UDK 347.426:343.

225
347.53.045

Jakov Radi{i}*

PROTIVPRAVNOST KAO ZASEBAN USLOV

GRA\ANSKE ODGOVORNOSTI

U ovom radu je re~ o tome kako nema~ki, {vajcarski i austrijski

pravnici tuma~e protivpravnost {tetne radwe kao zaseban uslov gra|an-
ske odgovornosti, koji se razlikuje od krivice. Posle uvodnog dela, sledi
najpre izlagawe shvatawa navedenih pravnika o pojmu protipravnosti,
zatim o vrstama protivpravnosti, o me|usobnom odnosu pojedinih vrsta
protivpranosti, o teretu dokazivawa protivpravnosti, i o odnosu pro-
tivpravnosti i krivice.
Kqu~ne re~i: Protivpravnost. -- Krivica. -- [teta. -- Odgovornost zbog
{tete.

A. UVOD

1. Kao potpuno izgra|en institut gra|anskog prava, protiv-

pravnost je delo nema~kih pravnika.1 U~ewe o protivpravnosti
kao zasebnom uslovu gra|anske odgovornosti koji se razlikuje od
krivice, prihva}eno je jo{ u [vajcarskoj2 i Austriji3. Ono nije
ostalo samo u sferi teorije, nego je ,,presa|eno‘‘ i u odgovaraju}e
zakone ovih triju zemaqa.4 U tome je wihova specifi~nost u
odnosu na gra|anske zakonike ostalih evropskih zemaqa i SAD.
2. Na razliku izme|u krivice i protivpravnosti u gra|ans-
kom pravu prvi je ukazao ~uveni nema~ki pravnik Jering (Jhering):
,,Svako ose}a razliku izme|u zahteva vlasnika prema tre}em sa-
vesnom dr`aocu wegove stvari i zahteva pokradenog lica prema

* Dr Jakov Radi{i}, redovni profesor univerziteta.

1 Erwin Deutsch, Haftungsrecht, erster Band: Allgemeine Lehren, Koln, 1976, str.
192.
2 Von Tuhr/Peter, Allgemeiner Teil des schweizerischen Obligationenrecht, Band I,
Lieferung 2, Zurich, 1979, str. 408 i daqe; Oftinger/Stark, Schweizerisches Haftpflichtrecht,
erster Band: Allgemeiner Teil, 5. Auflage, Zürich, 1995, str. 166 i daqe.
3 Helmut Koziol, Oesterreichisches Haftpflichtrecht, Band I: Allgemeiner Teil, 2.
Auflage, Wien, 1980, str. 89 i daqe.
4 Videti § 823 nema~kog Gra|anskog zakonika (skra}eno: BGB), ~lan 41
{vajcarskog Zakona o obligacijama i § 1294 austrijskog Op{teg gra|anskog
zakonika.

539
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

lopovu. U prvom slu~aju radi se jedino o egzistenciji spornog

prava,... momenat subjektivne krivice za ovaj zahtev nije bitan, on
ima za predmet samo nezakonitost stvarnog stawa u li~nosti
tu`enog. Me|utim, za tu`bu protiv lopova bitno je da ona po~iva
na prekoru, na svesnoj, hotimi~noj povredi na{eg prava.‘‘5 Tu
Jering pravi razliku izme|u objektivne i subjektivne protivprav-
nosti, koju }e wegovi sledbenici docnije korigovati.
3. Jeringovo u~ewe postalo je ubrzo vladaju}e u Nema~koj,
[vajcarskoj i Austriji, ~iji su pravnici protivpravnosti og-
rani~ili na objektivno vre|awe norme, dok su subjektivne ele-
mente ura~unali u krivicu6. S druge strane, me|u Jeringovim
sledbenicima do{lo je uskoro do rascepa oko pitawa predmeta
protivpravnosti, tj. onoga za {ta se sud o protivpravnosti
vezuje. Po jednima, protivpravnost se odnosi na rezultat ~ove-
kovog pona{awa, a po drugima -- na samo pona{awe.7 Sem toga,
prilikom opisivawa protivpravnosti, jedni polaze od li~nosti
po~inioca {tete (subjektivna teorija), a drugi od kr{ewa prav-
ne norme (objektivna teorija). To, me|utim, nije od ve}eg prak-
ti~nog zna~aja, pa se stoga sudovi ne pridr`avaju dosledno ni
jednog ni drugog stanovi{ta.8 Treba ista}i da se ni pitawe
odnosa izme|u protivpravnosti i krivice ne poima na isti
na~in.9 Naposletku, nema jedinstvenog gledi{ta ni o tome da
li je protivpravnost pretpostavka odgovornosti samo po osnovu
krivice ili objektivne odgovornosti.10
4. Te{ko da bi se moglo re}i da je neko drugo pravno pitawe
izazvalo vi{e nedoumica i razli~itih stavova me|u pravnicima
Nema~ke, [vajcarske i Austrije nego {to je to u~inilo pitawe
protivpravnosti. O wemu su napisane mnoge kwige, a o ~lancima
i kra}im studijama da i ne govorimo. Onaj ko bi se poduhvatio da
uka`e na sve iskrsle probleme i gledi{ta {to su o tome iskazana,
taj bi morao napisati pove}u kwigu. Ciq ovog rada je mnogo
skromniji. U wemu }e biti dat samo sumaran pregled osnovnih
problema u~ewa o protivpravnosti, iz kojeg ~itaoci mogu po-
ne{to razumeti, a mnogo vi{e naslutiti. Detaqniju obradu ukupne
problematike prepu{tam piscima doktorskih disertacija.
5 Rudolf von Jhering, Schuldmoment im römischen Privatrecht, 1867, str. 4 i daqe.
6 Deutsch, isto, str. 111.
7 Hein Kötz, Deliktsrecht, 2. Auflage, Frankfurt am Main, 1979, str. 55 i daqe.
8 Guhl/Merz/Kummer, Das Schweizerische Obligationenrecht, 6. Auflage, Zürich,
1972, str. 174.
9 Videti o tome Karl Oftinger, Schweizerisches Haftpflichtrecht, erster Band: Allge-
meiner Teil, 4. Auflage, Zürich, 1975, str. 135 i daqe.
10 O tome Emil W. Stark, ,,Gedanken zur Widerrechtlichkeit als Haftungsvorausset-
zung bei den Gefährdungshaftungen‘‘, u: Festschriftfür Erwin Deutsch zum 70 Geburtstag,
Köln, 1999, str. 349 i daqe.

540
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

B. POJAM PROTIVPRAVNOSTI

1. Definicije ovog pojma veoma su kratke i jednostavne.

Ka`e se da protivpravnost ozna~ava negaciju prava,11 a protiv-
pravnim se smatra ono {to protivre~i pravu.12 U tom {irokom
zna~ewu ovaj pojam se upotrebqava u razli~itim granama prava,
ali kad je re~ o naknadi {tete, on se koristi u u`em smislu.
Po{to pravni poredak ho}e da reaguje na {ko|ewe drugome, pro-
tivpravnost podrazumeva kr{ewe normi koje, direktno ili indi-
rektno, zabrawuju nano{ewe {tete.13 Takve pravne norme ne na-
laze se samo u obligacionom pravu nego u celom pravnom poretku,
ukqu~uju}i i na~elo nepisanog prava po kome onaj ko stvori ili
odr`ava opasno stawe mora da preduzme i potrebne mere za{tite.
Protivpravno je, dakle, svako kr{ewe pravnih zabrana ili zapo-
vesti.14 Sve norme pona{awa zna~ajne za gra|ansku odgovornost
dadu se svesti na niz op{tih zabrana: da se nikome ne oduzima
`ivot, ne vre|a telesni integritet i pravo li~nosti, da se ne
{teti svojina ili dr`avina, da se ne postupa protivno na~elu
savesnosti i po{tewa, da se po{tuju pravila struke, i da se ne
stvaraju opasnosti od {tete koje se dadu izbe}i.15
2. Sa protivpravno{}u se izjedna~ava i povreda dobrih obi-
~aja, ali uz ograni~ewa da obaveza na naknadu {tete nastaje samo
ako je {teta uzrokovana namerno. U tome se vidi dopuna prava na
obe{te}ewe, koja se odnosi na slu~ajeve u kojima nije povre|eno
ni subjektivno pravo niti zakonski propis ali na{e ose}awe
prava zahteva da se prizna du`nost nadoknade.16 No, po{to je
ve}ina interesa za{ti}ena pravnim propisima ili je otelovqena
u subjektivnim pravima, za supsidijarnu odgovornost zbog kr{ewa
dobrih obi~aja ostaje malo mesta. Tu, na primer, spadaju: podstre-
kavawe drugoga da prekr{i svoju ugovornu obavezu prema tre}em;
{ko|ewe drugome propu{tawem upozorewa na opasnost; samoini-
cijativno davawe drugome pogre{nog saveta; nedavawe obave{te-
wa {to ga nala`e na~elo savesnosti i po{tewa; neosnovano od-
bijawe da se zakqu~i ugovor o uslugama od `ivotnog zna~aja.17
11 Oftinger, isto, str. 128.
12 Erwin Deutsch, Unerlaubte Handlungen, Schadensersatz und Schmerzensgeld, 3.
Auflage, Köln, 1995, str. 43.
13 To je gledi{te pristalica tzv. objektivne teorije protivpravnosti,
koja se danas smatra vladaju}om. Me|utim, pristalice subjektivne teorije pro-
tivpravnosti smatraju da je svako nano{ewe {tete drugome protivpravno, uko-
liko se ne zasniva na posebnom ovla{}ewu po~inioca (Von Tuhr/Peter, isto, str.
408).
14 Oftinger, isto; Wolfgang Fikentscher, Schuldrecht, 6. Auflage, Berlin, 1976, str.
275.
15 Oftinger, isto, str. 130.
16 Von Tuhr/Peter, isto, str. 416.
17 Isto, str. 416--417.

541
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

V. VRSTE PROTIVPRAVNOSTI

I. Protivpravnost pona{awa
1. Po jednom shvatawu, u deliktnom pravu je re~ iskqu~ivo
o ~iwewu i ne~iwewu koje je protivno zapovestima i zabranama
pravnog poretka. U tom smislu mo`e se govoriti jedino o protiv-
pravnim radwama, ne i o protivpravnim rezultatima radwi.18
Pravni poredak mo`e nalagati i zabrawivati samo odre|eno po-
na{awe, ne i odre|eni rezultat koji se potom, pod konkretnim
okolnostima, ostvaruje nezavisno od mogu}nosti uticaja izvr{io-
ca radwe. Ako je neka radwa dopu{tena, uprkos opasnosti sa kojom
je skop~ana, ona ne mo`e naknadno postati protivpravna zato {to
je iz we proistekla {teta.19 Protivpravno mo`e biti ne samo
pona{awe koje je rezultat ili stawe izazvalo, nego i ono koje na
wih nije reagovalo (na primer, tolerisawe rupe na ulici u koju
neko mo`e upasti).20 Ovo gledi{te imalo je oduvek ve}insku
podr{ku pravnika u Austriji,21 a u novije vreme i u Nema~koj.22
2. Protivpravnost se sastoji u kr{ewu pravne norme, ali
~esto i u povredi tu|eg subjektivnog prava. Me|utim, to nije
nu`na pretpostavka protivpravnosti. Onaj ko svojom krivicom
prekr{i propis pravnog poretka, du`an je da naknadi iz toga
proizi{lu {tetu iako nije povredio subjektivno pravo o{te-
}enog. Tako, na primer, ne postoji subjektivno pravo pojedinca da
od drugoga zahteva da ne falsifikuje isprave, nego postoje samo
zakonski propisi koji zbog tih radwi odre|uju kazne i time ih
zabrawuju. Onaj ko se ogre{i o propise, ima da naknadi {tetu koju
je neko pretrpeo veruju}i u ta~nost isprave.23 Tu se krivica
po~inioca {tete odnosi na delo koje je zakonom zabraweno a ne
na {ko|ewe o{te}enom, koje je ~esto sasvim nepredvidqivo. Ista
je situacija u slu~aju {tete uzrokovane pretwom ili prevarom,
ali i u slu~aju prekora~ewa dozvoqene brzine kretawa vozila,
{to je dovoqno da voza~ odgovara za sve {tete koje bi iz toga
proizi{le.24
3. Me|utim, za protivpravnost pona{awa nije dovoqno kr{-
ewe bilo koje norme; mora se raditi o normi ~iji je ciq da ba{
od nastale {tete sa~uva upravo o{te}enog, jer se on nalazi u
podru~ju koje se normom {titi. Ako norma slu`i nekom drugom
18 Koziol, isto, str. 90.
19 Ernst von Caemmerer, ,,Wandelung des Deliktsrecht‘‘, u: Ernst von Caemmerer,
Gesammelte Schriften, Tübinge, 1968, str. 543.
20 Deutsch, isto, str. 44.
21 Koziol, isto.
22 Kötz, isto, str. 57--58.
23 Von Tuhr/Peter, navedeno delo, str. 415.
24 Isto.

542
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

ciqu, tada ne mo`e biti govora o protivpravnosti u smislu

odgovornosti za {tetu.25 Evo za to jednog primera: Protivno
policijskim propisima o {umama, op{tina je predala kupcu ne-
pose~eno stablo, umesto da ga sama pose~e i preda pose~eno. Kupac
je posekao stablo, ali je prilikom wegovog pada bio te{ko pov-
re|en i usmr}en jedan radnik. Od op{tine je zahtevana naknada
{tete uzrokovane ubistvom. Da bi op{tina odgovarala zbog ovog
udesa, wen postupak treba da je protivpravan, tj da je wime pre-
kr{ena zabrana ubijawa. Savezni sud [vajcarske je smatrao da
op{tina nije prekr{ila tu zabranu; ona se ogre{ila jedino o
policijske propise o za{titi {uma, koji slu`e drugom ciqu, ne
slu`e za{titi `ivota qudi.26
4. Protivpravnost pona{awa ne predstavqa nikakve subjek-
tivne zahteve: nije nu`no znawe ili mogu}nost znawa za normu
ili za weno kr{ewe, jer bi to bilo preterano. Da bi razjasnili
tu tvrdwu, nema~ki pravnici navode primer iz sudske prakse:
Saobra}ajni znak za prvenstvo u vo`wi, koji je postavqen na
raskrsnici, bio je u kriti~nom trenutku zaklowen kamionom.
Voza~ automobila koji se kre}e prema raskrsnici, iako ne mo`e
da uo~i znak, postupa ipak protivpravno ako se prema wemu ne
upravqa.27 Voza~a ne opravdava stav da ~ovek ne mo`e biti vezan
normom koju ne zna ili ne mo`e da spozna. Jer to gledi{te ne
vodi dovoqno ra~una o ~iwenici da sud o protivpravnosti deluje
u korist tre}ih. Lice koje koristi svoje pravo prednosti u vo`wi
postupa saglasno propisima. Voza~ koji vozi prema raskrsnici i
koji je du`an da se~eka, makar i da ne zna za tu svoju obavezu,
postupa protivpravno ako se o tu obavezu oglu{i. To je izraz
principa poverewa u protivpravnost.28

II. Protivpravnost rezultata

1. U ranijoj nema~koj teoriji vladalo je shvatawe da se sud
o protivpravnosti odnosi prete`no na {tetni rezultat, tj. na
izazivawe nekog stawa koje pravni poredak ne odobrava.29 Ovakvo
shvatawe bilo je uslovqeno time {to BGB odre|ena dobra ~ove-
kova ozna~ava kao pravna dobra, garantuju}i im pravnu za{titu.
Prema § 823, stav 1 BGB, u takva dobra spadaju: `ivot, telo,
zdravqe, sloboda, svojina i druga prava. Re~ je, dakle, o li~nim
dobrima i stvarnim pravima, ukqu~uju}i i dr`avinu.30 Po{to su
25 Isto, Oftinger, navedeno delo, str. 131.
26 Oftinger, isto, str. 131. fusnota br. 23
27 Deutsch, isto, str. 45.
28 Isto.
29 Karl Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenscjaft, 4. Auflage, Berlin, 1979, str.
467; Kötz, isto, str. 55.
30 Videti Palandt / Thomas, Bürgerliches Gesetzbuch, 40. Auflage, München, 1981,
Kommentar zum § 823, str. 815.

543
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

u pitawu pravna dobra koja u`ivaju apsolutnu pravnu za{titu,

nema~ki i {vajcarski pravnici smatraju da je wihova povreda
protivpravna sama po sebi (per se). Takva kvalifikacija ne zavisi
uop{te od toga kako je povreda izazvana. I kad je uzrok bilo
qudsko pona{awe kojim se ne kr{i nikakva posebna norma, zahvat
u pravna dobra je protivpravan, osim ako postoje naro~iti razlozi
koji ga opravdavaju (na primer, {ko|ewe zakonitim vr{ewem
javne vlasti, nu`nom odbranom, uz pristanak o{te}enog itd.).31
Ali to gledi{te ne slede austrijski pravnici, jer dr`e da samo
prek{aj norme pona{awa zasniva protivpravnost. Po wima, sud o
protivpravnosti je mogu} jedino na osnovu sveobuhvatnog odmera-
vawa interesa, jer {ko|ewe tu|im dobrima u stawu je samo da
indikuje protivpravnost.32
2. Teorija o protivpravnosti rezultata po~iva na pravnoj
normi samo utoliko {to jedino pravnom normom neko ~ovekovo
dobro mo`e biti priznato za pravno dobro. Nije, me|utim, potre-
ban neki naro~it pravni propis koji odgovaraju}e dobro odre|uje
kao pravno dobro; dovoqnim se smatra ako je dobro ma kojom
zakonskom odredbom, na primer, nekim ~lanom krivi~nog zakoni-
ka, za{ti}eno od {tete koja je u konkretnom slu~aju nastupila.33
Kad u gra|anskom zakoniku nije propisana za{tita kao {to je ona
po § 823, stav 1 BGB, o wenom postojawu moglo bi se zakqu~iti
iz op{tih vrednosti koje pravni poredak izri~ito ili pre}utno
priznaje. Uprkos toj zamr{enosti, karakter nekog dobra kao prav-
nog dobra dade se relativno lako odrediti, dok razlike u mi{qe-
wima nastaju samo u slu~aju kad se pitawe krivice ,,kombinuje‘‘ sa
pitawem protivpravnosti.34 Kvalifikacija konkretne {tete kao
povrede pravnog dobra ne stvara nikakve te{ko}e ni u praksi.
Izuzetak ~ine samo slu~ajevi u kojima je re~ o pitawu da li
pristanak na u~e{}e u sportskom takmi~ewu ili na operaciju
obuhvata iz toga nastalu {tetu. Odluke o tome skop~ane su sa
te{ko}ama sli~nim onima sa kojima su povezane i odluke koje se
ti~u prekora~ewa nu`ne odbrane ili prekora~ewa javnih ov-
la{}ewa od strane policije.35
3. Treba re}i da je teorija o protivpravnosti rezultata bila
u modi osobito u prvim godinama va`ewa BGB, ali da wu danas ne
podr`avaju mnogi nama~ki pravnici; oni su pristalice novijeg
gledi{ta po kome protivpravno mo`e biti jedino ~ove~ije po-
31 Oftinger/Stark, Schweizerisches Haftpflichtrecht, erster Band: Allgemeiner Teil, 5.
Auflage, Zürich, 1995, str. 175; Fikentscher, isto, str. 275.
32 Koziol, isto, str. 94.
33 Stark, Festschrift fur Erwin Deutsch, str. 354; Kunscher, u: Geigel/Schlegelmilch,
Der Haftpflichtprozess, 22. Auflage, München, 1997, glava 25, ta~ka 4 i daqe.
34 Stark, isto.
35 Isto, str. 354--355.

544
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

na{awe, ne i wegov rezultat ili prirodno stawe.36 Tvrde da nije

protivpravan {tetni rezultat, nego qudsko pona{awe koje je do
toga dovelo. Na primer: suvi{e brza vo`wa i nezatrpane rupe na
putu dovedu do telesne povrede. Protivpravna nije sama telesna
povreda, nego opasno pona{awe qudi koje je woj prethodilo, ~iwe-
we ili ne~iwewe.37 Pobornici ovog shvatawa naro~ito isti~u da
pojam protivpravnosti, shva}en ~isto u odnosu na rezultat, vodi
ka neopravdanom pro{irewu radwi koje bi u smislu deliktnog
prava bile vrednovane kao ,,protivpravne‘‘, ako ne i kao ,,ne-
pa`qive‘‘. Shodno tome, vaqalo bi smatrati protivpravnim i
doga|aje koji su se odigrali daleko pre {tetne radwe. Na primer:
proizvo|a~ automobila, elektri~nih sprava, opasnih oru|a i me-
dikamenata postupio bi bezbroj puta ,,protivpravno‘‘ ako wegov
proizvod koji je uredno proizveden, u rukama nekog drugog, postane
docnije uzrokom kakve {tete.38 Da bi takva pona{awa unapred
iskqu~ile, pristalice novijeg u~ewa ograni~ile su funkcional-
no protivpravnost koja se odnosi na rezultat. Po wima, protiv-
pravni su, najpre, zahvati koji neposredno prethode {teti i pro-
tiv kojih je dozvoqena nu`na odbrana ili sudska mera za{tite.
Sem toga, protivpravni su i udaqeni ili posredni zahvati koji
su izraz zanemarivawa pa`we u najve}oj meri. Ako, na primer,
proizvo|a~ automobila konstrui{e automobil sa gre{kom u sis-
temu ko~ewa, ili ako trgovac oru`jem proda poznatom ubojici
no` koji se dade prepoznati, tada oni obojica postupaju protiv-
pravno, ukoliko r|ave ko~nice uslove docnije saobra}ajni udes,
odnosno ukoliko no`em bude neko uboden. Ali uvek vaqa voditi
ra~una o tome da atribut ,,protivpravan‘‘ ne zaslu`uje sam rezul-
tat, nego opasno pona{awe.39

III. Subjektivno obojena protivpravnost

U jednom u`em podru~ju `ivota, protivpravnosti mogu biti

svojstveni i odre|eni subjektivni elementi. Tada je protivpravno
iskqu~ivo ono pona{awe koje je usledilo namerno ili iz nehata,
ili sa znawem subjekta pona{awa za okolnosti koje zasnivaju
protivpravnost, odnosno da je on za wih barem morao znati. Takva
je situacija, na primer, u slu~aju osporavawa pravnog posla zbog
protivpravne pretwe, kod naknade {tete zbog nemoralnog po-
na{awa, i kod savesnog sticawa svojine od neovla{}enoga.40
36 Videti osobito Caemmerer, navedeno delo, str. 543--544; Deutsch, isto, str.
44.
37 Deutsch, isto.
38 Larenz, isto, str. 467--468.
39 Deutsch, isto.
40 Isto, str. 45.

545
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

IV. Odnos jedne prema drugoj vrsti protivpravnosti

Sve izlo`ene vrste protivpravnosti mogu se desiti istov-
remeno; one jedna drugu ne iskqu~uju. Na primer: Voza~ automo-
bila koji se prekomernom brzinom pribli`ava raskrsnici i tu
uzrokuje saobra}ajni udes, postupa protivpravno u vi{estrukom
smislu: preterana brzina kretawa protivre~i normi pona{awa
koja brzinu vo`we u gradu ograni~ava na 50 km, dok je opasno
pribli`avawe tu|em automobilu protivpravno sa stanovi{ta
opasnosti za konkretno tu|e pravno dobro.41 Ako jedna protiv-
pravnost treba da otpadne, ostaje druga. Evo za to primera iz
sudske prakse: Zemqoradnik je zapalio korov u svojoj wivi, pa se
vatra pro{irila i zahvatila {umu koja je bila udaqena 115--160
metara od mesta paqewa vatre. Vrhovni zemaqski sud je odbio
odgovornost zemqoradnika za {tetu na {umi, jer je Uredbom o
za{titi {uma bilo propisano da se vatra ne sme paliti na uda-
qenosti mawoj od 100 metara od {ume. Me|utim, Savezni vrhovni
sud Nema~ke osudio je zemqoradnika zbog nehatne povrede tu|e
svojine, na osnovu § 823, stav 1 BGB. Time je re~eno da i pona{awe
koje je u skladu sa Uredbom o za{titi {uma mo`e biti protiv-
pravno zbog zahvata u svojinu.42

G. TERET DOKAZIVAWA PROTIVPRAVNOSTI

Budu}i da je odgovornost zbog {tete uslovqena protivprav-

no{}u, wu treba da doka`e onaj ko obe{te}ewe zahteva. Nisu,
me|utim, retki slu~ajevi u kojima sam {tetni doga|aj indikuje
protivpravnost u tolikoj meri da teret dokazivawa padne na onoga
ko je {tetnu radwu izvr{io ili se od radwe nije uzdr`ao. To je
naro~ito slu~aj kad su u pitawu apsolutno za{ti}ena pravna
dobra. Stoga, na primer, lice koje nanese telesnu povredu drugome
ima da doka`e da je to u~inilo u nu`noj odbrani ili {tite}i
svoje opravdane interese.43 U tom pogledu veoma je ilustrativan
slede}i slu~aj iz prakse nema~kih sudova: Prilikom poku{aja da
se popne na zadwu platformu tramvaja koji je polazio sa stanice,
putnik je pao i zadobio te{ku telesnu povredu. Nije bilo mogu}e
utvrditi da li je on po~eo da se pewe u tramvaj pre nego {to je
kondukter dao znak za polazak ili posle toga. U prvom slu~aju,
vaqalo bi smatrati da je kondukter postupio nepropisno, jer nije
smeo zvoniti dok se putnik ne popne u tramvaj. U drugom slu~aju,
trebalo bi zakqu~iti da je kondukter postupio propisno kad je
41 Isto, str. 45--46.
42 Isto, str. 46.
43 Deutsch, Haftungsrecht, str. 209.

546
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

dao signal za pokret. Putnik je tu`bom tra`io naknadu {tete od

preduze}a za saobra}aj. Uspeh tu`ioca zavisio je od toga da li je
kondukter naneo wemu {tetu protivpravno. Vrhovni zemaqski sud
je udovoqio tu`benom zahtevu, a veliko ve}e Saveznog vrhovnog
suda Nema~ke potvrdilo je tu presudu. Razlog: saobra}ajno predu-
ze}e snosi teret dokazivawa da je wegov kondukter postupio sag-
lasno propisima o saobra}aju, ali ono taj dokaz nije pru`ilo.44

D. ODNOS PROTIVPRAVNOSTI I KRIVICE

I. Funkcija pojma protivpravnosti

1. Pojam protivpravnosti shvata se kao ~isto normativni
pojam, koji odre|uje wegova funkcija u redovnim prilikama. Tako
se neka radwa ozna~ava ,,protivpravnom‘‘ ako s obzirom na wen
spoqa{ni izgled, bez obzira na unutra{wi odnos izvr{ioca,
protivre~i zapovesti ili zabrani pravnog poretka, i koju nije
trebalo izvr{iti. Ali, to je samo privremeni sud o nevaqanosti
konkretne radwe. Kona~an sud o woj nije mogu} bez vo|ewa ra~una
i o unutra{wem odno{aju izvr{ioca prema svome delu, tj o kri-
vici. Ostaje, naime, mogu}nost da radwa, iako je protivpravna,
bude ipak oprostiva. Ne samo kazna, nego, po pravilu, i naknada
{tete pretpostavqa i protivpravnost i krivicu.45 Sem toga, od
,,protivpravnog‘‘ napada dopu{tena je nu`na odbrana, a u gra|an-
skom pravu izvesna ovla{}ewa na odbranu i mogu}nost za{tite
putem tu`be sudu nadovezuju se jedino na protivpravne zahvate u
dr`avinu ili u pravnu sferu vlasnika. Prema tome, po BGB, pojam
protivpravnosti ispuwava odre|enu funkciju u sistemu za{tite
dobara.46
2. Funkcija negativne pravne kvalifikacije odre|enog po-
na{awa ili {ko|ewa ({to predstavqa osnovni sud vrednosti)
opa`a se preko pojma ,,protivpravnost‘‘. Jedino on (a ne pojam
krivice) odre|uju koje na~ine pona{awa i koje posledice po-
na{awa pravni poredak ne odobrava.47 Tamo gde protivpravnost
nedostaje, odgovornost po osnovu krivice ne dolazi u obzir makar
da su eti~ka na~ela prekr{ena. Na primer: Dovo|ewe konkurenta
lojalnom konkurencijom do fakti~kog ste~aja, zbog ~ega wegovi
radnici bivaju izlo`eni opasnosti da ostanu bez posla, mnogi
44 Navedeno po Deutsch-u, Unerlaubte Handlungen, Schadensersatz, und Schmerzens-
geld, str. 47-48.
45 Larenz, isto, str. 467.
46 Isto.
47 Oftinger/Stark, navedeno delo, str. 16.

547
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

qudi bi smatrali nemoralnim. Me|utim, sa stanovi{ta prava to

nije za osudu, i zato nema mesta deliktnoj odgovornosti. Samo ako
je ste~aj konkurenta izazvan namerno i ako su pri tom kori{}ene
metode kojima se vre|aju dobri obi~aji, nastaje obaveza da se
{teta nadoknadi.48 S druge strane, ako protivpravnost postoji,
du`nost naknade {tete mo`e nastati i bez kr{ewa eti~kih
na~ela. Na primer: Neko unese u [vajcarsku povre|enu `ivotiwu
i pri tom zaobi|e propisanu veterinarsku kontrolu. On `eli da
le~i `ivotiwu i da je neguje, {to se smatra moralnim ~inom. Ali,
on ipak postupa protivpravno i odgovoran je za eventualne {tetne
posledice {irewa kakve bolesti.49
3. Iz ovakvog promi{qawa {vajcarski pravnici }e zak-
qu~iti da pravni poredak zadr`ava za sebe odlu~uju}u re~ u
odnosu na osnovnu ocenu nekog pona{awa ili wegovog {ko|ewa.
Stoga, prema vladaju}em shvatawu, neodobravawe koje je povezano
sa krivicom ne mo`e se odnositi na osnovni sud vrednosti. Ako
neodobravawe pona{awa i {ko|ewa drugome proisti~e iz protiv-
pravnosti, bilo bi to ,,duplo {iveno‘‘ ako bi iz pojma krivice
sledovalo neko drugo, dopunsko neodobravawe.50 Izuzetak od toga
predstavqa jedino slu~aj kad pravni poredak ukazuje sam na dobre
obi~aje, kao {to je u~iweno u ~l. 41, stav 2 {vajcarskog Zakona o
obligacijama. Jer ako bi eti~ko neodobravawe bilo sastavni deo
pojma krivice, op{ta pravila o naknadi {tete jedva da bi imala
smisla.51 Neodobravawe ili zamerawe povezano sa krivicom vodi
samo ka pripisivawu {tetnog pona{awa, ali se ono ne odnosi na
osnovni sud vrednosti o tome pona{awu. Ono je ograni~eno na to
da iskqu~i odgovornost po ~lanu 41, stav 1 {vajcarskog Zakona o
obligacijama, ako nedostaje predvidqiva mogu}nost {ko|ewa koju
krivica pretpostavqa.52 Bez mogu}nosti te spoznaje -- krivice
nema. [ko|ewe koje nije predvidqivo ne vodi ka odgovornosti po
osnovu krivice. S druge strane, spoznaja ne mora obuhvatiti de-
taqe kauzalnog ishoda, ali {ko|ewe tre}em, kao posledica od-
re|enog pona{awa in concreto, treba da izgleda sigurno, verovatno
ili mogu}e.53
4. Krajwi je zakqu~ak da pojmovi ,,protivpravnost‘‘ i ,,kri-
vica‘‘ vr{e razli~ite funkcije u pravu koje se ti~e naknade
{tete. Krivica odlu~uje o tome da li stvarawe odre|enog uz-
ro~nog odnosa sa {tetom treba pripisati odre|enom licu; dok
48 Isto.
49 Isto.
50 Isto, str. 16 i 198.
51 Isto, str. 16.
52 Isto, str. 18.
53 Isto, str. 193.

548
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

protivpravnost odlu~uje o tome da li u slu~aju kad postoji osnov

odgovornosti kao {to je, na primer, krivica, iz toga proizlazi
odgovornost.54

II. Protivpravnost i krivica kao

koordiniraju}i pojmovi
1. Prema shvatawu nema~kih, {vajcarskih i austrijskih prav-
nika, protivpravnost i krivica ~ine koordiniraju}e pojmove, koji
se me|usobno dopuwavaju. Krivica u smislu gra|anskog prava po-
ima se kao ukorqivo pona{awe ~ovekovo, tj kao pona{awe koje
zaslu`uje prekor ili osudu. Ona se svodi na nedostatak voqe kod
izvr{ioca radwe, na kr{ewe pravnih obaveza usled nedovoqnog
upravqawa voqom ili pona{awem u skladu sa voqom.55 Pitawe
krivice se postavqa tek po{to se utvrdi da postoji protivprav-
nost, jer pravni poredak nema razlog da ukoreva nekoga ko se
pona{ao sasvim u skladu sa wime. Kratko re~eno, krivica pret-
postavqa protivpravno pona{awe. Jedino je krivica o{te}enog
mogu}a i bez protipravnosti, ali ona i nije krivica u pravom
(tehni~kom) smislu. Budu}i da ne postoji obaveza da se ne {kodi
vlastitim dobrima, zanemarivawe svojih interesa ne mo`e biti
protivpravno. Prava krivica je prekor zbog {ko|ewa drugome, a
ne samome sebi.56
2. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su protivpravnost i krivica
koordiniraju}i pojmovi, neki {vajcarski i nema~ki pravnici
protivpravnost ozna~avaju kao objektivnu stranu krivice, a kri-
vicu kao subjektivnu stranu protivpravnosti.57 Me|utim, koordi-
nacija ovih pojmova ne postoji u oblasti objektivne odgovornosti.
Stoga se postavilo pitawe da li je objektivna odgovornost uop{te
uslovqena protivpravno{}u {ko|ewa drugome. Austrijski prav-
nici na to pitawe odgovaraju negativno,58 dok nema~ki i {vajcar-
ski imaju o wemu razli~ita mi{qewa. Jedni smatraju da protiv-
pravnost kao prekor pravnog poretka mo`e da pogodi samo ~oveka,
jer jedino ~ovek, odnosno wegovo pona{awe podle`e pravu. Za
objektivnu odgovornost, koja se vezuje za opasne stvari i opasne
delatnosti, pitawe protivpravnosti je irelevantno. Protivprav-
nost je uslov odgovornosti samo za krivicu, bilo da se ona dokazuje
ili pretpostavqa. [teta i uzro~na veza dovoqni su uslovi objek-
tivne odgovornosti.59 Ovom gledi{tu suprotstavqaju se, me|utim,
54 Isto, str. 198 i 199.
55 Videti Fikentscher, navedeno delo, str. 278; Koziol, isto, str. 117; Oftin-
ger/Stark, isto, str. 190 i 192.
56 Koziol, isto, str. 234--235.
57 Oftinger, navedeno delo, str. 135.
58 Koziol, isto,str. 91.
59 Stark, Festschrift für Erwin Deutsch, str. 349.

549
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

oni nema~ki i {vajcarski pravnici koji smatraju da je odgovor-

nost bez krivice uslovqena tzv. Objektivnom protivprav-
no{}u.60 Oni svoj stav zasnivaju na gledi{tu po kome protivprav-
nost ne podrazumeva iskqu~ivo pona{awe koje je u neskladu sa
normom, nego i povredu pravnih dobara kao takvu.61

III. Krivica i svest o protivpravnosti

1. Me|u sporna pitawa o odnosu izme|u protivpravnosti i

krivice spada i pitawe da li krivica obuhvata svest o protiv-
pravnosti {tetnog rezultata. Drugim re~ima, ho}e li {tetnik
odgovarati po osnovu krivice u slu~aju kad predvidi {tetu kao
sigurnu ili mogu}u posledicu svoga pona{awa ali ne i wenu
protivpravnost? Ako ve} do|e do povrede norme pona{awa, tada
se postavqa pitawe mora li onaj ko je to u~inio znati za tu
povredu? Svest o protivpravnosti nedostaje, na primer, u slu~aju
kad {tetnik ne zna za novo pravilo saobra}aja pa zato izazove
{tetu, ili kad o{teti tu|u stvar misle}i da je ona wegova.62
2. Prakti~ni zna~aj ovog pitawa nije veliki, ali nije ni
zanemarqiv. Pravnici koji stoje na stanovi{tu da ukorqivost
~ini bitno obele`je pojma krivice skloni su da svest o protiv-
pravnosti tretiraju kao pretpostavku odgovornosti. Me|utim, to-
me gledi{tu upu}ene su ozbiqne primedbe. Tako je re~eno da bi
ukqu~ivawe svesti o protivpravnosti u pojam krivice iziskivalo
da o{te}eni doka`e i taj wen element. O{te}eni bi morao sno-
siti rizik {tetnikovog nepoznavawa prava. Ta~nije: on bi ostao
bez nadoknade u slu~aju kad nije u stawu da doka`e da je {tetnik
znao za protivpravnost svoga pona{awa i wegovih posledica, ili
da ih je barem smatrao mogu}im.63 Po~inilac {tete, pre svoga
dela treba da se obavesti o wegovom pravnom vrednovawu. Ako
neko, na primer, bude zakonito napadnut a sam taj napad pogra{no
smatra protivpravnim pa u tom uverewu po~ne da se brani i nanese
{tetu napada~u, tada kod wega nedostaje svest o protivpravnosti
vlastite radwe. Me|utim, zabluda ne iskqu~uje wegovu krivicu
niti protivpravnost wegove radwe, i zato je du`an da {tetu
nadoknadi.64 Stoga bi vaqalo zakqu~iti: spoznaja protivpravno-
sti nije nu`an sastojak krivice; zabluda o pravu ne osloba|a od
odgovornosti, ali osloba|a opravdana zabluda o razvoju stawa
stvari koje se mo`e o~ekivati.65
60 Oftinger, isto, str. 135.
61 Op{irnije o tome videti Stark, Festschrift für Erwin Deutsch, str. 350 i daqe.
62 Oftinger/Stark, isto, str. 196.
63 Isto, str. 197.
64 Isto.
65 Isto.

550
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

\. ZAKQU^AK

1. Nema~ki, {vajcarski i austrijski pravnici ubedqivo su

pokazali da protivpravnost i krivicu kao pojmove treba dvojiti,
jer oni imaju razli~ite uloge u pravu koje se ti~e krivi~ne i
gra|anske odgovornosti. Sud o protivpravnosti i sud o krivici,
uprkos wihovoj bliskosti, jesu ipak dva razli~ita suda. U gra|an-
skom pravu protivpravnost ozna~ava kr{ewe zakonskih, ugovornih
i moralnih du`nosti, {to je imalo za posledicu {tetu. Te du`no-
sti nisu i ne moraju biti posebno utvr|ene, nego vaqa polaziti
od op{te zabrane nano{ewa {tete drugome (neminem laedere). Tak-
va zabrana izri~ito je propisana u ~lanu 16 na{eg Zakona o
obligacionim odnosima: ,,Svako je du`an da se uzdr`i od postupka
kojim se mo`e drugom prouzrokovati {teta.‘‘ Kr{ewe te zabrane
nema karakter protivpravne radwe samo ukoliko je u~iweno pod
izuzetnim okolnostima koje protivpravnost iskqu~uju.
2. Krivica je unutra{wi odnos po~inioca {tete prema svo-
me delu. Ona pretpostavqa wegovu protivpravnu radwu, jer bez
takve radwe krivica nije mogu}a. [tavi{e, krivica se ne dade
druk~ije ni utvrditi osim preko protivpravne radwe. Ta~nije:
protivpravna radwa predstavqa indiciju krivice, wenu spoqa-
{wu manifestaciju. Me|utim, krivica se ne poistove}uje sa pro-
tivpravnom radwom, nego ~ini wenu nadgradwu. Ona je gre{ka u
voqi odre|enog lica, jer je ono dopustilo sebi pona{awe koje je
trebalo da izbegne i koje je moglo izbe}i. Krivica pretpostavqa
i sposobnost rasu|ivawa, dok protivpravnu radwu mo`e da izvr{i
i lice koje takvu sposobnost nema. Stoga, protivpravnost i kri-
vica su pojmovi koji se razlikuju ne samo u formalnom nego i u
materijalnom smislu.

Jakov Radi{i}*

UNLAWFULNESS AS A SEPARATE CONDITION FOR CIVIL

LIABILITY ACCORDING TO GERMAN, SWISS AND
AUSTRIAN LAWS

Summary

Jering was the first one to point out the difference between unlawful-
ness and fault, and it was in the mid--19th century. His teaching was soon
accepted by German, Swiss and Austrian jurists, but they also happened to

* Jakov Radi{i}, Ph. D., Full Professor of the University..

551
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

interpret it in different ways. However, those differences in interpretation are

of theoretical rather than practical value.
Further in the text there are given differing opinions on unlawfulness
in civil law, types of unlawfulness, relationships between various types of
unlawfulness, and bases for proving unlawfulness. A separate section of the
text is dedicated to the relationship between unlawfulness and fault. It is
specifically explained that unlawfulness and fault as notions have to be
differentiated, because they are different not only in formal, but material
sense as well. Their role in law regarding liability for damage is different.
Fault is decisive in determining whether the establishing of a causal relati-
onship with damage should be attributed to a certain individual. On the other
hand, unlawfulness is decisive in determining whether it leads to liability
when there are grounds for it, such as fault, for example. Hence, the
obligation to pay damages depends both on the unlawfulness of a harmful
act and the fault of the wrong-feasor, except in case of objective liability.
Key words: Unlawfulness. -- Fault -- Damage. -- Liability for damages.

Jakov Radi{i}*

L'ILLICEITE EN TANT QUE CONDITION

DE LA RESPONSABILITE CIVILE DANS LE DROIT
ALLEMAND, SUISSE ET AUTRICHIEN

Résumé
La distinction entre illicéité et faute a été relevée pour la première
fois par Ihering, et ce vers le milieu du XIXe siècle. Si sa doctrine a été
rapidement acceptée par les juristes allemands, suisses et autrichiens, ils l'ont
interprétée de différentes façons. Toutefois, ces différences ont une valeur
beaucoup plus théorique que pratique.
Dans la suite du texte l'auteur expose tout d'abord les différents points
de vue sur la notion d'illicéité en droit civil, les différents types d'illicéité,
le rapport d'une illicéité par rapport à une autre et le champ des preuves
établissant l'illicéité. Une partie de ce travail est consacrée en particulier au
rapport entre l'illicéité et la faute. On y trouve notamment une explication
de la nécessité de procéder à une distinction entre l'illicéité et la faute, en
tant que notions, car elles diffèrent aussi bien au sens formel que matériel.
En matière de droit qui concerne la responsabilité pour les dommages, elle
ont des rôles différents. C'est la faute qui décide si l'établissement d'un lien
de cause à effet avec le dommage doit être attribué à une personne concrè-

* Jakov Radi{i}, professeur de l'Université de Belgrade.

552
 J. Radi{i}, Protivpravnost kao uslov gra|anske odgovornosti (str. 539--553)

te, alors que l'illicéité décide, lorsqu'il existe un fondement de responsabilité,

comme c'est par exemple le cas de faute, si une responsabilité en découle.
Par conséquent, l'obligation de dommages-intérêts est conditionnée aussi bien
par l'illicéité de l'action préjudiciable, que par la culpabilité de son auteur, sa-
uf lorsqu'il s'agit d'une responsabilité objective.
Mots-clés: Illicéité. -- Faute. -- Dommage. -- Responsabilité pour les dommages.

Jakov Radi{i}*

RECHTSWIDRIGKEIT ALS BESONDERE VORAUSSETZUNG

DER SCHADENSERSATZPFLICHT NACH DEUTSCHEM,
SCHWEIZERISCHEM UND ÖSTERREICHISCHEM RECHT

Zusammenfassung

Auf den Unterschied zwischen Rechtswidrigkeit und Verschulden wies

zunächst Ihering hin, und zwar Mitte des 19. Jahrhunderts. Seine Lehre war
sehr bald von deutschen, schweizerischen und österreichischen Juristen an-
genommen, aber es zeigte sich bald, dass sie von ihnen auf unterschiedliche
Weise wird.
Im weiteren Text folgt zunächst die Darstellung verschiedener
Standpunkte hinsichtlich des Begriffs der Rechtswidrigkeit im Zivilrecht, der
Arten der Rechtswidrigkeit, des Verhältnisses einer Art der Rechtswidrigkeit
zu der anderen und des Beweisungsfeldes der Rechtswidrigkeit. Da wird
insbesondere die Auffassung ausgelegt, dass die Rechtswidrigkeit und das
Verschulden zu differenzieren sind, denn sie sind nicht nur im formellen,
sondern auch im materiellen Sinne unterschiedlich. Ihre Rolle im Recht, das
sich auf die Haftung für Schaden bezieht, ist unterschiedlich. Das Verschul-
den ist in dem Sinne ausschlaggebend, ob die Herstellung eines bestimmten
Kausalverhältnisses zum Schaden einer bestimmten Person zuzurechnen ist;
dagegen ist die Rechtswidrigkeit in dem Sinne ausschlaggebend, ob in dem
Fall, wenn die rechtliche Grundlage für Schuldfähigkeit wie z. B. das
Verschulden besteht, daraus auch die Haftung hervorgeht. Daher ist die
Schadensersatzverpflichtung durch Rechtswidrigkeit der schädlichen Han-
dlung und durch Verschulden des Täters bedingt, es sei denn, es handelt sich
um objektive Schuldfähigkeit.
Hauptwörter: Die Rechtswidrigkeit. -- Das Verschulden. -- Der Schaden. -- Die Haftung
für den Schaden.

* Jakov Radi{i}, Professor der Universität.

553