Opsta Biohemija

MO 10-
Slavica Spasić
Zorana Jelić-lvanović
Vesna Spasojević-Kalimanovska
OPŠTA BIOHEMIJA
Beograd, 2002.
Slavica Spasić
Zorana Jelić-lvanović
Vesna Spasojević-Kalimanovska
OPŠTA BIOHEMIJA
Recenzenti:
prof. dr Bosiljka Plećaš-Solarović
Farmaceutski fakultet, Beograd
doc. dr Ljuba Mandić
Hemijski fakultet, Beograd
Izdavač:
Autori
Tehnička i kompjuterska obrada:

Autori
Tiraž:
500 primeraka
Štampa:
Foto Futura, Beograd
Odlukom Naučno-nastavnog veća Farmaceutskog fakulteta od 26. 11. 2002. godine

odobreno kao udžbenik za nastavu studenata III godine Farmaceutskog fakulteta na smeru
diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut-medicinski biohemicar
SADRŽAJ
Poglavlje 1. Uvod
A. Bioelementi 1-1
B. Biomolekuli 1-3
C. Transformacija energije u živim organizmima 1-4
D. Hemijske reakcije u živim ćelijama 1-5
Poglavlje 2. Voda
A. Molekulska struktura vode 2-1
B. Termalne osobine vode 2-3
C. Osobine vide kao rastvarača 2-3
Poglavlje 3. Aminokiseline
A. Struktura i osobine aminokiselina 3-1
B. Osobine aminokiselina i struktura proteina 3-7
C. Optička aktivnost aminokiselina 3-8
D. Kiselo-bazne osobine aminokiselina 3-8
E. Hemijske reakcije aminokiselina 3-9
Poglavlje 4. Proteini
A. Peptidi 4-2
B. Struktura proteina 4-4
C. Fibrozni (fibrilarni) proteini 4-12
D. Globulami proteini 4-15
E. Fizičko-hemijske osobine proteina 4-18
Poglavlje 5. Ugljeni hidrati
A. Monosaharidi 5-1
B. Disaharidi i oligosaharidi 5-5
C. Polisaharidi 5-7
Poglavlje 6. Lipidi
A. Klasifikacija lipida 6-1
B. Biološki značaj lipida 6-1
C. Hemijske karakteristike lipida 6-2
II
Poglavlje 7. Nukleotidi
Poglavlje 8. Enzimi
A. Klasifikacija enzima 8-2
B. Kinetika enzimskih reakcija 8-2
C. Mehanizam enzimske reagulacije 8-8
Poglavlje 9. Koenzimi
Poglavlje 10. Biološke membrane
A. Hemijski sastav membrane 10-1
B. Struktura bioloških membrana 10-4
C. Specijalne membranske strukture u ćeliji 10-6
D. Transport molekula i jona kroz membranu 10-7
E. Neposredovan transport (difuzija) 10-8
F. Kanali i pore 10-9
G. Posredovan transport 10-9
Poglavlje 11. Organizacija metabolizma i bioenergetika
A. Metabolički putevi 11-1
B. Osnovni principi bioenergetike 11-6
Poglavlje 12. Katabolizam ugljenih hidrata
A. Glikoliza 12-1
B. Fosfoglukonatni put 12-4
C. Katabolizam drugih heksoza 12-16
D. Katabolizam glikogena 12-19
Poglavlje 13. Ciklus limunske kiseline
A. Pregled reakcija ciklusa limunske kiseline 13-1
B. Stvaranje acetil-koenzima A 13-2
C. Reakcije ciklusa limunske kiseline 13-6
D. Regulacija ciklusa limunske kiseline 13-9
E. Amfibolička priroda ciklusa limunske kiseline 13-11
Poglavlje 14. Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija
A. Izvori NADH i FADH2 14-1
B. Šatl-sistemi unutrašnje membrane mitohondrija 14-3
C. Komponente respiratornog lanca 14-5
D. Transport elektrona 14-10
E. Oksidativna fosforilacija 14-12
F. Transportni sistemi povezani sa stvaranjem ATP-a 14-16
G. Energetski bilans aerobnog metabolizma glukoze 14-17
H. Regulacija stvaranja ATP-a 14-17
1
III
Poglavlje 15. Katabolizam lipida

A. Oksidacija masnih kiselina 15-1
B. Triacilgliceroli kao rezerva masnih kiselina 15-9
C. Katabolizam fosfoglicerida 15-12
D. Katabolizam sfingolipida 15-13
E. Sudbina holesterola 15-15
Poglavlje 16. Katabolizam azotnih jedinjenja
A. Katabolizam aminokiselina 16-1
B. Katabolizam proteina 16-10
C. Katabolizam nukleotida 16-13
Poglavlje 17. Anabolizam ugljenih hidrata
A. Glukoneogeneza 17-1
B. Biosinteza glikogena 17-10
Poglavlje 18. Anabolizam lipida
A. Biosinteza masnih kiselina 18-1
B. Biosinteza eikozanoida 18-11
C. Biosinteza triacilglicerola 18-17
D. Biosinteza fosfoglicerida 18-19
E. Biosinteza sfingolipida 18-23
F. Biosinteza holesterola 18-27
Poglavlje 19. Anabolizam azotnih jedinjenja
A. Biosinteza aminokiselina 19-1
B. Biosinteza biološki aktivnih amina 19-7
C. Biosinteza glutationa 19-10
D. Biosinteza nukleotida 19-11
E. Biosinteza hema 19-25
Poglavlje 20. Biosinteza proteina i nukleinskih kiselina
A. Struktura nukleinskih kiselina 20-1
B. Replikacija 20-9
C. Transkripcija 20-24
D. Translacija 20-38
Poglavlje 21. Međućelijska signalizacija
A. Opšti principi međućelijske signalizacije 21-1
B. Signalizacija posredstvom receptora povezanih sa G-proteinima 21-12
C. Signalizacija posredstvom enzimskih receptora 21-22
D. Receptori - jonski kanali: nikotinski acetiiholinski receptor 21-27
E. Adaptacija ciljnih ćelija 21-29
2 : •••
Poglavlje 1.
Uvod
Blohemija se bavi proučavanjem:

- molekulskog sastava živih ćelija
- hemijskih reakcija u kojima učestvuju biološke komponente i
- regulacijom ovih reakcija.
Biohemija se takođe bavi i proučavanjem nekovalentnih interakcija molekula koji su u vezi sa ce-
lulamom i molekulskom strukturom i funkcijom. Molekularna biologija, kao glavna grana biohemije
bavi se proučavanjem strukture, funkcije i regulacije gena.
Biohemija je fundamentalna biološka i medicinska nauka, jer omogućava razumevanje biologije
ćelije, mikrobiologije, fiziologije, farmakologije i ishrane na njihovom molekulskom nivou. Objašnjava
nje mehanizama procesa bolesti cilj je proučavanja kojima se bavi medicinska biohemija. Biohemij-
ska znanja su neophodna i u dijagnozi i tretiranju bolesti, a u tu svrhu se koriste različiti testovi koji
spadaju u oblast kliničke hernije, odnosno kliničke biohemije.
Kompleksnost živih sistema može da zastraši i zbuni, a tome još više doprinosi veliki broj kom
ponenata koje ulaze u sastav živih organizama. Međutim, svi oblici života su sastavljeni od oko 50
osnovnih gradivnih blokova i poznavanje ovih komponenata u velikoj meri pojednostavljuje prouča
vanja kojima se bavi biohemija.
A. BIOELEMENT!
Od svih elemenata u periodnom sistemu dokazano je da je 24 neophodno za žive organizme.
Ovi elementi se dele^na nemetajei.metale. Nemetalij»e vezuju u molekule koji su odgovorni za iz
gradnju i meiaJaoJiza^
način stabilizuju ili utiču na njihovu funkciju.
Nemetali
Vodonjk, ugljenik, kiseonik i azot imaju elementarni značaj i mnogo su više zastupljeni u živoj ma
teriji nego u zemljinoj kori. Iz ovog podatka možemo da zaključimo da kod njih postoji posebno mole-
Tčulamo"slaganje za procese kojima se održava stanje života, a za ovu pojavu postoji i hemijska os
nova. Ovi elementi mogu da obrazuju kovalentne veze formiranjem elektronskih parova a da bi se
popunile spoljašnje elektronske putanje vodoniku je potreban jedan, kiseoniku dva, azotu tri a uglje-
niku četiri elektrona. Svi ovi elementi mogu da reaguju jedan sa drugim i da pri tome obrazuju jedan
ih^vji^zajednjjokajeJektronska para, odnosno jednostruke ili dvostruke vez&JLJgljenik i azot mogu,
mada vrlo retko, da imaju i tri zajednička elektronska para, odnosno da obrazuju trostruku vezu.
1-2 Opšta biohemija
Druga važna karakteristika organskih supstanci u živoj materiji je da je u tim jedinjenjima ugljenik
uglavnom redukovan ili hidrogenizovan, za razliku od jedinjenja u zemljinoj kori u kojima je ugljenik
najčešće u oksidovanom obliku kao bikarbonat ili karbonat. Zbog prisustva kiseonika u atmosferi, vo-
đorTik i ugljenik normalno teže da se oksiduju u ugljendioksid i vodu, stabilna jedinjenja sa malo
energije. Organska jedinjenja nađena u živoj materiji su bogata energijom, zbog toga što živi organi
zmi moraju da utroše energiju da bi ih sintetisali iz C 0 2 i vode, odnosno da bi redukovali neorganski
ugljenik iz litosfere i atmosfere.
Metali
Metali imaju različitu sposobnost da grade komplekse

Metali imaju različitu sposobnost da grade komplekse; alkalni metali tu sposobnost skoro da i
nemaju, zemno-alkalni metali vrlo malo, a teški metali pokazuju veliku tendenciju ka građenju kom
pleksa. Metali, naročito oni koji se ubrajaju u elemente u tragu mogu da utiču na katalitičke procese u
ćeliji i to tako što stabilizuju konformaciju biokatalizatora, pomažu vezivanje supstrata za enzim ili da
ju, odnosno preuzimaju elektrone kod redukcije, odnosno oksidacije supstrata.
Alkalni metali natrijum i ka lij um prenose električno naelektrisanje

Važna karakteristika ćelija svih živih organizama je različita raspodela jona natrijuma i kaiijuma
između unutrašnjosti ćelije i spoljašnje okoline. U unutrašnjosti ćelije je koncentracija kalijuma oko 10
puta viša nego koncentracija natrijuma, dok je u ekstracelularnom prostoru odnos obrnut. Ćelijska
membrana predstavlja nevodenu fazu kroz koju ne mogu slobodno da prolaze polarni joni, kakvi su
natrijum i kalijum. Za prenos polarnih jona služe jedinjenja koja se nazivaju nosači, po svojoj strukturi
najčešće proteini, a za transmembranski transport potrebna je energija, koja se obezbeđuje u celij-
škom metabolizmu u obliku ATP. Kao nosač za transport jona natrijuma i kalijuma služi Na+-/K+-ATP-
aza. Ovaj sistem se označava i kao Na^/K^-pumpa, nalazi se u membrani svih ćelija i transportuje
jone natrijuma i kalijuma nasuprot koncentracionom gradijentu. Kada joni natrijuma i kalijuma slede
koncentracioni gradijent (joni natrijuma prelaze u unutrašnjost ćelije, a joni kalijuma u suprotnom pra
vcu), to se obavlja kroz hidrofilne pore. Ove pore se nalaze u hidrofobnoj membrani, obrazuju ih
membranski proteini i mogu da se otvaraju ili zatvaraju zavisno od potrebe; nazivaju se i natrijumovi,
odnosno kalijumovi kanali.
Zemno-alkalni metali deluju kao intracelularni glasnici

Zemno-alkalni metali kalcijum i magnezijum imaju nejednaku raspodelu između intra- i ekstrace-
lularne tečnosti: kalcijumovi joni izlaze iz ćelije, a magnezijumovi joni se akumuliraju u ćeliji. Kada se
kalcijum transportuje nasuprot koncentracionom gradijentu ulogu nosača ima Ca2+-ATP-aza, a tran
sport u pravcu koncentracionog gradijenta obavlja se kroz kalcijumove kanale. Kalcijum i magnezi
jum se vezuju za kiselinske ligande kakvi su fosfatni (P042") i karboksilni (COO") anjon, s tim što kal
cijum ima veći afinitet za vezivanje sa ovim grupama. Preko karboksilne grupe mogu kalcijum i mag
nezijum da obrazuju komplekse sa proteinima, pri čemu oko sebe grupišu atome kiseonika u oktae-
darskom rasporedu. Magnezijum može da se kod obrazovanja kompleksa vezuje sa samo šest li-
ganda, za razliku od kalcijuma koji zbog svoje složenije strukture može da se vezuje sa sedam ili
osam elektronskih donatora.
Afinitet za fosfatnu grupu objašnjava zašto mnogi biokatalizatori, koji prenose fosfatne grupe,
razgrađuju ili obrazuju fosfatne estre, zahtevaju magnezijum kao kofaktor.
Teški metali su odgovorni za prenošenje elektrona

Teški metali gvožđe, bakar, molibden, kobalt i cink obrazuju čvrste koordinativne veze u komple
ksima. Njihovi ligandi u tim vezama su sumpor i azot koji se nalaze u aminokiselinama, a one su os
novne jedinice proteina. Metali su u proteinima čvrsto vezani (metaloproteini) i u njima imaju važnu
funkciju. Ukoliko metali imaju stabilnije oksidacione nivoe onda imaju ulogu u redukciono-
oksidacionim procesima u kojima služe kao prenosioci elektrona. Proteini koji sadrže bakar prenose
S. Spasić: Uvod 1-3
elektrone uglavnom na kiseonik. Prevođenje atmosferskog azota u amonijak je redoks proces koji
zahteva prisustvo molibdena. Gvožđe je najzastupljeniji teški metal u živim organizmima i ulazi u
sastav mnogih proteina koji služe kao prenosioci elektrona, kao i u sastav hemoglobina koji prenosi
kiseonik u krvi. Najpoznatija prirodna supstanca koja sadrži kobalt je vitamin B 12 koji ima ulogu bioka-
talizatora za prenošenje metil grupe. Cink ima u enzimima dve funkcije: jedna je da se koordinativno
vezuje za proteine i time održava njihovu strukturu u takvom prostornom položaju koji je pogodan za
hemijske reakcije, a druga je da i sam učestvuje u procesima katalize. Kao i većina metala cink delu-
je kao kiseli katalizator.
B. BIOMOLEKULI
Životinjske i biljne ćelije sadrže približno 10 000 različitih vrsta molekula, koji se nazivaju biomo-
lekulima. Jedan od biomolekula je voda koja može da čini 50 - 95% težine ćelije. Većina drugih bio-
molekula su organski molekuli sagrađeni od šest osnovih elemenata: ugljenika, vodonika, azota, ki-
seonika, sumpora i forsfora.
Za stabilnost, kao i za raznovrsnost organskih molekula u živim organizmima posebno je značaj
na sposobnost ugljenika da gradi kovalentne veze sa drugim ugljenikovim atomom, pa kako ugljenik
može da primi ili preda četiri elektrona da bi popunio spoljašnju elektronsku putanju, svaki ugljenikov
atom može da se veže sa još četiri ugljenika. Ugljenik, pored toga što gradi kovalentne veze sa vo-
donikom, kiseonikom i azotom, može da se kovalentno vezuje i sa sumporom, što sve zajedno dop
rinosi tome da postoji mogućnost za obrazovanjem vrlo velikog broja funkcionalnih grupa koje ulaze
u sastav organskih molekula. Pored toga, zajednički elektronski parovi oko ugljenika imaju tetrae-
darsku konfiguraciju, što uslovljava da organska jedinjenja ugljenika mogu imati i različitu trodimenzi
onalnu strukturu.
Hemijske osobine organskih molekula određene su specifičnim uređivanjem atoma u tzv. funkci
onalne grupe. Različite vrste organskih molekula nastaju kada se vodonikov atom u molekulu zameni
različitim funkcionalnim grupama. Većina biomolekula sadrži više od jedne funkcionalne grupe, a
hemijske osobine svake funkcionalne grupe određuju hemijske osobine molekula u kome se nalaze.
Biološki sistemi su hijerarhijski organizovani

Najniži stepen organizacije predstavljaju niskomolekularna jedinjenja C0 2 , H 2 0 i NH 3 l iz kojih na
staju mikromolekuJi, kao što su aminokiseline, glukoza i drugi šećeri. Ova jedinjenja su dalje direktno
ili u kombinaciji jedna sa drugima (kao u slučaju nukleinskih kiselina) supstrati za sintezu polimernih
makromolekula. Makromolekuli imaju unutrašnju strukturnu hijerarhiju. Agregacijom makromolekuia
nastaju supramolekulski asocijati, koji obrazuju sledeći viši organizacioni nivo, odnosno ćelijske or-
ganele ili subcelularne strukture. One zajedno obrazuju ćelije, tj. najmanju jedinicu koja ima sve gra-
divne i funkcionalne elemente za samostalnu replikaciju. Ukoliko dođe do kombinovanja različito dife
renciranih ćelija nastaju tkiva, a različita tkiva koja služe istoj svrsi čine sledeći viši organizacioni ste
pen, odnosno organ. Zajednica organa čini organizam.
Samo biljne ćelije mogu uz pomoć svetlosne energije, iz prostih jedinjenja kao što su C 0 2 i H 2 0
da sintetišu glukozu, koja je polazna supstanca za sintezu skoro svih drugih bio-organskih jedinjenja.
Glukoza se razgrađuje u manje ugljene hidrate, pri čemu vezuje vodonik, a ovako nastala jedinjenja
predstavljaju početna jedinjenja za sintezu karbonskih kiselina (masne kiseline), osnosno posle vezi
vanja amonijaka za sintezu aminokarbonskih kiselina (aminokiseline). Najveći deo ovih reakcija, uz
manje izuzetke može da se odvija i u biljnim i životinjskim ćelijama, a kako uglavnom idu uz utrošak
vodonika označavaju se kao reduktivna ili hidrogenizirajuća biosinteza.
Aminokiseline predstavljaju početna jedinjenja za sintezu azotnih jedinjenja purina i pirimidina,
koji grade složena jedinjenja nukieotide tako što se vezuju za šećere (uglavnom nastale iz glukoze) i
fosfornu kiselinu. Ovde se pokazuje princip grananja, npr. amonijak se vezuje na nivou aminokiseli-
na, a zatim se prenosi na druga jedinjenja koja su nastala biosintezom iz aminokiselina. Iz ova četiri
osnovna jedinjenja, glukoze i njenih derivata, masnih kiselina, aminokiselina i nukleotida nastaju po-
limerizacijom veći molekuli: poliglukoza (škrob i glikogen), gliceridi (masti), poliaminokiseline (protei-
ni) i polinukleotidi (nukleinske kiseline). Ova biosinteza, nasuprot hidrogenizirajućoj, naziva se poli-
merna biosinteza.
Energija za ove biosinteze obezbeđuje se u životinjskim ćelijama dehidrogenizacijom glukoze (i
time indirektno iz sunčeve energije). I neka druga jedinjenja (aminokiseline i masne kiseline) mogu
da se dehidrogenizuju i dekarboksiluju, pri čemu se nastali vodonik vezuje sa kiseonikom uz osloba
đanje energije (u obliku ATP).
U procesu čuvanja i prenošenja energije u ćelijama najvažniju ulogu ima adenozin-trifosfat (ATP)
koji predstavlja zajedničku supstancu u prenosu energije u svim živim organizmima. Energija koja se
čuva u vezi između pojedinih fosfatnih grupa ima veliki značaj za biološke sisteme i zbog toga je ATP
najvažnija biohemijska supstanca za celokupan život na zemlji.
Slika 1-1. Struktura adenozin-trifosfata (ATP).
ATP je nukleotid koji je sagrađen od adenina, riboze i i tri fosfatna ostatka, u kojima je prvi fosfat-
ni ostatak vezan za ribozu estarskom vezom, a dva terminalna ostatka su vezana fosfoanhidridnim
vezama. Mada se većina anhidrida lako hidrolizuje, fosfoanhidridne veze u molekulu ATP su realtiv-
no stabilne pod uslovima koji su u ćeliji.
ATP + H 2 0 AG°=-7,3kcal/mol(-30,5kJ/mol) , A D p + p>
ATP +
H20 AG°=-7.7kcal/mol(-32,2kJ/m0l) ^ m p + pp>
pp H
AG°=-8kcal/mol(-33,5kJ/mol)
Hidrolizu ATP katalizuju specifični enzimi, a tendencija ATP da podleže hidrolizi označava se kao
transferni potencijal za fosfatnu grupu. I drugi molekuli imaju sposobnost da prenose fosfatnu grupu,
među kojima one sa visokom AG° vrednošću hidrolize imaju viši transferni potencijal za fosfatnu gru
pu nego supstance sa nižom vrednošću AG°. Karakteristično za ATP je da ima srednji transferni po
tencijal što omogućava da ATP bude intermedijemi prenosilac fosfatne grupe sa visoko energetskih
jedinjenja, kakav je npr. fosfoenolpiruvat na nisko energetska jedinjenja.
C. TRANSFORMACIJA ENERGIJE U ŽIVIM ORGANIZMIMA

Prvi zakon termodinamike kaže da energija ne može ni da se stvori ni da se uništi. Prema tome,
živi organizmi ne mogu da potroše ili unište energiju, mogu samo da je prevedu iz jednog oblika u
drugi. Oni uzimaju iz okoline energiju u obliku u kome mogu da je iskoriste pod određenim uslovima
temperature i pritiska i vraćaju je u okolinu u obliku koji im je manje koristan. Koristan oblik energije
koji ćelije uzimaju naziva se slobodna energija, a ona prosto može da se definiše kao oblik energije
koji može da vrši rad na određenoj temperaturi i pritisku. Manje koristan vid energije koji ćelije vraća
ju u spoljašnju sredinu sastoji se od toplote i drugih oblika koji se vrlo brzo rasturaju po okolini pove
ćavajući njenu neuređenost ili entropiju. Na osnovu ovoga može da se izvede izuzetno važan aksi-
om u molekulskoj logici živog stanja: živi organizmi stvaraju i održavaju svoju esencijalnu uređenost
na račun svoje okoline, čime čine da ona postane više neuređena i slučajna.
Spoljašnja okolina je apsolutno esencijalna za žive organizme, ne samo zato što oni iz nje uzima
ju slobodnu energiju nego i zato što iz nje uzimaju i druge materije. Jezikom termodinamike rečeno,
živi organizmi su "otvoreni" sistemi zato što sa spoljašnjom okolinom izmenjuju i energiju i materiju i u
tom procesu ih transformišu. Karakteristika otvorenih sistema je da oni nisu u ravnoteži sa svojom
okolinom, lako živi organizmi mogu da izgledaju da su u ravnoteži sa svojom okolinom, zato što ne
ma vidljive promene u jednom periodu vremena, oni su ustvari u stanju koje se naziva steady state \
Ovo stanje se karakteriše time da je brzina transfera materije i energije iz okoline u sistem u potpunoj
ravnoteži sa brzinom transfera materije i energije iz sistema u okolinu. Dakle, deo molekulske logike
živog stanja je da je ćelija neuravnoteženi otvoreni sistem, koji se ponaša kao mašina koja uzima
energiju iz svoje okoline težeći da poveća njenu entropiju. Osim toga, žive ćelije su visoko efikasne u
prometu energije i materije, posebno u pretvaranju energije u rad, u čemu prevazilaze većinu mašina
koje je stvorio čovek.
Mehanizam žive ćelije koji omogućava transformisanje energije zasnovan je na relativno nesta
bilnim i razgradljivim organskim molekulima koji ne mogu da izdrže visoke temperature, jake električ
ne napone ili izuzetne kiselo-bazne uslove. Žive ćelije su esencijalno izotermne, odnosno u datom
vremenu svi delovi ćelije imaju istu temperaturu. Osim toga, nema značajne razlike u pritiscima iz
među pojedinih delova ćelije. Zbog toga ćelije nisu u stanju da koriste toplotu kao izvor energije, jer
toplota može da vrši rad pri konstantnom pritisku samo ako prelazi iz prostora sa višom temperatu
rom u prostor sa nižom temperaturom. Žive ćelije se prema tome ne ponašaju kao toplotni ili elektri
čni motori, odnosno motori na koje smo mi navikli. Iz ovoga može da se izvede drugi važan aksiom u
molekulskoj logici živog stanja, a to je da je živa ćelija izotermalni hemijski motor. Ćelije apsorbuju
energiju iz svoje okoline i pretvaraju je u hemijsku energiju, koja se tada transformiše u: a) hemijski
rad uključen u biosintezu ćelijskih komponenata, b) osmotski rad koji je potreban za transport materi
ja u ćeliju i c) mehanički rad potreban za kontrakcije i kretanje.
D. HEMIJSKE REAKCIJE U ŽIVIM ĆELIJAMA

Ćelije mogu da funkcionišu kao hemijske mašine zato što imaju enzime, katalizatore koji su spo
sobni da značajno povećavaju brzinu hemijskih reakcija. Enzimi su visoko specijalizovani proteinski
molekuli, koje sintetiše ćelija iz aminokiselina, a svaki tip enzima može da katalizuje samo jedan tip
hemijskih reakcija. Enzimi daleko prevazilaze katalizatore koje je stvorio čovek i to u njihovoj reakci-
onoj specifičnosti, katalitičkoj efikasnosti i kapacitetu kojim funkcionišu pod datim uslovima tempera
ture i pH. Oni mogu u milisekundama da katalizuju kompleksne sekvencijalne reakcije koje bi u he-
mijskim laboratorijama zahtevale sate, dane ili mesece.
Hemijske reakcije koje se odvijaju u živoj ćeliji imaju jednu značajnu karakteristiku a to je da su
100% efikasne i da u njima nema sporednih proizvoda. U organskim reakcijama koje se odvijaju u
laboratorijama uvek ima jedan ili više sporednih proizvoda što zahteva prečišćavanje proizvoda koji
se dobijaju u pojedinim stupnjevima reakcije. Pošto enzimi ubrzavaju samo pojedinačne reakcije jed
nog molekula, a ne utiču na druge moguće reakcije u kojima taj molekul može da učestvuje, u živom
organizmu može simultano da se odvija veliki broj različitih reakcija, a da one pri tome ne utiču jedna
na drugu. Visok stepen specifičnosti enzima proizilazi iz još jednog fundamentalnog aksioma u mole
kulskoj logici živog stanja, a to je princip strukturne komplementarnosti. U toku katalitičkog ciklusa
enzimski molekuli se kombinuju sa supstratom i aktivni centri u enzimu mogu kao supstrat da prihva
te samo one molekule koji su sa njima potpuno strukturno komplementarni. Princip strukturne kom
plementarnosti objašnjava specifičnost mnogih različitih tipova molekulskih interakcija u ćelijama.
Stotine enzimski katalizovanih reakcija u ćelijama ne postoje same za sebe, niti nezavisno jedne
od drugih, već predstavljaju sekvence konsekutivnih reakcija. To znači da proizvod prve reakcije
predstavlja supstrat za sledeću itd. Ove sekvence mogu da imaju 2 do 20 ili više reakcija koje formi
raju konvergentnu ili divergentnu mrežu. Ovakva organizacija ima nekoliko biološki važnih značaja.
1
steadv state - stanje stabilne ravnoteže, stanje bez kontinuiranih promena
Jedan je da takav sistem konsekutivnih reakcija obezbeđuje kanalisanje hemijskih reakcija po

specifičnim putanjama. Drugi značaj je da sekvencijelne reakcije omogućavaju transfer hemijske
energije pod izotermnim uslovima. Transfer energije između dve reakcije u uslovima konstantne
temperature i pritiska može da se obavi samo ako te dve reakcije imaju zajednički intermedijer. Ako
se dve nezavisne reakcije, kao što su npr.
A -* B C -• D
odvijaju u istom prostoru u uslovima konstantne temperature i pritiska, svaka će se odvijati sa istim
smanjenjem slobodne energije nezavisno od druge. Međutim, u dve konsekutivne reakcije, kao što
su npr.
A -• B B -> C
hemijska energija može da se prenese sa prve reakcije na drugu uz pomoć zajedničkog intermedije-
ra B.
Zavisno od tipa energije koji dobijaju iz svoje okoline žive ćelije mogu da se podele u dve velike
grupe. Fotosintetske ćelije koriste sunčevu svetlost kao glavni izvor energije, koja se u hemijsku
energiju transformiše uz pomoć pigmenta hlorofila. Heterotrofne ćelije koriste energiju energetski bo
gatih organskih molekula, kakva je npr. glukoza, koju dobijaju iz svoje okoline. U heterotrofnim ćeli
jama glukoza se oksiduje do ugljendioksida i vode, pri čemu se energija koju ima molekul glukoze
čuva u drugom hemijskom obliku i može kasnije da se koristi za različite tipove ćelijskog rada.
Mada ova dva tipa živih organizama dobijaju energiju iz svoje okoline u različitom obliku, i jedni i
drugi je pretvaraju i koriste u obliku specifičnog molekula - adenozin-trifosfata ili ATP. Kada ATP pre
nosi energiju na druge molekule, gubi terminalnu fosfatnu grupu i postaje adenozin-difosfat ili ADP,
koji predstavlja energijom siromašniji oblik ATP. ADP može ponovo da primi hemijsku energiju tako
što vezuje fosfatnu grupu i postaje ATP, što se dešava u višku sunčeve energije (u fotosintetskim će
lijama) ili hemijske energije (u heterotrofnim ćelijama).
Konsekutivne hemijske reakcije omogućavaju specifičnu biološku funkciju sistema ATP-ADP, od
nosno ovaj sistem predstavlja vezu između dve velike mreže enzimski katalizovanih reakcija koje se
odvijaju u ćeliji. Jedna od ovih mreža čuva hemijsku energiju koja se dobija iz okoline tako što omo
gućava fosforilaciju ADP u ATP. Druga mreža reakcija koristi energiju ATP-a za biosinteze ćelijskih
komponenata iz jednostavnih prekursora, što izaziva prevođenje ATP u ADP. Kao i gradivni blokovi
biomolekula, ove konsekutivno povezane mreže enzimski katalizovanih reakcija esencijalno su iden
tične u svim živim vrstama.
Samoregulacija ćelijskih reakcija

Postoji još jedna vrlo važna posledica činjenice da su sve hemijske reakcije u ćeliji enzimski kata-
lizovane i povezane zajedničkim intermedijerima. Jednostavna ćelija kakva je ćelija E. coli sintetiše
simultano svih svojih nekoliko hiljada kompleksnih molekula iz samo tri jednostavna prekursora: glu
koze, amonijaka i vode. Živa ćelija u ovom slučaju koristi jednu vrstu hemijske logike koja je iznad
trenutnih mogućnosti sintetske hernije. Primera radi, kada bi hemičar želeo da sintetiše dva proizvo
da, npr. aminokiseline i lipide nikada ne bi to radio simultano, iz istih prekursora i u istoj reakcionoj
posudi, već bi svaku od sinteza započeo od različitih prekursora i one bi se odvijale različitim reakci-
onim sekvencama i obavezno u različitim reakcionim posudama. S druge strane, živa ćelija izvodi
sintezu stotine hiljada različitih molekula simultano iz istih prekursora i u istoj "reakcionoj posudi".
Ovo je moguće zahvaljujući povezivanju enzimski katalizovanih reakcija u sekvence konsekutivnih
reakcija, jer se one na taj način kanališu, što opet uslovljava da se svi biomolekuli sintetišu u tačno
odgovarajućim količinama i određenom brzinom, a to opet održava ćeliju u steady state uslovima.
U povezivanju enzimski katalizovanih reakcija u konsekutivne sekvence nalazimo još jedan aksi
om u molekulskoj logici živih organizama: brzina specifičnih reakcija u jednom delu kompleksne mre
že enzimskih reakcija u ćeliji može biti kontrolisana ili modulirana brzinom reakcija u drugom delu
mreže. U najprostijem slučaju to znači da akumuliranje intermedijera ili metabolita iznad kritične kon
centracije deluje kao signal da se smanji brzina reakcije u kojoj su oni nastali; ovaj vid kontrole nazi-
va se feed-back* inhibicija. Neki enzimi u ćeliji, naročito oni na početku reakcione sekvence ili na
mestima gde se reakcije granaju imaju ulogu regulatornih enzima, jer inhibiraju reakcije preko krajnjih
njenih proizvoda.
Osim toga, žive ćelije imaju sposobnost da regulišu sintezu sopstvenih katalizatora; ćelije mogu
da prekinu sintezu enzima koji su potrebni za stvaranje nekog proizvoda uvek kada je taj proizvod
moguće dobiti iz spoljašnje okoline. Ova sposobnost samo-doterivanja i samo-regulacije reakcija je
fundamentalna u održavanju steady state uslova žive ćelije i esencijalna je za efikasno transformisa-
nje energije.
Reakcije koje se odigravaju u ćelijama imaju sledeće karakteristike:
- iako je broj reakcija vrlo veliki, broj reakcionih tipova je relativno mali;
- mehanizmi koji su zastupljeni u biohemijskim reakcijama (tj. način na koji se dešavaju promene
u reakcijama) su relativno jednostavni;
- relativno je mali broj reakcija koje imaju centralnu važnost, a to su reakcije u kojima se stvara
energija i reakcije sinteze i degradacije glavnih ćelijskih komponenata.
Najvažniji tipovi reakcija u biohemijskim procesima

Najzastupljenije hemijske reakcije u biohemijskim procesima su sledeće:
• nukleofilna supstitucija
• eliminacija
• izomerizacija
• oksido-redukcija i
• hidroliza.
Reakcije nukleofilne supstitucije

U reakciji nukleofilne supstitucije, kako joj samo ime kaže jedna grupa se zamenjuje drugom:
X:
U opštem primeru koji je ovde prikazan jedinjenje A je nukleofil, a u biohemijskim reakcijama nu-
kleofili su najčešće anjoni. Nukleofili mogu da budu i neutralna jedinjenja. Atomi ili grupe koje se pre
nose sa jednog nukleofila na drugi nazivaju se elektrofili, a u ovom primeru je to B. Stvaranjem nove
veze između A i B , raskida se stara veza između B i X. Ostatak koji nastaje vezivanjem elektrofila je
takođe nukleofil (u ovom slučaju je to X).
Reakcije eliminacije
U reakcijama eliminacije stvara se dvostruka veza kada se uklone atomi iz nekog molekula:
H H H H
II II
H — C — C — H »> H — C = C — H + A—B
A B
Uklanjanje vode iz molekula koji sadrže alkoholnu funkcionalnu grupu spada u reakcije eliminaci
je, a primer za ovu reakciju je dehidratacija 2-fosfoglicerata, pri čemu nastaje fosfoenolpiruvat (reak
cija koja je vrlo važna u metabolizmu ugljenih hidrata). U reakcije eliminacije spadaju i reakcije u ko
jima nastaju amonijak (NH3), amini (R-NH2) i alkoholi (R-OH).
2
feed-back mehanizam - mehanizam povratne sprege
Reakcije izomerizacije
U reakcijama izomerizacije dolazi do premeštanja atoma ili grupa unutar molekula. Najčešća bio-
hemijska izomerizacija je interkonverzija aldoze u ketozu.
H H
R —C —C —H - "^ R- -c-—c—-H
I II II 0
o o o I
I H
H
aldoza ketoza
Oksido-redukcione reakcije
U reakcijama oksido-redukcije (nazivaju se i redoks reakcijama) dolazi do transfera elektrona sa
donora (redukujući agens) na akceptor (oksidujuci agens). U tom procesu se redukujući agens oksi-
duje, a oksidujuću agens se redukuje. Kod biomolekula nije uvek lako da se ustanovi da li gube ili
primaju elektrone, a da bi se to utvrdilo postoje dva jednostavna pravila:
Oksidacija se dešava ako molekul prima kiseonik ili gubi vodonik:
OLCH9—OH • CH3C — O H
II
O
etil alkohol sirćetna kiselina
Redukcija se dešava ako molekul gubi kiseonik ili prima vodonik:
CHX — OH • CH 3 CH 2 — OH
II
O
sirćetna kiselina etil alkohol
Reakcije hidrolize
U reakcijama hidrolize dolazi do cepanja kovalentne veze u prisustvu vode:
R—C — O — R' + H20 • R — C —OH + R'OH
Hidrolitičke reakcije mogu da katalizuju kiseline i baze. Digestija supstanci iz hrane se odvija pro
cesom hidrolize, kisele ili bazne, zavisi od dela digestivnog trakta u kome se dešava. Drugi primer je
razgradnja fosfatne veze u ATP-u, a energija koja se tom prilikom dobija koristi se u mnogim proce
sima u ćeliji.
c>
Poglavlje 2.
Voda
A. MOLEKULSKA STRUKTURA VODE

Voda, osnova života, ima nekoliko neuobičajenih osobina koje su posledica njene molekulske
strukture. Voda je sastavljena od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, a svaki atom vodo-
nika vezan je za atom kiseonika jednom kovalentnom vezom. Jake intermolekulske sile u tečnoj vodi
posledica su električne polarnosti molekula vode, koja potiče od specifičnog rasporeda elektrona iz
među atoma kiseonika i vodonika. Atom kiseonika deli par elektrona sa svakim od dva atoma vodo
nika. Ovaj zajednički elektronski par ima jednom trećinom jonski a dve trećine kovalentni karakter.
Ugao u vezi H-O-H iznosi 104,5° što samo neznatno odstupa od potpune tetraedarske strukture (kod
koje je ugao 109,5°). Objašnjenje za ovo odstupanje je slobodan elektron kod kiseonika koji teži da
nagradi par sa nekim drugim elektronom.
van der Waals-ov radijus

kiseonika = 1,4 A
Slika 2-1. Molekulska struktura vode.
Raspored elektrona u molekulu vode uslovljava njegovu električnu asimetriju. Zbog stvaranja
elektronskih parova, dajući svoj elektron, vodonikovi atomi u molekulu vode delimično su pozitivno
naelektrisani, a iz istih razloga atom kiseonika je delimično negativno naelektrisan. Zbog toga je mo-
lekul vode električni dipol, mada u osnovi nema neto naelektrisanje. Stepen razdvajanja pozitivnog i
negativnog naelektrisanja u dipolarnim molekulima dat je dipolnim momentom, koji predstavlja meru
za tendenciju molekula da se orijentiše u električnom polju. Dipolna priroda molekula vode u velikoj
meri je odgovorna za sile atrakcije između molekula vode, jer postoji jako elektrostatičko privlačenje
između negativnog naelektrisanja na atomu kiseonika jednog molekula vode i pozitivnog naelektrisa-
nja atoma vodonika u drugom molekulu vode. Ovaj tip elektrostatičke interakcije naziva se vodonična
veza, pri čemu treba imati na umu da ovaj izraz označava više jaku elektrostatičku interakciju nego
pravu vezu. lako su značajno slabije nego jonske i kovalentne veze, vodonične veze su jače nego
većina drugih tipova nekovalentnih veza.
*S? H
Slika 2-2. Vodonična veza između dva molekula vode.
Zbog skoro tetraedarske organizacije elektrona oko atoma kiseonika, svaki molekul vode teži da
ostvari vodonične veze sa još četiri molekula vode, a nastala intermolekulska "veza" deluje kao most
između susednih molekula.
Nekovalentne veze
Biohemijski procesi mogu da se razumeju samo u odnosu na fizičke i hemijske osobine vode, a u
određivanju ovih osobina vitalnu ulogu imaju nekovalentne interakcije. Nekovalentno vezivanje igra
važnu ulogu u određivanju prostornog oblika (a time i funkcije) biomolekula, što je posebno izraženo
u strukturi proteina, lipida i nukleinskih kiselina.
Pored vodonične veze, tri druga tipa nekovalentnih interakcija igraju važnu ulogu u određivanju
sposobnosti vode da reaguje sa drugim molekulima. To su elektrostatičke interakcije, van der VVaals-
ove sile i hidrofobne interakcije*.
Elektrostatičke interakcije se pojavljuju između suprotno naelektrisanih atoma ili grupa, a kao i
drugi tipovi nekovalentnih veza imaju veliki značaj u određivanju prostornog položaja i funkcije bio
molekula. Na primer, atrakcija između COO" i NH 3 + je faktor koji određuje trodimenzionalnu strukturu
proteina. Važan aspekt u svim elektrostatičkim interakcijama koje se dešavaju u vodenim rastvorima
je dipolarnost molekula vode, jer između dipolarnih jona i naelektrisanih molekula postoje sile atrakci
je. Molekuli vode se raspoređuju oko pozitivnih i negativnih jona sa kojima dolaze u dodir i kako ti joni
postaju više hidratisani, slabe sile atrakcije među njima, odnosno naelektrisana jedinjenja se rastva
raju u vodi. Dielektrična konstanta rastvarača je mera njegove sposobnosti da smanjuje sile atrakcije
između jona. Voda se ponekad naziva i univerzalnim rastvaračem jer ima veliku dieiektričnu konstan
tu za veliki broj jonskih i polarnih supstanci.
Van der Waals-ove sile su grupa relativno slabih, prolazno elektrostatičkih interakcija koje se po
javljuju između stalnih i/ili indukovanih dipola. One mogu biti atraktivne ili repulsivne, zavisno od ras-
tojanja između atoma ili grupa. Atrakcija između molekula je najveća na rastojanju koje se zove van
der Waals-ov radijus, a ako molekuli priđu bliže jedan drugom razvijaju se repulsivne sile. Veličina
van der Waals-ovih sila zavisi od toga koliko lako se jedan atom polarizuje, a najlakše se polarizuju
elektronegativni atomi sa slobodnim parom elektrona.
Hidrofobne interakcije. Kada se mala količina nepolarne supstance (npr. ugljovodonika) pomeša
sa vodom, dolazi do njenog razbijanja u male kapljice, što je posledica hidrofobnih interakcija. Ovo
razbijanje u kapljice ili razdvajanje u slojeve kada je količina nepolarne supstance velika posledica je
rastvaračkih osobina vode a ne slabe atrakcije između molekula nepolamog jedinjenja. Interakcije
voda-voda jače su nego interakcija voda-ugljovodonik, zbog čega molekuli vode formiraju strukturu
sličnu kavezu oko molekula ugljovodonika, a to dovodi do njegovog razbijanja u kapljice.
Hidrofobne interakcije imaju važan uticaj za funkcionisanje živih ćelija i primarno su odgovorne za
strukturu membrane i stabilnost proteina.
If
S. Spasić: Voda 2-3
B. TERMALNE OSOBINE VODE

Najuočljivija osobina vode je da je tečna na sobnoj temperaturi, a ako se voda uporedi sa drugim
molekulima slične molekulske mase dolazi se do zaključka da su tačka topljenja i tačka ključanja vo
de izrazito više. Ako bi se ponašala kao vodonik-sulfid voda bi imala tačku topljenja -100°C i tačku
ključanja -91 °C, a pod tim uslovima većina vode na površini zemlje bila bi u obliku vodene pare. Me
đutim, stvarna tačka topljenja od 0°C i tačka ključanja od 100°C znače da je voda tečna u opsegu
temperature koji se sreće na većem delu površine zemlje. Za ovakvo ponašanje vode odgovorna je
vodonična veza.
Vodonične veze između molekula vode postoje ne samo u tečnom, nego i u čvrstom i gasovitom
stanju. U većini kristala leda svaki molekul vode je vezan vodoničnom vezom sa tačno četiri najbliža
molekula vode, sa prosečnim rastojanjem između dva kiseonikova atoma od 0,276 nm. U tečnoj vodi
na 0°C svaki molekul vode je vodoničnim vezama vezan sa prosečno oko 3,4 drugih molekula vode;
prosečno rastojanje između molekula kiseonika je nešto veće nego u ledu i iznosi 0,29 nm na 15°C,
odnosno 0,305 nm na 83°C. Kada temperatura leda dođe na 0°C, raskine se samo oko 15% vodoni-
čnih veza, a jake sile atrakcije između molekula vode još uvek postoje i u vodi na 100°C, zbog čega
je toplota isparavanja vode vrlo velika (energija koja je potrebna da ispari jedan mol tečnosti na priti
sku od jedne atmosfere). Potpuno raskidanje vodoničnih veza u vodi postiže se tek kada temperatura
vodene pare dostigne 600°C.
Voda ima i visok toplotni kapacitet (količina energije koja mora da se doda ili oduzme da bi se
temperatura promenila za jedan stepen) zbog čega voda deluje kao efektivni modulator klimatske
temperature. Voda ima sposobnost da apsorbuje i čuva solarnu energiju i da je sporo oslobađa, zbog
čega se u područjima oko velikih vodenih površina, kakve su okeani, temperature u toku godine ne
menjaju izrazito. S druge strane, u unutrašnjosti kontinenata između godišnjih doba postoje izrazite
temperaturne razlike, a u suvim područjima, kakve su pustinje, dnevne varijacije u temperaturi mogu
biti vrlo velike, jer se toplota koja se akumulira u toku dana vrlo brzo izgubi u toku noći.
Zbog svega ovoga voda igra vrlo važnu ulogu u termalnoj regulaciji živih organizama, jer je njen
sadržaj u svim živim organizmima veći od 50%, što omogućava održavanje unutrašnje temperature.
Isparavanje vode sa površine organizma, kao i u obliku znoja i izdahnutog vazduha, igra ulogu sis
tema za hlađenje i u normalnim uslovima se na ovaj način izgubi oko 20% toplote koja se stvori u
metaboličkim procesima.
C. OSOBINE VODE KAO RASTVARAČA

Voda je značajan rastvarač a njena sposobnost da rastvara veliki broj jonskih i polarnih supstanci
određena je njenom dipolnom strukturom i kapacitetom da gradi vodonične veze. Soli kakav je npr.
natrijum-hlorid lako se rastvaraju u vodi jer dipolni molekuli vode raspoređuju oko jona Na+ i Cl".
Slika 2-3. Rastvaranje jona u prisustvu orijentisanih molekula vode.
Organski molekuli sa jonizovanim grupama i mnogi neutralni organski molekuli sa polarnim funk
cionalnim grupama takođe su rastvorni u vodi, a njihova rastvorljivost je određena kapacitetom vode
da gradi vodonične veze. Takvo vezivanje postoji npr. između vode i karbonilne grupe aldehida i k £ » — ^
tona ili hidroksilne grupe u alkoholima. Kao stoje već ranije pomenuto nepolarne supstance nisu^jeS^**^
tvorljive u vodi jer nemaju polarnu funkcionalnu grupu koja bi mogla da gradi vodonične veze. ff > S J 7 %i
Veliki broj molekula koji se označavaju kao amfipatični sadrže i polarnu i nepolarnu grupu, što se
odražava na njihovo ponašanje u vodi. Na primer, soli masnih kiselina su amfipatični molekuli jer sa
drže jonizovanu karboksilnu grupu i nepolamu ugljovodoničnu grupu. Kao posledica toga što imaju i
polarnu i nepolarnu grupu, soli masnih kiselina u prisustvu vode formiraju strukture koje se nazivaju
micele. U micelama su naelektrisane grupe (koje se nazivaju i polarne glave) raspoređene tako da su
u kontaktu sa spoljašnjom vodenom sredinom, a nepolarni ugljovodonični repovi su okrenuti ka hidro-
fobnoj unutrašnjosti. Tendencija amfipatičnih molekula da se spontano raspoređuju u vodenoj sredini
odgovorna je za strukturne karakteristike brojnih ćelijskih komponenata. Na primer, fosfolipidni mole
kuli koji mogu da grade micele glavni su konstituent ćelijske membrane.
Jonizacija vode
Molekuli tečne vode imaju ograničeni kapacitet da se jonizuju do vodoničnog (H+) i hidroksilnog
jona (OH"). U vodenim rastvorima ne postoji slobodan vodonični jon, već se on kombinuje sa moleku-
lima vode u hidratizovani vodonični jon H30", koji se naziva hidronijum jon. U čistoj vodi je koncentra
cija H+ i OH" ista pa je voda neutralna.
Koligativne osobine vodenih rastvora

Neke fizičke osobine tečne vode se menjaju kada se u njoj rastvore neke supstance. Osobine ko
je zavise od broja čestica rastvorenih u vodi, a ne i od njihove prirode nazivaju se koligativne osobi
ne. To su: smanjenje pritiska pare, povišenje tačke ključanja, sniženje tačke mržnjenja i osmotski pri
tisak. Neke od ovih karakteristika direktno utiču na žive organizme, a među njima je najvažniji osmot
ski pritisak, pošto od njega zavisi prolazak vode kroz ćelijsku membranu.
L3
Poglavlje 3.
Aminokiseline
Aminokiseline su osnovna strukturna jedinica proteina i čine više od 20% suve mase organskih
molekula koji se nalaze u ćelijama, tkivima i organima. Enormna strukturna i funkcionalna složenost
proteina proizilazi iz različitih kombinacija 20 proteinogenih aminokiselina koje se vezuju u polimere i
asocijate sa različitim neproteinskim supstancama. Sekvenca aminokiselina određuje i prostorni
položaj odnosno konformaciju proteina, koji tako postaju fleksibilni i mogu da se prilagode promeni
situacije ili uslova.
Aminokiseline su takođe energetski metaboliti, a mnoge od njih su i esencijalne komponente
ishrane. Pored toga, mnoge aminokiseline i njihovi derivati imaju same po sebi biohemijski značaj.
A. STRUKTURA I OSOBINE AMINOKISELINA

Aminokarbonske kiseline imaju, nasuprot jednostavnim karbonskim kiselinama (kakve su masne
kiseline) ili ugljenim hidratima, dodatnu funkcionalnu grupu koja sadrži azot. Neke aminokiseline
mogu imati dve amino grupe, a neke sadrže i atom sumpora. Razlikuju se dve grupe aminokiselina:
jedna grupa su one čija je funkcija da izgrađuju proteine i učestvuju u metaboličkim procesima
(proteinogene aminokiseline) i druga grupa koje učestvuju samo u metaboličkim procesima
(neproteinogene aminokiseline).
Svi proteini prokariota i eukariota sagrađeni su od 20 aminokiselina koje se nazivaju
"standardnim" aminokiselinama. Standardne aminokiseline se definišu kao one aminokiseline za koje
postoji najmanje jedan specifičan kodon u DNK genetičkom kodu. Rezultat čitanja DNK-koda je
polimerizacija aminokiselina u protein prema određenoj sekvenci. Standardne aminokiseline su
poznate kao a-aminokiseline jer sve, sa izuzetkom prolina, imaju primarnu amino grupu i karbonilnu
grupu na istom d-ugljenikovom atomu (prolin ima sekundarnu amino
R grupu). Kod standardnih aminokiselina (osim kod prolina) a-ugljenikov atom
Ti JT i COOH J e a s i m e t n c a n . J e r s u z a njega vezani još jedan vodonikov atom i bočna
I" grupa koja se označava sa R.
"• Aminokiseline koje su odavno poznate imaju uglavnom trivijalna imena
koja su dobile prema životinjskim ili biljnim tkivima u kojima su prvi put pronađene (glutamin prema
pšeničnom proteinu glutenu, tirozin prema grčkoj reci za sir, asparagin prema latinskom nazivu za
šparglu itd.). Aminokiseline imaju hemijske nazive kao derivati kiselina (najduži ugljovodonični lanac
na kome je karbonilna grupa) u kojima je supstitucija izvršena sa tačnom oznakom položaja bočnog
lanca i supstituenta.
Bočni lanac aminokiselina je promenljivog sastava i na osnovu njega se najčešće klasifikuju a-
aminokiseline. Podela a-aminokiselina koja se zasniva na polarnosti R grupe je sledeća: 1.
-3-2 Opšta biohemija
aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem, 2. aminokiseline sa nenaelektrisanim polarnim bočnim

lancem i 3. aminokiseline sa naelektrisanim polarnim bočnim lancem. Unutar svake od ovih grupa
postoje razlike u polarnosti, prostornom položaju i veličini R-grupe.
(1) Aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem

U ovoj grupi se nalaze aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem koji ne može da daje ili
vezuje proton, kao ni da stvara vodonične ili jonske veze. Bočni lanci ovih aminokiselina imaju skoro
lipidni karakter, što omogućava hidrofobne interakcije. Zbog svog hidrofobnog karaktera ove
aminokiseline su u proteinima koji se nalaze u vodenim rastvorima smeštene u unutrašnjosti
proteina, da bi se izbegao njihov kontakt sa vodenom sredinom. Nepolami bočni lanci popunjavaju
praznine u unutrašnjosti proteina i time doprinose oblikovanju trodimenzionalne strukture proteina. U
proteinima koji se nalaze u hidrofobnom okruženju, kakvo je membrana, ove aminokiseline se nalaze
na površini proteina. Hidrofobne interakcije koje ove aminokiseline ostvaruju sa okolinom važan su
činilac u stabilizaciji strukture proteina.
pKR
aminokiselina simbol struktura pK1 pK2
grupe
CHs-CH-COO"
alanin Ala-A I • 2.4 9.9 -
NH 3
H3Cv
^CH—CH—COO"
valin Val-V 2.2 9.7 -
HaCT I «.
NH 3
H3Cv
H3c/CH—CHz—CH—COO"
U
leucin Leu-L 2.3 9.7 -
H3C\
CH?
izoleucin lle-l \ H — C H — COO" 2.3 9.8 -
H3C/ | +
NH 3
CHJJ—CH2—CH—COO"
metionin Met-M 1
S 1NH* 3 2.1 9.3 -
CH 3
^^-CHT-CH—COO"
fenilalanin Phe-F 2.2 9.2 -
triptofan Trp-W CXr ? + co °

rf^î •
^ " ^ f
r*1 • Û-
NH 3
.r*riri~
2.4 9.4 -
Alanin (2-aminopropionska kiselina) može se smatrati ishodnim jedinjenjem za sve ostale a-

aminokiseline jer zamenom jednog ili oba vodonika u metilnoj grupi nekim drugim ostatkom nastaju
strukturne formule drugih a-aminokiselina. Pirogrožđana kiselina, koja se nalazi u najrazličitijim
biološkim materijalima, transaminacijom lako prelazi u alanin, što govori da alanin lako prelazi u
ugljene hidrate i zbog toga spada u tzv. glikogene aminokiseline. Valin je a-amino-izovalerijanska
kiselina i ni u jednom proteinu se ne nalazi u većim količinama, za razliku od leucina (a-amino-
izokapronska kiselina) koga u mnogim proteinima ima u velikim količinama. Izoleucin (a-amino-p-
metilvalerijanska kiselina) ima dva asimetrična ugljenikova atoma, manje je zastupljen od leucina u
/J
S. Spasić: Aminokiseline 3-3
raznim proteinima, a od njega se vrlo teško razdvaja osetljivim fizičko-hemijskim metodama.

Metionin (a-amino-Y-metil-tiobuterna kiselina) u potpunosti snabdeva organizam sumporom. Po
svojoj prirodi je S-metil derivat homocisteina. Metil-grupa u metioninu ima karakteristične osobine i uz
pomoć specifičnog enzima (metil-transferaze) može da se prenosi na čitav niz jedinjenja koja se
biološki metiluju (npr. noradrenalin u adrenalin, etanolamin u holin, histamin u N-metilhistamin).
Gubljenjem meti! grupe metionin prelazi u homocistein. Zbog važne uloge u biološkoj metilaciji
metionin se ne može zameniti ni cisteinom ni čistinom. Fenilalanin (a-amino-p-fenilpropionska
kiselina) je najprostija aromatična kiselina i u tesnoj je vezi sa tirozinom, ali tirozin ne može da
zameni fenilalanin. Triptofan je heterociklična a-aminokiselina sa indolnim prstenom koji je za o>
ugljenikov atom vezan metilenskim mostom. Smatra se da crevne bakterije mogu od triptofana da
sintetišu amid nikotinske kiseline i osiguraju organizmu potrebne količine ovog vitamina.
(2) Aminokiseline sa nenaelektrisanim polarnim bočnim lancem

Ove aminokiseline su rastvorljivije u vodi nego aminokiseline iz prethodne grupe zbog toga što
njihova polarna R-grupa može da gradi vodonične veze sa molekulima vode. Polarnost serina,
treonina i tirozina potiče od njihovih hidroksilnih grupa, kod asparagina i glutamina od amido-grupe, a
kod cisteina od -SH grupe. Polarne hidroksilne grupe serina, treonina i tirozina mogu da budu mesto
za koje se vezuju neke druge grupe, na primer fosfatna grupa, tako da je bočni lanac serina važna
komponenta u aktivnom centru mnogih enzima. Osim toga, za amidnu grupu asparagina i hidroksilnu
grupu serina i treonina mogu da se vežu oligosaharadni lanci, što se sreće kod glikoproteina.
pKR
grupe
HO—CH^-CH—COO"
serin Ser-S 1 + 2.2 9.2 -13
NH3
H3Cv
treonin Thr-T >CH—CH—COO 2.1 9.1 -13
HO—(~~\— CH2-CH—COO"
tirozin Tyr-Y 2.2 9.1 10.1
NH3
H2 N—C—Chfe-CH—COO"
asparagin Asn - N
i IH; 2.1 8.8 -
H2N—C—CHz-CHr-CH—COCT
glutamin Gln-Q + 2.2 9.1 -
O L3
HS—CH2—CH—COO"
ciste i n Cys-C 1.9 10.8 8.3
NH3
Serin (a-amino-p-hidroksi-propionska kiselina) ima alkoholnu hidroksilnu grupu i može se

smatrati alkoholnim derivatom alanina. Može da gradi estre i fiziološki su naročito značajni estri sa
fosfatnom kiselinom, koji su sastavni deo nekih proteina i fosfatida. Mnogi enzimi imaju u svom
aktivnom centru serin i jedinjenja koja se vezuju za slobodnu hidroksilnu grupu serina inhibiraju
aktivnost ovih enzima. To su, npr. organofosforna jedinjenja i zbog toga se ona ubrajaju u jake
otrove. Treonin (a-amino-p-hidroksi-buterna kiselina) ima dva asimetrična C-atoma i zbog toga može
da postoji u četiri stereoizomera. Po rasporedu karakterističnih grupa podseća na šećer treozu.
Treonin se u nekim proteinima nalazi u obliku fosfatnih estara. Tirozin (a-amino-p-hidroksi-
fenilpropionska kiselina) je a-aminokiselina koja se u većini proteina nalazi u malim količinama,

jedino ga u fibroinu iz svile ima oko 10%. Većina biljnih proteina ne sadrži tirozin. Iz tirozina nastaju
kod životinja hormoni tiroideje, kore nadbubrega i pigment melanin, a u biljkama alkaloidi papaverin,
meskalin i laudanozin. Asparagin i glutamin su (B-amidi asparaginske odnosno glutaminske kiseline
i njihovom hidrolizom sa kiselinom ili bazom nastaju amonijak i odgovarajuća kiselina. Oba jedinjenja
predstavljaju rezervu azota u organizmu. Cistein (a-amino-P-merkapto-propionska kiselina) sadrži
sumpor u sulfhidrilnoj grupi koja je prilično reaktivna. Cistein može da se dehidrogenizuje unutar
peptida, pri čemu iz dva cisteinska ostatka nastaje disulfid i takvo povezivanje preko S-S veze nalaz
se u mnogim proteinima. Disulfidni mostovi daju čvrstinu proteinima iz grupe keratina i što je već
broj disulfidnih mostova to je protein manje elastičan. Redukujući agensi raskidaju -S-S- veze
vraćaju dva atoma sumpora u početni -SH- oblik. Molekuli cisteina se često nalaze u proteinima na
mestu gde se vezuje metal, jer sumpor može da gradi kovalentnu vezu sa nekim metalnim jonima.
Serin i cistein često imaju katalitičku ulogu u aktivnim centrima enzima.
NH
I I
H—C —CH,—SH HS —CH 2 —C—H
I I
NH c=o
I
ostatak
cisteina
roi ostatak
cisteina
H.,0
C=0 NH
I I
H—C—CH 2 — S — S — C H 2 - •C—H
I I
NH c=o
I
ostatak čistina
Slika 3-1. Povezivanje dva ostatka cisteina u cistin.
(3) Aminokiseline sa naelektrisanim polarnim bočnim lancem
Kisele aminokiseline
U ovu grupu spadaju asparaginska i glutaminska kiselina, za koje je karakteristično da imaju još
po jednu karbonilnu grupu koja takođe disosuje, pa pri pH 6,0-7,0 imaju neto negativno
naelektrisanje. Zbog jake polarne prirode ove aminokiseline se često nalaze na površini globulamih
proteina i reaguju sa molekulima rastvarača. Takođe mogu da učestvuju u elektrostatičkim
reakcijama sa pozitivno naelektrisanim baznim aminokiselinama. Odgovarajuće soli asparaginske i
glutaminske kiseline su aspartat i glutamat.
pKR
grupe
asparaginska "OOC—CH2—CH—COO"
Asp-D 2.0 9.9 3.9
kiselina lW
glutaminska "OOC— CHT-CHZ-CH—COO"
Glu-E 2.1 9.5 4.1
kiselina
Asparaginska kiselina (a-amino-ćilibarna kiselina) je najkiselija a-aminokiselina sa

izoelektričnom tačkom kod pH 2,8. Ova aminokiselina ima važnu ulogu u procesima transaminacije
pri čemu reverzibilno prelazi u oksalsirćetnu kiselinu. Glutaminska kiselina (a-amino-glutarna
/>
kiselina) je najčešća a-aminokiselina i zauzima centralno mesto u metabolizmu a-aminokiselina.

Nalazi se u velikim količinama u nekim semenskim proteinima. Aspartat i glutamat takođe imaju
katalitičku ulogu u aktivnim centrima enzima, a imaju i sposobnost da se vezuju sa metalnim jonima.
Bazne aminokiseline
Bazne a-aminokiseline imaju neto pozitivno naelektrisanje pri pH 7,0 a u tu grupu spadaju
lizin, sa sekundarnom amino grupom u položaju £ na alifatičnom lancu i arginin, sa pozitivno
naelektrisanom gvanidino grupom. U ovu grupu se ubraja i histidin koji ima slabo baznu imidazolnu
grupu, pa je na samoj granici karakteristika ove grupe aminokiselina. Kod pH 6,0 više od 50%
molekula histidina ima pozitivno naelektrisanu R grupu, dok kod pH 7,0 samo 10% molekula ima
pozitivno naelektrisanje. Kod fiziološkog pH histidin je praktično neutralan.
pKR
grupe
H N—CH2-CH2-CH2-CH—COO"
arginin Arg-R 1.8 9.0 12.5
H2N
H3N—CH2-(CH2)3—CH—COO"
lizin Lys-K 2.2 9.2 10.8
i
HN 1—CH2—CH—COO"
N:
histidin His-H
~ u 1.8 9.2 6.0
Lizin (a,e-diaminokapronska kiselina) je aminokiselina koja se u manjim količinama nalazi u

životinjskim proteinima, ali ga nema u većini biljnih proteina. Reaktivna a-amino-grupa lizina nalazi se
u aktivnim centrima mnogih enzima. Arginin (a-amino-5-gvanidino-valerijanska kiselina) je
najalkalnija a-aminokiselina iz ove grupe i nalazi se u velikim količinama u proteinima ćelijskih jedara.
U jetri čoveka iz arginina nastaje ureja. Lizin i arginin su rastvorni u vodi, ali se u proteinima nalaze u
unutrašnjosti gde učestvuju u elektrostatičkim interakcijama sa negativno naelektrisanim grupama,
uglavnom iz aspartata i glutamata. Na sličan način ostvaruju elektrostatičke interakcije sa drugim
ligandima, pa imaju važnu ulogu u proteinima koji vezuju anjone. Histidin (a-amino-p-
imidazolilpropionska kiselina) se nalazi u većini proteina, a najviše ga ima u mioglobinu i
hemoglobinu. Kada je histidin u sastavu proteina njegov bočni lanac je neutralan ili pozitivno
naelektrisan, što zavisi od jonskog okruženja-koje potiče od polipeptidnog lanca. Ovo je važna
osobina histidina koja omogućava funkciju proteina kakvi su mioglobin i hemoglobin.
Dekarboksilacijom histidina nastaje histamin, snažan vazodilatator koji se oslobađa kod mnogih
alergijskih reakcija. Kako pK vrednost histidina leži blizu neutralne vrednosti, histidin može kod
enzimske hidrolize da deluje kao donor, odnosno akceptor protona. Zbog toga se u aktivnim
centrima mnogih enzima nalaze histidinski ostaci. U mnogim proteinima histidin vezuje metalne jone.
(4) Konformaciono važne aminokiseline

Glicin i prolin su po svojoj strukturi posebne aminokiseline i zbog toga mogu da utiču na
konformaciju proteina. Glicin nema bočni lanac i može da se prilagođava konformacijama koje su
sterno nedostupne za druge aminokiseline. To stoga omogućava visok stepen lokalne fleksibilnosti u
polipeptidnom lancu, tako da se glicin obično nalazi u regionima uvrtanja lanca gde polipeptidna
kičma pravi oštre zaokrete. Glicin se nalazi i u fibroznim proteinima, jer zbog male veličine
omogućava da se polipeptidni lanci gusto pakuju. Najvažniji derivat glicina je kreatin (metil-gvanidino
sircetna kiselina) koji se nalazi u mišićima i nervnom tkivu vezan sa fosfornom kiselinom u obliku
kreatin-fosfata. Glicin ima ulogu i u procesima detoksikacije štetnih materija, posebno aromatičnih
jedinjenja. Glicin se vezuje i sa žučnim kiselinama (holnom i dezoksiholnom) i gradi sekundarne

žučne kiseline.
pKR
aminokiselina simbol struktura PK1 pK2
grupe
H—CH—COO"
glicin Gly-G 2.4 9.8 -
prolin Pro-P 2.0 10.6 -

H2 COO-
Prolin (pirolidin-2-karbonska kiselina) sadrži jedan heterociklični prsten i u svojoj strukturi ima
sekundarnu amino grupu, jer su unutar samog molekula povezane amino i karbonilna grupa. Ipak se
ubraja u aminokiseline, jer se nalazi u hidrolizatima proteina sa ostalim aminokiselinama. Zbog toga
što mu je bočni lanac povezan sa azotom u glavnom lancu prolin je najrigidnija aminokiselina.
Derivat prolina je hidroksiprolin koji ima polarni karakter jer u polažaju 4 u pirolidonskom prstenu ima
alkoholnu grupu.
(5) Nestandardne aminokiseline

Poznato je više od 100 aminokiselina koje nisu konstituenti proteina i nazivaju se
neproteinogenim aminokiselinama. Ove aminokiseline su često derivati proteinogenih aminokiselina,
a nastaju (obično u enzimski katalizovanim reakcijama) posle ugradnje standardnih aminokiselina u
proteine. Među ovim aminokiselinama treba pomenuti:
Cistin nastaje posle inkorporiranja molekula cisteina sa slobodnim SH-grupama u primarnu
strukturu proteina i presavijanja lanaca proteina;
Dezmozin i izodezmozin su nađeni u proteinu elastinu;
4-Hidroksiprolin i 5-hidroksilizin su važni strukturni konstituenti fibroznog proteina kolagena;
y-Karboksiglutaminska kiselina je konstituent nekoliko proteina koji učestvuju u koagulaciji
krvi.
Druga grupa nestandardnih aminokiselina ne ulazi u sastav proteina, ali imaju različite biološki
važne uloge. Među ovim aminokiselinama najvažnije su:
Ornitin nastaje razgradnjom gvanidino grupe u argininu, a pojavljuje se kao intermedijer u
biosintezi ureje.
Homocistein nastaje razgradnjom metil grupe u metioninu, a pojavljuje se kao intermedijer u
metabolizmu metionina.
5-Hidroksitriptofan nastaje hidrolizom triptofana, a ima ulogu prekursora za sintezu serotonina.
3,4-Dihidroksifenilalanin nastaje hidrolizom tirozina, a ima ulogu prekursora u sintezi melanina
(pigmenta iz kose i kože).
P-Alanin nastaje razgradnjom a-karbonilne grupe aspartata, a ulazi u sastav panotetnske
kiseline (koenzim A)
Y-Aminobuterna kiselina (GABA) nastaje razgradnjom a-karbonilne grupe i ima ulogu
hemijskog prenosioca u komunikaciji između ćelija mozga.
B. OSOBINE AMINOKISELINA I STRUKTURA PROTEINA
Veličina
Proteini imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu koja se formira presavijanjem polipeptidnog
lanca na različite načine. Unutrašnjost takve strukture ima veliku gustinu jer je prostor potpuno
popunjen, a eventualne šupljine u prostornoj strukturi mogu biti popunjene molekulima rastvarača.
Tako gusto "spakovan" polipeptidni lanac ne dozvoljava promene u sastavu i zahteva prisustvo
aminokiselina tačno određene veličine. Dakle, ako mutacija dovede do toga da aminokiselina sa
malim bočnim lancem bude zamenjena aminokiselinom koja ima veliki bočni lanac, pojaviće se
problem u formiranju trodimenzionalne strukture, jer neće biti prostora da se smesti veća
aminokiselina. S druge strane, kada se velika aminokiselina zameni manjom, pojaviće se prazan
prostor u trodimenzionalnoj strukturi, što može da destabilizuje ceo molekul proteina.
Naelektrisanje
Pod fiziološkim uslovima su aspartat i glutamat negativno a lizin i arginin pozitivno naelektrisani,
dok histidin može biti neutralan ili pozitivno naelektrisan, zavisno od lokalnog okruženja. Između dve
grupe sa suprotnim naelektrisanjem mogu da se jave specifični tipovi interakcija koje se nazivaju soni
mostovi ili jonski parovi. U prošeku se u polipeptidnom lancu nalazi jedan jonski par na 30 ostataka
aminokiselina. Pored toga, proteini imaju i neto naelektrisanje.
Polarnost
Naelektrisani i neutralni polarni bočni lanci aminokiselina grade vodonične veze jedni sa drugima,
sa polarnim atomima glavnog lanca, kao i sa rastvaračem.
- serin i treonin imaju hidroksilne grupe koje mogu da budu donor u jednoj i akceptor u dve veze;
- tirozin ima hidroksilnu grupu (veza C-OH ima delimično karakter dvostruke veze) koja može da
bude donor u jednoj, odnosno akceptor u drugoj vezi;
- aspartat i glutamat imaju po dva karbonilna kiseonika, a svaki od njih može da bude akceptor
vodonika u dve vodonične veze;
- asparagin i glutamin imaju karbonilni kiseonik (C=0) koji može da bude akceptor u dve
vodonične veze, dok amidni azot može da bude donor takođe u dve veze.
- histidin ima dva imidazolska azota, od kojih su ili jedan ili oba protonizovana: ako su
protonizovani ponašaju se kao donori, a ako su neprotonizovani onda su akceptori u vodoničnoj vezi;
- arginin ima gvanidino grupu koja je obično protonizovana i planarna: svaka od dve -NH2 grupe
može da bude donor dva vodonika, dok je -NH grupa donor jednog vodonika za vodoničnu vezu;
- lizin može da bude donor tri protona u vodoničnim vezama;
- triptofan je donor jednog vodonika.
Hidrofobnost
Alifatični bočni lanci alanina, valina, leucina i izoleucina (kao i glicina) ne sadrže polarne atome i
slabije reaguju sa vodom, tako da je opšta osobina globularnih proteina da se ostaci ovih hidrofobnih
aminokiselina uglavnom nalaze u unutrašnjosti proteina, dok se ostaci polarnih aminokiselina nalaze
na površini. Iz tog razloga presavijanje polipeptidnog lanca u trodimenzionalnu strukturu može da se
uporedi sa stvaranjem lipidnih micela u vodenom rastvoru kod kojih su nepolarne grupe sakrivene a
polarne grupe otkrivene. Međutim ovo pravilo ne može da se u potpunosti primeni na polipeptidni
lanac jer u njemu sve aminokiseline imaju polarne atome u glavnom lancu (N i karbonilni O), a
njihova sposobnost građenja vodoničnih veza je odgovorna za više nivoe organizacije proteina. S
druge strane, neki naelektrisani i neutralni polarni bočni lanci imaju u svom sastavu i nepolarne
delove. Sve u svemu, hidrofobnost je vrlo važan faktor u održavanju stabilnosti proteina, čak se
veruje da "hidrofobni efekat" aminokiselina igra osnovnu ulogu u spontanom presavijanju proteinskog
lanca.
Međutim, nisu samo alifatični lanci hidrofobni:

- bočni lanac u metioninu koji sadrži sumpor, bez obzira na to što ima dipolni momenat ima
nepolarni karakter;
- disulfidna veza koju grade dva ostatka cisteina takođe je nepolarna;
- bočni lanac fenilalanina je jako hidrofoban, a može da gradi i slabe elektrostatičke veze;
- triptofan ima najduži bočni lanac, čiji je najveći deo nepolaran uprkos polarnom N atomu;
- iz istog razloga i bočni lanac kod tirozina ima delimično hidrofobni karakter.
Aromatičnost
Aromatični bočni lanci učestvuju u relativno slabim elektrostatičkim interakcijama zbog
mogućnosti delokalizacije elektrona. Pored toga, oni pokazuju slabu tendenciju da primaju protone
od amidnih i amino grupa.
C. OPTIČKA AKTIVNOST AMINOKISELINA

Iz opšte formule aminokiselina vidi se da je a-ugljenikov atom asimetričan i sve proteinske o>
aminokiseline, osim glicina, su optički aktivna jedinjenja leve (L) prostorne konfiguracije, lako su
proteinske a-aminokiseline leve konfiguracije, neke kao alanin obrću ravan polarizovane svetlosti na
desno, a neke kao fenilalanin na levo. Skretanje ravni polarizovane svetlosti je fizička veličina koja
zavisi i od pH, a prostorna konfiguracija je stalna osobina molekula. U prirodi se nalaze i o>
aminokiseline koje su desne (D) konfiguracije, na primer u nekim antibioticima.
Zbog optičke aktivnosti, odnosno asimetrične građe molekula, a-aminokiseline mogu hemijski da
reaguju samo sa drugim asimetričnim jedinjenjima na principu prostorne komplementarnosti. Time se
objašnjava stereospecifičnost bioloških katalizatora (enzima), koji su proteinskog karaktera i čije su
osnovne jedinice a-aminokiseline, te zbog toga viši organizmi u svojoj ishrani koriste samo određene
stereoizomerne oblike šećera, a-aminokiselina i drugih potrebnih sastojaka.
D. KISELO-BAZNE OSOBINE AMINOKISELINA

Aminokiseline u kristalnom stanju imaju relativno visoku tačku topljenja, uglavnom iznad 200°C i
rastvorljivije su u vodi nego u manje polarnim rastvaračima. Ove osobine potiču otuda što je kristalna
rešetka aminokiselina stabilizovana jakim elektrostatičkim silama između suprotno naelektrisanih
delova molekula. Ako se aminokiseline kristališu u nejonskom obliku, onda je kristalna rešetka
stabilizovana slabijim van der Waals-ovim silama i u tom slučaju imaju nižu tačku topljenja. U
neutralnim vodenim rastvorima aminokiseline imaju visoku dielektričnu konstantu i veliki dipolni
momenat, što sve navodi na zaključak da su u vodenim rastvorima aminokiseline u obliku dipolarnih
jona, tzv. cviter-jona, odnosno ne sadrže ni slobodnu karbonilnu, niti slobodnu a-amino grupu.
U dipolarnom obliku a-amino grupa je protonizovana (-NH3+) a
I karbonilna grupa je disosovana (-COO"). Jonizovano stanje a-aminokiselina
- zav s
H < i N __C—-coo i i °d pH: u kiseloj sredini (npr. pH 1) karbonilna grupa je nejonizovana
I (-COOH) a a-amino grupa je jonizovana (-NH3+); u alkalnom rastvoru (kod
pH 11) karbonilna grupa je jonizovana (-COO") a a-amino grupa je
nejonizovana (-NH2).
Disocijacija kiselih i baznih grupa a-aminokiselina je ista kao i disocijacija slabih baza i kiselina.
Svaka grupa ima svoju konstantu disocijacije, čiji se negativni logaritam označava kao pK vrednost;
za karbonilnu grupu u a-aminokiselinama pK vrednost je oko 2,2, što znači da je ova karbonilna
grupa jače disosovana nego kod sirćetne kiseline (pK 4,65). Za a-amino grupu konstanta disocijacije
pK je 9,0 do 9,8. Ona pH vrednost kod koje je aminokiselina skoro potpuno u dipolarnom obliku
predstavlja izoelektričnu tačku te aminokiseline, a može da se izračuna iz pK vrednosti kisele i bazne
grupe.
2 f
E. HEMIJSKE REAKCIJE AMINOKISELINA

Kako aminokiseline sadrže slobodnu i amino i karbonilnu grupu, imaju sposobnost da daju sve
reakcije karakteristične za ove grupe. Pored toga, kod nekih a-aminokiselina mogu hemijski da
reaguju i karakteristične funkcionalne grupe u bočnom lancu.
Slobodna karbonilna grupa u a-aminokiselinama učestvuje u organskim reakcijama koje daju
amide, estre ili anhidride. Od ovih reakcija najvažnije su one u kojima nastaju amidi, bilo
nesupstituisani (sa amonijakom) ili supstituisani amidi (sa drugim aminima) koji se zovu peptidi.
Slobodna a-amino-grupa u aminokiselinama može da reaguje sa hloridima kiselina, odnosno
može se acilovati, pri čemu gubi svoje bazne osobine. Važna reakcija a-amino-grupe je i reakcija sa
C0 2 pri čemu nastaju karbamino kiseline (-NHCOO"), koje kod čoveka predstavljaju jedan od načina
prenošenja ugljendioksida iz tkiva u pluća.
Najpoznatija i najosetljivija reakcija slobodne a-amino-grupe je sa ninhidrinom, koja se koristi za
određivanje aminokiselina u vrlo malim koncentracijama. Zagrevanjem aminokiselina, kao i peptida
koji imaju slobodnu a-amino-grupu, sa ninhidrinom nastaje jedinjenje intenzivno plave boje. Jedino
prolin i hidroksi-prolin koji imaju supstituisanu a-amino-grupu daju jedinjenje žute boje.
Druga važna reakcija a-amino-grupe je sa 1-fluoro-2,4-dinitrobenzenom (FDBN) u slabo alkalnoj
sredini. FDNB prevodi aminokiseline u žuto obojen 2,4-dinitrofenil-derivat (DNP-derivat), u kome je a-
amino-grupa supstituisana sa 2,4-dinitrofenil-grupom. Reakciju daje i e-amino grupa lizina, a ovaj
derivat se hromatografskim metodama lako razdvaja od DNP-derivata a-amino-grupe. Ova reakcija
je izuzetno korisna u identifikaciji aminokiselina sa slobodnim a-amino-grupama u polipeptidnim
lancima.
Slična ovoj reakciji je i reakcija a-amino-grupe sa 1-dimetilaminonaftalen-5-sulfonil-hloridom
(skraćeno označen kao dansil-hlorid) koji je fluorescentan, a takođe fluoresciraju i dansil-derivati
aminokiselina. Ovo daje mogućnost određivanja aminokiselina.
Takođe vrlo važna i korisna reakcija a-amino-grupe je Edman-ova reakcija u kojoj
fenilizotiocijanat reaguje sa a-amino-grupom i daje feniltiokarbamil-derivat aminokiseline. Daljim
tretiranjem sa. kiselinom u rastvoru nitrometana, nastali derivat se ciklizuje u odgovarajući
feniltiohidantoin. Ovi dervati su bezbojni i lako se razdvajaju hromatografski. Edmanova reakcija se
koristi u identifikaciji N-terminalnih aminokiselina u polipeptidima.
a-Amino-grupa u aminokiselinama može reverzibilno da reaguje sa aldehidima i daje jedinjenja
koja se nazivaju Schiff-ove baze. Ova jedinjenja nastaju kao intermedijeri u enzimskim reakcijama u
kojima su a-aminokiseline supstrati.
Aminokiseline mogu da daju i neke druge reakcije, zahvaljujući specifičnim grupama koje imaju u
svom R-ostatku, kao što su npr. -SH grupa u cisteinu, fenolna hidroksilna grupa u tirozinu i gvanidino
grupa u argininu. Sulfhidrilna grupa u cisteinu je slaba kiselina i izuzetno je reaktivna. U alkalnoj
sredini se odvaja sumpor iz cisteina (u nizu složenih reakcija) i kada se potom cistein nađe u
prisustvu teških metala, obrazuju se merkaptidi. Kako je -SH grupa cisteina prisutna u aktivnim
centrima mnogih enzima, tretiranje ovih enzima sa teškim metalima koji stvaraju merkaptide izaziva
njihovu inaktivaciju. Iz tog razloga su teški metali jaki otrovi.
zi.
Poglavlje 4.
Proteini
Proteini su najhitniji sastojak žive materije i zahvaljujući njihovim osobinama živa bića su mnogo
brojna, raznolika i specifično organizovana. Broj proteina u živim bićima je ogroman; npr. bakterija E.
coli sadrži oko 3000 različitih proteina, a čovek, pretpostavlja se oko 5 miliona. Proteini su vrlo speci
fični, tako da svaka životinjska i biljna vrsta imaju svoje proteine, a kod viših organizama i svaka indi
vidua ima svoje specifične proteine.
Proteini imaju osobinu da grade kompleksna jedinjenja sa raznim supstancama na principu struk
turne komplementarnosti i to im omogućava da obavljaju različite funkcije. Druga važna osobina pro
teina je da su vrlo osetljivi na različite agense, koji ih denaturišu, odnosno izazivaju promene u njiho
voj strukturi i time menjaju njihovo fiziološko dejstvo. Do denaturacije može da dođe pod dejstvom vi
soke temperature, visokog pritiska, mehaničkim tretiranjem, dejstvom kiselina, baza, organskih
rastvarača, raznih zračenja itd.
Proteini su biološki najaktivniji molekuli i imaju veliki broj esencijalnih funkcija koje mogu da se
podele u dve klase: dinamičke i strukturne funkcije.
Dinamičke funkcije proteina su različite i brojne, a najvažnije su:
- Obavljaju transportnu funkciju jer prenose različite molekule (kiseonik, gvožđe, bakar, lipide, le-
kove itd.), kao i hormone od mesta sinteze do mesta delovanja. U ove proteine spadaju i nosači koji
omogućavaju transport različitih molekula kroz ćelijsku membranu.
- Imaju biološku aktivnost, odnosno učestvuju u regulaciji metaboličkih procesa u ćeliji (ovu grupu
spadaju hormoni), a učestvuju i u kontroli i regulaciji transkripcije gena i translacije.
- Imaju ulogu bioloških katalizatora (enzimi), a oni omogućavaju da se odigravaju hemijski proce
si u ćeliji. Povećavaju brzinu reakcija od 106 do 10 12 puta.
- Imaju zaštitnu ulogu; ovde spada keratin, protein koji se nalazi u koži i štiti organizam od meha
ničkih i hemijskih povreda. U ovu grupu spadaju i proteini koji učestvuju u koagulaciji krvi, jer spreča
vaju gubitak krvi kod oštećenja krvnih sudova. Imunoglobulini ili antitela se stvaraju u limfocitima kao
odgovor na invaziju stranih organizama kakve su bakterije.
- Održavaju zapreminu tečnosti u organizmu tako što zadržavaju vodu u krvnim sudovima; među
ovim proteinima najvažniji je albumin.
U okviru strukturne funkcije proteini obezbeđuju matriks za kosti i vezivna tkiva, održavaju čvrsti
nu i elastičnost organa i uopšte daju oblik organizmima:
- Izgrađuju strukturne elemente ćelije a često imaju vrlo specijalizovane funkcije. Na primer, kola-
gen (glavna komponenta različitih vezivnih tkiva) i fibroin (protein svile) imaju značajnu mehaničku
ulogu. Elastin je protein sličan gumi, a nađen je u elastičnim vlaknima različitih tkiva (krvnih sudova i
kože).
- Bitni su elementi kontraktilnih i pokretnih sistema organizma i uključeni su u sve oblike kretanja
ćelije (ćelijska deoba, endocitoza, egzocitoza i ameboidno kretanje leukocita).
Da bi se potpuno razumele sve te različite i složene funkcije proteina, potrebno je pre svega ra-
zumeti strukturu i osobine proteina.
A. PEPTIDI
Peptidna veza
Peptidi i proteini se sastoje iz lanca aminokiselina koje su povezane peptidnom vezom, pa se
stoga ova jedinjenja smatraju biopolimerima aminokiselina. Peptidna veza nastaje reakcijom o>
karbonilne grupe jedne aminokiseline sa a-amino grupom druge aminokiseline uz izdvajanje vode
(Slika 4-1). Pri tome se gube slobodna a-amino i a-karbonilna grupa i pojavljuju se u slobodnom obli
ku samo na krajevima polipeptidnog lanca. U tom vezivanju se pojavljuje niz koji se naziva kičma po-
lipeptidnog lanca i koji čine C-atom iz karbonilne grupe, N-atom iz amino grupe i a-C-atom (~N-Ca-C-
N- Ca-C--). Ovaj osnovni lanac je isti kod svih proteina, a individualnost proteina je određena bočnim
lancima aminokiselina. Zbog visokog sadržaja vode u biosistemima ravnoteža peptidne reakcije je
pomerena ka hidrolizi; osim toga za biosintezu peptidne veze potrebna je i energija.
R. o H R2 o
+ l / +i i //
H3N-C-C. + H-N-C-C
I \ ! I \
H O H H O"
^ H20
Ri O R2 p
+ I II I /
H3N—C—C—N—C—C
1
I I \ _
H H H O
Slika 4-1. Kondenzacija dve a-aminokiseline u dipeptid.
Na osnovu difrakcije X-zraka dokazano je da je peptidna veza rigidna i planarna. Pošto je C-N
veza između dve aminokiseline kraća nego drugi tipovi C-N veze dokazano je da peptidna veza ima
delimično karakter dvostruke veze (što ukazuje na to da su peptidne veze rezonantni hibridi), zbog
čega ne može slobodno da rotira. Četiri atoma oko peptidne veze i dva a-ugljenjkova atoma leže u
jednoj ravni; kiseonik iz karbonilne grupe i vodonik iz -NH- grupe su u položaju trans jedan prema
drugom. Stoga lanac polipeptida može da se prikaže kao serija relativno nepokretnih površina koje
su razdvojene supstituisanim metilenskim grupama (-CHR-) (Slika 4-2).
Slika 4-2. Polipeptidni lanac.
Rigidnost peptidne veze ima nekoliko posledica. Jedna trećina peptidnih veza u polipeptidnoj ki
čmi ne može slobodno da rotira, što ograničava broj mogućih konformacija, odnosno prostornih polo
žaja. Primera radi u lancu polipeptida od 100 aminokiselina ima oko 300 jednostrukih veza, a od njih
$
S. Spasić: Proteini 4-3
je oko 200 sa potencijalno potpunom slobodom rotacije. Broj mogućih konformacija određen je mo
gućnošću rotacije oko veza Ca-C2 i CC-ML čiji se uglovi obeležavaju sa ^ i O. Druga posledica rigi-
dne prirode peptidne veze je da se sukcesivne R-grupe pojavljuju na suprotnoj strani polipeptidnog
lanca.
Slika 4-3. Deo polipeptidnog lanca sa tor-

zionim uglovima jedne peptidne jedinice.
Nomenklatura peptida
Prema broju aminokiselina koje sadrže peptidi se dele na oligopeptide i polipeptide. Oligopeptidi
imaju najviše 10 aminokiselina i tu spadaju dipeptidi, tripeptidi itd. Polipeptidi sadrže do 100 aminoki
selina, a jedinjenja sa više od 100 aminokiselina spadaju u proteine.
Kao početak polipeptidnog lanca uzima se onaj kraj na kome je aminokiselina sa slobodnom
amino grupom i od njega se označava sekvenca (redosled) aminokiselina u tom polipeptidu. Imena
peptida se grade tako da se jedno za drugim navode imena ostataka aminokiselina sa nastavkom -il,
i na kraju se doda nepromenjeno ime aminokiseline sa slobodnom karbonilnom grupom. Na primer,
tripeptidu koji je sastavljen od alanina, glicina i triptofana ime glasi: alanil-glicil-triptofan, jer je alanin
aminokiselina sa slobodnom amino, a triptofan sa slobodnom karbonilnom grupom.
Kiselo-bazne osobine peptida

Amino i karbonilne grupe vezane u peptidnoj vezi ne mogu da disosuju, pa kiselo-bazne osobine
zavise od slobodnih grupa, kao i od grupa u R-ostatku koje mogu da disosuju. Kako su slobodne
amino i karbonilne grupe u peptidima udaljenije jedne od drugih nego što je to slučaj u aminokiseli-
nama, slabije su elektrostatičke sile između njih, tako da je slobodna karbonilna grupa manje kisela,
a slobodna amino grupa manje bazna.
Prirodni peptidi
U prirodi je poznat veliki broj peptida, a jedan od najrasprostranjenijih je glutation, koji je po stru
kturi y -L-giutamil-L-cisteinil-glicin (skraćeno se piše G-SH). Glutamin ima neuobičajenu v-amidnu
vezu, jer peptidnu vezu gradi vkarbonilna, a ne a-karbonilna grupa.
~OOC-CH(NH3+)-CH2-CH2-CO-NH-CH(CH2SH)-CO-NH-CH2-COO"
Glutamin učestvuje u mnogim biološki važnim procesima: sintezi proteina i DNK, metabolizmu le-
kova i toksina, transportu aminokiselina. Važna uioga glutationa je da može da deluje kao redukujući
agens, čime štiti ćeliju od različitih oksidujućih supstanci (kakve su peroksidi).
U prirodne polipeptide spadaju i neki hormoni. Hormoni zadnjeg režnja hipofize oksitocin i vazop-
resin su ciklični peptidi sagrađeni od devet aminokiselina, a nastaju razgradnjom polipeptidnih pre-
kursora u ćelijama hipotalamusa. Oksitocin stimuliše kontrakcije mišića uterusa tokom porođaja i
pražnjenje mlečnih žljezda tokom laktacije. Vazopresin ili antidiuretični hormon stimuliše tubule u bu
brezima da resorbuju vodu, pa je odgovoran za održavanje zapremine ekstracelularne tečnosti.
Polipeptidi lančaste strukture su i adrenokortikotropin i melanotropin, hormoni prednjeg odnosno
srednjeg režnja hipofize. Insulin, hormon pankreasa je polipeptid sastavljen od 51 aminokiseline, a
polipeptid je i drugi hormon pankreasa, glukagon koji je sagrađen od 29 aminokiselina.
B. STRUKTURA PROTEINA
U molekulima proteina postoji hijerarhijska strukturna organizacija u četiri nivoa: primarna, se
kundarna, tercijarna i kvaternama. Primarna struktura obuhvata samo kovalentnu kičmu peptidnog
lanca i karakterističan redosled aminokiselina. Sekundarna struktura podrazumeva način uvijanja po
lipeptidnih lanaca, koji se u tom obliku održavaju uz pomoć vodoničnih veza. U sekundarnu strukturu
spadaju i super-sekundarna struktura (ili motiv), koja predstavlja asocijaciju sekundarnih strukturnih
elemenata uz pomoć interakcija bočnih lanaca, kao i domeni, koji su takodje asocijacije nižih nivoa
strukture. Tercijarna struktura podrazumeva trodimenzionalnu organizaciju svih atoma u jednom po-
lipeptidnom lancu. Kvaternama struktura podrazumeva agregaciju više polipeptidnih lanaca u funkci
onalni protein.
(1) Primarna struktura proteina

Primarnu strukturu proteina čine sastav i sekvenca aminokiselina koja je određena genetskom in
formacijom, a svaki protein ima specifičnu sekvencu aminokiselina. Primarna struktura svakog prote
ina je od ključnog značaja za njegovu funkciju jer interakcije koje se pojavljuju između bočnih lanaca
aminokiselina određuju trodimenzionalnu strukturu proteina. Polipeptidi koji imaju sličnu sekvencu
aminokiselina su homologi, a poređenje sekvenci među homologim proteinima može da otkrije ge
netsku relaciju između različitih vrsta.
Sekvenca aminokiselina koja je identična u svim homologim proteinima označava se kao invari-
jantna i esencijalna je za funkciju proteina.
Određivanje sekvence aminokiselina

Za potpuno poznavanje hemijskog sastava nekog proteina nije dovoljno da se znaju aminokiseli
ne iz kojih je on sagrađen, nego i redosled kojim su one međusobno vezane. Redosled kojim su
aminokiseline vezane u nekom polipeptidu ili proteinu naziva se sekvenca aminokiselina. Zbog mo
gućnosti različitog raspoređivanja aminokiselina peptidi sa istim brojem aminokiselina i sagrađeni od
istih aminokiselina imaju više izomera. Na primer, dipeptid od aminokiselina A i B ima dva izomera:
AB i BA, a tripeptid od aminokiselina A, B i C ima šest izomera: ABC, BCA, CAB, BAC, ACB i CBA,
tetrapeptid ima 24 izomera itd.
Opšti princip određivanja sekvence aminokiselina u peptidima i polipeptidima proizašao je iz pio
nirskog rada Sangera koji je 1953. godine odredio sekvencu insulina i za to otkriće dobio Nobelovu
nagradu. Bez obzira što se kod svakog polipeptida nailazi na specifične probleme, određivanje sek
vence aminokiselina obavlja se u sledećim fazama:
1. Prvo se identifikuju i kvantifikuju aminokiseline koje ulaze u sastav polipeptida. Za ovo ispiti
vanje neophodno je da se koristi uzorak čistog polipeptida, jer je samo tada moguće da se odredi
njegova sekvenca. Za identifikaciju aminokiselina koje ulaze u sastav polipeptida potrebno je da se
polipeptid podvrgne hidrolizi, što se obično radi delovanjem jake kiseline na 110°C u toku 24 sata.
Ovim postupkom se razgrađuju peptidne veze i oslobađaju aminokiseline, ali se istovremeno gluta-
min i asparagin prevode u glutamat i aspartat, dok se triptofan najvećim delom razgradi.
Ovako dobijena smeša aminokiselina analizira se na amino-analizatoru ili katjonskom hromato-
grafijom. I jednim i drugim postupkom identifikuju se aminokiseline koje se nalaze u smeši, kao i nji
hova količina, ali nije poznat redosled kojim su one vezane u polipeptidnom lancu.
•^€
2. Sledeći korak je identifikacija terminalnih ostataka aminokiselina sa slobodnom amino grupom,

što se radi uz pomoć fenilizotiocijanata, koji je poznat kao Edman-ov reagens. Reakcijom sa ovim
reagensom stvara se feniltiohidantoin (PTH) derivat, koji povećava nestabilnost N-terminalne peptid-
ne veze, koja potom može selektivno da se hidrolizuje a da se istovremeno ne razgrade ostale pepti-
dne veze (Slika 4-4). Edman-ova reakcija može da se ponovi više puta i posle svake reakcije dobija
se novi polipeptid kraći za jednu aminokiselinu. Ovaj postupak je automatizovan i njime može da se
utvrdi sekvenca polipeptida koji imaju do 100 aminokiselina.
H 2 N-CH-C- Lys - { H i s W h ^ G u ) ^ r a > - C O O H

CH 3
peptid «
N-terminalni
alanin
Q obeležavanje
fenil
^ izotiocijanat
HN-CH-C-|Lys JHisWha>4eu)Âra>COOH
CH 3
obeleženi peptid
n odvajanje
* * derivata
aminokiseline
kiselom
hidrolizom
H 2 N- Lys i H i s ^ h e j H b e u ) rg>COOH
skraćeni peptid
+
N-C v
A NH
0' CH
CH 3
PTH-alanin
Slika 4-4. Identifikacija terminalnih ostataka aminokiselina sa

slobodnom amino grupom uz pomoć Edman-ovog reagensa.
2. Polipeptidni lanci koji sadrže više od 100 aminokiselina ne mogu da se sekvencioniraju direkt
no, već prvo moraju da se razlože na manje fragmente. Hidroliza polipeptidnog lanca obavlja se uz
pomoć enzima ili hemijskih reagenasa, koji su visoko specifični i njhovim delovanjem se dobija manji
broj fragmenata. Enzimi koji se koriste su tripsin (čepa lanac kod karbonilne grupe lizina i arginina) ili
himotripsin (čepa lanac kod karbonilne grupe ostataka aromatičnih i nepolarnih aminokiselina). Od
hemijskih reagenasa koriste se cijanogen-bromid (čepa lanac kod karbonilne grupe metionina), hid-
roksilamin (čepa vezu asparagin-lizin), 2-nitro-5-tiocijanobenzoat (deluje kod amino grupe ostatka ci-
steina), proteaza iz stafilokoka (deluje kod karbonilne grupe ostataka aspartata i glutamata) itd.
3. Obično se prva hidroliza obavlja uz pomoć tripsina, a fragmenti peptida koji se tako dobiju raz
dvajaju se elektroforetski ili hromatografski. U svakom od ovako dobijenih fragmenata odredi se sa
držaj i sekvenca aminokiselina uz pomoć Edman-ovog reagensa (Slika 4-5). Međutim, posle ove
analize nije poznat redosled kojim su fragmenti vezani u polipetidnom lancu.
tripsin tripsin
ŠSSSSLi "^SG^^^&^^G
(nepoznata
I
1. Razgradnja sa tripsinom kod lizina i arginina
2. Određivanje sekvence dobijenih peptida
Edman-ovom metodom
jlVHHlsKPheHl-eu = peptid A
(§>©©?
®©0?
novi peptidi ^-**w^^*-^H = peptid B koji redosled Q®©?
je tačan? ©©@?
©<§>©?
= peptid C
©©®?
Slika 4-5. Razgradnja polipeptidnog lanca na manje fragmente uz pomoć tripsina.
4. Sledeći korak u određivanju sekvence aminokiselina je razgradnja intaktnog polipeptidnog lan

ca na nove fragmente uz pomoć agensa koji čepa peptidne veze na drugom mestu u odnosu na prvu
hidrolizu. U tu svrhu se najčešće koristi cijanogen-bromid, a fragmenti koji se dobiju na ovaj način ta-
kodje se pordvrgavaju analizi uz pomoć Edman-ovog reagensa (Slika 4-6). I u ovom slučaju se odre
đuje sekvenca aminokiselina u pojedinim fragmentima, ali ne i redosled kojim su fragmenti vezani.
cijanogen-bromid
originalni peptid <^îs}^hÛu)<Ar^^ Lys <^|<Vas>{teu)
1. Razgradnja sa cijanogen bromidom kod metionina

2. Određivanje sekvence dobijenih peptida
Edman-ovom metodom
?lyHHisKPheMLeuKAraHAIaHGI = peptid X
novi peptidi koji redosled ®®?
je tačan? ®®?
Lys ^jyJ<Vaj>û) = peptid Y
Slika 4-6. Razgradnja polipeptidnog lanca na manje fragmente uz pomoć cijanogen-bromida.
5. Poređenjem sastava aminokiselina i identifikacijom NH2-terminalnih i COOH-terminalnih osta

taka aminokiselina dve grupe peptidnih fragmenata (naročito ako druga grupa peptidnih fragmenata
sadrži u sebi tačku razlaganja prve hidrolize), može da se utvrdi sekvenca aminokiselina u original
nom polipeptidnom lancu (Slika 4-7).
peptid A peptid B peptid C
peptid X peptid Y
<^JyKHte}<{pS-^^ Lys ^ j y l < v i j > ( u u )
Slika 4-7. Poređenje sekvence aminokiselina u fragmentima

polipeptida dobijenim prvom i drugom hidrolizom.
i3
6. Ako je potrebno da se odredi sekvenca aminokiselina u proteinima koji su sastavljeni iz više

polipeptidnih lanaca prvo se lanci odvoje uz pomoć nekog agensa za denaturaciju, npr. ureje ili gva-
nidin-hidrohlorida, a zatim se određuje sekvenca svakog lanaca posebno. Mada je ovaj način određi
vanja sekvence aminokiselina u principu jednostavan, dešava se da određivanje sekvence nekoliko
poslednjih aminokiselina predstavlja veliki problem
(2) Sekundarna struktura proteina

Sekundarnu strukturu proteina čini nekoliko različitih oblika, a najčešći su a-heliks i (3-presavijena
ploča. Oba ova oblika su stabilizovana vodoničnom vezom između karbonilne i N-H grupe u polipep-
tidnom lancu, a nastaju kada su svi (J> uglovi rotacije u polipeptidnom lancu jednaki, kao i svi 4* uglo
vi. Osobine bočnih R grupa (veličina i naelektrisanje) utiču na veličinu ovih uglova rotacije. Zbog toga
neke aminokiseline pospešuju a druge inhibiraju formiranje sekundarne strukture.
a-Heliks •
Heliksi su tip sekundarne strukture kod koga se polipeptidni lanac spiralno uvrće, a karakteriše se
brojem peptidnih jedinica po jednom okretu (u proteinima je broj peptidnih jedinica po jednom okretu
retko kad ceo broj) i rastojanjem (duž ose heliksa) između dva okreta. Heliksi se obrazuju spontano,
jer su energetski najsiromašnije, a time i najstabilnije konformacije proteina. Heliks mogu da obrazuju
i L- i D-aminokiseline, ali samo jedne ili druge jer heliks ne može da se obrazuje od peptidnog lanca
koji sadrži smešu ostataka L- i D-aminokiselina. Mogu biti desnostrani i levostrani, zavisno od toga
na koju stranu se uvrće proteinski lanac; desnostrani heliks je određen pravcem u kome se okreću
prsti desne ruke kada se palac postavi na osu heliksa u pravcu u kome se heliks uvećava. Na slici
4.8 prikazan je desnostrani a-heliks (vodonične veze između N-H grupa i C=0 prikazane su ispreki
danim linijama). L-aminokiseline su češće u prirodi i one mogu da obrazuju i levostrani i desnostrani
heliks, ali svi poznati heliksi u prirodi su desnostrani.
Slika 4-8. Desnostrani a-heliks; vodonične veze između N-H

grupa i C=0 grupa svakog četvrtog ostatka aminokiselina u
polipeptidnom lancu označene su isprekidanim linijama.
a-Heliks je rigidna struktura koja nastaje kada se polipeptidni lanac sastavljen od L-a-
aminokiselina uvrne desnostrano, a vodonične veze se obrazuju između N-H grupe jedne i karbonil
ne grupe četvrte aminokiseline u nizu. Zbog toga a-heliks ima 3,6 ostataka aminokiselina po jednom
okretu, rastojanje između dva okreta mereno duž ose heliksa je 0,54 nm, a rastojanje između dve
aminokiseline je 0,15 nm. Vodonične veze u a-heliksu su skoro paralelne sa osom heliksa. Za raski
danje vodoničnih veza potrebna je mala energija (svega 21 - 42 kJ/mol, skoro deset puta manje nego
za raskidanje kovalentne veze), ali a-heliks predstavlja stabilnu strukturu jer u formiranju vodoničnih
veza učestvuje svaka peptidna veza, što bi ukupno zahtevalo značajnu energiju za destabilizaciju
ove strukture.
Neke aminokiseline mogu da ometaju stvaranje strukture a-heliksa; R grupa kod glicina je vodo-
nikov atom, a zbog tako malog R ostatka polipeptidni lanac postaje suviše fleksibilan. S druge strane
prolin sadrži rigidni prsten koji ometa rotaciju N-C veze, a nema ni N-H vezu koja bi učestvovala u
formiranju vodonične veze unutar polipeptidnog lanca.
Struktura presavijenih površina

Drugi tip sekundarne strukture je oblika presavijene ploče a naziva se (3-presavijena ploča ili (3-
struktura. Ova struktura se obrazuje kada se dva ili više polipeptidnih lanaca ili segmenti jednog is
tog lanca povezu uzduž jedan sa drugim. Polipeptidni lanci nisu uvijeni nego izduženi, a povezani su
vodoničnim vezama koje nastaju između N-H grupe u jednom lancu i karbonilne grupe u drugom lan
cu, ili između N-H grupe i karbonilne grupe unutar istog lanca ali između segmenata koji se dobijaju
presavijanjem lanca. Vodonične veze su normalne u odnosu na kičmu polipeptidnog lanca.
Slika 4-9. 0-presavijena antiparalelna ploča od dva polipeptidna lanca.
Kod p-strukture su bočne grupe raspoređene naizmenično sa jedne i druge strane površine, što
celoj strukturi daje presavijen odnosno cik-cak izgled. Ova struktura je vrlo česta kod proteina i sas
tavljena je od 2 do 15 polipeptidnih lanaca, u prošeku od 6 lanaca. %
Postoje dva tipa 3-strukture: paralelni i antiparalelni. Kod paralelnog tipa (3-sfrukture polipeptidni
lanci su postavljeni u istom smeru (sa jednog kraja su slobodne amino, a sa drugog kraja slobodne
karbonilne grupe), dok su kod antiparalelnog tipa p-strukture polipeptidni lanci su postavljeni naizme
nično.
paralelna struktura _ \, antiparalelna struktura

C*-N^
N— C - - N —C
Slika 4-10. Paralelna i antiparalelna p-struktura; vodonične veze su prikazane isprekidanim linijama.
Paralelne strukture sa manje od 5 polipeptidnih lanaca su retke, zbog toga što je paralelna struk
tura manje stabilna od antiparalelne. Ova razlika u stabilnosti potiče od toga što su kod paralelne
strukture vodonične veze uvijene u poređenju sa vodoničnim vezama kod antiparalelne strukture.
30
p-Okret i
Na mestima gde se polipeptidni lanci presavijaju, odnosno menjaju pravac prostiranja, nalaze se
delovi strukture koji se nazivaju p-okret i oni pomažu da se obrazuju kompaktni gio- p-okret
bularni oblici. Ime su dobili po tome što često povezuju susedne lance u antiparalel-
nim p-pločama. Obično se nalaze na površini proteina i u sebi često sadrže naelek-
/\ A n
trisane ostatke. Uglavnom se sastoje od četiri ostatka aminokiselina, od kojih jedna
može da bude prolin, jer njegova struktura omogućava oštro presavijanje polipepti
dnog lanca. U sastav (3-okreta ulazi često i glicin, jer njegova mala R-grupa takođe
omogućava promenu pravca polipeptidnog lanca. Struktura (3-okreta je stabilizova-
na vodoničnim i jonskinivezama.
Strukture koje se ne ponavljaju

Približno polovina strukture globulamih proteina organizovana je u obliku struktura koje se ponav
ljaju, kakve su a-heliks i/ili p-presavijena ploća. Ostatak polipeptidnog lanca je u obliku različitih petlji
i zavoja koji imaju manje pravilnu strukturu, ali ipak nisu slučajna pojava. Ovi delovi polipeptidnog
lanca omogućavaju formiranje kompaktnih globulamih oblika.
Super-sekundarna struktura
Mnogi globularni proteini, uglavnom u svom središtu, imaju konformaciju koja nastaje kombinaci
jom sekundarnih strukturnih elemenata, kao što su a-heliks, p-presavijena ploča i strukture koje se
ne ponavljaju. Ovakve strukture se nazivaju super-sekundarne strukture ili motivi, a poznate su sle-
deće kombinacije:
- pap struktura u kojoj su dve paralelne p-presavijene ploče povezane sa jednim a-heliksom;
- p-meander struktura u kojoj su dve antiparalelne p-presavijene ploče povezane aminokiselina-
ma kao što je prolin. Prolin prouzrokuje strukturu koja se obeležava kao reverzni okret, jer menja
pravac polipeptidnih lanaca, a to je posledica vodonične veze koja se gradi između N-H grupe prve
aminokiseline u jednom lancu i karbonilne grupe treće aminokiseline u drugom lancu (u tom slučaju
je obično prva aminokiselina prolin a druga glicin);
- aa-struktura koja se sastoji od dva sukcesivna antiparalelna a-heliksa koji mogu biti samo po
vezani, ili ta veza gradi petlju, pa se u tom slučaju struktura obeležava kao a-petlja-a struktura;
- p-barel struktura koja nastaje kada se više p-presavijenih ploča presaviju jedna preko druge.
(a) (b) (c) (d) . (e)

Slika 4.11. Neki oblici supersekundarnih struktura (motiva): (a) paP-struktura;
(b) p-meander; (c) aa-struktura; (d) p-barel; (e) grčki znak ili sedlo.
(3) Tercijarna struktura
Izraz tercijarna struktura podrazumeva trodimenzionalnu konformaciju koja nastaje prostornim

organizovanjem delova polipeptidnog lanca, koji već imaju određenu sekundarnu strukturu. Na taj
način ostaci aminokiselina, koji su u primarnoj strukturi udaljeni dolaze u blizinu jedni drugih. Ovu
strukturu imaju globularni proteini, koji su vrlo kompaktni i imaju veliku gustinu atoma u samom sredi
štu molekula. Hidrofobni bočni lanci aminokiselina nalaze se u sredini proteina, dok su hidrofilne gru
pe na površini. Hidrofilne bočne grupe koje se nalaze u unutrašnjosti molekula ostvaruju vodonične
veze i elektrostatičke interakcije. Uloga a-heliksa i p-presavijenih ploča je da obezbede maksimalan
broj vodoničnih veza u unutrašnjosti molekula, kako bi sprečili da se molekuli vode vežu za hidrofilne
grupe i time naruše integritet proteina.
Veliki globularni proteini (uglavnom oni sa više od 200 ostataka aminokiselina) često sadrže ne
koliko kompaktnih jedinica koje se zovu domeni, a koji su izgrađeni kombinacijom supersekundarnih
strukturnih elemenata. Domeni su strukturno nezavisni segmenti sa karakteristikama malih globular-
nih proteina i često imaju specifičnu funkciju, kao što je vezivanje za jone ili male molekule.
Na slici 4-12 je prikazano nekoliko karakterističnih domena koji se sreću u proteinima.
- Domen koji se označava kao EF-ruka sastoji se od a-petlja-a konfiguracije, a vezuje se specifi
čno za kalcijumov jon;
- Leucin-rajsferšlus (Leucin zipper) oblik je domen koji se sreće u proteinima koji se vezuju za
DNK. Dugmeta na rajsferšlusu su ostaci leucina;
- Cink-prst (Zink finger) oblik je drugi tip domena koji se sreće u proteinima koji se vezuju za
DNK. Proteini za vezivanje sa DNK često imaju nekoliko ovakvih domena, a svaki od njih omogućava
vezivanje proteina sa DNK.
EFruka Leucin-rajsferšlus
Phe Leu Phe Leu
I \ ( \
oo oo
Cys
Cys
His
His
Cys
Cys
His
His
Tyr/Phe Tyr/Phe
cink-prst
Slika 4-12. Shematski prikaz tri domena koji su nađeni u nekim proteinima.
Tercijarnu strukturu stabilizuju sledeći tipovi interakcija:

1. Hidrofobne interakcije se javljaju između hidrofobnih grupa koje presavijanjem polipeptidnog
lanca dolaze blizu jedna druge. Kako proces napreduje iz unutrašnjosti se udaljavaju molekuli vode
koji su učestvovali u procesu rastvaranja. Povećanje entropije koje se zbog toga javlja među moleku-
lima vode je glavna pokretačka sila koja učestvuje u presavijanju globularnih proteina.
2. Elektrostatičke interakcije se javljaju između jonskih grupa sa suprotnim naelektrisanjem.
Označavaju se kao soni mostovi, a manje su značajni u stabilizaciji tercijarne strukture od drugih in-
3^L
terakcija. To je stoga što je za uklanjanje molekula vode od jonskih grupa potrebna energija. Među
tim, soni mostovi učestvuju u interakcijama između susednih jedinica u kompleksnim proteinima. Na
površini proteina koji su rastvorni u vodi pojavljuju se interakcije jon-dipol i to između naelektrisanih
grupa i molekula vode. Stabilnost a-heliksa i (3-presavijene ploče u značajnoj meri potiče od toga što
su dipolarne grupe (karbonilna i amino) u polipeptidnoj kičmi okrenute u istom pravcu.
Na stabilnost strukture proteina utiču i van der VVaals-ove sile koje, iako su slabe, ne mogu da se
zanemare jer ih ima mnogo.
3. Vodonične veze se u najvećem broju pojavljuju između unutrašnjosti i površine proteina i to
između bočnih lanaca aminokiselina koji sadrže vodonik vezan za kiseonik (kao stoje alkoholna gru
pa serina ili treonina) ili azot i atoma kiseonika u karbonilnoj grupi ili karbonilnoj grupi peptidne veze.
Pored toga polarni bočni lanci aminokiselina na površini proteina mogu da reaguju sa vodom i time
povećavaju rastvorljivost proteina.
4. Kovalenetne veze. Među kovalentnim vezama u tercijarnoj strukturi najnačajniji su disulfidni
mostovi koji se sreću u ekstracelularnim proteinima. U ekstracelularnom okruženju ove jake veze šti
te protein od različitih uticaja, kao što je promena pH ili koncentracije soli. Intracelularni proteini ne
sadrže disulfidne mostove zbog velikog sadržaja redukujućih agenasa u citoplazmi.
Slika 4-13. Interakcije koje održavaju tercijarnu strukturu.
(4) Kvaternama struktura

Mnogi proteini, naročito oni sa velikom molekulskom masom sagrađeni su od nekoliko polipepti-
dnih lanaca. Svaka polipeptidna komponenta se zove subjedinica ili protomer. Subjedinice u jednom
proteinu mogu biti identične (takvi proteini se nazivaju oligomeri) ili mogu da se razlikuju po svojoj
strukturi. Postoji nekoliko razloga zbog kojih se pojavljuju proteini sa više subjedinica.
1. Sinteza posebnih subjedinica je jednostavnija nego sinteza dugačkih polipeptidnih lanaca.
2. Lakše je da se u velikim molekulskim kompleksima zamene male oštećene jedinice, nego da
se zamenjuje veliki molekul.
3. Kompleksna interakcija većeg broja subjedinica poboljšava metaboličku regulaciju biološke
funkcije proteina.
U većini oligomernih proteina protomeri su u simetričnom položaju, odnosno protomeri zauzimaju
geometrijski ekvivalentna mesta u oligomeru. TaLsimetrija nije inverzna već je uvek rotaciona i pro
tomeri se pakuju oko jedne tačke, tako da na kraju formiraju zatvorenu strukturu. Ovakav položaj pro-
tomera u oligomeru uslovljen je ograničenim kapacitetom protomera za međusobno vezivanje.
U kvatemamoj strukturi protomeri se međusobno drže zajedno nekovalentnim interakcijama i ko-

valentnim vezama. Nekovalenetne interakcije obuhvataju vodonične veze (između ostataka polarnih
aminokiselina), sone mostove i hidrofobne interakcije. Disulfidni mostovi su najčešći tip kovalentnih
veza koji se sreće između proteinskih subjedinica.
C. FIBROZNI (FIBRILARNI) PROTEINI

Fibrozni proteini imaju molekule u kojima je dominantan strukturni oblik sekundarna struktura.
Mnogi fibrozni proteini, kao što su oni koji se nalaze u koži, tetivama i kostima imaju funkciju struk
turnog materijala koji ima protektivnu, konektivnu i potpornu ulogu u živim organizmima. Fibrozni pro
teini koji se nalaze u mišićima imaju ulogu u kretanju. Karakteristični fibrozni proteini su keratin, kola-
gen, fibroin iz svile i elastin.
(1) a-Keratin
Keratin je hemijski nereaktivan protein koji se pojavljuje kod svih viših kičmenjaka. Nalazi se u
kosi, vuni, koži, noktima i rogovima. Keratini se dele na a-keratine koji se sreću kod sisara i (3-
keratine koji se pojavljuju kod ptica i reptila. Sisari imaju oko 30 varijanti keratina koje su tkivno speci
fične, a pripadaju ili grupi relativno kiselih (tip I) ili grupi relativno baznih (tip II) polipeptida.
Osnovna strukturna jedinica a-keratina, proteina koji se nalazi u kosi, je polipeptid u obliku a-
heliksa. Tri a-heliksa obrazuju levostranu superuvijenu strukturu koja se zove protofibril, a ovu struk
turu stabilizuju vodonične veze i disulfidni mostovi. Devet protofibrila vezani su zajedno u obliku cilin
dra u čijoj se sredini nalaze još dva protofibrila i ova struktura od 11 protofibrila naziva se mikrofibril.
Stotine mikrofibrila SQ pakuju zajedno u strukturu koja se zove makrofibril. Nekoliko makrofibrila čini
fiber, koji je omotan zaštitnim slojem mrtvih ćelija i čini deo vlasi kose (slika 4-14). ^
Slika 4-14. Makroskopska organizacija kose.
Mnoge osobine a-keratina potiču od sastava aminokiselina u polipeptidnom lancu. a-Keratin ima
visok sadržaj hidrofobnih aminokiselina, a kako su R-grupe aminokiselina sa spoljašnje strane helik-
sa, ovaj protein je neratsvoran u vodi. Ovaj protein je relativno otporan na istezanje, što je posledica
prisustva ostataka cisteina u polipeptidnom lancu, koji gradi disulfidne mostove. Keratini nađeni u
noktima i rogovima (tzv. "tvrdi" keratini) imaju značajno više disulfidnih mostova nego keratini iz kože.
Disulfidni mostovi mogu da se raskinu delovanjem nekog redukujećeg agensa (merkaptani) i da
se vlas kose ili vune potom rastegne na polovinu svoje prethodne dužine delovanjem vlažne toplote.
Ako se posle raskidanja disulfidnih veza kosa ukovrdža, a zatim primeni neki oksidujući agens, disul
fidne veze će se ponovo uspostaviti i kosa će trajno ostati u ukovrdžanom stanju. Ovaj proces se
primenjuje kod obrade kose.
Životinje ne mogu da vare vlakna keratina jer je nerastvorljiv, ali larve moljaca imaju mnogo mer-
kaptana u digestivnom traktu što im omogućava da svare vunena vlakna.
(2) Kolagen
Kolagen se nalazi kod svih višećelijskih organizama, a najčešći je protein kod kičmenjaka jer se
nalazi u skoro svim tkivima. Sam naziv kolagen podrazumeva grupu sličnih proteina koji imaju različi
te funkcije. Sisari imaju najmanje 30 genetski različitih polipeptidnih lanaca koji grade 16 varijanti ko-
lagena, a one ulaze u sastav različitih tkiva iste individue. Tipovi i organizacija molekula kolagena
zavise od uloge koju kolagen ima u pojedinim organima. U nekim tkivima je kolagen dispergovan u
obliku gela i ima ulogu da spreči pramenu strukture, kao što je to slučaj sa ekstracelulamim matrik-
som ili očnom vodicom. U hrskavici je kolagen u obliku paralelnih vlakana, koja daju veliku jačinu tki
vu. U rožnjaći oka kolagen je tako raspoređen da omogućava propuštanje svetlosti sa minimalnim
rasipanjem. U kostima su vlakna kolagena ukrštena i daju otpornost kostima na mehaničke udare.
Sekvenca aminokiselina u kolagenu je od velikog broja ponovljenih tripleta rasporeda Gly-X-Y,
gde su X i Y često prolin i hidroksiprolin, a u poziciji Y nađen je i hidroksilizin. Heliks kolagena je le-
vostrani, a tri levostrana heliksa su postavljena paralelno i uvijena jedan oko drugog tako da grade
desnostrani superheliks. Zbog takvog uvrtanja svaki treći ostatak svakog lanca prolazi kroz centar
trostrukog heliksa u kome ima tako malo prostora da u njega može da stane samo bočni lanac gliči
na. To je razlog što se glicin nalazi u svakom trećem položaju polipeptidnog lanca kolagena, kao i što
se glicin, X i Y ostaci iz tri polipeptidna lanca nalaze u istoj ravni. Polipeptidni lanci su povezani vo-
doničnim vezama koje grade između N-H grupe svakog ostatka glicina i kiseonika iz karbonilne gru
pe u X-ostatku susednog lanca. Trostruki heliks predstavlja molekulsku jedinicu kolagena i naziva se
tropokolagen.
Slika 4-15. Trostruki heliks kolagena Slika 4-16. Poprečni presek trostrukog heliksa kolagena
(vodonične veze su prikazane isprekidanim linijama)
Glicin je najzastupljenija aminokiselina u kolagenu i čini oko jednu trećinu ukupnog aminokiselin-
skog sastava. Pored glicina u kolagenu ima mnogo prolina i 4-hidroksiprolina i na njih otpada 15 do
30% od svih aminokiselina u molekulu kolagena, a u manjoj količini se nalaze i 5-hidroksiprolin i 5-
hidroksilizin. Ove nestandardne hidroksilovane aminokiseline se ne inkorporiraju u polipeptidni lanac
u toku sinteze već nastaju posle toga u enzimski katalizovanim reakcijama. Pretvaranje prolina u 4-
hidroksiprolin katalizuje enzim prolil-hidroksilaza koja se aktivira vitaminom C. U nedostatku vitamina
C sintetiše se kolagen koji ima manje 4-hidroksiprolina i nije u stanju da stvara odgovarajuća vlakna,
što kao posledicu ima nastajanje lezija u koži, pucanje krvnih sudova i pojavu rana. Kolagen sinteti-
san u prisustvu neaktivne prolil-hidroksilaze denaturiše se već na 24°C, dok se normalan kolagen
denaturiše na 39°C (denaturisani kolagen je poznat pod imenom želatin).
Za ostatke hidroksilizina u kolagenu kovalentno su vezani prosti ugljeni hidrati (glukoza, galakto-
za i njihovi disaharidi), a količina ugljenih hidrata u kolagenu ide od 0,4 do 12% težine, zavisno od
toga iz kog tkiva je kolagen. Funkcija ugljenih hidrata u kolagenu nije poznata, ali se pretpostavlja da
su oni potrebni za fibrilogenezu, odnosno formiranje vlakana kolagena u ekstracelularnoj lokaciji.
Kolagen je nerastvorljiv u rastvaračima koji raskidaju vodonične veze i jonske interakcije, što
ukazuje na to da u vlaknima kolagena postoje pored intramolekulskih i intermolekulske kovalentne
unakrsne veze. Ove unakrsne veze nisu disulfidne veze kakve postoje u keratinu, jer u kolagenu
nema ostataka cisteina, već u njihovom stvaranju učestvuju bočni lanci lizina i histidina. Prvi korak u
stvaranju unakrsnih veza je reakcija oksidativne deaminacije lizina u aldehid al-lizin, koju katalizuje
lizil-oksidaza i to jedina enzimski katalizovana reakcija u procesu stvaranja unakrsnih veza. Dva mo
lekula al-lizina daju al-lizin-aldol u reakciji aldolne kondenzacije, a ovaj aldol reaguje sa histidinom pri
čemu nastaje aldol histidin. Aldol histidin može da reaguje sa 5-hidroksilizinom dajući Schiff-ovu ba
zu, a ova reakcija može da se odvija ili unutar trostrukog heliksa ili sa susednim molekulom kolagena
u fibrilu. Ukoliko se zbog nedostatka lizil-oksidaze ne stvaraju unakrsne veze, nastaće vlakna kola
gena koja se Iako disosuju i brzo degradiraju.
Broj unakrsnih veza u kolagenu jednog tkiva povećava se sa godinama života, tako da je meso
starijih životinja čvršće nego meso mlađih životinja. Individualni molekuli kolagena mogu da se izdvo
je samo iz mesa vrlo mladih životinja.
(3) Fibroin svile
Neki insekti i pauci stvaraju svilu koju koriste za obrazovanje različitih struktura, kao što su čaure,
mreže, gnezda itd. Svila se deponuje u vodenoj sredini u ćelijama koje je sintetišu, a tokom sekreci-
jese pretvara u oblik koji je nerastvoran u vodi. Većina svila se sastoji od fibroznog proteina fibroina i
amorfnog proteina sericina, čija je funkcija da cementira vlakna fibroina. Leptiri koji se razviju u čauri
luče jednu proteazu koja razlaže sericin, što omogućava insektu da razdvoji vlakna fibroina i izađe iz
čaure. U pripremi svilenog vlakna koje se koristi za odeću sericin se uklanja uz pomoć ključalog ras
tvora sapuna.
Fibroin je tip (3-keratina, kod koga polipeptidni lanci imaju konformaciju antiparalelne p-
presavijene ploče i istegnuti su paralelno osi vlakna. Larva svilene bube proizvodi fibroin koji ima vi
sok sadržaj glicina, alanina i serina i polipeptidni laci su u p-presavijenoj ploči postavljeni tako da su
bočne grupe glicina sa jedne strane, a alanina i serina sa druge strane ploče. Svileno vlakno je vrlo
jako jer su polipeptidni lanci istegnuti, ali ne može da se isteže, jer bi za to bilo potrebno da se prvo
raskinu jake kovalentne veze u polipeptidnoj kičmi. Presavijene ploče su vezane između sebe slabim
van der VVaals-ovim silama, što omogućava da klize jedna preko druge, a to uslovljava da je svileno
vlakno fleksibilno. Svila koju proizvode različite vrste insekata ima različit sastav aminokiselina u po-
lipeptidnom lancu, a to određuje i njene mehaničke osobine.
U svilenom vlaknu se smenjuju kristalni (fibroin) i amorfni (sericin) regioni. Amorfni region je od
govoran u velikoj meri za sposobnost svilenog vlakna da se isteže.
(4) Elastin
Elastin je protein sa elastičnim osobinama čija vlakna mogu da se rastegnu na dužinu koja je ne
koliko puta veća od normalne dužine. Ovaj protein je glavna komponenta žutog elastičnog vezivnog
tkiva koje se pojavljuje u plućima, zidovima velikih krvnih sudova kao što je aorta ili u elastičnim li
gamentima kakvi su oni na vratu. Belo neelastično vezivno tkivo koje se javlja u tetivama ima malu
količinu elastina.
Elastin, kao i drugi fibrozni proteini, ima specifičan sastav aminokiselina i sastoji se uglavnom od
malih nepolarnih ostataka aminokiselina: jedna trećina je glicin, više od jedne trećine alanin + valin, a
bogat je i u prolinu. Sadrži malo hidroksiprolina, nema hidroksilizina i vrlo malo ostataka polarnih
aminokiselina. Kovalentne unakrsne veze u elastinu grade al-lizin-aldol (koji se takođe pojavljuje u
kolagenu) i lizino-norleucin koji nastaje redukcijom Schiff-ove baze stvorene kondenzacijom bočnog
lanca lizina sa allizinon. Dezmozin i izodezmozin su karakteristični za elastin i od njih potiče žuta boja
elastina; oni nastaju kondenzacijom tri molekula al-lizina i bočnog lanca lizina. Primarna struktura
O O"
Ci
3->T
elastina sastoji se od naizmenično raspoređenih hidrofobnih segmenata koji su odgovorni za elastič

ne osobine proteina i segmenata bogatih lizinom koji učestvuju u unakrsnim vezama.
D. GLOBULARNI PROTEINI
Globularni proteini obuhvataju vrlo različite grupe supstanci, koje u nativnom stanju imaju oblik
kompaktnih sferoidnih molekula. U ovu gupu spadaju enzimi, transportni i receptorski proteini. Za
funkciju globularnih proteina je neophodno da se njihovi molekuli precizno vezuju za druge molekule,
a za ovo je vrlo važna vrsta i raspored aminokiselina na površini proteina. Ostaci aminokiselina su
tako raspoređeni da obrazuju udubljenje ili šupljinu na površini proteina koja je komplementarna sa
strukturom specifičnog molekula za koji se vezuju, a koji se naziva ligand. Ostali deo molekula globu-
larnog proteina se obično vezuje za regulatorne molekule ili je zadužen za održavanje trodimenzio
nalne strukture.
Hemproteini
Hemproteini su posebna grupa globularnih proteina koji kao prostetičnu grupu sadrže hem. Uloga
hema u proteinima je različita: u citohromima hem ima ulogu prenosioca elektrona i naizmenično se
oksiduje i redukuju, u enzimu katalazi koja razlaže vodonik-peroksid hem je deo aktivnog centra, a u
mioglobinu i hemoglobinu funkcija hema je da reverzibilno vezuje kiseonik. U hemoglobinu i mioglo-
binu Fe(ll) ne menja oksidaciono stanje bez obzira da li je hem oksigenovan ili ne.
o
-OOC-CH 2 -CHj l CHJ-CHJ-COCT
HN—\
CH4
H I
Slika 4-17. Fe(ll)-hem (feroprotoporfirin IX).
Hem je protoporfirin IX (derivat porfirina sagrađen od četiri pirolova prstena vezana metenskim
mostovima i sa četiri metil, dva propionil i dva vinil supstituenta) sa centralno vezanim gvožđem. Jon
Fe(ll) je vezan za četiri azota u pirolovim prstenovima, a može da formira još dve veze i to po jednu
sa svake strane ravni porfirinskog prstena. Na primer, u oksigenovanom hemoglobinu i mioglobinu
jon Fe(ll) obrazuje petu vezu sa azotom u ostatku histidina u proteinskom lancu, a šestu vezu sa ki-
seonikom sa suprotne strane porfirinskog prstena u odnosu na histidin
Neki mali molekuli, kao što su CO, NO i H2S imaju mnogo veći afinitet od kiseonika za vezivanje
za šestu koordinativnu vezu gvožđa, čime se objašnjava toksičnost ovih jedinjenja. Fe(ll) u
hemoglobinu i mioglobinu može da se oksidiše u Fe(lll) i tada nastaju methemoglobin i
metmioglobin; ova dva oblika nisu u stanju da vezuju kiseonik. Osušena krv i staro meso imaju
tamno smeđu boju od methemoglobina i metmioglobina.
(1) Mioglobin
Mioglobin je monomemi hem protein koji se nalazi uglavnom u mišićnom tkivu gde služi kao in-
tracelularni depo kiseonika i daje im karakterističnu crvenu boju. Vodeni sisari, koji mogu dugo da se
zadrže pod vodom imaju vrlo visok sadržaj mioglobina u mišićima, koji su zbog toga smeđe boje. U
vreme kada nema priliva kiseonika oksimioglobin oslobađa kiseonik koji može da se koristi u meta
boličkim procesima.
Tercijarna struktura mioglobina je tipična za globularne proteine rastvorljive u vodi, dok mu je se
kundarna struktura neuobičajena jer ima oko 75% a-heliksa. Polipeptidni lanac u mioglobinu je sas
tavljen od 8 posebnih a-heliksa, označenih slovima od A do H, koji su povezani kratkim neheliksnim
regionima. Aminokiseline koje se nalaze u unutrašnjosti molekula su uglavnom hidrofobne, dok su
one na površini hidrofilne, što čini da je molekul mioglobina rastvorljiv u vodi.
Slika 4-18. Shematski prikaz molekula Slika 4-19. Shematski prikaz mesta za vezivanje
mioglobina. kiseonika u mioglobinu
Molekul mioglobina sadrži kao prostetičnu grupu jedan hem inkorporiran u hidrofobnu unutraš
njost proteina, a aminokiseline u blizini hema stvaraju okruženje koje dozvoljava reverzibilno veziva
nje kiseonika, a sprečava oksidaciju gvožđa. Ovakvo okruženje je posledica nekovalentnih interakcija
između bočnih grupa u aminokiselinama i nepolamog porfirinskog prstena. Sve aminokiseline koje
reaguju sa hemom su nepolarne, sa izuzetkom dva ostatka histidina od kojih se jedan (označava se
kao proksimalni histidin) vezuje direktno sa jonom gvožđa u hemu. Drugi ostatak histidina označava
se kao distalni i ima ulogu da stabilizuje mesto za vezivanje kiseonika (Slika 4-19).
(2) Hemoglobin
Hemoglobin se nalazi u eritrocitima, a osnovna uloga mu je da transportuje kiseonik od pluća do
svih tkiva u organizmu i da otklanja ugljen dioksid iz njih. Hemoglobin je sagrađen od četiri globinska
lanca, koji se razlikuju zavisno od vrste hemoglobina. Najzastupljeniji oblik hemoglobina kod odraslih
osoba je HbA koji ima dva a- i dva (3-lanca. Odrasle osoba imaju oko 2% HbA2 koji sadrži 2 5-ianca
umesto p-lanaca. U periodu pre rođenja sintetišu se £-lanci i to u embrionalnom periodu, a u fetalno
doba vlanci, koji ulaze u sastav hemoglobina umesto p-lanaca. Oba ova oblika hemoglobina (a2£2 i
a2Y2) imaju veći afinitet za kiseonik što omogućava fetusu da uzima kiseonik iz krvi majke.
Četiri proteinska lanca u hemoglobinu su organizovana u dve identične jedinice koje se označa
vaju kao aiPi i a2p2, a povezane su nekovalentnim interakcijama. Subjedinice su primarno povezane
hidrofobnim vezama, ali postoje i jonske veze i i vodonične veze. Svaki proteinski lanac ima hem kao
prostetičnu grupu, vezanu na sličan način kako je opisano kod mioglobina, ali je vezivanje kiseonika
u hemoglobinu nešto kompleksnije nego stoje to slučaj kod mioglobina.
Molekul hemoglobina ima dve konformacije: deoksigenovani hemoglobin (deokis-Hb) i oksigeno-
vani hemoglobin (oksi-Hb). U deokis-Hb, koji se nalazi u tzv. T (nategnutom) stanju postoje interakci
je između subjedinica ai $^ i a2 p2 koje sprečavaju kretanje polipeptidnih lanaca. U prisustvu velikih
količina kiseonika dolazi do vezivanja gasa za gvožđe u hemu uz istovremeno raskidanje nekih jon
skih mostova i vodoničnih veza između subjedinica, što dovodi do pomeranja polipeptidnih lanaca i
promene konformacije proteina. Ovaj oblik hemoglobina se naziva oksi-hemoglobin i njegova karak
teristika je da su polipeptidni lanci mnogo labavije vezani međusobom, a sam protein se nalazi u R
(relaksiranom) stanju. T-oblik hemoglobina ima nizak afinitet za vezivanje kiseonika, za razliku od R-
oblika hemoglobina koji ima vrlo visok afinitet za kiseonik.
3$
(3) Vezivanje kiseonika za mioglobin i hemoglobin

Mioglobin može da veže samo jedan molekul kiseonika jer ima samo jedan hem, za razliku od
hemoglobina koji može da veže četiri molekula kiseonika, za svaki hem po jedan. Stepen zasićenja
kiseonikom može da ide od nule, kada su sva mesta za vezivanje kiseonika slobodna, do 100%, ka
da su sva mesta za vezivanje popunjena. Mioglobin ima veći afinitet za vezivanje kiseonika i njegovo
potpuno zasićenje kiseonikom postiže se pri mnogo nižim parcijalnim pritiscima kiseonika nego stoje
to slučaj sa hemoglobinom. Stoga se i krive zasićenja kiseonikom pri različitim parcijalnim pritiscima
kiseonika značajno razlikuju za ova dva proteina (slika 4-20).
po2 u po2 u
tkivima plućima
Slika 4-20. Krive zasićenja kiseonikom za mioglobin i hemoglobin
Kriva zasićenja kiseonikom za mioglobin ima oblik hiperbole i pomerena je ka manjim parcijalnim
pritiscima kiseonika u odnosu na hemoglobin. Vezivanje kiseonika za mioglobin je jednostavno zbog
njegove proste strukture, a to objašnjava i ulogu miogiobina u deponovanju kiseonika u tkivima. Poš
to mu je kriva disocijacije pomerena ka manjim parcijalnim pritiscima kiseonika, mioglobin će otpušta
ti kiseonik samo kada je koncentracija kiseonika u mišićnim ćelijama vrlo niska, što se dešava kod
velikog fizičkog napora. S druge strane, pošto mioglobin ima veći afinitet za kiseonik nego hemoglo
bin, kiseonik se lako prenosi iz krvi u mišiće.
Kriva zasićenja kiseonikom za hemoglobin ima sigmoidalni oblik, što ukazuje na to da subjedinice
u molekulu hemoglobina kooperativno vezuju kiseonik. To znači da vezivanje prvog molekula kiseo
nika za hemoglobin olakšava vezivanje novih molekula kiseonika, a posledica je promene u trodi
menzionalnoj strukturi hemoglobina, koja započinje vezivanjem prvog molekula kiseonika. Drugim
recima, vezivanje prvog molekula kiseonika olakšava vezivanje drugog, vezivanje drugog olakšava
vezivanje trećeg a vezivanje trećeg olakšava vezivanje četvrtog molekula kiseonika. Neto efekat ove
interakcije je da je afinitet hemoglobina za poslednji molekul kiseonika približno 300 puta veći od afi
niteta za prvi molekul kiseonika.
U plućima je parcijalni pritisak kiseonika veliki i hemoglobin je potpuno zasićen kiseonikom, a ka
ko krv prolazi kroz tkivo hemoglobin otpušta kiseonik i u kapilarima je zasićenje svedeno na polovinu.
Kooperativno vezivanje kiseonika omogućava hemoglobinu da u tkivima otpusti veliku količinu kiseo
nika kao odgovor na relativno malo smanjenje parcijalnog pritiska.
Smanjenje pH povećava disocijaciju kiseonika iz hemoglobina i taj fenomen se naziva Bohr-ov
efekat, a to je mehanizam koji omogućava da se ćelijama predaje onoliko kiseonika koliko im je pot
rebno. Naime, metabolički aktivne ćelije koje troše velike količine kiseonika za stvaranje energije is
tovremeno stvaraju i velike količine kiselih proizvoda kao što su H+ i C0 2 . C0 2 difunduje u krv, reagu-
je sa vodom i daje HC03" i H+ , a H+ se vezuje za deoksi-hemoglobin. Svako povećanje u koncentra
ciji H+ stabilizuje deoksi-oblik hemoglobina, pa prema tome povećava brzinu njegovog stvaranja.
Važan regulator vezivanja kiseonika za hemoglobin je i 2,3-difosfoglicerat (2,3-DPG), koji se sin-
tetiše kao intermedijer u procesu glikolize. 2,3-DPG se vezuje za deoksihemoglobin i to tako što se
inkorporira u prazninu izmedju p-lanaca; u ovom prostoru se nalazi nekoliko pozitivno naelektrisanih
aminokiselina koje stvaraju jonske veze sa negativno naelektrisanom fosfatnom grupom u 2,3-DPG.
Hemoglobin za koji je vezan 2,3-DPG ima izrazito smanjen afinitet za kiseonik, što omogućava da se
sav kiseonik oslobodi iz hemoglobina i preda tkivu. U plućima, gde je parcijalni pritisak kiseonika ve
liki, dolazi do odvajanja 2,3-DPG od hemoglobina, što povećava afinitet hemoglobina za kiseonik i
omogućava njegovo vezivanje.
E. FIZIČKO-HEMIJSKE OSOBINE PROTEINA

Globularni proteini se različito rastvaraju u vodenim rastvorima i ta osobina je iskorišćena za raz
dvajanje različitih proteina. Na rastvorljivost proteina utiču pH, jonska jačina, dielektrične osobine ras-
tvarača i temperatura.
Svi globularni proteini imaju jednu pH vrednost kod koje su najmanje rastvorljivi i ona predstavlja
izoelektrični pH, odnosno izoelektričnu tačku. Kod ovog pH molekul proteina nema neto naelektrisa-
nje, a kod pH vrednosti iznad ili ispod izoelektrične tačke proteini su naelektrisani. Kod pH nižih od
izoelektrične tačke proteini su naelektrisani pozitivno i ponašaju se kao slabe kiseline, a kod pH iz
nad izoelektrične tačke proteini su negativno naelektrisani i ponašaju se kao slabe baze.
Različiti proteini imaju različite izoelektrične tačke, što je iskorišćeno za njihovo razdvajanje. Je
dan od načina za razdvajanje je izoelektrična precipitacija, kod koje se pH rastvora podesi na izoe
lektričnu tačku jednog od proteina iz rastvora, pri čemu se taj protein istaloži a svi ostali ostaju u ras
tvoru.
Naelektrisanje proteina kod pH različitog od njihove izoelektrične tačke iskorišćeno je za njihovo
razdvajanje u električnom polju, a taj proces se naziva elektroforeza. Naime, kada se kroz rastvor
proteina u kome se nalaze naelektrisane proteinske čestice propusti struja, čestice putuju prema ka-
todi ako je pH manji od izoelektrične tačke, odnosno prema anodi ako je pH veći od izoelektrične ta
čke. Brzina kojom će čestice putovati zavisi od razlike između pH sredine i izoelektrične tačke (stoje
razlika veća i brzina je veča), kao i od veličine čestica (veće čestice sporije putuju od manjih).
Sastav i konformacija proteina određuju njegovu biološku funkciju, a narušavanje ovih karakteris
tika menja i funkciju. Proteini u rastvoru su vrlo pokretni i mogu da menjaju svoju strukturu u vrlo ši
rokim granicama, ali ne i neograničeno. Pramena konformacije proteina preko određene granice na
ziva se denaturacija proteina, što je praćeno smanjenom rastvorljivošću i gubitkom biološke funkcije.
Tokom denaturacije ne dolazi do raskidanja peptidnih veza, već se kidaju vodonične i -S-S- veze ko
je održavaju sekundarnu i tercijarnu strukturu. Ako se eliminiše agens koji je doveo do denaturacije,
može doći do ponovnog uspostavljanja ovih veza, odnosno do reverzibilne denaturacije, odnosno re-
naturacije proteina. Međutim, denaturacija je mnogo češće ireverzibilan proces i koagulisani proteini
ne mogu da se vrate u prvobitno stanje. Denaturisani proteini se mnogo lakše cepaju, jer su kod od
motanog lanca peptidne veze pristupačnije za delovanje hidrolitičkih enzima.
Denaturacija proteina može da desi u sledećim uslovima:
1. Promene u pH mogu da izazovu protonizaciju ili deprotonizaciju jonizovanih bočnih lanaca
aminokiselina, što kao posledicu ima raskidanje vodoničnih veza i sonih mostova.
2. Organski rastvarači koji se mešaju sa vodom, kao što su etanol i aceton smanjuju rastvorljivost
proteina u vodenom rastvoru i mogu da dovedu do njihovog taloženja. Razlog za ovo je što etanol
ima manju dielektričnu konstantu nego voda, smanjuje jonizaciju proteina i olakšava taloženje. Kon
centracija etanola i acetona koja je potrebna za taloženje proteina nije ista za sve proteine i to je ta-
kođe iskorišćeno za njihovo razdvajanje. I nepolarni organski rastvarači takođe mogu da naruše hid-
rofobne interakcije.
3. Amfipatični molekuli, kakvi su detrdženti narušavaju hidrofobne interakcije, što dovodi do toga
da se uvijeni polipeptidni lanci istežu i narušava konformacija proteina.
4. U prisustvu redukujućih agenasa, kao što su ureja i b-merkaptoetanol pretvaraju se disulfidni
mostovi u sulfhidrilne grupe. Ureja takođe narušava vodonične veze i hidrofobne interakcije.
5. Dodavanjem malih količina soli u rastvor proteina značajno se povećava rastvorljivost proteina,
čak i onih koji se smatraju potpuno neratsvorljivim, kakvi su fibrozni proteini. Rastvorljivost se pove
ćava stoga što se vezivanjem jona soli za jonizujuće grupe u proteinima smanjuju interakcije između
<*»
suprotno naelektrisanih grupa u molekulu proteina, što zatim omogućava molekulima vode da se ra
sporede oko ovih grupa. Ovaj efekat ne zavisi od prirode soli, već samo od broja naelektrisanja poje
dinih jona u rastvoru, tako da soli koje sadrže dvovalentne jone, kao što su MgCI2 ili MgS0 4 imaju
veći efekat na rastvorIjivost nego, npr. NaCI, KCI ili NH4CI.
Dodavanjem velikih količina soli u rastvor proteina stvaraju se precipitati, jer veliki broj jona soli
počinje da se takmiči sa proteinom za molekule vode, koji se potom raspoređuju oko jona soli. Ovo
kao posledicu ima agregaciju molekula proteina i stvaranje precipitata. Ovaj proces se naziva isolja-
vanje proteina i takođe je iskorišćen za razdvajanje proteina u procesu prečišćavanja, jer koncentra
cija soli pri kojoj počinje taloženje nije ista za sve proteine.
6. Teški metali kao što su živa i olovo narušavaju strukturu proteina na nekoliko načina. Oni mo
gu da raskinu sone mostove stvaranjem jonskih veza sa negativno naelektrisanim jonima. Teški me
tali se takođe vezuju sa sulfhidrilnim grupama, što može da dovede do značajne promene u strukturi
i funkciji proteina. Na primer, olovo može da se veže za sulfhidrilne grupe u dva enzima koji učestvu
ju u sintezi nema, što dovodi do teških anemija zbog smanjene količine hemoglobina.
7. Temperatura utiče na rastvorljivost proteina i to tako da se rastvorljivost povećava kada se po
većava temperatura počev od 0°C pa do 40°C. Iznad 40°C većina proteina postaje nestabilna i poči
nje da se denaturiše. Povećanje temperature dovodi do povećanja brzine vibracije molekula, zbog
čega se raskidaju vodonične veze u proteinu. Zagrevanjem rastvora proteina u kiseloj sredini stvara
ugrušak ili koagulum, koji ne može ponovo da se rastvori jer je denaturacija ireverzibilna.
8. Mešanjem i mućkanjem rastvora proteina može da se naruši osetljiva ravnoteža sila koje su
potrebne za održavanje strukture proteina. Na primer, pena koja se stvara kada se belance jajeta
snažno mućka sadrži denaturisane proteine.
^
Poglavlje 5.
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati ili šećeri su najčešći organski molekuli u prirodi i više od polovine celokupnog or
ganski vezanog ugljenika nalazi se u ugljenim hidratima. Većina ovih jedinjenja sadrži ugljenik, vodo-
nik i kiseonik u odnosu Cn(H20)n, zbog čega su i dobili ime ugljeni hidrati. Kod fotosintetskih organi
zama ugljeni hidrati se obrazuju iz C 0 2 i vode a kod heterotrofnih organizama iz velikog broja različi
tih jedinjenja. Iz tog razloga im je i funkcija u organizmu različita: mogu da služe kao brzo metaboli-
šući supstrati ili kao visoko energetska rezervna jedinjenja. Takođe mogu da imaju ulogu skeletne
supstance, da budu sastavni deo ekstracelularnog matriksa ili da ulaze u sastav proteina.
Prema broju prostih šećera koje sadrže ugljeni hidrati se dele na monosaharide, disaharide, oli-
gosaharide i polisaharide.
A. MONOSAHARID!
Monosaharidi ili prosti šećeri su aldehidni ili ketonski derivati polihidroksilnih alkohola sa najma
nje tri ugljenikova atoma, a klasifikuju se prema broju ugljenikovih atoma i hemijskoj prirodi karbonil-
ne grupe. Ako šećer ima aldehidnu grupu onda se svrstava u grupu aldoza, a ako je karbonilna gru
pa keton, šećer pripada grupi ketoza. Najmanji monosaharid je trioza, koja sadrži tri ugljenikova ato
ma, dok tetroze, pentoze, heksoze, heptoze sadrže četiri, pet, šest odnosno sedam ugljenikovih
atoma. Često se za neke klase monosaharida koriste nazivi koji u sebi sadrže informaciju o broju ug
ljenikovih atoma i prirodi karbonilne grupe; npr. naziv aldoheksoze govori da se radi o monosahari-
dima iz grupe aldoza sa šest ugljenikovih atoma ili naziv ketoheksoze koji govori da se radi o mono-
saharidima iz grupe ketoza sa šest ugljenikovih atoma.
Gliceraldehid je najprostiji monosaharid i njegova osobina je da se pojavljuje u dva steroizomerna
oblika koji rotiraju ravan polarizovane svetiosti u suprotnim pravcima. Molekuli koji imaju ove osobine
nazivaju se optičkim izomerima i obeležavaju se sa D (desnorotirajući ili +), odnosno L (levorotirajući
ili -); D izomeri okreću ravan polarizovane svetiosti u pravcu kretanja kazaljke na satu, dok L izomeri
okreću ravan polarizovane svetiosti u suprotnom pravcu. Pošto većina monosaharida ima više hiral-
nih centara, oznake D i L se odnose na organizaciju atoma oko drugog ugljenikovog atoma i to u po-
ređenju sa gliceraldehidom (koji je referentno jedinjenje za optičke izomere), a ne na stvarni pravac
okretanja polarizovane svetiosti.
Stereoizomeri koji nisu enatiomeri (ponašaju se kao predmet i njegov lik u ogledalu) nazivaju se
diastereomeri. Na primer, aldopentoze D-riboza i L-riboza su enantiomeri, kao i D-arabinoza i L-
arabinoza, dok su D-riboza i D-arabinoza diastereomeri. Diastereomeri koji se razlikuju u konfiguraciji
na jednom ugljenikovom atomu (ali ne i na referentnom ugljeniku) nazivaju se epimeri. Na primer, D-
glukoza i D-galaktoza su epimeri jer se razlikuju samo po konfiguraciji OH grupe na četvrtom ugljeni-
kovom atomu, dok D-manoza i D-galaktoza nisu epimeri jer imaju različitu konfiguraciju na više od
jednog atoma ugljenika.
Ciklična struktura monosaharida. Alkoholi mogu da reaguju sa karbonilnom grupom aldehida i
ketona i tom prilikom nastaju hemiacetali odnosno hemiketali. Na sličan način se odvija intramolekul-
ska reakcija u monosaharidima između hidroksilne grupe i aldehidne, odnosno keto-funkcionalne
grupe, iz čega nastaju ciklični hemiacetali i hemiketali (Slika 5-1). Šećeri koji sadrže četiri ili više ug-
Ijenikovih atoma primarno postoje u cikličnom obliku, ali kako su ovi oblici nestabilni lako se vraćaju u
aldehidni ili ketonski oblik. Šećeri sa šestočlanim prstenom poznati su kao piranoze, a ime su dobili
po analogiji sa piranom koji je najprostije jedinjenje koje sadrži ovaj prsten. Na sličan način šećeri koji
sadrže petočlani prsten označavaju se kao furanoze po analogiji sa furanom. Ciklični oblici glukoze i
fruktoze se prema tome označavaju kao glukopiranoza, odnosno fruktofuranoza.
(a)
$ "CH.OH 'Cl 1*011

H—C—OH .I "
HO—C—H U$-°a H
4 </JI ',
4I
H—C—OH KOH H/Ô
»I
H—C—OH
„I *\ *\
H OH
D-glukoza a-D-giukopiranoza
(b)
l
r-
C!»2OH
HOHjC 'CH.OH
*c= O
H01ČC OH CH..OII
,l
I*
HO—C—H H OH/f*
H OH
H—C—OH .c—c*
4
II—'C—OH I 3i OH II
OH II
8
CH,OH
a-D-fniktofuranoza
D-fruktoza
Slika 5-1. Prevođenje linearnog oblika (a) D-glukoze u ciklični hemiacetal a-
D-glukopiranozu i (b) D-fruktoze u ciklični hemiketal a-D-fruktofuranozu. Ci
klične strukture su prikazane kao Haworth-ova projekcija.
Posle ciklizacije karbonilni ugljenik postaje novi hiralni centar i naziva se anomerni ugljenikov
atom a dva diastereomera koja mogu da nastanu u toku reakcije ciklizacije nazivaju se anomeri. Kod
hemiacetala se na C-1 javlja hidroksilna grupa koja leži ili iznad ili ispod prstena. Kada je hidroksilna
grupa ispod prstena, odgovarajuća struktura se označava kao a-anomerni oblik, a ako je hidroksilna
grupa iznad prstena struktura je (3-anomerni oblik.
Reakcije monosaharida
Oksido-redukcione reakcije. U prisustvu oksidujućih agenasa, metalnih jona i nekih enzima
monosaharidi mogu da se oksiduju na različite načine. Oksidacijom aldehidne grupe dobija se aldon-
ska kiselina, oksidacijom terminalne CH2OH grupe, ali ne i aldehidne grupe nastaje uronska kiselina
a oksidacijom i aldehidne i terminalne CH2OH grupe nastaje aldarna kiselina (Slika 5-2).
Najvažniji predstavnici ove grupe su D-glukuronska kiselina i njen epimer L-iduronska kiselina.
Glukuronska kiselina se vezuje u ćelijama jetre sa različitim molekulima, kao što su steroidi, neki le-
kovi i bilirubin (degradacioni proizvod hemoglobina), čime se povećava njihova rastvorljivost u vodi.
Zahvaljući tome moguće je izlučivanje ovih jedinjenja iz organizma. Uronske kiseline takođe ulaze u
sastav važnih polisaharida. Karbonilna grupa u aldonskim i uronskim kiselinama može da reaguje sa
hidroksilnom grupom u istom molekulu, pri čemu nastaje ciklični estar, (Slika 5-3).
3
S. Spasić: Ugljeni hidrati 5-3
OH
OH I
I
c=o c=o
I I
c=o H-C-OH H—C—OH
I H O - C - •H
I HO- - C - H
H—C—OH I I
I H- -C—OH II—C—OH
HO-C—H I I
I -C—OH H- •C—OH
H—C—OH I I c-o
I
H—C—OH c=o c=o
I l i H OH
CllfiH OH H H
D-glukonska D-glukuronska OH
D-glukarna
kiselina kiselina kiselina D-glukono-8-lakton D-glukurono-8-lakton
Slika 5-2. Jedinjenja nastala oksidacijom glukoze. Slika 5-3. Laktoni glukonske i glukuronske
kiseline.
Redukcija. Redukcijom aldehidne i keto grupe u monosaharidima nastaju šećerni alkoholi (aldi-
toli); redukcijom D-glukoze, na primer, nastaje D-glucitol koji je poznat kao D-sorbitol. Ribitol je kom
ponenta flavin koenzima, a glicerol i ciklični alkohol mio-inozitol su važne komponente lipida (Slika 5-
4).
CHTOH
I
H—C—OH CHpH
HO—C—H H—C—OH HO OH
I
H—C—OH H—C—OH CHpH
I
H—C OH H—C—OH H—C—OH
I I I
CHpH CHpH CHpH H OH
D-glucitol D-ribitol D-gliceroI mio-inozito!

Slika 5-4. Alkoholi nastali redukcijom monosaharida.
Izomerizacija. Monosaharidi mogu da učestvuju u različitim reakcijama izomerizacije. Na primer,

posle nekoliko sati u alkalnom rastvoru glukoze nalaziće se i D-manoza i D-fruktoza, a obe izomeri
zacije uključuju intramolekulsko premeštanje atoma vodonika i promenu mesta dvostruke veze. In-
termedijeri koji se stvaraju u tom procesu nazivaju se en^dioli (javljaju se u nekim enzimski katalizo-
vanim reakcijama u metabolizmu ugljenih hidrata).
Esterifikacija. Zahvaljujući slobodnoj alkoholnoj grupi monosaharidi mogu da reaguju sa kiseli
nama dajući estre, pri čemu esterifikacija često potpuno menja hemijske i fizičke osobine monosaha
rida. Najčešće prisutni estri monosaharida u prirodi su fosfatni i suifatni.
Fosforilisani derivati nekih monosaharida su važne metaboličke komponente žive ćelije, a stvara
ju se u reakciji sa adenozin-trifosfatom. Većina biohemijskih transformacija odvija se reakcijama nu-
kleofilne supstitucije, koje zahtevaju aktivne grupe. Kako je u molekulu monosaharida najviše -OH
grupa koje ne mogu da učestvuju u reakcijama supstitucije, problem se rešava tako da se -OH grupe
prevode u fosfatne estre, koji potom mogu da učestvuju u reakcijama nukleofilne supstitucije. Krajnji
rezultat je da spora reakcija sada teče mnogo brže.
Suifatni estri ugljenih hidrata su prvenstveno nađeni u proteoglikanima koji su komponente veziv
nog tkiva. Zbog naelektrisanih grupa suifatni estri vezuju velike količine vode I male jone, a takođe
učestvuju u stvaranju sonih mostova između lanaca ugljenih hidrata.
Stvaranje glikozida. Hemiacetali i hemiketali mogu da grade glikozidne veze sa drugim mono
saharidima ili neugljenohidratnim jedinjenjima, a nastala jedinjenja su glikozidi. Ako se glikozidna ve
za gradi između monosaharida i neugljenohidratne strukture, onda neugljenohidratni deo nastalog
jedinjenja nosi naziv aglikon, a ugljenohidratni deo se označava kao glikozil ostatak. U imenima gli
kozida sadržan je identitet monosaharidne komponente; na primer, acetali glukoze se zovu glukozidi
a ketali fruktoze fruktozidi. Relativno jednostavan primer prikazan na Slici 5-5 ilustruje reakciju gluko
ze sa metanolom pri čemu nastaju dva tipa metil-glukozida.
glikozidne
veze
metil- a-D-glukozid metil- p-D-glukozid

Slika 5-5. Kondenzacija a-D-glukoze sa metanolom pri čemu se stvara
monomerni par metil-D-glukozida.
Glikozidne veze između monosaharida se označavaju prema poziciji ugljenikovih atoma koji u
njoj učestvuju, kao i prema položaju anomerne hidroksilne grupe u monosaharidu. Ako je anomerna
hidroksilna grupa u položaju a, onda se glikozidna veza označava kao a-veza, a ako je u položaju p,
veza se označava kao (3-veza. Na primer, laktoza se sintetiše stvaranjem glikozidne veze između C-
1 u p-galaktozi i C-4 u glukozi, pa se ta glikozidna veza označava kao (3(1—>4)veza.
Glikozidi se dele na O- i N-glikozide, zavisno od toga sa kojom grupom u aglikonu monosaharid
gradi glikozidnu vezu. Ako se glikozidna veza gradi sa -OH grupom u aglikonu nastaju O-glikozidi, a
ako reaguje -NH 2 grupa, nastali glikozidi se označavaju kao N-glikozidi. Treba imati na umu da su
glikozidi koji nastaju iz monosaharidnih jedinica uvek O-glikozidi.
Veliki broj glikozida koji se nalaze u biljkama i životinjama imaju biološki značaj, a neki se koriste
i kao lekovi (glikozidi digitalisa, streptomicin i dr.). Tipični aglikoni za ove glikozide su purini i pirimidi-
ni (nukleotidi i polinukleotidi), jedinjenja sa aromatičnim prstenom u strukturi, proteini (glikoproteini i
glikozaminoglikani) i lipidi (glikolipidi).
Važni monosaharidi
Glukoza, poznata i kao dekstroza nalazi se u velikoj količini u ćelom živom svetu. Ona predstav
lja osnovno gorivo za žive ćelije, a kod životinja je posebno važan izvor energije za ćelije mozga i eri
trocite. Ćelije koje imaju ograničeno snabdevanje kiseonikom, kao što su ćelije u očnoj jabučici, troše
velike količine glukoze kao izvor energije. Čovek unosi glukozu u obliku biljnog polisaharida škroba i
disaharida laktoze, maltoze i saharoze.
Fruktoza ili levuloza se naziva i voćnim šećerom jer se nalazi u velikim količinama u voću; ima je
i u drugim biljkama, kao i u medu. Važnu ulogu kao izvor energije fruktoza ima u muškom reprodukti
vnom sistemu, jer spermatozoidi koriste velike količine ovog šećera kao izvor energije.
Galaktoza je neophodna za sintezu različitih biomolekuia: laktoze, glikolipida, nekih fosfolipida,
proteoglikana i glikoproteina. Sinteza ovih jedinjenja ne zavisi od ishrane jer se galaktoza sintetiše iz
glukoza-1-fosfata. Galaktoza i glukoza su epimeri na C-4 a interkonverziju ova dva šećera katalizuje
enzim koji se naziva epimeraza.
Derivati monosaharida
Deoksišećeri su monosaharidi kod kojih je -OH grupa zamenjena sa -H. Važni deoksišećeri koji
su nađeni u ćelijama su L-fukoza i L-ramnoza, koje ulaze u sastav nekih polisaharida i glikoproteina,
kao i 2-deoksi-D-riboza, koja je komponenta DNK.
Aminošećeri su monosaharidi kod kojih je -OH grupa (najčešće na C-2) zamenjena amino gru
pom (Slika 5-6). Najčešći aminošećeri u ćelijama su D-glukozamin i D-galaktozamin, koji ulaze u sas
tav kompleksnih ugljenih hidrata, vezanih za različite ćelijske proteine i lipide. Aminošećeri su često
acetilovani i jedno od takvih jedinjenja je N-acetil-glukozamin. Kada se N-acetil-glukozamin veže sa
laktatom nastaje N-acetilmuraminska kiselina, koja je važan sastojak bakterijskog zida. N-acetil-
neuraminska kiselina je derivat N-acetil-manozamina i piruvata i važan je sastojak glikolipida i glikop-

roteina. N-acetil-neuraminska kiselina i njeni derivati se nazivaju i sijalinskim kiselinama.
<>, COOH
CH..OH
OH
HO
OH H\ NH-C-CH,
H—C—OH
O
H NH-, H NH-, i ostatak
ostatak R= H — C - O H piruvata
laktata I
a-D-glukozamln a-D-galaktozamin CH2OH
N-acetil-muramlnska N-acetil-neuraminska
kiselina (NAM) kiselina
Slika 5-6. Struktura nekih aminošećera i njihovih derivata.
B. DISAHARIDI I OLIGOSAHARIDI
Ako se glikozidna veza formira između hemiacetalne grupe jednog monosaharida i hidroksilne
grupe drugog monosaharida, nastali glikozid se naziva disaharid, a molekuli koji sadrže veliki broj
monosaharidnih jedinica povezanih glikozidnom vezom su polisaharidi. Nomenklatura ovih jedinjenja
je prilično komplikovana: prvo se u nazivu navodi monosaharid čija poluacetalna hidroksilna grupa
učestvuje u reakciji, zatim se u zagradi navodi pravac glikozidnog vezivanja od poluacetalne grupe
ka alkoholnoj ili drugoj poluacetalnoj grupi, i na kraju se navodi ime drugog monosaharida.
Reakcijom dve hidroksilne grupe na anomernim C-atomima nastaju disaharidi trehaloznog tipa, a
naziv su dobili po tome što im struktura odgovara trehalozi [a-glukozil (1->1) a-glukozidj. Drugi bio-
hemijski važan disaharid trehaloznog tipa je saharoza [a-glukozil (1->2) (3-fruktozid], kod koje se gli
kozidna veza formira između C-1 u ostatku glukoze i C-2 u ostatku fruktoze (Slika 5-7). Kako su ova
dva ugljenikova atoma povezana acetalnom vezom, saharoza nije redukujući šećer. Saharoza se
stvara u biljkama i predstavlja transportni oblik energije za ćelu biljku.
D
CH*OH CHpH
CHjOH
H OH OH H
glukoza fruktoza
saharoza laktoza
CH.pH CH..OH
H OH H OH
glukoza glukoza
maltoza celobioza
Slika 5-7. Struktura biohemijski važnih disaharida.
Disaharidi tipa maltoze nastaju reakcijom poluacetalne hidroksilne grupe jednog monosaharida
sa alkoholnom grupom na C-4 drugog monosaharida, tako da imaju slobodnu hidroksilnu grupu koja
može dalje da reaguje sa novim molekulom monosaharida. U ovu grupu disaharida spadaju maltoza,
laktoza i celobioza (Slika 5-7).
Maltoza [ct-glukozil (1->4) glukozid] je intermedijerni proizvod u hidrolizi škroba i ne nalazi se

slobodna u prirodi. Kod maltoze je a-glikozidna veza formirana između C-1 u jednom ostatku glukoze
i C-4 u drugom ostatku glukoze, a kako u drugom ostatku glukoze postoji slobodna hemiacetalna
grupa, maltoza je redukujući šećer.
Laktoza [0-galaktozil ( 1 ^ 4 ) glukozid] je disaharid koji se nalazi u mleku. Kod laktoze je jedan
molekul galaktoze povezan (3-glikozidnom vezom sa molekulom glukoze. I laktoza je redukujući še
ćer jer ima slobodnu hemiacetalnu grupu u ostatku glukoze.
Celobioza [(3-glukozil (1->4) glukozid] je degradacioni proizvod celuloze i sadrži dva ostatka glu
koze povezana (3-glikozidnom vezom. Kao i maltoza i celobioza se ne nalazi slobodna u prirodi.
Disaharidi se nalaze u prirodi u velikoj količini i predstavljaju značajan izvor energije u humanoj
ishrani. Digestija disaharida se odvija pod uticajem enzima koji se nalaze samo u mukozi tankog cre-
va, tako da nije moguće intravenski davati disaharide. Kako se u tankom crevu mogu da apsorbuju
samo monosaharidi, nedostatak disaharidaza dovodi do toga da nerazloženi disaharidi dospevaju u
kolon i izbacuju iz organizma. Zbog toga što su disaharidi osmotski aktivni dolazi do povlačenja vode
iz okolnog tkiva i pojave dijareje. Jedan od najčešćih nedostataka ove vrste je nedostatak laktaze,
koji se javlja kod relativnog velikog broja osoba, a koje zbog toga ne mogu da vare laktozu. Poreme
ćaj se leci ili izostavljanjem laktoze iz hrane ili davanjem enzima laktaze.
Oligosaharidi imaju najmanje 3 a najviše 9 monosaharida vezanih glikozidnom vezom. Slobodni
oligosaharidi se nalaze u biljkama, a u životinjskim organizmima ih ima u niskim koncentracijama.
Izuzetak čine oligosaharidi iz mleka. U vezanom obliku oligosaharidi se nalaze u glikoproteinima i
gangliozidima.
C. POLISAHARIDI
Polisaharidi su molekuli koji u organizmu imaju ulogu ili depoa energije ili strukturnog materijala.
Sagrađeni su od monosaharidnih jedinica povezanih glikozidnom vezom, a broj monosaharida se
kreće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Struktura polisaharida može biti linearna ili račvasta, a
molekulska masa nekih polisaharida nije konstantna, već zavisi od metaboličkog stanja organizma.
Polisaharidi mogu da se podele u dve velike grupe: homopolisaharidi koji su sagrađeni samo
od jedne vrste monosaharida, i heferopolisaharidi koji sadrže dve ili tri vrste monosaharida.
(1) Homopolisaharidi
Homopolisaharidi koji se nalaze u prirodi su škrob, glikogen i celuloza, čija je zajednička osobina
da se njihovom hidrolizom dobija glukoza, kao i hitin sagrađen od ostataka N-acetil-glukozamina. Po
red ovih polisaharida koji se nalaze u prirodi biohemijski su važni još dekstran, sagrađen takođe od
ostataka glukoze i inulin, u čiji sastav ulaze samo molekuli fruktoze.
Škrob je najvažniji biljni homopolisaharid i predstavlja giavnu rezervu energije u biljkama. Depo-
novanje glukoze u obliku škroba sprečava povećanje intracelulamog osmotskog pritiska, što bi se
inače desilo kad bi se glukoza deponovala kao monomer. Škrob se nalazi u citoplazmi biljnih ćelija u
obliku nerastvorljivih granula koje se sastoje od dve gradivne jedinice: amiloze i amilopektina.
H OH H OH
glukoza glukoza _ n
a-amiloza
Slika 5-8. Struktura amiloze: ostaci glukoze su povezani a(1->4) gli

kozidnom vezom u dugi nerazgranati lanac, koji je spiralno uvrnut.
'3-
Amiloza je sagrađena od nekoliko hiljada ostataka D-glukoze koji su povezani a(1->4) glikozid-
nom vezom u dugi nerazgranati lanac (Slika 5-8). Molekulska masa amiloze ide od 150 000 do 600
000. Iz sternih razloga lanac amiloze je uvrnut u obliku heliksa sa 6 ostataka glukoze po jednom
okretu, što joj daje kompaktnu strukturu koja je vrlo pogodna za deponovanje. Amiloza, kao i neki
drugi polisaharidi, ima na jednom svom kraju slobodnu aldehidnu grupu koja ima redukujuća svojs
tva.
Amilopektin je izgrađen na sličan način kao i amiloza, ali ima dodatna mesta grananja na kojima
hidroksilna grupa u položaju C-6 gradi glikozidnu vezu [a(1->6) veza] sa drugim molekulom glukoze
(Slika 5-9). Mesta grananja su na svakih 24 - 30 ostataka glukoze i to sprečava stvaranje heliksa.
Molekul amilopektina sadrži oko 106 ostataka glukoze, zbog čega je najveći molekul koji se pojavljuje
u prirodi. ^
CH.pH CHpH
grana O
CHpH CHPH CH./>H

H H
-0-J XV" 7 / "-o-

H OH H OH H OH
amilopektin
Slika 5-9. Struktura amilopektina.
Glikogen je polisaharid koji predstavlja depo energije kod kičmenjaka; u naročito visokoj koncen
traciji nalazi se u jetri (oko 10 g/100 g svežeg tkiva) i mišićima (oko 1 g/100 g svežeg tkiva). Primarna
struktura glikogena je kao kod amilopektina, ali je glikogen više razgranat. Mesta grananja kod gliko-
gena su na svakih 6 - 1 0 ostataka glukoze u spoljašnjem delu molekula, a u središtu molekula su če
sto i kod svakog četvrtog ostatka"glukoze. Zbog toga je molekul glikogena kompaktniji nego molekuli
drugih polisaharida, pa zauzima vrlo malo prostora. Molekulska masa glikogena je od 106 do 1,6 x
107daltona.
Celuloza je najrasprostranjenije organsko jedinjenje na zemlji, jer čini jednu trećinu biljne mase
\lma strukturu linearnog polimera koji sadrži do 150JD0 ostataka glukoze povezanih (3(1-^-4) glikozid-
nim vezama (Slika 5-10). Zbog ovog tipa veze molekul celuloze ima oblik vlakana; viakna su ispresa-
vijana i povezana vodoničnim vezama koje stabilizuju čitavu strukturu. Iz tog razloga celuloza ima
strukturnu ulogu u biljkama.
H OH H OH
glukoza glukoza
celuloza
Slika 5-10. Struktura celuloze.
Hitin je glavna strukturna komponena spoljašnjeg skeleta kod beskičmenjaka (insekti, pauci), a
prisutan je i u ćelijskom zidu većine gljiva i mnogih algi. Hitin je polimer sagrađen od ostataka N-
acetil-glukozamina povezanih p(1—>4) vezama. Od celuloze se razlikuje samo po tome što mu je -OH
grupa na C-2 zamenjena acetamidnom grupom.
Dekstrani su polisaharidi sagrađeni od ostataka glukoze, a nalaze se pre svega u membrani ba
kterija. Ostaci glukoze su povezani (1->6) vezama, a mesta grananja su na položaju C-2, C-3 ili C-4.
Molekulska masa dekstrana je oko 4 x 106 daltona. Dekstrani se koriste kao zamena za krvnu plaz
mu kod velikih gubitaka krvi.
Od posebnog medicinskog interesa je polisaharid inulin, koji je sagrađen od ostataka fruktoze
povezanih 1(3-glikozidnim vezama. Koristu se za određivanje zapremine ekstracelularnog prostora,
kao i brzine glomerularne filtracije.
(2) Heteropolisaharidi (heteroglikani)

Heteropolisaharidi ili bolje reći heteroglikani sagrađeni su od većeg broja različitih monosaharid-
nih jedinica, a pored jednostavnih monosaharida sadrže i aminošećere i uronske kiseline. Često su
razgranati molekuli, a skoro bez izuzetka heteroglikani su kovalentno vezani sa drugim molekuli,
uglavnom sa proteinima ali i sa lipidima. Osnovne grupe ovih jedinjenja su glikozaminoglikani (prote-
oglikani), glikoproteini, peptidoglikani i glikolipidi.
lako je proučen veliki broj različitih heteroglikana, još uvek nije jasna uloga ugljenih hidrata u bio
loškoj aktivnosti ovih jedinjenja. Poslednja istraživanja ukazuju na to da ugljeni hidrati stabilizuje mo
lekule proteina, odnosno sprečavaju njihovu denaturaciju. Pošto se ostaci ugljenih hidrata nalaze na
površini molekula, ovi molekuli su otporni na delovanje proteolitičkih enzima. Heteroglikani imaju ulo
gu i u prepoznavanju različitih kompleksa, što je fenomen karakterističan za multicelularne organiz
me.
Glikozaminoglikani (GAG) su veliki kompleksi negativno naelektrisanih polisaharidnih lanaca
koji su obično vezani sa malim količinama proteina. Ova jedinjenja imaju sposobnost da vezuju velike
količine vode i zbog toga imaju izgled gela. Viskozne osobine mukoznih sekreta takodje potiču od
glikozaminoglikana, pa su se zbog toga ranije nazivani mukopolisaharidima.
Glikozaminoglikani stabilizuju i podržavaju ćelijske i fibrozne komponente tkiva, što pomaže u
održavanju ravnoteže vode i soli u telu. Na primer, vezivno tkivo koje se nalazi u koži, hrskavici, teti
vama, ligamentima i matriksu kostiju sastoji se od nerastvorijivih proteinskih vlakana koja su inkorpo
rirana u osnovnoj supstanci. Karakter vezivnog tkiva zavisi od relativnog odnosa osnovne supstance
i proteinskih vlakana i u svakom od ovih tkiva je drugačiji. Specijalnu vrstu osnovne supstance u kojoj
se nalaze glikozaminoglikani ima sinovijalna tečnost.
Glikozaminoglikani su dugi, u većini slučajeva nerazgranati, heteropolisaharidni lanci sagrađeni
od disaharidnih jedinica koje se ponavljaju: [uronska kiselina-amino-šečer]n. Amino-šećer je ili D-
glukozamin ili D-galaktozamin u kome je amino grupa obično acetilovana, što eliminiše njeno pozitiv
no naelektrisanje. Amino-šećer može da ima i sulfat na C-4 ili C-6 ili na neacetilovanom azotu. uron
ska kiselina je ili D-glukuronska kiselina ili njen epimer na C-5, L-iduronska kiselina. Jedini izuzetak
od ovog pravila je keratan-sulfat koji ima galaktozu umesto uronske kiseline. Uronske kiseline imaju
karboksilnu grupu koja je pri fiziološkom pH negativno naelektrisana i, zajedno sa sulfatnom grupom
čini da glikozaminoglikani imaju jako negativno naelektrisanje.
Zbog toga što imaju veliki broj negativnih naelektrisanja glikozaminoglikani u rastvorima pokazuju
tendenciju ka istezanju jer se negativne grupe odbijaju jedne od drugih, a istovremeno su okruženi
velikim brojem molekula vode. Kad je u rastvoru više lanaca glikozaminoglikana, oni prosto "klize"
jedni preko drugih, zbog čega mukozni sekreti i sinovijalna tečnost imaju klizavu konzistenciju. Kada
su glikozaminoglikani izloženi pritisku, voda izlazi iz njihovog okruženja i molekul se smanji na mno
go manju zapreminu, a kada pritisak popusti oni se vraćaju na originalnu, hidratizovanu zapreminu.
Na ovoj osobini glikozaminoglikana počiva funkcija sinovijalne tečnosti i očne vodice.
Prema vrsti monomera, tipu glikozidne veze i broju i lokaciji sulfatnih grupa, glikozaminoglikani se
dele u šest glavnih grupa; hujaluronska kiselina, dermatan-sulfat, keratan-sulfat, heparin, hondroitin-
4-sulfat i hondroitin-6-sulfat (Slika 5-11).
m
CH..OH CH 2 OH
cocr
H OH O' H NHCOCH3 O H NHCOCR

D-glukuronat N-acetil-D-glukozamin N-acetil-D-galaktozamin-
-4-sulfat
hijaluronska kiselina dermatan-suifat
CH,OH CH 2 OH CH2OSOs
H OH O' H NHCOCH, H OH H NHCOCH;i

D-glukuronat N-acetil-D-galaktozamin- D-galaktoza N-acetil-D-glukozamin-
-4-sulfat -6-sulfat
hondroitin-4-sulfat keratan-sulfat
COO- CH 2 0S0J CHoOSOgr
H OH
D-glukuronat N-acetil-D-galaktozamin- D-iduronat-2-sulfat N-sulfo-D-glukozamin-
-6-sulfat -6-sulfat
hondroitin-6-sulfat heparin
Slika 5-11. Struktura glikozaminoglikana
Hijaluronska kiselina je najveće jedinjenje iz grupe glikozaminoglikana; sagrađena od 250 do

25000 disaharidnih jedinica koje se sastoje od D-glukuronske kiseline i N-acetil-D-glukozamina. Od
drugih glikozaminoglikana se razlikuje po tome što nema sulfatnu grupu i nije kovalentno vezana za
protein, a osim toga ne nalazi se samo kod životinja, već i u nekim bakterijama. Zbog anjonskog ka
raktera glukuronske kiseline, hijaluronska kiselina vezuje katjone (K+, Na+ i Ca2+). Hijaluronska kiseli
na se nalazi u velikoj količini u vezivnom tkivu, sinovijalnoj tečnosti, očnoj vodici, pupčanoj vrpci itd.
Druga jedinjenja iz grupe glikozaminoglikana su sagrađena od 50 do 1000 disaharidnih jedinica
koje u sebi sadrže sulfatne ostatke, a broj i odnos disaharida zavisi od životinjske vrste i tkiva u kome
se nalaze. Hondroitin-4-sulfat i hondroitin-6-sulfat su najčešći glikozaminoglikani u organizmu i nala
ze se u hrskavici, tetivama, ligamentima, aorti itd. U hrskavičastom tkivu su vezani za kolagen i odr
žavaju vlakna u obliku čvrste i jake mreže. Sagrađeni su od disaharidnih jedinica koje sadrže N-
acetil-galaktozamin i glukuronsku kiselinu, na koju je vezan sulfat na C- 4, odnosno C-6.
Disaharidne jedinice u keratan-sulfatu sadrže N-acetil-glukozamin i galaktozu, u kojoj na C-6 mo
že biti vezan sulfat. Keratan-sulfat se nalazi u agregatima proteoglikana u hrskavici i to vezan sa
hondroitin-sulfatom, a takođe se nalazi i u rožnjači.
Dermatan-suifat se nalazi u koži, krvnim sudovima i srčanim zaliscima, a sagradjen je od N-acetil-
galaktozamina i L-iduronske kiseline, koja može u izvesnoj meri da bude zamenjena glukuronskom
kiselinom. Njegova funkcija u organizmu nije sasvim poznata, ali se zna da ima izvesna antikoagu-
lantna svojstva.
Važno jedinjenje iz grupe glikozaminoglikana je i heparin koji funkcioniše kao inhibitor koagulacije
krvi. Pored ove ekstracelularne funkcije, heparin se nalazi i intracelularno u mast-ćelijama arterija,
posebno u jetri, plućima i koži. Heparin je izgrađen od disaharidnih jedinica koje su sastavljene D-
iduronat-2-sulfata i N-sulfo-D-glukozamin-6-sulfata i ima u prošeku 2,5 sulfatnih ostataka po jednoj
disaharidnoj jedinici.
Svi glikozaminoglikani, izuzev hijaluronske kiseline vezani su kovalentno za protein i tako obrazu
ju monomere proteoglikana. U monomeru proteoglikana za proteinsko jezgro je vezan veliki broj line-
ranih ugljenohidratnih lanaca koji su sastavljeni od preko 100 monosaharida, a oko proteinskog jez
gra su raspoređeni tako da idu u stranu i jedan od drugog su razdvojeni zbog naelektrisanja koje
imaju. Zbog ovakvog rasporeda ugljenohidratnih lanaca monomeri proteoglikana imaju izgled četke
za pranje boca (Slika 5-12). Veza između glikozaminoglikana i proteina ide preko trisaharidne jedini
ce (koja ima sastav galaktoza-galaktoza-ksiloza) u ugljenohidratnom lancu i serina u proteinu. Gliko-
zidna veza se formira između ksiloze i hidroksilne grupe serina.
izgled sa strane izgled odozgo

Slika 5-12. Shematski prikaz monomera proteoglikana iz hrskavice.
Monomeri proteoglikana se asociraju sa molekulom hijaluronske kiseline i stvaraju agregate pro

teoglikana, a asocijacija između monomera i hijalunske kiseline se ostvaruje jonskim vezama. Agre
gati se dodatno stabilizuju uz pomoć malih proteina, koji imaju ulogu veznih proteina između mono
mera i hijaluronske kiseline (Slika 5-13).
Slika 5-13. Shematski prikaz agregata proteoglikana
Glikoproteini su proteini u kojima su oligosaharidi kovalentno vezani. Za razliku od glikozamino

glikana, ugljenohidratni lanci u glikoproteinima su relativno kratki i sadrže od dva do deset ostataka
monosaharida. Oligosaharidi u glikoproteinima su često razgranati, a mogu da imaju i negativno nae-
lektrisanje.
Najveći broj proteina u prirodi je vezan sa ugljenim hidratima i vrlo je malo slobodnih proteina;
primera radi, od 60 izolovanih proteina plazme samo albumin i prealbumin nemaju u svojoj strukturi
ostatke ugljenih hidrata. Procentualno posmatrano ugljenohidratni deo može da iznosi od nekoliko
procenata do čak 85%. Biološka aktivnost glikoproteina zavisi od proteinskog dela i tu spadaju:
- strukturni proteini (kolagen)
- enzimi (ribonukleaza, amilaza, acetilholinesteraza, glukocerebrozidaza)
- transportni proteini (ceruloplazmin, transferin)
- peptidni hormoni (luteinizirajući hormon, folikulostimulirajući hormon).
U grupu glikoproteina spadaju takođe i imunoglobulini, fibrinogen i proteini krvnih grupa.
Od ugljenih hidrata u sastav glikoproteina ulaze glukoza, galaktoza, manoza kao i aminošećeri N-
acetilglukozamin i N-acetilgalaktozamin. U perifernom delu ugljenohidratnog lanca u glikoproteinima
mogu da se nađu i L-fukoza (6-deoksi-heksoza), kao i sijalinska kiselina. Kovalentno vezivanje oligo-
saharida sa proteinom ostvaruje se na sledeće načine:
S4-
^ - N-glikozidnom vezom sa ostatkom asparagina iz proteina,

v - O-glikozidnom vezom sa ostatkom treonina ili češće sa ostatkom serina iz proteina i
'V u kolagenu sa ostatkom hidroksilizina.
H2C-OH 0 NH H 2 C-0H
M II I OHJ—0.
N-C-CH 2 -CH
I
c=o
Protein
Slika 5-14. Tipično kovalentno vezivanje između peptidnog i oligosaharidnog lanaca u glikoprote-
inu: a) N-glikozidna veza između ostatka asparagina u peptidnom lancu i N-acetilglukozamina:
b) O-glikozidna veza između ostatka serina u peptidnom lancu i N-acetilgalaktozamina
Peptidoglikani su glavna komponenta ćelijskog zida bakterija, a među njima je najvažniji murein.
Murein je makromolekul velike dužine sagrađen od disaharidnih jedinica koje su sastavljene od N-
acetilglukozamina i N-acetilmuraminske kiseline. Muraminsku kiselinu razlaže enzim muraminidaza
koja je poznata i po imenom Iizozim, a nalazi se u suzama i nosnom sekretu, što omogućava razla
ganje bakterija koje u disajne puteve i oči dospevaju iz vazduha.
Glikolipidi su kompleksi oligosaharida i lipida, a nalaze se prvenstveno u membranama. Najvaž
niji predstavnici ove grupe jedinjenja su sfingolipidi, gliceroglikolipidi i izoprenol-glikolipidi.
& Q
Poglavlje 6.
Lipidi
Lipidi su vrlo raznovrsna grupa biomolekula koji se između sebe razlikuju i po strukturi i po funkci
ji. Zbog toga naziv lipidi ima uglavnom operativni karakter i njime se generalno definišu supstance
koje se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima kao što su etar, hloroform i aceton a ne rastvaraju se
značajno u vodi.
Funkcija lipida u organizmu je vrlo raznovrsna i bez njih ne bi mogao da postoji nikakav oblik ži
vota. Amfifilni lipidi kakvi su fosfolipidi i sfingolipidi sastavni su deo membrane svih ćelija (sa izuzet
kom nekih mikroorganizama); trigliceridi su energetska rezerva i kod kičmenjaka su smešteni u po
sebnom tkivu koje se naziva masno tkivo i iz koga po potrebi mogu da se mobilišu; u lipide spadaju u
neki liposolubilni vitamini, kao i holesterol koji je esencijelni sastojak membrane, ali i polazno jedinje-
nje za sintezu steroidnih hormona i žučnih kiselina koje su neophodne za digestiju masti u intestinal-
nom traktu.
A. KLASIFIKACIJA LIPIDA
Podela lipida može da se izvrši na više načina, obzirom na to da im je hemijska priroda vrlo razli
čita. Jedan od načina da se lipidi klasifikuju jeste i podela u dve grupe: jednostavni lipidi, koji ne mo
gu da se saponifikuju bazama i složeni lipidi, koji imaju u sebi estarsku vezu, pa prema tome mogu
da se saponifikuju. U prvu grupu spadaju masne kiseline i izoprenski derivati, čiji su najvažniji pred
stavnici terpeni i steroidi. U grupu složenih lipida spadaju oni koji obavezno imaju 1 - 3 acil-ostatka
esterifikovana sa alkoholom, najšešće glicerolom, glicerol-3-fosfatom i sfingozinom. I izoprenski deri
vati mogu da budu u esterifikovanom obliku, kao što je to slučaj sa estrima holesteroia i masnih kise
lina.
B. BIOLOŠKI ZNAČAJ LIPIDA

Triacilgliceroli su važan sastojak ishrane i njihovom razgradnjom dobija se najveća količina ener
gije. Oksidacijom 1 g proteina ili 1 g ugljenih hidrata dobija se 18,6 kJ (4,4 kcal), odnosno 17,5 kJ
(4,2 kcal), a oksidacijom 1 g masti dobija se čak 39,6 kJ (9,5 kcal). Pored energetske vrednosti lipidi
iz hrane su izvor esencijelnih masnih kiselina, a imaju i ulogu nosača za liposolubilne vitamine (reti-
nol, kalciferol, tokoferol).
Kod životinja se najveća količina lipida nalazi u masnom tkivu i to u obliku triacilglicerola. Lipidi iz
masnog tkiva predstavljaju rezervu energije, ali imaju i ulogu toplotnog izolatora i amortizera spoljaš-
njeg pritiska i udara. Odrasle osobe deponuju oko 10 kg masti (gojazne osobe znatno više), ali samo
oko 500 g ugljenih hidrata u obliku glikogena.
Izuzetan značaj imaju fosfolipidi, sfingolipidi i holesterol kao strukturni element svih ćelija, jer
učestvuju u izgradnji i plazma membrane i intracelulamih membrana (mitohondrije, lizozomi i endo-
plazmatski retikulum). Steroidni hormoni su po svojoj prirodi lipidi, tako da lipidi imaju ulogu i u reagu-
laciji metbolizma, rasta i diferenciranja. To isto važi i za prostaglandine i leukotriene koji u mnogim
tkivima ispoljavaju hormonsko dejstvo.
C. HEMIJSKE KARAKTERISTIKE LIPIDA
(1) Masne kiseline

Masne kiseline se u prirodnim lipidima nalaze kao sastavni deo acilglicerola, fosfoglicerida i sfin-
golipida, imaju nerazgranat ugljovodonični lanac različite dužine i mogu imati jednu ili više dvostrukih
veza. Hemijski nazivi masnih kiselina određuju se prema analognim ugljovodonicima sa istim brojem
ugljenikovih atoma; na primer, zasićena masna kiselina sa 6 C-atoma ima naziv heksanska kiselina
(trivijalni naziv je kapronska kiselina). Nezasićene masne kiseline se označavaju na isti način, sa na
stavkom -en ako imaju jednu dvostruku vezu, odnosno -dien ili -trien za dve i tri dvostruke veze. Ug-
Ijenikovi atomi se označavaju od karboksilne grupe i to tako da se C-atom u karboksilnoj grupi obele-
žava sa 1, onaj do njega sa 2 itd. Obeležavanje C-atoma može da bude i takvo da prvi C-atom do
karboksilne grupe ima oznaku a-C, sledeći p-C atom itd. Numeričkim simbolom masne kiseline se
označavaju tako da prvi broj predstavlja broj C-atoma, a drugi broj (iza znaka :) perdstavlja broj dvos
trukih veza i u zagradi njihov položaj).
Tabela 6-1. Biohemijski važne masne kiseline

A. Zasićene masne kiseline: sumarna formula C n H 2 n +iCOOH
trivijalni naziv hemijski naziv numerička oznaka struktura
laurinska kiselina dodecenska kiselina 12:0 CH3-(CH2)io-COOH
miristinska kiselina tetradecenska kiselina 14:0 CH3-(CH2)12-COOH
palmitinska kiselina heksadecenska kiselina 16:0 CH3-(CH2)14-COOH
stearinska kiselina oktadecenska kiselina 18:0 CH3-(CH2)16-COOH
arahinska kiselina eikozenska kisleina 20:0 CH3-(CH2)i8-COOH
lignocerinska kiselina tetrakozenska kiselina 24:0 CH3-(CH2)22-COOH
B. Nezasićene masne kiseline: sumarna formula C n H 2 n -iCOOH (sve dvostruke veze su cis)
CH3-(CH2)5-CH=CH-(CH2)7-
palmitoleinska kiselina A9-heksadecenska kiselina 16 : 1 (9)
COOH
oleinska kiselina A9-oktadecenska kiselina 18 : 1 (9)
COOH
nervonska kiselina A15-tetrakozenska kiselina 2 4 : 1 (15)
COOH
Aa ^-oktadekadienska ki CH3-(CH2)4-(CH=CH-CH2)2-
linolna kiselina 18:2(9,12)
selina (CH2)6-COOH
A aiA10 -oktadekatrienska CH3-CH2-(CH=CH-CH2)3-
a-linolenska kiselina 18:3(9,12,15)
kiselina (CH2)6-COOH
Aby'^-oktadekatrienska ki CH3-(CH2)4-(CH=CH-CH2)3-
v-linolenska kiselina 18:3(6,9,12)
selina (CH2)3-COOH
A 0 0 1 '^-eikozatetraenska CH3-(CH2)4-(CH=CH-CH2)4-
arahidonska kiselina 20:4(5,8,11,14)
kiselina (CH2)2-COOH
S. Spasić: Lipidi 6-3
Položaj dvostruke veze u masnoj kiselini označava se sa A, pa na primer oznaka A9 pokazuje da

je dvostruka veza između C-9 i C-10. Ovaj položaj dvostruke veze je najčešći kod prirodnih nezasi
ćenih masnih kisleina. Dvostruka veza određuje prostorni položaj ugljovodoničnog lanca masnih ki
selina, tako da postoje dva izomerna oblika: cis- i trans-oblik. Skoro sve prirodne nezasićeme masne
kiseline su u cis-obliku. Ako se u masnoj kiselini nalaze dve ili tri dvostruke veze, one su uvek razd
vojene sa 2 -C-C- veze. Neke od masnih kiselina sa više dvostrukih veza ne može da sintetiše orga
nizam, a kako imaju važnu funkciju neophodno je da se unose hranom. Ove masne kiseline se nazi
vaju esencijelnim masnim kiselinama i one obavezno imaju jednu dvostruku vezu koja je od karbok-
silne grupe udaljena za više od 9 C-atoma.
Važna esencijelna masna kiselina je linolna kiselina ili A9,12-oktadekadienska kiselina sa 18 C-
atoma; druga dvostruka veza u ovoj kiselini je na 12-tom C atomu posmatrano od karboksilne grupe
ili na 6-tom C-atomu od poslednjeg LJ-C atoma, pa se označava i kao w-6-masna kiselina. Linolein-
ska kiselina (A9,12,15-oktadekatrienska kiselina) ima treću dvostruku vezu na 3-ćem C-atom od posle
dnjeg w-C-atoma, pa se označava kao w-3-masna kiselina.
(2) Acilgliceroli
Masne kiseline se u organizmu nalaze prvenstveno u obliku estara glicerola i u tom obliku se de-
ponuju za kasnije korišćenje. Estri trihidroksilnog alkohola sa jednom (monoacilgliceroli) i dve (diacil-
gliceroli) masne kiseline pojavljuju se uglavnom kao intermedijeri u sintezi i razgradnji jedinjenja koja
sadrže glicerol. Najveća količina masnih kiselina u humanom organizmu nalazi se u obliku triacilgli
cerola, u kojima su sve tri hidroksilne grupe u glicerolu esterifikovane sa masnim kiselinama. Triacil-
gliceroli se nazivaju još i neutralne masti ili trigliceridi. Međutim, ovaj naziv nije ispravan jer u organi
zmu postoje i drugi tipovi neutralnih masti
Vrsta masnih kisleina koje ulaze u sastav triacilglicerola zavisi od ishrane i anatomske lokacije
triacilglicerola. Kada su sve tri hidroksilne grupe u triacilglicerolu esterifikovane jednom istom mas
nom kiselinom, za takve triacilglicerole kažemo da su jednostavni. Mnogo su češći oni triacilgliceroli
u kojima se nalaze različite masne kiseline i takve triacilglicerole nazivamo mešovitim.
0
0 II
0 II H,C5 — 0 — C — R
II H,C—OH H,C;—o—c—R
0
H2C—0—C—R 0 0 II
I II II HC:—o—c—R'
HC—OH HC—0—C—R H( :—o—c—R'
|I
H,C—OH
I
H C—OH
t H,C—OH H,C—0—C—R"
0
II
onoacilglicerol 2-monoacilglicerol disicilglicerol tri acilglicerol
Važna osobina masnih kiselina i triacilglicerola je odsustvo afiniteta za vodu. Dugi ugljovodonični
lanci masnih kiselina nemaju sposobnost građenja vodoničnih veza, pa stoga pokazuju mnogo veću
tendenciju za vezivanje jedan sa drugim ili sa drugim hidrofobnim jedinjenjima, nego sa vodom ili ne
kim polarnim supstancama. Ovaj hidrofobni karakter masnih kiselina i triacilglicerola je esencijelan za
stvaranje kompleksnih bioloških struktura i razdvajanje prostora u organizmu.
Triacilgliceroli su visoko efikasna jedinjenja za čuvanje energije i to iz tri razloga. Prvo, razgrad
njom triacilglicerola dobija se 2,5 puta više ATP nego što se dobija razgradnjom iste (težinske) količi
ne glikogena. Drugo, triacilgliceroli mogu da se čuvaju kao čisti lipidi bez asocijacije sa vodom (za
hvaljujući svojoj hidrofobnoj prirodi) za razliku od glikogena koji je hidrofilan i deponovan u tkivima
vezuje dvostruko veću količinu vode od svoje težine. To znači da će ekvivalentna količina energije
koja se čuva u obliku hidratizovanog glikogena imati oko četiri puta veću masu nego ako se čuva u
obliku čistih triacilglicerola. Treće, humani organizam ima deponovan glikogen u jetri i mišićima u ko
ličini koja je dovoljna da podmiri potrebe u energiji za oko 24 sata gladovanja, dok količina depono-
vanih triacilglicerola može da podmiri potrebe za energijom u toku nekoliko nedelja gladovanja.
(3) Fosfogliceridi (fosfolipidi)

Kao i acilgliceroli i fosfogliceridi imaju u osnovnoj strukturi glicerol, kod koga su dve hidroksilne
grupe esterifikovane sa dugolančanim masnim kiselinama, a treća sa fosfatnom kiselinom. Ovo jedi-
njenje se naziva fosfatidilna kiselina i u organizmu se nalazi samo u tragovima, uglavnom kao inter-
medijer u sintezi acilglicerola i fosfoglicerida. Svi ostali fosfogliceridi u organizmu su derivati fosfati-
dilne kiseline, jer za fosfatnu kiselinu imaju vezanu neku bazu (serin, holin ili etanolamin).
0 0
II II
0 C H 2 — 0 — C — R l, 0 C H2o — 0 — C — Rl,
II 1 II 1
Ra—C—0—C—H 0 Ra-- C — 0 — C — H 0
1 II 1 II
CH2—O—P —0~ CH 2 — 0 — P — 0 - R 3
i
1
0~ 0"
fosfatidilna kiselina fosfoglicerid

R1, R2 - acil ostatak ; R3 - baza
Fosfogliceridi su amfifilna jedinjenja jer imaju hidrofobni i hidrofilni deo. Hidrofobni deo čine ostaci
masnih kiselina, a hidrofilni deo fosfatna kiselina sa bazom koja je za nju vezana. Nalaze se u teles-
nim tečnostima, kao što su plazma i žuč, ali se u najvećoj koncentraciji sreću u membranama. U će-
lijskoj membrani imaju različite funkcije, a služe i kao strukturna komponenta membrane. Skoro polo
vina mase eritrocitne membrane otpada na fosfolipide. Fosfolipidi imaju ulogu i u aktivaciji nekih en
zima.
Najčešći fosfogliceridi u humanim tkivima su fosfatidilholin (Hi lecitin), fosfatidiletanolamin i fosfa-
tidilserin. Pri fiziološkom pH fosfatidilholin i fosfatidiletanolamin nemaju neto naelektrisanje i nalaze
se u obliku cviter jona, za razliku od fosfatidilserina koji ima negativno naelektrisanje, što znači da je
^kiseli fosfoglicerid.
o 0
« II
0 CHz-O-C—Rx O CH2-0-C
!l
' II I
R 2 - C - 0 - CCHH - 0 - PO- 0 - C H C H N ( C H ) ^ R c _ 0 - CC
HH - 0 - PO- 0 - C H C H N H ;
2 2 2 3 2 2 2
°~ o"
fosfatidilholin fosfatidiletanolamin
O
II
O CHo—O—C—R,
II I
R 22 — C — O — C H O
I II
CH2— O—P—O—CH-—CH—COO"
O" NH+
fosfatidilserin
Većina fosfolipida ima u svom sastavu dve različite masne kiseline. Fosfatidilholin sadrži većinom
palmitinsku ili stearinsku kiselinu na C1 u glicerolu, a oleinsku, linolnu ili linoleinsku kiselinu u položa
ju C2. Fosfatidilietanolamin ima iste zasićene masne kiseline kao i fosfatidilholin, ali u položaju C2
ima nezasićene masne kiseline dužeg lanca: 18:2, 20:4 ili 22:6.
Fosfoglicerid koji se nalazi u ćelijskim membranama je fosfatidilinozitol koji za fosfatnu kiselinu
ima vezan ciklični alkohol inozitol. Ovaj fosfoglicerid u membrani ima ulogu sidra, odnosno za njega
se vezuju različiti proteini koji se nalaze sa spoljašnje strane membrane. U ćelijskoj membrani se po-
javljuje i fosfatidilglicerol, koji je, kao i fosfatidilinozitol, negativno naelektrisan pri fiziološkom pH,
odnosno spada u kisele fosfolipide.
O
CHj—o—c—Rt B
CH-—O—C—R,
Ra—C—O—C—H
R»—C—O—C—H 0
I
CHa—O—P—O—CHa
0~ CHOH
I
CHaOH
fosfatidilinozitol fosfatidilglicerol
Vrlo kiseli fosfoglicerid je kardiolipin, odnosno difosfatidilglicerol. I ovaj fosfoglicerid ima u osnov-
^ noj strukturi glicerol, kod koga su za hidroksilne grupe u položaju 1 i 3 vezane dve fosfatidilne kiseli
ne. Kardiolipin se takođe nalazi u ćelijskoj membrani.
o CH2—O— C—Rt
H
CH 2 — O— C—Rj
R2—C—O—CH
Ro—C—O—C—H 0 I
CH 2 — O— P— OCH 2 CHCH.j—O — P — O — C H 2
I I l_
O OH O
kardiolipin
H H
I I
O CH2—O—C=C—R
8 I
R'—C—O—C—H O
I II .
CH 2 — O— P — O — C H 2 — C H 2 — N H £
o-
etanolamin-plazmalogen
Više od 10% fosfolipida mozga i mišića spada u grupu plazmalogena, koji se sastoji od fosfatidil-
holina, ili češće fosfatidiletanolamina, kod koga je na C-1 atomu u glicerolu umesto masne kiseline
vezan aldehid masne kiseline. Osim toga, u plazmalogenima je na C-2 uvek vezana nezasićena ma
sna kiselina.
(4) Sfingolipidi
Sfingolipidi su kompleksni lipidi koji u svojoj osnovnoj strukturi imaju dugolančani aminoalkohol
sfingozin. -Sfingozin se ne nalazi slobodan u humanom organizmu. Kada se na amino grupu u sfin-
gozinu amidnom vezom veže masna kiselina nastaje ceramid. Ceramid je najjednostavniji sfingolipid
i predstavlja gradivni blok za ostale sfingolipide.
OH H OH
i l l
H2C — C — C — H
I I
H 3 N + CH OH H
II
HC I I
I O CH—C=C—(CH2),2—CH3
(CH 2 ) 1 2
R — C — N H —C—H H
CHj I
CH2OH
sfingozin ceramid (N-acil-sfingozin)

Sfingomijelini su grupa sfingolipida koji na krajnjoj hidroksilnoj grupi ceramida imaju ostatak fosfo-
rilholina ili fosforiletanolamina. Ime su dobili po tome što su tipičan fosfolipid koji se nalazi u mijelin-
skom omotaču nervnog tkiva. Masna kiselina koja se najčešće nalazi u sfingomijelinima je lignocerin-
ska ili nervonska. Sfingomijelini se hemijski razlikuju od fosfatidilholina i fosfatidiletanolamina, ali imaju
njima vrlo sličnu konformaciju i raspodelu naelektrisanja.
OH H H
I I I
O CH—C=C—(CH2)12—CH3
II I
R—C —NH—C—H O
I II
CH2—O—P—O — CH2—CH2—N(CH3)3
O"
sfingomijelin
(5) Sfingoglikolipidi
Sfingoglikolipidi (alternativni naziv je i glikosfingolipidi) su grupa sfingolipida kod kojih je krajnja
hidroksilna grupa glikozidno vezana za ostatak monosaharida. Glavne klase sfingoglikolipida su: ce
rebrozidi (ceramid-monosaharidi), sulfatidi (ceramid-monosaharid-sulfati), globozidi (neutralni cera-
mid-oligosaharidi) i gangliozidi (kiseli ceramid-oligosaharidi sa sijalinskom kiselinom).
Najprostiji sfingoglikolipidi su cerebrozidi, kod kojih je za ceramid vezan monosaharid. Monosa-
harid može biti galaktoza ili glukoza, pa nastaju jedinjenja galaktocerebrozid, odnosno glukocerebro-
zid. Jedinjenja iz grupe galaktocerebrozida i glukocerebrozida između sebe se razlikuju po vrsti mas
ne kiseline koja je vezana za sfingozin. Cerebrozidi se prvenstveno nalaze u mozgu (po tome su i
dobili ime) i perifernom nervnom tkivu i to u vrlo visokoj koncentraciji u mijelinskom omotaču.
OH H OH H
I I I I
O C H — C = C — (CH 2 ) 1 2 —CH, O C H — C = C — (CH 2 ) 1 2 —CH,
II I I II I I
R—C—NH —C—H H R — C — N H —C—H H
I CH 2 0
CH 2 0
CH,OH CHoOH
HO
glukocerebrozid galaktocerebrozid
Vezivanjem dodatnih molekula monosaharida na cerebrozide nastaju cerebrozid-oligosaharidi ili

globozidi koji su takođe neutralni jer nemaju u svojoj strukturi naelektrisane grupe. Najjednostavnije
jedinjenje iz ove grupe je laktozil-cerebrozid (ceramid-glukoza-galaktoza) koji je prekursor za sintezu
drugih globozida, ali i gangliozida. Pored monosaharida jedinjenja iz ove grupe mogu imati u svojoj
strukturi i derivate monosaharida; primer ovakve strukture je globozid: ceramid-glukoza-galaktoza-
galaktoza-N-acetil-galaktozamin.
Cerebrozidi ne sadrže fosfatnu grupu, pa su zbog toga nejonska jedinjenja. Neki cerebrozidi ima
ju na položaju C-3 monosaharida vezan sulfatni ostatak i oni se nazivaju sulfatidi. Sulfatidi imaju
negativno naelektrisanje pri fiziološkom pH, a nalaze se prvenstveno u nervnom tkivu.
OH H
I I
O CH—C=C—(CH2)12—CH3
R— C— N H — C — H H
I
CH 2 —O
CH2OH
sulfatid (galaktocerebrozid-3-sulfat)
Gangliozidi su po strukturi najsloženija grupa sfingoglikolipida i u svom sastavu imaju ceramid

na koji je vezan oligosaharidni ostatak, a u njemu je pored ostataka monosaharida obavezno prisu
tan ostatak sijalinske kiseline (N-acetilneuraminska kiselina i njeni derivati). Poznato je preko 60 gan-
gliozida koji se razlikuju po sastavu oligosaharidnog ostatka. Gangliozid G M 2 razlikuje se od G M i po
tome što nema terminalni ostatak galaktoze, a G M 3 razlikuje se od GM2 jer nema ostatak N-acetil-D-
galaktozamina.
Gangliozidi imaju veliki fiziološki i medicinski značaj. Njihov kompleksni oligosaharidni ostatak na
lazi se iznad površine ćelijske membrane i ima funkciju receptora za glikoproteinske hormone hipofi
ze koji regulišu brojne važne fiziološke funkcije. Gangliozidi su takođe receptori za neke bakterijske
proteinske toksine, kakav je toksin kolere. Postoje dokazi da su gangliozidi važna determinanta u
procesu prepoznavanja ćelija, tako da imaju važnu ulogu u rastu i diferenciranju tkiva.
9MI
r ^
r -te • ^
N-acetil-
D-galaktoza -D-galaktozamin D-galaktoza D-glukoza
CHLOH CH./)H CM,/)H CH.,OH
HO HO <X
N-acetilneuraminska kiselina
(sijalinska kiselina) stearinska sfingozin
kiselina
gangliozidi
(6) Derivati izoprena

Lipidi koji kao osnovnu strukturu imaju izopren (2-metil-A1,3-butadien) spadaju u grupu derivata
izoprena. Polimerizacijom izoprena nastaje terpen, lančasti molekul koji može da se ciklizuje pod od
ređenim uslovima. Terpeni koji su nastali iz 2 jedinice izoprena su monoterpeni, oni koji su nastali iz
3 jedinice izoprena su seskviterpeni, a oni koji su nastali polimerizacijom 4, 6 ili 8 izoprenski jedinica
nazivaju se di-, tri- i tetraterpeni. Terpeni koji imaju značaja za životinjske organizme su liposolubilni
vitamini retinol, tokoferol, kao i filohinon.
Slični terpenima su steroidni derivati izoprena, koji nastaju ciklizacijom triterpena skvalena, koji je
izgrađen od 6 izoprenskih jedinica.
Holesterol
Holesterol se sintetiše u svim humanim tkivima, ali su za sintezu najznačajniji jetra, tanko crevo,
kora nadbubrega i reproduktivni organi. On je najznačajniji sterol u humanom organizmu i obavlja
"brojne esencijalne funkcije. Na primer, ulazi u sastav svih membrana, a i prekursor je za sintezu veli
kog broja jedinjenja koja spadaju u grupu steroidnih hormona, zatim žučnih kiselina i vitamina D.
Zbog toga je važno da se ćelije većine tkiva kontinuirano snabdevaju holesterol, što se obezbeđuje
brojnim kompleksnim biosintetskim, transportnim i regulatornim mehanizmima.
Centralnu ulogu u održavanju ravnoteže holesterola u organizmu igra jetra. Holesterol koji se na
lazi u jetri poreklom je iz različitih izvora: iz hrane, de novo sintetisan u ekstrahepatičnim tkivima, kao
i de novo sintetisan u samoj jetri. Iz jetre se holesterol eliminiše nepromenjen kao sastojak žuči ili u
obliku lipoproteina plazme koji prenose holesterol do perifernih tkiva, ali i u obliku žučnih soli koje se
sekretiraju u lumen creva.
Holesterol je ciklično jedinjenje čija se struktura sastoji od: a) perhidrociklopentano-fenantrenskog
jezgra od četiri prstena; b) jedne hidroksilne grupe na C-3 u p-položaju; c) dvostruke veze između C-
5 i C-6 atoma; d) osmočlanog račvastog ugljovodoničnog lanca koji je vezan u položaju C-17 u D
prstenu i e) metil grupe (označene sa C-19) vezane u položaju 10 i druge metil grupe (označene sa
C-18) vezane u položaju 13. Na hidroksilnu grupu u položaju C-3 estarski može da bude vezana ma
sna kiselina.
i/iio ^ris
i /
2°CH_2?CH2_23CH2J4CH2_25CH
^CH,
HO
Holesterol se u plazmi nalazi uglavnom u esterifikovanom, a u ćelijskim i intraćelijskim membra

nama u slobodnom obliku. Esterifikacija holesterola se vrši masnim kiselinama u položaju C-3, zbog
čega ćela struktura postaje još hidrofobnija. Zbog svoje hidrofobnosti holesterol (i slobodan i esterifi-
kovan) se kroz plazmu transportuje vezan na proteine u obliku lipoproteina, a u žuči se solubilizuje
fosfolipidima i žučnim solima.
(7) Eikozanoidi
Eikozanoidi su raznovrsna grupa molekula sličnih hormonima koji se stvaraju u skoro svim tkivi
ma sisara. Pošto su aktivni u organima koji ih stvaraju eikozanoidi se nazivaju autokrinim regulatori
ma a ne hormonima. Većina eikozanoida nastaje iz arahidonske kiseline (hemijski naziv 5,8,11,14-
eikozatetraenoinska kiselina) i to pošto se arahidonska kiselina odvoji od fosfolipida iz membrane po
delovanjem fosfolipaze A2. U eikozanoide spadaju tri grupe jedinjenja: prostaglandini, tromboksani i
leukotrieni.
Prostaglandini su derivati arahidonske kiseline koji u osnovi imaju prostanoičnu kiselinu sa 20 C
atoma, u kojoj ugljenikovi atomi C8 - C12 obrazuju ciklopentanski prsten. Prostaglandini imaju tri
glavne klase: A, E i F, a za sve je karakteristično da imaju više funkcionalnih grupa. Tri klase prosta-
glandina se razlikuju prema funkcionalnim grupama koje se nalaze oko ciklopentanskog prstena:
prostaglandini E-tipa imaju p-hidroksiketon, F-tipa su 1,3-dioli a oni u A- seriji su a,(3-nezasićeni ke-
toni.
(b)
O HO
prostanoična kiselina XX O
o o
R R
COOH B
Ri /S- i ?'/^-' i
E ( G+H|
1
>R 2 V"^R2 O-'
HO
HO
--Ri
HO HO
Slika 6-1. Struktura prostaglandina: (a) prostanoična kiselina, ishodno jedinjenje za prostaglandine;
(b) struktura prostaglandina A do I; (c) struktura prostaglandina E-i, E2 i F2a koji su prvi otkriveni.
Tromboksani su takodje derivati arahidonske kiseline, a od drugih eikozanoida se razlikuju po

tome što imaju ciklični etar u svojoj strukturi. Tromboksan A2 (TxA2), najvažniji član ove grupe eiko
zanoida a stvara se u trombocitima pod uticajem tromboksan sintaze. Tromboksan A2 je vazokons-
triktor i stimulator agregacije trombocita. Vaskularne endotelne ćelije sadrže prostaciklin sintazu koja
katalizuje sintezu prostaciklina l2 (PGI2), koji je vazodilatator i inhibitor agregacije trombocita. Ova
dva jedinjenja kao antagonisti održavaju ravnotežu u kardiovaskularnom sistemu.
COOH
COOH
OH HO OH
tromboksan A2 (TxA2) prostaciklin l2 (PGI2)
Leukotrieni su hidroksi derivati arahidonske kiseline. Ime su dobili po tome što su prvo otkriveni
u leukocitima, a sufiks -trieni je od prisustva tri "konjugovane" dvostruke veze (dvostruke veze koje
su razdvojene sa jednom -C-C- vezom). Leukotrieni se sintetišu i u mast ćelijama, plućima, slezini,
srcu i mozgu. Peptidoleukotrieni LTC4, LTD4 i LTE4 (sufuks-označava broj dvostrukih veza, kao i seri
ju kojoj leukotrieni pripadaju) su komponente sporo reagujućih supstanci anafilakse. Ove supstance
u vrlo malim koncentracijama izazivaju kontrakciju vaskularnih, respiratornih i intestinalnih glatkih mi
šića.
OH
COOH
COOH
CH — C — NH — CHj— COOH
l o
N H — C — CH 2 — CH 2 — CH— COOH CH —C—NH—CH 2 —COOH
NH 2 NH 2
leukotrien C4 (LTC4) leukotrien D4 (LTD4)

CH—COOH
i
NH2
leukotrien E4 (LTE4)
(8) Lipoproteini
Hidrofobna priroda lipida otežava njihov transport kroz vodenu sredinu kakva je plazma. Neeste-
rifikovane, odnosno slobodne masne kiseline transportuju se vezane na albumin, a svi ostali lipidi
vezani na specifične transportne proteine (nazivaju se apolipoproteini ili apoproteini) u obliku čestica
koje se nazivaju lipoproteini. Lipoproteini su dinamičke čestice koje se nalaze u konstantnom stanju
sinteze, degradacije i izmene lipida i apolipoproteina između sebe.
Proučavanja strukture lipoproteina su pokazala da se unutar čestice nalaze neutralni lipidi, kakvi
su estri hoiesterola i triacilgliceroli, a u spoljašnjem omotaču (koji je debljine oko 20 A) nalaze se
proteini i naelektrisani lipidi, odnosno neesterifikovani holesterol i fosfolipidi. Amfoterni lipidi i proteini
u spoljašnjem omotaču su tako raspoređeni da su im hidrofobni krajevi okrenuti ka unutrašnjosti
čestice, a naelektrisane grupe su im na samoj površini čestice i reaguju jedna sa drugom ili sa
molekulima vode. Ovakvu strukturu imaju svi lipoproteini, bez obzira na njihovu veličinu, s tim što
manje čestice imaju u spoljašnjem omotaču veći procenat proteina i amfoternih lipida, dok veće
čestice imaju u spoljašnjem omotaču manje proteina, a u jezgru mnogo više neutralnih lipida.
Slika 6-2. Shematski prikaz raspodele lipida i proteina u lipoproteinskoj čestici.
Tabela 6-2. Klase lipoproteina

lipoproteinska frakcija gustina (g/mL) molekulska masa prečnik čestice (A)
5
HDLz^lO 70-130
HDL 1,063-1,210 5
HDL1l2x10 50-100
6
LDL 1,019-1,063 2x10 200 - 280
6
IDL 1,006-1,019 4,5 x 1 0 250
6 7
VLDL 0,95-1,006 5x10 -10 250 - 750
hilomikroni <0,95 10 9 -10 1 0 10 a -10 4
U serumu zdravih osoba, u postapsorpcionom periodu postoji pet klasa lipoproteina, koji su klasi-
fikovani na osnovu relativne gustine.Svaki tip lipoproteina ima karakterističnu molekulsku masu. veli
činu, hemijski sastav, gustinu i fiziološku ulogu. Hilomikroni su najveće lipoproteinske čestice sa naj
većim sadržajem lipida, zbog čega imaju najmanju gustinu i najmanjim sdarzajem proteina. Njihova
uloga je da transportuju triacilglicerole i estre holesterola od intestinuma do tkiva, u prvom redu miši
ća i masnog tkiva. Lipoproteini vrlo male gustine (VLDL) sintetišu se u jetri i odgovorni su transport
endogenih lipida od jetre do tkiva. Prolaskom kroz organizam VLDL čestice se menjaju, smanjuje im
se sadržaj triacilglicerola, a menja im se sastav i sadržaj apoproteina i pretvaraju se u lipoproteine in-
termedijerne gustine (IDL). Ove čestice se i same vrlo brzo menjaju i iz njih nastaju lipoproteini male
gustine (LDL) koji se uklanjaju iz krvi vezivanjem za specifične receptore. LDL čestice imaju veću gu
stinu, veći sadržaj apoproteina i manji i drugačiji sastav lipida u odnosu na VLDL. Lipoproteini velike
gustine (HDL) sintetišu se u jetri i imaju ulogu da transportuju estre holesterola iz perifernih tkiva do
jetre, koja, ih eliminiše uglavnom prevođenjem u žučne soli. HDL čestice imaju najveću gustinu zbog
najvećeg sadržaja proteina i najmanjeg sadržaja lipida.
Tabela 6-3. Hemijski sastav različitih klasa lipoproteina

sastav lipidne frakcije u procentima
klasa li ukupni
ukupni li esterifiko- neesterifi-
poprotei proteini triacilglice-
pidi (%) fosfolipidi vani holes- kovani ho-
na (%) roli
terol lesterol
HDL2 40-45 55 35 12 4 5
HDL3 50-55 50 20-25 12 3-4 3
LDL 20-25 75-80 15-20 35-40 7-10 7-10
IDL 15-20 80-85 22 22 8 30
VLDL 5-10 90-95 15-20 10-15 5-10 50-65
hilomi
1,5-2,.5 97-99 7-9 3-5 1 -3 84-89
kroni
Svaki tip lipoproteina ima karakterističan sastav apolipoproteina, koji imaju različite funkcije: služe
kao strukturne komponente čestica, deluju kao aktivatori ili inhibitori enzima koji učestvuju u metabo
lizmu lipoproteina i omogućavaju vezivanje čestica za specifične ćelijske receptore. Međutim, funkci
ja većine apolipoproteina nije još uvek u potpunosti razjašnjena. Prema strukturi i funkciji apolipopro-
teini se dele u klase koje su obeležene slovima od A do H, a većina od ovih klasa ima nekoliko sub-
klasa.
Poglavlje 7.
Nukleotidi
Nukleotidi su kompleksni molekuli koji sadrže azot, a neophodni su za rast i razvoj ćelije. U obliku
nukleozid-trifosfata učestvuju u transformaciji energije, sastavni su deo koenzima, a služe i kao regu
latori za mnoge metaboličke puteve. Nukleinske kiseline, koje su polimeri mono-nukleotida, imaju
ulogu prenosioca genetskih informacija, gradivni su element ribozoma, prenosioci su aktiviranih ami-
nokiselina u procesu biosinteze proteina itd.
Svi nukleotidi su sagradjeni od tri dela: azotne baze, pentoze i jedne ili više fosfatnih grupa
Nukleozidi i nukleotidi
Nukleozidi i nukleotidi su sastavljeni od jedne baze i jedne pentoze, odnosno jedne baze, jedne
pentoze i ostatka fosfatne kiseline. Pentoza je isključivo D-riboza ili 2-dezoksi-D-riboza (na Ć-2 ato
mu redukovana pentoza). Tako mono-ribonukleotidi sadrže ribozu, a mono-dezoksiribonukieotidi sa
drže dezoksiribozu. Za odgovarajuće polimere koriste se se sinonimi poliribonukleotidi (ribonuklein-
ska kiselina, RNK), odnosno polidezoksiribonukleotidi (dezoksiribonukleinska kiselina, DNK). Važno
je napomenuti da se u jednom polinukleotidu nikada ne nalaze zajedno riboza i dezoksiriboza.
baza
0 \ /
II N
P-0 -CH2^0
!
0"
H0 (0)H
—nukleozid
0H 0H OH H
—mononukleotid—
(nukleozidmonofosfat) D-riboza 2-dezoksi-D-riboza
Baze koje ulaze u sastav nukleotida dele sa na pirimidinske i purinske. Supstitucijom H-atoma sa
hidroksilnom, amino ili metil grupom dobijaju se pirimidinske i purinske baze koje ulaze u sastav nu
kleotida i nukleinskih kiselina.
Najčešće pirimidinske baze su citozin, timin i uracil. Citozin (2-hidroksi-4-aminopirimidin) nalazi
se u svim nukleinskim kiselinama. Timin (2,4-dihidroksi-5-metilpirimidin) nalazi se uglavnom u DNK,
a u neznatnoj količini i u transfernoj-RNA. Uracil (2,4-dihidroksipiri-midin) nalazi se isključivo u RNK.
Aj H
JU H
citozin timin uracil
Najvažnije purinske baze su adenin i guanin, koje se nalaze ne samo u mononukleotidima, nego i
u DNK i RNK. Dezaminacijom iz adenina nastaje hipoksantin (6-hidroksipurin), a iz guanina nastaje
ksantin (2,6-dihidroksipurin).
adenin guanin hipoksantin ksantin
Između C-1' atoma u pentozi i NH-grupe u bazi moguća je C-N-glikozidna veza, čime nastaju nu-
kleozidi. Ova veza je tipična za nukleozide a ostvaruje se na N-1 atomu u pirimidinskom prstenu, od
nosno N-9 atomu u purinskom prstenu. Nukleozidi nastali iz pirimidinskih baza imaju u svom imenu
nastavak -idin (citidin, timidin, uridin), a oni koji su nastali iz purinskih baza imaju nastavak -ozin
(adenozin, guanozin, inozin, ksantozin).
+ H,0
OH OH OH OH OH OH
adenin + riboza -> adenozin + H2O adenozin-5-monofosfat (AMP)
Kada se u nukleozidu hidroksilna grupa u pentozi esterifikuje fosfatom iz nukleozida nastaje nu
kleotid. Esterifikacija se odvija na C-3' atomu ili na C-5' atomu u pentozi. Nukleotid koji sadrži adenin
i kome je esterifikovana hidroksilna grupa na C-3' atomu u ribozi imaće nazim adenozin-3'-
monofosfat, a ako je esterifikacija na hidroksilnoj grupi u dezoksiribozi njegov naziv će biti dezoksia-
denozin-3'-monofosfat.
Funkcija nukleozida i nukleotida

Najvažniji nukleozid je "aktivni metionin" koji ima ulogu prenosioca metil grupe. Po strukturi je S-
adenozil-metionin. Od velikog značaja su i purinski nukleotidi koji funkcionišu kao ekstracelularni sig-
nalni molekuli i regulišu prokrvljenost mnogih tkiva. Modifikovane nukleozide preuzimaju mnoge ćelije
i prevode ih u odgovarajuće nukleozid-trifosfate.
Vezivanjem novih molekula fosfatne kiseline na fosfatnu grupu u mononukleotidu nastaju nukleo-
zid-di- i nukleozid-trifosfati. Posebno značajan za metabolizam je adenozin-5'-trifosfat (ATP), ali i nu-
S. Spasić: Nukleotidi 7-3
kleozid-di- i trifosfati koji nastaju i iz inozina, guanozina, uridina i citidina (ITP, IDP, GTP, GDP, UTP,
UDP, CTP, CDP).
Između a- i p-, odnosno između p- i y-fosfata u nukleotid-difosfatu, odnosno -trifosfatu je anhidri-
dna veza koja spada u klasu energetski bogatih veza. Pošto je reaktivna sposobnost grupa u nukleo-
zid-di- i -trifosfatu jednaka, v-fosfatni ostaci iz nukleozid-trifosfata mogu da se prenesu na nukleozid-
difosfat prema sledećim jednačinama:
UDP + ATP = UTP + ADP
IDP + ATP = ITP + ADP
GDP + ATP = GTP + ADP
Fosfotransferaze koje su neophodne za katalizovanje ovih reakcija nalaze se u svim ćelijama.
NH, NH,
0 0 0
0"-P-0-P-0-P-0-CH2
I ! I
0" 0" 0"
0 0H
Y P a 0H 0H
adenozin-trifosfat (ATP) ciklični adenozin-monofosfat (cAMP)
Značajni derivati nukleozid-trifosfata ATP i GTP su ciklični adenozin-3',5'-monofosfat (3',5'-ciklični

AMP, cAMP), kao i ciklični guanozin-3',5'-monofosfat (3',5'-ciklični GMP, cGMP). Oba ova nukleotida
nastaju intracelularno pod dejstvom ciklaza. Imaju ulogu drugog glasnika u prenošenju informacija za
regulaciju ćelijskog metabolizma, rasta, diferenciranja itd.
Nukleotidi su sastavni deo mnogih koenzima koji su prenosioci grupa, kao što su vitamini B gru
pe. Nukleotid kao sastavni deo strukture imaju i flavin-adenin-dinukleotid (FAD) i flavin-
mononukleotid (FMN). Adenozinmonofosfat ulazi u sastav koenzima nikotinamid-adenin-dinukleotida
(NAD), odnosno nikotinamid-adenin-dinukleotidfosfata (NADP) koji su prenosioci vodonika. Nukleoti
di se takođe nalaze i u strukturi koenzima A.
Poglavlje 8.
Enzimi
Enzimi su proteini koji u ćelijama živih organizama obavljaju specifičnu funkciju katalize hemijskih
reakcija. Od običnih hemijskih katalizatora razlikuju se u sledećem:
1. Brzinu hemijskih reakcija povećavaju za 106 do 10 12 puta u odnosu na nekatalizovanu reakciju,
što je za nekoliko redova veličine veća brzina od odgovarajućih hemijski katalizovanih reakcija.
2. Enzimski katalizovane reakcije se odvijaju pod relativno blagim uslovima: temperatura ispod
100°C, atmosferski pritisak i pH oko neutralnog, za razliku od hemijski katalizovanih reakcija koje za-
htevaju povišene temperature i pritisak, kao i ekstremne pH vrednosti.
3. Enzimi imaju veći stepen specifičnosti u odnosu na supstrate i proizvode reakcije nego što je
to slučaj sa hemijskim katalizatorima.
4. Katalitička aktivnost mnogih enzima se menja kao odgovor na koncentracije supstanci koje ni
su njihovi supstrati. Mehanizmi ovih regulatornih procesa su alosterna kontrola, kovalentna modifika
cija i promena količine sintetizovanog enzima.
Apoenzim je proteinski deo enzimskog molekula, bez kofaktora ili prostetične grupe koju enzim
eventualno zahteva da bi bio funkcionalno aktivan, pa je apoenzim katalitički neaktivan. Treba na
pomenuti da svi enzimi ne zahtevaju kofaktore i prostetične grupe da bi bili katalitički aktivni. Kofak-
tori su mali organski ili neorganski molekuli koje enzim zahteva da bi bio aktivan. Prostetična grupa
je slična kofaktoru, ali je čvrsto vezana na apoenzim. Povezivanjem kofaktora ili prostetične grupe sa
apoenzimom nastaje hoioenzim, koji predstavlja aktivni enzim. Molekuli na koje enzimi deluju nazi
vaju se supstrati, a oni molekuli koji nastaju u enzimski katalizovanoj reakciji su proizvodi.
Enzimi pokazuju veliku specifičnost u pogledu supstrata na koje deluju, a tu specifičnost određuje
poseban region na površini enzima koji se naziva mesto za vezivanje supstrata, a to su posebno
uređene hemijske grupe koje mogu da se vezuju za specifičan supstrat. Na površini enzima postoji i
aktivni centar, koji takođe predstavlja posebno uređene hemijske grupe koje učestvuju u katalizova-
nju hemijske reakcije. Mesto za vezivanje supstrata može biti integrisano u aktivnom centru, ali i ne
mora. U nekim slučajevima je u primarnoj sekvenci aktivni centar u blizini mesta za vezivanje sups
trata, ali u tercijernoj strukturi se, zbog presavijanja polipeptidnog lanca udalje jedan od drugog. I
obrnuto, u primarnoj strukturi udaljeni aktivni centri i mesto za vezivanje supstrata mogu da se pribli
že jedan drugom posle presavijanja polipeptidnog lanca. Hemijske grupe koje učestvuju u vezivanju
supstrata i katalizi hemijske reakcije su bočni lanci aminokiselina iz apoenzima.
U nekim enzimima postoji još jedan region koji se zove alosterni centar, a predstavlja mesto na
kome se vezuju mali molekuli. Vezivanjem malih molekula za alosterni centar enzim menja konfor-
maciju, što dovodi do toga da aktivni centri postaju manje ili više aktivni, ili mesta za vezivanje sups
trata postaju manje ili više specifična za supstrat.
A. KLASIFIKACIJA ENZIMA
Internacionalna unija za biohemiju ustanovila je sistem klasifikacije enzima po kome su svi enzimi
podeljeni u šest klasa. Svaka klasa je podeljena u podklase, a ove su dalje podeljene u pod-podklase
u kojima se nalaze pojedinačni enzimi, tako da je svaki enzim označen šifrom od četiri cifre (prva cif
ra je klasa, druga cifra je podklasa, treća cifra je pod-podklasa i četvrta cifra je individualni broj enzi
ma). Glavne klase enzima su sledeće:
1. Oksidoreduktaze su enzimi koji katalizuju različite vrste reakcija oksido-redukcije, a dele se
na sledeće podklase: dehidrogenaze, oksidaze, oksigenaze, reduktaze, peroksidaze, katalaze i hid-
roksilaze.
2. Transferaze su enzimi koji katalizuju prenošenje grupa sa jednog molekula na drugi; najvažni
je grupe koje se prenose su amino, acil, karboksilna, karbonilna, fosfatna i glikozil grupa. Uobičajena
imena za ove enzime imaju prefiks "trans". Primeri ovih enzima su: transaldolaze i transketolaze,
acil-, metil-, glukozi!- i fosforiltransferaze, kinaze i fosfomutaze.
3. Hidrolaze katalizuju reakcije u kojima je raskidanje veza praćeno adicijom vode. U ovu grupu
spadaju: esteraze, glikozidaze, fosfataze, peptidaze, tiolaze, fosfolipaze, amidaze, dezaminaze i ri-
bonukleaze.
4. Lijaze su enzimi koji katalizuju uklanjanje ili dodavanje grupa, kao što su voda, ugljendioksid ili
amonijak, pri čemu nastaju ili se uklanjaju dvostruke veze. U ovu klasu spadaju:dekarboksilaze, aldo-
laze, hidrataze, dehidrataze, sintaze i lijaze.
5. Izomeraze su heterogena grupa enzima koji katalizuju nekoliko tipova intramolekularnih preu
ređivanja, odnosno izomerizacija (inverzija na asimetričnom ugljenikovom atomu ili intramolekulami
transfer funkcionalnih grupa. Ovde spadaju: racemaze, epimeraze, izomeraze i mutaze (ne sve).
6. Ligaze katalizuju formiranje veza između dva molekula supstrata, a energija za ove reakcije se
dobija hidrolizom ATP. U ovu klasu spadaju sintetaze i karboksilaze.
B. KINETIKA ENZIMSKIH REAKCIJA

Za razumevanje katalitičkog delovanja enzima od izuzetnog značaja je poznavanje faktora od ko
jih zavisi brzina hemijske reakcije. Prema teoriji kinetike ili kolizije molekuli moraju da dođu u blizak
kontakt pre nego što reaguju jedan sa drugim. Da bi došlo do reakcije molekuli moraju da poseduju
energiju aktivacije, koja im omogućava da pređu energetsku barijeru reakcije. Da bi reakcija A —• B
mogla da se odvija, potrebno je da se molekuli A prevedu u aktivirano stanje koje je sposobno za re
akciju. Na niskim temperaturama je samo mali deo molekula A na višem energetskom nivou, a naj
veći deo molekula ne može da dostigne taj nivo i reakcija A —• B se odvija vrlo sporo. Dodavanjem
energije, npr. povećanjem temperature, veći broj molekula dostiže ovaj viši energetski nivo i reakcija
A —• B se ubrzava. U živim ćelijama koje održavaju stalnu temperaturu većina hemijskih reakcija bi
se vrlo sporo odvijala bez prisustva katalizatora, odnosno enzima.
Na slici 8-1 prikazan je dijagram za enzimski katalizovanu i nekatalizovanu reakciju. Energetska
barijera predstavljena krivom nekatalizovane reakcije jednaka je aktivacionoj energiji, Ea, a vrh te
energetske barijere je aktivirani kompleks koji je poznat kao tranziciono stanje, Ts. Tranziciono stanje
nije ništa drugo nego reaktanti u aktiviranom stanju, u kome ne mogu da se identifikuju ni kao polaz
ne supstance niti kao proizvodi. Kompleks tranzicionog stanja nije intermedijer u reakciji, pa prema
tome ne može ni da se izoluje. Iz tranzicionog stanja reakcija može da ide dalje ka proizvodima, ili da
se vrati nazad do polaznih reaktanata.
U enzimski katalizovanoj reakciji energija reaktanata i proizvoda se ne razlikuje od energije u ne-
katalizovanoj reakciji, što znači da enzimi ne menjaju termodinamiku sistema, već menjaju put kojim
se stiže do krajnjeg stanja reakcije. Delovanje enzima kao katalizatora se sastoji baš u tome da oni
snižavaju energiju aktivacije koja je potrebna za prevođenje reaktanata u reaktivno stanje, što pove
ćava verovatnoću da će reakcija da se desi.
S. Spasić: Enzimi 8-3
Ts (tranziciono stanje)
nekatalizovana
reakcija
energija aktivacije
nekatalizovane
reakcije
enzimski katalizovana
reakcija
reaktanti •*
proizvodi
koordinate reakcije
Slika 8-1. Energetski dijagrami za enzimski katalizovane i nekatalizovane reakcije.
Brzina biohemijskih reakcija se definiše kao promena u koncentraciji reaktanata ili proizvoda u
jedinici vremena. Inicijalna brzina (v) reakcije A —> B može da se iskaže izrazom
-d[A]^d[p]
dt dt
gde su:
[A] = koncentracija supstrata
[P ] = koncentracija proizvoda
t = vreme
Određivanje brzine reakcije ne daje uvid u stehiometriju reaktanata i proizvoda ili u mehanizam
reakcije. Odnos između eksperimentalno određene brzine i koncentracije reaktanata daje jednačina
brzine koja glasi:
-d[A}_
dt
*w
Iz ove jednačine sledi da će dobijena inicijalna brzina zavisiti od početne koncentracije A do n-tog
stepena, koja je pomnožena sa konstantom brzine k.
Drugi izraz koji se koristi u opisivanju reakcija je red reakcije, a određivanje reda reakcije omogu
ćava da se izvedu izvesni zaključci u odnosu na mehanizam reakcije. Reakcija sledi kinetiku prvog
reda ako njena brzina zavisi od koncentracije jednog reaktanta, a sledi kinetiku drugog reda ako joj
brzina zavisi od koncentracije dva reaktanta.
Kinetika zasićenja
Aktivnost enzima se obično izražava u jedinicama mikromola (umol) supstrata koji se, pod defini-
sanim uslovima, razloži u jedinici vremena. Jedna standardna jedinica enzimske aktivnosti je količina
aktivnosti koja katalizuje transformisanje 1 umol/min. Katal (kat) je količina aktivnosti koja katalizuje
konverziju 1 mola supstrata u sekundi (1 mol/s). Katalitička konstanta enzima je broj jedinica (ili kata-
la) po jednom molu enzima, a omogućava direktno poređenje relativne katalitičke sposobnosti više
enzima. Na primer, katalitičke konstante za katalazu i alfa-amilazu su 5 x 106 i 1,9 x 104, pokazuju da
je katalaza oko 2500 puta aktivnija od amilaze.
Inicijalna brzina enzimski katalizovanih reakcija zavisi od koncentracije supstrata, što znači da
ako se povećava koncetracija supstrata povecavaće se i inicijalna brzina reakcije sve dok se enzim
potpuno ne zasiti supstratom. Kriva na slici 8-2 predstavlja krivu zasićenja supstratom i ukazuje na
činjenicu da enzim ima specifična mesta za vezivanje sa supstratom.
max
o
'N 2
.o o.
n$ oo
JE c
.55, 2
koncentracija supstrata
Slika 8-2. Kriva koja prikazuje zavisnost brzine enzimski
katalizovane reakcije od koncentracije supstrata.
Takođe je očigledno da između enzima i supstrata mora da postoji određena interakcija, pre ne
go što se supstrat konvertuje u proizvod, a ta interakcija predstavlja inicijalno stvaranje kompleksa
enzim-supstrat:
E + S — ES
Konstanta stvaranja kompleksa ES definisana je kao k1t a konstanta reverzibilne reakcije kao /c2
U kompleksu ES odigrava se stvarna hemijska reakcija u kojoj se stvaraju ili kidaju hemijske veze i
dolazi do konverzije supstrata u proizvod (P) sa konstantom brzine k3. Prethodna jednačina se pre
vodi u oblik
k, k,
E + S — L ES — - E + P
k2
Ova jednačina predstavlja opšti iskaz za mehanizam delovanja enzima. Ravnoteža između E i S
može da se izrazi konstantom afiniteta Ka samo ako je brzina hemijske faze reakcije k3 mala u pore-
đenju sa k2\ tada je Ka=k1/k2.
Inicijalna brzina enzimski katalizovanih reakcija zavisi od količine prisutnog supstrata i koncentra
cije enzima. Inicijalna brzina se povećava i kada se povećava koncentracija enzima, pod uslovom da
je prisutno dovoljno supstrata da zasiti sav enzim. Iz svega može da se zaključi da brzina enzimskih
reakcija zavisi i od koncentracije supstrata i od koncentracije enzima.
Jednačina Michaelis-a i Menten-ove

Jedan od najčešće korišćenih modela u ispitivanju brzine enzimskih reakcija je onaj koji su 1913.
godine predložili Michaelis i Menten-ova, a zasniva se na konceptu formiranja kompleksa enzim-
supstrat. Kada se supstrat S veže za aktivni centar na enzimu E, formira se intermedijerni kompleks
(ES). U toku prelaznog stanja supstrat se pretvara u proizvod, a posle određenog vremena proizvod
se odvaja od enzima. U razvijanju jednačine brzine enzimske reakcije, koja je poznata kao Michae-
lis-Menten jednačina polazi se od tri pretpostavke:
- kompleks ES je u "mirnom stanju" ili steady-state, što znači da se u toku inicijalne faze reakcije
koncentracija kompleksa ES ne menja, čak i kada se velika količina supstrata konvertuje u proizvod
preko kompleksa ES;
- pod uslovima potpunog zasićenja supstratom sav enzim je preveden u kompleks ES (nema slo
bodnih molekula enzima), a uslov za to je da je koncentracija supstrata visoka;
?&
- ako je sav enzim u kompleksu ES, onda je brzina kojom se proizvod stvara maksimalna i može
da se izrazi jednačinom:
V m a x =/c 3 [ES]
Pošto se pošlo od pretpostavke da je brzina stvaranja kompleksa ES u ravnoteži sa brzinom nje
gove razgradnje (steady-state), možemo da napišemo da je:
stvaranja = *i [S][E] \ \/ r a z g r a d n j e = *2 [ES] + k3 [ES] = [ES](/C 2 + k3 )
odnosno
•*1[SlE] = [ES](*2+*,)
Deljenjem obe strane jednačine sa k-,, dobijamo:
k
l<2+ 3
[S][E]=[ES]
*1
Ako odnos konstanti brzina (k2 + k3)/k1 označimo sa Km, a to je Mlchaelis-ova konstanta, i izvrši
mo zamenu u prethodnoj jednačini, dobićemo
[s][E]=[ES]Km
Kako [E] predstavlja količinu slobodnog enzima, njegovu koncentraciju možemo da izrazimo kao
razliku ukupnog enzima Et i enzima u kompleksu ES, odnosno:
[E]=([E,]-[ES])
Zamenom ovog izraza u prethodnoj jednačini dobijamo:
[S]([E,HES])=[ESK,
Deljem obe strane sa [S] dobijamo:
([E,HES])=£|^
a daljim deljenjem sa [ES] dobijamo izraze:
[£,] Km [E,] Km K +[S]
IEŠ]- -M ]
"' liš]-M HsT
Pošto [ES] ne može lako da se meri potrebno je da se nađe odgovarajući izraz za [Et] /[ES]. Ka
da je sav enzim zasićen supstratom, sva količina enzima će biti u kompleksu ES, odnosno nema ga
u slobodnom obliku pa je [EJ = [ES], a brzina će biti maksimalna; dakle Vmax - k3 [EJ. Kada [EJ nije
jednako [ES], onda je v = fo[ES]. Iz ova dva izraza može da se dobije izraz [EJ /[ES], koji giasi:
[Ef j _ Knax ^ ^3 _ ^max
JEŠ] v/k3 v
Zamenom ovog izraza u prethodnoj jednačini dobijamo Michaelis-Menten jednačinu:
Vmax K• +[S] \/m3x[s]
v [S\ Km+[S\
U ovoj jednačini brzine reakcije nalaze se dve konstante Vmax i Km koje su uvek iste za jedan en
zim pod određenim uslovima sredine u kojoj reakcija teče (pH i temperatura).
Ako je inicijalna brzina v0 jednaka polovini Vmax, onda će konstanta Km biti jednaka koncentraciji
supstrata S.
y
i«/ = ™» I S I
K,
r i 2V
max
[s] *m = [S]
[s]= V.
Drugim recima Km je jednaka onoj koncentraciji supstrata pri kojoj je brzina enzimske reakcije je
dnaka polovini maksimalne brzine. Iz krive zasićenja supstratom vrednost Km može da dobije grafič
kom analizom, kao što je pokazano na slici 8-3.
Slika 8-3. Grafičko određivanje Km iz krive koja pokazuje zavisnost

brzine enzimski katalizovane reakcije od koncentracije supstrata.
U praksi je određivanje Km iz krive zasićenja supstratom prilično netačno, jer se kriva asimptotski
približava Vmax. Ako se Michaelis-Menten jednačina napiše u recipročnom obliku i njeni članovi razd
voje tako da joj format bude konzistentan sa jednačinom prave linije (y = bx + a), dobićemo izraz:
1 Kr
+•
V„ \S\ v„
Slika 8-4. Određivanje Km iz dvostruko recipročne krive koja pokazuje za

visnost brzine enzimski katalizovane reakcije od koncentracije supstrata
To znači da ako se grafički prikaže recipročna vrednost koncentracije supstrata (1/[S] na x-osi)
prema recipročnoj vrednosti inicijalne brzine (1/v0 na y-osi) dobija se prava čiji je nagib Km/Vmax, a
odsečak MVmax. Vrednost Km dobija se iz odsečka na x-osi koji je -MKm, što se vidi i sa slike 8-4.
Linearni oblik Michaelis-Menten jednačine označava se kao dvostruki..recipročni grafik ili
Lineweaver-Burk grafik
Michaelis-ova konstanta Km ima i fiziološki i analitički značaj, jer su sva određivanja aktivnosti en
zima koja se izvode u biohemijskim laboratorijama zasnovana na poznavanju Km za svaki supstrat.
Uopšte uzev, vrednosti Km koje su određene blizu su koncentracija supstrata koje su nađene u ćeliji.
U nekim slučajevima je moguće da dođe do promene u mestu za vezivanje supstrata ili da su jače iz-
? r
raženi drugi oblici enzima (izoenzimi) koji imaju drugačiju Km , što može da dovede do promene u fi
ziologiji, odnosno do bolesti.
Većina enzima može da deluje na jedan ili više supstrata ili da stvara jedan ili više proizvoda. U
svakom slučaju, neophodno je da se odredi Km za svaki supstrat i koenzim kada se postavlja metoda
za određivanje aktivnosti enzima. U odnosu na mehanizam ove enzimske reakcije mogu da se pode-
le u dve glavne kategorije: ping-pong ili sekvencijelne.
Ping-pong mehanizam može da se prikaže u obliku dijagrama na sledeći način:
Py B
i i
E + A -> EA -> E -> E'B -» P2+E
Iz dijagrama se vidi da supstrat A reaguje sa enzimom E i stvara proizvod P1t koji se oslobađa
pre nego što se drugi supstrat B veže za modifikovani enzim E'. Posle konverzije supstrata B u proiz
vod P2 enzim se regeneriše u prvobitni oblik. Primer za ovaj mehanizam su reakcije koju katalizuju
transaminaze, a u kojima se amino grupa sa jedna aminokiseline prenosi na ketokiselinu, pri čemu iz
aminokiseline nastaje nova ketokiselina a iz ketokiseline nova aminokiselina. Reakcija teče tako da
se amino grupa sa aminokiseline! (supstrat A) prenosi na enzim, a oslobađa se nova ketokiselina!
(prozvod Pi), a zatim se ketokiselina2 (supstrat B) vezuje za enzim, prima amino grupu i oslobađa se
nova aminokiselina2 (proizvod P2).
U sekvencijelnom mehanizmu reakcija je bimolekulama i dva supstrata A i 8 moraju da se ve
žu pre nego što reakcija počne. Vezivanje supstrata za enzim može da bude slučajnim mehaniz
mom, odnosno nije važno koji se supstrat prvo vezuje, ili može biti uređenim mehanizmom, koji pod-
razumeva da prvo mora da se veže supstrat A, pa zatim supstrat B. Oslobađanje proizvoda može, ali
i ne mora da bude nekim određenim redom. Primer za ovaj mehanizam su reakcije koje katalizuju
dehidrogenaze koje kao drugi supstrat zahtevaju koenzim.
Inhibicija enzima
Enzimi katalizuju reakcije ne samo u željenom pravcu, nego i reverzibilne, a tok reakcije zavisi od
koncentracije supstrata u odnosu na koncentraciju proizvoda, kao i od konstante ravnoteže te reakci
je:
S^-P
Problem može da se pojavi ako nastali proizvod ima sličan afinitet za enzim kao i supstrat, pa
može da se vezuje za aktivna mesta na enzimu, odnosno da se takmiči sa supstratom za ova mesta.
U takvim slučajevima proizvod inhibira reakciju i inhibicija se povećava kako se koncentracija proiz
voda povećava. Ako u metaboličkom putu postoje enzimi koji će dalje preuzeti proizvod kao svoj
supstrat i konvertovati ga u novo jedinjenje, inhibicija prve reakcije se neće pojaviti. U takvim slučaje
vima brzina reverzibilne reakcije zavisi od brzine kojom se uklanja proizvod. S druge strane, proizvo
di koji nastaju u drugim enzimskim reakcijama mogu da se ponašaju kao inhibitori enzimske aktivno
sti. Na inhibiciji enzimske aktivnosti zasnovano je delovanje mnogih lekova.
U osnovi postoje tri osnovna tipa inhibitora enzimske aktivnosti: kompetitivni, nekompetitivni i
akompetitivni inhibitori.
Kompetitivni inhibitori se vezuju za enzim za mesta koja su predviđena za vezivanje supstrata,
tako da se takmiče sa supstratom za enzim. Vezivanjem inhibitora za enzim reakcija se inhibira jer
enzim nije u stanju da inhibitor prevede u proizvod. Reakcija inhibicije postaje reverzibilna u prisustvu
viška supstrata jer u tom slučaju supstrat istiskuje inhibitor iz kompleksa sa enzimom. Kompetitivni
inhibitori mogu ali ne moraju po strukturi da budu slični supstratom.
Pošto se supstrat i inhibitor takmiče za isto mesto na enzimu, Km za supstrat se povećava u pri
sustvu inhibitora, što se na dvostruko recipročnom grafiku vidi kao pomeranje odsečka na x osi (-
MKm) i povećanje nagiba prave (KJV^. Ovo može da se utvrdi tako što se odredi brzina enzimske
reakcije sa nekoliko koncetracija supstrata, a zatim se ceo eksperiment ponovi sa konstantnom koli-
činom inhibitora; grafičkim prikazivanjem rezultata dobiće se dve prave linije, koje se seku u istoj tač-
ki na y-osi (MVmax), što znači da Vmax nije promenjeno u prisustvu kompetitivnog inhibitora (Slika 8-5).
sa kompetitivnim
inhibitorom
-1/K- 1/[S1
Slika 8-5. Dvostruko recipročna kriva zavisnosti brzine enzimski katali-
zovane reakcije od koncentracije supstrata za kompetitivni inhibitor.
Akompetitivni inhibitori vezuju se za već stvoreni kompleks ES, čime ometaju dalji tok reakcije.
Krajnji rezultat je smanjenje i Km i Vmax, što se vidi na dvostruko recipročnom grafiku (Slika 8-6).
sa akompetitivnim sa nekompetitivnim
inhibitorom inhibitorom
1/App. V,
-1/Kn 1/[S1 -UK,
Slika 8-6. Dvostruko recipročna kriva zavisnosti Slika 8-7. Dvostruko recipročna kriva zavis
brzine enzimski katalizovane reakcije od koncen nosti brzine enzimski katalizovane reakcije
tracije supstrata za akompetitivni inhibitor. od koncentracije supstrata za nekompetitivni
inhibitor.
Nekompetitivni inhibitor se ne vezuje za enzim na istom mestu gde se vezuje supstrat, tako da
reakcija inhibicije nije reverzna u prisustvu viška supstrata. Kod ovog tipa inhibicije stvaraju se kom
pleksi enzim-inhibitor (El) ili enzim-inhibitor-supstrat (EIS) čija je karakteristika da su katalitički inakti-
vni. U prisustvu nekompetitivnog inhibitora enzimska reakcija teče tako da izgleda kao da je smanje
na količina enzima ili da ga uopšte nema, što na kraju rezultuje u smanjenju Vmax, bez promene Km.
Grafičkim prikazivanjem (u obliku dvostrukog recipročnog grafika) podataka koji se dobijaju bez i u
prisustvu nekompetitivnog inhibitora dobijaju se dve prave koje imaju isti odsečak na x-osi (ista vred-
nost Km) ali različite odsečke na y-osi (različite Vmax) (Slika 8-7).
C. MEHANIZAM ENZIMSKE REGULACIJE
Specifičnost enzima za supstrat

Enzimi su najspecifičniji katalizatori koji su danas poznati i to ne samo u odnosu na supstrat, ne
go i u odnosu na tip reakcije koji katalizuju. Ova specifičnost potiče od aktivnog mesta za vezivanje
supstrata koje se nalazi na površini enzima, a predstavlja region u tercijemoj strukturi enzima koji
S. Spasić: Enzimi * 8-9_
ima tačnu molekulsku dimenziju, odgovarajuću topologiju i optimalno slaganje jonskih i hidrofobnih
grupa sa specifičnim supstratom. Tolerancija aktivnog centra za vezivanje supstrata je uglavnom vrlo
mala, a ima i enzima koji pokazuju apsolutnu specifičnost u odnosu na supstrat, na primer, D-
aminooksidaza se vezuje samo za D-aminokiseline, a ne i za L-aminokiseline. Međutim, neki enzimi
pokazuju široku specifičnost i mogu da se vežu za veći broj različitih jedinjenja koja su analogna
supstratu. Primer za ovu vrstu enzima su heksokinaze koje katalizuju fosforilaciju glukoze, manoze,
fruktoze, glukzamina i 2-deoksiglukoze, ali ne istom brzinom.
Specifičnost enzima prema supstratu objašnjena je pomoću različitih modela. Prvi takav model je
model "ključa-i-brave" po kome se supstrat slaže sa mestom za vezivanje kao ključ sa bravom ili ruka
sa rukavicom (Slika 8-8) Ovaj model daje prilično rigidno objašnjenje za supstratnu specifičnost jer^
ne uzima u obzir efekat alostemih liganda.
Slika 8-8. Model mesta za vezivanje supstrata na enzimu po principu "ruka-i-rukavica".
Mnogo fleksibilniji model mesta za vezivanje je model indukovanog slaganja. U ovom modelu ak
tivno mesto za vezivanje supstrata ima sve potrebne elemente za pozicioniranje supstrata, ali nije
potpuno formirano. Interakcijom supstrata sa enzimom indukuje se konformaciona pramena u enzi
mu koja dovodi do repozicioniranja aminokiselina i formiranja aktivnog mesta. indukovana konforma
ciona pramena enzima može da dovede naknadno do promene u supstratu, odnosno do "napreza
nja" ili "istezanja" supstrata, što uslovljava još bolje slaganje između supstrata i mesta za vezivanje
na enzimu (Slika 8-9). Ovaj poslednji model najbolje objašnjava eksperimentalna zapažanja koja se
odnose na delovanje enzima.
Slika 8-9. Model indukovanog slaganja: a) vezivanje enzima za supstrat indukuje for
miranje aktivnog mesta; b) "(stezanje" supstrata indukovano vezivanjem za enzim.
Alosterna kontrola enzimske aktivnosti

Mada supstrat i aktivni centar na enzimu imaju dobro definisanu strukturu, aktivnost mnogih en
zima može da se modulira u prisustvu liganda koji deluju na drugačiji način nego što deluju nekom-
petitivni i kompetitivni inhibitori. Naziv ligand obuhvata bilo koji molekul koji može da se veže za ma-
kromolekul, a ligandi mogu da budu aktivatori, inhibitori ili čak i supstrati za enzime. Oni ligandi koji
menjaju enzimsku aktivnost, ali sami ostaju nepromenjeni, nazivaju se efektori, modifikatori ili modu-
latori.
Enzimi koji odgovaraju na uticaj modulatora imaju, pored mesta za vezivanje supstrata i aktivnog
centra, i alosterno mesto ("alo" - reč u grčkom jeziku koja znači "drugi"). Alosterno mesto je poseban
region na površini enzima, koji se razlikuje od mesta za vezivanje supstrata, a ligandi koji se vezuju
za ova mesta nazivaju se alosterni efektori ili alosterni modulatori. Vezivanje alosternog efektora iza
ziva alosternu pramenu u enzimu, koja nije ništa drugo nego konformaciona pramena enzima koja
uslovljava promenu afiniteta za supstrat ili neki drugi ligand. Pozitivni alosterni efektori povećavaju
afinitet enzima za supstrat ili drugi ligand, a negativni alosterni efektori smanjuju afinitet za supstrat.
Alosterno mesto za koje se vezuje pozitivni alosterni efektor označava se kao mesto aktivacije, a
alosterno mesto za koje se vezuje negativni alosterni efektor označava se kao mesto inhibicije.
Alosterni enzimi se dele u dve klase na osnovu toga kako alosterni efektori deluju na Km i Vmax. U
K klasi efektori menjaju Km, ali ne deluju na Vmax, dok efektori u V klasi menjaju V m a x , ali ne deluju na
Km. Dvostruka recipročna kriva koja se dobija za Km za enzime K klase slična je onoj koja se dobija
za kompetitivne inhibitore, dok je dvostruka recipročna kriva koja se dobija za enzime V klase slična
onoj koja se dobija za nekompetitivne inhibitore. Mehanizam kojim alosterni inhibitori deluju na enzi
me V i K klase je potpuno drugačiji od mehanizma kojim deluju obični kompetitivni i nekompetitivni
inhibitori. Na primer, alosterni inhibitor deluje na enzime K klase tako što se vezuje za alosterno mes
to, što za posledicu ima da se na mestu za koje se vezuje supstrat smanjuje afinitet za sam supstrat,
dok se kompetitivni inhibitor takmiči sa supstratom za isto mesto na enzimu (mesto za vezivanje
supstrata). Pozitivni i negativni alosterni modifikatori deluju na enzime V klase tako što povećavaju,
odnosno smanjuju brzinu razlaganja kompleksa enzim-supstrat u proizvod.
Kao posledica interakcije između mesta za koja se vezuju supstrat, aktivator i inhibitor dobija se
karakteristična sigmoidalna ili S-kriva. Negativni alosterni efektor pomera krivu prema višim koncen
tracijama supstrata i pojačava sigmoidnost krive, a 1/2 V max postiže se sa višim koncentracijama
supstrata. U prisustvu pozitivnog efektora, 1/2Vmax postiže se sa nižim koncentracijama supstrata od
onih koje su potrebne bez prisustva efektora (Slika 8-10).
inicijalna
brzina
v
max bez
S ^ — " ~ efektora
+ pozitivni
efektor y/ s^ A ,*'' + negativni
' ,'•' efektor
^m«
[S]
Slika 8-10. Kinetički profil K klase alosternih enzima
Većina alosternih enzima su oligomeri koji se sastoje iz više subjedinica. Identične subjedinice se
nazivaju protomeri, a svaki protomer može da se sastoji iz jednog ili više polipeptidnih lanaca. Vezi
vanje liganda za jedan protomer može da utiče na vezivanje liganda za druge protomere u oligomer-
nom enzimu. Takav efekat se naziva homotropna interakcija, a može da se ispolji tako da supstrat
utiče ne vezivanje supstrata, inhibitor na vezivanje inhibitora ili aktivator na vezivanje aktivatora za
druge protomere. Homotropne interakcije su skoro uvek pozitivne. Heterotropne interakcije se defini-
šu kao efekat jednog liganda na vezivanje različitog liganda, a mogu de se ispolje kao efekat aloster-
nog inhibitora na vezivanje supstrata ili efekat alosternog inhibitora na vezivanje alosternog aktivato
ra. Heterotropne interakcije mogu da budu pozitivne ili negativne a pojavljuju se i u monomernim alo-
sternim enzimima.
Kooperativnost
Koncept kooperativnosti objašnjava interakciju između mesta za vezivanje liganda u oligomernim
enzimima. Kooperativnost se definiše kao uticaj koji ima vezivanje liganda za jedan protomer na ve
zivanje liganda za drugi protomer u oligomeru. Zbog sličnosti efekata često se brkaju pojmovi aloste-
rizam i kooperativnost. Alosterni efekat je konformaciona promena u protomeru koja se pojavljuje kao
odgovor na vezivanje liganda za alosterno mesto. Pod kooperativnošću se generalno podrazumeva

pramena u konformaciji efektorom aktiviranog protomera, koji zatim transformiše susedni protomer u
novu konformaciju koja ima promenjeni afinitet za isti ili neki drugi efektorski ligand. Konformaciona
pramena može da bude indukovana alosternim efektorom ili supstratom, kao što je to slučaj kod he
moglobina.
Treba takođe napomenuti da alosterni efekat može da postoji i u odsustvu bilo kakve kooperativ-
nosti. Na primer, kod alkohol dehidrogenaze može da se desi konformaciona pramena u svakom
orotomeru u prisustvu pozitivnog alosternog efektora, ali aktivni centri svakog protomera su potpuno
nezavisni jedan od drugog i nema kooperativnosti između protomera, odnosno konformaciona pra
mena u jednom protomeru ne prenosi se na susedni protomer. Kooperativnost može da se opiše
pomoću dva modela: model koncertiranog (uređenog, skladnog) i model sekvencijelno indukovanog
slaganja.
Koncertirani model je prilično restriktivan i prema njemu enzimi postoje samo u dva konforma
ciona stanja: T- stanju (napetom) koje ima nizak afinitet za supstrat i R-stanju (relaksiranom) koje
ima visok afinitet za supstrat. Ova dva stanja su interkonvertibilna, odnosno enzim može da prelazi iz
jednog oblika u drugi. Alosterni aktivatori pomeraju konformacionu ravnotežu ka R-stanju, dok alos
m ©
terni inhibitori pomeraju ravnotežu ka T-stanju.
T stanje R stanje
(nizak afinitet za supstrat) (visok afinitet za supstrat)
Slika 8-10. Shematski prikaz T (napetog) i R (relaksiranog) stanja enzima
U odsustvu supstrata skoro svi molekuli enzima su u T obliku, a dodatkom supstrata pomera se
konformaciona ravnoteža u pravcu R oblika, jer se supstrat vezuje samo za enzim koji je u R stanju.
Osnovni koncept koncertiranog modela enzimske aktivnosti je da konformaciona pramena u jednom
protomeru izaziva odgovarajuću pramenu u svim protomerima, a takođe nema ni hibridnih stanja. To
znači da kada se supstrat veže za jedno aktivno mestu na enzimu, sva druga aktivna mesta na en
zimu moraju biti takodje u R obliku (Slika 8-11). Drugim recima, prelazak T oblika u R oblik, i obrnuto,
je koncertiran, odnosno skladan. Pošto se broj enzimskih molekula u R obliku progresivno povećava
sa dodatkom supstrata, kažemo da je vezivanje supstrata kooperativno. Kada su sva aktivna mesta
na enzimu zasićena, svi molekuii enzima su u R obliku.
TT RR RR
Slika 8-11. Koncertirani model kooperativnog vezivanja supstrata u alosternom en

zimu. TT-oblik koji ima nizak afinitet za supstrat prevodi se u RR-oblik sa visokim
afinitetom za supstrat odmah po vezivanju prvog molekula supstrata
Model sekvencijelno indukovanog slaganja pretpostavlja da vezivanje liganda indukuje pra

menu konformacije u protomeru, a zatim se ta konformaciona pramena prenosi na protomer koji je
susedan protomeru za koji se vezao ligand (Slika 8-12). Efekat vezivanja liganda se potom sekvenci
jelno prenosi kroz oligomer, dovodeći do povećanja ili smanjenja afiniteta za ligand. U ovom modelu
se pojavljuju brojna hibridna stanja, a ovim modelom mogu da se objasne i pozitivna i negativna ko-
operativnost. Pozitivni efektor indukuje promenu konformacije u protomeru, tako da se povećava afi
nitet za supstrat, a negativni efektor indukuje takvu promenu konformacije da se smanjuje afinitet za
supstrat. Oba efekta se kooperativno prenose na susedne protomere.
7 1
RT RR
Slika 8-12. Sekvencijelni model kooperativnog vezivanja supstrata za alosterni enzim. Praz
na aktivna mesta u RT-obliku imaju viši afinitet za supstrat nego prazna mesta u TT-obliku
Na osnovu svega što je rečeno proizilazi da se sekvencijelni model razlikuje od koncertiranog u

sledećem:
- konformaciona promena iz T u R- oblik indukovana je vezivanjem supstrata;
- konformaciona promena iz T u R-oblik u različitim subjedinicama enzima je sekvencijelna, tako
da se pojavljuju hibridni oblici, koji ne postoje u koncertiranom modelu;
- kod koncertiranog modela je osnovna pretpostavka da su u Jtoku alosterne interakcije sve sub-
jedinice u oligomernom enzimu u istom konformacionom stanju, *dok kod sekvencijelnog modela
alosterna interakcija izmedju subjedinica može da se odvija i kada su one u različitim konformacio-
nim stanjima;
- ova dva modela se razlikuju i po tome što su kod koncertiranog modela homotropne interakcije
obavezno pozitivne, dok kod sekvencijelnog modela mogu biti pozitivne ili negativne (da li će drugi
molekul supstrata biti čvršće ili labavije vezan nego prvi molekul supstrata zavisi od prirode konfor-
macione promene koja je indukovana vezivanjem prvog molekula).
Poglavlje 9.
Koenzimi
Enzimi katalizuju veliki broj hemijskih reakcija i njihove funkcionalne grupe mogu da učestvuju u
nekim reakcijama vrlo lako. Međutim, ima reakcija (kao što su reakcije oksido-redukcije ili reakcije u
kojima se prenose grupe) koje su manje pogodne za katalizu i koje enzimi katalizuju samo ako deluju
zajedno sa kofaktorima. Kofaktori su mali molekuli koji su neophodni za katalitičku aktivnost enzima.
Kofaktori mogu biti metalni joni ili organski molekuli poznati kao koenzimi. Neki kofaktori se prolazno
vezuju sa enzimom, a drugi, poznati kao prostetične grupe, stalno su vezani za enzim.
Koenzimi se hemijski menjaju u enzimskoj reakciji u kojoj učestvuju, a zatim, da bi se završio ka-
talitički ciklus, moraju da se vrate u početno stanje. Kod prostetičnih grupa ovo može da se dešava u
odvojenoj fazi enzimske reakcije, a kod koenzima koji se prolazno vezuju za enzim, reakciju regene-
racije može da katalizuje drugi enzim.
Katalitički aktivan kompleks enzim-kofaktor naziva se holoenzim, a enzimski neaktivan protein
koji nastaje odvajanjem kofaktora od holoenzima, naziva se apoenzim.
apoenzim (inaktivan) + kofaktor < > holoenzim (aktivan)

Esencijelna komponenta mnogih koenzima su vitamini. Vitamini se dele na dve velike grupe: hid-
rosolubilne i liposolubilne; svi hidrosolubilni vitamini, izuzev vitamina C funkcionišu kao koenzimi.
Najvažniji koenzimi
vitamin koenzim ili aktivni oblik reakcija u kojoj učestvuju
tiamin tiamin-pirofosfat (TPP) prenošenje aldehidne grupe
flavin-mononukleotid (FMN)
riboflavin prenošenje elektrona
flavin-adenin-dinukleotid (FAD)
nikotinamid-adenin-dinukleotid (NAD)
nikotinska kiselina prenošenje elektrona
nikotinamid-adenin-dinukleotidfosfat (NADP)
pantotenska kiselina koenzim A (CoA) prenošenje acil grupe
piridoksin piridoksal-fosfat prenošenje amino grupe
biotin biocitin prenošenje CO2
folna kiselina tetrahidrofolna kiselina prenošenje grupe sa 1C-atomom
vitamin B12 koenzim B12 prenošenje alkil grupe
lipoinska kiselina lipoil-lizin prenošenje acil grupe
Tiamin (vitamin Bi) i tiamin-pirofosfat (TPP)

Tiamin je po strukturi supstituisani pirimidin koji je metilenskim mostom vezan za supstituisani ti-
azol. U ćelijama se tiamin uglavnom nalazi u obliku koenzima tiamin-pirofosfata (TPP), koji se ranije
nazivao i kokarboksilaza. TPP služi kao koenzim za dve grupe enzimski katalizovanih reakcija u me
tabolizmu ugljenih hidrata, u kojima se uklanja i/ili prenosi aldehidna grupa: 1. dekarboksilacija a-keto
kiselina i 2. stvaranje ili degradacija a-ketola. U ovim reakcijama tiazolski prsten u TPP služi kao pro
lazni prenosilac kovalentno vezane "aktivne" aldehidne grupe. U ovoj reakciji je neophodan kao ko-
2+
faktor i Mg .
o-
I
o=p—o-
r
NH
H H I
I
o
2
I C—S !
c—s
X — C H — N .••* I OH /•* j I
N C—CH,, N.
II
2
\ II o=p—o-
H C—C C=C—CH —CH
H C—C ^ ~ \,CH
o „ ™ M^ ' I O
2 2
3
^,N % 3
CH, C = C — CH,—CH,
tiamin (vitamin Bi) CH,
tiamin-pirofosfat (TPP)
Riboflavin (vitamin B2) i flavin-nukleotidi
Flavin-nukleotidi funkcionišu kao prostetične grupe oksido-redukcionih enzima koji su poznati i
kao flavoenzimi ili flavoproteini. Ovi enzimi katalizuju oksidativnu degradaciju piruvata, masnih kiseli
na i aminokiselina, a učestvuju takođe i u procesu transporta elektrona. U većini flavoenzima flavin-
nukleotid je čvrsto, ali nekovalentno vezan za protein; metaloflavoproteini sadrže jedan ili više metala
kao dodatni kofaktor.
H H H O
H H H I l i l
ribitol H£ X - C - C - C - C H - O - P - O H
H2C-C-C-C-CH2OH \ I i i i
OHOHOH OH
dimetilizo-
aloksazin
II
O o
riboflavin flavin-mononukleotid (FMN)
NH,
H H H
HC
,CH
2—0—P—O—P—O—QH2
OHOHOH OH OH O,
N.
x>=o H»\JJ
C —S/J
C H
I I I
H3C ^NH HO OH
flavin-adenindinukleotid (FAD)
Flavin-nukleotidi koji ulaze u sastav flavoenzima su riboflavin-5'-fosfat ili flavin-mononukleotid

(FMN) i flavin-adenin-dinukleotid (FAD). I jedan i drugi su derivati vitamina riboflavina, koji u svojoj
strukturi ima heterociklični prsten izoaloksazin, a ovaj na N-10 ima vezan alkohol ribitol. FMN nije
S. Spasić: Koenzimi 9-3
pravi nukleotid jer nema u svojoj strukturi pentozu, a na 5'-OH grupi u ribitolu ima vezan fosfat. FAD
ima adenozin vezan preko pirofosfata za heterociklični prsten.
Flavin-nukleotidi učestvuju u reakcijama oksido-redukcije, a 2e" se vezuju u izoaloksazinskom pr
stenu; nastali redukovani nukleotidi se obelezavaju kao FMNH2 i FADH2. Redukcija flavin-nukleotida
ima za posledicu karakterističnu promenu apsorpcionog spektra, što je iskorišćeno za određivanje
aktivnosti flavoenzima.
Nikotinska kiselina (niacin) i piridin-nukleotidi

Nikotinamid-adenin-dinukleotid (NAD) i nikotinamid-adenin-dinukleotid-fosfat (NADP) su dva ko-
enzima koji sadrže nikotinamid kao esencijelnu komponentu.
Kako je nikotinamid derivat piridina, ovi koenzimi se nazivaju CONH,
i piridin-nukleotidima. NAD je sagrađen od adenozina i N-
ni koti na mi d
ribozil-nikotinamida koji su povezani pirofosfatnom vezom
između 5'-OH grupe dva ostatka riboze. NADP se razlikuje
strukturno od NAD po tome što ima dodatnu fosfatnu grupu
estarski vezanu za 2'-OH grupu u molekulu adenozina.
Piridin nukleotidi funkcionišu kao koenzimi velikog broja
dehidrogenaza. Ovi koenzimi su labavo vezani za protein i
više imaju ulogu supstrata nego prostetične grupe, a služe
kao akceptor elektrona u toku uklanjanja atoma vodonika sa
adenin
specifičnog supstrata. Jedan atom vodonika iz supstrata se
prenosi na hidridni jon u nikotinamidnom ostatku u oksido-
vanim oblicima ovih koenzima (NAD+ i NADP+) i nastaju re
dukovani oblici koenzimi (NADH i NADPH); drugi atom vo
donika iz supstrata odvaja se u obliku jona H+. Piridin-
nukleotid-dehidrogenaze su uglavnom specifične ili za NAD+
ili za NADP+, ali neke funkcionišu i sa oba koenzima. Enzimi
koji zahtevaju NADP+ imaju specifičan katjonski region u
NADP* sadrži na ovoj OH grupi
mestu za vezivanje, koji se tako pozicionira da može da gra
di jonsku vezu sa 2'-fosfatom u NADP. Reakcije katalizova-
nikotinamid-adenin-dinukleotid
ne piridin-nukleotid-dehidro-genazama su reverzibilne. (NAD)
Pantotenska kiselina i koenzim A

Pantotenska kiselina je esencijelna komponenta koenzima A; koenzim A (KoA ili KoA-SH) ima
ulogu prenosioca acil grupe u enzimskim reakcijama oksidacije masnih kiselina, sinteze masnih kise
lina, oksidacije piruvata i biološke acetilacije. Poznato je više od 70 enzima koji koriste koenzim A u
reakcijama koje katalizuju.
CH30H o
f I II
CH, -S—CoA
HO—CH 2 —C—CH—C—N—CH 2 —CH 2 —COOH
CH3 H
pantotenska kiselina acetil-koenzim A
Acetil-koenzim A (acetil-KoA) se obrazuje u toku enzimske oksidacije piruvata ili masnih kiselina,
a može da se generiše i iz slobodnog acetata u prisustvu enzima acetil-KoA-sintetaze:
ATP + koenzim A + acetat < > AMP + acetil-KoA-pirofosfat
Acetil-koenzim A može da reaguje sa akceptorima acil grupe, kakav je na primer holin i tom prili
kom nastaje acetilholin; acetil-koenzim A može da reaguje i sa oksalacetatom pri čemu nastaje li-
munska kiselina.
9-4 Opsta biohemija
Vitamin B6 i piridoksin koenzimi
Piridoksin, piridoksamin i piridoksal su prirodni oblici vitamina B6, a sva tri jedinjenja se u organi
zmu lako prevode u piridoksal- fosfat, koji je potreban za sintezu, katabolizam i interkonverziju ami-
nokiselina. Piridoksin koenzimi učestvuju u velikom broju različitih enzimskih reakcija, od kojih su ve
ćina reakcije transaminacije u kojima se a-amino grupa sa jedne aminokiseline prenosi na a-
oksokiselinu; pri tome iz aminokiseline nastaje oksokiselina, a iz oksokiseline nova aminokiselina.
Hemizam reakcije je sledeći: aldehidna grupa iz koenzima reaguje sa amino grupom iz aminokiseline
pri čemu nastaje Šifova baza između piridoksal fosfata vezanog za enzim i aminokiseline. Amino
grupa se odvaja od aminokiseline, što kao posledicu ima nastajanje oksokiseline; pirodoksal fosfat
potom reaguje sa drugom oksokiselinom, koja sada ima ulogu akceptora amino grupe u reakciji koja
je reverzna u odnosu na prethodnu. Na kraju se dobija nova aminokiselina i ostaje kompleks piridok
sal fosfat-enzim.
CHO CH,OH CH 2 NH, CHO
HO-rj^^—CH,OH HO—/V- CH2OH HO—(|V- CH2OH HO - r f S - C H 2 — O - P —

H3C O
N N N N
piridoksal piridoksin piridoksamin piridoksal-fosfat
Biotin i biocitin
Biotin je prostetična grupa za brojne reakcije karboksilacije, od kojih većinu katalizuju piruvat kar-
boksilaza i acetil-koenzim A karboksilaza. Molekul biotina može da se vezuje amidnom vezom sa e-
amino grupom u specifičnom ostatku lizina iz enzima i nastaje biotinillizin ili biocitin. Ovako vezan bi
otin služi kao intermedijerni prenosilac C 0 2 u reakciji karboksilacije.
COOH
I
CH,
CH,
I
CH,
i H
CH—C- -NH
/
c=o
CH 2 —C- -NH
H
biotin
Folna kiselina i njeni koenzimi

Najjednostavniji oblik folne kiseline je pteroilmonoglutaminska kisleina, koja u svoj strukturi sadrži
supstituisani pteridin, p-aminobenzoevu kiselinu i glutaminsku kiselinu. Međutim, folna kiselina se
uglavnom nalazi kao poliglutaminski derivat sa dva do sedam ostataka glutaminske kiseline u svojoj
strukturi.
Redukcijom u dva stupnja folna kiselina se prevodi u tetrahidrofolnu kiselinu, koja ima ulogu ko
enzima. Tetrahidrofolat, FH4, služi kao intermedijerni prenosilac grupa sa 1C-atomom, kao što su hid-
roksimetil (-CH2OH), formil (-CHO) ili metil (-CH3) grupe. Ove grupe se prenose u velikom broju en
zimskih reakcija sa jednog metabolita na drugi ili u toku interkonverzije metabolita.
S. Spasić: Koenzimi 9-5
OH
,N S
N' *C—CH,—N C—N—CH—CH,—CH,—COOH
H,N-C^ / C v ^CH m>J H |
COOH
N NT
2-a mi no-4-hidro ksi- p-aminobenzoeva giutaminska kiselina

6-metilpteridin kiselina
pteroinska kiselina
pteroilglutaminska kiselina (folna kiselina)
F
OH
i O
C^
,^ —C—CH,—N—^\ />-C—N—CH—CH,—CH,—COOH
ir\ i
H
H
HSN-Cî/CXH-CH COOH
N Ne
H
tetrahidrofolna kiselina
Liponska kiselina
Postoje dva oblika ovog retkog vitamina sa 8C-atoma: liponska kiselina koja je po strukturi ciklični
disulfid, i njen redukovani oblik dihidroliponska kiselina, koja ima dve sulfhidrilne grupe. Ova dva ob
lika se brzo konvertuju jedan u drugi u reakciji oksido-redukcije.
Liponska kiselina funkcioniše kao jedan od koenzima u reakciji oksidativne dekarboksilacije piru-
vata i drugih a-ketokiselina; ovo su kompleksne reakcije u kojima učestvuje nekoliko koenzima. Li
ponska kiselina je kovalentno vezana u obliku amida za e-amino grupu u ostatku lizina u enzimu.
H,
A?
H,C
!
CH2 liponska
i kiselina
CH,
CH,
CH,
1
c=o
1
NH
i
CH,
N
CH,
°v /°" / ^Tr^vcH3
1
CH,
1
lizin
O O \J^LcH,
OH
CH,
1
COOH HOCHj O H
c-N-lipoil -lizin vitamin B12
Vitamin B12 i B12 koenzimi

Koenzim B 12 ili 5'-deoksiadenozil-kobalamin je neophodan za delovanje nekoliko enzima. Enzim-
ske reakcije koje zahtevaju koenzim B12 imaju uobičajenu oznaku 1,2-šift, koja govori da se atom vo-
donika pomera sa jednog atoma ugijenika na susedni, što je obično praćeno reverznim pomeranjem
(2,1-šift) neke druge grupe (npr. hidroksilne, alkil, amino ili karboksilne grupe). Druga važna reakcija
u kojoj učestvuje koenzim B12 je redukcija 2'-C-atoma u ribonukleozid 5'-trifosfatu do odgovarajućeg

2'-deoksiribonukleozid trifosfata.
U drugoj grupi enzimskih reakcija vitamin B12 funkcioniše kao koenzim u obliku u kome je atom
kobalta vezan šestom koordinativnom vezom sa metil grupom; takvo jedinjenje se naziva metilkoba
lamin. U ovim reakcijama metilkobalamin funkcioniše kao prenosilac metil grupe sa N5-metil-
tetrahidrofolata na akceptor; akceptor može biti homocistein, čijom metilacijom nastaje metionin.
Poglavlje 10.
Biološke membrane
Ćelijske membrane su od životne važnosti za ćeliju. Plazma membrana zatvara ćeliju, definiše
njene granice i održava esencijelnu razliku u sastavu citozola i spoljašnjeg okruženja. Unutar ćelije
membrane endoplazmatskog retikuluma, Goldži aparata, mitohondrija i drugih organela održavaju
karakterističnu razliku izmedju sastava svake organele i citozola. Zahvaljujući svojoj dinamičnosti
membrana održava oblik ćelije, ali i kontroliše sastav prostora koji okružuje. Selektivni transportni sis
temi koji se nalaze u membrani omogućavaju kretanje specifičnih molekula sa jedne strane membra
ne na drugu. Specifični proteini u membrani omogućavaju stvaranje i prenošenje električnih signala
(u nervnim i mišićnim ćelijama, na primer). Pored toga, membrana ima ulogu u prepoznavanju ćelija.
a na njoj se nalaze i specifični receptori za hormone i metaboličke regulatore i informacija koju oni
nose prenosi se kroz membranu do odgovarajućih metaboličkih puteva.
Karakteristika svih bioloških membrana je da imaju sličnu strukturnu organizaciju, u svojoj struk
turi imaju iste klase hemijskih supstanci, čije se fizičko-hemijske interakcije ne razlikuju, kao i veliki
broj drugih zajedničkih osobina. Pod elektronskim mikroskopom ćelijske membrane se vide kao tros-
lojne strukture sa dve tamne spoljašnje i jednom svetlom unutrašnjom trakom. Često je unutrašnji
svetliji sloj deblji od spoljašnjih tamnih slojeva, što je posledica hemijske asimetrije, odnosno neka
jedinjenja se nalaze samo u jednom ili u više slojeva. Prosečna debljina membrana je 7 - 10 nm, s
tim što su intracelularne membrane obično tanje od plazma membrane.
A. HEMIJSKI SASTAV MEMBRANE

Glavne hemijske komponente svih bioloških membrana su lipidi i proteini. Odnos lipida i proteina
je različit kod različitih membrana, ali najveći broj membrana sadrži oko 50% proteina. Najveći sadr
žaj lipida ima membrana mijelinskog omotača, čak 80%, stoje vezano za njenu pasivnu ulogu u pre
nošenju električnih impulsa duž aksona. Nasuprot tome, metabolički aktivne membrane, kakva je
unutrašnja membrana mitohondrija sadrže oko 75% proteina i 25% lipida.
Lipidi u membrani
Glavna lipidna jedinjenja koja ulaze u sastav membrane su fosfogliceridi, sfingolipidi i holesterol,
a u malim količinama se nalaze i glikolipidi i kardiolipin. Različite membrane sadrže različite količine
pojedinih klasa lipida. Kod plazma membrana postoji najveća varijacija u sastavu lipida, jer količina
holesterola u njoj zavisi od ishrane. Plazma membrana ima najveću koncentraciju neutralnih lipida i
sfingolipida, mijelinske membrane nervnog tkiva sadrže dosta sfingolipida i to uglavnom glikosfingoli-
pida, a intracelularne membrane prvenstveno sadrže fosfogliceride i vrlo malo sfingolipida i holeste
rola. Lipidni sastav membrana mitohondrija, jedra i zrnastog endoplazmatskog retikuluma je sličan,
dok je membrana Goldži-aparata po sastavu lipida između plazma membrane i intracelularnih

membrana.
Kada dođu u dodir sa vodom molekuli lipida formiraju monomolekularne slojeve u kojima su po
larne "glave", odnosno polarne grupe uronjene u vodu, a hidrofobni "repovi" okrenuti ka vazduhu.
Amfipatična priroda fosfolipida i sfingolipida određuje i njihovo ponašanje u vodenim rastvorima. Ovi
lipidi se u vodenoj sredini organizuju u strukture koje se nazivaju micele; u micelama su molekuli lipi
da orijentisani tako da su im hidrofobni repovi okrenuti ka unut-
vazduh
rašnjosti, a naelektrisane grupe (polarne glave) su okrenute ka
f ( \ l f t \{({(}$\IDIl\})Kl spoljašnjoj sredini i reaguju sa vodom. Na ovaj način se izbega-
jLi|iki|i|gy|MJy|J|gy| va kontakt između hidrofobnih grupa i vode. Formiranje micela
voda je kooperativan proces i zavisi od koncentracije lipida. Micele ne
može da stvara mali broj molekula amfipatičnih lipida, već pos
toji tzv. kritična koncentracija za formiranje micela iznad koje su svi molekuli lipida u vodenom rastvo
ru organizovani u micele. Ova koncentracija zavisi od vrste lipida, kao i od uslova u kojima se nalazi
rastvor (npr. temperature rastvora).
Slika 10-1. Ponašanje lipida u vodenim rastvorima:

a) micele b) lipidni dvosloj c) lipozom.
Na formiranje micela utiče veličina i oblik molekula lipida. Molekuli sa jednim hidrofobnim repom
formiraju sferoidne ili elipsoidne micele, jer su njihove polarne glave veće od repova. U micelama
obično ima nekoliko stotina molekula, ali i taj broj zavisi od vrste i veličine molekula lipida koji ulaze u
njihov sastav. Uopšte uzev, micele su stabilne strukture zahvaljujući interakciji polarnih grupa sa vo
dom i silama atrakcije između ugljovodoničnih lanaca u unutrašnjosti micela.
Molekuli sa dva ugljovodnična hidrofobna lanca, kakvi su fosfolipidi i sfingolipidi formiraju micele
samo do određene koncentracije. Razlog za to je veličina njihovih molekula koja onemogućava stva
ranje sferoidnih struktura. Zbog toga se veliki molekuli lipida u vodenim rastvorima organizuju u dvos
lojne strukture u kojima su polarne glave okrenute spolja, a hidrofobni repovi ka unutrašnjosti. Karak
teristika ovih dvoslojnih struktura je da pokazuju tendenciju da stvaraju zatvorene sferne strukture,
koje potpuno razdvajaju spoljašnji od unutrašnjeg prostora. Ovakve čestice se nazivaju lipozomi.
Lipidne dvoslojne strukture su izuzetno stabilne, a održavaju se nekovalentnim interakcijama iz
među ugljovodoničnih lanaca u acil ostacima i jonskim interakcijama između naelektrisanih grupa i
vode. Hidrofobne interakcije u unutrašnjosti dvoslojne strukture uslovljavaju da je najmanja moguća
površina vode u kontaktu sa hidrofobnim lancima, a takođe i potpuno eliminišu molekule vode iz unu
trašnjosti strukture. Pošto individualna interakcija lipid-lipid ima vrlo malu energiju aktivacije, lipidi u
dvoslojnoj strukturi mogu da se kreću, reorganizuju i reaguju sa molekulima koji okružuju ovu struktu-
S. Spasić: Biološke membrane 10-3
ru. Individualni molekuli lipida u jednom sloju mogu da izmenjuju mesta, ali teško mogu da prelaze iz
jednog sloja u drugi. Kretanje molekula lipida u monosloju dovodi do brze lateralne difuzije po površi
ni membrane. Raspodela lipida kroz membranu je asimetrična, odnosno sastav lipida u dva monos-
loja je različit. Obično su sfingolipidi raspoređeni u spoljašnjem sloju, a fosfatidiletanolamin je u unut
rašnjem sloju, dok je holesterol ravnomerno raspoređen i u unutrašnjem i u spoljašnjem sloju.
Proteini u membrani
lako osnovnu strukturu membrane čini lipidni dvosloj, većinu funkcija membrane obavljaju protei
ni. Mnogi proteini koji ulaze u sastav membrane su enzimi lokalizovani na površini ili u samoj mem
brani, neki proteini imaju ulogu u prenošenju molekula kroz membranu, specifični proteini imaju
strukturnu ulogu u održavanju integriteta ćelije, a drugi imaju ulogu u prepoznavanju. Sadržaj protei
na u membrani je u korelaciji sa tim koliko je funkcija membrane kompleksna i raznovrsna, ali u pro
šeku 50% (25% - 75%) mase membrane čine proteini. Pošto su molekuli lipida mali u poredjenju sa
molekulima proteina, u membrani je uvek više molekula lipida nego proteina i obično na 50 molekula
lipida dolazi jedan molekui proteina.
Proteini koji ulaze u sastav membrane su kompleksni, raznovrsni, a osobine im dobrim delom za
vise i od njihove interakcije sa lipidima u membrani. Kao i lipidi, i j>roteini koji ulaze u sastav mem
brane imaju u svom sastavu oligosaharidne ostatke.
Membranski proteini se klasifikuju u dve grupe prema prirodi veze sa lipidnim slojem, što se pro-
cenjuje na osnovu toga da li mogu ili ne da se izdvoje iz izolovane membrane. Te dve grupe proteina
su periferni (ili spoljašnji) i integralni (ili unutrašnji) proteini.
Periferni proteini su locirani na površini membrane a vezani su za druge proteine membrane
kovalentnim vezama. Mnogi od njih mogu da se odvoje od membrane relativno jednostavnim postu
pcima ekstrakcije, kao što je izlaganje rastvorima vrlo velike ili vrlo male jonske jačine ili rastvorima
ekstremnog pH, pri čemu dolazi do raskidanja veze protein-protein i oslobadjanja proteina. Periferni
proteini najčešće imaju specifičnu enzimsku aktivnost.
Integralni proteini mogu da se ekstrahuju iz membrane samo uz pomoć deterdženata ili organ
skih rastvarača. U svom sastavu obično sadrže čvrsto vezan lipid, čije uklanjanje dovodi do denatu-
racije proteina i gubitka biološke funkcije. Uklanjanje integralnih proteina iz membrane dovodi do de
gradacije membrane, za razliku od perifernih proteina čije uklanjanje izaziva vrlo male ili čak uopšte
ne izaziva promene u integritetu membrane.
Integralni proteini imaju u svojoj strukturi sekvencu hidrofobnih aminokiselina, koje formiraju hid-
rofobni region u tercijernoj strukturi. Ovaj hidrofobni region proteina reaguje sa hidrofobnim ugljovo-
doničnim lancime u lipidima, što stabilizuje strukturu kompleksa protein-lipid. Specijalna grupa inte
gralnih membranskih proteina su proteolipidi, koji su po svojoj prirodi hidrofobni lipoproteini rastvorlji-
vi u organskim rastvaračima. Proteolipidi su prisutni u mnogim membranama, posebno u mijelinskoj
membrani gde na njih otpada oko polovina količine ukupnih proteina u membrani. Druga grupa inte
gralnih proteina su glikoproteini; ćelijske plazma membrane sadrže veliki broj različitih glikoproteina,
koji imaju specifičan sadržaj oligosaharida.
Proteini se obično vezuju za membranu preko segmenata od oko 20 aminokiselina, a način na
koji su proteini vezani zavisi od njihove funkcije. Tipovi interakcija proteina sa lipidima u membrani su
različiti i prikazani su na Slici 10-2: (a) hidrofilna subjedinica može da bude vezana direktno za inte
gralni membranski polipeptid preko interakcije protein-protein (primer za to je sukcinat-
dehidrogenaza na unutrašnjoj membrani mitohondrija); (b) periferni protein može da bude vezan
elektrostatičkim silama za polarne glave u fosfolipidima (npr. citohrom c); (c) rastvorljivi proteini mogu
da se vežu za lipidni sloj preko masne kiseline koja je kovalentno vezana za protein i uronjena u lipi
dni sloj, pa predstavlja tzv. Iipid.no "sidro"; (d)transmembranski proteini mogu imati samo jedan se
gment koji prolazi kroz lipidno sloj, ostatak proteina se nalazi sa obe strane membrane (npr. glikofo-
rin u eritrocitima); (e) integralni proteini mogu imati i više segmenata kojima su povezani sa membra
nom, i u tom slučaju čitav molekui proteina je hidrofobniji nego obično; (f) proteini mogu da se pove
zu sa dvoslojem preko kratkog hidrofiinog segmenta na N- ili C-kraju (npr. aminopeptidaza u epitelu
creva).
(•> (b)
(c) (d)
*B$
(e) (0
Slika 10-2. Shematski prikaz različitih tipova interakcija mem-

branskih proteina sa lipidnim slojem (objašnjenje u tekstu).
Ugljeni hidrati u membrani

Ugljeni hidrati su prisutni samo u nekim membrana i u tom slučaju ih ima od 1 -10%. U membra
ni su ugljeni hidrati isključivo u obliku oligosaharida koji su kovalentno vezani na proteine, pa tako ob
razuju glikoproteine, i u nešto manjoj meri su vezani na lipide u obliku glikolipida. Za ugljene hidrate u
membrani je karakteristično da su uvek lokalizovani na strani koja nije u kontaktu sa citoplazmom,
drugim recima na spoljašnjoj strani plazma membrane ili na unutrašnjoj strani membrane endoplaz-
matskog retikuluma, Goldži-aparata i lizozoma (Slika 10-3).
Ugljeni hidrati u membrani imaju ulogu u prepoznavanju ćelija, adheziji i funkciji receptora. Pored
toga, štite ćeliju od ekstremnih uticaja, kao stoje nizak pH, ili od delovanja degradacionih enzima.
izvan ćelije
polisa harid
unutar ćelije
Slika 10-3. Shematski prikaz oligosaharidnih ostata
ka vezanih za specifične proteine u membrani.
B. STRUKTURA BIOLOŠKIH MEMBRANA

Osnova strukture svih bioloških membrana je dvoslojna organizacija lipida u sferne čestice, u ko
jima su lipidi organizovani tako da je najmanji mogući kontakt hidrofobnih grupa sa vodom, odnosno
hidrofilne polarne grupe su uronjene u vodu. Ovaj model strukture membrane su predložili J. D. Dav-
son i J. Danielli još 1935. godine, a kasnije ga je doradio J. D. Robertson. Međutim, ovaj model nije
mogao da objasni interakciju proteina u membrani sa lipidnim dvoslojem. Ranih 70-tih godina S. J.
Singer i G. L. Nicholson su predložili mozaični model strukture membrane u kome se proteini nalaze
ili kao integralni deo lipidnog sloja ili kao labavo vezani za površinu lipidnog sloja. Kasnijim prouča
vanjima je dokazano da ovako organizovani lipidi i proteini mogu da se kreću kroz dvoslojnu struktu
ru, pa je ovaj model strukture membrane nazvan fluidno-mozaični model (Slika 10-4).
Karakteristike lipidnog dvosloja objašnjavaju mnoge osobine ćelijske membrane, koje uključuju
fluidnost, fleksibilnost koja dozvoljava promenu oblika ćelije, kao i sposobnost da propušta ili ne pro
pušta neke molekule.
Slika 10-4. Fluidno-mozaični model biološke membrane. Membrana se sastoji od dva

sloja lipida sa integralnim i perifernim proteinima i ugljenim hidratima na površini.
Fluidnost membrane
Interakcija između različitih lipida i između lipida i proteina je vrlo kompleksna i dinamična, što
omogućava fluidnost u lipidnom delu membrane: kreću se i lipidi i proteini. Stepen fluidnosti mem
brane zavisi od temperature i sastava membrane. Na niskim temperaturama lipidi su u gel-kristalnom
stanju, a kako temperatura raste lipidi prelaze u tečno-kristalno stanje i povećava im se mobilnost.
Specifičan sastav pojedinih bioloških membrana uslovljava i razliku u fluidnosti između tih mem
brana. Fleksibilnost nepolarnih repova lipida u membrani je veća kad su bočni lanci masnih kiselina
kraći i nezasićeni. Osim toga, holesterol smanjuje fluidnost membrane, zbog planarnog steroidnog
jezgra sa hidroksilnom grupom na jednom kraju i fleksibilnim alifatičnim lancem na drugom kraju.
Holesterol je važan moderator fluidnosti membrane i odgovoran je za održavanje lipidnog dvosloja u
odgovarajućem stanju.
Fluidnost nije ista na različitim nivoima unutar membrane. Unutrašnjost membrane je mnogo flui-
dnija zbog krajeva ugljovodoničnih lanaca koji su tu locirani, a površine membrane su manje pokret
ljive, delom i zbog holesterola koji je lociran bliže površini.
Individulani proteini i lipidi kreću se duž površine membrane i kroz nju, a različite interakcije ogra
ničavaju ovo kretanje. Tu spadaju elektrostatičke interakcije polarnih grupa, hidrofobne interakcije
holesterola sa pojedinim fosfolipidima ili glikolipidima i interakcije lipid-protein. Zbog toga se u mem
brani stvaraju lipidni regioni koji se kreću zajedno, kao ostrva.
Lipidi se kreću kroz membranu na dva načina: lateralnom i transverzalnom (flip-flop) difuzijom
(Slika 10-5). Lateralna difuzija je kretanje lipida sa jednog dela monosloja u drugi brzinom koja iznosi
1 -2 um/s, što znači da jedan molekul lipida vrlo brzo pređe sa jednog kraja ćelije na drugi. Transver
zalna ili flip-flop difuzija je kretanje molekula lipida iz jednog monosloja u drugi. Ovaj tip kretanja se
retko dešava i brzina mu se meri danima ili nedeljama, iz prostog razloga što za prelazak lipida iz je
dnog sloja u drugi polarne grupe sa površine membrane moraju da prođu kroz hidrofobnu unutraš
njost membrane.
transverzalna difuzija (flip-flop)
lateralna difuzija
Slika 10-5. Difuzija lipida u lipidnom dvosloju.
Pored lipida kroz membranu se kreću i proteini, ali je njihova pokretljivost ograničena time što su
vezani za lipidni sloj. Iz tog razloga su integralni proteini manje pokretljivi od perifernih, a neki proteini
ne mogu uopšte da se kreću. Međutim, mobilnost proteina unutar membrane je esencijelna za funk
ciju mnogih membranskih proteina.
Treba naglasiti da se pokretljivost membrane menja kod promene ishrane ili fiziološkog stanja,
kao i kod davanja nekih lekova. Kada je ishrana u pitanju, poznato je da dolazi do promene sastava
membrane u pogledu sadržaja zasićenih masnih kiselina i holesterola, koji se povećavaju ako se sa
držaj ovih supstanci poveća u hrani. S druge strane, efekat nekih lekova, kao što su anestetici koji
indukuju spavanje i mišićnu relaksaciju zasnovan je na promeni fluidnosti membrana specifičnih ćeli
ja.
C. SPECIJALNE MEMBRANSKE STRUKTURE U ĆELIJI
Međućelijske (prazne) spojnice

U plazma membranama ćelija mnogih tkiva postoje veliki vodeni kanali, preko kojih su povezane
susedne ćelije. Ovi kanali premošćuju međućelijski prostor koji je veličine oko 4 nm, a nazivaju se
međućelijske ili prazne spojnice (gap junction) (Slika 10-6). Međućelijske spojnice su izgrađene od
proteina koneksina, koji formira stabilne asocijate sa sličnim kanalima u susednim ćelijama. Tako ob
razovane spojnice dozvoljavaju prolazak malih molekula iz citoplazme jedne ćelije u citoplazmu dru
ge ćelije. Molekuli koji prolaze kroz ove spojnice imaju molekulsku masu manju od 1500 daltona, a to
su joni, metaboliti, šećeri, nukleotidi itd. Međućelijske spojnice nisu stalno otvorene, već se otvaraju i
zatvaraju po potrebi.
Međućelijske spojnice imaju važnu ulogu u komunikaciji ćelija u tkivima kakva su kosti i rožnjača,
koja nisu dobro prokrvljena, pa se transfer hranljivih sastojaka i metabolita iz ćelije u ćeliju obavlja
upravo preko ovakvih kanala.
crtosol, ćelija A
otvoren prolaz zatvoren prolaz
citosol, ćelija B
Slika 10-6. Međućelijske prazne spojnice (gap junction).
Stegnute (neprolazne) spojnice

Epitelne ćelije koje oblažu površinu žljezda, kanala i gastrointestinainog trakta su po svojoj struk
turi bipolarne jer su uključene u jednosmernu sekreciju, odnosno prenošenje enzima ili hranljivih sas
tojaka iz jednog prostora u drugi. Apikalna i bazolateralna površina ovih ćelija imaju različit sastav,
sadrže različite integralne proteine i razdvojene su vezama koje se nazivaju stegnute ili neprolazne
spojnice (tight junction).
U intestinumu se preko luminalne (apikalne površine) aktivno apsorbuju šećeri, aminokiseline,
elektroliti i vitamini. Plazma membrana u ovom delu je specifično adaptirana za ovu svrhu i sadrži
sve specifične transportere i enzime koji su uključeni u digestiju hrane, a pored toga joj je površina
maksimalno povećana da bi mogla da se obavi potpuna apsorpcija. Intersticijelna (bazolateralna) po
vršina epitelnih ćelija je u kontaktu sa intercelulamom tečnošću, krvnim sudovima i limfom i ima oso
bine koje su vezane za njenu ulogu u aktivnom transportu hranljivih supstanci iz epitelnih ćelija u por-
talni krvotok i limfni sistem.
Intercelulami prostor između epitelnih ćelija premošćen je stegnutim odnosno neprolaznim spoj
nicama koje sprečavaju da sadržaj iz lumena creva pređe u intersticijelni prostor i obrnuto.
Nuklearne pore
Ćelijsko jedro je ograničeno omotačem koji ima karakterističnu ultrastrukturu. Sastoji se od dve
membrane debljine 2 nm i sadrži velike pore prečnika 9 nm. Ove pore su važne u regulaciji ulaska i
izlaska makromolekula, jona i metabolita u nukleoplazmu. Nuklearne pore imaju kompleksnu struktu
ru koja omogućava izlazak ribozoma i RNK u citoplazmu i ulazak u jedro proteina sintetisanih na ri-
bozomima citoplazme.
D. TRANSPORT MOLEKULA I JONA KROZ MEMBRANU

Ćelijska membrana je selektivno propustljiva barijera koja reguliše zapreminu ćelije i unutrašnji
pH i igra ključnu ulogu u održavanju intracelularnog sastava. Lipidna priroda membrane u velikoj meri
određuje vrstu molekula koji mogu da prođu sa jedne strane membrane na drugu, a isto tako i meha
nizme kojima se ovaj transport obavlja.
Generalno posmatrano, postoje dva osnovna tipa transporta molekula i jona kroz membranu:
1. Neposredovan transport (transport bez posrednika) ili difuzija
2. Kanali i pore
3. Posredovan transport koji se odvija uz pomoć proteina nosača koji se nazivaju transporteri ili
translokatori. Ova vrsta transporta može da se odvija na sledeće načine:
a. Pasivno posredovan transport ili olakšana difuzija koji se odvija u pravcu koncentracionog gra
dijenta, gde spadaju pasivan transport glukoze, anjonski transportni sistem u eritrocitima i pasivan
transportni sistemi u mitohondrijama.
b. Aktivan transport koji se odvija nasuprot koncentracionom gradijentu i uz utrošak energije, gde
spadaju:
- primaran aktivan transport: transport Na+ i K+ i transport Ca 2+ ,
- sekundaran aktivan transport: transport glukoze i Na+, transport aminokiselina i transport
hlorida i Na u tankom crevu,
- translokacija grupa: transport aminokiselina.
E. NEPOSREDOVAN TRANSPORT (DIFUZIJA)

Difuzija je način transporta kroz membranu koji se odvija u tri koraka:
- rastvorena supstanca mora da napusti vodenu sredinu sa jedne strane membrane i da uđe u
membranu;
- supstanca mora da prođe kroz membranu i
- supstanca mora da napusti membranu i uđe u novu sredinu sa druge strane membrane.
U svakom od ovih koraka postoji ravnoteža između dva stanja. Brzina difuzije supstanci direktno je
proporcionalna njenoj rastvorljivosti u lipidima, kao i veličini i obliku molekula. Na primer, nenaelektri-
sani lipofilni molekuli kao što su masne kiseline i steroidi difunduju relativno brzo, jer se supstance
koje su dobro rastvorne u lipidima praktično rastvaraju u membrani. Supstance rastvorne u vodi, ka
kvi su ugljeni hidrati i aminokiseline, difunduju sporo i pre ulaska u membranu moraju da se oslobode
od molekula vode, a po izlasku iz membrane ponovo reaguju sa molekulima vode. Voda, a i neki
drugi mali polarni molekuli, difunduju brzo kroz membranu, a kreću se kroz prazne prostore u mem
brani koji se privremeno formiraju kretanjem lipida kroz monosloj membrane.
strana 1 ej^^*^Mxj strana 2
Slika 10-7. Difuzija rastvorenih molekula kroz membranu. Si i S2 su rastvorene

čestice sa obe strane membrane, a Sm je rastvorena čestica unutar membrane.
Kretanje supstanci difuzijom uvek ide u pravcu koncentracionog gradijenta, odnosno na onu stra
nu membrane na kojoj je koncentracija niža. Što je veća razlika u koncentracijama na obe strane
membrane, to je veća inicijalna brzina difuzija. Kretanje supstance sa jedne strane membrane na
drugu odvija se sve dok se ne uspostavi koncentraciona ravnoteža, a posie toga se molekuli kreću u
oba pravca, što ne remeti uspostavljenu ravnotežu. Ako je S! supstanca na strani 1 a S2 supstanca
na strani 2 membrane (S m je supstanca u membrani), onda posle završene difuzije uspostavljena ra
vnoteža može da se izrazi jednačinom [Si] <—> [S 2 ] (Slika 10-7).
F. KANALI I PORE
Integralni proteini mogu da imaju takvu tercijemu strukturu da pojedini domeni proteinskih subje-
dinica obrazuju otvore u membrani, koji su ustvari centralni vodeni prostori. Kanali su visoko selektk
vni za specifične neorganske katjone i anjone, dok pore nisu selektivne i dozvoljavaju prolazak i ne-
organskim i organskim molekulima. Ova razlika između kanala i pora je posledica razlike između vo
denih prostora koji su nastali u proteinskoj strukturi, kao i od ostataka aminokiselina koje se nalaze
na površini kanala.
Kretanje molekula i jona kroz kanale i pore ide u oba pravca, ali uvek u pravcu koncentracionog
gradijenta, a kontroliše se otvaranjem i zatvaranjem kanala. Otvaranje i zatvaranje kanala se postiže
konformacionom promenom u proteinu koji obrazuje kanal. Impuls za promenu konformacije koja
omogućava otvaranje ili zatvaranje kanala može biti:
1. Promena transmembranskog potencijala, kao što je to slučaj kod kanala za natrijum. Ulazak
jona natrijuma u ćeliju praćen je depolarizacijom plazma membrane u nervim i mišićnim ćelijama.
2. Vezivanje specifičnog molekula za protein, što se dešava kod kanala nikotinska kiselina-
acetilhoiin (nazivaju se još acetilholinski receptori). Vezivanje acetilholina za protein otvara kanal i
dozvoljava selektivni prolazak katjona kroz membranu, a promena transmembranskog potencijala
izaziva seriju događaja koji se završavaju mišićnom kontrakcijom.
G. POSREDOVAN TRANSPORT
Plazma membrane, kao i membrane subcelularnih organela sadrže transportne sisteme koji igra
ju važnu ulogu u preuzimanju hranljivih sastojaka, održavanju koncentracije jona i kontroli metaboli
zma. Ovi transportni sistemi se razlikuju među sobom po specifičnosti u odnosu na supstance koje
prenose, kao i po načinu na koji se taj proces obavlja. Osim toga, aktivnost transportnih sistema mo
že da se menja, što omogućava ćelijama i tkivima da kontrolišu kretanje supstanci kroz membranu.
Ovi sistemi se kiasifikuju na osnovu mehanizma translokacije, odnosno prenošenja molekula i ener
getike tog procesa, a među njima se razlikuju transporteri i translokatori grupa.
Transporteri su membranski proteini koji za sebe vezuju molekule ili jone i fizički ih prenose kroz
membranu. Neki transporteri prenose molekule u pravcu koncentracionog gradijenta (označavaju se
kao pasivni), a drugi prenose molekule nasuprot koncentracionom gradijentu (aktivni transporteri) uz
utrošak energije. Transporteri se ponašaju kao enzimi, odnosno pokazuju specifičnost prema sup-
stancama koje prenose, imaju određenu reakcionu kinetiku i mogu da se inhibiraju kom petiti vn im i
nekompetitivnim inhibitorima. i kanali i transporteri prenose molekule nepromenjene kroz membranu.
Translokatori grupa su transportni mehanizmi kojima se ne obavlja samo prenošenje molekula
kroz membranu, nego se oni u tom procesu menjaju i tako hemijski promenjeni prelaze na drugu
stranu membrane.
1. Prenošenje molekula uz pomoć transportera

Transporteri omogućavaju prenošenje jednog ili više molekula kroz membranu brzinom koja je
veća od brzine kojom se odvija prosta difuzija. Ravnoteža reakcije prenošenja u koju su uključeni
transporteri (T) može da se izrazi jednačinom:
[ S l ] + T <—> [S - T] «--> [S 2 ] + T
Ako u procesu prenošenja nema utroška energije, onda će u stanju ravnoteže biti jednake kon
centracije supstance na obe strane membrane, a ako proces prenošenja zahteva utrošak energije,
onda će posle postizanja ravnoteže biti uspostavljen koncentracioni gradijent između dve strane
membrane.
Sam proces prenošenja supstanci uz pomoć transportera odvija se u četiri stepena: (1) prepoz
navanje određene supstance u grupi drugih supstanci koje se nalaze u vodenoj sredini; (2) translo-
kacija supstance kroz membranu; (3) oslobađanje supstance od transportera i (4) obnavljanje odno-
sno vraćanje transportera u početne uslove da bi mogao da primi novi molekul za prenošenje (Slika
10-8).
strana 1 strana 2
1. prepoznavanje S-| — *" •
2. transport
3. odvajanje
4. obnavljanje
Slika 10-8. Model posredovanog trasporta kroz biološku membranu.
Ova četiri stepena mogu da se prikažu sledećim reakcijama:

prepoznavanje: Si + Ti <—> S-Ti
transport: S-Ti <—> S-T2
oslobađanje: S-T2 <—> T2 + S2
obnavljanje: T2 <—> Ti
gde su : Si i S2 supstance sa na strani 1, odnosno 2, a Ti i T2 su mesta za vezivanje na transporteru
na strani 1, odnosno 2.
A (spolja) - A (unutra) uniport
A (spolja) A (unutra)
sim
B (spolja) B (unutra) P°^
A (spolja) A (unutra)
antiport
B (spolja) B (unutra)
Slika 10-9. Uniport, simport i antiport mehanizam za translokaciju grupa.
Prvi stepen, prepoznavanje specifične supstance od strane transportera može da se objasni na

isti način na koji se objašnjava prepoznavanje supstrata od strane enzima. Na transporteru postoje
specifična mesta za vezivanje koja omogućavaju transporteru da prepozna odgovarajuću strukturu
supstance koja treba da se prenese kroz membranu.
Drugi stepen u transportu kroz membranu, odnosno translokacija nije u potpunosti razjašnjen.
Jedno od mogućih objašnjenja je da protein transporter obrazuje kanal u membrani, čime se povezu
ju dve strane membrane. Ovaj kanal ima sistem za otvaranje i zatvaranje kojim se kontroliše koja
supstanca može da prođe. Osim toga, transporter ima receptorsko mesto za koje se vezuje molekul
koji se prenosi. Posle vezivanja molekula za transporter dolazi do konformacione promene transpor
tera, što uslovljava da molekul koji se prenosi pređe kratko rastojanje kroz membranu do suprotne
strane.
Treći stepen, odnosno oslobađanje supstance od transportera ide vrlo brzo. Kod transportera koji
prenose supstance u pravcu koncentracionog gradijenta odvajanje supstance od transportera deša
va se zbog toga što je koncentracija sa druge strane membrane niža. Kada se molekuli prenose na
suprot koncentracionog gradijenta, odvajanje molekula od transportera dešava se zbog toga što je
smanjen afinitet transportera za vezivanje sa molekulom sa one strane membrane gde je koncentra
cija viša. Promena u konformaciji transportera smanjuje afinitet za vezivanje.
Poslednji stepen je obnavljanje, odnosno vraćanje transportera u početni oblik da bi mogao da
veže i prenese novi molekul. Obnavljanje transportera nije ništa drugo nego promena konformacije u
početni oblik.
Sve ovo što je rečeno o prenošenju molekula odnosi se na prenošenje jednog molekula u jednom
pravcu i ovaj mehanizam se označava kao uniport mehanizam. Transporteri imaju mogućnost da is
tovremeno prenose dva molekula i to u istom pravcu (simport mehanizam) ili u suprotnim pravcima
(antiport mehanizam) (Slika 10-9).
2. Pasivan posredovan transport

Pasivan posredovan transport se naziva još i olakšana difuzija, a omogućava prenošenje sup-
stanci kroz membranu bez utroška metaboličke energije. Kao i kod obične difuzije pravac kretanja
molekula je uvek u pravcu koncentracionog gradijenta, a od difuzije se pasivan posredovan transport
razlikuje po tome što kod njega postoji strukturna specifičnost za molekule koji se prenose, zatim po
tome što proces ide kinetikom zasićenja, a moguća je i specifična inhibicija kretanja. Pasivan posre
dovan transport je nekada teško razlikovati od proste difuzije, ali baš specifična inhibicija kretanja je
potvrda da u transportu učestvuje posrednik, odnosno transporter.
U pasivne posredovane transportne sisteme spadaju:
- ulazak glukoze u mnoge ćelije,
- anjonski transportni sistem u eritrocitima i
- mitohondrijalni transportni sistemi.
(1) Pasivan transport glukoze

Plazma membrana mnogih ćelija ima pasivan posredovan transportni sistem za D-glukozu. Fizio
loški pravac kretanja glukoze u ovom transportu je uvek u ćeliju, jer je nivo glukoze u plazmi oko 5
mmol/L, a kako ćelija brzo metaboliše glukozu u njoj je koncentracija uvek niža nego u plazmi. Tran
sport glukoze u ćeliju se obavlja uniport mehanizmom koji ima kinetiku zasićenja a može i da se inhi-
bira (Slika 10-10). Ovaj transportni sistem je najaktivniji za D-glukozu, ali može da prenosi i D-
galaktozu, D-manozu i D-arabinozu i neke druge šećere, kao i giicerol.
(2) Anjonski transportni sistem u eritrocitima

Drugi pasivno posredovan sistem je anjonski transportni sistem u eritrocitima koji služi za preno
2
šenje, odnosno izmenu Cl" i HC0 3 " antiport mehanizmom (Slika 10-11). Ovim transportom prenosi
2
se Cl" u jednom, a HC0 3 " u drugom pravcu uvek u pravcu koncentracionog gradijenta. U tkivima se
bikarbonat prenosi iz eritrocita u plazmu, a hloridi iz plazme u eritrocite, dok se u plućima ovaj tran
sport obavlja u suprotnom pravcu (bikarbonat ulazi u eritrocite, a hloridi izlaze iz njih). Ovaj transpor
tni sistem ima važnu ulogu u regulaciji pH arterijske i venske krvi.
glukoza
strana 1 strana 2
obnavljanje
HCO HCO,
Slika 10-10. Pasivno posredovan transport Slika 10-11. Pasivan anjonski antiport mehanizam
glukoze u ćeliju. za transport Cl' i HC0 3 " kroz membranu eritrocita.
(3) Pasivni transportni sistemi u mitohondrijama

Unutrašnja membrana mitohondrija sadrži nekoliko antiport sistema za izmenu anjona između ci-
tosola i mitohondrijalnog matriksa (Slika 10-12). Ovi transportni sistemi obuhvataju transportere:
- za izmenu ATP i ADP,
- za izmenu fosfata i OH*,
- za izmenu malata i fosfata i
- za izmenu aspartata i glutamata.
Ovi transporti se odvijaju bez utroška energije i uvek u pravcu koncentracionog gradijenta do us
postavljanja ravnoteže svih učesnika u transportu. Pošto se transport odvija antiport mehanizmom,
koncentracioni gradijent jedne supstance, omogućiće kretanje druge supstance. U nekim slučajevima
transporteri katalizuju antiport prenos jednakog broja naelektrisanja na supstratu, pa pošto u takvom
kretanju na uspostavljanje ravnoteže utiće potencijal membrane mitohondrija, anjoni mogu da se
kreću nasuprot koncentracionom gradijentu.
strana 1 strana 2
:«5z5-
transport S
1~-Jj s2
uz ATP
V\DP+Pi
i' ^^^^J^^^^JMT^V-
-ATP
^ S
transport 2
uz Na
+
N a + " - " ^ ^ ^ ^ C T ^ ^ ^ ^ ; ~~--Na
+
.- aspartat" gradijent Na Na ^J k-~" N a +
se održava uz
pomoć ATP X
ATP
glutamat glutamat
| *- ADP+Pi
£&$.[!£. ^^**i^^S-*.''
Slika 10-12. Anjonski antiport transportni Slika 10-13. Učešće metaboličke energije (ATP) u
sistemi u mitohondrijama. aktivnim posredovanim transportnim sistemima.
3. Aktivan posredovan transport

Ćelijske membrane sadrže brojne transportne sisteme koji zahtevaju utrošak energije za preno
šenje supstanci kroz membranu. Aktivni posredovani transportni sistemi imaju iste ostale karakteris
tike kao i pasivni posredovani sistemi: strukturna specifičnost za supstance koje se prenose, preno
šenje kinetikom zasićenja i mogućnost inhibicije. Pošto se transport odvija uz utrošak energije, mo
guće je da se odvija nasuprot koncentracionom gradijentu. Ako se izvor energije eliminiše ili inhibira
transportni sistem neće funkcionisati.
Aktivni transporteri mogu da se klasifikuju na:
- primarne transportere koji zahtevaju direktan utrošak ATP i
- sekundarne transportere koji koriste transmembranski elektrohemijski gradijent Na""; kod ovog
tipa transporta metabolička energija u obliku ATP se ne koristi direktno za kretanje molekula kroz
membranu, već za održavanje gradijenta Na\ koji omogućava kretanje molekula simport mehaniz
mom (Slika 10-13).
(1) Primaran aktivan transport
Translokacija Na+ i K+ (Na+-K+-pumpa)

Sve ćelije sisara sadrže Na+-K+-antiport sistem koji koristi direktnu hidrolizu ATP za kretanje mo
lekula, pa stoga spada u primaran aktivan transportni sistem. U ovom procesu istovremeno se deša
vaju:
- hidroliza ATP uz pomoć enzima Na+,K+-ATP-aze i
- prolazak Na+ i K+ kroz membranu nasuprot koncentracionom gradijentu (Na+ izlazi iz ćelije, K+
ulazi u ćeliju) i uz pomoć proteina transportera koji se naziva i Na+-K+-pumpa.
Sve ćelijske membrane mogu da katalizuju reakciju razlaganja ATP-a uz pomoć enzima Na+-K+-
ATP-aze koji zahteva prisustvo jona Na+ na unutrašnjoj strani i jona K+ na spoljašnjoj strani membra
ne; enzim zahteva takođe i prisustvo jona Mg 2 + jer je supstrat uglavnom Mg-ATP, a ne slobodan
ATP. ATP mora da se nalazi u ćeliji, a hidroliza ATP je uvek praćena izlaskom 3Na+ iz ćelije i ulas
kom 2KT u ćeliju. Prema tome, sposobnost ćelije da transportuje Na* i K+ jone u tesnoj je vezi sa ak
tivnošću ATP-aze.
Slika 10-14. Shematski prikaz Na+-K+-ATP-aze u plazma membrani.
Enzim Na+-K+-ATP-aza je tipičan integralni membranski protein, sagrađen od dve veće a-jedinice
i dve manje p-jedinice, na koje su vezana dva polisaharidna lanca (Slika 10-14). ATP se vezuje za a-
subjedinice sa unutrašnje strane membrane, a na tim istim subjedinicama sa spoljašnje strane mem-
brane nalaze se mesta za vezivanje kardiotoničnih glikozida koji su inhibitori ovog enzima, a time i
transporta natrijuma i kalijuma.
Transport Na* i K+ se odvija antiport mehanizmom uz naizmeničnu fosforilaciju i defosforilaciju a-
subjedinica, stoje praćeno konformacionim promenama enzima. Hipotetički mehanizam transporta je
prikazan shematski na slici 10-15, a može da se opiše na sledeći način:
- u inicijalnom stanju enzim je defosforilisan i ima veliki afinitet za vezivanje Na+; prisustvo Na+ sa
unutrašnje strane membrane izaziva otvaranje pumpe i enzim preuzima 3Na + iz citoplazme,
- vezivanje Na+ omogućava fosforilaciju enzima, odnosno vezivanje ATP za a-subjedinice; za
fosforilaciju enzima neophodno je i prisustvo Mg 2 + sa unutrašnje strane membrane,
- posle hidrolize ATP-a ostaje enzim u obliku visokoenergetskog fosfatnog intermedijera koji ima
promenjenu konformaciju u odnosu na nefosforilisani enzim,
- konformaciona promena enzima uslovljava da se smanjuje afinitet enzima za Na+ i 3Na+ bivaju
izbačeni iz ćelije,
- izbacivanje Na+ iz ćelije i prisustvo K+ u spoljašnjoj sredini dovodi do otvaranja pumpe sa spo-
Ijašnje strane i preuzimanje 2K+, jer fosforilisani enzim ima veliki afinitet za vezivanje K+,
- vezivanjem K+ otpočinje defosforilacija, odnosno odvajanje fosfata od enzima,
- defosforilisani enzim opet menja konformaciju i u tako promenjenom konformacionom obliku
ima manji afinitet za K+, što izaziva izbacivanje 2K+ iz pumpe u unutrašnjost ćelije,
- pumpa se vraća u inicijalno defosforilisano stanje, odnosno otvara se sa unutrašnje strane, ve
zuje Na+ i ceo proces ponovo otpočinje.
Rezime ovog procesa bi bio da se u toku hidrolize jednog molekula-ATP iz ćelije izbace 3Na+, a u
ćeliju ubaci 2K+ i u toku tog procesa enzim naizmenično prelazi iz jednog konformacionog stanja u
drugo, koja se karakterišu različitim afinitetima za Na+ i K+.
ATP ADP
V Mg2+ . Mg2* )
l1. 3Na* ^- »- E j - ATP • 3Na + -^ «~ EX~P- 3SNa*
1. vezivanje ATP 2. formiranje "visoko-energetskog"
3Na+(£n> fosfatnog intermedijera
2K + (»/»>••
unutra
€. K* transport i 3. Na* transport

vezivanje Na*
spolja 3NV (spolja)

5. hidroliza
+
fosfata 4. vezivanje K
+
E2 * 2K -» 7 sr E 2 -P • 2K + -« s- E 2 -P
P, H20 2K* (spolja)
Slika 10-15. Hipotetički model transporta Na* i K* uz pomoć Na*-K*-ATP-aze (Na + -K + -pumpa).
Transport Ca 2+
Ca.2+ često ima ulogu drugog glasnika na sličan način kao i cAMP. Prolazno povećanje koncen-
tracije Ca.2+ u citoplazmi predstavlja impuls za otpočinjanje brojnih procesa, u koje spadaju kontrakci
ja mišića, oslobađanje neurotransmitera i razgradnja glikogena. Pored toga, Ca 2+ je važan aktivator
oksidativnog metabolizma.
Korišćenje fosfata kao osnovnog izvora energije zahteva da se u ćeliji održava niska koncentraci
ja Ca2+ (zbog slabe rastvorljivosti soli kalcijuma). Stoga je koncentracija Ca 2+ u citoplazmi oko 104 pu-
ta niža nego u ekstracelularnoj tečnosti, a ovaj veliki koncentracioni gradijent se održava aktivnim
.2+
transportom Ca kroz plazma membranu, kao i kroz membranu endoplazmatskog retikuluma i mito-
hondrija. Plazma membrana i membrana endoplazmatskog retikuluma sadrže Ca.2+ -ATP-azu (Ca 2+
pumpu) koja aktivno prenosi Ca 2+ kroz membranu uz utrošak ATP. Prema tome, Ca2+-pumpa spada
u primarne aktivne transportne sisteme.
ATP ADP
+•E~P'2Ca *
2 + 2
E'2Ca —^ -^
" i. vezivanje ATP
s
2Ca
unutra
\. * / . ' , \ •
) y < X
4. obnavljanje 2. transport Ca2*
;w-. ~. JU ^ \xo*o •
spolja
3. hidroliza V
- * - 2Ca a *
fosfata
E •*- •E-P
Pi H20
Slika 10-16. Shematski prikaz aktivnog transporta Ca2* uz pomoć Ca2+-ATP-aze.
Regulacija procesa transporta Ca 2+ kroz membranu obavlja se uz pomoć proteina koji vezuje
Ca , a naziva se kalmodulin. Kada se koncentracija Ca 2+ u citoplazmi poveća stvara se kompleks
2+
2+ 2+ 2+
Ca kalmodulin koji aktivira Ca -ATP-azu i otpočinje proces prenošenja Ca kroz membranu u spo-
ljašnju sredinu Kada se koncentracija Ca 2+ vrati na normalu, razgrađuje se kompleks Ca2+-
kalmodulin, inhibira se Ga2+-ATP-aza i prestaje izlazak Ca 2+ iz ćelije (Slika 10-16).
(2) Sekundaran aktivan transport

Za razliku od primarnih aktivnih transportnih sistema koji koriste hidrolizu ATP kao izvor energije,
sekundarni transportni sistemi kao izvor energije koriste elektrohemijski gradijent jona Na+. Sekun
darnim transportom se prenose ugljeni hidrati, aminokiseline, hloridi i Ca 2+ . U ovom procesu nema di
rektnog utroška ATP, apsolutno je zavistan od transporta Na+ i sa svakim jonom Na+ prenosi se je
dan molekul druge supstance.
Na+ i drugi molekuli se prenose simport ili antiport transportom u kome se Na+ uvek prenosi u
pravcu koncentracionog gradijenta a drugi molekul može da se prenosi i nasuprot koncentracionom
gradijentu. Hemijski mehanizam simport transporta je sledeći:
- Na+ i drugi molekul se kooperativnom interakcijom vezuju za protein nosač,
- vezivanje dva liganda izaziva konformacionu promenu proteina, što uslovljava kretanje vezanih
molekula kroz membranu, tako da oni dolaze u kontakt sa citozolom sa druge strane membrane,
- kako je koncentracija Na+ u ćeliji niža, dolazi do odvajanja Na+ vezanog za nosač i on prelazi u
citozol,
- odvajanje Na+ od proteina nosača dovodi do nove konformacione promene, koja kao posledicu
ima smanjen afinitet i za drugi ligand, pa se i on odvaja od nosača i prelazi u ćeliju,
- u toku ovog transporta smanjuje se elektrohemijski gradijent Na+ jer Na+ prelazi u ćeliju, i da bi
proces mogao dalje da teče potrebno je da se taj elektrohemijski gradijent regeneriše, odnosno
potrebno je da se joni Na+ izbace iz ćelije, što se obavlja Na+-K+-pumpom,
- za funkcionisanje Na+-K+-pumpe troši se ATP (za transport 3Na+ potreban je jedan molekul
ATP),
- kako se uz svaki Na+ transportuje jedan molekul druge supstance, to znači da se za transport
tog molekula potroši 1/3 molekula ATP, ali ne kao direktan izvor energije, nego kao energija za rege
neraciju, odnosno održavanje elektrohemijskog gradijenta Na+ (Slika 10-17).
intestinalni lumen kapilari

+
Na -glukoza simport glukoza
Glukoza c:. uniport
Glukoza
Na +
(Na+~K+)-ATPaza
ćelije četkaste prevlake
Slika 10-17. Simport transport glukoze i Na*.
Simport transport glukoze i Na+, odnosno simultano kretanje glukoze i Na + u istom pravcu, nalazi
se u membranama bubrežnih tubula i intestinalnog epitela, mada i druge ćelije mogu imati slične
transportne sisteme. Mehanizam ovog transporta je prikazan na slici i vidi se da se transport glukoze
obavlja zahvaljujući transportu jona Na+ koji se kreću u pravcu koncentracionog gradijenta. Za funk-
cionisanje Na+-K+-pumpe troši se ATP, i kao što smo već videli ranije za transport 3Na+ potreban je
jedan molekul ATP. Kako se uz svaki Na+ transportuje jedan molekul glukoze, to znači da se za tran
sport jednog molekula glukoze potroši 1/3 molekula ATP, ali ne kao direktan izvor energije, nego kao
energija za regeneraciju, odnosno održavanje elektrohemijskog gradijenta Na+.
Supstance, kao što je na primer uabain, koje inhibiraju sintezu ATP, smanjiće koncentraciju ATP
u ćeliji, što će kao posledicu imati smanjen transport glukoze jer nema energije za regeneraciju elek
trohemijskog gradijenta Na+.
Aminokiseline se u luminalnim epitelnim ćelijama intestinuma transportuju na sličan način kao i
glukoza, odnosno transportnim sistemom koji zavisi od Na+. Za transport aminokiselina su identifiko-
vana najmanje četiri različita transportera: 1. za neutralne aminokiseline, kao što su alanin, valin i le-
ucin; 2. za bazne aminokiseline, uključujući lizin i arginin; 3. za kisele aminokiseline aspartat i gluta-
mat i 4. za aminokiseline prolin i glicin.
Simport mehanizmom se transportuju hloridi u tankom crevu zajedno sa natrijumom, a antiport
mehanizmom se transportuje Ca 2+ iz ćelije
4. Translokacija grupa
Glavni problem kod aktivnih transportnih sistema je oslobađanje transportovanog molekula od
nosača i uglavnom se obavlja tako što se zbog konformacione promene proteina menja afinitet za li-
gand. Dugi mehanizam za oslobađanje supstrata od proteina je hemijska promena molekula posle
translokacije a pre oslobađanja od transportera, pri čemu nastaje no
SH
vo jedinjenje sa smanjenim afinitetom za transporter. Primer za ovu
CH,
vrstu transporta je v-glutamil-ciklus za transport aminokiselina kroz
CH N plazma membranu nekih tkiva. U ovaj proces je uključen enzim v-
<£%' CH,
glutamil-transpeptidaza koji je vezan za membranu i katalizuje reakci
COOH ju transpeptidacije. U ovoj reakciji se stvara djpeptid koji učestvuje u u
H —C—NH 2
transportu aminokiselina.
Aminokiselina koja se transportuje je supstrat na koji se prenosi v-
glutation glutamil-ostatak iz glutationa, a novonastali dipeptid nije deo hemij-
skog gradijenta za aminokisleine. v-Glutamil-derivat se tada hidrolizuje enzimom koji nije vezan za
membranu i u toj reakciji nastaje slobodna aminokiselina i 5-oksiprolin. Ovaj proces prenošenja nazi
va se translokacija grupa (Slika 10-18).
Slika 10-18. v-Glutamil ciklus za transport aminokiselina.
Sve aminokiseline, izuzev prolina, mogu da se prenose na ovaj način, a energija za proces se
dobija hidrolizom peptidne veze u glutationu. Da bi sistem mogao da funkcioniše glutation mora da
se resintetiše, što zahteva utrošak od tri molekula ATP. To znači da se za prenošenje jednog mole
kula aminokiseline ovim procesom potroše 3 molekula ATP, što je u poređenju sa simport transpor
tom aminokiselina uz Na + (za jedan molekul aminokiselina troši se 1/3 ATP) izuzetno energetski skup
proces.
5. Jonofori
Jonofori su relativno mali molekuli (do nekoliko hiljada daltona) koji mogu da podstiču kretanje
monovalentnih i divalentnih neorganskih jona kroz biološke i sintetske lipidne membrane. Po svojoj
prirodi jonofori su antibiotici bakterijskog porekla. Dele se u dve grupe:
1. mobilni prenosioci koji se kreću napred-nazad kroz membranu prenoseći jon sa jedne stane
membrane na drugu i
2. jonofori koji formiraju transverzalne kanale kroz membranu kroz koje difunduju joni.
Kod oba tipa jonofora joni se transportuju pasivno posredovanim mehanizmom (Slika 10-19).
(a) jonofori nosači (b) jonofori koji formiraju

kanale
Slika 10-19. Shematski prikaz delovanja jonofora.

Poglavlje 11.
Organizacija metabolizma i bio energetika
A. METABOLIČKI PUTEVI
Metabolizam bi mogao da se definiše kao zbir svih enzimskih reakcija koje se odvijaju u živoj će
liji. Međutim, ovakva definicija bi bila preterano pojednostavljena i ne bi ukazivala na neke od najhit
nijih karakteristika metabolizma. Zato je bolje reći da je to visoko koordinisana, svrsishodna aktivnost
u kojoj učestvuje veliki broj međusobno povezanih enzimskih sistema i u toku koje dolazi do razmene
i materije i energije između ćelije i njene okoline. Metabolizam ima četiri osnovne funkcije: (1) dobi-
janje hemijske energije iz hranljivih materija ili apsorbovane sunčeve svetlosti, (2) konvertovanje eg-
zogenih hranljivih materija u gradivne blokove, prekursore makromoiekularnih komponenti ćelije, (3)
povezivanje dobijenih gradivnih blokova u proteine, nukleinske kiseline, lipide i druge ćelijske kom
ponente i (4) sinteza i degradacija biomolekula koji su potrebni za određene specijalizovane funkcije
ćelije. Dakle, metabolizam se može definisati i kao proces kojim živi organizmi dobijaju i koriste slo
bodnu energiju, potrebnu za obavljanje različitih funk
cija.
Sunčeva energija
Kako organizmi dobijaju i koriste energiju? Fotot-
rofni organizmi koriste sunčevu energiju da bi u pro
cesu fotosinteze sintetisali ugljene hidrate iz ugljen-
Fotosinteza
dioksida i vode. Hemotrofni organizmi koriste hemij-
sku energiju sadržanu u strukturi hranljivih materija
(ugljenih hidrata i drugih biomolekula): ta hemijska
energija se oslobađa u toku katabolizma (razgradnje) Hemijska energija
hranljivih materija, pri čemu se hranljive materije oksi- (ATP, NADPH, glukoza)
duju, a oslobođena energija koristi za različite potrebe
ćelije. Reakcije oksidacije hranljivih materija u kojima
se oslobađa energija (egzergonske reakcije) spregnu
/ i \
te su sa procesima u kojima se energija troši (ender- Kontrakcija Biosinteza Transport
gonske reakcije) posredstvom visokoenergetskog je-
dinjenja adenozin-trifosfata (ATP): energija oslobođe
na u oksidativnoj razgradnji hranljivih materija koristi
\ I /
se za stvaranje ATP-a, a energija koja je neophodna Rasipanje energije
(toplota)
za odvijanje procesa biosinteze različitih biomolekula,
aktivni transport i kontrakciju mišića obezbeđuje se
razlaganjem ATP-a. Slika 11-1. Tok energije u biosferi.
Tok energije u biosferi je jednosmeran: fototrofni organizmi sintetišu hranljive materije na račun
sunčeve energije; hemijska energija sadržana u strukturi tih hranljivih materija koristi se za biosinte-
zu, transport i kontrakciju, pri čemu dolazi do rasipanja dela energije u vidu toplote (Slika 11-1).
Pod pojmom metabolički put podrazumeva se serija uzastopnih enzimski katalizovanih reakcija
u kojima se stvaraju određeni proizvodi. Svi reaktanti, intermedijeri i produkti metaboličkih puteva
nazivaju se jednim imenom metaboliti. Kako u živoj ćeliji postoji veliki broj raznovrsnih biomolekula,
ogroman je i broj enzima koji učestvuju u reakcijama njihove degradacije i sinteze (više od 2000 poz
natih enzima). Sve metaboličke puteve možemo podeliti u dve osnovne kategorije:
• Katabolizam - putevi u kojima dolazi do razgradnje složenih metabolita u jednostavnije pro
dukte uz oslobađanje energije
• Anabolizam - putevi biosinteze složenih biomolekula iz jednostavnijih prekursora uz utrošak
energije.
Za odvijanje anaboličkih puteva neophodna je hemijska energija u formi ATP-a koji nastaje u ka-
taboličkim putevima. Pored toga, u toku biosinteze različitih biomolekula dolazi do redukcije određe
nih intermedijera, pa su anaboličkim putevima potrebni i elektroni, odnosno redukcioni ekvivalenti u
formi nekog redukovanog jedinjenja koje može da učestvuje u reakcijama biosinteze. I u ovom sluča
ju, izvor elektrona, odnosno redukcionih ekvivalenata su katabolički putevi, odnosno reakcije oksida
cije koje se odvijaju pri degradaciji hranljivih materija, a jedinjenje koje služi za transfer elektrona od
kataboličkih do anaboličkih puteva je NADP+/NADPH (nikotinamid-adenin-dinukleotid-fosfat). Tran
sfer elektrona se vrši tako da se u određenim kataboličkim procesima NADP+ redukuje do NADPH na
račun oksidacije biomolekula koji se degradira, da bi se u anaboličkim procesima NADPH reoksido-
vao do NADP+ uz redukciju odgovarajućeg intermedijera anaboličkog puta (Slika 11-2).
Kompleksni metaboliti
/ ADP + HPO^- \
/ /^ NADP + ^ ^ \ \
Degradacija Biosinteza
Jednostavni proizvodi
Slika 11-2. Transfer hemijske energije (ATP) i elektrona (NADPH) sa katabolič

kih na anaboličke puteve. Kompleksni metaboliti koji se oksiduju u katabolič
kim putevima mogu da budu egzogeni (iz hrane) ili endogeni (obnavljanje,
degradacija nepotrebnih metabolita, degradacija složenijih biomolekula da bi
se dobili jednostavniji koji su u datom trenutku potrebni ćeliji).
Osnovne karakteristike metaboličkih puteva

(1) Metabolički putevi su ireverzibilni. Posmatrani u celini (sve enzimske reakcije od početnog
supstrata do krajnjeg proizvoda puta), svi metabolički putevi su ireverzibilni, jer su to egzergonski
procesi u kojima dolazi do značajnog pada slobodne energije. To znači da se biosinteza nekog jedi
njenja ne odvija pod dejstvom istih enzima i uz stvaranje istih intermedijera kao kod njegove degra-
Z Jelić-lvanović: Organizacija metabolizma i bioenergetika 11-3
dacije, s tim što bi se samo promenio smer reakcija. Takav tok bi bio i termodinamički nemoguć iz
razloga što se u katabolizmu oslobađa, a u anabolizmu troši energija. Zato se put razlaganja biomo-
lekula uvek razlikuje od puta njegove sinteze (Slika 11-3).
- A
© ®
\ /
Y« X
Slika 11-3. Različiti putevi katabolizma i anabolizma. Biomolekul 1 se

razlaže do krajnjeg produkta, biomolekula 2 uz učešće dva enzima i
stvaranje intermedijera A. Naprotiv, biosinteza istog biomolekula 1 iz
prekursora 2 teče kroz tri drugačije enzimske reakcije, uz stvaranje
drugih intermedijera, X i Y.
Kako se metabolički putevi obično sastoje od većeg broja uzastopnih enzimskih reakcije, često
se put degradacije i biosinteze nekog biomolekula razlikuje u samo nekoliko reakcija, dok ostale teku
pod dejstvom istih enzima, ali u obrnutom smeru. U pravilu, reakcije po kojima se razlikuje katabolički
od odgovarajućeg anaboličkog puta su one u kojima se oslobađa, odnosno troši energija. Npr., put
katabolizma glukoze glikolizom do piruvata razlikuje se od puta biosinteze glukoze iz piruvata u tri
reakcije, dok je preostalih sedam reakcija identično, ali sa suprotnim smerom.
(2) Svi metabolički putevi su regulisani. Metabolizam u ćeliji je regulisan dejstvom brojnih
mehanizama zavisno od potreba ćelije i organizma za energijom ili za pojedinim biomolekulima. Gla
vno mesto regulacije metaboličkog puta je najčešće prva enzimska reakcija, čime se izbegava stva
ranje nepotrebnih intermedijera. Različiti putevi sinteze i degradacije istih biomolekula omogućuju
nezavisnu regulaciju tih procesa. Tako npr. u uslovima koji zahtevaju aktivaciju katabolizma glikoge-
na da bi se dobila glukoza, dolazi do istovremene inhibicije suprotnog procesa, biosinteze glikogena
iz ostataka glukoze.
(3) Metabolički putevi imaju karakterističnu lokalizaciju u ćeliji. U ćelijama eukariota, svi me
tabolički putevi su lokalizovani u određenim ćelijskim prostorima. Tako se npr. biosinteza masnih ki
selina odvija u citozolu, a njihova degradacija u mitohondrijama. Kako su mitohondrije odvojene od
citozola polupropustljivom membranom, to daje dodatnu mogućnost nezavisne regulacije ova dva
suprotna metabolička puta.
Osobine kataboličkih i anaboličkih puteva, faze katabolizma i anabolizma
U kataboličkim putevima, veliki broj složenih biomolekula (raznovrsnih proteina, polisaharida, li-
pida, nukleinskih kiselina) razlaže se, uz oslobađanje energije do malog broja jednostavnih produka
ta. Zato se kaže da su katabolički putevi konvergentni. Naprotiv, u procesima biosinteze i uz utrošak
energije, stvara se veliki broj veoma raznovrsnih složenih biomolekula iz ograničenog broja jednosta
vnih prekursora, tj. anabolički putevi su divergentni.
Grubo posmatrano, može se reći da se metabolizam odvija kroz tri faze (Slika 11-4). U prvoj fazi
katabolizma, složeni biomolekuli se razgrađuju do jednostavnijih jedinjenja od kojih su sastavljeni,
gradivnih blokova. U drugoj fazi, ti gradivni blokovi se dalje razlazu do zajedničkog intermedijera,
acetil-koenzima A koji ima centralno mesto u metabolizmu. U trećoj fazi, acetil-koenzim A se oksiduje
do konačnih proizvoda razlaganja, ugljen-dioksida i vode, kroz ciklus limunske kiseline, transport
elektrona respiratornim lancem i oksidativnu fosforilaciju ADP-a do ATP-a. U anabolizmu, najpre
nastaju jednostavniji prekursori: acetil-koenzim A i intermedijeri ciklusa limunske kiseline, od kojih se
zatim sintetišu gradivni blokovi. Konačno, stvoreni gradivni blokovi se povezuju u različite složene
biomolekule.
Slika 11-4. Faze katabolizma i anabolizma.
Multienzimski sistemi
Sve reakcije koje se odvijaju u okviru metaboličkih puteva su enzimski katalizovane. U svakom
metaboličkom putu postoji tačno definisan redosled reakcija, koje teku tako da proizvod reakcije jed
nog enzima postaje supstrat sledećeg enzima u nizu. Međutim, organizacija enzimskih sistema koji
učestvuju u jednom metaboličkom putu može da bude različita. U nekim slučajevima, enzimi se nala
ze slobodni u rastvoru određenog ćelijskog prostora (npr. glikolitički enzimi u citozolu) i deluju neza
visno (Slika 11-5 A). U takvom rastvorljivom sistemu, prvi enzim, E1 katalizuje reakciju konverzije
početnog supstrata A metaboličkog puta u intermedijer B, koji predstavlja produkt enzima E1 i sups
trat enzima E2. Da bi se odigrala reakcija koju katalizuje enzim E2, intermedijer B mora da difunduje
od enzima E1, pod čijim je dejstvom nastao, do enzima E2 koji će ga konvertovati u sledeći interme
dijer C.
U nekim metaboličkim putevima, veći broj enzima je fizički udružen u multienzimski kompleks
(Slika 11-5 B). I u ovom sistemu, uzastopne reakcije teku tako da proizvod reakcije prvog enzima,
koji predstavlja deo multienzimskog kompleksa, postaje supstrat drugog itd. Kako je grupa enzima u
bliskom kontaktu, nastali intermedijeri se lako i veoma brzo prebacuju sa enzima u čijoj su reakciji
nastali do sledećeg u čijoj reakciji će se konvertovati u drugi intermedijer. Enzimi koji funkcionišu kao
sastavni deo multienzimskog kompleksa gube svoju aktivnost disocijacijom kompleksa na subjedini-
ce. Kao jedaa od karakterističnih primera može se navesti mvrttienzvmsto kompleks sinteze masnih
kiselina.
Konačno, najsloženiji vid organizacije multienzimskih sistema su enzimski sistemi vezani za
membranu (Slika 11-5 C). Enzimi koji funkcionišu kao komponente ovakvih struktura takođe su akti-
Z. Jelić-lvanović: Organizacija metabolizma i bioenergetika 11-5
vni jedino kao deo celine, u koju su uključeni ostali enzimi kao i sama membrana. Primer sistema
vezanog za membranu je respiratorni lanac vezan za unutrašnju membranu mitohondrija, koji tran-
sportuje elektrone oslobođene u oksidativnoj degradaciji raznih biomolekula do kiseonika, pri čemu
se oslobađa velika količina energije.
B. Multienzimski
kompleks
C. Sistem vezan za
membranu
Slika 11-5. Različiti tipovi multienzimskih sistema.
Regulacija metaboličkih puteva

Kao što je ranije rečeno, brzina svakog metaboličkog puta je podložna regulaciji koja je uslovlje-
na aktuelnim potrebama ćelije i organizma u celini. Regulacija metaboličkih puteva vrši se u skladu
sa principom maksimalne ekonomičnosti: ako postoji potreba ćelije za energijom, ubrzavaju se kata-
bolički putevi u kojima će se osloboditi energija i stvoriti ATP; s druge strane, ako su ćeliji neophodni
određeni biomolekuli, aktiviraće se anabolički putevi u kojima se oni sintetišu. Obrnuto, visok ener
getski nivo ćelije (visoka koncentracija ATP-a) inhibira kataboličke puteve, a anabolički putevi ne teku
ako ćelija raspolaže dovoljnom količinom njihovih produkata.
Regulacija metaboličkih puteva ostvaruje se dejstvom brojnih regulatomih faktora koji prema
svom poreklu mogu da se podele na intracelularne i ekstracelularne faktore.
(1) Intracelularni regulatorni faktori su faktori koji se nalaze u samoj ćeliji na čiji metabolizam de-
luju. To su:
• Intracelularni faktori koji utiču na aktivnost svih enzima, kao što su pH, koncentracija supstra
ta, koncentracija proizvoda i kofaktora.
• Alosterni enzimi, čija aktivnost zavisi od različitih pozitivnih i negativnih modulatora. Aloster-
na regulacija je moćan mehanizam kontrole metabolizma, pa je tako Monod (jedan od nauč
nika koji su otkrili alosternu regulaciju) nazvao ovaj regulatorni mehanizam "drugom tajnom
života", podrazumevajući pod "prvom tajnom" otkriće strukture i funkcije DNK.
(2) Ekstracelularni regulatorni faktori: hormoni i drugi signalni molekuli omogućuju koordinaci
ju metabolizma u višećelijskom organizmu, tako da se metabolizam u ćeliji ne usklađuje samo sa
potrebama same ćelije, već pre svega sa potrebama organizma u celini. Oni se sintetišu u dru
gim ćelijama koje, zavisno od vrste signalnog molekula, mogu da budu manje ili više udaljene od
ćelija na čiji metabolizam utiču (ciljnih ćelija). Ekstracelularni faktori mogu da regulišu brzinu me
taboličkih puteva na dva načina: promenom aktivnosti ili koncentracije regulatornih enzima.
• Uticaj na aktivnost enzima. Pod dejstvom određenih ekstracelularnih signalnih molekula, u
ciljnim ćelijama dolazi do fosforilacije, odnosno defosforilacije raznih regulatornih enzima.
Fosforilacija enzima se vrši pod dejstvom protein-kinaza, koje fosforilišu slobodne hidroksilne
grupe ostataka serina, treonina ili tirozina u molekulu enzima uz učešće ATP-a (Slika 11-6).
Defosforilaciju katalizuju enzimi fosfoprotein-fosfataze, koje hidrolizuju estarski vezan fosfat i
vraćaju enzim u defosforilisani oblik. Efekat fosforilacije, odnosno defosforilacije različit je
kod raznih enzima: neki enzimi su aktivni u fosforilisanom, a neaktivni u defosforilisanom ob
liku, dok je kod drugih obrnuto1.
Slika 11-6. Fosforilacija/defosforilacija enzima.
• Uticaj na koncentraciju enzima. Neki ekstracelularni regulatomi faktori ostvaruju svoje dejs-
tvo na nivou jedra, tako što regulišu transkripciju određenih gena. Pod njihovim uticajem mo
že da se znatno ubrza sinteza potrebnih enzima, što ima za posledicu porast njihove koncen
tracije u ćeliji i aktivaciju metaboličkog puta u kojem učestvuju.
B„ OSNOVNI PRINCIPI BIOENERGETIKE

Adenozin-trifosfat je univerzalna forma transfera energije sa egzergonskih na endergonske pro
cese, prisutna u svim poznatim oblicima života. U strukturi ATP-a, na adenozin su u nizu vezane tri
fosforil-grupe (-P032"), od kojih je prva vezana fosfoestarskom (a-fosforil grupa), a preostale dve (B i
y) fosfoanhidridnim vezama (Slika 11-7). Molekuli adenozin-difosfata (ADP), odnosno adenozin-
monofosfata (AMP) su građeni na isti način, ali ADP ima dve fosforil-grupe (a i B), a AMP samo jed
nu (a). Zbir koncentracija ATP, ADP i AMP je konstantan za svaki tip ćelije i kreće se u rasponu od 2
do 10 mmol/L. Međutim, odnos njihovih koncentracija se menja zavisno od energetskog statusa ćeli
je. Za odvijanje svih enzimskih reakcija u kojima učestvuje ATP neophodno je i prisustvo Mg 2 + jo-
na, jer aktivnu formu i ATP-a i ADP-a predstavlja njihov kompleks sa Mg 2+ .
1
Treba napomenuti da je fosforilacija/defosforilacija nekih enzima regulisana koncentracijom određenih metabo-
lita u samoj ćeliji. Jedan od primera je fosforilacija i defosforilacija multienzimskog kompleksa piruvat-
dehidrogenaze, opisana detaljnije u Poglavlju 13. Isto tako, kao jedan od intracelularnih regulatora energetskog
metabolizma, funkcioniše i AMP-zavisna protein-kinaza (AMPK), metabolički senzor ćelija eukariota: ona se
aktivira kada je odnos nivoa AMP/ATP u ćeliji visok (odnosno nivo energije nizak). Aktivna AMPK stimuliše ka-
taboličke procese u kojima se stvara ATP, a inhibira anaboličke u kojima se ATP troši.
m
NH 2
Fosfoestarske
r f>
veze yy
Fosfoanhidridne
r veze ->
0 r—L. 0 r-i-, O N
iriiriTO
O — P O - R r r O - P - 0 — CH
O-
IP ll p i
2
o o o H H
H >—r H
HO OH
Adenozin
AMP
AD?
^_ J
ATP
Slika 11-7. Struktura ATP-a.
Promena slobodne energije reakcija u živoj ćeliji
Opšti principi termodinamike važe i za enzimske reakcije koje se odvijaju u živoj ćeliji u okviru ka-
taboličkih i anaboličkih puteva. Tako se i u biohemijskim reakcijama na osnovu promene standardne
slobodne energije (AG°) može proceniti da li neka enzimska reakcija spontano teče ili ne. Pod sta
ndardnim uslovima podrazumevamo temperaturu od 25°C, atmosferski pritisak i koncentraciju svih
reaktanata od 1 mol/L. Međutim, u biohemijskim reakcijama je kao jedan od standardnih uslova uze
ta i vrednost pH = 7,00 što više odgovara uslovima u ćeliji, pa se promena slobodne energije biohe-
mijske reakcije pod tako definisanim standardnim uslovima obeležava sa AG0'. Promena standardne
slobodne energije može da se izračuna kao razlika između zbira standardnih slobodnih energija svih
proizvoda reakcije i zbira standardnih slobodnih energija svih reaktanata:
=
AG ZAG proizvoda ~ S A G reaktanata
Međutim, u živim ćelijama nikada nisu zadovoljeni standardni uslovi, naročito u pogledu koncen
tracija reaktanata i produkata koje se međusobno razlikuju, a najčešće su daleko od standardnih
vrednosti (1 mol/L). Dakle, promena slobodne energije biohemijske reakcije pod realnim, fiziološkim
uslovima (AG) zavisi od stvarnih koncentracija reaktanata i proizvoda reakcije i razlikuje se od vred
0
nosti promene standardne slobodne energije (AG '). Ako promena slobodne energije ima negativnu
vrednost (AG < 0), reakcija u prisustvu odgovarajućeg enzima spontano teče uz oslobađanje energi
je. Međutim, u slučaju da promena slobodne energije ima pozitivnu vrednost (AG > 0), reakcija ne
može da se odvija ako se ne spregne sa drugom, egzergonskom reakcijom koja će obezbediti potre
bnu energiju. U živoj ćeliji, ATP obezbeđuje takvu spregu, odnosno funkcioniše kao posrednik koji
vrši transfer hemijske energije između reakcija u kojima se oslobađa energija do onih za čije odvija
nje energija mora da se utroši.
Uloga ATP-a u transferu hemijske energije
Da bi mogao da ostvari svoju ulogu u transferu energije, ATP učestvuje kao zajedničkiTntermedi-
jer u egzergonskim i endergonskim reakcijama, tako da predstavlja jedan od proizvoda prvih, odnos
no jedan od supstrata drugih navedenih reakcija (Slika 11-8). U reakciji (a) prikazana je konverzija
fosfoenolpiruvata, jedinjenja sa visokim sadržajem energije u piruvat. U toku ove konverzije oslobađa
se energija koja se koristi za stvaranje jednog molekula ATP-a za svaki molekul fosfoenol-piruvata
koji pređe u piruvat. I pored toga što je deo energije iskorišćen za sintezu ATP-a, reakcija je egzer-
gonska, (negativni predznak AG0') i zato spontano teče u prisustvu odgovarajućeg enzima, u ovom
slučaju piruvat-kinaze (PK). Međutim, reakcija fosforilacije glukoze do glukoza-6-fosfata (Slika 11-8b)
ne može da teče ako se ne obezbedi energija, jer je proizvod reakcije (G-6-P) bogatiji hemijskom
energijom od reaktanata (glukoze i neorganskog fosfata).
(a) Transfer fosfata na ADP
PK
Fosfoenolpiruvat + ADP • •= Piruvat + ATP
AG0'= -31,4kJ/mol
(b) Transfer fosfata sa ATP-a
HK
ATP + Glukoza ^ = t ADP + Glukoza-6-P
AG°' = -16,7kJ/mo!
Ukupno (a) + (b)
Fosfoenolpiruvat + Glukoza - •=. Piruvat + Glukoza-6-P
AG0' = -14,7kJ/mol
Slika* 11-8. Transfer hemijske energije između reakcija: ATP kao

zajednički intermedijer.
U živoj ćeliji glukoza se ipak fosforiliše do G-6-P, ali tako da se kao donor fosfatne grupe ne kori
sti neorganski fosfat već ATP. Tom prilikom od visokoenergetskog jedinjenja, ATP-a nastaje ADP sa
znatno nižim sadržajem energije, pa je suma slobodnih energija produkata niža od sume slobodnih
energija reaktanata. Dakle, fosforilacija glukoze na račun ATP-a je egzergonska reakcija (negativna
vrednost AG0'), koja spontano teče u prisustvu enzima heksokinaze (HK). U ovom primeru ATP je
poslužio kao posrednik koji omogućuje da se energija oslobođena u konverziji fosfoenolpiruvata u
piruvat iskoristi za fosforilaciju glukoze do G-6-P. Šire posmatrano, ovo je princip na kojem ATP fun-
kcioniše u transferu energije sa katabolizma na anaboiizam: on je zajednički intermedijer koji se stva
ra u određenim reakcijama kataboličkih, a troši u reakcijama anaboličkih puteva.
U Tabeli 11-1 prikazane su vrednosti standardnih slobodnih energija hidrolize nekih fosforilisanih
metabolita, koje su merilo njihovog sadržaja energije, tj. energije koja se oslobađa odvajanjem fosfa
tne grupe iz strukture tih jedinjenja. Kako promena slobodne energije svake spontane reakcije mora
da ima negativnu vrednost, fosforil-grupe mogu da se prenose jedino sa jedinjenja bogatijih energi
jom (negativnija vrednost AG0' hidrolize) na akceptor koji u fosforilisanom obliku ima niži sadržaj
energije (manje negativna vrednost AG0' hidrolize). Vrednosti AG0' hidrolize fosfoenolpiruvata, ATP-a
i glukoza-6-fosfata date u ovoj tabeli potvrđuju da su reakcije prikazane u primeru na Slici 11-8 mo
guće: fosfoenolpiruvat sa vrlo visokom negativnom vrednošću AG0' hidrolize može da posluži za
stvaranje ATP-a iz ADP-a. S druge strane, ATP ima negativniju vrednost AG0' hidrolize nego gluko-
za-6-fosfat, pa zato može da bude donor fosforil-grupe u reakciji fosforilacije glukoze. Dakle, tok fos-
foril-grupa je moguć jedino u smeru od visokoenergetskih donora ka niskoenergetskim akceptorima
(Slika 11-9). Pod "visokoenergetskim" vezama, odnosno vezama bogatim energijom obično se pod-
razumevaju veze čija je vrednost AG0' hidrolize negativnija od -25 kJ/mol i obeležavaju se znakom ~.
Tabela 11-1. Standardna slobodna energija hidrolize nekih

fosforilisanih metabolita.
Jedinjenje AG 0 ' (kJ/mol)
Fosfoenolpiruvat -61,9
1,3-Difosfoglicerat -49,4
Fosfokreatin -43,1
Pirofosfat (PP ,) -33,5
ATP ( -> AMP + PP /) -32,2
A T P ( - » A D P + P ,) -30,5
Glukoza-1-fosfat -20,9
Fruktoza-6-fosfat -13,8
Glukoza-6-fosfat -13,8
Glicerol-3-fosfat -9,2
U većini slučajeva, za odvijanje endergonskih reakcija dovoljna je energija koja se oslobodi hid
rolizom jedne fosfoanhidridne veze, odnosno odvajanjem y-fosforil ostatka. Kako se u ovakvim reak
cijama oslobađa neorganski fosfat (ortofosfat), ovakva hidroliza ATP-a se naziva ortofosfatno ce-
panje:
ATP —• ADP + P| + energija,
gde P, označava neorganski fosfat, odnosno ortofosfat. Međutim, neke reakcije zahtevaju veću koli
činu energije, pa se tada ATP hidrolizuje tako da se dva fosforil ostatka (p i y) odvajaju iz molekula
ATP-a u formi pirofosfata:
ATP —• AMP + PPj + energija,
AG 0 ' HN—P03z'
H2, N = C
Fosfoenolpiruvat I
N—CH.COO'
I 2
CH3
1,3-Difosfoglicerat \
Fosfokreatin
(rezervoar)
~Ps
?P
ATP
~P
~P
Glukoza-
6-fosfat
Glicerol-3-fosfat
Slika 11-9. Tok fosforil-grupa sa visokoenergetskih donora na niskoenergetske

akceptore (~P označava fosforil grupe bogate energijom).
gde PPj označava pirofosfat, a ovakvo razlaganje ATP-a naziva se pirofosfatno cepanje Stvoreni
pirofosfat se razlaže na dva molekula ortofosfata u egzergonskoj reakciji koju katalizuje enzim neor-_
ganska pirofosfataza, što je dodatni izvor energije za reakciju praćenu pirofosfatnim cepanjem:
PPi —• 2 Pj+energija.
Posebno mesto među visokoenergetskim metabolitima zauzima fosfokreatin (ili kreatin-fosfat),
0
koji služi za "skladištenje" energije, i iz kojeg se po potrebi energija vrlo brzo oslobađa. AG ' hidrolize
0
fosfokreatina ima nešto negativniju vrednost od AG ' hidrolize ATP-a. Međutim, pod fiziološkim uslo-
vima (obzirom na realne koncentracije u ćeliji), AG hidrolize ovih dvaju jedinjenja su skoro jednake,
pa je reakcija stvaranja i razgradnje fosfokreatina reverzibilna:
CK
Kreatin + ATP ~" fosfokreatin + ADP
AG°' = +12,6kJ/mol
AG « 0 kJ/mol
Dakle, u uslovima kada je koncentracija ATP-a u ćeliji visoka, favorizovana je reakcija stvaranja fos
fokreatina. Kada energetski nivo ćelije opadne (sniženje koncentracije ATP-a), reakcija teče u supro
tnom smeru, odnosno ADP se fosforiliše do ATP-a. Reakciju katalizuje enzim kreatin-kinaza {CK),
kojom su naročito bogata ona tkiva kod kojih postoje velike razlike u potrebama za energijom u razli
čitim okolnostima. Najbolji primer su ćelije skeletnih mišića i srčanog mišića, čije potrebe za energi
jom znatno rastu za vreme intenzivne fizičke aktivnosti. U ovim ćelijama, fosfokreatin je izvor energije
koja se može najbrže dobiti (u samo jednoj reakciji).
Strukturni osnov "visokoenergetskih" osobina ATP-a

Kao što je ranije naglašeno, dve fosfoanhidridne veze prisutne u strukturi molekula ATP-a ((3- i y-
fosforil-ostaci) bogate su energijom, za razliku od fosfoestarske veze kojom je a-fosforil ostatak ve
zan za ribozu. U skladu s tim, struktura ATP-a se može pojednostavljeno prikazati kao A-R-P-P-P,
gde A, R i P označavaju adenil-, ribozil- i fosforil-grupe.
Zbog čega je hidroliza ~P veza praćena oslobađanjem tako velike količine energije? Do odgovo
ra na ovo pitanje može se doći poređenjem stabilnosti samog ATP-a i produkata njegove hidrolize.
Postoje tri glavna faktora kojima se može objasniti visok sadržaj energije fosfoanhidridnih veza u mo
lekulu ATP-a i drugih "visokoenergetskih" jedinjenja koja sadrže takve veze u svojoj strukturi.
1. Rezonantna stabilizacija fosfoanhidridne veze siabija je od one kod produkata njene hidrolize.
Na Slici 11-10 se vidi da u fosfoanhidridnoj vezi postoji kompeticija između dve fosforil-grupe za
7r-elektrone istog atoma kiseonika. Ove kompeticije nema u produktima hidrolize, pa je kod njih
rezonantna stabilizacija bolja, a time i nivo energije niži.
^—II /. \ \\-J
—o—P—o—P—o—
i U* i
W v W ^
HoO
— 0 —P — O — H + H—O—P—O-
iU' " i
-o o-
Slika 11-10. Rezonantna stabilizacija (lukovi sa strelicama) i elektrosta-
tičko odbijanje istoimenih naelektrisanja (cik-cak linija) fosfori I-grupa
fosfoanhidrida u poređenju sa proizvodima hidrolize.
Z. Jelić-lvanović: Organizacija metabolizma i bioenergetika 11-11
2. Od još većeg značaja je snažno elektrostaticko odbijanje istoimenih (negativnih) naelektrisanja

u fosfoanhidridnoj vezi (Slika 11-10). Pri fiziološkom pH, ATP ima tri do četiri negativna naelektri
sanja koja teže da se razdvoje, što se delimično i ostvaruje hidrolizom veze.
3. Konačno, energija solvatacije produkata hidrolize veća je od odgovarajuće energije fosfoanhid-
rida (produkti su bolje hidratisani), što takođe favorizuje hidrolizu ATP-a i strukturno srodnih jedi-
njenja.
Pored fosfoanhidrida u koje spada i ATP, postoje i drugačije strukture sa visokim sadržajem
energije. To su:
• Acil-fosfati. Jedan od primera je intermedijer glikolitičkog puta, 1,3-difosfoglicerat (mešoviti
anhidrid fosfatne i karboksilne kiseline)
• Enol-fosfati. Proizvod hidrolize enol-fosfata u enolnom obliku tautomerizuje se u keto-oblik
uz oslobađanje znatne količine energije. Jedan od primera je fosfoenolpiruvat, takođe inter
medijer glikolize.
• Fosfogvanidini. U ovu grupu spada fosfokreatin, čija je uloga u deponovanju ~P grupa ranije
objašnjena i fosfoarginin, koji ima istu funkciju u organizmu nekih beskičmenjaka.
Potrošnja i stvaranje ATP-a u ćeliji

Procesi u kojima se troši ATP
Adenozin-trifosfat se koristi kao izvor energije za četiri vrste procesa koji se odvijaju u živoj ćeliji.
1. Najveća količina ATP-a troši se za potrebe fizioloških procesa i to za:
• biosintezu različitih biomolekula potrebnih organizmu
• aktivni transport određenih supstanci kroz biološke membrane
• kontrakciju mišića.
2. U početnoj fazi raznih kataboličkih puteva, hranljive materije koje se tim putevima razlazu najpre
se aktiviraju u reakcijama u kojima se troši ATP. Produkti takvih reakcija su bogatiji energijom i
mogu da učestvuju u daljim fazama kataboličkog puta u kojima će se dobiti veća količina ATP-a
od one koja je utrošena za aktivaciju. Tako se npr. u anaerobnom putu degradacije glukoze, gli-
kolizi, u prvoj fazi troše dva molekula ATP-a za svaki molekul glukoze, da bi se u drugoj fazi do
bila četiri.
3. ATP se troši i u reakcijama stvaranja drugih nukleozid-trifosfata koji imaju specifične funkcije u
određenim anaboličkim putevima. Reakcije u kojima se stvaraju drugi nukleozid-trifosfati (NTP) iz
odgovarajućih nukleozid-difosfata (NDP) i ATP-a katalizuje enzim nukleozid-difosfat kinaza:
NDP + ATP - ^ NTP + ADP

Nukleozid-trifosfati stvoreni u ovoj reakciji služe umesto ATP-a kao izvori energije u nekim reak
cijama anaboličkih puteva i to: uridin-trifosfat (UTP) u biosintezi polisaharida, citidin-trifosfat
(CTP) u biosintezi lipida, a gvanozin-trifosfat (GTP) u biosintezi proteina.
4. Adenozin-monofosfat koji se kontinuirano stvara u ćeliji u reakcijama u kojima dolazi do pirofos-
fatnog cepanja ATP-a, mora da se fosforiliše do ADP-a u reakciji u kojoj učestvuje ATP kao do-
nor fosforil-grupe i energije potrebne za odvijanje ove reakcije. Fosforilaciju AMP-a katalizuje en
zim adenilat kinaza:
AMP + ATP ^ ^ 2ADP
Procesi u kojima se stvara ATP

Da bi se obezbedila dovoljna količina ATP-a za potrebe odvijanja navedenih procesa, potrebno
je da u ćeliji teku drugi procesi u kojima se stvara ATP. Postoje dva tipa takvih procesa:
1. Fosforilacija na nivou supstrata. Pod ovim pojmom se podrazumevaju reakcije u kojima se

ATP sintetiše na račun energije oslobođene razlaganjem nekog visokoenergetskog intermedijera
i to tako da u istoj reakciji učestvuje i ADP kao jedan od reaktanata, pri čemu je jedan od proiz
voda reakcije ATP. U reakcijama fosforilacije na nivou supstrata obično dolazi do direktnog tran
sfera fosforil-grupe sa visokoenergetskog jedinjenja koje se razlaže na ADP. Primeri jedinjenja
koja se razlazu ovakvim tipom reakcija su intermedijeri glikolize: 1,3-difosfoglicerat i fosfoenolpi-
ruvat.
2. Oksidativna fosforilacija podrazumeva stvaranje ATP-a iz ADP-a uz korišćenje energije koja se
oslobađa pri transportu elektrona dobijenih pri aerobnoj oksidaciji hranljivih materija do moleku
larnog kiseonika kao konačnog akceptora. Ovaj transport se odvija posredstvom tzv. respirator
nog lanca, čije su komponente lokalizovane u unutrašnjoj membrani mitohondrija.
Dinamika potrošnje i stvaranja ATP-a u ćeliji

Pored svoje osnovne funkcije da vrši transfer hemijske energije sa egzergonskih na endergonske
procese, ATP ima i važnu regulatornu ulogu u metabolizmu, što znači da od njegove koncentracije
zavisi brzina kojom će teći mnogi važni metabolički putevi. Zato se ATP ne skladišti u ćeliji, već se po
potrebi aktiviraju procesi u kojima se stvara. Količina ATP-a koja je pod uobičajenim okolnostima pri
sutna u ćeliji, dovoljna je za obezbeđivanje hemijske energije za oko jedan do dva minuta (u ćelijama
mozga svega za nekoliko sekundi). Međutim, potrebe za ATP-om su veoma velike: čovek u stanju
mirovanja troši oko 3 mola (1,5 kg) ATP-a na sat, što znači da se ista količina mora i stvoriti fosforila-
cijom ADP-a. Za vreme intenzivne fizičke aktivnosti, potrebe za energijom su znatno veće, pa se na
vedena dinamika pod takvim uslovima povećava za red veličine. Brza potrošnja ATP-a dovodi do
pada njegove koncentracije i adekvatnog porasta koncentracije ADP-a (odnosno opada vrednost
odnosa koncentracija [ATP]/[ADP]. Nizak odnos [ATP]/[ADP] stimuliše kataboličke puteve u kojima
nastaju nove količine ATP-a, pre svega glikolize i respiracije. Odnos [ATP]/[ADP] time raste i tok ka-
taboličkih puteva se usporava. Može se zaključiti da je brzina stvaranja ATP-a regulisana brzinom
njegove potrošnje.
Poglavlje 12.
Katabolizam ugljenih hidrata
A. GLIKOLIZA
Giikoliza •^rr^^^mi Giikoliza je put anaerobnog razla

ganja glukoze do piruvata u toku kojeg
se stvara ATP. Smatra se da je to prvi
Glukoza metabolički put koji je nastao u živim
2ADP 2NAD+ organizmima za zadovoljavanje ener
+ 2P, getskih potreba ćelije. Pored toga, gii
Fruktoza- koliza je i prvi metabolički put kod kojeg
1,6-di osfai su u potpunosti rasvetljeni redosled i
karakter enzimskih reakcija od kojih se
2ATP 2NADH sastoji.
Na Slici 12-1 prikazan je pojednos
2Piruvat tavljen pregled glikolitičkog puta i sud
bina produkta glikolize, piruvata pod
različitim uslovima, odnosno kod različi
tih organizama. U aerobnim ćelijama,
giikoliza predstavlja početnu fazu kata-
Anaerobno Aerobna oksidacija Anaerobno bolizma glukoze, na koju se nadovezu-
mlečnokiselinsko alkoholno
Ciklus je aerobna oksidacija stvorenog piruva
vrenje vrenje ta do ugljen-dioksida i vode u kojoj se
limunske
kiseline oslobađa znatno veća količina energije.
2NADH-~^L^-"60 2 Međutim, pod anaerobnim uslovima ili u
2NADH- ^2NADH anaerobnim ćelijama, degradacija glu
Oksidativna koze završava se konverzijom piruvata
2NAD+ V fosforilacija
^ 2NAD+
u laktat (mlečnokiselinsko vrenje). Kod
nekih organizama kao što su npr. kvas-
2NAD + -*"4 t
i
ci, od piruvata nastaje etanol (alkoholno

2Laktat 6C0 2 + 6H 2 0 2CO., + 2Etanol
vrenje).
Slika 12-1. Pregled glikolize i sudbina piruvata pod različi U glikolizi učestvuje deset enzima,
tim uslovima, odnosno kod različitih organizama. koji su svi lokalizovani u citozolu. Svi
intermedijeri glikolize su fosforilisani i ti
fosforil-ostaci imaju više funkcija:

• Negativno naelektrisanje koje potiče od fosforil-grupa povećava polarnost intermedijera glikolize i
na taj način onemogućava njihov prolaz kroz membranu, odnosno izlazak iz ćelije.
• Fosforil-grupe učestvuju u stvaranju kompleksa enzim-supstrat tako što omogućavaju "prepoz
navanje" supstrata od strane enzima kao i vezivanje supstrata za enzim.
• Konačno, u dve enzimske reakcije glikolize, fosforil ostaci intermedijera glikolize postaju termi-
nalne fosfatne grupe ATP-a.
Ceo tok glikolize može da se podeli u dve faze (Slika 12-2). U prvoj, "pripremnoj" fazi troše se
dva molekula ATP-a za svaki molekul glukoze, a zatim se heksoza čepa na dve trioze. U drugoj fazi
dolazi do degradacije produkata prve faze uz oslobađanje energije koja se vezuje u formi ATP-a (če
+
tiri molekula po molekulu glukoze) i redukciju dva molekula NAD do NADH).
Glukoza >v
ATP
—t— + ADP + P:
ATP
1- ADP + P;
V I faza
Fruktoza-1,6-difosfat
GAP DHAP
GAP J
2NAD +
J — - 2 NADH
2ADP 1—-2 ATP
i
V II faza
2ADP 2 ATP
Piruvat Piruvat
J
Slika 12-2. Faze glikolize (GAP - gliceraldehid-fosfat; DHAP
dihidroksiaceton-fosfat).
Reakcije glikolize
(1) Fosforilacija D-glukoze
U prvoj, ireverzibilnoj reakciji glikolitičkog puta glukoza se fosforiliše do glukoza-6-fosfata uz pot

rošnju prvog molekula ATP-a:
CH2OP03z
H O H
HK H
+ ATP + ADP
OH H
om r OH
H OH
Glukoza-6-fosfat (G6P)
Z. Jelić-lvanović: Katabolizam ugljenih hidrata 12-3
U većini ćelija, reakciju katalizuje heksokinaza (HK), alostemi enzim čiji je negativni aloster-
ni modulator sam proizvod ove reakcije, glukoza-6-fosfat Heksokinaza nije apsolutno specifična na
glukozu kao supstrat, već fosforiliše i druge heksoze. Međutim u ćelijama jetre ima vrlo malo hekso-
kinaze, pa reakciju fosforilacije glukoze katalizuje drugi enzim, glukokinaza. Heksokinaza i glukoki-
naza se međusobno razlikuju po vrednostima Km za glukozu (Slika 12-3). Km heksokinaze je vrlo nis
ka (HK ima veliki afinitet za glukozu), što znači da će reakcija teći velikom brzinom i pri niskim kon
centracijama glukoze. Kako heksokinaza fosforiliše praktično celokupnu količinu glukoze koja uđe u
ćeliju, održava se veliki koncentracioni gradijent glukoze između krvi i intracelularnog prostora. Time
je omogućeno snabdevanje tkiva glukozom čak i onda kada je koncentracija glukoze u krvi niska.
Naprotiv, glukokinaza ima znatno višu Km, pa fosforilacija glukoze pod dejstvom tog enzima može da
se odvija značajnom brzinom samo onda kada je koncentracija glukoze visoka (kao npr. posle obro
ka bogatog ugljenim hidratima). Pored toga, glukoza-6-fosfat nema sposobnost da inhibira aktivnost
glukokinaze. Ove osobine heksokinaze i glukokinaze utiču na distribuciju glukoze u organizmu pod
različitim uslovima. Kada je koncentracija glukoze u krvi niska, ćelije jetre (u kojima se nalazi gluko
kinaza) neće preuzimati znatniju količinu glukoze, već će ona biti raspoloživa za korišćenje u drugim
tkivima (u kojima se nalazi heksokinaza). Međutim, kada je koncentracija glukoze u krvi visoka, akti
vnost glukokinaze postaje značajna, pa jetra preuzima znatnu količinu glukoze, "koja se u ovom orga
nu koristi za skladištenje ili biosintezu drugih potrebnih jedinjenja.
[Glukoza]
Slika 12-3. Kinetika fosforilacije D-glukoze pod dejstvom hekso

kinaze i glukokinaze.
(2) Konverzija glukoza-6-fosfata u fruktoza-6-fosfat
U sledećoj reakciji glikolize, enzim fosfoglukoza-izomeraza (PGI) katalizuje reverzibilnu reakciju

izomerizacije glukoza-6-fosfata (G6P) u fruktoza-6-fosfat (F6P):
CH 2 OP0 3 CH 2 OP0 3 2
CH 2 OH
PGI
. H 01
OH
OH
OH H
Glukoza-6-fosfat (G6P) Fruktoza-6-fosfat (F6P)

(3) Fosforilacija fruktoza-6-fosfata
Fruktoza-6-fosfat stvoren u prethodnoj reakciji fosforiliše se u položaju 1 pod dejstvom fosfofru-

ktokinaze-1 (PFK-1), pri čemu se stvara fruktoza-1,6-difosfat:
2-
CH 2 OP0 3 CH 2 OPO;
o~ CH 2 OH " CH 2 OP0 3 2 -
PFK-1 0
H OI + ATP H OI + ADP
H OH H OH
OH H OH H
Fruktoza-6-fosfat Fruktoza-1,6-difosfat
(F6P) (FDP)
Reakcija je ireverzibilna, a u njoj se troši i drugi molekul ATP-a. Enzim koji katalizuje ovu reakci
ju obeležava se kao fosfofruktokinaza-1 (PFK-1) za razliku od fosfofruktokinaze-2 (PFK-2) koja delu-
je na isti supstrat, ali se fosforiliše hidroksilna grupa u položaju 2 pa nastaje fruktoza-2,6-difosfat.
Aktivnost PFK-2 je hormonski regulisana, a njen proizvod je važan regulator metabolizma ugljenih
hidrata, što će kasnije biti objašnjeno.
Fosfofruktokinaza-1 je glavni regulatorni enzim glikolitičkog puta, što znači da od brzine ove, po
redosledu treće reakcije glikolize u najvećoj meri zavisi brzina kojom će se glukoza katabolizovati do
piruvata, odnosno brzina glikolize u celini.
(4) Cepanje fruktoza-1,6-difosfata
Pod dejstvom aldolaze, FDP se razlaže na dve trioze: gliceraldehid-fosfat (GAP) i dihidroksiace-
ton-fosfat (DHAP):
Dihidroksiaceton-fosfat
(DHAP)
CH,OPOf ^H.OPO/-
I c=o
c=o 2
I I
HO—C—H Aldolaza HO—CH.
i *- '
I -
H .0
H—C—OH \ '/
C
i
H—C—OH
H—C —OH
CH 2 OP0 3 |
CH2OP032"
(FDP) Gliceraldehid-3-fosfat
(GAP)
Ova reakcija predstavlja reverzibilnu aldolnu kondenzaciju (u smeru u kojem teče glikoliza to je
aldolno cepanje ili retroaldolna kondenzacija), a odvija se preko intermedijera tipa Schiff-ove baze.
(5) Interkonverzija trioza-fosfata
Od dve trioze stvorene u prethodnoj reakciji, samo se GAP razlaže u drugoj fazi glikolize. Zato je
potrebno da se i druga trioza, DHAP, konvertuje u GAP i na taj način uključi u dalju razgradnju. Rea
kciju interkonverzije trioza preko endiolnog intermedijera katalizuje enzim trioza-fosfat izomeraza
(TPI):
Z Jelić-lvanović: Katabolizam ugljenih hidrata 12-5
H H .0
I H OH \ 4
H — C —OH \ / C
TPI C TPI I
I II H — C —OH
c=o C — OH
CH 2 OP0 3 CH 2 OP0 3 CH 2 OP0 3
Dihidroksiaceton- Intermedijer Gliceraldehid-

fosfat (endiol) 3-fosfat
(ketoza) (aldoza)
Reakcija je reverzibilna, a ravnoteža favorizuje stvaranje DHAP (reakciona smeša u ravnoteži sadrži
oko 90% DHAP). Međutim, kako se GAP neprestano troši u procesu glikolize, postepeno se nove i
nove količine DHAP izomerizuju u GAP. Zahvaljujući tome, ukupna količina obe trioze stvorene u
reakciji aldolaze mogu da se razgrade do piruvata. Reakcijom interkonverzije trioza-fosfata završava
se prva faza glikolize.
(6) Oksidacija gliceraldehid-3-fosfata

+
U šestoj reakciji glikolize, GAP se oksiduje i fosforiliše u prisustvu NAD i neorganskog fosfata.
Reakciju katalizuje enzim gliceraldehid-3-fosfat dehidrogenaza (GAPDH).
% / 0 P °3
.C .C
GAPDH
H—C —OH + NAD + Pj H—C —OH + NADH + H
1
2
3
CH 2 OP0 3 CH.OP0 2
3 2 3
Gliceraldehid- 1,3-Difosfoglicerat
3-fosfat (1,3-DPG)
(GAP)
U ovoj reakciji dolazi do oksidacije aldehidne grupe gliceraldehid-3-fosfata u karboksilnu, pri čemu se
oslobađa energija. Ta energija se koristi za fosforilaciju nastale karboksilne grupe, tako da je proiz
vod reakcije 1,3-difosfoglicerat. Ovaj intermedijer je po svojoj strukturi acil-fosfat (anhidrid karboksil
ne i fosfatne kiseline), pa prema tome spada u grupu visokoenergetskih jedinjenja.
(7) Stvaranje prvog molekula ATP-a
Energija sadržana u strukturi 1,3-difosfoglicerata nastalog u prethodnoj reakciji, dovoljna je za

fosforilaciju ADP-a do ATP-a. Reakciju katalizuje enzim fosfoglicerat kinaza (PGK):
PGK
H—C —OH ADP H—C —OH + ATP
3
CH 2 OP0 3 2 CH,OPO,
3 2 3
1,3-Difosfog lice rat 3-Fosfoglicerat
(1,3-DPG) (3-PG)
Ovo je jedan od primera fosforilacije na nivou supstrata: slobodna energija hidrolize 1,3-DPG kori
sti se za fosforilaciju ADP-a uz stvaranje ATP-a, pri čemu se fosforil-grupa prenosi na ADP direktno
sa samog supstrata (1,3-DPG).
(8) Konverzija 3-fosfog lice rata u 2-fosfoglicerat
U osmoj reakciji glikolize, dolazi do transfera fosforil-grupe sa položaja 3 u položaj 2 pod dejs-
tvom enzima fosfoglicerat-mutaze (PGM).
Ov O"
?• PGM T' 2
H —C2 —OH H —C 2—OPO,
I I
H—C—OPO, H—C—
3 3 OH
I I
H H
3-Fosfoglicerat 2-Fosfog lice rat
(3-PG) (2-PG)
Konverzija 3-PG u 2-PG se ne odvija jednostavnim premeštanjem fosforil-grupe sa jednog polo

žaja na drugi, već je mehanizam reakcije nešto složeniji i teče na sledeći način:
1. 3-PG se vezuje za enzim, koji u aktivnom centru ima fosforil-grupu.
2. Fosforil-grupa aktivnog centra enzima prelazi na supstrat, pri čemu nastaje intermedijerni proiz
vod reakcije, 2,3-DPG.
3. Pre razlaganja kompleksa enzim-supstrat, fosforil grupa sa položaja 3 intermedijera 2,3-DPG
prelazi na enzim, pri čemu se regeneriše aktivan fosforilisan enzim i stvara konačni proizvod rea
kcije, 2-PG.
lako se 2,3-DPG u ovoj reakciji ne troši, u ćeliji mora da bude prisutna katalitička koncentracija
ovog intermedijera, koja omogućuje početnu aktivaciju enzima.
G L I K O L I Z A
Gliceraldehid-3-fosfat
GAPDH
NJ Dlf
osfog,ICerat Ov O
1,3-Difosfoglicerat m
utaza c
I
K H —C —OPO,
PGK
N CH2OP03"
cerat
3-Fosfoglicerat 23
-D.fosfog"' 2,3-Difosfoglicerat
l
' fosfata*3 (2,3-DPG)
IPGM
2-Fosfoglicerat
Slika 12-4. Put biosinteze i degradacije 2,3-DPG u eritrocitima
Koncentracija 2,3-DPG u eritrocitima je znatno veća od one u ostalim ćelijama. Razlog za to je

specijalna uloga koju ovaj intermedijer ima u regulaciji afiniteta hemoglobina prema kiseoniku: 2,3-
DPG se vezuje za dezoksihemoglobin, stabilizuje ga, pa tako favorizuje konverziju oksihemoglobina

u dezoksihemoglobin, t.j. olakšava otpuštanje kiseonika u tkivima. Kako je eritrocitima potrebna veća
količina 2,3-DPG nego ostalim vrstama ćelija, u njima postoje dva dodatna enzima od kojih jedan
služi za sintezu (difosfogiicerat-mutaza), a drugi za razgradnju ovog metabolita (2,3-difosfoglicerat
fosfataza). Put stvaranja i degradacije 2,3-DPG funkcioniše kao kratak odvojak glikolitičkog puta:
supstrat za difosfoglicerat-mutazu je intermedijer glikolize 1,3-difosfoglicerat, a produkt 2,3-
difosfoglicerat fosfataze je sledeći po redu glikolitički intermedijer, 3-fosfoglicerat (Slika 12-4). Zbog
toga, brzina glikolize u eritrocitima može da utiče na afinitet hemoglobina prema kiseoniku. Ovo se
može najbolje ilustrovati karakterističnim promenama koje se javljaju kod osoba sa naslednim nedos
tatkom nekih glikolitičkih enzima. Tako npr. kod osoba sa deficijencijom heksokinaze (prva reakcija
glikolitičkog puta), koncentracija intermedijera glikolize je snižena. Zbog niske koncentracije 1,3-
DPG, sinteza 2,3-DPG je usporena, a njegova snižena koncentracija prouzrokuje povećan afinitet
hemoglobina prema kiseoniku. Obrnuto, kod deficijencije piruvat-kinaze (poslednji glikolitički enzim),
glikoliza je blokirana na kraju, pa su koncentracije intermedijera koji se stvaraju pre te reakcije pove
ćane. Zato se stvara više 2,3-DPG, što snižava afinitet hemoglobina prema kiseoniku.
(9) Dehidratacija 2-fosfoglicerata
Pod dejstvom enolaze, iz 2-PG se izdvaja molekul vode pri čemu nastaje fosfoenolpiruvat (PEP):
I , Enolaza I 7
H—c—OPO, - c—OPCL + ao
r II 2
-
H—C—OH H—C
I3 I3
H H
2-Fosfoglicerat Fosfoenolpiruvat
(2-PG) (PEP)
Za dejstvo enzima neophodno je prisustvo Mg 2 + jona koji se vezuje sa enzimom pre formiranja
kompleksa enzim-supstrat. Fluoridni jon inhibira enolazu pri čemu se nagomilavaju 2PG i 3PG i za
ustavlja glikoliza. Do inhibicije dolazi u prisustvu neorganskog fosfata i to zbog toga što se fluorid i
fosfat vezuju u stabilan kompleks sa Mg 2 + jonom u aktivnom centru enzima. Ovaj kompleks sprečava
vezivanje supstrata za enzim, a time i samu reakciju.
Proizvod reakcije enolaze, fosfoenolpiruvat spada u grupu jedinjenja sa visokim sadržajem ener
gije, koja će biti iskorišćena u desetoj reakciji glikolize za fosforilaciju drugog molekula ADP-a do
ATP-a.
(10) Konverzija fosfoenolpiruvata u piruvat
U poslednjoj reakciji glikolize, enzim piruvat-kinaza (PK) katalizuje konverziju fosfoenolpiruvata

u piruvat uz stvaranje drugog molekula ATP-a:
°v .°" ov O"
c c
I 2 PK \
C —3 OPCT + ADP
+ 2+
.. C=0 + ATP
II K ,Mg I
CH2 CH3
Fosfoenolpiruvat Piruvat
(PEP)
Reakcija teče u prisustvu jednovalentnog (K+) i dvovalentnog (Mg2+) katjona. Ovo je još jedan primer
fosforilacije na nivou supstrata (supstrat PEP je ujedno izvor fosfatne grupe i energije). Piruvat-
kinaza je treći regulatorni enzim glikolitičkog puta, ali je njen uticaj na brzinu glikolize manji u poređe-
nju sa uticajem fosfofruktokinaze-1.
Sudbina piru vata pod aerobnim uslovima
Kao što je ranije navedeno, u šestoj reakciji glikolize, pod dejstvom enzima glicerldehid-3-fosfat
+
dehidrogenaze, došlo je do redukcije dva molekula NAD do NADH za svaki molekul glukoze koji
+
prođe kroz glikolitički put. Dakle, oksidovani oblik NAD je neophodan za odvijanje glikolize, pa se
mora stalno obnavljati da bi glikoliza dalje tekla. U prisustvu kiseonika, NADH se posredstvom speci-
jalizovanih šatl-sistema prenosi u mitohondrije. Tu se elektroni sa NADH uključuju u sistem transpor
ta elektrona duž respiratornog lanca do molekularnog kiseonika kao konačnog akceptora (Poglavlje
14). Prema tome, u aerobnim uslovima, glikoliza predstavlja samo prvu, anaerobnu fazu razgradnje
glukoze, na koju se nadovezuje aerobna faza katabolizma u kojoj se oslobađa mnogo veća količina
energije.
Sudbina piru vata pod anaerobnim uslovima

+
Pod anaerobnim uslovima i u anaerobnim ćelijama, obnavljanje NAD se obezbeđuje redukcijom
piruvata elektronima sa NADH. Postoje dva puta anaerobne redukcije piruvata u različitim tipovima
ćelija, koja su nazvana prema konačnom proizvodu, a to su : (1) mlečnokiselinsko vrenje (naročito
intenzivno npr. u mišićnim ćelijama pri nedovoljnoj količini kiseonika, ili u eritrocitima) i (2) alkoholno
vrenje (npr. u ćelijama kvasaca).
(1) Mlečnokiselinsko vrenje
Za vreme intenzivnog rada mišića, priliv kiseonika često nije dovoljan da bi se velike i trenutne
potrebe za ATP-om mogle obezbediti isključivo aerobnim metabolizmom hranljivih materija. Tada
dolazi do reoksidacije NADH piruvatom, pri čemu nastaje laktat i NAD+. Ova reakcija se često tretira
kao jedanaesta reakcija glikolitičkog puta, a katalizuje je enzim laktat-dehidrogenaza (LDH):
c c
LDH
I + I
+ +
C=0 + NADH + H .. HO —C — H + NAD
I !
CH 3 CH 3
Piruvat L-laktat
Stvoreni NAD+ omogućuje da se glikolizom brzo obezbede dodatne količine ATP-a (iako se aerobnim
katabolizmom glukoze dobija mnogo više ATP-a, stvaranje ATP-a anaerobnom glikolizom je oko 100
puta brže). Reakcija laktat-dehidrogenaze se intenzivno odvija i u eritrocitima koji nemaju mitohondri
je, pa svoje energetske potrebe zadovoljavaju anaerobnim razlaganjem glukoze.
Znatan deo stvorenog laktata transportuje se putem krvi do jetre, gde se koristi za resintezu glu
koze.
Izoenzimi LDH. Laktat-dehidrogenaza u ćelijama sisara ima tetramernu strukturu, a sastoji se iz dva
tipa polipeptidnih lanaca:
• M (mišićni tip, eng. muscle - mišić) i
• H (srčani tip, eng. heart- srce)
Postoji pet mogućih kombinacija dva tipa subjedinica u tetramere u kojima su pojedine subjedini-
ce zastupljene u različitim odnosima. Tako se dobija pet različitih izoenzima LDH sledećeg sastava:
M4, M3H, M2H2, MH 3 i H4. Svi ovi izoenzimi katalizuju isti reakciju, ali se međusobno razlikuju po od
ređenim karakteristikama, kao i po zastupljenosti u različitim tkivima.
Izoenzimi bogati M subjedinicom najviše su zastupljeni u tkivima koja povremeno funkcionišu

pod anaerobnim uslovima, kao npr. u skeletnim mišićima. M4 izoenzim LDH ima nisku vrednost KM
za piruvat, što znači da je sposoban da konvertuje piruvat u laktat značajnom brzinom čak i onda
kada je koncentracija piruvata vrlo niska. Isto tako, za razliku od H4 izoenzima, visoka koncentracija
piruvata ne inhibira M4 izoenzim LDH. Obe ove osobine favorizuju odvijanje reakcije koju katalizuje
LDH, čime je tkivo koje je bogato M4 izoenzimom prilagođeno efikasnom funkcionisanju pod anaero
bnim uslovima.
H subjedinica je najzastupljenija u izoenzimima LDH u izrazito aerobnim tkivima, kao što je npr.
srčani mišić. H4 izoenzim ima znatno višu KM za piruvat, a visoka koncentracija piruvata alosterno
inhibira njegovu aktivnost. Ovo otežava konverziju piruvata u laktat, pa se NADH usmerava na aero-
bnu reoksidaciju u mitohondrijama. Smatra se da je H-tip LDH bolje prilagođen da katalizuje oksida
ciju laktata u piruvat (suprotan smer reakcije).
(2) Alkoholno vrenje
U ćelijama kvasaca, pod anaerobnim uslovima, reoksidacija NADH se vrši uz učešće dva enzi
ma, pri čemu se dobija etanol kao konačni proizvod (Slika 12-5).
+
C02 NADH NAD
0 0 A O . i OH
II // 1 J // V 2 J I
CH3—C—C —: { ^ CH 3 —C .. >-. ^ > CH 3 —C —H
6 J
\ _ piruvat- \ alkohol- ]
O dekarboksilaza H dehidrogenaza H
Piruvat Acetaldehid Etanol
Slika 12-5. Reakcije konverzije piruvata u etanol.
Pod dejstvom piruvat-dekarboksilaze, iz molekula piruvata se izdvaja C 0 2 uz stvaranje acetai-

dehida. Tiamin-pirofosfat (TPP) je neophodan za odvijanje ove reakcije, jer u njoj, kao i u brojnim
drugim reakcijama dekarboksilacije, učestvuje kao koenzim. Upotreba kvasca u pripremi testa zasni
va se upravo na formiranju C 0 2 u reakciji piruvat-dekarboksilaze.
U drugoj reakciji, acetaldehid se pod dejstvom alkohoi-dehidrogenaze (ADH) i uz učešće
NADH redukuje do etanola. Stvaranje etanola fermentacijom šećera od davnina se koristi za proiz
vodnju različitih alkoholnih pića.
Energetski bilans anaerobnog katabolizma glukoze
Pri anaerobnoj degradaciji glukoze, oslobađa se energija čiji se deo koristi za stvaranje dva mo
lekula ATP-a za svaki molekul glukoze (kao što je ranije objašnjeno, dva molekula ATP-a se troše u
prvoj fazi, a četiri nastaju u drugoj fazi glikolize). Sumarna reakcija anaerobne glikolize do laktata
može se predstaviti na sledeći način:
Glukoza + 2ADP + 2P| • 2Laktat + 2ATP + 2H 2 0 + 2H +
Da bi se odredila efikasnost glikolize (procenat iskorišćenja oslobođene energije), ova zbirna re
akcija može da se rastavi na dve komponente, odnosno polureakcije. Egzergonsku polureakciju čini
razlaganje glukoze:
Glukoza • 2Laktat+ 2H +
AG°'(pH7) = -196kJ/mol,
a endergonsku reakcija fosforilacije ADP-a do ATP-a:
2ADP + 2Pj • 2ATP + 2H 2 0

AG°'(pH7) = +61 kJ/mol.
Iz vrednosti AG 0 ' egzergonske polureakcije vidi se da se pod standardnim uslovima pri anaerob-
noj glikolizi oslobađa 196 kJ/mol glukoze. Kako je za stvaranje dva mola ATP-a iz ADP-a potrebna
energija od 61 kJ, iz odnosa 61/196 može se izračunati daje pri anaerobnoj glikolizi za sintezu ATP-
a iskorišćeno svega 3 1 % oslobođene energije, dok se ostatak rasipa u vidu toplote. Međutim, pod
fiziološkim uslovima, uzimajući u obzir stvarne koncentracije reaktanata i produkata u živoj ćeliji, efi
kasnost glikolize je znatno veća nego pod standardnim uslovima i obično prelazi 50%.
Kod alkoholnog vrenja, prinos ATP-a je isti, ali je količina oslobođene energije veća u poređenju
sa mlečnokiselinskim vrenjem:
Glukoza + 2ADP + 2P, •** 2Etanol + 2C0 2 + 2ATP + 2H 2 0 + 2H +

AG 0 ' (pH 7) = -235 kJ/mol
Efikasnost alkoholne fermentacije pod standardnim uslovima prema tome iznosi: 61/235 = 0,26, od
nosno 26%.
Regulacija glikolize
U svakom metaboličkom putu postoji jedna ili nekoliko reakcija koje regulišu brzinu puta u celini.
Aktivnost i/ili koncentracija enzima koji katalizuju takve reakcije regulisana je zavisno od metaboličkih
potreba organizma: aktivacija ili povećanje koncentracije tih enzima ubrzava reakciju, a time i tok
metaboličkog puta, a inhibicijom se postiže suprotan efekat. Ove reakcije su u pravilu mnogo sporije
od ostalih: njihovi proizvodi se brzo uklanjaju konverzijom u dalje intermedijere puta, pre nego što se
koncentracija proizvoda uravnoteži sa odgovarajućom koncentracijom reaktanta. Zbog toga ove rea
kcije funkcionišu daleko od ravnotežnog stanja (praktično su ireverzibilne) i imaju izrazito negativnu
vrednost promene slobodne energije (AG).
Uloga ostalih reakcija metaboličkog puta u regulaciji njegove brzine je da efikasno i brzo "preno
se" svaku promenu brzine regulatorne reakcije dalje niz metabolički put. Da bi vršile ovu funkciju, te
reakcije treba da budu brze (velika aktivnost enzima) i da su koncentracije supstrata i proizvoda blis
ke ravnotežnim. U tom slučaju, brzina reakcije zavisi od priliva supstrata, pa svako povećanje kon
centracije supstrata dovodi do odgovarajućeg ubrzanja reakcije.
>HK
VPFK-1
o
N
< 0.
>PK
CI 0_
< CD CD
_g CO Q I CL LJJ
CD CD Q CD CN DL
CD
>
E
o.
Slika 12-6. Promene slobodne energije u reakcijama glikolize (prikazane vredno

sti G određene su uzimajući u obzir koncentracije glikolitičkih intermedijera pod
fiziološkim uslovima u eritrocitima).
Ako se posmatraju promene slobodne energije u toku glikolize (Slika 12-6), lako se uočavaju tri
reakcije sa najnegativnijim vrednostima AG: to su reakcije heksokinaze (HK), fosfofruktokinaze-1
(PFK-1) i piruvat-kinaze (PK). Upravo te tri reakcije određuju brzinu glikolize, a aktivnost ova tri en
zima je kontrolisana dejstvom više faktora. Sve ostale reakcije su praćene neznatnom pramenom
slobodne energije (podsetimo se da je vrednost AG reakcije u ravnotežnom stanju ravna nuli). One
"prate" brzinu regulatornih reakcija, tako da se svaka promena brzine regulatornih reakcija odražava
na brzinu glikolitičkog puta u celini.
U tabeli 12-1 prikazani su neki modulatori aktivnosti heksokinaze, fosfofruktokinaze-1- i piruvat-
kinaze. lako sva tri navedena enzima utiču na brzinu glikolize, efekat fosfofruktokinaze-1 je daleko
najveći, pa je reakcija koju katalizuje taj enzim glavno regulatomo mesto u glikolitičkom putu.
Tabela 12-1. Neki modulatori aktivnosti regulatornih enzima glikolize.
Enzim Inhibitori Aktivatori
Heksokinaza G6P
Fosfofrukto- ATP ADP

kinaza-1 Citrat AMP
PEP F2,6P
NH/
Pi
Piruvat-kinaza ATP
(mišići)
Na brzinu glikolize najviše utiču alosterni modulatori PFK-1, među kojima posebno mesto zauzi
maju:
(1) ATP (inhibitor) i AMP (aktivator)
(2) Fruktoza-2,6-difosfat (aktivator)
(3) Citrat (inhibitor)
i faktori koji utiču na aktivnost drugih regulatornih enzima:
(4) Regulatori aktivnosti heksokinaze
(5) Regulatori aktivnosti piruvat-kinaze
(1) Uticaj ATP-a i AMP-a na aktivnost fosfofruktokinaze-1 (PFK-1)
Bez inhibitora
(niska konc. ATP-a)
0 1.0 2.0 3.0

Fruktoza-6-fosfat (mmol/L)
Slika 12-7. Aktivnost PFK-1 u zavisnosti od koncentracije supstrata, fruktoza-6-fosfata

u različitim uslovima: bez prisustva inhibitora (kriva s leve strane), u prisustvu ATP-a,
1 mmol/L (kriva s desne strane) i u prisustvu ATP-a i AMP-a (srednja kriva).
ATP je uobičajen alosterni inhibitor enzima koji učestvuju u raznim kataboličkim putevima: visoka
koncentracija ATP-a znači da nema potrebe za kataboličkim putevima u kojima bi se dobilo još ener
gije. U slučaju PFK-1, ATP je i supstrat i alosterni inhibitor: aktivnost ovog enzima se višestruko
smanjuje u prisustvu 1 mmol/L ATP-a i fizioloških koncentracija drugog supstrata, fruktoza-6-fosfata
(Slika 12-7, kriva s desne strane). Naprotiv, AMP potire inhibitomi efekat ATP-a, pa je aktivnost PFK-
1 u prisustvu iste koncentracije ATP-a, ali uz 0,1 mmol/L AMP-a znatno veća nego u prethodnom
slučaju (Slika 12-7, srednja kriva).
Udruženo dejstvo alosternog inhibitora, ATP-a i alosternog aktivatora AMP-a na aktivnost PFK-1,
odnosno brzinu glikolize od posebnog je fiziološkog značaja u mišićnim ćelijama. Fizička aktivnost
smanjuje koncentraciju ATP-a u mišićima svega za oko 10% u odnosu na stanje mirovanja, zbog
toga što se ATP utrošen u kontrakciji nadoknađuje dvema reakcijama:
1. reakcijom kreatin-kinaze (Poglavlje 10) i
2. adenilat-kinaze (AK) koja uravnotežuje ADP stvoren hidrolizom ATP-a pri mišićnoj kontrakciji sa
ATP-om i AMP-om:
AK
2ADP =P ^ ATP + AMP
sa konstantom ravnoteže:
K = [ATP][AMPl
[ADP]2
Tako mali pad nivoa ATP-a sam po sebi nema veliki uticaj na aktivnost PFK-1. Međutim, zahvaljujući
aktivnosti adenilat-kinaze, hidroliza ATP-a dovodi do porasta koncentracije AMP-a. Normalno je u
mišićnim ćelijama vrednost [ATP] oko 50 puta veća od [AMP], a oko 10 puta od [ADP]. Zbog toga,
zahvaljujući reakciji adenilat-kinaze, sniženje koncentracije ATP-a od 10% dovodi do porasta nivoa
AMP-a za više od četiri puta. Udružen efekat smanjenja koncentracije alosternog inhibitora i porasta
koncentracije aktivatora dovodi do znatnijeg povećanja aktivnosti PFK-1 i brzine glikolize, čime se
obezbeđuje energija za dalji rad mišića.
(2) Uticaj fruktoza-2,6-difosfata na aktivnost PFK-1
Fruktoza-2,6-difosfat (F2.6P) je najmoćniji alosterni aktivator PFK-1. Stvaranje i razlaganje F2.6P

(Slika 12-8) odvija se pod dejstvom jednog, bifunkcionalnog enzima, koji u svojoj strukturi ima dva
aktivna centra: jedan sa aktivnošću fosfofruktokinaze-2 (PFK-2, fosforiliše fruktoza-6-fosfat u polo
žaju 2), a drugi sa aktivnošću fruktoza-difosfataze (FDP-aza, hidrolizuje fosfoestarsku vezu u polo
žaju 2 F2.6P).
ATP ¥K
!?r/ '\
(defosfoenzim) A01*
-2 ~ 2 O q P— O — H 2 C O-POf
OH 0
H HO.
CH2OH H CH2OH
HO H HO H
J3- D- Fruktoza-6-fosfat p- D-Fruktoza-2,6-difosfat

(F6P) (F2,6P)
jetrena FDP-aza
Pj (fosfoenzim) HoO
Slika 12-8. Stvaranje i degradacija fruktoza-2,6-difosfata (F2.6P) pod dejstvom bifunkcionalnog

enzima sa aktivnostima PFK-2 i FDP-aze.
Ove dve enzimske aktivnosti, lokalizovane na dva domena istog proteinskog molekula, podležu
alosternoj regulaciji različitim intermedijerima metabolizma, ali je od najvećeg značaja regulacija akti
vnosti fosforilacijom/defosforilacijom enzima do koje dolazi pod dejstvom hormona. Kada koncentra
cija glukoze u krvi opadne, luči se hormon glukagon koji posredstvom specifičnih receptora na pla-
zma-membrani ciljnih ćelija dovodi do porasta koncentracije c-AMP unutar ćelije. c-AMP aktivira c-
AMP-zavrsnu protein kinazu, koja fosforiliše bifunkcionalni enzim jetre (Slika 12-9). U fosforilisanom
enzimu aktivan je domen koji katalizuje razlaganje F2.6P (aktivnost FDP-aze), a inhibiran domen koji
katalizuje sintezu F2.6P (aktivnost PFK-2). Zbog toga koncentracija F2.6P opada, što smanjuje akti
vnost PFK-1, a time i brzinu glikolize. Obrnuto, kada ima puno raspoložive glukoze, prestaje lučenje
glukagona. Nivo cAMP u ćeliji opada, a time i aktivnost protein-kinaze. Pod dejstvom specifične pro-
tein-fosfataze defosforiliše se bifunkcionalni enzim, čime se aktivira njegova aktivnost PFK-2, a inhi-
bira aktivnost FDP-aze. Raste koncentracija F2.6P, koji alosternom aktivacijom PFK-1 ubrzava gliko-
lizu.
Glukagon i Glukagon t
-a *
cAMP i cAMPT
Defosforilacija enzima Fosforilacija enzima

(aktivacija PFK-2) (aktivacija FDP-aze)
[F2.6P] t [F2.6P] i
Aktivnost PFK-1 t Aktivnost PFK-1 4-

(stimulacija glikolize) (inhibicija glikolize)
Slika 12-9. Hormonska regulacija stvaranja i razgradnje F2,6P i

njegov uticaj na brzinu glikolize.
(3) Uticaj citrata na aktivnost PFK-1

Ćelije mnogih tkiva obezbeđuju energiju pretežno oksidacijom masnih kiselina, što "štedi" gluko
zu za potrebe drugih tkiva koja zavise od njene raspoloživosti, npr. mozga. Oksidacija masnih kiseli
na povećava koncentraciju citrata u ćeliji, koji inhibira PFK-1 i usporava glikolizu.
lako aktivnost PFK-1 u najvećoj meri određuje brzinu glikolize, aktivnost druga dva regulatorna
enzima takođe ima određeni uticaj.
(4) Regulacija aktivnosti heksokinaze

Ranije je pomenuto da fosforilaciju glukoze mogu katalizovati dva različita enzima: heksokinaza i
glukokinaza. Heksokinaza je alostemi enzim, koji je inhibiran pod dejstvom proizvoda, glukoza-6-
fosfata (G6P) pri koncentraciji G6P nižoj od ravnotežne. Ova inhibicija sprečava prekomerno nagomi
lavanje G6P i potrošnju P, potrebnog ćeliji za normalan metabolizam. Ranije je već objašnjena uloga
različitih osobina glukokinaze i heksokinaze u usmeravanju glukoze u jetru ili ekstrahepatična tkiva.
G6P ne utiče na aktivnost glukokinaze. Međutim, količina glukokinaze koja se sintetiše u hepatociti-
ma dugoročno zavisi od nivoa insulina (luči se posle obroka bogatog ugljenim hidratima), tako što
ovaj hormon dovodi do aktivacije transkripcije gena za glukokinazu (indukcija enzima). Ovakav tip
regulacije se ostvaruje sporo, tako da treba da prođe više sati pre nego što se primete promene akti
vnosti indukovanog enzima. Ovo znači da one osobe koje unose hranom velike količine ugiljenih hid
rata imaju u hepatocitima više glukokinaze od drugih. Kod ovakvih osoba, jetra je adaptirana da efi
kasnije uklanja glukozu iz krvi posle obroka. Naprotiv, kod dijabetičara je usled nedostatka insulina
smanjena koncentracija glukokinaze u hepatocitima, pa jetra tih pacijenata ima slabu sposobnost
uklanjanja glukoze, bez obzira na njenu visoku koncentraciju u krvi.
(5) Regulacija aktivnosti piruvat-kinaze

Aktivnost piruvat-kinaze (PK) alosterno je inhibirana pod dejstvom ATP-a. Inhibitorni efekat je
značajan i pri fiziološkim koncentracijama ATP-a, tako da enzim pod normalnim okolnostima ne dos
tiže punu aktivnost, ali to daje mogućnost ubrzavanja reakcije pri padu nivoa ATP. U hepatocitima se
nalazi izoenzim PK koji je aktiviran pod dejstvom fruktoza-1,6-difosfata (proizvod PFK-1), što ubrzava
reakciju piruvat-kinaze onda kada je aktivirana i PFK-1. Jetrena PK je takođe hormonski regulisana
cAMP-zavisnom fosforilacijom: glukagon inhibira glikolizu u jetri fosforilacijom PK posredstvom
cAMP-a, čime se enzim konvertuje u neaktivnu formu. Slično glukokinazi, insulin indukuje i sintezu
PK u jetri, čime se povećava njena sposobnost korišćenja ugljenih hidrata.
B. FOSFOGLUKONATNI PUT
Fosfoglukonatni put (ili: pentoza-fosfatni put, ili: heksoza-monofosfatni odvojak) je alternativni
metabolički put kojim može da se oksiduje glukoza. On zapravo predstavlja odvojak glikolize, a za
počinje od glukoza-6-fosfata.
Osnovna je uloga katabolizma da obezbedi hemijsku energiju u obliku ATP-a, koji je ćeliji neop
hodan za vršenje sinteze različitih biomolekula, aktivni transport ili kontrakciju mišića. Za razliku od
ostalih kataboličkih puteva, u fosfoglukonatnom putu se ne stvara ATP. Međutim, on je ipak izuzetno
značajan za ćelije, posebno ćelije određenih tkiva kako će kasnije biti objašnjeno.
Osnovne fiziološke funkcije fosfoglukonatnog puta

1. Stvaranje NADPH. U fosfoglukonatnom putu dva molekula NADP+ se redukuju do NADPH. lako
su strukturno veoma slični, koenzimi NADPH i NADH se bitno razlikuju prema svojoj metaboličkoj
funkciji. Dok NADH učestvuje u korišćenju slobodne energije metabolita za sintezu ATP-a (oksi
dativna fosforilacija), NADPH je posrednik koji omogućava korišćenje slobodne energije metabo
lita za reakcije redukcije u anaboličkim putevima. U metaboličke puteve koji troše najveću količi
nu NADPH spadaju biosinteza masnih kiselina i holesterola. Zbog toga je fosfoglukonatni put na
jaktivniji upravo u tkivima u kojima su ove sinteze najintenzivnije (jetra, mlečne žlezde, masno
tkivo, kora nadbubrežne žlezde). Pored toga, NADPH je neophodan i eritrocitima za normalnu
funkciju sistema koji služe za održavanje hemoglobinskog gvožđa u dvovalentnom obliku (štite
hemoglobin od oksidacije u methemoglobin). Zato se i u eritrocitima nalaze enzimi fosfoglukona
tnog puta, koji obezbeđuju potrebne količine NADPH.
2. Stvaranje riboza-5-fosfata. Jedan od intermedijera fosfoglukonatnog puta je riboza-5-fosfat koji
je potreban za sintezu nukleotida i nukleinskih kiselina.
3. Stvaranje i degradacija šećera sa različitim brojem ugljenikovih atoma. U toku fosfogluko
natnog puta nastaju šećeri sa tri do sedam ugljenikovih atoma. Ovaj metabolički put omogućava i
njihovu razgradnju, konverzijom u intermedijere glikolize (fruktoza-6-fosfat i gliceraldehid-3-
fosfat).
Reakcije fosfoglukonatnog puta

Zbirna reakcija fosfoglukonatnog puta je:
3G6P + 6NADP+ + 3H 2 0 6NADPH + 6H + + 3C0 2 +2F6P + GAP
Tok ovog metaboličkog puta može da se podeli na tri faze:
(1) Oksidativna faza (reakcije 1-3 na Slici 12-10), u kojima se dobija NADPH i ribuloza-5-fosfat
(Ru5P).
3G6P + 6NADP+ + 3H 2 0 6NADPH + 6H + + 3C0 2 + 3Ru5P

NADPH + CO5,
CHoOH
I
c—o
H—Ć—OH
glukoza- 6-fosfo- 6-fosfo- i
HO
6-fosfat glukono- glukonat H—C—OH
dehidrogenaza laktonaza CH?OPOf dehidro CHaOPOf"
Glukoza-6- 6-Fosfoglukono- genaza Ribuloza-5-
6-Fosfoglukonat
fosfat 5-lakton fosfat (Ru5P)
Ô
1 CH2OH
I ^=0 6 H- •f—OH
IHO—0—H transketolaza " \ H- • i - — o n ribuloza-5-fosfat

'" H— C—OH
izomeraza
H- •f — O H
H i
• 'H2OPOf~
H —'.;—OH
•OH Riboza-5-
H — Ć—OH fosfat (R5P)
CH 2 OPO|"
t'H2OPOJj~
Gliceraldehid- Sedoheptuloza- H.OH
3-fosfat (GAP) 7-fosfat (S7P) 5
—O
HO- H ribuloza-5-fosfat
- OH epimeraza
transaldolaza • H 2 OPOr-
Ksliuioza~5-
fosfat (Xu5P*
CHJJOH . HvOH
č=o ,H
•~ O
HO—C— H HO—C— H
,H
H™ C — O H H—• -OH 8 H—C—OH
H—C—OH H —« -OH transketolaza H—'•—OH H — C - -OH
CH2OPOT CHaOPOf : H.OPOf" CHaOPOf
Fruktoza-6- Eritroza-4- Fruktoza-6- Gliceraldehid-

fosfat(F6P) fosfat (E4P) fosfat (F6P) 3-fosfat (GAP)
Slika 12-10. Fosfoglukonatni put. Broj linija sa strelicama označava broj molekula koji reaguje u
jednom prolasku kroz ovaj metabolički put, tako da se 3G6P konvertuju u 3C0 2 , 2F6P i jedan
GAP. Da bi se jasnije uočile promene do kojih dolazi u toku reakcija, šećeri su od reakcije 3 pa
nadalje prikazani u linearnoj formi.
Kao što se vidi iz navedene reakcije i sa slike, upravo u ovoj fazi stvara se NADPH. Pri konverziji
jednog molekula glukoza-6-fosfata u ribuloza-5-fosfat, redukuju se dva molekula NADP+ do
NADPH, i to u reakcijama koje katalizuju dve NADP-specifične dehidrogenaze: glukoza-6-fosfat
dehidrogenaza (Slika 12-10, reakcija 1) i 6-fosfoglukonat dehidrogenaza (Slika 12-10, reakcija 3).
(2) Reakcije izomerizacije i epimerizacije (Slika 12-10, reakcije 4 i 5), kojima se Ru5P transformiše u
riboza-5-fosfat (R5P) ili u ksiluloza-5-fosfat (Xu5P).
3Ru5P === R5P + 2Xu5P

(3) Serija enzimskih reakcija u kojima se raskidaju i stvaraju C-C veze, pri čemu kao intermedijeri
nastaju šećeri sa brojem C-atoma od 3 do 7. Ove reakcije katalizuju dva enzima: transaldolaza i
transketolaza. Transaldolaza prenosi jedinice od 3 C-atoma sa ketoze na aldozu. Slično tome,
transketolaza katalizuje transfer jedinica od 2 C-atoma, u prisustvu tiamin-pirofosfata kao koen-
zima. Proizvodi ove faze su intermedijeri glikolitičkog puta fruktoza-6-fosfat (F6P) i gliceraldehid-
3-fosfat (GAP):
R5P + 2Xu5P • F6P + GAP
Enzimske reakcije druge i treće faze su potpuno reverzibilne tako da se smer njihovog odvijanja
može prilagoditi trenutnim potrebama ćelije, pa se fosfoglukonatni put zbog toga odlikuje izuzetnom
metaboličkom fleksibilnošću.
Regulacija fosfoglukonatnog puta

Fiziološki najznačajniji produkti fosfoglukonatnog puta su riboza-5-fosfat i NADPH. Kada je ćeliji
potrebniji NADPH nego riboza-5-fosfat (npr. masne ćelije koje intenzivno sintetišu masne kiseline, a
vrlo malo nukleotide i nukleinske kiseline), višak riboza-5-fosfata se konvertuje u intermedijere gliko-
lize u reakcijama transaldolaze i transketolaze. Fruktoza-6-fosfat i gliceraldehid-3-fosfat koji pri tom
nastaju, razlazu se glikolizom ili služe kao supstrati za ponovno stvaranje glukoza-6-fosfata.
Obrnuto, kada je ćeliji potrebnija riboza-5-fosfat (npr. ćelije koje se intenzivno dele), ona se može
obezbediti i bez istovremenog stvaranja NADPH zaobilazeći prvu, oksidativnu fazu fosfoglukonatnog
puta. Fruktoza-6-fosfat i gliceraldehid-3-fosfat se u tom slučaju preuzimaju direktno iz glikolize da bi
poslužili kao supstrati transaldolaze i transketolaze.
Tok fosfoglukonatnog puta, a time i produkcija NADPH regulisana je brzinom reakcije prvog en
zima u ovom putu - glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (Slika 12-10, reakcija 1). Aktivnost ovog enzima
zavisi od koncentracije NADP+ (odnosno od raspoloživosti supstrata). Kada ćelija troši NADPH, kon
centracija NADP+ se povećava i ubrzava reakciju glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, odnosno stimuliše
regeneraciju NADPH.
C. KATABOLIZAM DRUGIH HEKSOZA

Najveća količina glukoze dospeva u organizam u formi polisaharida škroba i glikogena. Međutim,
u raznim namirnicama se nalaze i druge heksoze, pa se tako npr. u procesu varenja saharoze ili une-
tog voća u digestivnom traktu oslobađa fruktoza, iz laktoze unete mlekom galaktoza, a iz glikoprote-
jna i raznih polisaharida manoza. Ove heksoze putem krvi dospevaju u tkiva, gde se dejstvom odre
đenog broja enzima vrši njihova konverzija u različite glikolitičke intermedijere. Na taj način se uklju
čuju u gjikolizu, pa je njihov dalji katabolizam identičan sa katabolizmom glukoze.
Katabolizam fruktoze
Postoje dva različita metabolička puta kojima se fruktoza uključuje u glikolitički put. Jedan od njih
se odvija u mišićnim ćelijama, a drugi u ćelijama jetre; u njima učestvuju različiti enzimi i nastaju raz
ličiti intermedijeri glikolize.
Katabolizam fruktoze u mišićima

U mišićnim ćelijama, konverzija fruktoze u glikolitički intermedijer vrši se jednom jedinom enzim-
skom reakcijom (Slika 12-11): fosforilacijom fruktoze do fruktoza-6-fosfata (F6P) pod dejstvom hek- V
sokinaze (glikolitički enzim, već je napomenuto da fosforiliše i druge heksoze). Kako je F6P interme
dijer glikolize, dalje se razgrađuje pod dejstvom odgovarajućih glikolitičkih enzima.
Z. Jelić-lvanović: Kaiabolizam ugljenih hidrata 12-17
HOCH., CHoOH
0-
OH
HO H
Fruktoza
Mišići CH2OPOf- Jetra

I -"-"
c=o
CHaOPOT HO—C- H
I
H— C- OH
I
-SOgPOCHa " H—C — OH
H>j—Y OH I
HO H CH2OH
Fruktoza-1-fosfat Fruktoza-1-fosfat
HO H
fruktoza-1 -fosfat 2
Fruktoza-6-fosfat
aldolaza
CH2OH
w,
NADH NAD+ I
H— C = 0 H—C —OH
. I I
ATP H-C—OH CH2OH
ADP I alkohol-
3, CH2OH
-C=0 glicer- dehidrogenaza Gliceroi ^
I aldehid Gliceraldehid
-C—OH ATP
kinaza
CH2OPO|- glicerol
5
kinaza
GliceraIdehid-3-
fosfat ADP
glicerol-fosfat
dehidrogenaza
CH2OH
I
+
NADH NAD H—C—OH
Dihidroksi- CH2OPO|-
aceton
fosfat GHcerol-3-fosfat t/
Slika 12-11. Katabolizam fruktoze u mišićima i jetri.
Katabolizam fruktoze u jetri

Kako je u ćelijama jetre aktivnost heksokinaze vrlo niska, fruktoza se razlaže na drugačiji, slože
niji način. U konverziji fruktoze u intermedijere glikolize u jetri učestvuje sedam enzima. Posle fosfori-
facije fruktoze koju katalizuje fruktokinaza, stvoreni fruktoza-1-fosfat se pod dejstvom specifične al-
dolaze čepa na gliceraldehid i dihidroksiaceton-fosfat (DHAP, glikolitički intermedijer). (Slika 12-11).
Gliceraldehid se može dalje uključiti u jedan od dva alternativna puta: direktnu fosforilaciju u gliceral-
dehid-3-fosfat (G3P, glikolitički intermedijer), ili konverziju u DHAP uz učešće tri enzima.
Na primeru katabolizma fruktoze u jetri i mišićima, može se uočiti da ćelije jetre raspolažu mnogo
većim brojem različitih enzima nego ćelije drugih tkiva. Zahvaljujući tome, jetra može da učestvuje u
razlaganju velikog broja raznovrsnih metabolita, od kojih se mnogi takođe uključuju u glikolizu.
Katabolizam galaktoze
Po svojoj strukturi, galaktoza i glukoza su epimeri, koji se međusobno razlikuju samo po konfigu
raciji na C4 atomu. Kako su glikolitički enzimi specifični za konfiguraciju glukoze, galaktoza može da
se uključi u glikolizu tek posle epimerizacije u položaju 4. Za konverziju galaktoze u glikolitički inter
medijer (glukoza-6-fosfat, G6P), potrebno je dejstvo četiri enzima (Slika 12-12):
H OH CH2OH
CHjpH ATP ADP 9 2
HO Jr— O v H , .. 4 HO yi Ov H H /H-Ov H
VJZ_ IX H \ j o o
IV OH B.A 8 «
OH Galakto- H OPOI" H O \ _ - / O —P—O—P- -o—Uridin.
kinaza I I !
H OH O"
H OH H OH
Galaktoza Galaktoza-1 -fosfat UDP-Glukoza
„ I galaktoza-1-fosfat UDP-galaktoza- 3
\ uridilil-transferaza 4-epimeraza NAD+
CH*OH
HO A Ov H
o o
. II II
HO î i^ OP05 o—P—o—P—o - Uridin
l
H OH H 011 0~ O-
Glukoza-1-fosfat(G1P) UDP-Galaktoza
V
fosfoglukomutaza
CH2OPOf~
HO ^ ^ OH
H OH
Glukoza-6-fosfat
(G6P)
Slika 12-12. Katabolizam galaktoze.
(1) Galaktoza se najpre fosforiliše u položaju 1 pod dejstvom galaktokinaze, uz utrošak ATP-a.
(2) Stvoreni galaktoza-1-fosfat reaguje sa UDP-glukozom. Pod dejstvom enzima galaktoza-1-
fosfat uridil-transferaze, uridil-grupa UDP-glukoze prenosi se na galaktoza-1-fosfat, pri čemu
nastaje UDP-galaktoza i glukoza-1-fosfat (G1P). Urođeni nedostatak ovog enzima dovodi do
nagomilavanja galaktoza-1-fosfata i drugih metabolita koji su toksični i izazivaju teško nasledno
oboljenje, galaktozemiju.
(3) Regeneracija UDP-glukoze koja omogućuje dalje funkcionisanje ovog metaboličkog puta obez-
beđuje se dejstvom enzima UDP-galaktoza-4-epimeraze, koja katalizuje epimerizaciju UDP-
+
galaktoze na C4 atomu. Za ovu reakciju je potrebno prisustvo NAD (najpre dolazi do oksidacije,
+
a zatim do redukcija na C4 atomu), ali se NAD ne troši u toku reakcije.
(4) Produkt reakcije (2), G1P, konvertuje se u prisustvu fosfoglukomutaze u'intermedijer glikolize,
G6P.
Katabolizam manoze
Manoza je uobičajena komponenta glikoproteina, a po strukturi je C2-epimer glukoze. Pos
redstvom dva enzima, heksokinaze i fosfomanoza-izomeraze, manoza se konvertuje u fruktoza-6-
fosfat (F6P) i uključuje u glikolizu (Slika 12-13).
CH 2 OH CHoOPOŠ"
ATP ADP
H A—— Ox H
W ,
heksokinaza fosforna noza-
-2,O
3 P0CH 2 0
H HO.
CH2OH
HO M — l / ' OH izomeraza H > J — f OH

H H HO H
Manoza-6-fosfat Fruktoza-6-fosfat (F6P)
Slika 12-13. Uključivanje manoze u glikolizu.
D. KATABOLIZAM GLIKOGENA
Kako je glukoza glavni izvor energije svake ćelije, a u normalnim uslovima praktično jedini izvor
energije ćelija mozga, organizam čoveka i viših životinja štiti se od nedostatka te hranljive materije
skladištenjem u formi polisaharida glikogena. Stvoreni glikogen se po potrebi razlaže metaboličkim
putem koji se naziva glikogenoliza. Naravno, skladištenje slobodne glukoze u ćelijama nije moguće,
jer bi glukoza, kao osmotski aktivna supstanca dovela do bubrenja ćelije i rupture plazma-membrane.
Glikogen se skladišti pretežno u jetri i mišićima, u vidu citoplazmatičnih granula. Svaka granula sadr
ži po jedan veliki molekul polisaharida koji u svojoj strukturi sadrži i do 120000 ostataka glukoze. U
mišićnim ćelijama može da se uskladišti maksimalno 1 - 2% glikogena (u odnosu na masu tkiva), a u
nedostatku glukoze njegovim razlaganjem se obezbeđuje energija za potrebe samog mišićnog tkiva.
Maksimalan sadržaj glikogena u jetri je veći (do oko 10%), a jetreni glikogen služi za dobijanje gluko
ze, odnosno energije za potrebe celog organizma: glikogenoliza u jetri može da zadovolji energetske
potrebe organizma za period od oko 12 sati. Granule glikogena takođe sadrže i enzime koji učestvuju
u njegovom metabolizmu, kao i neke enzime koji regulišu te procese.
Glikogenoliza se odvija na taj način što se sa neredukcionih krajeva polimera odvaja jedan po je
dan ostatak glukoze. Kako molekul glikogena ima razgranatu strukturu (Slika 12-14), sa samo jednim
jedinim redukcionim krajem (u unutrašnjosti granule) i mnogo neredukcionih krajeva (po jedan na
kraju svake grane), iz svakog molekula se za kratko vreme može dobiti veliki broj ostataka glukoze.
Neredukcioni
kraj
Redukcioni
kraj
Slika 12-14. Šematski prikaz razgranate strukture glikogena. Grane polimera

se sastoje od ostataka glukoze međusobno povezanih cc(1-»4) glikozidnim ve
zama, dok se na mestima račvanja formiraju a(1-»6) veze između ostataka
glukoze dva linearna lanca.
Reakcije glikogenolize
Razlaganje glikogena do glukoza-6-fosfata (G6P) odvija se kroz tri reakcije uz učešće odgovara
jućih enzima: glikogen-fosforilaze (fosforilaze), fosfoglu kom utaže i enzima razgranjavanja glikogena.
(1) Glikogen-fosforilaza (fosforilaza)
Pod dejstvom enzima glikogen-fosforilaze (ili skraćeno fosforilaze), dolazi do fosforolize a(1 •4)
glikozidne veze na neredukcionom kraju glikogena, tako da nastaje glukoza-1-fosfat (G1P):
Glikogen P/ Glikogen G1P

(n ostataka) (n-1 ostataka)
Na ovaj način fosforilaza skraćuje linearne lance glikogena za jedan po jedan ostatak glukoze, ali
može da deluje samo do mesta udaljenog od račve za četiri ostatka. Fosforilaza sadrži i kovalentno
vezan piridoksal-fosfat, koji je neophodan kofaktor u ovoj reakciji.
(2) Fosfoglukomutaza
Pod dejstvom fosfoglukomutaze, dolazi do konverzije produkta fosforilaze, G1P, u glikolitički in-
termedijer, glukoza-6-fosfat (GJ6P):
CH2OPC>3
OPO: OH
OH
Glukoza-1-fosfat Glukoza-1,6-difosfat Glukoza-6-fosfat
(G1P) (G1.6P) (G6P)
Mehanizam reakcije ovog enzima analogan je ranije opisanom mehanizmu glikolitičkog enzima
fosfoglicerat-mutaze (8. reakcija glikolize). Zato je za odvijanje reakcije neophodno prisustvo kataliti-
čke koncentracije glukoza-1,6-difosfata (G1.6P). G1.6P se ne troši u ovoj reakciji, a malu potrebnu
količinu obezbeđuje enzim fosfoglukokinaza, koji fosforiliše G1P na C6 atomu uz utrošak ATP-a.
(3) Enzim razgranjavanja glikogena
Kako fosforilaza ne može da razloži linearne lance glikogena sve do mesta račvanja, enzim raz
granjavanja glikogena vrši transfer tri ostatka glukoze vezana a(1->4) glikozidnim vezama na drugi
neredukcioni kraj dužeg linearnog lanca (Slika 12-15). Na taj način se omogućuje dalja hidroliza
a(1->4) veza. Opisana aktivnost u transferu trisaharidnog ostatka na kraj drugog lanca odgovara ak
tivnosti a(1->4) glikozil-transfemze i za nju je odgovoran jedan aktivni centar enzima. Međutim, en
zim razgranjavanja glikogena ima u svom molekulu i drugi aktivni centar sa aktivnošću a(1->6) glu-
kozidaze, tako da isti enzim katalizuje i hidrolizu a(1->6) glikozidne veze, čime se odvaja i poslednji
ostatak glukoze te grane glikogena.
* M>,
Spoljašnji lanci glikogena
/*""
(posle dejstva fosforilaze)
enzim razgranjavanja
glikogena
*o"J o dalja hidroliza:

k^ yS enzim razgranjavanja
raspoloživo za
dalju fosforolizu
Slika 12-15. Dve reakcije koje katalizuje enzim razgranjavanja glikogena: transfer tri-
saharidne jedinice koja se više ne može hidrolizovati pod dejstvom fosforilaze na
neredukcioni kraj drugog lanca (aktivnost cc(1-»4) glikozil-transferaze) i odvajanje
preostalog ostatka glukoze hidrolizom <x(1->6) glikozidne veze (aktivnost a(1->6) gli-
kozidaze).
Na opisani način, udruženim delovanjem fosforilaze, fosfoglukomutaze i enzima razgranjavanja,

vrši se razlaganje glikogena pri čemu se dobija glukoza-6-fosfat. U mišićnim ćelijama, G6P se uklju
čuje u glikolizu uz oslobađanje energije potrebne za mišićni rad. Međutim, u ietrenim ćelijama se na
lazi i enzim, glukoza-6-fosfataza (G6Paza), koja katalizuje hidrolizu fosfoestarske veze na C6 ato
mu, pri čemu nastaje glukoza:
G6Paza °x H
+ H20 + H 3 PQ 4
opn f OH om r OH
H OH H OH
Glukoza-6-fosfat (G6P) Glukoza
Regulacija glikogenolize
Brzina glikogenolize zavisi od aktivnosti fosforilaze, koja je regulisana putem kompleksnog sis
tema u kojem dolazi do interakcije efekta alostemih modulatora i hormonski regulisane kovalentne
modifikacije enzima fosforilacijom, odnosno defosforilacijom. Najpre ćemo videti na koji način alos-
temi modulatori i kovalentna modifikacija enzima regulišu aktivnost glikogen-fosforilaze, a potom ob
jasniti kaskadni mehanizam hormonske kontrole fosforilacije/defosforilacije enzima.
Dejstvo fosforilacije/defosforilacije i alosternih modulatora na aktivnost fosforilaze

Kao što je prikazano na Slici 12-16, glikogen-fosforilaza može da postoji u četiri različite forme,
koje se međusobno razlikuju prema prisustvu ili odsustvu fosforil-grupe i prema konformaciji. Defos-
forilisani oblik enzima naziva se fosforilaza b , a zavisno od prisustva alosternih modulatora može
da postoji u dve konformacije: u T stanju (neaktivna forma) i R stanju (aktivna forma). Fosforilisan {/
oblik enzima naziva se fosforilaza a, koja se takođe javlja u T ili R konformaciji.
Fosforilaciju fosforilaze b do fosforilaze a katalizuje enzim fosforilaza-kinaza, a suprotnu reakci- I
ju defosforilacije, fosfoprotein-fosfataza Na Slici 12-16 se može uočiti da fosforilaciji, odnosno de-
fosforilaciji podleže samo T-forma enzima.
Fosforilaza b teži da zauzme neaktivnu konformaciju (T-oblik) koji je posebno favorizovan u pri
sustvu visokih koncentracija ATP i glukoza-6-fosfata (G6P). Defosforilisan enzim prelazi u aktivnu
konformaciju (R oblik) samo pod uticajem visoke koncentracije AMP (nizak energetski nivo ćelije).
Naprotiv, fosforilaza a je stabilnija u aktivnoj konformaciji, pa spontano prelazi u R formu, sem ako je
nivo glukoze visok.
2ATP 2ADP
T forma
(neaktivna)
R forma
(aktivna)
Fosforilaza b Fosforilaza a
Slika 12-16. Regulacija aktivnosti glikogen-fosforilaze fosforilacijom/defosforilacijom

enzima i pod dejstvom alosternih modulatora (ATP, G6P, AMP i glukoze).
Pod uobičajenim fiziološkim uslovima, koncentracije navedenih alosternih inhibitora (ATP, G6P,
glukoza) i aktivatora (AMP) su takve da aktivnost fosforilaze u najvećoj meri zavisi od brzine fosfori
lacije/defosforilacije enzima, pa se fosforilaza b obično smatra neaktivnim, a fosforilaza a aktivnim
oblikom enzima. Zbog toga je potrebno da aktivnost enzima koji katalizuju fosforilaciju i defosforilaci-
ju bude regulisana u zavisnosti od potreba organizma, što je ostvareno posredstvom složenog kas-
kadnog sistema koji funkcioniše pod dejstvom hormona.
Hormonska kontrola fosforilacije/defosforilacije glikogen-fosforilaze

U uslovima kada je koncentracija glukoze u krvi niska, a organizmu je potrebna energija koja se
oslobađa njenom razgradnjom, luče se hormoni koji aktiviraju proces glikogenolize: gjukagon (najva
žniji aktivator glikogenolize u jetri) i hormoni nadbubrežne žlezde, adrenalin i noradrenalin (značajni
za glikogenolizu u mišićima). Aktivacija fosforilaze, a time i procesa glikogenolize odvija se na sle-
deći način:
(1) Hormoni dovode do aktivacija adenilat-ciklaze i stvaranja cAMP unutar ćelije

Kada ovi hormoni putem krvi stignu do ciljnih ćelija, oni se vezuju za specifične receptore koji se
nalaze na plazma-membranama. Posredstvom kompleksnih mehanizama vezanih za plazma-
membranu (Poglavlje 21), aktivira se membranski enzim, adenilat-ciklaza, koji katalizuje reakciju
sinteze cikličnog adenozin-monofosfata (cAMP):
PP:
M
OH OH
ATP cAMP
(2) cAMP aktivira protein-kinazu A

Protein-kinaza A (PKA, cAMP-zavisna protein-kinaza) je u svojoj neaktivnoj formi tetramer
koji se sastoji od dve kataliticke i dve regulatorne subjedinice (Slika 12-17). Kada u ćeliji poraste
koncentracija cAMP-a, on se vezuje za određena mesta na regulatornim jedinicama PKA. Pri tome
se menja njihova konformacija, što prouzrokuje njihovu disocijaciju iz tetramera uz oslobađanje akti
vnih katalitičkih subjedinica PKA.
cAMP
Neaktivna
cAMP-zavisna
protein-kinaza
k.
Regulatoma Neaktivna Kompleks cAMP

subjedinica katalitička i regulatornih
subjedinica subjedinica
Aktivne kataliticke
subjedinice
Slika 12-17. Aktivacija protein-kinaze A (PKA) pod dejstvom cAMP.

(3) Protein-kinaza A aktivira fosforilaza-kinazu

Fosforilaza-kinaza (enzim koji fosforiliše, odnosno aktivira glikogen-fosforilazu) je tetramer sas
tavljen od četiri različite subjedinice, a, p, y i 8. Aktivni centar je lokalizovan na y-subjedinici, dok pre
ostale tri imaju regulatornu ulogu. Protein-kinaza A katalizuje fosforilaciju a i p subjedinice fosforila-
za-kinaze, čime se ovaj enzim aktivira (Slika 12-18). Sem pod uticajem ovih cAMP-zavisnih fosforila-
cija, aktivnost fosforilaza-kinaze još više se povećava u prisustvu jona Ca2+. Dodatnu aktivaciju kalci-
jumom ostvaruje se preko 5-subjedinice, koja je po svojoj strukturi kalmodulin (intracelularni protein
kojih/ezuje Ca 2+ jone i u formi kompleksa Ca2+-kalmodulin ima sposobnost da aktivira neke enzime,
v. detaljnije objašnjenje u Poglavlju 21). Uticaj kalcijumovih jona je posebno važan u mišićima: jon
1.1 koji učestvuje u kontrakciji mišića, istovremeno favorizuje i proces kojim se obezbeđuje energija pot-
' • rebna za kontrakciju.
p
Kao što je ranije objašnjeno, aktivnost glikogen-fosforilaze (fosforilaze) u najvećoj meri je odre-T_
đena kovalentnom modifikacijom (fosforilacijom/defosforilacijom) enzima. Fosforilaza-kinaza katalizu
je konverziju fosforilaze b u aktivnu fosforilazu a, koja zatim otpočinje glikogenolizu.
Glikogen Glukoza-
1-fosfat
Glukoza-
6-fosfat
Slika 12-18. Aktivacija fosforilaza-kinaze i glikogen-fosforilaze (fosforilaze).
Aktivacija glikogenolize pod dejstvom glukagona i adrenalina je jedan od primera kaskadnih sis
tema hormonske regulacije metabolizma, koji funkcionišu tako da produkt svake reakcije aktivira sle-
deću reakciju u kaskadi. Kako su produkti reakcija kaskadnog sistema uglavnom enzimi, svaki aktivi
rani molekul enzima katalizuje aktivaciju velikog broja molekula enzima u sledećoj reakciji kaskade.
Na taj način dolazi do mnogostrukog "pojačanja signala": jedan jedini molekul hormona prouzrokova-
će oslobađanje ogromnog broja ostataka glukoze iz strukture glikogena. Pored toga, složeni kaskad-
ni putevi omogućuju finu regulaciju metaboličkog puta, jer je svaki enzim kaskade podložan aktivaciji
ili inhibiciji pod dejstvom različitih faktora.
Pored opisanog mehanizma aktivacije fosforilaze pod dejstvom hormona, postoje i hormonski
regulisani inhibitorni mehanizmi koji sprečavaju glikogenolizu onda kada ima dovoljno glukoze, od-
. nosno energije. Jednom aktivirana glikogen fosforilaza ne ostaje trajno u obliku fosforilaze a, već se
l može konvertovati u neaktivnu fosforilazu b pod dejstvom enzima fosfoprotein-fosfataze-1, koja
* hidrolizuje fosfoestarsku vezu u molekulu fosforilaze a. Aktivnost ove fosfoprotein-fosfataze regulisa-
na je pod dejstvom glukagona i adrenalina s jedne, i insulina s druge strane.
R2C2 + 4cAMP 2C Ft, (cAMP)4,

cAMP-zavisna cAMP-zavisna
protein-kinaza protein-kinaza
(neaktivna) (aktivna)
ATP ? ADP
Fosfori laza Fosfori laza

kinaza b kinaza a
H?0
Ca»2+
ATP T ADP
Ser 14— CH2OH Serl4-~CH 2 ~0-
Glikogen- V - < Gllko8en .
fosforilaza b fosfor! laza a
•*M»~vfei«w^q&H»«>%wfe(j^>"
Fosfoprotein- / Fosfoprotein- \ / Inhibitor \

fosfataza-1 -« •?.—*~ \ fosfataza-1 ] * fosfoprotein i
(aktivna) / \ (neaktivna) i \ fosfataze-1 a /
1 \ / v /
Pi f H20 f m
:
Inhibitor ^>*—«<^ inhibitor

fosfoprotein« v _ _ ^ > fosfoprotein-
fosfataze-1 b
>
^ *~~ x
,<:
fosfataze-1 a
ATP i ADP
Slika 12-19. Šematski prikaz interakcija mehanizama aktivacije i inhibicije mišićne glikogen-
fosforilaze kovalentnom modifikacijom (fosforilacijom/defosforilacijom) enzima.
(1) Glukagon i adrenalin posredstvom cAMP inhibiraju fosfoprotein-fosfatazu-1

Fosfoprotein-fosfataza može da postoji u dva oblika: aktivnom, u formi slobodnog enzima i neak
tivnom, u formi kompleksa enzima sa specifičnim inhibitorom. U kojoj će se od ove dve forme naći
enzim, zavisi od stanja fosforilacije/defosforilacije inhibitora, tako što se samo fosforilisan oblik inhibi
tora vezuje za enzim. Pod dejstvom glukagona ili adrenalina dolazi do cAPM-zavisne fosforilacije
inhibitora fosfoprotein-fosfataze-1 i inhibitor se vezuje za enzim. Inhibicija fosfoprotein-fosfataze-1
favorizuje giikogenolizu zbog toga^što se time glikogen-fosforilaza zadržava u fosforilisanoj (aktivnoj) /
formi. Dakle, adrenalin i glukagon aktivirajuglikogen-fosforilazu na dva načina: aktivacijom fosforila
cije i inhibicijom defosforilacije enzima.
Treba napomenuti da aktivna fosfoprotein-fosfataza ne defosforiliše samo glikogen-fosforilazu,

već deluje i na druge proteine koji regulišu katabolizam glikogena i to: svoj specifični inhibitor, kao i
fosforilaza-kinazu, pri čemu ih prevodi u odgovarajuće defosforilisane (neaktivne) forme. Sve nave
dene defosforilacije rezultuju usporavanjem glikogenolize.
(2) Insutin povećava aktivnost fosfoprotein-fosfataze-1
Insulin deluje antagonistički adrenalinu i glukagonu inhibirajući glikogenolizu. On povećava aktiv
nost fosfoprotein-fosfataze-1, ali drugačijim, cAMP-nezavisnim mehanizmom. Na taj način,insulin
favorizuje defosforilaciju glikogen-fosforilaze, odnosno aktivne fosforilaze a u neaktivnu fosforilazu b.
Opisani regulatorni mehanizmi i njihova interakcija šematski su prikazani na Slici 12-19.
^ ^
Poglavlje 13.
Ciklus limunske kiseline
U prethodnom poglavlju je opisano kako se, u toku glikolize, glukoza anaerobno katabolizuje do
piruvata, pri čemu se oslobađa energija. Međutim, katabolizam glukoze se time ne završava, jer do-
bijeni piruvat u svojoj strukturi sadrži veliku količinu hemijske energije. U aerobnim uslovima i u aero-
bnim ćelijama, piruvat se konvertuje u acetil-koenzim A i uključuje u drugu, aerobnu fazu katabolizma
u kojoj se oksiduje do krajnjih produkata, ugljen-dioksida i vode. Ova oksidacija se vrši u mitohondri-
jama i to kroz sledeće procese:
1. Oksidacija acetil-koenzima A (acetil-KoA) u ciklusu limunske kiseline (CLK) uz stvaranje jed
nog od krajnjih proizvoda katabolizma, ugljen-dioksida. Elektroni dobijeni oksidacijom acetil-
koenzima A redukuju koenzime NAD+ i FAD do NADH i FADH2.
2. NADH i FADH2 reoksiduju se tako što predaju elektrone respiratornom lancu, složenom siste
mu koji se sastoji iz više komponenti, a lokalizovan je u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Res
piratorni lanac vrši transport elektrona sa NADH, odnosno FADH2 do molekularnog kiseonika
kao finalnog akceptora, pri čemu nastaje voda, kao drugi krajnji produkt aerobnog katabolizma.
Transport elektrona duž respiratornog lanca praćen je oslobađanjem velike količine energije, koja
se u procesu oksidativne fosforilacije koristi za stvaranje ATP-a.
Treba odmah napomenuti da ciklus limunske kiseline i transport elektrona uz oksidativnu fosfori-
laciju ne služe samo za aerobno razlaganje glukoze i drugih ugljenih hidrata po njihovom uključivanju
u glikolizu. Naprotiv, ovi procesi predstavljaju zajedničke puteve katabolizma svih hranljivih materi
ja: proteina, ugljenih hidrata i lipida (Slika 12-1). Način uključivanja lipida i proteina u ove procese,
biće detaljnije opisan u odgovarajućim poglavljima (Katabolizam lipida - Poglavlje 16 i Katabolizam
azotnih jedinjenja - Poglavlje 17).
A. PREGLED REAKCIJA CIKLUSA LIMUNSKE KISELINE
Ciklus limunske kiseline (ciklus trikarboksilnih kiselina ili Krebs-ov ciklus), odvija se uz učešće
osam različitih enzima, od kojih se sedam nalaze u matriksu mitohondrija, dok je samo jedan (sukci-
nat-dehidrogenaza) vezan za unutrašnju mitohondrijalnu membranu. Iz samog naziva ovog metabo
ličkog puta uočava se njegova ciklična priroda, koji proizilazi iz činjenica da je produkt poslednje en-
zimske reakcije CLK, oksalacetat, ujedno i jedan od supstrata enzima koji katalizuje prvu reakciju
(Slika 13-1). Za normalno odvijanje ciklusa limunske kiseline, neophodno je prisustvo katalitičkih
koncentracija oksalacetata, jer bez njega ne može da teče prva reakcija CLK; ovaj intermedijer se ne
troši, već se ista količina regeneriše na kraju svakog ciklusa.
U okviru dve reakcije CLK dolazi do dekarboksilacije odgovarajućih intermedijera, što znači da se
pri jednom "okretu" CLK oba C-atoma acetil-grupe acetil-koenzima A izdvajaju kao C 0 2 Pored toga,
u četiri reakcije dolazi do oksidacije odgovarajućih intermedijera CLK pod dejstvom odgovarajućih
dehidrogenaza, pri čemu se dobijaju četiri para elektrona. Kao akceptor elektrona u tri od ove četiri
reakcije služi NAD + , a u jednoj FAD, pa se zato u svakom ciklusu tri molekula NAD + redukuju do
NADH, a jedan molekul FAD do FADH 2 .
Acetil-KoA
H,0
KoA-SH
Oksalacetat Citrat
NADH + H +
NAD +
L-Malat NAD +
+
NADH + H
KO
a-Ketoglutarat
Fumarat (oA-SH /
KoA
A\J^~ NAD
FADH, ~~~\f NADH + H +
KoA-SH
FAD Sukcinat Sukcinil-KoA
GTP GDP
Slika 13-1. Pregled reakcija ciklusa limunške kiseline. Osam enzima CLK obeleženo
je brojevima: 1 - citrat-sintaza, 2 - akonitaza, 3 - izocitrat-dehidrogenaza, 4 - a-
ketoglutarat dehidrogenaza, 5 - sukcinil-KoA sintetaza, 6 - sukcinat-dehidrogenaza,
7 - fumaraza i 8 - malat-dehidrogenaza.
B. STVARANJE ACETIL-KOENZIMA A
Struktura i metabolički izvori acetil-koenzima A
Kao što smo videli, u ciklusu limunške kiseline vrši se oksidacija acetil-grupe do ugljen-dioksida
uz redukciju odgovarajućih koenzima. Ova acetil-grupa mora da bude vezana za koenzim A koji služi
kao visokoenergetski nosač acetil- i drugih acil-grupa. Drugim recima, vezivanjem za koenzim A,
acetil grupa se obogaćuje energijom, "aktivira" se, čime se omogućuje njeno uključivanje u reakcije
CLK. Iz strukture acetil-KoA prikazane na Slici 13-2, vidi se da je acetil-ostatak vezan za koenzim A
visokoenergetskom tioestarskom vezom (AG°'hjciroiize = -31,5 kJ/mol).
Z. Jelić-lvanović: Ciklus limunske kiseline 13-3
Acetil-grupa
-C~~CH3
CH 2
Ostatak I *
|}-merkaptoetilamina CH 22
I
NH
;
l
C«0
I
CH 2 Adenozin-3'-
I fosfat
CH 2
I
Ostatak NH
pantotenske •< I
kiseline C =0
I
HO— C—H
I
HgC C CH3
CH 2 -
Slika 13-2. Struktura acetil-koenzima A. Slobodan koenzim A na mestu acetil-

grupe ima atom vodonika (KoA sadrži slobodnu -SH grupu).
Ranije je već pomenuto centralno mesto acetil-koenzima A u kataboličkim putevima i metabo

lizmu uopšte (Slika 11-4). Na ovoj slici se može uočiti da su metabolički izvori acetil-KoA:
1. Ugljeni hidrati, odnosno proizvod glikolize, piruvat (konverzija piruvata u acetil-koenzim A razmat
ra se detaljno u ovom poglavlju)
2. Masne kiseline: acetil-KoA je proizvod katabolizma masnih kiselina u procesu p-oksidacije (Po
glavlje 16)
3. Aminokiseline (Poglavlje 17).
Konverzija piruvata u acetil-koenzim A

Kao stoje navedeno u Poglavlju 12, proizvod glikolitičkog puta, piruvat, konvertuje se pod anae-
robnim uslovima u laktat (npr. u mišićnim ćelijama), odnosno u etanol (u ćelijama kvasaca). Pod ae-
robnim uslovima, piruvat se konverzijom u acetil-koenzim A uključuje u aerobnu fazu katabolizma.
Kako se glikoliza odvija u citozolu, a konverzija piruvata u acetil-KoA i njegov aerobni katabolizam u
mitohondrijama, piruvat se najpre transportuje kroz unutrašnju membranu mitohondrija. Ovo se os
tvaruje posredstvom transportnog sistema koji funkcioniše kao simport piruvata i H+-jona.
Konverzija piruvata u acetil-KoA vrši se oksidativnom dekarboksilacijom piruvata, koju katalizuje
multienzimski kompleks piruvat-dehidrogenaze, a zbirna reakcija se može prikazati na sledeći na
čin:
Multienzimski kompleks piruvat-dehidrogenaze sastoji se od tri različita enzima, od kojih je svaki

zastupljen u kompleksu u više primeraka. To su: piruvat-dehidrogenaza (E1), dihidrolipoil-
transacetilaza (E2) i dihidrolipoil-dehidrogenaza (E3). U reakciji učestvuje pet koenzima: tiamin-
pirofosfat (TPP), lipoamid, koenzim A, FAD i NAD+.
Konverzija piruvata u acetil-KoA pod dejstvom ovog kompleksa odvija se kroz pet uzastopnih re
akcija (Slika 13-3). Već u prvoj, ireverzibilnoj reakciji dolazi do dekarboksilacije, tako da se od piruva
ta koji sadrži tri C-atoma dobija proizvod sa dva C-atoma, koji se oksiduje u drugoj reakciji predajući
elektrone lipoamidu. Ove dve reakcije katalizuje enzim E1. Acetil-KoA je produkt treće reakcije, koju
katalizuje E2. U četvrtoj i petoj reakciji vrši se reoksidacija lipoamida pod dejstvom flavoenzima E3,
tako što se elektroni sa lipoamida posredstvom FAD prenose na NAD+.
NAD"1
NADH + H"
O
II
C H 3 — C — S—KoA
Piru vat
Acetil-KoA
KoASH
Acetil-dihidrolipoamid
Slika 13-3. Konverzija piruvata u acetil-koenzim A pod dejstvom multienzimskog kompleksa pi
ruvat-dehidrogenaze. Piruvat-dehidrogenaza (E1) katalizuje reakciju 1 i 2, dihidrolipoil-
transacetilaza (E2) reakciju 3, a dihidrolipoil-dehidrogenaza (E3) reakcije 4 i 5.
Fizička povezanost tri enzima u multienzimski kompleks povećava efikasnost katalize, jer se
produkt jedne reakcije usmerava direktno na aktivni centar sledećeg enzima, pa nema potrebe da
difunduje do njega kao u slučaju rastvorljivih enzimskih sistema.
Regulacija aktivnosti multienzimskog kompleksa piruvat-dehidrogenaze

Reakcija multienzimskog kompleksa piruvat-dehidrogenaze je u ćelijama sisara jedini put uključi
vanja proizvoda anaerobne faze katabolizma ugljenih hidrata, piruvata, u ciklus limunske kiseline.
Aktivnost multienzimskog kompleksa je zato striktno kontrolisana pod dejstvom dve grupe regulator-
nih mehanizama:
•3
(1) Inhibicija proizvodima reakcije

Acetil-koenzim A i NADH inhibiraju aktivnost multienzimskog kompleksa piruvat-dehidrogenaze,
tako što favorizuju povratne reakcije koje katalizuju odgovarajući enzimi kompleksa.
(2) Kovalentna modifikacija enzima

Piruvat-dehidrogenaza (komponenta E1 multienzimskog kompleksa) javlja se u dva oblika: aktiv
nom, nefosforilisanom ili neaktivnom, fosforilisanom obliku (Slika 13-4). Fosforilacija, odnosno defos-
forilacija piruvat-dehidrogenaze vrši se pod dejstvom specifične kinaze, odnosno fosfataze. Aktiv
+
nost kinaze raste sa povećanjem koncentracije acetil-KoA, ili vrednosti odnosa [NADH]/[NAD ] u ćeli
ji. Povećanje odnosa [ADP]/[ATP], koje je znak niskog energetskog nivoa ćelije, kao i visoka koncen
tracija piruvata, inhibiraju kinazu i time omogućuju da se dejstvom fosfataze stvori više defosforilisa-
ne, aktivne forme enzima. Kalcijumovi joni favorizuju konverziju piruvata u acetil-KoA na dva načina:
inhibicijom kinaze i aktivacijom fosfataze. Pored ove regulacije pod dejstvom intraceiularnih faktora,
insulin povećava aktivnost fosfataze i time stimuliše konverziju piruvata u acetil-koenzim A.
(aktivan) ATP
piruvat piruvat
dehidrogenaza dehidrogenaza-
fosfataza kinaza
^ m
HoO (neaktivan) ADP
Slika 13-4. Reakcije fosforiiacije i defosforilacije piruvat-dehidrogenaze,

komponente E1 multienzimskog kompleksa. Fosforilaciju katalizuje speci
fična kinaza, a defosforilaciju specifična fosfataza. Aktivan je defosforili-
san oblik piruvat-dehidrogenaze.
U Tabeli 13-1 prikazan je pregled faktora koji regulišu aktivnost multienzimskog kompleksa piru
vat-dehidrogenaze i time određuju brzinu oksidativne dekarboksilacije piruvata u acetil-KoA.
Tabela 13-1. Pregled glavnih faktora koji regulišu aktivnost multienzimskog kompleksa pi
ruvat-dehidrogenaze.
Efekat regulatornog faktora Regulatorni faktor Mehanizam ostvarivanja efekta
ADP Snižava aktivnost kinaze

(porast odnosa [ADP]/[ATP])
NAD+ Snižava aktivnost kinaze
Faktori koji povećavaju aktivnost (opadanje odnosa [NADH]/[NAD+])
multienzimskog kompleksa
Piruvat Snižava aktivnost kinaze
(ubrzavaju konverziju piruvata
u acetil-KoA) Ca 2+ Snižava aktivnost kinaze i
povećava aktivnost fosfataze
Insulin Povećava aktivnost fosfataze
ATP Povećava aktivnost kinaze

(opadanje odnosa [ADP]/[ATP])
Povećava aktivnost kinaze
Faktori koji snižavaju aktivnost (porast odnosa [NADH]/[NAD+])
NADH
multienzimskog kompleksa Inhibicija proizvodom
(usporavaju konverziju piruvata (inhibira petu reakciju kompleksa)
u acetil-KoA)
Povećava aktivnost kinaze
Acetil-KoA
Inhibicija proizvodom
(inhibira treću reakciju kompleksa)
C. REAKCIJE CIKLUSA LIMUNSKE KISELINE
Ciklus limunske kiseline odvija se u matriksu mitohondrija uz učešće ukupno osam različitih en
zima.
(1) Sinteza citrata iz acetil-KoA i oksalacetata

Ciklus limunske kiseline započinje reakcijom kondenzacije acetil-koenzima A sa oksalacetatom,
koju katalizuje enzim citrat-sintaza:
Acetil-KoA
S—KoA
I
c=o cocr
I H,0 KoA
CH3 I
+ V A CH,2
I
HO —C —COO"
coo- I
CH.2
I I
COO"
c=o
I Citrat
CH,
2
I
coo-
Oksalacetat
U reakciji dolazi do aldolne kondenzacije metil-grupe acetil-KoA i karbonilne grupe oksalacetata
(C-atomi koji potiču iz acetil-koenzima A prikazani su u reakciji masnim slovima). Reakcija citrat-
sintaze je praktično ireverzibilna i praćena je velikim padom slobodne energije (AG°'= -31,5 kJ/mol).
(2) Izomerizacija citrata u izocitrat
Enzim akonitaza (akonitat-hidrataza) katalizuje izomerizaciju citrata u izocitrat preko cis-

akonitata kao intermedijera. Naziv enzima potiče od toga što ova reakcija ustvari predstavlja reverzi
bilnu adiciju vode na c/'s-akonitat u dva pravca:
COO- COO- COO-

I I I
CH, CH.2
CH.2
I I 2
I
HO —C —COO- c—COO- + H20 =^= H —C —COO-
I II I
CH, HO — C — H
CH
I I I
COO-
coo- COO-
Citrat c/'s-Akonitat Izpcitrat
(3) Oksidativna dekarboksilacija izocitrata

Izocitrat, stvoren u prethodnoj reakciji, podleže oksidaciji i dekarboksilaciji pod dejstvom enzima
izocitrat-dehidrogenaze. U ovoj reakciji najpre dolazi do transfera prvog para elektrona sa supstrata
na NAD+, pri čemu nastaje oksalsukcinat. Zatim se oslobađa prvi molekul C 0 2 (od ukupno dva koja
će nastati u svakom krugu CLK), uz stvaranje a-ketoglutarata:
coo- NADH coo- coo-

NAD + I CO,
I CH, I
CH,2
I
H — C —COO-
^ / , H- COO- J-^ CH.
CH„
I c=o C o
HO—C —H I
I I
coo- coo- coo
Izocitrat Oksalsukcinat a-Ketoglutarat
Reakcija izocitrat-dehidrogenaze je ireverzibila i izrazito egzergonska (AG°'= -21 kJ/mol).
(4) Oksidativna dekarboksilacija a-ketog I u ta rata

U četvrtoj reakciji ciklusa limunske kiseline, a-ketoglutarat podleže oksidativnoj dekarboksilaciji,
pri čemu se stvara sukcinil-koenzim A:
COO-
I
CH,
! 2
CH,
2
I
C=0 KoASH CO, c=o
I I
COO- S—KoA
a-Ketoglutarat Sukcinil-KoA
Reakciju katalizuje multienzimski kompleks a-ketogiutarat-dehidrogenaze, koji je po strukturi

veoma sličan kompleksu piruvat-dehidrogenaze: sastoji se od tri vrste enzima i funkcioniše koristeći
pet koenzima: TPP, lipoamid, KoA, FAD i NAD+. Konverzija a-ketoglutarata u sukcinil-KoA teče kroz
pet reakcija, analogno ranije objašnjenom mehanizmu konverzije piruvata u acetil-KoA pod dejstvom
multienzimskog kompleksa piruvat-dehidrogenaze. Međutim, a-ketoglutarat-dehidrogenaza ne pod
leže regulaciji fosforilacijom i defosforilacijom, kao što je to slučaj sa piruvat-dehidrogenazom, već je
aktivnost ovog kompleksa regulisana drugim mehanizmima (v. ovo poglavlje pod D).
U reakciji a-ketoglutarat-dehidrogenaze dolazi do transfera drugog elektronskog para sa inter-
medijera CLK (a-ketoglutarata) na NAD+ i do oslobađanja drugog molekula C0 2 . I ova reakcija je
ireverzibilna i praćena oslobađanjem velike količine slobodne energije (AG0' = -33 kJ/mol).
(5) Razlaganje sukcinil-KoA

Pod dejstvom enzima sukcinil-KoA sintetaze (ili sukcinat-tiokinaze), hidrolizuje se visokoe-
nergetska tioestarska veza sukcinil-koenzima A, pri čemu nastaje sukcinat. Energija oslobođena hid
rolizom tioestarske veze koristi se za fosforilaciju GDP-a do GTP-a:
coo- GDP coo-

+ P. GTP
I I
GH. CH,
2
I 2
I
CH.2 CH,
I
2
I
c=o KoASH
coo-
I
S—KoA
Sukcinil-KoA Sukcinat
Sadržaj energije GTP-a ekvivalentan je sadržaju energije ATP-a, pa GTP može da se konvertuje
u ATP pod dejstvom nukleozid-difosfat kinaze
GTP + ADP ^ GDP + ATP
Stvaranje GTP u ovoj reakciji predstavlja još jedan od primera fosforilacije na nivou supstrata,
kod koje se potrebna energija obezbeđuje oksidacijom supstrata.
(6) Oksidacija sukcinata

Sukcinat se dalje oksiduje u fumarat pod dejstvom sukcinat-dehidrogenaze, flavoenzima koji
sadrži FAD kao prostetičnu grupu, kovalentno vezanu za apoenzim. U ovoj reakciji, par elektrona koji
se dobija oksidacijom sukcinata koristi se za redukciju FAD do FADH2:
COO- FAD
FADH2 I 9°°-
CH, V J C—H
,"2 ^ < » ||
CH, H—C
M I
COO- COO-
Sukcinat Fumarat
Ovu reakciju ne bi mogla da katalizuje NAD+-zavisna dehidrogenaza, zato što je redukcioni po
tencijal sukcinata nedovoljan za redukciju NAD+ do NADH1. Sukcinat-dehidrogenaza je jedini enzim
ciklusa limunske kiseline koji je vezan za unutrašnju membranu mitohondrija. To olakšava direktno
uključivanje elektrona sa FADH2 u transport elektrona respiratornim lancem (takođe u mitohondrijal-
noj membrani), pri čemu se regeneriše FAD i omogućuje oksidacija novih molekula supstrata.
(7) Hidratacija fumarata
Enzim fumaraza (fumarat-hidrataza) katalizuje reverzibilnu reakciju hidratacije fumarata trans-

adicijom H+ i OH" na dvogubu vezu, uz stvaranje L-malata:
coo- coo-
CI — H H O — CI — H
II + H2U -=— I
H—C CH 9
|
coo-
2
i
COO-
Fumarat L-Malat
(8) Oksidacija malata
U poslednjoj reakciji CLK, L-malat se oksiduje pod dejstvom enzima malat-dehidrogenaze
COO- COO-
I I
HO—C—H C—O
| + NAD+ ^ | + NADH + H+
CH, CH,
I I
COO- coo-
L-Malat Oksalacetat
1
Kako se za redukciju FAD troši manje energije nego za redukciju NAD+, FADH2 je, posmatrano sa energetskog
aspekta "manje vredan". Zato se njegovom reoksidacijom, koja se vrši transportom elektrona do molekularnog
kiseonika, oslobađa manja količina energije nego pri reoksidaciji NADH (Poglavlje 14).
2 Jelić-lvanović: Ciklus limunske kiseline 13-9
U ovoj reakciji regeneriše se oksalacetat, koji će poslužiti kao jedan od supstrata u prvoj reakciji
sledećeg kruga CLK.. Pored toga, dolazi do transfera trećeg para elektrona sa supstrata, L-malata,
na NAD+.
U ćelijama postoje dva izoenzima malat-dehidrogenaze: mitohondrijalni i citoplazmatični. Oba
izoenzima katalizuju istu reakciju, ali imaju različite uloge. Citoplazmatični izoenzim naravno ne učes
tvuje u ciklusu limunske kiseline koji se odvija u mitohondrijama, već je sastavni deo šatl-sistema koji
vrši transport redukcionih ekvivalenata (NADH) kroz mitohondrijalnu membranu (Poglavlje 14).
Zbirna reakcija ciklusa limunske kiseline

Ako posmatramo svih osam reakcija ciklusa limunske kiseline u celini, videćemo šta se sve desi
lo pri jednom "okretu" CLK:
1. Jedna acetil-grupa je oksidovana do dva molekula C 0 2 kroz četiri redoks-reakcije u kojima se
prenosi ukupno četiri para elektrona.
2. Tri molekula NAD+ je redukovano do NADH (NAD+ je akceptor za 3 para elektrona).
3. Jedan molekul FAD je redukovan do FADH2 (FAD je akceptor za 1 par elektrona).
4. Stvorena je jedna "visokoenergetska" fosfatna grupa u formi GTP-a (energetski ekvivalentna
ATP-u).
To znači da ciklus limunske kiseline možemo prikazati sledećom zbirnom reakcijom:
Acetil-KoA + 3NAD+ + FAD + GDP + P, • 2C0 2 + KoA + 3NADH + 3H + + FADH2 + GTP
D. REGULACIJA CIKLUSA LIMUNSKE KISELINE
Za razliku od glikolize, koja je u najvećoj meri regulisana aktivnošću fosfofruktokinaze-1, brzina

ciklusa limunske kiseline zavisi od aktivnosti nekoliko enzima. Kao i u drugim metaboličkim putevima,
regulatorni enzimi CLK su oni koji katalizuju reakcije sa najvećom negativnom vrednosću AG. To su:
citrat-sintaza, izocitrat-dehidrogenaza i multienzimski kompleks a-ketoglutarat-dehidrogenaze.
Ni jedan od navedenih enzima ne podleže kovalentnoj modifikaciji. Mehanizmi regulacije ciklusa
limunske kiseline su:
(1) Raspoloživost supstrata (CLK se ubrzava u prisustvu visokih koncentracija supstrata):

Acetil-KoA (supstrat citrat-sintaze). Stvaranje acetil-KoA iz piruvata zavisi od aktivnosti
piruvat-dehidrogenaze, ali se on stvara i pri katabolizmu masnih kiselina i aminokiseli-
na).
Oksalacetat (takođe supstrat citrat-sintaze).
(2) Inhibicija proizvodima (proizvodi određenih enzimskih reakcija inhibiraju reakcije u kojima
nastaju, ali neki utiču i na aktivnost drugih enzima CLK):
NADH (inhibira sva tri regulatorna enzima)
Sukcinil-KoA (inhibira reakciju u kojoj se stvara, ali i reakciju citrat-sintaze)
Citrat (inhibira citrat-sintazu, takmiči se sa oksalacetatom za isto mesto na enzimu).
(3) Alosterni regulatori:
Aktivatori: ADP (aktivira izocitrat-dehidrogenazu), Ca 2+ (aktivira izocitrat-dehidrogenazu
i multienzimski kompleks a-ketoglutarat-dehidrogenaze).
Inhibitori: ATP (inhibira izocitrat-dehidrogenazu).
Na Slici 13-5 dat je šematski prikaz celokupnog CLK, na kojem se mogu bolje uočiti mesta dejs-
tva pojedinih metabolita koji regulišu brzinu ovog puta. Bez obzira na veliki broj regulatornih faktora,
može se reći da brzina ciklusa limunske kiseline najviše zavisi od koncentracije acetil-KoA, oksalace-
tatajsupstrati CLK) i NADH (produkt CLK).
Videli smo da je ciklus limunske kiseline deo aerobne faze katabolizma u kojoj se dobija velika
količina energije. U samom CLK se dobija samo jedan molekul ATP (kao GTP), ali nastaje i NADH
koji se reoksiduje u respiratornom lancu uz oslobađanje velike količine energije. Ta energija se koristi
u procesu oksidativne fosforilacije za stvaranje velikog broja molekula ATP-a (Poglavlje 14). Zato je
logično da se ciklus limunske kiseline uspori ako je koncentracija NADH i ATP-a u ćeliji visoka, što
objašnjava fiziološki značaj inhibitornog dejstva ovih jedinjenja na CLK.
Fiziološki značaj regulatornih efekata jona Ca 2+ u metabolizmu već je objašnjen na primeru nje
govog uticaja na metabolizam glikogena (Poglavlje 12). U aerobnoj fazi katabolizma, Ca 2+ deluje kao
aktivator kompleksa piruvat-dehidrogenaze i samog ciklusa limunske kiseline. I u ovom primeru evi
dentan je značaj ovog regulatornog efekta u mišićnim ćelijama: isti jon koji dovodi do kontrakcije mi
šića, ujedno obezbeđuje energiju potrebnu za kontrakciju aktivacijom aerobnog metabolizma.
Pir u vat
2+
Ca'
\ jfcgttHCoA
Oksaiacetat
Fumarat
GTP Sukcinil-KoA
11- ;'
ATP v
Slika 13-5. Regulacija ciklusa limunske kiseline (inhibitorni efekti su prikazani isprekidanim
linijama i znakom -, a aktivacioni znakom +). Na slici je prikazan i uticaj metabolita i regula
tora CLK na reakciju piruvat-dehidrogenaze.
Z Jelić-lvanović: Ciklus limunske kiseline 13-11
E. AMFIBOLICKA PRIRODA CIKLUSA LIMUNSKE KISELINE
Videli smo da ciklus limunske kiseline predstavlja značajan deo aerobnog katabolizma svih bio-
molekula. Pored ove primarne funkcije, on ima važnu ulogu i u mnogim anaboličkim putevima: neki
intermedijeri koji se stvaraju u CLK koriste se kao supstrati u određenim biosintezama. Tako se npr.
citrat koristi za sintezu masnih kiselina i holesterola2, a-ketoglutarat i oksalacetat za stvaranje nekih
aminokiselina, sukcinil-KoA za biosintezu porfirina, a malat za sintezu glukoze3 (Slika 13-6). Zbog
toga se ciklus limunske kiseline često naziva amfiboličkim putem.
C0 2 Piruvat
Aminokiseline Acetil-KoA Masne

kiseline
Glukoza Oksal;
Oksalacetat Holesterol
Aspartat M a i a t Citrat
Fenilalanin
Tirozin v
Fumarat Izocitrat
Sukcinat
Sukcinil-KoA a-Ketoglutarat
Portiri ni
Aminokiseline
Izoleucin
Metionin
Valin
Masne kiseline
sa neparnim brojem
ugljenikovih atoma
Slika 13-6. Šematski prikaz CLK na kojem je prikazana uloga nekih intermedi-
jera kao supstrata u sintezi određenih biomolekula (strelice usmerene od CLK
napolje). Anaplerotske reakcije nadoknađuju metabolite utrošene za anaboli-
zam (strelice usmerene ka ciklusu).
Korišćenjem intermedijera ciklusa limunske kiseline u biosintetskim putevima dovodi do pada nji
hove koncentracije u ćeliji, koji bi mogao da bude toliki da onemogući dalji tok CLK. Međutim, ćelija
ma je energija potrebna za normalno obavljanje vitalnih funkcija, a i same biosinteze koje polaze od
intermedijera CLK zahtevaju utrošak energije. Zbog toga, katabolička funkcija ciklusa ne srne da bu-
Masne kiseline i holesterol sintetišu se u citozolu iz acetil-KoA. Acetil-KoA nastaje u mitohondrijama, ali ne
prolazi kroz mitohondrijalnu membranu. Citrat sintetisan u reakciji citrat-sintaze (prva reakcija CLK) prelazi u
citozol, gde se razlaže do acetil-KoA i oksalacetata (detaljnije u Poglavlju 18).
3
Biosinteza glukoze se odvija u citozolu i polazi od oksalacetata kao supstrata. Međutim, oksalacetat ne prolazi
kroz membranu mitohondrija, ali malat prolazi u citozol, gde se vrši njegova konverzija u oksalacetat (detaljnije u
Poglavlju 17).
de prekinuta: utrošeni intermedijeri moraju da se nadoknade. Reakcije u kojima se sintetišu interme-

dijeri ciklusa limunske kiseline nazivamo anaplerotskim reakcijama (reakcijama koje dopunjavaju)
(Slika 13-6).
Najznačajnija anaplerotska reakcija je sinteza oksalacetata iz piruvata pod dejstvom enzima p/-
ruvat-karboksilaze
Piruvat + C 0 2 + ATP + H 2 0 -. oksalacetat + ADP + P,
Piruvat-karboksilaza je alostemi enzim čiji je glavni aktivator acetil-koenzim A. Kada se zbog ne
dostatka oksalacetata, CLK uspori, acetil-KoA se ne razlaže normalnom brzinom, pa njegova kon
centracija u mitohondrijama raste. To aktivira piruvat-karboksilazu koja stvara oksalacetat i time
omogućuje normalan tok ciklusa.
Sem u reakciji piruvat-karboksilaze, intermedijeri ciklusa limunske kiseline nastaju i kao produkti
katabolizma nekih biomolekula:
1. a-Ketoglutarat i oksalacetat nastaju iz nekih aminokiselina u reverzibilnim reakcijama. Smer tih
reakcija zavisi od metaboličkih potreba: iste reakcije mogu da troše navedene intermedijere za
biosintezu aminokiselina ili da ih nadoknađuju degradacijom aminokiselina.
2. Oksidacijom masnih kiselina sa neparnim brojem ugljenikovih atoma nastaje sukcinil-KoA (Po
glavlje 15).
3. Sukcinil-KoA je takođe produkt katabolizma aminokiselina izoleucina, metionina i valina.
154
Poglavlje 14.
Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija
Još u osamnaestom veku bilo je poznato da životinje troše kiseonik i stvaraju C0 2 . Međutim, tek
u dvadesetom veku je utvrđeno da se to dešava u toku oksidacije intermedijera metabolizma uz uče
šće ćelijskih enzima lokalizovanih u mitohondrijama. Zbirna reakcija potpune oksidacije glukoze u
prisustvu molekularnog kiseonika može se predstaviti na sledeći način:
C 6 H 1 2 0 6 + 6 0 2 -> 6C0 2 + 6H 2 0
Ovu reakciju možemo rastaviti na dve komponente, odnosno polureakcije: (a) - polureakciju oksidaci
je glukoze i (b) - polureakciju redukcije molekularnog kiseonika:
(a) C 6 H 1 2 0 6 + 6H 2 0 -> 6C0 2 + 24H + + 24e"
(b) 6 0 2 + 24H + + 24e -> 12H 2 0
U toku glikolize i ciklusa limunske kiseline, glukoza je oksidovana do ugljen-dioksida, što bi od
govaralo događajima prikazanim u polureakciji (a). Elektroni preuzeti sa odgovarajućih intermedijera
ovih kataboličkih puteva transportuju se do molekularnog kiseonika uz stvaranje vode, što odgovara
polureakciji (b). Transport elektrona se vrši posredstvom respiratornog lanca, složenog sistema loka-
lizovanog u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Energija koja se oslobađa pri transportu elektrona
koristi se za stvaranje ATP-a u procesu oksidativne fosforilacije.
U polureakcijama (a) i (b) prikazani su slobodni elektroni, koji su u prvom slučaju proizvod reakci
je, a u drugom reaktant. Naravno, elektroni se ne javljaju u živoj ćeliji u slobodnoj formi, već ih u od
govarajućim redoks-reakcijama preuzimaju NAD+ ili FAD. Dakle, redukovani oblici ovih koenzima,
NADH i FADH2 sadrže u svojoj strukturi elektrone koji će se uključiti u respiratorni lanac, pri čemu će
doći do reoksidacije koenzima1.
A. IZVORI NADH I FADH2
Glikoliza i ciklus limunske kiseline

Prilikom razmatranja glikolize (Poglavlje 12), videli smo da se prilikom razlaganja glukoze do pi-
ruvata, u reakciji gliceraldehid-3-fosfat dehidrogenaze stvara NADH. Pošto se ovo dešava nakon ce-
1
Kako FADH2 ima manju negativnu vrednost redukcionog potencijala od NADH, odnosno manji sadržaj ener
gije, pri reoksidaciji FADH2 transportom elektrona respiratornim lancem oslobađa se manja količina energije
nego pri reoksidaciji NADH. Energija oslobođena reoksidacijom molekula NADH koristi se u procesu oksidativne
fosforilacije za sintezu tri molekula ATP-a, dok se oksidacijom FADH2 dobijaju samo dva.
panja heksoze na dve trioze, to znači da se od svakog molekula glukoze koji prođe glikolizu do piru
vata stvara po dva molekula NADH (Slika 14-1).
Sledeća reakcija u kojoj se stvara NADH je reakcija konverzije piruvata u acetil-KoA, koju katali-
zuje multienzimski kompleks piruvat-dehidrogenaze. Kako se iz svakog molekula glukoze dobijaju
dva molekula piruvata, u ovoj reakciji nastaju dva molekula NADH. U samom ciklusu limunske kiseli
ne učestvuju tri NAD-zavisne dehidrogenaze i jedna koja sadrži FAD kao prostetičnu grupu (Poglav
lje 13). Dakle, u tri reakcije CLK stvara se NADH, a u jednoj FADH2, što znači da se u ciklusu limun
ske kiseline dobija 6 molekula NADH i dva molekula FADH2 za svaki molekul glukoze.
Glikoliza
Glukoza
I
Glukoza-6-fosfat
I
2 Gliceraldehid-3-fosfat
gliceraldehid 2NAD+
-3-fosfat (
dehidrogenaza ^ 2 N A D H
2 1,3-Difosfoglicerat
2 Piruvat
piruvat-
dehidrogenaza
2NADH
^ \2 Oksalacetat
2NAD+ \ ^
\ y w 2Citrat
7 dehidrogenaza
f
2Malat
2Fumarat CLK
\
2lzocitrat
izocitrat- 1
dehidrogenaza v
+
2FADH 2 ^ T sukdnat-
sukd 2NAD
2FAIT
y\ '\ dehi
dehiddrogenaza
2Sukcinat a-ketoglutarat- 0 , 2
A-
F N A D H
X dehidrogenaza 2a-Ketoglutarat
2Sukcinil-KbA
2NAD+
2NADH
Slika 14-1. Reakcije stvaranja redukovanih oblika koenzima NADH i FADH2 u

procesima glikolize i CLK.
Z. Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija 14.3
Katabolizam lipida i proteina

Katabolizam glukoze je samo jedan od izvora elektrona, odnosno redukovanih koenzima. Pored
ciklusa limunske kiseline, transport elektrona respiratornim lancem uz oksidativnu fosforilaciju je za
jednički put koji funkcioniše u katabolizmu ugljenih hidrata, proteina i lipida.
U procesu p-oksidacije masnih kiselina do acetil-KoA (Poglavlje 15), uz svaki stvoreni molekul
acetil-KoA stvara se i po jedan molekul NADH i FADH2, koji se takođe reoksiduju pomoću respirator
nog lanca. Kako se acetil-KoA dobijen p-oksidacijom uključuje u CLK, iz njega se u odgovarajućim
reakcijama dobija još redukovanih koenzima.
Posle hidrolize proteina, dobijene aminokiseline se katabolizuju do različitih konačnih proizvoda:
piruvata, acetil-KoA ili intermedijera ciklusa limunske kiseline (Poglavlje 16). Zato je, pored kataboli-
zma ugljenih hidrata i lipida, i katabolizam proteina, odnosno aminokiselina izvor redukovanih koen
zima NADH i FADH2.
B. ŠATL-SISTEMI UNUTRAŠNJE MEMBRANE MITOHONDRIJA
Unutrašnja membrana mitohondrija je selektivno permeabilna i ne propušta većinu hidrofilnih mo

lekula. U njoj funkcionišu brojni transportni sistemi koji obezbeđuju prolaz supstanci bitnih za normal
nu funkciju ćelije. Najveća količina NADH i FADH2 nastaje u mitohondrijama (u CLK, oksidaciji mas
nih kiselina itd.), gde se i reoksiduje posredstvom respiratornog lanca. Međutim, manja količina
NADH stvara se i u citozolu (npr. u glikoiizi). Kako i NADH spada u biomolekule koji ne prolaze slo
bodno kroz unutrašnju membranu mitohondrija, on se ne može uključiti u transport elektrona dok se
najpre na neki način ne prenese u mitohondrije. Transport NADH, odnosno elektrona iz citozola u
mitohondrije vrši se posredstvom dva različita šatl-sistema: glicerol-fosfatni šatl-sistem funkcioniše
samo u jednom smeru, dok se malat-aspartatnim sistemom redukcioni ekvivalenti mogu prenositi u
oba smera.
Glicerol-fosfatni šatl-sistem
Glicerol-fosfatni šatl-sistem zasniva se na funkciji dva izoenzima 3-fosfoglicerol dehidrogena
ze. Citoplazmatični izoenzim je NAD+-zavisna dehidrogenaza i katalizuje reakciju NADH sa interme-
dijerom glikolize, dihidroksiaceton-fosfatom, pri čemu nastaje NAD+ i 3-fosfoglicerol (Slika 14-2, reak
cija 1). Mitohondrijalni izoenzim 3-fosfoglicerol dehidrogenaze lokalizovan je u unutrašnjoj membrani
mitohondrija. On ne koristi NAD kao koenzim, već sadrži FAD kao prostetičnu grupu. Pod dejstvom
ovog izoenzima, 3-fosfoglicerol stvoren u prvoj reakciji reoksiduje se do dihidroksiaceton-fosfata, a
FAD se redukuje do FADH2 (Slika 14-2, reakcija 2). Elektroni sa FADH2 sada mogu lako da se pre
daju respiratornom lancu, koji se naiazi u istoj membrani. Iz reakcija prikazanih na slici vidi se da se
pri funkcionisanju ovog šatl-sistema ne troše niti stvaraju, ni dihidroksiaceton-fosfat, ni 3-fosfoglicerol.
Takođe se vidi da ne dolazi do transporta samih molekula NADH iz jednog ćelijskog odeljka u drugi.
Prenose se samo elektroni sa NADH na FAD, a odatle u respiratorni lanac (citoplazmatični NADH se
oksiduje do NAD+ već u toku prve reakcije)2.
2
Kako se reoksidacijom FADH2 posredstvom respiratornog lanca dobijaju samo dva molekula ATP, ta količina
ATP-a se dobija i pri reoksidaciji citoplazmatičnog NADH čiji se elektroni transportuju u mitohondrije pos
redstvom glicerol-fosfatnog šatl-sistema.
Unutrašnja
mitohondrijalna
_.. . ^ „membrana
Crtozol , .....
^ Matnks
Dihidroksiaceton-
fosfat
Respiratorni;
H 2 C—OH lanac -"S
I
C=0
2e~ H
+ CH2OPOf~
H + NADH
* FADHa^
3-Fosfoglicerol- OsfogKcer
dehidrogenaza idrogenažpj
avoproteni|
FAD
NAD+ H 2 C—OH
I
HO—C—H
I
CH 2 —OPOf
3-Fosfoglicerol
Slika 14-2. Glicerol-fosfatni šatl sistem.
Malat-aspartatni šatl-sistem
Nosioci malat-aspartatnog šatl-sistema su dva enzima: rnalat-dehidrogenaza i aspartat-

aminotransferaza, koji se u ćeliji takođe javljaju u dve forme: kao citoplazmatični i mitohondrijalni
izoenzimi. Prenošenje elektrona iz citozola u mitohondrije ovim sistemom odvija se u nekoliko faza
(Slika 14-3):
1. Citoplazmatični izoenzim malat-dehidrogenaze katalizuje oksidaciju NADH u citozolu uz redukci
ju oksalacetata, pri čemu nastaje L-malat.
2. Malat se transportuje iz citozola u matriks mitohondrija posredstvom transportnog sistema unut
rašnje membrane mitohondrija. Ovaj transportni sistem vrši antiport malata i a-ketoglutarata, ta
ko da pri ulasku svakog molekula malata u mitohondrije, po jedan molekul a-ketoglutarata pre
lazi iz matriksa mitohondrija u citozol.
3. U mitohondrijama se pod dejstvom mitohondrijalnog izoenzima malat-dehidrogenaze malat kon-
vertuje u oksalacetat, uz redukciju mitohondrijalnog NAD+ do NADH. U ova prva tri koraka već je
završen prenos elektrona sa citoplazmatičnog na mitohondrijalni NAD+. Međutim, da bi se obez-
bedila kontinuirana funkcija šatl-sistema, potrebno je da se regenerišu svi intermedijeri koji u
njemu učestvuju, što se postiže u reakcijama 4, 5 i 6.
4. Mitohondrijalna aspartat-aminotransferaza katalizuje reakciju oksalacetata sa glutamatom, pri
čemu nastaju aspartat i ct-ketoglutarat.
5. Aspartat izlazi iz mitohondrija posredstvom transportnog sistema koji funkcioniše kao glutamat-
aspartatni antiport, čime je regenerisan mitohondrijalni glutamat, koji se troši u reakciji 4.
6. Pod dejstvom citoplazmatičnog izoenzima aspartat-aminotransferaze, aspartat reaguje sa a-
ketoglutaratom, pri čemu se zatvara krug ovog šatl-sistema: stvara se oksalacetat, početni sups
trat šatla i glutamat koji će se preneti u mitohondrije i utrošiti u reakciji 4. a-Ketoglutarat koji se
troši u ovoj reakciji stvara se u reakciji 4 i transportuje u citozol ranije pomenutim transportnim
sistemom.
Z Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija 14-5
Malat Malat
1
NAD+
NAD" -^
malat-dehidrogenaza 3 malat-dehidrogenaza
+ ^ NADH + H+
H + NADH
a-Ketoglutarat
Oksalacetat Oksalacetat
aspartat- aspartat-
aminotransferaza aminotransferaza
Aspartat Aspartat
Citozol Unutrašnja Matriks

mitohondrijalna
membrana
Slika 14-3. Malat-aspartatni šatl-sistem.
Vidi se da i pri funkcionisanju ovog šatl-sistema ne dolazi do promene koncentracije bilo kog in-
termedijera u dva ćelijska odeljka, već se jedina promena sastoji u tome da se u svakom krugu po
jedan molekul NADH u citozolu oksiduje do NAD+, a po jedan molekul NAD+ u matriksu mitohondrija
redukuje do NADH3.
Kako su sve reakcije koje se odvijaju u okviru ovog šatl-sistema reverzibilne i kako oba transpor
tna sistema mogu da funkcionišu u oba smera, sistem može da funkcioniše i u obrnutom smeru, što
se koristi u procesu biosinteze glukoze (Poglavlje 17).
C. KOMPONENTE RESPIRATORNOG LANCA

Respiratorni lanac je složen sistem sastavljen od više komponenti koje imaju sposobnost da
transportuju elektrone, tj. da učestvuju u redoks-reakcijama. Sve komponente respiratornog lanca su
lokalizovane u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Ova membrana ima veoma veliku površinu zahva
ljujući svojoj ispresavijanoj strukturi koja formira nabore, kriste (Slika 14-4) i metabolički je veoma
aktivna.
Komponente respiratornog lanca mogu da se podele u četiri grupe:
(1) Flavoprotein sa FMN kao prostetičnom grupom
(2) Proteini sa nehemskim gvožđem ([Fe-S] proteini, [Fe-S] centri)
(3) Citohromi
(4) Ubihinon ili koenzim Q.
Sve navedene komponente su po svojoj strukturi proteini, izuzev ubihinona.
Videli smo da se u glicerol-fosfatnom šatl-sistemu elektroni preuzeti sa NADH prenose u mitohondrije pos
redstvom FADH2, zbog čega se pri njegovoj reoksidaciji respiratornim lancem stvaraju samo dva molekula ATP-
a. U slučaju malat-aspartatnog šatla, elektroni dobijeni iz citoplazmatičnog NADH koriste se za stvaranje NADH
u mitohondrijama. Dakle, ako se NADH nastao u mitohondrijama uključuje u respiratorni lanac posredstvom
ovog šatl-sistema, u procesu oksidativne fosforilacije će se dobiti po tri molekula ATP-a za svaki molekul reoksi-
dovanog NADH.
Slika 14-4. Šematski prikaz preseka mitohondrija. Metaboliti mogu slobodno da

prolaze kroz spoljašnju membranu mitohondrija, dok je unutrašnja selektivno
permeabilna. Na slici se vide nabori koje formira unutrašnja membrana (kriste).
Zahvaljujući ovakvoj strukturi, površina ove metabolički vrlo aktivne membra
ne, višestruko je povećana.
Flavoprotein sa FMN kao prostetičnom grupom

U toku redoks-reakcije koju katalizuje ovaj flavoprotein, prostetična grupa FMN prolazi kroz tri
oksidaciona stanja (Slika 14-5a). Oksidovani, hinonski oblik FMN najpre prima jedan elektron i prela
zi u semihinon, koji se zatim redukuje drugim elektronom do hidrohinonske forme, FMNH2. Dakle,
svaki molekul FMN može da primi dva elektrona (npr. od NADH). Kao donor elektrona, FMNH2 može
da reaguje sa akceptorima koji primaju par elektrona (da se odmah oksiduje do hinona), ali ima spo
sobnost da reaguje i sa akceptorima jednog elektrona, zahvaljujući postojanju intermedijernog oksi-
dacionog stanja, semihinona (u respiratornom lancu, to omogućuje transport elektrona sa FMN na
protein sa nehemskim gvožđem).
Ubihinon ili koenzim Q
Ubihinon (koenzim Q) je jedina komponenta respiratornog lanca koja po svojoj strukturi nije pro
tein. To je liposolubilno jedinjenje, supstituisani hinon sa jednim karakterističnim hidrofobnim lancem
sastavljenim od većeg broja izoprenskih jedinica (Slika 14-5b). Broj izoprenskih jedinica u ovom boč
nom lancu različit je kod raznih organizama. Kod sisara, bočni lanac ubihinona se sastoji od deset
izoprenskih jedinica, pa se takav koenzim Q obeležava kao Qi 0 .
Slično flavin-mononukleotidu, i ubihinon u redoks reakcijama prolazi kroz tri oksidaciona stanja:
hinonski (oksidovan), semihinonski (radikal) i hidrohinonski (redukovan) oblik (Slika 14-5). Zato, kao i
FMN, i koenzim Q prenosi po dva elektrona, ali zahvaljujući postojanju tri oksidacione forme, ima
sposobnost da reaguje i sa akceptorom koji može da primi samo jedan elektron. To je bitno za nje
govu funkciju u respiratornom lancu, u kojem predaje elektrone određenom citohromu.
Z Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija 14-7
(a) CH2opof (b)

HO-C—H
I
HO—C—H
I
HO—C—H
I
CH 2
CH3
CH3
I
(CH 2 — C H = C - C H 2 ) „ H
Fiavin-mononukleotid (FMN) Koenzim Q, ubihinon

(oksidovan, hinonski oblik) (oksidovan, hinonski oblik)
!
[**•] 1 [H*J
a^
R
H3CV,
CH3
I
(CH 2 —CH=C —CH 2 ) n H
H3C'
i "
H © Koenzim QH», ubisemihinon
FMNH« (radikal, semihinonski oblik) (radikal, semihinonski oblik)
[H>]
|[H.]
m
R H
1 I
H3CV CH3
I
i .Nf. H3CO (CH 2 —CH=C — CH2)n H
H3C-J^S?^Y-N H
O OH
H
Koenzim QH2, ubihinol
FMNH2 (redukovan, hidrohinonski oblik) (redukovan, hidrohinonski oblik)
Slika 14-5. Oksidaciona stanja FMN (a) i koenzima Q (b).
Proteini sa nehemskim gvožđem: [Fe-S]-proteini i [Fe-S] centri
Proteini sa nehemskim gvožđem imaju u svojoj strukturi skupove atoma gvožđa i sumpora, koji
imaju ulogu prostetične grupe u redoks-reakcijama. Atomi gvožđa i sumpora organizovani su na ka
rakterističan način, tako da se najčešće nalaze skupovi koji sadrže po dva [2Fe-2S], ili po četiri ato
ma svakog od ova dva elementa [4Fe-4S]. Na Slici 14-6 prikazana je struktura feredoksina, sa dva
[4Fe-4S] centra. Vidi se da je svaki atom gvožđa koordinativno vezan za četiri atoma sumpora, od
kojih jedan pripada -SH grupi cisteinskog ostatka polipeptidnog lanca. Dakle, svaki [4Fe-4S] centar je
koordinativno vezan za proteinski deo molekula preko četiri ostatka cisteina.
Slika 14-6. Struktura [4Fe-4S] centara u molekulu feredoksina.
Pri redoks-reakcijama dolazi do promene oksidacionog stanja gvožđa iz +2 u +3 ili obrnuto. Me
đutim, atomi gvožđa u [Fe-S] centrima ne učestvuju u redoks-reakcijama pojedinačno, već ceo cen
tar deluje kao konjugovan sistem koji daje ili otpušta po jedan elektron: [4Fe-4S] centar u oksidova-
nom stanju sadrži jedan Fe(ll) i tri Fe(lll), a u redukovanom stanju dva Fe(ll) i dva Fe(lll) atoma.
Sem što služe kao prostetične grupe proteinima sa nehemskim gvožđem, [Fe-S]-centri se javljaju
i u drugim proteinima, npr. nekim flavoproteinima.
Citohromi
Citohromi su redoks-aktivni hemoproteini koji kao prostetičnu grupu imaju jedan od različitih tipo
va hema. Za razliku od hemoglobina, kod koga se pri vršenju funkcije (transporta kiseonika) ne me-
nja oksidaciono stanje gvožđa u hemu, gvožđe u prostetičnoj strukturi citohroma učestvuje u redoks-
reakcijama prelazeći iz Fe(ll) u Fe(lll) oblik ili obrnuto. Prema tome, svaki molekul citohroma može
da primi ili otpusti po jedan elektron u jednoj redoks-reakciji.
Svaki tip hema ima istu osnovnu strukturu: sadrži četiri pirolova prstena međusobno povezana
metenskim mostovima i atom gvožđa u centru, koordinativno vezan za atome azota pirolovih prste-
nova. Različiti supstituenti, karakteristični su za pojedine tipove hema, a time i grupe citohroma. Tako
citohromi b sadrže hem b koji je po strukturi gvožđe-protoporfirin IX, dakle ima istu prostetičnu grupu
kao hemoglobin. Protoporfirin IX kao supstituente ima metil-, vinil- i propionil ostatke u odgovarajućim
položajima (Slika 14-7). Hem a, prostetična grupa citohroma a razlikuje se od hema b po dugom hid-
rofobnom lancu koji se sastoji od izoprenskih jedinica u položaju 2 porfirina, kao i po vrsti supstituen-
ta u položaju 8. U citohromima c nalazi se hem c, koji se od protoporfirina IX razlikuje po karakteris
tičnoj tioetarskoj vezi koja povezuje proteinski deo citohroma sa supstituentima u položaju 2 i 4 he
ma.
Z. Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija 14.9
CH 3
CH2-f-CH2—CH = C — CH2 H
H,C- GH = C H 2
-N N
\ /
Fe3+
/ \
•CH3 H:1C
rf
CH 2 CH 2 CH, CH 2
CH 2 CH2 CH 2 CH 2
COO~ GOO" ćoo" COO~
Hem a Hem b
(gvožđe-protoporfirin IX)
CH~CH;j
CH2 CH 2
CH2 CH 2
COO COO
Hem c
Slika 14-7. Strukture prostetičnih grupa citohroma a, b i c.
Prostetične grupe citohroma a i /? vezane su za proteinski deo molekula dvema koordinativnim

vezama između gvožđa hema i atoma azota u imidazolovim prstenovima dva ostatka histidina u poli-
peptidnom lancu citohroma (Slika 14-8). Uz već pomenute tioetarske veze u citohromima c, prosteti-
čna grupa je jednom koordinativnom vezom gvožđa vezana za azot histidinskog ostatka, a drugom
za atom sumpora u ostatku metionina.
Sem prema vrsti prostetične grupe, citohromi se međusobno razlikuju i po strukturi polipeptidnog
lanca, pa predstavljaju veoma heterogenu grupu proteina. Zahvaljujući različitim strukturama, oni
imaju i različite osobine, od kojih su najvažniji njihovi različiti redukcioni potencijali. Od vrednosti re-
dukcionog potencijala u najvećoj meri zavisi mesto i uloga pojedinih citohroma u respiratornom lan
cu.
H->a ^ « _
f
CH.
N - » -N
HN^/ I ^.NH
Hi« His
Hem a i hem b
H2C
H2C | /=55s^CH2
;s-f-Nv
7 N H
H3C 1 V-
Met His
Hem c
Slika 14-8. Koordinativne veze koje se formiraju između atoma gvožđa hema i
odgovarajućih aminokiselina proteinskog dela molekula citohroma a, b i c (sivo
osenčena površina predstavlja prostetičnu grupu sa atomom gvožđa u sredini).
D. TRANSPORT ELEKTRONA
Većina proteinskih komponenti respiratornog lanca organizovana je u četiri respiratorna komple
ksa koja učestvuju u transportu elektrona, a obeležavaju se rimskim brojevima od I do IV. Svaki
kompleks se sastoji od nekoliko proteina sa različitim redoks-aktivnim prostetičnim grupama i sa raz
ličitim redukcionim potencijalima. Jedino dve komponente, kne>m\m n i ritnhmm n fnn^mo/ftu ••
transportuîpktrpna ^ m p ^ 3 ^ V an kompleksa. Respiratorni kompleksi, kao i koenzim Q i citohrom
c, mogu da se kreću lateralno unutar unutrašnje membrane mitohondrija.
Kao i u ostalim redoks-reakcijama, elektroni se i duž respiratornog lanca uvek prenose sa jedi-
njenja koje ima negativniju vrednost redukcionog potencijala (E), na jedinjenje sa pozitivnijom (ili ma
nje negativnom) vrednošću E. Razlika redukcionog potencijala reakcije može se predstaviti na slede-
ći način:
At — t akceptora elektrona " tz donora elektrona
Što je veća razlika između redukcionih potencijala akceptora i donora elektrona, utoliko se pri re-
doks-reakciji oslobađa veća količina energije, pa se promena standardne slobodne energije redoks-
reakcije može prikazati izrazom:
AG0' = -nFAE 0 '
gde je n - broj elektrona koji se prenose u reakciji, a F - Faradejeva konstanta.
Kompleks I se sastoji od 26 subjedinica [Fe-S]-proteina i flavoproteina sa FMN kao prostetičnom
grupom. Ovaj kompleks prima elektrone od NADH i predaje ih koenzimu Q (Slika 14-9), odnosno
pokazuje aktivnost NADH-KoQ reduktaze:
NADH + H + + KoQ • NAD + + KoQH2
AE°' = 0,360 V AG0' = -69,5 kJ/mol

Kompleks II sadrži pet subjedinica: ranije pomenuti enzim ciklusa limunske kiseline, sukcinat-
dehidrogenazu (Poglavlje 13), tri različita [Fe-S]-proteina i citohrom 656o4. Ovaj kompleks vrši transfer
elektrona sa FADH2 na koenzim Q:
4
Prostetične grupe citohroma u redukovanom stanju apsorbuju svetlost određenih talasnih dužina. Na ap-
sorpcionim spektrima svih citohroma uočavaju se tri karakteristična maksimuma apsorbancije koji se
Z. Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosfonlacija 14-11
FADH 2 + KoQ • FAD + K o Q H 2

0
AE°' = 0,015 V AG '= -2,9kJ/mol •
0
Ako se porede vrednosti AG ' redoks-reakcija koje katalizuju kompleks I i kompleks II, vidi se da
se pri transferu elektrona sa NADH na ubihinon (kompleks I) oslobađa znatno veća količina energije
nego pri transferu sa FADH2 na ubihinon (kompleks II).
Kako se u sastavu kompleksa nalazi i sukcinat-dehidrogenaza, koja katalizuje oksidaciju sukci-
nata uz redukciju FAD do FADH2l može se reći da kompleks II u celini ima enzimsku aktivnost suk-
cinat-KoQ reduktaze.
Citohrom c
NADH FADH2 02
Slika 14-9. Šematski prikaz transporta elektrona od donora, NADH i

FADH2, do finalnog akceptora, molekularnog kiseonika. Pri redukciji ki-
seonika nastaje voda, drugi konačni proizvod aerobnog katabolizma (ug-
Ijen-dioksid se stvara već u toku ciklusa limunske kiseline).
Koenzim Q zauzima posebno mesto u respiratornom lancu: on služi kao akceptor elektrona sa
NADH (preko kompleksa I) i sa FADH2 (preko kompleksa II). Dalji transport elektrona, od ubihinona
do molekularnog kiseonika kao konačnog akceptora, zajednički je za sve elektrone, bez obzira na
njihovo metaboličko poreklo (Slika 14-9).
Kompleks III sadrži deset subjedinica među kojima su zastupljene četiri vrste proteina: citohrom
jb562, citohrom 6566, protein sa nehemskim gvožđem i citohrom ci. Ovaj kompleks prima elektrone od
koenzima Q, a predaje ih sledećem proteinu respiratornog lanca, citohromu c, odnosno ima aktivnost
koenzim Q-citohrom c reduktaze:
KoQH2 + 2 citohrom c (oksidovan) • KoQ + 2 citohrom c (redukovan)
0
AE°' = 0,190 V AG ' = -36,7 kJ/mol
Citohrom c je periferni membranski protein, koji učestvuje* u respiratornom lancu tako što se re-
dukuje pod dejstvom kompleksa III, a reoksiduje posredstvom kompleksa IV.
Kompleks IV se sastoji od više subjedinica, a sadrži citohrom a, redoks-aktivne atome bakra
različitih redukcionih potencijala (koji prelaze iz Cu(l) u Cu(ll) oblik i obrnuto) i citohrom a3. Kompleks
pokazuje enzimsku aktivnost citohrom c-oksidaze, odnosno katalizuje oksidaciju citohroma c mole
kularnim kiseonikom:
Citohrom c (redukovan) + j 0 2 • citohrom c (oksidovan) + H 2 0
0
A£°' = 0,580 V AG ' =-112 kJ/mo!
obeležavaju sa a, p i X. Talasna dužina koja odgovara a-maksimumu karakteristična je za svaki pojedini ci
tohrom, pa se koristi za njihovo međusobno razlikovanje. Broj u indeksu pored oznake tipa citohroma označava
talasnu dužinu u nm koja odgovara a-maksimumu datog citohroma, što bi u navedenom primeru bilo 560 nm.
Cijanidni jon inhibira aktivnost citohrom c-oksidaze i time koči proces transporta elektrona u celi-
ni. Nedostatak energije koju obezbeđuje respiracija u mitohondrijama dovodi do smrti ćelije, a najo-
setljivija su ona tkiva, koja zavise od aerobnog metabolizma, pre svega mozak.
E. OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA
Pod pojmom oksidativna fosforilacija podrazumeva se stvaranje ATP-a uz korišćenje energije os
lobođene u toku transporta elektrona respiratornim lancem. Reakciju fosforilacije ADP-a do ATP-a
katalizuje enzim ATP-sintaza.
Videli smo da se transport elektrona od NADH i FADH2 do kiseonika odvija postepeno, posreds
tvom respiratornih kompleksa. Elektroni uvek prelaze sa komponente koja ima negativniju vrednost
standardnog redukcionog potencijala na komponentu sa manje negativnom, odnosno pozitivnijom
vrednošću, pri čemu se oslobađa energija. Količina oslobođene energije u svakoj fazi transporta sra-
zmerna je razlici redukcionih potencijala akceptora i donora elektrona.
NADH Oksidativna fosforilacija
-0,4- 200
Redukcioni
potencijal, AG0'
E
o' (kJ/mol)
(V)
0
100
+0,4
+0,8 ^2H20 - 0
Slika 14-10. Promene redukcionog potencijala i pad slobodne energije u toku

transporta elektrona pod dejstvom respiratornih kompleksa.
Na slici 14-10, šematski su prikazane promene redukcionog potencijala i pad slobodne energije
pri transportu elektrona duž respiratornog lanca koje odgovaraju vrednostima AE0' i AG0' datih za
svaki od četiri respiratorna kompleksa u odeljku D ovog poglavlja. Kako vrednost AG0' hidrolize ATP-
a do ADP-a i neorganskog fosfata iznosi -30,5 kJ/mol (Poglavlje 11, Tabela 11-1), ista količina slo
bodne energije mora da se utroši za obrnutu reakciju stvaranja ATP-a iz ADP-a i neorganskog fosfa
ta:
ADP + P/ • ATP
AG 0 '= +30,5kJ/mol
U toku transporta elektrona od NADH do kiseonika, postoje tri redoks-reakcije u kojima se oslo
bađa dovoljna količina energije za fosforilaciju ADP-a do ATP-a i to: reakcija kompleksa I (AG0' = -
69,5 kJ/mol), kompleksa III (AG0' = -36,7 kJ/mol) i kompleksa IV (AG0' = -112 kJ/mol). Međutim, tran
sportom elektrona preuzetih sa FADH2 stvaraju se svega dva molekula ATP-a: kako FADH2 ima ma
nju negativnu vrednost redukcionog potencijala od NADH, a time i manji sadržaj slobodne energije,
Z. Jelić-lvanović: Respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija 14-13
redoks-reakcija kompleksa II ne obezbeđuje dovoljno energije za stvaranje ATP-a (vrednost AG0'

reakcije koju katalizuje kompleks II iznosi svega -2,9 kJ/mol).
Na Slici 14-11 dat je pregled najvažnijih metabolita koji se oksiduju pod dejstvom NAD+-zavisnih
dehidrogenaza, među kojima se nalaze intermedijeri metabolizma ugljenih hidrata, masti i aminokise-
lina. Elektroni se sa ovih metabolita uključuju u reakciju kompleksa I respiratornog lanca, pa se njiho
vom oksidacijom dobija tri molekula ATP-a po elektronskom paru. Naprotiv, oksidaciju metabolita kao
što su sukcinat, a-glicerol-fosfat ili acil-koenzimi A masnih kiselina katalizuju flavoenzimi. Elektroni sa
takvih metabolita se uključuju u respiratorni lanac posredstvom kompleksa II, pa se u ovom slučaju
pri transportu para elektrona dobijaju dva molekula ATP-a.
P-hidroksiacil-KoA.
,0-hidroksibutirat
išelina
fosforilacija
Slika 14-11. Uključivanje elektrona dobijenih oksidacijom različitih intermedi-

jera metabolizma u transport elektrona i oksidativnu fosforilaciju.
Sprega transporta elektrona i oksidativne fosforilacije:

hemiosmotska hipoteza
Mnogi naučnici su pokušavali da objasne kako se energija oslobođena u jednom egzergonskom
procesu (transportu elektrona) može iskoristi za potrebe drugog, endergonskog procesa (oksidativne
fosforilacije), kad ova dva procesa naizgled nemaju zajedničkih intermedijera. Transport elektrona
može da bude spregnut sa oksidativnom fosforilacijom samo ako postoji neko visokoenergetsko jedi-
njenje, konformacija ili stanje koje bi se stvaralo pri transportu elektrona pod dejstvom respiratornog
lanca, a trošilo pri oksidativnoj fosforilaciji koju katalizuje ATP-sintaza.
Tri hipoteze
Prema hipotezi hemijske sprege (E. Slater, 1953), pod dejstvom respiratornog lanca stvara se
jedinjenje u čiju je strukturu ugrađena energija koja se oslobađa u transportu elektrona. Degradaci
jom tog visokoenergetskog jedinjenja obezbedila bi se energija potrebna za stvaranje ATP-a5. Među
tim uprkos intenzivnim istraživanjima na ovom polju, postojanje takvog intermedijera nikada nije ek
sperimentalno dokazano, pa je ova hipoteza odbačena.
Prema hipotezi konformacione sprege (P. Boyer, 1964), transport elektrona prouzrokuje pra
menu konformacije proteina unutrašnje membrane mitohondrija, prevodeći ih u "aktiviranu" konfor-
maciju bogatu energijom. Ovi proteini su povezani sa ATP-sintazom, tako da je njihovo vraćanje u
5
Ranije je objašnjeno da je mehanizam sličan ovom odgovoran za stvaranje ATP-a procesom fosforilacije na
nivou supstrata u glikolizi (Poglavlje 12).
osnovnu konformaciju praćeno stvaranjem ATP-a. Međutim, ni ova hipoteza nije bila eksperimental
no potvrđena.
Hemiosmotska h i poteza, koju je izneo P. Mitchell 1961. godine, danas se smatra najboljim mo
delom koji objašnjava povezanost ova dva procesa, jer je potvrđena brojnim eksperimentalnim doka
zima. Prema ovoj hipotezi, za spregu nije odgovoran ni visokoenergetski intermedijer, ni konformaci-
ja, već jedno određeno visokoenergetsko stanje: elektrohemijski gradijent H+-jona koji se stvara iz
među dve strane unutrašnje membrane mitohondrija. Prema ovoj hipotezi, respiratorni lanac "ispum-
pava" H+-jone iz matriksa mitohondrija u međumembranski prostor, stvarajući elektrohemijski gradi
jent6 kroz unutrašnju membranu. Ova aktivnost respiratornog lanca prouzrokuje porast pH u matriksu
i pad pH u prostoru između unutrašnje i spoljašnje membrane. Elektrohemijski potencijal gradijenta
omogućuje sintezu ATP-a, koja je praćena "rušenjem" gradijenta, tj. izjednačavanjem koncentracija
H+-jona sa obe strane membrane. Postavljaju se dva pitanja:
1. Kako respiratorni lanac stvara elektrohemijski gradijent?
2. Kako se elektrohemijski potencijal gradijenta koristi za sintezu ATP-a?
(1) Stvaranje elektrohemijskog gradijenta
lako postoji više hipoteza, mehanizam "ispumpavanja" H+-jona kroz unutrašnju membranu mito
hondrija još uvek nije u potpunosti rasvetljen. Zna se da transport elektrona kroz komplekse I, III i IV
prouzrokuje transfer protona iz matriksa u međumembranski prostor (Slika 14-12). Kako ovaj transfer
teče iz oblasti niže u oblast više koncentracije vodonikovog jona i pozitivnog naeiektrisanja, za stva
ranje gradijenta se troši energija dobijena transportom elektrona posredstvom svakog od tri navede
na kompleksa.
Slika 14-12. Hemiosmotska hipoteza koja objašnjava mehanizam sprege tran

sporta elektrona i oksidativne fosforilacije.
(2) Mehanizam sinteze ATP-a: osobine i funkcija ATP-sintaze

Na Slici 14-12 se vidi da je narušavanje elektrohemijskog gradijenta, odnosno povratak H+-jona
nagomilanih sa spoljašnje strane membrane u matriks, praćeno sintezom ATP-a, jedinjenja bogatog
hemijskom energijom. Ovo "ugrađivanje" energije gradijenta u strukturu ATP-a moguće je zahvaljuju
ći specifičnoj strukturi i osobinama ATP-sintaze, enzima koji katalizuje oksidativnu fosforilaciju.
ATP-sintaza je, kao i komponente respiratornog lanca, takođe lokalizovana u unutrašnjoj mem
brani mitohondrija. Kako je njena funkcija tesno povezana sa funkcijom respiratornog lanca, često se
obeležava i kao respiratorni kompleks V. Kako je najpre otkrivena njena sposobnost da katalizuje
reakciju suprotnog smera, hidrolizu ATP-a, naziva se i ATP-aza, ili FiFo-ATP-aza.
ATP-sintaza ima najkompleksniju strukturu među proteinima unutrašnje membrane mitohondrija,
a sastoji se od dve strukturne i funkcionalne jedinice, F^ i F0 (Slika 14-13). F0-subjedinica je hidrofo-
Elektrohemijski gradijent čini gradijent koncentracije H+-jona povezan sa gradijentom pozitivnog naeiektrisanja
koje nose ti joni.
ban transmembranski protein, sastavljen od više subjedinica različitih tipova koje formiraju kanal za
translokaciju H+-jona kroz membranu. F r jedinica je isturena ka matriksu, a sastoji se od devet globu-
larnih subjedinica, među kojima je zastupljeno pet različitih polipeptidnih lanaca, obeleženih grčkim
slovima a, P, y, 5 i e. Aktivni centar ATP-sintaze lokalizovan je na F r jedinici enzima.
Slika 14-13. Struktura ATP-sintaze (FiFo-ATP-aze) unutrašnje membrane

mitohondrija.
Dakle, mehanizam fosforilacije ADP-a do ATP-a pod dejstvom ATP-sintaze mogao bi se up-
rošćeno predstaviti kroz tri procesa:
1. Translokacija H+-jona iz međumembranskog prostora u matriks mitohondrija, kroz kanal koji for
mira Fo-jedinica. U toku ovog transfera dolazi do narušavanja elektrohemijskog gradijenta H+-
jona.
2. Kataliza stvaranja fosfoanhidridne veze ATP-a pod dejstvom Frjedinice.
3. Sprega translokacije H+-jona kroz F0-jedinicu sa stvaranjem ATP-a pod dejstvom F^ čvrsta spre
ga između F0 i F r jedinica omogućuje ulazak H+-jona u matriks samo pod uslovom da se istov
remeno stvara ATP. Smatra se da pri prolasku H+-jona kroz kanal F0 dolazi do promene konfor-
macije F1( što omogućuje fosforilaciju ADP-a.
Kako kanal ATP-sintaze u mitohondrijama sa očuvanom strukturom i funkcijom membrane pred
stavlja jedini put kojim H+-joni mogu da uđu u matriks, procesi transporta elektrona i oksidativne fos
forilacije su čvrsto povezani. U slučaju oštećenja membrane, ili pod dejstvom nekih agenasa koji je
čine propusnom za H+-jone7, ovi joni prolaze kroz membranu mimo ATP-sintaze. U tom slučaju, tran
sport elektrona može da teče, ali se oslobođena energija ne može iskoristiti za sintezu ATP-a, već se
gubi u vidu toplote.
Poznato je da neki hemijski agensi, kao što je nrp. 2,4-dinitrofenol, dovode do raskidanja sprege transporta
elektrona sa oksidativnom fosforilacijom. Takvi agensi deluju kao jonofori koji transportuju H+-jone kroz mem
branu, pa dolazi do narušavanja gradijenta bez korisćenja njegovog elektrohemijskog potencijala za sintezu
ATP-a.
Termodinamička efikasnost transporta elektrona

U reakciji oksidacije NADH molekularnim kiseonikom oslobađa se velika količina energije, zahva
ljujući velikoj razlici između standardnih redukcionih potencijala NADH (E 0 ' = -0,315 V) i 0 2 (E 0 ' =
+0,815 V):
NADH + H + + 1 /a0 2 -> NAD + + H 2 0

AE°' = 1,130 V AG0' = -218 kJ/mol
Deo oslobođene energije koristi se za sintezu 3 mola ATP-a po molu NADH u procesu oksidativ-
ne fosforilacije:
3ADP + 3Pi -> 3ATP

AGo'= +91,5kJ/mol
Prema tome, termodinamička efikasnost oksidativne fosforilacije pod standardnim uslovima izno
si:
91,5/218 = 0,42(42%)
Međutim, pod fiziološkim uslovima (realne koncentracije reaktanata i pH), efikasnost procesa je
znatno veća i iznosi oko 70%.
F. TRANSPORTNI SISTEMI POVEZANI SA STVARANJEM ATP-a

U unutrašnjoj membrani mitohondrija funkcionišu dva transportna sistema, koji direktno omogu
ćuju normalno stvaranje ATP-a. Zadatak tih transportnih sistema je da omoguće ulazak supstrata
potrebnih za oksidativnu fosforilaciju (ADP-a i neorganskog fosfata) u mitohondrije, kao i izlazak nas-
talog ATP-a u citozol, gde će se iskoristiti za potrebe anaboličkih puteva.
Respiratorni
ATP-sintaza kompleksi
H+ H+
Slika 14-14. Transportni sistemi unutrašnje membrane mitohondrija povezani

sa procesom oksidativne fosforilacije.
ADP ulazi u mitohondrije posredstvom ATP-ADP transportera, u zamenu za ATP, tako da ovaj
sistem antiporta istovremeno omogućava i izlazak ATP-a (Slika 14-14).
Neorganski fosfat ulazi u mitohondrije posredstvom fosfatnog transportera, koji funkcioniše kao
simport fosfata i H + -jona. Ulazak H + -jona smanjuje gradijent tog jona, stvoren aktivnošću respirator
nog lanca, što znači da ovaj transport praktično troši energiju oslobođenu transportom elektrona res
piratornim lancem. Fosfatni transporter nije jedini primer transporta ove vrste u unutrašnjoj membrani
mitohondrija, već postoje i drugi sistemi (npr. transport Ca 2 + -jona) koji vrše svoju funkciju na račun
energije respiratornog lanca.
G. ENERGETSKI BILANS AEROBNOG METABOLIZMA GLUKOZE

Prilikom razmatranja energetskog bilansa katabolizma glukoze p*d anaerobnim usiovima-(do
laktata, v. Poglavlje 12), videli smo da se za svaki molekul glukoze koji prođe kroz glikolitički put,
stvori po dva molekula ATP-a:
C 6 H 1 2 0 6 + 2ADP + 2P, • 2Laktat + 2H + + 2H 2 0 + 2ATP
Međutim, ppjLitf&&ViiiMi}QMi2&, piruvat stvoren u glikolitičkom putu ne konvertuje se u laktat,
već se uključuje u aerobnu fazu katabolizma, u kojoj dolazi do kompletne oksidacije glukoze. Pri to
me, za svaki molekul glukoze oksidovan do ugljen-dioksida i vode, nastaje po 38 molekula ATP-a:
*• 6C0 2 + 44H 2 0 + 38ATP
C
6 H 12°6 + 38ADP + 38P/ + 6 0 2
• Reoksidacija 10 niolekulaJJ£y|j^
Glikoliza u aerobnim uslovima: 2 NADH 8 6
Reakcija piruvat-dehidrogenaze: 2 x 1 NADH O 6
Ciklus limunske kiseline: 3 x 2 NADH ? J 18
• Reoksidacija 2 molekula££Qhfe 0 4
• ATP stvoren u glikolizi 2
• GTP stvoren u ciklusu limunske kiseline (GTP-»ATP) 2
Ukupno: 38
H. REGULACIJA STVARANJA ATP-a

Stvaranje ATP-a regulisano je posredstvom većeg broja regulatornih mehanizama na taj način,
da brzina njegovog stvaranja zavisi od trenutnih potreba ćelije. Proces oksidativne fosforilacije u in
taktnim mitohondrijama čvrsto je spregnut sa transportom elektrona, pa zbog toga inhibicija jednog
od ovih procesa inhibira i drugi. Pored toga, postoji više regulatornih mehanizama kojima se ostvaru
je koordinisana kontrola glikolize, ciklusa limunske kiseline i oksidativne fosforilacije.
Kontrola oksidativne fosforilacije
Kako oksidativna fosforilacija u potpunosti zavisi od energije koju obezbeđuje transport elektrona
respiratornim lancem, svaka promena aktivnosti respiratornog lanca će uticati na brzinu stvaranja
ATP-a. Kao i kod drugih metaboličkih puteva, i kod transporta elektrona glavno regulatorno mesto
predstavlja jedna ireverzibilna reakcija. U ovom slučaju, to je reakcija koju katalizuje citohrom c-
oksidaza (kompleUmt>^. Brzina ove reakcije u najvećoj meri zavisi od raspoloživosti jednog od njego
vih supstrata, redukovanog oblika citohroma c. Ako posmatramo transport elektrona i oksidativnu
fosforilaciju kao spregnute procese, onda stvaranje redukovanog oblika citohroma c na račun elek
trona sa NADH možemo prikazati sledećom reakcijom:
yNADH + citohrom c (oksidovan) + ADP + P) ^ ~" j N A D " ^ citohrom c (redukovan) + ATP
Ovaj broj molekula ATP-a podrazumeva da su elektroni sa citoplazmatičnog NADH stvorenog u glikolizi trans-
portovani u mitohondrije posredstvom malat-aspartatnog šatl-sistema,. Ako se elektroni prenose glicerol-
fosfatnim šatl-sistemom, ne dobijaju se po tri ATP-a po molekulu NADH, već dva, pa će ukupan prinos reoksi-
dacije NADH nastalog u glikolizi biti 4, što odgovara zbiru od ukupno 36, umesto 38 molekula ATP-a.
Prema zakonu o dejstvu aktivnih masa, povećanje vrednosti odnosa [NADH]/[NAD+] i [ADP][P/]/
[ATP] pomera ravnotežu reakcije udesno, odnosno favorizuje stvaranje redukovanog citohroma c.
Time se ubrzava transport elektrona, a time i oksidativna fosforilacija. Pošto ADP ima ulogu akcepto-
ra fosforil-grupe u oksidativnoj fosforilaciji, brzina tog procesa raste sa porastom koncentracije ADP-
a; ovaj regulatorni efekat ADP-a naziva se akceptorska kontrola^
Koordinisana kontrola glikolize, CLK i oksidativne fosforilacije

Glikoliza, ciklus limunske kiseline i oksidativna fosforilacija su glavni procesi u kojima se stvara
ATP. Energiju za oksidativnu fosforilaciju obezbeđuje funkcija respiratornog lanca, koja s druge stra
ne zavisi od stalnog priliva elektrona, odnosno visoke vrednosti odnosa [NADH]/[NAD*]. Dakle,
NADH nastaje iz NAD+ u glikolizi i CLK, a troši se reoksidacijom do NAD+ u transportu elektrona. Za
to je logično da visok odnos [NADH]/[NAD+] ubrzava transport elektrona, a istovremeno usporava
glikolizu i ciklus limunske kiseline inhibirajući određene enzime. U odgovarajućim poglavljima je već
navedeno da visoka vrednost [NADH]/[NAD+] deluje inhibitorno na glikolitički enzim fosfofruktokina-
zu-1 (Poglavlje 12), multienzimski kompleks piruvat-dehidrogenaze, kao i sva tri regulatorna enzima
CLK (Poglavlje 13). To znači da se procesi u kojima se stvara NADH usporavaju onda kada je njego
va koncentracija u ćeliji već visoka, sve dok se ne utroši aktivnošću respiratornog lanca. Tada opada
vrednost odnosa [NADH]/[NAD+], pa se glikoliza i ciklus limunske kiseline ubzavaju, obezbeđujući
nove količine NADH.
ATP i ADP su već u više navrata pominjani kao ključni modulatori regulatornih enzima glikolize i
CLK: ADP kao aktivator, a ATP kao inhibitor. Pored direktnog uticaja, oni utiču na brzinu glikolize i
posredstvom citrata, intermedijera CLK. Kada je energetski nivo u ćeliji visok, koncentracija ATP-a je
visoka, a ADP-a niska, što usporava ciklus limunske kiseline počev od reakcije izocitrat-
dehidrogenaze, dakle u fazi nakon stvaranja citrata. Nagomilani citrat izlazi iz mitohondrija putem
specifičnog transportnog sistema i u citozolu inhibira glavni regulatorni enzim glikolize, fosfofruktoki-
nazu-1, usporavajući na taj način dalju razgradnju glukoze.
Poglavlje 15.
Katabolizam lipida
Masne kiseline i triacilgliceroli kao forma njihovog skladištenja, predstavljaju važan izvor energije
u organizmu. Dugolančane masne kiseline oksiduju se do ugljen-dioksida i vode u skoro svim tkivima
kičmenjaka, osim mozga. Međutim, pod određenim uslovima, mozak može da oksiduje p-
hidroksibutirat, intermedijer katabolizma masnih kiselina. Neka tkiva, kao što je npr. srčani mišić obe-
zbeđuju najveći deo energije oksidacijom masnih kiselina.
Hemijska energija sadržana u strukturi masnih kiselina oslobađa se u procesu tzv. p-oksidacije
masnih kiselina do acetil-KoA, koji se zatim oksiduje do ugljen-dioksida i vode u zajedničkim putevi-
ma katabolizma: CLK i transportu elektrona respiratornim lancem.
A. OKSIDACIJA MASNIH KISELINA

Da bi se uključile u proces p-oksidacije, masne kiseline moraju da se aktiviraju i transportuju u
mitohondrije, gde su lokalizovani enzimi koji učestvuju u ovom metaboličkom putu.
Aktivacija masnih kiselina i transport u mitohondrije
o O O O
// II II II
R—C + O — P — O — P — O — P—O—adenozin
\ I I I
~0 0~ O" 0~
Masna
ATP
kiselina
neorganska
pirofosfataza
pp . ^ 2 P,
KoASH
H20
O O
il _ II
R—C—SKoA + O — P — O—adenozin
l_
Acil-KoA °
AMP
Slika 15-1. Aktivacija masne kiseline pod dejstvom acil-KoA sintetaze.

Masne kiseline se aktiviraju tako, što na račun energije ATP-a reaguju sa koenzimom A, pri če
mu nastaje odgovarajući acil-KoA (Slika 15-1). Reakciju katalizuje grupa od najmanje tri enzima,
acil-KoA sintetaza (ili tiokinaza), koje se međusobno razlikuju prema specifičnosti u odnosu na du
žinu lanca masne kiseline koju aktiviraju. Tako npr. sintetaza acil-KoA dugolančanih masnih kiselina
katalizuje reakciju sinteze palmitoil-KoA. Acil-KoA sintetaze su vezane za endoplazmatični retikulum
ili spoljašnju membranu mitohondrija.
Za stvaranje tioestarske veze acil-koenzima A potrebna je veća količina energije od one koju
može da obezbedi odvajanje samo jednog (y) fosforil-ostatka ATP-a. Ovu energiju obezbeđuje piro-
fosfatno cepanje ATP-a (odvajanje p i y fosforil-ostataka, v. Poglavlje 11), a nastali pirofosfat razlaže
se dejstvom neorganske pirofosfataze, čime se ravnoteža reakcije pomera u korist sinteze acil-KoA.
Unutrašnja membrana mitohondrija nije permeabilna za acil-koenzime A većine masnih kiselina
(C12 do Cis), već se acil-grupa acil-KoA transportuje u mitohondrije posredstvom karnitinskog šatl-
sistema. U ovom sistemu učestvuju dva izoenzima karnitin-palmitoil transferaze, koji katalizuju
reverzibilnu reakciju transfera acil-grupe sa acil-KoA na karnitin, ili sa acil-karnitina na KoA:
OH O
I II
(CH 3 ) 3 N — CH 2 —CH—CH 2 —COO~ R—C—SKoa
Karnitin (4-trimetilamino-
3-hidroksibutirat)
karnitin-palmitoil transferaza
O
I!
R—C—O
+ I
(CH 3 ) 3 N — CH 2 —CH—CH 2 —COO" H —SKoA
Acil-karnitin
Na spoljašnjoj površini unutrašnje membrane mitohondrija, nalazi se izoenzim karnitin-palmitoil

transferaza /, koja katalizuje reakciju stvaranja acil-karnitina iz kamitina i acil-koenzima A (Slika 15-
2, reakcija 1). Nastali acil-karnitin transportuje se u matriks mitohondrija posredstvom specifičnog
karnitinskog transportera u unutrašnjoj membrani (Slika 15-2, reakcija 2). Ovaj transporter funkcioni-
še kao antiport, koji za svaki molekul acil-karnitina unetog u mitohondrije, prenosi molekul slobodnog
karnitina iz mitohondrija u citozol. izoenzim lokalizovan na unutrašnjoj površini unutrašnje membrane
mitohondrija, karnitin-palmitoil transferaza II, katalizuje transfer acil-grupe sa acil-karnitina na mi-
tohondrijalni KoA, pri čemu nastaje acil-KoA i slobodan karnitin (Slika 15-2, reakcija 3). Kao što je
već rečeno, slobodan karnitin se vraća u citozol putem karnitinskog transportera (Slika 15-2, reakcija
4), čime se obezbeđuje kontinuirana funkcija ovog šatl-sistema.
Citozol Unutrašnja Matriks

membrana
mitohondrija
0 O
II
R — C—SKoA- Karnitin Karnitin R — C—SKoA
M Y karnitin-palmitoi skf-\; karnitin-palmitoil ^3
1 transferaza I transporter transferaza II 1
H—SKoA R — C— Karnitin -r*~ R — C—Karnitin H—SKoA
II
O O
Slika 15-2. Karnitinski šatl-sistem unutrašnje membrane mitohondrija prenosi aktiviranu

acil-grupu iz citozola u matriks mitohondrija, gde će se uključiti u proces p-oksidacije.
O!
Z. Jelić-lvanović: Katabolizam lipida 15-3
/^-Oksidacija zasićenih masnih kiselina

Kako većina prirodnih masnih kiselina sadrži paran broj ugljenikovih atoma, još pri kraju XIX veka
se pretpostavljalo da se masne kiseline sintetišu i razlazu postepenim dodavanjem, odnosno oduzi
manjem fragmenata od dva C-atoma. Rezultati dugogodišnjih istraživanja potvrdili su ovu pretposta
vku, pa je danas potpuno rasvetljen metabolički put p-oksidacije, u kojem, posredstvom određenih
enzima dolazi do skraćivanja lanca masne kiselina za dva po dva C-atoma, dok se lanac potpuno ne
razloži na C2-fragmente.
Pregled p-oksidacije
R-CH 2 -CH 2 -CO-KoA (C16)

. FAD
Respiratorni lanac
—* FADH 2 ||§ (koenzim Q):
2 mola ATP/mol FADH,
R-CH = CH-CO-KoA
H20-^
Respiratorni lanac
(kompleks I):
3 mola ATP/moi NADH
R-C-KoA + AcetH-KoA ^
II
O
• Aceti!-KoA
-• Acetil-KoA
Ciklus
•> Acetil-KoA
limunske
kiseline
-> Acetil-KoA
-*• AcetiS-KoA
• Acetil-KoA
Acetil-KoA j
Slika 15-3. (3-Oksidacija palmitoil-KoA. Pri svakom prolazu kroz niz od četiri reakcije, odvaja
se po jedan molekul acetil-KoA. Jedan molekul palmitinske kiseline (C16), posle aktivacije
sedam puta prolazi kroz taj niz reakcija, pri čemu nastaje ukupno osam molekula acetil-KoA.
Proces p-oksidacije zasićenih masnih kiselina, tačnije rečeno odgovarajućeg acil-koenzima A,

odvija se u mitohondrijama pod dejstvom četiri enzima (Slika 15-3). U prvoj reakciji dolazi do oksida
cije na a- i p-ugljenikovim atomima, uz stvaranje dvogube veze. Akceptor elektrona je FAD, a stvore-
ni FADH2 se reoksiduje posredstvom respiratornog lanca, uz oslobađanje energije. Druga reakcija

predstavlja enzimski katalizovanu adiciju vode na dvogubu vezu, a proizvod te reakcije ima -OH
grupu na p-C-atomu. U trećoj reakciji, hidroksilna grupa se oksiduje do keto-grupe, uz redukciju
NAD+ do NADH. Reoksidaciju NADH takođe obezbeđuje respiratorni lanac, ali se pritom oslobađa
više energije nego prilikom reoksidacije FADH2 (v. Poglavlje 14). Konačno, u četvrtoj reakciji, uz
učešće još jednog molekula koenzima A, dolazi do cepanja lanca uz odvajanje C2-fragmenta u obliku
acetil-KoA. Pored acetil-KoA, produkt poslednje reakcije je i acil-KoA čija je acil-grupa skraćena za
dva ugljenikova atoma. On se uključuje u sledeći krug p-oksidacije, a ovaj proces se ponavlja onoliko
puta koliko je potrebno da se ceo lanac razloži na odgovarajući broj molekula acetil-KoA. Acetil-KoA
se dalje oksiduje u zajedničkim putevima katabolizma (CLK i transport elektrona respiratornim lan
cem), uz oslobađanje velike količine energije (Poglavlje 13 i Poglavlje 14).
Na Slici 15-3 prikazana je p-oksidacija palmitoil-KoA (palmitinska kiselina sadrži 16 ugljenikovih
atoma). Vidi se da se ona u tom procesu razlaže na osam molekula acetil-KoA, za šta je potrebno da
sedam puta prođe kroz ranije opisani niz od četiri reakcije (u poslednjem krugu, razlaganjem butiril-
KoA, nastaju dva molekula acetil-KoA). Dakle, možemo uopšteno reći da je za razlaganje masne
kiseline Cn potrebno da njen acil-KoA prođe kroz n/2 - 1 krugova p-oksidacije.
Reakcije p-oksidacije
(1) Prva oksidacija. Pod dejstvom enzima acil-KoA dehidrogenaze, u prvoj reakciji dolazi do oksi
dacije na a- i p- ugljenikovim atomima acil-koenzima A:
FAD FADH,
R - C H 2 - C H 2 - C O - S -KoA - ^ ^ • R
R_-C
C==CC--CCOO--SS- -Klo A
I
H
Acil-KoA trans-A2 -enoil-Ko A
Mitohondn'je sadrže tri različite acil-KoA dehidrogenaze, specifične za kratkolančane, sred-

njolančane, odnosno dugolančane masne kiseline. Urođeni nedostatak acil-KoA dehidrogenaze
masnih kiselina srednje dužine lanca, jedan je od mogućih uzroka tzv. sindroma iznenadne smrti
kod dece. Posle obroka, glukoza je glavni izvor energije, ali kad nivo glukoze opadne, oksidacija
masnih kiselina mora da se ubrza da bi se obezbedila energija. Sindrom iznenadne smrti kod
dece sa deficijencijom srednjolančane acil-KoA dehidrogenaze, može da bude prouzrokovan ne
dostatkom navedene ravnoteže između oksidacije glukoze i masnih kiselina.
Elektroni sa FADH2 se uključuju u proces transporta elektrona respiratornim lancem preko
jednog drugog flavoproteina, koji se naziva eiektron-transferni flavoprotein (ETF). ETF prima
elektrone od FADH2, a predaje ih koenzimu Q:
ATP ATP
e- e- 6 Kompleks e- Kompleks e-
FADH2 • ETF • KoQ • • • 02 |
III IV
(2) Hidratacija. Enzim enoil-KoA hidrataza katalizuje reakciju adicije vode na dvogubu vezu trans-
A2-enoil-KoA. Reakcija je stereospecifična, pa u njoj nastaje 3-L-hidroksiacil-KoA:
H
OIP
l p a
V 3 2 1
R-C = C - C O - S - K o A CO-S-KoA
I -^ • R-CH-CH,-(
I
H OH
2
frans-A -enoil-KoA 3-L-Hidroksiacil-KoA
Z Jelić-lvanović: Katabolizam lipida 15-5
(3) Druga oksidacija. U trećoj reakciji dolazi do oksidacije hidroksilne grupe L-hidroksiacil-KoA do
keto-grupe, uz redukciju NAD+ do NADH. Reakciju katalizuje 3-L-hidroksiacil-KoA dehidroge-
naza, koja je specifična isključivo za L-stereoizomer supstrata:
NADH
NAD4 + H+
3 a
R-CH-CH2-CO-S-KoA -^-^ • RR--CC- -C H 2 - C O - S - K o A
I II
OH O
3-L-Hidroksiacil-KoA p-Ketoacil-KoA
NADH se reoksiduje posredstvom respiratornog lanca, tako što predaje par elektrona respirator
nom kompleksu I:
ATP ATP ATP
e- Kompleks e- e- Kompleks e- Kompleks e-

•
NADH •
I
• KoQ
III
•
IV
•
o,
(4) Odvajanje acetil-KoA. U poslednjoj reakciji svakog kruga p-oksidacije, p-ketoacil-KoA reaguje
sa molekulom slobodnog KoA i pri tome se čepa (na mestu obeleženom strelicom) na acetil-KoA
i acil-KoA skraćen za dva ugljenikova atoma. Reakciju katalizuje enzim p-ketoacil-KoA tiolaza,
ili kraće tiolaza:
KoA-SH
•C-
II
•CH 2 -C-S-KoA
II
1 R-C-S-KoA
II
+ CH C-S
" II
KoA
o O O o
P-Ketoacil-KoA Acil-KoA Acetil-KoA
(kraći za 2 C-atoma)
Energetski bilans p-oksidacije

Videli smo da u svakom krugu p-oksidacije nastaje pod jedan moiekul acetil-KoA, NADH, FADH2)
čija je metabolička sudbina ilustrovana na Slici 15-3. Pri oksidaciji molekula acetil-KoA u ciklusu li
munske kiseline dobijaju se tri molekula NADH, jedan FADH2 i jedan GTP (Poglavlje 13).
Dakle, energetski bilans oksidacije palmitinske kiseline, može se izvesti na siedeći način:
(1) Za potpuno razlaganje palmitoil-KoA potrebno je sedam krugova p-oksidacije, pri čemu se dobija
7 molekula NADH i 7 FADH2.
(2) U sedam krugova p-oksidacije nastaje 8 molekula acetil-KoA, koji u ciklusu limunske kiseline
ukupno daju 24 molekula NADH, 8 FADH2 i 8 GTP.
(3) Dakle, ukupno se oba procesa (p-oksidacija i oksidacija acetil-KoA u CLK) dobija 31 moiekul
NADH, 15FADH 2 i8GTP.
(4) Kako se od svakog molekula NADH u transportu elektrona dobijaju po tri molekula ATP-a, od
svakog FADH2 po dva, i kako je svaki moiekul GTP-a energetski ekvivalentan ATP-u, ukupan
prinos ATP-a je siedeći:
31-3 + 15-2 + 8 = 131 moiekul ATP/molekul oksidovanog palmitoil-KoA
(5) Za aktivaciju palmitinske kiseline troši ATP (pirofosfatno cepanje jednog molekula ATP-a ener
getski je ekvivalentno utrošku dva molekula ATP-a, v. Poglavlje 11). Dakle, pri oksidaciji svakog
molekula palmitinske kiseline, dobija se 131 - 2 = 129 molekula ATP-a.
Oksidacija nezasićenih masnih kiselina
SKoA
3NAD+ + 3FAD + 3KoA-SH

3 kruga p-oksidacije
3NADH + 3FADH2 + 3Acetil-KoA
Problem 1;
P,Y-dvoguba veza
SKoA
enoil-KoA izomeraza
SKoA
0
jedan krug p-oksidacije
NAD + + FAD + KoASH
+ prva oksidacija
NADH + FADH2 + Acetil-KoA sledećeg kruga
Problem 2;
A4-dvoguba veza
NADPH + IV 2,4-dienoil-KoA
NADP"1 A reduktaza
O
II
SKoA
3,2-enoil-KoA
izomeraza
O
II
G,
SKoA
Nastavak p-oksidacije
Slika 15-4. Oksidacija linoleinske kiseline. Na slici su prikazani intermedijeri koji se

ne mogu katabolisati pod dejstvom enzima p-oksidacije, kao i enzimi koji ih konver-
tuju u normalne intermedijere p-oksidacije.
Skoro sve prirodne nezasićene masne kiseline sadrže samo c/s-dvogube veze, najčešće između
C9 i C10 (A9-dvoguba veza). Ako se u molekulu nalazi dve ili više dvogubih veza, one su raspoređe
ne u intervalima od po tri C-atoma, dakle nikada nisu konjugovane. Zbog prisustva ovih dvogubih
veza, u određenim fazama p-oksidacije nezasićenih masnih kiselina stvaraju se intermedijeri koji ne
mogu da budu supstrati ni jednog od četiri enzima tog metaboličkog puta. Ovakvi intermedijeri se
posredstvom tri dodatna enzima konvertuju u intermedijere p-oksidacije.
Dejstvo ova tri enzima ilustrovano je na Slici 15-4, na kojoj je prikazan katabolizam linoleinske ki
seline (sa A9 i A12-dvogubim vezama). Proces započinje na isti način kao kod zasićenih masnih kise
lina, pa se u tri kruga p-oksidacije lanac linoleil-KoA skraćuje za 6 C-atoma. Proizvod trećeg kruga p-
oksidacije ove masne kiseline je enoil-KoA sa c/s-dvogubom vezom između p- i X- ugljenikovih ato
ma, tj. c/s-A3-enoil-KoA. Intermedijer ovakve strukture nije supstrat enoil-KoA hidrataze (druga reak
cija p-oksidacije). Ovaj problem se rešava dejstvom enoil-KoA izomeraze, enzima koji katalizuje
konverziju c/'s-A3-enoil-KoA u fra/7S-A2-enoil-KoA, koji je normalan supstrat enoil-KoA hidrataze. To
omogućuje nastavak četvrtog kruga p-oksidacije uz odvajanje još jednog molekula acetil-KoA:
enoil-KoA izomeraza
c/'s-A3-enoil-KoA *- frans-A2-enoil-KoA
U prvoj reakciji petog kruga p-oksidacije linoleinske kiseline, nastaje 2,4-dienoil-KoA, dakle in
termedijer sa A4-dvogubom vezom1, koji je loš supstrat za enoil-KoA hidratazu. NADPhf-zavisna 2,4-
dienoil-KoA reduktaza katalizuje redukciju A4-dvogube veze, pri čemu se kod sisara stvara trans-
A3-enoil-KoA. Konačno, enzim 3,2-enoil-KoA izomeraza katalizuje konverziju fraA?s-A3-enoil-KoA u
trans-A2 enoil-KoA:
2,4-dienoil-KoA reduktaza
2,4-dienoil-KoA + NADPH + H+ - fra/?s-A3-enoil-KoA + NADP+
.... . 3,2-enoil-KoA izomeraza

trans-A3-eno\\-KoA • trans- A2-enoil-KoA
Oksidacija masnih kiselina sa neparnim brojem C-atoma
Videli smo da se masne kiseline sa parnim brojem C-atoma razlazu u potpunosti do acetil-KoA.
Međutim, u hrani može naći i izvesna količina masnih kiselina sa neparnim brojem C-atoma (sintetišu
ih neke biljke i morski organizmi). Jedina razlika između katabolizma masnih kiselina sa parnim i ne
parnim brojem C-atoma je ta da se kao produkti poslednjeg kruga p-oksidacije masnih kiselina sa
neparnim brojem C-atoma dobijaju po jedan molekul acetil-KoA i jedan molekul propionil-KoA. Zbog
toga se razmatranje puta oksidacije ovakvih masnih kiselina svodi na razmatranje puta katabolizma
propionil-KoA.
Pored toga što je proizvod p-oksidacije masnih kiselina sa neparnim brojem ugljenikovih atoma,
propionil-KoA se takođe stvara u katabolizmu nekih aminokiselina, i to: izoleucina, valina i metionina.
Njegov katabolizam se može podeliti u tri faze. U prvoj fazi, kroz tri enzimske reakcije, propionil-KoA
se karboksiliše uz utrošak energije ATP-a i konvertuje u sukcinil-KoA (Slika 15-5).
coo-
ADP
^ "ATP + P, ^ ^
CH,2 V 1y / 2 3 CH,
I > * » " I "
c=o f c=o
I co2 • i
SKoA SKoA
Propionil-KoA Sukcinil-KoA
Slika 15-5. Konverzija propionil-KoA u sukcinil-KoA (1 - propionil-KoA kar-

boksilaza, 2 - metilmalonil-KoA racemaza, 3 - metilmalonil-KoA mutaza).
1
Intermedijeri ovog tipa se javljaju zbog prisustva dvogube veze na parnom ugljenikovom, atomu, u ovom slu
čaju na C12.
U drugoj fazi, sukcinil-KoA se konvertuje u L-malat pod dejstvom tri enzima ciklusa limunske ki
seline: sukcinil-KoA sintaze, sukcinat-dehidrogenaze i fumaraze (metilmalonil-KoA se stvara kao
međuproizvod ovih reakcija):
Enzimi CLK
Sukcinil-KoA > *- • L-Malat
Dalja konverzija L-malata ciklusom limunske kiseline u oksalacetat, ne bi vodila njegovom razla
ganju, zbog toga što se oksalacetat ne katabolizuje u toku CLK, već se u svakom krugu obnavlja.
Zato u trećoj fazi katabolizma propionil-KoA, L-malat postaje supstrat jedne drugačije malat-
dehidrogenaze, matičnog enzima, koji ga dekarboksiliše i oksiduje do piruvata:
NADPH
coo- NAPP+ + H" coo-
I
VJ .
s
CI — H c=o
I I
ChL CH 3
| 2
coo- •CXt:'.
L-Malat Piruvat
Oksidacija masnih kiselina vrlo dugog lanca

lako se najveći deo masnih kiselina oksiduje u mitohondrijama, p-oksidacija se odvija i u peroksi
zomima jetre, bubrega i drugih tkiva. Glavna funkcija peroksizomalne p-oksidacije je skraćivanje ma
snih kiselina vrlo dugog lanca (>22 C-atoma), čime se olakšava njihov dalji katabolizam pod dejs
tvom enzima mitohondrija.
U procesu peroksizomalne p-oksidacije, masne kiseline vrlo dugog lanca podležu istim hemij-
skim promenama kao i masne kiseline koje se oksiduju u mitohondrijama, mada se enzimi koji katali-
zuju ova dva procesa međusobno razlikuju. Tok celog procesa u peroksizomima može da se podeli u
pet faza:
1. Difuzija masnih kiselina vrlo dugog lanca u peroksizome (neposredovani transport, za razliku
od načina ulaska masnih kiselina u mitohondrije)
2. Aktivacija pod dejstvom peroksizomalne acil-KoA sintetaze (enzim je specifičan za masne ki
seline vrlo dugog lanca)2
3. Skraćivanje lanca putem nekoliko krugova p-oksidacije, najčešće do C8 (oktanoil-KoA)
4. Stvaranje estara masnih kiselina skraćenog lanca i karnitina, izlazak acil-karnitina iz peroksi-
zoma putem difuzije
5. Ulazak acil-karnitina u mitohondrije i kompletna oksidacija masnih kiselina
Ako se uporede procesi oksidacije masnih kiselina u mitohondrijama i peroksizomima, može se
uočiti da se oni razlikuju po mehanizmu ulaska masnih kiselina u organele, kao i po tipu enzima koji
katalizuju reakcije p-oksidacije. p-Oksidacija u peroksizomima odvija se pod dejstvom tri enzima:
(1) Acil-KoA oksidaza:
.,.,» ~ Acil-KoA oksidaza ± „ ., ,, A ,, ^
Acil-KoA + 0 2 • frans-A2-enoil-KoA + H 2 0 2
lako FAD učestvuje u ovoj reakciji kao kofaktor, reakcija se bitno razlikuje od odgovarajuće reak
cije u mitohondrijama po tome što se elektroni prenose sa acil-KoA direktno na kiseonik (bez posred-
2
Nasledno oboljenje, X-adrenoleukodistrofija, prouzrokovano je urođenim deficitom peroksizomalne acil-KoA
sintetaze, zbog čega je blokiran proces p-oksidacije u peroksizomima, a nagomilane masne kiseline vrlo dugog
lanca dovode do propadanja mijelina.
stva respiratornog lanca). Zbog toga se u svakom krugu peroksizomalne (3-oksidacije dobija po dva
molekula ATP-a manje nego u mitohondrijama. Vodonik-peroksid stvoren u ovoj reakciji razlaže se
pod dejstvom kata laže, enzima čija je aktivnost u peroksizomima vrlo visoka:
.. ~ Katalaza ,, ^ ., ^
H202 • H20 + V202
(2) Enoil-KoA hidrataza i 3-L-hidroksiacil-KoA dehidrogenaza peroksizoma predstavljaju jedan,

bifunkcionalni enzim, a reakcije koje katalizuju ova dva aktivna centra enzima identične su odgovara
jućim reakcijama u mitohondrijama (druga i treća reakcija p-oksidacije).
(3) Tiolaza katalizuje istu reakciju kao u mitohondrijama (četvrta reakcija p-oksidacije), ali se razlikuje
od mitohondrijalnog enzima po svojoj specifičnosti prema supstratu. Naime, ovaj enzim ne može da
deluje na acil-koenzime A sa lancem od osam ili manje C-atoma. Zbog toga oksidacija masnih kiseli
na u peroksizomima nije potpuna, već se završava u mitohondrijama.
Regulacija katabolizma masnih kiselina

Regulacija procesa p-oksidacije masnih kiselina ostvaruje se dejstvom kratkoročnih i dugoročnih
regulatomih faktora.
Kratkoročna regulacija vrši se na taj način što odgovarajući regulatomi faktori menjaju aktiv
nost enzima. Glavni regulatomi faktor ove vrste je malonil-KoA, intermedijer biosinteze masnih kise
lina. Malonil-KoA ima sposobnost da inhibira karnitin-palmitoil trar.sferazu I i time sprečava ulazak
masnih kiselina u mitohondrije, dakle inhibira njihov katabolizam još pre početka same p-oksidacije.
Koncentracija malonil-KoA zavisi od brzine sinteze masnih kiselina, koja je takođe regulisana pod
dejstvom određenih metabolita, kao i hormona (Poglavlje 18). Dakle, kada su potrebe organizma ta
kve da je sinteza masnih kiselina ubrzana, raste nivo malonil-KoA, što inhibira istovremeno odvijanje
suprotnog procesa, p-oksidacije.
Dugoročna regulacija se vrši pod dejstvom regulatomih faktora koji menjaju koncentraciju en
zima. Uticaj ovih faktora se ostvaruje na nivou jedra, pa do ispoljavanja efekta mora da prođe više
vremena (više sati ili, još češće, više dana). Glavni regulatomi faktori ovog tipa su hormoni koji regu-
lišu metabolizam glukoze, pre svega insulin i glukagon. Redovna fizička aktivnost i gladovanje dovo
de do takvih promena u ravnoteži ovih hormona, koje stimuiišu sintezu enzima p-oksidacije masnih
kiselina3.
lako je katabolizam masnih kiselina kontrolisan navedenim faktorima, brzina P-oksidacije u veli
koj meri zavisi od priliva slobodnih masnih kiselina iz njihovog glavnog depoa u masnom tkivu. Pro
cesi skladištenja masnih kiselina u obliku triacilglicerola i mobilizacije slobodnih masnih kiselina iz
masnog tkiva, kao i regulacija tih procesa, razmatrani su u sledećem delu ovog poglavlja.
B. TRIACILGLICEROLI KAO REZERVA MASNIH KISELINA

Masno tkivo je glavno mesto deponovanja masnih kiselina u formi triacilglicerola. Za razliku od
glikogena, čija sinteza teče dok se ne postigne određena granična količina u ćeliji, triacilgliceroli se
mogu deponovati u neograničenim količinama. Normalno uhranjena osoba prosečne telesne mase
od 70 kg, ima u svom organizmu deponovano oko 15 kg triacilglicerola. Ako se ima u vidu da se pri
oksidaciji masnih kiselina oslobađa velika količina energije, nije teško zaključiti da triacilgliceroli u
masnom tkivu predstavljaju ogromnu rezervu hemijske energije.
Izvori masnih kiselina koje se deponuju u masnom tkivu

Masne kiseline od kojih se sintetišu triacilgliceroli u masnom tkivu, potiču iz egzogenih ili endo
genih triacilglicerola. Egzogeni triacilgliceroli dospevaju do masnog tkiva putem cirkulacije, kao
Istovremeno dolazi do inhibicije sinteze enzima koji katalizuju suprotan proces, biosintezu masnih kiselina
(Poglavlje 18).
sastavni deo hilomikrona Hilomikroni su klasa lipoproteina koja nastaje u ćelijama tankog creva, a
sadrže veliku količinu triacilglicerola sintetisanih iz masnih kiselina koje su apsorbovane u digestiv-
nom traktu. Endogeni triacilgliceroli stvaraju se u jetri, pretežno iz masnih kiselina sintetisanih ta-
kođe u hepatocitima. Ovi triacilgliceroli se u jetri ugrađuju u lipoproteine vrlo niske gustine, VLDL-
čestice, koji se sekretuju iz hepatocita i putem krvi takođe dospevaju do ćelija masnog tkiva.
Preuzimanje masnih kiselina iz triacilglicerola sadržanih u hilomikronima i VLDL-česticama omo
gućuje enzim lipoproteinska lipaza. Ovaj enzim se nalazi na endotelu kapilara, a najviše u onima
koji prolaze kroz masno i mišićno4 tkivo. Lipoproteinska lipaza katalizuje hidrolizu triacilglicerola u
navedenim klasama lipoproteina, a slobodne (neesterifikovane) masne kiseline koje nastaju u toj re
akciji ulaze u ćelije. U ćelijama masnog tkiva, preuzete masne kiseline služe kao supstrati za sintezu
triacilglicerola i u toj formi se čuvaju sve dok se ne ukaže potreba za njihovim oslobađanjem i oksida
cijom (Slika 15-6). Insulin povećava aktivnost lipoproteinske lipaze i na taj način favorizuje stvaranje
rezervi u masnom tkivu.
Transport Transport
triacilglicerola masnih kiselina
(krv) (krv)
Masne kiseline
Hilomikroni, VLDL vezane za albumin
Deponovanje Mobilizacija
masti masnih kiselina
ft Aktivacija cAMP-
zavisnom fosforilacijom
(adrenalin, noradrenalin,
glukagon)
Ćelija
masnog tkiva U Inhibicija insulinom
Slika 15-6. Deponovanje masnih kiselina u formi triacilglicerola u masnom tkivu (le-
va polovina slike) i njihova mobilizacija (desna polovina slike).
Mobilizacija slobodnih masnih kiselina

Hidrolizu triacilglicerola u ćelijama masnog tkiva katalizuje enzim "hormon-senzitivna" lipaza,
čiji naziv potiče od činjenice da je njegova aktivnost regulisana pod dejstvom hormona. Adrenalin,
noradrenalin i glukagon deluju na ćelije masnog tkiva tako što aktiviraju adenilat-ciklazu, odnosno
povećavaju intracelularnu koncentraciju cAMP. U prisustvu povećane koncentracije cAMP, dolazi do
fosforilacije hormon-senzitivne lipaze, a time i do aktivacije tog enzima. Slobodne masne kiseline
izlaze iz ćelija masnog tkiva u cirkulaciju, gde se vežu u kompleks sa albuminom i transportuju do
drugih tkiva, kao što su jetra ili mišići (Slika 15-6). Mišići troše masne kiseline za zadovoljavanje vlas
titih energetskih potreba, a jetra koristi značajan deo za sintezu ketonskih tela, koja se sekretuju u
krv i oksiduju u perifernim tkivima.
U mišićnom tkivu se ne stvaraju rezerve masnih kiselina, već se one oksiduju da bi se obezbedila energija
potrebna za kontrakciju mišića.
Insulin ima suprotan efekat na metabolizam u masnom tkivu: on inhibira hormon-senzitivnu lipa-
zu, a time i proces mobilizacije masnih kiselina iz triacilglicerola masnog tkiva.
Sudbina glicerota
Pri hidrolizi triacilglicerola, pored masnih kiselina oslobađa se i glicerol, koji se putem krvi tran-
sportuje u jetru ili bubrege. U tim organima se konvertuje u intermedijer glikolize, dihidroksiaceton-
fosfat, pod dejstvom dva enzima: glicerol-kinaze i glicerol-fosfat-dehidrogenaze
CH,OH
2
CH27OH
I I
HO-C—H HO-C—H C=0
I 2
Glicerol-fosfat-
CH2OP03 dehidrogenaza CH2OP03 '
2
Glicero! L-Glicerol- Dihidroksiaceton-

3-fosfat fosfat
Zavisno od trenutnih metaboličkih potreba, dobijeni dihidroksiaceton-fosfat može da se uključi u

glikolizu, ili da posluži kao supstrat za biosintezu glukoze.
Metabolizam ketonskih teia
Kao što je ranije detaljno opisano, O O

acetil-KoA stvoren p-oksidacijom ma II II
CH 3 —C—SKaA + CH 3 —C—SKoA
snih kiselina u mitohondrijama, dalje
se oksiduje u ciklusu limunske kiseli Acetil-KoA Acetil-KoA
ne (Poglavlje 13). Međutim, znatan 1 tiolaza
deo acetil-KoA stvoren u ćelijama jet H—SKoA (acetil-KoA acetiltransferaza)
re ima drugačiju sudbinu: on se uklju
čuje u proces ketogeneze u mitohon O O
drijama hepatocita, pri čemu se stvara CH 3 —C— CH 2 —C—SKoA
acetoacetat i (3-hidroksibutirat. Ova
Acetoacetil-KoA
dva jedinjenja, kao i aceton, koji nas
O
taje spontanom dekarboksilacijom
acetoacetata u plućima, nazivaju se H 2 0 + CH 3 —C—SKoA hidroksimetilglutaril-KoA sintaza
jednim imenom ketonska tela. (HMG-KoA sintaza)
H—SKoA
Sinteza acetoacetata iz acetil-
KoA odvija se pod dejstvom tri enzi OH O
ma: I II
~ 0 2 C — CH 2 — C—CH 2 — C— SKoA
1. Pod dejstvom tiolaze, kondenzuju
se dva molekula acetil-KoA , gra CH 3
deći acetoacetil-KoA (Slika 15-7, p-Hidroksi-p-metilglutaril-KoA (HMG-KoA)
reakcija 1).
hidroksimetilglutaril-KoA lijaza
2. Acetoacetil-KoA reaguje sa trećim (HMG-KoA lijaza)
molekulom acetil-KoA, pri čemu
nastaje p-hidroksi-p-metilglutaril- O O
11 II
KoA (HMG-KoA). Ovaj proizvod je "0 2 C— C H 2 — e — C H 3 + CH 3 —C—SKoA
ujedno i intermedijer biosinteze
Acetoacetat Acetil-KoA
holesterola. Reakciju katalizuje
enzim HMG-KoA sintaza (Slika
15-7, reakcija 2). Slika 15-7. Biosinteza ketonskih tela.
3. HMG-KoA se razlaže na acetoacetat i acetil-KoA, pod dejstvom HMG-KoA lijaze (Slika 15-7,
reakcija 3).
Deo acetoacetata redukuje se do p-hidroksibutirata, pod dejstvom enzima /3-hidroksibutirat-
dehidrogenaze:
I
C=0
I
3
••i HO-C—H
I
I
3
CH.2 CH,2
I $-hidroksibutirat- I
coo- dehidrogenaza COO"
Acetoacetat D-p-Hidroksibutirat
Acetoacetat i p-hidroksibutirat izlaze iz hepatocita i putem krvi dospevaju do perifernih tkiva. Ne-
ka tkiva, kao što su npr. srčani mišić i skeletni mišići, koriste ketonska tela kao važan izvor energije.
Mozak, pod normalnim uslovima, koristi
isključivo glukozu (masne kiseline ne pro
OH
I laze kroz krvno-moždanu barijeru). Među
CHg — C — CII2—CO2 tim, posle dužeg gladovanja, moždane
ćelije razvijaju sposobnost korišćenja ke
H
tonskih tela, pa njihov katabolizam postaje
D-p-Hidroksibutirat
glavni izvor energije.
^~NAD+ Katabolizam ketonskih tela do acetil-
p-hidroksibutirat dehidrogenaza KoA prikazan je na Slici 15-8. Posle oksi
NADH + KT dacije p-hidroksibutirata do acetoacetata
pod dejstvom enzima 0-hidroksibutirat-
0 dehidrogenaze, u reakciji sa sukcinil-KoA
nastaje acetoacetil-KoA i sukcinat. Reakci
CH3 — C — CH2—CO2
ju katalizuje enzim 3-ketoacil-KoA tran
Acetoacetat O
sferaza, a sukcinil-KoA služi kao donor
s- ~0 2 C — C H 2 — C H 2 — C —SKoA koenzima A. Pod dejstvom tiolaze, u reak
' Sukcinil-KoA ciji sa jednim molekulom slobodnog KoA,
acetoacetil-KoA se razlaže na dva moleku
3-ketoacil-KoA transferaza
la acetil-KoA, koji se mogu uključiti u ciklus
limunske kiseline.
02C— CH2—CH2—C02
Sukcinat
O O C. KATABOLIZAM
CH 3 — C — CH2 — C — SKoA FOSFOGLICERIDA
Acetoacetil-KoA
Fosfogliceridi su glavni sastojci biološ
^ H—SKoA kih membrana. Pored strukturne uloge, u
tiolaza novije vreme se sve više ističe njihova ulo
r
ga u regulaciji metabolizma. Naime, oni
O
II predstavljaju rezervoar koji ćelije koriste za
2CH 3 —C —SKoA sintezu različitih intracelularnih i intercelu-
Acetil-KoA larnih signalnih molekula, kao što su npr.
eikozanoidi (prostaglandini, tromboksani i
leukotrieni), neki lizofosfogliceridi, fosfatid-
Slika 15-8. Katabolizam ketonskih tela do acetil-KoA.
na kiselina ili diacilglicerol.
Fosfolipaza A1
i
Fosfoiipaza A2 |
I !"
| H2C — O — C — Rl
O
11 I
I
R2 —C —O—CH
O
II
* li"
C - 0 T P - O T X
Fosfolipaza C Fosfoiipaza D
Slika 15-9. Razlaganje fosfoglicerida pod dejstvom fosfolipaza.
Fosfogliceridi se razlazu pod dejstvom grupe enzima, fosfolipaza, koje katalizuju hidrolizu odre
đenih veza u strukturi fosfoglicerida (Slika 15-9).
Fosfolipaze Ai i A2 hidrolizuju estarsku vezu između masne kiseline i hidroksilne grupe glicerola
u položaju 1 (fosfolipaza A^ ili 2 (fosfolipaza A2). Produkti reakcije ovih enzima su neesterifikovana
(slobodna) masna kiselina i lizofosfogliceridi (ostatak molekula fosfoglicerida posle odvajanja jedne
masne kiseline). U položaju 2 fosfoglicerida često se nalazi arahidonska kiselina, prekursor za bio-
sintezu eikozanoida, što znači da stvaranje prostaglandina zavisi od dejstva fosfolipaze A2. Antiinfla-
matorno dejstvo glukokortikoida zasniva se na inhibiciji fosfolipaze A2, čime se blokira sinteza ovih
proinflamatornih agenasa.
Fosfolipaza C odvaja polarni deo molekula fosfoglicerida uz stvaranje diacilglicerola. Pri razla
ganju fosfatidil-inozitola, stvaraju se važni signalni molekuli, a aktivnost fosfatidil-inozitol-specifične
fosfolipaze C regulisana je pod dejstvom hormona (Poglavlje 21).
Fosfolipaza D razlaže molekul fosfoglicerida na fosfatidnu kiselinu i alkoholnu grupu X. Nekad
se smatralo da je fosfolipaza D zastupljena uglavnom u biljnim tkivima. Međutim, danas se zna da je
ovaj enzim široko rasprostranjen u tkivima sisara, gde ima važnu regulatornu ulogu. Aktivnost ovog
enzima u ćeliji kontrolisana je pod uticajem različitih hormona, faktora rasta i drugih ekstracelularnih
signala.
D. KATABOLIZAM SFINGOLIPIDA
Većinu sfingolipida čine glikosfingolipidi, kod kojih polarna glava sadrži ostatke ugljenih hidrata
(Poglavlje 6). Pojednostavljene strukture glavnih klasa glikosfingolipida prikazane su na Slici 15-10.
Sfingolipidi se razlazu pod dejstvom lizozomskih hidrolitičkih enzima (Slika 15-11). Na glikosfin-
golipide najpre deluju enzimi koji u nizu uzastopnih reakcija otcepljuju jednu po jednu ugljenohidratnu
jedinicu, sve dok ne nastane ceramid. S druge strane, sfingomijelin se konvertuje u ceramid odvaja
njem fosfoholina. Zajednički proizvod degradacije sfingolipida, ceramid, razlaže se konačno na sfin-
gozin i masnu kiselinu.
Nasledni nedostatak pojedinih enzima koji učestvuju u razlaganju sfingolipida prouzrokuje teška
oboljenja, sfingolipidoze, kod kojih dolazi do nagomilavanja odgovarajućeg sfingolipida. Većina ovih
bolesti je praćena mentalnom retardacijom, a mnoge imaju fatalan ishod.
Cerebrozidi
Glukocerebrozid
o*=
Galaktocerebrozid
Sulfatid
OSO3-
Globozidi
Laktozil-ceramid P^P
Triheksozilceramid aMP
Globozid
p_îr\^
Gangliozidi
G
M3 P/np
a
NANK
P*fcP/"AP
'M2
a
NANK
>M1
P^P/-<\P
NANK
=
\ / = glukoza Wm galaktoza ^k = A/-acetilgalaktozamin
= ceramid NANK = A/-acetilneuraminska kiselina
Slika 15-10. Sematski prikaz struktura glavnih klasa glikosfingolipida: cerebrozida,

sulfatida, globozida i gangliozida.
I
NANK
Gal-^ GalNAc -^ Gal-^ Gle -^ Cer

Gangliozid G ^
J GMI fi-galaktozidaza
S * Gal
NANK
GalNAc -^ Gal-^ Gle -&• Cer
Gangliozid GR/K
heksozaminidaza A
(Tay-Sachs-ova bolest) IH
h-+- GalNAc
GalNAc -£ Gal—Gal -^ Gle -£- Cer
NANK
Globozid
Gal -£ Gle -&- Cer
Gangliozid GM3 heksozaminidaza A i B
(Sandhoff-ova bolest)
gangliozid- GalNAc
neuraminidaza • NANK Gal
Gal-^Glc-B-Cer Gal--Gal-^Glc-^-Cer
Laktozii-ceramid a-galaktozidaza A Triheksozilceramid
(Fabry-eva bolest)
P-galakiozidaza , .
*~ Gal
Gle -E- Cer "0 3 S— Gal-^ Cer

Glukocerebrozid Sulfatid
glukocerebrozidaza arilsulfataza A
(Gaucher-ova bolest) (Metahromatska
Gle leukodistrofija) set
fosfoholin Gal
Sfingomijelin
sfingomijelinaza
•*• Ceramid -*- i*
galaktocerebrozidaza
Gal-^ Cer
Galaktocerebrozid
(Niemann-Pick-ova (Krabbe-ova bolest)
bolest)
ceramidaza
(Farber-ova lipogranulomatoza)
Sfingozin
Masna kiselina
Slika 15-11. Katabolizam sfingolipida pod dejstvom lizozomskih enzima (Gle - glukoza, Gal
- galaktoza, GalNAc - N-acetilgalaktozamin, NANK - N-acetilneuraminska kiselina, odnos
no sijalinska kiselina, Cer - ceramid). Na slici su u zagradama navedeni nazivi genetskih
oboljenja prouzrokovanih nedostatkom odgovarajućeg enzima.
E. SUDBINA HOLESTEROLA
Steroidna struktura holesterola ne može da se razgradi u organizmu. Time holesterol odstupa od
opšteg pravila da svi biomolekuli koji se sintetisu u organizmu, mogu i da se katabolizuju. Zaštita od
nagomilavanja viška holesterola u tkivima ostvaruje se njegovim uklanjanjem iz organizma.
Holesterol se najpre transportuje iz perifernih tkiva do jetre posredstvom lipoproteina visoke gus-
tine (HDL-čestica) u procesu koji se naziva reverzni transport holesterola. U jetri, deo holesterola
se konvertuje u žučne kiseline, koje se, kao i neizmenjen holesterol, putem žuči izlučuju u tanko
crevo. Deo žučnih kiselina se iz creva ponovo apsorbuje i putem krvi dospeva u jetru (enterohepatič-
na cirkulacija), a deo se eliminiše iz organizma putem fecesa. Neki lekovi koji se koriste za snižava
nje koncentracije holesterola u krvi, deluju tako što sprečavaju enterohepatičnu cirkulaciju žučnih
kiselina. Oni predstavljaju jonoizmenjivačke smole, koje se ne apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta,
već u crevima vezuju žučne kiseline. Žučne kiseline se u tako vezanom obliku ne mogu ponovo ap-
sorbovati, već se zajedno sa lekom eliminišu iz organizma.
I&
Poglavlje 16.
Katabolizam azotnihjedinjenja
A. KATABOLIZAM AMINOKISELINA
Osnovna uloga aminokiselina u organizmu je ta da one služe kao prekursori za sintezu važnih
biomolekula koji sadrže azot. Tu se pre svega misli na sintezu proteina, ali i drugih azotnih jedinjenja
kao što su npr. hem, nukleotidi, fiziološki aktivni amini, ili glutation. Međutim, višak aminokiselina
unetih hranom ne skladišti se u organizmu, već se koristi kao neposredan izvor energije, ili se od njih
sintetišu drugi biomolekuli od kojih se može dobiti energija: glukoza, masne kiseline ili ketonska tela.
Zajednički putevi katabolizma aminokiselina
Uklanjanje amino-grupe
Prvi korak u katabolizmu aminokiselina je uklanjanje amino-grupe, odnosno dezaminacija. De~
zaminacijom aminokiselina nastaje odgovarajuća a-ketokiselina, a amino-grupa se izdvaja u formi
amonijaka ili se ugrađuje u strukturu aspartata. Dalja sudbina ovih proizvoda je sledeća:
• a-ketokiselina se uključuje u kataboličke puteve koji su specifični za svaku aminokiselinu i razla
že se do različitih zajedničkih intermedijera metabolizma (v. Katabolizam pojedinih aminokiseli
na)
• amonijak i amino-grupa aspartata uključuju se u proces biosinteze uree, i u tom obliku eliminišu
iz organizma putem bubrega.
Uklanjanje amino-grupe iz molekula aminokiseline obavlja se putem dva procesa: transaminacije
i oksidativne dezaminacije. Većina aminokiselina se dezaminiše procesom transaminacije, pod ko
jom se podrazumeva transfer amino-grupe sa aminokiseline na a-ketokiselinu. Aminokiselina koja je
poslužila kao donor amino-grupe prelazi u odgovarajuću a-ketokiselinu, dok od a-ketokiseline koja je
primila amino-grupu, nastaje nova aminokiselina. Reakciju katalizuju enzimi aminotransferaze, a kao
akceptor amino-grupe obično služi a-ketoglutarat:
aminotransferaza
Aminokiselina + a-ketoglutarat ^ a-ketokiselina + glutamat
Reakcije transaminacije se odvijaju kroz dve faze. U prvoj fazi dolazi do transfera amino-grupe
sa aminokiseline na enzim, pri čemu od aminokiseline nastaje odgovarajuća ketokiselina:
Aminokiselina + enzim ^ = a-ketokiselina + enzim-NH,
U drugoj fazi, amino-grupa prelazi sa enzima na ketokiselinu koja služi kao akceptor (a-
ketoglutarat), uz stvaranje nove aminokiseline (giutamata):
a-ketoglutarat + enzim-NH- =: glutamat + enzim
Aminotransferaze vrše transfer amino-grupe uz učešće piridoksal-fosfata kao koenzima. Enzim

prihvata amino-grupu sa aminokiseline-donora tako što dolazi do konverzije piridoksal-fosfata u piri-
doksamin-fosfat (Slika 16-1). Prilikom transfera ove amino-grupe na ketokiselinu-akceptora, regene-
riše se piridoksal-fosfat, čime se omogućava enzimu da primi amino-grupe sa novih molekula amino
kiselina koje ulaze u proces transaminacije.
H
I
ooc—c—c- •c—cocr " O O C — c — c — c — COO"
H, H, | H 2 H 2 ||
+
NH3
o
Glutamat a-Ketoglutarat
H 2 C—NH 2
"03P — C^s?- OH
N CH,
-"3 N — 3
Piridoksal-fosfat Piridoksamin-fosfat
* H
I
" O O C — C — C—COO" OOC—C—C—COO"
H2 | H 2 ||
NH; o
Aspartat Oksalacetat
Slika 16-1. Uloga piridoksal-fosfata kao koenzima aminotransferaza.
Dakle, amino-grupe različitih aminokiselina procesom transaminacije se sakupljaju u formi jedne

aminokiseline, glutaminske kiseline (giutamata). Amino-grupa giutamata može da se izdvoji iz mole
kula na dva načina:
1. Transaminacijom na oksalacetat, uz stvaranje aspartata, jednog od supstrata za biosintezu uree.
Reakciju katalizuje aspartat-aminotransferaza
Glutamat + oksalacetat =? a-ketoglutarat + aspartat

2. Oksidativnom dezaminacijom pod dejstvom glutamat-dehidrogenaze:
Glutamat + NAD(P)+ + H 2 0 . a-ketoglutarat + NH 4 + + NAD(P)H
Glutamat-dehidrogenaza je lokalizovana u mitohondrijama, i jedini je enzim koji može da koristi i

NAD+ i NADP+ kao koenzime. lako GTP deluje kao alosterni inhibitor, a ADP kao aktivator, alošterna
regulacija nema velikog uticaja na brzinu ove reakcije, već ona u najvećoj meri zavisi od koncentraci
ja supstrata i proizvoda. Ravnoteža reakcije glutamat-dehidrogenaze je takva da favorizuje stvaranje
giutamata (smer reakcije sa desna na levo), a ne oslobađanje amonijum-jona. Kako je visoka kon-
Z. Jelić-lvanović: Katabolizam azotnih jedinjenja 16-3
centracija amonijaka izuzetno toksična, naročito za centralni nervni sistem, ovo ima veliki fiziološki
značaj, jer pomaže u održavanju niske koncentracije amonijaka: amonijak se oslobađa iz aminokise
lina onolikom brzinom kolikom može da se uključi u biosintezu uree.
Pored glutamat-dehidrogenaze, koja predstavlja glavni mehanizam uklanjanja amino-grupe iz
strukture aminokiselina, postoje i drugi, manje značajni mehanizmi. Tako, oksidaza L-aminokiselina
i oksidaza D-aminokiselina koje sadrže FAD kao prostetičnu grupu, katalizuju oksidaciju L- i D-
aminokiselina. Oksidacija se odvija u dve faze. U prvoj fazi, aminokiselina se oksiduje uz izdvajanje
amonijaka, a akceptor elektrona je FAD:
Aminokiselina + FAD + H 2 0 • a-ketokiselina + NH3 + FADH2
U drugoj fazi reakcije dolazi do reoksidacije FADH2 molekularnim kiseonikom:

FADH2 + 02 • FAD + H 2 O z
Fiziološka uloga oksidaze D-aminokiselina još uvek nije rasvetljena, s obzirom na to da se D-

aminokiseline nalaze jedino u ćelijskom zidu bakterija.
Ciklus uree
Višak azota dobijen katabolizmom aminokiselina, ekskretuje se kod različitih vrsta organizama u
jednoj od tri forme: kao slobodni amonijak, u obliku uree, ili u obliku mokraćne kiseline. Većina životi
nja koje žive u vodi ekskretuju amonijak (amonotelni organizmi). Kod drugih organizama, kod kojih
je raspoloživost vode ograničena, razvili su se metabolički procesi u kojima se amonijak najpre pre
vodi u manje toksične proizvode, pa je za ekskreciju takvih metabolita potrebna manja količina vode.
Većina suvozemnih kičmenjaka, pa tako i sisari, ekskretuju ureu kao krajnji proizvod katabolizma
aminokiselinskog azota (ureotelni organizmi). Neki suvozemni organizmi umesto uree ekskretuju
mokraćnu kiselinu (urikotelni organizmi, kao što su npr. ptice i reptili).
Biosinteza uree se odvija u hepatocitima i to jednim delom u mitohondrijama, a drugim u citozolu.
Kako, slično ciklusu limunske kiseline, ima kružan tok, biosinteza uree se još naziva i ciklus uree, ili
ornitinski ciklus1. U literaturi se ponekad označava i kao Krebs-Hanseleit-ov ciklus, po autorima koji
su ga prvi opisali. Urea stvorena u ćelijama jetre sekretuje se u krv i izlučuje iz organizma putem bu
brega.
1. Ciklus uree se sastoji od pet enzimskih reakcija, od kojih se prve dve odvijaju u mitohondrijama,
a preostale tri u citozolu (Slika 16-2). U ovom putu učestvuju i dva transportna sistema unutraš
nje membrane mitohondrija, koji omogućuju transport određenih intermedijera kroz ovu membra
nu (citrulina iz mitohondrija u citozol i ornitina iz citozola u mitohondrije). U prvoj reakciji biosinte-
ze uree, koju katalizuje enzim karbamoil-fosfat sintetaza, stvara se karbamoil-fosfat iz amoni
jaka i bikarbonatnog jona, uz razlaganje dva molekula ATP-a:
NH 3 + HC03- + 2ATP • karbamoil-fosfat + 2ADP + P,
2. U drugoj reakciji, ornitin-transkarbamoilaza katalizuje transfer karbamoii-grupe sa karbamoil-

fosfata na ornitin, pri čemu nastaje citrulin:
Karbamoil-fosfat + ornitin *• citrulin + P,
Ornitin potreban za ovu reakciju obezbeđuje se iz citozola (gde se sintetiše) uz pomoć specifič
nog transportnog sistema. Isto tako, stvoreni citrulin se posredstvom drugog transportera prenosi
u citozol, gde se odvija ostatak ciklusa uree.
Uloga ornitina u biosintezi uree analogna je ulozi oksalacetata u ciklusu limunske kiseline: za normalno od
vijanje ciklusa uree, neophodno je prisustvo male količine ornitina, ali se utrošeni molekul ornitina regeneriše na
kraju svakog ciklusa.
Mitohondrija
2ATP+ UC-
Karbarnoit-f
H-jN—C — NH2
Urea
coo™
Fumarat
Slika 16-2. Biosinteza uree (1 - karbamoil-fosfat sintetaza, 2 - ornitin-transkarbamoilaza, 3

- argininosukcinat-sintetaza, 4 - argininosukcinaza, 5 - arginaza). Strelice označavaju izvo
re atoma azota koji se ugrađuju u strukturu uree.
3. Pod dejstvom argininosukcinat-sintetaze, citrulin reaguje sa aspartatom, pri čemu se stvara

argininosukcinat. Energija potrebna za ovu reakciju obezbeđuje se pirofosfatnim razlaganjem je
dnog molekula ATP-a:
Citrulin + aspartat + ATP argininosukcinat + AMP + PP,
4. Argininosukcinaza katalizuje razlaganje argininosukcinata na fumarat i arginin, koji je neposre

dni prekursor uree:
Argininosukcinat arginin + fumarat
5. U petoj, poslednjoj reakciji ciklusa uree, pod dejstvom arginaze, arginin se hidrolizuje uz stvara
nje uree i regeneraciju ornitina:
Arginin + H 2 0 urea + ornitin

Dakle, u toku ciklusa uree dolazi do ugrađivanja dve amino-grupe (jedne iz amonijaka i druge iz
aspartata) i ugljenikovog atoma iz bikarbonatnog jona, u strukturu manje toksičnog produkta, uree,
koja se ekskretuje iz organizma putem bubrega. Energija potrebna za biosintezu uree obezbeđuje se
hidrolizom četiri visokoenergetske fosfoanhidridne veze ATP-a (dva molekula ATP-a hidrolizuju se
ortofosfatnim, a jedan pirofosfatnim cepanjem). Zbirna reakcija puta biosinteze uree može se prika
zati na sledeći način:
NH3 + aspartat + HC03" + 3ATP urea + fumarat + 2ADP + 2P, + AMP + PP,
Stvoreni fumarat služi kao supstrat iz koga može da se regeneriše aspartat: pod dejstvom fuma-
raze i malat-dehidrogenaze, fumarat se najpre konvertuje u oksalacetat, koji zatim u prisustvu aspar-
tal-aminotransferazeprirna amino-grupu glutamata i prelazi u aspartat (Slika 16-3). Isto tako, ATP
utrošen za biosintezu uree regeneriše se uz pomoć određenih reakcija koje učestvuju u stvaranju
intermedijera ciklusa uree. Naime, u reakcijama glutamat-dehidrogenaze i malat-dehidrogenaze
(Slika 16-3) nastaje po jedan molekul NADH, odnosno dva molekula za svaki okret ciklusa uree. Pri
likom reoksidacije stvorene količine NADH respiratornim lancem nastaje ukupno šest molekula ATP-
a, dakle više od utrošene količine.
R— CH—COO~
H.jN — C — NH 2
Urea v Ornitin a-Ketoglutarat
~^ Aminokiselina
H 2 N — C — O P O r - " — — N - H C 0J + NH,-<^5^
5 -Glutamat R—C —COO-
H,0 Karbamoil- / 1 \
3
f 3 C
li
fosfat T o
2ADP [2ATP| [NADJPJH] NAI>'P)+ a-Ketokiselina
+ '
P«
"OOC — C = C — COO" "OOC—CH 2 — CH—COO"

H R— CH—COO"
Fumarat Aspartat
A
NHJ
,*- a-Ketoglutarat -. . . ,\ ..
H,0
^ ' > Aminokiselina
5 5
Glutamat R—C—COO"
OH II
o
"OOC — C H 2 — CH—COO" *• " O O C — C H 2 — C —COO" a-Ketokiselina
Malat Oksalacetat
NAD + INADH
Slika 16-3. izvori energije i intermedijera ciklusa uree (1 - karbamoil-fosfat sintetaza, 2 - ar-
gininosukcinat-sintetaza, 3 - glutamat-dehidrogenaza, 4 - malat-dehidrogenaza, 5 - amino-
transferaze, 6 - fumaraza).
Regulacija ciklusa uree. Brzina ciklusa uree mora da bude usklađena sa brzinom katabolizma
aminokiselina. Glavno regulatorno mesto ciklusa ureeje prva reakcija koju katalizuje karbamoil-fosfat
sintetaza. Alostemi aktivator ovog enzima je /v-acetilglutamat, koji se stvara iz glutamata i acetil-
KoA pod dejstvom enzima N-acetilglutamat-sintaze, a razlaže pod dejstvom specifične hidrolaze.
Brzina stvaranja uree dakle zavisi od koncentracije N-acetilglutamata. U uslovima kada je razlaganje
aminokiselina intenzivno, raste koncentracija glutamata, koji se stvara u reakcija transaminacije razli
čitih aminokiselina. Povećanje koncentracije glutamata stimuliše sintezu A/-acetilglutamata, a time i
biosintezu uree i ekskreciju viška azota. Brzina ostalih reakcija ciklusa uree zavisi od priliva odgova
rajućih supstrata, pa se ona prema tome usklađuje sa brzinom prve reakcije.
Kod osoba sa urođenim nedostatkom nekog od enzima koji učestvuju u ciklusu uree, dolazi do
nagomilavanja amonijaka koji je toksičan, naročito za centralni nervni sistem. U uslovima povećane
koncentracije amonijaka, ravnoteža reakcije glutamat-dehidrogenaze pomera se u korist stvaranja
glutamata, pri čemu se troši a-ketoglutarat i time ometa normalan tok ciklusa limunske kiseline. Glu-
tamat se ubrzano konvertuje u glutamin, pa opada i njegova koncentracija. S obzirom na to da funk
cija mozga zavisi od energije koja se oslobađa u aerobnom katabolizmu glukoze i da je glutamat va
žan neurotransmiter i prekursor za stvaranja drugog neurotransmitera, y-aminobutirata (GABA), lako
je zaključiti da će se nagomilavanje amonijaka drastično odraziti na funkciju centralnog nervnog sis
tema. Zato se kod deficita enzima ciklusa uree javlja mentalna retardacija i letargija, a kod potpunog
deficita bilo kojeg od pet enzima dolazi do smrti ubrzo po rođenju.
Katabolizam pojedinih aminokiselina

Posle uklanjanja amino-grupe, ostatak molekula aminokiselina katabolizuje se različitim putevima
do određenih produkata koji predstavljaju zajedničke intermedijere metabolizma. To su: piruvat, ok-
salacetat, a-ketoglutarat, fumarat, acetil-KoA, acetoacetil-Koa i sukcinil-KoA. Zavisno od potreba or
ganizma, ovi proizvodi se mogu uključiti u puteve biosinteze glukoze ili lipida, ili iskoristiti za dobijanje
energije oksidacijom do C 0 2 i vode u ciklusu limunske kiseline (pod uobičajenim okolnostima, kata-
bolizmom aminokiselina se zadovoljava 10-15% energetskih potreba organizma). Pregled produkata
koji nastaju razlaganjem ostatka molekula različitih aminokiselina posle uklanjanja amino-grupe, kao i
njihovo uključivanje u zajedničke puteve metabolizma, šematski je prikazan na Slici 16-4.
Alanin
Cistein
Glicin
Serin
Treonin
Triptofan Izoleucin
I Leucin
Treonin
Acetoacetat
t
Leucin
Lizin
Asparagin Fenilaianin
Aspartat. Triptofan
Tirozin
Oksalacetat Citrat
Aspartat /
Fenilaianin Fumarat CLK Izocitrat
V
Tirozin
CO,
Sukcinil-KoA a-Ketoglutarat
\
Izoleucin CO, A f
9inin *
Metionin Glutamat
Valin Glutamin
Histitim
Slika 16-4. Šematski prikaz proizvoda katabolizma pojedinih aminokise

lina i njihovo uključivanje u zajedničke puteve metabolizma.
Z Jelić-lvanović: Katabolizam azotnih jedinjenja 16-7
Glukogene i ketogene aminokiseline

U zavisnosti od produkata koji se dobijaju katabolizmom pojedinih aminokiselina, sve aminokise
line se mogu podeliti u dve grupe:
1. Glukogene aminokiseline su one, čijim katabolizmom nastaje piruvat ili neki od intermedijera
ciklusa limunske kiseline: a-ketoglutarat, sukcinil-KoA, fumarat, ili oksalacetat (Slika 16-4). Ovi
intermedijeri su supstrati glukoneogeneze (biosinteze glukoze), pa prema tome, ove aminokiseli
ne mogu da posluže kao prekursori za stvaranje glukoze i glikogena u jetri i mišićima.
2. Ketogene aminokiseline su one koje se razlazu do acetil-KoA ili acetoacetil-KoA, pa prema to
me mogu da posluže kao prekursori za biosintezu ketonskih tela ili lipida, ali se od njih ne može
dobiti glukoza2.
Jedino lizin i leucin su isključivo ketogene aminokiseline. Međutim, izoleucin, fenilalanin, tirozin i
triptofan daju i glukogene i ketogene proizvode, pa su te četiri aminokiseline i glukogene i ketogene.
Kako se strukture različitih aminokiselina međusobno razlikuju, logično je da su putevi njihovog
katabolizma do zajedničkih intermedijera metabolizma veoma različiti. Katabolički putevi određenih
aminokiselina su veoma jednostavni - neki se sastoje od samo jedne enzimske reakcije. Tako se
npr. alanin direktno konvertuje u piruvat u reakciji koju katalizuje enzim aianin-aminotransferaza
G lutam at
H
,c—c—coo
I
NH3
Alanin
+
r
a-Ketogiutarat
•
H.C
3
—C —COO
II
o
Piruvat
Aspartat se na isti način konvertuje u oksalacetat, u reakciji aspartat-aminotransferaze
Glutamat
H
t
OOC—C— C — COO" -?r—^ • O O C — C —C — C O O "
NH 3 + f O
Aspartat a-Ketog!utarat Oksalacetat
Serin se takođe katabolizuje do piruvata jednom reakcijom koju katalizuje serin-dehidrataza Za

razliku od ostalih aminokiselina, iz kojih se amino-grupa eliminiše transaminacijom ili oksidativnom
dezaminacijom, serin gubi amino-grupu na specifičan način, uz dehidrataciju:
NH3+ + H 2 0
H
I
HOCH — C — COO" ^ • H,C —C — C O O -
3
I +
+
II
NH 3 O
Serin Piruvat
lako se acetil-KoA uključuje u ciklus limunske kiseline, od njega se ne može sintetisati glukoza, jer se oba C-
atoma gube u toku CLK u dve reakcije dekarboksilacije, a glukogeni intermedijeri CLK se samo regenerišu
(treba imati u vidu da za početak svakog kruga CLK mora da se utroši po jedan molekul oksalacetata). Naprotiv,
razlaganjem glukogenih aminokiselina dobijaju se novi molekuli intermedijera CLK, koji se mogu iskoristiti za
stvaranje glukoze.
Međutim, degradacija većine aminokiselina je složenija i u kataboličkim putevima obično učes

tvuje veći broj enzima. Tako se npr. glicin katabolizuje kroz četiri enzimske reakcije, metionin kroz
deset, a triptofan kroz šesnaest reakcija. Ovde će biti data samo dva primera složenijih kataboličkih
puteva aminokiselina: razlaganje fenilalanina i metionina i to oba u pojednostavljenoj formi.
Katabolizam fenilalanina se normalno odvija tako što se fenilalanin najpre konvertuje u tirozin
(Slika 16-5). Konverziju katalizuje enzim fenilalanin-hidroksilaza, koja uvodi hidroksilnu grupu u
položaju 4. Nastali tirozin se zatim kroz pet enzimskih reakcija razlaže do fumarata i acetoacetata
(glukogena i ketogena aminokiselina).
coo- Transaminacija
- + C—CO-COO"
H,
(Fenilalketonurija)
Fenilalanin Feniipiruvat
Tetrahidro-
biooterin 02
Fenilalanin-hidroksilaza
H20
Normalan metabolizam
fenilalanina Fumarat'+"
acetoacetat
Tirozin
Slika 16-5. Normalan put katabolizma fenilalanina i stvaranje fenilpiruvata kod

naslednog poremećaja metabolizma ove aminokiseline, fenilketonurije.
Za hidroksilaciju fenilalanina neophodno je učešće biopterina kao kofaktora. Pterini, kao i flavini,
učestvuju u biološkim oksidacijama, a aktivan oblik biopterina je njegov redukovan oblik, 5,6,7,8-
tetrahidrobiopterin. U reakciji fenilalanin-hidroksilaze, 5,6,7,8-tetrahidrobiopterin se oksidujedo 7,8-
dihidrobiopterina (hinoidni oblik, Slika 16-6). Da bi se regenerisao aktivan kofaktor, stvoreni 7,8-
dihidrobiopterin mora da se redukuje. Redukciju 7,8-dihidrobiopterina do 5,6,7,8-tetrahidrobiopterina
katalizuje enzim dihidropteridin-reduktaza, koja koristi NADH kao donor elektrona.
Kod osoba sa urođenim nedostatkom fenilalanin-hidroksilaze, ili enzima koji učestvuju u stvara
nju i regeneraciji kofaktora, 5,6,7,8-tetrahidrobiopterina, katabolizam fenilalanina je blokiran, pa se
povećava njegova koncentracija u krvi. Deficit fenilalanin-hidroksilaze je uzrok teške nasledne bolesti
praćene mentalnom retardacijom, klasične fenilketonurije. Zbog nagomilavanja fenilalanina, aktivira
se alternativni put katabolizma ove aminokiseline transaminacijom u feniipiruvat (fenilketon), koji se
ekskretuje putem urina. Ako se bolest dijagnostikuje neposredno po rođenju, primenom dijete bez
fenilalanina u prvih 5 do 10 godina života, može se sprečiti razvoj simptoma. Zbog toga je potrebno
da se kod svakog novorođenčeta ispita eventualno prisustvo ovog poremećaja metabolizma.
Z Jelić-lvanović: Kataboiizam azotnih jedinjenja 16-9
o2
+
H H
NAD+ HL •
H -c y— CH2—c— coo-
>=\ m
H H
Dihidropteridin- Fenilalanin
reduktaza
H
i
NADH CHo—C—COO"
I
NHJ
7,8-Dihidrobiopterin Tirozin
Slika 16-6. Regeneracija aktivnog oblika kofaktora fenilalanin-hidroksilaze, 5,6,7,8-

tetrahidrobiopterina.
Kataboiizam metionina započinje njegovom reakcijom sa ATP-om uz stvaranje reaktivnog jedi

njenja S-adenozilmetionina (Slika 16-7).
+ i
cir,—s—CH 2 —CH 2 —c—cocr
H ATP+ P,- +
H20 PP,. j Q Adenin
CH 3 — S—CH 2 —CH 2 — C—COO
I j\H H/1
NB*.
Metionin HO OH
S-Adenozilmetionin (SAM)
akceptor metil-grupe
^ THF 6/os/ntete/ca
metilacija 2 metilovani akceptor
- ]V*-metil-THF
H
H i
S—CH 2 —CH 2 —C —COO-
HS—CHo — CH<>— C — COO" Adenozin H 2 0 f I
3
Homocistein
I
NHt . V. J CH2
Q Adenin
NH£
H H/1
5 HN f H
* 6 HO OH
S-Adenozi I homoci stei n

10
Sukcinil-KoA
Slika 16-7. Kataboiizam metionina.

S-adenozilmetionin ima značajnu ulogu u raznim biološkim metilacijama, u kojima služi kao do-
nor metil-grupe. Tako su npr. metil-grupe koje se nalaze u strukturama fosfatidilholina, kreatin-fosfata
i adrenalina (Slika 16-8), poreklom iz ovog intermedijera metabolizma metionina. Predajom metil-
grupe odgovarajućem akceptoru, S-adenozilmetionin se konvertuje u S-adenozilhomocistein. U sle-
dećoj reakciji dolazi do hidrolitičkog odvajanja adenozina, pri čemu se stvara homocistein. Homocis-
tein dalje može da se uključi u dva alternativna puta: njegovom metilacijom može da se regeneriše
metionin, ili u reakciji homocisteina sa serinom može da nastane cistationin. Cistationin se uključuje
u dalje reakcije razlaganja metionina, pri čemu se stvara cistein, a ostatak molekula cistationina raz
laže do sukcinil-KoA.
o
u
2
HN—P03 - HC —O —C —Rl J
HO^ ^ ^ I J
H2N = C || | C — C — N H 2,
I R2 —C — O — C H H H,
N —CH 2 COO" I O n „
1 jl
I V * HO
HU
CH 3 C—O — P — O — C — C — N — C H 3
H2 I_ H2 H2 y
O *" 3
Kreatin-fosfat Fosfatidilholin Adrenalin
Slika 16-8. Strukture nekih jedinjenja koja sadrže metil-grupe poreklom iz S-adenozilmefionina.
B. KATABOLIZAM PROTEINA
Proteini imaju ograničen vek i u organizmu se neprestano obnavljaju: u svakom trenutku postoji
određena ravnoteža između procesa degradacije i resinteze pojedinih proteina. Obnavljanje proteina
veoma je značajno za normalnu funkciju ćelije. Pre svega, brzo obnavljanje proteina omogućuje me
taboličku fleksibilnost ćelije: koncentracije proteina kao što su npr. ključni regulatorni enzimi metabo
ličkih puteva, peptidni hormoni ili receptori, moraju da se menjaju zavisno od metaboličkih potreba.
Da bi ćelija mogla da se prilagodi određenoj promeni, ovi proteini se moraju brzo sintetisati, ali je po
djednako važno i da se brzo razlože onda kada je potrebno da se njihova koncentracija smanji. Isto
tako, degradacija proteina štiti ćeliju od eventualnog nagomilavanja proteina izmenjene strukture (ok
sidacija, denaturacija, delimična proteoliza). Konačno, procesi rasta i razvoja zavise ne samo od sin
teze, već i od pravovremene degradacije proteina.
Različiti proteini se između sebe veoma razlikuju po dužini svog životnog veka. Npr. regulatorni
enzimi se obnavljaju veoma brzo, pa se njihov vek obično izražava u minutima, a faktori koagulacije
se obnavljaju kroz nekoliko dana. Proteini koji su izloženiji spoljašnjim uticajima takođe imaju kraći
vek: npr proteini jetre i epitela creva oko 10 dana, a proteini plazme oko 15 dana. U ćelijama drugih
tkiva, proteini se sporije obnavljaju, tako da npr. proteini mišića imaju vek od oko šest meseci, a stru
kturni proteini vezivnog tkiva, kao što je kolagen, nekoliko godina. Proteini očnog sočiva su trajni, tj
uopšte se ne obnavljaju.
Brzina katabolizma proteina u ćelijama zavisi i od uhranjenosti organizma. Ako se unosi nedovo
ljna količina hrane, ubrzava se degradacija proteina da bi se obezbedila energija za važne metaboli
čke procese.
Degradacija u lizozomima
Među brojnim hidrolitičkim enzimima, lizozomi sadrže i različite proteaze, katepsine. Katepsini
su aktivni samo u kiseloj sredini, kakva normalno postoji u lizozomima (pH oko 5), dok su neaktivni
pri citozolnom pH. Ovo štiti ćelijske proteine od razlaganja u slučaju izlivanja sadržaja lizozoma u
citozol.
Lizozomi razlazu proteine koji dospevaju u ćeliju iz ekstracelulamog prostoru procesom proste
pinocitoze ili receptor-zavisne endocitoze (različiti receptori na plazma-membrani vezuju određene
proteine, posle čega se u ćeliju uvlači deo membrane, zajedno sa receptorom i vezanim proteinom).
Lizozomi u izvesnoj meri učestvuju i u obnavljanju intracelularnih proteina, tako što se stapaju sa
delićima citozola okruženim membranom (autofagne vakuole). Međutim, razlaganje ćelijskih proteina
pod dejstvom proteaza lizozoma nije glavni put njihovog katabolizma.
Proteoliza u lizozomima ćelija, u uslovima kada ćelija raspolaže dovoljnom količinom hranljivih
materija, neselektivan je i spor proces. Posle dužeg gladovanja, kada je potrebno da se kataboliz-
mom proteina obezbedi energija, aktivira se selektivni put razlaganja ćelijskih proteina u lizozomi
ma, koji štiti važne enzime i regulatorne proteine od degradacije. U okviru selektivnog puta prvens
tveno se razlazu proteini koji u svojoj strukturi sadrže pentapeptid Lys-Phe-Glu-Arg-Gln (KFERQ) ili
sličnu sekvencu. Ova degradacija se odvija u tkivima koja atrofiraju za vreme gladovanja (npr. jetra,
bubrezi), ali ne i u mozgu. Jedan specifičan protein, relativne molekulske mase 73000, prp73 (eng.
peptide recognition protein - protein koji prepoznaje peptid) vezuje se za KFERQ proteine u citozolu
i prenosi ih u lizozome, gde se katabolizuju.
Mnogi fiziološki i patofiziološki procesi praćeni su povećanjem proteolitičke aktivnosti lizozoma.
Jedan od najdrastičnijih primera je regresija uterusa posle porođaja, kada u periodu od 9 dana dolazi
do smanjenja mase ovog organa sa 2 kg na 50 g.
ATP-zavisna degradacija u citozoiu
Proces razlaganja proteina u citozolu zavisi od raspoloživosti energije u formi ATP-a, kao i od
prisustva proteina ubikvitina. S obzirom na to da je hidroliza peptidne veze egzergonska reakcija, sa
termodinamičkog aspekta izgleda nelogično da se za taj proces troši ATP. Danas se smatra da se
ATP troši za pripremu određenih proteina za hidrolizu, čime se obezbeđuje specifičnost procesa (ne
razlazu se svi proteini, već samo oni koji su "markirani" za proteolizu).
Markiranje proteina za proteolizu vrši se vezivanjem ubikvitina, a odvija se kroz tri reakcije i uz
učešće tri vrste enzima (Slika 16-9a). U prvoj reakciji, ubikvitin se aktivira uz hidrolizu ATP-a do AMP
i pirofosfata. Terminalna karboksilna grupa ubikvitina u ovoj reakciji gradi tioestarsku vezu sa -SH
grupom cisteinskog ostatka u strukturi enzima E1. Ubikvitin se u drugoj reakciji prenosi na enzim E2:
nastali tioestar ubikvitina sa E2 služi kao supstrat u trećoj reakciji, u kojoj se ubikvitin vezuje za prote
in koji je određen za degradaciju. Reakciju katalizuje enzim E3 (ubikvitin-protein ligaza), a protein koji
se markira, vezuje se za ubikvitin izopeptidnom vezom koju gradi C-terminalna karboksilna grupa
ubikvitina sa e-amino-grupom lizinskog ostatka proteina.
Smatra se da je E3 enzim najodgovorniji za specifičnost procesa, tj za odabir proteina koji će se
razložiti. Međutim, kako u ćelijama postoji veći broj različitih formi enzima E2, smatra se da i E2 uče
stvuje u odabiru proteina.
(a) o 7 (b)
Ubikvitin COO + E l — SH
-ATP
AMP + PP,
O
Ubikvitin f— C — S — E l
- E2—SH
^ • - PE
' .li—
—SH
Ubikvitin — C — S—E2
Protein za
degradaciju
E3
^-*- V.9.—
E2—SH
O
Protein za
Ubikvitin — C—NH—Lys-
degradaciju
^
Izopeptidna
Slika 16-9. Degradacija proteina u citozolu. (a) - ATP-zavisne reakcije u kojima se protein
markira za degradaciju vezivanjem ubikvitina. (b) - Izgled 26S proteazoma pod elektron
skim mikroskopom.
Najčešće se pri markfranju proteina za jedan molekul proteina vezuje veći broj molekula ubikviti
na, tako što su oni međusobno takođe povezani izopeptidnim vezama stvorenim između amino-
grupe određenog ostatka lizina jednog molekula ubikvitina sa C-terminalnom karboksilnom grupom
sledećeg (Slika 16-10). Takvi multiubikvitinski lanci mogu da sadrže i po 50 ili više molekula ubikviti
na.
Slika 16-10. Struktura tetraubikvitina prikazana trakastim dijagramom.

Izopeptidne veze između pojedinačnih molekula ubikvitina obeležene
su strelicama.
Proteini za koje je vezan ubikvitin razlazu se pod dejstvom velikih multiproteinskih kompleksa,
26S proteazoma (Slika 16-9b). 26S proteazomi se nalaze u citozolu, ali i u jedru, a sastoje se od
najmanje 20 različitih subjedinica. Sadrže pet vrsta peptidaza različite specifičnosti (za peptidne veze
koje grade bazne, hidrofobne ili kisele aminokiseline). Degradacija markiranih proteina se vrši u unut
rašnjosti kompleksa, čime se obezbeđuje efikasna proteoliza i istovremeno štite nemarkirani ćelijski
proteini. Sam ubikvitin se pri tome ne razlaže, već se vraća ćeliji na ponovno korišćenje. Smatra se
da je ATP-zavisna hidroliza proteina markiranih ubikvitinom u 26S proteazomu glavni put degradacije
proteina u ćelijama eukariota.
Poluživot proteina zavisi od njihove primarne strukture. Tako je npr. ispitivanjem velikog broja ci-
toplazmatskih proteina utvrđeno da njihov poluživot zavisi od vrste aminokiseline na N-terminusu
(Tabela 16-1). Pored toga, pojedine kraće sekvence aminokiselina u polipeptidnom lancu mogu da
utiču na vek proteina. Naprimer, veoma brzo se razlazu proteini koji u svojoj strukturi sadrže seg
mente bogate prolinom (P), glutamatom (E), serinom (S) i treoninom (T), PEST proteini.
Tabela 16-1. Poluživoti citoplazmatskih proteina zavisno od N-terminalne aminokiseline
N-terminalni ostatak Poluživot
Met, Ser, Ala, Thr, Val, Gly >20h
lle, Glu -30 min
Tyr, Gln, ~10 min
Phe, Leu, Asp, Lys ~3 min
Arg ~2 min
C. KATABOLIZAM NUKLEOTIDA
Katabolizam purinskih nukleotida

Katabolizam purina u organizmu čoveka odvija se u vidu konvergentnog metaboličkog puta, koji
se može podeliti u četiri faze (Slika 16-11):
1. Prvi korak u katabolizmu purina je hidroliza fosfatne grupe pod dejstvom nukleotidaze, pri čemu
nastaju odgovarajući nukleozidi.
2. Na nukleozide zatim deluje purin-nukleozid fosfonlaza (PNP), koja ih razlaže na ribozu-1-fosfat
i odgovarajuću purinsku bazu. PNP ne razlaže adenozin, već se on najpre konvertuje u inozin
pod dejstvom enzima adenozin-dezaminaze
3. U sledećoj fazi, hipoksantin i gvanin se konvertuju u ksantin: hipoksantin oksidacijom kiseonikom
pod dejstvom ksantin-oksidaze, a gvanin dezaminacijom koju katalizuje gvanin-dezaminaza.
4. U reakciji ksantin-oksidaze, ksantin se oksiduje do mokraćne kiseline, koja predstavlja konačan
proizvod katabolizma purinskih baza kod čoveka i drugih primata, ptica, reptila i insekata, i eks-
kretuje se iz organizma putem bubrega.
Međutim, stvaranjem mokraćne kiseline ne završava se razlaganje purina kod svih organizama.
Kod drugih sisara (izuzev primata), ona se oksiduje do alantoina i u toj formi eliminiše. Alantoin se
kod određenih vrsta dalje razlaže do uree, a kod nekih se urea pod dejstvom ureaze konačno razlaže
do najjednostavnijeg mogućeg produkta katabolizma, amonijum-jona.
•Ov 7 T ^XN>
*}
x
; II ^\ dezaminaza if \\
1
~ H20 NHt
4
Rib—(?) Rib—(P) H Rib-® Rib—(?)
AMP IMP XMP GMP
HoO- HoO- H20 H20

nukleotidaza nukleotidaza nukleotidaza nukleotidaza
P> P. P, P«
. . „ adenozin-dezaminaza
Adenozin ^—-^ *• Inozin Ksantozin Gvanozin
H,0 NHi *> purin-nukleozid Pi ""-»J purin-nukleozid P, purin-nukleozid

. fosforilaza fosforilaza fosforilaza
Riboza-1-P ^ (PNP) Riboza-1-P - ^ (PNP) Riboza-1-P (PNP)
ksantin-oksidaza gvanin-dezaminaza
Hipoksantin *- Ksantin -* Gvanin
02 + H20 H202 NH+ H20
0 2 + H 2 0 ~-v
ksantin-
oksidaza
H202-^
U li
H H
Mokraćna kiselina
Slika 16-11. Katabolizam purinskih nukleotida.
Katabolizam pirimidinskih nukleotida
Razlaganje pirimidina (Slika 16-12) odvija se sličnim redosledom kao i katabolizam purina. Naj-
pre se, pod dejstvom nukleotidaze, uklanja fosfatni ostatak, a zatim ostatak šećera pod dejstvom
uridin-fosforilaze (citidin se prethodno dezaminiše pod dejstvom citidin-dezaminaze). Pirimidinske
baze, uracil i timin, dalje se razlazu uz učešće nekoliko enzima do krajnjih produkata metabolizma
pirimidina, p-alanina i p-aminoizobutirata Ovi produkti su po svojoj prirodi aminokiseline, pa se da
lje katabolizuju transaminacijom, a zatim aktivacijom u reakciji sa KoA do malonil-KoA (intermedijer
biosinteze masnih kiselina), odnosno metilmalonil-KoA (intermedijer katabolizma masnih kiselina sa
neparnim brojem C-atoma).
Z. Jetić-lvanović: Katabolizam azotnih jedinjenja 16-15
NH, O
H > V X ( C H )
N >^ »
O ^N 0*N^ H
I ^
Rib—(g) (d)Rib—(?)
CMP UMP (dTMP)
H,0- H20-
nukleotidaza nukleotidaza
**s citiđm-
^
Citidln dezaminaza., Uridin (Dezoksltimldln)
H^ A ^(CH3)
A..
NH? p
»->uridin- N C—H
H20
>fosforilaza JC—H
O' " N " ^H
(d)Riboza-1 -p —^ dihidrouracil-
H
Uracil(Tlmin) dehidrogenaza , Dihidrouracil
(Dihidrotimin)
NADPH+ H + NADP+
H 2 o —Uhidropirimidin-
jhidrataza
o
H
OOC^ ^(CH 3 )
COO" CH
i HM f
CH—(CH 3 ) .CH, ^ / C H
2
HoN' p-ureido-
CH=0 H
aminotransferaza p-Alanin propionaza
7"V
Malon-semialdehid p-Ureidopropionat
(MeJiTmal^-semTaldelild) ' f ^ (p-Aminoizobutirat) - (p-Ureidoizobutirat)
Glutamat NH? + C 0 2 H20
KoA + NAIT a-Ketoglutarat
NADH + H"
COO"
I
CH—(CH 3 )
c=o
i
S—KoA
Malonil-KoA
(Metilmalonil-KoA)
Slika 16-12. Katabolizam pirimidinskih nukleotida.

Poglavlje 17.
Anabolizam ugljenih hidrata
Najvažniji anabolički procesi u metabolizmu ugljenih hidrata su sinteza glukoze iz neugljenohid-

ratnih prekursora koja se naziva glukoneogeneza i sinteza glikogena odnosno glikogeneza. Gluko
neogeneza je suprotan proces glikolizi sa reakcijama koje su uglavnom reverzibilne reakcijama gliko-
lize do glukoza-6-fosfata (Slika 17-1). Glikogeneza je suprotan proces glikogenolizi i vodi sintezi gli
kogena iz glukoza-6-fosfata ili glukoza-1 -fosfata.
Glikogen J
Glikogeneza Glikogenoliza
Glukoza-1-fosfat
Glukoza -> Glukoza-6-fosfat
Glukoneogeneza Glikoliza
Piruvat
Laktat Acetil-KoA
Slika 17-1. Metabolički putevi katabolizma i anabolizma glukoze i glikogena.
A. GLUKONEOGENEZA
Glukoneogeneza je proces sinteze novih molekula glukoze iz neugljenohidratnih prekursora.
Sposobnost organizma da sintetiše glukozu je od presudnog značaja za preživljavanje organizma.
Organizam zahteva održavanje konstantnog nivoa glukoze u krvi jer postoje ćelije koje ne mogu da
sintetišu glukozu i kojima je potreban stalni dotok glukoze (ćelije mozga i eritrociti). Glikogen u jetri
Glukoza
i,', --. / \ /-ATP
glukoza-6 / 4
A-
I heksokmaza
-fosfataza A
IM) ADP
Glukoza-6-fosfat
fosfoglukoza-izomeraza
Fruktoza-6-fosfat
fruktoza-difosfataza J 3 V fosfofruktokinaza
H20-" \ /ÂDP
aldolaza
trioza-fosfat-
Dihidroksiaceton- izomeraza ^ Gliceraldehid-3-
fosfat * fosfat
P, + NADH ^ - N A D + + Pt
' gliceraldehid-3-fosfat-
v. dehidrogenaza
NADH + HH ^*» NADH + H+
1,3-Difosfoglicerat
ADP ADP
fosfoglicerat-
kinaza
ATP ATP
3-Fosfoglicerat
fosfoglicerat-mutaza
2-Fosfoglicerat
enolaza
CO, + GDI \ Fosfoenolpiruvat
PEPCK V
CiTI
Oksalacetat
P + ADP «*-
piruvat-
karboksilaza
t
2
) y
Plruvat
ADP
piruvat-kinaza
ATP
ATP + C O .
Slika 17-2. Metabolički ciklus glukoneogeneze: reversan proces glikolizi sa

reakcijama specifičnim za proces glukoneogeneze koje kata I izu ju enzimi: (1)
piruvat-karboksilaza; (2) fosfoenolpiruvat-karboksikinaza (PEPCK); (3) frukto
za-difosfataza i (4) glukoza-6-fosfataza.
zadovoljava ove potrebe u toku 10 do 18 sati ukoliko se ne unose ugljeni hidrati. U toku dužeg glado
vanja, jetrene zalihe se prazne i onda se glukoza dobija iz prekursora: jedinjenja sa tri ili četiri uglje-
nikova atoma, poput laktata, piruvata, glicerola (koji potiče iz triacilglicerola) i a-ketokiselina koje nas
taju u procesu katabolizma aminokiselina. Najvažniji intermedijer katabolizma aminokiselina koji je
prekursor u glukoneogenezi je oksalacetat. Ketogene aminokiseline kao i acetil-KoA, nisu prekursori
V.Spasojević-Kalimanovska:Anabolizam ugljenih hidrata 17-3
glukoneogeneze. Acetil-KoA se ne može konvertovati u oksalacetat jer ne postoji odgovarajući me

tabolički put, tako da masne kiseline ne mogu biti prekursori u sintezi glukoze.
Glukoneogeneza se najvećim delom (oko 90 %) odvija u ćelijama jetre, dok bubrezi obezbeđuju
oko 10 % novosintetisane glukoze. Udeo bubrega u glukoneogenezi je vrlo mali, izuzev kod produ
ženog gladovanja gde oni postaju glavni organi za glukoneogenezu.
Reakcije specifične za glukoneogenezu
Proces glukoneogeneze se odvija iz piruvata ili drugih prekursora, nizom reakcija koje su delimi-
čno reverzibilne reakcije procesu glikolize (Slika 17-2). Poređenjem glikolize i glukoneogeneze mo
žemo videti da je 7 reverzibilnih reakcija, a samo tri su ireverzibilne reakcije. Ireverzibilne reakcije su
katalizovane sa drugim enzimima odnosno reakcijama koje su termodinamski povoljnije. Prva irever
zibilna reakcija je konverzija fosfoenolpiruvata u piruvat sa piruvat-kinazom koja se u ciklusu gluko
neogeneze odvija u dve faze: (1) prevođenje piruvata u oksalacetat i u drugoj fazi reakcija (2) kon
verzije oksalacetata u fosfoenolpiruvat. Sledeća ireverzibilna reakcija koja je u glikolizi katalizovana
sa fosfofruktokinazom-1 je prevođenje fruktoza-1,6-difosfata u fruktoza-6-fosfat (3). Reakcija defosfo-
rilacije glukoze-6-fosfata je takođe ireverzibilna u odnosu na reakciju katalizovanu sa heksokinazom
(4).
(1) Karboksilacija piruvata

Prva faza u konverziji piruvata u fosfoenolpiruvat je karboksilacija piruvata u oksalacetat dejs-
tvom mitohondrijalnog enzima piruvat-karboksilaze (Slika 17-3J. Piruvat-karboksilaza sadrži biotin
kao prostetičnu grupu. Biotin aktivno učestvuje u karboksilaciji piruvata. Najpre se u prisustvu ATP
vrši karboksilacija biotina vezivanjem C0 2 , pri čemu nastaje intermedijer apoenzim-biotin-C02. C0 2
obezbeđuje prisutan bikarbonat. Zatim dolazi do transfera aktivirane karboksilne grupe sa karboksi-
biotina na piruvat, pri čemu nastaje oksalacetat.
n o piruvat- o n o o n
PEPCK
\\ \\ _ karboksilaza <f II II _ I II
CH 3 —C—C—O yr—^—s~ *" O—C—CH2—C—C—O /" 2
X *" C H 2 = C — C — O "
Oksalacetat Jp pâTfPEP)
P i r u v a t
HCOI/ATP ADP + D GDp
\ ^
Slika 17-3. Konverzija piruvata u fosfoenolpiruvat dejstvom: (1) piruvat-

karboksilaze i (2) fosfoenolpiruvat-karboksikinaze (PEPCK).
Piruvat-karboksilaza se nalazi u mitohondrijama ćelija jetre i bubrega, ali ne i mišića. To je regu-

latorni enzim procesa glukoneogeneze jer je on glavno mesto delovanja alostemog modulatora ace-
til-KoA. Piruvat-karboksilaza je alosterno aktivirana sa acetil-KoA. Povišene vrednosti acetil-KoA su
signal jednog od metaboličkih stanja u kojima je potrebna povišena sinteza oksalacetata. Ovo se
može javiti u toku gladovanja kada se oksalacetat koristi za sintezu glukoze putem glukoneogeneze.
Sinteza oksalacetata je anaplerotska reakcija koja povećava aktivnost ciklusa limunske kiseline (vidi
poglavlje 13). Karboksilacija piruvata je u funkciji popunjavanja intermedijera ciklusa limunske kiseli
ne, koji mogu biti sniženi u slučaju povećanih sintetskih aktivnosti ćelije. Pri niskim koncentracijama
acetil-KoA, piruvat-karboksilaza je neaktivna i piruvat se primarno uključuje u ciklus limunske kiseli
ne. Ukoliko je ciklus limunske kiseline inhibiran (sa velikom količinom ATP i NADH koji zadovoljavaju
potrebe za oksidativnu fosforilaciju) oksalacetat se usmerava ka glukoneogenezi.
Transport oksalacetata u citozol

Reakcija karboksilacije piruvata odvija se u mitohondrijama gde je lociran enzim piruvat-
karboksilaza. Drugi enzim konverzije piruvata u fosfoenolpiruvat se nalazi u mitohondrijama i u cito-
zolu. Sve ostale reakcije glukoneogeneze se odvijaju u citozolu, tako da se fosfoenolpiruvat ili oksal
acetat moraju transportovati iz mitohondrija u citozol. Stvoreni oksalacetat se može dejstvom mito-
hondrijalne fosfoenolpiruvat-karboksikinaze (PEP-karboksikinaze) prevesti u fosfoenolpiruvat koji on
da može da pređe u citozol (Slika 17-4). Za razliku od fosfoenolpiruvata, oksalacetat ne prolazi kroz
mitohondrijalnu membranu, već se transport vrši pomoću dva šatl sistema:
Unutrašnja
ćocr
Citozol membrana Mitohondrija coo-
mitohondrija
HO—C—H HO—C—H
!•
CH 2 CHn
i
cooi Malat Malat coo;
r
u
1
NAD" -^ NAD*
malat- '
malat-
dehidrogenaza . L dehidrogenaza
+
^- NADH + H
+
NADH + H "^
c<xr coo-
•' i
Giukoneogeneza*— c=o Oksalacetat Oksalacetat
H
: 9 2
: COO" ,'cocr.
Amino kiselina "*"\ —Amino kiselina
/
aspartat- aspartat-
aminotransferaza aminotransferaza
a -keto kiselina "+~a- keto kiselina
£•*' coo" Aspartat •^ Aspartat COO~
+r I l
HgN—C—H HgN" H
c-
j
ĆH2 CH2
I
cocr COO-
PEP PEP
Slika 17-4. Transport oksalacetata iz mitohondrija u citozol (1) aspartatni šatl sistem; (2)
malatni šatl sistem.
Aspartatni šatl sistem se zasniva na prevođenju oksalacetatata procesom transaminacije u as

partat koji prelazi u citoplazmu gde se opet transaminacijom u prisustvu odgovarajuće a-ketokiseline
stvara oksalacetat.
Malatni šatl sistem se zasniva na redukciji oksalacetata u malat, reverzibilnom reakcijom koja
se odvija i u okviru ciklusa limunske kiseline. Ovu reakciju katalizuje malat-dehidrogenaza koja se u
ćeliji javlja u dve izoforme kao: m-MDH (mitohondrijalna malat-dehidrogenaza) i kao c-MDH (citopla-
zmatična malat-dehidrogenaza). U mitohondrijama oksalacetat se redukuje u malat dejstvom m-
MDH, koji potom prolazi kroz mitohondrijalnu membranu da bi se u citozolu malat oksidovao u oksa
lacetat dejstvom c-MDH. Kofaktor m-MDH i c-MDH je NADH (NAD+). U citozolu se oslobađa NADH
koji se koristi u reakciji gliceraldehid-3-fosfat-dehidrogenaze.
V. Spasojević-Kalimanovska:Anabolizam ugljenih hidrata 17-5
(2) Dekarboksilacija oksalacetata u fosfoenolpiruvat

U drugoj fazi prevođenja piruvata u fosfoenolpiruvat oksalacetat se dekarboksiliše i fosforiliše u
citozolu dejstvom PEP-karboksikinaze (Slika 17-3). Energiju obezbeđuje GTP koji se hidrolizuje u
GDP. U ovoj reakciji oslobađa se C 0 2 koji je inkorporiran u oksalacetat u reakciji katalizovanoj piru-
vat-karboksilazom. Kombinovanim delovanjem piruvat-karboksilaze i PEP-karboksikinaze obezbe
đuje se energetski povoljan put ka stvaranju PEP iz piruvata. Fosfoenolpiruvat potom ulazi u niz re
verzibilnih reakcija glikolize do fruktoza-1,6-difosfata (Slika 17-2).
(3) Defosforilacija fruktoza-1,6-difosfata

Hidroliza fruktoza-1,6-difosfata pomoću fruktoza-1,6-difosfataze zaobilazi ireverzibilnu reakciju
glikolize katalizovanu sa fosfofruktokinazom-1 i omogućava energetski povoljniji put ka stvaranju fru-
ktoza-6-fosfata (Slika 17-2). Ova reakcija je egzergonska i ireverzibilna u intracelularnim uslovima, ali
ovde ne dolazi do oslobađanja molekula ATP-a. Kao i u slučaju glikolize ova reakcija je najvažnije
regulatorno mesto u procesu glukoneogeneze.
(4) Defosforilacija glukoza-6-fosfata

Hidroliza glukoza-6-fosfata pomoću glukoza-6-fosfataze zaobilazi ireverzibilnu reakciju katalizo
vanu sa heksokinazom i obezbeđuje energetski povoljniji put za stvaranje slobodne glukoze u ćeliji
(Slika 17-2). Reakcija koju katalizuje glukoza-6-fosfataza je egzergonska i u njoj se oslobađa Pj, ali
ne i molekul ATP-a. Glukoza-6-fosfataza se nalazi samo u ćelijama jetre i bubrega, ali ne i u mišići
ma. Glukoza-6-fosfat koji nastaje glikogenolizom stoga ne može da se defosforiluje u mišićima i da
obezbedi slobodnu glukozu u krvi. (
Slika 17-5. Defosforilacija glukoze-6-fosfata u endoplazmatičnom

retikulumu hepatocita.
Glukoza-6-fosfataza se razlikuje od ostalih enzima glukoneogeneze po svojoj lokalizaciji u ćeliji,

jer je to membranski vezan enzim. U hepatocitima glukoza-6-fosfataza se zapravo nalazi na površini
cisterni tubula endoplazmatičnog retikuluma, tako okrenuta svojom aktivnom stranom da omogućava
hidrolizu glukoza-6-fosfata (Slika 17-5). Defosforilacija zahteva transport glukoza-6-fosfata do enzima
pomoću specifičnog proteinskog nosača. Posle defosforilacije slobodna glukoza se transportuje sa

drugim proteinskim nosačem u citozol i prelazi u krvotok. Ovako oslobođena glukoza značajno dopri
nosi obezbeđivanju potrebnog nivoa glukoze u krvi. Visoka vrednost Km jetrene glukokinaze utiče na
to da je najveći deo glukoze u hepatocitima u nefosforilisanom obliku i zahvaljujući koncentracionom
gradijentu prelazi iz hepatocita u krv.
Energetski bilans glukoneogeneze
Uporednom analizom energetskog bilansa glikolize i glukoneogeneze možemo zaključiti da je

glukoneogeneza energetski zahtevan proces. Zbirna reakcija glikolize ukazuje da se u ovom procesu
oslobađaju dva molekula ATP:
Glukoza + 2NAD+ + 2ADP + 2P, —• 2 piruvata + 2NADH + 2H + + 2ATP + 2H 2 0
U procesu glukoneogeneze za sintezu molekula glukoze iz dva molekula piruvata potrebna je hi
droliza 6 molekula energetski bogatih jedinjenja : (4 ATP i 2 GTP) i prisustvo 2 molekula NADH.
2Piruvata + 2NADH + 2H + + 4ATP + 2GTP + 6H 2 0 > glukoza + 2NAD + + 4ADP + 2GDP + 6Pj
Konverzija piruvata u fosfoenolpiruvat zahteva 1 ATP i 1 GTP, a fosforilacija 3-fosfoglicerata u

1,3-difosfoglicerat zahteva drugi molekul ATP-a. Redukovani NADH je potreban u reakciji redukcije
1,3-difosfoglicerata.
Supstrati prekursori glukoneogeneze
Najvažniji prekursori u procesu glukoneogeneze su intermedijeri procesa glikolize i ciklusa li-

munske kiseline. Laktat, glicerol i a-ketokiseline nastale dezaminacijom glukogenih aminokiselina su
ključni supstrati za glukoneogenezu.tU procesu glukoneogeneze uključena su dva važna ciklusa koji
obezbeđuju supstrate za glukoneogenezu. U Korijevom ciklusu i alaninskom ciklusu glukoneogeneza
se odvija u jetri, a stvorena glukoza se putem krvi transportuje do perifernog tkiva. Ova dva ciklusa
ujedno obezbeđuju mehanizam za kontinuirano snabdevanje tkiva glukozom jer je to njihov primarni
izvor energije. Ovi ciklusi funkcionišu u tkivima gde se glukoza ne oksidiše do krajnjih proizvoda C 0 2
i H 2 0. Tkiva koja učestvuju u ovim ciklusima oslobađaju ili laktat ili alanin kao krajni proizvod kojima
se vraćaju ugljenikovi atomi u jetru. Razlika između ova dva ciklusa je u tome što se u Korijevom ci
klusu laktat vraća u jetru, a u alaninskom ciklusu je to alanin.
(1) Korijev ciklus

Laktat se oslobađa u toku anaerobne glikolize u skeletnim mišićima i eritrocitima u reakciji reduk
cije piruvata sa laktat-dehidrogenazom (LDH). Ova reakcija koristi NADH i oslobađa se NAD+ u krv.
Oksidovani NAD+ se uključuje u reakciju koju katalizuje gliceraldehid-3-fosfat-dehidrogenaza, tako da
su ove dve reakcije u stvari kuplovane u procesu glikolize. Laktat se oslobađa u krv iz ćelija poput
eritrocita i skeletnih mišića i dalje se transportuje do jetre. Korijev ciklus povezuje metabolizam glu
koze i stvaranje laktata u toku intenzivnog rada mišića, sa procesom glukoneogeneze iz laktata u jet
ri. U ovom Korijevom ciklusu laktat se u jetri najpre dejstvom LDH oksiduje u piruvat, a zatim proce
som glukoneogeneze se sintetiše glukoza, koja se opet vraća u mišiće i dostupna je za mišićnu kon
trakciju ili za popunjavanje rezervi glikogena (Slika 17-6).
1&
\KRV MIŠIĆ \
JETRA
Glukoza •> Glukoza Glikogen
ADP + GDP + Pi PI + ADP

glukoneogeneza Glikogenoliza'
i glikoliza
ATP + GTP ATP
Laktat <- Laktat

"%-
Slika 17-6. Korijev ciklus. Laktat stvoren u mišićima u procesu glikolize se

transportuje putem krvi do jetre gde se konvertuje u glukozu procesom glu
koneogeneze. Glukoza se vraća putem krvi u mišiće gde se može deponovati
kao glikogen.
(2) Alaninski ciklus

a-Ketokiseline, poput piruvata, oksalacetata i a-ketoglutarata su metaboliti katabolizma amino-
kiselina. Ova jedinjenja mogu da se uključe u ciklus limunske kiseline i preko oksalacetata uključe u
sintezu fosfoenolpiruvata i sam proces glukoneogeneze. Piruvat se oslobađa u mišićima i u drugim
perifernim tkivima gde se transaminacijom prevodi u alanin (Slika 17-7). Alanin se vrača u jetru gde
se procesom transaminacije prevodi opet u piruvat, koji služi kao prekursor u sintezi glukoze ili se
oksidiše u ciklusu limunske kiseline. Oslobođeni amonijak tokom procesa dezaminacije glutamata,
KRV MIŠIĆ
JETRA
Urea Mišićni proteini
Glukoza ^Glukoza
Ciklus
uree
A
t \
Aminokiseline
Gluko
NH. neogeneza Glikoliza +
NH.
Glutamat ^ j? Piruvat Piruvat -v s- Glutamat

Alanin- V Y Alanin-
aminotransferaza i •h aminotransferaza
a-Ketoglutarat ^ V. Alanin Alanin -< >• a-Ketoglutarat
Slika 17-7. Glukoza-alaninski ciklus. Piruvat se u mišićima transaminacijom

prevodi u alanin koji se transportuje u jetru gde se transaminacijom prevodi
opet u piruvat, a amino-grupa preko amonijaka u ureu.
ulazi u ciklus uree. Ovaj proces transaminacije piruvata u alanin i obrnuto naziva se glukoza-
alaninski ciklus. Njegova uloga je reciklizacija ugljenikovih atoma između mišića i jetre i dostavljanje
aminskog dela katabolizovanih aminokiselina u jetru za ekskreciju u vidu uree.
(3) Glicerol se oslobađa u toku hidrolize triacilglicerola u masnom tkivu i putem krvi dospeva u jetru
gde se uključuje u proces glukoneogeneze. Glicerol se u jetri dejstvom glicerol-kinaze fosforiliše u
glicerol-3-fosfat, koji se potom oksiduje u dihidroksiaceton-fosfat, intermedijer glikolize dejstvom gli-
cerol-3-fosfat-dehidrogenaze (vidi Poglavlje 15).
Regulacija glukoneogeneze
Glukoneogeneza je regulisana na više načina: raspoloživošću prekursora, dejstvom alosternih

efektora i hormonskom regulacijom. U slučaju dobre ishranjenosti, kada je nivo glukoze u krvi visok,
metabolizam u jetri je usmeren ka konzervisanju energije: glikogen se sintetiše i razlaganje glukoze
je usmereno ka acetil-KoA, koji se koristi za biosintezu masnih kiselina i deponovanje masti. U sluča
ju gladovanja nivo glukoze se održava stimulacijom razlaganja glikogena i stimulacijom glukoneoge
neze iz produkata degradacije proteina putem glukoza-alaninskog ciklusa. Proces glukoneogeneze i
glikolize su recipročno regulisani. Generalno negativni efektori glikolize su pozitivni efektori glukone
ogeneze (Tabela 17-1). Regulatomi enzimi su upravo oni koji katalizuju ireverzibilne reakcije u gliko-
lizi odnosno glukoneogenezi: (1) heksokinaza/glukoza-6-fosfataza, (2) fosfofruktokinaza/fruktoza-1,6-
difosfataza i (3) piruvat-kinaza/piruvat-karboksilaza i PEP-karboksikinaza. Mehanizmi regulacije ak
tivnosti ovih enzima su alostema regulacija i cAMP-zavisna kovalentna modifikacija. Kovalentna mo
difikacija enzima procesom fosforilacije/defosforilacije je pod dejstvom hormona preko sekundarnog
glasnika cAMP.
(1) Nivo supstrata

Raspoloživost prekursora glukoneogeneze, a pre svega glukogenih aminokiselina, značajno po
većavaju sintezu glukoze u jetri. Snižen nivo insulina utiče na mobilizaciju aminokiselina iz proteina
mišica što obezbeđuje neophodne ugljenikove atome za glukoneogenezu.
(2) Alostema regulacija glukoneogeneze

U tabeli 17-1. prikazani su regulatomi enzimi i alostemi modulatori aktivnosti enzima glukoneo
geneze i glikolize.
Tabela 17-1. Alosterni modulatori ciklusa glikolize i glukoneogeneze.
Enzim Alosterni inhibitori Alosterni aktivatori
Fosfofruktokinaza-1 ATP, citrat AMP, F-2,6-P
Fruktoza-1,6-difosfataza AMP, F-2,6-P
Piruvat-kinaza Alanin F-1,6-P
Piruvat-karboksilaza Acetil-KoA
Fosfofruktokinaza-2 Citrat AMP,F-6-P,P,
Fruktoza-difosfataza-2 F-6-P Glicerol-3-P
Najvažniji alosterni efektor u regulaciji glukoneogeneze kao i u glikolizi je fruktoza-2,6-difosfat

(F-2.6-P) koji inhibira fruktoza-1,6-difosfatazu (FDP-azu) i aktivira fosfofruktokinazu-1 (PFK-1). Kon
centracija F-2.6-P u ćeliji je kontrolisana sa procesima sinteze i degradacije pomoću fosfofruktokina-
ze-2 (PFK-2) i fruktoza-difosfataze-2 (FDP-2). Kontrola aktivnosti ova dva enzima (PFK-2 i FDP-2) je
važan aspekt regulacije glukoneogeneze iako ovi enzimi ne učestvuju u samom procesu glukoneo-
geneze. Fosfofruktokinaza-2 i fruktoza-difosfataza-2 odgovaraju ustvari aktivnosti jednog bifunkcio-
nalnog enzima koje se nalaze na različitim domenima jednog proteina. Ove dve enzimske aktivnosti
su pod alosternom regulacijom i kovalentnom modifikacijom (vidi poglavlje 12).
Drugi važan alosterni modulator procesa glukoneogeneze je acetil-KoA. Alosterna aktivacija he-
patične piruvat-karboksilaze sa acetil-KoA javlja se u toku gladovanja. Kao rezultat intenzivne lipolize
u adipoznom tkivu, jetra je opterećena masnim kiselinama. Količina stvorenog acetil-KoA p-
oksidacijom ovih masnih kiselina prevazilazi kapacitet jetre da se on oksidiše u C 0 2 i H 2 0. Kao rezul
tat ovoga, akumulacija acetil-KoA dovodi do aktivacije piruvat-karboksilaze.
(3) Hormonska kontrola glukoneogeneze

Pankreasni hormon glukagon je najvažniji
Glukoza i
hormon u regulaciji glukoneogeneze. Gluka
gon reguliše glukoneogenezu tako što menja
nivo alosternih efektora, pre svega snižava ni Glukagon t
vo fruktoza-2,6-difosfata (Slika17-8). Regula
cija aktivnosti fosfofruktokinaze-1 i fruktoza-
1,6-difosfataze je najznačajnije mesto kontrole cAMP t
procesa glikolize i glukoneogeneze što usme-
rava metabolizam ka sintezi ili degradaciji glu
koze. Kao i kod kontrole glikolize, fruktoza- Fosforilacija enzima t
2,6-difosfat je najvažniji efektor aktivnosti fruk-
toza-1,6-difosfataze, ali on je sada snažan
Aktivacija FDPaze-2 i inaktivacija PFK-2
negativni alosterni efektor. Nivo fruktoza-2,6-
difosfata opada u hepatocitima kao odgovor
na stimulaciju glukagonom kao i na stimulaciju
F-2,6-P i
kateholaminima.
Svaki od ovih signala se ostvaruje aktiva
cijom cAMP-zavisnom protein-kinazom. Jedan Inhibicija PFK-1 i aktivacija FDP-aze
od supstrata za protein-kinazu je fosfofrukto
kinaza-2, bifunkcionalni enzim koji je odgovo
ran za sintezu i hidrolizu fruktoza-2,6-difosfata Glukoneogeneza t
(vidi poglavlje 12). Kada je fosfofruktokinaza-2 Slika 17-8. Hormonska regulacija nivoa fruk-
fosforilisana sa protein-kinazom, ona reaguje toza-2,6-difosfata. Aktivacija glukoneogeneze
kao fosfataza i dovodi do defosforilacije fruk- u jetri kao odgovor na nizak nivo glukoze u
toza-2,6-difosfata, a što se odražana na po krvi.
rast aktivnosti fruktoza-1,6-difosfataze i sniže
nje aktivnosti fosfofruktokinaze-1. Sekundarno, aktivnost fruktoza-1,6-difosfataze je regulisana odno
som ATP/ADP. Kada je ovaj odnos visok, glukoneogeneza se povećava maksimalno.
Glukoneogeneza se isto tako kontroliše na nivou konverzije piruvata u fosfoenolpiruvat. Gluka
gon ili kateholamini u jetri deluju preko sekundarnih glasnika i dovode do fosforilacije i inaktivacije pi-
ruvat-kinaze što dovodi do smanjene konverzije fosfoenolpiruvata u piruvat. Piruvat se usmerava ka
sintezi glukoze procesom glukoneogeneze. Piruvat-kinaza je alosterno inhibirana sa ATP i alaninom.
ATP označava višak energije, a alanin suficitaran supstrat za glukoneogenezu. Redukcija u energiji
tj. porast u koncentraciji ADP dovodi do inhibicije oba enzima piruvat-karboksilaze i PEP-
karboksikinaze. Alosterna aktivacija piruvat-karboksilaze dešava se i kroz acetil-KoA. Svaka od ovih
regulacija dešava se kratkoročno, dok se dugoročna regulacija ispoljava na nivou sinteze PEP-
karboksikinaze. Količina ovog enzima se povećava kao odgovor na prolongiranu stimulaciju gluka
gonom. Ovakvo stanje se javlja kod osoba koje gladuju ili kod neadekvatne ishrane.
B. BIOSINTEZA GLIKOGENA
Glikogeneza je proces sinteze glikogena koji se odvija u citoplazmi ćelija jetre i mišića gde su
ujedno i najveći depoi ovog jedinjenja.
Reakcije glikogeneze
Glikogen se sintetiše od molekula a-D-glukoze. Ovaj proces se dešava u citozolu i zahteva ener
giju koju obezbeđuje ATP (za fosforilaciju glukoze) i uridin-trifosfat (UTP). Anabolički put sinteze gli
kogena se odvija reakcijama koje nisu reverzibilne procesu razlaganja glikogena, dejstvom različitih
enzima. Sinteza glikogena se odvija iz glukoza-6-fosfata u tri faze sa odgovarajućim enzimima:
(1) UDP-glukoza-pirofosforilaza \/
O
HN
O 0 ^ x 0 ,, ^ /
U
liy li p M H « N
O—P—O—P—O—P—0H 2 C 0
"0 "0 H H
H ^ - f H
CH 2 OH
4
O, HO OH
Hi
O UTP
II
HO OH O — P — O "
I
G1P 0"
Neorganska
pirofosfataza
pp. ^ 2P,
CH2OH HN
O,
HO
O O O »N
HO OH 0 — P — 0 — P — OH C
2 n
L L I/ \
0 0 KH Hv
H^f—^H
HO OH
UDP-glukoza
Slika 17-9. Sinteza UDP-glukoze iz glukoza-1-fosfata i UTP dejstvom UDP-
glukoza-pirofosforilaze. U reakciji dolazi do razmene fosfoanhidrida između G-1-
P i UTP. Kiseonik fosforil-ostatka deluje na fosfatni atom UTP i gradi se UDPG uz
oslobađanje PPj.
a-D-glukoza vezana za uridin-difosfat u vidu uridin-difosfat-glukoze (UDP-glukoza ili UDPG) je

izvor glikozil-ostataka koji se dodaju na rastući lanac molekula glikogena. UDP-glukoza se sintetiše iz
glukoza-1-fosfata (G-1-P) i UTP pomoću UDP-glukoza-pirofosforilaze (Slika 17-9). Direktna konverzi
ja G-1-P u glikogen i Pj je termodinamski nepovoljna u fiziološkim uslovima. Aktivacija glikozidnih je
dinica vrši se sa UTP, a stvorena UDP-glukoza je energetski bogato jedinjenje čija se energija koristi
za stvaranje glikozidne veze. Pirofosfat (PPj) je drugi proizvod ove reakcije i hidrolizuje se u dva ne-
organska fosfata (PO pomoću neorganske pirofosfataze, koja usmerava sintezu ka UDP-glukozi. Sin
tezi UDP-glukoze prethodi reakcija konverzije glukoza-6-fosfata u glukoza-1-fosfat pomoću fosfoglu-
\j komutaze (Vidi 12-20J. Glukoza-1,6-difosfat je intermedijer koji u maloj koncentraciji katalizuje ovu
reakciju.
(2) Glikogen-sintaza
Sinteza glikogena iz glukoze odvija se najvećim delom pomoću enzima glikogen-sintaze. Gliko
gen-sintaza je enzim koji omogućava stvaranje a(1->4) glikozidne veze u glikogenu i elongaciju la
naca glikogena. Ovaj enzim koristi UDP-glukozu kao jedan supstrat i neredukujući kraj glikogena kao
drugi. Elongacija glikogen lanaca obuhvata transfer glukoze od UDP-glukoze na neredukujući kraj
rastućeg lanca, stvaranje nove glikozidne veze između hidroksilne grupe ugljenika na položaju 1 ak
tivirane glukoze i ugljenika 4 nadolazećeg glikozil-ostatka rastućeg lanca glikogena (Slika 17-10).
CH 2 OH HN
O.
HO
*
0 0
(T\XT/
N'
HO OH ^ » I' UDP-glukoza
0 — P — 0 — P — OH 2 C 0
o o" .H H
Intermedijarni H >i r H
oksonijum jon HO OH
CH 2 OH UDP
CH 2 OH
HO O,
HO
OH O R \ CH 2 OH Glikogen (n ostataka)
HO H 0
Q
CH 2 OH CHoOH n
O, HO
HO +
HO OH *
CH22OH ^
\ Ô. J— H HO OH
O—-
CH2 2OH ^
HO OH Q ._ \ ^.O.
CHoOH ^
HO 0 H v
6- -°-
Glikogen (n+1 ostataka) HO OH
o-
Slika 17-10. Reakcija elongacije lanaca glikogena stvaranjem a(1->4) glikozid

ne veze dejstvom glikogen-sintaze.
U reakciji se stvara intemedijerni glikozil-oksonijum jon, polustoličaste strukture i oslobađa se

UDP prilikom stvaranja svake nove a(1->4) glikozidne veze. Za svaki molekul G-1-P koji se ugradi u
lanac glikogena dolazi do hidrolize jednog molekula UTP i oslobađanja UDP. UTP se može ponovo
resintetisati iz UDP i molekula ATP-a pomoću nukleozid-difosfat-kinaze :
UDP + ATP <- -> UTP + ADP
Glikogen-sintaza omogućava elongaciju već postojećeg lanca glikogena. Ovaj enzim ne može da
inicira sintezu lanca koristeći slobodnu glukozu kao akceptor molekula glukoze iz UDP-glukoza. Za
započinjanje sinteze glikogena neophodan je prajmer (začetnik ovog procesa). Fragmenti glikogena
služe kao prajmeri u ćeliji čiji depoi glikogena nisu potpuno ispražnjeni. U odsustvu fragmenata gliko
gena, specifični protein, koji se zove glikogenin služi kao akceptor ostataka glukoze. Hidroksilna \y
grupa specifičnog tirozinskog bočnog lanca ovog proteina služi kao mesto vezivanja molekula gluko
ze iz UDP-glukoze na glikogenin, a reakcija je katalizovana sa tirozin-glikoziltransferazom. Glikoge-
nin zatim autokatalitički produžava lanac do sedam ostataka UDP-glukoze i gradi prajmer za inicijaci-
ju sinteze glikogena. Na ovom stupnju počinje dejstvo glikogen-sintaze koja dalje nastavlja elongaciju ^
lanca. Kada granula glikogena dostigne odgovarajuću veličinu ovaj molekul glikogenina se odvaja.
(3) Enzim grananja glikogena
Ukoliko ne bi delovao neki drugi enzim na lanac glikogena on bi ostao linearan, nerazgranat mo- -*•*
lekul sa a(1->4) glikozidnim vezama. Takvo jedinjenje se nalazi u biljnim tkivima i naziva se amiloza.
Suprotno ovome, glikogen je razgranat sa povećanom rastvorljivošcu u odnosu na amilozu. Grananje
isto tako povećava broj neredukujućih krajeva na koje se novi glikozil-ostaci mogu pridodati, i na taj
način se ubrzava sinteza glikogena, a samim tim i veličina molekula. Grananje glikogena katalizuje
enzim grananja glikogena ili amilo-(1,4->1,6)-transglikozilaza (Slika 17-11). Ovaj enzim prenosi ter-
minalne segmente lanca od 5 do 8 glikozil-ostataka sa neredukujućeg kraja lanca glikogena (kidajući
pri tome a(1->4) glikozidnu vezu) na hidroksilnu grupu C-6 atoma glikozil-ostatka drugog segmenta
istog lanca i stvara se nova a(1->6) glikozidna veza. Enzim grananja u stvari katalizuje istovremeno
dve reakcije: raskidanje a(1->4) glikozidne veze i stvaranje a(1->6) veze. Energija hidrolize a(1->4)
Enzim grananja
Slika 17-11. Grananje glikogena: grane glikogena nastaju transferom terminalnih

segmenata sa oko 7 glikozil-ostataka sa jednog dela lanca glikogena na OH grupu u
položaju 6 ostatka glukoze na istom ili drugom lancu.
glikozidne veze koristi se za sintezu a(1->6) glikozidne veze. Svaki segment koji se na ovaj način
prenosi dolazi sa lanca koji ima najmanje 11 ostataka i nova tačka grananja mora biti odvojena od
druge tačke minimalno sa 4 ostatka glukoze. Rezultirajući novi, neredukujući kraj, kao i stari neredu-
V. Spasojević-Kalimanovska:Anabolizam ugljenih hidrata 17-13
kujući krajevi sa kojih je uklonjeno 5 do 8 ostataka, sada mogu da se produže delovanjem glikogen-
sintaze.
Regulacija glikogeneze
Održavanje nivoa glukoze u krvi je od izuzetnog značaja, tako da je i sinteza i degradacija depo
forme glukoze, glikogena, strogo regulisana. U jetri se sinteza glikogena ubrzava u fazi dobre uhra
njenosti, dok se degradacija glikogena pojačava u toku gladovanja. U skeletnim mišićima, degradaci
ja glikogena se odvija u toku intenzivnog vežbanja, a akumulacija započinje u stanju odmora mišića.
Reakcije glikogeneze i glikogenolize su odvojeno kontrolisane jer se odvijaju pod dejstvom različitih
enzima. I pored ovih odvojenih metaboličkih puteva, regulatorni mehanizmi ova dva procesa pokazu
ju dosta sličnosti jer isti alosterni modulatori i hormoni regulišu ove procese. Regulatorni enzim pro
cesa glikogeneze je glikogen-sintaza. Glikogen-sintaza je regulisana alosterno i enzimski katalizova-
nom kovalentnom modifikacijom koja je pod hormonskom kontrolom.
(1) Alosterna regulacija glikogen-sintaze

Alostema regulacija metabolizma glikogena zasniva se pre svega na suprotnom uticaju aloster-
nih efektora na dve suprotne reakcije koje katalizuju glikogen-fosforilaza i glikogen-sintaza. Brzina \
enzimskih reakcija ova dva enzima u zavisnosti je od nivoa metabolita i energije koja je potrebna će
liji. Glikogen-sintaza je aktivirana sa glukoza-6-fosfatom i sa velikom količinom prisutnog ATP.
(2) Hormonska kontrola fosforilacije/defosforilacije glikogen-sintaze

Glikogen-sintaza se javlja u dve forme : glikogen-sintaza b - fosforiNsana (modifikovana, m-
forma) koja je inaktivna i druga forma glikogen-sintaza a - defosforilisana (originalna, nemodifikova-
na, o-forma) koja je aktivna. Modifikovana forma (glikogen-sintaza b) je pod alosternom kontrolom:
inhibirana je fiziološkim kocentracijama ATP, ADP i Pj. Inhibicija se može prevazići samo sa visokim
' koncentracijama glukoza-6-fosfata. U mišićima je fiziološka koncentracija glukoza-6-fosfata vrlo niska
tako daje modifikovani enzim uglavnom neaktivan. Ranije je modifikovana forma postoje zavisna od
prisustva glukoza-6-fosfata, označavana kao D forma (engleski - dependent, zavisna), a nemodifiko-
vana forma kao I (engleski - independent, nezavisna). Stari nazivi sTTkbrišćeni pre novih saznanja o
kovaientnim modifikacijama ovog~enzima. D forma odgovara inaktivnoj b formi, a I je aktivna a forma
glikogen-sintaze.
I* Mehanizmi kovalentne modifikacije glikogen-sintaze su složeniji od procesa fosforilacije i defos-
|f forilacije glikogen-fosforilaze. Fosforilacija glikogen-sintaze je katalizovana sa nekoliko različitih kina-
za koje su reguiisane sa nekoliko drugih glasnika poput: cAMP, Ća 2+ , diacilglicerola i nekih još uvek
nepoznatih. Inaktivacija glikogen-sintaze fosforilacijom odvija se sa nekoliko različitih protein-kinaza.
Glikogen-sintaza je običan tetramer sastavljen iz samo jedne vrste subjedinice (a4), ali zato sadrži 9
različitih serinskih ostataka koji se mogu fosforilisati. Za razliku od glikogen-fosforilaze koja se fosfori-
liše samo sa jednom kinazom i na samo jednom mestu, do sada je otkriveno 7 različitih kinaza koje
učestvuju u procesu fosforilacije tj. inaktivacije glikogen-sintaze.
i Razlika u regulaciji glikogen-fosforilaze i glikogen-sintaze je i u tome što je zapravo fosforilisana
t forma glikogen-sintaze inaktivna. Shodno tome, fosforilacija inhibitora fosfoprotein-fosfataze-1 pomo
ću cAMP-zavisne protein-kinaze, dovodi do inhibicije fosfoprotem-fosfataze koja sprečava reaktivaci-
ju glikogen-sintaze.
Inaktivacija glikogen-sintaze fosforilacijom odvija se različitim kaskadnim mehanizmima hormon
ske kontrole koji su prikazani na Slici 17-12:
• cAMP-zavisnom protein-kinazom (PKA) koja deluje putem fosforilaze-kinaze i Ca2+; ovaj mehani
zam je već opisan kod regulacije glikogen-fosforilaze (vidi Poglavlje 12).
• Direktnom fosforilacijom glikogen-sintaze sa cAMP-zavisnom protein-kinazom.
Fosforilacija drugim kinazama poput protein-kinaze C u sklopu fosfatidilinozitolskog puta dejstva

određenih hormona. Glikogen-sintaza je regulisana i dejstvom glikogen-sintaze-3 koja deluje ne
zavisno od povećanja nivoa cAMP, kao i sa dve kazein-kinaze.
K2C2
cAMP- zavisna
protein kinaza
(inaktivna) (aktivna)
Slika 17-12. Regulacija metabolizma glikogena fosforilacijom/defosforilacijom enzima.
Mehanizmi regulacije aktivnosti glikogen-sintaze procesima fosforilacije/defosforilaoije su reguli-

sani hormonima koji preko svojih drugih glasnika dovode do aktivacije odnosno inaktivacije ovog en
zima u ćeliji. v
Metabolizam glikogena je regulisan u ćelijama jetre delovanjem glukagona, adrenalina, noradre-
nalina i insulina. Glukagon deluje na metabolizam glikogena putem glukagonskih receptora (Slika 17-
13). Vezivanjem glukagona za ove receptore aktivira se adenilat-ciklaza koja oslobađa drugi glasnik i/
cAMP. Povećani nivo cAMP dovodi do povećane količine fosforilisanih enzima koji učestvuju u meta
bolizmu glikogena i metabolizam je usmeren ka degradaciji glikogena, jer se aktivira glikogen-
fosforilaza, dok je glikogen-sintaza inaktivna. Povećana koncentracija cAMP pre svega se odražava
na povećanje fosforilacije glikogen-sintaze i održavanja u inaktivnoj formi, a što je mnogo važnije
smanjuje njihovu defosforilaciju pomoću fosfoprotein-fosfataze-1.
Adrenalin Glukagon
a -adrenergični
receptor
Slika 17-13. Mehanizam dejstva hormona na metabolizam glikogena u jetri.
Na metabolizam glikogena u ćelijama jetre adrenalin deluje putem a- i B-adrenergičnih receptora

i dovodi do stimulacije degradacije glikogena. Mehanizam dejstva adrenalina vezivanjem za p-
adrenergične receptore je isti kao i delovanje glukagona tj. posredstvom sekundarnog glasnika i/
cAMP. Vezivanje adrenalina za CKadrenergični receptor dovodi do aktivacije fosfatidilinozitolskog pu-
ta (vidi poglavlje 21). Aktivacija fosfolipaze C dovodi do razlaganja fosfatidilinozitol-4,5-difosfata

(PIP2), fosfolipida iz plazma-membrane i oslobađanja dva glasnika: inozitol-1,4,5-trifosfata (IP3) i 1,2-
diacijcjlicerola (DG). Diacilglicerol aktivira protein-kinazu C koja fosforilacijom inaktivira glikogen-
sintazu. Pored diacilglicerola oslobađa se i IP3 koji prouzrokuje povećanje koncentracije Ca2+-jona
koji takođe ima ulogu drugog glasnika. Povećanje jona Ca2+, kao što je već rečeno, aktivira fosforila-
zu-kinazu i potom glikogen-fosforilazu. Efekat dejstva adrenalina na metabolizam glikogena u jetri je
stimulacija razlaganja glikogena i povećanje koncentracije glukoze u krvi. Pojava stresa dovodi do
pojačanog lučenja adrenalina koji deluje na dve vrste receptora na membrani ćelija jetre. Dvostruka
stimulacija receptora i dva različita mehanizma stimulacije glikogenolize dovode do brzog oslobađa
nja glukoze iz jetre u cirkulaciju.
Metabolizam glikogena u mišićima regulisan je adrenalinom, noradrenalinom i insulinom, dok
glukagon ne deluje na mišićne ćelije jer one ne sadrže glukagonske receptore. Adrenalin deluje pu
tem (3-adrenergičnih receptora i drugog glasnika cAMP-a na metabolizam glikogena, mehanizmima
koji su opisani kod jetre. Adrenalin stimuliše degradaciju glikogena aktivacijom glikogen-fosforilaze i
inaktivacijom glikogen-sintaze i oslobađa se glukoza-6-fosfat. Oslobođeni glukoza-6-fosfat ulazi u ci
klus glikolize, pošto mišići ne sadrže glukoza-6-fosfatazu koja bi omogućila oslobađanje glukoze u
krv.
Insulin deluje antagonistički adrenalinu i glukagonu i u mišićima i u jetri, inhibirajući glikogenolizu
(vidi Poglavlje 12). Insulin dovodi do defosforilacije glikogen-sintaze i na taj način stimuliše glikoge-
nezu.
Poglavlje 18.
Anabolizam lipida
A. BIOSINTEZA MASNIH KISELINA
Veliki deo organizmu potrebnih masnih kiselina se unosi putem hrane. U organizmu se odvijaju i
procesi sinteze masnih kiselina ukoliko hrana sadrži malo masti, a bogata je ugljenim hidratima i pro
teinima. Višak unetih ugljenih hidrata i proteina iz hrane može se metaboiisati u masne kiseline koje
se potom deponuju kao triacilgliceroli. U humanom organizmu biosinteza masnih kiselina primarno
se odvija u jetri i u manjim količinama u mlečnim žlezdama, masnom tkivu i bubrezima. Biosinteza
masnih kiselina odvija se kondenzacijom jedinica sa dva C-atoma reakcijama koje su uglavnom re
verzibilne p—oksidaciji, uz korišćenje ATP-a i redukovanog NADPH. Prekursor u sintezi masnih kise
lina je acetil-KoA, ali samo za prva dva C-atoma. Ostali C-atomi u palmitinskoj kiselini potiču od ma-
lonil-KoA. Razlike između (3-oksidacije i biosinteze masnih kiselina omogućavaju nezavisnu regula
ciju ova dva procesa u sličnim fiziološkim uslovima i izbor energetski povoljnijeg procesa. Ova dva
procesa su lokalizovana u različitim delovima ćelije. Dok se (3-oksidacija odvija u mitohondrijama, bi
osinteza masnih kiselina se dešava u citozolu. Nosilac acil-ostatka u biosintezi masnih kiselina nije
KoA, već acil-prenosni protein (ACP). ACP sadrži fosfopantotensku grupu poput KoA, koja gradi tio-
estre sa acil-grupama (Slika 18-1). Fosfatna grupa fosfopantotenske prostetične grupe je
H H OHCH3 0
I I II
HS—CH 2 —CH 2 — N— C — C H 2 — C H 2 — N- c- - CI — CI — C H 0 -- P — 0 - - C H 2 - -Ser- -ACP
v i, :—f u IIII I I i
1
o 0 H CH 3 0
Cisteamin
Fosfopantotenska grupa ACP
H H
I
OHCH3
I I
O o
N — C —•C-
H S — C H 2 — C H 2 — N — C — C H 2 — C H 2 —•N- C — C — C H 2 — O — P — O — P — O - •CH2 . 0 Adenin
j
" II II I I l_ l_
O O H CH 3 0 0 JH H
Cisteamin
Fosfopantotenska grupa KoA H H
X)3PO OH
Slika 18-1. Fosfopantotenska grupa acil-prenosnog proteina (ACP) i KoA.

esterifikovana sa OH-grupom serina dok je kod KoA ona vezana za AMP. Kod sisara ACP je deo ve
likog multifunkcionalnog proteina.
Biosintetski procesi u metabolizmu masnih kiselina mogu se podeliti na: mehanizme sinteze zasi
ćene masne kiseline i to palmitinske, mehanizme elongacije ove kiseline i desaturaciju masnih kiseli
na. Biosinteza palmitinske kiseline odvija se u dva supnja: (1) ATP karboksilacija acetil-KoA sa acetil-
KoA-karboksilazom u malonil-KoA; (2) dekarboksilacija malonil-grupe u reakcijama kondenzacije ko
je katalizuje multienzimski kompleks sintaza masnih kiselina.
Sinteza malonil-KoA
Malonil-KoA se dobija iz acetil-KoA reakcijom karboksilacije koju katalizuje enzim acetil-KoA-
karboksilaza. Ovaj stupanj u biosintezi masnih kiselina, a samim tim i ovaj enzim je opredeljujući tj.
ključni enzim. Acetil-KoA-karboksilaza je regulisana alosterno i hormonski. Reakcija karboksilacije je
slična reakcijama koje katalizuje propionil-KoA-karboksilaza (Slika 15-5) i piruvat-karboksilaza (Slika
17-3). Reakcija zahteva energiju u vidu ATP-a i koristi rastvoran bikarbonat kao izvor C0 2 . Kao i dru
gi enzimi koji katalizuju transfer C 0 2 na supstrat, i acetil-KoA-karboksilaza zahteva biotin kao proste-
tičnu grupu. Reakcija se odvija karboksilacijom biotina, prosteticne grupe enzima u prisustvu ATP-a
pri čemu nastaje intermedijarni karboksibiotinil-enzim, a u sledećem stupnju dolazi do prenosa kar-
boksilne grupe na acetil-KoA i nastanka malonil-KoA (Slika 18-2). lako je C 0 2 neophodan za ovu re
akciju, njegovi atomi ne ulaze u sastav palmitinske kiseline.
COo
_ i * Acetil-KoA- Q
^ V karboksilaza ~Q M
CH3-C-S-K0A •"* ^ * £-CH2-C-S-KoA
ATP ADP +Pi
Slika 18-2. Reakcija karboksilacije acetil-KoA u malonil-KoA.
U biosintezi masnih kiselina koristi se acetil-KoA iz mitohondrija koji potiče iz dva izvora: reakcije
piruvat-dehidrogenaze i 0-oksidacije masnih kiselina. Acetil-KoA prelazi iz mitohondrija u citozol tri-
karboksilatnim-citratnim šatl sistemom jer koenzim A ne može da prođe kroz mitohondrijalnu mem
branu (Slika 18-3). Ovaj pomak od oksidacije masnih kiselina i glikolize ka biosintezi masnih kiselina
se dešava kada su potrebe za energijom smanjene. Rezultat ovoga je smanjena oksidacija acetil-
KoA u CLK i oksidativnoj fosforilaciji. Na ovaj način mitohondrijalne acetil-jedinice se mogu sačuvati
u vidu triacilglicerola za energetske potrebe u budućnosti. Citrat nastaje kondenzacijom oksalacetata
i acetil-KoA u prisustvu citrat-sintaze. Nakon prolaska kroz membranu citrat se u citoplazmi razlaže
na oksalacetat i acetil-KoA pomoću reakcije katalizovane sa ATP-citrat-liazom u prisustvu ATP-a.
Ova reakcija je reverzibilna reakciji katalizovanoj sa enzimom ciklusa limunske kiseline citrat-
sintazom, ali za razliku od nje zahteva energiju hidrolize ATP-a. U ovoj reakciji pored acetil-KoA nas
taje oksalacetat koji se redukuje u malat dejstvom malat-dehidrogenaze i u prisustvu NADH. Produkt
reakcije malat se oksidativno dekarboksiliše u piruvat pomoću maličnog enzima (NADP-malat-
dehidrogenaza). Koenzim ove reakcije je NADP+ koji se redukuje u NADPH. On predstavlja redukci-
oni ekvivalent koji se koristi u reakciji sinteze masne kiseline. Rezultat svih ovih reakcija je pored
konverzije mitohondrijalnog acetil-KoA u citozolni acetil-KoA i produkcija redukcionih kofaktora neop
hodnih za aktivnost sintaze masnih kiselina.
Sintaza masnih kiselina

U drugoj fazi biosinteze masnih kiselina iz malonil-KoA i acetil-KoA kondenzacijom u nizu od 6
uzastopnih enzimskih reakcija sintetiše se butiril-ACP. Ovih šest različitih reakcija kao i sedmu reak
ciju koja je poslednja faza u sintezi palmitinske kiseline, katalizuje sintaza masnih kiselina. Ispitivanja
V. Spasojević-Kalimanovska: Anabolizam lipida 18-3
Mitohondrije Unutrašnjost Citozol

mitohondrijalne
membrane I
CH 2
I I
CH 2 HO — C — C O g
i Citrat Citrat i
HO — C—COJ CH2
i
CH 2 COg
i A T P + H —SKoA
COg O
ATP-citrat-liaza II
H—SKo ADP + P, + C H 3 - C - SKoA
citrat-sintaza
O COo
II •I
CH 3 —C—SKoA Oksalacetat c—o
Acetil-KoA CH 2
I
> co2
C=0 Oksalacetat NADH+ H +
I
CH 2 i. malat-dehidrogenaza
-4
NAD +
HO — C—H
ADP + Pi i
I
piruvat-karboksilaza
coi
HCO3 + ATP NADP +
matični enzim
NADPH + C 0 2
COo
I i
c=o Piru vat Piruvat
c=o
i I
CH 3
Slika 18-3. Transfer acetii-KoA iz mitohondrija u citoplazmu pomoću trikarboksilatnog tran

sportnog sistema.
su pokazala da je kod prokariota sintaza masnih kiselina multienzimski kompleks koji se sastoji iz 7
različitih enzima. Acetil-KoA i malonil-KoA se prenose na ACP dejstvom acetil-KoA-ACP- transacila-
ze (reakcija 1) i malonil-KoA-ACP-transacilaze (reakcija 2b) (Slika 18-4). Acetil-grupa vezana kao ti-
oestar u acetil-KoA se prenosi najpre na ACP, a potom na cisteinski ostatak (3-ketoacil-ACP-sintaze
(enzim kondenzacije) (reakcija 2a). Vezivanjem ovih jedinjenja nosilaca C-atoma za ACP i cisteinski
ostatak enzima omogućen je njihov ulazak u ciklus sintaze masnih kiselina. U reakciji 3 dolazi do
kondenzacije, malonil-ACP se dekarboksiliše i stvoreni karbanjon napada acetil-tioestar i gradi se
acetoacetil-ACP. U ovoj reakciji koju katalizuje p-ketoacil-ACP-sintaza izdvaja se C 0 2 koji je ugrađen
u prvoj fazi karboksilacije acetil-KoA. Dekarboksilacija omogućava da se reakcija završi i energetski
usmerava proces ka sledećim reakcijama. Sledeći niz od tri reakcija su reverzibilne reakcije u odno
su na B-oksidaciju. U reakciji 4 dolazi do redukcije keto-grupe acetoacetil-ACP, uz oksidaciju NADPH
o COJ O
li
C H 2 — C — S K 0 A + H—SACP
C H 3 — C — S K o A + H—SACP
Malonil-KoA
Acetil-KoA
l |—- acetil-KoA-ACP 2b malonil-KoA-A CP
H S Ko A "* l - transacZ/aza H—SKoA -transacilaza
C0Z2 O
I II
CH3—C—SACP CH 2 —C—SACP
Acetil-ACP Malonil-ACP
H—S—E
H—SACP
p- ketoacil-A CP-sintaza
(enzim kondenzacije)
C0 2 + H—S—E
CH3— C — CH2— C—SACP

Acetoacetil-ACP
H+ + NADPH
P- ketoacil-ACP-reduktaza
NADP+
OH
CH3— C—CH2— C—SACP
I
H
D-pV Hidroksibutiril-ACP
5I P- hidroksiacil-ACP-dehidrataza
H,
H O
I li
CH3—C = C —C —SACP
I
H
a,$-tran»- Butenoil-ACP
H+ + NADPH -
enoil-ACP-reduktaza
NADP+
CH3—CH2—CH2—C—SACP
Butiril-ACP
l Reciklizacija reakcija od 2 do 6
r šest puta
!
O
II
CH3CH2 —(CH2)13— C — SACP
Palmitoil-ACP
H 2 00 —>J
— J palmitoih
palmitoihtioesteraza
* O
CH 3 CH 2 —(CH 2 ) 1 3 —C—O" H—SACP
Palmitat
Slika 18-4. Reakcije sinteze palmitinske kiseline iz acetil-KoA i malonil-KoA.

do NADP+. Reakciju katalizuje p-ketoacil-ACP-reduktaza i kao proizvod reakcije nastaje D-

stereoizomer, D-p-hidroksibutiril-ACP. Dehidratacijom sa fS-hidroksiacil-ACP-dehidra-tazom stvara se
dvoguba veza u a.p-frans-butenoil-ACP (reakcija 5). U još jednoj reakciji redukcije zasićuje se trans-
dvoguba veza i nastaje butiril-ACP. Reakciju katalizuje enoil-ACP-reduktaza i u ovoj reakciji se troši
još jedan molekul NADPH (reakcija 6). Stvoreni butiril-ACP potom ulazi u novi krug kondenzacije sa
malonil-KoA i reakcije od 2 do 6 se ponavljaju još šest puta. Svaki ciklus podrazumeva ugradnju C2-
fragmenta. Sintezom palmitoil-ACP završava se ovaj niz reakcija. Dejstvom palmitoil-tioesteraze ras
kida se veza između palmitoil-ostatka i ACP i nastaje palmitinska kiselina (reakcija 7). Sintetisana
palmitinska kiselina nakon aktivacije se koristi za sintezu triacilglicerola ili podleže daljoj elongaciji i
desaturaciji u mitohondrijama ili endoplazmatičnom retikulumu.
N*~
f>-Ketoacil-ACP-
sintaza
Malonil-KoA-ACP Acil-proteinski nosač

transacilaza H H |" O
o o &-Ketoacil-ACP-
Acetil-KoA-ACP Pantotenska kiselina reduktaza
transacilaza
$-Hidroksiacil-ACP-
dehidrataza
p -Hidroksiacil-ACP-
dehidrataza
Acetil-KoA-ACP-
transacilaza
Malonil-KoA-ACP-
kiselina transacilaza
V-Ketoacil-ACP-
sintaza
Slika 18-5. Šematski prikaz strukture dimernog enzima sintaza masne kiseline.
Biosinteza masnih kiselina kod eukariota još uvek nije detaljno ispitana, ali se zna da se ona od
vija pomoću enzima sintaze masne kiseline. Ovaj enzim je dimer, a svaki monomer sadrži 7 domena
sa različitim enzimskim aktivnostima i sa osmim domenom koji kovalentno vezuje 4-fosfopantotein
proteina nosača acil-grupe (ACP) (Slika 18-5). Struktura ovog enzima omogućava da se biosinteza
masnih kiselina odvija kontinuirano na relativno malom prostoru pri čemu fosfopantotenski lanac
zbog svoje dužine i fleksibilnosti ima ulogu da kao ruka prenosi intermedijere biosinteze sa jednog
katalitičkog domena enzima na drugi. Pored SH-grupe fosfopantotenskog ostatka ACP-a za biosinte-
zu masnih kiselina je važna i SH-grupa cisteinskog ostatka (3-ketoacil-ACP-sintaze. Reakcija kon
denzacije zahteva bliskost SH-fosfopantotenske grupe ACP i cisteinskog ostatka enzima i ona je re
zultat interakcije dva monomera sintaze masne kiseline u odnosu glava-rep. Sjedinjavanje svih en
zima jednog posebnog metaboličkog puta u jednu multienzimsku funkcionalnu jedinicu omogućava
veliku brzinu, efikasnost i smanjuje mogućnost interferencije drugih kompetitivnih procesa.
Slika 18-6. Mehanizam dejstva dimernog enzima sintaze masne kiseline u procesu biosin-
teze palmitinske kiseline.
Na Slici 18-6 data je pretpostavka mehanizma sinteze palmitinske kiseline pomoću sintaze mas
nih kiselina. Enzim je predstavljen kao muitifunkcionalni dimer, a svaki pored aktivne SH-grupe ciste-
ina (3-ketoacil-ACP-sintaze i SH-pantotenske grupe ACP, ima još 6 drugih katalitičkih domena. U re
akciji 1 prekursor acetil-KoA se vezuje za cisteinski ostatak p-ketoacil-ACP-sintaze i na taj način je
izvršeno prajmiranje (započinjanje) procesa. Malonil-ostatak se vezuje za ACP dejstvom malonil-
KoA-ACP-transacilaze. Ove dve reakcije se odvijaju na obe subjedinice sintaze masne kiseline tako
da se u stvari vežu dva acetil- i dva malonil-ostatka. U ovoj fazi dolazi do kuplovanja acetil-grupe sa
P-C-atomom malonil-grupe druge subjedinice uz istovremenu dekarboksilaciju. Ovom dekarboksilaci-
jom izdvaja se C 0 2 koji je ušao u malonil-grupu u toku karboksilacije acetil-KoA tako da se u kraj
njem proizvodu palmitinskoj kiselini on ne nalazi. Stvoreni acetoacetil-ACP podleže reakcijama redu
kcije, dehidratacije i opet redukciji i nastaje butiril-ACP. Butiril-ACP se prenosi na SH grupu cisteina
prve subjedinice i sistem je spreman za ugradnju još jednog C2-fragmenta. Ugradnja C2-fragmenata
vrši se preko malonil-KoA i reakcije 2-7 se ponavljaju još šest puta. Tioestarska veza palmitoil-ACP
se dejstvom palmitoil-tioesteraze hidrolizuje na palmitat i enzim se regeneriše za novi ciklus sinteze.
Razlike između ^-oksidacije i biosinteze masnih kiselina
Poređenjem (3-oksidacije masnih kiselina i biosinteze masnih kiselina možemo videti sličnost u
reakcijama skraćivanja odnosno produžavanja lanaca masnih kiselina za C2-fragmente. Pored slič
nosti postoje i razlike koje su sumirane na Slici 18-7. Ova dva procesa, kao što je već rečeno, razli
kuju se po mestu odigravanja. p-oksidacija masnih kiselina se odvija u mitohondrijama, a sinteza u
citoplazmi (1). Nosilac acil-grupe kod (3-oksidacije masnih kiselina je KoA, a u sintezi ACP (2). Re-
dukcioni koenzimi kod p-oksidacije masnih kiselina su NAD+ i FAD, a u sintezi masnih kiselina ne
ophodan je NADPH (3). Razlike između ova dva procesa se ogledaju i u stereohemiji reakcije hidra-
tacije/dehidratacije (4). U p—oksidaciji masnih kiselina nastaju C2-fragmenti u vidu acetil-KoA, dok je
u procesu biosinteze donor C2-fragmenata malonil-KoA (5).
p-oksidacija Biosinteza
Odvija se u mitohondrijama Odvija se u citoplazmi
-»-Acil-KoA (C^j) KoA je nosač ACP je nosač Acil-ACP (C^)

acil-grupe acil-grupe
FAD-
FADjeakceptor NADPH je donor +- NADP+
FADH- elektrona elektrona
~ NADPH+ HH
Enoll - KoA
Enoil- ACP
t - »P
H,0->
3-L-hidroksiacil-KoA L
-p-hidroksiacil- D-P-hidroksiacil- 3-|_-hidroksiacil -ACP
grupa grupa
NAD+- NADP*
NAD je akceptor NADPH je donor
NADH+ H * * elektrona elektrona NADPH + H
p-ketoacil-KoA -ketoacii -ACP

i
KoA-J Donor C 2 fragmenata _*- KoA + CO.
Acetil-KoA -*~A Produkt je acetil-KoA je malonil-KoA
- Malonil-KoA
(C2-fragment)
Acil-KoA (C n ) Acil -ACP (C n ) -«
Slika 18-7. Razlike u p-oksidaciji i biosintezi masnih kiselina.
Energetski bilans sinteze palmitinske kiseline
Sumirane reakcije biosinteze palmitinske kiseline iz acetil-KoA i malonil-KoA podrazumevaju jed-

načinu:
Acetil-KoA + 7malonil-KoA + 14NADPH + 7H + > palmitat + 7C0 2 + 14NADP+ + 8K0A + 6H20

a za sintezu 7malonil-KoA potrebno je:
7Acetil-KoA + 7C0 2 + 7ATP > 7malonil-KoA + 7ADP + 7Pj + 7H +
ukoliko se to prikaže zbirno dobija se:
8Acetil-KoA + 14NADPH + 7ATP > palmitat + 14NADP+ + 7ADP + 7Pj + 8K0A + 6H20
Za sintezu palmitinske kiseline potrebno je ukupno 14 molekula NADPH koji se stvaraju u dva
različita ciklusa. Prvi izvor NADPH je ciklus reakcija vezanih za transport acetil-KoA iz mitohondrija u
citozol. Konverzija malata u piruvat koja se dešava u citozolu i pri kome se malat oksidiše i dekarbo-
ksiliše pomoću citoplazmatskog NADP+-zavisnog malatnog enzima (matični enzim) produkuje zna
čajnu količinu citozolnog NADPH (Slika 18-3). Fosfoglukonatni put je drugi izvor redukcionih ekviva-
lenata NADPH za sintezu masne kiseline. Tkiva u kojima je fosfoglukonatni put jako aktivan su speci-
jalizovana za aktivnu lipogenezu: jetra, masno tkivo i mlečne žlezde u toku laktacije. Takođe, oba
metabolička puta se nalaze van mitohondrija, tako da ne postoje membranska barijera za prenos
NADPH/NADP" iz jednog puta u drugi.
Regulacija biosinteze masnih kiselina
Regulacija procesa biosinteze masnih kiselina, kao i u slučaju (3-oksidacije ostvaruje se dejstvom
kratkoročnih i dugoročnih regulatornih faktora.
Kratkoročna regulacija se ostvaruje regulacijom aktivnosti glavnog regulatornog i ujedno opre-
deljujućeg enzima acetil-KoA-karboksilaze. Aktivnost enzima se reguliše alosterno i hormonski. Ispi
tivanja su pokazala da je acetil-KoA-karboksilaza multimerni enzim koji je aktivan u polimerizovanom
obliku. Brzina sinteze masnih kiselina kontrolisana je ravnotežom između protomerne (inaktivne) i
polimerne (aktivne) forme ovog enzima. Alosterna regulacija acetil-KoA-karboksilaze zasniva se na
efektu pojedinih metabolita na ovu ravnotežu (Slika 18-8). Citrat je pozitivni alosterni modulator koji
ravnotežu pomera prema polimernoj (aktivnoj) formi. Koncentracija citozolnog citrata se povećava
kada se akumulira acetil-KoA u mitohondrijama što se onda odražava i na sintezu masnih kiselina.
Palmitoil-KoA i malonil-KoA su inhibitori ove polimerizacije i oni mehanizmom povratne sprege inhibi-
raju acetil-KoA-karboksilazu.
Citrat
tt <
n —H»»»
Protomer j Qf) Polimer
(inaktivan) [ (aktivan)
Maioriil-KoA
Palmitoil-KoA
Slika 18-8. Alosterna regulacija acetil-KoA-karboksilaze.
Acetil-KoA-karboksilaza podleže i hormonskoj regulaciji (Slika 18-9). Aktivnost ovog enzima se

menja enzimskom modifikacijom fosforilacijom/defosforilacijom. Glukagon, adrenalin i noradrenalin
putem cAMP povećavaju fosforilaciju serinskih ostataka u enzimu i pomeraju ravnotežu prema inak-
tivnom protomeru što umanjuje aktivnost enzima. Sa druge strane insulin stimuliše defosforilaciju i
vodi ka aktivnom polimeru što povećava aktivnost acetil-KoA-karboksilaze.
Dugoročna regulacija je zasnovana pre svega na uticaju načina ishrane na sintezu enzima koji
učestvuju u biosintezi masnih kiselina. Dugotrajno unošenje hrane koja je bogata ugljenim hidratima,
a bez masti dovodi do povećane sinteze enzima acetil-KoA-karboksilaze i sintaze masnih kiselina.
Ishrana bogata mastima ili gladovanje dovodi do snižene sinteze enzima sintaze masnih kiselina i
acetil-KoA-karboksilaze. Prisustvo polinezasićenih masnih kiselina smanjuje koncentraciju ovih en
zima.
i
Insulin [ -:
Protein-fosfataza
P
Acetil-KoA- Acetil-KoA-
karboksilaza p karboksilaza
(inaktivna) (aktivna)
ADP protein-kinaza ATP
Glukagon
Adrenalin
Slika 18-9. Hormonska regulacija acetil-KoA-karboksilaze.
Elongacija palmitinske kiseline
Palmitinska kiselina je prekursor u sintezi dužih zasićenih masnih kiselina dejstvom određenih
elongaza. Elongaze se nalaze u mitohondrijama i endoplazmatičnom retikulumu. Elongacija u mito-
hondrijama se odvija uzastopnim dodavanjem i redukcijom acetil-jedinica u reakcijama reversnim u
odnosu na p-oksidaciju masnih kiselina. Ova dva puta se međusobno razlikuju samo u finalnoj reak
ciji gde je donor vodonikovih jona NADPH u reakcijama elongacije (Slika 18-10). Elongacija u endo
plazmatičnom retikulumu podrazumeva kondenzaciju malonil-KoA i acil-KoA. Nakon toga se odvija
NADPH-zavisna redukcija slična onoj kod sintaze masnih kiselina, samo što je nosač acil-grupe KoA
umesto ACP.
Desaturacija masnih kiselina
Različite nezasićene masne kiseline se sintetišu kombinacijom reakcija elongacije i desaturacije.

Sisari sadrže 4 desaturaze : A9-; A6-, A5- i A4-acil-KoA-desaturaza. Desaturaze su nehemski enzimi
koji sadrže Fe i koje katalizuju reakciju:
CH3 - (CH2)X - CH2- CH2 - (CH2)y -CO-SKoA + NAD+ + 02

i
CH3 - (CH2)X - CH = CH - (CH 2 ) y -CO-SKoA + NADH + H+ + H 2 0
O O
l! II
R— C H 2 — C — SKoA + C H 3 — C — SKoA
Acil-KoA(C n ) Acetil-KoA
H—SKoA tiolaza
O O
R — C H 2 — C — C H 2 — C — SKoA
p -Ketoacil - KoA
H++ NADH-
3-L-Hidroksiacil- KoA-
dehidrogenaza
NAD"1"-*-
H O
i II
R — C H > — C — C H o — C — SKoA
" i
OH
L-P- Hidroksiacil-KoA
HoO Enoil-KoA-hidrataza
H O
I II
R — C H 2 — C = C —C —SKoA
I
H
a,p-*rans- Enoil-KoA
H + + NADPH
Enoil-KoA-reduktaza
NADP ^
o
R — C H 2 — C H 2 — C H 2 — C — SKoA
Acil-KoA (Cn+2)
Slika 18-10. Elongacija masnih kiselina u mitohondrijama.
U humanom organizmu ne postoji mogućnost stvaranja dvogube veze A12 i A15, tako da se mas
ne kiseline poput linolne i linolenske moraju da unose putem hrane i spadaju u grupu esencijalnih
masnih kiselina. Linolenska kiselina je od posebnog značaja jer je neophodna za sintezu arahidon-
ske kiseline. Arahidonska kiselina (eikozatetraenska kiselina) je prekursor grupe jedinjenja, eikoza-
noida - prostaglandina, leukotriena i tromboksana. Desaturaze humanog organizma su komponente
elektronskog transfernog sistema koji sadrži tri proteina; desaturazu, citohrom b5 i NADH-citohrom
b5-reduktazu (Slika 18-11). Elektroni oslobođeni u oksidaciji masnih kiselina u toku desaturacije pre
nose se na citohrom b5, a zatim na NADH-citohrom b5-reduktazu. Reakcije ovog kompleksa se deša
vaju na unutrašnjoj površini membrane endoplazmatičnog retikuluma i nisu vezane za oksidativnu
fosforilaciju u mitohondrijama.
Stearil-KoA + £ o 2 desaturaza 2 cit b s (ox) E'FADH 2 NAD

H
(18:0-KoA) Fe 2+ red
NADH-citohrom
bg reduktaza
Oleil -KoA + H 2 0 desaturaza n y 2 cit b 5 (red) E-FAD NADH + H

+
9
(A -18:l-KoA) Fe* °*
Slika 18-11. Transfer elektrona u reakciji koju katalizuje A -acil-KoA desaturazni kompleks.
B. BIOSINTEZA EIKOZANOIDA: PROSTAGLANDINA, LEUKOTRIE-

NA i TROMBOKSANA
Prostaglandini, tromboksani i leukotrieni (koji se zajedno nazivaju eikozanoidi), su izuzetno važ
na jedinjenja koja imaju širok opseg fizioloških aktivnosti. Ova jedinjenja je teško izučavati zato što
imaju kratko poluvreme života i produkuju se u vrlo malim količinama, lako se često porede sa hor
monima u smislu njihove aktivnosti, prostaglandini se razlikuju od pravih hormona po tome što se
sintetišu u skoro svim tkivima izuzev eritrocita, a ne u specijaiizovanim žlezdama organizma. Prosta
glandini i srodna jedinjenja deluju lokalno, a ne prenose se putem krvi na različita mesta dejstva. Ovi
molekuli su izuzetno biološki aktivni, sposobni da pokažu fiziološke efekte u vrlo niskim koncentraci
jama. Svi eikozanoidi funkcionišu preko receptora povezanih sa G proteinima (Poglavlje 21) i dovode
do porasta nivoa cAMP. Za prostaglandine je najpre dokazano da se sintetišu u prostati, tromboksa
ni u trombocitima, a leukotrieni u leukocitima, odakle i potiču njihova imena. Prostaglandini se meta-
bolišu u inaktivne produkte na mestu njihove sinteze i oni se ne deponuju u većim količinama. Bio
loško dejstvo eikozanoida je različito u zavisnosti od organa gde se sintetišu. Višak prostaglandina
dovodi do niza simptoma poput: bola, inflamacije, groznice, muke i povraćanja. Pored ostalog imaju
važnu ulogu u inhibiciji gastrične sekrecije, regulaciji krvnog pritiska kroz vazodilataciju i vazokonstri-
kciju, kao i agregaciji trombocita i tromboze.
Linoleil-KoA(18:2 A 9 ' 1 2 )
NADP
6-desaturaza
NADPH + H
y-Linoleil-KoA(18:3 A 6 - 9 - 1 2 )
Malonil-KoA
Elongacija u ER
Dihimo-y-Linoleil-KoA (20:3 A 8 1 1 U )
NADP + — ^
) 5-desaturaza
NADPH + H+ <<
Y
Arahidonil-KoA (20:4 ASAH.HJ
Slika 18-12. Sinteza prekurzora eikazonoida iz linolenske kiseline.

Prekursor u sintezi eikozanoida je arahidonska kiselina (5,8,11,14-eikozatetraenska kiselina),

C2o polinezasićena masna kiselina koja ima 4 nekonjugovane dvogube veze. Arahidonska kiselina se
sintetiše iz esencijalne masne kiseline, linolehske koja se unosi putem hrane. Sinteza arahidonske
kiseline se vrši na endoplazmatičnom retikulumu reakcijama desaturacije i elongacije sa odgovaraju
ćim enzimima (Slika 18-12). Linolenska kiselina se transformiše u arahidonsku kiselinu preko inter-
medijernih prekursora prostaglandina, polinezasićenih masnih kiselina sa 3 ili 4 dvogube veze poput:
Y-linolenske kiseline (18:3 A 6 , 9 , 1 2 ) i dihimo-Y-linolenske kiseline (20:3 A 8 ' 1 1 , 1 4 ) .
Arahidonska kiselina je prekursor svih glavnih klasa prostaglandina. Depo arahidonske kiseline
su fosfolipidi membrane gde se arahidonska kiselina nalazi na položaju C-2 fosfatidilinozitola i drugih
fosfolipida. Arahidonska kiselina se oslobađa iz membranskih fosfolipida uglavnom pomoću fosfoli-
paze A2 (Slika 18-13). Postoje dva glavna puta u biosintezi eikozanoida. Prostaglandini i tromboksani
se sintetišu reakcijama koje stvaraju cikličnu strukturu eikozanoida, a leukotrieni reakcijama ka stva
ranju linearnih eikozanoida.
Fosfolipidi
(iz membrane ćelije)
Kortikosteroidi- -^ (—) Fosfolipaza A2
- ^ Lizofosfolipid
Arahidonska kiselina — Nesteroidni
Ciklooksigenaza
antiinflamatorni
5-lipooksigenaza
0 <• lekovi:
Acetilsalicilna
Indometacin
PGG,
1
5-HPETE Fenilbutazon
(5-Hidroperoksi
eikozatetraenska) Peroksidaza
PGH
Tromboksan-sintaza
Leukotrieni A4 (LTA4) ( 3 ) «*(• Dipiridamol
PGI2<-
—> Tromboksan A 2 (TxA2)
LTB4 LTC 4 ->LTD 4 ->LTE 4

>PGE, PGF,
Slika 18-13. Biosinteza prostaglandina, tromboksana i leukotriena. Uticaj steroidnih i neste-

roidnih anti-inflamatornih lekova kao i dipirimidamola.
1. Biosinteza cikličnih eikozanoida
U ovom metaboličkom putu arahidonske kiseline sintetiše se petočlani prsten karakterističan za

strukturu prostaglandina. Prvi stupanj u sintezi prostaglandina je oksidacija i ciklizacija arahidonske
kiseline u intermedijer PGH2 pomoću PGH2-sintaze {prostaglandin-endoperoksidaznog sintaznog
kompleksa) - mikrozomalnog proteina koji ima dve katalitičke aktivnosti, ciklooksigenaznu aktivnost
koja zahteva dva molekula 02 i peroksidaznu koja zavisi od redukovanog glutationa (Slika 18-14).
Adicijom dva molekula kiseonika na arahidonsku kiselinu nastaje PGG2. U sledećoj reakciji se hidro-
peroksid redukuje u OH grupu PGH2 u prisustvu redukovanog glutationa.
Arahidonska kiselina
•2 0 2
Ciklo-
oksigenaza
COO"
COO"
Slika 18-14. Mehanizam dejstva PGHz-sintaze: ciklooksigenazna i

peroksidazna aktivnost.
Na Slici 18-15 su dati glavni putevi sinteze prostaglandina iz PGH2 intermedijernog prekursora
serije-2 prostaglandina, prostaciklina i tromboksana. Prostaglandini serije-2 imaju još dve dvogube
veze van strukture prstena. Sinteza primarnih prostaglandina serije D,E i F kao i tromboksana ili pro
staciklina je katalizovana različitim enzimima koji su specifični u zavisnosti o kom tkivu ili organu se
radi. Iz ovoga proističe tkivna specifičnost tipa i količine sintetisanog prostaglandina. Trombociti sa
drže tromboksan-sintazu koja katalizuje sintezu tromboksana A2 (TxA2), snažnog vazokonstriktora i
stimulatora agregacije trombocita (inicijalne faze u koagulaciji). Vaskularne endotelijalne ćelije sadrže
prostaciklin-sintazu koja katalizuje sintezu prostaciklina l2 (PGI2), vazodilatatora i inhibitora agregaci
je trombocita. Ove dve supstance deluju suprotno i održavaju ravnotežu u kardiovaskularnom siste
mu.
Inhibicija sinteze prostaglandina

Postoje tri vrste lekova koji deluju na metabolizam prostaglandina i koji su našli kliničku primenu.
(1) Dejstvo kortikosteroida kao steroidnih anti-inflamatornih agenasa zasniva se na inhibiciji fosfoli-
paze A2 i smanjenoj produkciji arahidonske kiseline kao prekursora u sintezi prostaglandina (Slika
18-13).
(2) Acetilsalicilna kiselina, indometacin, ibuprofen, acetaminofen i fenilbutazon (svi nesteroidni antiin-
flamatorni agensi) inhibiraju prostaglandin-endoperoksidaznu sintazu (oksigenaznu aktivnost) i na taj
način sprečavaju dalju sintezu PGG2 i PGH2. Oni ne utiču na sintezu leukotriena. Acetilsalicilna kise
lina je ireverzibilni inhibitor; dok su drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi reverzibilni u roku od 48
sati. Acetilsalicilna kiselina acetiluje enzim PGH2-sintazu vezivanjem za serinski ostatak i na taj način
blokira enzimsku ciklooksigenaznu aktivnost (Slika 18-16).
(3) Dipiridamol inhibira sintezu tromboksana jer deluje na tromboksan-sintazu i na taj način inhibira
agregaciju trombocita (Slika 18-13).
.COOH
COOH
COOH
o^/
PGH2 sinteza
prostaciklin - COOH
HO OH sinteza OH
tromboksan-
PGI2 (nestabilan) sinteza TxA2 (nestabilan)
I COOH
COOH
HO O.
Prostaciklin P G H
2 Tromboksan
HO ^0
HO OH
6-oksoPGF10t
Prostaglandini
Slika 18-15. Ciklični put metabolizma arahidonske kiseline: sinteza prostaglandina, prosta-
ciklina i tromboksana.
COOH O HO—CH2
O—C—CH3 Ser530
^ ^
Acetilsalicilna kiselina PGH-Sinteza
(aktivna)
O
COOH i!
CHa—C—O—CH5
OH
Ser530
Salicilna PGHrSintaza
kiselina (inaktivna)
Slika 18-16. Mehanizam dejstva acetilsalicilne kiseline: aceti-

lacija enzima PGH2-sintaze vezivanjem za serinski ostatak i inhi-
bicija ciklooksigenazne aktivnosti.
2. Biosinteza linearnih eikozanoida
Drugi metabolički put arahidonske kiseline vodi ka sintezi linearnog eikozanoida, leukotriena. U
ovom metaboličkom putu ne dolazi do ciklizacije već se dejstvom lipooksigenaze koja je dioksigena-
za stvaraju hidroperoksidna4edinjenja. Postoje razne vrste lipooksigenaza koje se razlikuju po mestu
napada kiseonika na dvogubu vezu, tako da nastaju različite monohidroperoksi-eikozatetraenske
kiseline (HPETE). Na Slici 18-17 prikazana je konverzija arahidonske kiseline u tri osnovne HPETE.
Za razliku od ciklooksigenaze u sintezi prostaglandina koja katalizuje bis-dioksigenaciju nezasićene
masne kiseline u endoperokside, lipooksigenaza katalizuje monodioksigenaciju nezasićene masne
kiseline pri čemu nastaje alil-hidroperoksid. Hidroperoksid se može pomoću lipooksigenaze vezati na
položaju 5, 12 i 15 arahidonske kiseline. Proizvodi ove oksigenacije su 5-HPETE, 12-HPETE i 15-
HPETE, koji su različito raspodeljeni u pojedinim tkivima.
COOH
lipooksigenaza
OOH
/ COOH
5-Hidroperoksieikozatetraenska kiselina
(5-HPETE)
HOO. ''
COOH
(12-HPETE)
lh
HOO.
.COOH
(15-HPETE)
Slika 18-17. Metabolizam arahidonske kiseline u linearna hidro-

peroksidna jedinjenja : 5-HPETE, 12-HPETE i 15-HPETE.
Sintetisani HPETE-hidroperoksidi nemaju hormonsko dejstvo, ali su vrlo reaktivni, nestabilni in-
termedijeri koji se redukuju u stabilne alkohole (HETE) ili se konvertuju u leukotriene. Leukotrieni se
sintetišu iz nestabilnog prekursora 5-HPETE. Prvo se sintetiše nestabilan epoksid, leukotrien A4
(LTA4) pomoću LTA4-sintaze, a zatim se metabolizam odvija u dva pravca: (a) sinteza 5,12^
dihidroksieikozatrienske kiseline (LTB4) ili (b) sinteza peptidoleukotriena LTC4| LTD4 i LTE4 (Slika 18-
18).
Konverzija 5-HPETE u diol LTB4 je katalizovana sa citozolnim enzimom LTB4-sintazom (LTA4-
hidrolaza) uz adiciju vode na dvogubu vezu. Sinteza peptidoleukotriena zahteva učešće redukova-
nog glutationa koji otvara epoksidni prsten u L T ^ dejstvom enzima glutation-S-transferaze pri čemu
nastaje LTC4. Sekvencionim uklanjanjem glutaminske kiseline i glicina dejstvom specifičnih peptida-
za nastaju leukotrieni LTD4 i LTE4.
Lo-H
o
COOH
HC/TS
5-HPETE
H,0
COOH COOH
leukotrien A4-
hidrolaza
Leukotrien B4 (LTB4)
glutation-S-transferaza
COOH
CH — C — N H — C H 2 — COOH
O
N H — C —CH 2 —CH 2 —CH—COOH

I
Leukotrien C 4 (LTC 4 ) NH 2
y- glutamihtransferaza
HOOC—CH 2 — CH 2 — CH—COOH
NH 2
Glutaminska kiselina
COOH
*S—CH 2 O
I II
CH — C - N H — C Hz2 — COOH
I
NH 2
Leukotrien D 4 (LTD 4 )
H 2 N —CH 2 —COOH dipeptidaza
Glicin '
OH
^COOH
S—CH2
I
CH —COOH
I
NH 2
Leukotrien E 4 (LTE 4 )
Slika 18-18. Sinteza leukotriena iz prekursora 5-HPETE preko nestabilnog leukotriena A4.
C. BIOSINTEZA TRIACILGLICEROLA
Biosinteza endogenih triacilglicerola odvija se u jetri i adipoznom tkivu, a resinteza egzogenih

triacilglicerola u enterocitima gastrointestinalnog trakta. Anabolički putevi triacilglicerola u ovim tkivi
ma su različiti. Prekursori u sintezi tracilglicerola su acil-KoA i glicerol-3-fosfat koji može da nastane
na dva načina. U jetri su zastupljena oba puta sinteze glicerol-3-fosfata dok je u adipoznom tkivu
zastupljen samo jedan put (Slika 18-19). Sinteza glicerol-3-fosfata u jetri i adipoznom tkivu odvija se
iz glukoze, kroz osnovne reakcije glikolize do stvaranja dihidroksiaceton-fosfata (DHAP). Redukcijom
DHAP sa enzimom glicerol-3-fosfat-dehidrogenazom nastaje glicerol-3-fosfat. Drugi anabolički put
koji je prisutan samo u jetri, ali ne i u adipoznom tkivu, konvertuje slobodan glicero! u glicerol-3-fosfat
pomoću enzima glicerol-kinaze. Jetra je jedini organ koji poseduje glicerol-kinazu. Adipociti preuzi
maju glukozu samo u prisustvu hormona insulina. Ukoliko je koncentracija glukoze u plazmi niska, a
samim time i nivo hormona insulina nizak, adipociti imaju u tom slučaju ograničenu sposobnost sin
teze glicerol-3-fosfata i samim tim i triacilglicerola.
JETRA ADIPOZNO TKIVO
Giukoza / Glukoza
t
cofiza y Giikofiza
NADH -v.
NADH - > J Gliceroi-P-
} Glicerol-P- j. )\ dehidrogenaza
HAD+4r dehidrogenaza
Glicerol-
kinaza f G l i c e r o l - 3
Gliceroi-3-fosfat
Glicerol ^ - ^ | f o s f a t
ATP ADP
Slika 18-19. Putevi sinteze glicerol-3-fosfata u jetri i adipoznom tkivu.
Sledeća faza u sintezi triacilglicerola je sinteza fosfatidne kiseline, acilacijom hidroksilnih grupa
glicerol-3-fosfata ili dihidroksiaceton-fosfata (Slika18-20). Masna kiselina se mora aktivirati pre ugra
dnje u triacilglicerol, vezivanjem za koenzim A. Reakcija aktivacije masne kiseline odvija se sa enzi
mom acil-KoA-sintetazom (tiokinazom) (Slika 15-1). Inicijalna reakcija je acilacija sa glicerol-3-fosfat-
aciltransferazom u mitohondrijama i endoplazmatskom retikulumu ili dihidroksiaceton-fosfat- aciltran-
sferazom i acil-dihidroksiaceton-fosfat-reduktazom {NADPH-zavisna reduktaza) u endoplazmatičnom
retikulumu ili peroksizomima. Stvorena lizofosfatidna kiselina se u sledećem stupnju aciluje sa acil-
KoA uz enzim L-acilglicerol-3-fosfat-aciltransferazom i nastaje 1,2-diacilglicerolfosfat (fosfatidna kise
lina).
CHa—OH dihidroksfacetoi>fosfat~ CHa—O—C—R

aciltransferaza I
C=0
CH2—O—POf"
~^T ^~ 0=0
CH 2 —O—P0|"
Dihidroksiaceton*
n SKoA H-SKoA
R—C- Acil-dihidroksiaceton-
fosfat fosfat
^ N A D H + H+ >-NADPH + H+
GliceroL3-fosfat- Acil-dihidroksiaceton-
dehidrogenaza fosfat-reduktaza
K NADP+
CH2—OH Glicerol-3~fosfat- CHs—0— C—R

aciltransferaza
HO—0—H HO—C—H
I
CH 2 —0— o r—T~~^ I
CHa—O—P0§~
R—C-SKoA H—SKoA
GliceroI-3- Lizofosfatidna kiselina
fosfaf
O
^-R—C—SKoA
L-Acilglicerol-3-fosfat •
\ aciltransferaza
N~H-SKoA
' 0
CH2—O—C—R
R—C—O—C—H
I
CHa—0—P0|"
Fosfatidna kiselina
Slika 18-20. Sinteza fosfatidne kiseline iz glicerol-3-fosfata i dihidroksiaceton-fosfata.
Hidrolizom fosfatidne kiseline dejstvom fosfataze fosfatidne kiseline nastaje 1,2-diacilglicerol (Sli
ka 18-21). Acilacijom ovog jedinjenja pomoću diacilglicerol-aciltransferaze nastaje triacilglicerol. U
enterocitima apsorbovani 2-monoacilgliceroli esterifikuju se u diacilglicerole u reakciji koju katalizuje
odgovarajuća 2-monoacilglicerol-transacilaza. Intermedijeri fosfatidna kiselina i diacilgliceroli se ko
riste i u sintezi fosfolipida. «
U adipoznom tkivu triacilgliceroli su deponovani u citozolu ćelije u anhidrovanom obliku. Oni slu
že kao depoi masti, koji su spremni za mobilizaciju kada je organizmu neophodna energija. U jetri se
malo triacilglicerola deponuje, već se oni prenose u plazmu, sa ostalim lipidima i apolipoproteinima
uz izgradnju lipoproteinskih VLDL čestica. Ovi de novo sintetisani triacilgliceroli se dostavljaju peri
fernom tkivu.
O
O C H2 o — O — C — R
II I
R—C—O—C—H
I
CH2—O—PO§~
Fosfatidna kiselina
Fosfataza
fosfatidne kiseline
O
II
O CHo—OH 2-monoacilglicerol- O C H o2 - O — C — R
II I
2
aciltransferaza II I
R—C—O—C—H
I
CH2—OH
T~r
u
R—C- -O—C—H
CH2—OH
H—SKoA
R—C—SKoA
2-monoacilglicerol Diacilglicerol
(intestinalnom digestijom) 0
II
-R"— C—SKoA
diacilglicerol"
\ aciltransferaza
-^H—SKoA
O
II
O C H 22 — O — C — R
II I
R- - C — O — C — H 0
I II
C H 2 — O — C—R"
Triacilglicerol
Slika 18-21. Biosinteza triacilglicerola iz fosfatidne kiseline i 2-monoacilgliceroia.
D. BIOSINTEZA FOSFOGLICERIDA
Sve ćelije izuzev zrelih eritrocita mogu da sintetišu glicerofosfolipide. Sinteza fosfolipida se odvija
na citozolnoj strani endoplazmatičnog retikuluma, iz koga se transportuju do Goldžijevog aparata, a
zatim do membrane organela ili plazmatske membrane gde predstavljaju glavne komponente u
strukturi. Drugi fosfolipidi se sekretuju egzocitozom u ekstracelularni prostor. U sintezi glicerofosfoli-
pida učestvuju brojni enzimi čija je specifičnost određena i asimetričnošću vezanih acil-grupa za C-1 i
C-2 atom glicerola. C-1 supstituenti su uglavnom zasićene masne kiseline, a C-2 su nezasićene du-
golančane masne kiseline.
Prekursori u sintezi diacilglicerofosfolipida su fosfatidna kiselina ili 1,2-diacilglicerol i odgovarajući
a[kphol. Sinteza fosfolipida u organizmu se odvija sa dva mehanizma: (1) putem aktiviranog 1,2-
diacilglicerola ili (2) putem aktiviranog alkohola (Slika18-22). Ključno mesto u sintezi glicerofosfolipi-
da je aktivacija koja se u oba slučaja odvija vezivanjem za citidin-difosfat (CDP) pri čemu nastaju
CDP-diacilglicerol ili CDP-alkohol. U drugoj fazi ove sinteze fosfatidna kiselina iz CDP-aktiviranog di-
acilglicerola reaguje sa inaktivnom polarnom glavom alkohola ili fosfomonoestar iz aktivirane polarne
glave CDP-alkohola deluje na 1,2-diacilglicerol.
o
HgC-O-C-R, Alkohol
R2-C-0-C-H +
6 H2Ć-0-CDP
CĐP- Diacilglicerol
CDP- Diacitglkeroi
Karđiotiptn
CMP
Fbsfatidii Fosfatidil
holSn etanolamin
O HaC-O-C-R, CDP-AJkohol
R2-C-0-C-H + CDP-Holbi
H 2 C-OH CDP-Bartoiamtai
1,2- Diacilglicerol
Slika 18-22. Biosinteza fosfolipida aktivacijom diacilglicerola ili alkohola sa CDP.
Biosinteza fosfatidileianolamina i fosfatidilholina
Primarni put sinteze fosfatidNetanolamina i fosfatidilholina, dva najvažnija fosfolipida kod eukario-
ta, koristi holin i etanolamin iz hrane ili iz već postojećih fosfolipida u organizmu. Holin može da se
sintetiše i iz fosfatidilserina koji se nalazi u plazma-membrani. Ponovno korišćenje holina je važno jer
sinteza holina zahteva tri metil-grupe koje obezbeđuje metionin u aktiviranoj formi kao S-
adenozilmetionin. Metionin je esencijalna aminokiselina, tako da se deficijencija u ishrani ove amino-
kiseline odražava i na holin.
Metabolički put sinteze fosfatidiletanolamina i fosfatidilholina iz postojećeg etanolamina i holina
odvija se u tri faze (Slika 18-23 ). Prva reakcija je fosforilacija OH grupe polarne glave (etanolamina
ili holina) sa ATP-om, dejstvom odgovarajuće kinaze. U drugoj reakciji dolazi do reakcije fosfatne
grupe fosfoetanolamina ili fosfoholina sa CTP pri čemu nastaju CDP aktivirani intermedijeri, CDP-
etanolamin ili CDP-holin, dejstvom fosfoetanolamin-citidil-transferaze ili fosfoholin-citidil-transferaze.
U ovoj reakciji oslobađa se pirofosfat. U poslednjoj reakciji nestabilna, ali vrlo reaktivna pirofosfatna
veza CDP-etanolamina ili CDP-holina je izložena nukleofilnom napadu C-3 OH-grupe 1,2-diacil-
glicerola pri čemu se oslobađa CMP i nastaje odgovarajući glicerofosfolipid.
Drugi put sinteze fosfatidilholina je konverzija fosfatidilserina ili fosfatidiletanolamina u fosfatidil-
holin. Konverzija fosfatidilserina u fosfatidilholin najpre zahteva dekarboksilaciju fosfatidilserina u fos-
fatidiletanolamin, a zatim sledi serija od tri reakcije metilacije pri čemu se koristi S-adenozil-metionin
kao donor metil-grupe.
Put koji je ovde opisan je glavni put za sintezu dipalmitoilfosfatidilholina u pneumocitima tipa II
pluća. U ovom jedinjenju na poziciji jedan i dva glicerola nalazi se palmitat. Ovaj fosfolipid je glavna
lipidna komponenta surfaktanta pluća-ekstracelularnog tečnog sloja koji oblaže alveole. Surfaktant
ima ulogu da snižava površinski napon ovog tečnog sloja, sprečavajući kolaps alveola, kada je vaz-
duh izbačen. Respiratorni distres sindrom (bolest hijaline membrane) kod nedonoščadi je vezan za
nedovoljnu produkciju surfaktanta i odgovoran je za približno 15 % smrtnih slučajeva novorođenčadi
u zapadnim zemljama. Ovaj sindrom se može javiti i kod odraslih u slučajevima kada se ovi pneumo-
citi unište, recimo kao sporedni efekat kod primene imunosupresivne terapije ili hemoterapije.
+
HO— CH 2 —CH 2 —NR 3
R' = H Etanolamin
R* = CH 3 Holin
— ATP
etanolaminkinaza
ili holinkinaza ADP
O
+
-O — P—O—CH 2 —CH 2 —NR' 3
R' = H Fosfoetanolamin
R' =s CH 3 Fosfoholi n
CTP: fosfoetanolamin- CTP

citidihtransferaza
ili CTP: fosfoholin-
citidihtransferaza PP,
0 0
II li
-NR'3+
Citidin—P—0- - P — 0 — C H 2 — C H 2 -
l I
o- o-
R' = H CDP-etanolamin
R' = CH3 CDP-holin
CDP-etanolamin:1,2-diacilglicerol.
fosfoetanolamin-transferaza 1,2-Diacilglicerol
ili CDP-holin:1,2-diacilglicerol- yg n\MX3
fosfoholin-transferaza
\
O
II
O CH 2 — O- c- R i
II I 2
R2—C — 0 — C — H o
* I II
•p- 0—CH 9 —CHo—NR'^
CH 2 —0- I
o
R' = H Fosfatidiletanolamin
R' = CH 3 Fosfatidilholin (lecitin)
Slika 18-23. Biosinteza fosfatidiletanolamina i fosfatidilholina uk

ljučuje CDP-etanolamin i CDP-holin.
Biosinteza fosfatidilinozitola i fosfatidilglicerola
Fosfatidilinozitol je važan membranski fosfolipid koji ima ključnu ulogu u ćelijskoj signalizaciji pu
tem fosfoinozitolskog puta (vidi poglavlje 21) i vezivanju glikoproteina za plazmatsku membranu.
Fosfatidilinozitol je neuobičajen fosfolipid zato što sadrži stearinsku kiselinu na poziciji 1 i arahidon-
sku kiselinu na poziciji 2 glicerola. Fosfatidilinozitol služi kao rezervoar arahidonske kiseline u mem- \J
brani i obezbeđuje supstrat za sintezu prostaglandina kada su potrebni. Fosfatidilglicerol se nalazi u
velikim količinama u membrani mitohondrija, kao komponenta surfaktnanta pluća i kao prekursor
kardiolipina (Slika 18-22).
Sinteza fosfatidilinozitola i fosfatidilglicerola odvija se aktivacijom hidrofobnog repa fosfatidne ki
seline. Prekursor u sintezi, fosfatidna kiselina, aktivira se pomoću CTP prelaskom u CDP-
diacilglicerol (Slika 18-24). U sledećoj fazi sa CDP-diacilglicerolom reaguje inozitol iz mioinozitola i
o
u
O cHa-O-C-Ri
Ra—C—0—C—H O
I II
CH2—O— P — 0 ~
I
0"
Fosfatidna kiselina
CTP ->|
J-— PP,
o
li
O cj^-o-C-Ri
Ra—C—0—C—H O O
I II I
CH2-o-p-o-p-o-Citidin •
l i
O" o~
CDP-diacilglicerol
Glicerol-3-fosfat—N / \ ^ - inozitol
—^CMP
o
U
0 C H2 2 — O — C — RX,
II I
Ra—C—0—C—H 0
I I!
C H 2 — O — P — O — CHo
1
« ,/
O" CHOH V
I
CH2—O—POf"
H H
Fosfatidilglicerol-fosfat Fosfatidilinozitol
H o
p,
II
O C H2 2 — 0 — C — R1,
II I
Ro—C—0—C—H 0
^ I II
CH2—O—P—O—CH2
I I
0~ CHOH
I
CH 2 OH
Fosfatidilglicerol
Slika 18-24. Sinteza fosfatidilinozitola i fosfatidilglicerola preko CDP-diacilglicerola kao in-

termedijera.
glicerol-3-fosfat pri čemu nastaje fosfatidilinozitol i fosfatidilglicerol-fosfat. Hidrolizom fosfatidilglicerol-

fosfata nastaje fosfatidilglicerol. Fosfatidilinozitol potom podleže čitavoj seriji reakcija fosforilacije hid-
roksilnih grupa inozitola pri čemu nastaju polifosfoinozitidi. Najvažniji polifosfoinozitid je fosfatidilinozi-
u^
tol-4,5-difosfat, membranski fosfolipid koji učestvuje u transmisiji signala u ćeliji.
Biosinteza fosfatidilserina
Sinteza fosfatidilserina iz fosfatidiletanolamina odvija se reakcijom izmene etanolamina sa seri-

nom u glavi fosfolipida pomoću enzima fosfatidiletanolamin-serin-transferaze (Slika 18-25). U ovoj
reverzibilnoj reakciji OH-grupa serina napada fosforil-grupu donora, originalna polarna grupa glave
se eliminiše i nastaje fosfatidilserin. Ova reakcija se obično odvija u lipidnom dvosloju membrane.
0
II
0 CH 2 —0—C—Ri o
II 1 II
R 2 - C -- 0 — C H O
1 II II I
l
CH 2 — 0-z;P7-0 — CH2CH2NH3 R2 C—O—CH 0

I II
0 CH 2 — O—P—O—CH,— 2
CH—COO"
^N I !
Fosfatidiletanolamin O" NH +
+ \ Fosfatidilserin
HO—CH 2 —CH—COO
HO--CH 2 - - C H 2 -
NH3+
Serin
Slika 18-25. Sinteza fosfatidilserina iz fosfatidiletanolamina reakcijom izmene polarne glave.
E. BIOSINTEZA SFINGOLIPIDA
Sfingolipidi sadrže ceramid, derivat aminoalkohola sfingozina, kao osnovnu strukturu. Polazni
putevi sinteze za ova jedinjenja, bilo da se radi o sfingomijelinu ili o glikosfingolipidima su isti. Cera
mid se sintetiše iz prekursora palmitoil-KoA i sejina u reakciji kondenzacije koju katalizuje 3-
ketosfinganin-sintaza ("reakcija 1). Ovaj enzim ima prostetičnu grupu piridoksal-5'-fosfat kao i drugi
enzimi u metabolizmu aminokiselina (Slika 18-26). Proizvod ove reakcije 3-ketosfinganin redukcijom
sa 3-ketosfinganin-reduktazom u prisustvu NADPH gradi sfinganin (reakcija 2). Konverzija sfingani
na u ceramid odvija se u dve faze. Najpre dolazi do acilacije sfinganina sa acil-KoA pri čemu nastaje
amidna veza između acil-grupe i 2-amino-grupe sfinganina. Reakciju katalizuje enzim acil-KoA-
transferaza pri čemu nastaje N-acilsfinganin (reakcija 3). U drugoj fazi ceramid nastaje oksidacijom
N-acilsfinganina u prisustvu FAD i enzima dihidroceramid-reduktaze (reakcija 4).
0 C02"
KoA—S—C—CH 2 —CH 2 —(CH 2 ) 1 2 —CH 3 + H2N—C—H
i
CH2OH
Palmitoil-KoA Serin
3-ketosfinganin-sintaza
- > - COŽ + KoASH
O
C-CH2-CH2-(CH2)i2--CHs
H2N—C—H
I
CH2OH
3-Ketosfinganin
(3-ketodihidrosfingozJn)
NADPH + H +
3-ketosfinganin-reduktaza
NADP +
OH
I
CH—CH 2 —CH 2 —(CH 2 )i 2 —CH 3
H2N—C—H
I
CH2OH
Sflnganin OC/
(dihidrosfingozin) \$J
O
II
^R—C—SKoA
acil-KoA-transferaza
KoASH
OH
O CH — CH 2 —CH 2 —(CH 2 ) 1 2 — CH 3
R—C—NH—C—H
I
CH2OH
Dihidroceramid
(N-Acilsfinganin)
FAD
đrocei
dihidroceramid-raduktaza
FADH2
OH H
I I
O C H — C = C — (CH 2 ) 1 2 —CH 3
II l I
R—C—NH—C—H H
I
CH2OH
Ky
Ceramid
(N-Acilsfingozin)
Slika 18-26. Biosinteza ceramida (N-acilsfingozina).

Biosinteza sfingomijelina
Prekursor u sintezi sfingomijelina je ceramid (Slika 18-27). Sfingomijelin se sintetiše transferom

fosforilholina sa fosfatidilholina na ceramid u reakciji koju katalizuje sfingomijelin-sintaza.
O
II
OH H O CH2—O—C—R,
I I II I
O C H — C = C —(CHo)io—CH 3 Ro—C—O —C—H O
II I I I II
R—C—NH —C—H H C H 2 — O — P — O —CH 2 —N(CH 3 ) 3
I -
CH2OH O
Ceramid (N-Acilsfingozin)
Fosfatidilholin
Diacilglicerol
OH H H
O CH—C —C—(CH2/12— CH3
II I
R — C — N H —C—H O
I II
C H 2 — O — P — O — C H 2 — CH 2 — N(CH 3 ) 3
O"
Sfingomijelin
Slika 18-27. Biosinteza sfingomijelina iz N-acilsfingozina i fosfatidilholina.
Biosinteza glikosfingolipida
Sinteza svih klasa glikosfingolipida odvija se iz ceramida. Cerebrozidi se sintetišu iz ceramida

vezivanjem glikozil- ili galaktozil-ostataka na OH-grupuceramida u reakcijama gde su donori ovih os
tataka UDP-glukoza i UDP-galaktoza (Slika 18-28). Proizvodi ovih reakcija su glukocerebrozidi i ga-
laktocerebrozidi. Galaktocerebrozidi služe kao prekursori za sintezu ostalih glikolipida.
Glukocerebrozid Galaktocerebrozid
x
Ceramid
(glikozilceramid) s^ (galaktozilceramid)
UDP UDP-glukoza UDP-galaktoza galaktoza
Slika 18-28. Biosinteza cerebrozida.
Biosinteza globozida (neutralnih ceramid oligosaharida) i gangliozida (kiselih ceramid oligosa-

harida) je katalizovana serijom enzima glikozil-transferaza. Biosinteza započinje transferom galakto-
zil-jedinice sa UDP-galaktoze na glukocerebrozid uz stvaranje veze (3(1->4). Proizvod reakcije je lak-
tozil-ceramid. Laktozil-ceramid je prekursor u daljoj sintezi i globozida i gangliozida (Slika 18-29). Po
red galaktozil-ostatka vezuje se i N-acetilgalaktozamin na laktozil-ceramid u procesu sinteze globozi-
da. Gangliozidi se sintetišu ugradnjom ostataka sijalinske kiseline (N-acetilneuraminske kiseline,

NANK) na laktozil-ceramid. Vezivanje NANK na laktozil-ceramid se vrši pomoću a(2-»3) veze, a do-
nor ove grupe je CMP-NANK. Daljim dodavanjem N-acetilgalaktozamina i galaktozil-ostatka vrši se
sinteza i ostalih mnogobrojnih gangliozida.
GlcPd—H.') ceramid
Glukocerebrozid
- UDP-Gal
•-UDP
Gal p (1—^4) Gle p (1—*"1") ceramrd

CMP-NANK Laktozil-ceramid UDP-Gal
sinteza gangliozida 1 s ^ ^\ [ Sinteza globozida
CMP UDP
Gal p (1—>-4) Gle p (1—-V) ceramid Gal a (1—^4) Gal p (1—^4) Gle p (1—*-l') ceramid
i» G
MS Triheksozil-ceramid
<x2
I <x2 - UDP-GalNAc
NANK - UDP-GalNAc
-UDP +-UDP
GalNAcpd- -4)Gaip(l— -4)Glcp(l- 1) ceramid GalNAcpd- -3) Gal a (1—»-4) Gal P (1—*- 4) Gle P (1—*-1*) ceramid
13 G]yi2 Globozid
I a2
NANK - UDP-Gal
-UDP
Gal p (1—^3) GalNAc p ( 1 — - 4 ) Gal P (1—^4) Gle P (1—*-l') ceramid
GMI t3
I a2
NANK
Slika 18-29. Sinteza globozida i GM gangliozida.
Sulfatidi se sintetišu iz galaktocerebrozida i aktiviranog sulfata u vidu 3'-fosfoadenozin-5'-

fosfosulfata (Slika 18-30). Transfer sulfatne grupe se odvija pomoću mikrozomalnog enzima sulfot-
ransferaze.
o o
I! II
o=s-o—P—o—CH2 0 Adenin
OH H
I I
O CH — C = C — ( C H 2 ) 1 2 — C H 3
~ 2 0 3 PO OH R—C—NH—C—H H
3'-Fosfoadenozin-5" I
3'-Fosfoadenozin-5'- CH 2 —O
fosfosulfat fosfat
CH 2 OH
Galaktocerebrozid-
H OH
Sulfatid (galaktocerebrozid-3-sulfat)
Slika 18-30. Biosinteza sulfatida. Donor aktivirane sulfatne grupe je 3'-fosfoadenozin-5"-

fosfosulfat.
F. BIOSINTEZA HOLESTEROLA
Holesterol se sintetiše u skoro svim tkivima humanog organizma, ali u nekim organima se sinteti-
še u većim količinama i to su: jetra, creva, kora nadbubrežne žlezde i reproduktivni organi (ovarijumi i
testisi). Od ukupne količine holesterola u organizmu polovina je de novo sintetisana. Obzirom na ve
liki biološki značaj holesterola u organizmu kao sastavne komponente ćelijske membrane i kao pre-
kursora u sintezi steroidnih hormona, žučnih kiselina i vitamina D, izuzetno je važno za neka tkiva
organizma da su kontinuirano snabdevena sa holesterolom. Kako bi se koncentracija holesterola
održala na stalnom nivou, uključeni su brojni procesi transporta, biosinteze i regulacionih mehaniza
ma. Sinteza i korišćenje holesterola su međusobno regulisani da bi se sprečila prekomerna akumu
lacija holesterola u organizmu. Abnormalno deponovanje holesterola kao i višak lipoproteina bogatih
holesterolom ima poseban značaj u pojavi ateroskleroze i vodeći je faktor u nastanku koronarne arte
rijske bolesti.
Jetra ima ključnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola. Holesterol u jetri potiče od: unetog holes
terola putem hrane, holesterola sintetisanog ekstrahepatično i endogeno sintetisanog u jetri. Sinteza
holesterola odvija se u citoplazmi i na endoplazmatičnom retikulumu.
V Svi atomi holesterola potiču od acetil-KoA. Pored acetil-KoA koji je prekursor u sintezi neopho
dan je i veliki broj redukcionih ekvivalenata u vidu NADPH. Redukcioni ekvivalenti u vidu NADPH se
uglavnom obezbeđuju u fosfoglukonatnom putu. Acetil-KoA potiče iz reakcija u mitohondrijama po
put: p-oksidacije dugolančanih masnih kiselina, oksidacije piruvata i oksidacije ketogenih amino-
kiselina leucina i izoleucina. Acetil-KoA se prenosi iz mitohondrija u citoplazmu trikarboksilatnim
transportnim sistemom koji je opisan kod sinteze masnih kiselina. Sinteza holesterola se odvija za
hvaljujući energiji koja se oslobađa hidrolizom visoko energetskih veza: tioestarske veze acetil-KoA i
fosfoanhidridne veze ATP-a. Najvažniji intermedijeri su izoprenske jedinice sa pet ugljenikovih ato
ma, poput izopentil-pirofosfata, farnezila i geranila. Holesterol se sintetiše u više faza (Slika 18-31):
1. Sinteza p-hidroksi-(3-metilglutaril-KoA (HMG-KoA) iz tri molekula acetil-KoA.

2. Redukcija HMG-KoA u mevalonat.
3. Konverzija mevalonata u izopentil-pirofosfat, molekul sa strukturom izoprena.
4. Prelazak izopentil-pirofosfata u skvalen preko intermedijera geranil-pirofosfata i farnezil-
pirofosfata.
5. Ciklizacija skvalena u holesterol.
1
3 Acetil-KoA -» Hidroksimetilglutaril-KoA
2 i \HMG-KoA-reduktaza\
Mevalonat
i 3
Izopentil-pirofosfat
i 4
Farnezil-pirofosfat
i 4
Skvalen
•i- Ciklizacija
•l Intermedijarni steroli
Holesterol
Slika 18-31. Faze u sintezi holesterola.

1. Sinteza P-hidroksi-p-metilglutaril-KoA
Ovaj proces se odvija u citoplazmi iz tri molekula acetil-KoA reakcijama koje odgovaraju počet
nim reakcijama sinteze ketonskih tela (Slika 18-32). Enzimi koji učestvuju u sintezi HMG-KoA nalaze
se u citoplazmi za razliku od enzima zasintezui ketonskih tela koji se nalaze u mitohondrijama. Naj-
pre dolazi do kondenzacije dva molekula acetil-KoA u acetoacetil-KoA dejstvom acetil-KoA-acetil-
KoA-tiolaze (reakcija 1). U ovoj reakciji stvara se nova C-C veza zahvaljujući energiji oslobođenoj hi
drolizom tioestarske veze i oslobađa se KoA. Acetoacetil-KoA i treći molekul acetil-KoA se konden-
zuju u p-hidroksi-p-metilglutaril-KoA dejstvom enzima HMG-KoA-sintaze. Parenhimske ćelije sadrže
dva izoenzima HMG-KoA-sintaze. Citoplazmatični deluje u sintezi holesterola, a mitohondrijalni učes
tvuje u sintezi ketonskih tela. U reakciji HMG-KoA-sintaze dolazi do aldolne kondenzacije između C-
atoma metil-grupe acetil-KoA i p-karbonil-grupe acetoacetil-KoA sa istovremenom hidroli-zom tioes
tarske veze acetil-KoA.
o o
II II
CH3—C—SKoA + CH3—C—SKoA
Acetil-KoA Acetil-KoA
1 tiolaza
JJ — 5KoA** ' (acetil'KoA-acetiltransferaza)
O O
I! II
CH3— C— CH2— C— SKoA
Acetoacetil-KoA
O
II
hidroksimetiigiutarii.KoA<iintaza
H20+ CH3—C—SKoA—->
2 (HMG-KoA sintaza)
H-SKoA*
OH O
i/ 0 2 C—CH 2 —C—CH 2 —C—SKoA
CH3
ft-Hidroksi-ft-metilglutaril-KoA (HMG-KoA)
Slika 18-32 . Sinteza P-hidroksi-p-metilglutaril-KoA iz tri moleku

la acetil-KoA
2. Redukcija p-hidroksi-p-metilglutaril-KoA
Reakcija redukcije HMG-KoA u mevalonat dejstvom HMG-KoA-reduktaze je opredeljujuća u sin
tezi holesterola i regulisana je kompleksnim regulatornim mehanizmima. HMG-KoA-reduktaza je gla
vni regulatorni enzim u sintezi holesterola i to je membranski enzim endoplazmatičnog retikuluma. U
ovoj reakciji se tioestarska veza HMG-KoA redukuje u alkohol u prisustvu dva molekula NADPH i
H
\ /CH* HMO.KoA.r^taza HO CH3
HoC CHo—C—SKoA -^* -\ -^ * H2C CHo— CH,-OH
. / C
^ O 2NADPH 2NADP KoA C
0 Ô "O Ô
HMG-KoA Mevalonat
hidrolizom tioestarske veze HMG-KoA oslobađa se KoA. Ova reakcija je ireverzibilna, a proizvod re
akcije je mevalonat koji ima šest C-atoma.
3. Konverzija mevalonata u izopentil-pirofosfat
Sinteza izoprenskih jedinica odvija se kroz dve uzastopne reakcije aktivacije mevalonata fosfori
lacijom. Fosforilacijom mevalonata povećava se i rastvorljivost ovog jedinjenja. Fosforilacija se odvija
u prisustvu ATP-a i enzima mevalonat-5-fosfotransferaze pri čemu nastaje fosfomevaionat (reakcija
1). Sledeći stupanj fosforilacije je opet u prisustvu ATP-a i enzima fosfomevalonat-kinaze (reakcija
2), a proizvod reakcije je 5-pirofosfomevalonat.
HO CH„ HO CH, H(> CUo

\ / mevalonat-S- \ / Fosfomevaionat- \ /
3 3
0 0 O
yC. fosfotransferaza /^\ || kinaza / \
H2C C H 2 - C H 2 - O H —yz> ^-> HC CH2-CH2-0—P—O ^ ^ > H2C CH2-CH2-0-P-0-P-(r
^ w n 2 u2 K^tio—«^n 2—u—i—u —^~* • —
ATP 1 AADP
2 C
^C^ D P
^ C ^ 0 ~ ATP . / ^ _ O 0~
- 0 ^ C % °
A T P
~0 ADP-o-Ô
Mevalonat Fosfomevaionat 5-Pirofosfomevalonat
Proizvod reakcije je 5-pirofosfomevalonat koji ATP-zavisnom reakcijom dehidrataGije i dekarbok-

silacjakoju katalizuje pirofosfomevalonat-dekarboksila nastaje izopentil-pirofosfat, aktivirani izopren-
ski (ili izoprenoidni) molekul sa pet ugljenikovih atoma.
O — P —O—ADP
*P, + ADP +
pirofosfat.
O V OH O O mevatonaf- O O
s*—"V^| || || dekarbokstlaza || ||
"0—C — C H 2 — C — C H 2 — C H 2 — O — P — O — P —0~ ^ *- C H 2 = C — C H 2 — C H 2 — 0 — P — O — P —0~
\J i i_ i_ T
13 u u ' CH3 O 0
CH3 0 0 C*0 2
5-Pirofosfomevalonat Izopentil-pirofosfat
Izopentil-pirofosfat je u ravnoteži sa svojim izomerom, 3,3'-dimetilalil-pirofosfatom. Dejstvom en

zima izopentil-pirofosfat-izomeraze dolazi do interkonverzije između ova dva jedinjenja reakcijom
protonizacije/deprotonizacije.
H,C izopentenil- H c
3
1 H 0 0 pirofosfat- I H O 0
H A. | || || izomeraza H / ^ J || ||
Cl { C — C H o — O — P — O — P — 0 ~ v
- JC ^ C — C H 2 — O — P — O — P —O"
jT\ {H H 0 0 H 0 0
B^H S Bf H
> SfiSSEl
pirofosfat V ?2+ pirofosfat
4. Sinteza skvalena (30 C-atoma) linearnog prekursora holesterola.

Kondenzacijom izopentil-pirofosfata i dimetilalil-pirofosfata nastaje geranil-pirofosfat, jedinjenje
sa 10-C atoma (reakcija 1) (Slika 18-33). Reakcija se odvija dejstvom enzima prenil-transferaze (far-
nezil-pirofosfat-sintaza) koja katalizuje kondenzaciju glava-rep (1'-4). U sledećoj fazi još jedan mole
kul izopentil-pirofosfata kondenzuje se sa geranil-pirofosfatom i nastaje farnezil-pirofosfat (15 C-
atoma), dejstvom istog enzima, prenil-transferaze (reakcija 2). Skvalen-sintaza katalizuje kondenza-
čiju dva molekula farnezil-pirofosfata po sistemu glava-glava (1-1'). Za ovu reakciju neophodan je
NADPH pri čemu se oslobađa NADP+ i pirofosfat (reakcija 3). Proizvod je skvalen, linearni poliugljo-
vodonični lanac sa 30 C-atoma. Farnezil-pirofosfat je prekursor i drugih biološki važnih jedinjenja po
put: dolihola, prenilnih proteina i ubihinona. Poslednja reakcija kondenzacije dva molekula farnezil-
pirofosfata dejstvom skvalen-sintaze se odvija u endoplazmatičnom retikulumu.
O-(P)-(P) o-©-©
Dimetilalil-pirofosfat Izope ntil-pirofosfai
prenil-transferaza
(glava-rep)
O-®-®
Geranil-pirofosfat
prenil-transferaza o-®-®
(glava-rep)
o-®-®
Farnezil-pirofosfat
NADPH
skvalen-sintaza^
®-®-o
(glava-glava)
Farnezil-pirofosfat
NADP + 2 PF ^
+
Skvalen
Slika 18-33. Stvaranje skvalena iz izopentil-pirofosfata dimetil-

alil-pirofosfata.
5. Ciklizacija skvalena u lanosterol

Linearni molekul skvalena se ciklizuje u ciklični ugljovodonik lanosterol koji je prvo steroidno jedi-
njenje sa ciklopentanoperhidrofenantrenskim jezgrom. Ovo se dešava dvema reakcijama u prisustvu
kiseonika i NADPH. U prvoj reakciji dolazi do oksidacije skvalena u 2,3-oksidoskvalen dejstvom
skvalen-epoksidaze.
NADPH NADP
+ Q., -^» ^- • + HoO

Skvalen-
epoksidaza
Skvalen 2,3-Oksidoskvalen
Konverzija ovog epoksida u lanosterol, katalizovana je sa skvalen-oksidociklazom. Reakcija je

složena i odvija se najpre ciklizacijom 2,3-oksidoskvalena u protosterol-katjon, a zatim eliminacijom
protona na C-9 i građenjem dvostruke veze inicira se serija premeštanja vodonikovih atoma i metil-
grupa i nastaje lanosterol, prvo steroidno jedinjenje.
.C\
Enz—H
2,3-Oksidoskvalen
li
H—0
Protosterol katjon
+
2J— H
Konverzija lanosterola u holesterol je višestepeni proces, koji dovodi do: skraćenja bočnog ugljo-
vodoničnog lanca, uklanjanja tri metil-grupe, pomeranja dvogube veze sa C-8 na C-5 i redukcije dvo
gube veze između C-24 i C-25. Ovaj proces uključuje 19 različitih enzimskih reakcija u kojima je ne-
ophodan 02 i NADPH. Iz lanosterola nastaje najpre 7-dehidroholesterol koji se potom u prisustvu

NADPH redukuje u holesterol. Svi enzimi ove konverzije lanosterola u holesterol locirani su u endo-
plazmatičnom retikulumu.
Lanosterol 7-Dehidroholesterol Holesterol
Transport, esterifikacija i upotreba holesteroia
Endogeno sintetisani holesterol služi kao prekursor u sintezi drugih biološki važnih jedinjenja kao
što su steroidni hormoni, vitamin D i žučne kiseline. Dalja sudbina holesteroia zavisi od organa gde
se on sintetiše. U ćelijama endokrinog sistema holesterol je prekursor u sintezi svih steroidnih hor
mona. Holesterol se konvertuje u pregnenolon iz koga se onda sintetišu pet klasa steroidnih hormo
na: glukokortikoidi (npr. kortizol), mineralokortikoidi (npr. aldosteron) i seksualni hormoni-androgeni,
estrogeni i progestini. U ćelijama jetre holesterol se može: (1) metabolisati u žučne kiseline i na taj
način višak holesteroia izlučiti putem žuči; (2) deponovati u ćelijama jetre u vidu holesterol-estara ili
(3) transportovati putem .krvi u periferne organe u vidu lipoproteinskih čestica. Holesterol se iz jetre
najvećim delom transportuje u periferno tkivo u okviru lipoproteinskih čestica (VLDL i LDL). Naj
važnija čestica koja transportuje holesterol je LDL, jer dostavlja holesterol perifernim organima čije
ćelije preuzimaju taj holesterol putem LDL-receptora. Holesterol se uklanja iz perifernog tkiva u jetru
pomoću HDL čestica u reversnom transportu holesteroia čime se smanjuje deponovanje holesteroia
u organizmu. Na Slici 18-34 su dati glavni izvori hoiesterola u jetri kao i putevi kojima holesterol na
pušta jetru.
Glavni izvori holesteroia u jetri
Holesterol sintetisan
Holesterol unet hranom ekstrahepatično
De novo sintetisan u jetri g
HDL
Hilomikronski ostaci
Konverzija u
Slobodan holesterol žučne kiseline
LDL
sekretovan u žuč
Glavni putevi kojima holesterol napušta jetru
Slika 18-34. Metabolizam holesteroia u jetri. Izvori hoiesterola u

jetri i putevi napuštanja hoiesterola iz jetre.
Holesterol se u ćeliji, ali i u plazmi nalazi kao slobodan ili kao esterifikovan. Esterifikacija holeste-
rola se vrši na dva načina: intracelularno pomoću enzima acil-KoA-holesterol-aciltransferaza, ACAT
ili intravaskularno sa enzimom lecitin: holesterol-aciltransferaze, LCAT. Esterifikacija holesterola u
ćeliji pomoću enzima ACAT zasniva se na transferu aktivirane masne kiseline acil-KoA na hidroksilnu
grupu holesterola u položaju 3:
Acil-KoA + holesterol -» holesterol-estar + KoA
Intravaskularna esterifikacija holesterola dešava se u okviru reversnog transporta holesterola sa

periferije u jetru u vidu HDL čestica. U ovoj esterifikaciji nije potrebna prethodna aktivacija masne ki
seline jer ovaj enzim preuzima acil-grupu sa lecitina na holesterol, pri čemu nastaje lizolecitin i holes
terol-estar. LCAT aktivira apolipoprotein HDL čestica, apo-A1.
Receptorski put metabolizma LDL-a

Ćelije jetre i perifernog tkiva preuzimaju holesterol iz LDL čestica receptorskim putem. LDL česti
ca se putem svog apolipoproteina B-100 vezuje za LDL-receptor koji se nalazi u specijalnim jamica
ma na površini ćelije (Slika 18-35). Jamice su presvučene tim receptorima i nakon vezivanja LDL če
stica iz cirkulacije, dolazi do njihove endocitoze. Dejstvom proteolitičkih enzima i holesterolesteraze
lizozoma dolazi do razgradnje LDL čestice. Najpre se iz kompleksa apoB-100: LDL-receptor iz
dvajaju LDL-receptori koji reciklizacijom dospevaju na površinu ćelije, a zatim se dalje razlaže prote
inska i lipidna komponenta (estri holesterola). Oslobođene aminokiseline ulaze u ćelijsku rezervu
aminokiselina. Masne kiseline se oslobađaju i koriste kao izvor energije ili za ponovnu esterifikaciju
holesterola u ćeliji dejstvom enzima ACAT. Ispitivanja strukture LDL-receptora kao i regulacije njego
ve sinteze pokazala su ključnu ulogu receptorskog puta metabolizma LDL-holesterola u održavaju
homeostaze holesterola u organizmu. Poremećaji u receptorskom putu, odnosno genetski defekti u
strukturi LDL-receptora, dovode do hiperholesteremije i povećanog rizika od ateroskleroze.
Endozom
LDL-
receptori
LDL Holesterol
Masne \
1
kiseline k
Amino-
Sinteza LDL-j HMG-KoA- i kiseline
receptora #•
reduktaza
Holesterol- * % *
estri Recirkulacija
Endoplazmatični LDL.receptora
retikulum
Slika 18-35. Receptorski put ulaska holesterola u ćeliju i regula

cija nivoa holesterola u ćeliji.
Regulacija biosinteze holesterola
Relativno konstantan nivo holesterola u organizumu se održava primarno kontrolom de novo sin
tetisanog holesterola. Brzina sinteze holesterola se reguliše delimično i kroz unetu količinu hole
sterola hranom. Holesterol unet hranom i de novo sintetisan se koristi za stvaranje membrana i sin
tezu steroidnih hormona i žučnih kiselina. Najveći deo holesterola se ipak koristi u sintezi žučnih ki
selina i na taj način se holesterol izlučuje putem žuči.
Nivo holesterola u ćeliji se reguliše sa tri različita mehanizma (Slika 18-35):
(1) Regulacijom aktivnosti i koncentracije HMG-KoA-reduktaze.
2) Regulacijom viška intracelularnog holesterola kroz aktivnost acil-KoA:holesterol- _
aciltransferaze, AC AT. Ovaj enzim je regulisan reverzibilnom fosfori lacijom ili dugoročnom kontrolom
njegove sinteze.
(3) Regulacija sinteze LDL-receptora. U receptorskom putu metabolizma LDL čestica reguliše
se koncentracija holesterola u cirkulaciji. Intracelularna koncentracija holesterola reguliše se i sinte
zom LDL-receptora koji vezuju LDL čestice i na taj način preuzimaju holesterol iz sistemske cirkulaci
je. U slučaju povećanja nivoa holesterola u ćeliji to indukuje smanjenu sintezu LDL-receptora na ri-
bozomima granuliranog endoplazmatičnog retikuluma, a to znači manje vezivanje LDL čestica veza
nih za receptore i smanjeni ulazak holesterola u ćeliju.
HMG-KoA-reduktaza je glavni regulatorni enzim sinteze holesterola i podložan je različitim me
hanizama metaboličke kontrole. HMG-KoA-reduktaza je protein membrane endoplazmatičnog retiku
luma. Aktivno mesto enzima je okrenuto ka citozolu. Kontrola na nivou ovog enzima se ostvaruje re
gulacijom aktivnosti (kratkoročno) i koncentracije (dugoročno). Regulacijom ovog enzima reguliše se
koncentracija holesterola u ćeliji, ali i održava nivo holesterola u plazmi.
Kratkoročna regulacija aktivnosti HMG-KoA-reduktaze ostvaruje se: (a) alosternim efektima,
zapravo kompetitivnom inhibicijom mevalonatom i krajnim proizvodom, holesterolom i (b) kovalent-
nom modifikacijom procesom reverzibilne fosforilacije. Kovalentna modifikacija enzima (fosforilaci-
ja/defosforilacija) je pod dejstvom određenih hormona, HMG-KoA-reduktaza se hormonski kontroliše
kroz kompleksnu kaskadu aktivacije i inhibicije enzima, slično mehanizmu kontrole glikogen-sintaze.
HMG-KoA-reduktaza se fosforiliše (inaktivira) na ostatku serina sa kovalentno modifikovanim enzi
mom HMG-KoA-reduktaza-kinazom. Ova kontrola vodi ka konzervisanju energije kada nivo ATP-a
opadne, a nivo AMP se poveća. Krajnji efekat je da glukagon stimuliše stvaranje inaktivnog (fosforili-
sanog) oblika HMG-KoA-reduktaze, a time snižava količinu sintetisanog holesterola. Suprotni efekat
ima insulin koji stimuliše stvaranje aktivne (nefosforiiisane) forme HMG-KoA-reduktaze i dovodi do
povećane sinteze holesterola. Osobina insulina da stimuliše i glukagona da inhibira aktivnost HMG-
KoA-reduktaze je u skladu sa funkcijom ovih hormona u metaboličkim putevima. Bazična funkcija
ova dva hormona je da kontrolišu raspodelu i dostavu energije ćelijama u organizmu.
Dugoročna kontrola aktivnosti HMG-KoA-reduktaze se ostvaruje kroz kontrolu sinteze i degra
dacije ovog enzima mehanizmom povratne sprege (Slika 18-36) i to je najvažniji način kontrole. Ho
lesterol pomoću transkripcionih faktora koji reaguju na nivo holesterola u ćeliji, utiče na proces trans
kripcije i inhibira ekspresiju gena koji kodiraju enzim HMG-KoA-reduktazu. To znači da u slučajevima
visokog nivoa LDL-hoiesterola ili mevaionata, smanjuje se transkripcija gena za HMG-KoA-
reduktazu. Redukovani nivo holesterola aktivira ekspresiju gena i povećava sintezu holesterola. insu
lin isto tako utiče na dugoročnu kontrolu metabolizma holesterola povećavajući brzinu sinteze HMG-
KoA-reduktaze.
l Transkripcija
^ r^ HMG-KoA r\'Z"'"-.
Insulin î^J-reduktaza U < ' V GI"kagon
HMG-KoA Mevalonat
Hoiesterol •y
Slika 18-36. Dugoročna regulacija koncentracije HMG-KoA-reduktaze.
Mehanizam dejstva antihiperholesterolemičnih tekova
Tretman lekovima u slučaju hiperholesterolemije ima za cilj smanjenje rizika od ateroskleroze i

kardiovaskularnih oboljenja. Mevinolin, mevastatin, kompaktin, lovastatin, pravastatin, simvastatin su
iekovi koji inhibiraju HMG-KoA-reduktazu tj. deluju kao kompetitivni inhibitori ovog enzima. Na Slici
18-37 se mogu videti sličnosti u strukturi mevalonata i statina. Rezultat ove terapije je povećano pre
uzimanje LDL-a u ćeliju, obzirom da je intracelularna sinteza holesterola inhibirana tako da ćelije za
vise od ekstracelularnih izvora holesterola. Obzirom da je mevalonat (produkt reakcije HMG-KoA-
reduktaze) potreban za sintezu i drugih važnih izoprenoidnih jedinjenja pored holesterola, dugotrajan
tretman može imati i sporedna neželjena dejstva.
HC H(X
V^coo- Q^ COO"
H,C
O X.0H ,OH
Mevalonat
CH
R = H Kompaktin
R = CHa Lovastatin (mevinolin)
Slika 18-37. Lovastatin i kompaktin su potencijalni inhibitori

HMG-KoA-reduktaze. Uporedo je data i struktura mevalonata za
poređenje.
Poglavlje 19.
Anabolizam azotnih jedinjenja
A. BIOSINTEZA AMINOKISELINA
Normalna ishrana obezbeđuje većinu aminokiselina potrebnih za biosintezu proteina i za produk
ciju azotnih jedinjenja male molekulske mase (Slika 19-1). Održavanje neophodne rezerve aminoki
selina u našem organizmu omogućeno je unosom hrane, razgradnjom telesnih proteina i biosintezom
nesencijalnih aminokiselina. Upravo biosinteza neesencijalnih aminokiselina najviše varira u organi
zmu i ključna je u regulaciji te ravnoteže. Procesi biosinteze aminokiselina međusobno se razlikuju
Proteini uneti hranom
100 g/dan
Sinteza
Telesni proteini neesencijalnih
amino kiselina
^H^
400 g/dan
Varira
Rezerva aminokiselina
(100 g)
300-400 g 30gdnevno
dnevno
Sinteza:
Telesni proteini •Porfirina
•Kreatina
•Neurotransmitera
•Purina
•Pirimidina
•Drugih azotnih
jedinjenja
Glukoza >* Ketonska tela,

masne kiseline
CC>2 steroidi
Slika 19-1. Izvori i putevi metabolizma aminokiselina.

tako da postoji 20 različitih anaboličkih procesa. U našim ćelijama prisutni su svi potrebni enzimi za
sintezu otprilike polovine aminokiselina, koje čine grupu neesencijalnih aminokiselina. Esencijalne
aminokiseline se moraju unositi hranom jer naš organizam ne sadrži potrebne enzime za njihovu sin
tezu.
Biosinteza neesencijalnih aminokiselina
Većina neesencijalnih aminokiselina se mogu sintetisati u dovoljnim količinama od nekog uobiča

jenog intermedijera metabolizma (piruvata, oksalacetata, a-ketoglutarata ili 3-fosfoglicerata) ili od
esencijalnih aminokiselina, stoje slučaj kod cisteina i tirozina. Sinteza aminokiselina se odvija obično
od odgovarajuće keto kiseline reakcijom transaminacije i generalno glutamat je donor amino-grupe.
Jetra sadrži sve potrebne enzime za sintezu ugljenikovih lanaca neesencijalnih aminokiselina. Pro
cesi biosinteze neesencijalnih aminokiselina su vrlo jednostavni i uključuju mali broj enzima, obično
jedan. Za razliku od ovih procesa biosinteze esencijalnih aminokiselina u organizmima koji ih stvara
ju, su komplikovani sintetski procesi koji uključuju veliki broj enzima (Tabela 19-1).
Tabela 19-1. Esencijalne i neesencijalne aminokiseline: broj enzima u biosintezi ovih aminokiselina.
Esencijalne aminokiseline Neesencijalne aminokiseline
Arginin 7 Alanin 1
Histidin 7 Asparagin 1
Izoleucin 8(+6) Aspartat 1
Leucin 3(+7) Ciste i n 2
Lizin 8 Glutamat 1
Metionin 5(44) Glutamin 1
Fenilalanin 10 Glicin 1
Treonin 6 Prolin 3
Triptofan 5(+8) Serin 3
Valin 1(+7) Tirozin 1
Ukupno enzima 59 15
Biosinteza alanina
Aminokiselina alanin sintetiše se iz prekursora piruvata reakcijom transaminacije. U ovoj reakciji
dolazi do transfera amino-grupe sa druge aminokiseline (glutamata) na keto kiselinu, piruvat pri če
mu se iz piruvata dobija alanin, a druga aminokiselina prelazi u a-ketokiselinu (a-ketoglutarat). Reak
ciju katalizuje alanin-aminotransferaza (Slika 19-2).
Alanin- H
O aminotransferaza I
H 3 C — C — COO"
H 3 C — C — COO"
NHJ
Piruvat Glutamat a-keto Alanin
glutarat
Slika 19-2. Biosinteza iz piruvata reakcijom transaminacije.

V. Spasojević-Kalimanovska: Anabolizam azotnih jedinjenja 19-3
Biosinteza aspartata i asparagina

Aspartat nastaje transaminacijom oksalacetata sa aspartat-aminotransferazom. Asparagin se
dobija amidacijom aspartata sa asparagin-sintetazom. Donor amino-grupe je glutamin. Ova reakcija
zahteva i prisustvo ATP-a kao izvora energije (Slika 19-3), a ravnoteža je više pomerena ka sintezi
aspargina.
Aspartat-
O. H
o aminotransferaza
W II C- CH, COO"
C- ^-~ *-^ •
/ 1
/ CH 2 —C — COO"
"O a-keto-
Glutamat
glutarat Aspartat
Oksalacetat
o.^ H Asparagin- O
\
H
sintetaza C — C H 2 — C — COO"
C — C H 2 — C — COO"
~J
0 NHj
> / I
H2N NIlJ
Aspartat Asparagin
Glutamin Glutamat
Slika 19-3. Biosinteza aspartata i asparagina.
Biosinteza glutamata i glutamina
U reakciji transaminacije a-ketoglutarata nastaje glutamat. Reakcijom amidacije na y-

karboksilnom atomu glutamata nastaje glutamin. Reakciju katalizuje glutamin-sintetaza, a energija za
ovu reakciju se dobija hidrolizom ATP-a (Slika 19-4). v-Glutamilfosfat je intermedijer u ovoj reakciji, a
donor amino-grupe u sintezi glutamina je amonijak. Pored sinteze glutamina ova reakcija služi i za
detoksikaciju amonijaka u mozgu i jetri. Glutamat se može sintetisati i pomoću reverzne oksidativne
dezaminacije, koju katalizuje glutamat-dehidrogenaza.
O O aminotransferaza O. H
W W
C — C H 2 — C H 2 — C — COO" C — C H 2 — C H 2 — C — COO"
/ /
"0 "0 NHt
a- Ketoglutarat Amino- oketo-
kiseiina kiselina
Glutamat
Glutamin- NK
O H
sintetaza \\ I Ov H
W I
T
C — C H 2 — CH 2 — C — COO'
/ I C—CH2—CH2—C—COO"
/
OPOf NHt HoN NHt
Y-Glutamiifosfat Glutamin
ATP ADP+Pi •••" "
intermedijer
Pi
Slika 19-4. Biosinteza glutamata i glutamina reakcijama transaminacije i amidacije.

Glutamin je donor amino-grupe u mnogim biosintetskim procesima, a ujedno služi i kao depo
amonijaka. Zbog toga glutamin-sintetaza ima kontrolnu ulogu u metabolizmu amonijaka. Glutamin-
sintetaza kod sisara je aktivirana o-ketogiutaratom koji je produkt oksidativne dezaminacije glutama
ta. Ovaj način kontrole sprečava akumulaciju amonijaka.
Biosinteza prolina
Glutamat se konvertuje u prolin preko intermedijera glutamat-Y-semialdehida, koji se spontano
ciklizira i gradi A1-pirolin-5-karboksilat (Slika 19-5). Biosinteza prolina uključuje redukciju v-karboksi-
grupe glutamata u aldehidnu grupu stvaranjem interne Schiff-ove baze sa daljom redukcijom u prolin.
Redukcija v-karboksilne grupe glutamata u aldehid je endergonska reakcija i zahteva obogaćivanje
fosfatnom grupom iz ATP. Zato se najpre vrši fosforilacija sa Y-glutamil-kinazom pri čemu nastaje
glutamat-5-fosfat (reakcija 1). Redukcijom glutamat-5-fosfata u prisustvu NADPH-zavisne dehidroge-
naze nastaje glutamat-5-semialdehid (reakcija 2). Glutamat-5-semialdehid je u ravnoteži sa cikličnim
produktom A1-pirolin-5-karboksilatom koji se spontano formira, a ravnoteža je pomerena u smeru na
stanka cikličnog produkta jer je on stabilniji (reakcija 3). Sledeća reakcija je redukcija A1-pirolin-5-
karboksilata tj. zasićenje prstena pomoću A1-pirolin-5-karboksilat-reduktaze, čiji je koenzim NAD(P)H,
u stabilni proizvod prolin (reakcija 4).
±*u
ATP ADP
O H NADPH NADP* Pi
o H
JU
^ I
C—CH 2 —CH 2 — C — COO C—CH 2 —CH 2 —C—COO
_ / "O a P- 0 NH+
NH;
Glutamat Glutamat-5-fosfat _
> H NADPH NADP
H
/
C—CH 2 —CH 2 — C—COO" neenzimska H 2 C
N
I + < > I
CH 2
\
J_J^f^
•> H-
N H
3 3 H-C^. JC —COO 4 a .c—coo
Glutamat-5-semiaIdehid N H
AV Pirolin-5-karboksilat H
Prolin
Slika 19-5. Biosinteza prolina (1 - y-glutam\\-kmaza\ 2 - NADPH-zavisna dehidrogenaza i 3-

A1-pirolin-5-karboksilat-reduktaze).
Biosinteza serina
Serin se sintetiše iz intermedijera glikolize 3-fosfoglicerata, koji se oksidiše u 3-
fosfohidroksipiruvat pomoću 3-fosfoglicerat-NAD-dehidrogenaze (Slika 19-6). (2) Sledeća reakcija je
transaminacija uz glutamat kao donor amino-grupe. U ovoj reakciji transaminacije nastaje 3-
fosfoserin dejstvom piridoksal-zavisne aminotransferaze. (3) Poslednji korak u ovoj sintezi je hidroli
za 3-fosfoserina sa fosfoserin-fosfatazom na serin i fosfat. Glicin i serin su slobodno interkonverzibilni
i mogu preći jedan u drugi, tako da se serin može dobiti alternativno i iz glicina transferom hidroksi-
metil-grupe.
s coo~ NAD
+
NADH COO"
I I
H—C—OH
c=o
CH 2 —OPOl" I
3-Fosfoglicerat CH 2 —OPOl"
3-Fosfo-
hidroksipiruvat
COO" H
glutamat a-ketoglutarat
I
HO—CH COO"
•* H 3 N — C — H
I
C H 2 — O P O 2f - NHj
Serin
3-Fosfoserin
Slika 19-6. Biosinteza serina iz intermedijera glikoiize 3-fosfoglicerata (1 - 3-fosfoglicerat-

NAD-dehidrogenaza; 2 - piridoksal-zavisna aminotransferaza i 3 - fosfoserin-fosfataza).
Biosinteza glicina
Sinteza glicina odvija se na dva načina (Slika 19-7):
(1) Direktna konverzija serina u glicin pomoću serin-hidroksimetil-transferaze u reakciji gde je akcep-
tor metil-grupe tetrahidrofolat (THF) koji prelazi u N5,N10-metilen-tetrahidrofoiat (N5,N10-metilen-
THF).
(2) Kondenzacija C 0 2 i NH 4 + glicin-sintazom u prisustvu NADH i N5,N10-metilen-THF.
Sinteza glicina iz serina je reverzibilna reakcija. Ovu reakciju katalizuje jedan piridoksal-fosfat
zavisni enzim, serin-hidroksimetil-transferaza, koji kao kosupstrat koristi tetrahidrofolat. N5,N10-
metilen-THF je deo rezerve fragmenata sa jednim ugljenikovim atomom. Pošto je reakcija reverzibil
na, serin i glicin su u ravnoteži.
H3N —CH2—COO" + H20
Glicin
N
H
THF H 9 N ^ ^ \ ^ N H
H
H I
N CH 2
\ 10I
o C—N—R
H 3 N-CH 2 ~~ coo~ CO2+NHJ H2
Glicin + N A D H N*N10- -Metilen-THF
+
NAD +
Slika 19-7. Biosinteza glicina iz serina i C 0 2 i NH4* (THF - tetrahidrofolat).

Biosinteza cisteina
Cistein se sintetiše iz metionina, esencijalne aminokiseline i serina, neesencijalne aminokiseline.
Serin obezbeđuje ugljenikov lanac i a-amino-grupu, a metionin SH-grupu. Obzirom da je metionin
esencijalna aminokiselina, sinteza cisteina se odvija isključivo, ako se hranom unosi dovoljno metio
nina. Metionin se mora prethodno aktivirati u vidu S-adenozilmetionina (SAM) u reakciji sa ATP u ko
joj dolazi do formiranja veze između S-atoma metionina i adenozil-ostatka ATP.
Cistein se sintetiše iz homocisteina koji je nastao iz metionina u dve uzastopne reakcije. Najpre
homocistein u reakciji sa serinom koju katalizuje cistationin-fi-sintaza gradi cistationin. U sledećoj
reakciji cistationin se hidrolizuje do a-ketobutirata i cisteina dejstvom cistationin-y-liaze (Slika 19-8).
L-Metionin
•ATP
Metionin-adenozil- SH
transferaza Mg'
P. + PPi CH 2
CH 2
NH2 HCNH 3 +
^N COO"
N
I II CH L-Homocistein
N
' "s^vCHa-S* L-Serin
Cistationin-
CH 2
p- sintaza
CH 2
^ H
OH OH HCNH 3 + 5
COO"
CH2-S _CH2
S-Adenozilmetionin
CH 2 HCNH 3 +
^ Metil akceptori +
HCNH 3 COO"
Metiltransferaza COO"
r „, V ^ A . Metilirani Cistationin
N
U* C' KS ^ produkti H20
Cistationin-
y- liaza
a-Ketobutirat + NH4 +
CH 2 SH
OH OH H C N H 3 +
HCNH 3 +
COO"
COO"
S-Adenozilhomocistein
L-Cistein
' Ari
Adenozilhomocisteinaza
Adenozi « 4 *
Slika 19- 8. Biosinteza cisteina iz metionina i serina. Intermedijer u ovoj bi osin tezi je S-
adenozilmetionin koji služi kao donor metil-grupe u mnogim metaboličkim procesima.
Biosinteza tirozina
Tirozin nastaje iz fenilalanina pomoću fenilaianin-hidroksilaze. Reakcija zahteva molekularni ki-
seonik i koenzim tetrahidrobiopterin, koji može da se sintetiše u telu (Slika 16-5). Jedan atom mole
kularnog kiseonika postaje hidroksilna grupa tirozina, a drugi se redukuje u vodu. U toku reakcije tet
rahidrobiopterin se oksidiše u dihidrobiopterin. Tetrahidrobiopterin se regeneriše iz dihidrobiopterina
u odvojenoj reakciji koja zahteva NADPH. Tirozin, kao cistein, nastaje iz esencijalne aminokiseline;
tirozin je neesencijalna, ali samo u prisustvu dovoljne količine fenilalanina u hrani.
Regulacija biosinteze aminokiselina
Regulacija biosinteze aminokiselina zasnovana je na kratkoročnoj regulaciji aktivnosti enzimaJ

dugoročnoj-Indukcijom sinteze enzima. Alostema inhibicija je najznačajniji mehanizam kontrole sin
teze aminokiselina. Opšti princip ove regulacije je da je prvi enzim u biosintezi određene aminokiseli-
ne inhibiran proizvodom ovog metaboličkog puta. Dugoročna regulacija zasnovana je na stimulaciji
sinteze enzima određenog anaboličkog puta u jetri ukoliko je povećana potreba za određenom ami-
nokiselinom.
B. BIOSINTEZA BIOLOŠKI AKTIVNIH AMINA
Histamin, v-aminobuterna kiselina (GABA), serotonin (5-hidroksitriptamin), adrenalin, noradrena-

lin, dopamin su biološki aktivni amini, hormoni ili neurotransmiteri izvedeni iz odgovarajućih aminoki
selina. Biosinteza ovih biološki aktivnih amina dešava se reakcijom dekarboksilacije odgovarajućeg
prekursora, aminokiseline. Dekarboksilaze koje katalizuju ove reakcije su piridoksal-fosfat zavisni
enzimi, koji stvaraju intermedijame Schiff-ove baze.
Biosinteza histamina i GABA

Histamin je hemijski medijator koji prenosi veiiki broj ćelijskih signala: uključen je u alergijske, in-
flamatorne reakcije i kontroliše želudačnu sekreciju. Histamin nema kliničku primenu, ali agensi koji
interferiraju sa dejstvom histamina imaju značajnu terapeutsku aplikaciju. Histamin je snažan vazodi-
Iatator i sekretuje se iz mast ćelija kao rezultat alergijske reakcije ili traume. GABA je najvažniji inhibi-
torni neurotransmiter. Y-Aminobuterna kiselina nastaje dekarboksiiacijom glutamata pomoću gluta-
mat-dekarboksilaze, a histamin dekarboksiiacijom histidina sa histidin-dekarboksilazom (Slika 19-9).
H
OOC — C H 2 — C H 2 — C —COO
* I
l
glutamat-
i -
*- OOC —CH 2 —CH 2 —CHo—NH
t 1 1
TTT +
A3
NH3 dekarboksilaza
Glutamat y -Aminobutema kiselina
(GABA)
CO,
H
C , H2 —C—COO"
CH „—0—coo — l
*- |i y— CH 2 — CH 2 — NHj
I histidin- ^ - M
Ji NH3 dekarboksilaza £
H JU
Histidin Histamin
Slika 19-9. Biosinteza GABA i histamina dekarboksiiacijom odgovarajućih aminokiselina.
Biosinteza serotonina
Serotonin ili 5-hidroksitriptamin sintetiše se i deponuje u raznim ćelijama organizma. Najveća ko
ličina serotonina je nađena u ćelijama intestinalne mukoze. Manje količine serotonina nalaze se u
trombocitima i u centralnom nervnom sistemu. Serotonin ima nekoliko fizioloških uloga uključujući
percepciju bola, regulaciju spavanja, temperature i krvnog pritiska. Serotonin se sintetiše iz triptpfana
u dva stupnja (Slika 19-10): (1) hidroksilacija triptofana se odvija sa triptofan-hidroksilazom koja ima
5,6,7,8-tetrahidrobiopterin kao kofaktor. (2) Produkt 5-hidroksitriptofan se dekarboksiliše u serotonin
dejstvom aromatične aminokiselinske dekarboksilaze .
H triptofan - H
I hidroksilaza HO I
CH2—C—COO"
CH9—C—COO"
NH?
Tetrahidro- Dihidro-
biopterin biopterin
Triptofan + 5-Hidroksitriptofan
02 aromatična
aminokiselinska CO,
dekarboksilaza
HO
CHo—CHo — N H t
Slika 19-10. Sinteza serotonina iz triptofana reakcijama hidroksiiacije i dekarboksilacije.
Biosinteza kateholamina
Dopamin, noradrenalin i adrenalin su biološki aktivni amini koji imaju zajednički naziv katehola-
mini. Dopamin i noradrenalin imaju funkciju neurotransmitera u mozgu i autonomnom nervnom sis
temu. Noradrenalin i adrenalin se sintetišu i u srži nadbubrega. Van nervnog sistema, noradrenalin i
njegov metilirani derivat adrenalin deluju kao regulatori metabolizma ugljenih hidrata i lipida. Svi ka-
teholamini se sintetišu iz tirozina, nizom međusobno povezanih reakcija (Slika19-11).
Tirozin se hidroksiliše u 3,4-dihidroksifenilalanin (L-DOPA) pomoću tirozin-hidroksilaze, enzima
koji zahteva kofaktor 5,6,7,8-tetrahidrobiopterin (reakcija 1). Reakcija tirozin-hidroksilaze je regula-
torna i ovaj enzim se nalazi u centralnom nervnom sistemu, simpatičnim ganglijama i srži nadbubre
ga. Dekarboksilacijom L-DOPE nastaje dopamin u reakciji koju katalizuje aromatična aminokiselinska
dekarboksilaza (reakcija 2). Druga hidroksilacija pod dejstvom dopamin-/3-hidroksilaze prevodi do
pamin u noradrenalin (reakcija 3). U poslednjoj fazi (reakcija 4) dolazi do N-metilacije noradrenalina
sa S-adenozilmetioninom kao donorom metil-grupe pri čemu se stvara adrenalin. Reakciju katalizuje
enzim feniletanolamin-N-metiltransferaza.
Sinteza kateholamina zavisi od prisustva odgovarajućih enzima u ćeliji, odnosno u tkivu gde se
sinteza odvija. U žlezdi nadbubrega adrenalin je dominantan produkt, a u mozgu (sivoj masi) sinteza
se zaustavlja na nivou dopamina. Intermedijer u sintezi dopamina, L-DOPA koristi se kao lek u sluča
ju teškog oboljenja parkinsonizma gde dolazi do degeneracije sive mase. Dopamin se ne može da
vati jer ne prolazi krvno-moždanu barijeru. Uneta L-DOPA podleže dekarboksilaciji u dopamin. Iz L-
DOPE se sintetiše i pigment melanin.
HO CH2—C—COO
NH£
Tirozin
Tetrahidrobiopterin
tirozin" + 0,
hidroksilaza
Dihidrobiopterin
+ H20
HO
H
HO- C H 2 — C— COO" Melanin
NHJ
Dihidroksifenilalanin
(L-DOPA)
aromatična
aminokiselinska CO.,
dekarboksilaza
HO
\
HO ^ r j V CH2- CH2-NH J
Dopamin
0> + Askorbat
dopamin-
$-hidroksilaza
^ ^ H o O + Dehidroaskorbat
HO
HO - / r ^ ) V c-CH2-NHJ
Noradrenalin
s~—S-Adenozilmetionin
feniletanolamin 4
N-metiltransferaza
^S-Adenozilhomocistein
HO
OH
HO C— CH 2 —N — CH : ,
I H
H
Adrenalin
Slika 19-11. Sekvenciona sinteza kateholamina: L-DOPE, dopa-

mina, noradrenalina i adrenalina iz tirozina.
C. BIOSINTEZA GLUTATIONA
Glutation (GSH, v-glutamil-L-cisteinil-glicin) je tripeptid koji sadrži neuobičajeni y-amidni most.

Glutation učestvuje u brojnim reakcijama detoksikacije, transporta i metabolizma raznih endogenih
supstanci i egzogenih supstanci (lekova) u organizmu (Slika 19-12).
Protein I Protein
x
V>S y SH
V ^ 3 ^ /
/R202 2ROH\
2GSH GSSG
4 f * \
NADP+ NADPH
t
Leukotrieni
Slika 19-12. Reakcije u kojima učestvuje glutation: (1) detoksikacija peroksi

da; (2) regeneracija redukovanog glutationa (GSH) iz oksidovanog glutationa
(GSSG) pomoću glutation-reduktaze; (3) tiol-disulfidna ravnoteža proteina i (4)
biosinteza leukotriena sa glutation-S-transferazom.
Glutation je supstrat u reakciji razgradnje peroksida pomoću glutation-peroksidaze. Glutation je

"hvatač" vodonik-peroksida ili organskih peroksida i slobodnih radikala koji mogu dovesti do peroksi-
dacije lipida membrane i povećanog permeabiliteta membrane, pa i liže ćelijske membrane. Ova ulo
ga glutationa je posebno važna u eritrocitima jer bi bez zaštite došlo do brze liže eritrocitne membra
ne, skraćenja života eritrocita i smanjenja količine hemoglobina koji je sposoban da veže kiseonik.
Glutation učestvuje u biosintezi leukotriena. Uloga glutationa kao antioksidansa u ćeliji je moguća
samo ako se odnos koncentracija redukovanog (GSH) : oksidovanom (GSSG) održava u odnosu
100:1. Ovako visok odnos je neophodan jer se redukovani glutation stalno troši za održavanje sulfhi-
drilnih grupa intracelularnih proteina. vGlutamilski ciklus omogućava aktivan transport aminokiselina
u ćeliju kroz proces sinteze i degradacije glutationa.
U Y-glutamilskom ciklusu glutation se sintetiše iz glutamata, cisteina i glicina uzastopnim dejs-
tvom Y-glutamilcistein-sintetaze i GSH-sintetaze (Slika 19-13). Za ove sintetske reakcije potrebna su
dva molekula ATP-a. Njihovom hidrolizom obezbeđuju se potrebna energija pri čemu se karboksilna
grupa aktivira za sintezu peptidne veze stvaranjem acil-fosfatnog intermedijera. Degradacija glutatio
na do aminokiselina iz kojih se sastoji odigrava se katalitičkim dejstvom više enzima: y-glutamil-
transpeptidaze (reakcija 3), Y-glutamil ciklotransferaze (reakcija 4), 5-oksoprolinaze (reakcija 5) i in-
tracelularne proteaze (reakcija 6). Glutation omogućava transport aminokiselina u Y-glutamilskom ci
klusu kroz ćelijsku membranu u bubrezima. Glutation se najpre transportuje na spoljašnju stranu
membrane gde se aminokiselina koja se unosi u ćeliju vezuje za glutation i nastaje Y-g'utamil-
aminokiselinski-dipeptid. U ovoj reakciji stvara se peptidna veza između a-amino-grupe i v-glutamil-
ostatka glutaminskog dela glutationa (reakcija 3):
GSH + Aminokiselina > vGlutamil-aminokiselina + cisteinilglicin
Reakciju katalizuje membranski enzim y-QMaA77//-fra/7spepf/cfaza. Kompleks Y-9' u t a m il-

aminokiselina prolazi kroz membranu i ulazi u citozol ćelije. Za ovaj proces neophodni su enzimi koji
oslobađaju aminokiselinu iz ovog kompleksa i resintetišu glutation održavajući potreban nivo njegove
SH
I
H O H,C O
H 3 N — C — C H 2 — C H 2 — C — N — C — C — N —CH 2 —COO'
H I H Aminokiselina
H (spolja) ;,
Glutation
6_Cys-Gly
H
H 3 N — C — C H 2 — C H 2 — C — N —C —COO" H 3 N —C—CH 2 —CH 2 —C—AK
I H
COO" _ „ H COO"
t- Giu-Cys
ADP + P,
A minokiselina
(unutar ćelije)
ATP HoC CHo
/ \
H 3 N—C—CH 2 —CH 2 —COO
I OOC —CH C=0
COO H
Glutamat 5-Oksoprolin
ADP + P< ATP
Slika 19-13. Sinteza i regeneracija glutationa kao dela v-gluiamilskog ciklusa (AK - aminokiselina).
koncentracije u ćeliji. Iz Y-glutamil-aminokiselinskog kompleksa oslobađa se transportovana aminoki

selina i 5-oksoprolin kao intermedijer. Poslednji stepen hidroliza 5-oksoprolina, vrši se u prisustvu
ATP-a dejstvom 5-oksoprolinaze.
D. BIOSINTEZA NUKLEOTIDA
Putevi biosinteze nukleotida u organizmu u skladu su sa potrebama odgovarajućih ćelija, pre

svega za sintezu nukleinskih kiselina. Potrebe ćelija za nukleotidima se zadovoljavaju na dva načina:
(1) će novo sintezom iz odgovarajućih preJ<ursora pre svega aminokiselina i ^
(2) reciklizacijom purinskih i pirimidinskih baza dobijenih hidrolizom odgovarajućih nukleotida. *S
Metaboličke potrebe za nukleotidima se pre svega ostvaruju putem unete hrane tj. će novo sin
tezom od prekursora male molekulske mase. Reciklizacija nukleotida ili "Salvage putevi" za sintezu
nukleotida su procesi pomoću kojih se metaboiiti ponovo koriste za biosintezu jedinjenja iz kojih su
nastali. Purinske i pirimidinske baze koje se ne razlože recirkuliraju tj. ponovo se inkorporiraju u nu-
kleotide. Ova reciklizacija nije dovoljna da zadovolji potrebe organizma i zato se istovremeno odvija i
će novo sinteza ovih baza.
Postoje razlike u će novo sintezi nukleotida između pojedinih tkiva. Najaktivnija će novo sinteza
purina se odvija u jetri. Nehepatična tkiva imaju limitirani nivo će novo sinteze purinskih nukleotida.
Sinteza pirimidina se odvija u većini tkiva. Putevi sinteze nukleotida iz recikliranih baza tj. "salvage
purinskih nukleotida", je razumljiva zato što je ksantin-oksićaza, ključni enzim u razgradnji purina do
mokraćne kiseline, aktivna samo u jetri i intestinumu. Baze koje se oslobađaju u razgradnji nukleoti
da u nehepatičnom tkivu ne razlazu se do mokraćne kiseline i zato su dostupne za ponovnu sintezu
, nukleotida. U jetri tih salvage puteva nema tako da je ona jako aktivna u će novo sintezi, ne toliko za
']/ svoje potrebe već više za potrebe perifernih tkiva.
Značaj salvage puteva je u tome što dolazi do znatne uštede energije za ćeliju, pošto je za put
de novo sinteze purinskih nukleotida potrebna velika količina energije (u obliku ATP). U eritrocitima
nukleotidi se sintetišu reciklizacijom pošto ne sadrže enzim 5-fosforibozil-a-pirofosfat-amidotrans-
ferazu (PRPP-amidotransferazu), koji je ključan u de novo sintezi nukleotida.
De novo biosinteza purinskih nukleotida
Atomi u purinskom jezgru potiču od izvesnog broja jedinjenja: arninokiselina (aspartata, glicina i
glutamina); C0 2 i derivata tetrahidrofolne kiseline. Ispitivanja sa radioizotopima ukazala su na pore
klo pojedinih atoma: N-1 purina potiče od amino-grupe aspartata; C-2 i C-8 potiču od formijata; N-3 i
N-9 od amidne grupe glutamina; C-4, C-5 i C-7 od jednog molekula glicina (zapravo molekul je kom
pletno inkorporiran u purinski prsten) i C-6 od HC0 3 "(C02) (Slika 19-14).
Glicin
Amino-grupa
aspartata *"?! " sV"/ ?\
sC~*— Formijat
Formijat-^cl Jc~ 9 /
3
N'
N
H
Amidna grupa glutamina
Slika 19-14. Biosintetsko poreklo pojedinih atoma purinskog jezgra.
Biosinteza inozin-monofosfata
Purinski nukleotidi se sintetišu kao ribonukleotidi, a ne kao slobodne baze. Prvi sintetisani purin
ski nukleotid je inozin-monofosfat (IMP), nukleotid koji sadrži bazu hipoksantin. IMP nema normalno
u ćeliji zato što on odmah prelazi u adenozin-5'-monofosfat (AMP) i gvanozin-5'-monofosfat (GMP).
Sinteza purina kroz nadgradnju na ribozu odvija se pomoću nekoliko amidotransferaznih reakcija i
reakcija transformilacije.
Sinteza inozin-monofosfata se odvija u 11 stupnjeva (Slika 19-15).
(1) Aktivacija riboza-5-fosfata
Pošto se purini sintetišu kao ribonukleotidi (a ne kao slobodne baze) prvi stupanj u sintezi je
stvaranje aktivirane forme riboza-5-fosfata. Polazno jedinjenje za biosintezu purina je a-D-riboza-5-
fosfat, koji je produkt fosfoglukonatnog puta. U ovom prvom stupnju aktivacija ovog jedinjenja se od
vija pomoću ATP i enzima riboza-fosfat-pirofosfokinaze pri čemu se gradi 5-fosforibozil-a-pirofosfat
(PRPP). Ova reakcija se odvija nukleofilnim napadom OH grupe C-1 atoma riboze na p-fosfatni atom
ATP-a. U ovoj neuobičajenoj reakciji pirofosforil-grupa se direktno prenosi sa ATP na C-1 riboze-5-
fosfata i produkt ove reakcije ima a-konfig u raciju na C-1. Reakcija se dešava u mnogim tkivima zato
što PRPP ima više uloga i to: de novo sinteza purinskih i pirimidinskih nukleotida, reciklizacija ovih
nukleotida, stvaranje koenzima NAD i NADP. Enzim riboza-fosfat-pirofosfokinaza je regulisan kon
centracijom proizvoda ovog ciklusa (IMP) kao i jedinjenjima koja se dalje sintetišu (nukleozid-di- i tri-
fosfatima), verovatno kako bi se sinteza PRPP podesila potrebama za ovim jedinjenjima.
(2) Formiranje N-glikozidne veze (N-9 purinskog prstena)
Enzim amidofosforibozil-transferaza katalizuje zamenu pirofosfatne grupe PRPP sa azotom ami
dne grupe glutamina pri čemu nastaje p-5'-fosforibozilamin. Reakcija se dešava uz inverziju konfigu
racije na C-1 atomu riboze pri čemu nastaje p-konfig u racija karakteristična za nukleotide. Oslobađa-
nje pirofosfata (PPj) i njegova dalja hidroliza obezbeđuje dodatnu energiju za ovu reakciju. Ovo je
glavni regulatorni i opredeljujući korak de novo sinteze purinskih nukleotida. Brzina ove reakcije je
kontrolisana intracelularnom koncentracijom glutamina i PRPP-a.
(3) Adicija glicina (C-4, C-5 i N-7)
U ovoj reakciji ceo molekul glicina se ugrađuje stvaranjem amida između karboksilne grupe glici
na i amino-grupe fosforibozilamina uz stvaranje 5'-fosforibozil-glicinamida. Enzim fosforibozil-
glicinamid-sintetaza katalizuje ovu reakciju, a hidroliza ATP obezbeđuje energiju za ovu reakciju u
kojoj se ugrađuje više od jednog atoma u purinski prsten.
(4) Uvođenje formil-grupe preko THF (C-8)
Slobodna a-amino-grupa 5'-fosforibozil-glicinamida se formiluje i nastaje 5'-fosforibozil-formil-
glicinamid. Za reakciju je neophodan N10-formil-tetrahidrofolat kao donor jednog C-atoma. N10-formil-
tetrahidrofolat je kofaktor koji prenosi grupe sa jednim C-atomom sa donora (serina, glicina i formija-
ta) na razne akceptore u biosintetskim reakcijama. Ovu reakciju katalizuje enzim fosforibozil-glicin-
amid-formiltransferaza.
(5) Adicija azota iz glutamina (N-3)
Drugi molekul glutamina uvodi još jednu amidnu grupu na rastućem prstenu purina i gradi se 5'-
fosforibozil-formilglicinamidin. Hidroliza ATP obezbeđuje energiju za ovu reakciju, a enzim fosforibo-
zil-formilglicinamidin-sintetaza katalizuje tu reakciju.
(6) Zatvaranje prstena i formiranje imidazola /
Za zatvaranje imidazolovog prstena neophodna je energija koja se dobija hidrolizom ATP. Intra-
molekularna kondenzacija dejstvom enzima fosforibozil-aminoimidazol-sintetaze dovodi do stvaranja
5'-fosforibozil-5-aminoimidazola.
(7) Adicija C0 2 (C-6)
C-6 atom purina se ugrađuje iz bikarbonata tj. C 0 2 dejstvom enzima fosforibozil-amidoimidazol-
karboksilaze uz molekul ATP-a. Proizvod reakcije je 5'-fosforibozil-karboksiaminoimidazol.
(8) Adicija amino-grupe iz as pa rta ta (N-1)
ATP je potreban za formiranje amidne veze između amino-grupe aspartata i karboksilne grupe
imidazolovog derivata. Mehanizam enzimske reakcije fosforibozil-amidoimidazol-sukcinokarboksi-
amid-sintetaze je sličan reakciji 3. Produkt reakcije je 5'-fosforibozil-5-aminoimidazol-4-(N-sukcinil-
karboksiamid).
(9) Eliminacija fumarata kidanjem N-C veze
Adenilsukcinat-liaza raskida N-C vezu aspartata pri čemu dolazi do transfera amino-grupe na de
rivat imidazola i odvajanja fumarata. Razlaganjem 5'-fosforibozil-5-amidoimidazol-4-(N-sukcinil-
karboksiamida) oslobađa se fumarat i nastaje 5'-fosforibozil-5-aminoimidazol-4-karboksiamid. Reak
cije 8 i 9 hemijski su slične reakcijama ciklusa uree u kojima citrulin gubitkom amino-grupe prelazi u
arginin. U oba ova metabolička procesa amino-grupa aspartata se prenosi na akceptor kroz reakciju
koja zahteva ATP i u kojoj se osnovni skelet ugljenikovih atoma aspartata eliminiše kao fumarat.
(10) Uvođenje formil-grupe (stvaranje C-2 atoma)
Finalni atom purinskog jezgra se dobija uvođenjem formil-grupe sa N10-formil-tetrahidrofolatom i
nastaje 5'-fosforibozil-5-formaminoimidazol-4-karboksamid dejstvom enzima fosforibozil-amino-
imidazol-karboksiamid-formiltransferaze. Kod bakterija ova reakcija i reakcija broj 4 indirektno su in-
hibirane sa sulfonamidima, koji sprečavaju sintezu folata kompeticijom sa derivatima p-amino-
benzoata. Humani organizam unosi folat putem hrane jer ne može da je sintetiše. Antibiotična svojs-n
tva sulfonamida su rezultat inhibicije biosinteze purinskih nukleotida, a samim tim i nukleinskih kiseli-;
na kod bakterija.
« / ~ 2 0 3 P—O—CH, n H »r\ CH
U
H2N ^ ^ N
H > — f OH I
Riboza-5-fosfat
OH OH
O-D- Riboza-5-fosfat 5'-Fosforibozil-5-aminoimidazol
ATP + HCO3 fosforibozil-
ATP riboza-fosfat- aminoimidazohkarboksilaza
pirofosfokinaza
AMP
^03P-0-CH2 Q H
KH H>la ? ? V
H > j — f O—P—O— P—O" ^
OH OH Q - 0 - Riboza-5-fosfat
5-FosforiboziHx-pirofosfat(PRPP) 5'-Fosforibozil-karboksiaminoimidazol
Aspartat + ATP J fosforibozil-aminoimidazof-
Glutamin + H 2 0 amidofosforibozil- 8j sukcinokarboksiamid-
transferaza ADP + P, -^sintetaza
Glutamat + PP,
COO" O
_2 I II
0,P-0-CH NH, /
HC—NH — C - ^ n ^ N
H
H H
u
COO" H2N"L^N
X >
O H OH
P-5- Fosforibozilamin Riboza-5-fosfat
Glicin + ATP fosforibozih
glicinamid-sintetaza 5'-Fosforibozil-5-aminoimidazol-4-(N-sukcinilkarboksiamid)
ADP + P,
9. adenilsukcinat-lijaza
,CH2—NH2 v Fumarat
/
0 = C O
\ II
O3P-0-CH, NH C
n H,N
CH
.H H. /
H >j—f H H 2 N ^ ^ N
I
O H OH Riboza-5-fosfat
5'-Fosforibozikjlicinamid
5'-FosforiboziU5-aminoimidazol-4-karboksiamid
Ar10-Formil-THF fosforibozihglicinamid- AT u -Formil-THF fosforibozil-aminoimidazol-
formiltransferaza 10 karboksiamid-
THF T H F -* ^ formiltransferaza
H2C^ CH H2N^c^-cr^ ^
I II CH
0=C. 0 0=CH--N^C-i /
NH •N
! H
Riboza-5-fosfat Riboza-5-fosfat
5'-FosforiboziKormilglicinamid
5'-FosforiboziM>-formaminoimidazol-4-karboksiamid
ATP + Glutamin + H 2 0 fosforibozih
5 formilglicinamid~ 11, inozinmonofosfat-
HoO ciklohidrolaza
ADP + Glutamat + P, sintetaza
O
C
CH / \
II
HN <T\CH
HN = C. O H C C
NH ^ N / - l /
I
Riboza-5-fosfat ^ P - O - C H ^
5'-Fosforibozil-formilglicinamidin
kH H.
ATP fosforibozil- H ^f—f H
6 aminoimidazohsintetaza
ADP+P; OH OH
Inozin-monofosfat (IMP) (y
Slika 19-15. Biosinteza inozin-monofosfata.

V. Spasojević-Kalimanovska: Anabolizam azotnih jedinjenja 19-15 J
(11) Ciklizacija u IMP

Finalna reakcija u ovom putu, zatvaranje prstena i stvaranje IMP, odvija se dejstvom inozinmono-
fosfat-ciklohidrolaze uz oslobađanje vode. Nasuprot reakciji šest zatvaranja imidizalovog prstena,
ova reakcija ne zahteva hidrolizu ATP-a.
Biosinteza adenozin-monofosfata i gvanozin-monofosafata

y IMP se ne nagomilava u ćeliji nego brzo prelazi u AMP i GMP. IMP predstavlja mesto račvanja u
biosintezi purina jer se on pretvara u AMP ili GMP pomoću dva različita puta (Slika 19-16). Put koji
vodi ka AMP zahteva energiju u vidu GTP, a onaj koji vodi ka GMP zahteva energiju u formi ATP-a.
Korišćenje GTP kao izvora energije u procesu sinteze AMP omogućava ćeliji da kontroliše odnose
AMP i GMP. Akumulacija viška GTP dovodi do povećane sinteze AMP-a iz iMP i obrnuto. Jedina
razlika između AMP i IMP je u supstituentu na položaju 6, kod AMP je to amino-grupa, a kod IMP ke- V
to-grupa.
AMP se sintetiše u dva stupnja. U prvoj reakciji aspartat se preko amino-grupe vezuje za IMP u
reakciji koju katalizuje adenilosukcinat-sintetaza gde se energija dobija hidrolizom GTP uz nastajanje
adenilsukcinata. U drugoj reakciji eliminiše se fumarat dejstvom adenilsukcinat-liaze (enzima iz pro
cesa biosinteze IMP) i nastaje AMP.
Riboza-5-fosfat
IMP
Aspartat + GTP -*. /
\ / 1MATV4* 4- W n — - K IMP-dehidrogenaza
] / adenilosukcinat- W A 1 J + M
2U V
GDP + P , ^ - / ' sintetaza +
NADH + H
"OOC — CHo—CH—COO"
2
I
NH
Riboza-5-fosfat
X Adenilosukcinat K s a n t o z i n - m o n o f o s f a t (XMP) <*
adenilosukcinat- Glutamin + ATP + H 2 0

fumarat liaza GMP-sintetaza
Glutamat + A M P + PPi
N
H I
Riboza-5-fosfat
AMP GMP
Slika 19-16. Sinteza a d e n i n - i g v a n i n - r i b o n u k l e o t i d a iz inozin-monofosfata.

GMP se sintetiše u dva stupnja iz IMP. Konverzija IMP u GMP započinje hidratacijom i oksidaci
jom IMP u prisustvu koenzima NAD+ i enzima inozin-monofosfat-dehidrogenaze. Proizvod reakcije je
yL ksantozin-monofosfat (XMP) koji ima keto-grupu na položaju 2. XMP prelazi u GMP transferom ato
ma azota sa glutamina dejstvom gvanozin-monofosfat-sintetaze i uz ATP kao energetski izvor. Ovim
se završava de novo sinteza purinskih nukleotida.
Regulacija biosinteze purinskih nukleotida
Kontrola biosinteze purinskih nukleotida ostvaruje se na dva nivoa. Prvi nivo je u skladu sa pot
rebama ćelije za sintezom nukleotida IMP, GTP i ATP. Drugi nivo kontrole je zasnovan na održava
nju ravnoteže između ATP i GTP obzirom da svaki od njih stimuliše sintezu drugog obezbeđujući pot
rebnu energiju (Slika 19-17). GTP favorizuje sintezu AMP od IMP, dok ATP povećava sintezu GMP
v iz IMP. Ovaj reciprocitet balansira produkciju AMP i GMP.
Riboza-5-fosfat
Inhibicija PRPP
^ Aktivacija
5-fosforibozilamin
IMP
^©:
"••jk.
\ \ '.Adenil-sukcinat
\ \ | "AMP
ADP
I
ATP
Slika 19-17. Regulacija biosinteze purinskih nukleotida.
(1) Sinteza IMP je regulisana prvim dvema reakcijama koje dovode do sinteze fosforibozil-pirofosfata
(PRPP) i sinteze 5-fosforibozilamina. Enzim koji katalizuje prvu reakciju riboza-fosfat-pirofosfokinaza
je inhibiran sa ADP i GDP. Regulatorna i opredeljujuća reakcija je reakcija transfera amidne grupe
glutamina na PRPP u kojoj nastaje fosforibozilamin. Enzim amidofosforibozil-transferaza podleže
alosternoj inhibiciji mehanizmom povratne sprege, nukleotidima i alostemoj stimulaciji sa PRPP.
Amidofosforibozil-transferaza je inhibirana sa AMP, GMP ili IMP. Nukleotidi inhibiraju enzim dovodeći
do toga da se mali aktivni molekuli enzima agregiraju u velike inaktivne molekule (Slika 19-18).
PRPP ima isto tako važnu ulogu u regulaciji. Normalne intracelularne koncentracije PRPP su ispod
Km vrednosti tog enzima za PRPP tako da svaka i mala promena u koncentraciji PRPP dovodi do
proporcionalne promene u brzini ove enzimske reakcije. Vrlo visoke vrednosti PRPP prevazilaze
normalnu inhibiciju nukleotidima i dovode do toga da veliki, inaktivni agregati disociraju nazad u male
aktivne molekule.
AMP, GMP.IMP
>
<
PRPP
Amidofosforibozil- Amidofosforibozil-
transferaza transferaza
Aktivan enzim Inaktivan enzim
Slika 19-18. Mehanizam regulacije aktivnosti amidofosforibozil-transferaze.

Uticaj alosternih modulatora na agregaciju molekula ovog enzima.
(2) Drugi nivo regulacije je na nivou račvanja koji vodi ka sintezi AMP i GMP. Regulacija se ostvaruje
u prvoj reakciji (Slika 19-16). AMP i GMP su kompetitivni inhibitori IMP u njegovoj sintezi, ali mehani
zam povratne sprege isto tako kontroliše i puteve razgranavanja jer GMP inhibira konverziju IMP u
XMP i AMP inhibira konverziju IMP u adenilsukcinat u reakciji koju katalizuje adenilsukcinat-liaza. De
novo sinteza purina je kompleksan, energetski zavisan put, tako daje vrlo striktno regulisan.
Salvage putevi u biosintezi purinskih nukleotida
U većini ćelija odvija se aktivan promet nukleinskih kiselina, što dovodi do kontinuirane razgrad
nje kiselina i oslobađanja adenina, gvanina i hipoksantina. Ove slobodne purinske baze se ponovo
inkorporiraju u odgovarajuće nukleotide kroz procese reciklizacije ili "salvage puteve". Enzimi koji ka-
talizuju ove salvage puteve su fosforibozil-transferaze koje katalizuju adiciju riboza-5-fosfata iz PRPP
na purinsku bazu pri čemu nastaje nukleotid: _
Baza + PRPP > Baza-riboza-fosfat (BMP) + PPj

Dva enzima su uključena u procese reciklizacije purinskih nukleotida i to su: adenin-fosforibozil-
tigosteraza (APRT) i hipoksantin-gvanin-fosforibozil-transferaza (HGPRT). Oba enzima koriste
PRPP kao izvor riboza-5-fosfatne grupe. Adenin-fosforiboziltransferaza katalizuje stvaranje AMP
transferom adenina na PRPP uz oslobađanje PPJ:
Adenin + PRPP < > AMP + PP(
Ovaj enzim nije toliko važan jer se adenin-nukleotidi primarno stvaraju iz IMP, a ne od slobodnog
adenina. Hipoksantin-gvanin-fosforibozil-transferaza (HGPRT) katalizuje analognu reakciju za hipok-
santin i gvanin:
Hlpoksantin + PRPP < > IMP + PP|
Gvanin + PRPP < > GMP + PP,

Deficijencija enzima HGPRT dovodi do teškog oboljenja Lesch-Nyhan-ovog sindroma. Posledica
ove deficijencije je nemogućnost sinteze hipoksantima i gvanina salvage putevima i velika produkcija
mokraćne kiseline. Ovo oboljenje se pre svega karakteriše teškim neurološkim poremećajima. Defici
jencija HGPRT dovodi do povišenog nivoa PRPP i smanjenja nivoa IMP i GMP, a to uslovljava povi
šenu de novo sintezu purinskih nukleotida.
Konverzija nukleozid-monofosfata u nukleozid-difosfat ili trifosfat
Nukleozid-difosfati (NDP) se sintetišu od odgovarajućih nukleozid-monofosfata (NMP) pomoću

bazno specifične nukleozid-monofosfat-kinaze. Ove kinaze ne prave razliku između riboze ili dezok-
siriboze kao supstrata. ATP je generalno izvor fosfata u svim reakcijama sinteze nukleozid-difosfata
jer je prisutan u većoj koncentraciji nego što su ostali nukleozid-trifosfati.
Na primer, adenilat-kinaza katalizuje reakciju:
AMP + ATP < > 2ADP

Ili na primer, gvanilat-kinaza katalizuje reakciju:
GMP + ATP < > GDP + ADP

Adenilat-kinaza je aktivna u jetri i mišićima, gde je promet energije u vidu ATP-a vrlo visok. Nje
gova funkcija je da održava ravnotežu između AMP, ADP i ATP.
Nukleozid-difosfati se konvertuju u odgovarajuće trifosfate pomoću nukleozid-difosfat-kinaza, kao
u sledećoj reakciji:
ATP + GDP < > ADP + GTP

Ovde je donor fosfatne grupe ATP, a akceptor je GDP. Nukleozid-difosfat-kinaza je nespecifična
u odnosu na bazu ili ostatke šećera.
De novo biosinteza pirimidinskih nukleotida
Za razliku od sinteze purinskog prstena gde se on sintetiše na već postojeću ribozu-5-fosfat, pi- J
rimidinski prsten se sintetiše pre vezivanja za ribozu-5-fosfat, koja se dobija od PRPP. Izvor atoma
ugljenika i azota u pirimidinskom prstenu je glutamin (N-3), C 0 2 (C-2) i aspartat (N-1,C-4,C-5 i C-6)
(Slika 19-19). Obzirom daje pirimidinski molekul mnogo jednostavniji od purina, to je i sinteza jedno
stavnija.
A
g.2tnamTnaPa
N
" ^ ^ ^ k Aspartat
HCO
Slika 19-19. Biosintetsko poreklo pojedinih atoma u pirimidinskom prstenu.
Sinteza uridin-monofosfata
Prvi pirimidinski nukleotid koji se sintetiše je orotidin-5'-monofosfat. On zauzima centralno mesto
u stvaranju pirimidina pošto su nukleotidi uracila, citozina i timina izvedeni iz njega. Reakcije de novo
sinteze su sledeće (Slika 19-20):
(1) Sinteza karbamoil-fosfata (C-2 i N-3 pirimidinskog prstena)
Sinteza karbamoil-fosfata odvija se u citozolu ćelija tkiva gde se sintetišu pirimidini (najviše u sle-
zini, timusu, GIT i testisima) iz prekursora glutamina, HC03" i 2 molekula ATP-a. Ovu reakciju katali
zuje enzim karbamoil-fosfat-sintetaza II koji ne zahteva biotin iako je enzim karboksilaza. Donor azo
ta je amidna grupa glutamina, a enzim zahteva 2 molekula ATP-a, pri čemu jedan samo obezbeđuje
energiju, a drugi je ujedno i donor fosfatne grupe u ovoj reakciji. Ova reakcija je slična reakciji sinteze
Y_ arginina u ciklusu uree, ali nju katalizuje drugi enzim karbamoil-fosfat-sintetaza I koja je locirana u
mitohondrijama.
Karbamoil-fosfat-sintetaza II je regulatorni enzim de novo sinteze pirimidinskih nukleotida u hu
manom organizmu. Reakcija karbamoil-fosfat-sintetaze II predstavlja jedini izvor karbamoil-fosfata u
ekstrahepatičnom tkivu. To je citozolni enzim, za razliku od karbamoil-fosfat-sintetaze I. Druga razlika
je u tome što karbamoil-fosfat-sintetaza I, koristi slobodan amonijak, a ne glutamin kao izvor azota. U -c...
stanjima povećane koncentracije amonijaka u krvi, jetra može da iskoristi de novo put biosinteze pi-
rimidina za detoksikaciju amonijaka stvaranjem karbamoil-fosfata u mitohondrijama. Ovaj karbamoil-
fosfat prelazi u citozol i postaje supstrat za aspartat-karbamoil-transferazu, pa se velike količine orot-
ske kiseline izlučuju kao rezultat toksičnih količina amonijaka.
(2) Adicija aspartata (N-1, C-4, C-5 i C-6)
Reakciju kondenzacije karbamoil-fosfata i aspartata u karbamoil-aspartat katalizuje enzim aspar-
tat-transkarbamoilaza koji je glavni regulatorni enzim biosinteze pirimidina kod bakterijskih ćelija.
Reakcija se odvija bez potrošnje ATP zato što je karabamoil-fosfat već aktiviran.
2ATP + HC0 3 + Glutamin + H 2 0 O

karbamoihfosfat-
2ADP + Glutamat sintetaza II HN' ^CH
+ 3 I
NH 2
I O N"' ^COO"
0=C H
O—POf2 - Orotat
Karbamoil-fosfat 7^ orotat-
fosforibozil-
Aspartat- aspartat- transferaza
transkarbamoilaza
O
II
HO—C
NH 9 *CH,
^sA-'v. -. CH COO"
COO" "OaP-0-CH2
H
Karbamoil-aspartat
HoO dihidroorotaza
OH OH ^ s
Orotidin-monofosfat (OMP) (SLJ
O
CQ2~+-^ OMP-dekarboksilaza
V
HN' CH 2
I•
.CH
0 ^
g COO
Dihidroorotat
NAD +
dihidroorotat
NADH+H+- dehidrogenaza
OH OH
Uridin-monofosfat (UMP)
Slika 19-20. Sinteza uridin-monofosfata.

(3) Zatvaranje prstena i stvaranje pirimidina

Intramolekularnom kondenzacijom sa dihidrooratazom dolazi do stvaranja pirimidinskog prstena i
sinteze dihidroorata.
(4) Oksidacija dihidroorata
Dihidroorat se ireverzibilno oksidiše u orotsku kiselinu sa enzimom dihidroorotat-dehidro-
genazom.
(5) Adicija riboza-5-fosfata (stvaranje N-ribozidne veze)
Orotat reaguje sa fosforibozil-pirofosfatom (PRPP) i gradi prvi pirimidinski nukleotid orotidin-5'-
s^ monofosfat (OMP) u reakciji koja je katalizovana sa orotat-fosforibozil-transferazom. Oslobađanje pi-
rofosfata i njegova dalja hidroliza još više podstiče ovaj proces. Orotat-fosforibozil-transferaza deluje
i u salvage reakcijama drugih pirimidinskih baza, kao što su uracil i citozin i transformiše ih u odgova
rajući nukleotid.
(6) Dekarboksilacija OMP u UMP
yć_ OMP je prvi pirimidinski nukleotid i on se dalje dekarboksiliše u uridin-monofosfat (UMP) pomoću
OMP-dekarboksilaze.
Prva tri enzima pirimidinskog puta se nalaze na istom citozolnom proteinu (trifunkcionalni protein)
tzv. CAD kompleksu (CAD inicijalna slova enzima). Aktivnost dihidroorotat-dehidrogenaze je vezana
za jedan mitohondrijalni protein koji je lociran na spoljašnjoj strani unutrašnje membrane, a aktivnost
poslednja dva enzima je vezana za bifunkcionalni citozolni protein tzv. UMP-sintazu.
Sledeći korak je konverzija uridin-nukleotida u citidin-nukleotid koja se dešava na nivou trifosfata.
Znači predhodno dolazi do fosforilacije UMP u UTP dvema uzastopnim reakcijama fosforilacije po
moću ATP. Samu konverziju UTP u CTP katalizuje CTP-sintetaza (energiju obezbeđuje ATP, a glu-
tamin predstavlja donor azota) (Slika 19-21).
o
H>
O O O
0 — P — O — P — O — P —O—H2C 0
O 0" O" JH H
H^j—f H
OH OH
UTP
Glutamin + ATP + H 2 0
CTP-sintetaza
Glutamat + ADP + P;
NIL
N
O O O
O—P — O — P —O —P —O—H2C Q
o o o" J{ H
OH OH
CTP
Slika 19-21. Sinteza CTP iz UTP dejstvom CTP-sintetaze.

V. Spasojević-Kalimanovska: Anabolizam azotnih jedinjenja 1.9-21 I/
Razlike u de novo sintezi purinskih i pirimidinskih nukleotida su sledeće: V

• Kod sinteze purinskih nukleotida N-glikozidna veza se formira na prvom koraku (purinski prsten
se sintetiše na fosforibozi). U biosintezi pirimidina PRPP se dodaje na potpuno formirani pirimi-
^/dinski prsten orotske kiseline, i nastaje orotat-monofosfat, koji se potom dekarboksiliše u U MP.
• Svi enzimi purinskog puta su u citozolu, dok je aktivnost dihidroorotat-dehidrogenaze, jednog od
enzima pirimidinskog puta, locirana u mitohondrijama.
• U biosintezi pirimidinskih nukleotida ne postoji račvanje koje vodi ka sintezi ostalih pirimidinskih
nukleotida. UMP se fosforiliše dva puta i daje UTP (ATP je donor fosfata). Prva fosforilacija je ka-
talizovana sa uridilat-kinazom i druga pomoću nukleozid-difosfat-kinaze. Finalno se na UTP
ugrađuje amino-grupa dejstvom CTP-sintetaze. Proizvod reakcije je CTP pri čemu je glutamin
ponovo donor amino-grupe (v.Sliku19-21). Timin-nukleotidi se sintetišu de novo iz dUMP ili sal-
vage putevima iz dezoksiuridina ili dezoksitimidina.
Regulacija biosinteze pirimidinskih nukleotida
Za razliku od bakterijskih ćelija gde je biosinteza regulisana na nivou aspartat-transkarbamoilaze

(CTP je njen snažan inhibitor), regulacija biosinteze pirimidinskih nukleotida se u ćelijama eukariota
odvija na nivou prvog stupnja koji je katalizovan sa enzimom karbamoil-fosfat-sintetazom II (Slika 19-
22). To je citozolni enzim koji kontroliše brzinu sinteze pirimidina u humanom organizmu. Inhibiton
Biosinteza pirimidina Biosinteza pirimidina

kod prokariota kod eukariota
HCO£" + Glutamin +ATP H C 0 7 + Glutamin + ATP
to :
u -*« *«.V
>
Karbamoil-fosfat
"•»3 t
< Karbamoil-fosfat
co »
<£>•
Karbamoil-aspartat Karbamoil-aspartat
1 \
Dihidroorotat
Dihidroorotat
i \
Orotat
\
Orotat
PRPP PRPP-
OMP
I
UMP ' UMP
I \
UDP
UDP
\ \
UTP "UTP
\ \
•CTP " CTP
Slika 19-22. Regulacija sinteze pirimidinskih nukleotida.

enzima su UTP i CTP, a aktivator je ATP. Kao i u regulaciji sinteze purina, nivo ATP isto tako reguli-
še biosintezu pirimidina na nivou stvaranja PRPP. Povećanje u PRPP rezultira aktivacijom sinteze pi-
rimidina.
Sledeći regulatorni enzim je OMP-dekarboksilaza, koji je kompetitivno inhibiran sa UMP i u ma
njem stepenu sa CMP. Pri inhibiciji OMP-dekarboksilaze, enzim orotat-fosforibozil-transferaza posta
je takođe nefunkcionalan, zbog toga što su aktivnosti ova dva enzima locirane na istom bifunkcional-
nom proteinu. To je razlog zašto dolazi do akumulacije orotata, a ne OMP. Finalno, CTP-sintetaza je
inhibirana mehanizmom povratne sprege sa CTP i aktivirana sa GTP.
Salvage putevi biosinteze pirimidinskih nukleotida
Procesi reciklizacije pirimidinskih baza imaju manji značaj nego kod purinskih. Purinsko jezgro ne
može da se raskida u ćelijama sisara, ali se zato pirimidinski prsten može otvoriti i degradirati u viso
ko solubilne strukture poput 3-alanina i (3-aminoizobutirata, koji pak služe kao prekursori acetil-KoA i
sukcinil-KoA.
Alternativno, pirimidini se mogu osloboditi i konvertovati u nukleotide pomoću enzima pirimidin-
fosforibozil-transferaze, koji kao kod purina, koristi PRPP kao izvor riboza-fosfata. Opšta reakcija je:
Pirimidin + PRPP < > pirimidin-nukleozid-monofosfat + PPj

Enzim pirimidin-fosforibozil-transferaza može da koristi orotat, uracil i timin kao supstrate, ali ne i
citozin.
Konverzija ribonukieotida u dezoksiribonukleotide
Ribonukleotidi su glavni nukleotidi u ćeliji. Svaka ćelija sintetiše i koristi ove nukleotide prema
svojim potrebama, a veličina rezerve različitih nukleotida je pod vrlo preciznom kontrolom. Sinteza
nukleotida koja je do sada opisana, odnosi se na ribonukleotide. Oni se koriste kao gradivne jedinice
u sintezi RNK ili kao nosači nekih drugih komponenti poput šećera u anaboličkim procesima (na pri-
mer UDP-glukoza u sintezi glikogena). Ćelija sadrži 5-10 puta više RNK (iRNK, rRNK i tRNK) nego
DNK. Glavni cilj biosinteze nukleotida jeste stvaranje rNTP (ribonukieotida), ali zbog proliferacije ćeli
ja i potrebe za replikacijom genoma, potrebna je i produkcija dNTP (dezokslribonukleotida). Za sinte
zu DNK potrebni su 2'-dezoksiribonukleotidi, koji se sintetišu iz odgovarajućih ribonukleozid-difosfata
redukcijom pozicije C-2', a ne de novo sintezom iz prekursora koji sadrže dezoksiribozu (Slika 19-
23). Posle redukcije rNDP sledi fosforilacija u dNTP sa istom nukleozid-difosfat-kinazom koja fosfori-
liše rNDP u rNTP, uz ATP kao donor fosfata.
o o o o
II II I Bara | || || rBSial
"O—P —O—P—O—H 2 C , 0 O,
" ~0 —P—O—P—O—H2C
0~ O" PVH H 0~ 0~ rvH H
J|"""j£ H Ribonukleotid- \fmmf
H H H
OH OH reduktaza njT uH
rNDP dNDP
Slika 19-23. Redukcija ribonukleozid-difosfata (rNDP) u dezoksiribonukleozid-difosfat

(dNDP) dejstvom ribonukleotid-reduktaze.
Ribonukleotid-reduktaza je enzim specifičan za redukciju nukleozid-difosfata (ADP, GDP, CDP i

UDP) u njihove dezoksi-forme (dADP, dGDP, dCDP i dUDP). Donori vodonikovih atoma koji su pot
rebni za redukciju 2'-hidroksilne grupe su dve sulfhidrilne grupe samog enzima, koje u toku same re
akcije grade disulfidni most.
Kako bi ribonukleotid-reduktaza mogla da nastavi produkciju deoksiribonukleotida, disulfidni most

koji nastaje u toku produkcije 2'-dezoksi ugljenikovog atoma se mora redukovati (Slika 19-24). Izvor
redukcionih ekvivalenata je peptidni koenzim ribonukleotid-reduktaze, tioredoksin, koji sadrži dva cis-
teinska ostatka razdvojena pomoću dve aminokiseline u peptidnom lancu. Dve sulfhidrilne grupe tio-
redoksina donori su dva vodonikova atoma ribonukleotid-reduktaze u procesu stvaranja disulfidnog
mosta. Tioredoksin se mora regenerisati u njegovu redukovanu formu kako bi nastavio sa obavlja
njem funkcije. Oksidovani tioredoksin se redukuje pomoću NADPH u reakciji koju katalizuje fla-
voprotein tioredoksin-reduktaza. NADPH služi kao terminaini redukcioni agens u reakciji redukcije
rNDP u dNDP.
Ribonukleotid-reduktaza je jedini enzim koji sudeluje u redukciji ribonukleotida u dezoksiribonu-
kleotide i ona je odgovorna za uspostavljanje balansa u količini potrebnih dezoksiribonukleotida u
sintezi DNK. Održavanje odgovarajućih odnosa dNTP je esencijalno za normalan rast. Deficijencija
bilo kog dNTP je letalno za ćeliju, dok je višak mutagen. Shodno ulozi koju ima, ribonukleotid-
reduktaza je regulisana komplikovanim alosternim mehanizmima. Aktivnost i supstratna specifičnost
ovog enzima međusobno su čvrsto regulisane kako bi se stvorio balans u produkciji 4 dNTP koji su
neophodni za replikaciju DNK.
H
y2U
NADPH> FAD SH SH* NDP
NADP+>/ ^FADH
Tioredoksin-reduktaza
A r i ' ^f_f J-
Tioredoksin
A _Q A
Ribonukleotid-
dNDP
reduktaza
Slika 19-24. Sistem ribonukleotid-reduktaza-tloredoksm-tioredoksin-reduktaza.
Sinteza t i m i d i n - n u k l e o t i d a
Sinteza DNK zahteva prisustvo dTTP. Ovaj nukleotid se sintetiše uglavnom de novo sintezom, a
količina koja nastaje u salvage putevima nije dovoljna za sintezu DNK. Timin je u stvari metii-uracil,
tako da se sinteza dTMP odvija metilacijom dUMP u prisustvu N 5 ,N 1 0 -metilen-tetrahidrofolata kao
O H
W
N N
H N^ \x- ^
»-»- H 2
CH2
H
^ H' CH2
N H
I ^ H,C-
dRib—® R
6 10
dUMP iV ,^ -Metilen-THF
Timidilat-
sintetaza
0
H* CHM H2N
'N
A
O N H
I ^
dRib—(P) HN—R
dTMP DHF
Slika 19-25. Sinteza dTMP iz dUMP dejstvom timidilat-slntetaze.

donora metil-grupe. Reakciju katalizuje enzim timidilat-sintetaza u kojoj tetrahidrofolat (THF) obezbe-
đuje ne samo ugljenikove atome već i dva atoma vodonika iz pteridinskog prstena, što rezultira oksi
dacijom THF u dihidrofolat (DHF) (Slika 19-25).
Nakon sinteze dTMP se odmah fosforiliše u dTTP koji je neophodan za sintezu DNK. Ćelija odr
žava nizak nivo dUTP u cilju sprečavanja inkorporiranje uracila u DNK jer enzimski sistem sinteze
DNK iz dNTP ne razlikuje efikasno dUTP od dTTP .
Stvaranje dTMP, pomoću salvage puta zahteva enzim timjn-fosforilazu
Timin + deoksi-riboza-1-fosfat <- -> timidin + P,

Kao i timidin-kinaze
Timidin + ATP dTMP + ADP

Aktivnost timidin-kinaze (jedna od brojnih deoksiribonukleotid-kinaza) varira u toku samog ciklusa
ćelije, pri čemu se postiže maksimum u fazi sinteze DNK i inhibirana je sa dTTP.
Za normalnu funkciju ćelije i sintezu timidin-nukleotida važna je regeneracija tetrahidrofolata
(THF) odnosno N5,N10-metilen-THF iz dihidrofolata (DHF), produkta reakcije timidilat-sintetaze (TS).
N5,N10-metilen-THF se regeneriše u dve reakcije. U prvoj reakciji DHF se redukuje u THF pomoću
dihidrofolat-reduktaze (DHFR) u prisustvu NADPH. U drugoj reakciji serin-hidroksimetil-transferaza
prenosi hidroksimetil-grupu sa serina na tetrahidrofolat pri čemu nastaje N5,N10-metilen-THF i glicin
(Slika 19-26).
FdUMP
dUMP dTMP
N5, N10- Metilen-THF DHF

NADPH+ H +
Glicin f\m\ dihidrofolat-
NH3- CH 2 — COO reduktaza
senn- THF ' Metotreksat

hidroksimetil-
transferaza Aminopterin
Trimetoprim
NADP+
NH 3 — CH — COO"
CH 2 OH
Serin
Slika 19-26. Regeneracija dihidrofolata u N 5 ,N 10 -metilen-tetrahidrofolat pomo

ću (1) dihidrofolat-reduktaze i (2) serin-hidroksimetil-transferaze u procesu
sinteze dTMP dejstvom timidilat-sintetaze. Mesto dejstva lekova FdUMP, me-
totreksata, aminopterina i trimetoprima.
Ćelije koje nisu sposobne da regenerišu THF, pokazuju poremećaje u sintezi dTTP. Nedostatak
ovih nukleotida zaustavlja sintezu DNK što vodi umiranju ćelije (ćelijska smrt). Zbog ovoga, obzirom
da se dTTP koristi samo za stvaranje DNK, moguće je u terapeutske svrhe delovati na brzo proliferi-
šuće ćelije, a da se pri tome ne oštete ostale ćelije, kroz inhibiciju timidilat-sintetaze. Mnogi antikan-
cerozni lekovi deluju tako što inhibiraju enzim timidilat-sintetazu, ali i enzim dihidrofolat-reduktazu
(Slika 19-25). U ovu grupu jedinjenja koja ireverzibilno inhibiraju enzim timidilat-sintetazu spadaju
analozi timina poput 5-fluorouracila i 5-fluorodezoksiuridina. Oba se konvertuju u metabolit 5-
fluorodezoksiuridilat (FdUMP), koji inhibira timidilat-sintetazu.
U inhibitore dihidrofolat-reduktaze spadaju lekovi: metotreksat, aminopterin i trimetoprim. In-
hibicija dihidrofolat-reduktaze brzo dovodi do ograničenog prevođenja THF u DHF pomoću timidilat-
sintetaze. Inhibicija dihidrofolat-reduktaze ne samo da sprečava sintezu dTMP već isto tako se bloki
raju i sve ostale THF zavisne biološke reakcije kao što je recimo sinteza purina, histidina i metionina.
Ovi lekovi su analozi DHF koji se kompetitivno skoro ireverzibilno vezuju za dihidrofolat-reduktazu sa
približno 1000 puta većim afinitetom nego DHF. Ovi antifolatni lekovi se uspešno koriste kao hemote-
rapeutski lekovi posebno kod leukemije dece. Trimetoprim se vezuje mnogo čvršće za bakterijsku di
hidrofolat-reduktazu nego za humani enzim, tako da je ovaj lek takođe i efikasan antibakterijski
agens.
E. BIOSINTEZA HEMA
Struktura i funkcija hema

Hem ulazi u sastav mnogih proteina i enzima gde je obično ključan za njihovu funkciju. Najvažniji
hem protein je hemoglobin koga ima najviše i koji vrši ulogu prenosioca kiseonika u organizmu. Po
red hemoglobina tu je i mioglobin, zatim brojni enzimi respiratornog lanca citohromi, katalaze, tripto-
fan-oksidaza i citohrom P450 (važna komponenta ćelija jetre u biotransformaciji iekova).
Osnovu hema sačinjava porfirinsko jezgro od 4 piroiova prstena povezanih metenskim mostovi
ma u makrocikličnu strukturu (slika 19-27). Konjugovane dvogube veze dovode do rezonante stabil
ne strukture i uslovljavaju specifičnu purpurnu boju porfirina i karakterističnu fluorescenciju. Ime porfi-
rina potiče od grčke reci "porfiria" što znači purpuran.
1 2 Izomeri porfirina
M V
I III
HC- CH 12 34 56 78 12 34 56 78
N
8M- ij~M 3
Uro APAPAPAP AP AP AP PA
IV ,N— Fe— N. II ,,
7 P v 4
K o p r o MPMPMPMP MP MP MP PM
ProtO MVMVMPMP MVMVMPPM
Slika 19-27. Struktura porfirina: protoporfirin IX i Fe(ll) ulaze u sastav hema. Raspored boč
nih grupa u izomerima I i III porfirina.
Vodonikovi atomi u određenim pozicijama pirolovih prstenova koji čine strukturu porfirina, su
supstituisani odgovarajućim grupama. U zavisnosti od vrste, broja i rasporeda supstituenata postoje
različiti porfirini. Bočne grupe mogu biti: metil- (M), acetil- (A), propionil- (P) i vinil- (V) grupe. Postoji
veliki broj izomera porfirina, ali ne javljaju se svi u prirodi i samo određeni izomeri imaju fiziološki
značaj. Tri osnovne grupe porfirina koji se nalaze u humanom organizmu su: uroporfirini (URO), ko-
proporfirini (KOPRO) i protoporfirini (PROTO). Prisustvo karboksilnih grupa određuje polaritet i ras-
tvorljivost porfirina. Uroporfirini imaju 4 propionil- i 4 acetil- ostatka, znači ukupno 8 karboksilnih gru
pa čime se tumači njihova najveća rastvorijivost i izlučivanje urinom. Koproporfirini imaju 4 propionil- i
4 metil-grupe, znači sadrže 4 karboksilne grupe i više su lipofilni. Protoporfirini sadrže 2 propionil-, 2
vinil- i 4 metil-grupe. Ovi bočni lanci mogu biti uređeni na različite načine tako da svaki daje po 4
izomera od kojih samo izomer III ima fiziološki značaj (slika 19-27). Izomeri I i III se razlikuju po ras
poredu grupa na prstenu IV gde je došlo do rotacije bočnih lanaca. Protoporfirin III je u stvari izomer
IX (po staroj nomenklaturi) i on ulazi u sastav hema. Znači hem je protoporfirin IX u čijem se jezgru
nalazi vezan Fe(ll) jon. Hem je prostetična grupa za mnoge proteine i enzime koji su uključeni u pre-
nos kiseonika i reakcije transfera elektrona. Ukoliko se za protoporfirin IX veže Fe(lll) nastaje hema-
tin (u vidu hidroksida) ili hemin (u vidu hlorida).
Redukovani oblici porfirina su porfirinogeni i oni se javljaju kao intermedijeri u procesu biosinte-
ze hema. U porfirinogenima pirolovi prstenovi su povezani metilenskim grupama (-CH2-). Oni su bez
bojni, nestabilni i iako se oksiduju u porfirine.
Slobodni porfirini i sporedni produkti mataboličkog puta sinteze hema nemaju biološki ulogu, ali
njihovo određivanje ima klinički značaj u poremećajima metabolizma hema (porfirinopatijama).
Biosinteza hema
Biosinteza hema odvija se u svim ćelijama, ali u nekim tkivima je ona mnogo intenzivnija i to pre
svega u koštanoj srži gde se odvija sinteza prekursora eritrocita i u jetri gde je intenzivna sinteza ci-
tohroma P450. Sinteza hema se odvija delimično u mitohondrijama, a delimično u citoplazmi. Sinteza
započinje u mitohondrijama gde se nalaze i prekursori za ovu sintezu, a i završava se u mitohondri
jama jer je završni proizvod ovog ciklusa, hem, ujedno i alostemi modulator prve enzimske reakcije.
U procesu biosinteze hema učestvuje 8 enzima koji katalizuju 4 reakcije u mitohondrijama i 4 u cito
plazmi. Proces sinteze protoporfirinskog jezgra odvija se u dve faze. Prva faza je stvaranje prstena
ponovljenim kondenzacijama prekursora i druga faza u kojoj se vrši modifikacija bočnih lanaca i in-
korporacija atoma gvožđa.
Svi atomi protoporfirinskog jezgra potiču od jednostavnih prekursora glicina, neesencijalne ami-
nokiseline i sukcinil-KoA koji potiče iz ciklusa limunske kiseline (Slika 19-28). U prvoj reakciji dolazi
do kondenzacije giicina i sukcinil-KoA u 5-aminolevulinsku kiselinu (pravilnije 5-aminolevulinsku kise
linu, ALA) dejstvom enzima aminolevulinat-sintaze (ALA-sintaza). Enzim funkcioniše u mitohondrijai-
nom matriksu u prisustvu Diridoksal-fosfata kao neophodnog koenzima i reakcija je osetljiva na nutri-
cionu deficijenciju piridoksal-fosfata. Reakcija se odvija u dva stupnja: najpre dolazi do kondenzacije
glicina i sukcinil-KoA u a-amino-p-ketoadipat uz prisustvo piridoksai-fosfata pri čemu nastaje Schiff-
ova baza, a u drugom stupnju dekarboksilacijom a-amino-p-ketoadipata nastaje 5-aminolevulinska
kiselina.
Reakcija ALA-sintaze je regulatorna reakcija u neeritrocitnim ćeiijama i strogo je kontrolisana
pomoću više mehanizama: inhibicijom enzima krajnjim proizvodom hemom i hematinom (mehanizam
negativne povratne sprege) i na nivou transkripcije i translacije ovog enzima.
5-Aminolevulinska kiselina prelazi iz mitohondrija u citoplazmu gde se kondenzacijom 2 molekula
ove kiseline stvara derivat pirola, porfobilinogen (PBG). Asimetrična kondenzacija stvara dva različita
bočna lanca na pirolovom prstenu: propionil (P) i acetat (A). Ova reakcija u biosintezi hema katalizo-
vana je sa porfobilinogen-sintazom ili aminolevulinat-dehidratazom (jer se u ovoj reakciji izdvajaju
dva molekula vode).. Enzim zahteva redukovane sulfhidrilne grupe i jon Zn 2 + za svoju aktivnost. Oset-
Ijiv je na inhibiciju teškim metalima, posebno olovom, tako da se prilikom trovanja olovom zbog inhi-
bicije enzima javlja pojačana ekskrecija supstrata 5-aminoievulinske kiseline u urinu. Detekcija 6-
aminolevulinske kiseline u urinu je dobar indikator trovanja olovom. Trovanje olovom pored anemije,
praćeno je i teškim psihičkim simptomima što se objašnjava povećanom akumulacijom 5-
aminolevulinske kiseline u krvi koja ima sličnu strukturu kao neurotransmiter Y-aminobuterna kiselina.
U sledećoj fazi dolazi do formiranja porfirinskog prstena iz četiri molekula porfobilinogena. Konden
zacija 4 molekula PBG dovodi do stvaranja uroporfirinogena III, pomoću dva različita enzima. U prvoj
reakciji enzim porfobilinogen-dezaminaza ili uroporfirinogen-sintaza katalizuje simetričnu kondenzaci

ju 4 molekula porfobilinogena uz dezaminaciju pri čemu nastaje otvoreni lanac tetrapirola.
Mitohondrija M
Ciklus
lim unske
kiseline HC- -CH
\
M- -M
N
- O O C — C H 2 — C H j — C— KoA
I
Sukcinil-KoA HC= CH
+
feroheiataza
protoporfirinogen-
H3N—CH2—COO- M
Fe
2
oksidaza
Glicin Protoporfirin IX
5-aminolevulinat-
CO, sintaza M M
HC—< J>—CH H2C- -CH«

-OOC—CH2—CHa—C—CH2—NHj
5- Aminolevulinska kiselina
J!
_ ^ *i /—
L -M M i ^
N
H
I
y = T
rx
!
(ALA) NH HN
••
YLC==/
i
=CH
V -V
< A^.
H,C CHj
P M P M
Protoporfirinogen IX
ALA Hem 1
kopropor-
porfobilinogen- «v« _«__ finnogen-
sintaza **h ^~S oksidaza
coo-
I
"OOC CH,
H2C
I I
CH2 Citozo!
H2C
I /
N
NH.
2 H
Porfobilinogen (PBG) M
-4NH3
H,C- )—CH2 H2C k J CH 2
uropor uropor ^ / I
firinogen- firinogen Uh A- N •A M-
1 N I " -M
sintaza \ H / =
kosintaza uroporfirinogen-
NH HN dekarboksilaza NH HN
-*• P-
HTAV P s - P-
H2C u ji CHj
H*C u vi—CHo 4C02
M
Uroporfirinogen III Kopropofirinogen II!
Slika 19-28. Biosinteza hema odvija se u mitohondrijama i citozolu iz prekursora sukcinil-

KoA i glicina.
Linearni molekul se ciklizuje na dva načina: spontano (neenzimski) i gradi uroporfirinogen I, koji ne
ma fiziološku ulogu i enzimski sa uroporfirinogen lll-kosintazom. Ovaj enzim pored zatvaranja tetrapi-
rolske strukture dovodi i do izomerizacije na IV prstenu, zapravo do rotiranja i drugačijeg rasporeda A
i P ostataka. Krajnji fiziološki aktivan proizvod ove reakcije je uroporfirinogen III.
Sledeći stupnjevi u biosintezi hema svode se na modifikacije bočnih lanaca porfirinskog jezgra
reakcijama dekarboksilacije i oksidacije. Dekarboksilacijom acetatnih grupa uroporfirinogena III nas
taju metil-grupe i stvara se koproporfirinogen III koji je više lipofilan i koji sadrži samo 4 karboksilne
grupe. Ova reakcija se dešava u citoplazmi, a katalizuje je uroporfirinogen-dekarboksilaza. Stvoreni
koproporfirinogen III prelazi u mitohondrije gde se odvijaju preostale reakcije biosinteze hema.
Koproporfirinogen-oksidaza, enzim koji se nalazi u intermembranskom prostoru mitohondrija ok-
sidativno dekarboksiliše dva ostatka propionata koproporfirinogena III u vinil-grupe. Proizvod reakcije
je protoporfirinogen IX. Ukupno se u biosintezi hema dekarboksilacijom oslobađa 6 molekula C0 2 . U
sledećoj reakciji protoporfirinogen-oksida , oksidiše metilenske grupe, koje povezuju pirolove prste-
nove, u metenske grupe uz nastajanje protoporfirina IX. Dobijeno porfirinsko jezgro sadrži konjugo-
vane dvogube veze i ova struktura je stabilnija od porfirinogenske.
Poslednja faza u biosintezi hema je ugradnja Fe(ll) atoma u tetrapirolsko jezgro. Reakcija je ka-
talizovana ferohelatazom koja se nalazi na unutrašnjoj membrani mitohondrija. Ferohelataza je spe
cifična za Fe(ll), ali ne i za Fe(lll). Enzim zahteva askorbinsku kiselinu i cistein kao redukciona sreds
tva. Ferohelataza je još jedan enzim koji je inhibiran olovom, ali ta inhibicija je indirektna jer olovo
sprečava redukciju Fe(lll) u Fe(ll) i na taj način umanjuje raspoloživost Fe(ll) za dejstvo ferohelataze.
Poremećaji u biosintezi hema zbog urođenog nedostatka ili inhibicije nekog od enzima, dovode do određe
nih patoloških promena, praćenih akumulacijom porfirina i prekursora, porfirinogena koje se označavaju kao por
ti rinopatije.
Regulacija biosinteze hema
Regulacija biosinteze hema odvija se različito u pojedinim tkivima i novija istraživanja u moleku
larnoj biologiji ukazuju da specifičnosti gena za ALA-sintazu i porfobilinogen-dezaminazu objašnjava
ju varijacije u kontroli sinteze hema.
(1) Regulacija biosinteze hema u jetri
Biosinteza hema u jetri regulisana je na nivou prvog enzima ALA-sintaze. Ćelije jetre sadrže ma
le koncentracije hema koji je uglavnom potreban za sintezu citohroma. Reakcija ALA-sintaze je regu
lisana na dva načina: (a) alosternim mehanizmima inhibicije enzima proizvodom reakcije hemom ili
njegovim derivatom hematinom, zbog čega se i početak i završetak ovog procesa odvijaju u mito-
hondrijama; (b) regulacijom sinteze enzima, pri čemu treba imati u vidu da je poluživot enzima samo
1 sat tj. da se on brzo razlaže u citozolu. Enzim se sintetiše na slobodnim ribozomima u prekursor-
skoj formi, a prilikom translokacije u mitohondrije formira se enzim, cepanjem N-terminalne prekur-
sorske sekvence kao što je to slučaj kod mnogih mitohondrijalnih enzima. Ova sinteza je suprimirana
hemom i hematinom, pri čemu hem u stvari inhibira transfer ALA-sintaze u mitohondrije i ovo je važ
na kontrolna tačka jer ALA-sintaza se brzo razlaže u citozolu. Sinteza enzima je stimulisana, određe
nim lekovima kao što su barbiturati i neki narkotici. Biotransformacija ovih lekova u jetri zahteva veli
ke količine citohroma P450 što onda podrazumeva trošenje velike količine hema, a to je stimulans za
povećanu aktivnost enzima ALA-sintaze. Na sintezu ovog enzima stimulativno deluju i hormoni, kao
što su steroidni hormoni sa 4,5 dvogubom vezom (testosteron) i oralni kontraceptivi.
(2) Regulacija biosinteze hema u eritroblastima
Mehanizmi regulacije biosinteze hema u eritroblastima su drugačiji. Obzirom da zreli eritrociti ne
sadrže ribozome i mitohondrije, to se sinteza hema odvija na ranijem stupnju razvoja eritropoetičnog
tkiva. Za razliku od ostalih ćelija eritroblasti mogu da akumuliraju velike količine hema za stvaranje
hemoglobina tako da aktivnost eritroblastne ALA-sintaze nije inhibirana hemom. Za regulaciju sinteze
hema u eritroblastima važniji su enzimi PBG-dezaminaza i ferohelataza i oni su regulatorni enzimi,
tako da se zato može u tim ćelijama nagomilavati više hema. Utvrđeno je da je sinteza hema stimuli
sana sa viškom hema i zavisna od raspoloživosti gvožđa u ćeliji i globinskog dela hemoglobina. Koli
čina gvožđa koja ulazi u ćeliju je važna za brzinu sinteze hema. Gvožđe se u plazmi nalazi vezano
za protein transferin. Ulazak kompleksa gvožđe-transferin u ćeliju kontroliše se putem receptora. Is
to tako, važna je i koordinacija u sintezi hema i globinskog dela hemoglobina (vidi Poglavlje 20).
Poglavlje 20.
Biosintezaproteina i nukleinskih kiselina
Biosinteza proteina je vrlo složen, genetski dirigovan proces koji se odvija u ćeliji u više faza.
Genetska informacija se čuva u hromozomima i prenosi se na novu ćeliju procesom replikacije Ek
spresija genetske informacije procesom transkripcije na RNK omogućava translaciju te informacije
na polipeptidni lanac. Ovaj protok informacije kroz generacije i kroz ćeliju sa DNK na RNK i na prote
in je "centralna dogma" u molekularnoj biologiji i biosintezi proteina (Slika 20-1). Replikacija je proces
udvajanja genetskog materijala izražen kroz sintezu nove DNK. Transkripcija je proces prepisivanja
genetske informacije sa DNK na drugu nukleinsku kiselinu, pre svega informacionu ribonukleinsku
kiselinu. Translacija je proces prevođenja genetske informacije u odgovarajući redosled aminokise-
lina polipeptidnog lanca.
Replikacija
RNK B ^ p Protein
Transkripcija Translacija
Slika 20-1. Centralna dogma u biosintezi proteina
A. STRUKTURA NUKLEINSKIH KISELINA
Nukleinske kiseline su polinukleotidi koji se sastoje iz dve osnovne vrste nukleotida ribo- i dezok-
siribonukleotida. Ribonukleotidi su primarni metaboliti, dok nukleotidi dezoksi serije se nalaze u nis
kim koncentracijama i nastaju iz ribonukleotida specijalnim metaboličkim putevima. Dve pentoze ri-
boza i dezoksiriboza definišu dva glavna tipa hemijski različitih nukleinskih kiselina: ribonukleinsku
kiselinu (RNK) i dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK). U sastav nukleinskih kiselina ulaze azotne ba
ze - purini i pirimidini. Osnovne purinske baze su adenin (A) i gvanin (G), a pirimidinske citozin (C),
uracil (U) i timin (T). U sastav DNK ulaze purinske baze adenin i gvanin, a od pirimidinskih citozin i
timin. Sastav nukleotida RNK se razlikuje u pirimidinskim bazama. U sastav RNK ulaze iste purinske
baze adenin i gvanin, a od pirimidinskih pored citozina nalazi se uracil.
Najvažnije hemijske osobine ovih baza koje su ključne za strukturu i funkciju nukleinskih kiselina
su: lokalizacija atoma azota u prstenu, pozicija i priroda supstituenata i konjugovana priroda dvogu-
bih veza. Važna svojstva baza su i njihove osobine nepolarnosti i planarnosti. Iz ovoga proističe hid-
rofobnost baza i sposobnost da međusobno reaguju. Na bazi ovih osobina stvara se određeni poten
cijal između azota prstena i O- i N- supstituenata; ovo je sigurno najvažnija hemijska osobina ovih bi-
omolekula i to je osnova stvaranja vodoničnih veza između parova baza. Baze apsorbuju ultraviolet
nu svetlost što nalazi primenu u detekciji i merenju nukleotida i polinukleotida, ali je to ujedno i glavni
uzrok oštećenja živog organizma kod izlaganja UV zracima. DNK i RNK su slične po svojoj osnovnoj
polinukleotidnoj strukturi, ali pored hemijskih razlika u sadržaju različitih pentoza i zamene U sa T,
pokazuju niz različitosti koje su u skladu sa različitim funkcijama. Ove dve nukleinske kiseline se raz
likuju po svojoj veličini, prostornoj konformaciji, lokalizaciji u ćeliji, raznolikosti i shodno tome funkciji.
Funkcije nukleinskih kiselina

Nukleinske kiseline omogućavaju deponovanje i ekspresiju genetske informacije u ćeliji. Kod eu-
kariotskih ćelija, DNK se nalazi pre svega u hromozomima jedra, ali i u mitohondrijama i u hloroplas-
tima biljaka. Prokariotske ćelije koje ne sadrže jedro, imaju jedan hromozom, ali i DNK u nehromo-
zomskom obliku u vidu plazmida. DNK u oplođenoj jajnoj ćeliji nosi informacije koje određuju razvoj
organizma. Ovaj razvoj obuhvata produkciju na bilione ćelija. Svaka ćelija ima svoju odgovarajuću
ulogu u održavanju funkcije organizma. Funkcija DNK je precizna replikacija (udvajanje) u toku pro
cesa deobe ćelija, ali i ekspresija genetske informacije koja se čuva u DNK. RNK je posrednik u eks
presiji genetske informacije i biosintezi proteina. Postoji više vrsta RNK koje su različito raspoređene
u ćeliji, pri čemu se nalaze i u jedru, citoplazmi i ribozomima. Različite vrste RNK su različite veličine
i konformacije.
3',5'-Fosfodiestarska veza
Nukleotidi su vezani u nukleinskim kiselinama fosfodiestarskim vezama. Fosfat većine mononu-
kleotida je esterifikovan na S'-poziciji. 3',5'-fosfodiestarska veza se stvara između dva nukleotida u
lancu i DNK i RNK. Fosfodiestarska veza povezuje 5'-hidroksilnu grupu dezoksipentoze (ili pentoze)
jednog nukleotida sa 3'-hidroksilnom grupom dezoksipentoze (ili pentoze) drugog nukleotida preko
fosfatne grupe (Slika 20-2). Osnovna svojstva polinukleotidnog lanca su:
• Prisustvo šećer-fosfatne kičme koja daje polinukleotidu kontinuitet i za koju su vezane purinske i
pirimidinske baze pomoću glikozidnih veza;
• Polarnost dugog nerazgranatog lanca potiče od slobodnih OH-grupa na 5'-kraju i 3'-kraju. Ova
polarnost je analogna onoj koja postoji na C- i N-terminalnom kraju polipeptidnog lanca;
• Kao i kod svih fosfodiestara, fosfat nosi jedno negativno naelektrisanje pri fiziološkim pH vredno-
stima, tako da su nukleinske kiseline polinukleotidi sa negativnim naelektrisanjem
Baze koje se nalaze na lancu DNK konvencionalno se uvek pišu od 5'-kraja ka 3'-kraju. Tako da
se i očitavanje sekvence nukleotida uvek vrši u pravcu 5'->3'. Na primer sekvenca baza u tetranu-
kleotidu prikazanom na Slici 20-2 i 20-3 je ATCG za lanac DNK, odnosno AUCG za RNK.
Fosfodiestarska veza između nukleotida (u DNK ili RNK) se može raskidati hidrolitički sa hemika-
lijama ili enzimski sa određenom nukleazom. Postoji više vrsta nukleaza, a podela je izvršena prema
vrsti nukleinske kiseline koju hidrolizuje na: dezoksiribonukleaze za DNK i ribonukleaze za RNK. Nu-
kleaze koje raskidaju fosfodiestarske veze u unutrašnjosti lanca nazivaju se endonukleaze, a nuklea-
ze koje uklanjaju nukleotide sa kraja lanca nazivaju se egzonukleaze.
V. Spasojević-Kalimanovska: Biosinteza proteina 20-3
5-kraj
3- kraj
Slika 20-2. 3',5'-Fosfodiestarska veza u lancu polinukleotida.

-OH 2" -OH 2* -OH 2" -OH
3'
\ \
HO-1
\ \ \
5'
Slika 20-3. Način obeležavanja polinukleotida. Baze su označene slovima, ver

tikalna linija označava ribozu, a kosa označava fosfodiestarsku vezu. Ista je
šema i lanca DNK, ali on ne sadrži 2'-OH grupu i umesto baze U sadrži T.
Struktura DNK
DNK je polidezoksiribonukleotid koji sadrži

Osa simetrije mnogo monodezoksiribonukleotida kovalentno ve
zanih sa 3',5'-fosfodiestraskom vezom. U sastav
lanca DNK ulazi 4 vrste nukleotida, ali njihov redos-
3'kraj f 5'kraj led je vrlo različit. Broj mogućih kombinacija nukleo
tida u DNK je vrlo veliki (4n) što je i osnova raznovr
snosti koja postoji u živim organizmima. DNK se u
ćeliji nalazi u vidu dvolančanog molekula, gde su
dva lanca obavijena jedan oko drugog i grade dupli
heliks. Kod eukariotskih ćelija, DNK se nalazi u aso
cijaciji sa raznim proteinima, koji se nazivaju nukle-
oproteini, nalaze se u jedru, dok kod prokariota
Baze normalne kompleks protein-DNK se nalazi u nukleoidu. Samo
na osu simetrije neki virusi sadrže DNK u vidu jednog lanca.
Dupli heliks DNK

Dva polidezoksiribonukleotidna lanca uvijena su
jedan oko drugog u vidu dvostruke zavojnice ili du
Dezoksiriboza-fosfatni plog heliksa koji predstavlja sekundarnu strukturu
ostaci Mali
žljeb DNK. Model dvostrukog heliksa za DNK prvi su od
redili naučnici VVatson i Crick 1953. godine prime-
nom metode difrakcije X-zraka i ovo otkriće publiko-
vali na jednoj stranici časopisa Nature. Deset godina
kasnije, za ovo najveće otkriće u molekularnoj bio
logiji 20. veka dobili su Nobelovu nagradu. U du
plom heliksu dva lanca su obmotana oko zajedničke
ose. Lanci DNK su antiparalelni - što znači 5'-kraj
jednog lanca je uparen sa 3'-krajem drugog lanca
(Slika 20-4). U najučestalijem tipu DNK heliksa, kla
sična B-forma, hidrofilna dezoksiriboza-fosfatna
grupa svakog lanca se nalazi na spoljnoj strani heli
Slika 20-4. Dupli heliks DNK na kome se
vide neke osnovne strukturne karakteri ksa, dok su hidrofobne baze okrenute ka unutraš
stike DNK. njosti normalno u odnosu na osu heliksa. Međuso-
ban odnos između dve trake u heliksu je takav da stvara naizmenično veliki (široki) žljeb i mali (uski)
žljeb.
Neki lekovi poput antikanceroznih lekova, kao što je daktinomicin (aktinomicin D) svoj antikance-
rozni efekat ispoljava tako što se ugrađuje u veliki žljeb DNK i na taj način ometa sintezu DNK i RNK.
Komplementarnost lanaca DNK u dvostrukom heliksu

Polinukleotidni lanci u dvostrukom heliksu međusobno su povezani vodoničnim vezama između
odgovarajućih baza i to su parovi baza, koji su osnovne strukturne jedinice duplog heliksa nuklein-
ske kiseline DNK. Baze jednog lanca uparene su sa bazama drugog lanca tako da je adenin uvek
uparen sa timinom, dok je citozin uparen sa gvaninom. Zbog toga su polinukleotidni lanci međusobno
komplementarni. Zahvaljujući principima komplementarnosti ukoliko je poznata sekvenca baza u jed
nom lancu, sekvenca drugog komplementarnog lanca se lako može odrediti.
Parovi baza su međusobno povezani vodoničnim vezama pri čemu postoje određena pravila:
dve veze između A i T i tri između G i C (Slika 20-5). Broj veza između parova baza utiču i na osobi
ne duplog heliksa DNK. Ukoliko je broj veza veći, odnosno broj parova baza GC veći, to je potrebna
veća energija za raskidanje ovih lanaca. Ove vodonične veze između komplementarnih baza i hidro-
fobne interakcije između baza, stabilizuju strukturu duplog heliksa. Značaj parova baza je u komple
mentarnosti polinukleotidnih lanaca što je osnova procesa replikacije i transkripcije.
Veliki žljeb
Slika 20-5. Vodonične veze između parova baza.
Separacija dva lanca DNK u duplom heliksu

Dve trake duplog heliksa se razdvajaju kada se raskinu vodonične veze između parova baza.
Ovo raskidanje vodoničnih veza može se izvršiti promenom pH rastvora (jer se onda nukleotidne ba
ze jonizuju) ili zagrevanjem. Ovim agensima ne raskidaju se kovalentne fosfodiestarske veze. Kada
se DNK zagreje, temperatura na kojoj se gubi pola helikoidne strukture, naziva se temperatura top-
ljenja Tm. Gubitak helikoidne strukture DNK se naziva denaturacija i može se pratiti merenjem ap-
sorbancije na 260 nm zato što pojedinačna DNK jedinica ima veću relativnu apsorbanciju na ovoj ta-
lasnoj dužini nego što ima dupli heliks DNK. Pošto u paru između gvanozina i citozina ima tri veze u
odnosu na dve veze između adenozina i timina, DNK koja sadrži veću koncentraciju parova baza AT,
denaturiše se na nižoj temperaturi nego DNK bogata sa GC. Pod određenim uslovima komplemen
tarni lanci DNK mogu ponovo formirati dupli heliks i ovo se naziva renaturacija.
Struktura duplog heliksa DNK ima brojne važne biološke implikacije. Sposobnost stvaranja paro
va baza omogućava lancima DNK da imaju ulogu kalupa ili matrice u procesu replikacije - sinteze
DNK i u procesu transkripcije - sinteze RNK. Novosintetisani kopirani lanac je antiparalelan i kom
plementaran u odnosu na matricu.
Polimorfne forme duplog heliksa DNK

Postoje tri glavne strukturne forme DNK: B-forma koju su opisali VVatson i Crick 1953. godine, A-
forma i Z-forma. B-forma je desnostrani heliks sa 10 parova baza najednom okretu od 360° i sa rav
ni baza koje su normalne na osu heliksa. Hromozomska DNK je uglavnom B-forme (Slika 20-4).
Z-DNK B-DNK
Slika 20-6. Polimorfne forme duplog heliksa DNK. Z-DNK sa cik-cak

strukturom osnovnog skeleta dezoksiribozafosfata i uobičajena forma
B-DNK.
A-forma nastaje dehidratacijom B-forme. To je isto tako desnostrani heliks, sa 11 parova baza po
jednom okretu, a ravni parova baza su za 20° pomereni od normalnog položaja u odnosu na osu he
liksa. Konformacija koja se nalazi u DNK-RNK hibridima ili RNK-RNK duplim lancima je verovatno
A-forma. Z-DNK je levostrani heliks koji sadrži oko 12 parova baza po jednom okretu. Inače taj osno-
vni skelet dezoksiribozafosfata je cik-cak (ili zig-zag) i zato se naziva Z-DNK (Slika 20-6). Z-forma se
javlja u regionima DNK koji sadrže sekvence sa alternativnim purinima i pirimidinima, na primer poli
GC. Tranzicija između pojedinih polimorfnih formi DNK ima važnu ulogu u ekspresiji gena.
Organizacija eukariotske DNK
Tipična humana ćelija sadrži 46 hromozoma. Dužina DNK lanca je aproksimativno 1 m. Teško je
zamisliti kako se tako dugačak genetski materijal može efikasno upakovati u zapreminu veličine ćelij-
skog nukleusa, tako da može da se replikuje i da se ta genetska informacija potom transkribuje. Po
red sekundarne strukture DNK, postoje i drugi nivoi strukturne organizacije DNK. U ćeliji je DNK su-
peruvijena, što znači da je dvostruki heliks (sekundarna struktura) još mnogo puta ispresavijan i čvrs
to spakovan u kompaktnu tercijernu strukturu. Za ovo je potrebno da DNK interaguje sa velikim bro
jem proteina, pri čemu svaki od njih ima specifičnu funkciju u određenom redosiedu pakovanja ovog
dugačkog molekula DNK. Eukariotska DNK je čvrsto vezana za bazne proteine hromatina koji se na
zivaju histoni i koji služe kako bi se DNK usmerila u osnovne strukturne jedinice koje se nazivaju nu-
kleozomi i koji podsećaju na niske u ogrlici. Nukleozomi su dalje uređeni u komplikovanije strukture
koje dugačke molekule DNK raspoređuju u hromozome.
Histoni i stvaranje nukleozoma

Histoni su mali proteini pozitivno naelektrisani pri fiziološkom pH zbog visokog sadržaja lizina i
arginina. Postoji pet klasa histona označenih kao: H1, H2A, H2B, H3 i H4. Zbog pozitivnog naeiektn-
sanja oni stvaraju jonske veze sa negativno naelektrisanom DNK. Histoni zajedno sa pozitivno nae-
lektrisanim jonima poput Mg 2 + , pomažu u neutralisanju velikog negativnog naelektrisanja fosfatnih
grupa DNK. Nukleozom se sastoji iz jezgra koje sadrži 8 histona i od DNK koja je obmotana oko jez
gra (Slika 20-7). Oktamer jezgra nukleozoma sadrži po dva molekula od H2A, H2B, H3 i H4. Oko
ovog jezgra obmotan je segment duplog heliksa DNK skoro dva puta, gradeći negativni superuvijeni
heliks. Histon H1 pokazuje raznovrsnost, tj. postoje nekoliko vrsta zavisno od organizma i ne nalazi
se u jezgru nukleozoma već povezuje lance DNK između nukleozomskih zrna. H1 histon ima veznu
ulogu.
Slika 20-7. Struktura nukleozoma sa oktamerom histona u jezgru i

dvostrukim navojem DNK. Vezna uloga histona H1.
Nukleozomi su strukturne jedinice eukariotskih hromozoma koje čine osnovu zrnaste strukture
hromatina. Pakovanjem u nukleozome DNK se prividno skraćuje oko 2,5 do 7 puta, ali to nije dovolj
no za smeštanje DNK u jedro. To ukazuje na postojanje drugih nivoa strukturne organizacije DNK.
Sledeći nivo je solenoidna struktura, koja se sastoji iz gusto pakovanih nukleozoma međusobno po
vezanih sa DNK. Dalje pakovanje nukleozoma stvara viši nivo strukture - vlakna debljine 30 nm. Ova
vlakna se zatim uvijaju u formu nukleofilamenata debljine 200 nm. Nukleofilamenti grade superspira-
lizovane petlje (Slika 20-8). Sa svakim nivoom strukturne organizacije DNK se pakuje u sve kompak-
DNK
Slika 20-8. Struktura hromatina: od dvostrukog heliksa DNK do hromozoma. (a) parovi baza
u komplementarnim lancima DNK; (b) dupli heliks DNK; (c) solenoidna struktura nukleo-
zoma; (d) nukleofilamenti; (e) hromozom.
tniju partikulu, a realna dužina dvolančanog heliksa se prividno sve više smanjuje da bi se najzad
svela na dimenzije usaglašene sa veličinom jedra.
B. REPLIKACIJA
Genomsko udvajanje je prethodnica svake deobe ćelije tako da svaka ćerka ćelija nosi komplet
nu kopiju genoma roditelja. Hromozomska replikacija tj. udvajanje DNK je kompleksan i zahtevan
proces. Kada se razdvoje dve trake DNK, svaka može da posluži kao nosač ili kalup ili matrica za
sintezu potpuno novog lanca, dajući dva molekula DNK ćerke, od kojih svaki sadrži dva lanca DNK
sa antiparalelnom orijentacijom. Ovaj proces je semikonzervativna replikacija, zato što posle repli-
kacije u DNK dvostrukom heliksu ćerke jedan lanac je novosintetisani, a drugi potiče od roditelja (Sli
ka 20-9). Enzimi polimeraze, uključeni u replikaciju DNK su enzimi dirigovani matricom, koji mogu da
sintetišu komplementarnu sekvencu svakog lanca DNK sa izuzetnom efikasnošću. Mehanizam repli-
kacije je uglavnom izučavan kod bakterije E.coli, dok su kod viših organizama reakcije ovog procesa
manje rastumačene, ali uglavnom uključuju isti tip mehanizama.
Slika 20-9. Semikonzervativna replikacija DNK.
Produkcija dve kompletne verzije DNK u toku procesa replikacije, odvija se postepeno i podleže
određenom redosledu postupaka koje možemo da grupišemo u dve faze:
• Odmotavanje duplog heliksa DNK i separacija ova dva lanca
• Kopiranje oba lanca DNK duplog heliksa roditelja do poslednjeg nukleotida dejstvom čitavog
niza enzima i proteina od kojih su najvažnije polimeraze.
Brojni enzimi i proteini koji učestvuju u procesu replikacije sačinjavaju čitavu mašineriju za repli-
kaciju koja se naziva replizom. Da bi se proces replikacije odvijao normalno bez zastoja, u ćeliji mo
raju biti obezbeđene adekvatne količine sva četiri dezoksinukleozid-trifosfata (dNTP) za sintezu lana
ca DNK u toku replikacije i potrebni molekuli novih proteina histona za pakovanje DNK u nukleozome
tj. hromozome.
r
Separacija dva komplementarna lanca DNK
Procesu replikacije dva lanca duplog heliksa prethodi razdvajanje ova dva lanca u relativno krat
kom regionu, zato što polimeraza koristi samo jedan lanac kao matricu za sintezu nove DNK. Ćelije
bakterija uglavnom imaju jedan molekul DNK tj. jedan hromozom, koji je kružnog oblika. Ispitivanja
su pokazala da se inicijacija a p l i k a c i j e kod E.coli odvija na jednom mestu koje se označava kao me-
sto početka replikacije ili ori C (na engleskom - origin of replication). Specifični proteini, nazvani dnaA
proteini vezuju se mesto početka replikacije i razdvojeni lanci DNK sa ovim proteinima stvaraju repli-
kacioni balon.
Replikacija na eukariotiotskim hromozomima započinje na više mesta. DNK eukariota je mnogo
duža tako da proces replikacije se vrši na više mesta duž DNK, odnosno postoji više mesta početka
replikacije i ova mesta uključuju kratke sekvence koje sadrže isključivo AT parove baza. Multipli broj
početaka je neophodan kako bi se dugački molekuli DNK eukariota brzo replikovali (Slika 20-10).
• G3 Multipla startna mesta replikacije
Početak
replikacije T Y T Y
I I Mi h I i I i h I i ii i MT
!MIMiiMMM
Replikon
okalno otvaranje
dvostrukog
heliksa
I
f ^ j hI Mi I iI n f ^ r
-HîV- 11 i i i • i ..., u .
Replikativna "Vjy-
Replikativna
viljuška
viljuška
i
XAS 3
Č *.
E3MQWWQI •$=**• ^ T T
4^-^-j-i.
Dvosmerna .
replikacija ^
II i I M l l i I i h M h I! ! M I i I M M i I M i I
Milili M I M i I i i I h l l l
I ! I I i i ! ! S I i I i I i I i i M i I ! I i I i i I l i i i i I I i
M M I I I I I I j U I I I U I | i I I I I I I I I I I I I ! I I I
Slika 20-10. Replikacija DNK: početak replikacije i replikativna viljuška. A. Male prokariot-
ske cirkularne DNK. B. Vrlo duge eukariotske DNK.
Stvaranje replikativne viljuške
Kada se dve trake odvrnu i razdvoje, formiraju specifičnu formu u vidu slova V gde se i odvija ak
tivna sinteza. Ovaj region se naziva replikativna viljuška. On se pomera duž DNK molekule kako
sinteza napreduje. Replikacija duplog heliksa je dvosmerna tj. replikativna viljuška se pomera u oba
pravca od starta (Slika 20-10). Kod prokariota na mestu početka replikacije dolazi do stvaranja dve
replikativne viljuške koje se kreću bidirekciono od starta. Postoji i terminacioni lokus gde se dve vilju
ške susreću i gde dolazi do separacije dva nova dupleksa DNK ćerki. Proces replikacije kod eukario-
ta je u principu isti kao kod prokariota - bidirekciono pomeranje dve viljuške od starta replikacije. Du
žina DNK između dva početka replikacije se naziva replikon. Replikoni obično odgovaraju veličini
gena.
Razvrtanje duplog heliksa DNK

Separacija dva lanca DNK u duplom heliksu podrazumeva razvrtanje samog heliksa i kidanje vo-
doničnih veza između parova baza. Za raskidanje veza potrebna je energija koju obezbeđuje ATP. U
procesu separacije i razvrtanja dva lanca DNK učestvuju određeni proteini i enzimi. Inicijacija replika
cije DNK zahteva najpre prepoznavanje starta replikacije, a zatim stvaranje replikativne viljuške sa
grupom proteina koji grade preprajming kompleks (prevod sa engleskog: kompleks koji prethodi fa
zi započinjanja replikacije, Slika 20-11). Ovi proteini su odgovorni za održavanje razdvojenosti lanaca
roditelja i za odvijanje duplog heliksa ispred replikativne viljuške. U ove proteine spadaju:
(1) dnaA protein

Dvadeset do pedeset monomera dnaA proteina se vezuje za specifičnu nukleotidnu sekvencu na
početku replikacije, koja je bogata parovima AT. Ovaj proces koji zavisi od ATP dovodi do toga da se
dvolančani heliks DNK odvrće i lanci se razdvajaju, stvarajući lokalne regione jednolančanih DNK.
Ovi proteini sudeluju u fazi inicijacije replikacije; prepoznaju specifične nukleotidne sekvence koja
ukazuje na mesto inicijacije replikacije i započinju proces odvrtavanja duplog heliksa.
(2) DNK-helikaza
Ovi enzimi se vezuju za pojedinačne lance DNK u blizini replikativne viljuške i potom se pomera-
ju u obližnji dvolančani region, držeći lance razdvojene - u cilju odvijanja duplog heliksa. Helikaze
zahtevaju energiju u vidu ATP. Jednom kada se lanci razdvoje, SSB proteini se vezuju za jedan la
nac DNK, sprečavajući ponovno stvaranje duplog heliksa (Slika 20 -11).
DNK-helikaza
Pravac kretanja
replikativne
= > viljuške
Proteini za razdvajanje lanaca DNK ili

proteini koji destabiliziraju heliks (SSB)
Slika 20-11. Preprajming kompleks na replikativnoj viljušci: DNK-helikaza i SSB.

(3) SSB
SSB je skraćenica od engleskog naziva - single stranded DNA binding proteins (prevod sa en
gleskog - proteini koji se vezuju za jedan lanac DNK). Ovi proteini se još nazivaju i "proteini koji des-
tabilizuju heliks". SSB proteini se vezuju samo za jednolančanu DNK. Njihovo vezivanje je kooperati
vno što znači da vezivanje jedne molekule SSB proteina olakšava vezivanje dodatnih molekula SSB
koji se vezuju čvrsto za lanac DNK, ali ostavljaju slobodne baze tako da se za njih vezuju komple
mentarni nukleotidi i proces replikacije se neometano odvija. Ovi SSB proteini nisu enzimi, ali njihova
uloga je da ravnotežu između duplih i jednolančanih DNK pomere ka jednolančanoj. Uloga ovih pro
teina nije samo da drže razdvojena dva lanca DNK na mestu replikativnog početka već i da zaštite
DNK od nukleaze koja čepa lanac DNK (Slika 20-11).
Rešavanje problema stvaranja supernavoja (uvrtanja)

Usled razdvajanja dva lanca DNK javljaju se dva problema: ostatak molekula dvostrukog heliksa
DNK ispred replikativne viljuške mora da rotira ili da akumulira pozitivne supernavoje, koji dovode do
uvrtanja DNK heliksa u istom pravcu kao i originalni heliks. Za rotaciju preostalog dela molekula DNK
potrebna je ogromna energija, dok akumulacija pozitivnih supernavoja interferira sa daljim odvrta-
njem duplog heliksa (Slika 20-12). Ukoliko se ova tenzija uvrtanja ne ukloni, proces replikacije se za
ustavlja. Organizmi su razvili posebnu grupu enzima koji rešavaju ovaj problem. Enzimi koji uklanjaju
pozitivne supernavoje u heliksu se nazivaju DNK-topoizomeraze.
Razdvojeni lanci Pozitivni supernavoji
Slika 20-12. Stvaranje supernavoja usled razvrtanja duplog heliksa.
Postoje dve vrste enzima topoizomeraza koje menjaju topografiju molekula DNK i na taj način
umanjuju tenziju uvrtanja. DNK-topoizomeraza I je enzim koji reverzibilno iseca jedan lanac duplog
heliksa DNK (Slika 20-13). Ona poseduje endonukleaznu aktivnost, znači može da seče lanac i ligja^
znu aktivnost koja spaja isečeni deo lanca. Topoizomeraza I ne zahteva ATP, već u stvari akumulira
energiju oslobođenu raskidanjem fosfodiestarske veze i koristi je ponovo za zatvaranje lanca. Topoi
zomeraza I stvara rascep na lancu DNK kroz koji enzim provlači drugi lanac heliksa DNK i na taj na
čin uklanja stvoreni supernavoj. Ponovnim spajanjem raskinutog lanca uz pomoć akumulirane ener
gije završava se ciklus i enzim se dalje pomera.
Rez
B f\ A3Ć7Â^^
Spojeni rez
B _y^y^^^
Slika 20-13. Mehanizam dejstva topoizomeraze I.

DNK-topoizomeraza II se vezuje čvrsto

za dupli heliks DNK i preseca oba lanca u
dvostrukom heliksu (Slika 20-14). Enzim po
DNK se obavija
tom provlači segment duplog heliksa kroz oko enzima
ovaj prekid na molekulu DNK. U finalnoj fazi
dolazi do ponovnog spajanja prekinutog du-
pleksa DNK. Kao rezultat ovoga, i pozitivni i
negativni supernavoji se mogu eliminisati.
DNK-žiraza, tip II topoizomeraze koja je
nađena kod E.coli, poseduje svojstvo da
Enzim raskida
uvodi negativne supernavoje u cirkularnu oba lanca DNK
DNK. Ovo olakšava buduću replikaciju DNK
zato što negativni supernavoji neutrališu
pozitivne supernavoje koji se stvaraju u toku
otvaranja duplog heliksa. Za ovu reakciju
DNK-žiraze neophodna je energija u vidu
ATP.
Segment DNK se
Bakterijska DNK-žiraza je ciljni enzim provlači kroz prekid
za grupu antimikrobnih agenasa kinalona
koji inhibiraju ovaj enzim i na taj način zaus
tavljaju proces replikacije DNK kod bakteri
ja, a samim tim i rast mikroorganizma.
Pravac DNK relikacije

DNK-polimeraza koja je odgovorna za
kopiranje matrica DNK očitava sekvencu
nukleotida na molekulu DNK roditelja u pra
vcu 3'->5' i sintetiše novi lanac DNK u prav
cu 5'-^3'. Proces replikacije započinje sa
jednim duplim heliksom DNK roditelja pri
čemu dva novosintetisana polinukieotidna Lanac se ponovo
lanca rastu u dva suprotna pravca: jedan u spaja
pravcu 5'-»3' ka replikativnoj viljuški i drugi,
takođe, u 5'^3' pravcu, ali od replikativne
viljuške (Slika 20-15). Obzirom da enzim
Slika 20-14. Dejstvo topoizomeraze II ili DNK-
DNK-polimeraza poseduje isključivo 5'->-3' žiraze
polimeraznu aktivnost to se onda sinteza
odvija sa različitim mehanizmima na svakom od razdvojenih lanaca.
Smer kretanja
- • replikativne
viljuške
3' TT
5' • 3'
Vodeći lanac
Lanac koji zaostaje (Okazakijevi fragmenti)

3' ** '<ft'j liimmMmmpfm —^jfi
Roditeljska DNK
5'—
Slika 20-15. Pravac sinteze vodećeg lanca i lanca koji zaostaje na replikativnoj viljušci.
Lanac koji se kopira u pravcu replikativne viljuške, naziva se vodeći lanac i uglavnom se sinteti
še kontinuirano. Lanac koji se kopira u pravcu od replikativne viljuške se sintetiše diskontinuirano, u
vidu malih fragmenata DNK. Ovi kratki fragmenti diskontinuirane DNK se nazivaju Okazakijevi fra
gmenti. Spajanjem kratkih Okazakijevih fragmenata nastaje jedan kontinuirani lanac koji se naziva
lanac koji zaostaje (Slika 20-16).
Lanac koji zaostaje Vodeći lanac

Početak replikacije / ~- v * s
Vodeći lanac Lanac koji zaostaje
Slika 20-16. Kontinuirana sinteza vodećeg lanca i diskontinuirana sinteza lanca koji
zaostaje u oba pravca od mesta početka replikacije.
Mehanizmi replikacije kod prokariota
Proces replikacije je vrlo komplikovan proces koji je uglavnom proučen na prokariotima, a slični
mehanizmi su zastupljeni i kod eukariota, ali neke faze su još uvek nerazjašnjene. Replikacija se od
vija u nekoliko faza: inicijacija, elongacija i terminacija. Razumevanje ovih stupnjeva u replikaciji pod-
razumeva poznavanje strukture i funkcije brojnih proteina i enzima koji sudeluju u replikaciji.
(1) Faza inicijacije replikacije

Mehanizam inicijacije replikacije DNK nije u potpunosti poznat. On je najviše proučavan na
E.coli. Sekvencioniranja DNK bakterija i virusa ukazala su na to da počeci replikacije imaju određenu
karakterističnu sekvencu, koja obično obuhvata ponovljeni niz od 10-20 nukieotida. Proteini dnaA se
vezuju za te sekvence nukieotida na replikativnom početku i dupli heliks se obmotava oko ovih prote
ina (Slika 20-17). Ovakva struktura inicira vezivanje helikaze i razdvajanje lanaca DNK pri čemu nas
taje replikacioni balon u kome se nalaze replikativne viljuške u oba smera. Na razdvojenim lancima
vezuje se primaza koja inicira stvaranje primazoma i dalje se odvija sinteza RNK-prajmera koji
omogućavaju dejstvo DNK-polimeraze.
RNK-prajmer
DNK-polimeraza ne može da započne sintezu komplementarnog lanca DNK na potpuno odvoje
nom lancu koji služi kao matrica. Ona zahteva postojanje RNK-prajmera ili začetnika, a to je u stvari
kratak lanac RNK sa slobodnom hidroksilnom grupom na 3'-kraju komplementarno vezan za matricu
DNK. Ova hidroksilna grupa služi kao prvi akceptor nukieotida u reakciji DNK-polimeraze. Sinteza
RNK-prajmera odvija se specifičnim mehanizmom koji uključuje dejstvo enzima primaze (Slika 20-
18). Primaza je specifična RNK-polimeraza koja sintetiše kratke delove RNK (po deset nukieotida u
dužini) koji su komplementarni i antiparalelni u odnosu na matricu DNK. U nastalom hibridnom du-
pleksu RNK-DNK, U je u paru sa A, i G je u paru sa C. Za sintezu RNK-prajmera neophodni su 5j-
ribonukleozid-trifosfati koji se ugrađuju u fragmente RNK uz oslobađanje pirofosfata kod stvaranja
svake fosfodiestarske veze.
Mesto početka replikacije DNK heliks

roditelja
Vezivanje proteina
inicijacije za mesto
početka replikacije
Vezivanje DNK-
heiikazeza proteine
inicijacije replikacije
Smeštanie helikaze u
dupli heiiks DNK
Heiikaza otvara heliks

i vezuje se primaza
koja gradi primazom
Sinteza RNK-prajmera
omogućava uNK-
polimerazi da započne
sintezu DNK lanca
DNK- R N K -
poltmeraza prajmer
Slika 20-17. Inicijacija replikacije DNK. Vezivanje proteina za inicijaciju

replikacije; DNK-helikaze i DNK-primaze. Sinteza RNK-prajmera i stva
ranje primazoma.
5—i
C I 3'
Slika 20-18. Sinteza RNK-prajmera dejstvom primaze.
Kao što je dato na slici (Slika 20-19) ove kratke sekvence RNK se konstantno sintetišu na repli-
kativnoj viljušci i to na lancu koji zaostaje tako da on sadrži više ovih prajmera. Za vodeći lanac je po
treban jedan RNK-prajmer koji započinje kontinuiranu sintezu lanca.
(2) Faza elongacije lanca DNK

Elongacija lanaca DNK odvija se pomoću enzima DNK-polimeraza. Elongacije lanaca u replikati-
vnoj viljušci odvijaju se različitim mehanizmima za vodeći lanac i za lanac koji zaostaje. Ovi različiti
mehanizmi zahtevaju učešće odgovarajućih enzima.
I Početak replikacije
DNK-helikaza
Proteini koji razdvajaju DNK (SBB)

Novosintetisana DNK
Lanac koji ^^
zaostaje **' RNK-prajmer
Slika 20-19. Elongacija vodećeg lanca i lanca koji zaostaje dejstvom DNK-polimeraza.
Dejstvo DNK-polimeraza
DNK-polimeraze imaju centralnu ulogu u procesu elongacije lanaca DNK, a ujedno to su i najva
žniji enzimi replikacije. Kada jednom započne replikacija DNK na mestu inicijacije ovog procesa, ka
ko se replikativna viljuška pomera dolazi do polimerizacije nukleotida i sinteze novih lanaca DNK.
Enzim koji katalizuje proces polimerizacije nukleotida je DNK-polimeraza. Postoji više vrsta polime
raza, a svaka polimeraza je kompleksna i ima više različitih enzimskih aktivnosti. Za polimeraze je
specifično da su to matricom dirigovane nukleotid-polimeraze. Polimeraza je enzim sposoban da po
limerizuje nukleotide u polinukleotidni lanac na specifičan način tj. novosintetisani lanac komplemen
taran je lancu nukleinske kiseline koja služi kao matrica. Sama sinteza lanca nukleinske kiseline DNK
zahteva prisustvo: dovoljne količine svih nukleotida (dATP, dCTP, dGTP, dTTP); enzima DNK-
polimeraze, lanca-matrice, jona Mg 2 + i RNK-prajmera.
Reakcija koju katalizuje DNK-polimeraza je:
(dNMP)n + dNTP (dNMP)r PPi

gde (dNMP)n predstavlja rastući lanac DNK koji se sintetiše u pravcu 5 ' ^ 3 ' i dNTP dezoksiribonukle-
ozid-5'-trifosfat (u formi Mg 2 + kompleksa) koji se polimerizuje. Selekcija svakog dNTP je određena sa
sledećim nukleotidom lanca-matrice, prema pravilu parova baza AT i GC vezanih vodoničnim veza
ma. Na 3'-kraju terminalni nukleotid rastućeg lanca ima slobodnu 3'-hidroksilnu grupu i ona je vezana
vodoničnim vezama za njegov komplementarni nukleotid na lancu-matrici.
Formiranje fosfodiestarske veze u toku replikacije DNK

Hemijska reakcija u toku replikacije podrazumeva formiranje 3',5'-fosfodiestarske veze između
3'-OH-grupe rastućeg polinukleotidnog lanca i a-fosfatne grupe dolazećeg novog dezoksiribonukleo-
zid-trifosfata (slika 20-20). Novi lanac se sintetiše na osnovu postojećeg starog, lanca matrice što
znači da će se od 4 moguća nukleotida uvek vezati samo onaj koji je komplementaran odgovaraju
ćem nukleotidu u lancu-matrici. Interakcija DNK-polimeraze sa supstratom dezoksiribonukleozid-
trifosfatom pored ostalih mehanizama, doprinosi tačnosti replikacije. Naime, prvo se novi nukieotid
sparuje sa nukleotidom u lancu-matrici, po pravilima komplementarnosti pri čemu je DNK-polimeraza
u otvorenoj-neaktivnoj konformaciji. Zatim enzim "proverava" da li je nukieotid komplementarno spa
ren i ukoliko jeste dolazi do kojTfcHmajcione promene....enzima. Formira se aktivni centar, DNK-
polimeraza obuhvata dva nukleotida i katalizuje stvaranje fosfodiestarske veze. Sam mehanizam se
svodi na nukleofilni napad 3'-OH grupe rastućeg lanca na a-fosfatnu grupu dolazećeg dezoksinukleo-
tid-5'-trifosfata. Reakciju katalizuje DNK-polimeraza i u njoj dolazi do pirofosfatne hidrolize dNTP. Pi-
rofosfat hidrolizuje neorganska pirofosfataza i u tom procesu se oslobađa energija potrebna za nas
tavak sinteze nove fosfodiestarske veze.
DNK-matrica
3' *- 5'
K K
\ \
B; B^ Bš
•OH
\J
Replikovana DNK
Slika 20-20. Mehanizam sinteze DNK: stvaranje 3',5'-fosfodiestarske veze i dejstvo DNK-
polimeraze III. B^, Đ 2 , B3 su baze na novosintetisanom lancu DNK, a B4 je baza nukleotida
koji se ugrađuje u polinukleotidni lanac dejstvom DNK-polimeraze III. Bi', B 2 ', B 3 ' i B4 ' su
komplementarne baze na lancu-matrici DNK.
Uopštene karakteristike DNK-polimeraze su :

• DNK-polimeraza kopira lanac DNK sa visokim stepenom tačnosti i to su jedini poznati enzimi
sa ovom osobinom stoje izuzetno važno za očuvanje genoma;
• DNK-polimeraza može da sintetiše polinukleotidne lance samo u pravcu 5'->3'. Ovo je važna
osobina, ali i ograničavajuća zato što postoji problem kod antiparalelnih lanaca DNK u toku repli
kacije što se vidi kod lanca koji zaostaje. Ovaj problem je rešen pomoću drugih enzima i protei
na.
• DNK-polimeraza ne može da inicira sintezu lanca DNK. Za razliku od nje RNK-polimeraza mo
že da započne sintezu lanca i ova osobina je iskorišćena i kod sinteze DNK za stvaranje prima-
zoma.
DNK-polimeraze su sa jedne strane vrlo tačne u procesu replikacije, a sa druge strane ne mogu
da započnu replikaciju. To je rezultat evolucije i traženja enzima koji će biti vrlo tačan u kopiranju po
linukleotidne sekvence. Za razliku od ove, RNK-polimeraza može da započne replikaciju, ali moguć
nost greške u toku tog procesa polimerizacije je mnogo veća.
Bakterijske i eukariotske ćelije sadrže nekoliko različitih DNK-polimeraza koje se razlikuju po
svojoj strukturi i aktivnostima koje poseduju. Prokarioti sadrže tri različite polimeraze: pol I, pol II i pol
III. Označavanje polimeraze je izvršeno prema redosledu otkrića, a osnovni enzim koji vrši ugradnju
najvećeg broja nukleotida je DNK-polimeraza III.
DNK-polimeraza III (Pol III) je glavni enzim u replikaciji odgovoran za elongaciju lanca DNK uz
pomoć drugih enzima i proteina. Pol III se kod bakterija naziva i replikaza i može da polimerizuje vrlo
veliki broj nukleotida, tako da se proces replikacije odvija vrlo brzo. Za razliku od pol I efikasnost
ovog enzima se ogleda u njenoj velikoj brzini sinteze od 1000 nukleotida u jednoj sekundi. Pored po-
limerazne aktivnosti ona ima i 3'->5' egzonukleaznu aktivnost (Slika 20-21). U procesu replikacije i
(a)
Nov
DNK- °-
matrica »littetlsani
lanac
(b)
Slika 20-21. (a) 5' ->3' polimerazna aktivnost DNK-polimeraze III. (b) 3'->5' egzonuklezna ak
tivnost DNK-polimeraze III omogućava proveru tačnosti novosintetisanog lanca DNK.
očuvanju genetske informacije posebno se naglašava značaj egzonukleazne aktivnosti DNK-

polimeraze III. DNK-polimeraza III može da katalizuje sintezu fosfodiestarske veze samo ako je pret
hodni nukleotid ispravan (po zakonima komplementarnosti sparen). U suprotnom, ona svojom egzo-
nukleaznom aktivnošću u pravcu 3'->5' uklanja nepravilno sparene nukleotide i na njihova mesta
ugrađuje komplementarne nukleotide. Zbog ove osobine DNK-polimeraze ne mogu da otpočnu sin
tezu lanca DNK de novo već zahtevaju prisustvo začetnika ili RNK-prajmera. Na ovaj način povećava
se tačnost, odnosno smanjuje broj pogrešno ugrađenih nukleotida u procesu replikacije. Greške su
veoma retke (jedan na 10 10 nukleotida) i najčešće su uzrokovane nastajanjem retkih tautomernih ob
lika baza poput timina u enolnom obliku koji se vezuje za G umesto za A ili adenin prelaskom u imin,
vezuje se za C umesto za T. Izuzetno je važno za preživljavanje organizma da sekvenca nukleotida
DNK bude replikovana sa što je moguće manje grešaka. Greška u očitavanju sekvence matrice do
vodi do možda čak i letalne mutacije.
t Ispitivanja strukture DNK-polimeraze III su pokazala da je to multimerni enzimski kompleks koji
sadrži deset različitih subjedinica. Jezgro polimeraze III sadrži: a, e i 0 subjedinice gde je a subjedini-
ca sa polimeraznom aktivnošću. Egzonukleazna aktivnost 3'->5' DNK-polimeraze III, koja se nalazi
na £ Subjedinici ovog enzima povećava tačnost replikacije 200 puta. Funkcije jezgra DNK-polimeraze
III su koordinisane sa dejstvom preostalih subjedinica ovog holoenzima. Polimerazna aktivnost jez
gra se povećava sa J3 subjedinicom koja se specifično vezuje za lanac DNK. Ispitivanja su pokazala
da (3 subjedinica gradi prsten oko DNK, što na neki način sprečava iskliznuće DNK, pri čemu y sub
jedinica ima ulogu da otvara i zatvara prsten. Ispitivanja X-zracima su pokazala da je holoenzFm po
limeraze III dimer sa p subjedinicom prstenastog oblika i da je heliks DNK postavljen normalno u od
nosu na prstenastu strukturu (3 subjedinice enzima. Dimerna struktura ovog holoenzima omogućava
da on istovremeno deluje na oba lanca heliksa. Ovakva struktura omogućava da enzim slobodno klizi
duž heliksa DNK jer je taj prsten dovoljno širok u odnosu na širinu heliksa (Slika 20-22). Sinteza vo
dećeg i lanca koji zaostaje odvija se istovremeno. Sinteza oba lanca omogućena je savijanjem matri
ce za lanac koji zaostaje u petlju, tako da oba lanca matrice prolaze kroz prstenaste monomere p su-
jedinica DNK-polimeraze III u istom smeru.
Holoenzim DNK-polimeraza Hl
I \\- subjedinica
/ / SSB
, n, L a n a c k o
RNK-prajmer ^ i j zaostaje
Rastući Okazakijevi
fragmenti
Slika 20-22. Struktura i dejstvo DNK-polimeraze III. (3 subjedinica je dimer koji obuhvata oba
lanca duplog heliksa DNK.
Sinteza lanca koji zaostaje je složenija, jer se on sintetiše u kratkim fragmentima čija polimeriza-
cija teče u smeru suprotnom od kretanja replikativne viljuške. Za započinjanje sinteze svakog Oka-
zakijevog fragmenta potrebno je postojanje RNK-prajmera koga sintetiše primazom koji se pomera
duž lanca koji zaostaje u smeru 5'->3'. RNK-prajmeri iniciraju sintezu Okazakijevih fragmenata po
moću DNK-polimeraze III koja nadovezuje dezoksiribonukleotide na prajmere. Pri tome, smer sinteze
prajmera i Okazakijevih fragmenata je suprotan smeru kretanja primazoma. DNK-polimeraza III nas
tavlja sa sintezom DNK sve dok nije blokirana sa RNK-prajmerom. Kada se ovo desi, RNK-prajmer
se iseca i praznina se popunjava pomoću DNK-polimeraze I. Osnovna funkcija DNK-polimeraze I je
uklanjanje RNK-prajmera neophodnih za inicijaciju replikacije posebno na lancu koji zaostaje, 5'->3'
egzonukleaznom aktivnošću i popunjavanje nastale praznine ugradnjom dezoksiribonukleotida kom
plementarnih lancu-matrici pomoću 5'->3' polimerazne aktivnosti. Kao i polimeraza III i polimeraza I
poseduje osobinu provere tačnosti ugrađenog nukleotida zahvaljujući 3'->5' egzonukieaznoj aktivno-
sti. Ovaj enzim ugrađuje vrlo mali broj nukleotida u lanac DNK (10-20 nukleotida u sekundi). Ovaj
proces uklanjanja/sinteze/provere se stalno vrši dok se RNK potpuno ne razgradi i praznina popuni
sa DNK. Na osnovu gore izloženih osobina DNK-polimeraze I vidimo da je to enzim koji vrši neke za
vršne radnje u toku procesa replikacije DNK.
Polimeraza //je manje proučena i ona verovatno sudeluje u reparaciji DNK.
(3) Faza terminacije replikacije

Finalna reakcija stvaranja fosfodiestarske veze
između 5'-fosfatne grupe lanca DNK sintetisanog
sa DNK-polimerazom III i 3'-hidroksilne grupe na
lancu koji je stvoren dejstvom DNK-polimeraze I
katalizovana je sa DNK-ligazom (Slika 20-23).
Spajanje ove dve trake DNK zahteva energiju, koja
se obezbeđuje hidrolizom ATP-a u AMP i PPj.
Ovom reakcijom ligaze završena je kompletna
sinteza lanca koji zaostaje i samim tim i replikacija
dvostrukog heliksa DNK.
Inhibicija sinteze DNK sa analozima

nukleozida
Rast DNK lanca se može blokirati inkorporaci-
jom izvesnih analoga nukleotida koji imaju modifi-
kovanu šećernu komponentu u nukleotidu. Na pri-
mer, uklanjanje hidroksilne grupe sa 3' ugljenika
dezoksiriboznog prstena, na primer 2',3°-dezoksi-
inozin ili konverzija dezoksiriboze u drugi šećer, na
A T T G C A
II II III III II primer arabinozu, sprečava dalje produžavanje lan
II
T A A C G T ca. Blokadom replikacije DNK, ova jedinjenja
H usporavaju razvoj rastućih ćelija i virusa. Na pri
-O O
\ mer, citozin arabinozid (citarabin) se koristi u anti-
5', 3'
\ o o kancer hemoterapiji, dok je adenin arabinozid (vi-
darabine) antivirusni agens. Hemijska modifikacija
Slika 20-23. Reakcija DNK-ligaze, kojom šećernog dela, kao što je slučaj kod zidovudina i
se završava replikacija DNK. Stvaranje aciklovira, komplikuje proces terminacije replikacije
fosfodiestarske veze sa DNK-ligazom
DNK lanca.
Replikacija DNK kod eukariota
Replikacija kod eukariota je slična replikaciji kod prokariota. Postoje izvesne razlike poput one da
kod eukariota postoje multipla mesta replikativnog početka dok kod prokariota to je samo jedan po
četak. Kod eukariota isto tako postoji SSB protein kao i ATP zavisna DNK-helikaza, čije su funkcije
analogne onim kod prokariotskih enzima koje su već prodiskutovane. Postoji najmanje 5 klasa euka
riotskih DNK-polimeraza i one su kategorisane prema molekulskoj masi, ćelijskoj lokalizaciji, osetlji-
vosti na inhibitore i prema matrici ili supstratima na koje deluju. Pol a, pol 5 i pol s su članovi a famili
je eukariotskih DNK-polimeraza. Pol a ima primaznu aktivnost i sintetiše RNK-prajmere i za vodeći i
za lanac koji zaostaje. Pol 6 produžava vodeći lanac i pol e lanac koji zaostaje, polimeraznom aktiv
nošću 5'-»3', a obe imaju i sposobnost provere tačnosti zahvaljujući 3'->5' egzonukleaznoj aktivnosti.
Po//5je analogna sa DNK-polimerazom II kod E.coli i ona u asocijaciji sa drugim proteinima, prajme-
rima vrši i reparaciju DNK. Pol y replikuje mitohondrijalnu DNK.
Reparacija DNK
Organizam teži da sačuva nepromenjenu genetsku informaciju u svom genomu i da izbegne

svaku grešku u procesu replikacije. Zahvaljujući svojstvima DNK-polimeraze III i DNK-polimeraze I
koje imaju i 3'->5' egzonukleaznu aktivnost, obezbeđena je tačnost replikacije i eventualno uklanja
nje pogrešno uparenih baza već u toku samog procesa replikacije. I pored tako savršenog meha
nizma kontrole, greške se dešavaju, što dovodi do promena u molekulu DNK. DNK je relativno stabi
lan molekul u poređenju sa mnogim drugim molekulima. Evidentno je stabilnija od RNK zato što ne
sadrži kiseonik na C-2 u pentozi, ali i pored toga ona je podložna raznim kovalentnim alteracijama -
spontano kao posledica neispravljenih grešaka u toku samog procesa replikacije ili delovanjem spo-
Ijnih agenasa. DNK je podložna nekim hemijskim promenama pod fiziološkim uslovima, čak i bez iz
laganja spoljnim agensima.
Tri najvažnije spontane promene su:
1. Gubitak purinskih baza
Veza između dezoksiriboze i purina je najlabilnija u molekulu DNK; utvrđeno je da se kidanje ove
veze vrši 104 puta u toku 24 sata u svakoj humanoj ćeliji. Gubitak purinske baze dovodi do produkcije
apurinske DNK. Ovakav gubitak baze (apurinsko mesto - AP) ne dovodi do cepanja fosfodiestar-
ske veze na DNK, ali ovaj nedostatak purinske baze oštećuje funkciju DNK kao matrice u toku repli
kacije i transkripcije (Slika 20-24).
2. Gubitak pirimidinskih baza

Veza između dezoksiriboze i pirimidinskog prstena je manje labilna od veze sa purinom, ali kida
nje te veze i nastajanje apirimidinskog mesta dovodi do sličnih posledica.
Neoštećena DNK
ACTGA ATGGCCATA
TGACT TACCGGTAT
Depurinacija Dezaminacija
Potencijalno mutiran
lanac Adenin J
NhU^
Gubitak baze
ACTG ATGGCCATA ACTGA ATGGCCATA
TGACT TACCGGTAT TGACT TACUGGTAT
Uracil u D N K
Mutirani lanac
Slika 20-24. Spontane promene na DNK u ćelijama.
3. Dezaminacija
Tri od ukupno četiri baze u DNK (A,C i G) imaju amino-grupe kao supstituente u prstenu, a njihov
gubitak dovodi do promene u svojstvima parova baza zasnovanim na vodoničnim vezama (Slika 20-
24). Spontana dezaminacija citozina u uracil na DNK dešava se 400 puta u toku 24 sata. I ova pro
mena je potencijalno mutagena zato što ukoliko se ne koriguje stvoreni uracil se ponaša kao timin u
sledećem procesu replikacije.
Pored spontanih promena na lancima duplog heliksa DNK dolazi i do oštećenja dejstvom fizičkih
i hemijskih agenasa. Od fizičkih agenasa na lance DNK deluju UV i X-zraci (rentgenski zraci). UV
zračenje dovodi do hemijskih promena na molekulu DNK. Izlaganje ćelije UV svetlosti dovodi do ko-
valentnog vezivanja dva pirimidina (obično timina) uz stvaranje dimera. U ovoj reakciji stvara se spe
cifična struktura ciklobutanski prsten što inhibira replikaciju DNK (Slika 20-25). Ovaj timinski dtmer
sprečava DNK-polimerazu da replikuje lanac DNK ispred mesta stvaranja dimera.
Ciklobutanski prsten
Slika 20-25. Stvaranje timinskih dimera dejstvom UV zraka.
Pored UV zraka od fizičkih agenasa DNK oštećuju i X-zraci. Ovi zraci kidaju fosfodiestarsku vezu
što isto tako zaustavlja replikaciju i dovodi do gubitka integriteta genoma. Hemijski agensi dovode do
raznih hemijskih modifikacija odnosno do promena u strukturi baza citozina, adenina i gvanina. Tako
na primer azotna kiselina, koja nastaje u ćelijama od prekursora poput nitrozamina, nitrita i nitrata je
potencijalno agresivna supstanca koja uklanja amino-grupe dovodeći do dezaminacije (C-»U), N-
alkilacijom dolazi do stvaranja N7-metil G ili O-alikacijom do 06-metil G što dovodi do permanentnih
promena u primarnoj strukturi DNK. Brojni su primeri štetnih agenasa iz okoline i industrijskog zaga
đenja koji oštećuju DNK i mnogi od njih su mutageni ili karcinogeni i predstavljaju stalnu potencijalnu
opasnost za zdravlje ljudi. Neki su i teratogeni i dovode do abnormalnosti fetusa. Ukoliko se ošteće
nje ne ispravi, može se pojaviti permanentna mutacija. Uzroci mutacija su: supstutucija para nukleo-
tida, delecije (brisanja), insercije (umetanja), uključujući i gubitak kontrole nad proliferacijom mutira-
nih ćelija, što pak vodi ka kanceroznim promenama. Oštećenja DNK mogu biti i silent (ćutljive) tj. da
se te promene ne odražavaju na funkciju ćelije.
U cilju održavanja svog genoma ćelije su dosta efikasne u reparaciji oštećenja DNK. Ćelija pose-
duje svoj reparativni sistem koji se sastoji iz čitave baterije enzima reparacije, a posebno je važno da
je zadržana komplementarna genetska informacija na neoštećenom lancu DNK koji služi kao matrica
za sintezu novog dela DNK. Mehanizmi reparacije DNK se odvijaju uz veliki utrošak energije. Većina
enzima reparacije su uključeni u proces prepoznavanja lezije, isecanja oštećenog dela trake DNK i
korišćenja sestrinske trake kao matrice za sintezu dela DNK tj. popunjavanje praznine nastale iseca-
njem abnormalne DNK. Postoje dva uopštena mehanizma reparacije DNK:
1. Reparacija isecanjem nukleotida koji sadrže timinske dimere

U prvoj fazi dolazi do prepoznavanje stvorenih timinskih dimera pomoću UV specifične endonu-
kleaze i ona ujedno raskida oštećenu traku na mestu fosfodiestarske veze i to na 5'-kraju dimera
(Slika 20-26). U drugoj fazi dolazi do isecanja oštećene DNK. Prekid u lancu nastao dejstvom UV
specifične endonukleaze prepoznaje specifična egzonukleaza za isecanje. Kod E.coli ova 5'-»3' eg-
zonukleazna aktivnost je vezana za DNK-polimerazu I. Kod drugih organizama ova egzonukleaza ni
je vezana za polimerazu. Kod eukariota pretpostavka je da je (3-polimeraza odgovorna za reparaciju
DNK. Praznina koja se javlja uklanjanjem trake DNK koja sadrži timinski dimer se popunjava, uz ko-
rišćenje sestrinske trake kao matrice, pomoću 5'H>3' polimerazne aktivnosti DNK-polimeraze. Dejs-
tvom DNK-ligaze 3'-hidroksilna grupa novosintetisanog DNK se spaja sa 5'-fosfatom preostalog dela
lanca originalne DNK.
^ UV specifična
Timinski endonukleaza
dimer
\S^
Prekid
DNK-polimeraza 1
>f
11 • h-
5'-»3' Izrezivanje
9^ V Prekid
DNK-ligaza
3'- •5'
5'- 3'
Slika 20-26. Reparacija DNK isecanjem timinskih dimera.
Pirimidinski dimeri se mogu naći u ćelijama kože kod ljudi koji su izloženi UV zracima. U retkom
genetskom oboljenju ksenoderma pigmentosum, ćelije ne mogu da repariraju oštećenu DNK opisa
nim mehanizmom, što rezultira ekstenzivnom akumulacijom ovih mutacija i pojavom kancera kože.
Ova bolest se javlja obično zbog odsustva UV specifične endonukleaze.
2. Korekcija promena u strukturi baza

Promene u strukturi baza koje dovode do oštećenja mogu se korigovati sa sledećim mehaniz
mom (Slika 20-27). Abnormalne baze, kao što su uracil u DNK nastaju dezaminacijom citozina ili ne
pravilnom inkorporacijom dUTP umesto dTTP u toku DNK sinteze, prepoznaju specifične glikozidaze
koje hidrolitički cepaju bazu od dezoksifosfatnog skeleta. Na taj način nastaje apirimidinsko mesto ili
apurinsko mesto koje se označava kao AP mesto. Specifične AP-endonukleaze prepoznaju mesto
gde nedostaje baza i zajedno sa fosfodiesterazama sekvencionalnim dejstvom isecaju dezoksifosfa-
tni preostali deo nukleotida. Praznina od jednog nukleotida u lancu DNK se popunjava pomoću DNK-
polimeraze i DNK-ligaze.
Spontana
3- 5
deza mi nacija 3
"' 5'
T G C A G T G T G C A G T G
II III III II 1 II III I i III II x li III
A C G T(C)A C
3' 5'- A C G TttOA C 3'
. Uracil-N-
U -< gfikozidaza
3'- 5'
T G C A G T G
II III 1 II 1 »1
A C G T AC
5'- 3*
Apirimidinska-
endonukleaza
DNK-polimeraza i
V DNK-ligaza 3" 5'
T G C A G T G T G C A G T G
II III III II 1 II Hl II III i 1 II II
A C G T § A C A C G T AC
3' 5'- 3'
PP. dCTP
Slika 20-27. Korekcija isecanjem baza.
C. TRANSKRIPCIJA
Osnovni genetski materijal organizma sadržan je u sekvenci dezoksiribonukleotida koji sačinja

vaju DNK. Ribonukleinska kiselina je radna kopija DNK kroz koju se taj osnovni genetski materijal is
kazuje (Slika 20-28). Biosinteza svih RNK ostvaruje se procesom transkripcije, prepisivanjem redos-
leda nukleotida sa lanca DNK koja služi kao matrica. Informaciona RNK koja predstavlja transkripte
DNK
T R A N S K R I P C I J A
I i i
5S
55 -\
28S
GPPP AAA ,5 e?s
18S
iRNK
tRNK rRNK
Slika 20-28. Ekspresija genetske informacije transkripcijom.

određenih regiona DNK prenosi u narednoj fazi, genetsku informaciju na određenu sekvencu amino-
kiselina - polipeptidnog lanca.
Kao i sve druge faze u metabolizmu nukleinskih kiselina i biosintezi proteina, sinteza RNK mole
kula je vrlo komplikovan proces koji uključuje razne enzime i odgovarajuće proteine. RNK-polimeraza
je enzim dirigovan matricom koji sintetiše RNK. Sintetisana RNK je komplementarna sa lancem-
matricom DNK (antisense lanac) i identična sa drugim lancem koji nije matrica (sense lanac). Lanac
DNK koji nije matrica se naziva kodirajući lanac jer njegova sekvenca je identična sekvenci iRNK,
samo što sadrži timin umesto uracila što se vidi na sledećoj šemi.
DNK
5' - TTTGGACAACGTCCAGCGATC - 3' Lanac koji nije matrica (+); kodirajuća sekvenca
«
"sense" lanac
3' - AAACCTGTTGCAGGTCGCTAG - 5' Lanac-matrica (-)
"antisense" lanac
RNK
5' - UUUGGACAACGUCCAGCGAUC - 3' RNK-transkript
Proces transkripcije je selektivan jer se od jednog određenog regiona DNK mogu sintetisati raz
ni transkripti. Selektivnost procesa transkripcije je odraz signala koji su zapisani u sekvenci nukleoti-
da DNK. Ovi signali utiču na RNK-polimerazu gde da započne transkripciju, koliko često da se zapo
čne transkripcija i gde da se transkripcija zaustavi. Biohemijska raznolikost različitih tkiva jednog or
ganizma je posledica selektivnosti procesa transkripcije. Druga važna osobina transkripcije je da
mnogi RNK transkripti podležu raznim modifikacijama - post-transkripcionim promenama (termi-
nalne adicije, modifikacije baza, interno isecanje) što ima za rezultat prevođenje inaktivnog primar
nog transkripta u funkcionalnu molekulu.
Struktura RNK
Postoje tri glavna tipa RNK koje sudeluju u biosintezi proteina: ribozomska RNK (rRNK), tran
sportna RNK (tRNK) i informaciona (messenger) RNK (iRNK) (Slika 20-28). Sva tri tipa RNK kao i
DNK su nerazgranati polimerni molekuli sastavljeni od nukleotida povezanih fosfodiestarskim veza
ma (Slika 20-2). RNK se razlikuju u odnosu na DNK na osnovu: veličine jer su sve RNK manje od
DNK, šećera - riboze i pirimidinske baze - uracila umesto timina. RNK se međusobno razlikuju po ve
ličini, funkciji i specijalnim strukturnim modifikacijama.
Ribozomska RNK
Ribozomska RNK (rRNK) zajedno sa brojnim različitim proteinima ulazi u sastav ribozoma -
kompleksnih struktura u kojima se odvija sinteza proteina. rRNK se javljaju u tri različite veličine
(23S, 16S i 5S) kod prokariota i u mitohondrijama eukariota. Kod eukariota postoje četiri rRNK (28S,
18S, 5,8S i 5S). S je Svedbergova jedinica ili sedimentaciona jedinica koja zavisi od molekulske ma
se i oblika molekule, tako da ovo nije aditivna veličina. Sve rRNK u ćeliji sačinjavaju oko 80 % od
ukupne RNK. rRNK su stabilni molekuli sa specifičnom trodimenzionalnom strukturom koji imaju od
ređenu ulogu u procesu translacije. Utvrđeno je da neki molekuli rRNK imaju katalitičku aktivnost u
stvaranju peptidne veze1.
1
Do ovog otkrića se verovalo da su svi enzimi po svojoj hemijskoj strukturi proteini.
Transportna RNK htf

Transportna RNK (tRNK) je najmanji molekul RNK (4S) sa prosečno 80 nukleotida. Postoji naj
manje jedna specifična tRNK za svaku aminokiselinu od ukupno 20 koje su prisutne u proteinima.
Zajedno one sačinjavaju oko 15 % od ukupne RNK u ćeliji. Svaka tRNK služi kao adaptacioni mole
kul koja nosi specifičnu aminokiselinu na mesto sinteze proteina gde ona prepoznaje genetski kod
koji diktira dodavanje aminokiselina na rastući peptidni lanac. Struktura t-RNK se karakteriše sa ne
koliko specifičnih osobina i one su u funkciji adaptivne uloge koju ima ova RNK. t-RNK sadrže neuo
bičajene ili modifikovane baze poput dihidrouridina, 3-metilcitidina, itd. (Slika 20-29). Druga važna ka
rakteristika tRNK je postojanje intralančanih veza između komplementarnih baza. Ove vodonične ve
ze uslovljavaju sekundarnu strukturu koja se može okarakterisati kao trolisna detelina. Postoje četiri
kraka, od kojih tri imaju na kraju i petlju. Funkciju adaptera tRNK ostvaruje sa dve specifične struk
turne karakteristike. Prva je akceptorski krak koji ne sadrži petlju, ali na 3'-kraju ima specifičnu
Akceptorski krak
T«FC petlja
M* T 64
D petlja Akceptorski
krak
Varijabilna
petlja
Antikodonski
krak
Antikodonska 'A Antikodon

petlja
R=purin
Y=pirimidin
modifikovane baze
Antikodon b)
Slika 20-29. Struktura transportne RNK. a) Sekundarna struktura tRNK u vidu trolisne dete-
line; b) Uvijena tercijerna struktura tRNK u vidu slova L.
sekvencu CCA koja gradi kovalentnu vezu sa odgovarajućom aminokiselinom. Druga strukturna ka
rakteristika se ispoljava na antikodonskom kraku koji na svojoj petlji sadrži sekvencu od tri nukleotida
- antikodon koji omogućava vezivanje za specifičan kodon na iRNK. tRNK poseduje još tri druge
strukturne karakteristike: D petlju, T*FC petlju i varijabilnu petlju. D petlja je dobila ime po dihidrouri-
dinu, T^FC petlja sadrži sekvencu timin, pseudouridin i citozin. Funkcije ovih petlji nisu u potpunosti
razjašnjene, ali verovatno imaju značaj u vezivanju za određena mesta u ribozomima. Varijabilna
petlja je dobila ime po tome što broj nukleotida u njoj varira i po tome se pojedine tRNK međusobno
razlikuju. Pored sekundarne strukture i tercijerna struktura je u funkciji tRNK da vezuje za sebe od
govarajuću aminokiselinu reakcijom koju katalizuje određeni enzim (Slika 20-46). Tercijernu strukturu
održavaju vodonične veze između baza koje nisu-sparene u sekundarnoj strukturi, kao i bazni tripleti
u prostoru. Ovakva specifična "L struktura" tRNK omogućava interakciju sa specifičnom aminoacil-
tRNK-sintetazom koja katalizuje reakciju karboksilne grupe aminokiseline sa 3'-OH krajem tRNK.
Informaciona RNK
Informaciona RNK (iRNK) obuhvata samo oko 5 % od ukupne RNK u ćeliji. iRNK je najheteroge-
nija RNK u pogledu veličine. Ona nosi genetsku informaciju sa DNK u citozol, gde se koristi kao mat
rica za sintezu proteina. Prokariotske iRNK i eukariotska iRNK pokazuju više međusobnih razlika:
(1) Prva razlika je u tome što su iRNK prokariota policistronske što znači da jedna iRNK sadrži
kodirajuće informacije za nekoliko polipeptidnih lanaca. Suprotno ovome eukariotska iRNK kodira
samo jedan polipeptidni lanac i označena je kao monocistronska. Cistron je sekvenca DNK ko
ja sadrži kodirajuću informaciju za polipeptid kao i nekoliko signala koji su neophodni za funkciju
ribozoma.
(2) Druga razlika se zasniva na različitim putevima transkripcije iRNK kod eukariota i prokariota. Na
prokariotskoj iRNK odmah nakon transkripcije odvija se translacija na ribozomima. Eukariotska
iRNK nakon transkripcije podleže modifikacijama koje stvaraju funkcionalno aktivni molekul
iRNK. Prokariotske iRNK se transkribuju kao funkcionalni aktivni molekuli (nema obrade trans-
kripta) i imaju kratak poluživot od 1 do 2 minuta.
(3) Prokariotska iRNK na početnom 5'-kraju sadrži nekodirajući, čeoni niz koji ne kodira sintezu pro
teina. U okviru ovog čeonog niza nalazi se tetranukleotid Šajn-Dalgarnov niz (AGGA) koji je
komplementaran nizu nukleotida na 3'-kraju rRNK 16S i ovaj niz omogućava povezivanje iRNK
sa malom subjedinicom ribozoma. Nekodirajući niz se završava start kodonom (AUG, GUG) sa
kojim počinje kodirajući niz. Kodirajući niz se sastoji od tripleta nukleotida (kodona), čiji redosled
određuje redosled aminokiselina u proteinima. Kodirajući niz se završava STOP kodonom (UAA,
UGA, UAG) i za koga se opet nalazi nekodirajući niz. Eukariotske iRNK u citoplazmi se nalaze
slobodne i vezane za poliribozome. Na 5'-kraju nalazi se 5'-kapa koja se sastoji od 7-
metilgvanozina vezanog suprotno od uobičajene 3',5'-fosfodiestarske veze pomoću 5'-5' trifosfa-
tnog mosta (Slika 20-30). Iza 5'-kape sledi nekodirajući niz (čeoni) koji se završava (AUG) - Start
kodonom. Posle njega sledi kodirajući niz, koji se završava stop kodonom (UAA, UAG, UGA). Na
3'-kraju molekule nalazi se duga sekvenca adenin-nukleotida (poli-A rep). Na 5'-kraju iRNK nema
Šajn-Dalgarnovog niza, ali neke iRNK imaju nizove nukleotida (od po 20 nukleotida) koji su kom
plementarni 3'-kraju ribozomske RNK 18S. iRNK sa 5'-kapom vezuje se za malu subjedinicu ri
bozoma. Primarni transkript iRNK podleže obradi putem kovalentnih modifikacija (kada dobija 5'-
kapu i 3'-poliA rep) i isecanjem introna.
Nekodirajući Kodirajući
r e i o n region
5'-kapa 9 Poli-A rep
A
-\ ' ^
Gppp •JJ ^pApApApA-OH
5'-kraj 3'-kraj
Slika 20-30. Struktura eukariotske iRNK : 5'kapa od 7-metilgvanozina vezanog sa trifosfat-

nom grupom (Gppp), nekodirajući region, kodirajući region i poli-A rep (niz adeninskih nuk
leotida vezanih fosfatnim grupama).
Pored ove tri glavne RNK kod eukariota postoje: heterogene RNK (hnRNK) i male nuklearne
RNK (snRNK). Heterogeni RNK molekuli se direktno transkribuju sa DNK i od njih se kasnije formira
iRNK procesima isecanja introna. Mali nuklearni RNK molekuli u kompleksu sa nekoliko proteina
grade male nuklearne ribonukleoproteinske partikule (snRNP) koje sudeluju u procesima isecanja in
trona.
Mehanizam sinteze RNK
Sinteza RNK se odvija dejstvom RNK-polimeraze i donekle je slična procesu replikacije DNK.
Sličnosti se ispoljavaju u tome što sinteza RNK zahteva tačnu i efikasnu inicijaciju, elongaciju lanca u
pravcu 5'->3' (pri čemu se polimeraza pomera u pravcu 3'-»5' duž matrice) i određenu terminaciju.
Pored ovih sličnosti postoje i razlike od replikacije:
• Transkripcija započinje istovremeno na više mesta za razliku od replikacije, bez obzira da li se
radi o eukariotima ili prokariotima.
• U ćeliji se nalazi mnogo više molekula RNK-polimeraze nego DNK-polimeraze.
• RNK-polimeraza je mnogo sporija od DNK-polimeraze (efikasnost RNK-polimeraze je 50-100
nukleotida u sekundi).
• Tačnost polimerizacije RNK je mnogo manja nego kod DNK što je i dozvoljeno jer pogrešni RNK
molekul se jednostavno ukloni i sintetiše se novi.
RNK-polimeraza katalizuje sledeću reakciju:
(rNMP)n + rNTP > (rNMP)n+1 + PPj

gde (rNMP)n predstavlja lanac RNK koji se sintetiše u 5'->3' pravcu komplementarno sa DNK matri
com; rNTP su ribonukleozid-5'-trifosfat (u kompleksu sa Mg+2) koji se dodaju na rastući lanac RNK.
Za razliku od DNK-polimeraza, RNK-polimeraza ima sposobnost da započne sintezu lanca RNK.
RNK-polimeraza inicira sintezu lanca RNK polimerizacijom dva ribonukleotida (rNTP), obično dva
purinska nukleotida. Inicijacijom lanca RNK stvara se 5'-trifosfatni kraj.
pppN-3'OH + pppN-3'OH -> pppNpN-3'OH + PPj

pppN-3'OH označava nukleozid-trifosfat (NTP) koji sadrži 5'-trifosfat i 3'-hidroksilnu grupu.
Reakcijom inicijacije nastaje prva fosfodiestarska veza novog lanca RNK, njegov produkt, dinu-
kleozid-tetrafosfat, je dinukleotid sa trifosfatom na 5'-kraju i sa OH-grupom na 3'-kraju, koja je
spremna da primi sledeći rNTP u prvoj reakciji elongacije. RNK se sintetiše u pravcu 5'->3' antipara-
lelno u odnosu na matricu DNK. Matrica se kopira analogno sintezi DNK samo što se sparuje baza G
sa C na RNK, a T na matrici DNK sa A na RNK dok se A na matrici sparuje sa U na RNK (Slika 20-
31).
Slika 20-31. Komplementarnost baza pri sintezi RNK.
RNK-polimeraza
• Struktura RNK-polimeraze i njene osobine se značajno razlikuju između prokariota i eukariota i te
razlike uslovljavaju posebne mehanizme transkripcije kod njih. Bakterije imaju jednu vrstu RNK-
polimeraze koja sintetiše sva tri oblika RNK (iRNK, tRNK i rRNK). Poseban oblik RNK-polimeraze je
primaza, enzim koji sintetiše RNK-prajmere neophodne za inicijaciju procesa replikacije. Najvažnija
osobina RNK-polimeraze prokariota je da ima sposobnost prepoznavanja mesta početka transkripci
je na lancu DNK. RNK-polimeraza se vezuje za određenu sekvencu nukleotida koja se naziva pro-
motorski region na početku segmenta DNK koja se transkribuje. RNK-polimeraza stvara komple-
mentarnu kopiju lanca-matrice i prepoznaje sekvencu nukleotida na lancu DNK koji označava kraj
transkripcije (terminacioni region). RNK-polimeraza prokariota je multimerni enzim koji se sastoji iz
jezgra u kome se nalazi pet subjedinica 2a, p, p' i u). Svaka subjedinica ima odgovarajuću ulogu: a
subjedinice iniciraju samu polimeraznu aktivnost, p je katalitička subjedinica koja stvara fosfodiestar-
sku vezu, p' se vezuje za lanac-matricu. Subjedinice jezgra enzima su odgovorne za 5'->3' polimera
znu aktivnost, ali one nemaju sposobnost prepoznavanja promotorskog regiona. Van jezgra enzima,
a u sklopu holoenzima nalazi se 6 subjedinica koja omogućava polimerazi da prepozna promotorski
region na DNK i da se specifično veže za njega (Slika 20-32).
Jezgro enzima
v_ _y
Holoenzim
Slika 20-32. Struktura prokariotske RNK-polimeraze.
Proces transkripcije kod prokariota

Proces transkripcije kod prokariota se odvija u tri faze koje su označene kao: inicijacija, elongaci-
ja i terminacija.
(1) Inicijacija transkripcije

Transkripcija započinje vezivanjem 5 subjedinice RNK-polimeraze za promotorski region na DNK
što ujedno određuje i specifičnost transkripcije tog gena. Promotorski region je definisan postojanjem
određenih sekvenci nukleotida između dva karakteristična bloka (Slika 20-33). Ovi blokovi su zapra
vo šestočlani nizovi nukleotida koji se nalaze na određenom odstojanju od starta tj. od mesta početka
sinteze prvog nukleotida. Pozicije nukleotida prema 3'-kraju DNK se nazivaju "uzvodne" i obeležava-
ju brojevima sa negativnim predznakom. Baze sa negativnim predznakom ne kodiraju RNK. Pozicije
prema 5'-kraju DNK se označavaju "nizvodne" i obeležavaju brojevima sa pozitivnim predznakom.
One kodiraju sintezu RNK. Prva baza na početku transkripcije označena je sa + 1. Baze u promotor-
skom regionu se označavaju negativno. Prvi blok je Pribnovljev blok odnosno niz od šest nukleotida
(TATAAT) koji se nalazi na rastojanju od 8 do 10 nukleotida uzvodno od transkripcionog početka.
Sekvenca u okviru promotor

regiona koju prepoznaje
holoenzim RNK-polimeraze
Start
transkripcije
-35 Pribnovljev
sekvenca blok
5' TTGACA -25 baza TATAA T -10 baza
DNK
3' 5'
Slika 20-33. Struktura promotorskog regiona prokariota.

Drugi blok je označen kao -36 sekvenca (TTGACA) i lociran je na oko 35 baza uzvodno od transkri-
pcionog početka i isto tako njega prepoznaje RNK-polimeraza. Mutacija na Pribnovljevom bloku ili -
35 sekvenci može da utiče na transkripciju gena. Glavno mesto kontrole procesa transkripcije se od
vija u fazi inicijacije transkripcije i to na nivou prepoznavanja i vezivanja RNK-polimeraze za promo-
torski region. Promotorski region ima dvostruki značaj. Pored vezivanja polimeraze za njega i počet
ka procesa transkripcije on određuje i pravac transkripcije jer se promotor nalazi uzvodno od mesta
početka transkripcije na lancu-matrici DNK, a sinteza transkripta RNK se onda odvija nizvodno.
Transkripciona jedinica obuhvata region od promotora do terminacionog regiona, a proizvod trans
kripcije RNK-polimerazom je primarni transkript.
(2) Faza elongacije

Nakon prepoznavanja promotorskog regiona, RNK-polimeraza započinje sintezu transkripta na
osnovu matrice DNK. Ona izabira odgovarajući rNTP i stvara fosfodiestarsku vezu sve dok se ne po
stigne puna dužina lanca RNK ili transkripta RNK. Posle vezivanja dva nukleotida 5 faktor se osloba
đa i sinteza transkripta se nastavlja polimeraznom aktivnošću RNK-polimeraze (Slika 20-34). Trans
kript ostaje vezan za DNK 3'-krajem u dužini od oko 10 nukleotida, a rastući 5'-kraj je slobodan. Za
razliku od DNK-polimeraze, RNK-polimeraza kao što smo videli ne zahteva prajmer, ali isto tako ne
ma egzo- i endonukleaznu aktivnost. Enzim nema sposobnost provere tačnosti transkripcije niti mo
gućnost ispravke eventualnih grešaka. Greške u kopiranju na RNK tj. pogrešno inkorporirani nukleo-
tid se javlja na svakih 10 4 -10 5 nukleotida, i one su mnogo veće nego kod replikacije DNK. Učestalost
grešaka je adekvatna za transkripciju zato što kopija RNK služi za sintezu proteina i taj stepen greš
ke je dozvoljen. U cilju očuvanja genoma greške u slučaju DNK nisu dozvoljene, jer su kopije u repli-
kaciji trajne, tako da ima mnogo više stupnjeva u kontroli replikacije DNK.
Promotorski Transkripciona Terminacioni

region jedinica region 3'
5'
DNK
5'
RNK-polimeraza \
<LiiT^ Ro faktor3'
DNK
RNK
3' TTTTTT^'
©
5'
5' TTTT
Slika 20-34. Faze u sintezi primarnog transkripta RNK kod prokariota.
Lanac DNK koji služi kao matrica se može kopirati samo, ako su lanci duplog heliksa DNK razd
vojeni. Vezivanjem enzima za matricu dolazi do lokalnog odvrtanja duplog heliksa DNK i stvaranja
transkripcionog balona. Separacija lanaca se odvija duž molekula DNK u pravcu RNK sinteze, uz
oslobađanje nascentnog lanca RNK kako se on pomera. Elongacija lanaca RNK zahteva privremenu
razdvojenost lanaca molekula DNK za razliku od replikacije gde je ona trajna. Kako se RNK-
polimeraza pomera između lanaca duplog heliksa, stvaraju se pozitivni supemavoji ispred mesta
transkripcije i negativni supemavoji iza njega (Slika 20-35). Pozitivni supemavoji se neutrališu dejs-
tvom žiraze, a negativni pomoću topoizomeraze I.
RNK-
*— Negativni Transkripcioni Pozitivni —-

supernavoj balon supernavoj
Slika 20-35. Stvaranje pozitivnih i negativnih supernavoja u procesu elongacije transkrip

cije pomera njem RNK-polimeraze.
(3) Terminacija transkripcije

Adicija nukleotida se nastavlja sve do specifičnog terminacionog signala na matrici DNK. Termi
nacija podrazumeva disocijaciju jezgra RNK-polimeraze sa matrice. Jezgro i a subjedinica se reaso-
ciraju stvarajući ponovo holoenzim koji je spreman za inicijaciju drugog ciklusa transkripcije. Kod E.
coli terminacija transkripcije se odvija na dva načina: p-(ro) faktor zavisnom terminacijom i p-faktor
nezavisnom terminacijom transkripcije.
p-faktor zavisna terminacija zasniva se na prepoznavanju terminacione sekvence pomoću
terminacionog proteina, p (ro). p-faktor ima ATP-aznu aktivnosLi vezuje se za 3'-kraj lanca RNK što
destabilizuje vezu između polimeraze i matrice i dovodi do disocijacije polimeraze i terminacije trans
kripcije (Slika 20-34).
Kod p-faktor nezavisne terminacije identifikovane su specifične strukture na terminacionom re-
gionu. Prva struktura se zasniva na postojanju 2 simetrična regiona bogatih GC parovima, koja stva
ra petlju - oblika "ukosnice" na lancu RNK (Slika 20-36). Drugi segment je region nizvodno na matrici
(b) / N x
N N
I I
N C
(a) G•C A•T /
G •
bogat region C
C • G
5' ••• NNAAGCGCCGNNNNCCGGCGCTTTTTTNNN ••• 3' D N K
c . G
3> . . . NNTTCGCGGCNNNNGGCCGCGAAAAAANNN •••5' matr
'«» G • C
C • G
R N K
5' ••• NNAAGCGCCGNNNNCCGGCGCUUUUUU-OH 3" G • C
transkript A • U
A • U
. . . NNNN UUUU-OH 3'
Slika 20-36. Terminacija transkripcije : a) specifične strukture na matrici DNK; b) stvaranje

strukture "ukosnice" na primarnom transkriptu RNK.
koji sadrži sekvece bogate A nukleotidima. Stvaranje ukosnice na lancu RNK destabiliše vezu izme
đu polimeraze i matrice. Ova veza se dodatno destabiliše sa slabijom vezom između AU parova ba
za iza ukosnice koji su formirani između matrice i RNK. Većina gena u E.coli završa transkripciju
ovim putem. *
Proces transkripcije kod eukariota
Transkripcija eukariotskih gena je mnogo komplikovaniji proces od transkripcije kod prokariotskih

ćelija. U nukleusu eukariota postoje tri različite klase RNK-polimeraza koje se razlikuju po tipu RNK
koju sintetišu, strukturi subjedinica i po koncentraciji u kojoj su zastupljene. RNK-polimeraze eukario
ta sadrže više subjedinica u odnosu na prokariotsku RNK-polimerazu. U prošeku RNK-polimeraze
imaju 10 subjedinica. Svaka klasa RNK-polimeraze prepoznaje određeni tip gena. RNK-polimeraza I
sintetiše prekursore velikih rRNK (28S, 18S i 5,8S) u nukleusu. RNK-polimeraza II sintetiše prekurso-
re iRNK, koji translacijom produkuju proteine. RNK polimeraza II isto tako sintetiše male nuklearne
RNK (snRNK). RNK-polimeraza III produkuje male RNK, uključujući tRNK, male rRNK (5S) i neke
snRNK. Pored nukleusa RNK-polimeraza se nalazi i u mitohondrijama i ovaj oblik enzima je sličan
RNK-polimerazi prokariota.
RNK-polimeraze eukariota se međusobno razlikuju po svojoj osetljivosti na toksin a-amanitin.
RNK-polimeraza II je inhibirana a-amanitin toksinom koga proizvodi otrovna pečurka Amanita phal-
loides. Preostale dve RNK-polimeraze su mnogo manje osetljive na ovaj toksin, a-amanitin gradi
čvrst kompleks sa RNK-polimerazom II, i tako inhibira sintezu iRNK, a samim tim i sintezu proteina.
Inicijacija procesa transkripcije je komplikovanija nego kod prokariota jer eukariotska RNK-
polimeraza nema svojstvo da samostalno inicira transkripciju. Inicijaciji transkripcije prethodi veziva
nje raznih transkripcionih faktora za promotor. Promotorske sekvence kod eukariotske DNK su veće,
mnogo komplikovanije i varijabilnije nego kod prokariota. Promotorski region za RNK-polimerazu sa
drži sekvencu TATA ili Hognesov blok, 25 nukleotida uzvodno od mesta početka transkripcije iRNK
(Slika 20-37). TATA blok igra centralnu ulogu u inicijaciji transkripcije i kontroli ekspresije mnogih ge
na. Druga sekvenca se nalazi između 70 i 80 nukleotida uzvodno od transkripcionog početka i naziva
se CAAT blok.
-Sekvenca u okviru promotor regiona

koju prepoznaje RNK-polimeraza II Start
Hognesov transkripcije
CAAT
blok blok
(TATA)
5' 40 baza 25 baza 3'
DNK
3' 5'
Slika 20-37. Sekvenca promotora kod eukariotskih gena.
Kontrola procesa transkripcije kod eukariota
Ključno mesto u transkripciji eukariotskih gena i kontroli ekspresije gena je inicijacija transkripcije
koja se ostvaruje putem promotora. Aktivacija promotora vrši se pomoću trans-faktora ili transkrip
cionih faktora. Ispitivanja su pokazala da je za punu aktivnost promotora u genomu, potrebno prisu
stvo dodatnih karakterističnih nizova nukleotida, pojačivača ili stimulatora (eng. enhancers). Pro
motori i pojačivači su elementi DNK koji učestvuju u regulaciji transkripcije gena, pa su nasuprot
trans-faktorima, nazvani cis-eiementi. Pojačivači mogu biti locirani uzvodno (prema 5'-kraju) ili niz
vodno (prema 3'-kraju) od mesta starta transkripcije i mogu biti blizu ili na većoj udaljenosti (1000 pa
rova baza) od promotora.
Transkripcioni faktori (TF) prepoznaju karakteristične nizove u okviru promotora, vezuju RNK-
polimeraze i omogućavaju da transkripcija počne od tačno određenog mesta. Transkripcioni faktori
se mogu podeliti u tri grupe.
(1) Opšti ili osnovni TF su neophodni za transkripciju svih strukturnih gena. Oni se vezuju za pro
motor (TATA blok), vezuju se i za RNK-polimerazu i dovode je na mesto formiranja preinicijacionog
kompleksa (Slika 20-38). Transkripcioni faktori se zajedno sa RNK-polimerazom uzastopno vezuju
Slika 20-38. Formiranje preinicijacionog kompleksa (PIC) vezivanjem transkripcionih

faktora (TF) i RNK-polimeraze II (RNKpoll) za promotorski region (TATA).
za promotorski region u blizini mesta inicijacije transkripcije, gradeći preinicijacioni kompleks koji je
odgovoran za bazalnu brzinu inicijacije transkripcije. Do sada ih je otkriveno 7 (TF MA; TFIIB; TFIID;
TFIIE; TFIIF; TFIIH; TFIIJ). Oznaka II se odnosi na TF RNK-polimeraze II, mada se proces odvija sli
čno i kod RNK-polimeraze I i ///. Proces formiranja preinicijacionog kompleksa se odvija u više faza
sa određenim redosledom vezivanja TF. Najpre se TFIID vezuje za TATA blok, zapravo jedna subje-
dinica od multimernog proteinskog kompleksa TFIID. Subjedinica koja se prva vezuje označena je
kao TBP, od engleskog naziva TATA binding protein. Vezanom kompleksu TFIID pridružuju se po
tom TFIIA i TFIIB. Faktor TFIIF se vezuje za RNK-polimerazu II i sprovodi je do promotora. Ovaj
transkripcioni faktor ima sličnu ulogu kao a-faktor kod prokariota. Posle vezivanja enzima, kompleksu
se pridružuju i ostali faktori (TFIIE, TFIIH i TFIIJ) čime je završeno formiranje preinicijacionog kom
pleksa. Poslednja faza je aktivacija kompleksa sa TFIIH uz energiju koja se oslobađa hidrolizom
ATP. Ovako formirani preinicijacioni kompleks je izuzetno veliki i vrlo složenog sastava jer sadrži
najmanje 20 subjedinica transkripcionih faktora i 10 subjedinica RNK-polimeraze II. Svaka od kom
ponenti ovog kompleksa predstavlja potencijalno regulatorno mesto preko koga se utiče na inicijaciju
transkripcije, a samim tim i na ekspresiju gena.
(2) U drugu grupu TF spadaju faktori koji se vezuju uzvodno od mesta inicijacije transkripcije i
karakteristični su za gene koji su aktivni samo u nekim tkivima. Oni interaguju slabim elektrostatičkim
silama sa opštim transkripcionim faktorima dovodeći do inhibicije ili aktivacije inicijalcionog komplek
sa. Zapravo ovi faktori moduliraju bazalnu brzinu inicijacije transkripcije. Ako je mesto vezivanja ovih
faktora odvojeno od mesta vezivanja opštih transkripcionih faktora DNK se savija u petlju da bi omo
gućila njihovu interakciju (Slika 20-39). Ovi TF specifično prepoznaju samo promotore i pojačivače
onih gena čiju transkripciju regulišu, za razliku od opštih transkripcionih faktora koji se vezuju za
promotore svih gena koji se transkribuju. Vezivanje ovih transkripcionih faktora je kooperativno što is
to tako utiče na različite režime transkripcije u različitim tkivima. Kontrola aktivnosti ovih faktora de
šava se na nivou sinteze koja je tkivno specifična i vremenski uslovljena,
TATA blok n M I , TATA blok
Slika 20-39. Tkivno-specifična regulacija transkripcije. (PIC- preinicijacioni kompleks; T1,

T2, T3 i T4 transkripcioni faktori)
(3) inducibilni TF se vezuju takođe uzvodno od mesta inicijacije i neophodno je da se najpre aktivi
raju (fosforilacijom ili vezivanjem nekog liganda). Aktivnost ovih TF vezana je za dejstvo hormona ili
nekih drugih faktora spoljašnje sredine. Oni se za DNK vezuju, u okviru nizova sličnih pojačivačima,
koji se nazivaju elementi za odgovor na hormone ili druge signale. Inducibilni faktori dovode do se
lektivne aktivacije ili inaktivacije transkripcije gena u nekim tkivima, onda kada je to ćeliji potrebno. U
odsustvu ovih faktora, geni koji su pod njihovom kontrolom ostaju "zaključani".
Struktura transkripcionih faktora
Transkripcioni faktori se sastoje iz dva funkcionalna domena: domen koji se vezuje za DNK i
domen koji je odgovoran za aktivaciju transkripcije. Prema strukturnoj organizaciji DNK-vezivnog
domena oni se mogu podeliti na više grupa:
• TF sa DNK-vezivnim domenom koji se sastoji od 2 a heliksa povezanih petljom
• TF sa strukturnim motivom "Zn prsti"
• TF sa strukturnim motivom "leucinski rajsferšlus"
• TF sa 3 pločama
Strukture aktivacionih domena još uvek nisu dobro proučene, ali postoji dosta podataka o stva
ranju interakcije između proteina i DNK. Većina mehanizama koji se koriste u živim ćelijama za regu
laciju ekspresije gena uključuju interakciju DNK-protein. Baze koje se nalaze na ivicama velikog žlje-
ba duplog heliksa B-DNK sudeluju u vezivanju proteina za specifične sekvence. Ovo specifično vezi
vanje proteina za DNK podrazumeva brojne veze poput hidrofobnih interakcija, vodoničnih i jonskih
veza između aminokiselina i baza nukleotida. Na Slici 20-40 prikazane su neke od struktura različitih
transkripcionih faktora. Na primeru transkripcionog faktora sa motivom heliks-petlja-heliks prikazana
je i interakcija sa DNK.
Kl
Slika 20-40. Struktura TF i interakcija sa DNK. Strukturni motivi transkrip

cionih faktora: a) motiv heliks-petlja-heliks; b) motiv leucinskog rajsferšlusa.
Dejstvo antibiotika
Neki antibiotici deluju na nivou transkripcije tako što inhibiraju sintezu RNK i na taj način sprečavaju rast
ćelije bakterija. Antibiotik rifampicin inhibira inicijaciju transkripcije vezivanjem za |3 subjedinicu prokariot-
ske RNK-polimeraze i interferira sa stvaranjem prve fosfodiestarske veze. Rifampicin se koristi u tretmanu
tuberkuloze. Daktinomicin (ili aktinomicin D) je prvi antibiotik koji je primenjen u hemoterapiji tumora. On se
vezuje za matricu i interferira sa pomeranjem RNK-polimeraze duž lanca-matrice.
Post-transkripcione promene
Primami transkript je linearna kopija transkripcione jedinice i uglavnom predstavlja funkcionalno

neaktivni prekursorski molekul RNK. Stvaranje funkcionalno aktivnog molekula RNK podrazumeva
niz post-transkripcionih promena. Sinteza RNK se odvija kod prokariota i eukariota kao što smo videli
na približno sličan način. Razlikuje se u tome što se kod eukariota sinteza sva tri tipa RNK odvija u
jedru, a odatle se te RNK dalje transportuju posle post-transkripcionih modifikacija u citoplazmu i
ciljne organele ćelija. Kod prokariota ovaj proces je jednostavniji: nema jedra i prenosa primarnog
transkripta u citoplazmu. Bakterijska iRNK ne podleže nikakvim modifikacijama i odmah se uključuje
u proces translacije. Translacija bakterijske iRNK može da započne pre nego što se potpuno završi
transkripcija zato što ne postoji razdvojenost jedra i citoplazme. Proces translacije i transkripcije kod
bakterija se uporedo odvija. Eukariotska iRNK se sintetiše pomoću RNK-polimeraze U. Primarni tran
skript se ponekad naziva i hnRNK (na engleskom heterogenous nuclear RNK) i pre prelaska u citozol
značajno se modifikuje. iRNK podleže trima vrstama modifikacija:
1) Adicija 5'-kape
Prva reakcija koja se dešava na hnRNK je adi
cija 7-metilgvanozina na 5'-kraj stvaranjem neuobi
čajene 5'-5' trifosfatne veze (Slika 20-41). Dodava
nje gvanozin-trifosfata je katalizovano nuklearnim
>>7-metil-
gvanozin enzimom gvanilil-transferazom. Metilacija terminal-
nog gvanina se dešava u citozolu i katalizovana je
sa gvanin-7-metiltransferazom. Donor metil-grupe
je S-adenozilmetionin. Ukoliko je baza sledećeg
nukleotida adenin odvija se i dalja N6 metilacija
adenina. Cilj adicije 7-metilgvanozin kape je pove
ćanje stabilnosti iRNK jer je 5'-kraj na taj način zaš
tićen od dejstva nukleaza i olakšana je inicijacija
translacije.
jf N metilacija
Baza 1 ukoliko je baza A
2) Adicija poli-A repa
l\H H, Posle završetka transkripcije, transkript se čepa
O 0(CH3) na specifičnom mestu koje sadrži AAUAAA sekven-
cu. Odmah posle ovoga adira se između 100 i 250
O—P = 0 adenilat ostataka na 3'-kraj pomoću nuklearnog en
I
o zima poli A-polimeraze. Ova polimeraza nije dirigo-
Baza. vana matricom. Smatra se da formirani poli-A rep
CH
ima nekoliko funkcija: zaštita 3'-kraja od egzonu-
H H. kleaza, olakšava transport iRNK u citoplazmu i tran-
H slaciju pomoću ribozoma.
O 0(CH 3 )
O—P=0
I
O
Slika 20-41. Adicija 7-metilgvanozina

i formiranje 5'-kape na iRNK.
h
3) Isecanje introna
Eukariotske iRNK sadrže introne, nekodirajuće sekvence koje treba ukloniti sa primarnog trans-
kripta, pri čemu ostaju samo egzoni koji su kodirajuće sekvence. Ćelije različitih tkiva međusobno se
razlikuju po broju introna, kao i veličini introna koji se uklanjaju sa primarnog transkripta. Proces ise-
canja introna je dosta složen i uključuje izvestan broj enzima, zahteva energiju i male nuklearne ribo-
nukleoproteinske komplekse (snRNP) (Slika 20-42). Isecanje se dešava u splajzomu koji se sastoji
iz više komponenti pre svega snRNP i nekoliko regulatornih proteina. U toku isecanja introna oni
formiraju specifičnu strukturu - petlju koja se naziva lariat. Reakcija dovodi do oslobađanja introna i
dejstvom Ugaze dolazi do spajanja dva egzona.
Prekurzorska iRNK
Mesta iskrajanja
iRNK
Izdvojeni intron
Slika 20-42. Isecanje introna na iRNK eukariota.
Post-transkripcione modifikacije kod tRNK i rRNK su iste kod prokariota i eukariota. rRNK se sin-
tetiše u vidu pre-rRNK dugolančanih molekula koji se onda dejstvom endonukleaze isecaju na manje
molekule rRNK (Slika 20-43). Kod eukariota 4_5j^preribozomaina RNK služi kao prekursor za 18S,
28S i 5,8S rRNK, a kod prokariota za 23S, 16S i 5S. Eukariotska 5S rRNK se sintetiše pomoću RNK-
polimeraze III i posebno se modifikuje. Proteini koji ulaze u sastav ribozoma vezuju se za rRNK pre-
kursore pre i u toku post-transkripcionih modifikacija u nukleusu. Produkcija nekoliko molekula iz du
gog prekursorskog molekula je jedan od načina da se razne vrste rRNK stvaraju u ekvimolekularnim
količinama pre prelaska u ribozome.
45S prekurzorska rRNK
5' 3'
PPP"
Ribonukleaza
2
5,8S rRNK »S rRNK
5' 3' 5' 3*
Slika 20-43. Post-transkripcione modifikacije rRNK. Isecanje preribozomalne RNK na

rRNK dejstvom riboendonukleaze.
Modifikacije tRNK podrazumevaju najpre isecanja nepotrebnih sekvenci nukleotida sa primarnog

transkripta, a zatim dodavanje CCA sekvence na 3'-kraju transkripta pomoću nukleotidil-transferaze,
koji omogućava vezivanje odgovarajuće aminokiseline. Pored ovoga dolazi i do modifikacija nukleo
tida koji konačno stvaraju funkcionalnu tRNK sa specifičnom trodimenzionalnom strukturom. Modifi
kacija nukleotida dovodi do stvaranja neuobičajenih baza poput inozina, pseudoundina i ribo-timidina
kojih nema u drugim RNK. U ovim kovalentnim modifikacijama dolazi i do metilacije riboze na 2' O
poziciji. Pretpostavka je da se ovom modifikacijom postiže veća stabilnost fosfodiestarske veze na
alkalnu hidrolizu, a samim tim i veća stabilnost tRNK.
Klinički značaj alternativnog isecanja introna

Postavlja se pitanje značaja introna u eukariotskim genima jer se oni u toku prenosa genetske in
formacije uklanjaju. Veliki broj nukleotida inkorporiranih u introne se kasnije u post-transkripcionim
modifikacijama uklanja isecanjem introna. Za sintezu tih nukleotida kao i za sam mehanizam iseca
nja potrebna je velika količina energije što u stvari predstavlja rasipanje energije u organizmu. Prisus
tvo introna ima određenu ulogu u eukariotskim genima. Introni štite genetski materijal od oštećenja
spoljnim agensima poput hemikalija ili radijacije. Druga važna uloga introna je da se alternativnim
isecanjem introna povećava genetska raznovrsnost genoma bez povećanja ukupnog broja gena. Al
ternativno isecanje se može javiti ili na određenom stupnju razvoja ili u različitim tipovima ćelija. Pri-
meri alternativnog isecanja primarnog transkripta su opisani na velikom broju gena kao što je trans-
kript a-tropomiozina i transkript kalcitonina. Alternativnim isecanjem transkripta kalcitonina dobijaju
se dva peptida: kalcitonin (tireoideje) ili kalcitoninu sličan peptid (peptid sličan kalcitoninskom genu,
CGRP).
Abnormalnosti u isecanju dovode do mnogih oboljenja. Defekti u genu za (3-globin hemoglobina
dovode do poremećaja J3-talasemija. Ovi defekti su posledica mutacija u sekvenci gena za raspozna
vanje introna što vodi abnormalnom isecanju introna na p-globinskom transkriptu.
D. TRANSLACIJA
Genetska informacija koja se čuva u hromozomima prenosi se procesom transkripcije na iRNK.

U jedru se najpre sintetiše primarni transkript koji posle transkripcionih modifikacija prelazi u iRNK i
kroz nuklearne pore dospeva u citoplazmu. Informaciona RNK sada prenosi tu informaciju procesom
translacije na polipeptidni lanac. Proces genetske translacije zahteva genetski kod, kroz koji se in
formacija sadržana u sekvenci nukleotida nukleinskih kiselina prenosi na specifičnu sekvencu ami-
nokiselina polipeptidnog lanca. Svaka varijacija u sekvenci nukleotida dovodi do nepravilne ugradnje
aminokiselina u polipeptidni lanac što može dovesti do brojnih poremećaja u organizmu.
Genetski kod
Genetski kod je rečnik koji daje korespondenciju između sekvenci nukleotidnih baza i sekvence
aminokiselina. Dešifriranje genetskog koda je ukazalo da se svaka individualna reč u kodu sastoji iz
tripleta nukleotida. Ove genetske reci se zovu kodoni. Kodoni se nalaze u informacionoj RNK i u sas
tav njihov ulaze četiri baze: adenin (A), gvanin (G), citozin (C) i uracil (U). Ove četiri nukleotidne baze
kodiraju 20 aminokiselina. One daju 64 različite kombinacije koje su date u Tabeli 20-1. Sekvenca
nukleotida u kodonu se uvek piše u pravcu 5'->3'. Tabela 20-1 predstavlja neku vrstu rečnika koji se
koristi za translaciju sekvence kodona. Na osnovu tabele možemo videti da je aminokiselina uvek
kodirana odgovarajućom sekvencom nukleotida na iRNK. Primer za ovo je: kodon 5'-CAU-3' odgova
ra histidinu, a 5'-AUG-3' metioninu. Od ukupno 64 kodona 61 kodira 20 uobičajenih aminokiselina.
Tri preostala kodona (UAA.UAG i UGA) ne kodiraju aminokiseline već predstavljaju stop ili terminaci-
one kodone. Pojava jednog od ovih kodona u iRNK je signal za završetak sinteze polipeptidnog lan
ca. Triplet AUG je kodon za metionin i ujedno start signal tj. mesto od koga započinje očitavanje
iRNK.
V. Spasojević-Kalimanovska: Biosmteza proteina 20-39
Tabela 20-1. Genetski kod.
5>-kraj 3'-kraj
U C A G
Phe Ser Tyr Cys U
U Phe Ser Tyr Cys C
Leu Ser Stop Stop A
Leu Ser Stop Trp G
Leu Pro His Arg U
C Leu Pro His Arg C
Leu Pro Gln Arg A
Leu Pro Gln Arg G
Me Thr Asn Ser U
A lle Thr Asn Ser C
lle Thr Lys Arg A
Met Thr Lys Arg G
Val Ala Asp Gly U
G Val Ala Asp Gly C
Val Ala Glu Gly A
Val Ala Glu Gly G
Varijacije u sekvenci nukleotida dovode do promene u genetskom kodonu. Promena samo jedne
nukleotidne baze na lancu iRNK može dovesti do sledećih promena (Slika 20-44):
• "Silent" mutacija - kodon koji sadrži promenjenu bazu može da kodira istu aminokiselinu.
Primer za ovo je kodon za serin UCA. Kada se promeni treća baza nastaje UCU što još uvek
kodira serin. Ovakva mutacija je silent ili ćutljiva ili maskirana.
• "Missense" mutacija - zamena baze u kodonu ugrađuje različitu aminokiselinu. Primer za ovo
je ukoliko se u kodonu za serin UCA promeni prva baza CCA to onda odgovara prolinu.
• "Nonsense" mutacija - zamena jedne nukleotidne baze stvara terminacioni kodon. Ako se u
kodonu za serin UCA izvrši zamena druge baze nastaje UAA koja dovodi do terminacije
translacije na tom stupnju.
UAA
Terminacioni kodon
Nonsense mutacija
UCA
Kodon za seriin
Missense Silent mutacija
mutacija
u cm
CCA Kodon za serin
Kodon za prolin
Slika 20-44. Efekti varijacija u nukleotidima jednog kodona.

Karakteristike genetskog koda su da više različitih kodona određuje jednu aminokiselinu. Većina
aminokiselina ima više kodona izuzev triptofana i metionina koji imaju po jedan. Zbog ovoga se kaže
da je genetički kod izrođen. Tako na primer serin kodiraju 6 tripleta nukleotida (AGU, AGC, UCU,
UCC.UCG i UCA). Kodoni jedne aminokiseline su vrlo slični i razlikuju se obično samo po jednom
nukleotidu. Ova osobina genetskog koda služi kako bi se minimizirala opasnost od tačkaste mutacije.
Genetski kod je specifičan jer uvek kodira istu aminokiselinu. Ispitivanja procesa translacije na razli
čitim biološkim vrstama pokazala su da je kodirajući signal za aminokiselinu uvek isti što ukazuje na
univerzalnost genetskog koda. Genetski kod se očitava kontinuirano bez preklapanja i zareza. Kodi-
rajuća sekvenca iRNK se očitava pomoću ribozoma startujući od inicijalnog kodona (AUG) kontinui
rano tri po tri baze bez ikakvog zastoja sve do stop kodona. Okvir očitavanja iRNK predstavlja niz
sukcesivnih tripleta nukleotida. Ukoliko se javi mutacija u ovom okviru očitavanja tj. ako se jedan
nukleotid ubaci ili izbaci onda je promenjena i sekvenca aminokiselina (Slika 20-45).
iRNK
Ser Ser Tyr Gly

M—> Adicija U
ICACCUAUGGCU
5 kra
'" J "s& V IST^ 3'-kraj
Delecija C
c
l^CÛGGCU
Ser Leu Trp
Slika 20-45. Očitavanje sekvece aminokiselina na iRNK. Uticaj

promene jedne nukieotidne baze na sekvencu aminokiselina.
Komponente potrebne za proces translacije
Sinteza polipeptidnog lanca zahteva veliki broj komponenata: aminokiseline, iRNK koja nosi in
formaciju za sintezu polipeptidnog lanca, tRNK, ribozome, izvore energije, enzime i proteinske fakto
re neophodne za inicijaciju, eiongaciju i terminaciju ovog procesa. Sve ove komponente se nalaze u
citozolu gde se ovaj proces sinteze i odvija.
Translacija zahteva prisustvo svih aminokiselina koja se nalaze u novosintetisanom proteinu.
Ukoliko nedostaje neka aminokiselina u ćeliji, ili ukoliko se radi o nedostatku esencijalne aminokiseli
ne, proces translacije se zaustavlja kada dostigne odgovarajući kodon. Važno je imati sve esencijal
ne aminokiseline u dovoljnim količinama u ishrani kako bi sinteza proteina bila kontinuirana.
Svaka aminokiselina ima najmanje jednu specifičnu transportnu RNK (tRNK). U humanom or
ganizmu postoji najmanje 50 vrsta tRNK, dok bakterijske sadrže 30 do 40 vrsta. Pošto postoji dvade
set različitih aminokiselina, proizilazi da neke aminokiseline imaju više od jedne specifične tRNK.
Primer za ovo su sve aminokiseline koje su kodirane sa nekoliko kodona poput arginina koji ima šest
kodona. Kao što je već rečeno struktura tRNK je u funkciji ove kiseline. Dve strukture su od poseb
nog znapaja za adaptersku ulogu koju ima tRNK: (1) akceptorski krak tRNK sa CCA sekvencom za
koju se vezuje aminokiselina; (2) antikodon za prepoznavanje kodona određene aminokiseline na
iRNK (Slika 20-30). Aminokiselina koja je kovalentno vezana za tRNK molekulu je aktivirana i to je
preduslov za ugradnju aminokiseline u polipeptidni lanac.
Sinteza ammoacil-tRNK
Aminokiselina
Vezivanje aminokiseline za odgovarajuću
tRNK katalizuje enzim aminoacil-tRNK-sintetaza. Aminoacil-tRNK S* ATP
Postoji specifičan enzim za svaku tRNK koja pre
poznaje odgovarajuću aminokiselinu. Aminoacil-
tRNK-sintetaza katalizuje kovalentno vezivanje
aminokiseline na 3'-kraj CCA sekvence odgovara
juće tRNK. Reakcija zahteva energiju u vidu ATP
koji se razlaže na AMP i PPJ; reakcija se odvija u
dva stupnja: najpre se enzim putem AMP vezuje
za aminokiselinu, da bi u drugom stupnju došlo do
vezivanja aminokiseline za tRNK i oslobađanja
enzima i AMP. Stvara se aminoacil-tRNK (Slika
20-46). PPj se dalje trenutno razlaže tako da je
reakcija ireverzibilna. Obzirom da nastaje AMP, za
vezivanje jedne aminokiseline za odgovarajuću
tRNK potrebna su dve molekule ATP. Stvorena
estarska veza između 3'-OH grupe nukleotida i
karboksilne grupe aminokiseline je dovoljno
energetski bogata veza da se u procesu translacije
oslobođena energija iskoristi za građenje peptidne
veze. Aminoacil-tRNK-sintetaza je jako specifičan
enzim koji prepoznaje aminokiselinu i
odgovarajuću tRNK i odgovoran je za tačnost Aminoacil-tRNK
procesa translacije genetske poruke.
Slika 20-46. Aktivacija aminokiseline u vi
du aminoacil-tRNK.
Funkcionalne komponente ribozoma

Biosinteza proteina odvija se u ćelijskim organelama ribozomima. Ribozomi su veliki ribonukleo-
proteinski kompleksi koji sadrže rRNK i veliki broj različitih proteina. Struktura i funkcija ribozoma
prokariota i eukariota je slična (Slika 20-47). Svi ribozomi se sastoje iz dve subjedinice, a međusobno
se razlikuju po tome što su ribozomi eukariota veći. Veličina ribozoma i njihovih subjedinica general
no se izražava u koeficijentima sedimentacije, S (Svedbergovim jedinicama). Ribozomi prokaroita su
veličine 70S (velika subjedinica 50S i mala subjedinica 30S), a eukariota 80S (velika subjedinica 60S
i mala subjedinica 40S). Druge razlike između prokariotskih i eukariotskih ribozoma odnose se na
broj i veličinu rRNK kao i na broj ribozomskih proteina.
Prokariotski i eukariotski ribozomi su slične strukture i imaju istu osnovnu funkciju, tj. to su fabrike
za sintezu proteina. Prokariotski ribozomi sadrže 3 molekula ribozomske RNK (rRNK), dok eukariot
ski ribozomi sadrže četiri molekula rRNK (Slika 20-47). U okviru lanaca rRNK postoje intramoleku-
larne veze koje proističu iz parova baza komplementarnih sekvenci nukleotida u različitim delovima
ovog molekula. Ovo formiranje duplih regiona je slično kao kod tRNK. Novija ispitivanja su ukazala
da rRNK imaju centralnu i vrlo aktivnu ulogu u sintezi proteina. Ribozomskih proteina ima mnogo više
kod eukariota nego kod prokariota; ovi proteini imaju više uloga u strukturi i funkciji ribozoma i u inte
rakcijama drugih komponenti translacionog sistema.
Ribozomi imaju dve strane za vezivanje molekula tRNK, A i P stranu ribozoma, pri čemu se
obe protežu duž obe subjedinice. One pokrivaju dva susedna kodona. U toku translacije, A strana
vezuje dolazeću aminoacil-tRNK, što je određeno kodonom na toj strani. Ovaj kodon određuje slede-
ću aminokiselinu koja se vezuje za rastući polipeptidni lanac. Za P mesto vezan je peptidil-tRNK.
Prokariotski ribozom Eukariotski ribozom
5S RNK
23S RNK 28S RNK
32 Proteina 21 Proteina -50 Proteina -30 Proteina
Slika 20-47. Struktura ribozom a prokariota i eukariota. Male i velike subjedinice ribo-
zoma. Sadržaj rRNK i proteina.
Ova tRNK nosi lanac aminokiselina koje su već ugrađene u novosintetisani peptidni lanac. Proces
translacije, očitavanja iRNK se odvija u pravcu 5'->3' pri čemu se sintetiše poiipeptidni lanac od ami-
noterminalnog ka karboksiterminalnom kraju (Slika 20-48).
Rastući poiipeptidni NHt

lanac
Amino-acil
ostatak
Transportna
RNK
Informaciona RNK
Pravac kretanja
ribozoma na iRNK
Slika 20-48. Proces translacije očitavanjem iRNK u pravcu 5'->3'. Pomeranje ribozoma duž
iRNK i sinteza polipeptidnog lanca
Ribozomi se u citozolu nalaze slobodni ili vezani za endoplazmatični retikulum koji se onda nazi
va zrnasti ili granulirani endoplazmatični retikulum. U ribozomima vezanim za endoplazmatični retiku-
lum sintetišu se proteini koji se transportuju iz ćelije i odlaze u plazmu, ali i u ER, Goldžijeve organele
i lizozome. Mitohondrije sadrže svoje ribozome.
Interakcija kodon-antikodon
Prepoznavanje određenog kodona u sekvenci iRNK vezano je za odgovarajuću antikodon sek-
vencu tRNK. Neke tRNK mogu da prepoznaju više od jednog kodona za datu aminokiselinu. Veziva
nje antikodona tRNK za kodon iRNK sledi pravila komplementarnog i antiparalelnog vezivanja.
Kodon na iRNK se čita u pravcu 5'->3' uparavanjem sa antikodonom na tRNK u pravcu 3'^5' (Slika
20-49). Bez obzira na ovaj pravac očitavanja kodona i antikodona, sekvenca nukleotida se uvek daje
prema sledećem redosledu 5'->3'. Mehanizam kojim tRNK prepoznaje više od jednog kodona za
specifičnu aminokiselinu zasniva se na kolebljivosti baze na 5'-kraju antikodona (prva baza an
tikodona) koja nije nepromenljiva kao preostale dve baze. Zato se za prvu bazu antikodona kaže da
je "kolebljiva". Promena ove prve baze antikodona, omogućava neuobičajeno uparivanje baza sa 3'-
krajem kodona. Kolebljivost baze na 5'-kraju omogućava da jedna tRNK prepoznaje više od jednog
kodona. Rezultat ovoga je da ne mora da postoji 61 različitih tRNK kako bi se očitali svih 61 kodona
koji kodiraju 20 aminokiselina. Tako na primer tRNK koja sadrži G na 5' poziciji antikodona može se
upariti sa dva različita antikodona (G reaguje sa C ili U, a U reaguje sa A ili G). Ukoliko se na 5' po
ziciji antikodona nalazi neuobičajeni nukleotid inozinat (I), koji nastaje dezaminacijom adenina, onda
uparivanje može biti sa tri različita kodona jer I reaguje sa U ili A ili C (Slika 20-49).
Metionin
5'- kraj Tradicionalno spari Neuobičajeno sparivanje

vanje baza na prvoj baza na trećoj poziciji
i drugoj poziciji kodona (3') i prvoj poziciji
kodona: antikodona (5'):
tRNK iRNK tRNK iRNK
A U A
G C C
G U
U A
A
C G U G
C
U
C
A
•5"- kraj
Kodon
Slika 20-49. Kodon-antikodon interakcija i kolebljivost. Neuobičajeno sparivanje baze na

trećoj (3') poziciji kodona i prvoj (5') poziciji antikodona.
Faze u sintezi proteina
Proces translacije genetske informacije u primarnu sekvencu polipeptidnog lanca može se pode-
liti u tri faze: inicijacija, elongacija i terminacija translacije. U svakoj fazi translacije učestvuju odgova
rajući proteinski faktori koji imaju različite uloge. Pojedini faktori imaju katalitičku ulogu dok drugi sta-
bilišu određene strukture koje se formiraju u toku translacije. Translacioni faktori su podeljeni prema
fazi translacije u kojoj sudeluju na inicijacione, elongacione i terminacione faktore. Glavne razlike u
translaciji kod prokariota i eukariota proističu iz razlika u vrsti i funkcionisanju ovih proteinskih faktora.
Posle translacije neki polipeptidi se savijaju u svoju finalnu formu, ali većina novosintetisanih polipep-
tida podleže post-translacionim modifikacijama. Ova faza se može smatrati četvrtom fazom u biosin-
tezi proteina. U toku post-translacionih modifikacija delovi proteinskih lanaca se proteolitički uklanjaju
ili dolazi do brojnih hemijskih reakcija na bočnim lancima aminokiselina.
Inicijacija translacije
Inicijacija sinteze proteina obuhvata sve faze uključivanja komponenata translacije pre formiranja
peptidne veze. Inicijacija translacije kod prokariota podrazumeva formiranje inicijacionog kompleksa
koji obuhvata dve subjedinice ribozoma, iRNK, aminoacil-tRNK koju određuje prvi kodon u genetskoj
poruci, GTP i faktore inicijacije (IF-1, IF-2 i IF-3) (Slika 20-50). Inicijacija translacije se odigrava u tri
stupnja:
(1) Inicijacija translacije kod prokariota započinje vezivanjem IF-3 za malu subjedinicu 30S ribo
zoma i to dovodi do izdvajanja ove subjedinice iz intaktnog ribozoma. Faktoru IF-3 pomaže drugi fak
tor IF-1 koji je promotor ove reakcije. Ovako vezani IF-3 za malu subjedinicu sprečava ponovno vezi
vanje za veliku subjedinicu.
(2) iRNK se vezuje za 30S subjedinicu uz pomoć IF-3 i ona se locira na tačno određeno mesto u
odnosu na inicijacioni kodon AUG. Vezivanje iRNK je usmereno pomoću specifične sekvence purin-
skih nukleotida koja se naziva Šajn-Dalgarnova sekvenca. Šajn-Dalgarnova sekvenca se nalazi na
oko 10 nukleotida uzvodno od AUG start kodona. Ova sekvenca se vezuje za 16S rRNK male subje
dinice, tačnije za komplementarnu sekvencu bogatu pirimidinskim nukleotidima na 3'-kraju ove rRNK.
Stvaranje parova baza između Šajn-Dalgamove sekvence iRNK i 16S rRNK omogućava ribozomu
da prepozna inicijacioni kodon AUG za metionin. Svaki gen na policistronskoi iRNK poseduje svoju
Šajn-Dalgarnovu sekvencu i inicijacioni kodon. U sledećem stupnju inicijacije IF-2 gradi tercijalni
kompleks sa GTP i sa inicijacionom tRNK i ovaj kompleks se vezuje za inicijacioni kodon na P strani
male subjedinice. Inicijaciona tRNK kod prokariota je N-formil-metionin-tRNK (fMet-tRNKfMet). AUG
je kodon za metionin bez obzira gde se on ugrađuje na lancu, na startu ili u sredini. Metionin se ve
zuje za inicijacioni kodon zahvaljujući specijalnoj inicijacionoj tRNK koja ima određene strukturne
specifičnosti na svom akceptorskom kraku u odnosu na ostale tRNK. Posle vezivanja metionina za
inicijacionu tRNK dolazi do formilacije aminokiseline pomoću enzima transformilaze i donora formil-
grupe N10-formiltetrahidrofolata. Specifično za inicijaciju translacije je da se vezivanje fMet-tRNKfMet
za iRNK ne zasniva na interakciji kodon-antikodon i ona se odigrava direktno na P strani male subje
dinice ribozoma. Proteini E.coli podležu post-translacionim promenama koje sukcesivno uklanjaju sa
novosintetisanog polipeptida prvo formil-grupu, a onda i u najvećem broju slučajeva i početnu amino-
kiselinu metionin.
(3) Faza inicijacije se završava hidrolizom GTP vezanog za IF-2 na GDP i Pj i ona uslovljava kon-
formacione promene na 30S subjedinici. Ova promena dovodi do vezivanja 30S subjedinice za 50S
subjedinicu uz oslobađanje IF-3 i IF-1 Proces inicijacije rezultira stvaranjem fMet-tRNKfMet-iRNK-
ribozomskog kompleksa u kome fMet-tRNKfMet zauzima P stranu ribozoma dok je strana A postavlje
na tako da prihvata dolazeću amino-acil-tRNK.
Eukariotska inicijacija je slična kao kod prokariota, ali se razlikuje u inicijacionim faktorima. Euka-
rioti imaju mnogo veći broj inicijacionih faktora, označeni su kao elF (e je skraćenica za eukariote).
Postoji preko 10 inicijacionih faktora, mnogi od njih su sa više subjedinica i mnogo ih je teže razdvojiti
od ribozomalnih proteina. Inicijaciona tRNK eukariota je Met-tRNK,Met, a za razliku od prokariota ona
nikada nije N-formilovana. Inicijacioni kompleks obuhvata elF-2, GJP, Met-tRNKj Met i iRNK vezane
za 40S ribozomsku subjedinicu. Eukariotska iRNK ne sadrži Šajn-Dalgarnovu sekvencu koja se
komplementarno vezuje za sekvencu na 18S rRNK. iRNK eukariota je monocistronska i proces tran
slacije započinje uvek sa start kodonom AUG. Inicijacija translacije eukariota vezana je za postojanje
5'-kape na iRNK. Inicijacioni faktor elF-4E se vezuje za 5' kapu iRNK, a to znači da se 40S subjedi
nica vezuje blizu 5'-kape i pomera se nizvodno sve do prvog AUG kodona.
o
3GS Subjedtnica
Inaktivni 70S ribozom
(Si
IF-3iT^|..
m
Šajn-Dalgarnova
sekvenca
+
IF-2 -GTP • fMet - tRNI^ e t
5's „LJ. 3'
30S Inicijacioni kompleks
70S Inicijacioni kompleks
Slika 20-50. Inicijacija translacije kod prokariota.

Reakcije elongacije
Proces elongacije u kome dolazi do ugradnje aminokiselina u rastući polipeptidni lanac sastoji se
iz tri stupnja: (1) pozicioniranje aminoacil-tRNK na A strani ribozoma; (2) stvaranje peptidne veze; (3)
translokacija (Slika 20-51). Brzina ovog ciklusa iznosi 40 aminokiselinskih ostataka u jednoj sekundi i
odvija su u prisustvu elongacionih faktora.
(1) Vezivanje aminoacil-tRNK

Proces elongacije u prokariotima započinje vezivanjem aminoacil-tRNK, koja je određena slede-
ćim kodonom za A mesto ribozoma. Pre nego se locira na A strani, stvara se tercijerni kompleks
aminoacil-tRNK, EF-Tu i GTP. Elongacioni faktor EF-Tu je protein koji vezuje GTP i koji sudeluje u
lociranju aminoacil-tRNK na A mesto ribozoma. Nakon vezivanja aminoacil-tRNK, GTP vezan za EF-
Tu se hidrolizuje u GDP i P|. Hidroliza GTP dovodi do oslobađanja EF-Tu sa ribozoma. Drugi elonga
cioni faktor EF-Ts omogućava regeneraciju faktora EF-Tu na taj način što izbacuje GDP. Novi mole-
kul GTP zamenjuje EF-Ts u kompleksu sa EF-Tu i on je spreman za novi ciklus.
EF - Ts GTP
Slika 20-51. Tri stupnja elongacije. (1) Vezivanje aminoacil-tRNK; (2) transpeptidacija i (3)
translokacija kod prokariota.
(2) Transpeptidacija
Stvaranje peptidne veze je katalizovano peptidil-transferazom. Aktivnost peptidil-transferaze je
vezana za 23S rRNK komponentu velike 50S subjedinice ribozoma. Energiju za ovu reakciju obez-
beđuje visoko energetska estarska veza kojom je na P strani ribozoma, aminokiselina vezana za
svoju tRNK. Transpeptidacija se zasniva na nukleofilnom napadu a-amino-grupe aminokiseline iz A
mesta na karbonilnu grupu aminokiseline P strane (Slika 20-52). Nascentni polipeptid se produžava
na C-terminalnom kraju sa jednim aminokiselinskim ostatkom i kao rezultat stvaranja peptidne veze,
obe aminokiseline se prenose na tRNK A strane. tRNK na P strani je slobodna, nema vezanu amino-
kiselinu za sebe i ona se oslobađa sa ribozoma.
P strana A strana P strana A strana

NH
1
R T- C H
0 = C
|
NH NH
i
Rn-r-CH R — CH
1 »
i
i
o=c
I
NH ^ - — :NH 2
1
NH
ii
**-CH / R„ + T-CH
o=cr o=c o=c

1 OH l
i 0 0
i j
tRNK1( n + 1 ) tRNKo,, 1 (n+1)
tRNK
tRNK „ >
Peptidil-tRNK Aminoacil-tRNK Slobodna-tRNK Peptidil-tRNK
Slika 20-52. Reakcija transpeptidacije.
(3) Translokacija
U finalnom stupnju elongacije dolazi do pomeranja odnosno translociranja ribozoma duž iRNK.
Pomeranjem duž iRNK novi kodon ulazi na mesto A, a tRNK za koju je vezan rastući peptidni lanac
se pomera na mesto P. Ribozom se pomera duž iRNK za tri nukleotida i time je omogućena nova in
terakcija kodon-antikodon. Proces zahteva energiju koja se oslobađa hidrolizom GTP u GDP i P;.
Translokacija se odvija u prisustvu još jednog elongacionog faktora koji ima osobinu da vezuje GTP i
on se označava EF-G. Hidroliza GTP obezbeđuje energiju potrebnu za konformacionu pramenu ri
bozoma koja je važna za pomeranje peptidil-tRNK sa A strane na P stranu ribozoma. Mesto A ostaje
sada slobodno i može da veže odgovarajuću aminoacil-tRNK za novi kodon na strani A. Nakon oslo
bađanja EF-G ribozom je spreman za sledeći ciklus elongacije.
Elongacija lanaca kod eukariota je slična procesu kod prokariota. Umesto faktora EF-Tu i EF-Ts
postoji jedan faktor eEF-1 koji ima dve subjedinice. Elongacioni faktor eEF-2 je po svojoj funkciji sli
čan faktoru EF-G.
Terminacija translacije
U toku terminacije dolazi do oslobađanja polipeptidnog lanca. Faza terminacije započinje kada
terminacioni kodon (UAA, UAG ili UGA) uđe u A mesto ribozoma (Slika 20-53). Translacija se zavr
šava zato što stop kodon ne prepoznaje nijednu aminoacil-tRNK. Tri terminaciona faktora (RF-1, RF-
2 i RF-3) sudeluju u terminaciji translacije. Faktor RF-1 prepoznaje kodone UAA i UAG dok RF-2
prepoznaje UAA i UGA. Proces prepoznavanja uključuje hidrolizu GTP i dovodi do promena u funkciji
ribozoma. Peptidil-transferaza se privremeno transformiše u esterazu i hidrolizuje vezu između poli
peptidnog lanca i tRNK na P strani ribozoma. Translacija se završava oslobađanjem polipeptidnog
lanca, iRNK i tRNK. Na kraju dolazi do disocijacije ribozoma na malu i veliku subjedinicu.
Nascentni polipeptid
m+ Peptidil-tRNK
P strana
IRNK 5'
EF-3 • GTP
NH
a Polipeptid
Neaktivna
tRNK
+ GDP + P,
Slika 20-53. Faza terminacije translacije u E.coli. Terminacioni faktori

prepoznaju stop kodone.
1. Proteoliza
Proteoliza peptidnih veza proteina i uklanjanje pojedinih delova peptida je najučestalija post-
translaciona mofifikacija.
a) Prva takva modifikacija je svakako uklanjanje metionina kao inicijalne aminokiseline sa N-kraja
polipeptidnog lanca.
b) Veliki broj proteina (enzima, hormona I strukturnih proteina) se sintetiše u svojoj inaktivnoj,
prekursorskoj formi pa se proteolitičkom hidrolizom aktiviraju pod određenim uslovima. Primer ovih
zimogenih molekula su pankreasni proteolitički enzimi tripsinogen i himotripsinogen koji se proteo-
lizom prevode u aktivne forme enzima tripsin i himotripsin. Inaktivni proteini se nazivaju proproteinL
a uklonjeni polipeptidni delovi pro peptid i U sintezi kolagena imamo mnoge post-translacione pro-
mene koje dovode do stvaranja funkcionalnog proteina.
c) Uklanjanje signalnih peptida sa nascentnih proteina katalizuje enzim signalna peptidaza
Mnogi transmembranski proteini ili proteini koji se sekretuju sadrže na svom N-kraju signalni peptid
koga sačinjava niz od 13-36 hidrofobnih aminokiselina u vidu ukosnice. Signalni peptid usmerava
sintetisani polipeptid kroz membranu endoplazmatičnog retikuluma vezivanjem za određene recepto-
re (Slika 20-54). U tom procesu prolaska kroz membranu signalna peptidaza koja je vezana za
membranu specifično uklanja signalni peptid. Proteini sa signalnim peptidom se označavaju kao pre-
proteini ili ukoliko sadrže i propeptide kao preproproteini. Insulin i kolagen su primeri sekretornih
proteina koji se sintetišu sa vodećim signalnim peptidom i označeni su kao preproinsulin i preproko-
lagen. Ovi proteini su primeri proteina koji podležu trima proteolitičkim reakcijama: prvo delecija inici-
jacionog metionina, potom uklanjanje signalnog peptida i na kraju uklanjanje propeptida.
Nakon završetka
sinteze, C-kraj
prolazi kroz membranu
i savijeni protein se
oslobađa
U toku prolaska
kroz membranu
Membrana endoplazmatskog retikuluma signalna peptidaza
čepa signalnu
sekvencu
Posle sinteze oko

50 aminokiselina
nascentni protein
izlazi iz ribozoma
savijen u ukosnicu-heliks
Slika 20-54. Transport proteina kroz membranu nakon sinteze na poliribozomu. Značaj sig
nalnog peptida i njegovo proteolitičko uklanjanje.
Terminacija kod eukariota je slična kao kod prokariota, samo što ovaj proces zahteva samo je
dan faktor eRF koji se vezuje za ribozom zajedno sa GTP. eRF prepoznaje sva tri stop kodona. GTP
se hidrolizuje u GDP i Pj u reakciji koja dovodi do disocijacije eRF sa ribozoma.
Proces translacije započinje na 5'-kraju iRNK, sa ribozomom koji se pomera duž ove RNK. Obzi
rom na dužinu iRNK obično se više ribozoma nalazi na iRNK i oni istovremeno očitavaju genetsku in
formaciju. Kompleks jedne iRNK i više ribozoma je poliribozom ili polizom.
Energetski bilans translacije
Biosinteza proteina zahteva energiju u svim fazama, ali posebno u procesu translacije gde su iz
vori energije ATP i GTP. Vezivanje jedne aminokiseline za rastući polipeptidni lanac zahteva 4 visoko
energetske veze; dve iz ATP-a u reakciji katalizovanoj aminoacil-tRNK-sintetazom (jedna za veziva
nje aminokiseline za tRNK i jedna u hidrolizi PPj u neorganski fosfat pomoću pirofosfataze) i dve iz
GTP (jedna za vezivanje aminoacil-tRNK za A stranu i jedna za stupanj translokacije). Za procese
inicijacije i terminacije sinteze polipeptidnog lanca potrebna je još po jedan molekui GTP.
Inhibicija biosinteze proteina
Zahvaljujući razlici koja postoji između prokariota i eukariota u biosintezi proteina, omogućena je
terapeutska primena antibiotika u medicini. Antibiotike produkuju bakterije ili gljivice i oni inhibiraju
rast drugih organizama. Antibiotici inhibiraju razne esencijalne biološke procese, poput replikacije
DNK (novobiocin), transkripcije (rifampicin) ili sintezu zida bakterijske ćelije (penicilin). Ipak najveći
broj antibiotika svoje baktericidno dejstvo zasniva na inhibiciji translacije. Primena pojedinih inhibitora
biosinteze proteina u istraživanjima je doprinela upoznavanju složenih mehanizama translacije i u
prokariotskim i u eukariotskim ćelijama. Primer za ovo je puromicin koji je analog 3'-kraja tRNK tako
da ga ribozom ne razlikuje od tRNK i on se ugrađuje na A mesto ribozoma. Rezultat ovoga je prerani
završetak sinteze polipeptida uz oslobađanje peptidii-puromicina.
Mehanizmi inhibicije translacije antibioticima su detaljno objašnjeni kod nekih organizama. Strep-
tomicin pripada grupi aminoglikozida koji inhibiraju prokariotske ribozome na razne načine. Pri nis
kim koncentracijama streptomicin indukuje pogrešno očitavanje iRNK: jedan pirimidin se pogrešno
očitava na prvoj i drugoj poziciji kodona. Ovo inhibira rast ćelije, ali ne ubija ćeliju. Pri visokim kon
centracijama streptomicin sprečava pravilnu inicijaciju lanca i dovodi do smrti ćelije. Hloramfenikol
je prvi antibiotik širokog spektra, koji inhibira aktivnost peptidil-transferaze na velikoj subjedinici pro-
kariotskog ribozoma. ipak njegova primena je ograničena zbog toksičnih sporednih dejstava tj. zbog
osetljivosti mitohondrijalnih ribozoma eukariota. Tetraciklin i njegovi derivati se vezuju za malu sub-
jedinicu prokariotskog ribozoma i inhibiraju vezivanje aminoacIi-tRNK. Eritromicin inhibira transloka-
ciju peptidnog lanca kod prokariota, a cikloheksamid inhibira peptidil-transferazu eukariota.
Post-translacione modifikacije
Novosintetisani polipeptid eukariota podleže velikom broju modifikacija još u toku same translaci
je ili nakon završetka tog procesa. Polipeptidi se savijaju u svoju nativnu konformaciju stvaranjem di-
sulfidnih veza ili u slučaju multimemih proteina dolazi do kombinovanja pojedinih subjedinica tog pro
teina. Mnogi proteini podležu enzimskim reakcijama koje proteolitički uklanjaju određene peptidne
veze proteina ili hemijski modifikuju pojedine aminokiselinske ostatke. Post-translacione modifikacije
imaju dvostruki cilj: (A) stvaranje funkcionalno aktivnog proteina; (B) usmeravanje sintetisanog prote
ina na pravi cilj tj. na određenu organelu u citoplazmi, na plazmatsku membranu ili sekreciju iz ćelije.
1. Proteoliza
Proteoliza peptidnih veza proteina i uklanjanje pojedinih delova peptida je najučestalija post-
translaciona mofifikacija.
a) Prva takva modifikacija je svakako uklanjanje metionina kao inicijalne aminokiseline sa N-kraja
polipeptidnog lanca.
b) Veliki broj proteina (enzima, hormona I strukturnih proteina) se sintetiše u svojoj inaktivnoj,
prekursorskoj formi pa se proteolitičkom hidrolizom aktiviraju pod određenim uslovima. Primer ovih
zimogenih molekula su pankreasni proteolitički enzimi tripsinogen i himotripsinogen koji se proteo-
lizom prevode u aktivne forme enzima tripsin i himotripsin. Inaktivni proteini se nazivaju proproteini,.
a uklonjeni polipeptidni delovi propeptidi. U sintezi kolagena imamo mnoge post-translacione pro-
mene koje dovode do stvaranja funkcionalnog proteina.
c) Uklanjanje signalnih peptida sa nascentnih proteina katalizuje enzim signalna peptidaza
Mnogi transmembranski proteini ili proteini koji se sekretuju sadrže na svom N-kraju signalni peptid
koga sačinjava niz od 13-36 hidrofobnih aminokiselina u vidu ukosnice. Signalni peptid usmerava
sintetisani polipeptid kroz membranu endoplazmatičnog retikuluma vezivanjem za određene recepto-
re (Slika 20-54). U tom procesu prolaska kroz membranu signalna peptidaza koja je vezana za
membranu specifično uklanja signalni peptid. Proteini sa signalnim peptidom se označavaju kao pre-
proteini ili ukoliko sadrže i propeptide kao preproproteini. Insulin i kolagen su primeri sekretornih
proteina koji se sintetišu sa vodećim signalnim peptidom i označeni su kao preproinsulin i preproko-
lagen. Ovi proteini su primeri proteina koji podležu trima proteolitičkim reakcijama: prvo delecija inici-
jacionog metionina, potom uklanjanje signalnog peptida i na kraju uklanjanje propeptida.
Nakon završetka
sinteze, C-kraj
prolazi kroz membranu
i savijeni protein se
oslobađa
Posle sinteze oko

50 aminokiselina
nascentni protein
izlazi iz ribozoma
savijen u ukosnicu-heliks
Slika 20-54. Transport proteina kroz membranu nakon sinteze na poliribozomu. Značaj sig
nalnog peptida i njegovo proteolitičko uklanjanje.
2. Kovalentne modifikacije
Sintetisani proteini podležu brojnim specifičnim reakcijama, kako na funkcionalnim grupama boč
nih lanaca tako i na terminalnim amino- i karboksi-grupama.
(a) Glikozilacija
Vezivanje kompleksnih ugljenih hidrata modifikuje strukturu proteina i stvara određene markere
na površini ćelija što omogućava interakcije između ćelija.
(b) Hidroksilacija
Hidroksilacija aminokiselina lizina i prolina je neophodna za integritet proteina vezivnog tkiva po
put kolagena i elastina.
JEnzimi hidroksilacije su prolil-hidroksilaza i Hzil-hidroksHaza i ova hidroksilacija kod kolagena se dešava pre
stvaranja trostrukog heliksa i za nju je neophodan vitamin C. U nedostatku ovog vitamina kolagena vlakna su kr
ta, lomljiva što ima za posledicu slabost krvnih sudova i pojavu krvarenja (vidi stranu 4-13).
(c) Fosforilacija
Fosforilacija proteina ima posebnu ulogu u brojnim primerima metaboličke kontrole i transdukcije
signala (vidi poglavlje 21).
(d) Lipofilne modifikacije
Kovalentno vezivanje lipidnih ostataka na protein omogućava vezivanje za membranu ili izvesne
protein-protein interakcije. Najpoznatije lipofilne modifikacije su acilacija (vezivanje masne kiseline) i
prenilacija.
Najčešća forma acilacije je vezivanje miristoil ostatka za terminalnu glicinsku amino-grupu polipeptida. Pri-
mer ove acilacije je vezivanje miristata za G protein i povećanje afiniteta a subjedinice za membranski vezane
subjedinice. Prenilacija podrazumeva dodavanje farnezil grupe sa 15 C atoma ili geranil grupe sa 20 C atoma na
akceptorske proteine; obe grupe sadrže izoprenske jedinice (tri odnosno četiri) koje se sintetišu u procesu bio-
sinteze holesterola. Izoprenske jedinice se vezuju za cistein na karboksi kraju proteina pomoću tioetarske veze
(C-S-C).
(f) Metilacija
Post-translaciona metilacija se dešava na različitim aminokiselinama. Metilacija lizina dešava se
na različitim proteinima kao što su : kalmodulin i citohrom c. Donor metil-grupe je S-adenozilmetionin.
(g) Suifatacija
Modifikacija sulfatacijom vrši se na ostacima tirozina plazmatskog proteina fibrinogena i nekih sekretornih
proteina poput gastrina. Univerzalni donor sulfatne grupe je 3'-fosfoadenozil-5'-fosfosulfat (PAPS). Suifatacija je
neophodna za biološku aktivnost ovih proteina.
(i) Karboksilacija
Vitamin K je kofaktor u karboksilaciji glutaminske kiseline pri čemu nastaje v-karboksigiutamat
koji se označava kao Gla ostatak.
Sinteza Gla ostataka na nekim faktorima koagulacije je presudna za normalnu funkciju koagulacione kas
kade. Prisustvu Gla ostatka na proteinu omogućava stvaranje helata sa kalcijumovim jonima i vezivanje za ne
gativno naelektrisane fosfogliceride, što je neophodno za proces aktivacije koagulacije. Antikoagulacioni lekovi
bazirani na kumarinu, varfarinu i dikumarolu (analogu vitamina K) deluju tako što inhibiraju reakcije karboksilaci-
je.
(j) Stvaranje disulfidnih veza

Disulfidne veze se nalaze na sekretornim proteinima (na primer insulinu) i nekim membranskim proteinima.
Disulfidni mostovi su jake veze koje uslovljavaju stabilne proteinske strukture. Citoplazmatični proteini generalno
ne sadrže disulfidne veze zbog prisustva redukcionih agenasa poput glutationa i tioredoksina. Pošto endoplaz-
matični retikuium ima neredukujucu okolinu, disulfidne veze nastaju spontano u njemu pošto nascentni protein
pređe u njen lumen. Stvaranje disulfidnih veza je olakšano fenomenom razmene disulfida. U toku ovog proce
sa disulfidne veze se brzo pomeraju sa jedne pozicije na drugu dok se ne postigne stabilna, aktivna struktura.
Ovaj proces katalizuje endoplazmatični enzim protein-disulfidna-izomeraza.
Mehanizmi kontrole translacije
Postoje šest nivoa kontrole ekspresije gena koje su prikazane na Slici 20-55.:
Nukleus Citozol In aktiv na iRNK
5
Kontrola
degradacije
iRNK
Primarni
DNK • R N K
•iRNK- • iRNK
transkripf
1 3
Kontrola 4 6
Kontrola K Kontrola
transkripcije °RnNKla Translaciona
post-trans- transporta kontrola proteinske
kripcionih aktivnosti
modifikacija ^ Inaktivni
Protein protein
Slika 20-55. Različiti nivoi kontrole ekspresije gena.
Ekspresija gena kod prokariota je uvek regulisana na nivou transkripcije o čemu je bilo red u po
glavlju 20.B. Obzirom da je život prokariotske iRNK vrlo kratak (nekoliko minuta) to je i normalno da
kod prokariota nema mogućnosti kontrole na nivou translacije. Kod eukariota pak postoji kontrola na
nivou translacije i ovi organizmi reaguju na svoje potrebe upravo kroz regulaciju procesa translacije.
Stabilnost iRNK je mnogo duža nego kod prokariota i ona iznosi od oko 20 minuta do 24 sata. Pro
ces translacije je kontrolisan različitim mehanizmima: fosforilacijom inicijacionog faktora, sistemom
negativne kontrole ili kontrolom stabilnosti iRNK.
Fosforilacija inicijacionog faktora reguliše sintezu proteina

Centralno mesto u regulaciji translacije proteina je faza inicijacije, tačnije inicijacioni faktor elF-2
čija fosforilacija specifičnim protein-kinazama dovodi do inhibicije procesa translacije. Normalna ulo
ga faktora elF-2 u inicijaciji sinteze proteina u eukariotima predstavljena je na Slici 20-58. Ovaj prote
in stvara komples sa GTP i posreduje u vezivanju Met-tRNKiMet za malu subjedinicu ribozoma koja
Inicijaciona metionin tRNK iRNK BOS rlbozomalnasubjedlnlca
Sinteza
proteina
*J*3'
40S ribozomalna subjedinica
Slika 20- 56. Uloga elF-2 u inicijaciji sinteze proteina.

se potom vezuje za 5'-kapu iRNK. Nakon stvaranja inicijacionog kompleksa on započinje da klizi duž
iRNK i kada prepozna inicijacioni kodon AUG, vezani GTP se hidrolizuje u GDP pomoću elF-2 prote
ina, uz konformacione promene u proteinu i oslobađanje sa male subjedinice ribozoma. Potom se
vezuje velika subjedinica, stvara se kompletan ribozom i sinteza polipeptida započinje.
Da bi se stvorio aktivan elF-2 inaktivna forma ovog proteina mora da otpusti GDP i veže GTP.
Međutim, elF-2 vezuje čvrsto GDP i zato je potreban drugi protein elF-2B koji se još naziva i gvanin-
nukleotid-rilizing-protein za reciklizaciju elF-2. Ovaj elF-2B je sposoban da oslobodi GDP tako da
se novi molekul GTP može vezati za elF-2 (Slika 20-57a). Ukoliko je faktor elF-2 fosforilisan, veziva
nje elF-2 za elF-2B je vrlo čvrsto i razmena nukleotida nije moguća. Normalno u ćeliji je mnogo više
proteina elF-2 nego elF-2B tako da vrlo mala količina fosforilisanog elF-2 vezuje sav raspoloživ elF-
2B (Slika 20-57b). Stvaranje inaktivnog kompleksa između elF-2 i elF-2B u potpunosti zaustavlja re
ciklizaciju inicijacionog faktora elF-2 i sinteza proteina se zaustavlja.
Gvanin nukleotid rilizing

protein, elF-2B
Inaktivnt aktivni
J>!F-2
elF-2B
inaktfvni
o!F-2
U nedostatku aktivnog
GIF-2B višak elF-2
ostaje u svojoj
inaktivnoj, GDP
Protein-kinaza vezanoj formi
Fosforilteani elF-2 i sinteza proteina se
fosforlllže elF-2 izdvaja sve elF-2B kao značajno usporava
(B) inaktivni kompleks
Slika 20-57. Ciklus elF-2. a) Reciklizacija elF-2 pomoću gvanin-nukleotid-rilizing-proteina

(elF-2B). b) Fosforilacija elF-2 kontroliše brzinu sinteze proteina stvaranjem čvrstog kom
pleksa sa elF-2B.
Primer regulacije brzine sinteze proteina fosforilacijom elF-2 je regulacija sinteze globina he-
mom. Retikulociti sintetišu hemoglobin u izuzetno velikoj količini tako da je kod njih najviše izučavan
mehanizam kontrole translacije. Eksperimenti su ukazali da je sinteza globina regulisana raspoloži-
vošću hema. Inhibicija inicijacije translacije globina je isto tako zavisna od elF-2 i visokog nivoa GTP.
U nedostatku hema, lizati retikulocita akumuliraju protein, hemom kontrolisani represor (HCR) koji
fosforiliše specifičan serinski ostatak, Ser 5 1 , na a subjedinici elF-2 (Slika 20-58). Kao s t o j e već re
čeno za reciklizaciju faktora elF-2 potreban je elF-2B koji sa fosforilisanim elF-2 faktorom gradi čvrst
kompleks koji zaustavlja reciklizaciju elF-2 i samim tim inhibira sintezu globina. Prisustvo hema inhi-
bira aktivaciju HCR iz pro-HCR i samim tim i fosforilaciju elF-2. Fosforilisani elF-2 molekuli se reakti
viraju kroz dejstvo elF-2 fosfataze, koja nije pod uticajem hema.
Inhibicija sa
hemom grfv*r **>*,»
pro-HCR
(jnaktivan) laktivanM'
Slika 20-58. Kontrola sinteze globina sa hemom u retikulocitima. Uticaj hema na

hemom kontrolisani represor i na fosforilaciju elF-2.
Negativna transiaciona.kontrola
Proteini koji se vezuju za 5'-vodeći region na iRNK medijatori su negativne translacione kontrole.
Translacija nekih molekula iRNK je blokirana specifičnim translacionim represorskim proteinima.
Ovaj tip mehanizma se naziva negativna transiaciona kontrola, a to je u stvari sistem negativne pov
ratne sprege. Kod eukariota najbolje je proučen sistem negativne translacione kontrole koja omogu
ćava sintezu feritina - intracelularnog depo oblika gvožđa. U slučaju visokih vrednosti gvožđa u ćeliji,
naglo se ubrzava sinteza feritina. Regulacija nivoa gvožđa zavisi od specifične sekvence oko 30 nu-
kleotida na 5'-vodećem regionu feritinske iRNK (Slika 20-59). Ovaj elemenat odgovoran za nivo
gvožđa (IRE- iron response element) se savija u specifičnu strukturu stabljika-petlja (stem-loop)
koja vezuje translacioni represorski protein koji se naziva akonitaza. Vezivanjem akonitaze bloki
ra se translacija iRNK nizvodno od ovog kompleksa akonitaze i IRE. Sinteza feritina se blokira u slu
čaju deficita gvožđa. Akonitaza je protein koji ima osobinu da vezuje gvožđe. U slučaju povišenih
koncentracija gvožđa u ćeliji, vezivanje gvožđa za akonitazu dovodi do disocijacije sa feritinske
iRNK. Feritinska iRNK je oslobođena blokade sa translacionim represorskim proteinom tako da se u
ćeliji odvija proces translacije i sinteze feritina.
Ekspresija gena se može kontrolisati promenom stabilnosti iRNK

Većina iRNK kod bakterija su vrlo nestabilne i kao što je rečeno imaju poluživot 3 minuta. Obzi
rom da se bakterijska iRNK brzo sintetiše i brzo razgrađuje, bakterija ne može brzo da se prilagođa-
va promenama u okolini. iRNK u eukariotskim ćelijama su stabilnije. Postoji više elemenata strukture
iRNK koji utiču na njenu stabilnost i sprečavaju njenu degradaciju raznim nukleazama. Na iRNK pos
toji nekoliko destabilizirajućih sekvenci čija sekundarna struktura je supstrat za dejstvo nukleaza kao
i nekoliko stabilizirajući sekvenci. Vezivanje specifičnih proteina za te sekvence utiče na stabilnost
iRNK.
Nestabilne iRNK obično kodiraju regulatome proteine, kao što su faktori rasta i genske regulator-
ne proteine, čiji se nivo produkcije menja vrlo brzo. Mnoge od njih su nestabilne jer sadrže sekvence
koje dovode do degradacije. Duga sekvenca bogata sa A i U nukleotidima na 3' kraju koji se ne tran-
V. Spasojević'Kalimanovska: Biosinteza proteina 20-55
slatuje je nestabilna i dovodi do degradacije iRNK. Sekvenca iRNK bogata AU parovima utiče na de
gradaciju iRNK stimulacijom uklanjanja poli-A repa koji se nalazi na 3' kraju svih eukariotskih iRNK.
Stabilnost iRNK se može promeniti pod uticajem spoljnih signala. Steroidni hormoni na primer
utiču na ekspresiju gena ne samo povećanjem transkripcije gena, već i povećanjem stabilnosti iRNK
kodirane sa nekim genima. Nivo gvožđa u ćeliji se reguliše ne samo negativnom translacionom kon
trolom iRNK za feritin već i putem kontrole stabilnosti iRNK odgovorne za sintezu transferinskih re
ceptora. Ulazak gvožđa u ćeliju snižava stabilnost iRNK koja kodira sintezu transferinskih receptora,
koji vezuju transportni oblik gvožđa - transferin, dovodeći do toga da se manje ovih receptora sinteti-
še. Interesantno je da na stabilnost iRNK transferinskih receptora utiče akonitaza tj protein osetljiv na
gvožđe koji isto tako kontroliše translaciju iRNK feritina. Ovde se akonitaza vezuje za 3'-nekodirajući
kraj iRNK transferinskih receptora i povećava produkciju receptora, verovatno tako što inhibira funk
ciju sekvence koja dovodi do brze degradacije iRNK. Dodavanjem gvožđa akonitaza se otpušta sa
iRNK, smanjuje se stabilnost iRNK i sinteza transferinskih receptora se zaustavlja. Sinteza transfe
rinskih receptora i feritina je regulisana sa dva različita mehanizma, pri čemu nivo njihove sinteze su
protno reaguje na koncentraciju gvožđa u ćeliji iako je isti protein odgovoran za nivo gvožđa.
Deficijencija gvožđa
citozolna akonitaza cttozolna akonitaza
iRNK feritina iRNK transferinskih receptora

AAA3' AAA3'
\ blokirana translacija | Stabilna iRNK i translacija
Sinteza feritina (-} Sinteza trasferinskih receptora (+)
Opterećenje gvožđem
Fe
iRNK transferinskih receptora

AAA3' 5' BI AAA3'
\ translacija na iRNK { iRNK se degradira
Sinteza feritina (+} Sinteza transferinskih receptora {-)
(A) (B)
Slika 20-59. Dva mehanizma kontrole translacije u regulaciji nivoa Fe u ćeliji.

£f
Poglavlje 21.
Međućelijska signalizacija
lako su se jednoćelijski organizmi slični današnjim bakterijama pojavili na Zemlji pre 3,5 milijarde
godina, bilo je potrebno još najmanje 2,5 milijarde godina da se razviju prvi višećelijski organizmi.
Metabolizam jednoćelijskog organizma regulisan je zavisno od potrebe same ćelije od koje se sasto
ji. Međutim, regulacija metabolizma višecelijskog organizma mora da bude koncipirana tako da se
zadovolje i potrebe pojedinih ćelija i organizma u celini. Stoga je u evoluciji višećelijskih organizama
bilo neophodno da se razviju složeni signalni mehanizmi koji omogućuju međusobnu komunikaciju i
koordinaciju između ćelija. Smatra se da je to jedan od razloga tako dugotrajnog evolutivnog puta od
jednoćelijskih do višećelijskih organizama.
lako jednoćelijski organizmi normalno žive nezavisno jedan od drugog, treba napomenuti da i
kod njih postoje izvesni mehanizmi međusobne komunikacije, naravno mnogo jednostavniji od onih
koji funkcionišu kod složenijih živih bića.
A. OPŠTI PRINCIPI MEĐUĆELIJSKE SIGNALIZACIJE

U različitim putevima međućelijske signalizacije učestvuje veliki broj proteina: receptora, proteina
koji vezuju GTP i protein-kinaza koji prenose "poruku" signala ciljnoj ćeliji, tj. omogućavaju da u pri
sustvu određenog ekstracelularnog signalnog molekula dođe do odgovarajuće metaboličke promene
u ciljnoj ćeliji.
Tipovi ćelijskih aktivnosti regulisanih pod dejstvom ekstraceluiarnih signala

Sve tipove ćelijskih aktivnosti koji zavise od ekstraceluiarnih signala, možemo podeliti u dve os
novne grupe prema načinu na koji se ta regulacija ostvaruje. To su:
• Ćelijske aktivnosti kontrolisane mehanizmima koji ne uključuju regulaciju ekspresije ge
na, kao što je npr. modulacija aktivnosti enzima fosforilacijom/defosforilacijom, aktivacija voljne
kontrakcije mišića posredstvom acetil-holina, ili otvaranje jonskih kanala u nervnim ćelijama pod
dejstvom nervnih impulsa. Promene ovako regulisanih aktivnosti ćelije su posledica promene ak
tivnosti određenih proteina koji u njima učestvuju.
• Ćelijske aktivnosti regulisane kontrolnim mehanizmima koji moduliraju ekspresiju odre
đenih gena. Ova vrsta regulatornih mehanizama utiče na praktično sve aktivnosti ćelije. Većina
ekstraceluiarnih signala reguliše ćelijske aktivnosti i na ovaj način (iako neki od njih deluju i direk
tno, tj. bez uticaja na ekspresiju gena). Promene ovakvih aktivnosti ćelije su posledica promena
koncentracije određenih proteina.
Vrste međućelijske signalizacije
Ćelije životinjskih i humanih tkiva mogu međusobno da komuniciraju na dva načina:

1. Signalizirajuće ćelije sekretuju različite signalne molekule (ekstracelularne signale), koji izlaze
iz ovih ćelija egzocitozom ili difuzijom kroz plazma-membranu. Ekstracelularni signalni molekuli
se međusobno razlikuju po strukturi: to mogu da budu proteini, mali peptidi, aminokiseline i njiho
vi derivati, nukleotidi, steroidi, retinoidi, derivati masnih kiselina, pa čak i rastvoreni gasovi, kao
npr. azot-monoksid ili ugljen-monoksid. Bez obzira na prirodu signala, ciljne ćelije (ćelije čije su
odgovarajuće aktivnosti regulisane putem ekstracelularnog signala) odgovaraju posredstvom
specifičnih proteina koji se nazivaju receptori (Slika 21-1 a). U ovom poglavlju će se detaljnije ra
zmatrati ova vrsta međućelijske signalizacije.
2. Neki signalni molekuli se ne sekretuju, već ostaju vezani za plazma-membranu signalizirajuće
ćelije (Slika 21-1 b). I ova vrsta signala deluje na ciljnu ćeliju preko specifičnih receptora, ali je
dejstvo signala ograničeno samo na susedne ćelije, sa kojima signalizirajuća ćelija direktno ko
municira. Kontaktna signalizacija molekulima vezanim za membranu je slabije ispitana od signa
lizacije sekretovanim molekulima, ali je poznato da i ona ima veliki značaj, naročito za vreme ra
zvoja i u imunom odgovoru.
(a) Signalizacija posredstvom sekretovanih molekula
Signalizirajuća, _ _ _ , w ^__ _„ _ .
$T Cil
ćelija l^B«* 1 •* "' ) Jna ćelija
%££i
molekul *****
(b) Signalizacija posredstvom molekula vezanih za plazma-membranu
Signalizirajuća fj ____
ćelija \Wm§ IfJf H j Ciljna ćelija
y
Signalni
molekul Receptor
Slika 21-1. Međućelijska signalizacija sekretovanim signalnim molekulima

signalnim molekulima vezanim za plazma-membranu.
Sekretovani signalni molekuli
Postoje tri osnovna tipa sekretovanih signalnih molekula, koja se međusobno razlikuju po odre
đenim karakteristikama: udaljenosti između signalizirajuće i ciljne ćelije, koncentraciji, poluživotu i
brzini ostvarivanja efekta. To su: endokrini hormoni, lokalni medijatori i neurotransmiteri.
Endokrini hormoni
Endokrini hormoni se sintetišu u specijalizovanim signalizirajućim ćelijama, koje kontrolišu funkci
ju organizma kao celine, endokrinim ćelijama. Ove ćelije sekretuju hormone u krv, koja ih transpor-
tuje do ciljnih ćelija, lokalizovanih na mnogim mestima u telu. lako su dostupni svim tipovima ćelija,
na njihovo prisustvo u krvi reaguju samo one ćelije koje poseduju odgovarajuću vrstu receptora (Sli
ka 21-2). Kako su u cirkulaciji razblaženi velikom količinom krvi, hormoni moraju da budu efikasni u
vrlo niskim koncentracijama. Endokrina signalizacija zavisi od cirkulacije krvi, pa je zbog toga efekat
Z Jelić-lvanović: Međućelijska signalizacija 21-3
endokrinih hormona sporiji, a njihov vek u cirkulaciji obično duži u poređenju sa drugim vrstama eks
tracelularnih signalnih molekula.
ćelije
Slika 21-2. Endokrina signalizacija (A, B i C - endokrine ćelije koje sintetišu i sekretuju
različite vrste hormona; A', B' i C - ciljne ćelije koje imaju odgovarajuće receptore za
hormone A, B i C ćelija).
Lokalni medijatori: parakrini i autokrini hormoni

Lokalni medijatori deluju samo na ćelije koje se nalaze u okolini ćelija koje ih sintetišu i sekretuju
(signalizirajućih ćelija). Domen njihovog dejstva se ograničava različitim mehanizmima: preuzima
njem od strane okolnih ciljnih ćelija, razlaganjem pod dejstvom ekstracelularnih enzima ili vezivanjem
za ekstracelularni matriks. U lokalne medijatore spadaju npr. prostaglandini i brojni faktori rasta.
Slika 21-3. Parakrina signalizacija.
Parakrini i autokrini hormoni se međusobno razlikuju prema tipu ciljnih ćelija na koje deluju. Pa
rakrini hormoni (Slika 21-3) ostvaruju svoje dejstvo na bilo koju vrstu okolnih ćelija, pod uslovom da
one imaju odgovarajuće receptore. Kod autokrina signalizacije, signalizirajuća ćelija šalje signal (au
tokrini hormon) isključivo susednim ćelijama istog tipa, pa prema tome i samoj sebi. Autokrini hor
moni su posebno značajni za pravilnu diferencijaciju ćelija u procesu razvoja. Usamljena signalizira
juća ćelija prima vrlo slab autokrini signal, koji je sama sekretovala (Slika 21-4a). Međutim, u grupi
identičnih signalizirajućih ćelija, svaka ćelija je izložena dejstvu jakog autokrinog signala (Slika 21-
4b). Ovo je jedan od mogućih mehanizama koji objašnjavaju pojavu da je, u ranoj fazi razvoja, grupa
identičnih ćelija sposobna da reaguje na signal koji indukuje diferencijaciju, dok izolovane ćelije istog
tipa nemaju takvu sposobnost.
Slika 21-4. Autokrina signalizacija: (a) usamljena signalizirajuća ćelija

prima slab autokrini signal; (b) u grupi identičnih signalizirajućih ćelija,
svaka ćelija prima jak autokrini signal.
Neurotransmiteri
Neurotransmiteri su vrsta signalnih molekula koja se stvara i sekretuje iz završetaka aksona ner-
vnih ćelija. Kada se neuron aktivira pod dejstvom signala iz okoline ili drugih neurona, on šalje elek
trične impulse (akcione potencijale) duž aksona. Kada impuls stigne do nervnog završetka na kraju
aksona, on stimuliše sekreciju neurotransmitera. Krajevi aksona su u kontaktu sa ciljnim ćelijama
preko karakteristične tvorevine, koja se naziva hemijska sinapsa, a koja obezbeđuje efikasnu i brzu
isporuku neurotransmitera postsinaptičkoj ciljnoj ćeliji (Slika 21-5). Dakle, kod sinaptičke signaliza
cije, komuniciraju ćelije koje su često veoma udaljene jedna od druge, ali je dejstvo samog hemij-
različiti neuroni skog signala lokalno (u sinapsi). Ovaj tip signalizacije
deluje veoma brzo, jer električni impulsi putuju brzinom i do
100 m/s, a sekretovani neutotransmiter treba da difunduje
do receptora na ciljnoj ćeliji, koji je udaljen manje od 100
nm. Koncentracija neurotransmitera u sinapsi je obično
visoka, pa receptori obično imaju nizak afinitet prema
njima. To znači da neurotransmiteri brzo disosuju od
receptora, čime se odgovor završava. Neurotransmiteri se
neuro-
transmiter brzo uklanjaju iz sinaptičke šupljine pod dejstvom
hidrolitičkih enzima ili membranskih transportnih proteina
koji ih vraćaju natrag u nervni završetak, ili u okolne glija-
ćelije. Kratak poluživot neurotransmitera omogućuje da se
sinapsa pripremi za odgovor na novi nervni impuls. Dakle,
kao i kod endokrine signalizacije, i u ovom slučaju se radi o
signalizaciji između međusobno udaljenih ćelija. Međutim,
mehanizmi kojima se obezbeđuje specifičnost signalizacije
su različiti: za razliku od endokrine signalizacije, gde je
specifičnost obezbeđena postojanjem odgovarajućih
različite ciljne ćelije receptora, specifično dejstvo neurotransmitera na
odgovarajuće ciljne ćelije obezbeđeno je zahvaljujući
Slika 21-5. Sinaptička signalizacija. sinaptičkom kontaktu nervnog završetka sa ciljnom ćelijom.
Reakcija ciljnih ćelija na ekstracelularne signalne molekule

Jedan određeni ekstracelularni signalni molekul ne proizvodi isti efekat u različitim tipovima ćeli
ja. Ćelije odgovaraju na različite signale na specifičan način, koji zavisi od njihovih osobina nastalih u
toku razvoja. Razlika u vrsti efekta istog signala na različite ciljne ćelije može da bude posledica:
• različitih receptora, ili
• različitih puteva intracelularne transdukcije signala.
Z. Jelić-lvanović: Međućelijska signalizacija 21-5
Tako npr. neurotransmiter acetilholin ispoljava suprotne efekte na ćelije srčanog i skeletnog miši
ća, zahvaljujući različitoj vrsti acetilholinskih receptora na ovim ćelijama. Aktivacija nikotinskog re-
ceptora skeletnog mišića dovodi do njegove kontrakcije (Slika 21-6a), dok aktivacija muskarinskog
receptora ćelija srčanog mišića izaziva relaksaciju (Slika 21-6b).
(a) Ćelija skeletnog mišića (b) Ćelija srčanog mišića
acetilholin
acetilholin
Kontrakcija Relaksacija
skeletnih srčanog
mišića mišića
Slika 21-6. Različit odgovor na isti ekstracelularni signalni molekul prouzro

kovan različitim tipom receptora: (a) kontrakcija skeletnog mišića izazvana
aktivacijom nikotinskog receptora, (b) relaksacija srčanog mišića izazvana ak
tivacijom muskarinskog receptora pod dejstvom acetiiholina.
Razliku u efektima koje isti signal ima na različite tipove ćelija zbog različitih puteva intracelular-
ne transdukcije signala u njima, mogu se takođe ilustrovati na primeru acetiiholina. Ćelije srčanog
mišića i određene sekretorne ćelije imaju isti tip acetilholinskih receptora (muskarinski). Međutim,
zbog bitnih razlika u vrsti intracelularne mašinerije koja sprovodi signal i izaziva konačan odgovor,
vrsta odgovora se razlikuje: kod ćelije srčanog mišića dolazi do relaksacije, a kod sekretorne ćelije
do sekrecije materijala sadržanog u sekretornim granulama (Slika 21-7).
(a) Ćelija srčanog mišića (b) Sekretorna ćelija
\ Wwv
Sekrecija
acetilholin
Relaksacija
Slika 21-7. Različit odgovor na isti signalni molekul prouzrokovan različitim putevi-
ma intracelularne transdukcije signala: (a) relaksacija srčanog mišića pod dejstvom
acetiiholina, (b) egzocitoza sekretornih granula iz sekretorne ćelije (npr. sekrecija
salivarnih, želudačnih i pankreasnih digestivnih enzima i elektrolita).
Svaka ćelija višećelijskog organizma izložena je dejstvu veoma velikog broja različitih ekstracelu-
larnih signalnih molekula, poreklom iz bliže ili dalje okoline. Svaka ćelija je programirana da odgovara
na specifične kombinacije signalnih molekula na sebi svojstven način. Preživljavanje većine ćelija
viših životinja i čoveka zavisi od određene kombinacije signala: u nedostatku odgovarajućih signala
(npr. u kulturi ćelija istog tipa), ćelije aktiviraju samoubilački proces programirane ćelijske smrti
(apoptoze). Naravno, različite vrste ćelija zahtevaju prisustvo različitih kombinacija signala za preživ
ljavanje, pa je njihov život moguć samo na određenim mestima u telu. Ako se signalima koji omogu
ćavaju preživljavanje ćelije dodaju drugi signali, dobijaju se nove kombinacije, koje indukuju prolife-
raciju ćelija (Slika 21-8). Zahvaljujući ogromnom broju mogućih kombinacija, ograničen broj vrsta ek-
stracelularnih signalnih molekula može da nosi ogroman broj različitih poruka ciljnim ćelijama.
Slika 21-8. Odgovor ćelije na različite kombinacije ekstracelularnih signalnih

molekula A, B, C, D i E.
Osnovni tipovi receptora ciljnih ćelija: aktivacija i dejstvo receptora

Ciljne ćelije mogu da reaguju na ekstracelularne signalne molekule zahvaljujući svojim specifič
nim receptorima. Svaki receptor specifično vezuje određeni signal, a zatim pokreće odgovor unutar
ćelije. Mnogi ekstracelularni signali deluju pri vrlo niskim koncentracijama (reda veličine 10"8 mol/L), a
odgovarajući receptori ih obično vezuju sa vrlo visokim afinitetom. Receptori se mogu podeliti u dve
osnovne grupe:
• površinske receptore (Slika 21-9a) i
• intracelularne receptore (Slika 21-9b).
Površinski receptori
Površinski receptori su transmembranski proteini plazma-membrane ciljnih ćelija. Kada svojim
ekstracelularnim domenor^ vežu signalni molekul (ligand), oni se aktiviraju i pokreću kaskadu intra
celularne transdukcije signala (signalni put), što konačno dovodi do određene promene ponašanja
ćelije. Hidrofilni signalni molekuli, koji zbog svoje prirode ne mogu da prođu kroz plazma-membranu
ciljne ćelije, po pravilu ostvaruju svoje dejstvo posredstvom površinskih receptora (Slika 21-9a). Akti
virani površinski receptori ostvaruju direktne metaboličke efekte u ćeliji (tj. bez uticaja na transkripciju
gena), ali pored toga mnogi imaju i efekte koji se ostvaruju na nivou jedra (kroz aktivaciju transkripci
je određenih gena). Površinski receptori se mogu podeliti u tri klase: (1) receptore povezane sa G-
proteinima, (2) enzimske receptore i (3) receptore-jonske kanale (Slika 21-10):
(a) Receptori na plazma-membrani (b) Intracelularni receptori
Receptor na Plazma-membrana Mali hidrofobni

plazma-membrani signalni molekul
Hidrofilni signalni
molekul Intracelularni receptor
Slika 21-9. Osnovni tipovi receptora.
(1) Receptori povezani sa G-proteinima. Aktivirani receptori ovog tipa ostvaruju svoje efekte na
ćeliju posredstvom specifičnih trimernih regulatornih proteina koji vezuju GTP (G-proteina). Po
vezivanju ekstracelularnog signalnog molekula za receptor, aktivira se G-protein, koji može da
dovede do aktivacije određenog ciljnog proteina: enzima vezanog za membranu ili jonskog kana
la. Ako je ciljni protein enzim, njegova aktivacija dovodi do promene koncentracije jednog ili više
medijatora intracelularne transdukcije signala; ako je ciljni protein jonski kanal, aktivacija utiče na
permeabilnost membrane za određene jone.
(1) Receptori povezani sa G-proteinima

ligand
G-protein aktivirani aktivirani •

enzim ili G-protein enzim ili
jonski kanal jonski kanal
(2) Enzimski receptori

,. ligand
neaktivni aktivni
katalitički katalitički
domen domen
(3) Receptori -jonski kanali

joni
Slika 21-10. Tri osnovne klase površinskih receptora.

(2) Enzimski receptori. Aktivirani enzimski receptori mogu sami da funkcionišu kao enzimi, sa akti
vnim centrima u intracelularnom domenu receptora, ili aktiviraju enzime koji funkcionišu kao po
sebni molekuli (tj. ne kao aktivni centri u strukturi samog receptora). Većina receptora ove klase
su protein-kinaze ili aktiviraju posebne protein-kinaze.
(3) Jonski kanali. Funkcija receptora ove klase je relativno jednostavna: receptor je ujedno i jonski
kanal, pa vezivanje liganda direktno dovodi do otvaranja ili zatvaranja jonskog kanala i time me-
nja permeabilnost membrane. Receptori ovog tipa imaju važnu ulogu u brzoj sinaptičkoj signali
zaciji između električno ekscitabilnih ćelija.
Za razliku od jonskih kanala, aktivirani receptori povezani sa G-proteinima, kao i enzimski recep
tori, deluju posredstvom mnogo složenijih mehanizama transdukcije signala (signalnih puteva) unutar
ćelije. U ovim signalnim putevima učestvuje veliki broj različitih molekula, pre svega proteina, zatim
jedinjenja male molekulske mase (kao što su npr. nukleotidi: ciklični AMP ili ciklični GMP), pa čak i
jona (npr. jon Ca2+). Ovi mali molekuli ili joni nazivaju se intracelularni medijatori, intracelularni gla
snici ili "drugi glasnici" (signalni molekul je "prvi glasnik"). Oni učestvuju u daljoj transdukciji signala
tako što utiču na aktivnost određenih proteina signalnog puta kao alostemi modulatori.
Aktivacija većine proteina koji funkcionišu u transdukciji signala odvija se na jedan od sledećih
načina:
• fosforilacijom proteina pod dejstvom protein-kinaza i
• vezivanjem GTP-a.
(a) Aktivacija fosforilacijom (b) Aktivacija vezivanjem GTP-a
Signal
Aktivan^ Aktivan 9~*

protefri -•% protein
• '-tpf GTP
Uklanjanje Uklanjanje
signala signala
V
Slika 21-11. Dva osnovna mehanizma aktivacije proteina koji učestvuju u intracelularnoj
transdukciji signala: (a) fosforilacija pod dejstvom protein-kinaza, (b) vezivanje GTP-a u
zamenu za GDP.
Oba navedena mehanizma aktivacije prikazana su šematski na Slici 21-11. U prvom slučaju, pro
tein u prisustvu odgovarajućeg signala prelazi iz neaktivnog (defosforilisanog) oblika u aktivan (fosfo-
rilisan) oblik pod dejstvom specifične protein-kinaze, uz utrošak ATP-a i stvaranje ADP-a. Protein koji
je na taj način aktiviran, po uklanjanju signala se defosforiliše pod dejstvom fosfoprotein-fosfataze i
time vraća u neaktivnu formu (Slika 21-11a). Fosforilaciju proteina vrše dve vrste protein-kinaza, koji
se međusobno razlikuju po svojoj specifičnosti prema vrsti aminokiselinskih ostataka u proteinu-
supstratu. Tirozin-specifične protein-kinaze fosforilišu hidroksilne grupe ostataka tirozina u odre

đenim proteinima. Ovakvu aktivnost pokazuje određena klasa površinskih receptora (vidi kasnije), a
proteini fosforilisani na tirozinskim ostacima podležu vrlo brzoj defosforilaciji pod dejstvom tirozin-
specifičnih fosfoprotein-fosfataza. Serin/treonin-specifične protein-kinaze fosforilišu hidroksilne
grupe ostataka serina i/ili treonina u polipeptidnim lancima raznih intracelularnih proteina, učesnika
signalnih puteva distalno od receptora. Proteini fosforilisani na serinskim i/ili treoninskim ostacima
obično se sporije defosforilišu pod dejstvom serin/treonin-specifičnih fosfoprotein-fosfataza.
Drugi mehanizam aktivacije podrazumeva konverziju neaktivne forme proteina (sa vezanim
GDP-om) u aktivnu (sa vezanim GTP-om) zamenom GDP-a za GTP do koje dolazi pod dejstvom
signala. Po uklanjanju signala, vezani GTP se hidrolizuje do GDP-a, čime se protein vraća u neakti
van oblik (Slika 21-11b). Na ovaj način se aktiviraju npr. trimerni G-proteini, koji učestvuju u trans-
dukciji signala preko određene klase receptora (detaljnije opisani kasnije u ovom poglavlju), ali i drugi
intracelularni proteini signalnih puteva.
Signalni putevi funkcionišu kao kaskadni sistemi u kojima svaki aktivirani učesnik dovodi do akti
vacije sledećeg u nizu (npr. jedan aktivirani protein ima aktivnost protein-kinaze, pa katalizuje fosfori-
laciju sledećeg proteina u kaskadi). Kao što će kasnije biti detaljnije objašnjeno, na ovaj način se in
tenzitet signala znatno uvećava.
(a) (b)
Aktivacija daljih faza signalnog puta Aktivacija daljih faza signalnog puta
Slika 21-12. Dva primera mehanizama ntegracije signalnih puteva: (a) - protein Y se akti
vira fosforilacijom u dva položaja, što se ostvaruje jedino pod dejstvom dva različita si
gnala, A i B; (b) - signali A i B fosforilišu dva proteina, a i b, koji se potom vezuju u akti
van dimer.
Kao što je ranije navedeno, svaka vrsta ćelije je programirana da odgovara na specifičan način
na različite kombinacije ekstracelularnih signalnih molekula. Ovo je moguće samo pod uslovom da
ćelija raspolaže mehanizmom koji na neki način integriše informacije koje dolaze od različitih si
gnalnih molekula. U signalnim putevima zasnovanim na fosforilaciji proteina i/ili vezivanju GTP-a,
ovu integraciju ostvaruju posebni signalni proteini, za čiju je aktivaciju neophodno dejstvo dva različi
ta signalna molekula. Dva primera mehanizama integracije signala uz pomoć ovakvih proteina še-
matski su prikazana na Slici 21-12. U prvom slučaju (Slika 21-12a), dva signalna molekula (A i B)
aktiviraju različite kaskade fosforilacije proteina, od kojih svaki vodi do fosforilacije integrišućeg prote
ina (Y), ali na različitim mestima u molekulu. Takav protein je aktivan samo ako je fosforilisan u oba
položaja, što se dešava samo onda kada su prisutna oba signala. U drugom primeru (Slika 21-12b),
signali A i B dovode do fosforilacije dva različita proteina (a i b), koji se potom međusobno vezuju u
aktivan dimer ab. lako se u oba opisana primera integrišući proteini fosforilišu, njihova aktivacija u
drugim slučajevima može da se vrši i vezivanjem GTP-a u zamenu za GDP, opet pod dejstvom dva
različita signalna puta.
Intracelularni receptori
Kako su ovi receptori lokalizovani unutar ćelije, ekstracelularni signalni molekuli moraju da uđu u
ćeliju da bi ih aktivirali. Prema tome, signali koji deluju posredstvom takvih receptora moraju da budu
dovoljno mali i hidrofobni da bi mogli da difunduju kroz plazma-membranu ciljne ćelije. Pošto su
obično nerastvomi u vodi, signali ovog tipa se transportuju krvlju ili drugim ekstracelularnim tečnosti-
ma vezani za specifične transportne proteine, od kojih se odvajaju pre ulaska u ćeliju (Slika 21-9b).
Efekti aktiviranih intracelularnih receptora ostvaruju se na nivou jedra, tj. oni utiču na brzinu transkri
pcije određenih gena i time na koncentraciju odgovarajućih proteina: kada se aktiviraju vezivanjem
liganda, oni deluju kao transkripcioni faktori.
Struktura i mehanizam aktivacije intracelularnih receptora prikazani su na Slici 21-13. Receptor
se sastoji od nekoliko bitnih domena:
• domena na kojem se nalazi mesto vezivanja hormona,
• zglobne regije,
• domena na kojem se nalazi mesto vezivanja za DNK i
• domena koji aktivira transkripciju.
U neaktivnom stanju (u odsustvu odgovarajućeg liganda), receptor je vezan za inhibitorni prote
inski kompleks koji maskira mesto vezivanja za DNK, pa receptor zbog toga ne može da utiče na
transkripciju. Kada se ligand (signalni molekul) veže za odgovarajuće mesto na receptoru, dolazi do
promene konformacije zglobnog dela i do disocijacije inhibitornog kompleksa. Ovim se demaskira
mesto vezivanja za DNK, što omogućuje aktiviranom receptoru da pokrene trankripciju određenih
gena. Model aktivacije prikazan na Slici 21-13 zasniva se na primeru receptora za kortizol, ali i ostali
ligandi koji deluju posredstvom intracelularnih receptora (drugi steroidni hormoni, tireoidni hormoni,
retinoidi i vitamin D) deluju na sličan način.
Inhibitorni Mesto vezivanja

proteinski hormona
kompleks COOH
Domen koji aktivira

transkripciju
H2N
Domen koji vezuje DNK "Zglobni" deo
Steroidni
hormon
Izloženo mesto vezivanja za DNK
COOH
Slika 21-13. Aktivacija intracelularnih receptora.

(a) Rani primarni odgovor Sem prema mehanizmu dejstva

na ciljne ćelije, hidrofobni signalni
Steroidni Receptor molekuli se razlikuju od hidrosolubil-
hormon steroidnog hormona nih i prema poluživotu u krvi i tkivnim
tečnostima. Većina hidrosolubilnih
i—u
hormona se razloži ili ukloni iz krvi
za nekoliko minuta (lokalni medijatori
i neurotransmiteri uklanjaju se iz ek-
stracelulame tečnosti još brže - u
sekundama ili čak milisekundama).
Kompleksi hormon-receptor
Naprotiv, steroidni hormoni se zadr
žavaju u krvi satima, a tiroidni dani
ma. Prema tome, hidrosolubilni sig
nalni molekuli imaju kratkotrajne
Aktivacija gena efekte na ciljne ćelije, dok su efekti
primarnog odgovora
hidrofobnih hormona koji deluju pre
i 1 DNK
ko intracelulamih receptora dugot
rajniji.
1 1 Intracelulami receptori nekih

hormona (npr kortizola) nalaze se
°cf 0 i prvenstveno u citozolu i vezuju se za
DNK tek posle aktivacije vezivanjem
Indukovana sinteza nekoliko liganda. Drugi mogu biti lokalizovani
proteina u primarnom odgovoru u jedru (npr receptori retinoida) i ve
zani za DNK čak i u odsustvu ligan
(b) Odloženi sekundarni odgovor da. U oba slučaja, uticaj na transkri
pciju određenih gena ostvaruje se
Proteini sekundarnog odgovora tek po aktivaciji receptora u prisus
tvu signala. Po pravilu, aktiviran re
ceptor aktivira transkripciju, mada
* • •• : • efekat hormona u nekim slučajevima
može da bude i suprotnog smera
(supresija transkripcije).
DNK U velikom broju slučajeva, od
govor ciljne ćelije se odvija kroz dva
koraka. Aktivirani receptor najpre
indukuje transkripciju malog broja
određenih gena (primarni odgo
vor). Produkti tih gena zatim aktivi
raju druge gene i dovode do sekun
Protein primarnog odgovora Protein primarnog odgovora
darnog odgovora (Slika 21-14). Na
"isključuje" gene primarnog "uključuje" gene sekundarnog
odgovora odgovora taj način je moguće da jedan signal
ni molekul izazove složene promene
ekspresije gena.
Slika 21-14. Dve faze odgovora na aktivaciju intracelularnog
receptora. I u slučaju hormona koji deluju
preko intracelulamih receptora, važi
opšti princip da odgovor ciljnih ćelija može da bude veoma raznolik u zavisnosti od vrste ćelija. Da bi
došlo do aktivacije transkripcije, pored jednog aktiviranog intracelularnog receptora, na gene moraju
da deluju i drugi regulatorni proteini, od kojih su neki specifični za određene vrste ćelija. To znači da
je za aktivaciju određenog gena potrebno prisustvo prave kombinacije regulatornih proteina, što ob
jašnjava pojavu da pod dejstvom istog signala dolazi do aktivacije različitih gena u različitim ćelijama.
Komunikacija susednih ćelija preko intercelularnih kanala
Zahvaljujući postojanju intercelularnih

kanala između nekih ćelija (Poglavlje 10),
ekstracelularni signalni molekuli, koji su pre
ko specifičnih receptora proizveli određene
efekte na jednoj ćeliji, mogu da utiču i na
ponašanje susedne ćelije. Intercelularni ka
nali su nepropustljivi za proteine, ali propuš
taju druge glasnike, jone, i male metabolite.
Ako drugi glasnik stvoren u jednoj ćeliji dos-
pe kroz intercelularni kanal u drugu ćeliju, on Intercelularni kana!
propustljiv za jone, druge
će i u njoj ispoljiti svoju karakterističnu aktiv glasnike i male metabolite
nost i prouzrokovati odgovarajuće efekte.
Slika 21-15. Šematski prikaz intercelularnog kanala.
B. SIGNALIZACIJA POSREDSTVOM RECEPTORA POVEZANIH SA

G-PROTEINIMA
Struktura receptora
Receptori povezani sa G-proteinima su najbrojnija familija različitih površinskih receptora koja

učestvuje u signalizaciji veoma različitim ekstracelularnim signalnim molekulima (hormoni, neurot-
ransmiteri, lokalni medijatori). Uprkos raznolikosti signala koje prenose, svi receptori ovog tipa imaju
sličnu osnovnu strukturu (Slika 21-16). To su transmembranski proteini, sastavljeni od jednog poli-
peptidnog lanca koji sedam puta prolazi kroz membranu. N-terminalni deo polipeptidnog lanca recep
tora isturen je u ektsracelularni prostor i na njemu se nalazi mesto za vezivanje liganda (signalnog
molekula). Intracelularni deo lanca (C-terminalni kraj) odgovoran je za vezivanje receptora sa G-
proteinom. Vezivanje signalnog molekula prouzrokuje promenu konformacije receptora, odnosno
dovodi do njegove aktivacije.
Struktura i funkcija G-proteina *# •„
G-proteini (puni naziv: trimerni proteini koji vezuju GTP) predstavljaju grupu proteina koji prenose
signal sa odgovarajućeg receptora na ciljni enzim ili jonski kanal. Oni se po svojoj strukturi i funkciji
razlikuju od drugih monomernih proteina koji se takođe aktiviraju vezivanjem GTP-a, a učestvuju u
intracelularnoj transdukciji signala. Sastoje se od tri različite subjedinice koje se obeležavaju kao a, B
i y. Subjedinice B i y su vezane u čvrst kompleks, a na y-lancu se nalazi kovalentno vezan hidrofobni
lanac (ostatak masne kiseline ili prenil-grupa), koji je uronjen u lipidni dvosloj plazma-membrane i
preko kojeg je G-protein vezan za citoplazmatsku stranu membrane. U stanju mirovanja (bez prisus
tva odgovarajućeg signala), za a subjedinicu je vezan GDP, a sama subjedinica je povezana sa B i y-
lancem.
Kada se receptor aktivira vezivanjem ekstracelularnog signala, to prouzrokuje zamenu GDP-a za
GTP na cc-subjedinici G-proteina (aktivacija a-subjedinice) i disocijaciju te subjedinice od By-
kompleksa (a-subjedinica nije učvršćena za membranu). Oslobođena aktivna a-subjedinica potom se
vezuje za ciljni protein (enzim ili jonski kanal), gde ostvaruje svoj efekat. Trajanje uticaja aktivirane a-
subjedinice G-proteina na ciljni protein je ograničeno GTP-aznom aktivnošću te subjedinice: posle
određenog vremena ona sama katalizuje hidrolizu vezanog GTP-a do GDP-a, ponovo se vezuje za
By-kompleks i vraća u stanje mirovanja.
Najvažniji ciljni enzimi G-proteina su adenilat-ciklaza i fosfolipaza C. U signalnim putevima u ko
jima učestvuju ovi enzimi, dolazi do promene koncentracije odgovarajućih drugih glasnika unutar ćeli-
je. Pored enzima, ciljni protein može da bude i jonski kanal: npr. određeni G-proteini stimulišu otva
ranje K+-kanala u ćelijama srčanog mišića.
Oligosaharidi
NH:
Ekstracelularna
površina
Citoplazma
OOC
Slika 21-16. Karakteristična struktura receptora povezanih sa G-proteinima

(na slici je prikazan humani p-adrenergični receptor).
c-AMP kao drugi glasnik

Ciklični AMP (cAMP) je prvi otkriveni drugi glasnik dejstva hormona. Njegova koncentracija u će
liji u stanju mirovanja je vrlo niska (oko do 10"7 mol/L). U prisustvu stimulatornog signala, njegova
koncentracija se višestruko povećava za svega nekoliko sekundi. Za njegovu sintezu iz ATP-a, od
govoran je membranski enzim, adenilat-ciklaza, koja katalizuje reakciju:
NH, NH,
PP;
or— P — o — p — o — P — o — c
M
OH OH
ATP cAMP
Visoka koncentracija cAMP-a u ćeliji može da se održava samo njegovom ubrzanom sintezom
pod dejstvom signala, zato što se sintetisani cAMP brzo razlaže pod dejstvom cAMP fosfodiestera-
ze:
NH, NH
O—P — O—C
T
H20
°" HJA
OH OH
cAMP AMP
Aktivacija/inhibicija adenilat-ciklaze
Mnogi ekstracelularni
signalni molekuli deluju na Stimulatorni
signal
ciljne ćelije na taj način što
utiču na koncentraciju
cAMP-a u ćeliji. Ovaj efekat
se ostvaruje kontrolom akti
vnosti (aktivacijom ili inhibi-
cijom) adenilat-ciklaze.
Aktivacija adenilat-
ciklaze pod dejstvom stimu-
latornog signalnog moleku
la ostvaruje se posreds
tvom specifičnih receptora
povezanih sa stimulator-
nim G-proteinom (Gs).
Proces aktivacije prikazan
je na Slici 21-17 i odvija se
kroz sledeće faze: Toksin
Vezivanje stimulatornog Vibrio cholerae
cAMP
ekstracelularnog signalnog Slika 21-17. Aktivacija adenilat-ciklaze (AC).
molekula za specifični re-
ceptor, Rs uz aktivaciju re
ceptora (oznaka s pokazuje da receptor pokreće transdukciju stimulatornog signala).
1. Vezivanje Gs proteina, aktivacija razmenom GDP-a na njegovoj sa-subjedinici za GTP (oznaka s
ima isto značenje kao i u slučaju receptora).
2. Disocijacija aktivirane sa-subjedinice od (3y-kompleksa.
3. Aktivacija adenilat-ciklaze (AC) pod dejstvom sa dovodi do porasta koncentracije cAMP u ćeli
ji
Jedan od najbolje proučenih primera aktivacije adenilat-ciklaze je aktivacija pod dejstvom adre
nalina posredovana p-adrenergičnim receptorom i stimulatornim G-proteinom. Kao što je ranije na
vedeno, efekat signalnog molekula ne traje dugo: G-protein se vraća u neaktivno stanje hidrolizom
GTP-a do GDP-a i neorganskog fosfata, a već stvoreni cAMP se razlaže pod dejstvom specifične
fosfodiesteraze.
Toksin uzročnika kolere (Vibrio cholerae), katalizuje reakciju u kojoj dolazi do hemijske modifika
cije sa-subjedinice G-proteina. Modifikovana subjedinica gubi GTP-aznu aktivnost, pa ostaje fiksira
na u aktivnom obliku. Zbog toga se u ćelijama creva, izloženim dejstvu toksina, stalno održava viso
+
ka koncentracija cAMP, koji dovodi do sekrecije velike količine vode i jona Na u lumen creva i izazi
va tešku dijareju karakterističnu za ovu bolest.
Kofein i teofilin takođe potpomažu održavanje povišenih koncentracija cAMP u ćeliji, tako što in-
hibiraju fosfodiesterazu i time usporavaju razlaganje stvorenog cAMP.
Inhibicija adenilat-ciklaze pod dejstvom inhibitomog signalnog molekula odvija se analognim
mehanizmom kao i aktivacija, ali u prenošenju signala učestvuje inhibitorni receptor (npr. a 2 -
adrenergični receptor) i inhibitorni G-protein (Gj). Aktivirana inhibitorna a-subjedinica (ia) usporava
sintezu cAMP-a i tako snižava njegovu koncentraciju. Efekat signala se i u ovom slučaju gasi hidroli
zom GTP-a pod uticajem ia-subjedinice.
Mehanizam dejstva cAMP u ćeliji: cAMP-zavisna protein-kinaza (PKA) i kaskada fosforilacije

proteina
Većina efekata cAMP ostvaruje se aktivacijom cAMP-zavisne protein-kmaze (protein-kinaza
A, PKA, ili A-kinaza). Kao što je već navedeno prilikom razmatranja regulacije metabolizma glikoge-
na (Poglavlje 12), PKA je u svom neaktivnom stanju tetramer koji se sastoji od dve katalitičke i dve
regulatorne subjedinice. Vezivanje cAMP za regulatorne subjedinice PKA dovodi do disocijacije tet-
ramera, pri čemu se oslobađaju aktivne katalitičke subjedinice (aktivna PKA). Aktivan oblik PKA kata
lizuje fosforilaciju određenih ostataka serina i treonina u polipeptidnim lancima nekih proteina, na
račun ATP-a. Ova kovalentna modifikacija određenih ciljnih proteina dovodi do promene njihove akti
vnosti (aktivacije ili inhibicije).
cAMP
Neaktivna
cAMP-zavisna
protein-kinaza
*A1'/,
k- +
Regulatorna Neaktivna Kompleks cAMP
subjedinica katalitička i regulatornih
subjedinica subjedinica
Aktivne katalitičke
subjedinice
l
Fosforilacija fosforilaza-kinaze
(stimuliše glikogenolizu) i
glikogen-sintaze (inhibira
glikogenezu).
Slika 21-17. Aktivacija cAMP-zavisne protein-kinaze (PKA) dejstvom cAMP-a i uticaj na

metabolizam glikogena.
Prvi i najbolje ispitani metabolički efekat cAMP-zavisne fosforilacije pod dejstvom PKA je uticaj
cAMP-a na sintezu i degradaciju glikogena u ćelijama skeletnih mišića (Slika 21-17). U prisustvu ad
renalina, posredstvom p-adrenergičnog receptora i G s proteina, aktivira se adenilat-ciklaza i nivo
cAMP u ćeliji raste. Kao posledica toga, oslobađa se aktivna PKA, koja fosforiliše fosfohlaza-kinazu
(enzim koji učestvuje u regulaciji katabolizma glikogena) i glikogen-sintazu (ključni enzim puta bio-
sinteze glikogena). Fosforilaza-kinaza se ovim prevodi u aktivan oblik, koji fosforiliše sledeći enzim u
kaskadi, glikogen-fosforilazu. Glikogen-fosforilaza, aktivirana fosforilacijom, razlaže glikogen, kao
što je ranije detaljno objašnjeno (Poglavlje 12). S druge strane, fosforilisan oblik glikogen-sintaze je
neaktivan, pa je zbog toga sinteza glikogena inhibirana dejstvom adrenalina.
Jedan signalni molekul receptor
Svaki aktivirani receptor može da

aktivira mnogo molekula Gs proteina, a-subjedinica
koji aktiviraju po jedan molekul AMPLIFIKACIJA Gs proteina
adenilat-ciklaze u određenom
vremenskom intervalu aktivirana
/ / adenilat-ciklaza
Svaki aktivirani molekul adenilat-ciklaze AMPLIFIKACIJA

stvara mnogo molekula cAMP MM
• * • #
Molekuli cAMP aktiviraju PKA
PKA
Svaki molekul PKA fosforiliše i time / / \ \
AMPLIFIKACIJA
/ I \ \
aktivira mnogo molekula enzima X
mmm enzim x'

## mmm mmM
Svaki molekul enzima X i i i
stvara mnogo molekula produkta AMPLIFIKACIJA
Produkti
enzima X
Slika 21-18. Mehanizam amplifikacije signala u kaskadnom signalnom putu koji funkcio-
niše posredstvom cAMP-a kao drugog glasnika.
U ovakvim kaskadnim signalnim putevima dolazi do ogromnog pojačanja (amplifikacije) signala

ekstraceiularnog signalnog molekula. U navedenom primeru, samo jedan molekul adrenalina koji se
veže za p-adrenergični receptor mišićne ćelije, dovodi do oslobađanja velikog broja ostataka glukoze
iz glikogena. Pojačanje signala je sve veće što je veći broj enzima koji učestvuju u signalnom putu,
jer svaki aktivan enzim aktivira veći broj molekula enzima koji je sledeći po redosledu u kaskadi. Me
hanizam amplifikacije signala za hormone koji deluju preko cAMP-a kao drugog glasnika prikazan je
šematski na Slici 21-18, iz koje se vidi u kojim fazama signalnog puta dolazi do pojačanja signala.
Mnogi hormoni deluju na svoje ciljne ćelije preko cAMP-a kao drugog glasnika, pokrećući u njima
veoma raznolike odgovore, specifične za određene vrste ćelija (Tabela 21-1). Kao što je već objaš
njeno, ove razlike su posledica različitih receptora i različitih intracelularnih medijatora (u ovom sluča
ju različitih supstrata protein-kinaze A). Međutim, svi hormoni koji deluju na jedan određeni tip ćelija
tako što povećavaju koncentraciju cAMP u njoj, proizvode isti metabolički efekat. Tako npr. nekoliko
hormona koji stimulišu sintezu cAMP u adipocitima (adrenalin, glukagon, ACTH i TSH) imaju isti me
tabolički efekat, razlaganje deponovanih triacilglicerola. Ovo se može objasniti time da PKA aktivira
na povišenom koncentracijom cAMP-a fosforiliše iste ciljne proteine, bez obzira na vrstu ekstracelu-
larnog signala koji je doveo do aktivacije adenilat-cilkaze i ubrzane sinteze cAMP-a.
Tabela 21-1. Efekti nekih hormona na različite ciljne ćelije, ostvareni

posredstvom cAMP-a kao drugog glasnika.
Ciljno tkivo Hormon Glavni odgovor

sinteza i sekrecija tireoidnog
Tireoidna žlezda TSH
hormona
Kora nadbubrežne
ACTH sekrecija kortizola
žlezde
Jajnici LH sekrecija progesterona
Mišići adrenalin razlaganje glikogena
Kosti parathormon resorpcija kostiju

povećanje brzine rada srca i
Srce adrenalin
snage mišićne kontrakcije
Jetra glukagon razlaganje glikogena
Bubrezi vazopresin reapsorpcija vode

adrenalin, ACTH
Masno tkivo razlaganje triglicerida
glukagon, TSH
Dejstvo cAMP-a na transkripciju gena
cAMPt
Pored toga što deluje na aktivnost različitih ciljnih proteina
u ćeliji njihovom fosforilacijom pod dejstvom PKA, cAMP u ne
kim ćelijama ispoljava i efekte na nivou jedra, aktivirajući trans Aktivacija PKA
kripciju određenih gena i time povećava koncentraciju odgo
varajućih proteina. U procesu aktivacije transkripcije gena pod
uticajem cAMP-a učestvuju: Fosforilacija (aktivacija)
• Kratak segment DNK karakteristične strukture, lociran u transkripcionog faktora
promotoru ciljnog gena, koji se obeležava skraćenicom CREB
CRE (prema engleskom nazivu: cAMP responsive ele
ment, tj. element DNK koji odgovara na prisustvo cAMP-a)
Aktivacija transkripcije dejstvom
• Transkripcioni faktor CREB, protein koji prepoznaje sek- CREB na CRE segment u
vencu nukleotida CRE (skraćenica CREB potiče od engle promotoru ciljnog gena
skog naziva CRE-binding protein, tj. protein koji se vezuje
za CRE)
Slika 21-19. Uticaj cAMP na eks
presiju gena.
• cAMP-zavisna protein kinaza (PKA).

Uticaj cAMP na ekspresiju gena odvija se mehanizmom koji je šematski prikazan na Slici 21-19.
Prvi korak predstavlja aktivacija PKA pod dejstvom cAMP-a, koja se dešava na ranije opisani način.
Aktivna PKA zatim fosforiliše jedan serinski ostatak u polipeptidnom lancu transkripcionog faktora
CREB i time ga aktivira. Aktivirani CREB pokreće transkripciju ciljnog gena preko CRE segmenta u
promotoru gena.
Modulacijom ekspresije gena, cAMP utiče na veći broj fizioloških procesa: regulaciju raznih me
taboličkih puteva (npr. aktivira ekspresiju gena odgovornog za sintezu ključnog enzima glukoneoge-
neze, fosfoenolpiruvat-karboksikinaze), proliferaciju ćelije ili funkciju neurona.
Defosforilacija produkata reakcije PKA

Kako efekti cAMP-a treba da budu prolazni, proteini koji su fosforilisani pod dejstvom aktivirane
PKA defosforilišu se i time vraćaju u prvobitno stanje u kojem su se nalazili pre porasta koncentracije
cAMP u ćeliji. Defosforilaciju njihovih serinskih i treoninskih ostataka katalizuju serin/treonin fosfop-
rotein-fosfataze. Prema tome, trenutna aktivnost svakog proteina koji je regulisan fosforilaci-
jom/defosforilacijom, zavisi od odnosa aktivnosti protein-kinaze (koja ga fosforiliše) i fosfoprotein-
fosfataze (koja ga defosforiliše). Ekstracelularni signalni molekuli utiču i na aktivnost fosfoprotein-
fosfataza, kao što je ranije objašnjeno na primeru regulacije katabolizma glikogena (Poglavlje 12 i
Slika 12-19).
Fosfatidilinozitolski signalni put

Još pedesetih godina dvadesetog veka naslući ORt 0%
valo se da fosfatidil-inozitoli na neki način učestvuju CH2—CH—CH2
u transdukciji signala, iako su signalni putevi u kojima
oni učestvuju razjašnjeni mnogo kasnije. Fosfatidil-
inozitoli su klasa fosfatidil-glicerola, među kojima je u
međućelijskoj signalizaciji najznačajniji fosforilisani
derivat, fosfatidilinozitol-difosfat (PIP2), lokalizovan x
OPOf
prvenstveno u unutrašnjem sloju plazma-membrane.
Aktivacija fosfatidilinozitolskog signalnog puta takođe
se pokreće aktivacijom receptora povezanih sa G- H OPOf~
proteinima. Za razliku od signalnih molekula koji akti Fosfatidilinozitol-4,5-difosfat(PIP2)
viraju ili inhibiraju adenilat-ciklazu posredstvom Gs,
odnosno Grproteina, receptori koji pokreću ovaj sig Fosfolipaza C (PLC)
nalni put povezani su sa Gq-proteinima Ciljni enzim
qa-subjedinice ovog tipa G-proteina je fosfolipaza
ORj OR« OPOf
C (PLC), koja se aktivira i katalizuje reakciju hidrolize
I I
PIP2 (Slika 21-20). Hidrolizom PIP2 (vezan za unut C H 2 - C H — CH 2 —OH +
rašnju stranu plazma-membrane), nastaju dva druga
glasnika: diacilglicerol (DG), koji ostaje vezan za
membranu i inozitol-1,4,5-trifosfat (IP3), koji, kao 1,2-Diacilglicerol lnozitol-1,4,5-trifosfat
(DG) (IP3)
hidrosolubilan molekul, može da difunduje kroz cito-
zol. IP3 prouzrokuje povećanje koncentracije Ca 2+ -
jona u citozolu, koji takođe ima funkciju drugog glas Slika 21-20. Reakcija hidrolize PIP2 pod dejs
nika. tvom fosfolipaze C.
Aktivacija i tok fosfatidilinozitolskog signalnog pu
ta, šematski su prikazani na Slici 21-21. Da bi se ceo ovaj složeni put lakše objasnio i da bi se jasnije
sagledali njegovi efekti, podelićemo ceo proces na četiri dela: (1) aktivacija fosfolipaze C pod dejs
tvom ekstracelulamog signala i posledična hidroliza PIP2 do DG i IP3, (2) efekti IP3: funkcija Ca2+-
jona kao drugog glasnika, (3) efekti DG: aktivacija protein-kinaze C i njena uloga u modulaciji eks
presije gena i (4) resinteza PIP2 iz DG i IP3.
11 Signal
Slika 21-21. Fosfatidilinozitolski signalni put.
(1) Aktivacija fosfolipaze C pod dejstvom ekstracelularnog signala

Veći broj različitih ekstracelulamih signala, posredstvom odgovarajućih površinskih receptora,
aktivira fosfatidilinozitolski signalni put. Na ovaj način deluje npr. adrenalin preko cd-adrenergičnih
receptora, vazopresin, ili acetiiholin posredstvom muskarinskih receptora. Aktivacija ovog puta ima
veliki uticaj na metabolizam ćelije, a posebno na proliferaciju ćelija.
Po vezivanju odgovarajućeg ekstracelularnog signalnog molekula, aktivirani receptor izaziva
promene na Gq-proteinu koje su potpuno analogne onima već opisanima kod Gs, odnosno Gr
proteina. Kada qa-subjedinica ovog proteina aktivira fosfolipazu C1, dolazi do hidrolize PIP2 na DG i
IP3. Kako svaki od ova dva druga glasnika pokreće različite događaje unutar ćelije, fosfatidilinozitolski
put se na ovom mestu grana u dva pravca.
(2) Efekti IP3: Ca 2+ kao drugi glasnik

Postoje IP3 rastvorljivojedinjenje, odvaja se od membrane i difunduje kroz citozol do specifičnih
receptora koji se nalaze u membrani endoplazmatskog retikuluma. Ovaj IP3-receptor ima funkciju
kanala za Ca2+-jone: kada se ligand (IP3) veže za njega, kanal se otvara, i Ca2+-joni, koji se nalaze u
endoplazmatskom retikulumu u znatno višoj koncentraciji nego u citozolu, izlaze u citozol. Dejstvo IP3
prekida se njegovom defosforilacijom pod dejstvom specifičnih fosfataza.
Koncentracija Ca2+-jona u citozolu je u stanju mirovanja veoma niska (do 10'7 mol/L). Porast
koncentracije ovog jona u citozolu deluje kao intracelularni signal koji pokreće različite promene u
ponašanju ćelije. Ca 2+ ostvaruje svoje efekte posredstvom kalmodulina, proteina pronađenog u svim
Ovaj signalni put aktivira izoformu PLC-p, dok se izoforma PLC-y aktivira pod dejstvom enzimskih receptora.
do sada ispitanim ćelijama eukariota. Kalmodulin se sastoji od jednog polipeptidnog lanca na kojem
se nalaze četiri mesta za vezivanje kalcijumovog jona. Vezivanje Ca2+-jona dovodi do alosterne akti
vacije kalmodulina, slično aktivaciji protein-kinaze A pod dejstvom cAMP-a. Međutim, sam kalmodu
lin nema nikakvu enzimsku aktivnost, već deluje tako što menja aktivnost različitih ciljnih proteina
(enzima i transportnih proteina). U nekim slučajevima, kalmodulin može da bude stalna regulatorna
subjedinica u sastavu molekula oligomernog enzima (npr. kalmodulin je 8-subjedinica fosforilaza-
kinaze, v. Poglavlje 12). Međutim, češći je slučaj da se kalmodulin tek po vezivanju Ca2+-jona veže
za ciljni protein i deluje na njega. Dakle, može se reći da kalmodulin ustvari predstavlja intracelular-
ni Ca2+-receptor, a kompleks Ca2+/kalmodulin je njegova aktivna forma. U svakom slučaju, efekti
kalcijumovog jona u ćeliji mogu da budu veoma različiti zavisno od tipa ćelije, jer se različite ćelije
međusobno razlikuju po vrsti ciljnih proteina koji se u njima nalaze.
Ciljni proteini kompleksa Ca2+/kalmodulin su brojni, ali se većina efekata kalcijumovog jona u ćeli
ji ostvaruje posredstvom Ca2*/kalmodulin-zavisnih protein-kinaza (CaM-kinaza). Ove kinaze fosfo-
rilišu ostatke serina ili treonina u ciljnim proteinima i menjaju njihovu aktivnost. Neke od njih specifič
no fosforilišu samo određeni protein (npr. kinaza lakog lanca miozina koja aktivira kontrakciju mišića),
dok druge imaju širu specifičnost i mogu da fosforilišu veći broj ciljnih proteina (npr. CaM-kinaza II:
nalazi se u skoro svim ćelijama, a najviše u nervnom tkivu; izaziva sekreciju i resintezu kateholamina
u neuronima). Međutim, ne zavise svi efekti kompleksa Ca2+/kalmodulin od CaM-kinaza: npr., ovaj
kompleks se vezuje i time direktno aktivira Ca2+-ATP-azu u plazma-membrani ćelije, koja izbacuje
kalcijumov jon iz ćelije i tako deluje u pravcu vraćanja koncentracije jona Ca 2+ na vrednosti koje se
nalaze u citozolu u stanju mirovanja.
Opisani put ulaska Ca 2+ u citozol iz endoplazmatskog retikuluma, aktivacijom fosfatidilinozitol-
skog signalnog puta (Slika 21-22b), odvija se u svim ćelijama eukariota. Međutim, kalcijumov jon
može da uđe u ćeliju i iz ekstracelularne tečnosti kroz Ca2+-kanale koji mogu da se otvaraju na dva
načina: pod dejstvom signala koji deluju posredstvom G-proteina, ili, u neuronima, gde se pod dejs
tvom nervnog impulsa otvaraju voltažni Ca2+-kanali (Slika 21-22a), a jon kalcijuma potom dovodi do
sekrecije neurotransmitera.
polarizovna plazma-mem brana depolarizovana plazma-mem brana
Slika 21-22. Dva puta ulaska Ca2+-jona u citozol.

Povećanje koncentracije kalcijumovog jona u citozolu ne traje dugo, jer ćelije raspolažu sa neko
liko mehanizama koji snižavaju njegov nivo. Ovi mehanizmi se mogu podeliti u dve grupe:
a. Mehanizmi koji izbacuju Ca2+-jon iz citozola u ekstracelularnu tečnost. Ovu funkciju ostvaruju
dva transportna sistema:
• Ca2+-ATP-aza, uniport Ca2+-jona uz utrošak ATP-a (ranije je pomenuto da se aktivira
kompleksom Ca2+/kalmodulin),
• Na+/Ca2+-antiport, sistem sekundarnog aktivnog transporta koji izbacuje kalcijumov jon
koristeći energiju koncentracionog gradijenta Na+-jona.
b. Mehanizmi koji snižavaju koncentraciju Ca2+-jona u citozolu bez njegovog uklanjanja iz ćelije:
• Ca2+-ATP-aza u membrani endoplazmatskog retikuluma transportuje kalcijumove jone iz
citozola u lumen ER nasuprot koncentracionom gradijentu (uniport Ca2+-jona uz utrošak
ATP-a),
• Aktivni transport Ca 2+ u matriks mitohondrija, koji koristi energiju respiratornog lanca.
Ovaj mehanizam se aktivira tek pri izrazito visokim koncentracijama Ca 2+ u citozolu
• Vezivanje slobodnog Ca 2+ jona za različite molekule u ćeliji.
(3) Efekti DG: aktivacija protein-kinaze C i njena uloga u modulaciji ekspresije gena
NEAKTIVNA PfcČ AKTIVIRANA PKC
Plazma-membrana
NEMA TRANSKRIPCIJE AKTIVIRANA TRANSKRIPCIJA

GENA 1 12 III GENA 1 12
Slika 21-23. Dva mehanizma aktivacije transkripcije gena pod uticajem aktivirane prote
in-kinaze C (PKC). Fragment DNK gena 1 za koji je vezan Elk-1 obeležen je kao SRE {se
rum response element), a za njega je vezan još jedan protein, SRF (serum response factor).
Značenje ostalih skraćenica i objašnjenje mehanizama dato je u tekstu.
Drugi produkt hidrolize PIP2) diacilglicerol (DG), u položaju 1 najčešće sadrži estarski vezan osta
tak stearinske, a u položaju 2 arahidonske kiseline2. Kao nepolarna supstanca vezan je za membra
nu i tu deluje kao drugi glasnik koji aktivira protein-kinazu C (PKC). Oznaka "C" u nazivu ove prote-
in-kinaze potiče od činjenice da njena aktivacija zavisi od jona Ca 2+ : Porast koncentracije Ca 2+ pod
dejstvom IP3, dovodi do translokacije PKC iz citozola na unutrašnji sloj plazma-membrane. Ovo
omogućuje aktivaciju PKC udruženim dejstvom DG, Ca 2+ i negativno naelektrisanog membranskog
fosfolipida, fosfatidilserina. PKC fosforiliše ostatke serina i treonina različitih ciljnih proteina, zavisno
od vrste ćelije. Ovim mehanizmom se aktivira nekoliko različitih izoformi PKC. Fosforilacija ciljnih pro
teina pod dejstvom PKC ima za posledicu aktivaciju transkripcije određenih gena.
Dva puta kojima PKC utiče na ekspresiju gena prikazana su šematski na Slici 21-23:
1. U prvom putu (aktivacija transkripcije gena 1 na Slici 21-23), PKC najpre fosforiliše i time aktivira
MAP-kinazu (MAPK, mitogenom aktivirana protein-kinaza). MAP-kinaza zatim fosforiliše trans-
kripcioni faktor Elk-1, koji se nalazi u jedru, vezan za određeni fragment DNK u regulatornom re-
gionu gena. Regulatomi protein aktiviran ovom fosforilacijom pokreće transkripciju gena.
2. U drugom putu (aktivacija transkripcije gena 2 na Slici 21-23), PKC fosforiliše inhibitorni protein
IK-B, koji po fosforilaciji disosuje iz kompleksa sa transkripcionim faktorom NFK-B (nuklearni fak
tor K-B). Slobodan NFK-B sada može da uđe u jedro, gde aktivira transkripciju određenih gena.
(4) Resinteza PIP2 iz DG i IP3

DG i PIP3 služe kao supstrati za resintezu PIP2, čime se obnavlja sposobnost ćelije da reaguje
na nove ekstracelulame signalne molekule koji aktiviraju fosfatidilinozitolski signalni put. Resinteza
PIP2 teče postepeno, uz učešće više enzima. Jedan od tih enzima, IP-i-fosfataza, inhibira se pod
dejstvom Li+-jona. Zbog toga se smatra da je mehanizam dejstva litijumovog jona u terapiji nekih
psihijatrijskih bolesti zasnovan upravo na njegovoj sposobnosti da suprimira prekomernu aktivaciju
fosfatidilinozitolskog signalnog puta u mozgu.
Interakcija cAMP-a i Ca2+ kao drugih glasnika

Kalcijumov jon i cAMP ne deluju u ćeliji kao drugi glasnici nezavisno jedan od drugog. Njihovo
uzajamno dejstvo ispoljava se na više nivoa, kao npr.:
• Ca2+-jon može da utiče na stvaranje i razgradnju cAMP-a, tako što kompleks Ca2+-
kalmodulin reguliše aktivnost enzima koji katalizuju odgovarajuće reakcije.
2+
• Obrnuto, cAMP utiče na intracelularnu koncentraciju kalcijumovog jona: PKA fosforiliše Ca -
kanale ili pumpe, kao i IP3 receptor membrane endoplazmatskog retikuluma i menja njihovu
propustljivost, odnosno aktivnost.
• Enzimi čija je aktivnost regulisana cAMP-om mogu da utiču na one regulisane Ca2+-jonom i
obrnuto: npr CaM-kinaze mogu da budu fosforilisane pod dejstvom PKA.
• Aktivnost nekih proteina može da zavisi od prisustva oba druga glasnika. U Poglavlju 12 je
već opisan mehanizam regulacije aktivnosti fosforilaza-kinaze pod dejstvom cAMP i kalciju
movog jona. Isto tako, CaM-kinaze i PKA mogu da fosforilišu isti ciljni protein u različitim po
zicijama, što opet znači da je aktivnost takvih proteina regulisana pod dejstvom i cAMP-a i
Ca2+.
C. SIGNALIZACIJA POSREDSTVOM ENZIMSKIH RECEPTORA

Enzimski receptori su po svojoj strukturi takođe transmembranski proteini. Međutim, za razliku od
receptora povezanih sa G-proteinima koji sedam puta prolaze kroz plazma-membranu, enzimski re
ceptori imaju samo jedan transmembranski segment. Mesto za vezivanje liganda je i kod ove vrste
Ovaj ostatak arahidonske kiseline u nekim ćelijama može da se oslobodi hidrolizom pod dejstvom enzima dia-
cilglicerol-lipaze i da posluži za sintezu prostaglandina, prostaciklina, tromboksana i leukotriena.
receptora lokalizovano na spoljašnjoj strani membrane. Intracelularni domen receptora sadrži jedan
ili više aktivnih centara sa enzimskom aktivnošću. U zavisnosti od tipa enzimske aktivnosti, enzimski
receptori se mogu podeliti na sledeće grupe:
• Receptori sa aktivnošću tirozin-specifičnih protein-kinaza,
• Receptori tirozin-specifične fosfoprotein-fosfataze,
• Receptori serin/treonin-specifične protein-kinaze i
• Receptori gvanilat-ciklaze.
Pored toga, postoje i receptori koji funkcionišu na sličan način kao i enzimski receptori, ali sami
nemaju enzimsku aktivnost, već aktiviraju enzim koji funkcioniše kao poseban molekul, a obično ima
ju aktivnost tirozin-kinaze. Ovakvi receptori se nazivaju receptori povezani sa enzimima. U ovu
grupu spadaju npr. receptori hormona rasta, citokina, interferona i receptori T-limfocita.
Receptori tirozin-kinaze
Mnogi faktori rasta stimulišu proliferaciju i diferencijaciju ciljnih ćelija posredstvom receptora tiro-
zin-kinaza (RTK), koji specifično fosforilišu tirozinske ostatke određenih proteina. Na Slici 21-24, še-
matski su prikazane strukture receptora nekih faktora rasta i insulina. Ekstracelularni segmenti recep
tora se međusobno razlikuju po strukturi: neki imaju domene bogate cisteinom, dok ovi domeni kod
drugih receptora imaju strukturu srodnu strukturi koja se nalazi u molekulima imunoglobulina.
Domen sa strukturom
_- tipa imunoglobulina
Domen bogat
cisteinom
s-s- -s-sH
Ekstraceluiarna
ss strana
@5C
Plazma membrana
Citozol
Domen -—_
sa aktivnošću
tirozin-kinaze
EGF PDGF NGF Insulinski receptor

receptor receptor receptor IGF-1 receptor
Slika 21-24. Struktura nekih RTK (EGF - epidermalni faktor rasta; PDGF - faktor rasta iz
trombocita; NGF - nervni faktor rasta).
Vezivanje liganda za receptor indukuje dimerizaciju receptora: time dolazi do međusobnog pribli
žavanja njihovih intracelulamih domena, što omogućuje uzajamnu fosforilaciju tirozinskih ostataka
ovih domena. Ova autofosforilacija aktivira receptor: za njegove fosfotirozinske ostatke vežu se
ciljni proteini koji se i sami fosforilišu na tirozinskim ostacima (pod dejstvom receptora) i time se akti
viraju. Mnogi od tih proteina su i sami protein-kinaze.
Insulinski receptor, kao i receptor faktora rasta sličnog insulinu-1 (IGF-1, po engleskom nazivu in-
sulin-like growth factor-1) su specifični po tome što i bez prisustva liganda imaju strukturu tetramera
a2(32 (a-lanci predstavljaju ekstracelularne domene sa mestom za vezivanje liganda, dok p-lanci čine
transmembranske i intracelularne domene. Vezivanje liganda izaziva alosternu interakciju dve polo
vine receptora i fosforilaciju katalitičkih domena. Najvažniji ciljni protein aktiviranog receptora je IRS-
1 (supstrat insulinskog receptora, po engleskom terminu insulin receptor substrate). Fosforilisani ti-
rozinski ostaci IRS-1 služe kao mesta za vezivanje i aktivaciju različitih proteina koji učestvuju u da
ljoj transdukciji signala.
Faktor rasta
Ekstracelularni
medijum
Kaskada
protein-kinaza
Drugi
efektori
Slika 21-25. Intracelularna transdukcija signala faktora rasta pomoću Ras-proteina (RTK
- receptor tirozin-kinaza; MAPK - mitogenom aktivirana protein-kinaza; MAPKK -
MAPK-kinaza; MAPKKK - MAPKK-kinaza).
Aktivirani receptori tirozin-kinaze prepoznaju svoje ciljne proteine koje će fosforilisati zahvaljujući
specifičnim domenima koji ti ciljni proteini sadrže u svojoj strukturi. Ovi domeni se sastoje od oko 100
ostataka aminokiselina, a obeležavaju se kao SH2-domeni SH2-domeni ciljnih proteina specifično
se vežu za fosfotirozinske ostatke aktiviranih receptora.
U intracelularnoj transdukciji signala faktora rasta, važnu ulogu ima Ras-protein, koji se u ćeliji na
lazi vezan za unutrašnju stranu plazma-membrane pomoću prenil-lanca uronjenog u lipidni sloj (Slika
21-25). Po aktivaciji receptora, Ras se aktivira zamenom vezanog GDP-a za GTP. Aktivan Ras
(RasGTP), koji pokazuje enzimsku aktivnost serin/treonin-kinaze, fosforiliše različite ciljne proteine,
od kojih su mnogi i sami serin/treonin-kinaze. Kaskada fosforilacije dovodi do aktivacije MAP-kinaze.
Kao što je ranije navedeno, MAP-kinaza u jedru fosforiliše i time aktivira određene transkripcione
faktore. Ovaj put je ključan za ostvarivanje uticaja faktora rasta na proliferaciju i diferencijaciju ćelija.
Ako se funkcija Ras-a inhibira, ne dolazi do proliferacije i diferencijacije pod dejstvom aktiviranog re
ceptora tirozin-kinaze. Obrnuto, ako dođe do mutacije Ras-gena tako da njegov produkt, Ras-protein
ima nenormalno veliku aktivnost (Ras je aktivan i bez prisustva odgovarajućeg signala), proliferacija
je nekontrolisana i neadekvatna potrebama organizma: u oko 30% karcinoma čoveka postoji ovakva
mutacija Ras-gena.
Aktivirana kaskada se vraća u stanje mirovanja hidrolizom GTP-a vezanog za Ras do GDP-a i
defosforilacijom fosforilisanih proteina.
I u slučaju receptora tirozin-kinaza, putevi transdukcije signala se ukrštaju sa drugim signalnim
putevima na više mesta. Tako se npr. fosfolipaza C (PLC) aktivira takođe i pod uticajem ovog tipa
receptora3. Isto tako, MAP-kinaza učestvuje u transdukciji signala putem receptora tirozin-kinaza, ali
se takođe aktivira pod dejstvom protein-kinaze C (PKC), aktivira se pod dejstvom DG i Ca2+-jona u
fosfatidilinozitolskom putu).
Receptori tirozin-fosfataze
Tirozin-specifične fosfoprotein-fosfataze su enzimi koji uklanjaju fosfatnu grupu sa tirozinskih os

tataka određenih proteina, koji su bili fosforilisani pod dejstvom tirozin-kinaza. Međutim, ovi enzimi ne
služe samo za vraćanje signalnih puteva aktiviranih tirozin-kinazama u stanje mirovanja, već sami
učestvuju u transdukciji signala. Membranske tirozin-fosfataze mogu da funkcionišu kao receptori:
oni defosforilišu fosfotirozinske ostatke proteina tek po aktivaciji do koje dolazi vezivanjem ekstrace-
lularnog signalnog molekula. Citozolne tirozin-fosfataze su takođe regulisane ekstracelularnim sig
nalnim molekulima, ali posredno, preko njihovih regulatornih domena (npr. SH2 domena).
Receptori serin/treonin-kinaze
Ova klasa receptora takođe predstavlja transmembranske proteine sa jednim transmembranskim
segmentom. Intracelularni domen receptora aktiviranog vezivanjem određenog liganda ima aktivnost
serin/treonin-specifične protein-kinaze. Primer su receptori lokalnih medijatora familije transformišu-
ćeg faktora rasta-p (TGF-p), koji regulišu proliferaciju i funkciju većine ćelija kičmenjaka.
Pored receptora serin/treonin-kinaza, u ćelijama postoje i intracelularne serin/treonin-kinaze. One
ne funkcionišu kao neposredni receptori ekstracelularnih signala, ali su njima ipak regulisane, tako
što predstavljaju sastavni deo intracelularnih signalnih puteva. Ranije je već objašnjena funkcija više
proteina ovog tipa (npr. u serin/treonin-kinaze spadaju protein-kinaza A, protein-kinaza C, CaM-
kinaza i MAP-kinaza).
Izoforma PLC koja se aktivira posredstvom receptora tirozin-kinaza obeležava se kao PLC-y i sadrži SH2 do
men u svojoj strukturi. Ranije je opisana aktivacija PLC-p, pokreće se preko receptora povezanih sa G-
proteinima. Obe izoforme PLC imaju isto dejstvo, tj. vode aktivaciji fosfatidilinozitolskog signalnog puta.
Receptori gvanilat-ciklaze
.4
Receptori ove klase, kao što je npr. receptor atrijalnih natriuretičnih peptida , po svojoj strukturi
su transmembranski proteini. Sastoje se od ekstracelularnog domena sa mestom vezivanja liganda,
jednog transmembranskog segmenta i intracelularnog domena sa katalitičkom aktivnošću gvanilat-
ciklaze. Vezivanje liganda za ekstracelularni domen indukuje promenu konformacije celog receptora
čime se aktivira katalitički centar. Aktivan receptor katalizuje reakciju stvaranja cikličnog GMP-a
(cGMP) iz GTP-a, koja je potpuno analogna ranije prikazanoj reakciji stvaranja cAMP-a pod dejs-
tvom adenilat-ciklaze. Nastali cGMP deluje u ćeliji tako što se vezuje na cGMP-zavisnu protein-
kinazu (protein-kinaza G, PKG, ili G-kinaza) i aktivira je. PKG takođe spada u grupu serin/treonin
specifičnih protein-kinaza, koje fosforilišu određene ciljne proteine na njihovim serinskim i treonin-
skim ostacima i time menja njihovu aktivnost. Dakle, receptori gvanilat-ciklaze koriste cGMP kao
drugi glasnik na isti način na koji neki receptori povezani sa G-proteinima koriste cAMP5. Receptori
klase gvanilat-ciklaza nisu tako brojni kao klasa receptora tirozin-kinaza.
Specifičnost dejstva NO kao signalnog molekula bez posredstva receptora: direktna aktivacija
intracelularne gvanilat-ciklaze
Azot-monoksid (NO) je značajan signalni molekul koji dovodi do dilatacije glatkih mišića krvnih
sudova, služi kao neurotransmiter i učestvuje u imunom odgovoru. Stvara se iz arginina pod dejs-
tvom NO-sintaze (NOS, Slika 21-26), koja je zastupljena u više izoformi različitih osobina. Lako di-
funduje iz ćelije u kojoj je stvoren i ulazi direktno u okolne ćelije.
OH
I
H2N NH2 H2N N H2N C)
| NADPH NADP+ | INADPH INADP+ |

NH +0 2
+HaO NH +0 2
+H20 NH
CH2 V J CH2 V J CH2
| £ 2^—<ĆL ^ | z ^—*ć- »_ j * + NO
CHo CHo CHo
I I I
CH<> CHo CHo
I I I
H,N+— C — C O O ~ H 3 N + — C — COCT H3N+—C—COCT
8
I I !
H H H
L-Arginin L-Hidroksiarginin L-Citrulin
Slika 21-26: Reakcija NO-sintaze (NOS).
Specifičnost dejstva NO na ciljne ćelije sastoji se u tome što se njegov efekat na te ćelije ostva
ruje bez učešća bilo kakvih receptora. NO se u nekim ciljnim ćelijama (npr. ćelijama glatkih mišića
krvnih sudova) direktno vezuje na gvožđe u aktivnom centru gvanilat-ciklaze, što aktivira enzim i
dovodi do porasta intracelularne koncentracije cGMP. Dobro je poznat vazodilatatorni efekat NO na
krvne sudove srca: NO stvoren i otpušten iz endotelnih ćelija6 izaziva relaksaciju ćelija glatkih mišića.
Atrijalni natriuretični peptidi (ANP) su grupa srodnih peptida koji se stvaraju u atrijalnim mišićnim ćelijama srca
kao odgovor na porast krvnog pritiska. ANP stimulišu ekskreciju Na+ putem bubrega i dovode do relaksacije
ćelija glatkih mišića krvnih sudova, čime se pritisak snižava.
5
Naravno, postoji razlika u mehanizmu aktivacije enzima koji katalizuju stvaranje cAMP i cGMP: kao što je ra
nije objašnjeno, adenilat-ciklaza se aktivira posredstvom trimernih G-proteina, dok se gvanilat-ciklaza kao
sastavni deo receptora direktno aktivira vezivanjem signala.
Sinteza NO u endotelnim ćelijama stimulisana je pod dejstvom acetilholina, oslobođenog u zid krvnog suda iz
autonomnih nerava. Acetilholin u endotelnim ćelijama aktivira fosfatidilinozitolski signalni put, a posledični porast
Ca2+-jona stimuliše NO-sintazu u tim ćelijama. Dakle, relaksantno dejstvo acetilholina na glatke mišiće krvnih
sudova nije direktno, već je posredovano azot-monoksidom. NO takođe dovodi do vazodilatacije krvnih sudova
u mozgu i drugim organima endotel-nezavisnim mehanizmom: nervni impulsi dovode do porasta koncentracije
Mehanizam dejstva nitroglicerina i srodnih lekova koji se koriste u terapiji akutnog napada angine
pectoris (bol zbog slabog snabdevanja srčanog mišića krvlju), sastoji se upravo u konverziji ovog
leka u NO, koji širi krvne sudove srca.
NO deluje kao lokalni medijator, jer ima vrlo kratak poluživot (svega 5-10 s) i veoma brzo se kon-
vertuje u nitrit i nitrat. Isto tako, stvoreni cGMP se vrlo brzo razlaže pod dejstvom fosfodiesteraza.
Dejstvo sildenafila (leka koji se koristi u terapiji impotencije muškaraca), zasniva se na inhibiciji fos-
fodiesteraze, čime se produžava vazodilatacija odgovarajućih krvnih sudova polnog organa, izazva
na dejstvom NO.
Pored NO, i ugljen-monoksid ima funkciju signalnog molekula koji deluje na ćelije analognim me
hanizmom koji dovodi do porasta cGMP u ćeliji. CO se u organizmu stvara razlaganjem hema pod
dejstvo/n enzima hem-oksigenaze. Smatra se da CO ima ulogu neurotransmitera.
D. RECEPTORI - JONSKI KANALI: NIKOTINSKI ACETILHOLINSKI

RECEPTOR
Receptori ove klase su transmembranski proteini koji sami sačinjavaju jonski kanal, a njihovo ot
varanje je prouzrokovano vezivanjem određenog liganda za specifično mesto na ekstracelularnom
domenu receptora.
Jedan od dobro proučenih primera receptora -jonskih kanala je nikotinski acetilholinski receptor,
lokalizovan u postsinaptičkim membranama na brojnim mestima u nervnom sistemu i membranama
vlakana skeletnih mišića u neuromuskularnom spoju.
Acetilholin se sintetiše u blizini presinaptičkog kraja neurona pod dejstvom enzima holin-
acetiltransferaze:
O
II
H,C — C — S — K o A + HO —C —C—N(CH,),
rl-,'2 ri-
"2
Acetil-KoA Holin
Holin-
acetiltransferaza
O
H3C—C—O—C—C—N(CH3)3 + KoA — SH
Acetilholin KoA
Stvoreni acetilholin se skladišti u sinaptičkim vezikulama. Nervni impuls (akcioni potencijal) izazi-
Dtvaranje voitažno-regulisanih Ca2+2+-kanala na
va otvaranje na presinaptičkom
presinap kraju neurona i ulazak Ca2+-jona iz
2 2+
1
tracelularne tečnosti u ćeliju. Porast
ekstracelularne Porast koncentracije
koncentracije Ca
Ca" stimuliše egzocitozu sekretornih granula i
otpuštanje acetilholina u sinaptičku šupljinu (Slika 21-27)7.
Ca2+-jona u nervnim završecima, što stimuliše neuronsku NO-sintazu. Nastali NO difunduje u susedne glatko-
mišićne ćelije, gde na ranije opisan način izaziva vazodilataciju.
7
Neurotoksični protein pauka "crna udovica", a-latrotoksin, izaziva masivno otpuštanje acetilholina na neuro
muskularnom spoju. Smatra se da ovaj toksin deluje kao Ca2+-jonofor, pa i bez prisustva nervnog impulsa dolazi
do porasta kalcijumovog jona u presinaptičkom kraju neurona i egzocitoze sekretornih granula. Nasuprot tome,
otpuštanje acetilholina inhibirano je pod dejstvom toksičnog proteina anaerobne bakterije Clostridium botulinum,
uzročnika smrtonosnog trovanja hranom - botulizma.
Slika 21-27. Uloga acetiiholina u prenosu nervnog impulsa kroz sinaptičku šupljinu.
Acetiiholinski receptor je pentamerni transmembranski glikoprotein, koji funkcioniše u plazma-

membrani postsinaptičke ćelije kao katjonski kanal (Slika 21-28). Vezivanje acetiiholina za ekstrace-
lularnu (sinaptičku) stranu receptora izaziva kon-
formacionu promenu u njegovoj strukturi i otvara
nje kanala. To omogućuje brzu difuziju jona Na+ u
ćeliju i K+ iz ćelije (u skladu sa njihovim koncen
tracionim gradijentima), tj. depolarizaciju mem
brane i novi akcioni potencijal u postsinaptičkom
neuronu. U neuromuskularnom spoju, depolari-
zacija membrane ćelije skeletnog mišića prouzro
kuje oslobađanje Ca2+-jona iz sarkoplazmatskog
retikuluma, što izaziva kontrakciju8. U cirkulaciji
većine osoba obolelih od teškog autoimunog obo
ljenja, myasthenia gravis (praćenog izraženom
slabošću mišića), nalaze se antitela protiv niko-
tinskog acetilholinskog receptora. Smatra se da
ova antitela, po vezivanju za receptor, blokiraju
njegovu funkciju tako što sprečavaju vezivanje
acetiiholina, ili onemogućuju promenu konforma-
cije receptora koja vodi otvaranju jonskog kanala.
Posle oko 1 milisekunde, deo molekula acetii
holina disosuje od receptora. Međutim, najveća Slika 21-28. Nikotinski acetiiholinski receptor
količina ovog neurotransmitera se hidrolizuje pod ima strukturu pentamera (c^PrS). Na slici se
dejstvom enzima acetilholinesteraze, učvršće vidi veći, ekstracelularni (sinaptički) deo
receptora, transmembranski segment koji je
nog za površinu postsinaptičke membrane: uronjen u lipidni dvosloj plazma-membrane i
mali intracelularni deo.
Nikotinski acetiiholinski receptor je meta smrtonosnih neurotoksina: d-tubokurarin (aktivna komponenta ama
zonskog otrova kurare i paralitičkog agensa koji se koristi u medicini), deiuje kao antagonist acetiiholina. Zmijski
otrov kobre vezuje se za određene subjedinice receptora i sprečava otvaranje katjonskog kanala.
o
H3 C - -c-- o — C —C—N(CH 3
)3
rL H 2
Acetilholin
Acetilholinesteraza
0
II
3 c — c — 0" + Ho—c—c—i
H 2 H~
Acetat Holin
Time je sinapsa osposobljena da reaguje na sledeći nervni impuls, a stvoreni holin se transportu-
je natrag u presinaptički kraj neurona, gde se koristi za sintezu novih molekula acetilholina.
E. ADAPTACIJA CILJNIH ĆELIJA

Kada su ciljne ćelije izložene dejstvu određenog signala u toku dužeg vremena, intenzitet njiho
vog odgovora na taj signal se smanjuje. To znači da dolazi do adaptacije, "navikavanja" ćelije na sig
nal, čime se smanjuje njena osetljivost prema signalu. Postoji nekoliko mehanizama kojima se ostva
ruje ova adaptacija ciljnih ćelija.
Spora adaptacija. Posle vezivanja proteinskih hormona ili faktora rasta na površinske receptore
i ispoljavanja određenih efekata, kompleks ligand-receptor se obično procesom endocitoze uvlači u
ćeliju. Ligand se obično razlaže u lizozomima, a receptor vraća na površinu ćelije. Međutim, neki mo
lekuli receptora ne otpuste ligand, već i sami dospevaju u lizozome, gde se i sami razlazu. Dakle, pri
kontinuiranom izlaganju ciljne ćelije visokoj koncentraciji liganda, postepeno se smanjuje broj recep
tora na plazma-membrani (nishodna regulacija broja receptora), a time opada i osetljivost ćelije na
dati signalni molekul. Na ovaj način, ciljne ćelije sporo (u toku nekoliko sati) regulišu svoju osetljivost
na ligand zavisno od njegove koncentracije.
Brza adaptacija. Pored opisane nishodne regulacije broja receptora, ćelije imaju i sposobnost
brze adaptacije. Ovakva adaptacija se često ostvaruje fosforilacijom receptora čime se na neki
način onemogućava njegova funkcija. Fosforilacija receptora takođe je izazvana pod dejstvom signa
la, aktiviranjem određenih protein-kinaza koje će katalizovati reakciju fosforilacije receptora. Tako
npr. fosforilacija serinskog ostatka u molekulu p-adrenergičnog receptora dovodi do gubitka sposob
nosti receptora da aktivira Gs protein9. Brza adaptacija istog receptora može da se ostvari i na drugi
način: vezivanjem inhibitornih proteina za fosforilisan receptor. Ovaj mehanizam uključuje fosforilaci-
ju nekoliko serinskih i treoninskih ostataka intracelularnog domena (3-adrenergičnog receptora speci
fičnom protein-kinazom, koja može da deluje samo na aktiviran receptor10. Na tako izmenjen recep
tor vezuje se inhibitorni protein, p-arestin, koji takođe blokira aktivaciju Gs-proteina pod dejstvom re
ceptora.
lako su za adaptaciju ciljnih ćelija u najvećem broju slučajeva odgovorni opisani mehanizmi koji
deluju na nivou regulacije broja ili aktivnosti samih receptora, u nekim slučajevima adaptacija može
da se postigne i promenama intracelularnih komponenti signalnog puta, dakle distalno od recepto
ra. Jedan od poznatih primera ovakvog mehanizma objašnjava stvaranje zavisnosti od morfina
kod osoba koje ga koriste određeno vreme. Dejstvo morfina se ostvaruje preko inhibitornih morfin-
skih (opijatnih) receptora u moždanim ćelijama: po vezivanju liganda, ovi receptori aktiviraju Gr
protein i dovode do inhibicije adenilat-ciklaze, a time i do sniženja koncentracije cAMP-a u ćeliji. To
Ovakvu adaptaciju p-adrenergičnog receptora izaziva povećana koncentracija cAMP-a u ćeliji, bez obzira na to
da li je cAMP stvoren pod dejstvom adrenalina ili nekog drugog hormona koji deluje posredstvom istog drugog
glasnika.
Zbog toga, drugi signalni molekuli ne mogu da dovedu do adaptacije ovog tipa.
\
smanjuje aktivnost protein-kinaze A, a time i fosforilaciju nekoliko vrsta jonskih kanala, što dovodi do
smanjenja električne aktivnosti neurona. Ako su ćelije duže vreme izložene visokim koncentracijama
morfina, dolazi do kompenzatorne aktivacije ekspresije gena za protein-kinazu A i adenilat-ciklazu,
čime se nivo cAMP-a u ćeliji vraća na normalu, čak i u prisustvu morfina. To povećava i potrebnu
dozu supstance kojom se postiže isti inhibitomi efekat. Ovaj mehanizam adaptacije objašnjava i po
javu apstinencijalnih simptoma. Ako naviknuta osoba naglo prestane sa unošenjem morfina, gubi se
njegov inhibitomi efekat na adenilat-ciklazu i protein-kinazu A, pa zbog visokih koncentracija ovih
enzima dolazi do velikog porasta nivoa cAMP u neuronima. To povećava električnu aktivnost neuro
na i prouzrokuje pojavu vrlo neprijatnih simptoma, kao što su nemir, znojenje, drhtanje, halucinacije
itd.
Literatura
1. Alberts O, Bray D, Levvis J, Raff M, Roberts K, VVatson J. Molecular Biology of the Cell, Garland
Publishing, NewYork, 1994.
2. Baynes J, Dominiczak MK. Medical Biochemistrv, Mosby, London, 1999.
3. Budecke E. Grundriss der Biochemie, VValter de Gruvter, Berlin, 1989.
4. Champe PC, Harvey RA. Lipincott's llustrated Revievvs: Biochemistry, Lipincott-Raven, Phila-
delphia, 1994.
5. Devlin TM. Textbook of Biochemistry, Wiley-Liss, New York, 1997.
6. Dow J, Lindsay G, Morrison J. Biochemistry, Molecules, Cells and the Body, Addison-Wesley,
VVakingham, England, 1996.
7. Elliott WH, Elliott DC. Biochemistry and Molecular Biology, Oxford University Press, Oxford,
1997.
8. Frayn KN. Metabolic Regulation, A Human Perspective, Portland Press, London, 1996.
9. Loeffler G, Petrides PE. Biochemie und Pathobiochemie, Springer Veriag, Berlin, 1997.
10. Martin DW, Mayes PA, Rodwell VW, Granner DK. Harperov pregled biohemije, Savremena ad
ministracija, Beograd, 1989.
11. Matić G. Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
12. McKee T, McKee JR. Biochemistry, An Introduction, VVm. C. Brovvn Publishers, , Boston, 1996.
13. Motulsky V. Human genetics, Problems and Approaches, Springer Veriag, Berlin, 1997.
14. RiggsT, ChandlerAM, Biochemistry, Springer Veriag, Berlin, 1995.
15. Roskoski, R. Biochemistry, W. B. Saunders, Philadelphia, 1996.
16. Voet D, Voet JG. Biochemustrv, J. Wiley and Sons, New York, 1995.

Opsta Biohemija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opsta Biohemija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MO 10-

Tehnička i kompjuterska obrada:

Odlukom Naučno-nastavnog veća Farmaceutskog fakulteta od 26. 11. 2002. godine

Poglavlje 15. Katabolizam lipida

Blohemija se bavi proučavanjem:

Metali imaju različitu sposobnost da grade komplekse

Alkalni metali natrijum i ka lij um prenose električno naelektrisanje

Zemno-alkalni metali deluju kao intracelularni glasnici

Teški metali su odgovorni za prenošenje elektrona

Biološki sistemi su hijerarhijski organizovani

Slika 1-1. Struktura adenozin-trifosfata (ATP).

C. TRANSFORMACIJA ENERGIJE U ŽIVIM ORGANIZMIMA

D. HEMIJSKE REAKCIJE U ŽIVIM ĆELIJAMA

Jedan je da takav sistem konsekutivnih reakcija obezbeđuje kanalisanje hemijskih reakcija po

Samoregulacija ćelijskih reakcija

Najvažniji tipovi reakcija u biohemijskim procesima

Reakcije nukleofilne supstitucije

A. MOLEKULSKA STRUKTURA VODE

van der Waals-ov radijus

Slika 2-1. Molekulska struktura vode.

S. Spasić: Voda 2-3

B. TERMALNE OSOBINE VODE

C. OSOBINE VODE KAO RASTVARAČA

Slika 2-3. Rastvaranje jona u prisustvu orijentisanih molekula vode.

Koligativne osobine vodenih rastvora

A. STRUKTURA I OSOBINE AMINOKISELINA

aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem, 2. aminokiseline sa nenaelektrisanim polarnim bočnim

(1) Aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem

triptofan Trp-W CXr ? + co °

Alanin (2-aminopropionska kiselina) može se smatrati ishodnim jedinjenjem za sve ostale a-

S. Spasić: Aminokiseline 3-3

raznim proteinima, a od njega se vrlo teško razdvaja osetljivim fizičko-hemijskim metodama.

(2) Aminokiseline sa nenaelektrisanim polarnim bočnim lancem

Serin (a-amino-p-hidroksi-propionska kiselina) ima alkoholnu hidroksilnu grupu i može se

fenilpropionska kiselina) je a-aminokiselina koja se u većini proteina nalazi u malim količinama,

Slika 3-1. Povezivanje dva ostatka cisteina u cistin.

(3) Aminokiseline sa naelektrisanim polarnim bočnim lancem

Asparaginska kiselina (a-amino-ćilibarna kiselina) je najkiselija a-aminokiselina sa

S. Spasić: Aminokiseline 3-5

kiselina) je najčešća a-aminokiselina i zauzima centralno mesto u metabolizmu a-aminokiselina.

Lizin (a,e-diaminokapronska kiselina) je aminokiselina koja se u manjim količinama nalazi u

(4) Konformaciono važne aminokiseline

jedinjenja. Glicin se vezuje i sa žučnim kiselinama (holnom i dezoksiholnom) i gradi sekundarne

prolin Pro-P 2.0 10.6 -

(5) Nestandardne aminokiseline

B. OSOBINE AMINOKISELINA I STRUKTURA PROTEINA

Međutim, nisu samo alifatični lanci hidrofobni:

C. OPTIČKA AKTIVNOST AMINOKISELINA

D. KISELO-BAZNE OSOBINE AMINOKISELINA

S. Spasić: Aminokiseline 3-9

E. HEMIJSKE REAKCIJE AMINOKISELINA

Slika 4-2. Polipeptidni lanac.

S. Spasić: Proteini 4-3

Slika 4-3. Deo polipeptidnog lanca sa tor-

Kiselo-bazne osobine peptida

(1) Primarna struktura proteina

Određivanje sekvence aminokiselina

S. Spasić: Proteini 4-5

2. Sledeći korak je identifikacija terminalnih ostataka aminokiselina sa slobodnom amino grupom,

H 2 N-CH-C- Lys - { H i s W h ^ G u ) ^ r a > - C O O H

Slika 4-4. Identifikacija terminalnih ostataka aminokiselina sa

4. Sledeći korak u određivanju sekvence aminokiselina je razgradnja intaktnog polipeptidnog lan­

originalni peptid <^^is}^h^Uu)<Ar^^ Lys <^|<Vas>{teu)

1. Razgradnja sa cijanogen bromidom kod metionina

4. Sledeći korak u određivanju sekvence aminokiselina je razgradnja intaktnog polipeptidnog lan

5. Poređenjem sastava aminokiselina i identifikacijom NH2-terminalnih i COOH-terminalnih osta

elastina sastoji se od naizmenično raspoređenih hidrofobnih segmenata koji su odgovorni za elastič

Slika 5-8. Struktura amiloze: ostaci glukoze su povezani a(1->4) gli

Monomeri proteoglikana se asociraju sa molekulom hijaluronske kiseline i stvaraju agregate pro

Glikoproteini su proteini u kojima su oligosaharidi kovalentno vezani. Za razliku od glikozamino