UDK 343.352:347.

776
343.531/.533.6
Predrag [uleji}*

KORUPCIJA SA STANOVI[TA
UGOVORNOG PRAVA
Borba za tr`i{te i dobijawe povoqnijih uslova kod zakqu~ivawa
ugovora ~esto navodi ugovorne partnere da pribegnu nedopu{tenim meto-
dama. One se obi~no sastoje u davawu prekomerne provizije, koja u stvari
predstavqa podmi}ivawe lica preko koga se posao dobija. U toj poslovnoj
operaciji dolazi do zasnivawa tri vrste pravnih odnosa: 1. ugovor izme|u
lica koje `eli da dobije posao i u tom ciqu daje odre|enu korist (mito)
i lica koje treba da uti~e na tre}e lice da takav ugovor zakqu~i (ugovor
o mitu); 2. ugovor izme|u podmi}iva~a i tre}eg lica koji je zakqu~en kao
rezultat, direktni ili indirektni, davawa mita (osnovni ugovor); i
3. pravni odnos izme|u podmi}enog lica i lica koje je zakqu~ilo osnovni
ugovor -- taj odnos mo`e biti ugovorni (zastupawe, posedovawe, komision,
ili neki drugi mandatni odnos), ili statusni (funkcioner, slu`benik,
ovla{}eni radnik i sl.).
Sa stanovi{ta gra|anskog prava, zakqu~ivawe ovakvih ugovora pred-
stavqa povredu nekih op{tih pravnih na~ela, u prvom redu na~ela savesno-
sti i po{tewa, kao i postupawe suprotno dobrim poslovnim obi~ajima,
ali tako|e i povredu nekih pozitivnopravnih propisa, pre svega odredaba
Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na zabludu i prevaru.
Kqu~ne re~i: Korupcija. -- Podmi}ivawe. -- Nemoralni ugovori. -- Zabluda.
-- Prevara. -- Zastupawe. -- Prekora~ewe ovla{}ewa.

Korupcija je, na`alost, fenomen savremenog sveta. Javqa se

u najrazli~itijim oblastima `ivota, javnog i privatnog, podjed-
nako u razvijenim i nerazvijenim zemqama. Dr`ave se ~ak rangi-
raju prema stepenu korupcije, pri ~emu na{a zemqa spada u visoko
rangirane, {to povla~i odre|ene posledice u odnosu na ugled
zemqe ali i na poslovne odnose sa svetom (na strana ulagawa, na
primer). Borba za tr`i{te i dobijawe povoqnijih uslova kod
zakqu~ivawa ugovora ~esto navodi ugovorne partnere da pribegnu
nedopu{tenim metodama. Oni se obi~no sastoje u davawu preko-
merne provizije, koja u stvari predstavqa podmi}ivawe lica pre-
ko koga se posao dobija. U toj poslovnoj operaciji dolazi do
zasnivawa tri vrste pravnih odnosa: 1. ugovor izme|u lica koje
`eli da dobije posao i u tom ciqu daje odre|enu korist (mito) i
lica koje treba da uti~e na tre}e lice da takav ugovor zakqu~i

* Dr Predrag [uleji}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

554
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

(ugovor o mitu); 2. ugovor izme|u podmi}iva~a i tre}eg lica koji

je zakqu~en kao rezultat, direktni ili indirektni, davawa mita
(osnovni ugovor); i 3. pravni odnos izme|u podmi}enog lica i lica
koje je zakqu~ilo osnovni ugovor -- taj odnos mo`e biti ugovorni
(zastupawe, posedovawe, komision, ili neki drugi mandatni od-
nos), ili statusni (funkcioner, slu`benik, ovla{}eni radnik i
sl.).
Zakqu~ivawe ovakvih ugovora predstavqa povredu nekih
op{tih pravnih na~ela, u prvom redu na~ela savesnosti i po{te-
wa, kao i postupawe suprotno dobrim poslovnim obi~ajima, ali
tako|e i povredu nekih pozitivnopravnih propisa, te stoga dolazi
pod sankcije nekoliko grana prava: krivi~nog, fiskalnog, prava
konkurencije (antimonopolskog prava), obligacionog prava. Na{a
pa`wa }e biti usmerena na posledice koje iz ugovora o mitu
proisti~u sa stanovi{ta obligacionog, ugovornog prava. Poku-
{a}emo da uo~imo elemente pojma ovog ugovornog odnosa, pravne
posledice koje nastaju izme|u u~esnika u ovim pravnim odnosima,
kao i mogu}a dejstva (tj. wihovu ni{tavost ili pravnosna`nost).

POJAM PODMI]IVAWA SA STANOVI[TA

GRA\ANSKOG PRAVA

Pojam korupcije (ugovora o mitu) nije lako definisati bu-

du}i da se ona pojavquje u veoma razli~itim oblicima (materi-
jalna ili nematerijalna davawa, kroz neke poznate pravne forme
ili tajno, uz vidqive ili skrivene ,,usluge‘‘ podmi}enog itd.), kao
i zbog toga {to se ~esto grani~i sa dopu{tenim, legalnim pos-
tupcima (na primer, kod provizije u ugovorima o mandatu).
Pisci koji su se latili ovog zadatka uglavnom uo~avaju
slede}e elemente pojma mita u ugovornim odnosima: davawe od-
re|ene koristi, tajnost, i kontraprestacija podmi}enog. To se
vidi, na primer, iz slede}ih definicija.
,,Mito predstavqa svaku korist koju podmi}iva~ nudi ili
se anga`uje da tajno dâ zastupniku tre}eg lica u ciqu da ga ovaj
favorizuje.‘‘1
,,Ugovor o podmi}ivawu predstavqa sporazum koji se odnosi
na davawe materijalne koristi namewene da uti~e na primaoca
mita da pribavi davaocu mita materijalnu korist u odnosima
izme|u davaoca mita i tre}eg lica; u principu, re~ je o odnosima
izme|u poslodavca i radnika.‘‘2
1 Pierre Tercier, ,,La corruption et le droit de contrats‘‘, Semaine Judiciaire 1999, II
225, p. 227.
2 J.-B. Zufferey--Werro, Le contrat contraire aux bonnes moeurs, thèse, Fribourg, 1988,
p. 282.

555
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

,,Podmi}ivawe je tajni ugovor koji se odnosi na davawe

nezaslu`ene materijalne koristi radniku tre}eg lica u ciqu da
ovaj uti~e na voqu tog tre}eg lica u korist davaoca.‘‘3
Primalac mita (podmi}eni) nije nu`no ugovorni predstav-
nik tre}eg lica (nalogoprimac u pravnom smislu re~i); on tako|e
mo`e biti i radnik tog lica (slu`benik), ili bilo koje drugo
lice koje mo`e imati uticaj na dono{ewe odluke tre}eg lica da
sa davaocem mita zakqu~i ugovor. Ono {to je bitno, me|utim, jeste
da moraju biti ispuwena tri uslova: (a) nezaslu`ena (nesrazmerna)
korist; (b) tajnost davawa; i (v) uticaj podmi}enog na zakqu~iva-
we posla u korist podmi}iva~a.
a) Mito se mo`e sastojati u materijalnoj ili nematerijalnoj
koristi bilo koje vrste. To mogu biti: novac (naj~e{}e), hartije
od vrednosti, zajam bez kamate, besplatni boravak ili putovawe,
upotreba automobila... itd. Ili pak besplatna reklama ili
podr{ka u medijima. Me|utim, bitno je da sva ta davawa ili
~iwewa ne predstavqaju odgovaraju}u protivprestaciju u~iwenim
uslugama od strane primaoca, kao na primer: uobi~ajenu proviziju
za izvr{eni nalog.4 Sa druge strane, potrebno je da su pomenuta
davawa u~iwena u korist primaoca mita, bilo direktno ili in-
direktno. I tu mogu nastati te{ko}e dokazivawa ako je korist
data tre}em licu ~iju je vezu sa podmi}enim te{ko ustanoviti.
b) Davawe koristi podmi}enom treba da je u~iweno u tajno-
sti. Tre}a strana koja je zakqu~ila ugovor sa davaocem mita o
tome ne sme da bude obave{tena. To se posebno odnosi na slu~aj
kada ovla{}eno lice (direktor, na primer) zakqu~uje ugovor u
ime svog preduze}a, i kada druga strana nudi (daje) poklon u vidu
nekog skupog predmeta (u stvari mito) da bi preduze}e privolela
da posao zakqu~i. Ako ugovorna strana (preduze}e) zna da je wen
predstavnik primio ponu|enu korist, onda je to isto kao da ju je
i sama primila, pa ne mo`e biti re~ o mitu u smislu u kome
raspravqamo (nego o nekoj vrsti rabata na protivprestaciju). Tek
u slu~aju kada ugovorna strana nije znala za datu korist, mo`e se
govoriti o mitu. Zbog toga neki pisci smatraju da je skrivenost
davawa koristi centralni element pojma mita, od koga zavise i
ostali elementi.5 On osvetqava nameru u~esnika da ~ine ne{to
3 A. Heritier, Les pots-de-vin, Georg, Genève, 1981, p. 103.
4 Nekada se sud, ili arbitra`a, mo`e na}i u delikatnom polo`aju pri
ispitivawu opravdanosti davawa primaocu mita: u jednom slu~aju posrednik u
poslu je primio 1.000 DM, ali je tu`ena strana isticala da je vrednost samog
posla zakqu~enog uz wegovu asistenciju iznosila 50.000 DM, a da je na odgovara-
ju}em tr`i{tu te vrste robe bila uobi~ajena provizija od 2%. Tu`iocu je ostalo
samo da dokazuje da on o toj proviziji nije ni{ta znao, to jest, da je ta ~iwenica
od wega namerno skrivana.
5 Heritier, op. cit., p. 12.

556
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

nedozvoqeno u korist davaoca mita a na {tetu druge ugovorne

strane. Me|utim, o mi{qewu istih autora, ako ugovornici ne
skrivaju da je data korist u~iwena u ciqu zakqu~ivawa osnovnog
ugovora, ili su od po~etka indiferentni u pogledu toga da li }e
tre}e lice za to saznati, onda se ne mo`e prihvatiti da je posto-
jalo podmi}ivawe. Smatramo da ovakav zakqu~ak vodi velikim
te{ko}ama kod dokazivawa postojawa mita, jer }e u~esnici pod-
mi}ivawa ~esto dokazivati da je izme|u wih zakqu~en legalan
ugovor o posredovawu (agenturi, komisionu i sl.), da je o tome
mogao svako da sazna, itd., ~ak i u situacijama kada je davawe mita
o~igledno bilo sakriveno od strane koja je pod uticajem pod-
mi}enog zakqu~ila ugovor u kome je davalac mita bio favorizo-
van.6
v) Uticaj primaoca mita sastoji se u wegovom postupawu u
korist davaoca mita, u povredi interesa saugovornika u nekom
~iwewu ili propu{tawu. ^iwewe u korist podmi}iva~a mo`e
predstavqati navo|ewe partnera da zakqu~i sa wim ugovor ili
da ga zakqu~i pod nepovoqnim uslovima. Wegovo pasivno dr`awe
postoji, na primer, kada ne izvr{i kontrolu primqene robe, ili
ne ulo`i potrebne prigovore. ,,Usluga‘‘ primaoca mita mo`e biti
kamuflirana kao neka uobi~ajena ugovorna obaveza, kao davawe
obave{tewa, saveta, posredovawe... Od toga treba razlikovati
obi~an gest uslu`nosti bez namere ostvarivawa uticaja ({to je,
opet, mogu}nost la`nog predstavqawa da postoji mito). Bitno je,
me|utim, da je krajwi efekat delatnosti (uticaja) primaoca mita,
kao posledica wegovog pona{awa, zakqu~ewe osnovnog ugovora,
drugim re~ima, da bez takvog uticaja podmi}enog tre}a strana ne
bi zakqu~ila ugovor sa davaocem mita (ili bi to u~inila pod
povoqnijim uslovima).

DEJSTVA UGOVORA O DAVAWU MITA

Ugovor o davawu mita, prema op{tem shvatawu, dolazi u red

ni{tavih ugovora. Najpre zbog povrede op{tih na~ela ugovornog
prava, na~ela o prekora~ewu granica autonomije voqe i savesno-
sti i po{tewa u zasnivawu i ostvarivawu obligacionih odnosa
6 U me|unarodnoj arbitra`noj praksi poznati su slu~ajevi u kojima jedno
lice primaju}i mito istupa istovremeno u svojstvu posrednika za jednu stranu i
zastupnika (ili komisionara) za drugu stranu, pri ~emu se nalazi u konfliktu
interesa. Strana koja sa davaocem mita zakqu~uje ugovor obi~no ne zna da je wegov
posrednik ili zastupnik, ili komisionar, primio mito od druge ugovorne strane.
Tu je ~iwenicu, me|utim, te{ko dokazati s obzirom da se davawe mita obi~no
prikazuje kao dopu{teno davawe u jednom dozvoqenom ugovoru koji nije bio
skrivan od druge strane, kao i da nije postojala obaveza davaoca mita da o tome
obavesti drugu stranu.

557
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

(~l. 10 i 12 Zakona o obligacionim odnosima). Zatim, zbog povrede

norme o ugovorima protivnim prinudnim propisima, javnom po-
retku ili dobrim obi~ajima (~lan 103 ZOO). Ugovor o davawu
mita je nemoralan ugovor i kao takav ni{tav sa svim posledicama
ni{tavosti.
Na ni{tavost, po slu`benoj du`nosti, mo`e da se pozove i
sud. To se mo`e, na primer, dogoditi kada se u sporu povodom
izvr{ewa osnovnog ugovora ustanovi da je wegovom zakqu~ivawu
prethodio ugovor o davawu mita. Ugovor o mitu, me|utim, obi~no
biva otkriven kada jedna strana u ugovoru poku{a da izbegne svoju
obavezu pozivaju}i se na nedopu{tenost takvog ugovarawa. To mogu
u~initi obe strane. Korisnik prikrivene naknade (mita) mo`e
postaviti zahtev za pla}awe ugovorenog iznosa (koji tada prestaje
da bude prikriven) jer ima interes da doka`e kako u spornom
ugovoru nema ni~eg nedozvoqenog. (U nekim slu~ajevima strana
koja zahteva ispuwewe takvog ugovora dokazuje da je prema prili-
kama u datoj sredini bilo uobi~ajeno da se ugovor zakqu~uje na
takav na~in jer, u suprotnom, ne bi bilo mogu}e dobiti posao.)7
U drugom slu~aju, du`nik davalac mita se pojavquje u ulozi tu`io-
ca, obi~no onda kada zakqu~eni posao nije doveo do o~ekivanih
rezultata. U oba slu~aja sve se odigrava na planu dokaza: sudija
(arbitar) mora da istra`uje stvarnu voqu ugovornih strana, ~esto
na osnovu odre|enih pretpostavki, jer mu to iz teksta ugovora
ne}e biti dovoqno jasno. Pretpostavke za postojawe podmi}ivawa
obi~no su visina i na~in obra~una provizije (nije uobi~ajeno npr.
da se na ime naknade za davawe saveta ili konsultacije daje
procenat od vrednosti zakqu~enog posla; provizija nesrazmerna
vrednosti ugovorne obaveze ili suprotna obi~ajima izaziva sumwu
da jedan wen deo ide na podmi}ivawe.
Od zna~aja je i odredba Zakona o obligacionim odnosima
(poznata, ina~e, i u uporednom pravu), po kojoj ni{tavost neke
odredbe ugovora ne povla~i ni{tavost i samog ugovora, ako on
mo`e opstati bez ni{tave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov
ugovora, ni odlu~uju}a pobuda zbog koje je ugovor zakqu~en (~lan
105, st. 1 ZOO). Shodno ovom pravilu, ugovor o mitu bio bi ni{tav
samo ako bi obe strane prihvatile nemoralan i nedozvoqen ciq
ugovora. U tome le`i opasnost prikrivawa postojawa mita, jer
jedna strana, obi~no davalac mita, mo`e da dokazuje kako je zak-
7 Arbitra`ni sud Me|unarodne trgovinske komore u Parizu u jednoj pre-
sudi konstatuje slede}e: ,,Za vreme peronisti~kog re`ima u Argentini, svako ko
je `eleo da zakqu~i posao bio je suo~en sa pitawem podmi}ivawa; praksa provi-
zija koje se pla}aju licima koja mogu da uti~u ili da odlu~uju o dozvolama za
zakqu~ivawe javnih ugovora bila je prihva}ena i tolerisana u tom periodu.‘‘ A.
El Kosheri et P. Leboulanger, ,,L'arbitrage face à la corruption et au trafic d'influence‘‘, Revue
de l'arbitrage, 1984, p. 3.

558
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

qu~ila ugovor sa primaocem mita (na primer, ugovor o posredo-

vawu) ne znaju}i da je primalac mita bio u ugovornom odnosu sa
tre}om stranom i da se zbog toga nalazio u konfliktu interesa
(na primer, zastupnik za jednu stranu i posrednik ili komisionar
za drugu). Ipak retko }e biti da je samo jedna strana nesavesna.
Pravilo je da su obe strane (davalac i primalac mita) bile nesa-
vesne. U toj hipotezi treba razmatrati pitawe dejstva ni{tavosti.
Osnovno pravilo kod ni{tavih ugovora jeste da oni ne pro-
izvode pravna dejstva. To se odnosi kako na izvr{ewe ugovorne
~inidbe tako i na povra}aj datog. U slu~aju mita, me|utim, kod
restitucije datog zna~ajnu ulogu ima pravilo Nemo auditur turpitu-
dinem suam allegans. Ako je ugovor ni{tav zbog toga {to je protivan
prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima, sud
mo`e odbiti zahtev nesavesne strane za vra}awe onog {to je drugoj
strani dala, a mo`e odlu~iti da druga strana ono {to je primila
po osnovu zabrawenog ugovora preda op{tini (~lan 104, st. 2
ZOO). Na{ zakon daje sudu odre|ene kriterijume: sud vodi ra~una
o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o zna~aju ugro`enog
dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatawima.
U svakom slu~aju treba biti obazriv kod primene pravila
Nemo auditur... da se ono ne bi izvrglo u ne{to drugo -- na primer,
u neku vrstu automatske konfiskacije.8
Nesavesni ugovornik se u principu ne mo`e pozivati na
ni{tavost ugovora da bi zahtevao izvr{ewe istog ili povra}aj
datog. Sud, me|utim, rukovode}i se pomenutim kriterijumima, mo-
`e u konkretnom slu~aju, prema sopstvenoj proceni, da ne primeni
pravilo o oduzimawu predmeta prestacije (odnosno gubitku prava
da se tra`i povra}aj datog). Stoga se u doktrini ukazuje na to da
odnos izme|u pravila o povra}aju u pre|a{we stawe i pravila o
oduzimawu predmeta prestacije u korist op{tine ne bi trebalo
shvatiti ni kao pravilo ni kao izuzetak -- oduzimawe predmeta
prestacije predstavqa samo jednu mogu}u sankciju ugovora, ali i
sankciju za ~iju primenu je potrebno da se ispune zakonom pred-
vi|eni uslovi.

DEJSTVA UGOVORA ZAKQU^ENOG POD

UTICAJEM PODMI]IVAWA

Ugovor koji podmi}iva~ zakqu~i sa tre}im licem, radi ~ega

je podmi}enom dao neku korist (mito), tzv. osnovni ugovor, kao
takav nije ni{tav. Ipak, iako ovaj ugovor u principu zasniva
8 Dr S. Perovi}, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, 1995, kwiga
I, str. 217.

559
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

pravna dejstva, pod odre|enim okolnostima wegova punova`nost

mo`e biti dovedena u pitawe. Ugovorna strana koja otkrije da je
ugovor kome je pristupila zakqu~en uz podmi}ivawe nekog od
wegovih zastupnika ili radnika, ili nekog tre}eg lica, mo`e se
pozvati na pravila obligacionog prava kojima se reguli{u pita-
wa zablude i/ili prevare. Ukoliko ugovor iz tih razloga bude
poni{ten, pitawe povra}aja datog raspravqa se u okviru insti-
tuta oboga}ewa bez osnova. Pored toga, savesna strana ima pravo
na naknadu {tete.
Ako se pitawe punova`nosti osnovnog ugovora dovodi u
pitawe iz razloga zablude ili prevare, onda je, za razliku od
ugovora o podmi}ivawu, u pitawu ru{qivost pravnog posla, {to
zna~i da ugovor nije ni{tav sam po sebi, ve} strana koja je u
zabludi, ili je ugovor zakqu~ila pod prevarom, mo`e zahtevati
wegovo poni{tewe u odre|enom roku, i to samo ako je pri zak-
qu~ewu ugovora postupala sa pa`wom koja se u prometu zahteva.
Ovaj posledwi uslov ima poseban zna~aj kod ugovora zakqu~enog
kao posledica podmi}ivawa. Naime, budu}i da je ugovor o pod-
mi}ivawu nezakonit i nemoralan pravni posao, posledice koje
proizlaze iz wegove ni{tavosti ne mogu se kasnije ispravqati.
Jer, kada se steknu konstitutivni elementi pojma podmi}ivawa,
kasniji prestanak postojawa nekog od wih ne mo`e dovesti do
punova`nosti tog ugovora. Ali se posledice tako|e odnose i na
osnovni ugovor. To se posebno odnosi na element tajnosti davawa
neke koristi podmi}enom. Otuda, ako poslodavac primaoca mita,
na primer, kasnije sazna za te okolnosti i mo`da odobri postupak
podmi}enog, ne mo`e se pozivati na neva`nost ili nepostojawe
ugovora koji je on zakqu~io sa podmi}iva~em. To bi zna~ilo zlou-
potrebu prava od strane poslodavca, jer ako on prihvata korupciju,
treba tako|e da prihvati i wene efekte, direktne ili indirektne.9
Posebno }emo razmotriti pitawe zablude i pitawe prevare.

ZABLUDA

Da bi zabluda dovela do poni{tewa ugovora, ona mora da

bude bitna, a zabluda je bitna prema na{em Zakonu o obligacio-
nim odnosima onda kada se odnosi na bitna svojstva predmeta, na
lice sa kojim se zakqu~uje ugovor (ako se zakqu~uje s obzirom na
to lice), kao i na okolnosti koje se po obi~ajima u prometu ili
po nameri stranaka smatraju odlu~nim, a strana koja je u zabludi
ne bi ina~e zakqu~ila ugovor takve sadr`ine (~lan 61 ZOO).
9 Heritier, op. cit., p. 110.

560
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

Za poni{tewe ugovora zbog zablude potrebno je da strana

koja se poziva na zabludu ne bi zakqu~ila ugovor takve sadr`ine
da je znala za pravo stawe stvari. U slu~aju koji razmatramo treba
znati odgovor na pitawe da li bi lice koje se poziva na zabludu
zakqu~ilo ugovor da je znalo za postojawe podmi}ivawa.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi zabluda se smatra bit-
nom, izme|u ostalog, ako se odnosi na okolnosti koje se prema
obi~ajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlu~uju}im.
Ako se po|e od pretpostavke da savesna ugovorna strana pristupa
zakqu~ewu ugovora slobodno, bez ikakvog uticaja, da bi do{lo do
primene odredbe ~l. 61 ZOO, potrebno je da se steknu slede}a tri
uslova: 1. po shvatawu savesne strane, nepostojawe podmi}ivawa
je bitno za zakqu~ewe ugovora (subjektivni uslov); 2. nepostojawe
podmi}ivawa je ~iwenica koja objektivno sa stanovi{ta dobrih
poslovnih obi~aja u prometu predstavqa uslov za zakqu~ewe ugo-
vora (objektivan uslov); i 3. nesavesna strana (davalac mita) znao
je, ili je morao da zna, da je za savesnu stranu podmi}ivawe bilo
neprihvatqivo.
1. Za ispuwewe prvog uslova bitno je da li je strana u
zabludi smatrala u momentu zakqu~ivawa ugovora da je podmi}iva-
we od bitnog zna~aja za pristupawe ugovoru. Bitno je weno (li~no)
shvatawe o tom uslovu, iako je op{teprihva}eno da pri zakqu~iva-
wu ugovora strane moraju da postupaju savesno i pridr`avaju}i se
pravila lojalne utakmice. Ipak, mogu postojati slu~ajevi u kojima
ugovorna strana ne mo`e da doka`e ovaj subjektivni uslov (na
primer, ako je prihvatila mito kroz neku drugu transakciju).
2. Zabluda mora da se odnosi na ~iwenice koje objektivno
mogu da se smatraju kao uslov za zakqu~ewe ugovora. Drugim re-
~ima, predmet zablude se mo`e smatrati kao conditio sine qua non
ugovora sa stanovi{ta pravila po{tewa i savesnosti u poslovnom
prometu.
3. ^iwenica da je podmi}ivawe po definiciji skriveno od
strane koja se navodi da zakqu~i ugovor s davaocem mita, govori
o tome da je podmi}iva~ bio svestan da je za drugu ugovornu stranu
podmi}ivawe od bitnog zna~aja. [to daqe zna~i: u slu~aju kada
davalac mita nije skrivao davawe odre|ene koristi podmi}enom,
ovaj uslov je te{ko dokazati.

Ova pravila, primewena na jednom konkretnom slu~aju (iz arbitra`ne

prakse pisca ovih redova), koji nije redak u poslovnoj praksi, mogu ovako da
izgledaju: Doma}a firma je zakqu~ila ugovor o kupovini opreme od stranog
proizvo|a~a, preko druge doma}e spoqnotrgovinske firme koja je istupala
u svojstvu komisionara. Ispostavilo se kasnije, u sporu izme|u doma}eg kupca
i stranog proizvo|a~a, da je doma}a spoqnotrgovinska firma i sa stranim
proizvo|a~em tako|e zakqu~ila ugovor o posredovawu za zakqu~ewe istog

561
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

ugovora (uz veliku proviziju), o ~emu kupac nije ni{ta znao. Kupac je u sporu
sa prodavcem dokazivao da je prodavac podmitio posrednika, da je to od wega
skrivano, kao i da on nikada ne bi zakqu~io sporni ugovor pod uslovima po
kojim je zakqu~en da je znao za odnos izme|u prodavca i posrednika. (Uslovi
ugovora su zaista bili neuobi~ajeni: isplata cene unapred -- {to indicira
interes posrednika da odmah dobije proviziju koja je bila u procentu od
napla}ene cene.) Me|utim, me|unarodna arbitra`a koja je re{avala ovaj spor
nije prihvatila tezu tu`ioca-kupca o postojawu podmi}ivawa, jer je smatrala
da ugovor o posredovawu, zakqu~en izme|u prodavca i posrednika nije bio
skrivan (nije postojala obaveza prodavca da kupca o tome obave{tava), da je
provizija bila prema stawu na tr`i{tu te vrste robe uobi~ajena (2% -- {to
je u konkretnom slu~aju iznosilo 1.000.000 DM) i da je provizija legalno
upla}ena na ra~un posrednika. Arbitra`ni sud je problem prebacio na
odnose izme|u dve firme, to jest, na odnose izme|u doma}eg kupca i wegovog
komisionara -- u kojima treba utvrditi da li je komisionar postupao suprot-
no interesima svog nalogodavca.

PREVARA

Prevara se sastoji u izazivawu ili odr`avawu zablude kod

druge ugovorne strane u nameri da se ona time navede na zak-
qu~ewe ugovora (~lan 65 Zakona o obligacionim odnosima). Stra-
na koja je prevarom navedena da zakqu~i ugovor nije wime vezana,
~ak ni ako wena zabluda nije bitna. Ali, strana koja zakqu~i
ugovor prevarom tre}eg lica ostaje u obavezi, osim ako je druga
ugovorna strana znala ili je trebalo da zna za prevaru u momentu
zakqu~ewa ugovora.
Da bi ova pravila proizvela dejstva, potrebno je da se steknu
slede}i uslovi: 1. prevarno postupawe jedne strane; 2. namerno
preduzete prevarne radwe; 3. uzro~na veza izme|u prevarnih radwi
i zakqu~ewa ugovora.
1. Prevarno pona{awe se mo`e sastojati u la`nom preds-
tavqawu ili u skrivawu ~iwenica od zna~aja za zakqu~ivawe
ugovora. Re~ je, dakle, o ~iwenicama a ne o mi{qewima ili
procenama. ^iwenice se mogu odnositi na spoqne elemente (na
primer, svojstva predmeta, solventnost ugovornika) ili na unut-
ra{we elemente (na primer, namera stranke da plati cenu, ili
izvr{i neku drugu ~inidbu).
Prevara mo`e biti u~iwena na dva na~ina: aktivno ili
pasivno. U prvom slu~aju saugovornik je prevaren la`nim prika-
zivawem (izvrtawem) ~iwenica, a u drugom slu~aju, re~ je o pri-
krivawu pravih ~iwenica od druge ugovorne strane u situaciji
kada postoji du`nost da se ~iwenice otkriju (prika`u) saglasno
na~elu savesnosti i po{tewa. Podmi}ivawe, prema ovim kriteri-

562
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

jumima, dolazi u red pasivnog postupawa, po{to podmi}iva~ pro-

sto skriva davawe mita, bez nekog pogre{nog predstavqawa ~iwe-
nica.
Posebno je delikatno re{avawe pitawa ako je primalac
mita lice u pravnom odnosu sa ugovornom stranom koja se poziva
na prevaru. To mo`e biti radni odnos (radnik ili slu`benik),
ili ugovorni odnos (ugovor o zastupawu). O tome postoje raz-
li~ita mi{qewa. Po mi{qewu jednih, zahtev za poni{taj ugovora
treba odbiti, iz razloga {to znawe (savesnost) radnika (slu`be-
nika) pravnog lica o podmi}ivawu treba pripisati samom prav-
nom licu, jer se polazi od pretpostavke da je ono znalo za pod-
mi}ivawe. Po drugima, me|utim, ne mo`e se po}i od fikcije da
se znawe radnika preduze}a pripisuje samom preduze}u, posebno u
situaciji kad je ono pretrpelo {tetu, jer bi to zna~ilo da je
preduze}e unapred svesno prihvatilo da trpi {tetu.
U slu~aju kada je re~ o dejstvima radwi zastupnika koji
istupa u ime nalogodavca, prema op{tim pravilima o zastupawu,
radwe zastupnika u okviru ovla{}ewa obavezuju zastupanog (~l.
85 ZOO). Zastupani nije u obavezi samo onda kad zastupnik pos-
tupa bez ovla{}ewa ili kada prekora~i ovla{}ewa. Po nekima,
zastupani nije u obavezi ni onda kad zastupnik postupa mala fide
u poslovima koji su mu povereni. U svim ugovorima u kojima
postoji pravni odnos naloga (obavqawe radwi u ime nalogodavca),
kao {to su trgovinsko zastupawe, posredovawe, smatra se da se
znawe i postupci zastupnika pripisuju principalu, bilo da je on
neposredno za wih znao (prihvatio), ili da se pretpostavqa da je
za wih znao (tzv. izvedeno znawe, engl. constructive knowledge). U
nekim pravima prihvata se da u odre|enim slu~ajevima zastupnik
obavezuje principala i kada postupa bez ovla{}ewa -- on tada ima
,,prividno ovla{}ewe‘‘ (,,apparent authority‘‘).10 Ova pravila proiz-
laze iz namere da se za{tite savesna tre}a lica u pravnom pro-
metu. Prema ovoj doktrini ,,prividnog ovla{}ewa‘‘, potrebno je
da dva zahteva budu ispuwena: (1) da ,,zastupnik‘‘ postupa kao da
ima ovla{}ewe za zastupawe; (2) da druga strana, ,,principal‘‘,
stvara privid postojawa ovla{}ewa, ili je svestan postupawa
,,agenta‘‘ i dopu{ta da ovaj stvara takav privid. Ova doktrina,
me|utim, mo`e prouzrokovati nepovoqne posledice za ,,zastupa-
10 U {vajcarskom Zakoniku o obligacijama (~l. 34, st. 3) predvi|eno je:
,,Kada je zastupano lice izri~ito ili pre}utno objavilo ovla{}ewe koje je izdalo,
prema tre}im savesnim licima mo`e isticati potpun ili delimi~an opoziv samo
ako im je opoziv saop{tilo.‘‘ Oslawaju}i se na ovaj tekst, {vajcarski Vrhovni
sud je zakqu~io da postoji zastupni~ki odnos kada jedno lice stvara (ili dopu{ta
da wegov ,,agent‘‘ stvara) privid zastupni~kog odnosa, tako da, u odnosu na savesna
lica, principal trpi sve posledice zastupni~kog odnosa iako nikada nije dao
ovla{}ewe za zastupawe tom ,,agentu‘‘. -- Engel, Traité des obligations en droit suisse,
2e ed., Berne 1997, p. 383. Supreme Court decision ATF 53 III 171, p. 175.

563
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

nog‘‘ ako mu se jednim {irim tuma~ewem pripi{e stvarawe ,,pri-

vida‘‘ ili wegovo prihvatawe.
U kontekstu ovih razmatrawa posebno je zna~ajna obaveza
ugovorne strane da obavesti drugu ugovornu stranu o bitnim ~iwe-
nicama za zakqu~ivawe ugovora. Postojawe ove obaveze zavisi od
slu~aja -- ona mo`e biti zakonska, ugovorena ili prosto mo`e
postojati na osnovu op{tih principa savesnosti i po{tewa u
prometu.
Obaveza obave{tavawa (informisawa) uvek postoji kada
strana koja ~ini prevaru zna da je saugovornik u zabludi i da zbog
toga ne bi zakqu~io ugovor da je znao za pravo stawe stvari. No,
i van toga, doma{aj i sadr`ina obaveze obave{tavawa zavisi od
tipa ugovora i me|usobnih odnosa ugovornika. Tako, na primer, u
nekim ugovorima postoji posebno nagla{ena obaveza obave{tava-
wa nalogodavca (kod ugovora o zastupawu, ~lan 797, st. 3 ZOO; kod
ugovora o posredovawu, ~lan 819 ZOO; kod ugovora o organizovawu
putovawa, ~lan 864 ZOO; kod ugovora o osigurawu, ~l. 907, 914).
Neki pisci smatraju da isto tako {iroka obaveza obave{tavawa
postoji i kod ugovora u kojima je jedna strana u slabijem ekonom-
skom polo`aju.
2. Prevara treba da bude u~iwena u nameri da se druga strana
navede na zakqu~ewe ugovora. Bez tog elementa ne mo`e se govo-
riti o prevari u smislu ~lana 65 Zakona o obligacionim odnosi-
ma. Ako (u primeru koji smo ranije navodili) ugovorna strana,
prodavac, zakqu~i ugovor o posredovawu i doka`e da provizija
data posredniku nije skrivana od kupca (i da je ona ~ak verovala
da je to kupcu poznato), te{ko se mo`e tuma~iti da je prilikom
zakqu~ivawa ugovora o posredovawu postojala wena namera da
putem prevare zakqu~i ugovor sa kupcem.
3. Tre}i uslov za postojawe prevare u smislu zakona sastoji
se u uzro~noj vezi izme|u prevarnog pona{awa i zakqu~ewa ospo-
ravanog ugovora. Prevarena strana, dakle, ne bi zakqu~ila ugovor
da nije bilo prevare. Drugim re~ima, prevara je razlog zbog koga
je strana zakqu~ila ugovor. Nema zna~aja prevara ako bi i bez we
ugovor bio zakqu~en. Isto je i u slu~aju kada je prevarena strana
otkrila prevaru pre ili u vreme zakqu~ewa ugovora i u{la u
ugovor bez obzira na to. Prevara je od zna~aja samo onda kada
prevarena strana ne bi zakqu~ila ugovor (dolus causam dans), ili
bi ga zakqu~ila pod drugim uslovima (dolus incidens).

TERET DOKAZIVAWA

Prema op{tim pravilima procesnog prava, na tu`iocu je da

doka`e ~iwenice na kojima zasniva svoj tu`beni zahtev. Sa druge

564
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

strane, tu`eni dokazuje ~iwenice na kojima zasniva svoju odbranu

od tu`benog zahteva.
Na tu`iocu je, dakle, da doka`e postojawe podmi}ivawa,
bitnu zabludu ili prevaru, ako na wima zasniva svoj zahtev za
poni{tewe ugovora. Drugim re~ima, tu`ilac mora da doka`e: da
je davalac mita dao primaocu mita odre|enu nezaslu`enu korist
u ciqu navo|ewa tu`ioca da sa davaocem mita zakqu~i ugovor; da
su obe strane to skrivale od wega; da je podmi}eni uticao na
tu`ioca da zakqu~i ugovor sa davaocem mita; i da on, u slu~aju da
je znao za podmi}ivawe, ne bi zakqu~io ugovor, ili bi ga zakqu~io
pod drugim uslovima.

Predrag [uleji}*

CORRUPTION FROM THE CONTRACT LAW VIEWPOINT

Summary

Corruption in the form of a contract of bribe appears in very different

forms (material or non-material rewards, given through some known legal
forms or secretly, followed by visible or invisible favours by the bribed
person, etc.), and it is frequently bordering with the allowed legal acts (e.g.
mandate contract commission).The key elements of the notion of bribery in
contracts are: 1. Giving certain valuable consideration in exchange for
favouring the briber; 2. Secrecy of the act of giving a reward; 3. Counter-
prestation (influence) of the bribed in view of concluding a contract in favour
of the briber.
A contract of bribe is an immoral contract and, as such, it is void
with all implied consequences. Nullity can be officially referred to by the
court itself. Speaking about consequences of the nullity of a contract due to
bribery, the rule of Nemo auditur turpitudinem suam allegans has an impor-
tant role for the restitution of the reward given.
The contract concluded between the briber and a third party, for which
the bribed person had been given a reward (bribe), i.e. the so-called basic
contract is not void. However, its validity can be questioned in certain
circumstances. When the other contracting party finds out that the contract
it concluded was achieved due to the bribing of its representative or emplo-
yee, or a third party, it may refer to the Code of Obligations governing
mistake or fraud. If the contract is rendered void due to those reasons, the

* Predrag [uleji}, Ph.D., Full Professor of the Faculty of Law in Belgrade.

565
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

return of the given reward is discussed in accordance with the law of unjust
enrichment. Moreover, the party acting in good faith is entitled to damages.
Key words: Corruption. -- Bribery. -- Immoral contracts. -- Mistake. -- Fraud. -- Agency.
-- Ultra vires act.

Predrag [uleji}*

LE DROIT CONTRACTUEL ET LA CORRUPTION

Résumé

La corruption sous forme de contrat de cadeaux de corruption apparaît

sous des formes très différentes (prestations matérielles ou immatérielles,
sous des formes juridiques connues ou en secret, accompagnée de ,, servi-
ces ‘‘ dissimulés ou visibles de la personne corrompue, etc.) et s'inscrit
souvent dans la limite de ce qui est considéré comme licite et légal (par
exemple, le versement d'une provision lors de contrats sur le mandat). Les
éléments essentiels de la notion de cadeaux de corruption dans les rapports
contractuels sont: 1. l'octroi d'un certain bénéfice visant pour son donateur
à obtenir certaines faveurs; 2. le caractère secret de cette donation; et 3. la
contreprestation (influence) assurée par la personne corrompue lors de la
conclusion d'un travail en faveur du corrupteur.
Le contrat sur donation de cadeaux de corruption est un contrat amoral
et en tant que tel nul, avec toutes les conséquences de la nullité. Un tribunal
peut d'office alléguer, lui aussi, la nullité. Lorsqu'il s'agit des conséquences
de la nullité en cas de cadeaux de corruption lors de la restitution de la
prestation, un role important revient au principe Nemo auditur turpitudinem
suam allegans.
Le contrat qu'un corrupteur conclu avec une tierce personne, à l'origine
duquel la personne corrompue s'est vu offrir un certain bénéfice (cadeaux de
corruption), c'est-à-dire le contrat de base, n'est pas nul en tant que tel.
Toutefois, sous certaines conditions, sa validité peut être remise en question.
La partie contractante qui découvre que la conclusion d'un contrat auquel
elle a souscrit a fait l'objet d'une corruption d'un de ses représentants ou
employés, ou d'une tierce personne, peut alléguer les règles du droit des
obligations qui règularisent les problèmes d'erreurs ou du dol. Si le contrat
se trouve annullé pour ces raisons, le problème de la restitution de la
prestation est traité dans le cadre de l'institut de l'enrichissement sans cause.
Outre cela, la partie s'étant montré consciencieuse a droit à des dommages-
intérêts.
Mots-clés: Corruption. -- Fait de corrompre. -- Contrats amoraux. -- Erreur. -- Dol.
-- Représentation. -- Dépassement (exces) des autorisation.

* Dr Predrag [uleji}, professeur à la Faculté de droit de l'Université de Belgrade.

566
 Predrag [uleji}, Korupcija sa stanovi{ta ugovornog prava (str. 554--567)

Predrag [uleji}*

KORRUPTION AUS DEM STANDPUNKT DES

VERTRAGSRECHTS
Zusammenfassung
Die Korruption in Form des Bestechungsvertrags kommt in sehr
unterschiedlichen Formen zum Anschein (materielle oder nichtmaterielle
Zuwendungen, durch bekannte Rechtsformen oder insgeheim, durch offen-
bare oder geheime "Diensthandlungen" des Bestechten usw.), und oft steht
sie an der Grenze der zulässigen und legalen Vorgangsweise (z.B. die
Provision bei Mandatverträgen). Wesentliche Elemente des Begriffs der
Bestechung in Vertragsverhältnissen sind: 1. Einräumung eines gewissen
Vorteils zum Zweck der Favorisierung des Bestechenden; 2. Heimlichkeit
der Handlung und 3. Kontraprästation (Einflussnahme) des Bestechten auf
Geschäftsabschluss zu Gunsten des Bestechenden.
Der Bestechungsvertrag ist ein sittenwidriger Vertrag und als solcher
nichtig mit allen Folgen der Nichtigkeit. Auf diese Nichtigkeit kann sich
auch das Gericht von Amts wegen berufen. Wenn es sich um Folgen der
Nichtigkeit im Falle der Bestechung bei der Restitution der Zuwendungen
handelt, so hat die Regel Nemo auditur turpitudinem suam allegans wichtige
Rolle.
Der Vertrag, welchen der Bestechende mit Dritten abschließt, weshalb
er dem Bestechten einen Vorteil (Bestechung) einräumte, der sog. Grundver-
trag ist als solcher nicht nichtig. Unter bestimmten Umständen aber kann
seine Rechtsgültigkeit in Frage gezogen werden. Die Vertragspartei, welche
entdeckt, dass der Vertrag, dem sie beigetreten hatte, durch Bestechung einer
ihrer Vertreter oder Arbeitnehmer oder Dritten abgeschlossen wurde, kann
sich auf die Vorschriften des Schuldrechts berufen, mit denen die Fragen des
Irrtums oder der Täuschung geregelt sind. Wird der Vertrag aus diesen
Gründen für nichtig erklärt, so wird die Frage der Restitution der Zuwen-
dungen im Rahmen des Instituts der ungerechtfertigten Bereicherung geklärt.
Außerdem steht der gutgläubigen Partei der Schadensersatzanspruch zu.
Hauptwörter: Die Korruption. -- Die Bestechung. -- Die sittenwidrigen Verträge. -- Der
Irrtum. -- Die Täuschung. -- Die Vertretung. -- Die Überschreitung der
Befugnisse.

* Predrag [uleji}, Professor an der Juristischen Fakultät in Belgrad.

567