PREDAVANJE’) [EKOLOSKI ASPEKTI_NASTANKA I RAZVOJA CONJEKA vvop LLL. THORUA VELIKOG PRASKA \etina savremenih teorijao porjekiu i nastanku svemiea (Kosmos) polazi od pretpostavke da je on nestao tokom velikog praska,sirenjem matrije iz jednetache (singulurteta), al se eens oa Sigurooseu da li se taj process krenja jo odvia, ili je rie nekog odtedjenog periods Scuje svemira stalo i zapoéel njegove skupljanje (:ontrakeia. Plazeti od teorie vlikog praska sinatra se da je daa svemir maj od 20 milijrd going {137 milijardi gods) (15-20 mili godine. ‘Svemir se sastoji od: zvijezda, planeta, nebula (maglina), medjuzyjezdane prasne i asa, SL LL ab. Neble mage 'swuzivanjima je ustanovjeno da se u sveminu nalaze ist oni element od ojih je wactjena ej, da su oni ako ne na poipuno iti nan, i ano ber prem neko} zajenicko)zukonton, ‘sisupleni ko semiru. ko ina zemlj.Degimsjecima porjeklo clemienata vou iz yer SOLARWA NEBULA-SUNCEY is tEM 12. NASTANAK ZEMLSE Ste 0 gemu je do sada govoreno, zasnivalo +e ma saznanjm koja je Goxjek stehao wok itu solatnog sistema. Pri vige od 6 milijardi gods. solana nebula tz hoje je nasiao nas sumcex sistem, potela je naglo da se diferencira na Sunce i mi zaetke danasnjih planeta L-Merkur 2 Venera 3. Zemlju 4, Mars (unuteasne) 5, Jupiter 6 Satuen 7-Uran 8 Neplun (spljasne plant), Pitanje porjekiaPlutona je nerazjsijeno w ovo tear Raspodjela marie w sola) nebull Je od pesetke bila neravnonyjerna-Tamo gdje je eustina mterije bila dovoljno velika, dolszlo je do njenog postepenog zgusnjavanja usted dente jravitacionih sila, ‘ako da su postepeno nastajaliaglomeratimaterije. vecih. recinjera (rotoplanete), éovolni dase iz nih vremenom grade numa dnas pornate planet. hole hare' ‘oko cena sclame nebule.¥ centru ove nebul, Kondenzovarna je materia» bliku Sunca, koja ‘ma visoku temperatur (10° K), Jupiter, Satum, Uran i Neptun, kao spoljainyé planete. Nazivaju se gasnm planctam jot se materia koja ih gin, najvesim dijelom sastoji od gasava (azlog to su terestiene planete Ostile bez vecthkol tne gasova jest visoka temperatura tokom ajihovog stvaran i blizna Suna. TTokom procisa hladjenia Zemlje dolazi do matajnih promijena na njenoj povisini i njcaoj subini Kora Zemije je vlo slodena i sasatoi se od niza raliiih clemenats, Relativno ispraliive substance | element (kao:olovo, bizmut,alijum, hidrtisun sifkati,oksidi i sufii) potinj da se kondenzujy, ostavliajusi za Sobom iako isparlive materi, vias | grove, kojt edlace u spol mot Zemlje (proces razdvajana lakh | te2ih elemenata, mogco bi se. radi boljey stzumijevanje uporedt sa procesima w visokim peéima za dobijanje yvoidj: na du pexi se sakuplja evodde kao Kao spetifino tede, a na njemu pliva zgura koja se sts ad lan sno silkata koji vezuju alkane i zemnoalkalne metal}. Starost Zemljs move se odredavati: (2 apsolujnio i relaivnim mefodama. U gyupu apsolutih Imetods, spedh geokronologija, koja se Koristi musenom spektrometrijom, ka insiramentlon metodom 2a airedjvanje izotopnog odnossradioakivnihiztcpa i nibovih produkt, Relatvna stawst moze se odredti na osnovv redosled geoloSkih zbivanja na njoj (povrSinsk ‘temperature Zemljne kore tokom njenog stvaruna kelsa sew interval od 20 do 1000 C), [Nujstarije_poznatastijena, stra je oko 3.5 milijrde goding,w kako je Zemla stara 4,6 mijn godina, smatn se da je inenzivna aktivnost process (cierenijacije, Kondenzacje | Madjenjs Zemjine kore tajala vise od mila godia (se do prije 3.3 milijaede pocina). Postanak Litesfere je tijesno povezan sa nisiankom Zee i tesko je rekonstuisatajen ‘aavoj Smatra se da je litosera na jerovatije bila u Euratom sanju prje 45. do 3.3 miljunte sg0dina, Evolucija Hidtosfer e rajsla dugo, smata se da je proces nastanka mora iokeana zapoceo ok fonda kada se fovrSina Zemje dovolnoohalla dl je na njoj voda mogla da se zat Aumosfera je na Zemlji postojala prije idrosfere, mada se smatta da je ovimarnaatmostera protozemljenestala svemiru, Sekuncuma stmontera (2 prekumbrijuma. sada je: vodonih ‘ictan, amonijum i vodu) ziaéajno se ravlikovala ed danasnje | nastale je kad poslica "uzvjanja goseva ia Zemlje(u 0.0} stmorferi oncentatija Niseonika je bila izetno mu), Gcoloska i puleontoloske isptivanju. ne nalaze pouzdane podutke o postojanju slobodaog ‘isconika u aimosfer w periody od prije miljardu godina. Koncentacja kiseonika koja jet danas prisutne u atmosteri dostignuia je oa prije miliardy godina do 610 miliona golna, srlnosno poéetcom kambrijuna. DanaSaja aumostea je w svar tecijrna atrmsters Zemle (koja ‘sad Kiseonik i azo'Na osnovu ipitivanj sedimenata (a uz pomot ispitivana foslnihoxtatake, pretpostavla se ea su s€ prvi uslovi za stvaranje Zivota na Zemlji ston prije 3,5 millarde godina). Nestanak Biosfexe, veruje se za povlatenje sskundame almosfere, koja se transformise pod dejstvom ultraljubicasiog 2adenja 1.3. EROLOSKI ASPEKTI NASTANKA I RAZVOUA COVIEKA ‘va Ziva bigs se neprekidno w funkeiji vemena, prlagodavaju uslovima okolne Zivotne seine. koja se takodje mijenja Covjek je keo specitigno bice biosocjaino ili precienie psiho-socjalno bice od podsika bio prinadjen ds. se neprekidno prilagodavapromijeniivim uslovima seine Zahvalujuch ‘edgovargjuéim adaptacijama, evolucia Zovjeka kao vrstesastjala se u njenom nevadt2h om renju josvajanj zemlje, U toku poslednjih 10 000 godina. covjek veé suvereno dominia planctom Tok citave istorijeéoxjeka moduliran je njegovom ehologiomn odnosno interakeijama goujcka i Pivot sredine Geoloska prosost Zemlje-Geolose exe ‘PREKAMBRI Tokom prekambijuma, tatnije,u periodu arhika, dosla je do iedizanja nekih gorskih lanaca, ‘kao prvih jezgura.stabilnijeg kopna na Zemalji. Tad je formirano nekoliko jeri ‘ontnenata, Natanak 2ivota na Zemii se ve2e v7 ov3j period (Koacaervana Loria. ER PERIOD PALEOZOIK (545 t0 248 mil ga) Perm (290 10248 milg-a) Carbon (354 10290 mil g-a) Devon (417 10 334 (mila) Silur (443 to 417 mil ga) Onloviijum (490 to 443 milg-a) Kam rijum (543 t0 490 mil.)