UDK 342 731--053.

Marija Dra{ki}*

PRAVO DETETA NA SLOBODU

VEROISPOVESTI U [KOLI

U~ewe bez razmi{qawa je beskorisno,

ali je zato razmi{qawe bez u~ewa opasno.
(Konfu~ije)

Ovaj tekst ima za ciq da detaqnije predstavi pravni okvir -- i to

kako me|unarodnopravni, tako i onaj koji poznaje na{e unutra{we pravo --
u koji bi trebalo smestiti Uredbu o organizovawu i ostvarivawu verske
nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli,
koju je nedavno usvojila Vlada Republike Srbije. Takva analiza }e pokazati
kakve sve pravne prepreke stoje na putu prakti~noj primeni odluke o
izu~avawu veronauke kao crkvenog katihizisa u dr`avnim {kolama, kao i
sumwe i dileme koje ona pobu|uje u izvanpravnoj sferi.
Kqu~ne re~i: Prava deteta. -- Veronauka. -- [kola. -- Me|unarodno pravo.
-- Unutra{we pravo.
Sloboda veroispovesti jedno je od osnovnih prava gra|ana
koje danas priznaju gotovo svi pravni sistemi u svetu i apsolutno
svi me|unarodni dokumenti o qudskim pravima. Ona je izri~ito
pomenuta u Univerzalnoj deklaraciji o qudskim pravima,1 Me-
|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima,2 Evropskoj

* Dr Marija Dra{ki}, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

1 ,,Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo
ukqu~uje slobodu promene veroispovesti ili ube|ewa i slobodu da ~ovek, bilo
sam bilo u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili
ube|ewe putem nastave, ispovedawem vere i obavqawem obreda‘‘ (~l. 18 Univer-
zalne deklaracije o qudskim pravima).
2 ,,Svako ima pravo na slobodu mi{qewa, savesti i veroispovesti; to pravo
podrazumeva slobodu ostajawa pri svojoj, ili usvajawa veroispovesti ili ube|ewa
po svome izboru, kao i slobodu da pojedina~no ili u zajednici s drugima, javno
ili privatno, ispoqava svoje verovawe ili ube|ewe veroispovedawem, obavqawem
obreda, poha|awem slu`be i nastavom‘‘ (~l. 18, st. 1 Me|unarodnog pakta o gra|an-
skim i politi~kim pravima).
Fundamentalni karakter ovog qudskog prava potvr|uje i ~iwenica da je
ono jedno od onih prava koje dr`ave ne mogu ukidati ili ograni~avati nikada, pa
ni onda kada opstanak nacije ugrozi izvanredna javna opasnost koja ih ovla{}uje
da preduzimaju mere kojima se ukidaju neke obaveze predvi|ene u Paktu. U tom
smislu videti ~l. 4, st. 2 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.

511
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

konvenciji o qudskim pravima,3 i Konvenciji o pravima deteta.4

Sli~ne odredbe poznaju i Ustav SR Jugoslavije5 i Ustav Republike
Srbije.6
Nije, dakle, sporno da je sloboda misli, savesti i veroispo-
vesti pravo svakog qudskog bi}a, pa time i deteta -- {to zna~i da
ne postoji nikakva starosna granica za u`ivawe te slobode -- kao
i da je sloboda misli, savesti i veroispovesti potpuna samo ako
~ovek mo`e da postupa u skladu sa svojim mislima i po nalozima
svoje savesti i vere. Prema navedenim odredbama Me|unarodnog
pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, koji je ratifikovala
i SFRJ i koji na osnovu pravila o sukcesiji dr`ava obavezuje i
sada{wu Jugoslaviju, svako ima pravo da svoja ube|ewa ispoqava
javno ili privatno, sam ili u zajednici sa drugima. [tavi{e,
sloboda ispoqavawa verskih ube|ewa sa prili~no pojedinosti je
opisana u ovom i ostalim me|unarodnim instrumentima. Oni kao
primere slobode ispoqavawa vere navode bogoslu`ewe (worship),
verske obrede (observance), versku praksu (practice) i versku nastavu
(teaching).7 Verska nastava, imaju}i u vidu istoriju i obi~aje,
obuhvata slobodu izbora verskih lidera, sve{tenika i u~iteqa,
slobodu osnivawa bogoslovija ili verskih {kola, obrazovawe
sve{tenika, nastavu za vernike-laike i objavqivawe verskih spi-
sa.8 Obavqawe nastave za vernike-laike (odnosno veronauka) pod
sna`nim je uticajem istorijskog iskustva i kulture svake zemqe,
pa su i razlike u praksi mnogobrojne. Ipak, mogu}e je izdvojiti
3 ,,Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo
ukqu~uje i pravo da ~ovek promeni svoju veroispovest ili ube|ewe, slobodu da
sam ili u zajednici sa drugima ispoqava, javno ili privatno, svoju veroispovest
ili ube|ewe putem kulta, propovedawa, prakti~nog rada i vr{ewem obreda‘‘ (~l.
9, st. 1 Evropske konvencije o qudskim pravima).
4 ,,Dr`ave ~lanice po{tuju pravo deteta na slobodu mi{qewa, savesti i
veroispovesti‘‘ (~l. 14. st. 1. Konvencije o pravima deteta).
5 ^lan 43 Ustava SR Jugoslavije glasi:
,,Jam~i se sloboda verovawa, javnog ili privatnog ispovedawa vere i vr{ewa
verskih obreda.
Niko nije du`an da se izja{wava o svom verskom uverewu.‘‘
6 ^lan 41 Ustava Republike Srbije glasi:
,,Jam~i se sloboda veroispovesti, koja obuhvata slobodu verovawa, ispovedawa
vere i vr{ewa verskih obreda.
Verske zajednice su odvojene od dr`ave i slobodne su u vr{ewu verskih poslova
i verskih obreda.‘‘
Verska zajednica mo`e osnivati verske {kole i dobrotvorne organizacije.
Dr`ava mo`e materijalno pomagati verske zajednice.‘‘
7 Zanimqivo je da od ova ~etiri na~ina za koje se uobi~ajeno smatra da
obuhvataju najva`nije vidove ispoqavawa vere i koje pomiwu svi citirani me|una-
rodni ugovori o qudskim pravima, doma}i ustavni tekstovi apostrofiraju samo
ispovedawe vere (bogoslu`ewe) i vr{ewe verskih obreda, a izostavqaju versku
praksu i versku nastavu. Uporediti, na primer, ~l. 41 Ustava SR Jugoslavije i ~l.
18, st. 1 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.
8 Videti V. Dimitrijevi}, M. Paunovi}, Qudska prava (uxbenik), Beograd
1997, str. 311.

512
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

tri najva`nije strategije koje su danas prihva}ene u svetu: (1)

potpuno izostavqawe religioznog obrazovawa iz nastavnih prog-
rama dr`avnih osnovnih i sredwih {kola; (2) postojawe dva pa-
ralelna {kolska sistema -- sekularnog i crkvenog -- oba finansi-
rana od strane dr`ave, tako da se verske potrebe gra|ana zadovo-
qavaju u raznovrsnim religioznim {kolama ili u potpuno seku-
larizovanim dr`avnim {kolama; (3) integracija religioznog i
sekularnog obrazovawa u jedinstven {kolski sistem u kome su sve
{kole povezane sa nekom odre|enom verskom zajednicom i sve su
jednako finansirane od strane dr`ave.9 To zna~i da se veronauka
tradicionalno predaje u nekim zemqama kao obavezan ili fakul-
tativan predmet u dr`avnim osnovnim i sredwim {kolama (Ne-
ma~ka, Austrija, Italija, Gr~ka, Irska itd.), dok se u drugim
dr`avama (kao {to su, na primer, Francuska, Slovenija ili Sje-
diwene Ameri~ke Dr`ave), koje su se potpuno sekularizovale i
gde je dr`ava strogo odvojena od crkve, verska nastava u dr`avnim
{kolama smatra nametawem jedne religije i nedopustivom vers-
kom indoktrinacijom dece.
Vlada Republike Srbije donela je nedavno odluku da uvede
nastavu veronauke kao fakultativni predmet u na{ {kolski sis-
tem.10 Ovaj tekst ima za ciq da detaqnije predstavi pravni okvir
-- i to kako me|unarodnopravni, tako i onaj koji poznaje na{e
unutra{we pravo -- u koji bi trebalo smestiti takvu odluku, kako
bi bilo jasnije kakve sve sumwe, dileme, pa i prepreke stoje na
putu wenoj prakti~noj primeni.
1. U nastojawu da doprinese boqem tuma~ewu prava na slo-
bodu veroispovesti, Komitet za qudska prava Ujediwenih nacija
-- kao specijalno telo osnovano Me|unarodnim paktom o gra|ans-
kim i politi~kim pravima kome dr`ave ~lanice podnose izve{ta-
je o merama kojima sprovode prava sadr`ana u Paktu -- u svom
Op{tem komentaru ~l. 18 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i
politi~kim pravima zauzeo je slede}e stanovi{te. Najpre, ,,da
nije dozvoqeno naturawe religije ili verovawa‘‘, te da ,,u dr`av-
nim {kolama verska nastava mo`e da se odnosi samo na predmete
kao {to su op{ta istorija religija i verska etika, pod uslovom
da se predaju na neutralan i objektivan na~in‘‘, odnosno da je
,,podu~avawe odre|enoj religiji ili verovawu nespojivo sa pravom
na slobodu veroispovesti kako je ono definisano u ~l. 18, st. 4
Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, osim
9 Videti op{irnije D. Clarke, ,,Freedom of Thought in Schools: A Comparative
Study‘‘, International and Comparative Law Quarterly, Vol. 35, 1986, str. 273.
10 Videti Uredbu o organizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave
alternativnog predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli (Slu`beni glasnik Republike
Srbije br. 46/2001, od 27. jula 2001).

513
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

ako je za one koji se tome protive obezbe|eno postojawe nediskri-

minatornih izuzetaka ili alternativa.‘‘11
Ovakav stav Komiteta za qudska prava, primewen na na{e
{kole, mora biti dvostruko testiran.
Prvo pitawe koje bi trebalo postaviti jeste da li odluka
o uvo|ewu veronauke u {kolske nastavne programe osnovnih i
sredwih {kola predstavqa ,,naturawe religije ili verovawa‘‘, ako
se ima u vidu ~iwenica da je Jugoslavija bila lai~ka dr`ava u
kojoj nikakva verska nastava u dr`avnim {kolama nije bila poz-
nata u posledwih 56 godina. Drugim re~ima, odredba Me|unarod-
nog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima o za{titi slobode
veroispovesti zna~i da se wome {tite teisti~ka, ali isto tako i
ateisti~ka uverewa, odnosno pravo svake osobe da se uzdr`i od
ispovedawa bilo kakvih verskih ube|ewa i da u svom pona{awu i
delovawu ostane potpuno indiferentna prema pitawima vere.
Na`alost, Srpska pravoslavna crkva u svojoj kampawi za uvo|ewe
veronauke u {kolske nastavne programe nije birala ni re~nik ni
sredstva da bi opravdala svoju inicijativu, pokazuju}i pri tom da
je spremna i na te{ko kr{ewe istog tog prava na slobodu vero-
ispovesti ukoliko se na to pravo pozivaju ateisti ili agnostici.12
S druge strane, ,,naturawe religije ili verovawa‘‘ mora se
posmatrati i u svetlu ~iwenice da se radi o sredini u kojoj, prema
posledwem popisu stanovni{tva iz 1991. godine, ima 34% nesrp-
skog stanovni{tva u Srbiji,13 a da broj ateista i agnostika me|u
ve}inskim delom populacije nije nikada ni utvr|ivan, jer davawe
11 Videti General Comment No. 22 (48) (art. 18), Annex VI, ta~ka 6, str. 209.
Komitet za qudska prava izja{wavao se jednom prilikom i o konkretnoj inici-
jativi jednog finskog u~iteqa, koji je tra`io da se oglasi kao povreda ~l. 18, st.
4 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima obaveza u~enika dr`av-
nih {kola u Finskoj da, ako ne poha|aju nastavu iz veronauke, slu{aju nastavu iz
predmeta koji se zove ,,istorija religija i etike‘‘, jer se tako kr{e prava roditeqa
i starateqa koji su ateisti. Komitet je zakqu~io: ,,...ukoliko se istorija religija
i etike predaje neutralno i objektivno, takvo podu~avawe je u skladu sa ~l. 18,
st. 4 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima i ono po{tuje
uverewa roditeqa i starateqa koji ne veruju.‘‘ Videti Hartkainen v. Finland, Selected
Decisions I, 1981, str. 74.
12 Ovo je samo jedno od mnogih zvani~nih saop{tewa Srpske pravoslavne
crkve koja su se mogla prona}i u doma}oj {tampi:
,,Tvr|ewe da 'veroispovest predstavqa privatnu stvar svakog pojedinca' i 'strah
da uvo|ewe veronauke u {kolski program... preti da crkvenu dogmu postavi za
temeq moralnog vaspitawa' predstavqa, u stvari, strah Satane i svih wegovih
sledbenika za proteklih {est decenija -- manifestovan na svakom mestu pod nebom
zemqe koja je samo po imenu predstavqala ono {to obuhvata pojam Srbije u
sveobuhvatnom smislu te re~i.‘‘ Saop{tewe Informativne slu`be Srpske pravo-
slavne crkve, Novosti od 24. novembra 2000, str. 1.
13 Od ukupno 9.778.000 stanovnika, Srba je bilo 6.446.000, Albanaca 1.674.000,
Ma|ara 344.000, Muslimana 336.000, Hrvata 111.000 itd. Videti Statisti~ki
godi{wak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1997, str. 58.

514
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

takvih podataka nije ni bilo predvi|eno u formularima za popis

stanovni{tva.
Drugo, zahtev za obezbe|ewem ,,nediskriminatornih izuzeta-
ka ili alternativa‘‘ u multikonfesionalnom dru{tvu dana{we
Srbije ispravno je protuma~en priznavawem prava na versku nas-
tavu ne samo za decu vernike Srpske pravoslavne crkve, nego za
jo{ {est tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i za
nastavu alternativnog predmeta koji tek treba da bude definisan,
odnosno kao pravo da se ne optira ni jedan od ponu|enih predme-
ta.14 Me|utim, izgleda da je ipak ostalo nedovoqno poznato da
pravo na slobodu veroispovesti nikako ne sme biti ograni~eno
na tradicionalne religije ili na religije i verska uverewa koja
su institucionalizovana. ^itaju}i tekst odluke kojom je uvedena
verska nastava u srpske {kole ~ovek se ne mo`e oteti utisku da
su ,,tradicionalne crkve i verske zajednice‘‘ vi{estruko favori-
zovane i privilegovane na ra~un novoformiranih, izrazito ma-
winskih ili sekta{kih crkava. Zbog toga nije na odmet podsetiti
da se u me|unarodnom pravu smatra zabriwavaju}om svaka tenden-
cija da se diskrimini{e bilo koja religija ili uverewe iz bilo
kog razloga.15
Najzad, neminovno bi se moralo postaviti i pitawe isprav-
nosti prosvetne politike koja novac iz siroma{nog dela dr`av-
nog buxeta namewenog {kolstvu tro{i na obezbe|ivawe vi{es-
truke verske nastave, pre nego za podmirewe vapiju}ih i mnogob-
rojnih potreba u oblasti obrazovawa; od katastrofalnog stawa u
kome se nalaze {kolske zgrade i nedostatka elementarne {kolske
opreme, preko nedopustivo niskih zarada prosvetnih radnika, do
zastarelih nastavnih programa i dosadnih i nestru~no napisanih
uxbenika. Umesto verske nastave, ~ije }e organizovawe po re~ima
resornog ministra ko{tati dr`avu oko dva miliona nema~kih
maraka, nije li bilo korisnije kupiti nekoliko hiqada kompjute-
ra radi informati~kog opismewavawa mladih gra|ana Srbije?
14 Tradicionalne crkve i verske zajednice za koje je organizovana verska
nastava jesu: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katoli~ka crkva,
Slova~ka evangelisti~ka crkva a. v., Jevrejska zajednica, Reformatska hri{}an-
ska crkva i Evangelisti~ka hri{}anska crkva a. v. Videti ~l. 1 Uredbe o orga-
nizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave alternativnog predmeta u os-
novnoj i sredwoj {koli. Videti i ~l. 2, st. 1 i 2 iste Uredbe.
15 Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima posebnom odred-
bom {titi upravo prava religioznih mawina da ostvaruju pravo na slobodu
savesti i veroispovesti:
,,U dr`avama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke mawine, lica koja
pripadaju tim mawinama ne mogu biti li{ena prava da imaju u zajednici s drugim
~lanovima svoje grupe svoj sopstveni kulturni `ivot, da ispovedaju svoju sopstve-
nu veroispovest i obavqaju verske du`nosti, ili da upotrebqavaju svoj sopstveni
jezik‘‘ (~l. 27. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima).

515
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

2. Pravo na slobodu veroispovesti, me|utim, ima jo{ jednu

svoju dimenziju. To je zahtev da niko ne sme biti primoran da
otkrije svoje misli i ube|ewa, zbog toga {to je u svim pomenutim
me|unarodnim ugovorima o qudskim pravima kao objekat za{tite
navedeno i pravo na privatnost, kao zbirni naziv za za{titu
nekoliko na prvi pogled raznorodnih prava, i to prava na po{to-
vawe privatnog i porodi~nog `ivota, nepovredivosti doma i pre-
piske, te psihi~kog i moralnog integriteta li~nosti.16 Otuda je
suprotna slobodi misli i savesti bilo kakva obaveza gra|ana da
se izja{wavaju o sadr`ini svog mi{qewa i ube|ewa, pa i onda
kada otkrivawe te sadr`ine predstavqa vr{ewe jednog priznatog
i za{ti}enog qudskog prava. Drugim re~ima, svako ima pravo da
se dobrovoqno verski identifikuje, ali nije dopu{teno u gra|an-
skoj dr`avi, gde su li~na uverewa privatna stvar, od bilo kojeg
pojedinca zahtevati da daje podatke o svojoj veroispovesti.17 Zbog
toga pozivawe roditeqa ili deteta da se izjasne o tome da li dete
`eli da poha|a ~asove veronauke ili ne, odnosno za koju versku
nastavu se opredequje, mo`e predstavqati otvorenu prinudu u
atmosferi verske netolerancije i etno-nacionalisti~kih mani-
pulacija koje smo gledali posledwih godina, poprimaju}i karak-
ter ,,prebrojavawa‘‘ onih koji su ,,ispravni‘‘ i ,,pravoverni‘‘ u
odnosu na ,,nevernike‘‘ ili ,,jeretike‘‘. Sa te{kim iskustvom ne-
davnih ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i
Metohiji, koji su u velikoj meri imali i karakter verskih ratova,
te{ko je pretpostaviti da }e se izja{wavawe dece i roditeqa o
verskoj pripadnosti u {koli obaviti na na~in koji {titi li~no
dostojanstvo i pravo na razli~itost.
3. Sloboda deteta da ispoqava svoja verska ube|ewa nekada
se ne mo`e ostvarivati bez pomo}i odraslih. Dete usvaja religij-
ska verovawa i u~i religijske obrede od svojih roditeqa, odnosno
prihvata ateizam onih osoba sa kojima `ivi i koje presudno uti~u
na wegovo podizawe, vaspitavawe i obrazovawe. Otuda se dr`ave
potpisnice me|unarodnih ugovora o qudskim pravima obavezuju da
po{tuju pravo roditeqa ili drugih osoba in loco parentis da svojoj
16 Videti ~l. 12 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima, ~l. 17 Me|una-
rodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima i ~l. 8 Evropske konvencije o
qudskim pravima.
skim i politi~kim pravima).
Ustav SR Jugoslavije, tako|e, izri~ito zabrawuje obaveznost izja{wava-
wa o sopstvenom verskom uverewu. Videti ~l. 43, st. 2 Ustava SRJ.
17 U tom smislu ilustrativan je, na primer, spor koji ve} du`e vremena
traje izme|u Evropske unije i Gr~ke, kao jedne od wenih ~lanica, a povodom
obaveze gr~kih gra|ana da prilikom davawa li~nih podataka u svrhu pribavqawa
li~ne karte navedu i svoju veroispovest. Iako se nepripadawe nijednoj veri
(ateizam) smatra zadovoqavaju}im odgovorom i mada gra|ani zbog svog odgovora
ne trpe apsolutno nikakve posledice, ovakva obaveza izja{wavawa smatra se
nedozvoqenim ograni~avawem prava na privatnost.

516
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

deci obezbede versko i moralno vaspitawe -- a ono svakako obuh-

vata i versku nastavu -- shodno svom vlastitom ube|ewu.18 [ta-
vi{e, u ~l. 2 Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o qudskim
pravima -- koja }e biti prvi i najva`niji dokument koji na{a
zemqa treba da ratifikuje na svom putu ka punopravnom ~lanstvu
u Savetu Evrope -- koji se posebno bavi pravom na obrazovawe,
roditeqima deteta priznato je pravo da celokupno obrazovawe i
{kolovawe wihovog deteta bude ,,u skladu sa wihovim religioz-
nim i filozofskim uverewem‘‘. Namera koja je stajala iza ovakve
odredbe me|unarodnog prava, me|utim, nije bila u tome da dr`ave
potpisnice jednog me|unarodnog ugovora obave`e da u svakom
slu~aju obezbede versku nastavu za decu u skladu sa uverewima
wihovih roditeqa, ve} da bude ustanovqeno pravo roditeqa da
za{tite decu od upotrebe obrazovnih institucija dr`ave za ide-
olo{ku indoktrinaciju. Nesporno je, naime, da je dr`ava u pozi-
ciji da uti~e na religiozna i druga uverewa dece, tako {to }e, na
primer, u {koli podu~avati decu samo jednoj religiji, izostavqa-
ju}i upoznavawe sa drugim denominacijama, ili indirektno poma-
gati samo jedno verovawe povoqnim finansijskim ili adminis-
trativnim koncesijama.19 Nasuprot devetnaestovekovnoj praksi
kontrole verskog obrazovawa dece od strane dr`ave, prema praksi
Evropskog suda za qudska prava u Strazburu -- pravo roditeqa da
oblikuju celokupno obrazovawe i vaspitawe svog deteta je nepri-
kosnoveno.
Tako je, u jednoj svojoj odluci, ovaj sud stao na stanovi{te
da obaveza po{tovawa religioznih i filozofskih uverewa rodi-
teqa nije ograni~ena samo na sadr`inu obrazovawa ili na na~in
preno{ewa informacija i znawa. Ona svakako ukqu~uje i organi-
zaciju i finansirawe dr`avnih {kola, kontrolu celokupnog ob-
razovnog sistema i metode discipline. U ovom slu~aju, naime,
predstavku su podneli roditeqi koji su, kao stvar povrede svojih
filozofskih uverewa, prigovorili upotrebi telesnih kazni u
{koli. Sud je zakqu~io ,,da se upotreba ili pretwa upotrebom
nasiqa mo`e shvatiti kao sastavni deo filozofskih uverewa,
budu}i da to formira deo individualnog koncepta qudskog po-
na{awa u dru{tvu‘‘... te da je... ,,pravo roditeqa da se suprotstave
telesnom ka`wavawu dece, ~ak i kada sama telesna kazna...‘‘ -- koja
se sprovodila protiv dece u jednoj {koli u [kotskoj -- ,,nije bila
takvog intenziteta da bi predstavqala mu~ewe ili poni`avaju}e
postupawe‘‘.20
18 Videti ~l. 18, st. 4 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim
pravima i ~l. 14, st. 2 Konvencije o pravima deteta.
19 Tako D. Clarke, op. cit, str. 272, M. Friedman, ,,The Parental Right to Control the
Religious Education of the Child‘‘, Harvard Law Review, Vol. 29, 1916, str. 485.
20 Campbell and Cosans v. United Kingdom, Series A, No. 48 (1982) 4 EHRR 293.
Videti op{irnije F. Jacobs, R. White, The European Convention on Human Rights, Oxford
1996, str. 59.

517
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

U jednom drugom sudskom slu~aju, postavilo se pitawe da li

je obavezno seksualno obrazovawe u dr`avnim {kolama u Danskoj
konzistentno sa ~l. 2. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o
qudskim pravima. Predstavku je, naime, podnela grupa roditeqa
koji su smatrali da je obavezno seksualno obrazovawe koje je
uvedeno 1970. godine u sve dr`avne {kole u Danskoj, suprotno
wihovim roditeqskim hri{}anskim uverewima. Evropski sud za
qudska prava je zakqu~io da ,,dr`ava obavqaju}i svoje funkcije
u oblasti obrazovawa i nastave mora da se stara da se obave{tewa
i znawa iz nastavnog programa prenose na objektivan, kriti~an i
pluralisti~ki na~in. Dr`avi je zabraweno da te`i indoktrina-
ciji, koja bi bila protivna po{tovawu verskih i filozofskih
uverewa roditeqa.‘‘ Ipak, za program seksualnog obrazovawa u
Danskoj Sud je na{ao da mu je ciq da informi{e u~enike, a ne da
ih indoktrinira u smislu odre|enog seksualnog pona{awa, te da
je ,,u granicama onoga {to demokratska dr`ava mo`e smatrati kao
svoj javni interes.‘‘21
4. Odnos izme|u prava na obrazovawe i prava na slobodu
veroispovesti deteta tradicionalno se sagledavao samo kao odgo-
varaju}i balans izme|u obaveza dr`ave i prava roditeqa. Dete,
me|utim, ima i samostalno pravo na slobodu mi{qewa, savesti i
veroispovesti, koje je priznato u me|unarodnom pravu.22 Ovo pravo
trebalo bi da implicira i slobodu deteta da ostane pri veri
roditeqa ili da usvaja veroispovest po svom izboru, budu}i da je
sloboda veroispovesti nezamisliva bez prava ~oveka da mewa svoja
verska ube|ewa. Ipak, konsenzusa oko slobode veroispovesti za
decu danas nema u me|unarodnom poretku, na {ta ukazuje i odbi-
jawe nekih muslimanskih zemaqa da ratifikuju ugovore o qudskim
pravima koji defini{u ovu slobodu, ocewuju}i je kao ,,suprotnu
islamskim pogledima i vrednostima‘‘, ili rasprostrawena praksa
stavqawa rezervi na one odredbe me|unarodnih konvencija koje je
defini{u.23 Zbog toga, na`alost, me|unarodno pravo ne mo`e da
odgovori na pitawe koja je religija deteta ako wegovi roditeqi
ne mogu da se sporazumeju o tome, odnosno u kom uzrastu dete mo`e
da vr{i ovo pravo samostalno. Prakse verskih i lai~kih dr`ava
21 Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, Series A, No. 23 (1979--80) 1
EHRR 711. Videti isto, str. 266.
22 Videti ~l. 14. st. 1 Konvencije o pravima deteta.
23 Izri~ite rezerve na ~l. 14. Konvencije o pravima deteta stavile su Sveta
stolica i Poqska, dok je ve}ina islamskih zemaqa stavila {iroke rezerve na sve
odredbe koje su inkompatibilne sa islamskim pravom.
Op{irnije o debatama i nesuglasicama koje su pratile pripremne radove
na definisawu odredbe o pravu na slobodu veroispovesti u Univerzalnoj dekla-
raciji o qudskim pravima, Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim
pravima i Konvenciji o pravima deteta, videti G. Van Bueren, The International Law
on the Rights of the Child, The Hague, 1998, str. 157.

518
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

u pogledu takvih pitawa fundamentalno se razlikuju. Ilustracije

radi, recimo da Iran, Jordan, Maroko i Al`ir, kao i ve}ina
muslimanskih zemaqa, smatraju da veroispovest deteta treba da
bude ista kao i wegovog oca, te da dete ima pravo na veroispove-
dawe a ne na promenu vere.24 U nekim drugim zemqama, kao {to
su Norve{ka, Austrija, Finska ili [vajcarska, naprotiv, dete
ima nesumwivo pravo da se odlu~i za religiju po li~nom izboru
u zavisnosti od svog uzrasta.25
Za dr`ave koje nisu stavile rezerve na odredbe me|unarod-
nih ugovora o qudskim pravima koje se odnose na slobodu verois-
povesti -- u koje spada i S(F)R Jugoslavija -- ostaje otvoreno
pitawe od kada dete mo`e da vr{i samostalno svoje pravo na
slobodu misli, savesti i veroispovesti. Jednu mogu}u indikaciju
za tuma~ewe daje op{ta odredba Konvencije o pravima deteta, koja
obavezuje dr`ave ~lanice da detetu koje je sposobno da formira
svoje sopstveno mi{qewe moraju osigurati pravo da slobodno
izrazi to svoje mi{qewe o svim pitawima koja ga se ti~u, te da
mi{qewu deteta mora biti posve}ena du`na pa`wa u skladu sa
wegovim godinama i zrelo{}u.26 Nema sumwe da domen slobode
veroispovesti i prava deteta na obrazovawe koje je u skladu sa
wegovim uverewima treba da se odnosi i na pitawe verske nastave
(veronauke) u dr`avnim {kolama, te da predstavqa jedno od pita-
wa koja se ti~u deteta i o kojima treba saslu{ati i wegovo
mi{qewe u onim situacijama kada je dete sposobno i slobodno da
samostalno misli.27 Stoga, odredbu o tome da devojke i mladi}i
sami odlu~uju da li `ele da poha|aju nastavu veronauke u sredwoj
{koli treba pohvaliti kao saglasnu me|unarodnim standardima o
pravima deteta,28 ali i podsetiti da ona u primeni mora biti
tuma~ena kao posredno priznawe prava deteta da optira za reli-
gijsku nastavu one denominacije koju samo odabere. Drugim re~ima,
stariji maloletnik ima pravo i da formira verska uverewa sup-
rotna uverewima roditeqa, i da sopstvena uverewa mewa tokom
vremena.
24 Videti 44 General Assembly Plenary Meeting (AM) 20/11/89 GA/7917.
25 Ovo pravo priznato je detetu starijem od 12 godina prema Ustavu Nor-
ve{ke, starijem od 15 godina u finskom i austrijskom pravu, a starijem od 16
godina u pravu [vajcarske. Videti UN Doc. A/36/40/1981 i UN Doc. E/CN4/1988/43
Add. 1.
26 Videti ~l. 12, st. 1 Konvencije o pravima deteta.
27 Ako dete starije od 15 godina u na{em pravu mo`e da zakqu~i ugovor o
radu i na taj na~in sti~e zaradu i samostalno upravqa wom, ili da sa~ini
testament, logi~no je da mu bude priznato i pravo da se izja{wava o na~inu na
koji }e ispoqavati svoja verska ube|ewa. Videti ~l. 122, st. 1 Zakona o braku i
porodi~nim odnosima Srbije i ~l. 79 Zakona o nasle|ivawu Srbije.
28 Videti ~l, 2. st. 2 Uredbe o organizovawu i ostvarivawu verske nastave
i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli.

519
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

5. Na planu unutra{weg prava, me|utim, prepreke uvo|ewu

veronauke u nastavne programe osnovnih i sredwih {kola u Srbiji
~ine se nepremostivim. Naime, i savezni i republi~ki ustav kao
jedno od osnovnih ustavnih na~ela proklamuju na~elo odvojenosti
crkve od dr`ave.29 To zna~i: da kako dr`ava ne mo`e da se me{a
u pitawa vere, tako isto ni crkva ne mo`e imati jurisdikciju u
nekim ekskluzivno sekularnim poslovima, kao {to je sistem
dr`avnih {kola. Odvajawe crkve od dr`ave, razume se, ne zna~i
da se pravo ~oveka na slobodu veroispovesti ukida ili ograni~ava,
nego zna~i samo to da crkva prestaje da bude socijalna i politi~ka
institucija, a postaje privatno, intimno mesto za ispovedawe
religioznih ose}awa. Pravo na slobodu veroispovesti po{tuje se
i u sekularnoj dr`avi, ali na takav na~in da svakom gra|aninu
mora biti u~iwena dostupnom svaka mogu}nost da izrazi svoja
verska uverewa, bez diskriminacije prema onima koji veruju na
druga~iji na~in ili ne veruju uop{te. Otuda sve konfesionalne
zajednice imaju pravo da po vlastitom naho|ewu vr{e razli~ite
verske poslove, pa i da obavqaju versku nastavu i organizuju
verske {kole, ali izvan javnopravne sfere kojoj pripadaju lai~ka
dr`ava i dr`avne {kole. Liberalna, demokratska i sekularna
dr`ava -- koja predstavqa jednu od najzna~ajnijih tekovina moder-
nog doba -- du`na je da formira javni poredak koji je vrednosno
neutralan u odnosu na bilo koja ideolo{ka, politi~ka ili duhov-
na uverewa svojih gra|ana.
Upravo ova ~iwenica u najve}oj mogu}oj meri dovodi u pi-
tawe zakonitost Uredbe o organizovawu verske nastave, budu}i
da, prema izri~itim odredbama postoje}ih zakona o osnovnoj i
sredwoj {koli, ministar prosvete ima iskqu~ivu nadle`nost da
donosi nastavne planove i programe, da odobrava uxbenike i pro-
pisuje na~in ocewivawa u~enika i vrstu stru~ne spreme nastav-
nika. Nasuprot tome, Uredbom je predvi|eno da nastavni plan i
program verske nastave sporazumno donose ministar prosvete i
ministar vera, na usagla{en predlog tradicionalnih crkava i
verskih zajednica, a uxbenike, vrstu stru~ne spreme i listu nas-
tavnika, kao i kriterijume i na~in ocewivawa u~enika koji po-
ha|aju versku nastavu, utvr|uje ministar prosvete na usagla{en
predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica.30 To zna~i da
29 Videti ~l. 18, st. 1 Ustava SRJ i ~l. 41, st. 2 Ustava Republike Srbije.
30 Uporediti ~l. 20 Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 24, st. 1 Zakona o sredwoj
{koli sa ~l. 5, st. 2 Uredbe (nastavni planovi i programi); ~l. 23 Zakona o
osnovnoj {koli i ~l. 25 Zakona o sredwoj {koli sa ~l. 7, st. 1 Uredbe (uxbenici);
~l. 46, st. 5 Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 48, st. 7 Zakona o sredwoj {koli sa
~l. 11, st. 3 Uredbe (ocewivawe) i ~l. 67, st. 3 Zakona o osnovnoj {koli sa ~l. 8,
st. 2 Uredbe o organizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave alternativnog
predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli.

520
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

je Republika Srbija, protivustavno i protivzakonito, deo svojih

ekskluzivnih nadle`nosti u oblasti obrazovawa prepustila jed-
nom broju crkava i verskih zajednica. Stoga, usvajawe Uredbe o
organizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave alternativ-
nog predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli predstavqa o~igledno
kr{ewe ustavnih i zakonskih odredaba i nezamislivo je da mo`e
opstati u zemqi koja se izja{wava za vladavinu prava. Mo`e se
o~ekivati da }e pitawe legalnosti ove Uredbe u dogledno vreme
biti predmet ocene pred ustavnim sudstvom.
6. Uvo|ewe veronauke u {kolske programe osnovnih i sred-
wih {kola Srbije pogre{na je odluka republi~ke Vlade i nije u
skladu sa wenim javnim zalagawem za modernu, efikasnu, a time i
sekularnu dr`avu. Ona zna~i da }e se deca u {koli vaspitavati
delimi~no i u religioznom duhu, na crkvenim katihizisima koji
imaju za ciq da mladima usade religijski pogled na svet. Taj
pogled na svet projektuje neta~nu sliku stvarnosti, jer se ne
zasniva na nau~nom znawu i iskustvu qudske egzistencije, nego na
dogmama, iskqu~ivostima i apsolutnoj poslu{nosti pred autori-
tetima.31 Nije prihvatqiva ni tendencija poistove}ivawa reli-
gije i duhovnosti, vere i sistema moralnih vrednosti. Nije istina
da su jedino religije ba{tinici najva`nijih moralnih vrednosti
~ove~anstva, ve} su te vrednosti postale sastavni deo javnog po-
retka svih prosve}enih i civilizovanih dru{tava. Qubav prema
bli`wem nije nalog vere, nego iskonska potreba svakog qudskog
bi}a da se doka`e i da opstane. Va`nost porodice ne po~iva na
autoritetu crkve, ve} na zadovoqewu osnovne potrebe u `ivotu
svake individue, a to je potreba za qudskim kontaktom. Pojam
greha telesne qubavi protivre~i sistemu vrednosti modernog vre-
mena, u kome dominiraju pravo na slobodu i pravo na samood-
re|ewe. Drugim re~ima, obrazovawe u dr`avnim {kolama u Srbiji
XXI veka treba da po~iva na sumwi, a ne na veri; na nau~nom
saznawu, a ne na kreacionizmu; na `ivotu, slobodi i autonomiji,
a ne na nametnutom grehu.
Zbog toga je, umesto veronauke, u dr`avne {kole trebalo
uvesti predmet koji bi na vrednosno neutralan, racionalan i
31 Evo kako, na primer, Srpska pravoslavna crkva podu~ava vernike o
razlozima koji govore protiv abortusa:
,,Nasuprot feministi~kim politi~kim sloganima, estetika, duhovna i
fizi~ka stvarnost vr{ewa poba~aja sve smawuje. Ona se pribli`ava obliku
smrtonosnog medicinskog uni{tewa. To 'osloba|a' `ene i wihove bebe na isti
na~in kao {to je Au{vic 'osloba|ao' Jevreje. Ono ~ini istu stvar `enama kao i
pornografija -- koristi, ocrwuje i svodi `ene na nivo seksualnih robova, s jedne
strane, i proste 'produktivne gra|ane', koji {tite svoju karijeru, s druge strane.
To pretvara `ivodajnu utrobu u mrtva~ku komoru u kojoj namu~eno, uni`eno i
napa}eno dete umire tiho, uz ne~ujne krike.‘‘ Videti: Abortus je ubistvo -- Stav
Crkve pravoslavne o utrobnom ~edomorstvu, EUO Eparhije `i~ke, 2000, str.
14--15.

521
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

kriti~ki na~in upoznavao u~enike sa op{tom istorijom svih re-

ligija i verskom etikom. Takav predmet oblikovalo bi Ministar-
stvo prosvete, formiraju}i nastavni plan i program, odabiraju}i
uxbenike i biraju}i za verou~iteqe diplomirane pedagoge, a ne
zvani~ne predstavnike verskih zajednica. Nastavu tog predmeta
poha|ali bi svi u~enici, bez razlike u pogledu toga koje su vere
i da li uop{te imaju sopstvena verska ube|ewa. Takva, dobro
organizovana i pripremqena moderna nastava o religijama, o
wihovim univerzalnim i neprolaznim vrednostima, o wihovom
uticaju na istoriju i umetnost, na razvoj li~nosti i dru{tva --
bila bi dobrodo{la. Objektivna i pluralisti~ki intonirana zna-
wa o religijama i duhovnosti neophodna su za razumevawe filo-
zofije, istorije, kwi`evnosti, slikarstva, arhitekture i mnogih
drugih oblasti qudskog stvarala{tva i svetske tradicije, a sas-
tavni su deo op{te kulture i civilizacije.

Marija Dra{ki}*

THE RIGHTS OF THE CHILD

TO RELIGIOUS FREEDOM AT SCHOOL

Summary
The writer of this text expresses her opposition to the recent decree
issued by the Government of the Republic of Serbia on introducing religious
instruction into primary and secondary schools. She gives two legal reasons
to justify her attitude.
According to the national law, the constitutional principle of the
separation of the church from the state, which has been in force in the
Yugoslav legal order for over half a century and which is explicitly regulated
by the existing constitutions of Serbia and Yugoslavia, does not allow the
jurisdictions of the church and the state to overlap. This means that the state
cannot interfere in religious issues, nor can the church have jurisdiction in
exclusively secular matters, such as curricula in the public school system.
According to international law governing the right of the child to
freedom of religious worship, the teaching of certain religion or belief is
considered as incompatible with the right to freedom of religion as stipulated
in Article 18 (4) of the International Covenant on Civil and Political Rights.
Lastly, there are some non-legal arguments against the introduction of
religious instruction in schools. They can be expressed through the notorious

* Marija Dra{ki}, Ph.D., Associate Professor of the Faculty of Law in Belgrade.

522
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

fact that every religion is based on dogma, exclusiveness and absolute

obedience to authority.
Taking all these reasons into account, the writer of this text thinks
that instead of religious instruction in public schools there should have been
introduced a general history of world religions and religious ethics presented
in a neutral, rational and critical way.
Key words Rights of the child. -- Religious instruction. -- Schools. -- International law.
-- National law.

Marija Dra{ki}*

LE DROIT DE L'ENFANT À LA LIBERTÉ

DE CONFESSION À L'ÉCOLE
Résumé
L'auteur de cet article se prononce contre la récente ordonnance du
gouvernement de la République de Serbie sur l'introduction de l'enseignement
religieux dans les écoles primaires et secondaires. Les causes juridiques citées
à l'appui de cette attitude sont de deux natures.
Du point de vue du droit national, le principe constitutionnel instaurant
la séparation de l'Eglise et de l'Etat, qui est en vigueur dans l'ordre juridique
yougoslave depuis plus d'un demi seiècle et qui est explicitement établi par
les Constitutions de Serbie et de Yougoslavie, ne permet pas que l'Eglise et
l'Etat se recoupent dans leurs compétences. Cela veut dire que tout comme
l'Etat ne peut se mêler des questions relevant de la foi, de même l'Eglise ne
peut avoir de juridiction dans les affaires qui sont exclusivement séculaires,
comme par exemple la conception des plans et programmes dans le système
des écoles publiques.
En ce qui concerne les normes du droit international sur le droit de
l'enfant à la liberté de confession, l'initiation à une religion ou croyance
donnée, l'auteur estime que l'enseignement religieux est incompatible avec
le droit à la liberté de confession tel qu'il est défini dans l'article 18.
paragraphe 4. du Pacte international des droits civils et politiques.
Finalement, des raisons extrajuridiques s'opposent à l'introduction de
l'enseignement religieux dans les écoles. Elles peuvent se réduire au fait
notoire que toutes les religions sont basées sur des dogmes, des exclusivismes
et une obéissance absolue aux autorités.

* Dr Marija Dra{ki}, professeur extraordinaire à la Faculté de droit de l'Université de

Belgrade.

523
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

Par conséquent, l'auteur estime qu'au lieu de l'enseignement religieux

on aurait dû introduire dans les écoles publiques une matière visant à un
enseignement de l'histoire générale de toutes les religions et de l'ethique
religieuse d'une façon objective, rationnelle et critique.
Mots-clés: Droits de l'enfant. -- Enseignement religieux. -- Ecoles. -- Droit internati-
onal. -- Drtoit interne.

Marija Dra{ki}*

RECHTE DER KINDER AUF RELIGIONS FREIHEIT IN DER

SCHULE
Zusammenfassung
Die Autorin dieses Artikels erklärt ihre Unstimmigkeit mit der
jüngsten Verordnung der Regierung der Republik Serbien über Einführung
des Religionsunterrichts in Primar-- und Sekundarschulen. Die Rechtsgründe,
die für diese Entscheidung ausschlaggebend waren, sind zweifach.
Von Standpunkt des Nationalrechts aus lässt der Verfassungsgrundsatz
über Trennung von Kirche und Staat, welcher in der jugoslawischen
Rechtsordnung schon länger als ein halbes Jahrhundert funktioniert, und
welcher ausdrücklich in geltenden Verfassungen von Serbien und Jugosla-
wien normiert ist, nicht zu, dass die Kirche und der Staat in ihren Zuständig-
keiten sich kreuzen. Das bedeutet, dass der Staat sich in Religionsangelegen-
heiten nicht einmischen darf, aber auch, dass die Kirche keine Rechtsprec-
hung in einigen ausschließlich säkularen Angelegenheiten haben darf, wie
z.B. Abfassung von Unterrichtsplänen und --Programmen im System der
stattlichen Schulen.
Was die Völkerrechtsnormen über das Recht des Kindes auf Be-
kenntnisfreiheit betrifft, wird der Religions-- oder Glaubensunterricht als
unvereinbar mit der Bekenntnisfreiheit beurteilt, so wie sie im Art. 18 Abs.
4 des Internationalen Abkommen über bürgerliche und politische Rechte
definiert wurde.
Schließlich sprechen auch die außerrechtlichen Gründe gegen die
Einführung des Religionsunterrichts in Schulen. Sie können auf die allgeme-
inbekannte Tatsache zurückgeführt werden, dass jede Religion auf Dogmen,
Ausschließlichkeit und absoluten Gehorsam gegenüber den Autoritäten be-
ruht.
Aus allen oben erwähnten Gründen vertritt die Autorin die Ansicht,
dass anstatt des Religionsunterrichts in staatliche Schulen ein Unterrichtsfach

* Dr Marija Dra{ki}, Professor an der Juristischen Fakultät in Belgrad.

524
 Marija Dra{ki}, Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli (str. 511--525)

einzuführen ist, welches auf wertneutrale, rationelle und kritische Weise die
Schüler mit der Geschichte aller Religionen und mit der Glaubensethik
vertraut machen würde.
Hauptwörter: Die Kinderrechte. -- Der Religionsunterricht. -- Die Schulen. -- Das
Völkerrecht. -- Das Nationalrecht.

525