You are on page 1of 3

У складу са овлашћењима из члана 19. тачка 9. Статута ВШССИТ, дана 01.10.2010.

године, директор ВШССИТ доноси следеће упутство:

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ ПРИ ИЗРАДИ СЕМИНАРСКИХ РАДОВА

- упутство -

Београд,
Октобар 2010.
Код израде семинарских радова (пројеката, завршних радова) постоје грешке које се
понављају из рада у рад, уколико се на њих не укаже већ на почетку и не стекну навике
правилног рада и писања. Такве грешке умањују квалитет рада, а у будућој пракси,
уколико се и даље чине, пружају и лошу слику о аутору и његовом образовању и култури.
Иако постоји Упутство за израду радова, на студенском сервису, оно се недовољно чита,
или у њему није могуће све написати.

Циљ овог кратког текста је да се те честе грешке избегну. Покушано је да се грешке


систематизују на грешке које се јављају на насловној страни рада, грешке у обликовању
структуре рада, грешке у самом тексту рада (правописне и друге) и грешке у цитрању и
изради пописа литературе коришћене у изради рада.

Најчешће грешке су следеће:

Насловна страна
- Погрешан назив предмета.
- Непотпуни подаци о студенту (нема броја индекса или датума предаје рада).
- Пише да је семинарски рад, а ради се о завршном раду.
- Непотпуни подаци о наставнику односно ментору.

Структура рада
- Структура рада неразрађена: не разликују се поглавља и подпоглавља.
- Рад нема увод и закључак (или једно од тога) као посебне делове рада.
- Увод и закључак су, најчешће, прекратки или, ређе, предуги.
- Увод није потребно разрађивати по подпоглављима, и није уобичајено да се у увод
стављају слике.
- Поглавље почиње сликом, што није уобичајено у стручном раду.
- Поглавље се састоји само од набрајања (теза) без неке уводне реченице.
- Рад нема резиме и кључне речи, или једно од тога.
- Резиме и кључне речи на разним местима (треба да су једно иза другог, обично, на
почетку рада, пре садржаја).
- Кључне речи нису написане како треба, већ су то реченице, или скраћенице.
- Не разликује се шта је закључак, а шта резиме.

Бројке, слике, штампарске грешке


- Бројке се пишу у англосаксонском а не српском облику, на пример 77.42 µs уместо
77,42 µs,
- Не наводи се извор одакле су преузете слике. Уз назив слике, у загради, треба
навести извор одакле је слика преузета (линк на сајт или редни број референце у
попису литературе)
- Слике нису означене. Сваку слику треба означити бројем, на пример, Слика 1. (иза
броја се ставља тачка, а не цртица или нешто друго). Иза броја је пожељно да се
слици да назив који је ближе одређује. Ако једна слика има назив, онда све слике
треба да имају назив.
- Реч слика у назив слике треба да почиње са великим словом (на пример Слика 1., а
не слика 1.)
- У тексту се не позива на слике. У тексту се треба позивати на слике, на пример, На
слици 1. је …., или … (слика 1.), …. јер онда слика има сврху, помаже објашњењу,
или се слика објашњава у тексту.
- Резиме, па и неки други делови рада се пишу у првом, а треба у трећем лицу.
- Много штампарских грешака: недостају слова, вишак слова,
- У тексту стоји ц, з, с, дј, а треба ч, ж, ш, ђ и томе слично.
- Не треба убацивати елементе који нису предвиђени (графичке симболе, логое,…)

Заграде, запете
- Код писања текста у загради, не треба остављати празан простор на почетку и
крају, на пример уместо ( електронска пошта ) треба писати (електронска пошта).
- Код стављања запете, иза запете се ставља празан простор, дакле не
“поштом,углавном“, већ „поштом, углавном“. Исто важи када се на крају реченице
ставља тачка, иза тачке треба оставити један празан простор (спаце), на пример:
неправилно је “… поштом.Углавном ...“, а правилно је писати “… поштом. Углавном
....).
- Између пасуса не треба остављати више од једног празног реда, а између
подпоглавља два празна реда. Поглавља могу почињати свако на наредној
страници.

Скраћенице
- Користе се скраћенице, за које се не наводи пун назив (када се први пут користи
скраћеница треба навести и њен пун назив).
- Пожељно је направити посебан списак скраћеница и ознака које се користе у раду,
њиховим пуним називом и са објашњењима, који се може ставити на крају рада и
назначити у садржају рада).

Литература
- Нема пописа коришћене литературе (што је недопустиво) или није у складу са
Упутством (непотпуни подаци, неадкватан редослед), а ако се користи и материјал
са предавања (што је дозвољено и пожељно), то се не наводи у попису литературе.
- У попису литературе, када се наводе адресе са интернета, оне су непотпуне
(потребно је да су такве да се на основу њих може директно доћи до материјала на
интернету), и не наводи се датум посете сајта (садржај сајтова се може променити,
па је потребно навести датум посете сајта иза потпуне адресе сајта одакле је
коришћен материал, на пример (посећено 01.09.2009.).
- У попису коришћене литературе коришћену литературе наводити азбучним
редоследом, ако се рад пише ћирилицом, а абецедним, ако се рад пише латиницом.

You might also like