за родоначелника пото-
њих Дукађина, између њега и првих Дукађина које помињу
извори из друге половине XIV века, што значи за готово сто
година, нема ниједног имена које би допустило успостављање
генеалошке везе. Његов син, кога Хопф у генеалогији на-
води као Ђина I, сувише je у предању огрнут легендом, a
Прогон I, кога Х о п ф наводи као следећу карику у родо-
словном стаблу (Дукађинов тобожњи унук), нема никакве
везе са Дукађинима. У повељи коју je 2. септембра 1368. из-
дао Дубровчанима господар Канине и Валоне Александар,
међу његовом властелом наводи ce на првом месту Проданв
воиевода 11 ; читајући његово име као Проган, име које ce че-
сто јавл.а међу Дукађинима у XIV и X V веку, Х о п ф je оце-
нио да би и овај Продан могао бити један од Дукађина12, a
за њега je као синове везао Леку и Павла, са којима у ства-
ри и може да ce започне права генеалогија Дукађина, бар
оних добро познатих и истакнутих у политичким догађајима
свога времена. A предање које Мусаки памти и њих je забо-
равило.
Помиње ce, додуше, у дубровачким архивским књигама
да je „Nichola Sthefani Tuderovich Duchaghin" 1377. исплатио
дуг cep Вити Гучетићу 18 , али нема никакве могућкости да
ce он родбински веже за неког било старијег било млађег
члана куће Дукађина. Ослањајући ce на Мусакијево излага-
ше, према коме поред правих Дукађина (la časa dei veri Du-
cagini) постоје и други Дукађини који „нису од праве куће no
10 М. Sufflay, Srbi i Arbanasi, 123.
11 Љ. Стојановић, Старе српске повеље u писма 1—1, Београд
—Сремски Карловци 1929, 115; Acta Alb. 11, 57, бр. 249.
12 Hopf, Chroniques, 533 (генеалогија Дукађина); С. Hopf, Gesch.
Griech. II, 43. Не види ce због чега Х о п ф уз име Александровог вој •
воде наводи у загради да je Дукађин. Мада ce не зове Прогон, он
узима да je његова кћи Ирина (Јерина) била прва жена Страцими-
ра Балшића, и то, како изгледа, на основу једне врло збркане гене-
алогије коју je 1545. ,,il signor Andrea Angelo della imperiale stirpe
Constantinopolitana" послао из Млетака дон Јовану Мусакију (био
je то „1о transunto [ . . . ] del'origine del li Despoti de Servia [ . . . ] scritto
in lingua Chiureliza Serviana"), Hopf, Chroniques, 305.
15 Acta Alb. II, 79, бр. 340.
 ИВАН БОЖИТх
336

директној линији", Шуфлај једног од представника тих Ду-

кађина види у овом Николи.14 Ha њега ce Мусакијево изла-
гање никако не односи; оно je одраз међусобних сукоба међу
„правим" Дукађинима тридесетих година X V века, када су
c e ширили гласови о сумњивом пореклу непосредних пото-
мака Леке Дукађина.
A сви ти „прави" Дукађини потичу од двојице браће —
Леке и Павла, који су 30. децембра 1387. позивали Дубровча-
не да слободно долазе у њихову земљу. 15 Обојица нису више
била у животу 1393, када с Млечанима преговарају Лекини
синови Прогон и Тануш, у своје име и у име Павлових си-
нова, који су ce такође звали Тануш и Прогон; они и њихови
рођаци наводе ce у преговорима као „omnes ipsorum propin-
qui et consanguinei ac germani", игго значи да их je било ви-
ше.1в Овде ce, дакле, већ стварају два огранка куће Дукађина
— Лекина и Павлова линија.
О Лекиној линији говори и Мусаки, мада он његово име
никако не помиње. Зна само за тројицу браће: Ђорђа као нај-
старијег, затим Тануша и Дукађина (то би био наш Прогон)
као млађу браћу. Ђорђе je имао сина Николу „старијег" и
другу децу, a Тануш Ђорђа и друге; сви су они, према Муса-
кију, изгинули у борбама с Турцима, тако да je остао једино

М. Šufflay, Srbi i Arbanasi, 103; уп. C. Hopf, Chroniques, 300.

14

Повеље писма I—2, 213. Исто код Јиречека, Споменик XI,

15

102, бр. 38; Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава

средњега века, Београд 1912, 205—206; Acta Alb. II, 99, бр. 413.
16 Тешкоћа je што ce у уговору с Млечанима из 1393. имена

ових Дукађина доста нејасно наводе. Преписујући уговор у књигу

Commemoriali VIII, писару није било јасно о чему je реч. У изда-
н>у Ш. Љубића текст изгледа овако: „pacta [ . . . ] facta et firmata per
nobiles viros Progon et Tanus Fratres, filios quondam domini Lethe
Duchagi, [...] suo nomine et nomine et vice alterius domini Progon
Duchagi fratris quondam domini, Paula Tanus Duchagi filia quondam
domini Pauli, germanorum et consanguineorum ipsorum dominoirum
Progon et Tanus", Listine IV, 317. Издавачи Acta Alb. II, 128, бр. 501,
настојали су да интерпункцијом среде текст: „ [ . . . ] nomine alterius
Progon Duchagi fratris quondam domini Paula (!) Tanus Duchagi filia
(!) quondam domini Pauli [ . . . ] " — У сваком случају, јасно je да je
Лекин брат Павле 1393. покојник; забуну ствара што ce овај други
Прогон наводи као његов брат, a Тануш као кћи. Узевши у обзир
општу збрку преписивача, може ce ипак претпоставити да je овде
реч само о Павловој деци. Да je неки трећи син Леке и Павла Дука-
ђина био у животу, ваљда би он проговарао с Млечанима као нај-
старији представник куће Дукађина, a не би то били Лекини си-
нови. Да je он био брат Павлов, био би уједно и брат Лекин, na би
у документу било природније да ce управо то наведе, нарочито због
тога што ce Лекино име у тексту већ напред помиње.
O ДУКАЂИНИМА
337'

Павле Дукађин, ожењен сестром Аријанита Комнина, a када

су умрли он и његова деца, угасила ce права кућа Дукађина.
Једино су остали потомци трећег брата — Дукађина, али
су ce они преселили у Млетке. 17 У овом излагању има понеки
траг стварности, док су појединости прилично збркане. Ha
првом месту, у архивским подацима нигде ce не наводи Ђ о р -
ђе као њихов брат (a то би уговор с Млечанима из 1393. сва-
како морао учинити, na њега и његове потомке не смемо
непосредно везивати за Леку и Павла. Поуздано je, међутим,
да je Богиа, жена господара Дања Леке Закарије, била Леки-
на кћи што значи сестра Тануша и Прогона.18
Лекин син Прогон оженио ce 1394. Војиславом, кћери
последњег драчког гослодара Карла Топије. Брак je склоп-
љен с одобрењем млетачког Сената, јер je први Војиславин
муж — Курсак — био у Драчу осуђен и смакнут крајем
1393. или почетком 1394. године због убиства неког Бори-
ла.19 Кратко су живели заједно, јер je Прогон, постављен
од првог скадарског кнеза, Ђованија Капела (1396—1397), за
капетана тврђаве Сати, погинуо у његово време бранећи ce
од Турака. 20 Његова удовица Војислава повукла ce у Драч,

17С. Hopf, Chroniques, 292—293.

18Хопф, a за њим и други историчари узимају да je Ђорђе био
брат Леке и Павла Дукађина, ослањајући ce на већ наведени пода-
так код Мусакија. За тај податак у изворима нема никакве потврде.
О сродству Боше ca осталим Дукађинима млетачки докумеши пру-
жају изричиту потврду. Једна сенатска одлука од 27. јануара 1438.
каже да je Лека Закарија (наследник Koje Закарије) „filius sororis
sue", тј. син Танушове сестре. Млетачки архив, Senato Misti L X ,
52 r°. Из једне исправе коју je 18. септембра 1444. млетачки кнез из
Скадра издао у Дању наследницима убијеног Леке Закарије види
ce да су Koja и Боша имали троје деце: Леку Закарију, који je уп-
рављао Дашем до смрти, Бољу и Бушу (тада покојног), који je за
собом оставио малог сина Коју. Senato Mar II, 48 r ° ; S. Ljubić, Ska-
darski zemljišnik, Starine X I V , 55—57.
19 Курсаку je Сенат, у мају 1393, доделио полозину ранијих
прихода Ђорђа Топије. Курсак je, због неких међусобних разрачу-
навања, убио неког Борила и побегао из града. A када je домамљен
натраг, Млечани су му судили и у тајности га смакнули. Његовој
удовици одобрили су, у мају 1394, провизију од сто дуката годишње
под условом да нови брак не може склопити без дозволе Сената. Ту
су дозволу тражили већ у јулу и она и Прогон Дукађин. Listine IV,
306, 328, 331; Acta Alb. II, 127, бр. 499; 132, бр. 509; 132—3. бр. 511;
135, бр. 518; 135, бр. 519. Е. Scatolo, Venezia е Albania, Saggio docu-
mentato delle relazioni Veneto-Albanesi nei secoli XIV—XV, L'Ateneo
Veneto X X X I — 2 , 83—84, без разлога ce пита да ли je Курсак управо
оно лице коje je било смакнуто у Драчу.
20 С. Hopf, Chroniques, 533, узима да je он умро 1401, вероватно

зато што су рођаци ових Дукађнна, Павле и Тануш Перлат, изјав-

22 Н е м и р н о поморје
 ИВАН БОЖИТх
338

одакле ce 1398. жалила да не може живети од мале провизије

(100 дуката годишње), na je млетачки Сенат наредио драчком
ректору да joj нађе и плаћа кућу у којој ће становати до кра-
ја живота. 21 Х о п ф наводи њихово потомство, које ce на крају,
према Мусакију, настанило у Млецима. Како су Бранковићи
1400, после Војиславине смрти, истакли право на неки накит
Ђорђа Топије, који je наводно њој припадао22, поставља ce
питање како су могли мимоићи ирава њене деце из кратко-
трајног брака с Прогоном, ако je те деце и било у животу?
Други син Леке Дукађина, Тануш, да би ce разликовао
од свог истоименог рођака, називан je за његовог живота
Тануш Велики (Tanusius Magnus, Tanus Magnus).23 Захваљу-
јући изјави коју je 1435. сам дао скадарском кнезу Ђованију
Болдуу, располаже ce тачним подацима о његовој породици.
Тада je Тануш имао два сина: Павла од 24 године (он je већ
био ожењен и имао je једног сина) и Леку од 15 година. Сем
њих, имао je и две кћери: Challea je била удата, a друга, чије
ce име не наводи, била je девојчица од 14 година. Сви су они
тада живели у Скадру. Ђовани Болду у свом извештају под-
влачи да су сва та деца рођена у законитом браку 24 , веро-
ватно зато што je управо у то време, када су други истакнути
представници куће Дукађина изгинули у борби с Турцима,
почео да ce шири глас да Павле и његов брат Лека нису
„прави" Дукађини. „Ови други Дукађини, бележи Јован М у -
саки, нису из праве куће no директној линији", већ су ce
наводно недавно уздигли, почевши с Павлом Дукађином,
који ce васпитао уз Ивана Кастриота. 25 Болдуов извештај
исправља Хопфов родослов, према коме je први Танушев син,
Павлов брат, био неки Ђорђе II.26 Сам Тануш Велики, отпу-

љивали поред осталог и то да je ,,quidam Progamus filius quondam

Leche Duchaino consanguineus suus etiam fidelis nostri dominii sub
castro Sati fuit mortuus". Acta Alb. II, 208, бр. 694. Прогонов брат Та~
нуш, дајући изјаву скадарском кнезу 1435. о потомству Леке Дука-
ђина, ближе одређује време и каже да je то било у време скадар-
ског кнеза Ђованија Кепела: „ [ . . . ] respoxe che lluy ave un fradello
el qual avea nome Progano, el qual fo morto dai Turchy quando el Ko
chapetanio nel chastel de Siaticho, mandado per misser Zuane Capello
iera chonte et chapetanio de Schutari". Ufficiali alle rason vechie 24,
Notatorio 1 (1422—1441), 171 r°.
21 Acta Alb. II, 170, бр. 608; Listine IV, 415.
22 Acta Alb. II 189, бр. 661; Listine IV, 427; C. Hopf, Cesch. Griech.
II, 94.
23 Види Listine VII, 285; VIII, 219.
24 Ufficiali alle rason vechie 24, Notatorio 1 (1422—1441), 171 r°.
25 C. Hopf, Chroniques, 300.
26 C. Hopf, Gesch. Griech. II, 96—97; исти, Chroniques, 533.
O ДУКАЂИНИМА
339

жен a затим ослобођен у Млецима, пребачен je 1438. у Па-

дову (,,in curia capitanei Padue"), где му ce у ствари и губи
сваки траг.27
Док ce Танушев син Лека помиње уз брата Павла још
1445, a сам као млетачки одметник 145128, да би му ce доц-
није изгубио сваки траг због смрти или једноставног сврста-
вања међу „друге Дукађине" који ce уопштено наводе у д о -
кументима, делатност прворођеног сина Тануша Великог —
Павла — може ce пратити од почетка до краја. Родио ce 1411,
a умро крајем 1458. године.29
Према Мусакију, Павле je имао четири сина: Николу,
Леку, Прогона и Ђорђа. Документи најдуже помињу Николу
и Леку, чији су ce потомци на крају настанили у Анкони.
Лека je међу браћом био наистакнутији; може ce преттто-
ставити да je био и најстарији: у преговорима с Млечанима
почетком 1459. он ce наводи на челу остале браће („Lechas
Duchagnius et quidam alii fratres eius"). 30 У том случају он
би био онај једини Павлов син кога Ђовани Болду помиње
1435. у свом извештају. 31 Леки ce траг губи у време када су
ce бегунци из Зете и Албаније враћали 1481. у своје земље
с новим плановима.32 Податке о Лекином потомству у Анкони
дао je Хопф. 33

27 Senato Misti L X , 45 в°, 52 r ° ; Notes et extraits III, 21, 27; C.

Hopf, Gesch. Griech. II, 122.

28 Senato Mar II, 47 v ° ; Notes et extraits III, 193; Quarantia cri-

minale 18, Parti, 97 v°.

29 Већ у фебруару 1459. Павле ce помиње као покојник. Јован

Радонић, Ђурађ Кастриот Скендербег u Арбанија у XV веку, Спо-

меник САН 95, Београд 1942, 105 (цит. Спом. 95).
Ha истом месту.
30

Како je његов отац Павле тада имао 24 године, он je могао

31

бити трогодишње или четворогодишње дете. Није јасно зашто га

Хопф у својој генеалогији наводи као незаконито дете (batard 1444).
32 Пој:дини историчари сахранили су Леку пре времена: Hopf

(Chroniques, 533) и Šufflay (Srbi i Arbanasi, 62) 1479. године: Giuseppe

Castelletti, Consuetudini e vita sociale nelle montagne albanesi secondo
il Kanun i Lek Dukagjinit, Studi Albanesi III—IV (Roma 1933—1934)
70, сматра да je живео од 1410 (!) до 1477, када су га Турци убили
при опсади Кроје. Међутим, Паладин Гундулић писао je из Дубров-
ника 15. јуна 1481. сицилијском краљу да je управо тог дана про-
шао кроз Дубровник Лека Дукађин на путу у Албанију. В. Маку-
шев, ,.Историјски споменици Јужних Словена" II, Гласник СУД
X I V (Београд 1882) 106, бр. 17.
33 С. Hopf, Chroniques, 533. Проверавање ових података, до-
брим делом узетих од Мусакија, за историју Дукађина нема већег
значаја.

23*
340 ИВАН БОЖИТх

Павлов син Никола ређе ce у документима помиње no

имену. Био je у сукобу с Леком 146834, a затим ce с њим
измирио и 1471. пришао Млечанима, мада ce његов син већ
тада налазио код султана.35 Kao млетачки човек, ратовао
je против Турака, био побеђен заједно с Леком 1479, a после
смрти Мехмеда II вратио ce, у исто време када и Лека, у
Албанију.36
Трећи Павлов син Прогон, верни млетачки поданик, по-
миње ce 1471. као покојник.37 О четвртом брату Ђорђу до-
кументи гошгга и не говоре; његов ce помен сачувао једино
код Мусакија.38
Потомство оног старог Павла Дукађина, који ce с братом
Леком помиње 1387, много je раније нестало с политичке
позорнице у северној Албанији. Не може ce тачно утврдити
колико je Павле имао синова. Најпре ce, 1393, помињу Про-
гон и Тануш, a доцније, 1402, Павле и Тануш с надимком
Перлат.39 Прогон je најпре нестао: умро je између маја и јула
1394. у Далмацији, на повратку из Млетака, где je с још
једним Дукађином ишао да преговара у име свих сродника.40
Павлу ce доцније губи сваки траг. Тануш ce једини истакао;
у документима ce наводи као Тануш Мали да би ce разлико-
вао од Лекиног сина.41 Под тим ce именом последњи пут по-
миње 1430; дубровачке вести наводе га 1433. као покојника.42
Хопф у свом родослову изоставља Павла, a наводи Андрију
поистовећујући га с Рашком. Андрија ce, додуше, помиње
1406. као Павлов син, али je он био скадарски грађанин и

34 Giovanni Sagredo, Memorie storiche de' monarchi ottomani, Ve-

nezia 16884, 74.
35 Senato Secreta X X V , 55 r°. Према Мусакију, звао ce Прогон

и пос:ао je доцније румелијски паша, Hopf, Chroniques, 300.

30 Hopf, Chroniques, 208 (изводи из Стефана Мања).
37 Senato Secreta X X V 55 r°.
38 Ha наведеном месту.
89 Acta Alb. II, 208, бр. 694.
40 У Сенату ce 12. маја 1394. помињу „nobiles Duchayni, qui hic

sunt". Listine IV, 328; Acta Alb. II, 134, бр. 517. После тога, 16. јула,
наводи ce „alter de dictis Duchaynis, quia alter mortuus est", Listine
IV, 330; Acta Alb. II, 135, бр. 520. Павле и Тануш Перлат, говорећи
1402. о својој породици, наводе ce да je „Progamus frater dicti Pauli
{ . . . ] mortuus in partibus Dalmatie". Acta Alb. II, 208, бр. 694.
41 Listine VIII, 219; Senato Secreta IX, 88 r ° ; уп. Acta Archivii
Veneti II, 278—281; Notes et extraits I, 512—513; Senato Misti LVII,
242 v°.
42 „Olim Tanus Duchayni", Notes et extraits II, 314. Нема никак-

ве сумње да je управо о њему реч, јер ce вести о Лекином сину Та-

нушу провлаче све до 1438. године.
O ДУКАЂИНИМА 341'

нема никаквог основа да ce прогласи за брата Тануша Малог;

као покојник наводи ce 1417. у скадарском катастиху. 43 Pa-
rnico je сасвим друго лице, један од Дукађина који je служио
у Драчу с два коња.44 Андријин син, тобожњи Лека II, ре-
зултат je погрешног читања једне вести сачуване у записни-
цима Сената из 1407. године.45
Знатно већу улогу у политичком животу Албаније имао
je син Ђорђа Дукађина — Никола. Сам Ђорђе, који ce поми-
ње као млетачки пронијар у околини Скадра 1403. и који већ
1409. није у животу 46 , био je неоспорно у блиском сродству
с Лекиним и Павловим потомдима. Ha основу Мусакијевих
вести да су ce од осам кћери Аријанита Комнина три удале
за Дукађине: Кирана за Николу, Јелена за Ђорђа и Деспина
за Тануша, Х о п ф узима да je реч о тројици синова овог Ђор-
ђа Дукађина.47 Чак све податке који ce односе на Тануша
Великог он приписује овом Танушу (тзв. Тануш IV), na беле-
жи и да му ce траг губи 1438, што значи у време када je
Лекин син Тануш ослобођен у Млецима оптужбе и пребачен
у Падову. И њихово потомство, међу којим je било и потурче-
њака, наводи према Мусакијевим вестима. Ha основу архив-
ске грађе може ce пратити једино делатност Ђорђевог сина
Николе, док о осталима нема никаквих вести.
Никола ce први пут јавл>а 1409'. године48, a од 1431. врло
често као значајна политичка личност. Умро je негде између
1452, када je још био у животу, и 1454, када ce у једном писму
43 Senato Misti XLVII, 74 v ° (1406); Listine V, 99 (1407); Catasto

Veneto di Scutari, 133/a. C Рашком га меша и Макушев, Ист. раз.,

60—61.
44 Због верне службе Сенат je 1410. наредио скадарском кнезу

да му упише још једног коња, ако ce буде морао повећати број на-
јамника. Senato Misti LXVTII, 10 v°, 165 v°.
45 Senato Misti XLVII, 150 v°. Ту je унета одлука Колеђа да ce

потврди исправа којом je ранији капетан Јадранског мора Марин

Каравело „concessit dicto Duchaleto quicquid possidebat usque tune,
et ultra hoc [ . . . ] villam de Murichano et villam de Bengere [. .] et
[...] de loco qui dići tur Bolchia". A то су управо села која Х о п ф на-
води уз име тобожњег Леке II, Gesch. Griech. II, 96; Chroniques,
533. Међутим, ту je реч о старешини Памалиота, који je тада, у току
рата против Балше III, пристао уз Млечане. Нешто раније, у истој
књизи сенатских записника стоји: ,,quidam qui vocatur Duchaleti
et est caput de Pamaliotis". Senato Misti XLVII, 131 v°.
48 Acta Alb. II, 219, бр. 725. Ha списку поклона налази ce на
другом месту, одмах после Koje Закарије. Исто, 225, бр. 737. Senato
Misti XLVIII, 81 v°.
47 C. Hopf, Gesch. Griech. II, 96, 121; исти, Chroniques, 284, 533,
48 Senato Misti XLVIII, 81 v°.
 ИВАН БОЖИТх
342

наводи као покојник (,,quondam Nicolaus"). 49 Николини си-

нови били су Драга и Ђорђе. Драга, кога записници млетачког
Сената први пут бележе 1458, помиње ce после четири годи-
не, 1462, као покојник: ухваћен у заседу, погинуо je заједно
с братом Ђорђем, тано да je у животу остао само Ђорђев син
Никола, „adolescens bone indolis". 50 Ушао je тада у млетачку
службу, али не изгледа да je стигао било чим да ce истакне.
Млетачке вести о њему ћуте. 51
To би били Дукађини који ce међусобно могу родбински
повезати. Остаје их у документима још неколико за које ce
не зна коме би ce огранку ове моћне куће могли прикључити.
Они су махом живели у Скадру, сматрали ce скадарским гра-
ђанима, имали тамо своје поседе и повремено обављали неку
ситну мисију у име својих суграђана или млетачких власти.
Потпуности ради, не треба их мимоићи.
Андрија и Иван Дукађин (свештеник) имали су њиве,
своје и од општине закупљене, у најближој околини Скадра;
како Андрија у време саставл>ања скадарског катастиха није
више био жив, његов брат je одбио да и дал>е држи четири
„поља" шуме и ледине, од којих млетачка општина иоиако
није ништа добијала, na су она уступљена једном каталан-
ском трговцу који je живео у Скадру. 52 Андрија je за живота,
још пре 1406, био закупник и рибњака који je припадао ска-
дарском епископу и скадарској општини, и при том je морао
да ce носи како с млетачким влатима, које су покушавале да
рибњацима располажу као добром млетачке општине, тако
и са самим епископом, који je истицао нека своја права; у оба
случаја морао je да интервенише Сенат.53
Доцније ce у Скадру јавља још један Андрија, који ce у
књигама млетачког нотара Христијана Анастасија Андрији-
ног помиње као Andrias Ducagin quondam domini Johannis
de Scutaro, no чему би могло изгледати да je био нећак већ
помињаног Андрије. Бавио ce, како изгледа, трговином и
кредитним пословима: 1439. спорио ce с млетачком општином
око поседа некадашњег млетачког најамника у Скадру Јако-

49 Спом. 95, 82; A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum Meri-

dionalium I, Romae 1863, 413.
50 Senato Mar VI, 87 r ° ; VII, 67 v°.
51 Према томе, не може ce одржати Хопфова комбинација да

je брат Драге био Павле IV, који ce потурчио и умро као паша. Не-
тачан je и податак да je Драга 1462. умро у Млецима, Chroniques,
533.
52 Catasto, 18/а, 24/а, 133/а, 135/а.
58 Senato Misti XLVII, 74 v°; Listine V, 99.
O ДУКАЂИНИМА 343'

ва из Сијене, на који je полагао право на име позајмљених

сто дуката том дугогодишњем најамнику; боравио je и у
Млецима, где му je 1441. дао овлашћење неки Бартол Јова-
нов из Зете да заплени добра Марка де Каналеа, који je
умро у Љешу, a с којим je он имао уговор о трговачком дру-
штву; и он сам je био пун дугова, јер je 1442. млетачки трго-
вац Ђовани Николин Градениго, овлашћујући скадарског
трговца Ђованија Јаковљевог из Бреше да наплати нека ње-
гова потраживања, посебно подвукао дугове овог Андрије
Дукађина.54
Послован човек био je и Будимир Дукађин: и он je на
лицитацији закупљивао млетачке рибњаке око Скадра, na
кад због рата с Балшом III није могао да исплати уговорену
суму, само Велико веће смањило му je 1421. дугове и изгла-
сало олакшице при отплати заостале закупнине и њему и
љеговом сину Будимиру. Никола и Андрија Венијер, мле-
тачки племићи, поклонили су му 1428. године 700 комада
олова у вредности од 600 дуката и о томе му je нотар на
ТРГУ У Љешу издао исправу. 53 Његов син Будимир учество-

вао je у борбама против Турака из опседнутог Скадра 1478.

године, a његова ce жена с троје деце склонила у Млетке,
где joj je на саму Нову годину 1479. Сенат изгласао помоћ
од 5 дуката и наредио да joj ce исплаћују месечно no два
дуката док траје опсада града.56
Поједини чланови куће Дукађина појављују ce повре-
мено у Млецима као посланици скадарске општине: 1431. ј е -
дан Дукађин, чије име није унето у записник Сената, a 1452.
Теодор Дукађин. Овај последњи погинуо je 1478. за време
опсаде Скадра, a његова удовица Mapa прешла je с малом
децом у Млетке и до XVI века налазила ce прва на списку
одбеглих скадарских жена које су од Републике примале
помоћ. 57 У Дубровнику ce 1433. помиње и неки Вук Дукађин,
коме je Велико веће изгласало поклон. 58
Ha основу најважнијих поузданих података о Дукађи-
нима у средњем веку може ce саставити њихово родословно
стабло (види прилог), које није потпуно, али je ослобођено
ранијих грешака.
54 Senato Misti L X , 145 v ° ; Canc. infer. Notai, Bu 58, v, под да-

тумима 17. I X 1441. и 6. IV 1442.

55 Grazie X X I , 50 r° (46 r°); Canc. infer. Notai 25, Bu 18, no 14.
56 Senato Mar XI, 7 v°.

" Senato Misti LVIII, 47 r°; Senato Mar IV, 127 v ° : XII, 15 v ° ;
X V , 27 v°.
68 Notes et extraits II, 314.
 ИВАН БОЖИТх
344

Р0Д0СЛ03 ДУКАЂИНА

У заградп су ш-.ена која ce по.мињу једино код Мусакија.

Скраћенице: п. = првн по.мек; р. = рођец; у. =умро; ж.~жепа

Лека Jlai/ie
п. 1387. п. 1337,
у. пре у. пре
1393. 1393.

Прогон Талуш Боша Тануш Про;ол Павлг Зорђг

п. 1393. BtAUKU удата за Masu п. 1393. п. 1402. п. 1403.
ж. Boj'ir- п. 1393. Коју За- п. 1393. у. 1394. у. npc
слава у. после карију у. пре 1409.
Ton nj a 1438. 1433.
у. 1398.

(оорђс) (Тапуш) Нико.:и

11. 1409.
Павлг Лска Калса kopna у. ripi
р. 1411. р. 1420. п. 1435. клађа 1454.
п. 1435. п. 1435. р. 1421.
у. 1458. у. после п. 1435.
1451.

ffpata Ђорђе
п. 1457, У. I1DS
Лска Никола Прогои (Ђорђе) у. прг 1462.
п. 1455. п. 145S. у. npc 1462.
у. после у. после 1471.
1481. 1481. HtlKO.ia
п. 1462.
(Стефан) ' погур-
CHH
чењак
ЈБСГОВИ
пото.мци
жпослп су
у Анкони

II

Историју средњовековних Дукађина обележавају две

чињенице: прво, иако je њихов род био јак и разгранат, у по-
литичком животу Албаније значајну улогу увек имају два
или чак само један њихов представник; но, нити je једно
лице успевало да ce за дуже време наметне осталима, нити je
већина успевала да избије на површину и да ce ослободи
анонимности; друго, поседи Дукађина и територија којом су
они управљали стално су ce мењали; борба за проширење
поседа углавном je и исцрпљивала све њихове снаге. To je
O ДУКАЂИНИМА 345'

у ствари историја једне моћне феудалне породице из чије

средине долази до већег утицаја неколико истакнутих поје-
динаца, који према политичким приликама датог тренутка
час напуштају стечене лоложаје, a час сопственом снагом
или вештим маневрисањем међу противницима и својим са-
везницима, које често мењају, стичу нова села и проширују
своје подручје. Овај приказ може да прати све те промене
само делимично, јер млетачки архивски фондови, који са-
држе најдрагоценију грађу, пружају у првом реду податке
који су били од интереса за политику саме Републике у се-
верној Албанији.
Мусаки у свом спису везује за легендарног оснивача
куће Дукађина област Задримље (територија око доњег тока
Дрима, све до реке Мати), затим Фанди (casati nominati Fan-
di), тј. област око двеју притока реке Мати, затим Малисију
или, према једном документу из 1444, „Црну Гору" (casati
nominati Montagna Nera) и, на крају, крај између горњих то-
кова обе притоке Фанди и Дрима (un altro paese nominato li
Paliti et li Flati).59 To су поседи које Дукађини TOKOM X V
века нису држали непрекидно у својим рукама, но на које су
полагали право и за које je у основи везан доцнији терито-
ријални појам Дукађини60; налазе ce око старог пута који
je из Љеша, преко Дања, водио у Призрен и око њих су ce у
X V веку отимала и друга господа — Кастриоти, Закарије и
Јониме.61 Још раније, у другој половини XIV века, наметнули
су ce и Дукађинима и осталој ситној господи Балшићи, не-
задрживо ширећи подручје своје власти и утицаја. 62 Они
59 С. Hopf, Chroniques, 292.
00 Поседима Дукађина у X V веку не могу ce додавати Пећ, Ђа-
ковица и Призрен, на које je доцније, повремено, ширен админи-
стративни појам неке османске управне јединице која je носила на-
зив Дукађини. A. Gegaj, L'Albanie, 13. Поседи Тануша Дукађина на-
лазили су ce 1422. и северно од Дања, јер je тада Иван Кастриот,
молећи Млечане да дозволе Дубровчанима пролаз преко Љеша, на-
водио да они у његову област стижу преко територија Koje Зака-
рије и Тануша Дукађина. Senato Misti LIV, II r°.
61 K. Јиречек, Историја Срба I, Београд 19522, 421; исти, „Трго-

вачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку", Зборник

Константина Јирвчека I, Пос. изд. САНУ 326, Београд 1959, 252, 280.
— Нема података да су Дукађини имали поседе у Пилоту (уп. Fulvio
Cordignano, L, Albania a traverso l'opera e gli scritti di Domenico Pasi
I, Roma 1933, 296). ако ce појам Пилота не узме у ширем значењу и
ако ce њим не обухвате и крајеви с леве стране Дрима.
62 Fr. Sansovino, Gl' annali overo le vite de' principi e signori
della časa ottomana, Venezia 1571, 90 v ° : Балшићи „cacciarono della
provincia i Ducaini e Tophi".
 ИВАН БОЖИТх
346

су 1368. држали и Љеш и Задримље.63 Када je 1385. на Саур-

ском пољу код Берата погинуо Балша II, борећи ce против
Турака, почела je ситна властела да диже главу. Тада ce су-
срећу и Дукађини.
Браћа Лека и Павле гарантовали су 30. децембра 1387.
Дубровчанима слободан пролаз кроз своје земље, с тим да на
име царине плаћају оно што су раније давали „инемв власте-
Л О М Б кои соу nptre настокки на темв месте билв" и пору-
чивали им да ce ничега не морају бојати јер ce Лека измирио
с Турцима.64 Ослањајући ce на ситнију властелу, Турци су
себи обезбеђивали повољније услове за рат против моћнијих
— Топија у Драчу и Ђурђа II Страцимировића у Зети. У су-
парништву између Топија и Балшића Дукађини су мање за-
зирали од драчких господара; Ђорђе Топија je већ 1388. по-
чео да уступа своја утврђења Млечанима. Супротстављајући
ce Балшићима, Дукађини су 1391. признавали „авињонског"
папу Климента VII, a не „римског" папу Бонифација IX, који
je Ђурђа II Страцимировића позивао у борбу против драчког
господара, постављао no његовој области на епископска и
опатска места л>уде свог поверења и позивао барског архи-
епископа да „смутљивце" Дукађине строго опомене и одврати
од безбожног опредељења. 65 Ho, односи су ce ускоро изме-
нили.
Турци су 1392. ушли у Скопље, a султанов намесник n a -
ma јит заробио je у борби Ђурђа II Страцимировића. Млечани
су ce с пролећа исте године учврстили у Драчу, чији je бо-
лесни господар већ у октобру исте године био међу мртвима.
Ове су промене одједном довеле у питање све тековине Дука-
63 Балшићи су Дубровчанима 1368. издали повељу у Љешу,
Старе српске повеље u писма I—1, 104—105; Acta Alb. II, 53—54, бр.
235. — Ђурађ I и Балша II разрешили су дугова Дубровчанина Ду-
моњу Ворниковића 1374. „на бр-br Мати", што показује да je тај
крај био у њиховим рукама. Старе српске повеље u писма 1—1,
107—108; Acta Alb. II, 74, бр. 320. — Балша II и Ђурђева жена Тео-
дора ослободили су дугова Јакету Колановића 1379. у Љешу, Старе
српске повеље u писма I—1, 108; Acta Alb. II, 82, бр. 353.
64 Старе српске повеље u писма I—2, 213; Acta Alb. II, 99 бр.
413; уп. М. Sufflay, Srbi i Arbanasi, 48. Писмо je вероватно издато у
Љешу, a њихова област je несумњиво и тада обухватала Задримље,
где ce као господари јављају и њихови потомци. Уп. G. Gelcich, La
Zedda в la dinastia dei Balšidi, Spalato 1899, 147; M. Sufflay, Srbi i
Arbanasi, 123.
«5 Acta Alb. II, 115, бр. 465; уп. 113, бр. 457 и 458; 256, A. 52. —
— О сукобима око Напуљске Краљевине и о расцепу у цркви види
Emile Lćonard, Les Angevins de Naples. Pariš 1954. 478: H. Pirenne.
A. Renaudet etc., La fin du Моуеп age I, Peuples et civilisations VII—1,
Pariš 1931, 308—316.
O ДУКАЂИНИМА
347
348 ИВАН БОЖИТх

ђина. Чим je Ђурђе II Страцимировић био заробљен, његов

непокорни вазал из Горње Зете Радич Црнојевић кренуо je
у лов на нове територије и већ крајем 1392. потиснуо Дука-
ђине из Љеша и са околне територије. Млетачки провидури
из Драча одмах су ступили с њим у преговоре о предаји
Љеша Републици, сматрајући да je тај град „десно око Дра-
ча" (у Љешу ce продавала со из Драча и преко њега ce од-
вијао читав трговински промет са Србијом). Ипак je Сенат
у априлу 1393. одбио предлог капетана Јадранског мора да
оде до Радича и од њега затражи Љеш, што из страха од Ту-
рака66 што из обазривости да ce тако значајан посао обави са
скорашњим освајачем града, a не с његовим законитим госпо-
дарима, Дукађинима. И збиља. Љеш je добијен исте те године
из његових руку.
Не види ce како су Дукађини вратили Љеш. Несумњиво
им je ишла у прилог Радичева заузетост на другој страни,
око Котора, a исто тако и турско утврђивање у долини Бо-
јане. Када je турски капетан Шахин узео власт у Скадру,
Дривасту и Светом Срђу, којима je Ђурађ II Страцимировић
платио своје ослобођење из ропства, Радич Црнојевић ce није
ни могао одржати у Љешу. Тако су ce већ у мају или јуну
1393. Лекини синови Прогон и Тануш, заједно са својим р о -
ђацима, могли споразумети с капетаном Јадранског мора
Ђованијем Мијанијем о предаји Љеша и његове околине
Републици. Млечани нису морали дуго убеђивати Дукађине,
јер je овима било јасно да не би могли одолети турском при-
тиску; сличне побуде навеле су три године доцније и Ђурђа
II Страцимировића да понуди Млечанима Скадар, Дриваст
и Свети Срђ, чим их je ослободио турске власти.®7 Дукађини
су ce у Љешу одрекли власти и прихода, јер ни једно ни
друго нису били у стању да остваре, док су оно што су им
нудили Млечани сматрали обезбеђеним: трећину свих при-
хода, пошто ce од укупне суме претходно одвоји 800 дуката
за „чување и поправљање" града, и пет села у околини Ље-
ша, под условом да Прогон и Тануш са својим рођацима
(синовима Павла Дукађина) сваког тренутка буду спремни
да изврше наређење млетачке владе и да од својих сељака
не траже никакву неуобичајену обавезу без претходног одо-
брења млетачког управника у Љешу. Уз то су ce обавезали
да no својим селима неће дозволити боравак млетачким од-

м Acta Archivii Veneti I, 280; Listine IV, 295—296, 305; Acta Alb.
II, 122, br. 485; 124, бр. 490; 127, бр. 498; G. Gelcich, La Zedda, 164—166.
67 Питање млетачког притиска на Дукађине поставио je Е.
Scapolo, Venezia е Albania, L'Ateneo veneto X X X I — 2 , 82—83.
O ДУКАЂИНИМА 349'

метницима и одбегЈшм злочинцима, већ да ће их предавати

млетачким властима или убијати, ако ce т о од њих буде
тражило. Постали су, према томе, млетачки поданици, везани
иоврх свега и зајмом од 600 дуката које су им нови госпо-
дари обећали на име будућих љешких прихода. 68 Овим спо-
разумом Млечани су постали господари на ушћу Дрима и
тако избегли опасност да им Турци из Скадра онемогуће сва-
ку везу са земљама у унутрашњости Балканског полу-
острва.
Уступање Љеша Млечанима изазвало je и Турке и Ђ у р -
ђа II Страцимировића, који je сада располагао незнатним
остацима некада пространих поседа Балшића. Ђурађ II од-
мах je забранио својим поданицима да тргују са становни-
цима Љеша и његовог дистрикта, a од млетачке владе je
захтевао да му ce врати град који je раније припадао и
њему и његовим лретходницима. Млечани су му доста ци-
нично одговарали да они град нису узели од њега, већ од
његовог непријатеља од кога више не мора да стрепи; ако
с Републиком остане у пријатељству, млетачка власт у ЈБе-
шу биће најпоузданији ослонац и њему самом; a кад би Љеш
био у његовим рукама, морао би га предати Турцима.69 Тур-
ци су, вероватно с пролећа 1394, упали у земље Дукађина и
отели им неколико села од којих су, како су ce у мају ж а -
лили у Млецима, добијали велике приходе. 70 После турског
повлачења из Скадра и са Бојане, Дукађини су несумњиво
вратили изгубљена села. Сукоби између њих и Ђурђа II
Страцимировића нису ce стишавали. У време када je овај
нудио или већ предавао Млечанима места која je ослобо-
дио од Турака (1395—1396), Лекин син Прогон, који je до
краја живота стајао на челу свим Дукађинима и неколико
пута заступао њихове интересе у Млецима, провалио je на
Ђурђеву територију покушавајући да привуче његове пода-
нике на своју страну. 71 Тако ce бар Ђурађ жалио млетачкој
влади.

68 Listine IV, 317—318; Acta Alb. II, 128, бр. 501; Predelli, Regesti

III, 318, бр. 389; уп. G. Gelcich, La Zedda, 203; K. Јиречек, Ист. Срба
I, 330; С. Hopf, Gesch. Griech. II, 96.
69 Acta Alb. II, 130, бр. 504.
79 Listine IV, 328; Acta Alb. II, 134, бр. 517.
71 Текст Ђурђеве жалбе млетачкој влади сачуван je без дату-

ма и без завршетка. Predelli cs колебао датирајући писмо са 1395,

Regesti III, 226, бр. 420, док издавачи Acta Alb. II, 160, бр. 578, сма-
трају да потиче из времена после уступања Скадра и Дриваста
Млечанима. Највероватније je да потиче из времена када je Ђурађ
Страцимировић ослобађао та места од Турака и нудио их Републи-
 ИВАН БОЖИТх
350

Мада je Прогон био млетачки човек, његова je акција

несумњиво била усмерена на то да свом зету Који Закарији
омогући заузимање Дања и тврђаве Сати; није му сметало
што je Koja Захарија био турски вазал. У уговору који с у
Ђурђеви опуномоћеници потписали у Млецима 14. априла
1396. предвиђено je да ce поред Скадра, Дриваста и Светог
Срђа Републици уступи и „castrum Satti cum dohana del Dag-
no" 72 , али Млечани нису могли да уђу у ту тврђаву коју je
већ држао Koja Закарија и зато су ce у јесен 1396. припре-
мали да узму Кроју и Сати из руку турских вазала.73 Не
види ce из докумената да ли je дошло до неке млетачке а к -
ције, али je, како no свему изгледа, постигнут споразум о
одбрани тврђаве Сати. Зато je скадарски кнез Ђовани Капело
(1397—1398) могао да тамо постави за капетана самог Про-
гона Дукађина, брата Којине жене Боше; Прогон je ту, у
борби против Турака, 1398. године и погинуо 74 остављајући
прво место међу Дукађинима свом брату Танушу Великом.
Дукађине je, као и осталу истакнуту властелу тога вре-
мена, везивала за Млечане нужда и нада да ће, са ослонцем
на њих, обезбедити себи извесне приходе. Иако их je предаја
Љеша ослобађала сваке бриге о његовој одбрани и о самом
убирању такса и царина, трећина слободних прихода била им
je обезбеђена, и они су на њу гледали као на чист и лак
доходак. Ha рачун те трећине одмах су добили 600 дуката
зајма и већ следеће године повећали га за 200 дуката. Тра-
жили су 1395. још 800 дуката, али су их Млечани одбили,
одлажући им једино наплату старог дуга за још две године.
Сенат je обећавао Прогону подршку својих ректора у Драчу
да дође до неких мајчиних добара и да наплати потраживања
од својих дужника, одбијајући при том да ce његовој жени
Војислави предају накит и тканине који су остали у рукама
драчког кастелана после смрти Ђорђа Топије, јер je њихова
вредност од 500 дуката једва покривала дугове Дукађина
Млечанима. Изгледа да ce Прогон задуживао на све стране;
и драчки архиепископ je држао у залог његове ствари у
ци, што значи у другој половини 1395. године. Из млетачких одго-
вора од 8. фебруара 1396. посланицима Ђурђа Страцимировића види
ce да je он тражио и помоћ у случају да неко нападне територију
коју би задржао за себе; Млечани нису хтели да ce на то обавежу,
али су га уверавали: „omnes circavicini ob reverentiam et amorem
nostri dominii erunt contenti stare in pace et intra terminos suos". Li-
stine IV, 357; уп. Notes et extraits II, 60, нап. 5.
72 Listine IV, 367.
73 Acta Alb. II, 156, бр. 572; уп. A. Gegaj, L'Albanie, 22.
74 Ufficiali alle rason vechie 24, Notatorio 1, 171 r°.
O ДУКАЂИНИМА
351'

вредности од 80 дуката за знатно мањи дуг, како je Прогон

тврдио, од свега 25 дуката. Сенат му je једино стављао у
изглед да ће преко драчког бајила моћи да оствари своја
права. Разочарани малим приходима који су им притицали
од Љеша, Дукађини су покушавали да прошире своја права
и да уз помоћ Млечана обезбеде ЈБешу већи прилив дохо-
дака. У мају 1394. молили су да им ce учешће у приходима
повећа с једне трећине на једну половину, али су одбијени
и враћени кући ca утешним поклоном од 50 дуката; у јуну
1395. Прогон je тражио да ce њему и Војислави исплаћује
млетачка провизија коју je добијала његова свастика Јелена
пре но што je ca својим мужем Млечанином Марком Барба-
дигом предала Кроју Турцима; Сенат му je одговорио да ce
не може исплаћивати провизија за град који више није у
млетачким рукама. Тражио je и солане које су ирипадале
Карлу Топији, на шта му je љубазно одговорено да ће ce
испитати његова права на њих. Доста неодређена обећања
дата су му и у вези ca захтевом да му ce уступи на обраду
земљиште које припада љешкој тврђави „како би бар негде
имао нешто од чега би могао живети". 75
Другим својим захтевима Дукађини су настојали да ce
отклоне узроци због којих су опадали приходи Љеша и да
себи обезбеде контролу над њиховим убирањем. Сам млетач-
ки кастелан Љеша, ускоро no преузимању дужности, јављао
je о покушајима љешких суседа да трг соли преселе у Ш у -
фаду, удаљену осам миља од Љеша (то je, како изгледа, била
територија Ивана Кастриота). Сенат je већ у септембру 1393.
забранио да ce со из Драча и других млетачких места носи
у Шуфаду и тражио од драчког капетана да размотри све
могућности за уклањање новог трга „да ce не би упропастио
љешки трг, већ вратио на старо стање". 76 У мају и јулу 1394.
захтевали су одлучно и изасланици Дукађина да ce со из
околине Драча носи једино у Љеш и тамо продаје, убеђујући
Млечане да he у противном и они и драчки бајило трпети
штету. Међутим, драчки грађани и бајило били су друкчијег
мишљења. Одговарајући на млетачко наређење које je обез-
беђивало монопол љешком тргу, истицали су да ће такво
ограничење упропастити Драч, чији грађани снабдевају сољу
сва околна места, na чак и трг у Светом Срђу, који je под
турском управом; ако ма шта измене, они ће не само остати
75 Acta Alb. II, 328—329, бр. 517; 141—142, бр. 535; Listine IV,
328—329, 348—349; уп. В. Макушев, Ист. раз., 55, 59—60.
76 Acta Alb. II, 133, бр. 512; Listine IV, 319; уп. Макушев, Ист..

раз., 138.
 ИВАН БОЖИТх
352

без прихода већ ће Шахин спречити караване и појединце

из унутрашњости да долазе у Драч, јер он контролише све
пролазе. Сенат je зато повукао своје наређење, a са разлози-
ма je морао да ce сложи и сам изасланик Дукађина.77
Када je Прогон Дукађин, вероватно последњи пут, у
јуну и јулу 1395, боравио у Млецима, узалуд настојећи да
прошири своја права, ипак му je дозвољено да, кад год за-
жели, може прегледати рачуне које љешки капетан води о
приходима тврђаве.78 Сенат je у марту 1397. одлучио да ce
нађе неки способан иисар који би за 25 дуката годишње
водио, поред љешког капетана, рачуне о приходима „јер ce
у нашем месту ЈБешу убире много новца". 79 Ни то није задо-
вољило Дукађине. Предлагали су, у септембру 1398, да уз
млетачког писара и они поставе неког свог човека који би
засебно водио рачуне расхода и прихода; упозоравали су да
би ce на тај начин избегло кријумчарење, које je no свој
прилици подржавао сам писар да би повећао своје приходе.
Сенат je пристао чак и на то да ce тај њихов чиновник пла-
ћа од оне две трећине прихода које припадају млетачкој оп-
штини. 80 Све ове мере предострожности предузимане су због
тога што су приходи Љеша били у опадању откако je Репу-
блика 1396. добила Скадар и Свети Срђ; добар део трговине
одвијао ce тим путем и приходи од царина у Светом Срђу
били су трипут већи од оних у ЈБешу; у Сенату ce чак једног
тренутка помишљало (у августу 1399) да ce ради смањења
издатака за управника Љеша постави пучанин с малом пла-
том, a убирање царина да ce да под закуп; од тога ce ипак
одустало из бојазни да закупац царина не би водио политику
којом би ce трговци одвратили од пута преко Светог Срђа и
Скадра.81
Дукађинима je био потребан новац, споро притицаше
прихода од Љеша није им значило ништа, поготову што су
Турци сваке године проваљивали у околину млетачких гра-
дова и пустошили je, a сами нису имали смисла за дугорочно
обезбеђивање сталних прихода. Зато су крајем 1400. или по-
четком 1401. продали своја права на приходе од Љеша про-
куратору цркве Св. Марка у Млецима Ђованију Барбу, чи-
77Listine IV, 328—329; 330; Acta Alb. II, 134, бр. 517; 135, бр. 520.
78Acta Alb. II, 141, бр. 535. Сенат му je 6. јула „pro omni bono
respectu" дозволио да га са две слуге и стварима млетачка галија
Мудација бесплатно пребаци у Драч л да ce сва тројица на путу
хране о трошку млетачке општине. Senato Misti XLIII, 67 r°.
79 Senato Misti XLIII, 176 v°.
89 Acta Alb. II, 169—170, бр. 607; Listine IV, 414.
81 Senato Misti XLIV, 119 v°.
O ДУКАЂИНИМА
353'

јем je рођаку Прогон Дукађин још 1396. давао приходе у

закуп — за унапред утврђен суму. 82 Сенат je у априлу 1401.
потврдио права Ђованија Барба и дозволио му да и он одреди
лице које би водило посебне књиге прихода и расхода, као
што су га раније одређивали Дукађини. Породица Барбо
остваривала je своја права у Љешу до краја, све док Турци
нису освојили град.83 Дукађини формално нису више имали
никаква права да ма шта траже и очекују од Љеша.
Изненадна продаја свих права на приходе од Љеша била
je несумњиво у вези и с турским покушајима да мобилишу
све снаге ради одбране од Тамерлана. Већ у октобру 1400.
у Млецима ce знало да Тамерлан и Бајазид припремају ве-
лике војске за међусобни обрачун и да je Koja Закарија, који
je недавно показивао готовост да ce веже за Млечане, морао
да крене султану у Малу Азију. Тада je отишао султану и
Иван Кастриот, како сам наводи у једном доцнијем писму из
1428.84 Може ce сматрати да je и Тануш Велики морао, под
притиском суседних турских команданата, да учини исто и
да je пре далеког пута желео да своја права на љешке при-
ходе претвори у неку већу суму коју му je Барбо одмах ис-
платио. За то би говорила и чишеница да ce његово име дуго
не помиње у млетачким актима. И његови рођаци Павле и
Тануш Мали, нудећи ce у првој половини 1402. у службу
скадарском кнезу, нису Лекиног сина Тануша ниједном речју
помињали, мада нису пропустили да кажу како je њихов
брат Прогон као млетачки поданик умро у Далмацији враћа-
јући ce из Млетака 1394. и како je њихов рођак Прогон, син
Леке Дукађина, погинуо под Сатијем 1398. борећи ce за Мле-
Acta Alb. 141, бр. 535.
82

Acta Alb. II, 193—194, бр. 667. Тешкоћа je настала већ 1405,
83

када je Сенат, на предлог млетачких провидура, ослободио станов-

нике Љеша и околине свих дажбина у току пет година због верно-
сти показане у рату који je управо тада против млетачких поседа
покренуо Балша III. Одлука je после три године, на протест Ђова-
нија Барба, поништена. Наследницима Ђованија Барба признато
je право само на две арећине наслеђа, што значи на *Д љешких
прихода, a када je Барбовим унуцима почела да ce исплаћује само
једна осмина, они су покренули поступак пред „чиновницима за
старе рачуне". Пресудом од 7. фебруара 1462. поново им je призна-
то право на једну четвртину. Acta Alb. II, 238, бр. 767; Ufficiali alle
rason vechie 25, Notatorio 2, 112 r° — 112 v°. Даљи рачуни o прихо-
дима Љеша и њиховим правима на једну четвртину: исто, 122 v°,
123 r°, 185 r°, 193 r°, 194 v°, 195 r°, 244 v°, 247 r°, 248 v°. O њиховим
потраживањима говори ce и 1477. Ufficiali alle rason vechie, Catastico
Lettere (1474—1494) 99 v°.
84 Acta Alb. II, 188—189, бр. 659; Senato Misti LVII, 29 v°.

23 Н е м и р н о поморје
354 ИВАН БОЖИТх

чане. Очигледно je да ce Тануш Велики тада није налазио

у млетачкој служби, већ да je највероватније био у турској
војсци — a тиме његови рођаци нису желели да ce хвале.
A ова два Павлова сина тражила су од скадарског кнеза
да их узме за ратнике, јер им je скопски намесник Паша-
јит опљачкао и попалио села. Како су војници са запада,
ненавикнути на климу око Скадарског језера, умирали, a
Албанци који су долазили на њихова места били за мле-
тачка схватања прилично неспремни као војна посада, Сенат
je прихватио ову понуду; дозволио je скадарском кнезу да
узме у службу оба брата са no једним коњем и до
десет њихових рођака; одредио им je плату од no три ду-
ката месечно, сматрајући да ће на тај начин уштедети два-
десет дуката сваког месеца, задовољити ова два Дукађина и
подстаћи друге да понуде своје услуге Млечанима.83 Било их
je, значи, доста који су Млечанима тада још окретали леђа.
Преокрет je настао после гурског пораза код Ангоре
28. јула 1402. Ђурађ Страцимировић, чим je сазнао за исход
ангорске битке, саопштио je Млечанима своју жељу да врати
земљишта која су држали његови претходници — поседе
Дукађина, Битрија Јониме и Koje Закарије — и тражио
дозволу да ce с војском у свако доба може пребацити преко
млетачке територије. Млечани су му одговорили да желе мир
са свим својим суседима и зато не могу дозволити да било
кога од њих изазову против себе пружајући подршку њего-
вим непријатељима. 86 Двадесетак дана после тога, Сенат ce
већ саглашавао с поступцима свог кнеза у Скадру, који je
Који Закарији обећао наклоност Републике и склопио уговор
с Димитријем Јонимом 87 ; у мају 1403. прихватио je и Ђорђа
Дукађина, коме je скадарски кнез уступио у пронију два села
с десне стране Дрима, северно од Љеша — Баладрини и Ка-
каричи88 — под условом да ce с 40 коњаника и 100 пешака
увек одазове на позив млетачких власти. 89

85 Acta Alb. II, 208, бр. 694.

88 Исто, 212—213, бр. 708; уп. Notes et extraits I, 122; B. Маку-
шев, Ист. раз., 66.
87 Acta Alb. II, 218—220, бр. 725, 726; уп. Notes et extraits I, 138;

C. Hopf, Gesch. Griech. II, 96.

88 Catasto, 93/ab. Баладрини су 1417. имали 11, a Какаричи 15

домова.
89 Сенат није пристао да му уступи дажбине које су сељаци у

тим селима дуговали млетачким властима, већ je обећао сваке го-

дине поклон од 60 перпера и 12 лаката сукна. Одбио je и његов за-
хтев да му ce врате два чамца која je запленио љешки провидур,
јер je држање таквих чамаца већ раније било забрањено, да ce
O ДУКАЂИНИМА
355

Мада je Сенат примио у службу Ђорђа Дукађина у уве-

рењу да ће „увек бити веран нашој влади и послушан на-
шкм управницима", он je ускоро окренуо леђа Млечанима
и Зорло ce против њих на страни Балше III. Умро je пре 1409,
када je Сенат, на молбе Димитрија Јониме, опростио његовом
сину Николи очеве поступке против Млечана и пристао да
му поклони своју милост. 90 Никола, тада још врло млад, за~
ytehe доцније истакнуто место међу Дукађинима. У доба мле-
'хачког рата против Балше III, a затим против српског деспо-
та, он ce још налазио у сенци догађаја.

III

Најистакнутији чланови куће Дукађина били су више

од три деценије Тануш Велики и Тануш Мали, мада извори
којима ce располаже о њима ретко говоре. To долази отуда
m i o с Млечанима задуго нису одржавали готово никакве
Б с е . T O K O M првог Балшиног рата 1405—1412. не налазе ce ни
на једној ни на другој страни.91 Млечани су од почетка 1406.
насгојали да у табор против Балше III увуку браћу Црноје-
виће, Коју Закарију и Димитрија Јониму, док Дукађине ни-
како и не помињу. 92 Koja Закарија јавл>ао je у мају 1410.
Сенату да у ЈБешу има издајника који би желели да град
предају Танушу Дукађину — свакако Лекином сину, који je
1393. и предао град Млечанима.93 Ако je у Љешу и било так-
вог расположења, о некој акцији Тануша Великог не говори
ce ни овом приликом ни доцније. У време када je Република
била у миру с Балшом III (1412—1418), a све чешће у сукобу
с Турцима, који су у јуну 1417. проширили своје поседе у
Албанији (Берат, Валона, Канина и Пирг)94, Тануш je одржа-

њима не би кријумчарило. Acta Alb. II, 219—220, бр. 726; уп. Г. Ос-
трогорски, Пронија, Београд 1951, 67—68. — Ha списку лица којима
je скадарски кнез делио на поклон сукно (од 9. VII 1403) Ђорђе Ду~
кађин ce налазио на другом месту; добијао je, додуше 10, a не 12
лаката, како je одлуком Сената било предвиђено. Acta Alb. II, 225,
бр. 737; Predelli, Regesti III, 293, бр. 266.
90 Senato Misti XLVIII, 81 v°.
91 K. Јиречек, Ист. Срба I, 341, наводи међу савезницима Балше

III и Тануша Дукађина; ту je вероватно реч о обичној претпоставци.

92 Listine V, 67—69.
93 Senato Misti XLVIII, 145 v°.
94 Heinrich Kretschmayr, Geschichte von Venedig II, Gotha 1920,
278; Јован Радонић, Западна Eepona u балкански народи према Тур-
цима у npeoj половини XV века, Нови Сад 1905, 41; Notes et extraits

23*
 ИВАН БОЖИТх
356

вао везе с Дубровчанима, који су му у фебруару 1417. посла-

ли и једну бомбарду. 95 Како су Млечани отежавали Дубров-
чанима привредне везе са балканским земљама преко својих
поседа, дубровачка влада je настојала да одржи најбоље од-
носе како са Турцима тако и са албанским велможама који
су ce ослањали на околне турске команданте или још били
донекле самостални 96 ; одатле повремене везе и са Танушем
Дукађином. У време другог рата који je против Млечана во-
дио Балша III, a наставио га српски деспот (1418—1423), ка-
петан Јадранског мора нудио je, поред осталих, и Танушу
Великом годишњу провизију ако приђе Млечанима.9г Очи-
гледно није успео, јер je Сенат у марту 1423. обновио понуду
и Танушу Великом и Танушу Малом. Њихов углед и снага
могу ce оценити према висини понуђене провизије: обећавали
су свакоме од њих no сто дуката годишње, док су у исто вре-
ме нудили Ивану Кастриоту 300 дуката. 98 Но, већ с јесени je
са српским деспотом склопљен мир, na за Млечане није било
важно хоће ли им Дукађини прићи или не. Зато о њима за-
дуго и нема никаквих вести.
Млечани су пуну пажњу морали поклонити Дукађинима
тек 1429, када je под турским утицајем настало велико ко-
мешаше око њихових зетских и албанских поседа. Султан
je, у жељи да што пре оконча свој сукоб с Млечанима око
Солуна (1423—1430), и ту појачао притисак. Турске трупе
кренуле су још 1428. према млетачким поседима у Албанији,
a султан je захтевао од Ивана Кастриота да им ce придружи.
Акција je тада, додуше, остала без тежих последица. 14ван
Кастриот je послао султаново писмо у Млетке и о турским
припремама известио млетачке власти у Скадру и ЈБешу.
Драчу je стигла помоћ са осталих млетачких поседа, na je
турски напад одбијен 99 , али ce стање погоршало следеће,
1429. године.
Већ почетком лета, турске трупе су опустошиле околину
Скадра, тако да je и мали ЈБеш његовом становништву мо-
II, 160—161; К. Јиречек, Споменици српски, Споменик СКА 11, Бео-
град 1892, 15.
95 У априлу 1414. Велико веће му je изгласало поклон од 70
перпера, Дубр. архив, Reformationes X X X I V 218', 300'; Acta Consilii
Rogatorum I, 62'; уп. Notes et extraits II, 143, 161, нап. 7; K. Јиргчек,
Ист. Срба II, 418.
98 Иван Божић, Дубровник u Турска у XIV u X V веку, Бео-
град 1952, 37—40.
97 Listine VII, 285.
98 Listine VIII. 219.
99 Senato Misti LVII, 29 r°, 29 v°, 46 v°, 50 v°.
O ДУКАЂИНИМА
357

pao ставити на располагање своја средства да би ce опора-

вило и придигло. Најамнике у Драчу покосила je куга, и мле-
тачке власти су стрепиле за судбину града ако и на њега
крену турске чете. 100 A после тога, на позив деспотовог про-
тивника Гојчина Црнојевића, појавио ce с турским и албан-
ским четама у северној Албанији и Зети Стефан Марамонте,
рођак Балшића, који je ратовао против Млечана с Балшом
III, a после његове смрти прешао у Апулију, где му je ж и -
вела породица.101 Њему ce, поред Гојчина Црнојевића и веро-
ватно Koje Закарије, који je такође био деспотов противник,
придружио и Тануш Мали, na je Марамонте лако потчинио
све млетачке поседе и деспотове земље; одржале су ce једино
тврђаве. Становништво Дриваста, који je тада био у срп-
ским рукама, предало му je град, a деспотови војници су ce
повукли у тврђаву, коју, према дубровачким обавештењима
из 1430. године, Марамонте није ни покушавао да освоји.
У Млецима ce ипак сматрало, почетком фебруара 1430, да су
и тврђаве у највећој опасности. Страховало ce да Турци не
заузму читаву Албанију, a Република не остане „без тако
корисне и добре земље каква je Албанија". Зато су предузете
многе мере за одбрану градова, у којима су ce још држале
млетачке посаде.102
Како je лрема вестима из Албаније главни савезник Сте-
фана Марамонтеа био Тануш Мали, Сенат je на првом месту
настојао да ce он некако искључи из борбе. Најпре je узи-
мана у обзир могућност коју je предлагао љешки провидур
Ђовани Лонго — да ce нађе неко ко ће за 500 дуката и слу-
ж б у с два коња убити Тануша. Када je млетачки најам-
ник Јаков из Сијене објаснио да би Тануш Мали напустио
Стефана Марамонтеа ако би му Млечани обезбедили пен-
зију, Сенат je у марту 1430. поручио да ce Танушу понуди
500 дуката, плата за осам коњаника који би на млетачким
поседима служили „на латински начин" (систем опреме јед-
ног коњаника, с потребним бројем коња и момака у пратњи)
и у Скадру кућа која je припадала млетачком одметнику
100 Senato Misti LVII, 144 г°, 165 v°.
101 М. Sufflay, Srbi i Arbanasi, 128; K. Јиречек, Ист. Срба I, 357.
102 О непријатељству Koje Закарије према српском деспоту из-

вештавао je Млечане Иван Кастриот још у августу 1428. Senato Misti

LVII, 29 v°. — У априлу 1429. Тануш Дукађин je одржавао везе са
Дубровчанима; Behe умољених изгласало му je поклон од 120 пер-
пера. Acta Consilii Rogatorum IV, 99; Notes et extraits II 246. — За
oc" але податке види J. Gelcich — L. Thall6czy, Dlplomatarium Ra-
gusanum, Budapest 1887, 335; Senato Misti LVII, 176 r°, 178 r°, 187 v°,
188 r°, 234 v ° ; Senato Secreta IX, 88 r°.
 ИВАН БОЖИТх
358

Петру Спану103, под условом да ce бори против Стефана Ма-

рамонтеа и да га преда живог или мртвог. Ако би ce побринуо
и за Којину смрт, добио би натраг своје поседе које му je
Koja одузео. 104 Иако je Паоло Фосколо, „sapiens ordinum",
предлагао Сенату да ce преговори с Танушем Малим повере
провидуру Љеша, вероватно да им ce не би придавао сувише
велики значај, ипак je Сенат остао при првобитном предлогу
да то учине скадарски кнез и капетан Јадранског мора, чим
уплови у Бојану. Њихова je дужност такође била да у рат
против Стефана Марамонтеа позову и српског деспота, који
je исто тако био угрожен, a ако он одбије, да му поруче да ће
борбу свом жестином водити Млечани сами и доцније за-
држати све области које буду освојили, без обзира коме су
раније припадале.105 Међутим, све je то било непотребно, јер
су успеси Стефана Марамонтеа брзо изгубили сваки значај.
Када je султан 29. марта 1430. заузео Солун, Млечанима
j e највећа жеља била да ce с Портом склопи мир106, поготову
што су турске снаге сада биле слободне за нове походе —
на Епир и Албанију. У друштву скопског намесника Исхака,
који je водио Турке на Албанију, налазио ce и деспотов син,
што je говорило о жељи Ђурђа Бранковића да изгубљене
земл>е врати помоћу Турака, a не помоћу Млечана. Исхак-бег
j e тада одузео Ивану Кастриоту већи део земље, увео турске
посаде у две његове тврђаве, a остале порушио; заједно с де-
спотовим сином опљачкао je област Гојчина Црнојевића и
млетачке поседе око Драча.107 Деспотове снаге тада су вра-

103 Стефан и Петар Спан били су скадарски племићи који су

од Млечана добијали с:ла и тврђаве да њима управљају као глава-

ри или пронијари. Стефан je најпре био главар великог села Под-
горе (од 1406), a када je то село уступљено Хотима, добио je два
мала села (Bistriola и Charochi), Catasto 37/b, 79/b, 103/b, 167/b — 163/a;
Senato Misti, LI, 153 v°. После смрти Балше III Стефан je пришао
српском деспоту, који му je дао три села у дистрикту Дриваста.
Када су Млечани доцније вратили Дриваст, он je изгубио све. Se-
nato Mar II, 97 r°.
104 N. Jorga, Notes et extraits I, 512, сматра да je овде реч o сину

Радича Омоја. Међутим, много je вероватније да je то био сам Koja

Закарија, који je као даљи рођак Тануша Малог држао неке посгде
на које je овај полагао право.
105 Senato Sereta IX, 84 r° — 84 v ° 88 r°; Acta Archivii Veneti II,
278—281; Notes et extraits 1, 507—508, 512—513.
106 Listine IX, 39.
107 L. Thalloczy — C. Jireček, ,,Zwei Urkunden aus Nordalbanien",

Archiv fur slavische Philologie X X I (1899) 90—91; исто v Illyrisch-alb

Studien I, Miinchen—Leipzig 1916, 140—141. Ту су изнете дубровачке
вести о догађајима.
O ДУКАЂИНИМА
359'

тиле Дриваст, док су Турци узели Дањ и област Дукађина108,

поверивши je затим свом војводи Исмаилу.109 Стефан Мара-
монте, који Турцима више није био потребан, морао je напу-
стити своје планове. Обезглављени савезници су га напушта-
ли a његов нећак нудио je љешком провидуру преговоре.
Марамонте je, на крају, пригнуо главу пред дојучерашњим
противницима, ступио у млетачку службу и као кондотијер
Републике ратовао no Ломбардији. 110 Капетан Јадранског
мора постигао je споразум с Танушем Малим али му, у изме-
њеној ситуацији, није дао све што je Сенат раније предви-
ђао већ му je само уступио у пронију село Пастропати, које
je раније држао верни млетачки поданик Стефан Милуги-
н о в . ш Како ce вести о Танушу Малом више не сусрећу у са-
чуваним изворима, може ce претпоставити да своју капиту-
лацију пред Млечанима није дуго надживео.
Ђорђев син Никола Дукађин, у време турских провала и
четовања Стефана Марамонтеа, није хтео да пристане уз
Турке, na je остао без својих поседа и прешао на млетачку
територију, где je од скадарског кнеза узалуд тражио да му
ce дају у пронију села Баладрини и Какаричи, која je почет-
ком X V века држао његов отац док je сарађивао с Млечани-
м а . ш Вероватно у исто време, прешао je на млетачке поседе
и Лекин син Тануш Велики, кога доцније сусрећемо као вој-
воду скадарског краја у служби Републике. Који Закарији
ce у овим догађајима замео сваки траг.
Када ce 1433. Албанија покренула против турске власти,
и Дукађини су, понесени лажном вешћу о султановој смрти,
покушали да пгго већи део територије у свом старом крају
очисте од турских посада. Никола Дукађин заузео je област
Дања, a затим и сам град, којим je до тада управљао Алибег.
los Исто, Archiv fur slavisrhe Philologie X X I , 92; lllyrisch-alb.
Studien I, 141; C. Jireček, „Skutari und Gebiet im Mittelalter", Illyrisch-
-alb. Studien I, 115.
109 Дубровачко Велико веће поклонило je 29. јуна 1433. 40 пер-
пера у сукну „Ismael Teucro, vayvode contrate olim Tanus Ducayni",
Notes et extraits II, 314.
110 Senato Misli LVII, 234 v°, 241 v ° ; M. Šufflay, Srbi i Arbana-
si, 129.
111 Senato Misti LVII, 242 v ° ; Catasto 91/a. Стефан Милутинов je

молио да му ce да у замену за изгубљено село неки други посед,

поготову што су остала његова добра попалили и разнели Турци,
али у том тренутку могла je једино да му ce одреди скромна месеч-
на плата од 7 перпера, с тим да je после њсгове смрти примају и
његови потомци. Senato Misti LVII, 244 г°.
112 Сенат je захтев одбацио у фебруару 1431. Senato Misti LVIII,

36 v°, 37 r ° ; B. Макушев, Ист. pas., 60.

 ИВАН БОЖИТх
360

Kao већина албанских велможа на северу, и он je у овом

широком покрету против турских и српских власти тражио
подршку околних млетачких ректора. Знајући да сам неће
бити у стању да задржи Дањ, понудио га je скадарском кне-
зу. Овај га je примио и поверио на управу посебном лицу,
док je Николи признао војводску част у дањском дистрикту
и дао му службу с пет коњаника „на латински начин". По
свему изгледа да je такво решење одговарало и самом Али-
бегу, који у општем метежу није имао снага да одржи град.
Чим су прве вести о догађајима у Албанији стигле у Млетке,
Сенат je заузео врло одређен став забранивши локалним вла-
стима да ce мешају у сукобе; захтевао je да ce води рачуна
о безбедности млетачких градова и да ce чува мир како са
српским деспотом тако и са султаном. A када ce сазнало да
je скадарски кнез примио Дањ, наређено му je да одмах по-
шаље у Турску некога ко би ce поуздано обавестио колико
су гласови о Муратовој смрти тачни. Ако би сазнао да je
султан жив, исти тај гласник му je морао објаснити да су
Млечани примили Дањ како град не би пао у туђе руке и да
ће га вратити на сваки захтев Порте; у случају Муратове
смрти, град je требало задржати и неговати пријатељске од-
носе са свима онима који би ce учврстили на власти у мле-
тачком суседству. Већ je у септембру 1433. било познато лра-
во стање ствари na je Сенат писао султану, Алибегу и ска-
дарском кнезу: Турцима ce извињавао, a свом ректору наре-
ђивао да им врати Дањ, да прекине све везе с Николом Ду-
кађином и да му забрани приступ на млетачку територију;
захтевао je да ce поштују мир и пријател.ство с Турцима и
са српским деспотом. 113 Из докумената ce не види када су
Турци преузели од Млечана Дањ. To je свакако било пре
октобра 1435, када je Сенат, расправљајући о средствима која
je требало саставити да ce деспоту Ђурђу исплати скадарска
провизија, узимао у обзир и новац који je скадарски благај-
ник „добио од султана за дањску тврђаву". 114 Дањ je тада
постао турско погранично место према поседима Николе Ду-
кађина.115

113 Senato Misti LVIIl, 227 v°, 228 r°; LIX, 2 v°, 3 r°; уп. Notes

et extraits I, 561—562, 563—565; K. Јиречек, Ист. Срба I, 360; В. Ма-

кушев, Ист. раз., 60.
114 Senato Misti LIX, 131 r°.

115 У млетачком уговору са Скендербегом од 4. октобра 1448.

предвиђа ce да Република задржи Дањ ,,ch el signor Turcho messe
altre volte per confini fra el spectabel Nicolo Ducagin et esso signor
Turcho", Спом. 95. 15.
O ДУКАЂИНИМА
361'

Иако су ce у албанским борбама против Турака и срп-

ског деспота Млечани држали no страни, неизбежно су међу
њима избили мањи сукоби и спорови. После дужих припре-
ма, Република je средила своје односе са деспотом на састан-
ку у Смедереву, средином августа 1435. године.116 Султанов
изасланик дошао je у Млетке и жалио ce, октобра 1436, на
држање млетачких власти у Албанији: султанови против-
ници склањали су ce, наводно, у Скадар и с млетачким по-
даницима наносили штете суседној султановој покрајини.
Колеђ ce извињавао подвлачећи да ce то могло десити једино
без знања млетачке владе и указујући на велико пријатељ-
ство између скадарског кнеза и скопског намесника Исхака.
Али, додавао je, сами Млечани би имали много разлога да
ce жале, уз остало и због тога што je турска војска прешла
Дрим и улогорила ce близу скадарског брда; држала ce, до-
душе, сасвим пријатељски, али су поједини Турци којима
je дозвољено да уђу у Скадар преговарали са скадарским
војводом о предаји млетачких поседа султану. 117 Војводску
функцију вршио je тада у скадарском крају син Леке Ду-
кађина Тануш Велики, који није учествовао у противтурском
покрету већ je с породицом живео у Скадру. 118 Скадарски
кнез Ђовани Болду ухапсио je Тануша и ислеђивао његову
кривицу примењујући тортуру, a када није могао нашта да
открије, послао га je у Млетке са записницима о процесу. Ka-
ко ни „општински адвокати" нису успели да утврде због чега
би ce он могао оптужити, Сенат je 12. новембра 1437. решио да
ce пусти из тамнице и да му ce врате сва заплењена добра,
остављајући да ce касније размотри шта ће ce с њим самим
урадити. 119 У међувремену су ce измениле прилике у сусед-
ству млетачких градова у Албанији. Султан je предао Дањ
сину Koje Закарије — Леки, сестрићу Тануша Дукађина — a
и нека друга места вратио je ранијим господарима. Сада су ce
они, као и војводе деспотових места, нудили Млечанима и
молили да их Република прими под своју власт; Лека Зака-
рија тражио je од скадарског кнеза балистаре. Још док je
испитивана Танушева кривица, Сенат je одлучно одбио све

"« Listine IX, 80—85.

117 Senato Misti LIX, 181 r° — 181 v ° ; уп. Notes et extraits III,
7—8.
118 у Скадру je живео и Танушев син Павле, који je 1435. имао

малог сина, затим Танушева старија, већ удата кћи Калеа, петнае-
стогодишњи син Лека и најмлађа, четрнаестогодишња кћи. Ufficiali
alle rason vechie 24, Notarorio I, 171 r°.
119 Listine IX, 106; Senato Misti LX, 45 v ° ; Raspe VIII, p. II, 11 r°

— 11 v ° ; уп. C. Hopf, Gesćh. Griech. II, 122; Notes et extraits III, 21..
 ИВАН БОЖИТх
362

те понуде да ce не би кварио мир с Турцима. 120 Но, зато je

крајем јануара 1438. решио да Тануша не враћа у Албанију,
страхујући да ce тамо не изазове нерасположење због мле-
тачких поступака према човеку за кога ce знало да у својој
средини ужива велики углед. Одређена му je месечна пен-
зија од 25 либри и дат му je стан у двору капетана Падове,
одакле није смео никуда да ce удаљава без дозволе самог
Сената.121 Може ce сматрати да je Тануш Велики тамо и за-
вршио своје дане, јер ce у доцнијим документима не наила-
зи више ни на какав помен о његовој делатности у Албанији,
где ce и иначе прва фаза противтурске борбе приводила кра-
ју. Султан je попуштао и чинио уступке да би себи обезбедио
мир у позадини за време замашнијих акција у правцу севера
— против Србије и против Угарске.

IV

Турци су 1439. заузели Србију. Знатне промене настале

су такође у Албанији и Зети. Деспот Ђурађ није успео да
било шта предузме из својих зетских градова, од јуна 1410.
до априла 1441. године; no његовом одласку, те су градове
посели Млечани. Крајем 1443, када су хришћанске снаге кре-
нуле у „велики поход", размахала ce у читавој Албанији, под
вођством Аријанита, борба против Турака. Ускоро joj je стао
на чело син Ивана Кастриота Ђурађ Скендербег, који je по-
сле турских неуспеха у јесен 1443. кренуо из њиховог табора
у родни крај, вратио очеве поседе и из турских руку узео
Кроју. Од тог времена оживљава и делатност Дукађина. До-
душе, још у априлу 1440, неки свештеник преговарао je
с Дубровчанима пре но што ће кренути српском деспоту, који
je тада боравио на поседима Цељских и припремао ce да,
преко Млетака и Дубровника, крене у Зету. 122 Али, није по-
знат цил> његове мисије. Не зна ce ни ко га je заправо слао,
да ли Танушев син Павле или Ђурђев син Никола, који су

120 Listine IX, 106. За време предаје Дања Леки Закарији важна

je одлука дубровачког Beha умољених од 18. марта 1437. да ce од-

говори на писмо „Teucri Dagni", што значи да je Дањем још управ-
л»ао турски функционер. Notes et extriits II, 340.
121 Senato Misti L X , 52 r°; Notes et extraits III, 25; A. Gegaj,
L'Albanie, 15, погрешно наводи да je Сенат одбио да му да пензију
на мле1ачким поседима у Италији.
122 Notes et extraits II, 370, нап. 1.
O ДУКАЂИНИМА
363'

тада били наистакнутији представници свог рода и који су

ce с пролећа 1444. нашли уз Скендербега.
Према излагању Барлеција, Скендербег je позвао на за-
једнички скуп све албанске прваке у млетачки Љеш, наводно
да не би изазвао њихову суревњивост опредељујући ce за
град било кога од њих, a и због тога што су Млечани према
свима њима показивали једнаку благонаклоност. Ha том ску-
пу, коме су уз остале албанске и црногорске прваке прису-
стовали Никола и Павле Дукађин, Скендербег je изабран за
вођу у борби против Турака. 123 Мада ниједан савремени мле-
тачки документ не помиње овај скуп, сви старији и многи
новији историчари прихватили су Барлецијеве вести не при-
дајући им, разуме ce, исти значај.124 Скуп je ту вероватно и
одржан, јер локалне млетачке власти нису морале за све
своје поступке тражити овлашћење из Млетака. A ЈБеш je
за такав скуп био најподеснији: откако je 1440. изгорео, све
предузете мере нису могле да му врате одбегло становништво
ни да га оспособе за одбрану. Представник млетачких власти,
и да je хтео, није био у стању да ce одупре одржавању та-
квог скупа, као што ни неколико месеци доцније није могао
да ce супротстави Скендербеговим људима који су no граду
лљачкали стоку и одводили жене и децу.123 Отприлике у
исто време када je одржаван тај скуп, Дукађини су постав-
л>али Дубровчанима неке захтеве, али ce из записника Већа
умољених не види о чему je била реч.126 О учешћу Дукађина
у првим Скендербеговим борбама и победама извештава нас
искључиво Барлеције, чије податке допуњује италијански
историчар Биеми, на основу дела неког Баранина (Historia di
Giorgio Castrioto), тобоже објављеног 1480, дела које никада
нико није видео и које je, највероватније, сам Биеми изми-
слио. Мада су Дукађини доцније били често у сукобу ca
Скендербегом, може ce узети за поуздано да су у прво вре-
ме, као и поткрај његовог живота, заједно с њим ратовали.127
Већину података о Дукађинима пружају ипак млетачки до-

123 Marinus Barletius, Vita et res praeclarae gestae Christi Athletae

Georgii Castrioti, Zagrabiae 1743, 32, 34.
124 Уп. Giammario Biemmi, Istoria di Giorgio Castrioto detw
Scanderbegh, Brescia 1742, 30 (цит. Biemmi); C. Hopf, Gesch. Griech.
II, 123; A. Gegaj, L'Albanie, 59; Alessandro Cutolo, Scanderbeg Milano
1940, 40; Јован Радонић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Споменик 95
<1942) III итд. К. Јиречек, Ист. Срба I, 368, не помиње овај скуп.
125 Senato Mar II, 20 v°.

128 Notes et extraits II, 401, нап. 1.

127 Уп. A. Gegaj, L.Albanie, 62.

364 ИВАН БОЖИТх

кументи, осветљавајући нам на првом месту крваве сукобе

међу албанским првацима.
Крајем лета 1444. Никола Дукађин убио je Леку Зака-
рију; према млетачком хроничару Стефану Мању, убио га
je „у битки" као његов вазал.128 Мада Барлеције погрешно
наводи да je убиство извршио Лека Дукађин, разлог који он
наводи — „жеља за влашћу" (regni libidinem) — може ce
схватити као прихватљива побуда убиства. 129 Никола je, очи-
гледно, хтео да загосподари Лекиним поседима око којих ce
одавно спорио његов огранак рода Дукађина. У време убиства
кључеве дањске тврђаве држао je Танушев син Павле Ду-
кађин, који je и сам имао неколико села на територији Дања.
Ha вест о смрти Леке Закарије послао je брата Леку у Ска-
дар да млетачком кнезу понуди Дањ и околину. 130 Према
причању Стефана Мања, и сам Лека Закарија je, пре но
што he умрети, изразио жељу да ce његови поседи предају
Млечанима. Млетачке снаге убрзо су стигле и над Дањем ce
залепршала застава св. Марка. Нову власт прихватила je и
Лекина породица, приклонили су joj ce и његови дворани.
Зато им je Франћеско Квирин потврдио поседе и стечена пра-
ва. Павлу и Леки Дукађину призната су села Buba, Salita,
Gurichuchi и Baschina (последње село припадало je раније
дон Јону Бушати из Дања), уз обећање да ће добити одгова-
рајућу накнаду ако би их неко одатле прогнао. Они су обе-
ћали да ће верно служити Републици. Члановима породи-
це Леке Закарије — мајци Боши, сестри Бољи и његовом
сестрићу Који — остављено je све што ce затекло у Лекиној
кући, уступљено им je у пронију, ради издржавања, неко-
128 Стефан Мањо не зна тачан датум убиства; наводи га под

1445. годином — „у то доба или отприлике", С. Hopf, Chroniques, 195;

Notes et extraits III, 193, нап. 1. — Barletius, Vita Georgii Castrioti,
72, погрешно наводи да га je убио Павлов син Лека Дукађин. Тс
исто каже и Biemmi, Istoria di Giorgo Castrioto, 84—86, испредајући
читаву причу о сукобу имеђу Леке Закарије и Леке Дукађина око
једне лепотице на свадби Скендербегове сестре Мамице. Причу
некритички прихва^ају и новији историчари: A. Gegaj, L'Albanie,
64; A. Cutolo, Scanderbeg, 54 и д. Убиство je извршено или у августу
или првих дана септембра 1444, јер je већ 18. и 19. септембра 1444.
скадарски кнез Франћеско Квирин издао повеље лицима заслуж-
ним за предају Дања Млечанима. Senato Mar II, 47 v°, 48 r°; Starine
XIV, 53—57. Ha основу Биемија погрешну хронологију даје и В. Ма-
кушев, Ист. раз., 85 (1446) и A. Gegaj, L'Albanie, 65—66, овај послед-
њи да ту нађе објашњење за избијање рата између Млечана и Скен-
дербега.
129 Barletius, Vita Georgii Castrioti, 72.
130 Senato Mar II, 47 v°.
O ДУКАЂИНИМА
365'

лико села (Zaravina, Scliexi, Meristi), неколико одвојених по-

седа (земљиште Пистоли, виноград изнад Гурикућа) и обећа-
но десет дуката месечно од прихода Дања. Франћеско Кви-
рин признао je Лекиним дворанима све поседе које су држа-
ли у време Лекине погибије. Млечани су тиме постали госпо-
дари Дања, Сатија и читаве Малисије (Cernagora vel Mali
Ixii). 131
Никола Дукађин наставио je борбу против нових госпо-
дара Дања; заузео je Сати и неколико села која ce нису могла
бранити.132 Не види ce како je склопљен мир и под којим
ce условима Никола споразумео с Млечанима. Тек, он ce
1446. године помиње као „бивши непријатељ" (tune hostis
noster). При склапању мира с Николом и његовим сродници-
ма имао je извесну улогу и „Арбанас Радослав", који j e при-
стао да им уступи своја многобројна добра уз обећање да ће
му ce дати накнада на скадарској територији. To никако
није могло да ce оствари, јер није било слободних поседа, na
je он 1446. морао седам месеци да обилази млетачка већа не
би ли ce његово питање некако решило. 133 У сваком случају,
споразум Николе Дукађина с Млечанима омогућио je и ње-
гово приближавање Павлу Дукађину, најистакнутијем пред-
ставнику другог огранка њиховог рода.134 Убиство Леке За-
131 Млетачки Сенат потврдио им je повеље Франћеска Квирина

4. јануара 1445, остављајући скадарском кнезу да донесе одлуку о

неким накнадним захтевима Лекине породице. Senato Mar II, 47 v ° —
—48 r ° ; Starine XIV, 53—57. Ha тражење Лекине мајке Воше, Сенат
j e 22. јануара признао право на све уступљене поседе и њеним на-
следницима. Senato Mar II, 50 v°. Уп. Notes et extraits III, 193; C. Hopf,
Gesch. Griech. II, 124.
132 Notes et extraits III, 193, нап. 1 (према Мању, Никола je за-

узео Сати још у току борби 1445). У борбама су схрадали и неки

Барани: Сенат je 20. јула 1446. решио да шесторо деце Алексе Јур-
мана, који je погинуо у борби против Николе Дукађина, добија го-
дишњу помоћ од 20 стара жита докле год ce кћери не удају, a сино-
ви не оспособе да самостално зарађују. Марину Маркулина Маруш-
кова, који je због рана добијених под Дањем остао глув на оба ува,
и који je био заробљен и сам ce искупио из ропства, одређена je у
Скадру ,,una paga mortua". Senato Mar II, 165 r° — 165 v°. Никола
Карло, рањен у десну руку и ногу, добио je плату у Бару, што му
je Сенат и потврдио 31. марта 1450. Senato Mar III, 180 r°.
133 Сенат je 26. јануара 1447. одлучио да му ce, док не добије

накнаду, исплаћује на скадарској благајни 20 перпера месечно. Se-

nato Mar II, 189 v°. Он je и умро, a никакву накнаду није добио.
Како je и дукал о овој провизији изгорео 1448. за време великог
пожара у Скадру, његови синови Ђорђе и Стефан долазе, маја 1450,
у Млетке да траже издавање новог дукала. Senato Mar III, 183 v°.
134 Сређивање односа између Млечана и Дукађина није зна-
чило и њихово напуштање Љешког савеза, што значи сарадње са
 ИВАН БОЖИТх
366

карије и млетачко поседање Дања, где je први ректор пре-

узео дужност тек у децембру 1445135, нису имали за непо-
средну последицу Скендербегов напад на млетачке поседе. 18 "
Не упуштајући ce у узроке сукоба који je између Мле-
чана и Скендербега избио крајем 1447. и трајао до краја 1448.
године, када je већ и српски деспот кренуо с војском да
врати изгубл>ене зетске градове, може ce само подвући да су
ce међу властелом која je подржавала Скендербега („altri
signoreti che son cum lui in intelligentia") 137 налазили и Дука-
ђини. И село Баладрини, некадашња пронија Ђорђа Дука-
ђина, одметнуло ce од Млечана и пришло Скендербегу; тада
су сви становници налустили село.139 И када je Колеђ, у мају
1448, решавао о предлозима Драчана да им ce пошаље помоћ
или дозволи склапање посебног мира, сматрало ce да би и
Дукађинима требало послати једног изасланика с цшвем да
их одвоји од Скендербега.139 Сенат je 27. јуна, дајући упут-
ство за преговоре са Скендербегом, предвиђао да би он много
изгубио од своје моћи ако би га напустили Павле и Никола
Дукађин; зато je саветовао Андрији Венијеру да опрезно
с њима уђе у лреговоре, обећавајући им новац и села и
убеђујући их да ће и њима и њиховим синовима Република
бити јачи ослонац од Скендербега. Венијер je био овлашћен
да у преговорима обећава и другим лицима из околине Скен-
дербега и Дукађина хал>ине и месечне провизије. 140 Но, како
су ускоро у рат против Скендербега ушли и Турци, што ce
у Млецима прижељкивало, у писмима слатим провидуру
Венијеру одбацивана je мисао о настављању преговора било
са Скендербегом било с Дукађинима.141

Скендербегом, како je то у својој историји приказао Dilaver Ra-

deshi (цитирано према Ali Hadri „Prilog rasvetljavanju Skienderbe-
gove epohe", Gjurmime Albanologjike X, Приштина 1962, 131).
135 Одлука o бирању ректора донета je 31. августа 1445. „propter

importantiam loci nostri Dagni, qui est passus principalis veniendi in

Albaniam et est locus qui confinat locis Turchorum et aliorum circa-
vicinorum", Senato Mar II, 100 r°. Првом изабраном ректору, Ђова-
нију Ћелсију, дата je инструкција 29. октобра. Исто, 108 r°. Сасвим
je прихватљива вест Стефана Мања да je он дужност преузео 24.
децембра. Notes et extraits III, 193, нап. 1. Јиречек сматра да су после
Леке Закарије господари Сатија и Сапе постали Дукађини, Illyrisch-
-alb. Studien I, 121.
138 A. Gegaj, L'Albanie, 65—65; исто B. Макушев, Ист. раз., 85.
137 Senato Mar III, 44 r°, уп. B. Макушев, Ист. раз., 85.
138 Senato Mar III, 66 г°.
139 Senato Mar III, 62 v ° — 63 r ° ; уп. Notes et extraits III, 226—

—227.
140 Listine IX, 271; Спом. 95, 11.
141 Listine IX, 276; Спом. 95, 14.
O ДУКАЂИНИМА
367'

Турски напад на земље Скендербега и Дукађина показао

je Млечанима да Порта не води рачуна о интересима Републи-
ке у овом делу Балканског полуострва, већ да користи сваку
прилику за проширење своје територије. Према Стефану М а -
њу, који je имао у рукама писма из Скадра, Турци су чак
захтевали од Млечана да им ce уз извесну одштету уступи
Дањ; провидур им je објашњавао да за то мора добити са-
гласност своје владе, a у међувремену су ce Турци повукли,
тако да су Млечани остали сами према Скендербегу и око
њега окупљеној албанској властели.142 Нови рат ca српским
деспотом отежавао je Млечанима ситуацију, и није било дру-
гог излаза него да ce склопи мир ca Скендербегом и с њего-
вом властелом, коју je на преговорима представљао Никола
Дукађин. Преговори су окончани 4. октобра 1448. у околини
Љеша. Према уговору, Млечанима je признат посед Дања ca
дистриктом, a враћена су им и сва села на десној обали Дри-
ма, коja je у рату Скендербег био заузео. Спорно je било још
неколико села на подручју Дања, која je држао Павле Дука-
ђин. Преговарачи су обећали провидуру Андрији Венијеру
и скадарском кнезу Павлу Лоредану своје заузимање да Па-
вле Дукађин врати та села Републици; ако он на то не при-
стане, Млечани ће моћи да против њега покрену своје снаге
не бојећи ce да ће му пружити подршку било Скендербег
било Никола Дукађин.143 Савети Сената провидуру Венијеру,
изгласани 10. октобра, да одвоји Павла и Николу од Скен-
дербега нису више имали значаја.144 Скендербег je попустио,
јер су Турци за време својих летњих операција заузели још
неколико места у Албанији, a он сам није успео да продре
у Дањ, упркос дугој опсади. Средином новембра 1448. послат
je тамо нови провидур с наређењем да плату за првих шест
месеци прими у Шибенику, јер сам Дањ, сасвим исцрпен, није
више располагао никаквим приходима. 145
Наредних година Млечани су ратовали ca српским де-
спотом око својих зетских поседа, Скендербег je био заузет
јаким турским нападима и бригом да обезбеди тековине своје
велике победе из 1450. године, na су Дукађини, користећи ce
заузетошћу моћнијих суседа, могли да воде ситну политику
142 Notes et extraits Ш, 228.
143 Listine IX, 282—283; Спом. 95, 15—16. Сенат je потврдио ус-
лове мира 30. децембра 1448. Listine IX, 289—290; Спом. 95, 18; уп.
С. Hopf, Gesch. Griech. II, 124.
144 Listine IX, 285; Спом. 95; 17. У приказу Скендербеговог рата

Biemmi, Istoria, 110, каже, и овде сасвим нетачно, да су Дукађини:

били неутрални. За њим ce поводи и В. Макушев, Ист. раз., 86.
145 Senato Mar III, 84 r°.
 ИВАН БОЖИТх
368

своје породице и да проширују свој домен. Још за живота

Николе Дукађина (умро je пре 1454), између њих и Скен-
дербега пукао je дубок јаз и одржавао ce годинама.146 Скен-
дербегова моћ највише je сметала Дукађинима у остварењу
територијалних претензија. Млечанима je одговарао сукоб
међу велможама у њиховим суседству и зато су према Дука-
ђинима били веома попустљиви докле год ce није дирало v
њихове интересе.147 И на Скендербегову борбу против Турака
дуго су гледали као на његову личну ствар, чак и са задо-
вољством што ce њом отклања опасност од њихових грани-
ца. Колеђ je, у октобру 1449, одговарао посланицима Ђурђа
Скендербега да he Република његовим људима и стоци пру-
жити прибежиште ако непријатељ притисне његове земље,
јер je то било у духу склопљеног уговора, али je одбио за-
хтев да ce Скендербегу, ради безбедности, уступе Медова и
Вилилоље. 148 A када je Скендербег, после сјајне победе над
Турцима, нудио Млечанима да приме Кроју, дањски прови-
дур je добио наређење да изрази своју радост што je Кроја
ослобођена турске опсаде, али и да сачува строгу неутрал-
ност, одбијајући и саму помисао о преузимању града; „ни-
када нисмо туђе ствари желели", поручивали су из Млетака
Скендербегу. 149 Да би сачували мир с Портом, Млечани ce
нису супростављали ставу Дукађина који су ce, према из-
лагању Стефана Мања, у јеку најжешће борбе (1450), везали
с Турцима и чак и опљачкали села у дистрикту Дања.150 Очи-
гледно нису била у питању млетачка села, већ поседи којима
je, према уговору с Франћеском Квирином из 1444, распола-
гала сестра Koje Закарије Боља (њихова мајка Боша била je
1450. мртва). Колеђ je, у мају 1450, решавао о Бољиним жал-
бама на Николу Дукађина, који je посео њене винограде,
баште и села (село Meristi, земљиште Pistoli и пола села

146 Традиција везује расцеп за 1451. годину, када ce Скендербег

женио, Biemmi, 289; уп. A. Gegaj, L'Albanie, 81—82; Barletius, Vita

Georgii Castrioti, 195—197, o томе ништа не говори.
147 Тешко je тврдити да je Република „подстицала Дукађине да

стварају тешкоће у Албанији", како каже A. Gegaj, L'Albanie, 93,

надовезујући ce на мишљење које je изнео С. Marinesco, Alphonse
V roi d'Aragon eti de Naples et l'Albanie de Scanderbeg, Pariš 1923,
65—66.
148 Senato Mar III, 146 i:°; уп. извод: Listine IX, 312; Спом. 95,
19; B. Макушев, Ист. раз., 89.
149 Senato Mar IV, 22 r°.
150 Notes et extraits III, 261, у напомени; C. Hopf, Gesch. Griech.
II, 125. — Коначно везивање Дукађина за Турке A. Gegaj, L'Alba-
nie, 98, ставља у време када je Мехмед II ступио на престо и хтео
да ce овим супарништвом користи за своје циљеве.
O ДУКАЂИНИМА
369
Selexii), али није смео ништа да предузме „pro evitando novi-
tatem que ob hoc occurrere posset". Обећао je да ће ce у будућ-
ности тражити могућност да им ce нешто да у замену151, не
предузимајући ништа да ce Дукађинима одузму поседи које
су они отели наследницима Леке Закарије. Узалудна je оста-
ла и интервенција Бољиног зета, босанског војводе Петра,
који je две године доцније постављао исте захтеве наводећи,
уз већ поменута села, и половину Заравине, a као узурпаторе
поседа не само Николу већ и Павла Дукађина.152 Упркос веза
коje су Дукађини одржавали с Турцима и њиховог притиска
на туђе поседе (било je ту и Скендербегових села), Млечани
су сматрали браћу Павла и Леку, a доцније и Павловог сина
Леку, за своје најамнике који ce налазе на списковима њи-
хових градова у Зети и Албанији и који на млетачким бла-
гајнама примају своје месечне плате. Павле Дукађин дошао
je, новембра 1451, у Млетке и задржао ce више месеци; кра-
јем фебруара 1452. Сенат je пристао да ce као најамник не
води више у Улцињу, већ у Љешу (који je био ближе њего-
вим поседима) и наредио улцињском кнезу да исплати ње-
гова заостала потраживања, a љешком провидуру да га упи-
ше у своје спискове најамника с ранијом месечном платом
од 12 перпера. Његов син Лека служио je у Дању с једним
коњем „на латински начин" за исту плату.153 Ова служба,
како ce у одлукама Сената и подвлачило, представљала je
стару награду за улогу коју су они имали при предаји Дања
Млечанима 1444. године. И Никола Дукађин са својим сино-
вима сматран je до смрти, a његова деца и после његовог не-
станка, „добрим и верним слугама [ . . . ] који су увек желели
и настојали да буду под окриљем и заштитом пресјајне Си-
њорије и да joj са својим поданицима верно служе". 154 Мле-
чани су врло одлучно и оштро одговарали само кад би неки
Дукађин својим поступцима угрозио њихове поседе. У марту
1451. покренут je поступак против Божидара Душмана из
Дриваста зато што je он преговарао с Леком Дукађином да
ce дигне буна у неколико села и места која су припадала
дистрикту Дриваста. Осуђен je на тридесетогодишње изгнан-
ство из свих млетачких места у Албанији, уз претњу да he

151 Senato Mar III, 184 г°.

152 Listine IX, 441; Спом. 95, 35.
153 Senato Mar, IV, 94 v°, 109 v ° ; V, 130 v ° ; уп. Notes et extraits
III, 270.
154 To ce подвлачи у једној одлуци Сената из 1458. године, када

je Николин син Драга, у сукобу са осталим Дукађинима, молио да

ce признају права његове куће. Senato Mar VI, 87 r°.

24 Немирно поморје
 ИВАН БОЖИТх
370

му ce одсећи глава између два стуба пред дуждевом палатом

ако га за тих тридесет година неко тамо затекне. 155 Ниједан
докуменат не објашњава какву je ту улогу имао Лека Дука-
ђин, највероватније Павлов брат, који ce после тог суђења
његовом саучеснику у сачуваним изворима више не помиње;
вероватно je у то време и завршио свој век.
Расцеп између Дукађина и Скендербега много je више
интересовао папу Николу V и напуљског краља Алфонса, за
кога ce, одбијен од Млечана, тесно везао вођ противтурске
борбе у Албанији. Папа Никола V послао je 1452. из Рима
дривастинског епископа Павла (из пилотске породице Душ-
мана) да као његов легат ради на мирењу завађених страна.158
Ничим ce не може проверити Биемијево излагање о поку-
шају да ce из заседе убије Скендербег, у пролеће 1452, и о
оптужбама да су виновници атентата били Дукађини. Па
ипак ce у историографији и ове појединости сукоба прихва-
тају, као и Биемијева вест да je 25. септембра 1452, захва-
љујући залагању барског архиепископа, дривастинског епи-
скопа и других прелата, дошло до измирења између Скен-
дербега и Дукађина.157 Међутим, из једног доцнијег папског
писма (од 22. августа 1454) произлази да су Дукађини тада
одбили позиве и опомене, na им je папа запретио екскомуни-
кацијом и бацио интердикт на њихове земље.158 Они су и
даље пружали жесток отпор, што je навело поједине истори-
чаре, нарочито противмлетачки расположене Италијане, да
у његовој позадини виде прсте саме Републике. 159 Сачувани
документи не откривају ништа друго него жељу млетачког

155Quarantia criminale 18 (1443—1451), 97 r°.

156Raynaldus, Annales ecclesiastici VIII, Lucae 1752, 604; уп.
C. Hopf, Cesch. Griech. II, 125. O епископу Павлу види M. Sufflay,
Srbi i Arbanasi, 100.
157 Biemmi IV, 289—290, 298, 299; уп. Gegaj, L'Albanie, 90—91.
Када je ргч o вестима Биемија, сумња je увек оправдана, јер су код
њега често погрешни и датуми и имена личности.
158 Спом. 95, 81—82; A. Theiner, Vetera mommenta Slavorum Me-
ridionalium I, Romae, 413—414. He види ce на основу чега би ce
могло тврдити да je Павле Дукађин чак склопио уговор са Алфон-
сом V, као што je учинио Скендербег, a после њега и други истак-
нути предс.авници албанске властеле, сем ако ce не мисли на много
доцније догађаје. Види Historia е Shqiperise, Tirane 1959, 295, према
Ali Hadri, нав. дело, 133.
159 В. Макушев, Ист. раз., 93; A. Cutolo, Scanderbeg, 116—117;
Filippo Milosevich, „La politica orientale di Calisto III e 1'Albania1',
Rivista d'Albania III (Roma 1942) 131. Непријатељски став Републике
према Скендербтгу подвлаче и албански историчари, старији и но-
вији, како F. Noli, тако и Dilaver Radeshi (види Ali Hadri, нав.
дело, 132).
O ДУКАЂИНКМА
371

Сената да ce задржи неутралан став и спречи свако мешање

локалних власти у међусобне сукобе млетачких суседа.
Дукађини су променили став према Скендербегу тек по-
сле смрти Ђорђевог сина Николе. Павле ca својим синовима
и Николини наследници извињавали су ce папи објашњава-
јући да су морали прићи Турцима због близине њихових
граница; обећавали су да ће ce измирити ca Скендербегом.
Зато je папа, у августу 1454, писао епископима Љеша и Пило-
та да оду Дукађинима и узму од н>их заклетву да више неће
помагати султану, a затим да их ослободе црквених казни.160
Посланик Павла Дукађина, који je после посете напуљском
краљу отишао папи, на повратку у Напуљ дао je краљу
„iuramentum et homagium". 161 Тако су ce Дукађини вратили
Скендербегу и прихватили његову политичку оријентацију
— ослањање на папу и напуљ,ског краља.
Док су пристајали уз султана, Дукађини су знатно уве-
ћали своје поседе. Нова села која je добио Никола Дукађин
несумњиво су била цена везивања за Турке. Ако ce може
веровати изјавама које je Николин син Драга давао доцније
у Млецима, његов отац оставио je после смрти 25 села у
Дебру (Дибра) и 7 села у области Фанди; већину села у Дебру
добио je несумњиво од Турака. 162 Управо око OBPIX поседа, не-
колико година после измирења ca Скендербегом, избила je
борба између два огранка куће Дукађина. Ha челу борбе ста-
јао je тада млади Павлов син Лека Дукађин.

У време када су Турци предузимали јаке нападе на А л -

банију (1455. и 1456), Лека Дукађин je служио у Дању с јед-
ним коњем „на латински начин". Неки његови поступци иза-
160 Спом. 95, 81—82; С. Hopf, Gesch. Griech. II, 133.
161 Спом. 95, 47. Свештеник у пратњи гласника отео му je пола
поклона који je овај добио од напуљског краља. Алфонс je пору-
чивао Павлу Дукађину да он одузме свештенику поклон и врати га
гласнику. Исто, 47—48.
162 Из докумената ce не види шта je све држао Павле Дукађин.

Никола Дукађин имао je у Дебру ова села (у италијанској транс-

крипцији): Marseni, Castigneti, Baltesa, Fensta, Iunala, Sperdaza, Jansi,
Tus, Petra Bardi, Regea, Dergurta, Chalur, Gunesi, Mogulsi, Ransi,
Voysa, Fregena, Rasuel, Morichiani, Madie, Lavella, Scandali, Nipesi,
Balfus и Maliesa; у области Велики Фанди поседовао je: San Con-
stantin, Scarpegeni, Jan Jon, Pegagnim, Mesurd, Terdot и Mench. Se-
nato Mar VI, 87 v°.

24*
 ИВАН БОЖИТх
372

звали су подозрење дањског провидура Петра дела Фонтана,

na га je он пребацио на четири године у Скадар. Сенат je, у
фебруару 1456, утврдио да je то учињено „с пуно разлога"
и уједно je прихватио Лекин захтев да му ce исплаћује про-
визија у ранијем износу, no могућности редовно како би Mo-
rao издржавати прродицу.163 Смартало ce да ће га удаљеност
од сопствених поседа спречити да било шта предузме против
Дања, који je господаре Задримља и Фандија доводио и ра-
није у искушеше. Предузете мере нису спречиле Леку да
оствари своју замисао. Он ce ноћу 4. новембра 1456. успузао
са својим људима уз стену до дањске тврђаве и, захваљују-
ћи издаји команданта посаде, успео да je заузме. Фонтаниног
наследника, провидура сер Антонија Делфина, неко од Ле-
киних људи тада je „свирепо и врло бездупшо" убио. Лека
je одузео све његове ствари, a жену, синове и кћери, наге и
без ичега, протерао у Скадар, где их je млетачки кнез снабдео
хлебом и одећом, a затим послао у Млетке.
Извештачи миланског војводе јављали су из Млетака
свом господару да je овај напад извршен уз подршку Скен-
дербега. Сенатски записници ниједном не помињу његово
саучесништво; говоре једино о томе како ce no албанским
местима, нарочито у Дривасту, осетно поколебало поверење
у Републику и како су ce проширили гласови да арагонски
краљ подржава млетачке противнике. Из тих су гласина, ве-
роватно, и милански извештачи црпли своја обавештења.
Свим својим одлукама, које je доносио после вести о губитку
Дања, Сенат није мењао ранији став према Скендербегу,
већ je строго поштовао услове мира склопљеног у октобру
1448. године. Али je одмах предузео мере да ce врати пове-
рење у Републику и да ce породици настрадалог провидура
обезбеди пристојан живот у Млецима.164
Ha прву вест о несрећи, Сенат je решио да ce пошаље
у Албанију двеста пешака, који су били стационирани у
Млецима, и наредио Колеђу да новац за њихово пребацива-
ње узме из било ког фонда. Почетком децембра je решио
да ce њихов број повећа на пет стотина, од којих би бар
једна стотина била опремљена пушкама. Но, све je ишло
Senato Mar V, 130 v°.
163

Спом. 95, 73; Senato Secreta X X , 107 v°, 117 r°; уп. Acta Archi-
164

vii Veneti II, 460; Senato Terra IV, 28 r°: породици убијеног провидура
одређена je 22. фебруара 1457. годишња помоћ од сто дуката, на коју
су и Делфинови синови имали право до краја живота, a кћери до
удаје; свака je од њих, приликом удаје, имала право на једнократну
помоћ од 1000 дуката, a у случају одласка у манастир на помоћ од
300 дуката.
O ДУКАЂИНИМА
373'

споро, јер ce већ 7. децембра одустало од одлуке да ce у А л -

банију пошаљу пешаци који служе у Млецима; требало je
наћи нове најамнике. До средине фебруара 1457. било je по-
слато само двеста пешака; a наређено je да ce од преосталих
триста најамника једна стотина пошаље одмах, с тим да ce
предвиђени број попуни повременим слањем трупа. Тада je
решено да ce пошаље и триста коњаника копљаника, ко-
јима je командовао Санктус де Гавардо. Но и ту je за-
пињало, јер су они одбијали да крену са смањеном послугом
уз сваког коња. Колеђ je добио наређење, уколико ce с њима
не нагоди, да тражи друге. Три брода за превоз трупа (arsilia)
била су опремљена у арсеналу тек 21. априла 1457. године.
Велики бронзани топ за избацивање камених кугли од сто
либара био je послат већ у децембру 1456, a затим, почетком
априла 1457, и једна мања бомбарда за кугле од 40 либара и
две спингарде (за рушење зидова), јер су већ послати најам-
ници јављали да ce без тих помоћних оруђа велики топ не
може корисно употребити. Како су ce снаге Републике тешко
и споро стављале у покрет, захтевано je од скадарског кнеза
и албанског провидура да, поред расписивања уцене на гла-
ву Леке Дукађина и Делфиновог убице, мобилишу све ло-
калне снаге обећавајући сваком Лекином поданику који би
пришао Млечанима десетогодишње ослобођење од свих анга-
рија, a свима који су с млетачких поседа раније били ггрогна-
ни због неког убиства — враћање ранијег положаја, ако ce
придруже млетачким снагама у борби за Дањ. Имали су
овлашћење да обећају од 600 до 1000 дуката оним лицима
која би на вешт начин, без борбе, успела да Млечанима врате
изгубљени град. Ове мере нису уродиле плодом. Требало je
чекати да ce све млетачке снаге окупе на бојишту. Поред пе-
шака и коњаника, слатих поступно из Млетака, капетан Ја-
дранског мора напустио je са својим галијама Крф и упло-
вио у Дрим и Бојану. Ректори млетачких градова од Котора
до Улциња послали су скадарском кнезу своје барке и трупе
којима су располагали. Скадарски кнез и албански провидур
обезбеђивали су смештај и сламу за пешаке и коњанике који
су пристизали у Скадар. Припреме за рат завршене су до
почетка лета 1457. године. Тада ce могло кренути на Дањ,
у рат против Леке Дукађина.165
Милански војвода ce интересовао за ток припрема и по-
себно за млетачке односе са Скендербегом. Његов извештач

165 Senato Secreta X X , 107 v°, 116 r° — 116 v°, 117 r ° ; Senato
Mar V, 176 v°, 177 r°, 186 r°; VI, 16 v°, 17 v°, 25 r°.
374 ИВАН БОЖИТх

je сумњао да ће Млечани моћи ма шта да постигну с тако

малим снагама — с хил>аду пешака и хиљаду коњаника, о
којима je он био обавештен да су упућени у Албанију. 166 По-
слате снаге биле су у ствари мање, али ипак довољне да ce
супротставе ситном абланском феудалцу чије акције није
подржавао Скендербег.
Борбе за Дањ отегле су ce до средине августа и исцрпле
сва новчана средства којима je располагала скадарска бла-
гајна.167 Оне су ce развијале у позадини страховитог турског
напада на Албанију: Турци су с великим снагама провалили
у Скендербегове земље, заузели равнице, опустошили села
и припремали ce за одлучан напад на Кроју. Скендербег ce
повукао у планине с доста мрачним изгледима на успех. Доц-
нији протест Порте у Млецима што му ce пружа помоћ веро-
ватно ce односио на млетачко разрачунавање с Леком Дука-
ђином.168 Палећи и рушећи, Турци су продрли до зидина
Скадра и Дања, који су Млечани успели да заузму TOKOM
августа; јер, већ првих дана септембра стигла je у Млетке
вест да je град враћен уз велике напоре, жртве и страдања
млетачких поданика у Албанији. У борбама су учествовали
и синови Николе Дукађина, на челу с најстаријим Драгом,
који je у време припреме за рат пришао Млечанима. Поседе
коje им je Лека тада одузео Драга je, уз помоћ Млечана, у с -
пео да врати, али их je за време турске провале поново из-
губио. Зато му je скадарски кнез, после потискивања Леке,
уступио Сати, Каламитос и Блемистерос, које je држао ње-
гов отац, a исто тако и Задримље, које je Лека у току рата
био заузео. Сенат je одмах реаговао: поднет je предлог да
скадарски кнез поведе с Драгом преговоре о враћању За-
дримља под млетачку власт, уз објашњење да та област не
прилада Сатију већ да сама тврђава Сати припада Дању, a
Драга неће бити у стању да читаву област одбрани од Турака
и других противника. Међутим, тај предлог није усвојен; по-
стојала je бојазан да несаглашавање с поступком скадарског
кнеза изазове и Драгу Дукађина против Млечана.189 Тако je
он био задовољан што je све „враћено у раније стање".
Требало je, после свега, предузети мере за одбрану Дања.
Млетачки пешаци нису хтели да ce у њему задржавају a на
Албанце нико није смео да ce ослони. Зато je, у октобру 1457,
Сенат наредио да ce пошаље кастелан с посадом од 32 пеша-
Спом. 95, 76, 79.
167 Senato Mar VI, 32 r°.
168 Спом. 95, 88, 89, 90, 91—92, 95.
169 Senato Secreta X X , 131 v ° ; Senato Mar VI, 87 r°.
O ДУКАЂИНИМА
375'

ка; но они нису послати ни до краја априла 1458, када je ре-

шено да ce за њихово пребацивање у Албанију употреби
новац добијен из Бреше. 170
С јесени 1457. Лека и Павле Дукађин саопштили су ска-
дарском кнезу и албанском провидуру своју жељу да с Мле-
чанима склопе мир и распитивали ce за став млетачке владе
према њиховој понуди. Сенат je пристајао на мир, с тим да
ce склопи под повољним условима и уз велику опрезност
локалних власти да не би дошло до неког изненађења, „као
што je било раније када je мир склопљен с Дукађинима, због
њихове дволичности и лукавости". 171 Преговори нису успели,
и Лека je у току зиме провалио с Турцима, за које ce све
чвршће везивао, и опустошио поседе Драге Дукађина, чији
су ce малобројни поданици склонили с порушених огњишта
у Апулију и Марку; Драга je једва задржао мали број нај-
бољих бораца да заједно с њим служе Републици и склонио
их у утврђење које je подигао капетан Јадранског мора када
je ca четири галије стигао у албанске реке.172 Лекино вези-
вање за Турке, a затим смрт напуљског краља Алфонса V
подстакли су Скендербега да ca скадарским кнезом и албан-
ским провидурима склопи уговор о заједничкој акцији. Ње-
гов изасланик, ратачки опат Ђорђе Пелиновић, донео je текст
уговора у Млетке, и Сенат га je, уз извесне измене, усвојио
18. августа 1458. године. Предвиђало ce да заједно нападну
Леку Дукађина, с тим што би Република могла да склопи
мир и без Скендербега; после потискивања Леке, Млечани
би вратили област Рогамину, a остало би поделили на два
дела ca Скендербегом. Претпостављали су да би могло доћи
до рата и с Лекиним оцем Павлом, који ce до тада држао no
страни; ако би он пружио помоћ Леки дотурањем хране, сла-
њем трупа или склашањем Лекиних л>уди, кренули би и на
њега зај едничким снагама; од његових територија Млечани
би узели све што je припадало Дању и Сатију (посед Тануша
Великог и Леке Закарије) док би остатак оставили његовим
синовима, не узимајући при том у обзир и самог Леку; ако
би Скендербег желео нешто да добије, онда би тај преостали
део делили тако да Млечанима припадне све оно што ce на-
лази уз њихове границе. Скендербег je предлагао да ce не
одустане од рата ни у случају да султан устане у Лекину
одбрану, али je Сенат ту клаузулу одбацио, тврдећи да сул-
тан то неће учинити када му Млечани изнесу своје разлоге;
170 Senato Mar VI, 41 v°, 67 r°, 75 v°.
171 Senato Mar VI, 43 r°.
172 Senato Mar VI, 87 r°.
 ИВАН БОЖИТх
376

очигледно, није ce желело претварање локалног сукоба у рат

с Портом нити ангажовање на страни Скендербега у његовом
противтурском ставу. Но, ако би неко успео да Леку одвоји
од Турака, Млечани су сматрали да Скендербег и не мора
против њега ратовати већ да рат може препустити самим
Млечанима.173
Савез са Скендербегом, којим ce предвиђала и деоба по-
седа Леке и Павла Дукађина, узнемирио je Драгу Дукађина,
и он je молио Сенат да му потврди право на тврђаву Сати,
коју je приликом последње провале био заузео Лека Дука-
ђин, да му ce ради издржавања уступе села Барбароси и
Свети Никола Какаричи и да му, приликом склапања мира
с Павлом и Леком, Млечани признају права његове куће
на 25 села у Дебру и 7 села у Великом Фандију, која je за-
узео Павле Дукађин. Сенат je 11. септембра пристао да му
призна Сати, под условом да га он држи у име Републике,
одбио je његов захтев да му уотупи своја два села, бојећи ce
смањења ионако малих млетачких прихода, и обећао му je
да ће, склапајући мир с Леком и Павлом, заштитити његова
права.174
Млетачки савез са Скендербегом принудио je Леку Ду-
кађина да попусти, бар пред једним савезником. У име чи-
таве своје куће, оца Павла и браће, послао je у Млетке фра-
њевца Евгенија да моли милост и понуди капитулацију.
Претходно je пустио из заробљенипггва млетачке војнике и
њиховог команданта Мелхиора из Имоле, који je знатно
допринео да дође до преговора и кога je скадарски кнез та-
кође послао пред млетачку владу. Лека je пуштањем зароб-
љеника хтео да покаже добру вољу и искрену жељу да ce
склопи мир. Сенат je 10. новембра 1458. одговорио изасланику
Дукађина да ће их примити „за синове и најдраже пријате-
л>е" и опростити све њихове поступке уколико прихвате из-
весне услове: требало je да врате Рогамину с дистриктом Да-
ња и тврђаву Сати са околином; Млечани би тада тврђаву
порушили и материјал однели с брда, тако да ту нико више
не би могао дизати утврђење без њихове дозволе; тиме би
показали да им тврђава Сати није потребна. Млечани би
Дукађинима препустили сва села с друге стране брда Сати и
уз то уступили у наследни феуд тринаест села уз подножје
Сатија и на његовој територији која ce налази с млетачке
стране. У Задримљу би им оставили села Котари и Кларци

173 Listine X, 133—135; Спом. 95, 103—104.

174 Senato Mar VI, 87 r° — 88 r°.
O ДУКАЂИНИМА 377'

као и село Крути с друге стране реке Гладрија. Село Тосани

остало би Млечанима, јер ce ту налази пролаз. У знак при-
знавања врховне млетачке власти над тим селима Дукађини
би морали сваке године о Св. Марку предати скадарском
кнезу једну свећу од десет либара; со би морали куповати
на млетачким стовариштима. Једни би другима враћали о д -
метнике. Мир би морао обухватити и Драгу Дукађина са свим
његовим поседима. Од Леке je такође тражено да врати си-
новима убијеног дањског провидура Антонија Делфина сва
отета добра.175 Како je Павле у међувремену умро, Лека и
његова браћа прихватили су услове мира на састанку са ска-
дарским кнезом Бенедетом Соранцом, љешким ировидуром
Луком Контареном и дривастинским потестатом Крезијем де
Молином, 19. фебруара 1949, у Скадру. Текст мировног угово-
ра обухватио je све млетачке услозе изузев обавезе да ce вра-
ти имовина убијеног провидура Делфина 176 ; вероватно je у
току преговора Лека и тај услов испунио. Млечани су били
задовољни што je окончан сукоб који je изазивао непотребне
издатке; били су задовољни и млетачки поданици, je je рат
против Дукађина и од њих изискивао знатне жртве, a доно-
сио им само оскудицу.
Многи домаћи људи учествовали су у борбама на млетач-
кој страни. Koja Хумој je погинуо за време јуриша на Сати;
Василије Угрин ту je изгубио десну руку и пао у ропство.
Јован Запа и његов брат изгубили су у рату очи. У борби за
Сати од седморице браће Педантари двојица су погинула;
више њихових рођака било je рањено. Ратовала су и три сина
Рајка Монете, који je раније био властелин српског деспота,
затим Петар Малонши са два сина и Буша Сорња из Дања.
Другима и нема трага, јер ce ни они ни њихови наследници
нису појављивали у Млецима да им ce потврде службе или
провизије добијене за верност Републици. 177

175 Senato Secreta X X , 165 r° — 167 v°. Села на подручју Сатија

која би ce Дукађинима уступила у феуд: Palatium, Aimelle, Petra

Rubea, Scaramonum, Sanctus Martinus, Fontanella, Chimechechi, Iansi,
Craglianus, Fista, Chermixi, Caxenglini, Stephan Progon.
17в Спом. 95, 106—107; Listine X, 138—139.

177 Синови Koje Омоја (Хумоја) добили су у пронију село Кал-

дерон. Senato Mar VI, 47 r°. Василије Угрин добио je месечну про-
визију од 14 перпера на скадарској благајни. Senato Mar VI, 73 v0.
Слепој браћи Запа обећана je служба на неком прелазу, када ce
место упразни. Collegio. Notatorio 10, 82 v°. Антоније Педантари до-
био je за своју многобројну чељад службу с једним кољем „на ла~
тински начин" у Скадру, осам перпера месечно на благајни Дања,
кућу са земљиштем и осам „поља" у селу Заравина. Senato Mar-
378 ИВАН БОЖИТх

Млечани су своје односе с Дукађинима средили без Скен-

дербега, како су и очекивали када су му предложили да ce
у њихов уговор о савезу унесе одредба да могу склопити
одвојен мир. Нису ce при том интересовали хоће ли Лека
прекинути своје односе с Турцима или наставити сукоб са
Скендербегом. Мировни уговор није ни променио став Дука-
ђина према Скендербегу. Зато je интервенисао папа Пије II.
Мада je његов ггретходник Каликст III 1457. оштро критико-
вао епископа Кроје, поред осталог и због тога што je искљу-
чио из цркве „католичког кнеза Павла Дукађина и његове
поданике без разумног разлога", Пије II je 10. фебруара 1459.
тражио од архиепископа Драча и Бара, као и од њихових
суфрагана, да запрете екскомуникацијом Леки и његовој
браћи ако ce у року од 15 дана не одвоје од Турака и не
престану да им пружају помоћ у борби против католика, на-
рочито против Скендербега — „најжешћег Христовог заточ-
ника". 178 Упркос томе, сукоб ce није стишавао. Када je Лека
порушио тврђаву Сати пре но што ће je предати Млечанима,
Скендербег je заузео град и села no његовој околини, поти-
снувши одатле Леку. Зато je Сенат, почетком маја 1459, на-
редио капетану Јадранског мора Лоренцу Мору да ce састане
с млетачким ректорима у Албанији и с командантом оружа-
них снага Мелхиором из Имоле и договори шта би требало
предузети; морао je настојати да ce Сати врати Млечанима.179
Када je дошло до састанка са Скендербегом у Љешу, овај je
објашњавао да град и села није узео од Млечана, већ од
„непријатеља Христовог и мојег", a задржао га je очекујући
да млетачка влада реши хоће ли тај крај остати њему или
Републици. Ha крају ce, 4. јуна, помирио с тим да га врати
Млечанима.180
Иако je султан приводио крају освајање Србије, Мле-
чани су једва пристали да пошал>у свог представника на
конгрес у Мантову, где ce решавало о прекиду унутрашњих
IX, 106 v°. Синови Рајка Монете добили су потврду поседа које je
уживао њихов отац. Senato Mar VII, 14 r° — 15 г°. Петар Малонши
са синовима добио je у Скадру службу с два коња „на латински
начин". Senato Mar VI, 194 r°. Браћи Борња потврђено je село За-
варина са осталим баштинама које су поседовали. Senato Mar VI,
94 v°.
178 Спом. 95, 83, 104—106; уп. Raynaldus, Annales eccleslastici X,
Lucae 1753, 258—259; A. Gegaj, L' Albanie, 90—91, нап. 4.
179 Senato Secreta X X , 183 r ° ; A. Gegaj, V Albanie, 120.
180 Спом. 95, 108—109. У овом издању погрешно стоји у регесту

да je он одузео град Сати од Турака; под „Христовим непријате-

љем" мисли ce овде на Леку Дукађина. Listine X, 144.
O ДУКАЂИНИМА 379'

сукоба у Италији како би ce све снаге Мобилисале против

Турака, и пружали су отпор одлуци да им ce у заједничком
походу гговери врховна команда на мору. 181 Сам Скендербег
ce умешао у сукобе око напуљског наслеђа подржавајући,
после смрти свог сениора Алфонса, његовог наследника Фе-
рантеа; од септембра 1461. до јануара 1462. ратовао je ca
својим трупама у јужној Италији, пошто je претходно скло-
лио ca султаном примирје. 182 Млечани нису ништа предузи-
мали. Турци нису проваљивали у Албанију, где су ситна ro-
čno да несметано рашчишћавала старе рачуне. Ту je као
жртва унутрашњих сукоба пао и Драга Дукађин, „insidiis et
dolo interceptus". Сенат je 25. јуна 1462. наредио скадарском
кнезу да ce његовом сестрићу Николи (сину Драгиног брата
Ђорђа) упишу три коња с којима he служити Млечанима „на
латински начин", у убеђењу да he бити користан захваљу-
јући угледу својих предака. Никола je морао да на сваки
позив крене у рат не само ca три уписана коња већ ca свим
својим људством, како коњаницима тако и пешацима, као
ш т о су чинили и његови стари.183 A Драга je несумњиво пао
као жртва Леке Дукађина и његове браће, с којима су Мле-
~чани, поштујући мировни уговор, одржавали добре односе.184
Република je променила своју политику у Албанији тек
када je због све јачег турског притиска на Леванту морала
да ce 1463. године уплете у дуготрајни рат с Портом.185 Тада
j e сву пажњу поклањала припремама крсташког рата на челу
с папом Пијем II, a у Албанији настојала да ce одржи борбено
расположење Ђурђа Скендербега, да ce сама с њим што чвр-
шће веже, отклањајући размирице у суседству својих поседа.
Шаљући у Албанију новог провидура, Гаврила Тревизана,
Сенат je у октобру 1463. истицао да би и Лека Дукађин могао
много помоћи предстојећем крсташком походу ако би ce из-
мирио ca Скендербегом. Зато му je дао у дужност да их
измири или, ако то не постигне, да одврати Леку од сваке
непријатељске акције и подстакне да буде наклоњен хриш-

181 L. Pastor, Geschichte d. Papste II, 15, 18, 19, 52, 53, 55, 62—63,
78.
182 Нема података на основу којих би ce могло рећи да ce Скен-

дербег тада измирио ca Дукађинима, како каже Ali Hadri, нав. дело,
134.
183 Senato Mar VII, 67 v°, 68 r°.
184 Лека je одржавао везе и ca Дубровчанима. У фебруару 1462.

расправљало je Веће умољених о одговору његовим посланицима.

Acta Consilii Rogatorum XVII, 62'.
185 Roberto Lopez, II principio della guerra Veneto-Turca nel 1463,
Nuovo Archivio Veneto, 5 a serie, No 15 (1934) 45—132.
 ИВАН БОЖИТх
380

ћанском походу. 186 Венијер je своје задатке извршио захва-

љујући помоћи драчког архиепископа Павла Анђела, који je
успео да одвоји Леку од Турака и доцније измири са Скен-
дербегом, a исто тако да и Скендербега наведе на прекид
примирја с Турцима.187 Лека Дукађин ce, no свој прилици,
одвојио од Турака ускоро no Тревизановом доласку у Алба-
нију, јер je Сенат већ средином децембра 1463. разматрао,
поред осталог, и његов захтев да му ce у случају турске про-
вале обезбеде на млетачкој територији смештај и издржа-
вање и да ce, у случају склапаша турско-млетачког мира,
и он унесе као млетачки пггићеник. Захтеви које je његов
стари гласник фрањевац Евгеније донео у Млетке откривају
и услове које je Лека постављао напуштајући Турке. Тра-
жио je да му ce врате сва села која je држао пре но што су
Млечани узели Дањ — читаво подручје Сапе и Рогамине.188
Сенат je тај захтев одбио, јер je део села уступио сестрићу
Драге Дукађина, a део оставио под јурисдикцијом Дања „који
би без њих остао сасвим огољен"; у замену, одредио му j e
годишњу провизију од 300 дуката. Уз то му je обећано да
ће му ce дати склониште у случају турског напада и да ће
бити унет у мировни уговор који Млечани буду склопили
с Портом, али му je наметнут и услов да с Турцима не може
склопити мир без дозволе млетачке владе. Лека ce са Скен-
дербегом још није био измирио, na je захтевао да не буде
потчињен његовој команди, већ било ком млетачком ректо-
ру, и да му ce пружи помоћ ако би га Скендербег напао.
Сенат je и ове захтеве прихватио. 189
Драчки архиепископ je успео да Леку Дукађина измири
са Скендербегом тек следеће, 1464. године.19" Тада je, смрћу
186 Спом. 95, 146—147; Listine X, 280—281.
187 Тревизан му je издао у Бару повељу пред крај своје ми-
сије, 25. јула 1465. истичући у њој све архиепископове заслуге за
Млечане. Млеци, Museo Corer, MSS PD, 666/42 (пергамент). Уп. М.
Šufflay, Die Kirchenzustdnde im vortiirkischen Albanien, Illyrisch-alb.
Studien I, 243, нап. 5.
188 Прву групу села чине: Ranesa cum Sancta Maria de Galina,

Pocerami, Selita, Fereri, Baba, Grammisi, Malici, Lixosi, „base tre che
sono ali Steuranchi", „1а mita deli Grutti", li Trossani; другу групу
чине села у Рогамини: Dodice, Lissani, La Virda, Medoia, Sacoli, V e -
nlini, Merristi. Спом. 95, 153; Listine X, 296.
189 Senato Secreta X X I , 214 r° — 214 v ° ; Спом. 95, 152—153; Li-
stine X, 295—296.
190 Barletius, Vita Georgii Castrioti, 339, каже да je Скендербег
1464, у борби против Балабан-паше, једну од четири војске пове-
рио Танушу (!) Дукађину. Не зна ce на кога je он управо мислио;
о Дукађинима je уопште мало знао и мало о њима говорио.
O ДУКАЂИНИМА 381

Пија II, пропао план о крсташком походу на Турке, a Скен-

дербег je, додуше истрошен, настављао до краја живота да
ce одупире турским нападима. И даље у рату с Турцима, све
до 1479, Млечани су подржавали његове напоре, стално на-
стојећи да за њих вежу и ситнију албанску властелу, у пр-
вом реду Леку Дукађина, чију су наклоност плаћали обећа-
ном провизијом. Били су врло задовољни што ce он није
покренуо када je нови зетски господар Иван Црнојевић на-
пао 1465. млетачке поседе, мада му je био непосредни сусед. 191
A када je у августу исте године послат у Албанију нови про-
видур Јозафат Барбаро, познат no својим путовањима и ди-
пломатским мисијама у Русији и Персији, Сенат му je саве-
товао да одржава пријатељство између Леке Дукађина и
Скендербега у интересу борбе хришанских снага против Ту-
рака.192 To je поновио у јануару 1467. и Франћеску Капелу
који je, одлазећи у Албанију, имао дужност да ce састане са
Скендербегом, Леком Дукађином и осталим албанским прва-
цима у близини млетачких граница.193
У последњим Скендербеговим припремама за одбрану
Кроје од турске опсаде, Лека je стајао на челу једне веће
његове војске и одлучно ce борио против Турака. 194 Према
Барлецију, и у време Скендербегове смрти (јануар 1468)
Лека je био поред њега у Љешу; он je, наводно, народу и обја-
вио смрт великог борца, одржавши говор чија je садржина,
као и садржина осталих говора код овог хуманистичког
писца, обично подражавање античких реторских образаца.195
Но, све то показује да je, поткрај Скендербеговог живота,
био за њега чврсто везан.

191 Listine X, 323; уп. К. Јиречек, Истор. Срба I, 401.

192 Senato Secreta X X I I , 111 v ° ; Niccolo di Lenna, Ciosafat Bar-
bare (1413—1494) e i suoi viaggi nella regione russa (1436—51) e nella
Persia (1474—78), Nuovo Archivio Veneto, n. s. X X V I I I (1914) 38—39.
193 Senato Secreta X X I I I 93 r°.
194 Barletius, Vita Georgii Castrioti, 366, каже да je Скендербег
једну војску поверио 1467. Леки Дукађину (Lecham Duchainum re-
gulum praefecerat, virum non minus rerum bellicarum peritissimum
quam fortunatissimum), a другу Николи Монети из Скадра. Biemmi,
571, додаје уз Леку и његовог брата Николу, што доцније прихва-
тају поједини историчари: Francesco Verdizzotti, De' fatti Veneti
dali' origine della Republica sin ali' anno MDIII, Venezia 1674, 571; A.
Gegaj. L'Albanie, 146.
195 Barletius, Vita Georgii Castrioti, 372. D. Franco, Gli illustri e

gloriosi gesti fatti contra Turchi dal signor Don Giorgio Castriotto, detto
Scanderbeg, Venezia 1545, 216, додаје да je Лека гребао лице и уда-
рао ce у груди, што A. Gegaj, L' Albanie, 148, прихвата додајући да
je то и данас обичај no албанским брдима.
382 ИВАН БОЖИТх

Како Турци нису успели да освоје Кроју ни после

Скендербегове смрти, њену су одбрану преузели Млечани.
Ипак су Турци оставили земљу у пуном расулу. Много je
света било побијено или одведено у ропство, a избеглице
су чекале на обали да их неко пребаци у Апулију. Ситна
властела поново je почела међусобне обрачуне. Сукоб j e
избио и између рођене браће Леке и Николе Дукађина.
Скадарски кнез обавештавао je Сенат да ce Лека поново
приближава Турцима и настоји да своја многобројна добра
извуче из Скадра. Зато je у јуну 1469. наређено Јозафату
Барбару да у томе спречи Леку, не би ли ce тако осујетила
и његова спрега с Турцима.196 Лека и Никола су најпре прог-
нали брата Прогона, a затим ce и сами закрвили. Лека je при-
шао Турцима, a Никола млетачком провидуру Јозафату
Барбару и, према причању Сагреда, уз помоћ 1200 млетачких
коњаника, разбио снаге свог брата и Турке који су га подр-
жавали (погинуло je наводно 800 Турака). Тако je обновио
своју власт.197 У општој пометњи и опредељивању према
тренутним интересима, људи су лако мењали ставове и
господаре. Склонивши ce од браће Млечанима, Прогон им
je верно служио све до смрти (умро je у првој половини
1471) зато што je од њих примао провизију од 300 дуката
годишње, која je некада била додељена његовом брату Леки.
A Лека и Никола измењали су улоге: Никола ce везао
с Турцима, дао сина султану и иступао као најогорченији
противник Млечана у Албанији, док ce Лека држао на својим
поседима и сарађивао с млетачким властима. Ho, скадарски
кнез je успео средином 1471. да и Николу поново приклони
Млечанима. Требало je да Никола доведе одред Турака
на договорено место и да их ту Лека све похвата и побије.
Лека je пристао да ce измири с братом и да му врати баш-
тину a Млечани да му исплаћују провизију од 300 дуката
и уступе кућу коју je држао Прогон, na чак и да му пове-
ћају провизију на 600 дуката ако би га Турци протерали
с његових поседа.198 Из докумената ce не види како су они
ову замисао остварили. Тек, од тог времена јављају ce и

" « Спом. 95, 214; Listine X, 444—445.

197 С. Hopf, Chroniques, 205 (изводи из хронике Стефана Мања);
Giovanni Sagredo, Memorie storiche de' monarchi ottomani, Venezia
16884, 74—75. AKO су сви ови подаци тачни, до сукоба није дошло
1468, како би изгледало из Сагредовог текста, већ 1469, како каже
Стефан Мањо. Сукоб je свакако избио после 2. јуна 1469, када je
Јозафат Барбаро добио упутство. Уп. Hopf, Gesch. Griech. 11, 157;
Fr. Verdizzotti, De' fatti Veneti, 572—573; Niccolo di Lenna, Giosafat
Barbaro, Nuovo Archivio Veneto X X V I I I , 43.
198 Senato Secreta X X V , 55 r°.
O ДУКАЂИНИМА
383'

Ј1ека и Никола на млетачкој страни у огорченим борбама

за заустављање турске бујице у северној Албанији.
У време када су млетачки поседи били у пуној дезорга-
низацији, како због унутрашњих сукоба тако и због спољних
напада, када су у Млетке даномице стизале вести о недо-
вољној опремљености тврђава и захтеви да ce одобре нова
финансијска средства, Турци су предузели две одлучне
офанзиве — 1474. и 1478. године. У првом походу порушили
су Дањ, око кога су ce толико отимали Дукађини, a онда
га напустили. Многобројне поправке биле су потребне у
ЈБешу.199 За време турског напада на Кроју 1477. помиње
ce међу командантима, који су ce припремали да пруже
отпор освајачу, и Никола Дукађин. Сенат му je у октобру
слао на поклон тканине, у жељи да њега и још неколицину
албанских првака који су ce до краја одржали на површини
веже за своје одбрамбене планове. Према једном млетач-
ком хроничару, Никола je био „човек велике моћи, имена
и ума међу својим народима, располагао je са доста коња-
ника". Али, отпор je био узалудан. Kpoja je пала 1478.
године, a за њом и друга места.200 Ha крају су Млечани
капитулирали, и почетком 1479. предали Скадар и скло-
пили са султаном мир. Никола и Лека Дукађин, исто као
и Иван Црнојевић, морали су, пред турским налетом, на-
пустити своје земље. И остали су ce пребацивали у Млетке,
Марку или Апулију.
Ha вест о смрти великог освајача Мехмеда II, када je
оживела нада да би ce Турци могли потиснути из Босне
и Албаније, бегунци су почели да ce враћају. Дубровчани
су почетком јуна 1481. јавл>али напуљском краљу да je
Никола Дукађин кренуо у Албанију, a 15. јуна да су у
истом правцу „одлетели" Ј1ека Дукађин и Иван Црнојевић,
коме су месец дана доцније помогли са двадесет дуката
да пребаци породицу. „Нека Бог помогне и подржи њихове
жеље, али мало верујемо да ће шта постићи без помоћи
споља" 201 , додавали су свом извештају. Црнојевићи су ce
189 Senato Mar X , 11 r°, 13 r°, 17 v°, 97 v°.
200 Senato Mar X 144 r°; Chronica Veneta attributa a Marcantonio
Erizzo, fino ali' anno 1495, Marciana, IT VII, doc. LVI (col. 8636) 525;
уп. Marcantonio Coccio Sabellico, De gl'istorici delle cose Veneziane II,
Venezia 1747, 369 (col. 1496); C. Hopf, Gesch. Griech. II, 160; Fr. Ver-
dizzotti, De' fatti Veneti, 614.
201 B. Макушев, Историјски счоменици Јужних Словгна u бли-
народа II, Београд 1882, 102, 105, 106; Дубр. Acta Consilii Ro-
gatorum X X I V , 1; K. Јиречек, Ист. Срба I, 402; Ј. Томић, Црнојевићи
u Црна Гора (1479—1528), Београд 1901, 29.
 ИВАН БОЖИТх
384

још извесно време одржали. Судбина последњих Дукађина,

који су своје жеље везивали за хришћанске снаге, није ни
позната. Вероватно су и они са Скендербеговим сином Ива-
ном учествовали у албанским устандима који су дизани
до краја X V века.202 Но, после млетачког повлачења из
рата били су препуштени сами себи и без изгледа да ће
постићи неки трајнији успех. Kao истакнуте личности у
животу свог краја јављају ce после тога они чланови њи-
хове породице који су прихватили ислам и постали високи
турски функционери. Поисламљени Дукађини учествовали
су у политичком, војном и управном животу Отоманског
Дарства. 203

Исламски потомци средњовековних Дукађина и ста-

'новништво северне Албаније сачували су на њих живу успо-
мену. Лека Дукађин постао je легендарна личност за коју
je предање везало одредбе албанског обичајног права, чу-
вајући их под називом Канун Леке Дукађина. Везивање
обичајног права за његово име несумњиво je последица
схватања, изграђених под турском влашћу, да творац тих
одредаба никако не би могао бити сам Скендербег, који je
свој век провео у борби против Османлија. Лека je својим
повременим везивањем за Турке вероватно био подеснија
личност 204 , утолико пре што су потомци Дукађина доспели
под турском влашћу до високих положаја и имали у Цар-
ству велики утицај.

202 A. Gegaj, L' Albanie, 157.

203 Већ Мусаки наводи више чланова куће Дукађина који су
пришли Турцима и брзо ce попели до највиших положаја. С. Hopf,
Chroniques, 276, 284, 288, 300, 335. Ha основу турских хроника и ис-
права успон првих Дукађина у отоманској хијерархијској лествици
приказао je Гл. Елезовић, Турски споменици, 770—792, додајући за-
тим осврт на историју њихове породице као и на постанак терито-
ријалног појма Дукађини.
204 Мишљења да je Лека Дукађин стварни аутор ових правних

одредаба лишена су сваког основа, a поготову претпоставка неких

италијанских историчара да je, уз Лекино законодавство, постојало
и друго, посебно, на територији Скендербега. Federico Patetta, „Intro-
duzione al Kanun di Lek Dukagjini", Rivista d'Albania. Milano, fasc.
III, 209; Salvatore Villari у приказу дела Stefano Cost. Giecov, „Codice
di Lek Dukagjini ossia diritto consuetudinario delle montagne d' Alba-
•nia", Rivista d'Albania III (1942) 62.
 РЕГИСТАР

25 Немирно поморје
 РЕГИСТАР*
Agnexina Cornario, 324
Аи Лаци, село, 292
Аимели (Aimelle), село. 377, 292
Аладин Михачевић, 70, 71, 77
Албан Контарини, скадарски
кнез, 254, 263, 319
Албанија, Албанци, Albania, 9, 15,
25, 95, 101, 122, 126, 147, 156, 160,
170, 177, 180, 182, 183, 189, 190,
198, 199, 201, 202, 208—215, 224,
226, 239, 253, 254, 259, 272, 273,
284, 290, 291, 306, 307, 316, 317,
324, 328—334, 339—341, 344, 345,
354—356, 357—360, 361, 362, 366—
—375, 378—384
Albia dicta Belgrad (Београд), 17
Алвиз Бембо, поморски прови-
ДУР, 225
Алвиз Донат, 186
Алвиз Растић, 189
Алегрето Кањошевић, 121
Алекса, 161, 228
Алекса Беган (Alexio Began), 249,
250, 273, 278, 320
Алекса Божидаревић, 171
Алекса Грубачевић, 119, 121, 122,
167
Алекса Јурман, 365
Александар, господар Канине и
Валоне, 335
Александар III, папа, 16
Alexio, в. Љеш
Алибег, 359, 360
Алтоман, Аотоман, Otoman, Otto-
man, војвода деспота Ђурђа
Бранковића, 47, 123—125, 133,
173, 174, 179—190
* Регистар je израдио мр Ненад Фејић, асистент Историјског инсти-
тута у Београду.
25*
Алфонс V, арагонски и напуљ-
ски краљ, 370, 375, 379
Алчибег, 212
Амашос К. историчар, 242—245r
255—257
Ангора, 199, 221, 354
Андреа, 213
Andrea Angelo, 335
Андреа Венијер, подестат Бара,
125, 343, 366, 367, 380
Андреа Корнер, подестат Бараг
125
Andrea Radovan, 192
Андреа Склав, село, 280
Andreas Bonci de Venetiis, 279
Андреј Chisolichuchi, 315
Андреј Precali, 276
Андреј Склав, 281, 284
Андрија, 162, 280, 284, 285
Андрија, барски надбискуп, 19
Андрија (Рашко), син Павла Ду-
кађина, 340
Андрија Дукађин (Agdrias Đ u -
cagin), 342, 343
Андрија Кашћелан, 127, 128
Андрија Кечевић, јањевски све-
штеник, 23—25
Андреј Крута, 294
Андрија Могулси, 163
Андрија Новаковић, 71, 72, 146
Андрија Сакат, 214
Андрија Спан, 298
Андрија Фосколо, провидур, 254,
263
Андрија Омој (Хумој), 181, 247
Андрија Хот, 170, 286
Анђа, 128
"388 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Анкона, 9, 12, 339 Балканско полуострво, 98, 147,

Анкоиска Мариа. 11, 102, 222, 349, 367
375, 383 Балошан, 158
Antibari, в. Бар Baltesa, село, 371
Antonio Beatillo da Bari, истори- Balta de Zivrano, 228
чар, 196 Balfus, село, 371
Антон Друшко, которски свеште- Болша, село, 247
ник, 80, 91 Балша II Балшић, 41, 346
Антон Медин, 127 Балша III Балшић (Balsa), 4, 13,
Антонио Боколи, которски кнез и 22, 35, 43, 44, 45, 65, 66, 87, 108,
капетан, 31 109, 111, 114, 115, 121, 132, 153,
Антонијо Делфин, дањски прови- 156, 157, 160—164, 169, 175, 176,
дур, 372, 377 205, 213, 214, 215, 216, 219, 221,
Антонијо Ђустинијан, 235 222, 228, 229, 234, 235, 238, 263,
Антонијо Лоредан, 226, 227 274, 276, 281, 284, 285, 286, 294,
Антонијо Мемо, 25 297, 298, 301, 304, 306, 307, 320,
Антоније Пукцио, которски опу- 341, 343, 353, 355, 356, 357
номоћеник, 5 Балшићи, властеоска породица
Апулија, Афпулци, 10—12, 19, 54, (в. и Балша II, Балша III,
86, 102, 103, 139, 144, 148, 179, Страцимир, Ђурађ I, Ђурађ II
333, 357, 375, 382, 383 Страцимировић), 4, 13, 21, 22,
Арбан (Кроја), 301 40—43, 48—49, 62, 63, 77, 80, 87,
Арбанас, Арбанаси, 4, 158, 159, 96—99, 100, 106, 107—110, 115,
160, 176, 178 136, 155, 160, 169, 173, 174—176,
Арбанас Гојчин (Арбанас Кој- 202, 213, 214, 219, 220, 227, 228,
чин), 209, 217 233, 235, 236, 271, 290, 345, 346,
Арбанас Радослав, 365 349, 357
Аргос, град, 34 Бањ Јунковић, син Хота Јунка,
Аркадија, 243 170
Archa, локалитет, 232 Бањ Хот, в. Бањ Јунковић, 170
Аријанит, породица, 362 Бар, Барани, Antibari, 16, 19, 35,
Аријанит Комнин, 337, 341 86, 95—102, 105, 112, 114, 118,
Арнаутлук, 334 121—126, 143, 147, 154, 156, 157,
Арсеније, зетски митрополит, 88 161, 162, 165, 173—175, 178, 179,
Apia, град, 12 180, 182—186, 190, 191, 208, 222,
Африка, 225 228—232, 240, 260, 268—270, 278,
282, 288, 290, 292, 294, 295, 298,
301, 302, 309, 316, 326, 363, 365,
Baba, село, 380 378, 380
Базел, 101 Барбо, породица, 353
Базилио Бизанти, которски вла- Барди Никола, 276
стелин, 76 Bardi in la Salvia, село, 276
Бајазид I, Bayasit, султан, 199, Барлета, 11
221, 353 Барди (И), село, 276
Бајице, ратничка дружина, 171 Барбароси, Barbarossi, село, 247,
Бакше, 170 282, 305, 316, 376, 329
Балабан паша, 380 Bardi Стефан, 276
Баладрини, Baladrini, село, 246, Бардовци, властелинско имање,
242, 243
249, 250, 272, 273, 278, 322, 354,
Бари, 9, 11, 15, 16, 195, 196
359, 366
Барлеције Марин, хроничар, 332,
Balderoniza, 253 362, 363, 381
Балецо, село, 247, 248 Бароч, Барок, 130
Балеч, град, 275, 285, 301 Бартол Јованов, 343
Балкан, 27 Baschina, село, 364
РЕГИСТАР
389
Bassi, локалитет, 251, 267 Бјелошевићи, раничка дружина,
Безулки, село, 293 171
Бегат, место, 293 Blachy, в. Власи
Бегази, шума, 230 Бланка, кћи Филипа Тарентског,
Белани, Belaj, село, 250, 265 19
Белације Унгаро, 191, 278, 291 Блемистерос, 374
Белтома, село, 314 Близикуће, паштровско племе,
Белуно, град, 5, 96 130, 131, 132, 135, 144
Бенедикт Соранцо, скадарски Близикућа Кањош Владеновић,
кнез, 330, 377 135
Бенедикт IX, папа, 17 Близикућа Радич, 135
Бенгере, село, 341 Бобовишта, предео, 59
Београд, 17, 141 Богдан, син Петра Шестана, 161
Берат, град, 346, 355 Богдан Братановић, 68, 69
Берисалићи, ратничка дружина, Богдан Јоковић, 135
172 Богдан Шћепановић, 169
Бернард, бискуп, 81, 82 Богданићи, браћа, 63
Бескућа, породица, 58 Богдаш Миомановић, 71
Бестриола, Bistriola, село, 313, Богдаша (Bogdassa, filius Stani-
357 ce), 37, 55, 69
Беч, 195 Богдашић, Богдашићи, село, 37—
Бечићи, паштровско племе, 130, —49, 53—69, 71—87, 91, 116, 152,
132, 166 160, 163, 3 64, 309
Бечић Алекса, 144, 148, 132 Богдашић Горњи, село, 37, 61
Бечић Андрија, 123 Богдашић Доњи (Градац), село,
Бечић Вукашин, 111, 115, 132
37, 76
Бечић Десислав, 123
Богета Миомановић, 71
Бечић Лека, 123, 124
Богета Михачевић, 70, 71
Вечић Радаљ, 132
Богић Богдашић, 72
Бечић Радич, 111
Богић Брајковић, 63
Bigazi, 228
Богиша Радаковић, поп, 89—91
Биеми Ђанмарија, историчар,
Богишић Валтазар, историчар и
363, 370
правник, 105
Бијела, село, 51
Богоје Тудровић, 135
Биково, село, 289
Богородица (икона), 35
Bila Trava, село, 270
Bodissa (Rastieni), село, 162, 276.
Биомужевићи, 191
287
Бистрица, 148
Божа, 291, 292
Битидоси, ратничка дружина, 158
Битри Зупан, 276 Божићко Богдашић, сеоеки капе-
Б ш р и Закарија, 274 тан, 56, 57, 64, 69, 70
Битри Изи, 283, 284 Божидар Душман, 369
Битри Илић, 291 Божидар Спан, 291
Битри Јонима, 354 Божићковићи, 72, 73, 76
Битри Килиоти, Bitri Chilioti, Бојана, река, 11, 13, 14, 86, 95, 101,
283 165, 179, 198, 210, 218—240, 287,
Битри Сигерци, 273 302, 303, 312, 348, 349, 358, 373
Бока Которска, 13, 18, 20, 28, 40,
Битри Склав, 280
44, 45, 46, 80, 83, 85, 86, 106, 113,
Bitri Ysi „Е1 Grande", 165 146, 148, 152, 157
Бјелила, локалитет, 58, 59, 64, 70, Боласлав Богдаша, 37
71 Bolchia, локалитет, 341
Бјелопавлићи, Bielopaulovich, Болоња, 6, 101
ратничка дружина, 157, 168, 169, Боља, сестра Koje Закарије, 368,
171, 177, 192 369
"390 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Боља, ћерка Koje Закарије, 215, Бузановићи, 166

216, 291, 292, 299, 302, 326, 337, Бузеђарпене, село, 269
364 Бузесеси, село, 281
Бонци, породица, 279 Буљаревићи, 166
Бонифације IX, папа, 200, 346 Буљарица, 131
Борило, 337 Булсарије, Bulsari, село, 249, 283
Борч, град, 210 Буришић, село, 145
Борино, село, 125 Бурић Радманић, 145
Борња, браћа, 378 Бус Гронема, 313
Боромири, 295 Busesessi, село, 250
Босна, 3, 12, 17, 18, 20, 201, 211, Бусиарени, село, 330
334, 383 Busulchi, село, 290
Боша, мајка Koje Закарије, 368 Butadossi Ника, 277
Боша, жена Koje Закарије, 337, Бутаки, паштровско племе, 130,
350, 364, 365 131, 166
Боша, жена Леке Закарије, 337 Буша, син Koje Закарије, 215,
Брадица, 299 337
Браза, село, 285, 290, 291 Буша Борња, 377
Брајан, син Мирка Десиновића, Бушати, ратничка дружина, 160,
73 171, 172
Брајко, брат попа Богише Рада-
ковића, 90
Брајко Миочевић, 70 Вајуси, заселак, 286
Бранко Градисклав, 300 Валентини Ђ. исг-оричар, 260
Брајко Радовић, 69 Валона, 12, 189, 229, 335, 355
Бранко Сергоња, 144 Варси, село, 310
Бранковићи, деспотска породица Василије Угрин, 377
(в. и Вук Бранковић, Ђурађ Васко, 162
Бранковић), 174, 199, 338 Васко Добријевић, 77
Братота, брат попа Богише Ра- Ведегари, село, 289
даковића, 90 Ведолисти, село, 266
Братош, село, 125 Велика Булкија, село, 269, 314,
Брда, предео, 58, 59, 71, 72, 76, 316, 329
146, 153, 164 Велика Булча (Bulchi Grande),
Брдица, 265 село, 251
Брдиште, 59 Велики Гровемири, село, 310, 311,
Брдски рт, 59 323
Брег Радича Милојевића, 61 Велики Облик, село, 319
Брег Св. Илије, 61 Велики Тромпси, село, 273
Бреша, 375 Велики Фанди, област, 371, 376
Брњаци, замак, 18 Велислава, удовица Боласлава
Brochulco, село, 285 Богдашића, 37
Броми, село, 310 Веље Поље, село, 125
Брсково, рудник, 16, 17 Venlini, село, 380
Buba, село, 292, 364 Венеција (Venexia), в. Млетачка
Бугарска, 241, 242
Република
Будва, 17, 35, 36, 41—47, 63, 87—
Вериге, теснац у Боки Которској,
90, 95, 97, 99, 101, 105—111, 115,
13, 51
119, 121, 123, 129, 147, 151, 152,
Верона,
154, 158, 176, 178, 179, 180, 186,
Вероника, село, 291, 30-2, 323
189, 208, 213, 214, 230, 253, 260,
Ветор Капело, капетан Јадран-
296, 301, 315
ског мора, 85
Будимир Дукађин, 343
Ветор Пизани, командант мле-
Будимир, еин Будимира Дукађи-
тачке флоте, 28—30, 40
на, 343
Већебрдо, село, 39
РЕГИСТАР
391

Vignaro de Scutari, 297 Вук Бранковић, 199—202

Византија, Византијско Царство Вук Букорница, 132
244—245 Вук Врагоц, 289
Вилипоље, 368 Вук Дукађин, 343
Висковић, гроф, 112, 113, 122, 124, Vucha Nessi, 248
126, 127, 147 Вук Стефано, 145, 146
Видо (Витко Јонима), 246, 251, Вукашин Мрњавчевић, краљ, 106,
287 304
Вито, ђакон, 19 Вукашин Врагоц, 289
Вито Гучетић, 335 Вукац, 123
Вићенца, 6 Вукац, почившег Боранина, 124
Виша, кћи Богоја Паштровића, Вукац Николић (Vochec Nicolich),
145, 148 167, 168
Виша, жена Вукоте Главоча, 145 Вукашиновићи, браћа, 73
Виша, жена Хрвоја Новаковића, Вуко Балончић, 251
145 Вуко Губичић (Vucho Gubicich),
Вишеслава, 145 246, 283
Владами (Владањи), село, 282 Вукови Тромпси, село, 300
Владеновић Близикућа (Љуби- Вукоје Белојевић, 183—185
ша), презиме, 166 Вукосав Миомановић, 71
Владислав Драго, 203 Вукосав Ратковић, 70
Владислава, нећака Љеша Вој- Вукосав Врагоц, 289
нића, 144 Вукота Ратковић, 146
Владислава, жена Радича Гру- Вукчета, 285
бачевића, 143, 145 Вукча Салуме, 274
Влајинац Милан, историчар, Вулкатани, село, 246, 248, 278
256—258 Vulcata Јонима, 277
Власи, Влах, Влашка (Blachy, Вучетић Антоније, 112, 113, 122,
Morlachi, Vlachia, Valchia), 154, 127
155, 158, 159, 171, 198, 199, 202, Вучитрн, град, 45, 62, 115, 175,
314 199
Влаштаци, Vlastazi, 159, 160 Вучко Андријић, 72
Влатко, 289
Влатко Богдановић, 184
Влатко Хот, 277, 306 Гаврило Тревизан, провидур, 379,
Војислава, кћи Карла Топије, 380
337, 338, 350, 351 Гадуци (Gaduci), село, 265, 277
Voysa, село, 371 Гајола (Ganiolla), село, 280
Вочета Гојшић 54 Гаркућија, село, 292
Врагоци, браћа, 319 Гегај A. историчар, 368
Врагоч, браћа, 319 Georgius, в. Ђурађ Страцимиро-
Вракјен, властеоска породица, вић, 201
77 Giergi Radovan, 277
Врање, 243 Гијом Адам, барски надбискуп,
Врањина, острво у Скадарском 197
језеру, 48, 55, 172, 188, 243 Gine, 213
Врањска Пчиња (Ћурковица), Ginesi, село, 371
241—243 Ginius Tanuschus (Ђин Тануш),
Врањокуп, брег, 59 334
Врмац, полуострво у Боки К о - Гјаре, ловиште, 236
торској, 37, 39, 46, 57, 69, 74, 83, Главар, 166
271, 309 Главица, 59
Вук Биомужевић, 188 Главица Вожићковића, 59, 73
Вук Бобаљевић (Volzio М. de Главочи, паштровско племе, 130,
Babalio), 208, 210 131, 134
"392
Главоч Вукота, 134
Главоч Ђурђе („Glaves"), 121, 122,
124, 134
Главоч Никола, 124
Главоч Петар, 134
Гладри, река, 377
Gleduri Giergi, 277
Глерос, село, 251, 265, 269, 279
Глухавица, 199
Гњилшхг. a, локалитет, 59, 72
Гојак, 287
Гојсав, 189
Гојчин Црнојевић, в. Којчин Цр-
нојевић
Гојшићи, браћа, 54, 164
Голубац (Golubez), град, 17, 116
Голубовићи, 169
Горана, предео, 295, 326
Гољемади, раКничка дружина,
158, 160
Горичани, село, 180, 188
Горња Гора, Gargna Gora, село,
270
Горња Зета, 121, 157, 160, 168,
170, 171, 174, 175, 177, 178, 183,
187, 191, 230, 289, 296, 348
Горњозећани, 150
Горње Воде, село, 61 ,
Горњи Taj ep, ловиште, 236—237
Госпа, 32
Госпа будванска, слика, 36
Gostoli, село, 248
Гошић, село, 54, 55, 164
Grabia, 232
Градац, река, 39
Градашчица, речица, 57, 60, 79
Gradiesnica, поток, 59
Градиште, манастир, 127, 146
Gradoye de Bogdasichi, 37
Градојевићи, 162
Grammisi, село, 380
Грампси (Gramhi), село, 280, 284,
314, 323
Грачаница (Јањево), рудник, 17
Грачаница, нахија, 192
Грахово, 208
Грбаљ, Грбљани, 8, 13, 39, 45, 47,
51, 66, 67, 68, 83, 87, 100, 103, 106,
119, 123, 129, 151, 155, 159, 160,
175, 176, 190, 270, 271
Грбаљ Горњи, 85, 89, 90
Грбаљ Доњи, 85
Грбаљско поље, 31, 83, 85
Грдојевићи, село, 295
Grebazi, 253
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA
Гргур, фрањевац, 19
Гргур Кањошевић, 121
Григорије Цамблак, 196
Gritti, село, 380
Гриша, село, 211, 248, 249, 250,
266, 283, 302, 310, 311, 320, 328,
334
Грк, Грчка, 91, 186, 221, 241, 255,
267
Грле, ратничка дружина, 172
Grovemira Grandi, село, 275, 276
Grovemiri Петар, 276
Grovemiri Pizoli, 249
Грубач Дапчић, 163
Грубач Михачевић, 70
Грубачевићи, породица, 120, 121,
123, 128, 133—137, 145
Грудица, терен, 59
Групко-Грубач Стефановић, 72
Гуљелмо Квирин, млетачки тр-
говац, 32
Gunesi in la Medoa, село, 276
Gunesi Марко, 276
Гурикуће (Gurichuchi), село, 364,
365
Ghiugi, 273
Дабижив Бонци, властелин, 204,
247, 282, 320
Дабижив Десиновић, 146
Дабижив Грубачевић, 121, 122
Дабижив Степојевић, 70
Дабижив Трипковић, 63, 76
Дабиша Грубачевић, 70
Давид, зетски митрополит, 88
Давидовићи, в. Миковићи, 130, 131
Давковићи (Дапковићи), в. Црн-
ци, 130—131
Дајбаба, ратничка дружина, 171—
—172
Дајци, Dayci, село, 250, 252, 281,
286, 320
Далмација (Dalmatia), 9, 43, 81,
147, 223, 225, 267, 340, 353
Дамјан Ђурђевић, 189
Данило Ђурић, 191
Данијел ди Кинацо, хроничар,
28
Данило II, архиепископ, 196
Даничић Ђура, 257
Дањ (Dagno, Dagnum), 176, 179,
191, 198, 201, 202, 203, 209—215,
260, 291, 292, 301, 328, 337, 345,
РЕГИСТАР
393
349, 350, 359—361, 364—369, Doxani, село, 277
371—377, 380, 383 Драга Дукађин (син Николе Ду-
Дапко Ненковић, 189 кађина), 283, 292, 342, 369, 371-,
Дарда, село, 276 374, 375, 376, 377, 379
Dari, село, 285 Drago, 246
Дарци, село, 292 Драговићи, 166
Дебар, 292, 371, 376 Драгоје Лукин, которски власте-
Дедијер Јевто, 257 лин, 180
Делгер Франц, историчар, 244, Драгош Богдановић, 135
245, 256 Драч, 12, 13, lO'l, 200, 205, 225, 259.
Derguta, село, 371 260, 301, 334, 337, 341, 346, 348,
Десин, 70, 120 350, 351, 352, 356, 357, 358, 366,
Десин Андријић, 111 378
Деспина, жена Тануша Дукађина, Драчевица, 17, 20, 141
341 Дриваст (Drivastum), 22, 36, 41,-
Деспотовина, 174 45, 46, 91, 97, 115, 121, 125, 152,
Дивко Зауловић 181, 230, 289, 291 175—178, 181, 182, 191, 198, 201,
Димитракос Д. историчар, 242 219, 220, 222, 230, 234, 251, 260,
Димитри Сигерци, 281 261, 268, 274, 278, 280, 281, 289—
Димитрије (Митрашин) Божић- —291, 297, 299, 301, 302, 304, 305,.
ковић, 72 316, 317, 324, 348—350, 357, 359,
Димитрије Добриновић, 72 369, 372
Димитрије Јонима, 215, 354, 355
Димитријевић Сергије, истори- Дрим, река, 179, 210, 211, 214, 225,
312, 345, 349, 354, 361, 367, 373
чар, 195
Дрина, река, 17
Dimitrio, 213
Дробњаци, 171
Dimitrius, 37
Друежи, село, 295
Динић Михаило, историчар, 18,
Друшко Которанин, 83
174, 183, 196
Друшковина, локалитет, 60
Дмгкровићи, паштровско племе,
Дубовица, локалитет, 105
130, 131, 166
Дубрава, локалшет, 61
Добра, 145
Дубрава Михачевића, локалитет..
Добра, удова Михаља Веселића,
61, 71
146
Dobra Voda, 228 Дубровник, Дубровчани (Ragu-
Добранци, 314, 327 sium, Ragusei, Raguxei), 3—5, 9,
Добреа, село, 281, 310 11, 13, 16, 18, 19, 25, 33, 40, 41,
Добретик Гојшић, 54 43, 55, 89, 101, 106—108, 118, 120,
Добривоје Новаковић, 71 125, 139, 148, 154, 159, 160, 163,
Добријево, град, 199 175—177, 179, 183, 184, 186, 188,
Добро, 278 189, 201—206, 208, 210—213, 217,
Доброта, село, 39, 146 221, 229, 234, 236, 279, 334—336,
Dodice, село, 380 339, 343—345, 346, 356, 357, 362.
Додонићи, село, 145 363, 379, 383
Домини (Науреда), село, 285 Дуге, локалитет, 60
Доминик, 162 Дука Никшин, 251
Доминик Грампши, 322 Дукађин II, 334
Домицила, 145 Дукађин Могулси, 163
Домније, которски бискуп, 16 Дукађини, породица (В. Родослов
Донадо де Порто, скадарски кнез, стр. 344), 41, 199, 214, 219, 326,
269 332—356, 359, 362—371, 374, 375—
Доња Зета, 87, 121, 174, 175, 177, —384
180, 187, 189 Ducagini d'Albania, 334
Доњи Тајер, ловиште, 236 Дукалет (Duchaletus), старешина.
Доротеја (Теодора), 216, 300 Памалиота, 164, 288, 341
"394
Du Canges, Charles du Fresnes, ис-
торичар, 244
Dukigin zade Osman, 334
Dulcigno, в. Улцињ
Дуноња Ворниковић, 345
Дунав, 17
Дучић Нићифор, историчар, 150
Душман, властеоска породица,
156, 370
Ђаковица, 345
Ђакомо де Рива, провидур, 30,
235
Ђеновљани, 28
Ђин I Дукађин, 335
Ђин Мураро (Johannes Muraro),
249, 250, 282, 283, 320, 325
Ђин Precali, 277
Ђин Тануш, 334, 335
Ђинак, поп, 86, 162, 231, 303, 304
Ђинуфа, 269
Ђовани Барбо, прокуратор, 352
Ђовани Болду, скадарски кнез,
273, 284, 338, 339, 361
Ђовани Долфин, которски про-
ВИДУП, 127, 129
Ђовани Ђелси, ректор Дања, 366
Ђовани Јаковљев из Бреше, 343
Ђовани Капело, скадарски кнез,
337, 338. 356
Ђовани Липомани, 127
Ђовани Лонго, љешки провидур,
357
Ђовани Мијани, капетан Јадран-
ског мооа, 348
ЂОВРНИ Гиадениго, 343
Ђоође 162, 278
Ђорђе, син Арбанаса Радослава,
365
Ђорђе Бизанти, 14
Ђорђе Дукађин, 246, 278, 305, 334,
354, 355, 359, 366, 371
Ђорђе Дукађин, син Ђорђа Дука-
ђина, 341
Тзорђе Дукађин, син Николе Ду-
кађина, 341, 342
Ђорђе Дукађин, син Луке Дука-
ђина, 337, 335
Ђорђе Дукађин, син Павла Ду-
кађина, 339, 346
Ђорђе II Дукађин, наводни син
Тануша Дукађина, 336, 338
Ђорђе Лалој, 290
Ђорђе Малипјеро, 222
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA
Ђорђе Мида, 170
Ђорђе Могулси, 162, 163
Ђорђе Пелиновић, опат, 86, 147,
175, 185, 187, 302, 375
Ђорђе Петров, 282
Ђорђе Салума, 298
Ђорђе Топија, 200, 337, 338, 350
Ђорђо Зорзи, скадарски кнез и
капетан, 204
Ђорђо Фоскарино, скадарски
кнез и капетан, 204
Ђурађ I Балшић, 41, 106, 195, 200,
201, 30'4, 345
Ђурађ II Страцимировић Бал-
шић (Georgius, Zorzi Strazimir,
Zorzy Straziamyri) 22, 41, 42, 43,
45, 87, 97, 106, 107, 109, 115, 164,
198, 199, 200, 201, 204, 205, 209,
214, 218, 220, 227, 228, 233, 261,
262, 268, 291, 302, 306, 346, 348,
349, 350, 354
Ђурађ Биомужевић, 188
Ђурађ Бранковић, деспот, 13, 21,
22, 23, 44, 45, 46, 49, 56, 62, 83, 87,
88, 90, 114—116, 119, 123, 124, 132,
151, 152, 158, 163, 173, 174, 175,
176, 179, 180, 181, 185, 186, 187,
188, 190, 210, 211, 219, 223, 224,
230, 289, 309, 358, 360, 362
Ђурађ Ђурашевић, Црнојевић
(син Стефана Црнојевића), 111,
176, 206, 207, 208, 213, 216
Ђурађ Кастриот Скендербег, в.
Скендербег
Ђурађ Милијевић, 171 ,
Ђурађ Поповић, 73
Ђурађ Црнојевић (син Ивана
Црнојевића), 158, 169
Ђурашевићи, в. Црнојевићи
Ђурашевићи, породица из Паш-
тровића, 132
Ђурашевићи, село, 59
Ђурашин Божићковић, 70, 72
Ђурашин Миомановић, 70, 71
Ђурашин Михачевић, 70
Ђурашин Ђурашсвић, Црнојевић
(син Ђурђа Ђурашевића), 170,
213, 216
Ђурђе Кањошевић, 121
Ђурђев Бранислав, историчар,
150
Ђурђевићи, 131
Ђурићи, село, 39, 50
Ђуровићи, браћа, 295
Ђуровићи, село, 295
РЕГИСТАР
395

Евгеније, фрањевац, 376, 380
Евгеније IV, папа, 23, 181
Евританија, 243
Европа, 226, 321
Егреси, заселак, 286
Елида, 243
Ellena regina, види Јелена, кра-
љица
Енглеска, 267
Енкиекиани (Enchiechiani), село,
247, 251, 287, 310, 314
Епир, 242, 358
Ердељановић, Јован, етнолог, 150
Есте, град, 334
Еустахије Коко, которски кнез,
280
Жабљак, 13, 188, 190, 191
Жашева, село, 285
Жафран, надимак, 135
Жељково, локалитет, 60, 69, 73
Жича, манастир, 185
Жуке, локалитет, 59
Жуково брдо, локалитет, 59, 72
Жупа (Грбаљ), 73
Жупани, село, 246, 276, 322
Забојана, област, 96, 112, 164. 181,
192, 220, 229, 230, 231, 284, 287,
288, 289, 290
Завала, рт, 105
Zacholi, село, 285
Задар, Задрани, 5, 28, 140
Задримље, област, 334, 345, 346,
372, 374, 376
Zagora, Stara a Nova, 242
Заморањи, село, 287, 301, 310, 314
Захарија Љубић, 170, 286
Захарија Соранцо, которски про-
видур, 143
Занети, 195
Zamorachi, село, 285
Закарија-Сакати, властеоска по-
родица, 156, 199
Закарија, властеоска породица,
345
Зан Бембо, 125
Занте, острво, 12
Запад, 19, 257
Заравина, село, 292, 365, 378, 377
Зафалија, пронијар, 293, 325
ЗахлБмие, 128
Звечан, 199
Зекини, 257
Зета (Genta, Centa, Xenta), 15, 18,
32, 44, 46, 47, 87, 88, 89, 95, 116,
120, 121, 123, 125, 129, 143, 150,
152, 154, 156, 160, 168, 171,
172, 174, 187, 189, 191, 197, 199,
202, 206—209, 212, 213, 216, 230,
254, 272, 310, 317, 324, 339, 343,
346, 357, 369
Зета, река, 150
Зетско приморје, 6, 13, 26, 36, 44,
45, 83, 86, 95, 98, 101, 107, 109,
112, 116, 120, 121, 126, 190, 259,
274
Златно Брдо (Monte del Oro), се-
ло, 276, 277
Zonchius de Меха, которски вла-
стелин, 76
Zorzi Delfin, хроничар, 198
Zorzi Gruetio, 248
Зорзи Мида, 286
Zorzi Strazimir в. Ђурађ II Стра-
цимировић Балшић
Зуан Балбо, которски кнез, 45, 67,
152
Зуан Болду в. Ђовани Болду
Зуан Долфин, в. Ђовани Долфин
Зуан Енђелезе (Zuane Engelese),
251, 279, 282
Зуан Градениго, 235
Зуан (Иван) де Луксија, котор-
ски канцелар и нотар, 7, 24
Зуан Нани, которски кнез, 90
Zuchgarelli, село, 270
Зупци (Subci), село, 270
Iansi, село, 371, 377
Ибар, река, 18
Иван, 186
Иван II, которски бискуп, 26
Иван, син Скендербегов, 384
Иван Валшић-Стрези, 331
Иван Бели, 291
Иван Болица, свештеник, 91
Иван Бузановић, барски архие-
пископ, 147
Иван Дукађин, свештеник, 342
Иван Ђурђевић, 231, 303
Иван ЈБешковић, которски вла-
стелин, 76
Иван Милуда, ковач, 183, 184
Иван Николић, 73, 76
Иван Кастриот, 176, 203, 206, 207,
211, 212, 338, 345, 351, 353, 356,
357, 358, 362,
"396 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Иван Палташић, которски кано- Јелеч, град, 199

ник, 24, 81 Јелисанта, 304
Иван Поповић, 243 Јермижи, село, 292
Иван Радовић, викар которског Јероним Бућа, 77
бискупа, 26 Јерослава, жена Дабижива А л е к -
Иван Цријевић, 213 сића, 111, 138, 145
Иван Црнојевић (син Стефана Јеруница, 85
Црнојевића), 13, 126, 128, 129, Јерусалим, 106, 334
142, 167, 169, 171, 225, 226, 227, Јефтимије, зетски митрополит, 88
381, 383 89
Ивић Алекса, историчар, 207 Јиречек Константин, историчар,
Изи, арбанаска породица, 165 17, 21, 26, 151, 154, 179, 195, 197,
Извор Полвара, локалитет, 320 203, 204, 206, 207, 208, 242, 243,
Ирина, Јерина, жена Страцимира 244, 245, 255,
Балшића, 335 Јован X X I I , папа, 19
Исмаил, турски војвода, 359 Јован Бембо, которски кнез, 116
Исток, 10, 29, 239 Јован Запа, 377
Исхак, скопски намесник, 176, 206, Јован с Крита, крајински митро-
208, 212, 224, 358, 361 полит, 80
Италија, 9, 11, 81, 95, 97, 241, 242, Јово Љубиша, 131
244, 267, 333, 362, 370, 379 Јозафат Барбаро, провидур, 239,
Inuala, село, 371 381, 382
Ixexi, село, 249, 278 Јон Бестоле, 250, 251, 252, 283, 320
Јон Бушати, 364
Jon Dayci, 247
Јадранско море, 12, 13, 17, 35, 85, Jon Dobrossi, 247
98, 121, 221, 222, 224, 225, 348, 356, Јон Кереци, 277
358, 359, 373, 375 Јон Коста, 165, 293
Јакаљ, село, 39, 60, 71 Јон Нерације, 274
Јакета Колаковић, 346 Јон Преди, 327
Јаков Вракјен, которски власте- Јонима, властеоска породица, 41,
лин, 76 156, 199, 345, 320
Јаков Делфин, подестат Бара, 125 Јонима Прекали (Прегали), 250,
Јаков из Сијене, 342, 357 280, 281
Јакша де Маргоцио, 89 Јон Сканда, 315
Јањево, рудник, 17, 24, 25 Јонско море, 12
Јастребов Иван, историчар, 150 Јорга Никола, историчар, 151, 206г
Јевдокија, тетка Стефана Балши- 209
ћа Марамонте, 176 Johannis de Scutaro, 342
Једрене, 176
Југи (Ghiugi), село, 273, 284
Јелена, 145, 304
Јелена, краљица, жена Стефана Јунак Могулси, 162, 163
Уроша I, 18, 19, 146 Јунк Тузи, 277
Јелена, жена Ђорђа Дукађина, Јунк Хот, 170, 277
341
Јунковићи, в. Главочи, 130, 131
Јелена, свастика Прогона Дука-
ђина, 351 Jura Messi, 246
Јелена, удовица Николе Заудо- Jurassevich, в. Црнојевићи, Ђ у р а -
вића, 143 шевићи
Јелена Лазаревић, Балшић, Хра-
Јурек, поп, 89
нић, жена Ђурђа Страцимиро-
вића Балшића, затим Сандаља Juri Volchovich, види Ђурађ>
Хранића, 107, 175, 188, 228, 234 Бранковић
Јелена, жена Стефана Вукчића Јурко Туз, 170, 247
Косаче, 216
Јуроје, 37
РЕГИСТАР
Cha Doymo, 322
Кавач (Cavaz), село, 37, 39, 52, 59,
60, 67, 75, 81, 82
Кадикани, заселак, 285
Cazapi, село, 249, 278
Cazapur, село, 276
Cazapur Петар, 276
Казене, село, 269
Казестар, локалитет, 60, 71, 72
Кажанегра, презиме, 130
Кажељани, село, 292
Какаричи (Kakariqi), село, 265,
274, 354, 359
Caxenglini, село, 377
Chalac, поток, 61
Каламера, село, 334
Каламитос, место, 374
Калара, кћи Леке Радована, 324
Калдерон, село, 246, 248, 251, 253,
265, 266, 278, 285, 286, 310, 311,
313, 323, 324, 377
Калеа (Challea), кћи Тануша Ве-
ликог Дукађина, 338, 361
Каликст III, папа, 80, 378
Калођурђе пок. Јакова, писар
скадарске благајне, 204
Калођурђе Ђутзашевић (Calogen
Jurasevich), 168
Калођурђевићи, паштровско пле-
ме, 130, 131, 144, 166
Калођурђевић, Дминко, 133
Калођурђевић Матко, 132
Калођурђевић Новак, 132
Калођурђевић Петар, 89
Калођурђевић Стефан, писар
српске канцеларије, 69, 121, 122,
133
Caluza (I), земљиште, 249, 320
Chalur, село, 371
Камен Мост, локалитет, 59, 64, 72,
90
Канина, град, 335, 355
Карло I Анжујски, 19, 334
Карло Топија, драчки господар,
337, 351
Карокија, село, 277, 358
Каруци (Caruci), село, 290, 293
Карокиета, заселак, 286
Карпенет (Villa sancti Andree de
Carpeneto), село, 290, 291
Кастел Ластва, (Петровац), 108,
122
Castigneti, село, 371
Castrati, село, 276
Castrati Љеш, 276
397
Кастриоти, властеоска породица,
345
Кателина Грубачевић, 145
Катуни Црне Горе (Catuni Cerna-
gore), 150, 151, 152, 154, 155
Катунска нахија, 150
Кашћелани, браћа, 128
Chechioli, село, 285
Кереције (Cherezi), село, 249, 283
Chermixi, село, 377
Chicheris, село, 328
Chicher, село, 186
Килиоти, влас~ела, 156
Кимекеки (Chimechechi), село,
281, 284, 292, 377
Кипар, острво, 227
Кирана, жена Николе Дукађина,
341
Китуница, локалитет, 59, 70
Кларци, село, 376
Кларенца, 264
Климент V, папа, 19
Климент VI, папа, 17, 20, 35, 49,
80
Климент VII, папа, 26, 346
Клинац, надимак, 135
Ковијанић Ристо, историчар, 150,
207
Ковин, 148
Koja, Којачин, Којчин (Coia, Coi-
acinus), син Радича Хумоја, 217,
285
Koja Закарија (Соуа, Choicin de
Zenta, Choia Qacharia), 176, 179,
198, 203, 206, 207, 209—217, 291,
292, 300, 305, 326, 337, 341, 345,
349, 350, 353, 354, 355, 357, 358, 359
Koja, сестрић Леке Закарије, 364
Koja Хумој, 377
Којачин Вулката, 314
Којчин Ђураш^вић, Црнојевић
(Gojčin Crnojević, Goicin, Goy-
cin, Goyzinus Albanensis, Goi-
cin Zernoevich, Coicinus, Coyci-
nus, Coizinus, Choicin, Choizin,
Choicen, Coezin), син Ђурђа
Ђурашевића, 45, 90, 168, 206—
—210, 212, 213, 216, 217, 247, 296,
357
Кола Ластве (Cola Lastve), село,
125
Cola Fregano, Nicola Fregano, 300
Комани, ратничка дружина, 198
Конавли, 17, 20, 86
"398 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Конин (Conino), предео, 56, 59, 69, Крушевац, 116

75, 163 Крф, острво, 12, 98, 201, 219, 373:
Chonstantin, 198 Xamoragni, село, 251
Константин краљ (Rex Constan- Ксенија, мајка Константина Б а л -
tinus), 195 шића, 202
Константин, син Стефана Уроша Xupani, село, 276
II Милутина, 195, 196, 197, 205 Xupani Андреј, 276 -
Константин Балшић, 195, 196, 197 Xupani Јон, 276
—205 Кукањ, 171
Константин Дејановић, 198 Cucci, село, 285
Константин Филозоф, 160 Cucula Петар, 277
Копоник, село, 246—248, 251, 253 Купелник, село, 278, 310, 311, 320,
Копорићи, рудник 17 323, 329
Кордињано Фулвио, историчар, Курсак, 337
246, 263 Куртес, село, 290, 291
Корон, град, 264, 267 Cusmaci, село, 248
Косаче, властеоска породица <в.
и Сандаљ Хранић, Стефан Вук-
чић Косача), 95, 97, 102, 175, 177 Lavella, село, 371
Котари, село, 292, 376 La Virda, село, 380
Koiop, Которани (Catharum, Cat- Ладислав Напуљски, угарски
harini), 3—25, 28—58, 62—69, 74, краљ, 3, 43
76—79, 81—85, 87—89, 91, 96—104, Лазаревићи, деспотска породица
112—113, 118—120, 122—123, 125, (в. и Стефан Лазаревић и Је-
126, 128, 132—134, 139, 141—148, лена Лазаревић) 199
151—155, 159—160, 163—165, 180, Лудвик I Анжујски (Лајош),
181, 183, 185, 194, 200, 203, 208, угарски краљ, 3, 41
222, 226, 259, 267, 271, 274, 295, Лалоји, ратничка дружина, 162
296, 309, 310, 348, 373 Лаол (Давид), село, 277, 276, 310
Которски залив, 37 Лапидаури, земљиште, 293
Которско поље, 76 Ластва, село, 17, 39, 60, 61, 75, 76,
Которска равница, 41 108, 115, 116, 119, 122, 124, 126,
Кравари, село, 290 127, 128, 129, 134, 152, 153, 158,
Craglianus, село, 292, 377 166, 167, 230, 295
Крајина (Сгаупа), област, 18, 88, Ластва Горња, село, 61
157, 161, 228, 229 Ластва Доња, село, 61
Крампси, ратничка дружина, 158, Ластовски Луг, 296
161, 290 Лаузи, село, 292
Крампси, властелинска породица. Левант, 98, 218, 226, 259, 379
298 Левањ, село, 69
Крезије де Молино, подестат Дри- Левкада, ослрво, 12
васта, 377 Левруско, село, 292
Крит, острво, 91, 132, 222 Леденице, село, 51
Croatia, 81 Лека Дукађин, 335, 336, 337, 338,
Кроја, град, 179, 202, 205, 219, 339, 341, 346, 353, 359
350, 351, 362, 368, 374, 378, 381, Лека Дукађин, син Тануша Ве-
382, 383 ликог Дукађина, 224, 283, 291,
Крстац, локалитет, 60 292, 338, 340, 364, 370
Кртоле, предео, 54, 154, 158, 164 Лека Дукађин, син Павла Дука-
Краољски залив, 59, 62 ђина, 339, 340, 369, 371—384
Cruetim (Franchesi), село, 276 Лека Закарија, син Koje Зака-
Cruetio, село, 248, 276 рије (Leccha Coicinovich, Lecha
Cruetio Zorzi, 276 Zacharia) 207, 212, 215, 337, 361,
Крути, село, 292, 294, 326, 377 364, 365, 366, 369, 375
Крушевице, село, 51 Лека Радован, 324
РЕГИСТАР
Леонардо Бембо, которски кнез,
90
Леонардо Болду, ратни прови-
дур, 13, 225
Лепант, град, 12
Лепетани, село, 39
Leporonsi, село, 285
Лијавац, надимак, 135
Lixosi, село, 380
Лим, река, 18, 199
Лингромадура, ловиште, 236
Linthi Pal, 276
Лионски залив, 225
Lipnich, 17
Липци, село, 39
Lissani, село, 380
Лиуста, село, 227, 289, 306, 310
Lovrizagna (Лаурица), село, 39
Ловро Бућа, которски властелин,
76
Ловћен, 151
Logosit, војвода, 190
Лодовико де Канали, которски
камерар, 132
Локва, топоним, 61
Ломбардија, 281, 282, 359
Лоренцо Ветор, капетан, 222
Лоренцо Моро, капетан Јадран-
ског мора, 378
Luban Медо, 276
Lubani, село, 276
Лужине, локалитет, 59
Лука Кошарено, љешки прови-
ДУР, 377
Лука Паутино, которски власте-
лин, 76, 117, 154, 180
Лука Пелегрина, которски вла-
стелин, 76, 160, 159
Лука Труно, супракомит Јадраи-
ског мора, 222
Лужани, Luxani, ратничка дру-
жина, 157, 168, 169, 171, 172,
177
Лукша Јунковић, 130
Lumas Херман, 191, 192
Luorsi, сгло, 246
Луштица (Lusticia, Lustiza), полу-
острво, 38—47, 49, 54, 56, 57, 62,
65, 66, 71, 78, 79, 83, 85—88, 106,
116, 146, 152, 163, 164, 271
Љесковац, локалитет, 61, 71
Љеш (Alexio), 12, 125, 191, 203—
—204, 211, 233, 260, 301, 343—358,
399
363, 365, 367, 369, 371, 378, 381,
383
Љеш Војнић, 135, 144
Љеш Ђурашевић, Црнојевић (син
Стефана Црнојевића, брат Ђур_
ђа Ђурашевића), 176, 182, 206,
207, 208, 213, 216
Љешани, ратничка дружина, 158
Љешанска нахија, 150, 188
Љешевићи, браћа, 145
Љешевићи, село, 38, 44, 47, 55, 79,
83, 85, 87, 91, 152, 154, 158, 163,'
164
Љубић Симе, историчар, 195
Љубићи, ратничка дружина, 170
Љубиша Ивановић, 184
Љубиша, Стјепан Митров, књи-
жевник, 83, 110
Љубише, в. Близикуће, 131, 135
Љубовић, нахија, 171
Madie, село, 371
Мазарек, војвода, 178, 179, 190.
222, 225
Мазарек Хот, 170, 286
Мазнице, ратничка дружина, 171'
Мајор, заселак, 286
Македонија, 241
Макушев Викентије, историчар..
260, 333, 334
Мала Азија, 353
Малатеста, породица, 114
Мали Гровемири, село, 249, 283
Малисија (Cernagora vel Mali Isii),
област, 215, 291, 345, 365
Maliesa, село, 371
Malici, село, 380
Малипјеро Доменико, аналиста.
232
Малоншићи (Malonxich), ратпич-
ка дружина, 157, 158, 168, 169,
170, 171, 172, 173, 177
Мамица, сестра Скендербегова,
364
Манастири:
— Бањска, 258
— Богородица Ратачка (Света
Марија Ратачка), 86, 115, 116,
124, 125, 302 316
— Пречиста Крајинска, 88, 89
— Св. Александар ,,in Molendi-
no", 302
— Св. Арханђели, код Призрена..
21, 258
"400 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

— Св. Блаж, 302 Марино Бизанти, капетан, 14

— Св. Ђорђе (Св. Јурај), пред Marinus Golia, 38
Перастом, 39, 50, 51, 52, 60, 69, Маринче Руци (Marinze de Ruži
84, 86 de Antibari), 184, 185
— Св. Јован у Столу (Св. Јован Марица, ловиште, 236
од Стоје), 181, 302, 323 Marcantonio Erizzo, хроничар, 199
— Св. Лука у Кртолима, 18 Марке, в. Анконска Марка
— Св. Марија у Будви, 18 Марко, 161 ,
— Св. Марија у Рисну, 18 Марко, краљ, 106, 198
— Св. Марко на Пину, 18 Марко Барбадиго, привремени
— Св. Марија ,,de Jotam", 113 которски кнез и капетан, 31, 32,
— Св. Михаило на Превлаци, 18, 44, 112, 113, 223
38, 41, 48, 50, 53, 58, 64, 65, 80, Марко Барбадиго, подестат Кро-
83, 84, 86, 87, 89, 90. 91, 100, 152, је, 202, 351
156, 157, 158, 159, 271 Марко Барбо, супракомит Јад-
— Св. Никола на ушћу Бојане, ранског мора, 222
86, 162, 221, 223, 230, 231, 232, 303 Марко Бембо, супракомит Јад-
— Св. Никола у Прасквици, 111, ранског мора, 112, 222
131, 132, 134, 135, 145, 146, 216 Марко Драго, 203
— Св. Петар на Градцу, 18, 57 Марко Брајков, которски власте-
— Св. Никола у Петраници, 18 лин, 76, 182, 183
— Св. Петар у Пољу, 18 Марко Зено, млетачки провидур
— Св. Срђ и Вакх, 86, 232, 236, у Албаиији, 132
277, 287, 301, 312, 313, 314, 322 Марка де Канале, 343
Мангоције де Пасквалибус, ко- Марко Мирка Бориса, 290, 298
торски властелин, 63 Марко де Приоли, подестат Бара,
Ман^ова, 378 125
Манфредонија, 334 Марко Радишић, 189
Мањо Стефано, хроничар, 123, Мароје Гучетић, 106
179, 190, 363, 364, 367, 368, 382 Мароје Птичић, 184
Mapa, удовица Теодора Дукађи- Marsen Пал, 276
на, 343 Marseni, село, 276, 371
Марано, село, 291 Martani, село, 277, 310
Марија Палеолог, жена Стефана Мартин, 186
Уроша III Дечанског, 19 Мартин, V, папа, 34
Марија из Паштровића, 141 Мартин Обскијан, 315
Марин, 280 Марушко, 294
Марин, скадарски ђакон, 203, 209 Мајтагужи, ратничка дружина,
Марин, крфски архиепископ, 181 158, 170, 171, 172, 187
Марин Бонци, млетачки власте- Matarisse Мартин, 277
лин, 248, 279, 284, 288, 305, 314 Maiej Брајков, которски власте-
Марин Друшко, 60, 76, 113 лин, 76
Марин Каравело, капетан Јад- Матеј Градениго, скадарски кнез
ранског мора, 35, 36, 341 и капетан, 236
Марин Контарено (Контарини), Мати, река, 345
которски бискуп, 22, 23, 25, 26, Мачва (Mazonia), 17, 18
35 Медини, 127
Марин Маркулина Марушков, Медова (Медуа), 310, 368
365 Medoia, село, 380
Марин Прекали, 191 Медоје, 37
Марин Рањина, дубровачки ка- Медон, 269
ноник, 80
Медун, град, 177, 178, 187, 191
Марин Спан, 281
Marina Војин, 277 Међуречје, област, 294, 295
Marineseo С. историчар, 368 Микримади, село, 295
РЕГИСТАР
Мелхиор из Имоле, млетачки ко-
мандант, 376, 378
Mench, село, 371
Можур, планина, 295
Меристи (Meristi), село, 292, 365,
368, 380
Messi, село, 248
Mesurd, село, 371
Метохија, подручје метохије Све-
тог Михаила на Превлаци, 51
Мехмед I, султан, 307
Мехмед II, султан, 129, 226, 340,
368, 383
Miale Soma, 246
Мизериц, ловиште, 236
Микене Габро, ко:орски вла-
стелин, 76
Микијел, провидур, 129
Миковић Д., историчар, 112, 113,
122, 126, 127
Миковићи, паштровско племе,
130, 134, 138, 166
Миковић Димитрије, 134
Миковић Радич, 134
Миковић Ратко, 134
Милат Рајковић, 72
Мллашин Стефанов де Конте,
185
Милећевић М. Ђ., етнограф, 241,
255
Милоје, поп, 73, 69, 79
Милоје Ратковић, 70
Милојевићи, браћа, 73
Милорад Миомановић, 71
Милост Порада, 322
Милош, војвода, 191
Милинпоље, локалитет, 60
Миоман Богдашић, 64, 67, 70, 159
Миоман Даничић, 70
Миоман Миомановић, 57, 71
Миоман Прибојевић, 69, 71
Миомановићи, 61, 71—73
Миомуж Десиновић, 146
Миочин Страциновић, 53
Миришта, локалитет, 60. 72
Мирко Десиновић, 70, 71, 72, 73
Мирковићи, 73
Мирослав Дубровчанин (Miro-
sauus de Ragusi), 184, 185
Мирослав, син П е . р а Адрамовог,
183
Мирослава, жена Петка Адрамо-
вог, 183
Мирослава, жена Ратка из П а -
штровића, 145
26 Н е м и р н о поморје
401
Мирча, влашки војвода, 198
Misgoy, село, 248
Митрашин Божићковић, 70
Митровићи, в. Дмитровићи, 131r
135, 139, 144
Митровић Алекса, 115, 132, 135
Митровић Никола, син Љеша
Митровића, 135
Митровић Павле, 135
Митровић Радослав, 135
Михаило Вељанов, 132
Михаило Палташић, которски
властелин, 76
Михаило Хумој, 291
Михаљ Веселић, 146
Михач, 70, 141
Михачевић, браћа, 60, 63, 70—73
Младен Петра Толчића, 75
Млетачка Албанија, 259, 261, 296
Млетачка Република (Млеци,
Млечани), 3—14, 22, 25—36, 40—
—47, 49, 54—56, 62—66, 68, 74,
77, 78, 81, 83, 85—90, 95—103,
108—140, 132, 145, 147, 148, 151—
—170, 175—177, 180—188, 190—
—192, 198—205, 209, 211—240,
245—247, 249, 251, 259—269, 272—
—299, 301—312, 315—317, 325,.
330—332, 335—383
Меглица, презиме, 135
Моглица, надимак, 135
Moglica Novachus, 135
Могулси, село, 371
Могулси, ратничка дружина, 158,
162, 163, 267, 287
Модон, град, 221, 264
Moise de Vita, 250
Молунат, 18
Монополи, град, 11
Mons Novus, в. Ново Брдо
Montanea Ottonorum, в. Х о т с к а
Гора
Морача, река, 150', 177, 178, 188,
191, 208
Morichiani, село, 371
Morlachi, в. Власи
МОСТЦБ, 116
Мострес, 116
Мочваре, локалитет, 59
Мркојевићи, ратничка дружина,.
86, 162, 231, 287, 295, 303, 309,
315
Мрцеловина, локалитет, 58
Мрчевац, село, 39, 52, 60, 63, 68r
70, 73, 76, 77
"402
Мрчево (Mercevo), локалитет, 189
Мудација, 352
Музанти (Muzhani), село, 280, 284,
314, 323
Мурат II, султан, 116, 187, 307,
360
Муса Ђунковић, 189
Мусаки Јован, хроничар, 332—
—336, 338—341
Мусаки Константин, хроничар,
333
Накићеновић С., 37, 58, 59, 130,
131
Напуљ (Napoli), 196, 226, 371
Напуљска краљевина, 346
Негропонт (Еубеја), острво, 201,
264
Нелипчићи, 19, 83, 155, 160, 237
Ненад, 37
Неофит, зетски епископ, 80
Неретва, 11, 107
Нерон, 125
Нико Богоје (Nicha Bogoe), 280,
287, 305
Ника Градисклав, 277, 285
Ника Петали, 162
Ника Х'рман, војвода, 164, 165,
192, 288
Никандровићи, в. Николићи, 131
Никандровић Мартин, 130
Никац Вука Иванова, 128
Никашин, 162
Никола V, папа, 91, 370
Никола, сењски кнез, 114
Никола Аладиновић, 146
Никола Алтомановић, жупан, 106,
179
Никола де Архилупис, нотар, 154,
181
Никола Бакша, 170, 286
Никола Болица, которски вла-
стелин, 76
Никола Бућа, протовестијар цара
Душана, 20
Никола Венијер, млетачки пле-
мић и трговац, 204, 343
Никола Витомировић (Nicolaus
Vitomir), 181
Никола Гал, фрањевац, 147, 148
Никола Гулиас, 291
Никола Дукађин, син Ђорђа Ду-
кађина, 191, 212, 272, 322, 335,
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA
336, 341, 342, 355, 359, 360, 362—
—369, 371, 374, 379
Никола Дукађин, син Павла Ду-
кађина, 339, 381, 382, 383
Никола Ђурко, 132
Никола Зантани, скадарски риз-
ничар, 254, 263
Никола Зауловић, 143
Никола Захарија, 106, 213
Никола Кањошевић, 121
Никола Карло, 365
Никола Килиоти, 282, 298, 305
Никола де Кјарамонте, супрако-
мит которске галије, 13
Никола Коста, 165
Никола ,,de Ladino", 121
Никола Линти, 284
Никола Лумбардини, 281, 284
Никола Љешевић, 168
Никола Мемо, млетачки посла-
ник, 119, 151, 154, 186
Никола Могулси, 163
Никола Монета 191, 381
Никола Палташић, которски вла-
стелин, 56, 64, 75, 76
Никола Петрица, пок. Николе,
127
Никола Пизани, которски кнез
118
Никола Радосалић, 111
Никола Радулиновић, 189
Никола Рајковић, 72
Никола Родоп, протовестијар
Ђурђа Бранковића, 154
Никола Сакат (Nicola Cacharia),
кастелан Будве, 213, 214
Никола Салуме, 274, 285
Никола Сигерци, 284
Никола Спан, скадарски прони-
јар, 154
Никола Сума, свештеник, 324
Никола Хот (Никола От), 249,
277
Никола Хунгаро, 191
Nichola Stephani Tuderovich
Duchaghin, 335
Nicolaus de la Ciria de Cremona,
дубровачки канцелар, 184
Nicolaus Liesevich (Никола Ље-
шевић), 168
Николић Р. Т. етнограф, 241, 242,
255
Николићи, паштровско племе,
126, 130, 133, 135
Николић Алекса, 167
РЕГИСТАР
Николић Андрица, 133, 145
Николић Дабижив, 133, 146
Николићевићи (Никлићевићи), в.
Бутаки
Никша Дука, 313
Никша Лисица (Nicxa Lisiza de
Podgorice), 184, 185
Никша, син Мангоција де Пас-
квалибус, 63, 64
Нина, 247, 287
Nipesi, село, 371
Ниш, 116
Новак Меглица, 132
Новак Милаковић, 120
Новак Мољица, 167
Новаковић (Николић), презиме,
166
Новаковић Стојан, историчар,
241—245
Новаковићи, породица, 133
Нови (Херцег-Нови), град, 11, 78,
95, 102, 107
Ново Брдо (Mons Novus), рудар-
ски град, 17, 25, 26, 46
Његуши, ратничка дружина и Палацо, село 292
предео, 171, 182
Облик, село, 211, 230, 231, 289,
314
Обод (Obod), село, 290, 298, 322
Обор, 229
Оливер Андријић, 72
Озринићи, ратничка дружина,
171
Оливер Згур, 191
Оливера, кћи краља Вукашина,
304
Оногошт, град, 40, 208
Орбин Мавро, 196, 197, 214
Осети (Oseti), село, 276, 310
Oseti Петар, 276
Османлије, 218, 384
Остоја Дејановић, 73
Остоја Ратковић, 145
Остраћа, рудник, 17
Острог, планина, 160
Острогорски Георгије, историчар,
246, 252, 254, 260, 320, 331
Отоманско Царство, 240, 384
Отранто, град, 11
Павле, опископ Дриваста, 370
Павле Анђел, драчки архиепи-
скоп, 380
26*
403
Павле Бонци, 279
Павле Бранислав, 277
Павле Братасовић, 184, 185
Павле Дукађин, 335, 336, 337, 341,
348
Павле Дукађин, син Павла Дука-
ђина 340, 353, 354
Павле Дукађин, син Тануша Ве-
ликог Дукађина, 283, 291, 292,
338—340, 346, 361—366, 367, 369—
—371, 375—378
Павле IV, наводни брат Драге
Дукађина, 342
Павле Квирин, скадарски кнез,
307—308
Павле Лоредан, скадарски кнез,
367
Павле Мартузи, архиђакон, 268
Павле Милијевић, 171
Павле Морозини, скадарски кнез,
162, 284
Павле Туз, 170
Падова, 6, 30, 132, 189, 190, 339,
341, 362
Паладин Гундулић, 339
Palatium, село, 377
Pali Laci, 246
Paliti, област, 345
Памалиоти, ратничка дружина,
112, 113, 158, 164, 165, 223, 239,
287, 288, 293, 327, 341
Панкрације Ђустинијан, 186
Паоло Фосколо, 358
Пасиглава (Passiglava), село, 37,
38, 39, 44, 61, 71, 75, 76, 77
Палеолог, 334, 335
Парма, град, 267
Паскал Кањошевић, 121
Паскоје Ратка Дужиновића, 183,
184
Пасо Бианко (Бели Пролаз), село,
291, 302
Пастропати, село, 278, 359
Патрас, град, 12, 221, 264
Paula Tanus Duchagi, 336
Paulus, 322
Пашајит (Паша Јигит), скопски
намесник, 41, 200 306, 307, 346,
354
Паштровићи, властеоска породи-
ца, предео и становници, 47,
85, 98, 105—129, 132—139, 141—
—149, 151—155, 157—159, 165—
"404
—167, 173, 190, 192, 216, 229, 230,
295, 308, 309
Паштровић Алекса, 107, 111
Паштровић, Дабижив Алексић,
111, 120, 135, 136, 138, 145, 166
Паштровић Андрија, 106
Паштровић Никола, 107
Паштровић Николица, 106
Паштровић Остоја, 107
Паштровић Радич, 107
Паштровић Стефан, 107
Pegagnim, село, 371
Педантари, браћа, 377
Пенатари (Pendetari), село, 248,
280
Пезиугле, село, 277
Перко, 37
Пераст, 12, 39, 50, 51, 60, 84, 101
Перуђа, 6
Перазићи, братство, 134
Персија, 381
Петар, 288
Петар из Аетија, 117
Ileiap Баћеларио, свештеник, 36
Петар Болица, которски власте-
лин, 76
Петар Војсалић, босански војво-
да, 21, 216, 369
Пјетро Зантани, 226
Петар Chierpsi, 315
Петар Круецио, опат, 236, 246, 248,
277
Петар Конте, 281
Петар Малоншић (Petar Malonsi),
скадарски властелин, 154, 283,
329, 377, 378
Петар Наталин, которски власте-
лин, 70
Петар Петричев, 191
Петар Прекали, 283, 314
Петар Руфи, 293
Петар од Светог Одерика из
Парме, 263
Петар, Спан, 229, 281, 282, 290, 291,
358
Петар Сума, 277, 291
Петар Црвени (Rosso), 165
Петар дела Фошана, дањски
провидур, 371, 372
Петар Шестан, 161
Петко Адрамов, 183
Petra Bardi, село, 371
Petra Rubea, село, 377
Petro Costa, 246
Petro Precali, земљиште, 265
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA
Petro Sperduti, 246
Петровац, 127
Петровићи, браћа, 145, 154
Petrus Grovemiri, 275
Пећ, 184, 345
Пива, река, 171
Пиетра Негра (Piera Negra), село,
247, 282, 283, 292
Пиеро Аримундо, подестат Бара,
125
Пиза 267
Пистоли (Pistoli), земљиште, 365,
Пије II, папа, 26, 80, 378, 379, 381
368
Пјеве ди Сако, млетачки градић,
81
Пјетро Дуодо, которски кнез и
капетан, 32, 33
Пјетро Моћениго, капетан Јад-
ранског мора, 225
Пјешивци (Plessivaz), ратничка
дружина, 157, 158, 168, 177
Пилот, област, 281, 301, 345, 371
Пирг, град, 12, 355
Пистоли, земљиште, 292
Плав, област, 18
Плавлвани, 257
Плавско језеро, 208
Плана, рудник, 17
Плиска (Villa Sanctae Mariae)
село, 274, 302
Подгора, село, 266, 277, 286, 310,
311, 358
Подгорица, ратничка дружина,
172
Подгорица, град, 97, 174, 177, 178,
182, 183, 185, 189, 191, 208
Под-Мјесец, локалитет, 59
Подолчани, 126
Пождријело, брдо, 119
Polatum maior, епископија, 301
Polatum minor, епископија, 301
Пољица, село, 285, 298, 310
Пољице, жупа, 140, 148
Попова глава, било, 57
Поповић, 73
Попрат (Прапратна), предео, 157,
161, 228, 229, 288, 290, 295, 309,
327
Попрати, ратничка дружина, 288
Порта, 12, 219, 224, 306, 360, 367,
368, 374, 376, 379, 380
Посерикус (Possericus), земљи-
ште, 249, 320
РЕГИСТАР
405

Potoq de Gradece, 38 Радич Радосалић, 111

Pocerami, село, 380 Радич Сакат, 214, 253, 324
Почула, локалитет, 60 Радич Ту1ормић, 54
Превлака (Тотлба), полуострво у Радич Хумој, 217, 229, 281, 285,
Боки Которској, 38, 39, 41, 42, 358
44, 52, 58, 59, 62, 65, 81, 83, 84, Радич Црнојевић, 41—43, 87, 106,
85, 89, 106, 152 202, 213, 348
Предше, брдо, 116 Радмио Главотић, 134
Прекали (Precali), село, 233, 276, Радмио Јоковић, 135
284 Радо Бојко, 293
Прекали, браћа, 326 Радован Брајковић, 70
Прекали сото ла скала (Precali Радовић, 73
soto la scala), заселак, 233, 250, Радојчић Светозар, историчар,
280 196
Прибијен, 154 Radomir, место, 242
Прибојевић, 57 Радослав Десиновић, 146
Призрен, 17, 203, 345 Радослав Лијевац, 134
Приморје, 116, 121, 156, 158, 165 Радослав Михачевић, 70
Присти, село, 312 Радослав Павловић, војвода, 107,
Приштина, 199 213, 216
Proganus, 273 Радослав Поповић, 63, 73, 79
Progono, 213 Radosavo, vayvoda de Drivasto, 181
Прогон I Дукађин, 334, 335 Радослав Ратковић, сеоски капе-
Прогон, син Леке Дукађина, 261, тан, 56, 57, 63, 64, 69, 70, 163
335, 336, 337, 338, 348, 349, 350, Радослав Роместин, 274, 285
351, 352 Рајко, 162
Прогон, син Павла Дукађина, Рајко Миљеновић, 189
339, 340, 353, 382 Рајко Монета, властелин, 62, 63,
ПроданБ Всневода, 335 286—288, 304, 327, 377, 378
Просдоцим, 291 Рајко Прекали, 283
Пулани, село, 246 Ransi, село, 371
Пулињано, град, 9 Ranesa cum Sancta Maria de Ga-
Пулча (Pulchia), село, 230 lina, село, 380
Пуља, 206 Раписти, село, 285
Пурковић Миодраг, историчар, Pac, град, 208
26, 196 Rasia, Rassia (Рашка), 17, 23, 180
Растиени, село, 162
Радача, 144 Rastieni Вукашин, 276
Радаш Хот, 170, 286 Растић Јуније, хроничар, 197, 201
Радашин Медошевић, 185 Rasuel, село, 371
Раде Поповић, 69, 73 Ратац (Rataz), предео, 184, 228,
Радеља Медошевић, 185 229
Радивој Гојшић, 238 Ратко, поп, 63, 73
Радивоје Божићковић, 70, 72 PaiKO из Паштровића, 145
Радич кефалија, 106 Ратко Новаковић, 132, 135, 167
Радич челник, 154 Ратко Орландић, 123, 143
Радич Богдашић, велики коњу- Ратко Поповић, 73
шар, 154 Ратко Радовић, 61
Радич Грила, 247, 251 Ратко Рибашевић, 144, 148
Радич Грубачевић, паштровски Ратко Туз, 170
војвода, 113, 116, 117—122, 142, Ратковићи, браћа, 68
143, 146, 147, 152, 166, 167, 192 Рашани, 25
Радич Михачевић, 70 Рашко, 341
Радич (Alegretus), Петровић, 147 Regea, село, 371
Радич Поповић, 73 Reglati, село, 277
"406 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Regnum Croatiae, 140 S. Zuane, 228

Режевићи, паштровско племе, San Jon, село, 371
106, 108, 115, 119, 130, 131, 134, San Constantin, село, 371
152, 153, 166 S. Maria in la val de Romaneo,
Resevich Iuannus (Режевић Иван), 228
134 Sanctus Martinus, село, 377
Режевић Никоч, 134 Sanctus Michaelis, виноград, 38
Режевић Переза, 115, 134 San Nicolo de Chacharichi, overo
Режевић Стојан, 134 Blinisti, село, 277, 376
Река (Бабин вир у Бечићима), S. Serzi de Satuxa, 228
115 Сандаљ Хранић (Sandagl), војво-
Реља Новаковић, 146 да, 3—5, 30, 42, 87, 97, 98, 106,
Renisse in la Medoa, село, 277 107, 111, 114, 119, 121, 154, 155,
Реци, село, 231, 265 159, 175, 177
Ријека, 267 Сапа, град, 301, 366, 380
Ријечка нахија, 150 Sarachinopoli, Бенко, 276
Рим, 6, 263, 370 Сарда, град, 301
Римини, 19 Сариа Б., историчар, 195
Рисан, 17 Сати (Шати), тврђава, 215, 291,
Рисански залив, 151 292, 301, 337, 350, 353, 365, 366,
Рменко, в. Томићи, 131 374—378
Роберто Морозини, провидур, 235 Саурско поље, 346
Ровине, место битке, 198 Сашко језеро, 231
Рогамина, област, 292, 375, 376, 380 Свач, 89, 157, 228, 229, 230, 288,
Rogamo, Никола, 277 289, 301, 303, 331
Рогозна, рудник Св. Аполинар, парохија у Вене-
Роман, монах, 42, 64, 65, 88 цији, 32
Романија, 307 Свети Врачи (Santo Aurancio),
Росе (Луштица), 88 село, 276, 277, 327
Rotego, село, 156, 157 Свети Ђорђе (San Zorzi), село,
Рудник, град, 17, 178 231
Руђина 229 Свети Илија, врх полуострва
Рура, 145 Врмца, 57, 299
Русија, 381 Свети Марко, заштитник Вене-
Русколи, село, 265 ције, 8, 34
Свети Мартин, село, 292
Свети Спас, на Дриму, 58, 214
Сабелико, Маркантонио Коћо, Свети Срђ, трг, 41, 44, 59, 198,
хроничар, 238 201, 219—226, 228, 230, 233—235,
Сава, река, 17 238, 239, 246, 248, 261, 284, 315,
Сагредо Ђовани, хроничар, 382 323, 327, 348, 350—352
Сакат, село, 214 Свети Стефан, острвце, 119, 129,
Сакати-Закарије, в. Закарша- 130
-Сакати, властеоска породица Свети Тодор и Пулча (Свети
Саколи, село, 247, 287, 310, 380 Теодор и Пулка), село, 230', 289
Salita, село, 292, 364 Свети Трипун, заштитник К о -
Salita de Rayco, земљиште, 265 тора, 8, 30, 31
Самариси (Samarizi), село, 211, Свињарево Брдо, локалитет, 72,
248, 250, 251, 252, 265, 267 73
Samarisi Jon, 277 Селета (Selita, Selexii), село, 288,
Santo Alexandro, село, 285 369, 380
S. Vladimir, 228 Сељаново, рт, 57
S. Gabrielis, острво, 43 Сенокош, локалитет, 60, 72
Санктус де Гавардо, 373 Сенокош Богдашића, 59
S. Elia, 228 Серељи (Seregli), село, 229, 282
РЕГИСТАР
Сергије, которски бискуп, 80
Сигеци (Sigeci), село, 273, 276, 281,
284
Sigeci Никола, 276
Сигисмунд I Луксембурговац, че-
шки и угарски краљ, римско-
-немачки цар, 3, 10, 116, 176
Сијена, 267
Сиљет (Siglieto), земљиште, 265,
316
Систа, село, 292
Синдик Илија, историчар, 38, 50,
52, 116, 127
Синодери, село, 294
Сицилија, 11, 241, 242, 244
Сјеница, 208
Скадар (Scutari), 5, 13, 14, 18, 22,
35, 41, 95—97, 99, 101, 102, 106,
129, 157, 164, 165, 169, 179, 182,
183, 186, 191, 195, 197—206, 209—
—215, 218—227, 231—239, 245—
—248, 251, 260—264, 267, 268, 270,
274, 277, 279, 287, 289, 290, 294,
297, 299, 302, 304, 305, 311, 314,
315, 318, 320, 323, 324, 327—329,
334, 337, 338, 341—343, 348—350,
352, 354, 357, 361, 364, 365, 367,
371—373, 377, 381—383
Скадарско језеро, 13, 14, 88, 96,
157, 188, 190, 219, 221, 227, 231,
235, 238, 239, 261, 287, 296, 301,
354
Скадарска река (Бојана), 218
Scandali, село, 371
Сцарамани (Scaramonum), село,
292, 377
Scarpegeni, село, 371
Скендербег, Ђурађ Кастриот, 126,
219, 273, 289, 292, 332, 362—384
Schiavonia, Sclavonia, Sclavi (Ср-
бија, Срби), 16, 23, 159, 160, 177,
208, 211
Schirelli, село, 276
Schirelli Власи, 276
Склиежи (Scliexi), село, 292, 365
Scloa, локалитет, 119
Скопље, 200, 242, 346
Скурти, село, 270, 285, 310
Сланица, локалитет, 59
Словени, 290
Смедерево, 23, 46, 49, 63, 119, 120,
150, 154, 158, 186, 361
Смоквица, село, 290
Soaco, село, 156, 157
Совљак, локалитет, 61 71
407
Сокол, тврђава, 187
Солиа (Солиоцко поље), 59, 63,
146
Соловјев Александар, историчар,
109, 188
Солум (Salonychy), 176, 198, 205,
206, 212, 356, 358
Somesi, село, 246
Сордани, заселак, 286
Sophocles, 244
Спан, породица, 156
Spatari Пал, 276
Спатари, село, 276
Sperdaza, село, 371
Спич, село, 10'5, 123, 124, 125, 157
Србија, Срби, 4, 12, 15—27, 40,
47—49, 52, 53, 55, 62, 82, 88, 109,
116, 159, 173—175, 182, 183, 189,
191, 197, 201—203, 206, 208, 210,
211, 241, 255—257, 271, 290, 291,
310, 320, 335, 348, 362, 378
Сребреница, рударски град, 116,
191
Српско Царство, 36, 38, 106, 272
Станко Ђурашевић, 141
Станојевић Глигор, историчар.
125
Станојевић Станоје, 16
Стермент (Stermento), земљиште,
249, 320
Стефан Арбанаса Радослава, 365
Стефан Божићковић, 63, 72
Стефан, Ивана Медина, 127
Стефан, поп, 189
Стефан, српски краљ, 302
Стефан Вукчић Косача, херцег,
II, 78, 87, 89, 97, 107, 121, 124,
125, 126, 134, 160, 162, 165, 168,
170, 177, 187, 188, 216, 219, 230,
289
Стефан Грегоровић, 124, 145, 148
Стефан Радича Грубачевића, 121,
122, 136, 143
Стефан Дабиша, босански краљ,
201
Стефан Драгутин, краљ, 18, 19,
196
Стефан Душан, краљ и цар, 3, 17,
20, 21, 49, 50, 80, 105, 106, 110,
III, 145, 146, 258, 272
Стефан Јонима, 290, 291, 330
Стефан Квирин, ко: орски кнез
и капетан, 32, 33, 34
Стефан Константин, син Стефа-
на Уроша II Милутина, 195
"408 НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA

Стефан Лазаревић, деспот, 21, 22, Талоци Лајош, историчар, 206

44, 45, 87, 112, 114, 116, 141, 165, Тамерлан, 353
174, 175, 178, 179, 182, 203, 210, Танасије (Tanussius), новобрдски
219, 222, 224, 229 парох, 23—25
Стефан Марамонте Балшић, 13, Тануш IV, наводни син Ђорђа
176, 179, 186, 206, 207, 212, 219, Дукађина, 341
224, 357, 358, 359 Тануш Велики Дукађин, син Ле-
Стефан Милутинов, властелин, ке Дукађина (Tanusius Magnus),
204, 278, 359 191, 215, 261, 334, 336, 337, 338,
Стефан Моћениго, поморски про- 339, 341, 348, 350, 353, 354, 355,
видур, 225 356, 361, 362, 375, 380
Стефан Остоја, босански краљ, Тануш Мали Дукађин, син Пав-
43, 108 ла Дукађина (Тануш Перлат),
176, 206, 212, 278, 338, 340, 341,
Стефан Прогони (Stephan Pro-
353, 355—359
gon), село, 292, 334, 377
Тата, град, 116
Стефан Спан, властелин, 277, 281,
Teclani, село, 276
300, 314, 320, 357
Теодор Дукађин, 343
Стефан Твртко I, босански краљ,
Теодор Таксило, 291
3, 30, 41, 97, 201
Теодора, жена Ђурђа I Балшића,
Стефан Томаш, босански краљ,
345
191
Теодора, крал>ица, жена Стефа-
Стефан Урош I, краљ, 18
на Уроша III Дечанског, 19
Стефан Урош II Милутин, краљ,
Terdot, село, 371
19, 53, 116, 145—146, 195—197,
Terra Ferma, 95, 96
258
Тиберије II, цар, 244
Стефан Урош III Дечански, Тиват, 60
краљ, 19, 196 Тиватски залив, 39
Стефан Урош, цар, 40, 43, 201 Титава, 322
Стефан Црнојевић, брат Радича Титоград, 188
Црнојевића, 41 Тодор Ђурђевић, 131
Стефан (Стефаница) Црнојевић, Тозани, село, 326, 377
син Ђурђа Ђурашевића, 47, Толмецо, град, 263
83—87, 89, 90, 121, 124, 126, 155, Тома Кантакузен, шурак деспо-
157, 159, 168, 177, 190, 191, 213, та Ђурђа Бранковића, 188, 190
216, 309 Тома Комнин, војвода деспота
Ci ефан Штиљановић, паштров- Ђурђа Бранковића, 171, 172,
ски кнез, 110, 128 183—189
Стијепо Марка 3"новића, 128 Тома Србин, 246—249, 252, 278, 320,
Стикиани, село, 284 323, 329
Стипан, 37 Томаш Стефановић, 72, 126
Стира, село, 265, 276 Томићи, паштровско плсме, 126,
Стјепчевић Иван, историчар, 38, 130, 134, 166
42, 43, 48, 50, 52, 53, 83, 84, 150 Топија, властеоска породица, 346
Стојан, дијак, 188 Topolonica, 114
Стон, град, 232 Торино, 30
Страцимир Балшић (Stracimir), Трани, град, 11, 334
213, 335 Трафандена (Трафанди, Тра-
Стрп, село, 39 фандија), 334—335
Суђићи, в. Јунковићи, 131 Трасте (Траште), залив, 41, 83
Сулцани, село, 293 Требиње, град, 17, 18, 20, 208
Суторина, речица, 11, 107 Тревизо, град, 6
Суторман, планина, 287 Трепча, рудник, 17
Суштица (Sussica, Sutica), село, Тријадан Грити, капетан Јадран-
270 ског мора, 225, 226
РЕГИСТАР
409
Tripicho, 158, 159 Ћудић Калођурђе, 120
Трипун, ОПРТ манастира Свете Ћустендил, 242
Марије у Будви, 35
Трипун Лампров, 191
Угарска, 17, 18, 20, 28, 46, 87, 120,
Трипче Болица, которски вла-
177, 230, 267, 362
стелин 67, 70 Удине, град, 267
Трипче Драго, которски власте- Ужице, 18
лин, 76 Уљари, село, 204
Трипче, син Мангоција де Пас- Улцињ (Dulcigno), 35, 41, 95—97,
квалибус, 63 98, 101, 102, 156, 157, 161, 162, 1G5,
Трогир, 19 191, 192, 198—202, 227—232, 235,
Тројанци, 333 260, 268—270, 273, 288, 292, 293,
Тројица, раскрсница на путу Буд- 295, 297, 301, 302, 305, 324, 326,
ва—Котор, 81 328, 369, 373
Trompsi Vechi, село, 277, 283
Тронси (Тромпси), ратничка дру-
жина, 158, 164, 165, 284, 287, 288, Фанди, река и област, 292, 345,
327 371, 372
Trossani, село, 380 Фантин Марћело, скадарски кнез
Тудоровић, заселак, 135 и капетан, 236, 237
Тудоровић, презиме, 135 Фарлати Данијеле, црквени ис~
Туђемили (Toemilli), село, 270 торичар, 16, 25, 26
Тузи, ратничка дружина, 158, 170, Фелтро, град, 5, 96
173 Fenesta, село, 371
Тузи, село, 170, 247, 308 Фералини, заселак, 286
Турци (Turchy), 4, 13, 14, 25, 41, Феранте I, напуљски краљ, 226,
46, 90, 97, 102, 109, 120, 129, 149, 379
165, 176, 177, 186, 191, 192, Ферара, град, 334
198—202, 212, 215, 219, 224—227, Fereri, село, 380
230, 231, 233, 240, 242, 260, 278, Филип VI, француски краљ, 197
291, 306, 310, 315, 316, 318, 325, Филип Барели, протовестијар
331, 335, 337—340, 343, 346, 348— Ђурђа II Страцимировића Бал-
363, 366—369, 371, 374—376, 373— шића, 200
—384 Филип де Диверсис, нотар и пи-
Турци, (I Turchi), село, 204, 248 сац, 20, 183, 184
Turci ni, село, 270 Филип Тарентски, 19
Tus, село, 371 Фиренца, 23, 80
Tusani Pizoli, 277 Fista, село, 377
Tusi, село, 276 Flati, област, 345
Tusi Јурко, 276 Fontanna Polvara, локалитет, 249
Туторма, 55, 56 Фонтанела (Fontanella), село, 292,
Туторма Гојшић, 54 377
Тутормићи, 55 Forno, в. Пећ
Franchesi Пал, 276
Франо Добринов, которски вла-
Ћеклићи, ратничка дружина, 158, стелин, 76
171 Франо Николе Медин, 127
Chicher, село, 185 Франћеско Бембо, капетан Јад-
Ћоровић Владимир, историчар, ранског мора, 109, 111—114, 117,
18 132, 134, 136, 137, 142, 223
Ћуде (Ћудићи), паштровско, пле- Франћеско Капело, 381
ме, 130, 131, 134, 166 Франћеско Квирин, скадарски
Ћудић Андрица, 134 кнез, 86, 114, 115, 125, 162, 215,
Ћудић (Chiudich) Гаргерије, 134 285, 289, 290, 291, 294, 303, 309,
Chiudis (Ћуда) Јован, 134 322, 365, 368
"410
Франћеско Павони, которски би-
скуп, 31—34
Француска, 333
Fregena, село, 371
Хадри Али, историчар, 365, 379
Heinz de Biberanis, 16
Helmis Francisco, 299
Хенрик, доминиканац, 19
Херцеговина, 12, 159, 257, 289, 320
Хонорије IV, папа, 16
Хопф Карл, историчар, 333—335,
337—340, 342
Хоти (Хотени), ратничка дружи-
на, 158, 169, 170, 172, 173, 187,
192, 286, 311, 357
Хотска гора, 169, 170, 191, 192
Хранићи, властеоска породица (Е.
и Сандал. Хранић, Стефан Ву-
кчић Косача), 4, 107
Храстова Главица, локалитет, 60
Хрвоје Новаковић, 111, 120, 145
Хрид Курило, 61
Христ, 378
Христијан Анастасија Андрији-
ног, 342
Хум (Chelmia, Chelminia), 17, 159,
196
Хумоји, властелинска породи-
ца, 156
Цариград, 29, 264
Целестрина (Celestrina), село, 270
Cesari, земљиште, 253
Цетиње, 127
Цијевна, ријека, 208, 211
Цмилова Улица, 105
Цркве:
— Арханђела Гаврила, 18
— Пречисте Богородице комске,
182
— Св. Венере (Св. Петке) у Ска-
ДРУ, 316
— Св. Ђорђа у Бару, 178
— Св. Ивана у Будви, 36
— Св. Марије ,,de Bosy", 303
— Св. Марије у Брскову, 16
— Св. Марије у Будви, 35, 36
— Св. Марије, „Стара", у Дрива-
сту, 36
— Св. Марије од Горице, у Сва-
чу, 89, 303
— Св. Марије у Кокеранцима, 24
— Св. Марије у Котору, 32
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ XV BEKA
— Св. Марије у Новом Брду, 26
— Св. Марије на Превлаци, 84,
89, 91
— Св. Марије у Трафандени, 334
— Св. Марка у Венецији, 29, 352
— Св. Марка у Котору, 8, 34
— Св. Мартина у Конавлима, 18
— Св. Михаила у Улцињу. 326
— Св. Николе у Барију, 196
— Св. Николе у Јањеву, 24
— Св. Николе у Какаричу, 322
— Св. Николе у Новом Брду, 21,
26
— Св. Николе на Превлаци, 84,
89, 91
— Св. Николе од Фоце, 228, 303
— Св. Петра у Богдашићу, 80—82
— Св. Петра, изнад Призрена, 18
— Св. Спаса, на Брдском Рту, 58
— Св. Стефана у Скадру, 236
— Св. Трипуна у Брвенику, 18
— Св. Трипуна у Котору, 18, 24,
29, 32, 34, 35
— Св. Тпипуна у Цавтату, 18
— Св. Фантина у Венецији, 29—
—31
— Св. Фрање у Дривасту, 36
Црмница, жупа, 85, 150, 154
Црна Гора (Cerriagora), 55, 150,
151, 155, 171, 208, 213, 215, 217,
289, 291, 294, 296, 303, 345
Црнац Божићко, 133
Црнац Дабижив, 117
Црнац Ђурађ, 133
Црнац Никола, 133
Црнац Новак, 133
Црнац Радан, 133
Црнац Радич, 115, 117, 118, 133,
139, 141, 166
Црни Плат (Црниплат), село, 60,
65, 71, 75, 76, 160, 163
Црногорчевић Мл., 58, 83
Црнојевићи (Ђурашевићи), вла-
стела (в. и Радич Црнојевић,
Стефан Црнојевић, Ђурађ Ђ у -
рашевић, Ђурашин Ђурашевић,
Којчин Ђурашевић, Стефан
Црнојевић, Иван Црнојевић,
Ђурађ Црнојевић), 4, 41, 42, 45—
—48, 54, 56, 62, 63, 65—67, 87—90,
98, 100, 116, 119, 120, 123, 146, 150,
152, 156—160, 163, 169, 170, 171,
174—177, 182, 186, 188, 199, 206—
—210, 212, 230, 289, 303, 309, 353,
383
РЕГИСТАР
411
Црнци, паштровско племе, 130, Шибеник, 191, 222, 367
133
Широка Ријека, 59
Штиљановићи, породица из Паш-
ШапБтинска скала, 116 тровића
Шафарик Јанко, историчар, 119, Штокерт К., историчар, 195
195 Шћепан Николе Голубовића од
Шахин (Sayno Turco), турски ко- Малоншића, 169
мандант, 201, 202, 220, 348, 352 Шуфада, место, 351
Шемседи Сами, 334 Шуфлај Милан, историчар, 207„
Шеровић Петар, историчар, 85 332, 334, 336
 БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Иван Божић, редовни професор Филозофског факултета

у Београду, рођен je 23. априла 1915. године у Макарској.
Детињство je лровео у завичајном Прчњу у Боки Которској.
Школовао ce у Дубровнику, где je 1934. године завршио
класичну гимназију. Студирао je на Филозофском факул-
тету Београдског универзитета и дипломирао je на историј-
ској групи 1938. године. Од студентских дана његов живот
и рад били су везани за Београд и за Филозофски факул-
тет. Био je неко време библиотекар, затим од 1940. асистент
Факултета. У послератним годинама прошао je сва звања
на Факултету, од хонорарног наставника, преко предавача,
доцента, ванредног професора до редовног професора (1961).
Предавао je општу историју средњега века и помоћне исто-
ријске науке. TOKOM 1953/54. године боравио je у Паризу на
усавршавању и држао на Сорбони предавања о језику и
култури Јужних Словена. Врло je ангажовано учествовао
у научном животу: био je председник Историјског друштва
Србије, затим председник Савеза историчара Југославије,
потпредседник Републичке заједнице за научни рад. .Ha
Филозофском факултету je вршио дужност декана 1962—
1964. године. Уређивао je историјске часописе, учествовао
на већем броју научних скупова у земљ>и и иностранству.
Радио je у домаћим и страним библиотекама и архивима.
Посебно je значајан његов рад у архивима и библиотекама
Венеције, где je открио значајну изворну грађу за нашу
историју. Слабо здравље присиљавало га je да ce повлачи
и нагло смањује активност. Умро je прерано 20. августа 1977.
године. Научне заслуге су му још за живота донеле значајна
признања. Орденом рада са црвеном заставом одликован je
1964. године, Седмојулска награда му je била додељена 1972.
године. Био je редовни члан Црногорске академије наука и
умјетности и дописни члан Српске академије наука и умет-
ности.
414 СИМА ЋИРКОВИЋ

Божић je оставио за собом обимно научно дело које ce

састоји од преко стотину радова, међу којима je неколико
значајних књига и велики број истраживачких студија. У
првом периоду свога рада бавио ce односима југословенских
народа према Турцима у периоду великих османлијских
освајања. Најважнији резултат представља књига Дубров-
ник u Турска у XIV u XV веку (Београд 1952), у којој су први
пут осветљени односи Дубровачке Републике и Османског
Царства, од њихових првих слабо познатих додира до скоро
потпуног освајања Балканског полуострва. Историја arpap-
них односа била je такође омиљено поље истраживања Ивана
Божића. У књизи Доходак царски. Поводом 198. члана Ду~
шановог законика (Београд 1956) ревидирао je у значајној
мери дотадашња схватања о систему намета и дажбина у
средњовековној Србији и створио чврсту подлогу за даља
истраживања. Toj тематици посвећене су и неке студије пре-
штампане у овој књизи. Историји средњовековног друштва
Божић je највише допринео радовима споменутим на по-
четку ове књиге. Уз њих треба споменути и студије о По-
љичком статуту и пољичком племству, о сиротињи у Ср-
бији у X I V и X V веку, променама у структури српских за-
падних области уочи турског освајања и др. У току читавог
свог рада Божић ce бавио историјом Дубровника („Економ-
ски и друштвени развитак Дубровника у XIV и X V веку",
1950; „Две белешке о Филипу де Диверсису", 1970; „Филип
де Диверсис и његово дело Onuc Дубровника", 1973; „Дубро-
вачки канцелар Ксенофон Филелфо", 1967).

Иван Божић je највише и најрадије писао истраживачке

студије, али није избегавао ни велике синтетичке захвате.
У колективном делу Историја народа Југославије I (Београд
—Загреб—Љубљана 1953) обрадио je историју Србије од ко-
совске битке до краја X V века. У Историји Југославије (Бео-
град 1972), такође колективном делу, приказао je касни сред-
њи и рани нови век. Највећи Божићев синтетички рад je део
Историје Црне Tope (II/2, Титоград 1970) у коме je обрађена
историја свих територија које су данас у оквиру CP Црне To-
pe од 1385. године до коначног пада под турску власт 1496.
године. У синтетичким радовима долазио je нарочито до из-
раза Божићев живи и неговани стил. Његове синтезе су
чврсто ослоњене на познавање појединости и на изворну
грађу, редовно покрећу нова питања и доносе ревизију рани-
јих схватања.
ВЕЛЕШКА О ПИСЦУ
415

Литература: Кратка биографија и попис радова Ивана

Божића објављени су у Годишњаку САНУ 83 (1976) 265—
273. У следећој свесци Годишњака 84 (1977) објављен je не-
кролог Божићу. М. Спремић je приказао живот и рад Ивана
Божића у опширном некрологу (Историјски гласник 1—2
<1978) 13—217).

БИБЛИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ТЕКСТОВИМА

ИВАНА БОЖИЋ.А ОБЈАВЉЕНИМ У ОВОЈ КЊИЗИ

Котор после прихватања млетачке власти, 12 вјекова Бокељске

морнарице, Београд 1972, 34—42.
О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, Cno-
Јченик САН CIII, Одељење друштвених наука нова серија 5, Бео-
град 1953, 11—16.
Которско-млетачки спорови око црквених драгоцености, Зборник
ликовних уметности 8 (1972) 373—383.
Село Богдашићи у средњем веку, Исто-риски часопис 7 (1957)
83—121.
О пропасти манастира св. Михаила на Превлаци, Анали Фило-
лошког факултета 7 (1967) 75—82.
Град и село на зетском приморју у X V веку, Историјски гласник
2 (1973) 63—70.
Средњовековни Паштровићи*, Историски часопис 9—10 (1959) 151
—185.
Катуни Црне Горе, Зборник Филозофског факултета Х / 1 (1968)
245—249.
Зетске војводе под деспотима, Гласник Друштва за пауку u
умјетност Црне Горе II, Одељење друштвених наука 1, Титоград,
1975, 5—24.
Dominus гех Constantinus, Зборник Филозофског факултета Х П / 1
(1074) 443—441.
Gospodin Kojčin, Gjiirmime Albanologjike 1 (1968) 117—128.
Млечани у реци Бојани, Годишњак Поморског музеја у Котору 18
(1970) 33—53.
Параспор у Скадарској области, Зборкик радова Визаитолошког
ииститута 4 (1956) 13—30.
Le systeme foncier en „Albanie Venitienne" au X V e siecle, Bolletti-
no dell'lstituto di Storia della Societa e dello Stato 5—6 (1963—1964) 65
—140.
O Дукађинима, Зборник филозофског факултета VII/1 (1964) 385
—427.

С. Ћ.

* Промене у насловима као и местимичне промене у тексту и на-

поменама извршио je сам аутор приређујући евоје објављене расправе
за ово издање.
 САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР

Сима Ћирковић: Зетско приморје у делу Ивана

Божића — — — — — — — — — VII

I. КОТОРСКИ КРУГ

Котор после прихватања млетачке власти — 3

О јурисдикцији которске дијецезе у средњове-
ковној Србији — — — — — — — — 15
Которско-млетачки спорови око црквених дра-
гоцености — — — — — — — — — 28
Село Богдашићи у средњем веку — — — 37
О пропасти манастира Св. Михаила на Пре-
влаци — — — — — — — — — — 83

II. ЗЕТСКИ одломци

Град и село на Зетском приморју у X V веку 95
Паштровићи — — — — — — — — 105
„Катуни Црне Горе" — — — — — — 150
Улога и организација ратничких дружина у
Зети X V века — — — — — — — — 156
Зетске војводе под деспотима — — — — 174

III. СКАДАР И ОКОЛИНА

Dominus гех Constantinus — — — — — 195

Господин Којчин — — — — — — — 206
Млечани на реци Бојани — — — — — 218
Параспор у скадарској области — — — 241
Земљишни систем у „Млетачкој Албанији" — 259
О Дукађинима — — — — — — — — 332

РЕГИСТАР — — — _ 385

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ _ 413.

 Иван Божић
НЕМИРНО ПОМОРЈЕ X V BEKA

Издавач
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

Рецензенти
Сима Ћиркозик.
Јованка Калић

Графичка опрема
Стојан Милеуснић

Коректор
Слободанка Ђукић

Тираж 3.000

Штампа: Графичко предузеће „Култура"

ООУР „Штампарија Култура", Београд
 BIBLIOTEKA CRNOGORSKE AKADEMIJE
NAUKA I UMJETNOSTI
Г1

II 685

COBISS (C