JAVNO PRAVO

UDK 342.4(475+474.5)=163.41"1791"
Todor I. Podgorac*

O POQSKOM USTAVU OD 3. MAJA 1791.

Povodom prevo|ewa ovog ustava na srpski jezik

Ovde je re~ o prvom savremenom evropskom ustavu, zna~ajnom poli-

ti~ko-pravnom dokumentu, koji predstavqa jedno od triju epohalnih zako-
nodavnih dela XVIII veka (uz ameri~ki ustav, donet samo ~etiri godine
ranije -- 1787. i ustav revolucionarne Francuske, donet nekoliko meseci
kasnije -- u septembru 1791).
U radu se detaqnije govori o me|unarodnom okru`ewu i unutra{wim
neprilikama u onda{woj Poqskoj, o materiji Ustava od 3. maja 1791. i
uzrocima podelâ Poqske, svakako najtragi~nijih doga|aja u istoriji te
zemqe.
Uz rad je dat prvi put na srpski jezik prevedeni tekst ovog ustava.
Kqu~ne re~i: Poqsko-litvanska unija. -- Liberum veto. -- Konfederacija. --
^etvorogodi{wi (Veliki) sejm.

UVOD

Jedan zna~ajan politi~ko-pravni dokument -- poqski Ustav

od 3. maja 1791, donet samo ~etiri godine posle ameri~kog i
nekoliko meseci pre francuskog ustava, neopravdano je ostao
nezapa`en u srpskoj ustavnopravnoj kwi`evnosti. Malo zbog te-
`ine jezika i stila kojim je pisan i kratko}e trajawa, a vi{e
zbog na{e lenosti u prevo|ewu istorijsko-pravnih dokumenata
evropske i svetske ba{tine. Shvativ{i zna~aj izu~avawa pro{lo-
sti za razumevawe sada{wosti i budu}nosti, odlu~io sam da nave-
denom pitawu posvetim du`nu pa`wu i da ga, ako ne potpuno, a
ono bar u odre|enoj meri, osvetlim. U vezi s tim, ukazala se i
potreba prevo|ewa ovog ustava1.

* Dr Todor I. Podgorac, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragu-

jevcu.
1 Interesantna je istorija wegovog prevo|ewa. Univerzitet ,,Marija Kiri
Sklodovska‘‘ u Lublinu objavio je u dvobroju svojih Anala (1985/1986) moj rad o
Sretewskom ustavu. Zauzvrat, obe}ao sam nekolicini mojih tamo{wih prijateqa
(profesori: T. L. Zajdler, H. Gro{ik, A. Korobovi~ i dr.) da }u napisati re~-dve
o tom ustavu i to objaviti u Jugoslaviji, a poku{a}u i da ga prevedem, iako sam
bio (i ostao) samouk u poqskom jeziku. I da nisam obe}ao, to se podrazumevalo.
Prilikom studijskog boravka na Pravnom fakultetu u Lublinu, oktobra 1986, od

437
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Retko koja zemqa je u istoriji Evrope, i u istoriji sveta,

do`ivela tako te{ku sudbinu kakvu je do`ivela Poqska u posled-
we tri decenije XVIII veka: za samo 23 godine, wena velika teri-
torija i brojno stanovni{tvo bili su podeqeni, u tri navrata,
izme|u tri velike susedne sile, da bi u tre}em izgubila slobodu
i nezavisnost i, sledstveno, bila brisana iz spiska dr`ava. Zaista,
`alosna sudbina jednog naroda vi{evekovne istorije i kulture!
Taj isti narod smogao je snage da, dvadesetak godina posle
prve podele Poqske, poku{a da povrati potpunu nezavisnost i
suverenost na preostalom delu teritorije, koji je jo{ uvek bio
veliki, i da preuredi svoj politi~ki sistem. U~inio je to do-
no{ewem osnovnog zakona (lex fundamentalis) -- konstitucije, ustava,
pod nazivom Vladavinski zakon.
Ustav od 3. maja 1791, pod navedenim naslovom, bio je, u to
nema nikakve sumwe, izraz visokog nivoa politi~ke i pravne
kulture u onda{woj Poqskoj. Dono{ewe ovog ustava, podr`ava-
no od patriotski raspolo`enih zvani~nih struktura (kraqa,
senatorâ, poslanikâ i deputatâ gradova) i ve}ine svih slojeva
stanovni{tva (plemstva, gra|anstva i obi~nog sveta), predstavqa-
lo je veliki narodni ~in. Kraq je bio s narodom, a narod uz kraqa.
Prilikom usvajawa i zakliwawa kraqa na vernost Ustavu, narod
je uzvikivao: Sla`emo se s projektom nove konstitucije!, Vivat
Kraq!, Vivat nova konstitucija! i dr.
Na`alost, ovaj ustav je va`io vrlo kratko vreme (ne{to
du`e nego, pedesetak godina kasnije donet Sretewski ustav u
Srbiji), jer je, pod pritiskom velikih sila koje su se jo{ odranije
bile polakomile na poqsku zemqu, ubrzo bio ukinut.
Svojom vezom sa pro{lo{}u, ovaj ustav }e izvr{iti veliki
uticaj na budu}nost Poqske i osta}e u `ivom se}awu i potowih
pokolewa, ukqu~uju}i tu i sada{we, kao i budu}a.

doma}ina sam dobio kwigu J. Lojeka Geneza i obarawe Ustava od 3. maja, koja samo
{to je, u tom gradu, bila izi{la iz {tampe, sa posvetom: ,,U znak se}awa na
boravak u Poqskoj i kao dokaz prijateqstva‘‘. Odmah sam napravio kopiju
Tre}emajskog ustava i dao se u potragu za potrebnom literaturom. -- U to vreme
na Pravnom fakultetu u Kragujevcu studirala je Poqakiwa Eva Maksimovi}
(devoja~ko prezime -- Mosjonc), srpska snaja, sa kojom sam poku{ao da prevedem
ovaj ustav. Zbog nesavr{enosti prevoda i slo`enosti jezika i stila, wegovo
objavqivawe je odlo`eno za kasnije. I evo, posle 14 godina, a povodom izdavawa
Ogleda o ustavnom pravu, ponovo sam se vratio ovom tekstu. Uz pomo} nekoliko
re~nika strpqivo sam prevodio odeqak po odeqak. U momentu uno{ewa prevede-
nog teksta u kompjuter radi objavqivawa u pomenutoj kwizi, do ruku mi je do{ao
sa interneta skinut engleski prevod ovog ustava, koji je jezi~ki, stilski i
smisaono bio daleko sre|eniji od originala. U upore|ivawu mog prevoda Ustava
sa poqskog jezika i engleskog prevoda, kao i u kona~nom uobli~avawu prevoda na
srpski, pomagali su mi asistenti mr Miroslav Mileti} i Dejan Mati}, na ~emu
im zahvaqujem.

438
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Lepa tradicija: pokolewa prenose pokolewima se}awe na 3.

maj 1791. kao dan preporoda poqskog naroda i poku{aj spasavawa
nezavisnosti svoje otaxbine usvajawem jednog tako va`nog pravnog
akta, sa re{ewima suprotnim ranijim.
Da bismo boqe shvatili ono {to se naziva materia constitu-
tionis (i koja se u prevodu na srpski jezik, i to prvi put, pru`a
kao na dlanu), u analizu je nu`no ukqu~iti me|unarodnu situaciju
i unutra{we prilike u Poqskoj onog vremena, budu}i da su i
spoqni i unutra{wi faktori doprineli wenoj propasti krajem
XVIII veka.

NE[TO VI[E O ME\UNARODNOM OKRU@EWU I

UNUTRA[WIM NEPRILIKAMA

U vreme pred dono{ewe Ustava od 3. maja 1791, na politi~koj

karti Evrope dominira pet velikih dr`ava: na istoku Rusija,
izme|u Belog, Crnog, Kaspijskog i Balti~kog mora; u centru stara
Austrija i mlada Pruska, koje osporavaju jedna drugoj prvenstvo
nad germanskim svetom; na zapadu Francuska, ,,oslabqena, ali koja
je kipela novim idejama, i koja se spremala da iznenadi svet
vanrednim preokretima‘‘; na severu Engleska. Druge dr`ave su se
gubile: Italija i Nema~ka su bile razdrobqene, [vedska, [pa-
nija i Turska su postajale dr`ave drugostepenog zna~aja, Poqska
}e kao dr`avno-pravni pojam i{~eznuti.2
Nekada mo}na i prostrana dr`ava,3 Poqska se raspr{ila se
kao sapunski mehur. U svetskoj istoriji se ne mo`e sresti do-
ga|awe sli~no ovom u Poqskoj. Ako je XVIII vek u nekim evropskim
dr`avama (na primer, u Francuskoj) nazivan velikim stole}em,
posledwe tri decenije ovog veka za Poqsku su bile veoma tragi~ne
i mu~ne. Asociraju na raspiwawe Isusa Hrista na krstu. Za
relativno kratko vreme izvr{ene su tri podele Poqske izme|u
velikih sila: prva 1772, izme|u Rusije, Austrije i Pruske, druga
1793, izme|u Rusije i Pruske, i tre}a 1795, izme|u Rusije, Pruske,
i Austrije. Postaju}i sve mawa i mawa, i prostorno i po broju
stanovnika, ova zemqa je, pri tre}oj deobi, bila potpuno dok-
2 Videti: IsmoriÔ devÔmnadcamogo veka (1789--1899) professora Ï. Ma-
re{alÔ, S. Peterburg 1904, str. 8.
3 Pre 1772. Poqska je obuhvatala prostor izme|u Ruskog carstva (od kog
ju je delio Dwepar na jugoistoku i u{}e Dvine na severu), Pruske (koju je ona
okru`ivala sa tri strane), Balti~kog mora, Pomeranije, Brandenburga, [lezije,
Ma|arske i Otomanske imperije (od koje ju je delio Dwepar u svom sredwem toku);
u wen sastav su ulazile Velika Poqska, Mala Poqska, Crvena Rusija i Litvanija,
svaka sa ve}im ili mawim brojem vojvodstava.

439
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

raj~ena. (Vid. Kartu podelâ Poqske.) Razdeqeni, teritorija i

narod Poqske na{li su se pod ruskom, pruskom i austrijskom
aneksijom.4
Kao osnovno, ostaje pitawe: Za{to je do toga do{lo i da li
je moralo do}i?
Da bi se odgovorilo na w, treba utvrditi {ta se tada i u
ne{to bli`oj pro{losti de{avalo u Poqskoj i susednim dr`a-
vama.
Poqsko-litvanska unija -- savez Poqske sa Velikim Lit-
vanskim Kwa`estvom -- vezana je za 1385. godinu kao svoj po~etak
i zatim je nekoliko puta potvr|ivana i mewana, da bi kona~no
bila stvorena 1569, na osnovu sporazuma zakqu~enog u Lublinu:
otad je Litvanija sjediwena s Poqskom u zajedni~ku dr`avu --
Republiku (Rzeczpospolita Obojga Narodów), na principu jednako-
sti, sa zadr`avawem posebnih, iako istih, centralnih ustanova,
blagajne, vojske i sudskog sistema, ali sa zajedni~kim kraqem i
sejmom.
Sejm je najvi{i zakonodavni organ u Poqskoj jo{ od XV veka,
koji od kraja tog veka postaje dvodoman; kasnije i danas, sejm je
jedan od domova parlamenta (pored senata).
Za razliku od sejma, sejmik (mali sejm, lokalna skup{tina)
u istoj zemqi bio je, i dugo ostao, teritorijalna organizacija
plemi}kog stale`a u granicama vojvodstava ili oblasti, koja je
imala velika ovla{}ewa (kao najva`nije, donosila je zakonodavne
odluke). Zavisno od ciqa u kom je bio organizovan, sejmik je
razli~ito i nazivan (primera radi, generalni sejmik je bio sejmik
svake provincije, kao Velike Poqske, Male Poqske i dr., na kom
su se okupqali poslanici i senatori radi utvr|ivawa zajedni~kih
stavova koje }e potom iznositi na sejmu).5
2
4 Pri prvoj deobi Rusija je dobila 92.000 km i 1.300.000 du{a, Austrija --
2 2
83.000 km i 2.650.000 du{a, Pruska -- 36.000 km i 580.000 du{a; pri drugoj deobi
Rusija je dobila 250.000 km2 i 3.000.000 du{a, Pruska -- 51.000 km2 i 1.000.000 du{a
(Austrija u ovoj deobi nije u~estvovala); pri tre}oj deobi Rusija je dobila
120.000 km2 i 1.200.000 du{a, Pruska -- 48.000 km2 i 1.000.000 du{a, Austrija --
47.000 km2 i 500.000 du{a [podaci uzeti iz kwige W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W.
Żéurawski, Tysiąc lat dziejów Polski, LSW 1962, str. 154, 158, 161--162; ne{to druk~ije
podatke u odnosu na teritoriju koju je u drugoj i tre}oj podeli Poqske dobila
Pruska (oko 58.000, odn. 55.000 km2 pru`a Encyklopedia powszechna PWN, 4, Warszawa
1976, str. 66 (odrednica Rozbiory Polski) i Dzieje Polski pod. red. J. Topolskiego, PWN,
Warszawa 1976, str. 391, u pogledu teritorije koju je u drugoj podeli dobila Pruska
(57.100 km2)].
5 Krajem osamdesetih godina ovog veka, prilikom promene politi~kog
sistema u Poqskoj, op{tine sa teritorije vojvodstva formirale su zajedni~ku
reprezentaciju -- Mali samoupravni sejm (Sejmik samorządowy). O ovom sejmiku i
izboru delegata u wega, vid. T. Podgorac, ,,Izborni sistem u Poqskoj‘‘, u kwizi
Izbori u uslovima vi{estrana~kog sistema, Beograd 1990, str. 90.

440
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Pored toga {to su u sejm ulazili prvenstveno bogati ple-

mi}i i aristokrate, koji se nisu interesovali za potrebe drugih
dru{tvenih slojeva i dr`ave kao celine, wegov rad (a i rad
sejmika) u periodu koji ispitujemo, ote`avao je, ta~nije, u potpu-
nosti poni{tavao (jo{ 1652. godine uveden) liberum veto (slobodan
veto, slobodna zabrana): zakonsko pravo svakog ~lana sejma da,
glasaju}i protiv, osujeti dono{ewe neke odluke. Dovoqno je bilo
da samo jedan od wih kratko uzvikne: Nie pozwalam (Ne dozvoqavam)
i da se predlog povu~e, ~ak i kad su svi ostali glasali za w. Dakle,
bez jednoglasnosti svih nijedan zakon nije mogao biti donet. U
tom slu~aju sejm je prekidao rad i razilazio se. Nema nikakve
sumwe u to da je ustanova slobodnog veta u poqskom parlamentu
nanosila veliku {tetu dru{tvu i Republici.
Mnogi od poqskih sejmova bili su organizovani u formi
konfederacija (tako i onaj na kom je 3. maja 1791. donet Ustav).
Re~ konfederacija (lat. confederatio) nema samo ono zna-
~ewe na koje smo obi~no navikli -- oblik slo`ene dr`ave (savez
dr`avâ, za razliku od savezne dr`ave, federacije) -- nego pred-
stavqa i svako drugo udru`ivawe ili povezivawe u savez radi
ostvarivawa ovog ili onog ciqa. O tome nam upravo svedo~i
stara Poqska.
Prema poqskom iskustvu, konfederacije su i savezi za iz-
nu|ivawe ustupaka od dr`avne vlasti. U Poqskoj su se u XIII veku
pojavile konfederacije gradova, plemi}ke konfederacije polovi-
nom XIV veka, a vojne konfederacije su sklapane u XVII--XVIII veku.
Re~ je o savezima delova dru{tva, stvorenim u vanrednim okolno-
stima, mimo i protiv postoje}ih zakonskih propisa: organizovali
su sami sebe, kao {to su i mar{ala (predsednika) sami sebi
birali. Konfederacije su smatrane buntovima i mete`ima ako ih
kraq ne priznaje, i sve dok ih ne bude priznao. Sejmska konfede-
racija je zna~ila da su poslani~ki i senatorski dom radili zajed-
no, {to je svakako ubrzavalo tok re{avawa stvari, sprovo|ewe u
`ivot odre|enog politi~kog plana, da je liberum veto ukinut i da
rad sejma nije mogao biti prekinut.
Pored konfederacija koje su Poqskoj donosile dobro, bilo
je znatno vi{e onih koje su joj nanosile mnogo zla.
Radomska konfederacija 1767. -- plemi}ki savez, nastao pod
uticajem N. Repnina, ruskog ambasadora u Poqskoj i protivnika
reformi u ovoj zemqi, izme|u ostalog i formalno, u ciqu odbrane
privilegija katolikâ -- bio je odgovor na Slucku i Toruwsku
konfederaciju (tako|e, obe iz 1767. godine), koje su branile slo-
bodu veroispovesti i politi~ka prava pripadnika drugih vera.

441
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Po sporazumu zakqu~enom izme|u Rusije i Poqske 1768.

godine, Rusija se bila obavezala da {titi postoje}i poredak vla-
sti u Poqskoj (tzv. garancijski sistem).
U vezi s tim treba pomenuti Barsku konfederaciju 1768--
1772. -- vojni plemi}ki savez za odbranu vere i slobode i protiv
za{tite Poqske od strane Rusije (borba u ve}em delu zemqe s
ruskom i delimi~no s kraqevskom vojskom imala je karakter
gra|anskog rata i zavr{ila se porazom konfederata).
Deobni sejmovi (sejmovi za ratifikaciju podelâ Poqske)
organizovani su kao konfederacije. Var{avski sejm 1773--1775. ovde
mora biti pomenut i zbog toga {to je na wemu ustanovqen Stalni
savet (Rada Nieustajaca) -- najvi{a vladavinsko-upravna vlast u Re-
publici od 1775. do 1789. i od 1793. do 1795 -- sastavqen od kraqa
i 36 li~nosti, 18 poslanika i 18 senatora (uglavnom prijateqa
ruske carice Katarine II) i podeqen na pet departmana: stranih
interesa, policije, tj. unutra{wih poslova, vojni, pravde i dr`av-
ne blagajne, tj. finansija. Nastao pod pritiskom Rusije, ovaj organ
je ograni~io prava kraqa i bio pod uticajem magnatâ i ruskog
ambasadora (O. M. Stakelberg je imao vi{e uticaja na w nego sâm
kraq). Likvidiran je 1789. od strane ^etvorogodi{weg ili Veli-
kog sejma i ponovo vra}en 1793, pri drugoj podeli Poqske. Uzgred
budi re~eno, na istom sejmu na kom je ustanovqen Stalni savet,
obrazovana je i Komisija Narodne edukacije.
^etvorogodi{wi ili Veliki sejm 1788--1792, organizovan u
Var{avi kao konfederacija, okupio je neformalnu grupu delat-
nika (patriotska stranka, u smislu tabora za promene), koja je
te`ila sprovo|ewu politi~kih, dru{tvenih, ekonomskih i vojnih
reformi u ciqu odbrane i ja~awa ugro`ene nezavisnosti zemqe,
odn. vra}awa zemqi dr`avne suverenosti. Glavni pobornici pro-
mena i vo|e bili su: H. Kolontaj, S. Malahovski, S. Pjatoli, I.
Potocki, U. Wemcevi~, kraq Stanislav Avgust Powatovski, a
mar{ali Sejma -- pomenuti Malahovski u ime Krune i K. N.
Sapieha u ime Litvanije.
@ele}i potpuno osamostaqivawe od dr`ava koje su u~estvo-
vale u prvoj podeli Poqske, ovaj sejm je doneo niz veoma zna~ajnih
odluka:
1. Najpre je doneta odluka o pove}awu armije na 100.000
vojnika i obrazovana je Vojna komisija, u svemu zavisna od sejma;
da bi se ovo sprovelo, plemstvu i sve{tenstvu se uvodi porez.
2. Prihvata se Zakon o sejmicima (24. marta 1791) koji
reguli{e wihovu organizaciju i nadle`nost; iz sejmika se is-
kqu~uje plemstvo-neposednici (kako bi se na poqskom reklo --
gołqota).

442
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

3. Donosi se zakon o gradovima (18. aprila 1791), pod nazivom

Na{i slobodni kraqevski gradovi u dr`avama Republike, koji
postaje sastavni deo Tre}emajskog ustava. Po slovu ovog zakona
gra|anima se garantuje li~na neprikosnovenost, pravo sticawa i
nasle|ivawa zemqi{nih dobara, dostupnost vi{ih duhovnih i
svetovnih polo`aja, kao i oficirskih ~inova, {iroka samoupra-
va, pravo predstavqawa u sejmu.
4. Venac ^etvorogodi{weg ili Velikog sejma koji wegovo
delo posebno krasi, predstavqa usvajawe Ustava (3. maja 1791), po
~emu je on i nazvan Ustav ili Konstitucija od 3. maja 1791.
5. Posle toga je formirana Skup{tina prijateqa Tre}emaj-
skog ustava radi odbrane ve} usvojenih i sprovo|ewe daqih re-
formi (izme|u ostalog, i ekonomskih).

MATERIA CONSTITUTIONIS TRE]EMAJSKOG USTAVA

Ustav od 3. maja 1791. jeste ustav u materijalnom smislu jer

se odnosi na organizaciju najvi{ih organa dr`avne vlasti ili,
ako se ho}e druk~ije odrediti, reguli{e prava i obaveze pravnih
subjekata i podelu vlasti izme|u zakonodavstva, uprave i sudstva
u Poqskoj, kojoj je, posle oduzimawa nekih wenih teritorija od
tri mo}ne susedne sile (I podela), pretila opasnost da nestane,
{to }e joj se uskoro i desiti.
Ono {to se naziva materia constitutionis, raspore|eno je u 11
odeqaka, i to:
Preambula
I. Vladaju}a religija,
II. Plemi}i zemqoposednici,
III. Gradovi i wihovi gra|ani,
IV. Seqaci, zemqoradnici,
V. Vladavina, ili utvr|ivawe javnih vlasti,
VI. Sejm, ili zakonodavna vlast,
VII. Kraq, ili izvr{na vlast,
VIII. Sudska vlast,
IX. Namesni{tvo,
X. Edukacija (vaspitawe) kraqeve dece,
XI. Narodna oru`ana sila.
Budu}i da je ovaj napis pra}en i na{im prevodom Tre}emaj-
skog ustava, nema potrebe ulaziti u wegove detaqe -- detaqi su
dati u re{ewima za svako od navedenih pitawa. Ipak, telegraf-

443
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

ski, a radi podsticawa na ~itawe ustavnog teksta, o ustavnoj

materiji navodimo slede}e: katoli~ka religija je vladaju}a, ali
se garantuje sloboda i drugim veroispovestima; plemstvo zadr`ava
svoje ranije privilegije, a kraqevskim gradovima i wihovim
gra|anima se, kao {to smo videli, garantuju odre|ena prava; spo-
razumi, odn. ugovori izme|u zemqoposednika i seqaka ne mogu se
samovoqno mewati; zakonodavnu vlast u dr`avi vr{i Sejm, sas-
tavqen od Poslani~kog doma i Senata (odlu~uje se ve}inom gla-
sova, ukidaju se liberum veto, konfederacije svake vrste i konfe-
deracijski sejmovi, kao protivni duhu ovog ustava i ,,koji ru{e
vlast i uni{tavaju dru{tvo‘‘); umesto za zemqu poni`avaju}eg i
~ak uvredqivog Stalnog saveta, upravnu (izvr{nu) vlast vr{i
kraq sa Stra`om kao ~uvarom zakonâ (kraqevski tron je nasle-
dan), a sudsku vlast -- razne vrste sudova.6
Ne}emo navoditi ni poqsku demokratsku misao izra`enu u
ovom ustavu -- za ~itaoca prevedenog ustavnog teksta ona je o~ig-
ledna (izra`ena i u preambuli, i u odeqku o slobodnim kraqev-
skim gradovima i wihovim gra|anima, i u odeqku o seqacima
zemqoradnicima, i u odeqku o vladavini ili utvr|ivawu javnih
vlasti, i u odeqku o kraqu i izvr{noj vlasti, i u odeqku o sudskoj
vlasti, i u odeqku o narodnoj oru`anoj sili).7
Za dono{ewe ovog ustava, kao ustalom i drugih odluka,
iskori{}en je za Poqsku relativno povoqan trenutak u me|una-
rodnim odnosima: zauzetost Rusije u ratu sa Turskom, od kog je
Austrija bila odstupila, kao i razila`ewe Rusije sa Pruskom
omogu}ili su ^etvorogodi{wem ili Velikom sejmu da pristupi
slobodnim zasedawima -- da odbaci rusku garanciju postoje}eg
sistema vlasti u Poqskoj i donese navedene slobodne odluke. Bilo
je sasvim jasno da, u prvom redu, treba izmeniti sistem vlasti pre
nove bure koja je bila na vidiku, pre nego {to neprijateqi Poq-
ske, dotad zauzeti ratom sa Turskom i me|usobno posva|ani, ne
zakqu~e mir i pomire se na ra~un Poqske ({to }e se uskoro i
desiti u II podeli).
Motivi i ciqevi Tre}emajskog ustava apostrofirani su u
wegovoj preambuli. Zato }emo je i navesti doslovce, bar wen
najve}i deo: ,,Priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od
6 O materiji Tre}emajskog ustava, na posredan na~in -- bez ~itawa wegovog
doslovnog teksta, najboqe se mo`e saznati, koliko mi je poznato, iz kwige A.
Ajnenkiela -- A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, WP, Warszawa 1982, str. 63--77. Dobar
poznavalac poqskog ustavnog prava, ovaj autor u svom komentaru pru`a vi{e no
{to to za obi~nog ~itaoca proizlazi iz teksta Ustava.
7 Videti: ,,Polska myśl demokratyczna w ciagu wieków‘‘, Antologia, LSW, Warszawa
1986, str. 80--81.
S dru{tvene ta~ke gledi{ta, Tre}emajski ustav nije bio demokratski
isti~e -- M. Handelsman, Constitution polonaise du 3 mai 1791 et l'opinion française, Paris
1910, str. 8: ,,Au point du vue social, la Constitution polonaise n'etait pas democratique; c'etait
une constitution des elasses...‘‘

444
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

ustanovqewa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustva

uvidev{i davna{we nedostatke na{e vladavine, i `ele}i da is-
koristimo vreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak koji
nas je vratio nama samima, slobodni od sramnih diktata strane
prinude, cene}i vi{e od `ivota i li~ne sre}e politi~ku egzis-
tenciju, spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ija
je sudbina stavqena u na{e ruke, `ele}i tako|e da zaslu`imo
blagoslov i zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkos
preprekama koje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra,
uspostavqawa slobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica,
s najve}om ~vrstinom duha donosimo ovaj ustav...‘‘ Zaista, lepo,
jasno i precizno re~eno, iako u jednoj jedinoj (preduga~koj) re-
~enici, tako da ne treba lupati glavu o namerama ustavotvoraca.

TARGOVI^KA KONFEDERACIJA, OBARAWE

USTAVA I II PODELA

Ako je kao uzrok I podele Poqske navo|en, i od strane samih

deobni~ara, potpun raspad dr`ave i razdor me|u suprotstavqenim
taborima koji je doveo do anarhije, II podela je bila o{tra reak-
cija na poku{aj osloba|awa Poqske od tu|eg uticaja, pove}awa
armije na 100.000 vojnika (do kog, ipak, u tom me|uvremenu nije ni
do{lo), i sprovo|ewa unutra{wih reformi, posebno Tre}emajs-
kog ustava. Susedne dr`ave nisu dopu{tale ja~awe poqske dr`ave;
posebno se Rusija bojala da Poqska na ovaj na~in ne povrati svoj
raniji uticaj u me|unarodnim odnosima.
Osmog januara 1792. Rusija je zakqu~ila ugovor o miru sa
Turskom. ^etrnaestog maja oficijelno je progla{ena Targovi~ka
konfederacija (stvorena u Peterburgu 27. aprila od magnatâ pro-
tivnikâ reformi ^etvorogodi{weg ili Velikog sejma, koji su
bili odani ruskoj carici Katarini II). Ciq ove konfederacije je
bio ukidawe Tre}emajskog ustava i vra}awe Poqske na raniji
sistem pod garancijom Rusije. Glavne wene vo|e bili su: Ksaver
Branicki, [~ensni Potocki i Severin @evuski, koji su i zat-
ra`ili oru`anu pomo} od Katarine II. Ve} 18. maja, ruska vojska
je pre{la granice Poqske. Zapo~eo je rat sa Rusijom, a i gra|an-
ski rat izme|u pobornika izvr{enih reformi i pristalica Tar-
govi~ke konfederacije. Poqaci i Litvanci su pru`ili sna`an
otpor Rusima, ali nisu mogli odoleti najezdi znatno brojnije
vojske (odnos je bio: 68.000 prema 45.000 vojnika u korist Rusa).
^etrnaestog jula Stra`a zakona se izjasnila ve}inom glaso-
va (tako|e i H. Kolontaj) za pristupawe kraqa Targovi~koj kon-
federaciji. Boje}i se da ne izgubi narod, kraq je izdao proglas o
prestanku ratnih dejstava.

445
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Po~etkom 1793. (23. januara) zakqu~en je rusko-pruski deob-

ni ugovor (II podela Poqske). Vanredni sejm u Grodnu (21. jun--23.
novembar 1793), posledwi sejm I poqske republike, odn. konfede-
racija toliko pogubna za wu, potvr|uje II podelu Poqske i vra}a
u vladavinski sistem Poqske, koja je u odnosu na I podelu jo{
mawa, ustanove koje je Tre}emajski ustav bio ukinuo. Tzv. kardi-
nalna prava plemstva ostaju neokrwena, ako im nisu pridodata i
nova.

USTANAK POD VO\STVOM TADEU[A KO[]U[KA

I III PODELA POQSKE

Druga podela Poqske izazvala je eksploziju gneva i negodo-

vawa u ~itavoj zemqi. Po~eo je da se priprema narodni ustanak u
ime celine dr`ave i slobode naroda, koji se i razbuktao 1794. pod
vo|stvom Tadeu{a Ko{}u{ka, koji je desetak godina ranije, kao
general, u~estvovao u ratu za nezavisnost SAD (1776--1883).
Ostalo je zabele`eno: ,,A kada je Ko{}u{ko ustao u odbranu
Ustava i Poqske, pored plemstva seqak ju je kosom branio hrabro
i imovinu nije `alio i krv je dobrovoqno lio na poqu zajedni~ke
borbe. Pokazalo se da je tako|e vr{eno delo zbli`avawa tih dvaju
slojeva: plemstva i seqaka, kao {to je vr{eno bratimqewe gra-
|ana i vite{tva, kada je, dakle, okrutni neprijateq uni{tio sveto
delo...‘‘8
Ustanak T. Ko{}u{ka i drugi narodni, revolucionarni us-
tani~ki pokreti ubrzo su bili ugu{eni. Odsudni udarac Poqaci-
ma je zadao Aleksandar Suvorov u predgra|u Var{ave -- Pragi:
juri{ sa 30.000 vojnika doveo je do stra{nog krvoproli}a -- op{ti
gubitak Poqaka (raweni, ubijeni i podavqeni u Visli) dostizao
je broj od 23.000 qudi (ruska vojska je izgubila 2.500).9
8 L. Finkel, O Konstytucyi 3 maja w setna rocznicę jej nadania, Lwów 1891, str. 123.
9 Navedeno prema Raskazì no russkoy ismorii. ObÈedostupna® hrestoma-
ti® s risunkami. Sostavlenna® kru`kom prepodavatel†nic pod redakciey S. P.
Mel†gunova i V. A. Petru{evskogo. Izdanie 3-e prosmotrennoe. Moskva 1915, str.
387. Na istom mestu ~itamo: ,,Posle zauzimawa Prage Poqaci su re{ili da
predaju Var{avu bez boja, i Suvorov je predlo`io najumerenije uslove predaje.
Izjutra, 29. oktobra, ruska vojska je sve~ano u{la u Var{avu. Suvorov, do~ekan
od vlasti grada, uzeo je date mu kqu~eve od prestonice Poqske, poqubio ih i,
podigav{i prema nebu, glasno rekao: 'Blagodarim Tebi, Svemogu}i, {to ja nisam
morao da kupim ove kqu~eve tako skupo, kao...' Pri tom je on pogledao na Pragu
i zaplakao. Kroz mesec dana Suvorovu je bila podarena od grada zlatna emajlirana
tabakera s natpisom: 'Var{ava svom izbaviocu'. -- Razumnim merama, miroqubi-
vo{}u i humano{}u Suvorova mir u Poqskoj je brzo bio uspostavqen.‘‘
Navedene re~i su mile i drage pobednicima, ne verujem i pora`enima,
~ak i savremenim i budu}im pokolewima; ma kako bile gorke za Poqake, one
svedo~e o kolebawu poqskog kraqa, a u odsudnim trenucima (posle Targovi~ke
konfederacije i posle ovog poraza) o wegovom povratku savezu sa Rusijom.

446
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Za gu{ewe ovog ustanka, svakako i za zasluge u rusko-turs-

kom ratu (1787--1792), Katarina II je A. Suvorova unapredila u ~in
feldmar{ala. T. Ko{}u{ko je bio odveden u zatvor u Peterburgu;
od 1796. je u emigraciji (uzgred budi re~eno, odbio je saradwu s
Napoleonom I).
Ovakav razvoj situacije uskoro je doveo do tre}e i posledwe
podele Poqske, ~ime je ona, i definitivno, prestala da postoji
kao samostalna dr`ava. Jedna dr`ava je brisana sa mape Evrope,
ali su zato na wen ra~un znatno osna`ene druge tri, ionako u to
vreme veoma mo}ne dr`ave.
Posle III podele Poqske, Stanislav Avgust Powatovski je kao
posledwi poqski kraq abdicirao. Sudbina je htela da umre u Pe-
terburgu, dve godine posle ruske carice (ona 1796, a on 1798), koliko
je otprilike i bio mla|i od we (ona je ro|ena 1729, a on 1732).10
10 Ne ulaze}i u detaqno ocrtavawe wihovih likova, re}i }emo samo re~-dve
o tome.
Stanislav Avgust Powatovski, poqski kraq od 1764. do 1795. bio je
svestrano obrazovan ~ovek, sa velikim znawem i veoma re~it -- imao je jasnu misao
u glavi i jasno je izra`avao; poliglota, mnogo je video i umeo; imao je dobro srce,
a slab karakter; u kriti~nim trenucima za svoju dr`avu, podlegao ruskoj sili
(ipak, te{ko se mo`e re}i da je bio pristalica saveza sa Rusijom, budu}i da je s
wom ratovao...); niko ne mo`e pore}i da je bio inspirator i mecena poqske
kulture, kao i modernizacije zemqe.
Katarina II, ruska carica od 1762, knegiwa Anhalt-Zerbst, `ena Petra III,
bila je prava koketa, ohola i lukava, ali nepokolebqive voqe, {to je za jednog
dr`avnika veoma va`no; vladala je pragmati~no i apsolutisti~ki (ugu{ila je u
istoriji Rusije najve}i seqa~ki ustanak pod vo|stvom J. Puga~ova 1773--1775, koji
je posle poraza uhap{en i pogubqen, dok se prema seqacima-u~esnicima ustanka
veoma surovo postupalo -- tu~eni su korba~em, a mnogima su bili odse~eni nosevi
i u{i u znak stalnog se}awa na wihov zlo~ina~ki prestup prema dr`avi); od
Turske je osvojila Azovsko more i Krim; kao {to smo pokazali, me{ala se u
unutra{we stvari Poqske i u~estvovala u svim wenim podelama, anektiraju}i
tako veliki deo teritorije sa stanovni{tvom, putovala je po Rusiji da bi efi-
kasnije upravqala; neke wene zamisli -- u pogledu preobra`aja dru{tvenog `ivota
u Rusiji (poznato je weno Uputstvo, na rus. Nakaz, u kome je bila izlo`ila
principe zasnovane na francuskoj liberalnoj filozofiji, od kojih treba pola-
ziti u pisawu zakona -- s tim principima se nisu mogle pomiriti protivure~ne
`eqe ruskih slojeva) i u pogledu spoqne politike (savez Rusije, Pruske, Poqske,
Engleske i drugih severnih dr`ava, pod nazivom Severni akord, koji bi se
suprotstavio francusko-austrijskom savezu i tzv. Gr~ki projekt, po kome bi se
umesto Turske ustanovilo Gr~ko carstvo pod upravom Rusije) -- nisu se ostvarile
(detaqnije o Uputstvu, Severnom akordu i Gr~kom projektu, vid. S. Platonov,
Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg 1909, str. 586 i sl., 610--611); bez obzira
na li~ne gre{ke i slabosti, ona je ostavila dubok trag u ruskoj kulturi. @ive}i
rasko{nim `ivotom, mek i razne`en, kakav je bio, Stanislav Avgust Powatovski
dozvolio je sebi -- pro~itali smo na jednom mestu (L. Finkel, op. cit., str. 55) --
da ga jo{ kao mladog (dok je bio poslanik u Peterburgu) omami Katarina, ,,koja
ga je uvukla u svoju mre`u‘‘. Ako se ovom metaforom htelo re}i da su bili u
intimnoj vezi, onda je ta~nije re}i, igraju}i se poqskim re~ima sidło pl. a. sidła
(mre`a, klopka, zamka) i siodło (sedlo), da je on bio u wenom sedlu, ali i ona na
wegovom (i uzajamno omamqeni). Da li je ona, pri tom, imala u vidu i interese
svoje dr`ave?

447
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

UZROCI NAJTRAGI^NIJIH DOGA\AJA

U ISTORIJI POQSKE

Posle dosada{weg izlagawa moglo bi se odre|enije odgovo-

riti na ve} postavqeno pitawe: Za{to je do{lo do podelâ Poqske
i wenog nestanka kao suverene dr`ave? Ako je odgovor na w, bar
donekle, sadr`an u dosada{wem tekstu rada, poku{a}emo da o tome
ka`emo i ne{to detaqnije i sistemati~nije, a ipak sa`eto.
Uzroci najtragi~nijih doga|aja u Poqskoj (podele i ~ak
gubqewe potpune nezavisnosti), kao najva`nije pitawe wene za-
vi~ajne istorije, su slede}i:
1. Zavojeva~ke namere susednih dr`ava koje su svoje suprotne
interese izravnavale na ra~un Poqske. Niko se nije radovao
podelama Poqske i wenom nestanku sa evropske scene toliko kao
one. Wima radost -- Republici, posebno wenom obi~nom ~oveku,
jad i beda!
2. Postoje}i nedostaci u organizaciji vlasti, odn. slabosti
politi~kog i dr`avnopravnog sistema (liberum veto, konfederaci-
je, konfederacijski sejmovi, zavisnost poslanika sejma od instruk-
cija sejmika, nedovoqan broj vojnika u stalnoj vojsci i finan-
sijske te{ko}e u wenom izdr`avawu i dr.).
3. Privilegovano plemstvo i wegova razjediwenost (to se
ispoqilo i pri dono{ewu Tre}emajskog ustava: jedni su bili
protiv dono{ewa bilo kakvog ustava; drugi -- za re{ewa data u
usvojenom ustavu; tre}i -- za radikalnija re{ewa). Monopol vlasti
vi{eg plemstva je sve vi{e ja~ao; sitno plemstvo je bilo nezado-
voqno bezgrani~nom vla{}u aristokratije, da ne govorimo o gra-
|anstvu i seqa{tvu; gradovi su bili nerazvijeni -- industrija i
trgovina su bile u zastoju; vlastelinsko pravo je sve vi{e ja~alo,
a seqa~ko pitawe ostajalo nere{eno. Magnatske latifundije su
~esto nazivane dr`avama. Naziv dr`ava u staroj Poqskoj je, kako
smo videli, bio zamewen nazivom Republika obadva naroda, tj.
Poqaka i Litvanaca. Poqski kraq, ina~e po prirodi kolebqive
voqe, bio je potpuno nemo}an pred aristokratijom, koja ga je
birala i ograni~avala u wegovim pravima. U Poqskoj je vladao
nered jo{ odranije; bezmalo trajna ratna dejstva su doprinosila
da ionako te{ka ekonomska situacija u ovoj zemqi bude jo{ gora.11
11 Evo kako ju je pomiwani L. Finkel zami{qao u smutno i tu`no vreme
posle prve podele: Qudi nisu hteli da rade, iako je re~ o najboqoj zemqi -- crnici;
,,gospodari sede od jutra do no}i u kr~mi, jedu, piju, sva|aju se... A u domu nema
ni dobrog pluga za rad, ni kowâ, ni volovâ‘‘; sluge nemaju ~ime da uzoru zemqi{te,
u ambaru nema ni zrna za setvu... (L. Finkel, op. cit., str. 33--34).

448
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

4. Antagonizam izme|u isto~ne i zapadne crkve (pravoslav-

qa i katoli~anstva). Izme|u stanovni{tva katoli~ke i pravos-
lavne veroispovesti postojala je netrpeqivost. Kao {to je istak-
nuto u istoriji Rusije, ova zemqa je na to ra~unala: dok je na jugu
`elela da postigne geografski prirodne granice, dotle je u od-
nosu na Poqsku `elela da postigne etnografske granice, {tite}i
na taj na~in pravoslavno stanovni{tvo.12
5. Geografski polo`aj Poqske. Ono {to se isticalo za
Srbiju na Balkanu -- istok na zapadu, i zapad na istoku, vrata
zapada ka istoku i vice versa, i brana turskog nadirawa ka zapadu
-- va`i mutatis mutandis i za Poqsku u Sredwoj Evropi: nalaze}i
se na granicama zapadne civilizacije, Poqska ju je {irila ka
istoku i {titila od varvarskih naroda istoka. Po mi{qewu A.
Levickog, otvorene granice Poqske od istoka i zapada nisu bile
sre}na okolnost.13
Posle svega {to je re~eno, izgleda da Poqska i nije mogla
izbe}i sudbinu koja ju je sna{la.

KORI[]ENA LITERATURA
(navedena po hronolo{kom redosledu)

Ustawa Rządowa. Prawo Uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku 1791. Warszawa,

prvo {tampano izdawe.
New constitution of the government of Poland... the third of may, 1791,
kopija II izdawa na engleskom jeziku.
L. Finkel, O Konstytucji 3 maja w setną rocznicę jej nadania, Lwów 1891.
Ï. Mare{al†, Ismori® dev®mnadcamogo veka (1789--1899 g.), S.
Peterburg 1904.
A Lewicki, Zarys historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków s. a.
S. Platonov, Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg 1909.
J. Siemienski, Konstytucja trzeciego maja 1791 r. jako wyraz polskiej kultury
politycznej, Zamoś} 1921.
W. Komarnicki, Polskie prawo polityczne (Geneza i system), Warszawa
1922.
V. P. Potemkin (redaktor), Istorija diplomatije, Beograd.
12 Videti: S. Platonov, op. cit., str. 609.
13 Videti: A. Lewicki, Zarys Historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków, s. a.,
str. 324--325.

449
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

B. Leśnodorski, Dzielo Sejmu Czteroletniego (1788--1792), Studium his-

toryczno-prawne, Wrocław 1951.
W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W. żurawski, Tysiac lat dziejów Polski, LSW,
1962.
R. W. Harris, Absolutism and Enlightenment, London 1964.
F. L. Ford, Europe 1780--1830, Longman.
Wielka encyklopedia powszechna PWN, Polska, Przedruk hasła z 9 tomu,
Warszawa 1967.
A. Ajnenkiel, B. Leśnodorski, W. Rostocki, Historia ustroju Polski (1764--
1939), PWN, Warszawa 1970.
Encyklopedia powszechna PWN, Warszawa, 2/1974, 3/1975, 4/1976.
J. Topolski (red.), Dzieje Polski, PWN, Warszawa 1976.
D. R. @ivojinovi}, Uspon Evrope 1450--1789, Matica srpska.
Konstytucja 3. maja 1791, opacował J. Łojek, Lublin 1981.
A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, Warszawa 1982.
Konstytucja 3. maja 1791, opracował J. Kowecki, Warszawa 1983.
G. L. Seidler, W nurcie Oświecenia, Lublin 1984.
J. Łojek, Geneza i olalenie Konstytucji 3. maja, Polityka zagraniczna
Rzeczypospolitej 1787--1792, Lublin 1986.
Polska myśl demokratyczna w ciągu wieków, Antologia, LSW, Warszawa
1986.
J. Bardach, B. Lesnodorski, M. Pietrzak, Historia państwa i prawa polskiego,
Warszawa 1987.
M. Kallas (red.), Konstytucje Polski, Studia monopraficzne z dziejów polski-
ego konstytucjonalizmu, 1, PWN, Warszawa 1990.
Constitution of May 3, 1791 (C. Kasparek), Internet 1995.
J. Łojek, Ku naprawie Rzeczypospolitej, Konstytucja 3 Maja, Warszawa
1996.
Nowy leksykon PWN, Warszawa 1998.

450
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

POQSKI USTAV OD 3. MAJA 1791.

(VLADAVINSKI ZAKON)

Preveo prof. dr Todor I. Podgorac, upore|uju}i tekstove:

Ustawa Rządowa. Prawo uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku 1791, Wars-
zawa, s. a. (verovatno prvo {tampano izdawe ovog ustava).
New Constitution of the Government of Poland, Established by the
Revolution, The third of May, 1791. The second edition (bez navo|ewa
prevodioca, mesta i godine izdawa), koji je Poqska sekcija
Me|unarodnog udru`ewa ustavnog prava prilo`ila okruglom sto-
lu ,,Uloga ustavnog prava u prevenciji inflacije i u poboq{awu
kvaliteta zakona‘‘, Var{ava, 18. novembar 1985.
Constitution of May 3, 1791. Internet, 1995. Preveo sa poqskog
na engleski jezik Cristopher Kasparek.
Doslovni prevod Tre}emajskog ustava sa poqskog jezika go-
tovo je nemogu}; zato su nam dobrodo{li navedeni slobodniji
prevodi ovog ustava na engleski jezik.
Tekst ovog ustava u originalu, na poqskom jeziku, pisan je
u sve~anoj formi, sa re~enicama koje se ~esto zavr{avaju glagolom
(prvo lice mno`ine, infinitiv ili koji drugi oblik). Punktua-
cija je wegova slaba strana. Glavni interpunkcijski znak je zapeta,
i tamo gde bi se misao pre mogla jasnije izraziti ta~kom i
zapetom. Poneke re~enice su veoma duge; poneki put jednom re-
~enicom je izra`en ~itav pasus. Ako je to i razumqivo za Pream-
bulu (zbog prirode wene), te{ko se takav jezi~ko-stilski postu-
pak mo`e pravdati i za druge pasuse Ustava (istina, pasuse kra}e
sadr`ine). Sintaksi~ki obrti u tekstu, red re~i u re~enici i red
zavisnih re~enica u slo`enoj re~enici nisu svojstveni srpskom,
a tako|e ni savremenom poqskom jeziku.
Arhai~nost jezika i stila poqskog Ustava od 3. maja 1791,
ina~e misaono veoma bogatog, svakako je jedan od razloga {to ovaj
ustavnopravni dokument nije bio ranije preveden na srpski jezik,
iako se ovih dana navr{ilo 210 godina od wegovog dono{ewa
(druga dva razloga su kratko}a trajawa ovog ustava i na{a lenost
u prevo|ewu pravne kwi`evnosti uop{te).
Pridev rządowa u nazivu ovog ustava izveden je od imenice
rząd (na engl. government, na franc. gouvernement), koja je u ono
vreme zna~ila ustrój (sistem, ure|ewe, organizacija). Ustawa Rządo-
wa je bio zakon o organizaciji vlasti, upravqawu, vladavini.
^inilo nam se da je taj naziv najboqe bilo prevesti re~ima

451
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Vladavinski zakon. Bez sumwe, to je bio osnovni zakon (lex fundamen-

talis) onda{we Republike Poqske, prvi savremeni ustav u Evropi,
drugi u svetu, posle ameri~kog (1787), koji reguli{e osnovna pitawa,
karakteristi~na za jedan takav op{ti pravni akt (uglavnom, sfera
slobodâ, pravâ i obavezâ dr`avqana i sfera podele vlasti).
Iako je od dono{ewa ovog ustava pro{lo vi{e od 200 godina,
wegov prevod na srpski jezik je pred nama, i to prvi put!

PREAMBULA
Priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od ustanovqe-
wa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustva uvidev{i
davna{we nedostatke na{e vladavine, i `ele}i da iskoristimo
vreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak koji nas je
vratio nama samima, slobodni od sramnih diktata strane prinude,
cene}i vi{e od `ivota i li~ne sre}e politi~ku egzistenciju,
spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ija sudbina
je stavqena u na{e ruke, `ele}i tako|e da zaslu`imo blagoslov
i zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkos preprekama
koje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra, uspostavqawa
slobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica, s najve}om
~vrstinom duha donosimo ovaj ustav i progla{avamo ga potpuno
svetim i nepovredivim sve dok narod, u zakonom propisano vreme,
svojom izri~itom voqom ne prizna potrebu da ga mewa u bilo kom
wegovom delu. Budu}i zakoni sada{weg Sejma moraju u svemu biti
saglasni ovom ustavu.

I
VLADAJU]A RELIGIJA
Sveta rimokatoli~ka vera, sa svim wenim privilegijama i
imunitetima, progla{ava se vladaju}om nacionalnom religijom.
Prelazak iz vladaju}e vere u bilo koju drugu veroispovest zabra-
wuje se pod pretwom apostazije. S obzirom da nam ta ista sveta
vera nala`e da volimo svoje bli`we, dugujemo svim qudima, bilo
koje veroispovesti, mir u ispovedawu wihove vere i dr`avnu
za{titu, te stoga garantujemo slobodu svih obreda i religija u
poqskim zemqama saglasno zemaqskim zakonima.

II
PLEMI]I VELEPOSEDNICI
Po{tuju}i se}awe na na{e pretke kao utemeqiva~e slobod-
ne vladavine, plemi}kom stale`u najsve~anije obezbe|ujemo sva
prava, slobode i privilegije prvenstva u privatnom i javnom
`ivotu, a naro~ito potvr|ujemo, osiguravamo i priznajemo kao

452
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

nepovrediva prava, statute i privilegije pravedno i zakonski

odobrene ovom stale`u od strane Kazimira Velikog, Luja Ma|ar-
skog, Vladislava Jagjela i wegovog brata Vitolda, Velikog Kneza
Litvanije, kao i Vladislava i Kazimira Jagjelonaca, Jana Alber-
ta, bra}e Aleksandra i Zigmunda I i Zigmunda Avgusta, posledweg
od jagjelonske loze. Potvr|ujemo da je dostojanstvo plemi}kog
stale`a u Poqskoj jednako bilo kom stepenu plemstva, koje se ma
gde koristi. Priznajemo da je celokupno plemstvo jednako me|u
sobom, ne samo u tra`ewu i vr{ewu slu`bi otaxbini koje donose
~ast, slavu ili korist, ve} i u jednakom u`ivawu privilegija i
prerogativa koji pripadaju plemi}kom stale`u. Iznad svega,
`elimo da sa~uvamo, {to i ~inimo, svetim i neprikosnovenim
prava li~ne sigurnosti, li~ne slobode i svojine na zemqi i
pokretnim stvarima, kao {to je to oduvek i bilo; najsve~anije
potvr|ujemo da ne}emo dopustiti bilo kakvu promenu ili izuzetak
u Zakonu na {tetu bilo ~ije svojine, i da najvi{a narodna vlast
i od we ustanovqena vlada ne}e isticati bilo kakav zahtev prema
imovini bilo kog gra|anina, delimi~no ili u celini pod izgovo-
rom iurium regalium (kraqevskih prava) ili bilo kojim drugim
izgovorom. Stoga po{tujemo, obezbe|ujemo i potvr|ujemo li~nu
sigurnost i svaku svojinu bilo kome da po pravu pripada, kao
istinsku sponu dru{tva, kao zenicu gra|anske slobode i `elimo
da one zauvek ostanu po{tovane, osigurane i nepovredive.
Isti~emo plemstvo kao najistaknutijeg branioca slobode i
ovog ustava. Na osnovu vrline, gra|anstva i ~asti svakog plemi}a,
duboko po{tuju}i wegovu svetost i o~uvawe wene trajnosti, tra-
`imo da bude jedini branilac otaxbine i na{ih sloboda.

III
GRADOVI I WIHOVI GRA\ANI

@elimo da u potpunosti o~uvamo i proglasimo delom sa-

da{weg Ustava zakon koji je sada{wi Sejm usvojio pod naslovom
Na{i slobodni kraqevski gradovi u dr`avama Republike kao
zakon koji obezbe|uje novu, istinsku i efikasnu snagu slobodnom
poqskom plemstvu radi obezbe|ewa wegovih sloboda i celovito-
sti na{e zajedni~ke otaxbine.

IV
SEQACI, ZEMQORADNICI

Kako sa stanovi{ta pravde, humanizma i hri{}anske du`no-

sti, tako i sa stanovi{ta na{eg pravilno shva}enog interesa
stavqamo pod za{titu zakona i zemaqske vlasti zemqoradnike

453
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

pod ~ijom rukom te~e najobilniji izvor dr`avnog bogatstva, koji

su najbrojnije stanovni{tvo u narodu i najhrabrija snaga zemqe,
i odlu~ujemo da od sada bilo koje slobode, zadu`ewa ili sporazumi
autenti~no zakqu~eni izme|u plemi}a i seqaka sa wihovih pose-
da, bez obzira da li su te slobode, zadu`ewa i sporazumi sa~iweni
sa grupama ili sa pojedina~nim `iteqima sela, predstavqaju uza-
jamnu obavezu, u saglasnosti sa pravim smislom uslova i odredbi
sadr`anih u takvim zadu`ewima i sporazumima, i podle`u za{ti-
ti zemaqske vlasti. Takvi sporazumi i obaveze koje iz wih proi-
sti~u, slobodno prihva}eni od strane zemqoposednika, obavezi-
va}e ne samo wega ve} i wegove naslednike ili sticaoce prava
tako da nikad ne}e mo}i da ih samovoqno mewaju. Zauzvrat, seqaci
sa bilo kog poseda, ne}e mo}i odustati od slobodno zakqu~enih
sporazuma, prihva}enih zadu`ewa ili obaveza povezanih sa wima,
osim na na~in i pod uslovima predvi|enim u odredbama pomenutih
sporazuma, koji }e ih, bilo da su oni zakqu~eni na neodre|eno ili
na odre|eno vreme, striktno obavezivati.
Tako garantuju}i veleposednicima sve koristi koje im pri-
padaju od seqaka, i `ele}i da {to je mogu}e efikasnije ohrabrimo
pove}awe stanovni{tva, progla{avamo potpunu slobodu svim li-
cima kako tek doseqenim, tako i onima koji, prethodno napustiv{i
zemqu, sada `ele da se vrate na rodnu grudu, u toj meri da je svako
lice, bez obzira odakle je do{lo ili se vra}a u dr`ave Republike,
~im stupi na poqsko tle, potpuno slobodno da obavqa svoju delat-
nost, kako i gde ho}e, slobodno je da zakqu~uje sporazume o nasta-
wivawu, zaradi ili zakupu, na na~in i u vreme kako se dogovori,
slobodno je da se nastani u gradu ili selu, kao i da se trajno naseli
u Poqskoj ili da se vrati u bilo koju zemqu u koju `eli, prethodno
ispuniv{i svoje dobrovoqno preuzete obaveze.

V
VLADAVINA, ILI ODRE\IVAWE JAVNIH VLASTI
Sva vlast u qudskom dru{tvu proizlazi iz voqe naroda.
Stoga, da bi celovitost dr`avâ, gra|anska sloboda i dru{tveni
poredak zauvek ostali u jednakoj ravnote`i, vlada poqskog naroda
je du`na da obuhvati tri vlasti, {to }e po voqi ovog zakona uvek i
~initi, to jest, zakonodavnu vlast, koja pripada stale`ima okupqe-
nim u skup{tinu, najvi{u izvr{nu vlast koju vr{i kraq i stra`a,
i sudsku vlast poverenu postoje}im ili budu}im sudovima.

VI
SEJM, ILI ZAKONODAVNA VLAST
Sejm ili skup{tina stale`a ima dva doma: poslani~ki dom
i dom senatora kome predsedava kraq.

454
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Poslani~ki dom kao odraz i sredi{te narodnog suverenite-

ta smatra se zakonodavnim hramom. Stoga se svi nacrti zakonâ
imaju najpre razmatrati u poslani~kom domu.
1. Najpre se razmatraju op{ti zakoni, tj. ustavni, gra|anski,
krivi~ni ili onaj kojim se ustanovqavaju stalni porezi ako wi-
hove predloge tron uputi na raspravu vojvodstvima, zemqama i
okruzima i koji se u vidu instrukcija podnose domu.
2. Predlozi trona se neposredno upu}uju poslani~kom domu
i imaju prioritet u proceduri u pogledu odluka sejma o povreme-
nim davawima, valutnom kursu, raspisivawu javnog duga, davawu
plemi}kih titula i ostalih prate}ih povlastica, odlu~ivawu o
redovnim ili vanrednim javnim rashodima, ratu, miru, kona~noj
ratifikaciji sporazuma o savezu ili trgovini, svim diplomats-
kim aktima i sporazumima koji se ti~u narodnog zakona,
potvr|ivawu izvr{nih magistratura i sli~nim pitawima koja se
odnose na osnovne narodne potrebe.
Dom senatora ~ine biskupi, vojvode, kastelani i sve{tenici
i predsedava mu kraq koji ima pravo sopstvenog glasa i re{ava
pitawe pariteta (jednake podele glasova) li~no ili upu}ivawem
svoje odluke domu i nadle`an je: 1. Da zakonom predvi|enom
ve}inom glasova usvoji svaki zakon koji je pro{ao formalnu
proceduru u poslani~kom domu i koji je odmah upu}en senatu, ili
da ga vrati na daqe razmatrawe narodu; usvajawe potvr|uje snagu
i svetost zakona; vra}awe na daqe razmatrawe suspenduje zakon do
narednog sejma; ako zakon bude ponovo usvojen u poslani~kom domu
senat ga mora prihvatiti. 2. Da svaku odluku sejma u prethodno
nabrojanim pitawima, koju je poslani~ki dom du`an da odmah
uputi senatu, re{ava zajedno s poslani~kim domom ve}inom gla-
sova, a ta zakonom predvi|ena zajedni~ka ve}ina oba doma smatra
se odlukom i voqom stale`a.
Isti~emo da senatori i sve{tenici nemaju votum decisivum
(odlu~uju}i glas) u sejmu u pitawima koja se ti~u vr{ewa wihove
slu`be u stra`i ili komisiji, i tada imaju pravo da samo daju
obja{wewe na zahtev sejma.
Ovi redovni zakonodavni sejmovi postoje neprekidno i mogu
se uvek sazvati, obnavqaju}i se svake dve godine. Trajawe svakog
zasedawa odre|uje se zakonom o sejmovima. Sejmovi sazvani u hit-
nim slu~ajevima odlu~uju samo o pitawima zbog kojih su sazvani,
ili o okolnostima koje su iz wih proizi{le posle po~etka zase-
dawa.
Nijedan zakon ne mo`e biti ukinut na redovnom zasedawu
sejma na kome je usvojen. Broj lica koja ~ine pun sastav sejma u
oba doma odre|uje se ni`im zakonom.

455
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Sve~ano potvr|ujemo da zakon o sejmicima, usvojen na ovom

sejmu, predstavqa najbitniju osnovu gra|anske slobode.
S obzirom da zakonodavstvo ne mo`e biti vr{eno od svih,
ve} narod za to koristi kao zastupnike svoje slobodno izabrane
predstavnike ili poslanike, odre|ujemo da se u zakonodavstvu i
op{tim potrebama naroda, poslanici izabrani u sejmike smatraju
prema ovom ustavu predstavnicima ~itavog naroda, kao ~uvari
op{teg poverewa.
O svim pitawima se odlu~uje ve}inom glasova; stoga zauvek
ukidamo liberum veto, konfederacije bilo koje vrste i konfedera-
cijske sejmove kao suprotne duhu ovog ustava, podrivaju}e za vlast
i destruktivne za dru{tvo.
@ele}i da spre~imo nasilne i ~este promene narodnog us-
tava, s jedne strane, a imaju}i u vidu potrebu usavr{avawa istog
prema iskustvu wegovog dejstva na javni prosperitet, s druge stra-
ne, odre|ujemo da se izmene i dopune ustava vr{e svakih dvadeset
pet godina, pri ~emu je takav ustavotvorni sejm vanredan saglasno
odredbama posebnog zakona.

VII
KRAQ, ILI IZVR[NA VLAST

Nijedna vladavina, ma kako savr{ena bila, ne mo`e posto-

jati bez jake izvr{ne vlasti. Sre}a naroda zavisi ne samo od
pravednih zakona ve} i od dejstva wihove primene. Iskustvo nas
je nau~ilo da je zanemarivawe ovog bitnog dela vladavine prep-
lavilo Poqsku nesre}ama. Stoga, obezbediv{i slobodnom poqs-
kom narodu pravo da sebi donosi zakone, vrhovni nadzor nad
izvr{nom vla{}u i izbor wihovih magistratura, poveravamo kra-
qu i wegovom savetu najvi{u vlast u izvr{avawu zakona; ovaj
savet se zove stra`a zakona ili nadzorni savet.
Takva izvr{na vlast je du`na da prati zakone i da se stara
o wihovoj striktnoj primeni shodno wihovom zna~aju, ~ak i javnom
prinudom, ako je to potrebno. Svi resori i magistrature du`ni
su da se pokoravaju wenim naredbama. Ova vlast ima pravo da
kontroli{e nepokorne magistrature, kao i da ih ka`wava zbog
nemarnosti u izvr{avawu wihovih du`nosti.
Izvr{na vlast nema pravo da donosi ili tuma~i zakone i da
ih name}e u bilo ~ije ime, da raspisuje javne dugove, da mewa
raspodelu poreza ustanovqenu od sejma, da objavi rat ili da defi-
nitive (kona~no) zakqu~i mirni sporazum ili bilo koji diplomat-
ski akt. Jedino je ovla{}ena da pregovara sa stranim dr`avama i
da primewuje privremene i teku}e mere neophodne za bezbednost
i mir zemqe, o kojima je du`na da obavesti slede}e zasedawe sejma.

456
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Progla{avamo da je tron Poqske izboran u pogledu poro-

dica i da }e takav ostati zauvek. Iskusiv{i fatalne posledice
interregnum-a koji periodi~no podriva vladavinu i `ele}i da zau-
vek spre~imo svaki strani uticaj, kao i da svakom gra|aninu
obezbedimo savr{en mir, odlu~ujemo da iz razboritih motiva
usvojimo da se poqski presto prenosi pravom nasle|a: stoga od-
lu~ujemo i progla{avamo da }e po okon~awu na{eg `ivota, sag-
lasno Bo`joj voqi, sada{wi elektor saksonski vladati Poqskom.
Dinastija budu}ih kraqeva Poqske po~iwe od Fridriha Avgusta,
elektora saksonskog, ~ijim mu{kim potomcima pripada pravo na-
sle|a trona. Najstariji sin vladaju}eg kraqa nasle|uje svog oca;
ukoliko sada{wi elektor saksonski nema mu{kog potomstva, mu`
koga je on izabrao za svoju }erku (uz saglasnost i odobrewe Repu-
blike) otpo~iwe mu{ku liniju nasle|ivawa poqskog trona. Stoga,
progla{avamo Mariju Avgustu Nepomucenu, jedinu }erku elektora
saksonskog, princezom Poqske. Me|utim, narodu ostavqamo pravo
da izabere tron iz bilo koje ku}e ili porodice, posle ga{ewa
postoje}e.
Posle stupawa na presto, svaki kraq pola`e zakletvu Bogu
i narodu da }e po{tovati ovaj ustav i pacta conventa sastavqena od
sada{weg elektora saksonskog i namewena tronu a koja }e ga
obavezivati kao i ona ranija.
Li~nost kraqa je sveta i nepovrediva. Po{to nijedan akt
ne proizlazi neposredno od wega, on ne mo`e ni na koji na~in
biti odgovoran narodu. On nije apsolutan monarh ve} otac i glava
naroda, i kao takvog ga progla{avaju sada{wi zakon i ustav.
Wegovi prihodi predvi|eni u pacta conventa i prerogative svoj-
stvene tronu, odre|ene ovim ustavom, ne}e biti naru{avani.
Svi javni akti, tribunali, sudovi, magistrature, novac i
pe~ati nose kraqevo ime. Kraq, kome pripada sva mo} da ~ini
dobro, ima ius agratiandi (pravo pomilovawa) osu|enih na smrt,
izuzev u slu~ajevima in criminibus status (zlo~ina protiv dr`ave).
Kraq je vrhovni komandant oru`anih snaga zemqe u ratu i pos-
tavqa vojne komandante, s tim {to oni mogu biti promeweni
slobodnom voqom naroda. On donosi ukaz o dodeli ~inova ofici-
rima i postavqa ~inovnike u skladu sa zakonom, tako|e i biskupe,
senatore i ministre kao prve ~inovnike izvr{ne vlasti.
Stra`u zakon ili kraqevski savet, pridodat kraqu radi
nadzora nad integritetom i primenom zakonâ, ~ine: 1. primas, kao
poglavar sve{tenstva i predsednik komisije za obrazovawe, koga
mewa prvi biskup po rangu, pri ~emu nijedan od wih nema pravo da
potpisuje rezolucije; 2. pet ministara, i to: ministar policije,
ministar pravde, ministar belli (rata), ministar finansija i mini-
star spoqnih poslova; 3. dva sekretara koji vode protokol, jedan

457
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

za stra`u, drugi za spoqne poslove, pri ~emu nijedan od wih nema

odlu~uju}i glas.
Posle sticawa punoletstva i polagawa zakletve da }e
po{tovati ustav, prestolonaslednik mo`e prisustvovati svim za-
sedawima stra`e, ali bez prava glasa.
Mar{al sejma, koji se bira na dve godine, tako|e ima pravo
da prisustvuje zasedawima stra`e, bez u~estvovawa u wenom od-
lu~ivawu, pri ~emu jedino mo`e da sazove sejm u slede}em slu~aju:
ako proceni da je, zbog odre|enih hitnih okolnosti, sazivawe
sejma apsolutno neophodno, a kraq odbija da to u~ini; mar{al
sejma je tada obavezan da svoje cirkularno pismo po{aqe svim
poslanicima i senatorima navode}i stvarne motive sazivawa. Si-
tuacije koje zahtevaju takvo sazivawe sejma su slede}e: 1. Kada
postoji hitna potreba koja se ti~e zakona o narodima, a naro~ito
u slu~aju rata u susedstvu; 2. U slu~aju unutra{wih nemira koji
prete da izazovu revoluciju u zemqi ili sukob izme|u magistra-
tura; 3. U o~iglednoj opasnosti od op{te gladi; 4. U slu~aju
osiroma{ewa otaxbine zbog smrti kraqa ili wegove ozbiqne
bolesti.
Sve rezolucije stra`e se razmatraju prema navedenim pra-
vilima. Glas kraqa je odlu~uju}i, po{to se saslu{a mi{qewe
svakog od ~lanova stra`e. Svaka rezolucija stra`e se izdaje u
kraqevo ime i sa wegovim svojeru~nim potpisom, kao i sa potpi-
som jednog od ministara koji je ~lan stra`e; tako potpisana,
obavezuje sve izvr{ne organe, izuzev u slu~ajevima izri~ito na-
vedenim ovim ustavom. Ukoliko nijedan od ministara ne `eli da
potpi{e odluku, kraq je obavezan da odstupi od svog mi{qewa; u
suprotnom, mar{al sejma mo`e zahtevati sazivawe sejma, a ako
kraq to odbije, mar{al li~no {aqe svoje cirkularno pismo na
ve} opisan na~in.
Kraq ima pravo da imenuje sve ministre, kao i da raspo-
re|uje svakog od wih u odgovaraju}e odeqewe uprave ili u stra`u.
Mandat svakog ministra u stra`i traje dve godine i kao i do sada
podle`e slobodnoj kraqevoj potvrdi. Ministri koji ~ine stra`u
ne mogu istovremeno biti zaposleni u bilo kojoj drugoj komisiji
ili organu.
Ukoliko dvotre}inska ve}ina, tajnim glasawem, u oba doma
sejma, zahteva smenu bilo kog ministra u stra`i ili drugom izvr-
{nom organu, kraq je obavezan da odmah imenuje drugog.
@ele}i da stra`a bude odgovorna narodu za svoje postupke, od-
lu~ujemo da weni ministri, ukoliko budu optu`eni pred sejmom
(od strane specijalnog odbora odre|enog za ispitivawe wihovih
postupaka) za bilo kakvo kr{ewe va`e}eg zakona, snose li~nu i
imovinsku odgovornost. Svaka takva optu`ba utvr|ena prostom

458
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

ve}inom glasova oba doma odmah se razmatra pred sejmskim sudom,

koji donosi kona~nu presudu i primereno ka`wava optu`enog ako
utvrdi wegovu krivicu; u suprotnom ga ~asno osloba|a.
Radi formirawa neophodne organizacije izvr{ne vlasti,
ustanovqavamo posebne komisije, povezane sa stra`om, koje su joj
pot~iwene. Sejm bira ~lanove komisija koji vr{e svoju slu`bu u
zakonom predvi|enom periodu. To su komisije za 1. obrazovawe, 2.
policiju, 3. vojsku i 4. finansije.
Prilikom vr{ewa vlasti i ispuwavawa svojih obaveza, sva-
ka od provincijskih komisija (komisija vojvodstava), ustanovqena
ovim sejmom, zavisi i prima sva nare|ewa od stra`e preko pome-
nute ~etiri komisije.

VIII
SUDSKA VLAST
Sudsku vlast ne mogu vr{iti ni zakonodavni organi, niti
kraq, ve} magistrature ustanovqene i izabrane u tu svrhu. Ona
mora postojati na lokalnom nivou da bi svaki gra|anin znao gde
da tra`i pravdu, kao i da bi svaki prestupnik mogao osetiti ruku
narodne vlasti. Stoga, ustanovqavamo:
1. Prvostepene sudove za svaku provinciju (vojvodstvo), po-
krajinu (zemqu) i srez, ~ije sudije biraju regionalni sejmovi.
Prvostepeni sudovi su uvek spremni da pru`e pravdu svakome kome
je potrebna. Protiv odluka ovih sudova mo`e se izjaviti `alba
glavnom tribunalu provincije, koji ustanovqava i ~ije ~lanove
bira regionalni sejm (sejmik). Ovi sudovi, kako prvostepeni tako
i posledwe sudske instance, smatraju se zemaqskim sudovima za
plemstvo i sve zemqoposednike in causis iuris et facti (u pravnim i
~iweni~nim pitawima za sve).
2. Posebne sudove i nadle`nosti odre|ujemo za slobodne
kraqevske gradove, saglasno istoimenom zakonu donetom na ovom
sejmu.
3. Svaka provincija ima poseban referendarski sud koji je
nadle`an za slobodne seqake, kao {to je to bio slu~aj i prema
prethodnim zakonima.
4. Zadr`avamo dvorske, asesorske, relacione i kurlandske
sudove.
5. Izvr{ne komisije imaju sudove u pitawima koja pripadaju
wihovoj administraciji.
6. Pored gra|anskih i krivi~nih sudova, postoji i vrhovni
sud za sve stale`e, koji se zove sejmski sud, ~iji se ~lanovi biraju
prilikom otvarawa svakog sejma. Ovaj sud je nadle`an za zlo~ine
protiv naroda i kraqa, ili crimina status (zlo~in protiv dr`ave).

459
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

Na kraju, isti~emo da }e novi gra|anski i krivi~ni zakonik

napisati lica odre|ena od strane sejma.

IX
NAMESNI[TVO
Stra`a vr{i i funkciju namesni{tva, na ~ijem je ~elu
kraqica, a u wenom odsustvu -- primas. Namesni{tvo se ustanov-
qava samo u tri slu~aja: 1. dok je kraq maloletan; 2. tokom
nesposobnosti prouzrokovane trajnim du{evnim oboqewem; 3. ka-
da je kraq zarobqen u ratu. Maloletstvo traje samo do osamnaeste
godine; sejm progla{ava nesposobnost prouzrokovanu trajnim
du{evnim oboqewem tro~etvrtinskom ve}inom glasova oba doma.
U ova tri slu~aja, primas Poqske krune odmah saziva sejm, a ako
to ne u~ini blagovremeno, mar{al sejma upu}uje cirkularno pismo
poslanicima i senatorima. Sejm odre|uje hijerarhiju ministara u
namesni{tvu i ovla{}uje kraqicu da preuzme du`nosti kraqa.
Kada, u prvom slu~aju, kraq postane punoletan, u drugom kad
ozdravi, a u tre}em kad se vrati iz zarobqeni{tva, namesni{tvo
je du`no da mu polo`i ra~un za svoja dela i da odgovara narodu
za period vr{ewa svoje slu`be, kako li~no tako i imovinski, na
isti na~in koji je predvi|en za stra`u na svakom redovnom sejmu.

X
OBRAZOVAWE KRAQEVE DECE
Kraqevi sinovi, ustavom odre|eni za naslednike trona,
predstavqaju prve sinove otaxbine i zato se briga o wihovom
dobrom vaspitawu poverava narodu, ali bez naru{avawa roditeq-
skih prava. Pod vladavinom kraqa, kraq li~no, zajedno sa stra-
`om i nadzornikom obrazovawa kraqevih sinova koga odre|uju
stale`i, brine o wihovom obrazovawu. Pod vladavinom names-
ni{tva, poverava se namesni{tvu pomenutom nadzorniku, obrazo-
vawe kraqevih sinova. U oba slu~aja, radi potvrde od strane sejma,
nadzornik odre|en od stale`a obave{tava svaki redovni sejm o
obrazovawu i vladawu kraqevih sinova, da bi u tom obrazovawu
jedinstvena pravila, rano i zauvek usadila u du{u budu}ih nasled-
nika trona religiju i qubav prema vrlini, otaxbini, slobodi i
narodnom ustavu.

XI
NARODNA ORU@ANA SILA
Narodu pripada du`nost sopstvene odbrane od napada i o~u-
vawa svog integriteta. Stoga su svi gra|ani branioci narodnog
integriteta i sloboda. Vojska nije ni{ta drugo do odbrambena
sila koja proizlazi iz op{te snage naroda. Narod duguje nagradu

460
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

i priznawe svojoj vojsci, jer ona sebe posve}uje iskqu~ivo narod-

noj odbrani. Vojska je du`na da brani narodne granice i op{ti
mir, jednom re~ju, da bude wegov najja~i {tit. Radi besprekornog
ispuwavawa ovog sudbinskog zadatka, vojska mora uvek ostati pot-
~iwena izvr{noj vlasti, saglasno odredbama zakona, a zakliwe se
na vernost narodu i kraqu i brani narodni ustav. Tako, narodna
vojska mo`e biti upotrebqena za op{tu odbranu zemqe, obez-
be|ewe utvr|ewâ i granica ili za za{titu zakona ako se neko
suprotstavi wegovoj primeni.

Todor I. Podgorac*

ON THE POLISH CONSTITUTION OF MAY 3, 1791

(On the Occasion of the Translation of the Constitution into Serbian)
Summary
This article deals with the first modern European Constitution, an
important political and legal document, representing one of the three crucial
legal documents of the 18th century (next to the American Constitution,
passed just four years before it, in 1787, and the Constitution of the
revolutionary France, passed several months after it, in September of 1791.)
It considers in detail the international constellation and the internal
circumstances in Poland at that time, the Constitution passed in May, 1791,
and the causes of the divisions in Poland, certainly the most tragic develop-
ments in the history of this country.
The first ever translation of the Constitution into Serbian has been
attached to this work.
Key words: Polish-Lithuanian Union. -- Liberum veto. -- Confederation. -- Four-year
Polish Seim.

Todor I. Podgorac**

SUR LA CONSTITUTION POLONAISE DU 3 MAI 1791

(A l'occasion de la traduction en serbe de cette Constitution)
Résumé
Il est ici question de la première constitution européenne moderne,
document politico-juridique important, qui constitue une des trois oeuvres
législatives capitales du XVIIIème siècle (avec la Constitution américaine

* Dr Todor I. Podgorac. Ph.D., Full Professor of the Faculty of Law in Kragujevac.

** Dr Todor I. Podgorac, Professeur de la Faculté de droit de l'Université de Kragujevac.

461
 Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

adoptée seulement quatre ans plus tôt -- en 1787 et la Constitution de la

France révolutionnaire, adoptée quelques mois plus tard -- en septembre
1791).
Ce travail traite en détail du contexte international défavorable et des
difficultés intérieures rencontrées à par la Pologne à cette époque, du contenu
de la Constitution du 3 mai 1791 et des causes ayant amené les partages de
la Pologne, événements sans aucun doute parmi les plus tragiques dans
l'histoire de ce pays.
Ce travail est accompagné de la première traduction en serbe du texte
de cette Constitution.
Mots-clés: Union de la Pologne et de la Lituanie. -- Liberum veto. -- Confédération.
-- (Grande) diète de quatre ans

Todor I. Podgorac*

POLNISCHE VERFASSUNG VOM 3. MAI 1791

Zusammenfassung
In dieser Arbeit handelt es sich um die erste moderne europäische
Verfassung, über ein bedeutendes politisch-rechtliches Dokument, das eines
der drei epochalen gesetzgebenden Werke des 18. Jahrhunderts darstellt
(neben der amerikanischen Verfassung, die nur vier Jahre vorher verabschi-
edet worden war -- 1787, und der Verfassung des revolutionären Frankreichs,
die einige Monate später verabschiedet wurde -- im September 1791).
In der Arbeit werden eingehender die internationale Umgebung, die
innenstaatlichen Auseinandersetzungen im damaligen Polen, die Materie der
Verfassung vom 3. Mai 1791 sowie die Ursachen der inneren Aufteilung
Polens behandelt, was sicherlich die tragischsten Geschehnisse in der
Geschichte dieses Landes sind.
Als Anhang zu dieser Arbeit wird zum ersten Mal der ins Serbische
übersetzte Wortlaut dieser Verfassung veröffentlicht.
Hauptwörter: Die polnisch-litauische Union. -- Liberum veto. -- Die Konföderation. --
Das vierjährige (große) Sejm.

* Dr. Todor I. Podgorac, Professor an der Juristischen Fakultät in Kragujevac.

462