UDK 929:34 Vra~ar S. K.

Dragan K. Vuk~evi}*

MISAO SA DUGIM VREMENOM ZREWA

Posle Drugog svetskog rata u na{oj pravnoj nauci dominiralo je

stanovi{te po kome se pravo shvatalo kao skup normi za{ti}enih dr`av-
nom sankcijom, a dr`ava je bila posmatrana kao organizacija koja ima
monopol fizi~kog nasiqa. Oba shvatawa bila su u slu`bi interesa vlada-
ju}e klase. Svojom doktorskom disertacijom profesor Vra~ar je relativno
rano nagovestio potrebu druga~ijeg gledawa na dr`avu i pravo. U wegovom
metodu istra`ivawa zapa`aju se tri bitna obele`ja: preispitivawe, te-
meqitost i sistemati~nost.
Kqu~ne re~i: Pravo. -- Dr`ava. -- Integralizam. -- Normativizam.

Veliki profesori u istoriji univerziteta li~e na heroje

jednog doba. Oni su darovi koje vrijeme poklawa narodu i wegovom
dru{tvu. Ali, kako je u `ivotu malo nezaslu`enih poklona, bar
kada se radi o kolektivnim sudbinama, tako i znamenite qude
treba zaslu`iti. Ta istina postaje bolno jasna savremenicima
onih vremena kada osredwost i povr{nost postanu osnovne crte
na licu jedne epohe. U takvom vremenu mi brojimo dane svojih
`ivota. Na`alost, velikih profesora na na{im univerzitetima
danas je sve mawe. Jedan od takvih, u plejadi znamenitih profesora
Pravnog fakulteta u Beogradu, jeste profesor Stevan K. Vra~ar.
Namjera na{eg eseja, posve}enog zna~ajnom datumu u poznoj
jeseni wegovog `ivota, jeste da, u kratkim potezima, ocrtamo
vrijeme u kom je `ivio, prika`emo wegovu li~nost, i istaknemo
osnovne misli wegovog stvarala~kog opusa. Sve je to mali prilog
za portret jednog nau~nika u jednom vremenu. A ~udnovato je doba
u kome je proticalo vrijeme junaka na{e pri~e.
Ro|en je u jednoj epohi, odrastao i oblikovao se u drugoj, a
godinama ve} pripada tre}oj epohi. Bilo je u tim vremenima mnogo
ratova i nemira, gladi i nema{tine, strepwe i nadawa, na|enih
i izgubqenih ideala. @ivot i obi~nog ~ovjeka postaje u takvim
uslovima zanimqiviji i osobeniji, a kamoli onih qudi koji su
~itav svoj vek do`ivqavali kao misiju posve}enu razvoju misli.
Takvima je dato ne samo da gledaju ve} i da vide, ne samo da

* Dr Dragan K. Vuk~evi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Podgorici.

137
 Dragan K. Vuk~evi}, Misao sa dugim vremenom zrewa (str. 137--142)

oslu{kuju ve} i da razumiju nemirni puls epohe, i da u tim

otkucajima vremena kome pripadaju otkrivaju tajnu istorijskog
razvoja i smisao svog postojawa.
Bilo je to vrijeme velikog zanosa, kada se htjelo vi{e nego
{to se moglo, i kada se vjerovalo da je sna`na voqa i ~vrsta ruka
zna~ajnija od trezvenog uma i obrazovane glave. U takvom istorij-
skom ramu, kao na {irokom poqu, oblikovala se misao profesora
Vra~ara. Bio je u~enik velikih u~iteqa, asistent uglednih pro-
fesora. Na taj na~in, wegova misao je bila u prilici da bude
oplo|ena rije~ju znamenitih qudi koji su ispisivali veliku is-
toriju Pravnog fakulteta u Beogradu.
U tom vremenu se uobli~avala normativisti~ka paradigma,
kao vladaju}i teorijski izraz u shvatawu dr`ave i prava. Ona je
predstavqala obavezni ram, u kom je trebalo da svako, po mjeri
svog obrazovawa i u skladu sa snagom svoga talenta, iscrta sliku
shvatawa osnovnih pravnih kategorija. Pravo se shvatalo kao skup
normi za{ti}enih dr`avnom sankcijom, dok je dr`ava bila kao
organizacija koja posjeduje monopol za fizi~ku prinudu. I jedno
i drugo bili su u slu`bi interesa vladaju}e klase.
Relativno rano, i u na{oj pravnoj misli, po~eli su se jav-
qati i nagovje{taji druga~ijeg pristupa dr`avi i pravu. Naravno,
svako druga~ije shvatawe remetilo je ustaqenu koncepciju u koju
je bilo opasno sumwati. Svojom doktorskom disertacijom, koja
predstavqa jedan od najtemeqitijih radova teorijskopravne misli
svoga doba, prof. Vra~ar je nagovijestio potrebu otvarawa novog
,,prozora‘‘, sa kojeg slika dotada{wih pojmova dr`ave i prava
izgleda druga~ije. Time je on, kao poslenik na {irokom poqu
pravnih ideja, vidio svoj poziv u pomijerawu i razmicawu granica
dotada{we filozofske, teorijske i sociolo{ke pravne misli.
Ako bismo `eqeli da uka`emo samo na osnovne crte wegove
misaone usmjerenosti, onda nam se ~ini da su tri kqu~ne rije~i
koje ih izra`avaju: preispitivawe, temeqitost i sistemati~nost.
Preispitivawe zna~i, istovremeno, i sumwu u postoje}e, i
nezadovoqstvo wime, i nemir u tragawu za novim. U svemu tome
osje}a se velik misaoni napor da se prevazi|e normativisti~ki
usmjerena pravna misao, da se oblast normi pove`e sa svijetom
dru{tvenih odnosa i vrijednosti. U ~itavom tom poslu ni{ta nije
ra|eno na brzinu, uz pozu i fraze. Zato wegova misao i li~i na
korak odmjerenog ~ovjeka, tako idu i misle oni koji su se zaputili
i koji sti`u daleko. U sjenci takve misli stra`ari nada da misao
nije samo puki odraz stvarnosti, ve} i mo}no sredstvo kojim se
svijet mo`e preoblikovati, a ~ovjek u~initi boqim. Nosioci i
~uvari takve misli znaju da im ona mo`e biti i pribje`i{te i
utjeha od nevremena u kom `ive.

138
 Dragan K. Vuk~evi}, Misao sa dugim vremenom zrewa (str. 137--142)

Naravno, cijena kojom se brani nau~na dosqednost, i koju

pla}a qudsko dostojanstvo, zna da bude i suvi{e velika. Junak
na{eg eseja je dugo i skupo pla}ao privr`enost svojim idealima.
Takvu `rtvu mogu da podnesu samo oni ~ija je vjera u sebe dubqa,
ve}a i sna`nija od izazova te{ko}a i dubine nemira u koje ~ovjek,
i bez svoje krivice, zapadne.
Ako je preispitivawe kqu~na rije~ kojom se ozna~ava osnov-
na usmjerenost misli prof. Vra~ara, onda je temeqitost wena
najbitnija osobina. Na svemu {to je radio, govorio ili pisao,
predavao ili obja{wavao, ure|ivao ili prire|ivao, stoji pe~at
ozbiqnosti, kao wegov svojevrsni potpis. Wega nalazimo u anali-
zi krupnih teorijskih problema dr`ave i prava, on nam se pokazuje
u razmi{qawu pisca o svojim velikim u~iteqima, otkrivamo ga
u stvarawu druga~ijih teorijskih okvira i novih kategorija prav-
ne misli. Zato, dok ~itamo tekstove profesora Vra~ara, mi li-
~imo na putnika pred kojim se otvara nova i {iroka staza sa koje
se dotada{wi predio ukazuje na nov na~in, jasnije i dubqe os-
mi{qen. Takvu osobenost u stilu nalazimo samo kod onih rijetkih
pisaca ~ija je misija u jednoj nauci da, stvaraju}i nove kategorije,
prave u stvari nove ,,posude‘‘ kojima se zahvata su{tina problema
kojim se bave. Ozbiqnost i temeqitost kojom se pristupa postaju
uo~qiviji ukoliko sivilo povr{nosti svakodnevice u kojoj `ivi-
mo postaje sve ve}e i obuhvatnije.
Osim preispitivawa, ~ije je nali~je intelektualna sumwa,
i temeqitosti, ~iju su{tinu ~ini nau~na dosqednost i logi~nost,
kao posebnu osobenost, wegovih djela isti~emo sistemati~nost.
Zato nije slu~ajno wegovo zalagawe za dr`avno-pravni integrali-
zam. Ta~nije, to je ideja vodiqa wegovog cjelokupnog nau~nog
opusa. I ma koliko ga pisac skromno odre|ivao kao nagovje{taj,
u wegovom djelu on je mnogo vi{e od toga. Takav pristup je
proiza{ao iz saznawa da su uzdrmani temeqi svijeta u kom `ivi-
mo, i da je izblije|ela slika dr`ave i prava za koju se dugo
vjerovalo da }e biti vje~na. Zalagawe za dr`avno-pravni integra-
lizam jeste nu|ewe nove paradigme na{oj teorijskoj i filozofs-
kopravnoj misli. Ona proizlazi iz te`we ka sveobuhvatnosti
fenomena prava, gdje normativno postaje samo jedan sloj u slo-
`enoj strukturi prava. Time se ozna~ava suton normativizma, i
silazak sa istorijske pozornice tradicionalne jurisprudencije.
Normativisti~ko shvatawe prava, i juristi~ki metod treba da
budu zamijeweni integralnim shvatawem dr`avno-pravnog poret-
ka, i integralnim metodom dr`avno-pravne nauke.
Na taj na~in je ocrtan veliki luk i pojedina~nog `ivota i
~itave epohe. Djelo profesora Vra~ara nam slu`i ne samo kao
uvid u wegove li~ne stavove, misli i ideje, ve} nam stoji kao
putokaz za odgonetawe osnovnih tokova dru{tvene i pravne misli

139
 Dragan K. Vuk~evi}, Misao sa dugim vremenom zrewa (str. 137--142)

druge polovine XX stoqe}a, ne samo kod nas. Zato }e u istoriji

na{e pravne misli wegovo djelo ostati kao svojevrsni me|a{, koji
istovremeno ozna~ava kraj jedne i po~etak druge epohe u shvatawu
su{tine dr`ave i prava.
Takvim svojim pristupom i djelom profesor Vra~ar ulazi u
plejadu na{ih znamenitih pravnih mislilaca. On se pridru`uje
nizu uglednih profesora ~iji su korifeji u oblasti teorijskop-
ravne misli Slobodan Jovanovi}, Toma @ivanovi}, \or|e Tasi},
Radomir D. Luki} i drugi. Poput velikih prethodnika, i wegov
`ivot je bio svojevrsna slu`ba Kwizi.
Ipak, nama koji smo bili nagnuti nad kwigama, studijama i
~lancima profesora Vra~ara, ostaje jedan utisak. ^ini se da sve
{to je napisao predstavqa, u stvari, veliku pripremu za djelo koje
je dugo sazrijevalo, ali nama, wegovim ~itaocima, jo{ nije sa-
op{teno. Ta velika sinteza je ono {to bismo nazvali: misao sa
dugim vremenom zrewa. Onaj koji ispisuje ove retke nada se da }e
biti vremena da profesor Vra~ar, negdje u sebi, ubere taj sazreli
plod i podari nam ga. Zato je ovaj kratki esej o li~nosti i djelu
na{eg uglednog pisca najboqe zavr{iti rije~ju, koja je nali~je
svakog preispitivawa, a to je: mo`da?

Dragan K. Vuk~evi}*

THOUGHT THAT TAKES LONG TO MATURE

Summary
After World War II our legal doctrine has been dominated by a point
of view that Law is a collection of rules protected by the sanction of the
state, and the state has been considered as the organization with a monopoly
on force.
In his doctoral study, professor Vra~ar relatively early pointed out to
the necessity of a different prospective of the state and law. In his research
method, three important characteristics can be noted: revision, thoroughness
and comprehension. Professor Vra~ar put in a lot of thought to overcome
the limitations of the normative prospective of state and law and it is not a
coincidence that he is strongly in favor of state and legal integralism. His
work establishes the foundations of a system in which law will be viewed
from a comprehensive prospective and in which the phenomena of the
normative will be only one layer in the complex legal structure.
Key words: Law. -- State. -- Integralism. -- Normativism.

* Dragan K. Vuk~evi}, Full professor of the Faculty of Law in Podgorica.

140
 Dragan K. Vuk~evi}, Misao sa dugim vremenom zrewa (str. 137--142)

Dragan K. Vuk~evi}*

UNE PENSEE FORTE D' UNE LONGUE

PERIODE DE MURISSEMENT

Résumé

Après la Deuxième Guerre mondiale la science juridique yougoslave

a été dominée par l'opinion selon laquelle le droit était compris comme un
groupe de normes protégées par la sanction de l'Etat, alors que l'Etat était
considéré comme une organisation qui avait le monopole de la violence
physique. Ces conceptions étaient au service des intérêts de la classe dirige-
ante.
Dans sa thèse de doctorat le professeur Vra~ar a reconnu, relativement
tôt, le besoin de porter un autre regard sur l'Etat et le droit. Sa méthode de
recherche fait ressortir trois qualités essentielles : une révision générale
critique, une volonté de fonder chaque chose, un travail systématisé. Le
professeur Vra~ar a investi un grand effort de réflexion pour qu'au sein de
la théorie juridique yougoslave soient surmontées les restrictions résultant
d'une vision normativiste de l'Etat et du droit, d'où son engagement, ne devant
rien au hasard, pour un intégralisme étatico-juridique. Dans son oeuvre sont
posés les fondements d'un système dans lequel le droit sera observé de façon
générale, et dans lequel le phénomène du normatif ne signifiera qu'une des
couches dans la structure complexe du droit.
Mots-clés: Droit. -- Etat. -- Intégralisme. -- Normativisme.

Dragan K. Vuk~evi}**

GEDANKE MIT LANGER WISSENSZEIT

Zusammenfassung

Nach dem Zweiten Weltkrieg herrschte in unserer Rechtswissenschaft

der Standpunkt, nach welchem das Recht als Gesamtheit der durch staatliche
Sanktionen geschützten Normen betrachtet wurde, und der Staat wurde als
Organisation aufgefasst, die den Monopol über physische Gewalt hatte. Die
beiden Auffassungen dienten den Interessen der herrschenden Klasse.

* Dr Dragan K. Vuk~evi}, professeur de la Faculté de droit de Podgorica.

** Dr. Dragan K. Vuk~evi}, Professor an der Juristischen Fakultät in Podgorica.

141
 Dragan K. Vuk~evi}, Misao sa dugim vremenom zrewa (str. 137--142)

In seiner Doktorarbeit deutete Professor Vracar ziemlich früh das

Bedürfnis nach einer unterschiedlichen Auffassung des Staats und Rechts an.
In seiner Untersuchungsmethode fallen drei wesentliche Merkmale auf: Über-
prüfung, Gründlichkeit und Systematik. Professor Vracar gab sich eine sehr
große gedankliche Mühe, damit in unserer Rechtstheorie die Einschränkun-
gen der normativen Auffassung von Staat und Recht überwunden werden
und aus diesem Grunde ist sein Einsatz für staatsrechtlichen Integralismus
gar kein Zufall. In seinem Werk wurden die Grundlagen für das System
aufgestellt, in dem das Recht umfassend aufgefasst wird, und in dem das
Phänomen des Normativen nur eine Schicht in der komplizierten Rechtsstruk-
tur darstellt.
Hauptwörter: Das Recht. -- Der Staat. -- Der Integralismus. -- Der Normativismus.

142