База података

је скуп међусобно повезаних података организованих за брзо претраживање и приступ.

Подаци се чувају заједно и има само онолико понављања колико је неопходно за њихово
оптимално коришћење, најчешће од стране већег броја корисника.

• Специфични софтвер, који се користи за ефикасан рад са подацима у бази података

назива се Систем за управљање базама података – СУБП

(DMBS – Database Management System)

• Примери: DB2 (IBM kompanija), Access, SQL Server (Microsoft), Delphi (Borland)…

DBMS омогућава:

• складиштење подака са минимумом редундансе (вишеструко памћење истих

података )
• приступ и коришћење података у бази података
• опоравак базе из некоректног стања
• заштиту података
• коришћење заједничких података од стране више корисника логичку и физичку
независност програма од података
• једноставно комуницирање са базом података преко језика блиских кориснику како
би се непрофесионални корисници укључили у развој информационих
система, а професионалним програмерима значајно повећала продуктивност
Особине базе података

1. Независност података односи се на раздвајање физичке и логичке

структуре података.

• физичка структура је начин складиштења података на рачунару,

• логичка је начин како податке виде крајњи корисници (кроз софтвер који користе).

• Складиштење података у базу треба да буде независно од програма који их

користе: измена у структури базе не сме да доведе до измене апликације, и
обрнуто, измена апликације која обрађује податке не сме да доведе до измене
структуре саме базе.

2. Интегритет базе података је стање базе у којем су све вредности података

коректне (правилно дефинисане).
3. Безбедност базе података подразумева спречавање и заштиту од:
• неовлашћеног приступа подацима,
• намерног и неовлашћеног уништавања и мењања података.
4. Време одзива система је такође битна особина базе података. То је време које
протекне од тренутка тражења података из базе до тренутка добијања одговора.
MS Access као DBMS извршава неколико задатака:

• - организовање података (креирање табела у којима се чувају подаци,

повезивање табела/података)

• - рад са подацима (читање, унос, брисање, претрага, издвајање по задатом

критеријуму, креирање извештаја...)

• - заштита података (надгледање исправности унетих података –

интегритет, и заштита од неовлашћеног приступа подацима - безбедност)

• - надгледање истовременог приступа подацима (када базу података

истовремено користи више корисника)

- обнаваљање базе података у случају њеног оштећења (обнављање садржаја

који је био оштећен и враћање на претходно стање

Модел података састоји се из следећих компоненти:

1. структурни део модела

2. манипулативни део модела

3. скуп правила интегритета

Структурним делом модела описујемо податке и на који начин су они повезани.

Податке групишемо у логичке целине – ентитете (књига, аутор, издавачка кућа…).

Један примерак ентитета је инстанца. На пример, инстанце издавачке куће су

Завод, Клет, Круг….

Атрибутима се описују ентитети. На пример, атрибути за књигу су: назив, аутор,

година издања, број страна….

Податак је вредност атрибута и он описује инстанцу. На пример, податак

“Читанка” је вредност атрибута “назив” ентитета КЊИГА.

 Међу ентитетима постоје везе, које описују везе које постоје између инстанци тих
ентитета.

У релационом моделу:

 табеле представљју ентитете,

 ред у табели је једна инстанца ентитета,
 колони у табели одговара један атрибут ентитета,
 једно поље чува један податак.