ISTORIJA PRAVA

UDK 378.147::34(497.11)"1505/1541"
Qubica Kandi}*

PROGRAMI PREDAVAWA
IZ ENCIKLOPEDIJE PRAVA

U radu su prikazani programi iz Enciklopedije prava nekoliko pro-

fesora Pavnog fakulteta koji su predavali ovaj predmet u periodu od 1905.
do 1941. godine i predstavqene ocene koje su u pravnoj nauci date o pojedinim
programima. Posebno je istaknut Tasi}ev doprinos u koncipirawu nove
sadr`ine programa i wegov modernizam u istra`ivawu i pisawu ove mate-
rije. \or|e Tasi} se smatra utemeqiva~em modernog sociolo{kog metoda
u pravnoj nauci.

Kqu~ne re~i: Enciklopedija prava. -- Uvod u pravne nauke. -- Program

predavawa. -- Sociolo{ki metod. -- \or|e Tasi}.

U razdobqu od osnivawa Univerziteta u Beogradu do 1941.

godine, Enciklopediju prava na Pravnom fakultetu predavalo je
nekoliko profesora, koji su sa~inili programe za taj predmet:
Gligorije -- Giga Ger{i}, ^edomiq Mitrovi}, Teodor Taranovski
i \or|e Tasi}. Wihovi programi nisu sa~uvani u integralnom
tekstu, ve} su izlo`eni u litografisanim skriptama i uxbenici-
ma. Program G. Ger{i}a nalazi se u litografisanim skriptama,
objavqenim 1908/1909. u Beogradu i 1919. godine, tako|e u Beogra-
du. I program ^. Mitrovi}a prezentiran je u litografisanim
skriptama (nije nazna~ena godina izdawa, ali se pretpostavqa da
bi to mogla biti 1905). Programi T. Taranovskog i \. Tasi}a
sadr`ani su u wihovim uxbenicima: Taranovskog u uxbeniku ob-
javqenom na ruskom 1917. godine i u reprint izdawu na srpskom
1923. godine, a Tasi}ev u Uvodu u pravne nauke (podnaslov: ,,Enci-
klopedija prava‘‘) objavqenom 1933. godine i u skra}enom obimu
1938. i 1941. godine. U prvom izdawu uxbenika program \. Tasi}a
je najobuhvatniji (311 str.), dok je u drugom znatno skra}en (157
str.), da bi u tre}em obim uxbenika bio pove}an u odnosu na drugo
izdawe (225 str.).

* Dr Qubica Kandi}, redovni profesor univerziteta.

577
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

Sva ~etiri programa izazvala su odgovaraju}u pa`wu u prav-

noj literaturi, posebno programi G. Ger{i}a1 i \. Tasi}a2.
Gligorije Ger{i} je kratko vreme predavao Enciklopediju
prava u ovom periodu, verovatno po programu koji je dr`ao na
Velikoj {koli iz ovog predmeta. Ger{i}ev program poredimo sa
Tasi}evim zbog toga {to on predstavqa najpotpuniji program iz
ovog predmeta, nastao krajem XIX i po~etkom XX veka. Iz wega se
mogu sagledati Ger{i}evi teorijski stavovi o mnogim pitawima
iz ove materije.
Ger{i}eva Enciklopedija prava sastavqena je iz uvoda i dva
dela.
U uvodu su prikazana tri osnovna pitawa: a) zna~aj Encik-
lopedije prava; b) polazna ta~ka u Enciklopediji prava -- osnovni
akti kojima je koren u pravu; i v) pojam i podela pravne nauke.
Prvi deo razmatra pitawa koja se odnose na -- Op{tu nauku
o pravu i sadr`i u prvom odeqku: a) pojam prava, b) deobu prava
i v) postanak prava. U drugom odeqku izlo`ena je materija o
pravnim odnosima: a) karakterni znaci i crte; b) deoba pravnih
odnosa; i v) postanak pravnih odnosa. Tre}i odeqak obuhvata
1 Ger{i}ev program Enciklopedije prava posebno su prikazivali: Milijan
Popovi}, ali u kontekstu Ger{i}evog doprinosa razvoju teorije dr`ave i prava
(,,Gligorije Ger{i} kao teoreti~ar prava‘‘, Zbornik za dru{tvene nauke, Matica
srpska, Novi Sad 1974); Miroqub Simi} koji se fragmentarno bavio prou~avawem
ovog Ger{i}evog dela, i to u tri ~lanka: ,,Filozofija prava na Pravnom fakul-
tetu Velike {kole u Beogradu‘‘ (Glasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu, 1987),
,,Razvoj teorije prava u Srbiji do Drugog svetskog rata‘‘, Zbornik za teoriju
prava, Beograd 1982), i ,,Enciklopedija prava na Pravnom fakultetu Velike
{kole u Beogradu‘‘, (Zbornik za teoriju prava kw. IV, SANU, Beograd 1990);
Danilo Basta: ,,Jedan vek pravne filozofije na Pravnom fakultetu u Beogradu
1841--1941. (Pravo i sloboda, Novi Sad 1994); i Jasminka Hasanbegovi}: ,,O jednom
antropolo{kom utemeqewu prava u na{oj pravnoteorijskoj ba{tini -- Gligorije
-- Giga Ger{i}‘‘ (Nau~no nasle|e Pravnog fakulteta 1841--1941, Beograd 1994).
2 Tasi}evim uxbenikom, odnosno programom iz Uvoda u pravne nauke bavilo
se vi{e autora:
Bo`idar S. Markovi}, ,,O pravednom pravu -- \or|e Tasi}: Uvod u pravo‘‘,
Novi Sad 1993.
Radomir Luki}, ,,Nau~no nasle|e \or|a Tasi}a‘‘, Anali Pravnog fakul-
teta u Beogradu br. 1, januar--mart 1959. i Predgovor u kwizi Izbor rasprava i
~lanaka iz Teorije prava, SANU, Beograd 1984.
Stevan Vra~ar, ,,Dr`avno-pravni modernizam \or|a Tasi}a‘‘, Pravni
`ivot br. 9, Beograd 1997.
Radmila Vasi} ,,\or|e Tasi} -- problem opravdawa dr`ave -- uvod u pravne
nauke -- Enciklopedija prava‘‘, Klasici jugoslovenskog prava, Beograd 1995.
Milijan Popovi}, ,,Tasi}eva op{ta misao o pravu‘‘, Arhiv za pravne i
dru{tvene nauke br. 4, Beograd 1993.
Danilo Basta, ,,\or|e Tasi} i problem (apsolutnog) prirodnog prava‘‘,
Nau~no nasle|e Pravnog fakulteta u Beogradu, 1841--1941, Beograd 1994.

578
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

materiju o primeni prava: a) oblast za primenu privatnih propisa

-- sukob zakona; i b) primena prava od strane sudova.
Posebni deo -- specijalne pravne nauke, posle uvodnih raz-
matrawa o pravu dr`avne zajednice i dr`avi uop{te, razmatra
slede}a pitawa: a) dr`avno pravo; b) kazneno pravo; v) procesno
pravo; g) privatno pravo; i d) specijalne grane privatnog prava.
U pravnoj nauci uglavnom je data u najop{tijim crtama
ocena Ger{i}eve filozofske doktrine i wegovih teorijskih sta-
vova o poimawu pojma i korena prava i dr`ave, koji su koncipi-
rani u wegovom nastavnom programu. Ger{i} nije bio pristalica
{kole prirodnog prava i wegovo neprihvatawe osnovnih postavki
te {kole proiza{lo je iz wegovog odre|ewa pojma prava, bazira-
nog na promenqivosti i raznolikosti prava, ,,{to zna~i da nema
nikakvih ve~ito trajnih i stalnih pravnih nadzora koji bi mogli
nepromenqivo va`iti za sva vremena i sva dru{tva‘‘. Pravo je --
prema Ger{i}u -- jedan istorijski pojam, koji se mewa i daqe
razvija; dakle, ono ima svoju istoriju, kao {to i celo dru{tveno
i kulturno razvi}e ima svoju istoriju.3
Ger{i}evo nagla{avawe da pravo svakog naroda mora imati
i svoj nacionalni tip i karakter svrstava ga u pristalice isto-
rijske pravne {kole, ~iji su predstavnici imali zna~ajan uticaj
na wegova teorijska shvatawa (Saviwi, Hugo i Puhta). No, Ger{i}
je bio kriti~an prema nekim stavovima te {kole (prenagla{ava-
we nacionalnog duha kao izvora i utoka celokupnog pozitivnog
prava).4
Ve}ina pisaca koji su prou~avali Ger{i}evu Enciklopediju
prava bele`e wegovo argumentovano suprotstavqawe {koli pri-
rodnog prava, ali isti~u i strane uticaje koji umawuju original-
nost izlo`enih teorijskih stavova o pojmu i korenima prava,
pravdi, pravednosti i o drugim Ger{i}evim stavovima. No, ipak
se ne mo`e sporiti Ger{i}eva originalnost u metodolo{kom
pristupu i uno{ewe sociologije u pravnu misao.5
Ovaj lapidarni osvrt na Ger{i}ev program Enciklopedije
prava, bez ula`ewa u pojedinosti, ima zadatak da poka`e koliko
je Tasi} oti{ao daqe od svog velikog prethodnika u osmi{qavawu
novog modernog i originalnog programa.
Drugi Tasi}ev prethodnik koji je predavao Enciklopediju
prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ^edomiq
Mitrovi}, bio je profesor Crkvenog prava. On je zavr{io Mos-
3 G. Ger{i}, Enciklopedija prava, Beograd, 1919, str. 39.
4 M. Popovi}, nav. delo, str. 76.
5 D. Basta, ,,Ideja prirodnog prava kod Jovana Sterije Popovi}a‘‘, Pravo
i sloboda, Novi Sad 1994.

579
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

kovsku duhovnu akademiju, a doktorat pravnih nauka stekao je na

Pravnom fakultetu u Tibingenu i 1898. godine promovisan je za
doktora celokupnog prava. ^. Mitrovi} nije bio biran za nastav-
nika Enciklopedije prava, ali ga je Savet Pravnog fakulteta
odredio da predaje i taj predmet, jer tada nije bilo stalnog
nastavnika.
Program predavawa, sadr`an u wegovim svojeru~no pisanim
bele{kama, verovatno poti~e iz perioda kada je predavao Encik-
lopediju prava na Velikoj {koli; po tom programu dr`ao je nas-
tavu do dvadesetih godina dvadesetog veka, kada je predavawa pre-
uzeo profesor Taranovski.
Materija izlo`ena u programu ^. Mitrovi}a sadr`ana je u
uvodu i u nekoliko celina.
U uvodu je odre|en pojam Enciklopedije prava i wen razvoj
kao nauke, uz prikaz zna~ajnijih radova iz kwi`evnosti za ovu
oblast.
U prvoj celini -- o pravu i moralu -- odre|eni su wihov pojam
i me|usobni odnos, kao i pojam dr`ave. Profesor Mitrovi} pravo
defini{e kao zbir stvarnih odnosa koji nalaze za{titu u orga-
nizovanoj prinudi i u tom kontekstu posmatra pravo i dr`avu. U
odre|ivawu pojma dr`ave on isti~e tri glavna obele`ja: organi-
zovanu vlast kojoj se u dr`avi svi pokoravaju, podanike ~iji se
odnosi reguli{u pravnim normama i teritoriju na kojoj funkci-
oni{e vrhovna vlast sa ta~no utvr|enim granicama. Osnovne
funkcije vrhovne vlasti su zakonodavna, upravna i sudska vlast i
po tom kriterijumu on dr`ave deli na proste i slo`ene, zavisno
od toga u ~ijim rukama se nalaze pomenute funkcije vlasti.
U drugoj celini, koja se odnosi na u~ewe o oblicima prava
i deobi prava na subjektivno i objektivno, izlo`eni su op{te
osobine pravnih odredaba i razni oblici prava. Sledi izlagawe
o izvorima prava po slede}em redosledu: obi~ajno pravo, zakoni,
sudska praksa i pravna nauka.
U tre}oj celini prikazani su prava i du`nosti u subjektiv-
nom smislu. Izlo`ena su slede}a pitawa: o subjektivnom pravu --
metod izu~avawa subjektivnog prava, sastavni elementi subjektiv-
nog prava; subjekti prava (fizi~ka i pravna lica); modifikacija
pravne sposobnosti fizi~kih lica, s pogledom na razli~ite oso-
bine (uzrast, pol, zdravqe, srodstvo, gra|anska ~ast, religija,
dru{tveni poziv.) Sledi izlagawe o pravnim licima -- uzroci
postanka pravnih lica, uslovi za egzistirawe pravnih lica, uslo-
vi za pravno priznawe, vrste pravnih lica, sposobnost pravnih
lica.

580
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

^etvrta celina odnosi se na objekte ili predmete prava --

stvari, ukqu~uju}i pravnu klasifikaciju stvari, te radwe i dela
~ovekova (usluge).
Programom su, kao posebna celina, obuhva}eni pravni odno-
si i pravne radwe, kao i celina o slu~ajnim doga|ajima ili pravno
proizvodnim faktima {to ne zavise od voqe ~ovekove.
Najzad, u posebnoj celini izlo`eni su sistem ili podela
celokupnog prava s pogledom na razne subjekte. U privatno pravo
prof. ^. Mitrovi} uvrstio je li~no pravo i imovinsko pravo --
stvarno, obligaciono, porodi~no, nasledno, trgova~ko i meni~no
pravo; a u javno pravo: dr`avno i me|unarodno pravo, ali se u
sklopu dr`avnog prava nalaze: ustavno, administrativno, policij-
sko, finansijsko, krivi~no i sudsko ili procesno pravo. Po au-
toru ovog programa, dr`avno pravo ima za svoj predmet organiza-
ciju i rad dr`ave uop{te, pa je po tom kriterijumu izvr{en ovakav
raspored pojedinih disciplina u okviru dr`avnog prava. Crkveno
pravo izdvojio je kao posebnu granu prava.
Program profesora Mitrovi}a sadr`i dosta elemenata us-
tavnog i administrativnog prava, pa se sti~e utisak da autor nije
imao velikih pretenzija da obuhvati sva pitawa koja su mogla biti
predmet Enciklopedije prava. On je u okviru ovog programa
pru`io studentima elementarna znawa uglavnom bez teorijskih
uop{tavawa, ali na jasan i pregledan na~in sa mnogo primera u
obja{wavawu pojedinih pojmova. Zato ovaj program predstavqa
dobar primer uvo|ewa studenata po~etnika u komplikovanu mate-
riju koja se izu~avala u okviru ovog predmeta. Naravno, neka
wegova obja{wewa, definicije i grupisawe pojedinih grana prava
u {ire oblasti ne bi se sa gledi{ta savremene pravne nauke mogli
prihvatiti, ali ako se zna da se prof. Mitrovi} nije posebno
bavio ovom materijom, a naro~ito ne teorijom prava, onda je i
program sa~iwen po meri profesora koji je imao enciklopedijsko
znawe, ali ne i veliku sklonost za teorijska uop{tavawa.
Posledwi program iz Enciklopedije prava koji je prethodio
Tasi}evom programu -- proiza{ao je iz pera uglednog ruskog pro-
fesora Teodora Taranovskog i prikazan je u wegovom uxbeniku
pod istim naslovom. Taranovski je Enciklopediju prava pisao sa
velikim pretenzijama i u ovom uxbeniku do{li su do izra`aja
wegova znawa iz dr`avnopravne istorije ne samo slovenskih na-
roda (~ijom se istorijom posebno bavio) ve} i drugih evropskih
naroda, kao i wegov smisao za teorijska uop{tavawa.
Ovaj program je nastao kao rezultat wegovih vi{egodi{wih
predavawa na univerzitetima u Rusiji i napisanog uxbenika iz
Enciklopedije prava 1917. godine na ruskom i 1923. na srpskom

581
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

(kao reprint izdawa iz 1917. godine). Program sadr`an u uxbeniku

izlo`en je u uvodu i dva dela.
U uvodu su obra|ena slede}a pitawa: zadatak i predmet
Enciklopedije prava, nacrt istorijskog razvitka nau~nog prav-
ni{tva i Enciklopedije prava (prikazane su pravne {kole od
klasi~ne rimske jurisprudencije, zakqu~no sa pozitivnom filo-
zofijom Ogista Konta), moderna {kolska kwi`evnost za Encik-
lopediju prava (kwi`evnost Nema~ke, Francuske, Rusije i srpska
kwi`evnost).
U prvom delu -- Op{te u~ewe o pravu -- obra|ena su slede}a
pitawa: a) ustanovqewe pojma o pravu -- definicija prava, nor-
mativni karakter prava, dvostrani karakter pravne norme, spo-
qa{wi autoritet u pravu, prinudno ostvarivawe prava, ciq u
pravu; b) pravo i moral u uzajamnom odnosu izme|u sebe -- protiv-
stavqawe prava i morala, u~ewe o eti~kom minimumu u pravu, veze
prava sa moralom; v) pravo u objektivnom i subjektivnom smislu
-- objektivna i subjektivna strana u pravu, pravne norme, pravni
odnosi; g) pozitivno pravo i oblici wegovog manifestovawa --
pojam o izvorima prava i normativnim faktima, osnovni izvori
i oblici pozitivnog prava, u~ewe L. J. Petra`ickog o mnogoli-
kosti normativnih fakata i vrsta pozitivnog prava; d) prirodno
pravo -- istorijski nacrt doktrine o prirodnom pravu, problem o
prirodnom pravu sa gledi{ta pozitivne nauke i kriti~ke filo-
zofije; |) javno i privatno pravo -- podela prava na javno i
privatno, prema razlici u svojstvima objektivne pravne norme,
prema razlici u svojstvima elemenata pravnog odnosa, predmet
privatnog i javnog prava i uzajamni odnos izme|u ove dve pravne
oblasti; e) primena prava -- intelektualni proces ostvarivawa
prava i va`nost stru~nih pravnika, ve{tina za primewivawe
prava ili pravni~ka tehnika; `) ostvarivawe prava -- pravni
postupci, protivpravni postupci; z) istorijsko izu~avawe prava
-- istorijsko izu~avawe prava pre istorijske {kole, istorijska
{kola pravnika i daqi razvitak istorijskog izu~avawa prava na
osnovu pozitivne metodologije i u duhu kriti~ke filozofije,
uporedna istorijska metoda i uporedna nauka prava, dogmatika i
politi~ka prava.
U drugom delu -- Op{te u~ewe o dr`avi -- obuhva}ena su
slede}a pitawa: a) konstitutivni elementi dr`ave -- dr`avna
oblast, dr`avna vlast, narod; b) dr`avne funkcije i dr`avni
organi -- osnovne funkcije dr`avne vlasti, dr`avni organi; v)
klasifikacija dr`ava -- sre|ivawe dr`ava po kvantitativnom
sastavu vlade i po stepenu obezbe|ewa zajedni~kog dobra, po ste-
penu obezbe|ewa individualne slobode, po razlici u kulturnom
stawu i strukturi dr`avnih elemenata, oblici vlade modernih

582
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

kulturnih dr`ava; g) pravo u sistemu dr`avne organizacije --

istorijski pregled uzajamnih odnosa izme|u prava i dr`ave, usred-
sre|ivawe stvarawa prava u rukama dr`avne vlasti, oficijelno i
neoficijelno dr`avno pravo; d) dejstvo prava na dr`avnu organi-
zaciju -- pravne forme i pravne granice za manifestovawe dr`avne
vlasti; |) teorijska konstrukcija uzajamnog odnosa izme|u dr`ave
i prava.
Program sadr`an u Enciklopediji prava prof. Taranovskog
nije bio predmet opse`nijeg istra`ivawa, ali je privukao pa`wu
prof. \. Tasi}a. On se u kratkom prikazu u Arhivu za pravne i
dru{tvene nauke zadr`ao na dva pitawa o kojima je imao druk~ije
mi{qewe od Taranovskog. To su: a) odnos prava i morala; i b)
odnos dr`ave i prava.
Tasi} isti~e da je Taranovski razliku izme|u prava i mora-
la video u ~iwenici da ,,pravo vr{i imperativno -- distributivnu
funkciju, jer daje du`nost i prava dokle moral vr{i samo impe-
rativnu, jer zasniva samo du`nosti‘‘.6 Tasi} nije prihvatio ovakvu
o{tru razliku izme|u prava i morala, iako se slo`io sa idejom
Taranovskog da su pravo i moral istog porekla, da na~elno slu`e
istim ciqevima i da samo upotrebqavaju razli~ita sredstva.7 Za
Tasi}a se ovo pitawe postavqa kao pitawe ,,odnosa politike i
morala, dr`avnog razloga (dr`ave) i morala‘‘. Tasi} priznaje da
je o ovom pitawu Taranovski pravio vrlo dobre distinkcije i
pokazao svu va`nost da svako postupa i u oblasti prava prema
svojim moralnim shvatawima. Taranovski je, po mi{qewu \. Ta-
si}a, ,,vrlo spretno razlikovao ube|ewe i dela, jer oni se mogu
odvojiti i kod samog zakonodavca, a naro~ito kad postoji mo-
gu}nost da pravo zaostane iza razvitka moralnih shvatawa‘‘.8 Na-
ravno da se za Tasi}a kao sociologa pitawe odnosa prava i morala
postavqalo i kao sociolo{ko, tj. koliko pravo fakti~ki sadr`i
morala.9
U vezi sa drugim pitawem -- odnosom dr`ave i prava -- po
Tasi}evom mi{qewu, Taranovski je taj odnos odredio kao isto-
ri~ar i sociolog. Kao istori~ar nije mogao prihvatiti vrednost
prirodnog prava, jer to nije bila realna socijalna svest niti
pravni dogmatizam koji suverenost shvata kao apsolutnu vlast, i
zato, po Taranovskom, ,,pravo ograni~avawa dr`ave postaje, raste
i ja~a prema razvitku dru{tvene samostalnosti. Kulturno stawe
modernog dru{tva isti~e na~elo apsolutne vrednosti ~ove~ije
li~nosti, to se na~elo sla`e samo sa zakonitom pokorno{}u
6 \or|e Tasi}, ,,O Enciklopediji prava Taranovskog‘‘, Arhiv za pravne i
dru{tvene nauke, jul--avgust 1936, kw. XXXIII, br. 1, str. 2.
7 Isto, str. 2.
8 Isto, str. 4.
9 Isto, str. 4.

583
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

pojedinaca prema dr`avnoj vlasti i samo sa obaveznim pravnim

granicama za manifestacije dr`avne vlasti‘‘.10 Vrednost i origi-
nalnost programa Taranovskog, po Tasi}evom mi{qewu, le`e u
tome {to je on u svoj program uneo nagla{enu istorijsku, filo-
zofsku i sociolo{ku komponentu i {to u programu ima dosta
istorijskih podataka kojima je ,,apstraktnu problematiku vezivao
za istorijsku pozadinu i otkrivao iza teorija wihovo poreklo
idejno i socijalno‘‘.11 Taranovski je, kao pravni filozof, isti~e
Tasi}, postavio i razradio niz filozofskih pravnih problema i
wegov program predstavqa uvo|ewe u filozofiju prava, koja do-
nekle predstavqa nastavak filozofskih shvatawa G. Ger{i}a, ali
i novih i originalnih shvatawa. Sociolo{ka komponenta Tara-
novskog u tretirawu mnogih problema potpunije je izra`ena u
odnosu na Ger{i}a, ali nije do kraja sprovedena. Na primer, nisu
ra{~lawena neka pitawa, kao {to su sociolo{ko pitawe o odnosu
dr`ave i dru{tva ili razlika izme|u pravnog i sociolo{kog
metoda, ali se Taranovski ~uvao jednostranosti i dr`avu je shva-
tao u okviru dru{tva, podvode}i je pod objektivne vrednosti,
zakqu~io je Tasi}.12
Tasi}evo vrednovawe ovog programa, iako ne daje ocenu ce-
lovitog programa, zaslu`ivalo je pa`wu ne samo zbog ~iwenice
da je Tasi}, kao francuski |ak, poznavao onovremenu evropsku
pravnu kwi`evnost iz ove oblasti i da je mogao upore|ivati
ranije programe sa onim znatno modernijim, ve} i zbog toga {to
je pristup Taranovskog u izradi nastavnog programa, zasnovan na
uvo|ewu sociolo{kog metoda i teorijskom uop{tavawu baziranom
na istorijskim ~iwenicama privukao pa`wu \or|a Tasi}a, kao
modernog pravnika i teoreti~ara.
Tasi}ev program sadr`an u Uvodu u pravne nauke (,,Encik-
lopedija prava‘‘) iz 1933. godine odre|en je druk~ijim nazivom
predmeta. Promenu naziva Tasi} je objasnio nemogu}no{}u preda-
vawa ove nauke na stari na~in i potrebom dubqeg teorijskog
ula`ewa u ovu materiju. Podsetimo se da je Tasi} pre izdavawa
ovog uxbenika imao nekoliko zapa`enih objavqenih teorijskih
radova, po~ev od wegove doktorske disertacije, ali i iskustvo
predava~a, jer je nekoliko godina ranije predavao Enciklopediju
i Filozofiju prava na pravnim fakultetima u Subotici i Qub-
qani, {to je bila pretpostavka za osmi{qavawe novog programa,
koji se razlikovao od programa ranijih profesora Encklopedije
prava, pogotovo onih koji su predavali Encklopediju prava na
Liceju i Velikoj {koli.
10 T. Taranovski, Enciklopedija prava, Beograd, 1923, str. 534.
11 \. Tasi}, nav. delo, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, kw. XXXIII,
Beograd 1936, str. 1.
12 Isto, str. 5.

584
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

Tasi}ev program iz 1933. godine sadr`an je u uvodu i u

nekoliko delova. U uvodu su date izvesne napomene o ovom izdawu
uxbenika.
U prvom delu detaqno su odre|eni pojmovi dru{tva, prava
i dr`ave: a) dru{tvo i dru{tveni propisi; b) pojam prava; v)
bitni elementi u pravnom pravilu; g) dr`ava.
Drugi deo obra|uje -- Pravo kao moralni ~inilac u {irem
smislu: a) pravo i moral; b) pravo i red (mir) kao ciqevi prava;
v) {ta je pravda, pravi~nost, pravno ose}awe, te tipovi soli-
darnosti i pravde; g) prirodno pravo; d) odgovornost; |) borba
za pravo; e) zloupotreba prava.
Tre}i deo odnosi se na izvore i tuma~ewe zakona, a ~etvrti
deo na pravnu nauku i pravnu tehniku.
Program je u drugom izdawu uxbenika, ponovimo, skra}en.
Po re~ima \or|a Tasi}a, do skra}ivawa je do{lo da bi se uxbenik
prilagodio nivou znawa i uzrastu studenata; zato su izostala
mnoga pitawa iz op{te teorije i filozofije. Cela materija u
drugom izdawu podeqena je na ~etiri dela, ali je redosled izla-
gawa druga~iji i obim svakog dela znatno je kra}i. Prvi deo
naslovqen je: Dru{tvo, pravo, dr`ava. Drugi deo razmatra moder-
no pozitivno pravo, tre}i deo odnosi se na pravne izvore, a
~etvrti deo na tuma~ewe zakona.
Skra}ivawem programa u ovom izdawu, prof. Tasi} izgleda
nije mnogo pomogao studentima, jer su ostala neobra|ena i nedo-
re~ena mnoga pitawa. Autor je to ubrzo uvideo, te je zato u tre}e
izdawe uxbenika (iz 1941. godine) uneo neke nove delove i podrob-
nije objasnio mnoge pravne pojmove. Materija u ovom izdawu iz
1941. godine, pored kratkog uvoda, svrstana je u dva dela: Op{ti
deo, u kojem su izlo`eni osnovni pojmovi o pravu po slede}em
redosledu: a) dru{tvo, pravo, dr`ava; b) pravni izvori; v) tu-
ma~ewe zakona; g) pravna nauka, i Posebni deo, koji sadr`i mo-
derno pozitivno pravo. Ovde je izlagawe gotovo identi~no sa
izlagawem te materije u izdawu iz 1938. godine, izuzev {to je
dodato poglavqe o me|unarodnom izjedna~ewu ili internaciona-
lizaciji prava.
Tasi}ev program iz Uvoda u pravne nauke u izdawu iz 1933.
godine pobudio je veliku pa`wu pisaca koji su se bavili teorijom
dr`ave i prava i filozofijom prava. Ve}ina ocena je veoma
povoqna, mada je bilo i kriti~kih primedaba na neke teorijske
stavove \or|a Tasi}a.
Prvi je ovo delo ocenio Bo`idar S. Markovi} jo{ 1936.
godine. Po wemu, Tasi}ev rad ne predstavqa staru i pre`ivelu
Enciklopediju prava, kao konglomerat {kolskih pravnih pojmova,
ve} ,,samostalnu disciplinu koja ima svoj sopstveni objekat --

585
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

pojam i ideju prava i svoj sopstveni metod, ne dogmatski i norma-

tivni.... nego metod socijalnih i filozofskih nauka‘‘.13 Vrednost
ove kwige i programa sadr`anog u woj, B. S. Markovi} video je i
u ~iwenici {to ona predstavqa ,,protest protiv suvih i neta~nih,
nerealnih podela i klasifikacija prava koje svojim formalizmom
ne samo izopa~avaju nego i umrtvquju i osiroma{avaju ovu `ivu
i isprepletenu stvarnost‘‘.14 Ovom Tasi}evom kwigom, nagla{ava
B. S. Markovi}, ,,povu~ena je {iroka brazda u na{oj pravnoj
literaturi i wena pojava predstavqa zna~ajan datum u na{oj prav-
noj nauci, jer je moderna i u nekim pitawima ide ispred vremena
u kome je pisana‘‘.15 Me|utim, bilo je i zamerki na neke Tasi}eve
stavove kao {to je, na primer, da pravna svest nije jedina koja
,,jedno pravilo ~ini pravnim niti da jedinstvo socijalne voqe
ostaje najvi{a vrednost i krajwi osnov prava, kao ni da formalni
zakon mo`e uvek biti ukinut obi~ajem‘‘.16 S pravom je prof. B. S.
Markovi} podvukao da je ovaj uxbenik prevazi{ao okvire uxbe-
ni~ke literature i da je vi{e predstavqao ,,traktat iz filozo-
fije prava‘‘ nego uxbeni~ko {tivo.17
Profesor Radomir Luki} ocenio je Uvod u pravne nauke kao
najboqe delo te vrste u na{oj pravnoj literaturi, u kojem je Tasi}
uspeo da iznese bogatstvo svojih ideja i da sintetizuje filozof-
ski, pravni i sociolo{ki metod.18 Kriti~ke opaske prof. Luki}a,
delom uslovqene novim dru{tvenim ambijentom, u kojem je, posle
Drugog svetskog rata, on stvarao, odnose se na Tasi}evo nedovoqno
shvatawe klasne borbe i preterano nagla{avawe zna~aja op{te
dru{tvene svesti. Luki} ukazuje da \. Tasi} ,,nije dovoqno pro-
dubio analizu dru{tvene stvarnosti, osobito klasne borbe iz koje
se ra|a pravo‘‘, kao i da je iskazivao shvatawa da se ,,dr`ava i
pravo mogu potpuno reformisati u pravcu op{tedru{tvenog instru-
menta za ostvarivawe zajedni~kih interesa‘‘. Luki} je zamerio Ta-
si}u da u wegovoj doktrini, usled obiqa misli i velike original-
nosti, ima dosta nesistemati~nosti, nejasnosti i protivre~nosti.19
Mla|i Luki}evi u~enici tako|e su visoko ocewivali ovo i
druga dela \or|a Tasi}a. Zapa`en je rad profesora Stevana
Vra~ara ,,O dr`avno-pravnom modernizmu \or|a Tasi}a‘‘,20 koji
je o ovom pitawu pisao u {irem kontekstu Tasi}evih teorijskih
i filozofskih stavova. S. Vra~ar saglasan je sa piscima koji su
13 B. S. Markovi}, nav. delo, str. 317.
14 Isto, str. 322.
15 Isto, str. 333.
16 Isto, str. 334.
17 Isto, str. 331.
18 Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, januar--mart 1959, str. 7.
19 Izbor rasprava i ~lanaka iz teorije prava, SANU, Beograd 1984. str.
187--276.
20 Pravni `ivot br. 9, Beograd 1997.

586
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

prou~avali delo \or|a Tasi}a da je Uvod u pravne nauke (,,Enci-

klopedija prava‘‘) Tasi}evo glavno `ivotno delo i da je ,,postalo
prava kruna autorovog stvarala{tva i najlep{i i najizrazitiji
pokazateq autenti~nog \or|a Tasi}a‘‘.21 Vra~ar je tako|e nagla-
sio da je u toj kwizi nau~ni opus \or|a Tasi}a najverodostojnije
odslikan i da je posebno do{ao do izra`aja wegov dr`avno-pravni
modernizam. Tasi} je u ovom delu napustio pravni tradicionali-
zam i pravnu dogmatiku i uveo moderan metod u izu~avawe dr`ave
i prava, koji predstavqa sintezu sociolo{kog, istorijskog, prav-
nog i dijalekti~kog metoda -- da bi svi skupa, imaju}i u vidu
Tasi}ev smisao za analizu i sintezu, bili objediweni u jedan, po
Vra~arovoj definiciji, ,,svojevrsni kompleksni metod‘‘ primeren
nauci o pravu i dr`avi.22
Primena ovog metoda do{la je posebno do izra`aja u pog-
lavqu koje se odnosi na pravne izvore i tuma~ewe zakona. Tasi}
je iz ove problematike napisao vi{e radova u kojima je sinteti-
zovao najva`nije rezultate do kojih je do{la savremena nauka, i
obogatio je svojim novim idejama.23
Treba ista}i da je Tasi}evo tuma~ewe zakona proiza{lo iz
wegovog shvatawa pojma prava, ciqa i eti~ke vrednosti prava, kao
i odnosa prava i dr`ave. U tom kontekstu, on se zalagao za
tuma~ewe prava kao stvarala~ke delatnosti pravnika, prila-
go|avaju}i propise dinami~nom razvoju dru{tva.24
Prikazane ocene pomenutih autora o Tasi}evoj kwizi Uvod
u pravne nauke (kao i ocene nekih autora koje nismo posebno
naveli) svedo~e da postoji mawe-vi{e op{ta saglasnost o zna~aju
ovog dela za unapre|ewe teorije dr`ave i prava -- posebno u
pogledu primene sociolo{kog metoda u istra`ivawima i ocenama
koje je Tasi} iznosio o mnogim pitawima iz ove oblasti. Nema
sumwe da je Tasi} od svih profesora koji su predavali ovaj pred-
met po navedenim programima najdaqe oti{ao u primeni socio-
lo{kog metoda. Zato ga mnogi smatraju i utemeqiva~em modernog
sociolo{kog metoda. Ipak, ne treba zanemariti ni doprinos we-
govih prethodnika, koji su krajem XIX veka (Ger{i}) i u drugoj
deceniji XX veka (Taranovski) uspe{no primewivali sociolo{ki
metod, pogotovo ako se ima u vidu vreme kada su nastajala ova dela.
Napomenimo da je uxbenik Uvod u pravne nauke Tasi} pisao tri-
desetih godina pro{log veka, {to zakqu~ujemo na osnovu wegovog
dopisa dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu od 9. jula 1934.
godine (povod je bila rasprava o predlogu Uredbe Pravnog fakul-
21 Isto, str. 26.
22 Isto, str. 41.
23 R. Luki}, nav. delo, Anali Pravnog fakulteta br. 1, Beograd, 1951, str. 9.
24 \. Tasi}, Uvod u pravne nauke, Beograd 1933, str. 227--228.

587
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

teta iz 1934. godine), u kojem je zamerio dekanu {to ga nije

konsultovao kao predmetnog nastavnika kada je predlo`io Savetu
da se Enciklopedija prava, odnosno Uvod u pravne nauke predaje
kao jedan predmet sa Filozofijom prava, i to na ~etvrtoj godini,
umesto na prvoj, iako su oba predmeta u Op{toj uredbi Univerzi-
teta iz 1931. godine bila predvi|ena kao posebni predmeti. Tasi}
u dopisu nije propustio priliku da skrene pa`wu dekanu da je dao
u {tampu uxbenik Uvod u pravne nauke, prilago|en pravnicima
prve godine, i predlo`io da se Enciklopedija, odnosno Uvod u
pravne nauke predaje na prvoj godini, a Filozofija prava na
~etvrtoj godini.25
Porede}i, na kraju, Tasi}ev program sa ostalim programima
Enciklopedije prava, treba ista}i i to da su raniji programi iz
ovog predmeta (izuzev programa Taranovskog) mahom sadr`avali
definicije i obja{wewa pravnih pojmova bez dubqe sistematske
obrade i organske povezanosti. To nije bio slu~aj sa Tasi}evim
programom iz Uvoda u pravne nauke, koji je zasnovan na op{toj
teoriji o pravu, u sklopu {irih dru{tvenih i moralnih vrednosti
koje su uslovqene istorijskim okolnostima.

Ljubica Kandi}*

PROGRAMMES OF LECTURES ON
THE ENCYCOPEDIA OF LAW
Summary
Professor \or|e Tasi}, Ph.D., one of the most prominent professors
at the Faculty of Law in Belgrade in the period between the two world wars,
has left behind him numerous and lasting works related to various areas of
law -- legal theory, jurisprudence, constitutional law, administrative law,
sociology of law. However, his most outstanding works were within the
theory of state and law. The authors who have studied his work unanimously
agree that his 'Introduction to Law' (Encyclopedia of Law) is his most
prominent work on the theory of law, where Tasic departs from legal
traditionalism and dogmatism found in earlier works by other text-writers
dealing with legal theory. He also introduced and shaped a new, modern
method in comparative law and sociology. In order to briefly outline Tasic's
originality in conceiving this programme and the application of modern,

25 Arhiv Srbije, fascikla IX, br. 24645/34.

* Ljubica Kandi}, Ph.D., Full Professor of the University.

588
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

comparative sociological method in research and the writing of this and other
works of his, we have cited the Encyclopedia of Law programmes by his
predecessors, such as Gligorije Giga Gersic, Cedomilj Mijatovic and Teodor
Taranovski, who, regrettably, have not been written about at all or very
rarely, but who formed an important basis for the improvement of the theory
of state and law, as well as for Tasic's originality and modernism.
Key words Encyclopedia of law. -- Introduction to law. -- Programme of lectures. --
Sociological method. -- \or|e Tasi}

Ljubica Kandi}*

LES PROGRAMMES D'ENSEIGNEMENT

DE L'ENCYCLOPEDIE DU DROIT

Résumé

Le professeur dr \or|e Tasi}, en tant qu'un des professeur les plus

remarquables de la Faculté de droit de Belgrade entre les deux guerres, nous
a laissé de nombreuses oeuvres durables dans différents domaines du droit
-- théorie du droit, philosophie du droit, droit constitutionnel, droit adminis-
tratif ainsi que sociologie de droit. Toutefois, ses travaux les plus importants
relèvent du domaine de la théorie de l'Etat et du droit. A l'avis de tous ceux
qui ont écrit sur son oeuvre c'est ,,L'Introduction aux sciences juridiques
(Encyclopédie du droit)‘‘ qui constitue son oeuvre la plus importante dans le
domaine de la théorie du droit. Il y a notamment abandonné le traditionalisme
juridique et les dogmes juridiques exprimés dans les oeuvres de ses prédéces-
seurs ayant traité de la théorie du droit, pour introduire et concevoir, en droit,
une nouvelle méthode moderne comparative et sociologique. Pour souligner
brièvement toute l'originalité de Tasic dans la conception de ce programme
et l'application de cette méthode moderne comparative et sociologique dans
la recherche et dans la rédaction de cette oeuvre ainsi que d'autres travaux,
nous citons dans ce travail les programmes de ,,L'Encyclopédie du droit‘‘ de
ses prédécesseurs: Gligorije Giga Ger{i}, Èedomilj Mijatovi} et Teodor
Taranovski (programmes ayant malheureusement trop peu et parfois nulle-
ment retenu l'attention des auteurs), bien qu'ayant constitué des bases impor-
tantes pour le développement de la science de la théorie du droit et de l'Etat
et pour ce qui fait l'originalité et la modernité de Tasi}.
Mots-clés: Encyclopédie du droit. -- Introduction aux sciences juridiques. -- Prog-
ramme d'enseignement. -- Méthode sociologique. -- \or|e Tasi}.

* Dr Ljubica Kandi}, Professeur de l'Université.

589
 Qubica Kandi}, Programi predavawa iz Enciklopedije prava (str. 577--590)

Ljubica Kandi}*

VORLESUNGSPROGRAMME IN RECHTSENZYKLOPÄDIE
Zusammenfassung
Als einer der bedeutendsten Lehrer an der Juristischen Fakultät in
Belgrad zwischen zwei Weltkriegen hinterließ Prof. Dr. \or|e Tasic zahlre-
iche und unvergängliche Werke in vielen Rechtsgebieten -- Rechtstheorie,
Rechtsphilosophie, Verfassungsrecht, Verwaltungsrecht und Rechtssoziolo-
gie. Seine bedeutendsten Werke gehören aber dem Gebiet der Staats-- und
Rechtstheorie. Nach Beurteilung aller Autoren, die sich mit Tasics Werk
befassten, stellt die ,,Einführung in Rechtswissenschaften (Rechtsenzyklo-
pädie)‘‘ sein bedeutendstes Werk im Gebiet der Rechtstheorie dar, in dem
Tasic den Rechtstraditionalismus und die Rechtsdogmatik aufgegeben hatte,
die in früheren Werken der Autoren ausgeprägt waren, die sich mit der
Rechtstheorie befassten. Darüber hinaus führte er eine neue moderne
rechtsvergleichende und soziologische Methode ein und gab ihr einen Sinn.
Um die Eigenartigkeit von Tasics Konzeption dieses Programms und die
Anwendung der modernen vergleichenden soziologischen Methode bei
Forschung und Erstellung dieses Werks und anderer Werke Tasics zu beto-
nen, haben wir Programme aus der ,,Rechtsenzyklopädie‘‘ seiner Vorgänger
angeführt: Gligorije Giga Gersic, Cedomilj Mijatovi} und Teodor Taranovski
(über welche leider entweder gar nicht oder sehr wenig geschrieben wurde),
die eine wichtige Grundlage für Förderung der Staats-- und Rechtstheorie als
Wissenschaft und für Eigenartigkeit und Modernität von \or|e Tasic waren.
Hauptwörter: Rechtsenzyklopädie. -- Einführung in Rechtswissenschaften. -- Vorle-
sungsprogramm. -- Soziologische Methode. -- \or|e Tasi}.

* Dr. Ljubica Kandi}, Professor der Universität.

590