SOCIOLOGIJA PRAVA

UDK 141.155:340.13
Sa{a Bovan*

ULOGA NORMI U PROCESU HOMINIZACIJE

Filogenetsko obja{wewe prava

U radu se govori o zna~aju normi za ~oveka, ali ne samo sa stanovi{ta

wihovog doprinosa odr`avawu i funkcionisawu dru{tva, ve} i sa stano-
vi{ta uloge koju su norme imale u procesu evolucije ~oveka. Hipoteza od
koje se tada polazi sastoji se u tvrdwi da su u dalekoj pro{losti qudskog
roda norme bile uslov opstanka ~oveka kao vrste i uslov nastanka ~oveka
kao bi}a posebne vrste. Drugim re~ima i preciznije re~eno, normativnost
je onaj evolutivni mehanizam pomo}u kojeg se ostvaruje transformacija
~oveka iz biolo{kog u socijalno bi}e.
Izlo`ena hipoteza nas usmerava na teoriju evolucije i osnovne me-
hanizme promene `ivih bi}a. U radu se daqe govori o selekciji i mutacijama
kao osnovnim mehamizmima evolucije `ivih bi}a, i o tome za{to ovi oblici
promene nisu mogli da ispoqe svoje dejstvo kod ~ovekovih predaka. Kqu~ni
mehanizam evolucije ~oveka su tzv. ,,otvoreni programi pona{awa‘‘. Bazi~ni
deo rada govori o tome {ta ~ini su{tinu otvorenih programa pona{awa,
koje su posledice primene otvorenih programa pona{awa kod hominida, i
kako se kroz te posledice (intenzivna saradwa izme|u ~lanova qudskog
~opora, standardizacija i regulacija) objektivno stvara normativnost
koja je klica dru{tvenosti i mehanizam prevo|ewa biolo{kih pona{awa u
socijalna pona{awa. Daqe se govori i o velikoj ulozi normi u procesu
razvoja mi{qewa (mozga) i jezika, uz konsultovawe literature iz biolo{ke
evolucije, paleontologije, fiziologije, geneti~ke psihologije i neuro-
lingvistike.
U zakqu~ku rada se izla`e zna~aj ove perspektive za razumevawe
generi~ke su{tine ~oveka (normativnost kao najva`nija osobina ~oveka),
za povezivawe raznih prirodnih i dru{tvenih nauka o ~oveku (prilog iz-
gradwi socibiologije) i za teoriju prava (u fundamentalnom i prakti~kom
smislu).
Na samom kraju se govori o tome da li i u kojoj meri u pravnoj
literaturi ima poku{aja da se obja{wewe porekla, uloge, zna~aja, funkcija
i strukture prava i normi uop{te izvede polaze}i od izvesnih biolo{kih
karakteristika ~oveka.

Kqu~ne re~i: Teorija prava. -- Teorija evolucije. -- Otvoreni programi

pona{awa. -- Norme. -- Hominizacija.

* Dr Sa{a Bovan, docent Pravnog fakulteta u Beogradu.

350
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

Filozofska i nau~na literatura, kada se bave i u meri u

kojoj se bave problemima ~oveka, odnosno odre|ewa wegove gene-
ri~ke su{tine, ispoqavaju veliki nesklad izme|u interesovawa
za ovu problematiku, koje je na zavidnom nivou, i postignutih
rezultata, koji su doskora bili vi{e nego skromni. Osnovni uzrok
ovakvog stawa je metodolo{ki i teorijski redukcionizam, najte`a
boqka dru{tvenih nauka, koji se u odnosu na istra`ivawe ~oveka
ogleda u tome {to se pojedini aspekti ~ovekovog bi}a ve{ta~ki
odvajaju od drugih i hipostaziraju na wihov ra~un. Shodno ovoj
logici nailazimo na odre|ewa ~oveka gde se on posmatra kao bi}e
koje misli, koje dela, koje se smeje, koje pravi alatke, koje je
sposobno za igru, koje stvara i koristi simbole, itd.1
Za potrebe ovog rada, svim pomenutim i mnogim drugim mawe
specifi~nim i zna~ajnim shvatawima ~oveka, pridru`i}emo i ono
koje insistira na tome da je ~ovek homo iuridicus, normativno bi}e,
tj. bi}e koje ima sposobnost i potrebu da stvara norme. Tada,
osnovna teza na{eg istra`ivawa sastoji se u tvrdwi da je norma-
tivnost najva`nija osobina ~ovekove generi~ke su{tine, osobina
koja je omogu}ila opstanak ~oveka kao vrste, nastanak ~oveka kao
bi}a posebne vrste, te nastanak i funkcionisawe qudske zajedni-
ce. U krajwoj liniji, to je poku{aj da se doka`e kako se trans-
formacija ~oveka od biolo{kog u psihi~ko i od biolo{kog u
socijalno bi}e odvija kao prelaz od biolo{kog u normativno, i
poku{aj da se otkriju biolo{ki koreni socijalnih normi, odnosno
da se uspostavi prirodan i razumqiv odnos izme|u biolo{ke i
kulturne evolucije ~oveka.
Naravno, ne ~ini nikakvo otkri}e onaj ko tvrdi da norme
imaju vrlo va`nu ulogu u `ivotu qudi. Bez potrebe za dubqom
elaboracijom, dovoqno je osvrnuti se samo na svakodnevnu rutinu
koja nam ubedqivo pokazuje da dru{tvo jednostavno ne bi moglo
da funkcioni{e bez normativne regulacije koja se ostvaruje kom-
binovawem i preplitawem razli~itih normativnih poredaka, pre
svega prava, obi~aja i morala, uz tako|e va`nu ulogu mnogih
tehni~kih normativnih sistema. Ako potvrdu za ovaj stav tra`imo
u literaturi, odnosno u pravnoj teoriji, ve} sam po~etak artiku-
lisanog, sistemati~nog i racionalnog mi{qewa o pravu, koje
nalazimo u radovima gr~kih sofista, izme|u ostalog, pru`a doka-
ze o razvijenoj normativnoj svesti qudi toga doba.2 Rimski prav-
1 H. Lenk, Izme|u teorije znanosti i dru{tvene znanosti, Sarajevo 1991,
str. 170--171; Z. Golubovi}, Antropologija u personalisti~kom kqu~u, Vaqevo
1997, str. 31.
2 Bez obzira o kojoj se {koli sofisti~kog u~ewa radi, odnosno imaju}i u
vidu wihovu osnovnu podelu, bez obzira da li se radi o demokratskoj ili konzer-
vativnoj artukulaciji stavova o pravu, dualizam prirodnog i pozitivnog prava i
insistirawe na univerzalnom karakteru prirodnog prava, te wegovoj trajnosti i
nepromenqivosti, samo po sebi govori koliki je zna~aj pridavan ovom fenomenu.
Videti detaqnije kod: M. \uri}, Ideja prirodnog prava kod gr~kih sofista
Beograd, 1958.

351
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

ni~ki genije jednom kratkom sentencom izra`ava stav o zna~aju

prava za funkcionisawe dru{tva, kada ka`e: Ubi societas, ibi ius.
Danas, moderna nauka o pravu koja dobija izgled jedne posebne
sociologije -- sociologije prava -- svojim insistirawem na pita-
wima stvarawa prava, efikasnosti prava i funkcija prava, kao i
na postignutim rezultatima u wihovoj obradi, tako|e ukazuje na
veliki zna~aj prava (i normi uop{te) za dru{tvo.
Me|utim, iz osnovne teze ovog rada vi{e je nego o~igledno
da se pravu, i uop{te normativnosti kao fenomenu, pridaje mnogo
ve}i zna~aj nego {to to rade tradicionalna pravna nauka i fi-
lozofija prava. Naime, za nas pravo nije tek jedno od sredstava
koje qudi koriste kako bi wihova zajednica {to uspe{nije funk-
cionisala. Ovde se brani teza da su norme pre toga i va`nije od
toga, u dalekoj pro{losti qudskog roda, bile uslov opstanka
~oveka kao vrste, a zatim i uslov nastanka i razvoja ~oveka kao
bi}a posebne vrste, kao i nu`na pretpostavka nastanka qudskog
dru{tva.
Kada se postavi pitawe argumentacije kojom se izlo`ena
hipoteza brani i potvr|uje, na prvi pogled izgleda da ona mora
biti filozofskog karaktera. Sama te`ina ovog pitawa, mo`e se
re}i biblijskog, navodi na zakqu~ak da je filozofija jedino
nadle`na da odgovori na wega. Osim toga, i mnogo va`nije, ~ini
se da je i priroda postavqenog pitawa takva da zahteva pribega-
vawe dokazima koji nemaju iskustvenu sadr`inu.
Me|utim, u daqim izlagawima bi}e predlo`eni dokazi koji
imaju prete`no iskustvenu dimenziju, ~ime }e rad ostati u grani-
cama nau~ne analize. Empirijsku gra|u koja potvr|uje tvrdwu da
su norme odigrale presudnu ulogu u procesu o~ove~ewa, tj. nastan-
ka i razvoja ~oveka, pru`a prirodna nauka o ~oveku, odnosno
teorija evolucije sa najnovijim idejama i dokazima koji se odnose
na ulogu pona{awa u evoluciji `ivih bi}a, naro~ito u evoluciji
hominida.
Svoju afirmaciju teorija evolucije do`ivqava zahvaquju}u
^arlsu Darvinu i wegovim prirodwa~kim istra`ivawima siste-
matizovanim u delu Poreklo vrsta, objavqenom 1859. godine.3
Dodu{e, treba ista}i da je teoriju evolucije vi{e od pola veka
pre Darvina (po~ev od 1801. godine) izlo`io francuski prirod-
wak Lamark, ali ona nije bila prihva}ena u akademskim krugovi-
ma, pre svega zbog wegovog insistirawa na nasle|ivawu ste~enih
karakteristika.4
3 Zapravo, ,,teorija prirodne selekcije‘‘ kako je Darvin prvobitno imeno-
vao svoju koncepciju, prvi put je javno izlo`ena u Londonu na sastanku Lineovskog
dru{tva, 1. jula 1858. godine.
4 Videti detaqnije kod: X. S. Karter, ,,Teorija o evoluciji i evolucija
~oveka‘‘, Antropologija danas, zbornik, Beograd 1972, str. 293.

352
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

Osnovna pitawa koja se postavqaju u teoriji evolucije

`ivog, tj. vrsta jesu: uzroci varirawa (promene, razvoja) i na~in
(mehanizam) varirawa organizama.
Kada se radi o uzrocima evolucije, treba ista}i da se Dar-
vin nije odve} zanimao za ovu problematiku. On je i sam priznavao
da za wega zakoni varirawa ostaju velika nepoznanica, ali je
poku{ao da ponudi odgovor na pitawe kako se evolucija uop{te
odvija. Uostalom, za ~itavu teoriju evolucije karakteristi~no je
pre svega interesovawe za problem mehanizama evolucije. U odno-
su na pitawe uzroka evolucije polazi se od gotovo aksiomatskog
stava da je evolucija izraz interakcije sredine (spoqweg ok-
ru`ewa), duboke te`we organizma ka varirawu i genotipa koji se
mewa pod uticajem delovawa spoqa{wih i unutra{wih faktora.5
Problematika na~ina promene `ivih bi}a, tj. mehanizama
preko kojih se evolucija odvija, u Darvinovoj varijanti svodi se
na prirodno odabirawe (selekciju). Od tog momenta, pa sve do
danas, me|u evolucionim biolozima vode se `estoke rasprave o
ulozi prirodnog odabirawa u procesu evolucije (pro i antiselek-
cionizam).6 Kritika ovog principa po~iva prvo na logi~koj ar-
gumentaciji: pre`ivqavawe najsposobnijih sadr`i u sebi jednu
logi~ku gre{ku, tautologiju, jer najsposobniji je onaj koji pre`iv-
qava, pre`ivqava onaj koji je najsposobniji, dakle onaj ko pre`iv-
qava jeste onaj koji pre`ivqava, a najsposobniji je najsposobniji.7
Me|utim, i sama biologija je ponudila argumente koji negiraju
presudnu ulogu selekcije u evoluciji. Kqu~ni argument govori o
tome da se odabirawe odnosi na jedinke (fenotipove) a ne na vrste
(genotipove), odnosno da prirodna selekcija obja{wava naseqe-
nost, tj. rasprostrawenost vrsta i na~in wihovog opstanka, ali
ne i na~in promene vrsta.8
Slamka spasa za klasi~nu teoriju evolucije bili su Mende-
lovi radovi iz oblasti nasle|ivawa. Teoriju nasle|ivawa, koja je
toliko nedostajala Darvinu i koja prosto nije postojala u wegovo
vreme, bar ne na nivou bilo kakve eksperimentalne potvrde, ute-
meqio je Mendel jo{ 1865. godine. Me|utim, wena sudbina je bila
~udna. Ona je bila zaboravqena sve do po~etka XX veka, mada je
wena ponovna afirmacija tako|e bila mukotrpna, jer je ve}ina
geneti~ara bila protiv mendelisti~ke genetike. Integracija
Mendelovih ideja sa osnovama Darvinove teorije zavr{ena je
5 N. Tuci}, Evolucija, ~ovek i dru{tvo, Beograd 1999, str. 93; A. Burgiwon,
Prirodna istorija ~oveka, Beograd 1996, str. 101--102; @. Hirno, Jednakost ili
nejednakost rasa, Zagreb 1975, str. 55.
6 Detaqnije kod: N. Tuci}, op. cit., str. 82--83.
7 A. Burgiwon, op. cit., str. 107.
8 Isto, str. 107--108, 112.

353
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

tek izme|u 1936. i 1947. godine.9 Tako nastaje sinteti~ka teorija

evolucije (neodarvinizam).
Neodarvinizam uvodi u teoriju evolucije pojmove genotipa,
koji ozna~ava geneti~ko nasle|e jedinke, i fenotipa, koji se
odnosi na strukturalne i funkcijske ekspresije genotipa kroz
interakciju genoma i okoline, kao i pojam mutacija, koje postaju
osnovni mehanizam koji obja{wava odvijawe evolucije. Mutacije
nisu same po sebi uzrok evolucije ve} mehanizam promene genotipa
usled delovawa raznih drugih spoqa{wih i unutra{wih faktora
(spoqa{wi -- klima, joniziraju}e, gama i rentgensko zra~ewe, neki
sastojci hrane; unutra{wi -- gre{ke tokom replikacije DNK,
fizi~ki prekidi u hromozomima, nepravilnosti koje se de{avaju
u procesu stvarawa gameta itd.). Kombinovawem mutacije i selek-
cije evolucija se javqa kao posledica slu~ajnih i stalnih mutacija
usled prirodne selekcije.10
Me|utim, postavqa se pitawe da li su mutacije jedini ili
kqu~ni mehanizam koji dovodi do promene i razvoja vrsta. Ovu
dilemu name}e postojawe vrsta koje lako podle`u mutacijama, ali
se ne mewaju ve} milionima godina, na primer vo}na mu{ica,
insekti skokuni, celekant, oposum, ki{ne gliste koje se nisu
mewale ~itavih petsto miliona godina. Osim toga, kako objasniti
da slu~ajne i naj~e{}e spontane mutacije izazivaju progresivne i
koordinisane modifikacije, odnosno orijentaciju evolucije ka
slo`enosti.11
Posle svega, ~ak i kada se prihvati odre|ena uloga mutacija
i selekcije kao evolutivnih mehanizama (uz genetsko odstupawe --
drift i ukr{tawe), izgleda da je nemogu}e objasniti evolutivni
proces samo wihovim delovawem kao jedinim i univerzalnim me-
hanizmom promene. Neodarvinizam je bio svestan ove ~iwenice, a
wegovi najuticajniji predstavnici tokom osamdesetih godina XX
veka, poput Mejra i Monoa, po~iwu da govore o pona{awu kao
evolutivnom mehanizmu koji mewa vrste.12 Na ovoj liniji su i
radovi @ana Pija`ea, jednog od utemeqiva~a geneti~ke psiholo-
gije, koji kroz teoriju fenokopije tako|e govori o pona{awu koje
je primum movens evolutivnog procesa.13 Pre svih, o pona{awu u
ovom kontekstu, ali kroz pojam u~ewa i tzv. ,,organske selekcije‘‘,
govori ameri~ki psiholog Boldvin jo{ 1896. godine.14
9 N. Tuci}, op. cit., str. 66--67.
10 A. Burgiwon, op. cit., str. 111.
11 Isto, str. 113--114.
12 J. Monod, Le hasard et la necessite, Pariz, 1970, str. 141--142, E. Mayr, Popu-
lation, Species and Evolutions, Kembrix 1970, str. 401, 427.
13 J. Piaget, Le comportement, moteur de l'evolution, Pariz, 1976.
14 Videti kod: N. Tuci}, op. cit., str. 96--97.

354
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

Kada govorimo o pona{awu, ovde ne mislimo na socijalno

pona{awe koje kao teorijski pojam predstavqa metodolo{ku os-
novu za razvoj modernih dru{tvenih nauka, pre svega psihologije
i sociologije, ve} na biolo{ko pona{awe kao mehanizam preko
kojeg se tako|e odvija evolucija `ivih bi}a. Kada govorimo o
biolo{kim pona{awima, tako|e ne mislimo na ,,zatvoren program
pona{awa‘‘, tj. na uro|ena ili instinktivna pona{awa, ve} na
,,otvoren program pona{awa‘‘, odnosno na pona{awa kojima `ivo-
tiwe istra`uju `ivotnu sredinu u situaciji kada nema pouzdanih
relacija izme|u stimulusa i pravilnog odgovora organizma.
U odnosu na otvorene programe biolo{kog pona{awa pos-
tavqaju se dva pitawa: prvo, pod kojim uslovima }e biti favori-
zovani ovi oblici pona{awa; i drugo, kakve sve posledice na
razvoj i promenu neke vrste mo`e izazvati prihvatawe otvorenog
programa pona{awa. Posebno, i za ovaj rad osnovno pitawe glasi:
u kojoj meri i, jo{ va`nije, na koji na~in prihvatawe otvorenog
programa pona{awa od strane prvih hominida (~ovekovih preda-
ka) uti~e na proces nastanka i razvoja homo sapiens-a. Ovo posled-
we pitawe bi}e u isto vreme most koji spaja teoriju evolucije i
teoriju prava, a uskoro }emo pokazati i kako dolazi do tog spoja.
Pre nego {to odgovorimo na upravo postavqeno pitawe,
neka nam bude dozvoqeno jo{ nekoliko izleta u evolucionu bio-
logiju, kako bi izlo`en pristup bio pregledan, razumqiv i kon-
zistentan. U tom smislu samo }emo kratko re}i da se otvoreni
programi pona{awa prihvataju kada su na delu brze i (ili) radi-
kalne promene `ivotne sredine kojima se treba prilagoditi radi
opstanka, kada se time efikasnije koriste prirodni resursi (poz-
nati i ~uveni primeri: japanski majmuni makaki, britanske seni-
ce), i kada unutra{wi evolutivni pritisci ote`avaju opstanak
neke vrste. U prvom i tre}em slu~aju ne negira se postojawe i
delovawe mutacija i selekcije, ve} se govori o situacijama kada
s obzirom na radikalne evolutivne pritiske nema dovoqno vre-
mena da mutacije i odabirawe ispoqe svoje dejstvo, odnosno dovedu
do genetskih promena koje }e omogu}iti opstanak vrste u datim
(nepovoqnim) uslovima.
[to se ti~e pitawa posledica prihvatawa otvorenog prog-
rama pona{awa, ono nas vra}a na problem fenokopije ili, pre-
ciznije, na problem nasle|ivawa ste~enih karakteristika. Pita-
we je, naime, da li promena u pona{awu mo`e izmeniti fenotip
i da li se ta promena fenotipa mo`e ,,utisnuti‘‘ u genotip na
na~in da izazove trajnu transformaciju genotipa. Drugim re~ima,
postavqa se dilema da li pona{awe koje se ponavqa u du`em
periodu (to podrazumeva velike vremenske intervale, i do vi{e
miliona godina) mo`e postupno izmeniti genom gameta i ste~ene

355
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

modifikacije u~initi naslednim.15 Danas postoji sve vi{e autora

koji su spremni da prihvate ovu jo{ uvek jereti~ku ideju, a inte-
resantno je da ve}ina wih kao na primer citirani francuski
psiholog i biolo{ki antropolog Andre Burgiwon, geneti~ki psi-
holog (pre svega) @an Pija`e, ameri~ki psiholog Boldvin ili
britanski nau~nik Vodington16 -- nisu po osnovnom obrazovawu
biolozi. Klasi~ni biolozi su mnogo konzervativniji i oprezniji
u razmatrawu i prihvatawu nasle|ivawa ste~enih karakteristika,
kao na primer kod nas Nikola Tuci}, redovni profesor na Bio-
lo{kom fakultetu, biolog koji se bavi pre svega problemima
evolucione genetike.17
Me|utim, sve vi{e je i autora koji idu sredwim putem,
odnosno koji tvrde da otvoreni program pona{awa izaziva proces
u~ewa kojim se na slede}e generacije prenose korisna pona{awa
(znawa), {to na du`i rok dovodi do evolucije vrste, ali bez
pozivawa na nasle|ivawe ste~enih osobina.18
U svakom slu~aju, kada se radi o evoluciji ~oveka, izgleda
nesporno da su otvoreni programi pona{awa odigrali presudnu
ulogu u procesu hominizacije, i to po upravo izlo`enom mehaniz-
mu: inovacija u pona{awu izaziva nove osobine, pri ~emu se
preno{ewe te osobine na potomstvo ne odvija wenim utiskivawem
u genotip, tj. biolo{kim nasle|ivawem, ve} kroz proces u~ewa.
U~ewe daqe dovodi do razvoja mozga, {to izaziva evolutivne
promene, koje su se kod ~oveka izrazile kroz transformaciju
biolo{ke evolucije u kulturnu evoluciju. Me|utim, i to je jedan
specifi~an vid evolucije do kojeg dolazi favorizovawem otvore-
nih programa pona{awa, gde pona{awe postaje i osnovni uzrok i
na~in promene neke vrste. Kada se radi o evoluciji ~oveka, ~iwe-
nica da je od nastanka homo sapiens-a (najkasnije pre 120.000 godina)
prakti~no stala biolo{ka evolucija, dokazuje pri~u o presudnoj
ulozi pona{awa u procesu hominizacije (o~ove~ewa, evolucije
~oveka).
Tako ponovo dolazimo do pitawa na koji na~in otvoreni
program pona{awa dovodi do nastanka homo sapiens-a. Smatramo da
prethodni pasus, kao standardni odgovor na to pitawe, ipak ne
rasvetqava do kraja i na pravi na~in proces hominizacije. Na{
odgovor na to pitawe sastoji se u osnovnoj tezi ovog rada, iz-
lo`enoj na wegovom po~etku, gde se ka`e da se zahvaquju}i bio-
15 A. Burgiwon, op.cit., str. 201--204.
16 C. H. Wadington, The Strategy of the gene, London 1957.
17 Izja{wavawe protiv nasle|ivawa ste~enih karakteristika: N. Tuci}, op.
cit., str. 95.
18 R. W. Anderson, Learning and evolution, 1995; S. A. Frank, Adaptation, San Diego
1996 -- prema: N. Tuci}, op. cit., str. 97.

356
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

lo{kom pona{awu otvorenog tipa proces transformacije ~oveka

od biolo{kog u socijalno bi}e odvijao kao proces transformacije
biolo{kog u normativno, odnosno da su norme odigrale presudnu
ulogu u procesu hominizacije.
Me|utim, analiza uloge i na~ina na koji otvoreni programi
pona{awa artikuli{u proces hominizacije, pogotovo u kontekstu
ideje da se transformacija biolo{kog u socijalno odigrava kroz
transformaciju biolo{kog u normativno, ne mo`e biti potpuna
ako se prethodno ne odgovori na pitawe za{to su kod ~ovekovih
predaka otvoreni programi pona{awa zauzeli tako va`no mesto
u korpusu wihovog generi~kog ustrojstva.
Ovo pitawe nas dovodi do evolutivnih pritisaka, u slu~aju
~oveka i spoqa{wih i unutra{wih, koji su zajedno i u isto vreme
delovali na egzistenciju pra~oveka, i to na na~in koji je u najve}oj
mogu}oj meri ote`avao opstanak qudske vrste. Dejstvo tih fakto-
ra je bilo toliko nepovoqno da je ~ovek prakti~no vodio izgub-
qenu bitku sa surovim `ivotnim uslovima i mnogim biolo{kim
hendikepima svoga bi}a. To {to je opstao kao vrsta, samo po sebi
i nezavisno od toka razvoja kojim je krenuo, daje mu za pravo da
sebe smatra bogom na zemqi (dominus et terra), pravo koje on
na`alost sve vi{e zloupotrebqava i na {tetu svoje vrste i na
{tetu celokupnog eko-sistema.
U svakom slu~aju, u dalekoj pro{losti qudskog roda, zbog
okolnosti koje }e ukratko biti izlo`ene (spoqni i unutra{wi
evolutivni pritisci), ono najdragocenije {to ~ovek nije imao na
raspolagawu bilo je vreme, vreme koje bi omogu}ilo da se putem
mutacija i prirodne selekcije izmeni genetska osnova ~oveka, na
na~in i u meri koja bi mu omogu}ila opstanak. U toj, gotovo
izgubqenoj trci sa vremenom, otvoreni programi pona{awa bili
su zapravo wegova jedina {ansa za opstanak.
Od spoqa{wih i to negativnih evolutivnih pritisaka treba
pomenuti pre svega `ivot u savanama Afrike, koja je rodno mesto
hominida. Ovom prilikom ne}emo ulaziti u pitawe za{to ~ovekov
predak napu{ta {umsku postojbinu i prelazi u savanu. Razlog
mo`e biti smawewe {umskih povr{ina uzrokovano dugim su{nim
periodima u tercijaru i kvartaru, geolo{ke promene koje su u
isto~noj Africi po~ele da se odigravaju oko osam miliona godina
ranije ili, pak, ekolo{ka preoptere}enost ranijih arborealnih
stani{ta (`ivot na drve}u) usled mno`ewa hominida i drugih
`ivotiwskih vrsta, odnosno usled nedostatka hrane koji nagoni
rod homo na migracije u savanu.19 U svakom slu~aju, nesporno je da
19 N. Tuci}, op. cit., str. 103--104; @. Hirno, Jednakost ili nejednakost rasa,
op. cit., str. 105.

357
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

pre oko tri i po do ~etiri miliona godina na{ predak nastawuje

pre svega prostrane savane isto~ne Afrike, kao i to da je `ivot
u takvom okru`ewu nosio niz egzistencijalnih isku{ewa za pra-
~oveka. So~na biqna hrana kojom je obilovala {uma sada je mnogo
re|a. Dodu{e, biqne hrane po obimu i daqe ima dovoqno, ali
ve}ina primata ne mo`e da koristi celulozu, pa je mawe delova
biqaka koji primati mogu jesti. Do jaja i insekata, kqu~nog
izvora proteina za hominide, tako|e je te`e do}i, pa je pra~ovek
morao ve}om potro{wom mesa da nadoknadi nedostatke u ishrani.
Na ove okolnosti nadovezuju se fiziolo{ko-anatomski hen-
dikepi pra~oveka (unutra{wi evolutivni pritisci). Poslu`i-
}emo se re~ima poznatog filozofskog antropologa Arnolda Ge-
lena u poku{aju wihove kratke elaboracije. Gelen ka`e: ,,Mor-
folo{ki je, naime, ~ovek, u suprotnosti prema svim vi{im sisa-
rima, odre|en prvenstveno nedostacima, koji se uvek u egzaktno
biolo{kom smislu moraju ozna~iti kao neprilago|enosti, nespe-
cijalizovanosti, kao primitivizmi, tj. kao nerazvijenost: dakle,
bitno negativno. Nedostaje krzno i time prirodna odbrana od
nepogoda; nedostaju prirodni organi za napad, ali tako|e i gra|a
tela podesna za be`awe; ~oveka mnoge `ivotiwe nadma{uju po
o{trini ~ula; daqe, wemu na `ivotno opasan na~in nedostaju ba{
pravi instinkti, i on, kao odoj~e i dete, podle`e potrebi za{ti-
te, koja je posve neuporediva po du`ini trajawa.‘‘20
Gelenovo odre|ewe ~oveka kao bi}a sa nedostatkom, odnosno
gledi{te koje pridaje veliki zna~aj unutra{wim selektivnim
pritiscima u razvoju qudske vrste, vi{e nije usamqeno; {tavi{e,
slobodni smo da tvrdimo kako u vi{e ili mawe eksplicitnom
obliku, ono predstavqa dominantno stanovi{te u odnosu na pita-
we nastanka i evolucije ~oveka.21 Karakteristi~no za ovo gle-
di{te jeste i to {to se me|u autorima koji ga zastupaju uglavnom
jedan isti krug ~ovekovih fiziolo{ko-anatomskih hendikepa sma-
tra evolutivnim pritiscima koji su izraz ~ovekove konstitucije
a ne delovawa spoqnih faktora. Ovde se govori pre svega o
neoteniji (pedomorfozi, fetalizaciji po Bolku) koja izaziva
usporenost u razvoju, a u krajwoj liniji nespecijalizovanost mno-
gih ~ovekovih organa, pre svega lobawe (pove}awe unutarlobaws-
ke zapremine), zuba, {ake, stopala.22 Ovo je anatomska neotenija
(neotenija je filogenetski fenomen ~ija je su{tina u tome da se
20 A. Gelen, ^ovek, wegova priroda i wegov polo`aj u svetu, Sarajevo 1974,
str. 31.
21 S. Moscovici, La societe contra nature, Pariz, 1972; A. Portman, Biologie und
Geist, Cirih, 1956; L. Bolk, Daas problem der Menschwerdung, Jena 1926; M. [eler,
Polo`aj ~oveka u kosmosu, Sarajevo 1960.
22 A. Gelen, op.cit., str. 87--100.

358
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

infantilne osobine preda~ke vrste zadr`avaju kod vrsta koje su

od we potekle), a pored we postoji i fiziolo{ka neotenija koja
se ogleda u niskoj stopi reprodukcije, usporenosti u razvoju mozga
i op{toj usporenosti u razvi}u (~ovek raste vi{e od ~etvrtine
svog `ivota), prevremenom ra|awu itd.23
Usled delovawa izlo`enih spoqnih i unutra{wih evolutiv-
nih pritisaka kod roda homo se favorizuju otvoreni programi
pona{awa, koji }e omogu}iti opstanak i razvoj pra~oveka u situ-
aciji kada nema dovoqno biolo{kog vremena da se ispoqi dejstvo
mutacija i prirodne selekcije.
Me|utim, specifi~nosti i na~in delovawa otvorenih pro-
grama pona{awa kao kqu~nog evolutivnog mehanizma koji je omo-
gu}io opstanak i razvoj qudske vrste tuma~e se u velikoj meri
pojednostavqeno, i to kako u dru{tvenim naukama i filozofiji,
tako i u prirodnim naukama o ~oveku, odnosno pre svega u socio-
biologiji koja se tako|e bavi problemom koji nas interesuje, i to
istra`ivawem odnosa izme|u biolo{ke i kulturne evolucije.
U filozofiji, na primer kod Marksa i kod ve}ine prista-
lica pragmatizma, i u filozofskoj antropologiji kod Gelena,
,,otvoreni programi pona{awa‘‘ elaboriraju se kroz pojam ,,quds-
ke prakse‘‘. Me|utim, kod Gelena se ovaj pojam ne obja{wava de-
taqnije, iako mu sam autor pridaje veliki zna~aj. Opet, u mark-
sizmu i pragmatizmu qudska praksa je socijalna praksa, koja je u
isto vreme i smislena praksa. Problem prakse i problem mi{qe-
wa se u ovim koncepcijama tretiraju postulativno,24 bez ula`ewa
u pitawe biolo{kih ~inilaca koji su determinisali razvoj qud-
skog mi{qewa i omogu}ili nastanak specifi~ne ~ovekove prakse.
U dru{tvenim naukama, pre svega u psihologiji i sociologiji,
pojam prakse se obra|uje kroz pojam ,,socijalnog pona{awa‘‘, ali
tu dolazi do izra`aja najpre metodolo{ka dimenzija ovog pojma.
Psihologija je tek kroz pojam pona{awa kao op{teg okvira za
izu~avawe svesti uspela da prevazi|e ograni~enosti introspek-
tivnog pristupa, dok u sociologiji, kod Dirkema na primer, kroz
wegovo heuristi~ko uputstvo da se dru{tvene ~iwenice moraju
posmatrati kao stvari (a to zna~i samo spoqa{wa pona{awa
~oveka, nezavisno od motiva koji pokre}u ta pona{awa) uspostav-
qa se metodolo{ko jedinstvo prirodnih i dru{tvenih nauka. Me-
|utim, ni u dru{tvenim naukama nema poku{aja da se napravi
23 A. Burgiwon, op. cit., str. 246--263, 270--272.
24 J. Dewey, Experience and Nature, Wujork, 1958, str. 128; X. Djui, Pedagogika
i demokratija, Beograd 1934, str. 238, 248; F. Engels, Dijalektika prirode,
Beograd 1951, str. 237--238; V. I. Lewin, Marksizam i empiriokriticizam, Beo-
grad 1948, str. 127; E. Bloh, Marksove teze o Fojerbahu, Beograd 1976, str. 105.

359
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

korak daqe i postavi pitawe o biolo{kim temeqima qudskog

pona{awa.
Ovim posledwim pitawem bavi se i sociobiologija kao
grani~na oblast izme|u biologije i nauka o ~oveku i dru{tvu (pre
svega antropologije, sociologije i psihologije). Iako ova ,,nova
sinteza‘‘ sasvim opravdano tra`i korene socijalnih pona{awa u
biolo{kim predispozicijama ~oveka, svojim suvi{e velikim po-
verewem u genetiku i delovawe gena ona tako|e zapada u jednu
krajnost. Osnovna ideja na temequ koje se biologija pona{awa
ukqu~uje u savremenu evolucionu biologiju sastoji se u tvrdwi da
geni postavqaju granice razli~itim oblicima pona{awa qudi, a
da potom u~ewe odre|uje pona{awe svakog ~oveka.25 Ovo je u
krajwoj liniji ipak poku{aj da se biolo{ko pona{awe otvorenog
tipa predstavi kao genetsko uslovqeno pona{awe, odnosno na
nivou jedinki kao fenotipska plasti~nost iliti sposobnost od-
re|enog genotipa da ostvari odre|eni fenotip pod datim uslovi-
ma `ivotne sredine.
Me|utim, u na{em radu brani se stav da su socijalna po-
na{awa proistekla iz biolo{kih na jedan specifi~an na~in
(preko normi -- vide}emo malo kasnije za{to i kako), ali da ta
biolo{ka pona{awa svoj koren nemaju direktno u genima (osim u
naj{irem smislu kao karakteristika `ivog) ve} u svojstvima pri-
rodnog okru`ewa i biolo{kim hendikepima koji su ~oveka ,,te-
rali‘‘ da se mewa kroz matricu otvorenog programa pona{awa.
Najzad, i imaju}i u vidu spoqne (`ivotno okru`ewe) i unu-
tra{we (anatomsko--fiziolo{ke, tj. biolo{ke) faktore koji su
nametnuli biolo{ka pona{awa otvorenog tipa kao jedini mogu}i
mehanizam opstanka roda homo i nastanka homo sapiens-a, mo`emo
otkriti u ~emu je specifi~nost otvorenog programa pona{awa
kod hominida, specifi~nost koja je u~inila da se prelaz od bio-
lo{kog ka socijalnom realizuje kao prelaz iz biolo{kog u nor-
mativno.
Prvo treba re}i da otvoreni programi biolo{kog pona-
{awa nisu univerzalni model koji se u obja{wewu evolucije
pojedinih vrsta mo`e primewivati na istovetan na~in. Zato je
bilo potrebno identifikovati evolutivne podsticaje i pritiske,
u slu~aju razvoja ~oveka ne samo spoqa{we nego i unutra{we, koji
su ne samo nametnuli pona{awe kao faktor promene kod ~oveka
ve} i dali specifi~an oblik tim pona{awima.
Ono {to je osnova i ipak zajedni~ka karakteristika svih
otvorenih programa pona{awa, bez obzira na vrstu koja ih pri-
25 Detaqnije o odnosu biolo{ke i kulturne evolucije u ovom kontekstu kod:
N. Tuci}, op. cit., str. 143--158.

360
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

mewuje, jeste wihova su{tina, koja se ogleda u ,,tra`ewu‘‘ i zatim

ponavqawu korisnih pona{awa. S obzirom na evolutivne pritis-
ke kojima je pra~ovek bio izlo`en, postavqa se pitawe koje su
osnovne karakteristike biolo{kih pona{awa usled ~ega su ona
postala funkcionalna, tj. korisna za opstanak qudske vrste. Od-
govor glasi: wihova usmerenost ka drugim ~lanovima zajednice.
To zna~i da se ovde radi o solidaristi~kom pona{awu, o relativ-
no visokom stepenu integracije i saradwe koja je odlikovala
`ivot u qudskim hordama pre nekoliko miliona godina.
Naravno, udru`ivawe nije samo odlika hominida. Ovu pojavu
nalazimo i kod ~oveku najbli`ih antropoida, tj. kod familije
pongida (orangutan, gorila i {impanza). Daqe, kod svih sisara
imamo elemente socijalizacije, a udru`ivawe karakteri{e i neke
insekte, pre svega mrave i p~ele. Me|utim, udeo ste~enog po-
na{awa istra`ivawem sredine i opona{awem sebi sli~nih naj-
ve}i je kod ~oveka. Kod drugih `ivih bi}a udru`ivawe se ostva-
ruje na osnovu zatvorenog tipa pona{awa (gregarni instinkt,
uro|ena pona{awa) koja su genetski determinisana. Ovde je situ-
acija sli~na kao i u slu~aju altruisti~kih pona{awa, koja tako|e
karakteri{u i socijalne insekte i qude, s tim {to je ,,altruizam‘‘
kod ovih prvih geneti~ki uslovqen, a kod ~oveka nije.26
Ipak, bez obzira na distinkcije u prethodnom pasusu, otvo-
reni programi pona{awa ne mogu se jednostavno ,,proglasiti‘‘
socijalnim pona{awima. Po svojoj prirodi ta pona{awa su tako|e
biolo{ka pona{awa. Ona su izraz op{te sposobnosti organizma
za adaptaciju (asimilaciju i akomodaciju).27 Mogu}e je da je ova
sposobnost tako|e geneti~ki uslovqena, ali, i kad to jeste slu~aj,
ta geneti~ka uslovqenost je samo posredna, izra`ena je vi{e kao
potencija, kod koje se na nivou realizacije, u ve}oj ili mawoj
meri, prekida veza sa prirodnom osnovom. To pogotovo va`i za
otvoren program pona{awa koji su primewivali ~ovekovi preci,
i to u dvostrukom vidu. Prvo, favorizovawe otvorenih programa
pona{awa kao izraz sposobnosti organizma da se mewa, kod ~oveka
nema svoj neposredni uzrok u wegovoj genetskoj osnovi nego u
izlo`enim spoqnim i unutra{wim evolutivnim pritiscima. Ako
je i sama sposobnost za promenu genetski determinisana, i to na
isti na~in kod ~oveka i kod svih drugih `ivih bi}a, onda su
provociraju}i faktori, koji su kod ~oveka izazvali delovawe
mehanizma promene, takvi da vezu izme|u genetske osnove ~oveka
i otvorenih programa pona{awa ~ine samo posrednom.
Me|utim, nezavisno od toga da li su, u kojoj meri, i na koji
na~in otvoreni programi biolo{kog pona{awa genetski uslovqe-
26 N. Tuci}, op. cit., str. 88--92.
27 @. Pija`e, Epistemologija -- nauka o ~oveku, Beograd 1979, str. 214.

361
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

ni, posledice primene tih pona{awa u ~ovekovom slu~aju jesu

takve da se radikalno prekida wihova veza sa ~ovekovom genets-
kom osnovom. Preciznije re~eno, te posledice dovode do trans-
formacije biolo{ke prirode otvorenih tipova pona{awa u odgo-
varaju}i socijalni oblik. Ali, transformacija o kojoj je re~ nije
jednostavna. Posledice primene otvorenih programa pona{awa su
takve da, u procesu promene biolo{kog u socijalno, ta pona{awa
u prvoj fazi transformacije dobijaju dvostruku prirodu: u isto
vreme su i daqe biolo{ka kategorija, ali i protosocijalna kate-
gorija, pri ~emu se ta protosocijalnost ispoqava kao protonor-
mativnost.
Osnovne posledice otvorenih programa pona{awa kod ~ove-
ka, tj. posledice upu}enosti ~lanova qudske zajednice jednih na
druge jesu: visok stepen integracije i saradwe, te standardizacija
i regulacija pona{awa koja se tada objektivno posti`e. Ovi
~inioci uzrokuju dvostruku prirodu otvorenih programa po-
na{awa (biolo{ku i socijalnu), i u krajwoj liniji omogu}avaju
trajni prelaz biolo{kih u socijalna pona{awa, koji se u prvoj
fazi hominizacije odigrava kao prelaz iz biolo{kog u normativ-
no. Imaju}i u vidu izlo`ene posledice otvorenih programa bio-
lo{kog pona{awa, sada je relativno lako objasniti kako se odi-
grava proces transformacije biolo{kih pona{awa u normativna.
Intenzivna komunikacija u okviru qudskog ~opora dovela
je do toga da biolo{ka pona{awa koja su fakti~ki supstrat te
komunikacije objektivno dobiju normativnu strukturu i funkcije
sli~ne onima koje imaju normativni sistemi kao {to su pravo,
moral i obi~aj. Naime, visok stepen saradwe u okviru qudske
prazajednice, saradwe koja je bila condictio sine quan non opstanka
pra~oveka, ne mo`e se uspostaviti, organizovati, a to zna~i ni
zamisliti, bez standardizacije i regulacije pona{awa, odnosno
bez izvesne podele rada. Kooperacija u okviru qudskog ~opora
kroz proces standardizacije i regulacije dobija objektivno i
nu`no normativni izraz, odnosno normativnu strukturu. Taj oblik
normativnosti nazivamo protonormativnost jer ona nije pra}ena
normativnom sve{}u. Zbog te ,,krwe‘‘ normativnosti, odnosno we-
ne nezaokru`enosti u svojoj su{tini, pona{awa koja po~ivaju na
standardizaciji i regulaciji, a koja imaju biolo{ke korene, sada
dobijaju dvostruku prirodu: to su i daqe biolo{ka pona{awa, ali
biolo{ka pona{awa sa klicom socijalizacije, koja se prvobitno
ispoqava kao normativnost (protonormativnost). Zato smatramo
da je normativnost nastala na prethodni na~in ono prvobitno
socijalno, a to zna~i i ono prvobitno, primarno i specifi~no
qudsko. Zato smatramo da su norme odigrale kqu~nu ulogu u
procesu hominizacije: stvaraju}i norme, odnosno organizuju}i `i-
vot kroz jedan normativni model a da toga nije bio ni svestan,

362
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

~ovek je stvorio i sebe kao bi}e posebne vrste. Zbog svega toga,
ka`emo da je ~ovek pre svega homo iuridicus, normativno bi}e, jer
bez normi ne samo da ne mo`emo da objasnimo wegov opstanak i
funkcionisawe wegove zajednice, nego ne mo`emo ni da odredimo
~oveka u wegovoj su{tini.
U prethodnom pasusu je obrazlo`ena ideja o tome da se
prelaz od biolo{kog u socijalno ostvaruje kao prelaz iz bio-
lo{kog u normativno. Normativnost obja{wena na pomenuti
na~in ima biolo{ko poreklo, ali u isto vreme omogu}ava trans-
formaciju biolo{kih pona{awa u socijalna pona{awa. Pre toga,
normativnost kao specifi~an oblik artikulacije otvorenih pro-
grama biolo{kog pona{awa predstavqa i uslov opstanka ~oveka
kao vrste. Me|utim, time uloga normativnosti u procesu homini-
zacije nije iscrpqena. Normativnost nije samo omogu}ila opsta-
nak ~oveka kao vrste i stvorila pretpostavke za daqi razvoj
~oveka u pravcu kulturne evolucije, ve} je omogu}ila i nastanak
~oveka kao bi}a posebne vrste.
Normativnost je presudno ugra|ena i u slede}u fazu procesa
evolucije ~oveka, i to zato {to predstavqa osnov razvoja mozga
(mi{qewa) i jezika.
Kada je re~ o razvoju mozga, dominantne teorije proces en-
cefalizacije kod sisara obja{wavaju zamenom ekolo{kih ni{a.
Naime, za vreme dominacije gmizavaca (pre {ezdesetak miliona
godina) sisari su bili no}ne `ivotiwe. Usled toga, ve}ina in-
formacija o doga|ajima dolazila im je posredstvom ~ula sluha i
mirisa, a ne ~ula vida kao kod gmizavaca, {to je zahtevalo mnogo
ve}u aktivnost mozga radi obrade tih informacija.28 Kada se radi
o antropoidima kao najvi{im oblicima u razvoju primata i sisara
uop{te, `ivot u dnevnim uslovima, pomerawe o~iju sa bo~nih
strana unapred, promena u strukturi o~iju (razlikovawe boja) i
velika pokretqivost predwih ekstremiteta (prstiju {ake) tako|e
su poja~avali sposobnost percepcije prvih antropoida,29 a sve to
mutatis mutandis va`i i za ~ovekove pretke.
Me|utim, postavqa se pitawe {ta je uticalo na proces
encefalizacije kod roda homo, usled ~ega dolazi do zna~ajnijeg
razvoja mozga na{e vrste. ^iwenica da je ~ovekove pretke odli-
kovao uspravan hod (bipedija), navela je jednu grupu autora da ovoj
osobini pridaju kqu~nu ulogu u procesu daqeg razvoja mozga kod
hominida.30 Me|utim, najnovija istra`ivawa iz oblasti paleon-
tologije pokazuju da su dvono`no kretawe i porast u veli~ini
28 N. Tuci}, op. cit., str. 100--101.
29 Isto, str. 101.
30 @. Hirno, op. cit., str. 104; Z. Golubovi}, op. cit., str. 21.

363
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

mozga karakteristike koje su tokom evolucije hominida nastale

nezavisno.31
Odre|enu ulogu u razvoju veli~ine mozga ima nesra{}ivawe
kostiju lobawe, koje dovodi do pove}awa unutarlobawske zapre-
mine. Me|utim, ova osobina je pretpostavka za pove}awe zapremi-
ne mozga, ali se wome ne mo`e objasniti slo`en razvoj ovog organa
kod ~oveka. Budu}i da nema drugih i novih faktora koji dovode
do razvoja mozga, a koji bi bili razli~iti kod ~oveka u odnosu na
wemu najbli`e srodnike pongide, pitawe enormnog razvoja mozga
i daqe ostaje otvoreno.
Geneti~ka psihologija je odgovor na ovo pitawe prona{la
u tzv. ,,operativnoj teoriji inteligencije‘‘, koja govori o interak-
ciji izme|u organizma i sredine u procesu encefalizacije. To je
zapravo wen poku{aj da psihogenezu objasni polaze}i od odgova-
raju}ih organskih korena (kao {to se u ovom radu izvori kulture
pronalaze u biologiji, odnosno u normativnosti koja je bila pos-
rednik u procesu prevo|ewa biolo{kog u socijalno).32
Me|utim, i teorija operativne inteligencije razvoj mozga u
krajwoj liniji obja{wava polaze}i od fenomena normativnosti.
To se jasno vidi kod @ana Pija`ea kada govori o fazama razvoja
mi{qewa kod novoro|en~eta. Sve etape razvoja inteligencije --
faza senzomotornih aktivnosti, priprema i organizacija konk-
retnih operacija i faza formalnih operacija (logi~ko mi{qewe)
-- po~ivaju na navikama, asocijacijama i misaonim konstrukcijama,
{to su sve normativni fenomeni.33 Osim toga, kao najva`nije,
struktura centralnog nervnog sistema (CNS) izgleda tako|e po-
tvr|uje izneti stav. Najve}e specifi~nosti qudske vrste iskazuju
se upravo na nivou CNS, ali ne toliko u pogledu hemijskog
sastava, koliko sa stanovi{ta wegove organizacije. ^ovekov nerv-
ni sistem odlikuje se ogromnom nesrazmerom izme|u puteva name-
wenih ulazima i izlazima informacija, s jedne strane, i puteva
tj. mehanizama obrade i ~uvawa informacija, s druge strane. Oni
prvi ~ine samo 0,02% celine CNS, dok preostalih 99,98% otpada
na mehanizme obrade i ~uvawa informacija, pri ~emu te mehaniz-
me obrade informacija u funkcionalnom smislu ~ini jedan nor-
mativni model, koji po~iva na navikama i asocijacijama.
Jo{ o~igledniji primer u izlo`enom smislu predstavqa
nastanak i razvoj jezika (govora). Konvencionalna priroda jezika
danas je nesporna, ali kada i ovu pojavu posmatramo sa stanovi{ta
wenog porekla i nastanka, najnovija istra`ivawa iz oblasti ne-
31 N. Tuci}, op. cit., str. 107; A. Burgiwon, op. cit., str. 264.
32 @. Pija`e, Poreklo saznawa, Beograd 1983, str. 55.
33 @. Pija`e, Psihologija inteligencije, Beograd 1968, str. 124--186.

364
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

urolingvistike (Domazio i saradnici, 1986) pokazuju da, iako je

za artikulisan govor potreban odre|eni fonatorni sistem i raz-
vijen mozak, nastanak i razvoj qudske komunikacije ne po~ivaju
na verbalizaciji ve} na simbolizaciji, a to opet zna~i na pravi-
lima.34
Imaju}i u vidu ulogu normi u procesu opstanka i nastanka
~oveka, kao i u procesu razvoja mi{qewa i jezika, a to zna~i i
razvoja sveukupne ~ovekove kulture koja je u svim svojim aspektima
i oblicima pro`eta normativno{}u i predstavqa par exellence
normativni fenomen (nacrt za `ivqewe -- Klakhoun), izvodimo
zakqu~ak da je normativnost fenomen koji ima biolo{ke korene
u otvorenim programima pona{awa kojima se posti`e adaptacija
na surove uslove okru`ewa i mnogobrojne hendikepe ~ovekove
anatomsko-fiziolo{ke konstitucije. Daqe, zakqu~ak je da karak-
teristike otvorenih programa pona{awa (usmerenost na druge
~lanove zajednice i zavisnost izme|u wih, visok stepen saradwe,
standardizacija i regulacija) objektivno daju tim pona{awima
normativnu strukturu, ~ime dolazi do transformacije ~oveka od
biolo{kog u socijalno bi}e. Za rod homo normativnost je tako
postala matrica `ivota: to je bio put koji je omogu}io opstanak
~oveka kao vrste, a kroz razvoj mi{qewa i jezika koji tako|e
po~iva na jednom normativnom modelu, to je bio i put koji je
omogu}io nastanak ~oveka kao bi}a sui generis. Zato ka`emo da su
norme odigrale kqu~nu ulogu u procesu hominizacije i da preds-
tavqaju najva`niju osobinu ~ovekove generi~ke su{tine.
Institucionalno posmatrano, ovim istra`ivawem uspostav-
qa se most izme|u moderne teorije evolucije i teorije prava. Time
se u isto vreme daje prilog izgradwi grani~nih nau~nih discip-
lina koje omogu}avaju povezivawe prirodnih nauka o ~oveku sa
modernim dru{tvenim naukama (kao {to su, na primer, socijalna
biologija, biolo{ka antropologija i, za{to da ne -- biolo{ka
sociologija prava), {to je neminovnost u poku{aju obja{wewa
~oveka i wegove prirode. Na strani istra`ivawa i obja{wewa
pravnog fenomena, mislimo da ovakav pristup omogu}ava potpu-
niji uvid u fundamentalne probleme teorije prava (poreklo i
uzroci nastanka normativnosti i prava kao normativnog poretka,
struktura prava, odnos prava i morala i obi~aja itd.), ali i uvid
u pitawa vi{e prakti~ne prirode (to ne zna~i i mawe va`na) kao
{to su, recimo, problem funkcija prava (isticawe antropolo-
{kih a ne samo socijalnih funkcija prava), pitawe zna~aja prava
i normi uop{te za funkcionisawe ali i opstanak qudske zajed-
nice, a u vezi sa tim i uvek aktuelni problem podizawa nivoa
pravne svesti, problem efikasnosti prava,35 itd.
34 A. Burgiwon, op.cit., str. 311.
35 Na liniji ideje o biolo{kim osnovama normativnosti videti: S. Bovan,
Antropolo{ko shvatawe prava i primena prava, Beograd 2000, zbornik.

365
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

Na samom kraju istaknimo da u taboru pravnih teoreti~ara

gotovo da nema poku{aja da se pravni fenomen u svim svojim
aspektima sagleda iz ove perspektive. Jedan poku{aj da se pravo
pove`e sa biolo{kom prirodom ~oveka nalazimo u radovima zna-
menitog predstavnika skandinavskog pravnog realizma Karla
Olivekrone, koji u tom smislu tvrdi: ,,Kona~no, izgleda neophod-
no da se pretpostavi kako je homo sapiens-u svojstveno da stvara
pravo, da slu{a pravo i name}e pravila.‘‘36 U na{oj literaturi
sli~an pristup zauzima Jugoslav Stankovi}, koji tako|e smatra
da pravo ne mo`emo posmatrati nezavisno od wegovih biolo{kih
osnova.37 Ideju o filogenetskoj osnovi prava Olivekrona delom
razra|uje u razmatrawu odnosa prava i sile (pravo nisu norme
za{ti}ene silom, ve} sila regulisana normama38), ali u su{tini,
ova ideja je rudimentarna i nedore~ena. Isti je slu~aj sa J. Stan-
kovi}em koji na ispravan ali uop{ten na~in govori o razvoju
qudske vrste i razvoju prava, bez preciznijeg upu}ivawa na bio-
lo{ke karakteristike ~oveka koje determini{u nastanak pravnog
fenomea.39

Sa{a Bovan*

THE ROLE OF NORM IN THE PROCESS OF HOMINIZATION

Summary
This work is basically aimed at analyzing the origins of normativity
and the role of norm in the process of hominization (evolution of man). The
hypothesis, which is the basis of this research, includes the assertion that
normativity is the most significant feature of man's generic essence, a feature
that enabled the survival of man as a species, the emergence of man as a
being of different kind, as well as the emergence and functioning of the
human society. Lastly, it is an attempt to prove that the transformation of
man from a biological into a psychic and social being happens as a transfer
from biological into normative, and an attempt to identify biological (organic)
roots of social norms, as well as to establish a natural and understandable
relationship between the biological and the cultural evolution of man.

36 K. Olivecrona, Law as Fact, London 1971, str. 270.

37 J. Stankovi}, Osnovi op{te sociologije prava, kw. 1, Beograd 1996, str.
181.
38 K. Olivecrona, op. cit., str. 134.
39 J. Stankovi}, op. cit., str. 181--182.
* Sa{a Bovan, Ph.D., Assistant Professor of the Faculty of Law in Belgrade.

366
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

'Open programmes of behaviour' are a key notion, or a phenomenon

which enables this hypothesis to be checked, because they played the role
of evolutionary mechanism in the process of the evolution of the human
species, due to which the evolution of man in its modern sense happened
after all. Favouring open programmes of behaviour of man is a result of
strong evolutionary pressures, both from outside and inside (climate, anato-
mic and psychological non-specialization, i.e. man's handicaps), due to which
there has been no biological time for the species to change in a standard
way, i.e. through selection and mutation.
For the homo species, normativity thus became a matrix of life: this
was a way which enabled the survival of man as a species and the emergence
of man as a being of different kind. Norms have played a key role in the
process of hominization and they represent the most important feature of
man's generic essence.
Key words: Theory of law. -- Theory of evolution. -- Open programmes of behaviour.
-- Norms -- Hominization

Sa{a Bovan*

LE ROLE DES NORMES DANS LE PROCESSUS

D'HOMINISATION

Résumé
Ce travail a pour objectif principal une recherche sur l'origine de la
normativité ainsi que sur le rôle que les normes jouent dans le processus
d'hominisation (évolution de l'homme). L'hypothèse sur laquelle est fondée
cette recherche consiste en l'affirmation selon laquelle la normativité repré-
sente la caractéristique la plus importante de l'essence générique de l'homme,
caractéristique qui a rendu possible la survie de l'homme en tant qu'espèce,
la naissance de l'homme en tant qu'être d'une espèce particulière, ainsi que
la formation et le fonctionnement de la société humaine. Finalement, il s'agit
d'une tentative visant à démontrer que la transformation de l'homme depuis
un être biologique en un être psychologique et social se déroule comme un
passage du biologique au normatif, à identifier les racines biologiques
(organiques) des normes sociales, et à établir le rapport naturel et compré-
hensible existant entre l'évolution biologique et culturelle de l'homme.
La notion clé, c'est-à-dire le phénomène qui rend possible la vérifica-
tion de cette hypothèse réside dans les ,,programmes de comportement
ouverts’’ qui au cours du processus d'évolution du genre homo ont joué le

* Dr Sa{a Bovan, Dozent à la Faculté de droit de l'Université de Belgrade.

367
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

rôle d'un mécanisme évolutif grâce auquel a pu se dérouler l'évolution de

l'homme au sens actuel. Le fait que les programmes de comportement ouverts
aient été favorisés chez l'homme résulte de la manifestation de fortes pres-
sions évolutives extérieures et intérieures (climat et non-spécialisation ana-
tomique et physiologique, c'est-à-dire handicaps de l'homme) n'ayant pas
accordé le temps biologique nécessaire pour que l'espèce puisse changer par
les mécanismes standards, c'est-à-dire par la sélection et la mutation.
Pour le genre homo la normativité est devenue ainsi matrice de vie:
c'est cette voie qui a permis la survie de l'homme en tant qu'espèce, et la
naissance de l'homme en tant qu'être d'une espèce particulière. Les normes
ont joué un rôle clé dans le processus d'hominisation et constituent la
caractéristique la plus importante de l'essence générique de l'homme.
Mots-clés: Théorie de droit. -- Théorie d'évolution. -- Programmes de comportement
ouverts. -- Normes. -- Hominisation.

Sa{a Bovan*

DIE ROLLE DER NORMEN IM PROZESS

DER HOMINISIERUNG

Zusammenfassung
Hauptziel dieser Arbeit ist Erforschung des Ursprungs der Normati-
vität und der Rolle, welche die Normen im Prozess der Hominisierung
(menschlichen Evolution) haben. Die Hypothese, auf der diese Forschungsar-
beit beruht, besteht in der Behauptung, dass die Normativität die wichtigste
Eigenschaft des menschlichen Gattungswesens ist, die Eigenschaft, welche
das Überleben des Menschen als Gattung, das Entstehen des Menschen als
eigenartigen Wesens und das Entstehen und Funktionieren der menschlichen
Gesellschaft ermöglichte. Letztendlich ist das ein Versuch zu beweisen, dass
sich die Transformation des Menschen von einem biologischen zu einem
psychischen und sozialen Wesen als Übergang vom Biologischen ins Nor-
mative abwickelte, und auch ein Versuch, die biologischen (organischen)
Wurzeln der Sozialnormen zu identifizieren und ein natürliches und ver-
ständliches Verhältnis zwischen biologischer und kultureller Evolution des
Menschen herzustellen.
Der Hauptbegriff, oder, besser gesagt, das Phänomen, das die Über-
prüfung dieser Hypothese ermöglicht, ist der Begriff der offenen Verhal-
tensprogramme, die im Prozess der Gattungsevolution des homo die Rolle
des Evolutionsmechanismus hatten, und auf denen die Evolution des

* Dr. Sa{a Bovan, Dozent an der Juristischen Fakultät in Belgrad.

368
 Sa{a Bovan, Uloga normi u procesu hominizacije (str. 350--369)

Menschen im heutigen Sinne beruht. Die Favorisierung der offenen Prog-

ramme bei Menschen ist Folge einer starken Wirkung von äußeren und
inneren Evolutionsdruckfaktoren (Klima, anatomisch-physiologische
Nichtspezialisierung, d.h. menschliche Unlänglichkeit), weshalb es an biolo-
gischer Zeit für Gattungsänderung durch standardisierte Mechanismen, d.h.
durch Selektierung und Mutierung, mangelte.
Für die Gattung homo wurde auf diese Weise die Normativität zu
einer Lebensmatrize: das war der Weg, der das Überleben des Menschen als
gattungsspezifischen Wesens ermöglichte. Die Normen hatten die Hauptrolle
im Prozess der Hominisierung und stellen die wichtigste Eigenschaft des
menschlichen Gattungswesens dar.
Hauptwörter: Die Rechtstheorie. -- Die Theorie der Evolution. -- Offene Verhaltenspro-
gramme. -- Die Normen. -- Die Hominisierung.

369