Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i
zaštitu životne sredine

Anabolički Androgeni Steroidi

-Samostalni projekat iz predmeta Biohemije Hormona-

Predmetni Nastavnik: Kandidat:

dr Suzana Jovanović-Šanta Miloš Bulatović
264m/16

Novi Sad, april 2018.

 Sadržaj

1.UVOD 1
2.ENDOKRINI SISTEM 2
3. PRIMENA AAS 8
3.1. Sportska primena 12
3.2. Klinička primena 15
4. MONITORING, MERENJE I ODREĐIVANJE AAS 20
4.1. Vrste i priprema uzoraka za analizu AAS 21
4.1.1 Urin 21
4.1.2. Serum 22
4.1.3. Kosa 22
4.1.4. Zoj i loj 23
4.2. METODE KOJE SE KORISTE ZA MONITORING, ODREĐIVANJE I MERENJE AAS 24
5. SUDSKA MEDICINA 29
6. LEGISLATIVA 32
6.1. Preporuke (RS,EU,svetske) 33
6.1.1.WADA 33
6.1.2. EU komisija 34
6.1.3. RS 35
7. IZAZOVI I PROBLEMI ASOCIRANI SA AAS 41
7.1. Strategije izbegavanja detekcije AAS 41
7.2. Psihološki problemi asocirani sa korišćenjem ASS 44
8. ZAKLJUČAK 47
9. LITERATURA 48
1.UVOD

Androgeni-Anabolički Steroidi (AAS) su sintetički derivati testosterona. Termin “androgeni”

ukazuju na muževnost. Androgeni su odgovorni za stimulisanje rasta muškog reproduktivnog
trakta i sekundarnih polnih osobina. Termin ”anabolički” ukazuje na izgradnju tkiva i sastoji
se od steroida koji su odgovorni za zadebljavanje glasnih žica, uvećanja larinksa, povećanja
libida, ubrzavanja linearnog rasta pre zatvaranja epifizne ploče, uvećanja mišićne mase i
snage kroz hipertrofiju zavisnom od doze, i umanjivanja telesne masnoće (adipoznog tkiva).
Anabolička akcija je posredovana od strane androgenih receptora na skeletnim mišićima.
Testosterone utiče na povećanje sinteze proteina mišića, time što povećava površinu
poprečnog preseka samih vlakana, kao i na povećanje mionuklearnog broja.[1]
Još od njegovog otkrića 1935. godine, brojni derivati testosterona su sintetizovani, sa ciljem
produžavanja njegove biološke aktivnosti in vivo, proizvodnje oralno aktivnih androgena i
razvojem proizvoda, koji se obično odnose na androgene anaboličke steroide (AAS), koji su
više anabolički i manje androgeni u odnosu na prvobiti molekul.[2]
Anabolička aktivnost testosterona i njegovih derivata je primarno ispoljena u njegovoj
miotrofičnoj akciji, što rezultuje većoj mišićnoj masi i snazi. Ovo, zajedno sa stimulativnim
efektima androgena na mozgu, često dovodi do osećaja euforije i povećane agresivnosti. Ovaj
osećaj je veoma čest kod korišćenja AAS od strane sportista na svim nivoima, kao i kod
“rekreativnih” korisnika droge. Međutim, beneficije AAS kod sportista ostaju sporna tema.
Upotreba i zloupotreba velikih doza AAS bez medicinskog nadzora i proističuće fizičke i
psihološke nuspojave su inspirisali veliki broj literatura, dok su sveobuhvatni pregledi
literature legitimne kliničke upotrebe AASa bili oskudni.[2]
Uprkos nepovoljnom publicitet oko AAS, razumno propisivanje ovih agenata od strane lekara
može značajno da poboljša ishode kod ljudi sa različitim poremećajima, uključujući stanja
povezana sa katabolizmom, sindroma otkazivanja koštane srži, stanje usporenog rasta kod
dece, kao i kod nasledne angioedeme.[2]

1
2.ENDOKRINI SISTEM

Endokrina funkcija testisa se ostvaruje biosintezom i sekrecijom muških seksualnih/polnih

hormona - androgena. Androgeni su muški polni hormoni (najpotentniji prirodni su
testosteron-T i dihidrotestosteron-DHT) i imaju esencijalnu ulogu u rastu, razvoju i
održavanju reproduktivnog tkiva testisa, prostate, epididimisa, seminalnih vezikula i penisa, a
takođe i kao stimulatori rasta. Primarno mesto u biosintezi androgena, odnosno testosterona se
odvija u Leydigovim ćelijama intersticijalnog tkiva testisa. Određena količina manje
potentnih androgena (androsteron i dehidroepiandrosteron sulfat-DHEA sulfat) sintetiše se u
nadbubrežnoj žlezdi, ali je njihova ukupna androgena aktivnost mnogo manja od aktivnosti
testosterona. Cirkulacijom, ovi adrenalni androgeni dospevaju u testis, gde se pod uticajem
jedne sulfataze pretvaraju u DHEA, pa se time povećava količina prekursora testosterona.
Određene količine androgena produkuju i ovarijumi (uglavnom kao prekursore estrogena),
kao i placentalno i fetalno tkivo. U ćelijama moždanog tkiva se takođe produkuju male
količine androgena, ali je njihova uloga, kao i uloga njihovih metabolite (DHT i estradiola),
vezana za procese regulacije seksualne diferencijacije, kao i seksualnog ponašanja. Sertolijeve
ćelije sadrže skoro sve enzime potrebne za biosintezu androgena ali je njihova količina u
Leydigovim ćelijama mnogo veća, te se u njima odvija proces steroidogeneze. Prekursor
biosinteze svih steroida, pa i testosterona je holesterol. Ćelijama je na raspolaganju holesterol
koji potiče iz tri različita “izvora”. Jedan su lipoproteini plazme (kod čoveka lipoproteini male
gustine - LDL, a kod pacova lipoproteini velike gustine - HDL), drugi su lipidne kapi gde je
holesterol deponovan u obliku holesterol estara i on se “aktivira” esterazom, a treći i najveći
izvor holesterola je njegova “de novo” biosinteza. Placentalno tkivo nema sposobnost sinteze
holesterola (zbog ne postojanja sklopa enzima za sintezu holesterola “de novo”), nego koristi
holesterol koji je sintetisan u majčinom organizmu.[3]

Slika 1. Opšta sinteza steroidnih hormona iz holesterola.[a]

Holesterol se transportuje do mitohondrija, gde se odigrava ključna reakcija u procesu

steroidogeneze tj. reakcija koja limitira proces steroidogeneze, a to je otcepljenje bočnog
lanca holesterola (C27 steroid), fragmenta od 6 ugljenikovih atoma (izokarpoaldehid). Ova
reakcija je katalizovana enzimom iz familije citohroma P450 a to je P450scc (cytochrome
2
P450 cholesterol side chain cleavage - što cepa bočni lanac holesterola), jedan enzim sa dve
aktivnosti: hidroksilaznom i liaznom. Produkt ove reakcije pregnenolon, transportuje se u
citoplazmu, do glatkog endoplazmatskog retikuluma, gde se vrši njegova konverzija u
progesteron i gde se nastavlja steroidogeneza, uz učešće čitavog kompleta enzima. Biološka
konverzija pregnenolona u progesteron katalizovana je 3β-hidroksisteroid dehidrogenazom
Δ5-Δ4 izomerazom (3βHSD).[3]

Slika 2. Opšta sinteza testosterona i androgena putevima steroidogeneze iz holesterola.[3, 4]

Progesteron je pored androgena, prekursorni hormon za biosintezu hormona kore

nadbubrežne žlezde (mineralo- i gliko- kortikoida), kao i hormona ovarijuma (estrogena).
Dalji metabolizam C21 prekursora (pregnenolona i progesterona) u C19-steroide (androgene)
se takođe odvija na membrane glatkog endoplazmatskog retikuluma. Ova konverzija
uključuje dve reakcije: hidroksilaciju na C17, a potom i otcepljivanje bočnog lanca (između
C20 i C21). Obe reakcije su katalizovane jednim enzimom sa dve katalitičke aktivnosti - 17α-
hidroksilaza/C17-20 liaza tj. P450c17. Tok steroidogeneze može biti ostvaren tzv. Δ5 putem
(5-en-3β-hidroksiput) ili Δ4 putem (4-en-3-okso- put). Predominantnost nekog od ova dva
puta razlikuje se od vrste do vrste. Δ4 put je prvi put otkriven i dominantan u testisima pacova.
U testisima miša je ovaj put dominantan do puberteta, a kod adulta se “uključuje” i
funkcioniše i Δ5 put. Steroidogeneza po tzv. Δ4 putu uključuje hidroksilaciju progesterona na
C17 pri čemu nastaje 17-hidroksiprogesteron, a zatim se otcepljuju dva C atoma (C20 i C21) i
nastaje “prvi” androgen androstendion. Obe navedene reakcije, kao što je ukazano, katališe
jedan enzim P450c17. Pored Leydigovih ćelija testisa, ova reakcija se odvija i u kori
nadbubrega i u ovarijumu. Dalju redukciju C17-keto grupe androstendiona i nastajanje
testosterone katalizuje 17β-hidroksisteroid dehidrogenaza (17βHSD). Δ5 put je dominantan u
humanim testisima, testisima viših primata, testisima psa, kao i u testisima zeca. Katalitičkim
delovanjem P450c17 dolazi do hidroksilacije pregnenolona u 17-hidroksipregnenolon a
potom do otcepljivanja bočnog niza od dva C atoma i nastaje dehidroepiandrosteron (DHEA).
Dehidrogenacija DHEA do androstendiola katalizovana je 17βHSD, a kao produkt
dehidrogenazije i izomerizacije androstendiola javlja se testosteron (reakciju katališe
3βHSD).[3]
Svoje efekte na ciljne ćelije androgeni (testosteron i DHT) ispoljavaju vezujući se za
specifične receptore ekspresovane ili u ćeliji (genomski efekti – regulacija transkripcije) ili na
membrani ciljne ćelije (ne genomski efekti – aktivacija sekundarnih glasnika i postranslaciona
modifikacija proteina). Vezivanje liganda za androgeni receptor u ćeliji prouzrokuje
konformacione promene receptorskih molekula, pri čemu dolazi do disocijacije inhibitora
aktivacije receptora, tj. otpuštaju se molekuli oligomernog kompleksa protein toplotnog šoka
3
(engl. heat shock protein 90 - HSP90). HSP90 blokiraju mesta na receptoru koja su odgovorna
za vezivanje za DNK u jedru. Potom se kompleks ligand – receptor translocira u jedro, vezuje
za specifična mesta na promotorskom regionu koja su odgovorna za vezivanje kompleksa
(engl. hormon responsive element – HRE) i inicira se regulacija transkripcije različitih gena.
Mehanizmi membranske signalne transdukcije preko koga steroidi, pa i androgeni ispoljvaju
brze efekte nije precizno definisan ni razjašnjem. Smatra se da su uključeni mehanizmi
signalne transdukcije posredovani cAMP, inozitol fosfatima i jonima Ca2+.[3]

Slika 3. Genomski i negenomski putevi kaskadne signalizacije androgena.[b]

Primarna uloga androgena je razvijanje i održavanje sekundarnih polnih karakteristika

mužjaka. To uključuje porast polnih organa, promene na spoljašnjim genitalijama, razvijanje
unutrašnjih genitalija (semene vezikule se uvećavaju i sekretuju fruktozu, kao glavnu
nutritivnu supstanca za spermatozoide, kao i na njihovo sazrevanje, razvijanje prostate i
bulbouretralne žlezde). Pod uticajem androgena larinks se povećava, glas postaje dublji, javlja
se karakteristično povlačenje temporalne linije (zalisci ili ćelavost), pojavljuje se brada, i
kosmatost karakteristična za muški pol. Muskulatura postaje snažnija, ramena šira, a efekti na
mentalni sklop jedinke vode ka povećanoj agresivnosti, želji za isticanjem i povećanom
interesovanju za osobe suprotnog pola. Pored toga, androgeni ispoljavaju anabolički efekat tj.
povećavaju sintezu i smanjuju razgradnju proteina, povećavaju mitotički indeks mišićnih
ćelija, što dovodi do povećanja broja ćelija i do povećanja brzine rasta. Ovaj efekat se
ostvaruje u sinergizmu sa tiroksinom i ACTH. Sporedni efekat je usporena retencija vode i
elektrolita. Pored toga, izazivaju spajanje epifiza dugih kostiju i tako zaustavljaju rast. U
sinergizmu sa tiroksinom povećavaju oksidativne procese u ćelije (katabolizam masti) što
ubrzava bazalni metabolizam, povećava potrošnju kiseonika, što bi moglo voditi u stanje
hipoksije, ali se preko eritropoetina aktivira eritropoeza i povećava se broj eritrocita (muškarci
imaju više eritrocita od žena). Pored toga, fetalni testosteron, zajedno sa hCG majke izaziva
spuštanje testisa u skrotum gde je temperatura (oko 32° C) niža nego abodomenu, pa se na taj
način sprečava degeneracija ćelija seminifernih tubula pod uticajem viših temperatura. DHT
primarno utiče na formiranje spoljnih genitalija i prostate kod fetusa, uvećanje prostate,
formiranje maljavosti lica, temporalnu regresiju linije kose i pojavu akni u vreme puberteta,
dok je testosteron odgovoran za formiranje muških unutrašnjih genitalija kod fetusa,
pubertetsko uvećanje penisa i skrotuma, povećanje mišićne mase (mišićne ćelije nemaju
sposobnost transformacije testosterona u DHT), pojavu muškog seksualnog nagona. S ovim u
vezi, kongenitalna deficijencija 5α-reduktaze dovodi do formiranja individua sa muškim
unutrašnjim genitalijama (imaju testise), ali sa ženskim spoljnim genitalijama. Ove individue
4
obično rastu kao devojčice, ali u pubertetu dolazi do povećavanja klitorisa i razvijaju se
konture muškog tela i libida, tj. postaju “dečaci”. Egzogeno uneti androgeni takođe izazivaju
signifikantne anaboličke efekte, što se često koristi za potrebe povećanja telesne i mišićne
mase. Međutim, ne treba zaboraviti da i sintetički steroidi pored anaboličkih efekata imaju i
androgeno dejstvo. Tako, primena egzogenih steroida može, pored nekih pozitivnih efekata,
dovesti do smanjenja koncentracije endogenog testosterona, inhibicije sekrecije
gonadotropnih hormona, smanjenja veličine testisa, ginekomastije, slabljenja kvaliteta
sperme, ćelavosti i dr. Pored navedenog, važno je napomenuti da se testosteron uključuje u
regulaciju spostvene produkcije preko negativnih povratnih sprega na hipotalamus i
hipofizu.[3]

Slika 4. Hipotalamo-hipofizno testikularna osovina regulacije sinteze testosterona negativnom povratnom

spregom.[3]

Funkcija testisa je primarno regulisana hipotalamohipofizno-testikularnom osovinom, pri

čemu krajnji produkti endokrine aktivnosti testisa preko dugačkih negativnih povratnih sprega
na nivou hipotalamusa i adenohipofize regulišu aktivnost ove osovine a time i sopstvenu
produkciju i funkciju testisa. Funkcionisanje osovine se ostvaruje preko sekrecije
hipotalamusnog hormona GnRH, koji stimuliše sintezu i sekreciju FSH i LH iz adenohipofize,
a ovi hormoni ostvaruju svoje efekte na nivou testisa. Tonični obrazac pulsatilne električne
aktivnosti hipotoalamičnih neurona diktira sekreciju GnRH, a potom i sekreciju
gonadotropnih hormona hipofize, što čini funkcionalno jedinstvo u održavanju relativno
konstantnog prosečnog nivoa testosterona, odnosno odvijanja procesa spermatogeneze. Pošto
se, pod uticajem GnRH oslobodi u cirkulaciju, LH se vezuje za specifične receptore (Gprotein
zavisne) na membrani Leydig-ovih ćelija, preko AC se povećava koncentracija intraćelijskog
cAMP i aktivira PKA. Navedene reakcije rezultiraju “aktiviranjem” holesterola tj. iniciranjem
steroidogeneze preko otcepljivanja bočnog lanca izokaproaldehida od holesterola. Pokazano
je da administracije gonadotropina naglo povećava nivo intracelularnog Ca2+ i povećava
aktivnost PKC te je moguće uplitanje i ova dva mehanizma transdukcije u process regulacije
steroidogeneze. Kao odgovor na LH, jedan deo testosterona koji se sekretuje iz Leydig-ovih
ćelija dospeva do epitela seminifernih tubula i Sertolijevim ćelijama obezbeđuje tačno
određen, tzv. “potreban i dovoljan” nivo androgena koji je neophodan za normalno odvijanje
spermatogeneze. Paraleno, testosterona dospeva i u sistemsku cirkulaciju, i na taj način stiže
do svih ćelija u organizmu. Povećana sekrecija testosterona u cirkulaciji negativnom
povratnom spregom na nivou hipotalamusa i adenohipofize inhibira dalje lučenje GnRH,
odnosno LH (i hipotalamične i hipofizne ćelije poseduju receptore za androgene i estrogene),
5
a samim tim i svoju sopstvenu produkciju. Iako redukuje nivo LH, jedino veoma visoke
koncentracije testosterona imaju efekta na nivo FSH u plazmi.[3]
Pored LH i FSH, preko svojih receptora na Sertolijevim ćelijama ima uticaja na funkcije
testisa. FSH omogućuje iniciranje spermatogeneze, stimuliše produkciju ABP, što zajedno sa
“potrebnim i dovoljnim“ koncentracijama androgena, omogućuje odvijanje spermatogeneze.
Pored ovoga, Sertolijeve ćelije pod uticajem FSH sintetišu i sekretuju veliki broj aktivnih
principa koji autokrinom i/ili parakrinom maniru mogu da modulišu funkciju testikularnih
ćelija. Jedan od njih je inhibin, fiziološki regulator sekrecije FSH. Naime, postoje dve forme
inhibina (A i B) izolovane iz ekstrakta testisa i folikularnog fluida ovarijuma i obe ove forme
selektivno inhibišu sekreciju FSH delujući negativnom povratnom spregom na adenohipofizu,
pri čemu ne remete sekreciju LH. Inhibini su determinisani kombinacijom polipeptidine
subjedinice: glikoziliranom β subjedinicom (molekulske mase 18000) i jednom od
neglikoziliranih β subjedinica, βA i βB, (iste molekulske težine, 14000). Sve subjedinice
nastaju od prekursorskih pre-pro-molekula proteina. Gen za β subjedinicu je tumor
supresorski gen. Molekula inhibina je heterodimer u kome su subjedinice β i βA, gradeći
inhibin A, ili β i βB, gradeći inhibin B, povezane disulfidnim mostovima. Oba heterodimera
(inhibin A i inhibin B) inhibišu sekreciju FSH delujući direktno na adenohipfizu, mada se
postoje dokazi da je ipak inhibin B zapravo FSH-regulatorni inhibin kod adultnih muškaraca i
žena. Pored Sertolijevih ćelija, i granuloza ćelije ženki sekretuju inhibin. Pored kombinacije
herterodimera koje determinišu molekulu inhibina, postoji i kombinacija heterodimera βAβB i
homodimera βAβA i βBβB koji se nazivaju aktivini. Smatra se da je verovatnije da aktivini
stimulišu, nego inhibišu sekreciju FSH, ali njegova funkcija u reproduktivnoj fiziologiji nije
precizno definisana. I inhibini i aktivini pripadaju TGFβ (engl. transforming growth factor)
superfamiliji dimernih faktora rasta u koju spada i već pomenuta MIS. I inhibini i aktivnini
cirkulišu u krvotoku vezani za β2-mikroglobulin. Pored gonada inhibini i aktivini su
identifikovani u mozgu, koštanoj srži i drugim tkivima. Smatra se da aktivini učestvuju u
diferencijaciji mezoderma tokom embrionalnog razvoja, kao i da utiču na razvoj ćelija belih
krvnih ćelija u koštanoj srži. Klonirana su dva receptora za aktivine i smatra se da funkcionišu
po tipu serin kinaza.[3]
Nivoi LH, FSH i testosterona u plazmi menjaju se tokom života. Regulacija sekrecije
gonadotropina mehanizmom negativne povratne sprege gonadnih steroida postoji i pre
rođenja, i u tom periodu ovaj mehanizam reaguje i na veoma niske koncentracije gonadnih
steroida. U toku prvih šest meseci života izražene su oscilacije u nivou, a često i povišen
sadržaj FSH, LH i testosterona. U prepubertetskom dobu ceo sistem se “smiruje” i
koncentracije ovih hormona su niske, da bi u pubertetu došlo do “buđenja” hipotalamo –
hipofizno – gonadne osovine. Ovo se manifestuje skokovitim oslobađanjem LH u snu, što je
posledica povećane sekrecije GnRH tokom spavanja. Porast sekrecije LH stimuliše testis da
luči androgene. Tokom adultnog doba, skokoviti tip sekrecije javlja se i u budnom stanju, a
koncentracija LH veća je u odnosu na FSH. Sa starenjem dolazi do smanjenja germinativne i
endokrine funkcije gonada, pa dolazi do smanjenja efekta negativne povratne sprege što
rezultira porastom koncentracije LH i FSH. Pored hipotalamohipofizno- testikularne osovine,
dugačke povratne sprege, funkcija Leydigovih ćelija je kontrolisana i različitim ednokrinim,
parakrinim i/ili autokrinim regulacionim mehanizmima. Činjenica da postoji međusobna
interakcija između različitih sistema signalne transdukcije sugeriše da i aktivnost LH, kao i
drugih stimulatora steroidogeneze (hCG, cAMP) u pogledu regulacije steroidogeneze može
biti modulisana različitim endogenim i egzogenim faktorima a preko alternativnih puteva
endokrine, parakrine i autokrine regulacije. Parakrini regulacioni mehanizmi uključuju
delovanje produkata “susednih” ćelija (Sertolijeve ćelije, makrofazi, peritubularne mioidne
ćelije, endotelijalne ćelije) na regulaciju testikularne steroidogeneze u Leydigovim ćelijama.
U ovaj kompleksni regulacioni mehanizam uključen je veliki broj lokalno produkovanih
faktora: estrogeni, inhibin i aktivin, faktori rasta, citokini, endotelini, CRF, NO, endogeni
opioidni peptidi i dr. Pokazano je da sekretorni produkti Sertolijevih ćelija mogu modulisati
6
funkciju Leydigovih ćelija preko FSH-posredovanih mehanizama. Produkti sekrecije
intersticijalnih makrofaga, interleukin-1 (IL-1) i tumorski faktor nekroze 1 (TNFβ) deluju
inhibitorno na proces steroidogeneze. Jedan od mogućih parakrinih i/ili autokrinih faktora koji
se upliće u modulaciju steroidogeneze je i gas NO. Endogeno produkovani steroidi
Leydigovih ćelija mogu da autokrinim regulacionim mehanizmima utiču na regulaciju
ekspresije i aktivnosti steroidogenih enzima. Bez obzira na veoma veliki broja studija o
faktorima i mehanizmima koji modulišu steroidogenezu, udeo brojnih faktora u regulaciji
ovog procesa još uvek nije u potpunosti objašnjen.[3]

7
3. PRIMENA AAS

Androgeni anabolički steroidi (AAS) su endogeni ili egzogeni sintetički analozi glavnog
polnog hormona Testosterona. Njihove hemijske strukture su zasnovane na sistemu prstena
ciklopentanoperhidrofenantrena, koji se sastoji od tri šestočlana prstena ugljenika i jednog
petočlanog prstena ugljenika. Ovi agensi promovišu rast mišića i mogu se koristiti terapeutski
za lečenje stanja usled nedostatka steroidnih hormona (npr. Odloženog puberteta) i bolesti
koje rezultiraju gubitkom mišićne mase (npr. kancer ili AIDSa).[5, 6]
Testosteron je strukturno modifikovan sa namerom da se stvore sintetički anabolički steroidi
koji će da poboljšaju anaboličke efekte androgena i da smanje ili eleminišu androgene efekte.
Anabolički steroidi su se po prvi put razvijali kasnih 1930ih godina, za svrhu tretmana
hipogonadizma i hroničnog gubitka telesne mase. Tokom drugog svetskog rata, oni su davan
nemačkim vojnicima kako bi im se povećala agresivnost. Njihova upotreba se naglo proširila
posle drugog svetskog rata, i sportisti su javno koristili anaboličke efekte kako bi poboljšali
performanse. Neki od primera egzogenih anaboličkih steroida su nandrolon, oksandrolon, i
trenbolon; a neki od primera endogenih anaboličkih steroida su testosteron, androstenediol,
androstenedion, i dehidroepiandrosteron. Ovi agenti pokazuju i korisne i štetne efekte, u
zavisnosti od nivoa izloženosti.[6]
Oni su klinički korišćeni kao dodatak u lečenju različitih kataboličkih stanja, kao promotor
rasta kod životinja koje se tove za poljoprivredu, i što je najvažnije i kontroverzno, da
“poboljšaju” atletske performanse kod ljudi i životinja u sportu. Termin “anabolički” je
korišćen za opis jedinjenja koja su sposobna za stvaranje pozitivne retencije azota. Postoji
broj prirodnih prisutnih hormona, poput androgena, estrogena, insulina i hormona rasta, kao i
sintetičkih jedinjenja, poput anaboličkih steroida, zeranol, i nedavnih, ~2-adrenergičnih
agenata (npr. klenbuterol) koji može posedovati anabolički efekat.[7]
Androgeni, uključujući i testosteron, mogu biti upotrebljavani ili zloupotrebljavani (“misued
or abused”). Androgeni se upotrebljavaju medicinski na jedan od dva načina: fiziološkom
zamenom androgenima ili farmakološkom terapijom androgenima. Terapija zamenom
androgena koristi isključivo testosteron za ispravljanje snižene sekrecije testosterona iz
testisa, zbog patoloških poremećaja na nivou hipotalamo-hipofizno-testikularne osovine. Njen
cilj jeste obnoviti fiziološke obrasce cirkulacionih nivoa i replikacije čitavog spektra
testosterona (uključujući i aktivaciju preko androgenskih receptora i post-receptorskih
koregulatora) na svim nivoima tkiva tela kako bi se rekonstruisao profil efikasnosti i
sigurnosti eugonadalnih muškaraca. Nasuprot tome, farmakološka terapija uključuje bilo koji
androgen, tipično u suprafiziološkim dozama, sa ciljem da se iskoriste anabolički ili drugi
androgeni efekti na mišiće, kosti, i druga tkiva. U tom okruženju, androgeni su hormonski
lekovi koji se procenjuju za efikasnost i bezbednost, kao i bilo koje terapeutsko sredstvo.
Zloupotreba androgena, namerna ili ne namerna, ima svoje korene u praistoriji androgene
farmakologije, uključujući iluzije koje predatiraju modernu farmakologiju androgena. Odmah
nakon identifikacije steroidne strukture testosterona, njegov široko prilagodiv skelet je
formirao osnovu za eventualne hiljade sintetičke androgene. Od 1935. godine pa nadalje, dok
su sredstva za reproduktivno podmlađivanje postala čvrsto fiksirana na testosteronu i
njegovim androgenim analozima, drevni ciljevi, uključujući podmlađivanje, ostali su manje ili
više nepromenjeni iako dodavanje više čvršćih formi poput “podsticanje mišića” ili “skulptura
tela” na listu želja za lepotu-tela subkulture. U međuvremenu, nemedicinski oblici
razmišljanja o željama kojie nastavljaju folklore podmlađivanja nastavljaju u formi skupih
placeba industrije zdrave hrane zapada i Azijske medicinske upotrebe delova tela egzotičnih
životinja.[7]

8
 Slika 5. Značajna mesta na molekulu testosteronu koja doprinose većoj ekspresiji anaboličkog ili androgenog
efekta (strategija za alteraciju testosterona, kao i sam plan za sintezu novih sintetičkih AAS).[8]

Tabela 1. Korišćenje i zloupotreba androgena[7]

Terapeutski status
Korišćenje Fiziološki i Farmakološki
Zloupotreba (i namerna i Redovno propisivanje bez
slučajna) legitimnog recepta
Ne klinička upotreba
Klinička primena
U deficijenciji androgena kod
eugonadalnih muškaraca bez
poremećaja na nivou gonada,
kao i za lečenje kaheksije
Dezinformacija, sportska,
rekreacionalna i/ili
profesionalna upotreba

Poznate modifikacije testosterona uklučuju alkilaciju u 17 β -poziciji i/ili modifikacija

strukture prstena. Cilj ovih modifikacija jeste stvaranje derivata koji su više anabolički i
manje androgeni u odnosu na prvobitnu verziju molekula od koga je počela modifikacija.
Esterifikacija 17β-hidroksilne grupe karboksilnim kiselinama takođe povećava aktivnost
steroida zbog produženja dejstva, kako steroid dobija lipofilne osobine i sposobnost
zadržavanja u masnom tkivu. Androgeni vrše svoje efekte vezivanjem za androgeni receptor
(AR). Funkcija AR je regulisana vezivanjem androgena, koji inicira komformacione promene
receptora koji utiču na receptor-protein interakcije i receptor-DNK interakcije. Pored
prirodnih androgena, AR vezuje niz sintetičkih sa drugačijim afinitetovima. Poznati AR
ligandi su klasifikovani kao steroidni ili nesteroidni na osnovu njihove strukture, ili kao
agonist ili antagonist zasnovano na njihovoj sposobnosti da aktiviraju ili inhibiraju
transkripciju AR ciljnih gena.[8]
Akcije u reproduktivnim tkivima, poput prostate, seminalnim vezikulama i testisima, su
poznati kao androgeni efekti, dok su efekti zadržavanja azota u mišićama i kostima poznati
kao anabolički efekti. Androgena aktivnost steroida je određena povećanom težinom prostate
ili seminalnih vezikula. Anabolička ormiotrofna aktivnost sintetičkih AASa se procenjuje na
nekoliko načina, kao što je bilans azota (anabolička aktivnost proteina) i porast u težini
bubrega (renotropna aktivnost).[8]

9
 Tabela 2. Anaboličke aktivnosti i strukture najpoznatijih AAS. [8, 9]
Naziv AAS Anabolička aktivnost Struktura AAS
AAS (%)

Nandrolon 125.00

Oksimetolon 320.00

Testosteron 100.00

Miboleron 590.00

Metandrostenolon 90.00

Klostebol 46.00

Metilandrostenediol 20.00

10
Metiltestosteron 115.00

Fuzazabol 270.00

Noretandrolon 100.00

Etilestrenol 200.00

Metenolon 88.00

Stanozolol 320.00

Fluoksimesteron 2.00

11
 Bolasteron 57.00

3.1. Sportska primena

Upotreba testosterona i povezanih anaboličkih steroida je široko rasprostranjen fenomen

među vrhunskim sportistima, amaterima, i većeg dela populacije koji žude za poboljšanjem
sopstvenog izgleda. Popularnost AAS je takođe povezana sa njihovim potencijalom da
povećaju i snagu mišića i masu skeletnih mišića. AAS se takođe koriste u brzom oporavku od
povreda i kataboličkih procesa.[10]
Testosteron vrši svoje virilizirajuće efekte na androgenim receptorima direktno i indirektno,
preko svoje redukcije do 5α-dihidrotestosterona. Pored toga, testosteron poseduje anaboličke
efekte, u kojima se azot različito zadržava u mršavoj masi tela, što dovodi do povećane
veličine mišića i povećanog metabolizma kostiju. Značajni anabolički efekti se javljaju na
suprafiziološkim nivoima testosterona (>1000 ng/dl), što uopšteno zahteva nedeljne doze od
300 mg ili više. Farmakološki agensi se dugo koriste za poboljšanje performasi u sportskom
takmičenju na visokom nivou. Međutim, još od 1980ih, nezakonita upotreba AASa se
proširila sa elitnih sportista u opštu populaciju. Za većinu korisnika se veruje da su rekreativni
bodibilderi i dizači tegova koji koriste ove steroide u kozmetičke svrhe, a ne da poboljšaju
sportske performanse.[11]
Zahvaljujući njihovim anaboličkim efektima, AAS su postali veoma popularni među
sportistima, bodibilderima i dizačima tegova. Štaviše, naučni i zvanični sudski dokumenti,
uključujući i doktorske teze i naučne izveštaje, pokazuju pozitivne efekte ovih i drugih
hormonskih lekova na snagu mišića i performanse u elitnim sportovima, što je bilo opšte
poznato i praktikovani su još od početka 1960ih godina.[12]
Uprkos njihovim objavljenim štetnim uticajima na zdravlje, AAS spadaju u najčešće
zloupotrebljene supstance za poboljšanje performansi kod sportista. Ovo se odražava na
pertpostavku koju drži sportska zajednica i većina opšte javnosti da AAS poboljšavaju fizičku
performanse.[13]
Najbolji trenutno dostupni dokazi jasno podržavaju anaboličke efekte androgena na snagu i
masu skeletnih mišića kod hipogonadalnih i eugonadalnih muškaraca, bez obzira na starost.
Međutim, stepen do kojeg ovaj anabolički efekat poboljšavaja fizičku performansu je teže
proceniti. Još manje dokaza ukazuju na to da se akcije u centralnom nervnom sistemu,
eritropoezi i vaskulaturi mogu doprineti ergogenim efektima AAS.[13]
Pored toga, postoje navodni efekti androgena na fizičke performanse koji povećavaju
isporuku kiseonika plućima i mišićima kroz vazodilataciju i redistribuciju krvotoka. Pokazano
je da testosteron poseduje akutne vazodilatorne efekte na plućnu arteriju i plućnu venu kod
ljudi i životinja. Iako nije proučavano na suprafiziološkim dozama, pokazano je da
kratkoročna administracija testosterona u koronarne arterije dovodi do naglog i direkrnog
povećanja u dilataciji koronarnih arterija i koronarnog krvotoka. Stoga je moguće da
testosteron može akutno poboljšati srčani učinak i zauzvrat, fizičku performansu. Treba
napomenuti da druge studije nisu pokazale promenu u vaskularnoj reaktivnosti, a da su druge
studije pokazale suprotan efekat u administraciji testosterona, izazivajući vazokonstrikciju. U
studijama na životinjama, prijavljeno je da testosteron izaziva brzu modulaciju vaskularnog
tonusa, preko regulacije kalcijumovih i kalijumovih kanala, ukazujući na to da su bar neke od
ovih akcija negenomske prirode.[13]

12
Tokom vežbanja, eritrociti prenose kiseonik u tkiva kao supstrat za mišiće koji rade, a
zauzvrat, isporučuju metabolički proizvedeni ugljendioksid do respiratornog sistema za
izbacivanje iz organizma. Što je veći hemoglobin, veći je kapacitet za difuziju gasa i aerobnu
performansu. Androgeni imaju dobro ustanovljene eritropoetske efekte, i tretman
testosteronom konzistentno povećava hemoglobin i hematokrit u kliničkim ispitivanja. Tačni
mehanizmi pomoću kojih androgeni regulišu eritropoezu nisu još u potpunosti razjašnjeni, ali
verovatno uključuju najmanje tri različita mehanizma. Androgeni mogu da stimulišu
formaciju eritrocita, prvenstveno, tako što stimulišu proliferaciju eritroidnih progenitorskih
ćelija koštane srži preko androgenih receptora, drugi način jeste preko regulacije
eritropoetinom, treći i prijavljen u skorije vreme, povećanjem iskorišćenja gvožđa preko
supresije hepcidina, glavnog regulatornog proteina u metabolizmu gvožđa.[13]

Slika 6. Efekti AAS na poboljšanje fizičkih performansi.[13]

Androgeni vrše svoje anaboličke akcije na skeletnim mišićima na različite načine i na više
lokacija, i nekoliko isključivo nezajedničkih mehanizama je postulirano. Testosteron
promoviše porast mišićnih proteina tako što poboljšava ukupni balans aminokiselina.
Testosterone aktivira nekoliko anaboličkih puteva preko IGF-1 posredovane stimulacije Akt-
mTOR metaboličkog puta, aktivacijom susednih ćelija i inhibicijom aktivnosti miostatina
(delimično preko folistatina). U skeletnim mišićama, prijavljeno je da se tretmanom
testosterona povećava frakcionalna sinteza proteina, kako bi se promovisala efikasnost
ponovne upotrebe aminokiselina, i mogućeg smanjenja razgradnje proteina, iako nisu sve
studije konzistentne. Androgeni mogu da povećaju mišićnu masu promovisanjem hipertrofije
mišića i formiranjem novih mišićnih vlakana. Kod zdravih mladih muškaraca, tretman
testosteronom dovodi do hipertrofije mišićnih vlakana sa većim mionuklearnim brojem po
mišićnom vlaknu, i veće poprečne površine mišićnih vlakana i za tip 1 i za tip 2 mišićnih
vlakana.[13]

13
 Slika 7. Signalni putevi koji stoje iza anaboličkih efekata testosterona.[13]

Trenutne procene ukazuju na to da postoje tri miliona korisnika AAS u Sjedinjenim

Državama i da je 2.7-2.9% odraslih mladih Amerikanaca bar jedanput u životu uzelo AAS.
Ankete na terenu ukazuju da je upotreba AASa u zajednici dizača tegova koji posećuju
teretane i klubove zdravlja je 15-30%, i da većinu korisnika AASa čine rekreativni bodibilderi
ili nesportisti, koji koriste ove steroide za kozmetičke svrhe, a ne za poboljšanje sportskih
performansi. [14]

14
3.2. Klinička primena

Mnogi anabolički steroidi se koriste kao terapeutski agensi. Uopšteno, anabolički steroidi su
naznačeni za lečenje bubrežne insuficijencije, otkazivanja koštane srži, anemije, odloženog
puberteta i kod lečenja dece sa smanjenim rastom. Priprema i primena testosterona se koristi u
hormonskoj terapiji, lečenju hipogonadizma kod muškaraca, i kao muško kontraceptivno
sredstvo. Muškarci sa smanjenim nivoom testoterona u krvi, koji su povezani sa hroničnim
bolestima ili stanjima, na primer, kod onih sa ozbiljnim opekotinama ili kod abnormalnog
gubitka telesne težine povezane sa stanjem sindroma stečene imunodeficijencije (AIDS),
mogu imati koristi od anaboličkih steroida. Prijavljeno je da anabolički steroid nandrolon-
dekanoat efikasan u tretmanu sarkopenije kod pacijenata koji su na dijalizu. Za oksandolon je
naznačeno da stimuliše anabolizam mišićnih proteina kod starijih žena.[6]
Gubljenje telesne težine u smislu hronične bolesti je povezano sa smanjenim kvalitetom
života i smanjenom verovatnoćom preživljavanja. Nedavna klinička ispitivanja su istraživali
različite pristupe za poboljšanje mase i snage skeletnih mišića, vežbanja kondicije, i
preživljavanja u kontekstu kaheksije i gubljenja telesne težine kod pacijenata, mnogi od njih
koji pate od kancera. Promene u telesnom sastavu koje se javljaju sa hroničnim bolestima,
obično se smatraju neželjenim i povezane su sa gubljenjem mase u skeletnim mišićima,
masnog tkiva, ili i jednog i drugog. Gubitak mršavog i masnog tkiva može biti asocirano sa
gibljenjem težine. Ovakvo nehotično gubljenje težine je nazvano kaheksijom. Velika
konfuzija postoji u odnosu na različitu terminologiju. Nedavni konsenzus definicija ukazuje
na dijagnozu kaheksije kada postoji gubitak više od 5% telesne mase za 12 meseci ili manje u
prisustvu hronične bolesti poput srčanog udara, bolesti hronične opstrukcije pluća, hroničnog
otkazivanja bubrega, ili karcinoma, što ujedno predstavlja osnovu za procenu 9 miliona
ispitanika koji su pogođeni samo kaheksijom u industrijskim zemljama. Anabolički steroidi su
se efektifno koristili za tretmane gubljenje mase mišića, na primer, kod hroničnog otkazivanja
srca gde je skoro 20% pacijenata koji su pogođeni ovim problemom. Kod pacijenata sa
otkazivanjem srca, niski nivoi cirkulišujućeg anaboličkih hormona su povezani sa lošom
prognozom ishoda. Problem sa administracijom anaboličkih steroida jeste što njihovi rizici
često prevazilaze njihobe potencijalne koristi.[15]
Testosteron, i njegovi više potentniji metaboliti, dihidrotestosterone (DHT) i estradiol (17β-
E2), su poznati da utiču na razvijanje i održavanje brojnih tkiva, uključujući skeletnih mišića,
kostiju, adipoznog tikva, i polnih organa. Kod muškaraca, sniženi nivoi testosterona (npr.
hipogonadizam) indukuje gubitak mase skeletnih mišića i mineralne gustine kostiju i indukuje
povećanu adipoznost. Međutim, administracija testosterona kod hormonske terapije rezultira
samo malim poboljšanjima u masi i snazi skeletnih mišića kod hipogonadalnih starijih
muškaraca. Suprotno tome, administracija suprafizioloških doza testosterona rezultuje
robustnom povećanju u masi skeletnih mišića i mineralnoj gustini kostiju, kao i smanjenja
adipoznosti kod životinja i ljudi. Ali takođe rezultira različitim štetnim pojavama, poput
uvećanja prostate i policitemije koje čine najčešće pojave.[16]
Kliničke primene steroidnih AR liganada su ograničene slabom oralnom biodostupnošću,
potencijalnom hepatotoksičnošću i nedostatku u selektivnosti tkiva. Stoga, nesteroidni AR
ligandi, poznatiji kao selektivni modulatori androgenih receptora (SARM), su razvijani da bi
prevazišli probleme navedene kod steroidnih AR liganada. SARM su nova klasa AR liganada
sa poboljšanim farmakokinetičkim karakteristikama, velikom specifičnošću za AR,
poboljšanom oralnom biodostupnošću i selektivnijom farmakološkom aktivnošću za ciljana
tkiva, za koja se očekuje da će proširiti kliničku primenu androgena kod osteoporoze,
osteopenije, sarkopenije kod starijih muškaraca i postmenopauzalnih žena, gubitka mase
mišića, muške kontracepcije i bolesti prostate.[8]
Alternativni farmakološki tretmani, poput SARMa ili kombinovanog tretmana sa visokim
dozama testosterona i inhibitora 5α- reduktaze (npr. finasterid or dutasterid) su predloženi kao
sredstva za stvaranje željenog anaboličkog efekta sa manjom pojavom štetnih efekata.[16]
15
U toku je izrada nekoliko SARMa. SARM u teoriji može imati pozitive efekte poput
testosterona bez negativnih efekata. Ostarine, SARM koji je nedavno razvijen, poboljšao je
penjanje uz stepenice kod muškaraca i žena starijih od 60 godina u roku od 12 nedelja.[17]
Četiri glavne strukturne klase uključuju analoge hinolinona, aril propionamida, biciklične
hidantoin analoge i analoge tetrahidro-hinolina. Svi predstavnici iz četiri klasa dele slične
farmakološke profile, koji uključuju jaku anaboličku aktivnost u skeletnim mišićama i
kostima, i delimičnu agonističku aktivnost u prostati. Od 2008. godine, SARMi su
kategorisani kao anabolički agensi i zabranjeni su od strane WADAe.[8]

Slika 8. Nekoliko predstavnika SARMa.[c]

Prema uputstvima za praksu Endokrinog udruženja, hipogonadizam je definisan kao klinički

sindrom koji rezultira iz neuspeha testisa da proizvede fiziološke nivoe testosterona (T)
(deficijencija androgena) i normalnog broja spermatozoida zbog remećenja jednog ili više
nivoa hipotalamo-hipofizne-testikularne osovine. Nasuprot tome, američka administraciju za
hranu i lekove (FDA) definiše hipogonadizam kao nivo testosterona u serumu koji je manji ili
jednak 300 ng/dL. Produkcija T u testisima je stimulisana sekrecijom gonadotropin
oslobađajućeg hormona (GnRH) iz hipotalamusa, rezultirajući sekrecijom
folikostimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH) iz prednjeg režnja
hipofize. LH i FSH stimulišu produkciju T, odnosno spermatogenezu. Tokom života, T je od
suštinskog značaja za održavanje muškog fenotipa. Konkretno, T olakšava razvoj i održavanje
sekundarnih polnih karakteristika, mase mišića, gustine kostiju, stimulacije eritropoeze i
libida. T takođe ima efekat u ventralnom nervnom sistemu na raspoloženje i kogniciju. Uzroci
hipogonadizma mogu biti podeljeni u dve kategorije: primarni hipogonadizam, koji
predstavlja neuspeh testisa da proizvedu T, i sekundarni hipogonadizam (hipogonadotropični),
koji predstavlja neuspeh hipofize da sekretuje dovoljne nivoe LH za stimulaciju testikularne
produkcije T. Primarni hipogonadizam je povezan sa povećanim nivoima LH, dok se
sekundarni hipogonadizam odražava u niskim ili neadekvato normalnim nivoima LH.
Uobičajeni uzroci primarnog i sekundarnog hipogonadizma su sumirani u Tabeli 3. [18]

16
 Tabela 3. Uzroci primarnog i sekundarnog hipogonadizma [18]
Primarni hipogonadizam Sekundarni hipogonadizam
Klajnfelterov sindrom Hipofizni tumori
Nekorigovan kriptorhidizam Hiperprolaktinemija
Hemoterapija Hemohromatoza
Radioterapija Infiltracioni poremećaji
Trauma Genetski poremećaji u lučenju GnRH kom pripada
Zauške idiopatski hipogonadotropni hipogonadizam sa i bez
Orhitis anosmije
Orhijektomija Genetski poremećaji u sekreciji gonadotropina ili
njihovom delovanju
Genetski poremećaji u razvoju hipofize
Poremećaji u ishrani
Zloupotreba anaboličkih steroida

Prva linija lečenja hipogonadizma je T-terapija, a uobičajene T-formulacije terapije su

sumirane u Tabeli 3. Sa obzirom na raznovrsnost T-formulacija, svaka sa različitim
farmakokinetičkim i neželjenim efektima, važno je koristiti zajedničko odlučivanje za
identifikaciju najbolje terapije za svakog pacijenta. Intramuskularne injekcije (IM) pouzdano
povećavaju nivoe T i predstavljaju ekonomičnu opciju za pacijente. Fluktuacije u libidu i
raspoloženju mogu se pojaviti sa IM injekcijama zbog velikih varijacija u nivoima serumskog
T tokom intervala doziranja. Više kontrolisani opsezi serumskog T mogu se postići sa češćim
(nedeljnim ili dva put nedeljnim) doziranjima sa obzirom na smanjenu varijabilnost vrednosti
T. Transdermalni flasteri rezultiraju fiziološkim nivoima T sa zajedničkim neželjenim
efektima iritacije kože. Međutim, prethodna primena na koži sa 0.1% kremom triamcinolona
smanjuje rizik iritacije bez smanjenja apsorpcije testosterona. Transdermalne formulacije
imaju nižu incidencu iritacije kože od flastera, ali rezultiraju u različitim povećanjima u nivou
T. Pacijenti koji su na transdermalnim T-formulacijama bi trebalo da se posavetuju o
mogućem transferu leka na partnere ili decu preko direktnog kontakta kože; FDA je izdala
upozorenje na kutijama, nakon prijavljenih slučajeva u kojim su se kod dece dogodio
prevremeni pseudopubertet. Potkožne T-kuglice nude dugoročnu terapiju u trajanju od 3 do 6
meseci, iako je procedura doziranja manje zahtevna. U dodatku, bukalne, nazalne i oralne
formulacije mogu se uzeti u obzir zbog njihove lake administracije, iako ove formulacije
zahtevaju dnevno ili dvostruko dnevno doziranje, a oralna T-undekanoat trenutno nije
dostupan u Sjedinjenim Državama. Nadgledanje ljudi koji su na T-terapiji je od suštinske
važnosti za odgovor na terapiju, kao i nadgledanje štetnih efekata.[18. Hypogonadism
Therapeutic Risks, Benefits, and Outcomes]

Tabela 4. Uobičajene formulacije za testosteronsku terapiju[18]

T=Testosteron
Ime Doza Put Farmakokineti Prednos Nedostaci
administracije ka ti
T-enantat 150-200 Intramuskularna Poluživot od 5-7 Jeftin, Intervali
mg u dve dana, fleksibiln fluktuacije
nedelje/ suprafiziološki o prekomernih
75-100 mg nivoi T u doziranje nivoa
nedeljno početku, potom T(predoziranje)
hipogonadalni
nivoi pri kraju
perioda
doziranja
17
T-cipionat 150-200 Intramuskularna Poluživot od 5-7 Jeftin, Intervali
mg u dve dana, fleksibiln fluktuacije
nedelje/ suprafiziološki o prekomernih
75-100 mg nivoi T u doziranje nivoa
nedeljno početku, potom T(predoziranje)
hipogonadalni
nivoi pri kraju
perioda
doziranja
T-propionat 100mg u Intramuskularna Kraći poluživot Jeftin Intervali
dva dana od ostalih fluktuacije
intramuskularni prekomernih
h formulacija nivoa
T(predoziranje),
višestruke
injekcije u
nedelji
T-undekanoat(injekcija) 1000mg Intramuskularna Nivoi T su Dugotraj Bol na mestu
Jednom u održavani u an injekcije, velika
10-14 normalnim zapremina u
nedelja opsezima jednoj dozi
T flaster 5-10mg Transdermalni Nivoi T su Mimikuj Iritacija kože,
dnevno put održavani u e dnevna
normalnim cirkardij administracija
opsezima alni
ritam
T-gel 40-80mg Transdermalni Nivoi T su Prilagođ Mogući transfer
dnevno put održavani u avanje prilikom
normalnim fleksibiln kontakta,
opsezima e doze dnevna
administracija
T za pazušnu administraciju 60-120mg Transdermalni Nivoi T su Mimikuj Iritacija kože,
dnevno put održavani u e dnevna
normalnim cirkardij administracija
opsezima alni
ritam
T kuglice 4-6 Potkožna Serumski T Dugotraj Invazivna
implanta; administracija dostiže najveći an primena,
doza nivo prvog infekcija na
varira sa meseca, nakon mestu implanta
formulacij toga se održava
om u normalnom
opsegu naredna
3-6 meseca
Bukalni T 30mg dva Bukalno(apsorp T nivoi su Oralna Dvodnevna
puta cija u usnoj održavani u administr doza, neprijatan
dnevno duplji) normalnom acija ukus
opsegu

18
T-undekanoat(oralnan) 120- Oralna Apsorbovan Oralna Višestruke
240mg preko administr dnevne doze,
dva do tri limfatičnog acija, Varijabilnost
puta sistema, Prilagođ nivoa T među
dnevno zaobilazeći avanje inividuama
portalni sistem fleksibiln drugim danima
e doze kao i samim
individuama

Osim za lečenje hipogonadizma, primena androgenih anaboličkih steroida se koristi i za

tretmane kaheksije kod osoba koje su izgubile značajnu telesnu masu uzrokovanu od strane
kancera i HIV-a.
Kancerom prouzrokovana kaheksija je okarakterisana gubitkom mišićne mase, anoreksijom, i
povišenim nivoom markera inflamacije. Kod pacijenata bez kancera, hipogonadizam je
asociran sa smanjenom mršavom telesnom masom, povećanim teretom simptoma i
smanjenim izgledom za preživljavanje. Hipogonadizam kod kaheksije sa kancerom, može
pogoršati već postojeće simptome uznemirenosti, facilitaciju proinflamatornog odgovora, i
smanjene šanse preživljavanja. Iako je prevalencija hipogonadizma kod odraslih muškaraca
oko 5% u opštoj populaciji, ovaj procenat se značajno povećava kod pacijenata sa
uznapredovalim karcinomom (66%). Hipogonadizam je uobičajen među pacijentima sa
karcinomom i kod kancer preživelih pacijenata. Čak i posle hemoterapije, većina muškaraca
su hipogonadična. Drugi faktori poput tretmana sa megestrol-acetatom, antineoplastičnim
tretmanima, i opioidima su takođe doprinela hipogonadizmu. Umor, anoreksija, depresija,
insomnija i niska želja za seksom su povezani sa hipogonadizmom kod muškaraca sa
uznapredovalim kancerom.[19]
Gubljenje telesne mase je danas definisano kao gubitak više od 10% osnovne telesne mase.
Ono nije zasnovano na promeni procenta mršave mase tela ili idealne telesne težine. Veličina
gubljenja telesne mase je jak prediktor smrtnosti kod HIV-inficiranih muškaraca, pa čak i
bolji od broja CD4 T-ćelija. Gubitak težine rezultuje u narušenoj ravnoteži između unosa
nutritienata, posebno tokom opoturnističkih infekcija, i trošak energije za odmaranje.
Hipogonadizam se javlja često tokom HIV infekcije, posebno kod HIV-inficiranih muškaraca
sa gubitkom telesne težine.[20]
Gubitak težine kod HIV-inficiranih muškaraca se nalazi u uzajamnoj vezi sa smanjenim
nivoom cirkulišućeg testosterona. U prospektivnim analizi podataka Multicentra za AIDS,
otkriveno je da slobodan, biodostupni i ukupni nivo testosterona postepeno opada kod
pacijenata sa AIDS, i da smanjenja biodostupnog testosterona mogu biti posmatrana sa malim
stepenom u gubitku težine pre nego što se pojavi istinsko gubljenje težine. Nivoi androgena
su u korelaciji sa promenama telesne mase, mišićne mase i kondicije vežbanja kod
hipogonadalnih muškaraca sa AIDS-asociranim gubitkom telesne mase. Hipogonadizam je
takođe u korelaciji sa pražnjenjem broja limfocita i CD4 limfocita. Iako prevalencija u
neregularnosti menstruacijama se nije značajno kod HIV-inficiranih žena, nivoi testosterona u
serumu su niži u HIV-inficiranim ženama u odnosu kod zdravih žena u korelaciji sa
smanjenom telesnom masom.[20]
Testosteronska terapija je uglavnom bezbedna. Kod hipogonadalnih muškaraca,
testosteronska terapija povećava veličinu prostate do veličine koja je primećena kod zdrave
kontrole iste starosti, i retko se povezuje sa simptomima prostatizma. Važno je isključiti
muškarce sa rakom prostate. Trebalo bi izvršiti digitalni rektalni pregled, i nivo serumskog
specifičnog antigena prostate kod svih muškaraca pre iniciranja testosteronske terapije.[20]

19
4. MONITORING, MERENJE I ODREĐIVANJE AAS

Prirodno anabolički steroidi, poput testosterona i androstenediona, se podvrgavaju obimnim

metaboličkim promenama u ljudskom telu, pre njihove ekskrecije u urinu. Reakcije Faze-1
uobičajeno uključuju prevođenje steroida u strukturu veće polarnosti pomoću enzimatski
katalizovanih reakcija, kako bi se inaktivisali i olakšali njihovu eliminaciju iz organizma.
Reakcije Faze-2 konjuguju anaboličke steroide ili njihove metabolite iz Faze-1 sa
glukuronskom kiselinom ili sulfatom. Konjugati su više hidrofilniji i imaju nizak afinitet za
plazma proteine, nego intaktni steroid. Dekonjugacija je takođe moguća i slobodni steroidi se
mogu naći u urinu. Brz metabolizam testosterona i potreba za dugotrajnijim i oralno aktivnim
jedinjenjima sa nižom androgenošću i većom anaboličnom aktivnošću je dovela do razvijanja
više od 100 sintetičkih steroida. Ovi derivati testosterona se zovu anabolički androgeni
steroidi (AAS). AAS se klinički primenjuju za lečenje poremećaja kod gubitka mišićne mase,
otkazivanja koštane srži, usporenog rasta, alkoholnog hepatitisa i oštećenog miokardijuma.
Zbog njihove miotropne aktivnosti, AASi, uključujući i testosteron, se koriste uveliko od
strane sportista za poboljšavanje sportskih performansi.[21]

Slika 9. Enzimatske reakcije pomoću kojih se povećava polarnost testosterona, i na taj sam način, potpomognuta
njegova ekskrecija iz organizma.[d] A: Reakcija glukuronidacije testosterona B: Reakcija sulfatacije testosterona

Testiranje na sintetičke AAS uključuje sakupljanje uzorka urina, koji sadrže konjugovane
steroide i metabolite steroida. Steroidi su dekonjugovisani, derivatizovani i analizirani
korišćenjem gasne hromatografije/masene spektrometrije. Analiza se sastoji iz 2 dela, analize
sintetičkih AAS koji nisu normalno nađeni u ljudskom urinu, i analize endogenih androgena i
njihovih metabolita. Ispitivanje za AAS je relativno direktno, sa tim da se upozorava da su
često jedan ili više metabolita, umesto osnovnog jedinjenja su ciljani u metodi i da se mora
ustanoviti gornja granica normale, kako bi se objasnile endogene supstance koje su identične
ili vrlo slične analitu koji se ispituje. Testiranje endogenih androgena je znatno složenije, jer
su ova jedinjenja normalno prisutna u urinu. Za testosteron, princip njegovog određivanja
uključuje istovremeno merenje epitestosterona (E), koji je 17α-epimer testosterona bez
poznate biološke aktivnosti. Biosintetički put E kod ljudi nije poznat, ali E se stvara u fiksnoj
srazmernoj količini u odnosu na T tokom normalne testikularne sinteze androgena. Odnos T/E
u urinu varira od oko 0.4 do 2 sa bimodalnom rasporedom, ali za datu osobu, ovaj odnos
ostaje izuzetno konstantan. Administracija egzogenog T smanjuje sintezu i T i E preko
20
negativne povratne sprege i rezultuje povećanjem odnosa T/E. T/E odnos vrednosti veći od 4
(>4:1), je konzervativno postuliran kao dokaz za doping od strane WADA.[22]

Slika 10. Slika strukturi Testosterona (T) i Epitestosterona (E).[8]

Testosteron Epitestosteron

Mnogi od ovih metabolita su konjugovani u obliku glukuronida i sulfata; stoga, bilo koja
procedura obimnog skrininga steroida bi uključivala korak hidrolize, obično enzimima.
Analiza se izvodi najčešće gasnom hromatografijom/masenom spektrometrijom.[23]

4.1. Vrste i priprema uzoraka za analizu AAS

Priprema uzorka znoja, seruma i urina je izvođena sa (konjugovana frakcija) ili bez (slobodna
frakcija) hidrolize (β-glukuronidaza iz E. coli) nakon ekstrakcije na čvrstoj fazi (XAD-2, 100–
200µm, Serva, Germany). Rastvor je podešen na pH 9 sredinu i ekstrahovan sa n-pentanom.
Uzorci kose su dezintegrisani u 0.5M rastvoru NaOH (2 h, 65° C), podešenom na pH 9
sredinu i ekstrahovani sa n-pentanom. Ekstrakt je isušen i ostaci su rekonstituisani sa puferom
i prečišćeni tečnom hromatografijom (LC)—čišćenje (Zorbax XDB C18 kolona, 3.5µm,
75mm × 4.6 mm, voda (A) + acetonitril (B) gradient, 0% B 0–1 min, 20% B at 2 min, 100%
B at 12 min, 0.6 ml min−1 mobilna faza). Odgovarajuće frakcije ekstrakta LC su uparavane,
isušene i derivatizovane pomoću smeše MSTFA/amonijum jodid/propantiol (20 ml+100
mg+40 µl), da bi se sintetizovali enol-TMS derivati steroida. Detekcija je izvedena pomoću
gasne hromatografije - visoke rezolucije – masene spektrometrije (GC–HRMS, AutoSpec,
Micromass) na rezoluciji masenog spektrometra od 10 000. Korišćena je GC kolona od 25m
(HP 5-MS, Agilent) za GC- odvajanje. Sledeći GC–MS parametri su se koristili: 1 µl
injekcione zapremine, temperaturni program od 150 do 325° C (7.5° min−1), 35 eV energija
jonizacije, 500 µA trap current and 8000V acceleration voltage.[24]

4.1.1 Urin

Visoka koncentracija steroida i lak pristup su glavne prednosti metaboličkih ispitivanja u

urinu. Međutim, renalna ekstrakcija se odražava na kasni stadijum biotransformacije
(glukuronida terminalnih metabolita) i sličnih profila urina mogu biti asocirana sa potpuno
drugačijim putem administracije steroida, biodostupnosti i time steroidne aktivnosti. Oralna
primena 5-estren-3β,17β-diola i transdermalna administracija 4-estren-3β,17β-diola može
dovesti do sličnih metaboličkih obrazaca urinarnih metabolita, dok su koncentracije u krvi u
potpunosti drugačije. Očigledne osobine vremenskog toka steroidne ekskrecije (npr. jasna
retencija nakon transdermalne primene), ne pruža zaključne analitičke dokaze u pojedinačnoj
kontroli dopinga.[24]
Humani urin sadrži mnoge endogene steroide, uključujući androgene, progestogene, i
kortikosteroide, od kojih su neki u značajnim količinama. Iz tog razloga, gasni hromatogram
dobijen univerzalnom detekcijom je vrlo složen, i teško je identifikovati anaboličke steroide u
režimu punog skeniranja (full-scan mode). Umesto toga se koristi izabrani režim za

21
nadgledanje jona. Anabolički steroidi koje trenutno testira većina laboratorija za drogu su
navedeni u tabeli 5.[23]

Tabela 5. Anabolički steroidi koji se mogu otkriti u urinu[23]

Bolasterone Metenolone
Boldenone Methandriol
Clostebol Methyltestosterone
Dehydrochloromethyltestosterone Nandrolone
Drostanolone Norethandrolone
Ethylestrenol Oxandrolon
Fluoxymesterone Oxymesterone
Furazabol Oxymetholone
Mesterolone Stanozolol
Metandienone Testosteron

4.1.2. Serum

Serum je svakako najvažniji uzorak za istraživanje steroidnog metabolizma i

bioraspoloživosti, jer su serumske koncentracije nekonjugovanih anaboličkih steroida dobri
markeri za anaboličku aktivnost. Resorpcija i distribucija nakon oralne, sublingvinalne ili
transdermalne administracije, dostupnost injektovanih depoa estara, a naročito pretpostavljene
biotransformacije tkzv. prohormona u aktivne steroide ne mogu se proceniti ispitivanjem
urina. Upoređivanjem administracije 5-estren-3β,17β-diola (20 mg, oralno), 4-estren-3β,17β-
diol i 4-estrendiona (70 mg svaki, transdermalno) se ispostavilo da je najveća koncentracija
steroida u serumu mnogo veća nakon oralnog unosa (92 ng/ml norandrosteron glukuronida,
15 min. posle unosa) uprkos nižim dozama, i nema relevantne koncentracije aktivnih
(nekonjugovanih) anaboličkih steroida u serumu posle oralnog unošenja. Transdermalna
primena steroidnih prekursora praćena je biotransformacijom do nekonjugovanog nandrolona,
a odgovarajuće serumske koncentracije su adekvatne za pretpostavljeno anaboličko dejstvo.
Vremenski tok je uporediv sa ubrizgavanjem steroidnih estara; Norandrosteron (pretežno kao
njegov glukuronid), glavni urinarni metabolit, izgleda da je vremenski koreliran sa
nandrolonom. Mogu se otkriti samo tragovi nepromenjenih prekursora.[24]

4.1.3. Kosa

Opšte prednosti analize kose, poput dugotrajne detektabilnosti nepromenjenih prekursora, su

kompenzovane niskim koncentracijama ciljnog analita i nepredvidive mehanizme
inkorporacije steroida u kosi. Inkorporacija steroida u kosu uključuje različite puteve:
inkorporaciju iz krvi preko folikula rastuće dlake (telogena), inkorporacija iz znoja u dlaku
kose ili, apsorpcija iz znoja van dlake kroz kutikulu preko čitave dužine vlasi dlake.
Međutim, prisustvo nepolarnih (tj. nekonjugovanih) steroida u krvi je preduslov za
pojavljivanje u kosi, a situacija nakon oralne administracije steroidnih prekursora nije
rezultiralo pozitivnim nalazima u kosi, uprkos prekomernoj koncentraciji steroidnih
glukuronida u urinu. Da bi se ispitala inkorporacija u kosi, steroidni profili su nakon
transdermalne primene steroida ispitani na različitim mestima tela(TABELA). Rezultati su
bili izvodljivi, ali su imali sporne steroidne obrasce, pod uticajem različite kinetike rasta kose,
steroidne transformacije i inkorporacije. Očigledno je da se ove razlike ne mogu objasniti kao
rezultat inkorporacije iz homogenog krvotoka, a iz znoja će se verovatno značajno doprineti
koncentracija steroida u kosi.[24]
22
 Tabela 6. Steroidne koncentracije u kosi posle transdermalne primene 4-estrendiola. [24]
Tip kose Količina (pg/mg)
4-estrendiol Nortestosterone 4-estrendion
Skalp (koren kose) 640 46 110
Pazuh 123 37 54
Međunožni 1277 186 931
Ruke 2381 443 322
Noge 3422 364 282
Obrve 453 92 245

Proučavana je kosa, tj. brada tokom određenog vremena nakon transdermalne primene 75 mg
4-estrendiola. Devet frakcija se sakupljalo svakoga dana suvim brijanjem, pogodno i
pouzdanom “rutinskom” metodom frakcionacije kose, koji na efikasan način dovodi do
vremenske raspodele u segmentima kose. Profil steroida u bradi je okarakterisano: vrlo
visokom koncentracijom osnovnog jedinjenja, prisustvo susednih steroidnih metabolita
nortestosterona i 4-estrendiona, odsustvo tipičnih urinarnih metabolita i dugim vremenskim
opsegom detekcije (najmanje 25 dana). [24]
Prikupljeni prah brade predstavlja homogeni matriks koji se ne može menjati u odnosu na
spoljne uticaje. Tipiča konvencionalna procedura dekontaminacije, koje proizvoljno definišu
nekoliko koraka pranja (npr. pufer, dihlorometan) primenjenu na netaknutu vlas kose kao
kontrola za spoljašnju kontaminaciju, ne mogu se prilagotiti prahu brade. Međutim, svaki
uzorak kose mora se posmatrati kao predmet spoljnih uticaja, poput kontaminacije kose i
uklanja analita iz kose kroz cikluse pranja. Problem spoljašnje kontaminacije izgleda da nije
presudan, zbog činjenice da nepostoje prirodni egzogeni izvori anaboličkih steroida (posebno
određenih metabolita) u relevantnim količinama.[24]

4.1.4. Zoj i loj

Sakupljena tečnost sa kože je uvek mešavina loja i dva različita tipa znoja sa odnosom u
zavisnosti od površine kože, jer nisu sve vrste žlezda ravnomerno raspoređene po čitavom
telu. Ekrine znojne žlezde se nalaze skoro na čitavoj površini tela, sa najvećom gustinom na
stopalima, čelu i dlanovima. Ekrini znoj je bez mirisa, bezbojan, sterilan vodeni rastvor
natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijum hlorida sa samo tragovima aminokiselina,
biogenih amina i vitamina. Za razliku ekrinih žlezda, apokrine znojne žlezde nalaze se u
osnovi dlaka folikula, u blizini lojnih žlezda. Oni se kontrolšu holinergičnom inervacijom, ali
ih takođe mogu stimulisati adrenergičnim agensima. Izlučena viskozna, mutna, žuto-bela
tečnost je prvenstveno sterilna i bez mirisa, bogata holesterolom (75%), trigliceridima i
masnim kiselinama (20%). Apokrine žlezde pripadaju kosa/loj žlezdanim jedinicama koja se
nalaze u koži pazuha, potdručja bradavica i anogenitalnog područja. Lojne žlezde su povezane
sa folikulama dlake i nalaze se na celom telu (posebno na glavi), osim na dlanovima i
tabanima. Proizvode viskozni, žuto-beli tečni loj koji se takođe sastoji od triglicerida (60%) i
od estra voska (23%). U područijama sa apokrinim znojnim žlezdama, i lojne i znojne žlezde
se nalaze pri korenu dlake kose. Zbog toga se izlučeni znoj i loj ne mogu posebno ispitivati.
Znoj i loj dovode do emulzije na površini kože koja omogućava intercelularnu difuziju duž
ćelijske membrane i transcelularnu difuziju i transportaciju od strane keratinocita. Steroidne
koncentracije u znoju sakupljene na različitim mestima tela, karakteristične za
predominantnost ili apokrinog ili ekrinog znoja su sumirani u tabeli. Postoji očigledan trend
viših koncentracija prekursora u tipičnom ekrinom znoju (npr. tabanima) i povećanim
23
količinama metabolita u apokrinim regionima (npr. pazuha) koji je konačan i ponovljiv. Što
se tiče odnosa 4-estrendiol/nortestosterone/4-estrendion, očigledno je da je dion povezan sa
apokrinim znojem, jer jer pazuh jedini pregledan region kože koji sadrži apokrine znojne
žlezde. Tabani izlučuju isključivo samo ekrini znoj. Činjenica da se lojne i ekrine znojne
žlezde nalaze na nadlaktici mogu da ukazuju da je nortestosteron uglavnom u korelaciji sa
lojem.[24]

Tabela 7. Količine steroida u znoju (tokom fizičke aktivnosti) nakon transdermalne primene 75mg
4-estrendiola.[24]
Mesto Količina (ng u nakupljenoj znojenici)
4-estrendiol nortestosteron 4-estrendion
Leva nadlaktica 131 77 2.6
Desna nadlaktica 121 31 1.0
Levi pazuh 0 0 44.2
Desni pazuh 0 0 20.1
Levo stopalo 22.9 2.4 0.06
Desno stopalo 54.8 2.9 0.04
Abdomen 2619 1678 36

Dugotrajne studije su sprovedene korišćenjem znojenicama, kojima je prikupljen tečni znoj

nakon fizičke aktivnosti. Ukupne količine steroida, uglavnom uticane mobilizacijonim
(značajanim povećanjem u vezi sa fizikim performansama), fiziološkim (dehidratacija), i
spoljnim faktorima, manje su odlučivi od steroidnih odnosa, što se pokazalo veoma sličnim
odnosima poput onih u kosi. Nepostoji jedinstveno objašnjenje za specifičnost regiona
metaboličkog obrasca u prikupljanju znoja na različitim delovima tela. Degradacija
indukovana bakterijama, selektivnim procesima ekskrecije ili biotransformacijom kože može
doprineti varijaciama u koncentracijama. Na kraju, utvrđeno je da su metaboličke
koncentracije najviše na mestu primene (abdomenu), što ukazuje na to da lokalni procesi
biotransformacije značajno doprinose ukupnom metabolizmu steroidnih prekursora nakon
transdermalne primene.[24]

4.2. METODE KOJE SE KORISTE ZA MONITORING, ODREĐIVANJE I MERENJE

AAS

Borba protiv zloupotrebe zabranjenih supstanci u sportu počela je oko 1960. godine i bila je
prisiljena da se tokom vremena poboljša kada su otkriveni novi i više sofisticirani
farmakološki proizvodi ili zabranjene metode. Pored stimulansa i narkotika, anabolički agenti
i peptidnih hormona, mnoge supstance se koriste i zloupotrebljavaju radi poboljšanja
mentalnih i fizičkih performansi sportista. Ovo se zove doping i protivreči sportskoj i
medicinskoj etici. Anti doping analize se generalno odvijaju u dva koraka. Prvo se vrši
skrining. U slučaju pozitivnog rezultata vrši se selektivna potvrda. Rezultati bi trebalo biti
brzo objavljeni. Zbog toga se koriste tehinke velike propustnosti jedne metode za prikaz
velikog seta jedinjenja sa različitim fizičko-hemijskim osobinama, dok se pri tome izbegavaju
lažno negativni rezultati i snižavanje lažno pozitivnih rezultata (10%). Napredne
automatizovane analitičke metode su naročito korisne tokom važnih sportskih događaja, kada
je objavljivanje rezultata potrebno u roku od 24-48h. Iz razloga efikasnosti (najveća
osetljivost sa najboljom specifičnošću) najnapredniji analitički pristupi su uključeni u
kontrolu dopinga. Danas se masena spektrometrija (MS), posebno GC-MS, je do sada smatra
tehnikom za koju je malo verovatno dovesti u pitane na sudu. Nedavno, tandem tečne
hromatografije i masene spektrometrije (LC MS/MS) je dodat u produžetku panela jedinjenja
za detekciju, koja su već detektovana od strane GC/MS, uključujći velike, polarne, i/ili
24
termolabilne supstance. Tokom poslednjih poslednjih 5 godina, razvoj brzo smenjujućih
MS/MS uređaja i HPLC kolonama malog prečnika, omogućavaju da se još više jedinjenja
bude pregledano iz 2 ml urina u roku od manje od 20 min. od ukupnog vremena analize. [25]

Postoji raznovrsan repertoar analitičkih tehnika za otkrivanje zabranjenih supstanci i drugih

analita. Mnogi od njih su specifični i selektivni dovoljno da kvantifikuju ova jedinjenja,
omogućavajući njihovu upotrebu bilo za skrining i/ili potvrdu. U zavisnosti od sredstva
laboratorije, mogu se koristiti razne kombinacije tehnika za detekciju. Neke od najobičnijih
tehnika korišćenih za proces skrininga su gasna hromatografija, gasna hromatografija-masena
spektrometrija, tečna hromatografija-masena spektrometrija i imunoeseji. Gasna
hromatografija-masna spektrometrija i tečna hromatografija-masena spektrometrija su
uobičajene tehnike za potvrđivanje, ali se mogu koristiti i druge tehnike.[26]
Anabolički steroidi su organska jedinjenja sa četiri prstena raspoređena u određenoj
konfiguraciji. Strukture i molekularne mase steroida su veoma slične endogenim steroidima
koji su prisutni u ljudskom organizmu. Iz ovih razloga, hromatografska rezolucija je važna i
ključna za analizu steroida. Analitičke metode za analizu anaboličkih steroida su razvijane na
osnovu gasne hromatografije – elektronske jonizacije/masene spektrometrije (GC-EI/MS).
GC-EI/MS metode su dobro utvrđene i široko koriste za steroide zbog njihove visoke
hromatografske rezolucije i širokog opsega jonizacije EI jonizacionog izvora. Iako su GC-
EI/MS metode moćme i imaju neke prednosti za analizu steroida, EI jonizacija može da
prouzrokuje fragmentaciju zbog energetskog jonizacionog procesa sa prekomernom
energijom jonizacije od 70 eV, što rezultira u odsustvu molekulskog jona. Nedavno, razne
analitičke metode zasnovane na tečnoj hromatografiji-elektrosprej jonizaciji/tandemu masene
spektrometrije (LC-ESI/MS/MS) su razvijane i primenjivane za analizu steroida. LC-
ESI/MS/MS je pogodan za određivanje molekularnog jona zahvaljujući njegovoj mekšoj
jonizaciji od strane ESI. Nažalost, međutim, LC-ESI/MS/MS je suočen sa ozbiljnim
problemima za analizu steroida. Ovaj metod obezbeđuje slabu hromatografsku separaciju, u
poređenju sa GC-EI/MS. Stoga, GC-ESI/MS ima potencijal za analizu steroida, jer kombinuje
prednosti GC-MS i LC-MS tehnika. Takva gasna hromatografija-elektrosprej
jonizacija/masena spektrometrija visoke rezolucije (GC-ESI/HRMS) može pružiti efikasnu
hromatografsku separaciju pomoću GC sa kapilarnom kolonom, i može dovesti do poboljšane
selektivnosti i osetljivosti od strane ESI/HRMS. Prilikom razmatranja ovih tačaka, GC-
ESI/HRMS se čini atraktivnim instrumentom.[27]
WADA zahteva dodatnu potvrdu pomoću gasne hromatografije spaljivanja IRMS ako je T/E
odnos abnormalan, što uključuje merenje odnosa izotopa ugljenika 13C/12C u testosteronu.
Ovaj metod je zasnovan na činjenici da je procenat 13C izotopa (prirodno prisutnog izotopa
ugljenika) u endogenom testosteronu (sintetisan u telu iz ugljenika koji potiče od životinja i
biljaka) veći od onog u sintetičkom testosteronu. Stoga, sintetički testosteron ima niži
13C/12C odnos. Tokom IRMS analize, steroidi su odvojeni gasnom hromatografijom i
oksidovani do ugljen dioksida u komori za spaljivanje. Odnos 13CO2/12CO2 je praćen
masenim spektrometrom odnosa izotopa. Niži odnos 13C/12C ukazuje na administraciju
egzogenog testosterona. Pored testosterona, IRMS se takođe koristi za razlikovanje endogenih
steroida od egzogenih, poput nandrolona, dihidrotestosterona, i dehidroepiandrosterona
(DHEA).[22]
GC–MS je ostala kao tehnologija izbora za detekciju anaboličih steroida, sve do pojave
dizajnerskog steroida tetrahidrogestrinona (THG) 2006. godine, koji je ostao gotovo
neotkriven od strane metoda skrininga koji su korišćeni tada. Otkriće THGa je dovelo do
uvođenja LC–MS/MS kao dodatne tehnologije za skrining. Kao rezultat, GC–MS i LC–MS
se sada koriste kao komplementarne tehnike u kontroli dopinga.[25]
Visoka polarnost konjugata eleminisanih u urinu, ograničava upotrebu GC-MS na
hidrolizovane uzorke. Takva merenja nude ciljne molekule sa modifikovanom strukturom za
identifikaciju i prilično neprecizna kvantitativna merenja za svakog pojedinačnog dela. Jedna
25
od glavnih prednosti tečne hromatografije sa MS je moguća direktna detekcija termolabilnih i
polarnih jedinjenja ili metabolita koja su uključena u dopingu sporta. Sada je i direktna
injekcija razblaženih bioloških uzoraka je moguća tandemom tečne hromatografije-masene
spektrometrije, uz obezbeđivanje dovoljne moći hromatografske rezolucije.[25]
Konceptualno postignut pristup je postao popularan, pomoću korišćenja GC ili LC u
kombinaciji sa potpunim skeniranjem, preciznom masenom spektrometrijom na bazi vremena
preleta (TOF-MS), ili MS orbitne zamke. Prednost potpunog skeniranja MSom je njegova
sposobnost da analizira uzorke za teoretski neograničeni broj jedinjenja. Osim toga, podaci se
mogu nabaviti i ponovno upotrebljeni bez prethodnog znanja o prisustvu specifičnih molekula
(npr. nije potrebna specifična informacija analita pre injektovanja uzorka i prisustvo novo
identifikovanih jedinjenja se može potvrditi prethodno analiziranim uzorcima jednostavno
pomoću reprocesuiranja podataka). Kako je broj zabranjenih doping agenata konstantno sve
veći, sposobnost identifikacije zabranjenih doping sredstava bez prethodnog pomenutog
standarda je jasna prednost.[25]
Maseni spektri farmaceutskog testosterona i prirodnog testosterona su identični kada se mere
sa običnim MS detektorima. U poslednjim godinama, razvijena je tehnika gasne
hromatografije-ugljeničnog izotopa-masene spektrometrije (GC–C-IRMS) da omogući
diskriminaciju egzogenog testosterona od endogenog testosterona merenjem 13C/12C odnosa
u ovim steroidima i njihovim metabolitama. Još od 1998. godine Olimpijskih Zimskih Igara u
Naganu, GC-C-IRMS je prihvaćena metoda u doping kontroli. Međutim, relativno velike
zapremine urina (~25 ml) su neophodne i procedura čišćenja koja oduzima dosta vrema je
potrebna da bi se dobile visoko prečišćene steroidne frakcije.[24]
Iako je LC-MS jedna od najmoćnijih analitičkih tehnika, njegova primenljivost za otkrivanje
anaboličkih steroida ima svoja ograničenja. Ograničenja u jonizaciji nekih anaboličkih
steroida, koristeći meke atmosferske jonizacione (API) izvore (npr. ESI, APCI ili APPI) su
rezultovali u odsustvu kiselih ili baznih grupa ili konjugovanih okso-sistema u njihovim
strukturama. Za prevazilaženje problema jonizacije niske efikasnosti (EI) kod LC-API-MS
analiza, hemijska derivatizacija se široko koristi kao pogodan alat. Derivatizacija ima za cilj
izmenu strukture analita, i kao posledicu izmenu njegovih hemijskih i fizičkih osobina,
poboljšavajući detekciju analita. Cilj derivatizacije jeste konverzija slabo jonizabilnog ili
nejonizabilnog jedinjenja u derivat koji se lako detektuje pomoću API-MS. Za ESI-MS način
detekcije, uvođenje trajno promenjenih ili lako protonovanih ili deprotonovanih delova mogu
dramatično poboljšati jonizacionu efikasnost (EI) analita. Uvođenje delova okarakterisanim sa
velikim afinitetom za protone ili elektrone kod analita koji se koriste za pojačavanje jonizacije
u APCI-MS modu detekcije. Ovim se pospešuju različite derivatizacione procedure i reagensi
koji se primenjuju u analizi anaboličkih steroida u svrhu povećanja njihove detektabilnosti
kod LC-API-MS ili tandema MS (MS/MS) za svrhu kontrole dopinga.[5]
Bioeseji su funkcionalni testovi koji se koriste za određivanje bioaktivnosti jedinjenja. Stoga,
oni mere potenciju supstance. Jedinica za bioaktivnost je definisana kao najmanja
koncentracija na kojoj se meri funkcionalni odgovor. Ova jedinica se poredi sa poznatom
bioaktivnošću standardnog jedinjenja (poput testosterona ili dihidrotestosterona). Glavna
prednost ovih bioeseja leži u njihovoj sposobnosti da otkriju čak i one androgene čija je
hemijska struktura nepoznata, stoga čineći ovu metodom idealnim srestvom za otkrivanje
novih dizajnerskih steroida (za razliku od RIA i masene spektrometrije koje zahtevaju
poznavanje hemijskog potpisa steroida). Bioeseji mogu biti podeljeni na in vivo i in vitro
testove. Prvi obuhvata procenu in vivo odgovora na androgene stimulacije, poput rasta kostiju
ili promene u težini androgen-zavisnih tkiva (seminalnih vezikula, prostate, i slično) kod
kastriranih pacova, što je dugotrajno i skupoceno. Prema tome, testovi in vitro se koriste
češće, jer su brži, relativno jeftini i istovremeno mogu da prikažu veliki broj uzoraka. Testovi
in vitro se dele na tri vrste:[22]
1. Testovi vezivanja za receptor: Ovi testovi procenjuju sposobnost vezivanja supstance
(uzorka) za androgeni receptor u prisustvu poznatog radioaktivnog liganda vezanog za
26
receptor. Stoga, zamena radioktivnog liganda sa mesta androgenog receptora ligandom uzorka
je u uzajamnoj vezi sa bioaktivnošću tog uzorka.[22]
2. Probe ćelijske proliferacije: Ovi testovi uključuju merenje bioaktivnosti neke nepoznate
supstance preko njene sposobnosti da izazove proliferaciju androgen-zavisnih ćelija, npr. kod
ćelijskih kultura humanog kancera prostate (LNCap). Ovi testovi nisu u potpunosti specifični
za određivanje androgena, iako posteduju veliku osetljivost za analizu.[22]
3. Testovi reporterskim genima: U ovim analizama, bioaktivnost jedinjenja se meri u stepenu
ekspresije reporterskog gena. Ovi testovi mogu se izvoditi ili u ćelijama kvasca (uobičajeno
Saccharomyces cerevisiae) ili ćelijama sisara. Ukratko, ovi procesi podrazumevaju biranje
ćelijskih linija domaćina koji ne vrše ekspresiju endogenih androgenskih receptora. Sledeći
korak uključuje uvođenje dva plazmida u ćelijske linije: ekspresija plazmida za konstitutivnu
ekspresiju androgenih receptora i reporterskog plazmida čiji sekvence elementa za odgovor
androgena pokreću ekspresiju skraćene forme luciferaze svitaca (Photinus pyralis). Drugi
pomenuti plazmid služi kao reporterski gen. Količina ekspresovane luciferaze je
proporcionalna bioaktivnosti jedinjenja koji se testira u uzorku, i meri se luminometrijom
(slika.). Ovi testovi su optimizovani skriningom visoke propustljivosti. Stoga, veliki broj
uzoraka se može analizirati sa testovima reporterskim genima.[22]

Slika 11. Slika šematskog principa koji stoji iza analize testovima reporterskim genima. [22]

Komercijalne tehnike za skrining, poput enzimskih imunotestova (EIA), enzimski

imunosorbnetski testovi (ELISA) i fluoroscentno polarizacioni imunotestovi (FPIA), su
dizajnirani za detekciju jedinjenja ili klase jedinjenja koristeći imunološko baziranu reakciju,
koja je kuplovana sa različitim tehnikama detekcije (npr. enzimatske, kolorimetrijske analize).
Velike prednosti ovih skrining tehnika uključuju minimalnu pripremu uzorka, automatizaciju
i unakrsnu reaktivnostolorimetric.[26]
Finasterid i dutasterid su inhibitori 5α-reduktaze, enzima koji prevodi testosteron u
mnogopotentniji androgen 5α -dihidrotestosteron. Ova klasa lekova se koriste terapeutski za
lečenje benigne hiperplazije prostate, muške ćelavosti i u prevenciji kancera prostate.
Međutim, administracija ovih jedinjenja sa anaboličkim steroidima dovodi do zbunjujuće
procene profila steroida u sportskim testovima na doping, jer utiču na metaboličke puteve
endogenih i sintetičkih steroida. Pored toga, supresija u produkciji i renalne ekskrecije 5α-
redukovanih metabolita anaboličkih steroida može dovesti do lažno negativnih rezultata kod
testova za anti doping. I zbog toga, finasterid and dutasterid su uključeni u listu zabranjenih
supstanci kao maskirajući agensi od strane (WADA) 2005. godine. Iz tog razloga se razvijaju
ELISA testovi visoke osetljivosti i selektivnosti za određivanje ovakvih vrsta jedinjenja, koje
27
se koriste u tandemu sa hromatografskim tehnikama koje su napomenute u prethodnom
tekstu.[28]

28
5. SUDSKA MEDICINA

Anabolički steroidi su zabranjeni iz dva razloga: prvi je to što su lekovi koji poboljšavaju
performanse, stoga sportisti koji ih koriste poseduju dodatnu prednost, a to predstavlja
nepravednu konkurenciju; drugi je to što imaju štetne neželjene efekte po zdravlje sportista.
Da li anabolički steroidi doprinose poboljšanju performansi, već je nekoliko godina sporna
tema. Naučna literatura nedvosmisleno ne podržava ideju da oni doprinose boljim
performansima. Međutim, sportisti koji ih zloupotrebljavaju sa sigurnošću tvrde za njihovu
efikasnost. Sa druge strane, nema sumnje u vezi njihovih štetnih efekata.[23]
Neželjeni efekti anaboličkih steroida su izuzetno česti. Većina njih su reverzibilni po
prestanku uzimanju leka (preparata). Međutim, prijavljeni su neki značajni i ozbiljni neželjeni
efekti, čak su poznati i slučajevi smrti. U jednoj studiji, smrtnost među dizačima tegova zbog
zloupotrebe steroida bila je značajno veća nego kod obične populacije; 12.9% protiv 3.1%, a u
drugoj studiji, korišćenje steroida je rezultovalo u povećanom riziku od nasilne smrti sa
impulsivnim, agresivnim i depresivnim ponašanjem. Ovo je često poznato i kao “steroidni
bes”. Takođe postoji rizik od deljenja infekcije ako se ovi preparati koriste intramuskulatorno
i ako se igle međusobno dele među korisnicima. Rizik od HIV-a, hepatitisa i formiranja
dubokog intramuskularnog apcesa (čira) je dobro poznat među korisnicima koji dele
međusobom igle. Neželjeni efekti kod oba pola uključuju akne, ćelavljenje, hipertenzija,
razdražljivost, promene raspoloženja sa agresijom i promene u libidu. Kod muškaraca, postoji
smanjenje broja spermatozoida i smanjenje veličine testisa, kao i značajna ginekomastija. Kod
žena postoji preterana maljavost, iregularnosti u menstruacijama, ćelavost kao kod muškaraca
i produbljivanje glasa, i kod adolescenata, postoji povećana maljavost tela i lica, akne, i
prerano zatvaranje epifize, čime rezultira zaustavljenom rastu tela. Preciznije kod oba pola u
jetri, zloupotreba AAS može da izazove poremećaje u jetri, uljučujući povišene nivoe enzima
iz jetre i hiperbilirubinemiju sa opstrukcijom žučne kese, kao i žutice, što može trajati do 3
meseca da se vrati u normalnu fiziološku ravnotežu. Slično tome, upotreba AAS može uticati
na ravnotežu holesterola povećanjem LDL i smanjenjem odnosa HDL/LDL, koji predstavlja
faktor rizika bolesti srca i faktor rizika za infarkt miokarda. Povećanje krvnog pritiska takođe
je povezano sa unosom AAS, i zajedno sa holesterolom, stavlja sportiste u rizik od koronarne
tromboze. Kao što je to već napomenuto, formacija akni zajedno sa lojnim cistama i
zapaljenjem folikula dlaka nije neuobičajeno kod atletičara koji koriste anaboličke steroide.
Potrebno je voditi računa kada se propisuju tetraciklin ili izotretinoin za tretman ovog stanja,
jer ovi lekovi mogu da pogoršaju već postojeće oštećenje jetre.[29]
Tumori jetre, i benigni i maligni, su povezani sa administracijom steroida. Nekoliko sportista
sa istorijom korišćenja steroida su umrli od hepatocelularnog karcinoma ili od pucanja
hepatičnog tumora. Hepatocelularni karcinomi su sve češće povezani sa oksimetolonom i
metiltestosteronom. Postoji povećani rizik od peliosis hepatis sa upotrebom steroida. Ovo je
retka forma hepatitisa okarakterisana formacijom višestrukih cista ispunjenih krvlju unutar
jetre, što može biti fatalno.[30]
Postoji mnogo izveštaja o povećanju oštećenja tetive kod korisnika AAS, uglavnom kod
dizača tegova. Ovo bi se prvo desilo, jer sa upotrebom steroida povećava snaga mišića, plus
trening, stvara se veći porast snage u mišićama nego od one koju tetiva poseduje, jer tetive
reaguju sporo na režime snage i anabolički steroidi imaju mali ili nikakav uticaj na snagu
tetiva. Dalje, steroidi mogu da inhibišu formaciju kolagena, važnog sastojka tetiva i
ligamenara. Dodatno, AAS mogu da indukuju promene u kontraktilnosti i uređenju
kolagenskih vlakana u tetivama, čemu vodi do kritičnih promena u plastičnosti tetiva.[31]
Mnogi od ovakvih neželjenih efekata su reverzibilni po prestanku upotrebe steroida.
Međutim, važno je edukovati sportiste o ovakvim neželjenim efektima i da se stavljaju u rizik
od dugoročnih problema.[29]
Egzogeni AAS supresuje hipotalamo-hipofizno-testikularnu (HPT) osovinu kod muškaraca.
Time kada korisnici AAS prestanu sa korišćenjem steroida, naročito ako naglo stanu sa
29
njihovom upotrebom nakon dužeg perioda korišćenja, oni će postati hipogonadalni. Obično se
funkcija HPT oporavlja u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali nekoliko izveštaja
opisuje hipogonadizam koji je prisutan više od godinu dana nakon prestanka korišćenja AAS.
Hipogonadizam izazvan AASima, može dovesti do oštećenja u seksualnoj funkciji i
neplodnosti. Korisnici AAS koji osećaju depresiju ili seksualnu disfunkciju nakon prestanka
korišćenja AASa, mogu biti u jakom iskušenju da nastave sa korišćenjem AAS, kako bi
olakšali ove sinptome, time doprinoseći sindromu zavisnosti od AAS.[32]
Vilmov tumor (Wilm’s tumor), neuobičajen kod odraslih, prijavljen je kod nekoliko sportista
koji koriste anaboličke steroide. Postoje dokazi koji ukazuju na to da su steroidi slabi
karcinogeni koji mogu da iniciraju tumorski rast ili da promovišu takav rast u prisustvu drugih
karcinogena.[30]
Izmenjena tolerancija glukoze uz povećanu otpornost prema insulinu, kao i smanjenje
tireoidnih hormona, takođe su prijavljene kod muških dizača tegova koji koriste AAS. Dizači
tegova koji ne koriste AAS mogu osetiti porast kretinina u serumu kao rezultat povećanja
mase skeletnih mišića. Korišćenje steroida može takođe da izazove povećanje nivoa
kreatinina u serumu, azota u krvi i urinu, i mokraćne kiseline. Ove vrednosti se vraćaju na
normalu kada se prestane sa korišćenjem steroida. Prijavljena je akutno otkazivanje bubrega
kao komplikacija rabdomiolize kod bodibildera koji je koristio AAS. Kombinacija AAS i
dodatka kreatinina, koji se trenutno zloupotrebljavaju od strane bodibildera, mogu dovesti do
oštećenja bubrega. Prijavljen je slučaj difuznog membranoproliferativnog
glomerulonefritisa.[30]
Upotreba anaboličkih androgenih steroida (AASs) je povezana sa patološkim promenama srca
i čak sa fatalnim otkazivanjem srca. Iznenadno smrtonosne aritmije, srčane hipertrofije, i
fatalne i nefatalne infarkti miokarda dogodili su se kod korisnika AASa. Osim toga, u nizu
izveštaja su evidentirani opasni, mogući aterogeni, lipidni profili kod osoba koji su koristili
AAS. Ispitivanje korisnika AASa putem ehokardiografije, je obezbedilo je dokaze koji
povezuju upotrebu AAS sa razvojem hipertrofije leve komore srca. Uprkos pomenutim
zapažanjima o različitim negativnim kardiološkim efektima AASa, nema epidemioloških
dokaza da upotreba AASa podrazumeva povećani rizik od umiranja od aterosklerotskih ili
drugih srčanih oboljenja. Umesto toga, smrtni slučajevi među takvim korisnicima najčešće
dolaze iz neprirodnih uzroka, poput predoziranja drogom, traumatske nesreće, samoubistvo ili
ubistvo.[33]
Iako aerobni trening povećava kapacitet srca, AAS usprotivljuje i vežbanjem indukovanom
adaptaciju srca i menja rezervni kapacitet leve komore srca. Istraživanja aktivnih muških
bodibildera koji koriste AAS, su pokazala značajno veći rizik od sledstvenih srčanin bolesti u
poređenju sa onima koji nisu koristili AAS. U jednoj studiji, povišeni rizik je opstao u 44%
test grupe do 6 meseci nakon prekida korišćenja steroida. Zbog povećane ukupne zapremine
krvi može doći do razvitka hipertenzije usled povećanja krvnog pritiska prouzrokovano
upotrebom AASa. Androgeni mogu smanjiti merljivu hipertenziju uz istovremeno menjanje
normalnih adaptivnih mehanizama vaskulature. Izvršena je naučna studija na životinjama
prethodno tretirane sa testosteronom, da je kod njih došlo do razvitka hipertenzije. Kasnije
studije AAS su povezane ne samo sa hipertenzijom, već i sa nefrosklerozom i drugim srčanim
lezijama. Nedavno je sugerisano da kod bodibildera koji uzimaju AAS, su iskusili povećanje
krvnog pritiska i ubrzanju srčanog ritma koji mogu rezultirati u kompenzatornoj hipertrofiji
zida leve komore srca. Prethodno neotkrivena kongenitalna stanja srca su odgovorna za
većinu slučajeva iznenadne srčane smrti kod sportista koji su mlađi od 30 godina.
Administracija testosterona, ili bilo kojeg drugog AASa, je generisala značajno uvećanje srca
u mnogim različitim modelima životinja. Veliki rizik ateroskleroze usled povećanja
koncentracije lipoproteina niske gustine (LDL) i smanjene koncentracije lipoproteina visoke
gustine (HDL). Povećani rizik od srčanog udara se događa sa nakupljanjem masnog plaka
holesterola unutar koronarnim krvnim sudovima, i kasnije se formira tromb na mestima gde
plak puca. Korisnici AAS imaju predispoziciju za formiranje tromba tako što stimulišu
30
agregaciju trombocita i povećavaju aktivnost specifičnih enzima za koalgulaciju.
Trombotično i arteriosklerotično oboljenje srca mogu samostalno da povećaju rizik od
koronarnog vazospazma.[34]

31
 6. LEGISLATIVA

Reč “doping” je pomenuta po prvi put 1889. godine u engleskom rečniku, prvobitno
opisivajući napitak koji sadrži opijum i koji se koristio za “opijanje(dope)” konjeva. “Dope”
je bio duh koji je pripremljen iz grožđa, kojim su Zulu ratnici koristili kao “stimultant” u
borbama i religioznim procedurima, takođe poznatiji kao “doop” na Afričkom ili Holandskom
jeziku. Posle toga, značenje za reč “dope” se proširilo za druge napitke sa stimultantnim
osobinama. Konačno, taj izraz je uveden kao značenje u Engleski jezik za nelegalno
drogiranje(opijanje) konja za trku oko 1900. godine.[10]
Najozloglašenija era u istoriji dopinga na olimpijskim igrama je bila upotreba anaboličkih
androgenih steroida (AAS) od strane atletičara (uglavnom žena) Demokratske Republike
Nemačke (od 1960-ih do 1980-ih). Međutim, AAS se koristio do 1967. godine, sve dok nije
Olimpijski Internacionalni Komitet (IOC) je objavio svoju prvu listu zabranjenih supstanci.
1974. godine, zloupotreba AAS je bila zabranjena od strane IOC. Trenutno, nadzor dopinga u
sportu je sprovođen od strane IOC produžnice koja se zove Svetska Anti-Doping Agencija
(WADA), koja je formirana pre jednu deceniju. Iako je zasnovana u Montrealu, WADA
trenutno poseduje mrežu 35 internacionalnih labarotorija za kontrolu dopinga. Svake godine
WADA objavljuje njenu sve veću listu zabranjenih supstanci su prikazane u tabeli 8.
Međutim, androgeni ostaju najčešće upotrebljavane ergogenične supstance u sportu.[22]
Uopšteno, kazne za prekršaj anti doping pravila mogu uključivati: diskvalifikacija sa
takmičenja ili događaja, zabrana učestvovanja u svim aspektima sporta (takmičenje, treniranje
ili podučavanje) do četiri godine ili čak doživotno ukoliko se ponove prekršaji, publkacija
prekršaja anti doping pravila takmičara, kao i finansijske kazne.
U Sjedinjenim Državama, AAS su klasifikovane na Rasporedu 3 Kontrolisanih supstanci, i
posedovanje ovih supstanci bez propisivanja je ilegalno. Mnoge sportske organizacije su
zabranile upotrebu ovih doping sredstava.[14. Anabolic Androgenic Steroids: A Survey of
500 Users]
Tabela 8. Lista zabranjenih androgena i androgenih modulatora od strane WADAe. [22]
Egzogeni AAS Endogeni AAS Gonadotropini Androgeni Drugi
Modulatori
Androstendiol Androstendiol hCG(muškarc) Ihibitori Selektivni
Androstendion Androstendion LH(muškarci) aromataze Modulatori
Bolandion Dihidrotestosteron Antiestrogeni Androgenih
Bolasteron Testosteron Androstendion Receptora(SARMs)
Klausteron Epitestosteron DHEA
Deoksimetiltestosteron
Fluoksimesteron
Mestanolon
Mesterolon
Methandienon
Methiltestosteron
Methilnortestosteron
Nandrolon
Oksiandrolon
Oksimesteron
Oksimetholon
Stanozolol
Testosteron
Tetrahidrogestrinon
Tibolon
Trenbolon
32
6.1. Preporuke (RS,EU,svetske)

Danas je doping definisan u Zakoniku WADA kao “pojava jednog ili više prekršaja anti-
doping pravila koja su postavljena u članovima 2.1., sve do 2.8. člana Zakonika”. Prekršaji
pravila anti-dopinga uključuju ne samo upotrebu ili pokušaj upotrebe zabranjene supstance,
nego i: prisustvo zabranjene supstance, ili njenih metabolita ili markera u uzorku urina ili krvi
atletičara; prekršaj obaveze atletičara da informiše svoje mesto boravka; ometanje ili pokušaj
ometanja u procedurama kontrole dopinga; posedovanje zabranjene supstance ili sredstva za
izvođenje zabranjenih metoda; kao i trgovina ili pokušaj trgovine zabranjenih supstanci ili
sredstava za izvođenje zabranjenih metoda.[10, 35]

6.1.1.WADA

Svrhe Svetskog Anti-Doping Zakonika i Svetskog Anti Doping Programa koje ga podržavaju
su:
• Da zaštite osnovno pravo atletičara da učestvuje u sportu bez dopinga i time promovišući
zdravlje, poštenje i jednakost za sve atletičare širom sveta, i
• Da se osigura usklađeni, koordinisani i efektivni anti doping programi na internacionalnom i
nacionalnom nivou u vezi sa otkrivanjem, odvraćanjem i prevencijom dopinga.
Zakonik (The Code) je osnovni i univerzalni dokument na osnovu čega je Svetska Anti
Doping Program u sportu je zasnovan. Svrha ovog Zakonika je da unapredi anti-doping kroz
univerzalno usklađivanje osnovnih elemenata anti dopinga. [35]

Član 1. Doping je definisan kao pojava jednog ili više prekršaja pravila anti-dopinga
postavljenih u članovima 2.1.-2.10. Zakonika o anti-dopingu.
Član 2. Svrha ovog člana je da navede okolnosti i ponašanje koje predstavlja kršenje anti-
doping pravila. Saslušavanje u slučajevima dopinga nastaviće se na osnovu tvrdnji da je
prekršeno jedno ili više ovih specifičnih pravila. Atletičari ili druga lica će biti odgovorne za
znanje o tome šta predstavlja prekršaj anti doping pravila, kao i koje su supstance i metode
uključene u Zabranjenu Listu.
Član 3. Anti Doping Organizacija mora posedovati teret utvrđivanja da li je došlo do
prekršaja pravila u anti-dopingu. Standard dokaza mora zavisiti od toga da li je Anti Doping
Organizacija utvrdila prekršaj anti doping pravila na osnovu sudskog veća, imajući u vidu
ozbiljnost optužbi. Ovaj standard dokaza je u svakom slučaju veći od balansa verovatnoće ali
manji od dokaza van svake razumne sumnje. Gde Zakonik tereti atletičara ili druga lica
optužena za prekršaj pravila anti dopinga da opovrgne pretpostavke ili da ustanovi specifične
činjenice ili okolnosti, standard dokaza mora biti u balansu verovatnoće.
Član 3.1. Činjenice povezane sa prekršajima anti doping pravila mogu biti ustanovljene
pomoću bilo kakvim odgovarajućim sredstvima.
Član 9. Prekršaj anti doping pravila u individualnim sportovima u povezanosti sa testovima
tokom takmičenja automatski vodi ka diskvalifikaciji rezultata koji su dobijeni u tom
takmičenju sa svim rezultujućim posledicama, koje uključuju predaju bilokojih medalja,
bodova i nagrada.
Član 10.1. Na osnovu odluke upravnog tela događaja, prekršaj Anti doping pravila koje se
desilo tokom ili u vezi događaja mogu dovesti do diskvalifikacije svih rezultata individualnih
atletičara koji su dobili u tom događaju sa svim posledicama, koje uključuju predaju svih
medalja, bodova i nagrada, osim onoga što je pruženo članom 10.1.1. Faktori koji su
uključeni u razmatranje da li da se diskvalifikuju ostali rezultati u datom događaju mogu da
uključe, na primer, ozbiljnost prekršaja anti-doping pravila od strane atletičara i da li je
atletičar testiran negativno na drugim takmičenjima.

33
Član 10.1.1. Ako se za atletičara utvrdi da ona ne snosi krivicu ili je nepodobna za prekršaj,
individualni rezultat atletičara u drugim takmičenjima neće biti diskvalifikovan, ukoliko
rezultat atletičara u takmičenjima bilokojim osim u takmičenju u kojem se prekršaj anti-
doping pravila dogodio, verovatno bi bio pod uticajem prekršaja anti doping pravila atletičara.
10.2.1. Period zabrane traje četiri godine gde:
10.2.1.1. Prekršaj anti doping pravila ne uključuje navedenu supstancu, osim ako atletičar ili
drugo lice može da ustanovi da prekršaj anti-doping pravila nije bilo namerno.
10.2.1.2. Prekršaj anti-doping pravila uključuje navedenu supstancu i Anti-Doping
Organizacija može da ustanovi da je prekršaj anti-doping pravila bilo namerno.
10.2.2. Ako član 10.2.1. ne važi, period zabrane će trajati dve godine.
10.8. U dodatku automatske diskvalifikacije rezultata u takmičenju koji je dao pozitivan
uzorak pod članom 9., svi drugi rezultati takmičenja atletičara koji su dobijeni iz datuma kada
je dobijen pozitivan uzorak (bilo da je tokom takmičenja ili van takmičenja), ili kada se
dogodio prekršaj pravila anti-dopinga će biti diskvalifikovani sa svim rezultujućim
posledicama koje uključuju predaju bilokakvih medalja, bodova i nagrada. Kroz početak bilo
kog privremenog prekida ili perioda kazne, će biti diskvalifikovani osim ako poštenje
nezahteva drugačije.
10.10. Anti Doping Organizacije mogu, po svojim pravilima, obezbediti proporcionalni
povraćaj troškova ili finansijske sankcije zbog prekršaja anti-doping pravila. Međutim, Anti
Doping Organizacije mogu samo da nametnu finansijske sankcije u slučajevima gde je
maksimalni period zabrane. Finansijske sankcije mogu biti nametnute samo kada je princip
proporcionalnost zadovoljen. Nijedan povraćaj troškova ili financijskih sankcija ne može se
smatrati osnovom za smanjenjem kazne ili drugih sankcija koje bi inače bile primenjive na
osnovu Zakonika.
11.2. Ako je za više od dva člana tima u timskom sportu otkriveno da su počinila prekršaj anti
doping pravila tokom perioda događaja, vladajuća tela događaja nametnuće prikladne
sankcije timu (primer; gubitak bodova, diskvalifikacija iz takmičenja ili događaja, ili druge
sankcije). Dodatno biće nametnute posledice na individualne takmičare koji su počinili
prekršaj pravila anti dopinga.
16.1. U svakom sportskom takmičenju u kojem su uključene životinje, Internacionalna
Federacija za takvu vrstu sporta će ustanoviti i implementirati anti doping pravila za životinje
uključene u tom sportu. Anti doping pravila uključuju listu zabranjenih supstanci, prikladne
procedure za testiranje i lista odobrenih laboratorija za analizu uzoraka..
16.2. U pogledu utvrđivanja prekršaja anti doping pravila, upravljanje rezultatima, poštena
saslušavanja, posledica i žalbi za životinje uključene u sport, Internacionalna Federacija za taj
sport će ustanoviti i implementirati pravila koja su generalno u skladu sa članovima 1, 2, 3, 9,
10, 11, 13 i 17 Zakonika.[35]

6.1.2. EU komisija

Sve veći profili i pritisci profesionalnog sporta i potencijalne finansijske nagrade su među
ključnim faktorima koji dovode do dopinga u sportu. Profesionalci, pa čak i amateri ili
rekreativni sportisti mogu biti iskušeni ili prisiljeni na doping i kao takvi, Komisija, zajedno
sa Državnim Članicama, traži način za koordinisanje različitih postupaka koja se preduzimaju
u borbi protiv dopinga. Pored toga što se često povezuje sa ozbiljnim zdravstvenim
problemima među individualnim sportskim profesionalcima, doping negativno utiče na javnu
percepciju sporta i demotiviše učesnike, istovremeno ozbiljno potkopavajući principe
otvorene i fer kompeticije. Tradicionalno, anti doping se u suštini odnosi na testiranje i
sankcije. Iako je važno što postoje, u EU je sve veće ostvarenje da je takvim pravilima i
programima potrebna šira podrška za prevenciju pro doping kulture. Obrazovanje i

34
prevenciju treba usmeriti na širu javnost, a ne samo na vrhunske kompetitivne altetičare.
Zastrašivanje nije jedini način kojim se doping može ili treba izbegavati u budućnosti .[36]
Komisija održava regularne kontakte sa Članicama Državama, Savet Evrope, i Svetskom
Anti Doping Agencijom (WADA) i Organizaciji za Nauku, Obrazovanje i Kulturu
Ujedinjenih Nacija (UNESCO).
Savet Evrope je u velikoj meri uključen u diskusijama povezanim sa dopingom na nivou
EU. at EU level. U skladu sa planom rada za sport 2011-2014, Savet je osnovao grupu
EU stručnjaka za borbu protiv dopinga koja je podnela prve revizije EU Svetskom Anti
Doping Zakoniku u 2012. Od 2015, Komisija je radila sa Članicama Država kako bi se
osiguralo da sva pravila i procedure vezane za now WADA Zakonik budu u skladu sa EU
zakonom i EU vizijom za sportski anti doping sistem.[36]

6.1.3. RS

Zakon o sprečavanju dopinga u sportu Republike Srbije (2015).[37]

Član 1. Ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu.

Član 2. Zabranjen je doping u sportu. Doping u sportu u smislu ovog zakona, jeste postojanje
jedne ili više povreda antidoping pravila uvedenih članom 3. ovog zakona.
Član 3. Povreda antidoping pravila postoji u slučajevima:
1) prisustva zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste
2) korišćenja ili pokušaja korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje na
bilo koji način) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda (u daljem tekstu: doping
sredstva)
3) odbijanja, ili neprisupanja bez zadovoljavajućeg opravdanja, davanja uzorka posle
obaveštenja o doping kontroli ili izbegavanja davanja uzorka na drugi način
4) tri vezana neispunjavanja obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping organizacije u
pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i
nepružanja podataka o boravištu i propuštanja objavljenih testiranja izvan takmičenja, u
periodu propisanom od strane ovlašćene antidoping organizacije
5) ometanja ili pokušaja ometanja bilo kojeg dela doping kontrole
6) nedozvoljenog posedovanja doping sredstava
7) ne ovlašćene prodaje, transporta, slanja, isporuke ili distribucije zabranjene doping
supstance ili zabranjenog doping metoda (bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom)
od strane sportiste, osobe koje pomažu sportisti ili posredstvom trećeg lica, bilo kom licu koje
je u ingerenciji neke organizacije u oblasti sporta, ili pokušaj takvog postupanja
8) davanja ili pokušaja davanja ili propisivanja ili pokušaja propisivanja doping sredstva
9) saučesništva, podsticanja, pomaganja, podržavanja, prikrivanja, stvaranja uslova ili bilo
kog drugog vida učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju
izrečene mere zbog povrede antidoping pravila
10) udruživanja sportiste ili druge osobe koja je u nadležnosti ovlašćene antidoping
organizacije sa osobom koja pomaže sportisti kojoj traje izrečena mera zbog povrede
antidoping pravila ili je u krivičnom, prekršajnom ili drugom postupku kažnjena zbog dela
koje predstavlja povredu antidoping pravila u smislu ovog zakona, ukoliko joj kazna još uvek
traje ili je prošlo manje od šest godina od izricanja takve kazne ili sa osobom koja je
posrednik ili predstavnik takve osobe.
Povreda antidoping pravila iz stava 1., tačnije 1), 2), 6), 7), 8) i 9) ovog člana ne postoji u
slučajevima odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.
Pod osobama koje pomažu sportisti u smislu ovog zakona podrazumevaju se vaspitači,
treneri, menadžeri, agenti, osoblje tima, zvaničnici, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

35
i drugo osoblje koje radi sa ili vrši tretman sportista koji učestvuju ili se pripremaju za
sportsko takmičenje.
Član 4. Pod ovlašćenom antidoping organizacijom u smislu ovog zakona, podrazumeva se
Antidoping agencija Republike Srbije (u daljem tekstu: Antidoping agencija), Svetska
antidoping agencija i nadležni međunarodni i nacionalni sportski savez (Međunarodni
olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, međunarodni sportski savez,
Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, nacionalni
granski sportski savez).
Antidoping agencija i nadležni nacionalni sportski savez može, u skladu sa zakonom, činiti
dostupnim podatke iz stava 2. ovog člana ovlašćenoj stranoj antidoping organizaciji ukoliko
je to potrebno za:
1) odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu;
2) planiranje, koordinaciju u sprovođenju doping kontrole sportiste;
3) obaveštavanje o rezultatima sprovedene doping kontrole i utvrđivanje odgovornosti zbog
povrede antidoping pravila.
U slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana, mogu se dostavljati samo podaci koji su nužni za
odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu u skladu sa članom 15. ovog zakona, s tim da
je za dostavljanje podataka potrebna izričita saglasnost sportiste.
U slučaju iz stava 3. tačka 2) ovog člana, mogu se dostavljati samo podaci koji su potrebni za
identifikovanje sportiste i za sprovođenje doping kontrole u skladu sa međunarodnim
standardima utvrđenim od strane Svetske antidoping agencije.
Antidoping agencija i nadležni nacionalni sportski savez obavezni su da se u slučajevima iz
stava 3. ovog člana staraju o tome da podaci o ličnosti ne budu dostavljeni neovlašćenom licu,
kao i da uskrate dostavljanje tih podataka ukoliko organizacija kojoj se podaci dostavljaju ne
garantuje odgovarajuću zaštitu podataka.
Zaštita podataka o ličnosti i privatnosti u oblasti sprečavanja dopinga u sportu ostvaruje se u
skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Antidoping agencija objavljuje na svom veb sajtu identitet sportiste ili drugog lica, osim
ukoliko je u pitanju maloletno lice, za koje je prvostepenom ili konačnom odlukom utvrđeno
da je počinilo povredu antidoping pravila, s tim da je ta informacija javno dostupna dok traje
vremenski period kazne, odnosno 30 dana ukoliko je vremenski period kazne manji od 30
dana. Uz ime i prezime kažnjenog lica objavljuju se i podaci o grani sporta kojom se lice bavi,
povredi antidoping pravila, zabranjenoj supstanci ili metodu koji je korišćen i izrečenim
merama.
Podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se deset godina.
Član 5. Obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta
koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i
delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Proizvodnja i promet zabranjenih doping supstanci koje u sebi sadrže opojne droge vrši se u
skladu sa zakonom.
Obaveze utvrđene ovim zakonom shodno se primenjuju i na doping životinja koje učestvuju u
sportskim takmičenjima.
Član 6. Sportisti i drugi učesnici u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti, u smislu
zakona kojim je uređena oblast sporta, dužni su da dozvole i omoguće obavljanje doping
kontrole.
Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne ili onemogući doping testiranje, izreći će se mera
zbog povrede antidoping pravila kao da je na doping testu bio pozitivan, a u slučaju takvog
pokušaja, može mu se mera izreći i ako doping test bude negativan.
Sportista je dužan da obavesti lekara koji ga leči o svojoj zabrani da koristi doping sredstva i
da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrži doping sredstva.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka u skladu sa zakonom kojim je
uređena oblast sporta obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
36
Član 7. Antidoping agencija uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na
sportskim takmičenjima i izvan sportskih takmičenja, osim one koju sprovodi nadležni
međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici
Srbiji.
Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Evropske
konvencije protiv dopingovanja u sportu ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj
4/91), Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu ("Službeni
glasnik Republike Srbije - Međunarodni ugovori", broj 38/09), Svetskim antidoping
kodeksom i međunarodnim standardima za doping testiranje odobrenim od strane Svetske
antidoping agencije.
Doping kontrola je postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za
testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata,
pretrese i žalbe.
Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je isključena svaka mogućnost zamene
uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.
Doping kontrola može se organizovati kako na takmičenjima tako i izvan takmičenja,
najavljeno i nenajavljeno.
Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane
tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Član 8. Doping kontrola može se sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih
kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping
agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
Član 9. Antidoping agencija određuje organizaciju u kojoj će se obaviti analiza doping
uzoraka sportista, odnosno životinja koje učestvuju na takmičenjima.
Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati važeću homologaciju izdatu
od strane ovlašćenog međunarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u
postupku doping kontrole uzete uzorke mora skladištiti, njima rukovati i analizirati ih u
skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od
strane Svetske antidoping agencije.
Izbor organizacije iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne
nabavke.
Član 12. Nadležni sportski savez, organizacija ligaškog sportskog takmičenja, organizator
sportskog takmičenja i sportska organizacija, odnosno sportista učesnik sportskog takmičenja
može predložiti Antidoping agenciji da sprovede doping kontrolu na određenim takmičenjima
ili doping kontrolu izvan takmičenja određenih timova, trening grupa ili pojedinih sportista,
uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole.
Član 13. Kontroli izvan takmičenja podležu sportisti koji su u statusu olimpijskog kandidata,
vrhunski i drugi kategorisani sportisti, sportisti međunarodnog ranga, sportisti koji žele da
nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga,
kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).
Kontrola izvan takmičenja sprovodi se:
1) na osnovu periodičnog plana kontrole;
2) na osnovu posebne odluke Antidoping agencije;
3) na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta;
4) na obrazloženi predlog sportiste, njegove sportske organizacije ili nadležnog nacionalnog
sportskog saveza, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole;
Sportisti koji podležu kontroli izvan takmičenja u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužni su da
Antidoping agenciju i ovlašćeno lice u nadležnom nacionalnom sportskom savezu redovno
obaveštavaju o svakoj promeni mesta boravišta i vremenu i mestu održavanja treninga, u
skladu sa pravilima Antidoping agencije iz člana 7. stav 1. ovog zakona.

37
Svi učesnici u doping kontroli dužni su da dobijene informacije iz stava 3. ovog člana čuvaju
kao poverljive i mogu ih koristiti isključivo u svrhe planiranja, koordiniranja i sprovođenja
testiranja.
Član 14. Lekar koji prilikom pregleda sportiste u cilju izdavanja sportsko medicinskog
izveštaja, odnosno utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti za obavljanje
sportskih aktivnosti i učešće na takmičenjima, u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast
sporta, posumnja da je sportista koristio doping sredstva, dužan je da o tome obavesti
Antidoping agenciju.
Lekar koji sportisti propiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja
dužan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim
aktivnostima.
Član 15. Sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe
doping sredstava, u slučaju kada postoji jasna i nužna medicinska potreba.
Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u
skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku
upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
O odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu Antidoping agencija donosi odluku, u
skladu sa međunarodnim standardima iz stava 2. ovog člana.
Član 16. Disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu:
1) diskvalifikacija sportskih rezultata;
2) privremena suspenzija;
3) zabrana učešća na takmičenjima;
4) zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta;
5) druge mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih
nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza.
Licu koje je odgovorno za povredu antidoping pravila, mere iz stava 1. ovog člana izriču se u
skladu sa sportskim pravilima nadležnih nacionalnih sportskih saveza.
Mere iz stava 1. tač. 3)-5) ovog člana neće biti izrečene ako lice koje je optuženo za povredu
antidoping pravila dokaže da nije krivo, odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje.
Član 17. Nijedno lice kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ne može, za
vreme trajanja mere, učestvovati u bilo kom svojstvu i u bilo kom sportu, na sportskim
priredbama ili u aktivnostima (izuzev u ovlašćenim programima antidoping obrazovanja i
rehabilitacije) u ingerenciji ovlašćenih antidoping organizacija, kao i onih koje organizuju ili
dozvoljavaju organizacije u oblasti sporta u Republici Srbiji, osim ako je pravilima Svetskog
antidoping kodeksa i nadležnih međunarodnih sportskih saveza drugačije određeno.
Zabrana iz stava 1. ovog člana obuhvata i zabranu obavljanja bilo kakvog posla, odnosno
funkcije ili članstva u organima i radnim telima organizacija u oblasti sporta u Republici
Srbiji.
Član 18. Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za štetu koja nastane
za druga lica prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Član 19. Sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za
vreme trajanja izrečene mere status koji ima na osnovu propisa kojim se uređuje nacionalna
kategorizacija sportista, odnosno nacionalna kategorizacija sportskih stručnjaka.
Član 22. Antidoping agencija utvrđuje, najmanje jedanput godišnje, Listu zabranjenih doping
sredstava za sportiste i Listu zabranjenih doping sredstava za životinje (referentne liste
zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda), u skladu sa Evropskom
konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu, međunarodnim standardima za listu zabranjenih
sredstava odobrenim od strane Svetske antidoping agencije i sportskim pravilima nadležnih
međunarodnih sportskih saveza za sport u kome učestvuju životinje.
Liste zabranjenih doping sredstava objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog člana obavlja kao poverene poslove.

38
Član 38. Ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni
doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping
sredstvo, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je
izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Doping sredstva oduzeće se.
Član 39. Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na
prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping
sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva, kazniće se
zatvorom od tri do dvanaest godina.
Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu
opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje
doping sredstava, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Doping sredstva i sredstva za njihovo spravljanje, oduzeće se.
Član 40. Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj
nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice:
1) ako ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
2) ako neovlašćeno prodaje, transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping
sredstva (bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom), neposredno ili posredstvom
trećeg lica, bilo kom licu u oblasti sporta, ili pokuša takvo ponašanje (član 3. stav 1. tačka 7);
3) ako da ili pokuša davanje, ili propiše ili pokuša propisivanje doping sredstva sportisti (član
3. stav 1. tačka 8);
4) ako podstiče, pomaže, podržava, prikriva, stvara uslove ili na bilo koji drugi način
učestvuje u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju izrečene mere
zabrane učestvovanja u sportu (član 3. stav 1. tačka 9);
5) ako ne dozvoli, odnosno ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
6) ako uzete uzorke ne skladišti, ili ako njima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s
odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane
Svetske antidoping agencije (član 9);
7) ako u okviru svojih nadležnosti ne preduzme mere i aktivnosti utvrđene članom 10. st. 1. i
3. ovog zakona;
8) ako u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila ne dostavi primerak tih
pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji (član 11);
9) ako omogući licu kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila učestvovanje na
sportskoj priredbi ili u aktivnosti u oblasti sporta, ili obavljanje poslova, odnosno članstvo u
nekom organu ili radnom telu suprotno odredbama člana 17. ovog zakona;
10) neovlašćeno stavi na proizvod markicu sa znakom "DOPING FREE" koju nije izdala
Antidoping agencija (član 21. stav 1. tačka 15);
11) ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 35. stav 3);
12) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 37);
13) ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u
propisanom roku (član 43. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj
asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu u iznosu od 50.000 do
150.000 dinara.
Član 41. Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako kao sportista koristi doping sredstva (član 3. stav 1. tačka 2);
2) ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanju uzorka posle obaveštenja ili
izbegava davanje uzorka na drugi način (član 3. stav 1. tačka 3);
3) ako kao sportista iz registrovane test grupe tri vezana puta ne ispuni obaveze utvrđene
pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan
takmičenja ili ne pruži podatke o boravištu, ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja,
39
u periodu propisanom od strane ovlašćene antidoping organizacije (član 3. stav 1. tačka 4. i
član 13. stav 3);
4) ako ometa bilo koji deo doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
5) ako se udruži sa osobom kojoj traje mera zabrane učestvovanja u sportu ili je u krivičnom,
disciplinskom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping
pravila u smislu ovog zakona, ukoliko joj kazna još uvek traje ili je prošlo manje od 6 godina
od izricanja takve kazne ili sa osobom koja je posrednik ili predstavnik takve osobe (član 3.
stav 1. tačka 10);
6) ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
7) ako vrši doping kontrolu iako nije za to ovlašćen (član 8);
8) ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogućnosti da je sportista bio dopingovan (član 14.
stav 1);
9) ako ne obavesti sportistu koji mu je saopštio da se bavi sportskim aktivnostima da mu je
propisao u cilju lečenja sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance (član 14. stav 2);
10) ako učestvuje na sportskoj priredbi ili u aktivnosti u oblasti sporta, ili obavlja poslove,
odnosno članstvo u nekom organu ili radnom telu organizacije u oblasti sporta suprotno
odredbama člana 17. ovog zakona;
11) ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 35. stav 3);
12) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 37).
Član 42. Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana
kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako neovlašćeno transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping sredstva
(bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom), neposredno ili posredstvom trećeg lica,
bilo kom licu u oblasti sporta, ili pokuša takvo ponašanje (član 3. stav 1. tačka 7);
2) ako na bilo koji način učestvuje u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u
kršenju izrečene mere zabrane učestvovanja u sportu (član 3. stav 1. tačka 9).[37]

40
7. IZAZOVI I PROBLEMI ASOCIRANI SA AAS

Upotreba supstanci koje povećavaju performanse (PES), naročito androgeni anabolički

steroidi(AAS), prepoznata je kao uobičajena praksa i šteti poštenoj konkurenciji u elitnom
sportu još od 1960ih godina. Što je još važnije, zloupotreba AAS sada se prostire izvan elitnih
sportista i postala je ozbiljan problem globalnog javnog zdravlja. Tokom takmičenja,
testiranje za PES je uveden tokom 1970ih godina i postepeno se razvijao u učestalosti i
sofisticiranosti kako bi kompenzovali u odnosu na šeme koje atletičari koriste kako bi izbegli
detekciju. AAS su najčešće identifikovani PES, predstavljajući 48% prekršaja prema
informacijama od strane Svetske Antidoping Agencije (WADA). AAS su relativno jeftini,
lako dostupni iz legalnih i nelegalnih izvora, prosta administracija i visoko efektivne.[38]

7.1. Strategije izbegavanja detekcije AAS

Atletičari koriste nekoliko metoda za izbegavanje detekcije AAS, od zamene urina ili
falsifikovanja rezultata putem administracije maskirnih agensa(tabela). Uopšteno govoreći,
prekršaji u dopingu mogu biti potkopani u sledećim scenarijima:[38]
1. Supstanca je ili nepoznata ili njen metabolizam nije poznat i stoga ne postoji specifičan
analit ciljan za detekciju kao dokaz dopinga. Suptilne modifikacije poznatih AAS često
zadržava biološku aktivnost, i ovaj koncept dovodi do upotrebe “dizajnerskih steroida”,
proizvedeni isključivo za korišćenje u dopingu. Promene u profilu steroida pružaju indirektne
dokaze za upotrebu dizajnerskih steroida, ali uglavnom nema dovoljno dokaza da bi
predstavilo kršenje anti doping pravila.
2. Istovremeni doping sa inhibitorima enzima koji blokiraju metabolički put ciljanog
metabolita koji pripada od AAS.
3. Koncentracija AAS ili njegovog ciljanog metabolita je ili ispod granice detekcije
laboratorijske analize, ili je njihova prisutnost zamaskirana drugom supstancom. Diuretici
deluju kao agenti za razređivanje koncentracije steroidnih metabolita u urinu, što može da
prikrije pozitivan test ako je razblaženje ispod granice detekcije ili dozvoljene granice.
4. AAS je identičan prirodnoj supstanci koja je obično prisutna u biološkim uzorcima sa
odnosima u dozvoljenom opsegu. Istovremeni doping sa testosteronom (T) i epitestosteronom
(E) u tačnim proporcijama mogu rezultirati negativnim testom.

Slika 12. Glavni putevi koji uključuju metabolizam i ekskreciju androgena. [38]

41
 Tabela 9. Različite strategije i primeri tih strategija koje sportisti koriste za izbegavanje otkrivanja dopinga [38]
Strategija Primer
Upotreba nepoznate supstance ili supstance Upotreba “dizajnerskih steroida”
sa nepoznatim metabolitima
Upotreba enzimskih inhibitora da bi se Upotreba inhibitora 5α-reduktaze (finasterid)
izmenio metabolizam
Upotreba supstanci koji snižavaju ili Upotreba diuretika
maskiraju nivo analizirane supstance
(leka/preparata/doping sredstva)
Upotreba prirodno prisutnih supstanci Koadministracija (istovremena primena)
epitestosterona i testosterona

Termin dizajnerski lekovi je upotrebljen kako bi se opisale lekovi koji su modifikovani u

pokušaju da se zaobiđu legislativne kontrole. Ovo se obično vrši modifikovanjem hemijske
strukture sadašnjih ilegalnih lekova ili pronalaženjem lekova sa potpuno drugačijom
hemijskom strukturom koje poseduju slične efekte na trenutne rekreacionalne/ilegalne lekove.
Nekoliko dizajnerskih steroida kao što su deoksimetiltestosteron, norboleton i
tetrahidrogestrinon (THG) su se pojavili u konfiskovanim prahovima ili uzorcima urina
elitnih sportista poslednjih godina. Iako su mnogi anabolički steroidi koji su se
zloupotrebljavali od strane sportista farmaceutski proizvodi namenjeni za veterinarsku ili
kliničku ljudsku upotrebu, ili su ukinuti, dizajnerski steroidi su tipično oni koji su dati
sportistima bez procene toksičnosti ili teratogenosti i time predstavljaju veći rizik za zdravlje
korisnika od klasičnih AAS-a.[25]
Tetrahidrogestrinon (THG) je identifikovan u ostatku potrošenog šprica koji je anonimno
dostavljen Anti Doping Agenciji Sjedinjenih Država (USADA) 2004. godine. Za THG se
tvrdi da je prvi istinski “dizajnerski steroid”, pošto je dizajnirana, sintetisana, i distribuirana
samo za jednu svrhu, da pobedi test. THG kao sportski doping agent se odražava na štaviše
sofisticirane zabranjene proizvodne objekte kao i na podzemnu mrežu korisnika androgena u
sportu. Od primene metoda testiranja za THG od strane anti doping laboratorija, THG više
nikad nije bio otkriven u sportskim testiranjima na doping sredstva sve do dana današnjeg.[25]

Slika 13. Struktura Tetrahidrogestriona (THG).[8]

Deoksimetiltestosterone (poznatiji kao Madol) je prvi put otkriven 2005. godine i drugi
steroid (koji nikada nije komercijalno plasiran) koji se može naći u kontekstu lekova koji
povećavaju performanse u sportu. Deoksimetiltestosteron je sintetizovan početkom 1960ih.
Postoje vrlo ograničeni podaci o sigurnosti i efikasnosti supstance i taj lek nikada nije bio
odobren za ljudsku upotrebu.[25]

42
 Slika 14. Struktura Deoksimetiltestosterona, poznatijeg još kao Madol.[8]

Norboleton je prvi put otkriven u urinu atletičara u takmičenju početkom 2000ih. To je

anabolički steroidni agent koji je sintetizovan i klinički ispitivan tokom 1960ih za podsticanje
povećanja telesne mase i za tretman niskog rasta. Norboleton nikada nije bio reklamiran na
tržištu, verovatno zbog njegove toksičnosti.[25]

Slika 15. Struktura Norboletona.[8]

Inhibitori 5α-steroid-reduktaza se koriste za lečenje benigne hiperplazije prostate i drugih

stanja poput ćelavosti. Endogeno proizvedeni 5α-redukovani steroidi, poput DHT i
Androstandion (An), su deo steroidnog profila i biološkog pasoša koji se koristi za praćenje
dopinga steroidima kod atletičara. Administracija fiasterida menja parametre steroidnog
profila time što smanjuje izlučivanje 5α-redukovanih steroida, bez nužnog menjanja u
izlučivanju 5β-redukovanih, čime rezultira smanjenom odnosu između epimernih 5α i 5β-
redukovanih steroida. Ako se cilja 5α-redukovani metaboliti za testiranje, koji je obilno
prisutan, upotreba finasterida može da zakomplikuje i d spreči otkrivanje AASa. Na primer,
finasteride vrši inhibiciju formiranja 19-norandrosterona iz nandrolona i time maskira
zloupotrebu nandrolona.[38]

Slika 16. Strukture inhibitora 5α-steroid-reduktaze. Finasterid(levo) i Dutasterid(desno).[e]

43
Postoje nekoliko klasa diuretika koji se koriste u kliničkoj praksi za lečenje hipertenzije i
drugih stanja povezanih sa hipervolemijom. Atletičari koriste diuretike kako bi postigli naglo
smanjenje težine u sportovima gde postoje ograničenjima težine kao što je rvanje. Diuretici se
uobičajeno koriste za maskiranje agenata, tako što povećavaju zapreminu urina i time
razblažuju koncentracije izlučenih supstanci, kao što su AAS i njihovih metabolita, ispod
granica otkrivanja ili ispod dozvoljenih granica.[38]
T/E(testosteron/epitestosteron) odnos u analizi urina se koristi za otkrivanje u dopingu
egzogenim T, tako da je odnos T/E >4. Istovremena administracija E smanjuje odnos T/E i to
ima za posledicu lažno negativne rezultate analize dopinga kod atletičara koji koriste
Testosteron. Ekskrecija E urinom je 30% od one ekskrecije koju ima T, i koadministracija T i
E u odnosu 30:1 će uglavnom dati rezultat normalnog odnosa u T/E. Sofisticirani doping
programi sa pristupom analizama masenog spektrometra će sistematski prilagoditi odnos T i E
u dopanti, kako bi se odnos T/E osobe održao što bliže njihovim vrednostima za doping.
Dugogodišnja bimodalna raspodela odnosta T/E varira sa etničkom pripadnošću, posebno sa
procentom stanovništva sa T/E <1. Prvobitno, ovaj fenomen se nazivao “azijskom
varijantom”, jer oko 70% Azijca ima niski odnos T/E u poređenju sa 10% belaca i drugih
etničkih grupa. Da bi se rešila ova dilema, odstupanja u odnosu T/E od biološkog pasoša
sportiste, na primer, porast od 0.4 do 1.5 koristi se za pokretanje daljih istraga, ali sam po sebi
ne predstavlja kršenje anti doping pravila. Umesto toga, isti uzorak urina može biti podvrgnut
ispitivanju o odnosu izotopa ugljenika (carbon isotope ratio, CIR) za dalje analize. U CIR
eksperimentu, steroidi se spaljuju do ugljenmonoksida nakon izlaska iz gasnog hromatografa,
i procenat 13C u uzorku (~1%) se meri sa ekstremnom preciznošću u masenom spektrometru
kao odnos izotopa. Pošto hemijski sintetizovani steroidi imaju malu, ali stalnu i merljivu
razliku u sadržaju 13C u poređenju sa endogenim steroidima i metabolitima, CIR može
pouzdano otkriti doping Testosteronom bez obzira na odnos T/E. Ova strategija se koristi za
ustanovljavanje prekršaja u antidopingu za Flojda Landisa u Tour de France takmičenju 2006.
godine, što je podržano arbitražom.[38]

7.2. Psihološki problemi asocirani sa korišćenjem ASS

Širok spektar atletičara koristi anaboličke steroide za poboljšanje performansi, od elita do

mladih muškaraca i žena u programu mladih, kao i srednjoškolci. Oni se takođe koriste od
strane mladih ljudi koji samo žele da izgledaju bolje. Mnogi izveštaji koji opisuju potencijalne
neželjene efekte anaboličkih steroida su ili ograničene serije slučajeva ili izveštaji o
slučajevima koji često pothranjuju zloupotrebu dva ili više jedinjenja sa promenljivom
učestalošću i količinama doziranja. Štetne psihijatrijske posledice su vrlo dobro opisane i
uključuju sindrome zavisnosti, nasilna ponašanja i znatne poremećaje raspoloženja
uključujući samoubistvo.[39]
Zavisnost predstavlja ponovljeno prinudo uzimanje određene supstance uprkos negativnim
konsekvencama. Može da bude izazvano različitim supstancama. Pet najvišeispitivanih
supstanci su: opijati – morfijum i kokain, amfetamin, etil alkohol i duvan (nikotin). Ove
supstance deluju na mozak na različite načine, ali svi imaju jedan zajednički efekat –
povećavaju nivo dopamina dostupnog da deluje na D2-receptore u nuklesus akumbensu.
Prema tome, stimulišu sistem za nagrađivanje u mozgu.[40]
Adolescencija budi mozak da oseća žudnju i za zadovoljstvo i za rizikovanje. Kod tinejdžera,
ovo često zauzima formu eksperimentacije sa drogom i seksom. Kao i sa drugim zabranjenim
lekovima, ljudska zloupotreba AAS je problem adolescencije. Prema istraživanju
“Nacionalnog domaćinstva o upotrebi droga” 1994. godine, upotreba steroida dostiže
maksimum u kasnoj adolescenciji u 18 godini života. Štaviše, u istraživanju “Monitoringa
budućnosti” otkad traje monitoring, incidenca upotrebe steroida među starijim
srednjoškolcima (2.7%) se može porediti sa onom za krek-kokain (3.5%) ili heroin (1.4%).
44
Upotreba steroida je takođe sve češća kod mlađeg uzrasta: 2.5% učenici osmog razreda (13–
14 godina) su koristili steroide, slično incidenci krek-kokaina (2.5%) i heroina (1.6%). Ovaj
trend prema korišćenju AAS u ranim tinejdžerskim godinama je naročito problematičan zbog
opšte zabrinutosti; 1) da su adolescenti naročito ranjivi na zloupotrebu AAS, i 2) da izlaganje
adolescenata AAS na farmakološkim nivoima ima potencijal da značajno promeni normalno
sazrevanje mozga i ponašanja koji izaziva preterane odgovore na ponašanje i morfološke
promene, akutno i hronično.[41]
Jedna studija je intervjuisala 41 bodibildera i fudbalske igrače koji su koristili AAS.
Primenjujući DSM-III-R kriterijuma (The Diagnostic and Statistical Manual of Mental
Disorders), pronađeno je da su 22% pokazala pun afektifni sindrom i 12% razvila simptome
psihoze povezane sa njihovom upotrebom steroida, što ukazuje da su većina psihijatrijskih
simptoma zapravo štetni efekti zloupotrebe ovih lekova.[42]
Dok su pozitivni efekti AAS na raspoloženje poput prolazne euforije i hipomanije, koji se
javljaju na početku korišćenja AAS, anksioznost, impulsivnost, značajna razdražljivost i
agresija se uobičajeno javlja posle dugoročnog korišćenja. Štaviše, novi dokazi ukazuju na to
da produženo korišćenje AAS je asocirano sa kognitivnim oštećenjem uključujući samo
pamćenje, radno pamćenje i visuospatialne sposobnosti. Dok tačni mehanizmi štetnih
posledica korišćenja AAS nisu jasni, oni se verovatno delimično odražavaju na remećenje
mreže nervnih ćelija mozga koji su uključeni u emocionalnu i kognitivnu regulaciju. AAS
lako prolazi kroz krv-moždanu barieru i deluje na funkciju centralnog nervnog sistema. AAS
se vezuje za androgene receptore citoplazme, pričemu se vezani receptor translocira u nukleus
gde se vezuje za specifične elemente ciljanih gena i pokreće DNK transkripciju i sintezu
proteina. Androgeni receptori se u velikoj meri ekspresuju u amigdali, hipokampusu,
hipotalamusu i cerebralnom korteksu, implicirajući na širok opseg funkcija, uključujući i
regulacije emocija i spoznaje.[43]
Suprafiziološke doze AASa mogu da prouzrokuju apoptotičke efekte na različite tipove ćelija,
uključujući i neurone. Supraphysiological doses of AAS may cause apoptotic effects on a
variety of cell types including neurons. U preklapajućem uzorku, produženo korišćenje AASa
je povezano sa smanjenom sivom materijom, kortikale i zapremine putamena i tanjem
korteksu, sa jačim efektima sa porastom izloženosti, takođe čak i kod korisnika bez
zloupotrebe drugih supstanci. Sumirano, udruženi dokazi ukazuju na to da produžena
upotreba AAS sa suprafiziološkim dozama je povezana sa promenama i na strukturalnom i
funkcionalnom nivou mozga. I teoretska razmatranja i empirijski dokazi ukazuju na
uključenost amigdale kao čvorišta koja posreduje štetnom ponašanju i emocijalnim efektima
AASa. U skladu sa hipotezama, primećeno je smanjenje povezanosti amigdale, kao i dalje
smanjenje sa povećanjem tokom vremena korišćenja i odnosa T/E.[43]
Međutim, jedan jasan i dosledan nalaz je veza između korišćenja AASa i povećane agresije,
kao i smanjenje tolerancije prema lošoj performansi ili frustracija, posebno u situacijama koja
uključuje provokaciju. Tipična agresija prouzrokovanom od strane AAS je pokrenula pojam
“steroidni bes” među korisnicima. Ostali zabeleženi psihološki neželjeni efekti uključuju:
akutne simptome psihoze, poput halucinacija i zabluda; maniju i hipomaniju; povećana
samouverenost; naleti samopoštovanja; i uzdignuće u raspoloženju i osećaj nepobedivosti.
Depresivni simptomi su takođe zabeleženi po prestanku korišćenja. Promene u raspoloženju i
ponašanju kao rezultat korišćenja AASa su takođe zabeleženi. U pogledu na akutne efekte,
osobe pokazuju povećanja i u pozitivnim i u negativnim raspoloženjima; to su, euforija i
razdražljivost. Prijavljena je incidenca nasilnih zločina dok su pojedinci koristili AAS, i
fizičko zloostavljanje, na primer, žena, nije neuobičajeno. Postoje neki prijavljeni slučajevi
nasilnog napada i jedan slučaj pokušaja ubistva, za koji se navodi da su povezani sa
upotrebom AASa. Ona je tvrdila da ovi efekti ponašanja smiruju sa prestankom korišćenja
leka. Interesantno je napomenuti da su, nakon objavljivanja ovakvog problema povezanog sa
korišćenjem AAS, istraživači su rekli da su im se advokati obratili koji su trenutno ili u

45
prošlosti imali slučajeve u kojima su smatrali da korišćenje AASa predstavlja faktor koji
doprinosi nasilnom zločinu.[44]
“Idealno muško telo” prisutno u današnjim medijama uključuje mišićave ruke i gornji deo tela
sa oblikom slova V koje poseduje široka ramena i uzak struk sa niskim sadržajem adipoznog
tkiva. Nedostižno za većinu, oni koji neuspevaju da postignu “idealno” mogu biti prekomerno
zabrinuti za izgled svog sopstvenog tela, što bi ih moglo dovesti do nezadovoljstva sa svojim
telom. Definisano kao negativna, evalutivna procena sopstvenog fizičkog izgleda,
nezadovoljstvo telom je povezano sa posmatranom muževnošću, nagon za mišićavošću,
muskulatornoj distrofiji (MD) i korišćenjem AASa. Prijavljeno je da od ispitivanih
muškaraca, između 51 i 71% je izrazilo nezadovoljstvo sa sopstvenim nivoima adipoznog
tkiva, sa 90% njih je tvrdilo da žude za većom mišićavošću. Izgleda da kada je nezadovoljstvo
telom i potreba za povećanom mišićavošću uparena sa internalizacijom nedostižne slike
idealnog muškog tela, rizik od upotrebe AASa i/ili razvijanja patologije slike tela (MD) je
visok.[45]
U jednoj studiji kako bi odredili motive korišćenja AASa među muškim dugoročnim
korisnicima, od muškaraca je traženo da opišu njihove prvobitne razloge za korišćenje AASa.
Motivacije su uključivale nisko samopouzdanje, nezadovoljstvo telom, društveno prihvatanje,
kao i frustracija sa treningom. Četiri muškraca su govorili o tadašnjem fizičkom izgledu, troje
su pričali o tome da su bili manji od svojih vršnjaka dok su odrastali, i koliko su bili ne
zadovoljni sa svojim izgledom i kako je to uticalo na njihovu samouverenost. Trojica
intervjuisanih su pričala o potrebi do budu više mišićavi da bi postigli društveno prihvatanje,
priznanje i poštovanje od drugih ljudi iz teretane. Za troje muškaraca, frustracija sa treningom
je motivisala njihovo prvobitno korišćenje. Oni su izrazili svoju frustraciju sa brzinom kojom
su sticali mišiće i verujući da nije bilo napretka, ova frustracija, još uz potrebu da “postanu
veći” ih je motivisala da počnu sa upotrebom AASa.[45]

Slika 17. Motivacije koje stoje iza prvobitne upotrebe AAS-a, kao i motivacije koje stoje iza kontinuirane
upotrebe AAS-a.[45]

46
8. ZAKLJUČAK

Iako napretci u detekcionim tehnikama predstavljaju važnu prekretnicu za doping u sportu,

otkrivanje novih dizajnerskih androgenih anaboličkih steroida (AAS) će i dalje biti ogromni
zadatak za anti doping organzacije.
Kao što je to već pomenuto, iako AAS spadaju u najmoćniju klasu agenasa koji doprinose
značajnom povećanju mase i snage mišića, njihova upotreba može inhibirati prirodni proces
sinteze testosterona. Ovo predstavlja veliki problem kod korisnika koji već duže vreme koriste
AAS, pogotovu kod korisnika koji su naglo prekinuli sa korišćenjem AAS.
Uprkos brojnim već pomenutim štetnim efektima na organizam, AAS i dalje koristi veliki
broj korisnika, koji iz prvobitne želje za “idealnom” slikom tela (jer su bili nezadovoljni
tadašnjim izgledom tela), su pothranjene novom slikom da tu istu sliku idealnog tela moraju
održavati “po svaku cenu“, pa čak i spostvenog zdravlja, što dodatno pojačava zavisnost za
korišćenjem AAS.
Budući da zbog već pomenutih brojnih štetnih efekata po zdravlje ljudi, AAS ima ograničenu
legalnu kliničku primenu kod pacijenata koji pate od kaheksije prouzrokovano ozbiljnim
zdravstvenim problemima, kao i za tretman hipogonadizma kod muškaraca hormonskom
terapijom.
Sve u svemu, dizajn i sinteza AAS sa smanjenom androgenom i povećanom anaboličkom
aktivnošću je bio pravi izazov godinama. Iako se sintetizuju moćni anabolički steroidi, sam
androgeni efekat se u potpunosti ne može eliminisati, i zbog toga će uvek postojati rizik od
štetnih efekata prilikom korišćenja.

47
9. LITERATURA

1. Dotson, J. L. and Brown, R. T. (2007) ‘The History of the Development of Anabolic-

Androgenic Steroids’, Pediatric Clinics of North America, 54(4), pp. 761–769.
2. Shahidi, N. T. (2001) ‘A review of the chemistry, biological action, and clinical
applications of anabolic-androgenic steroids’, Clinical Therapeutics, 23(9), pp. 1355–
1390.
3. Andrić S., Kostić T., Andrić N. i Zorić S. (2006), Uporedna fiziologija životinja,
interna skripta, Prirodno Matematički Fakultet, Novi Sad, str. 195-198.
4. Jovanović S. (2017), Viši kurs Biohemije steroida, interna skripta, Prirodno
Matematički Fakultet.
5. Athanasiadou, I., Angelis, Y. S., Lyris, E. and Georgakopoulos C. (2013) ‘Chemical
derivatization to enhance ionization of anabolic steroids in LC-MS for doping-control
analysis’, TrAC - Trends in Analytical Chemistry, 42, pp. 137–156.
6. Wexler, P. (2014) Encyclopedia of Toxicology (Third Edition), Reference Module in
Biomedical Sciences, pp 220-222.
7. Handelsman, D. J. (2011) ‘Androgen misuse and abuse’, Best Practice and Research:
Clinical Endocrinology and Metabolism, 25(2), pp. 377–389.
8. Fragkaki, A. G., Angelis, Y. S., Koupparis, M. and et al. (2009) ‘Structural
characteristics of anabolic androgenic steroids contributing to binding to the androgen
receptor and to their anabolic and androgenic activities. Applied modifications in the
steroidal structure’, Steroids, 74(2), pp. 172–197.
9. Alvarez-Ginarte, Y. M., Montero-Cabrera, L. A., Vega, J. M. G. and et al. (2013)
‘Integration of ligand and structure-based virtual screening for identification of
leading anabolic steroids’, The Journal of Steroid Biochemistry and Molecular
Biology, 138, pp. 348-358.
10. Bagchi, D., Nair, S. and Sen C. K. (2013) ‘Chapter 3 – Performance Enhancement
Drugs and Sports Supplements for Resistance Training’, Nutricion and Enhanced
Sports Performance: Muscle Building, Endurance, and Strenght, pp 30.
11. Westerman, M. E., Charchenko, C. M., Ziegelmann, M. J., Bailey, G. C., Nippoldt, T.
B. and Trost, L. (2016) ‘Heavy Testosterone Use Among Bodybuilders ’, Mayo Clinic
Proceedings, 91(2) , pp. 175–182.
12. Tan, R. S. and Scally, M. C. (2009) ‘Anabolic steroid-induced hypogonadism –
Towards a unified hypothesis of anabolic steroid action’, Medical Hypotheses, 72(6),
pp. 723–728.
13. Cheung, A. S. and Grossmann, M. (2017) ‘Physiological basis behind ergogenic
effects of anabolic androgens’, Molecular and Cellular Endocrinology, 464, pp. 14–
20.
14. Parkinson, A. B and Evans, N. A. (2006) ‘Anabolic Androgenic Steroids: A Survey of
500 Users’, Med. Sci. Sports Exerc., Vol. 38(4), pp. 644–651.
15. Haehling, S. Von and Anker, S. D. (2014) ‘Treatment of Cachexia : An Overview of
Recent Developments’, Journal of the American Medical Directors Association,
15(12), pp. 866–872.

48
16. Yarrow, J. F., Mccoy, S. C. and Borst, S. E. (2010) ‘Tissue selectivity and potential
clinical applications of trenbolone with reduced androgenic and estrogenic activity’,
Steroids, 75(6), pp. 377–389.
17. Morley, J. E. (2010) ‘Anabolic Steroids and Frailty’, Journal of the American Medical
Directors Association, 11(8), pp. 533–536.
18. Sigalos, J. T. and Pastuszak, A. W. (2018) ‘Hypogonadism: Therapeutic Risks,
Benefits, and Outcomes’, Medical Clinics of North America, 102(2) pp. 361-372.
19. Fabbro, E. D., Hui, D., Nooruddin, Z. I., Dalal, S., Dev, R. and et al. (2010)
‘Associations Among Hypogonadism , C-Reactive Protein , Symptom Burden , and
Survival in Male Cancer Patients with Cachexia : A Preliminary Report’, Journal of
Pain and Symptom Management, 39(6), pp. 1016–1024.
20. Dobs, A. S. (1998) ‘Androgen therapy in AIDS wasting’, Baillière's Clinical
Endocrinology and Metabolism, 12(3), pp. 379–390.
21. Amundsen, L. K., Kokkonen, J. T., Rovio, S. and Sirén H. (2004) ‘Analysis of
anabolic steroids by partial filling micellar electrokinetic capillary chromatography
and electrospray mass spectrometry’, Journal of Chromatography A, 1040(1), pp.
123–131.
22. Basaria, S. (2010) ‘Androgen Abuse in Athletes : Detection and Consequences’, The
Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, 95(4), pp. 1533–1543.
23. Chan, S. C. (1991) ‘Doping control of anabolic steroids’, Journal of the Forensic
Science Society, 31(2), pp. 217–220.
24. Thieme, D., J. Grosse, J., Sachs, H. and Mueller, R. K. (2003) ‘Identification of
anabolic steroids in serum , urine , sweat and hair Comparison of metabolic patterns’,
Analytica Chimica Acta, 483(1-2), pp. 299–306.
25. Siegel, J. A. And Saukko, P. J. (2013) Encyclopedia of Forensic Sciences (Second
Edition), pp 453, 1789-1794.
26. Miller, N. S. (2010) ‘Chapter 13 Forensic Toxicology’ Principles of Addictions and
the Law: Applications in Forensic, Mental Health, and Medical Practice, pp 218.
27. Cha, E., Jeong, E. S., Cha, S. and Lee, J. (2017) ‘Coupling of gas chromatography and
electrospray ionization high resolution mass spectrometry for the analysis of anabolic
steroids as trimethylsilyl derivatives in human urine’, Analytica Chimica Acta, 964,
pp. 123–133.
28. Brun, E. M., Torres, A., Ventura, R., Puchades, R. and Maquieira, Á. (2010) ‘Enzyme-
linked immunosorbent assays for doping control of 5α -reductase inhibitors finasteride
and dutasteride’, Analytica Chimica Acta, 671(1-2), pp. 70–79.
29. Bundy, M. and Leaver, A. (2010) ‘Chapter 4 Drugs and Sport’, A Guide to Sports and
Injury Management, pp 61-76.
30. Maravelias, C., Dona, A., Stefanidou, M. and Spiliopoulou, C. (2005) ‘Adverse effects
of anabolic steroids in athletes: A constant threat’, Toxicology Letters, 158(3), pp.
167–175.
31. Mottram, D. R. and George, A. J. (2000) ‘ Anabolic steroids’, Best Practice &
Research Clinical Endocrinology & Metabolism, 14(1), pp. 55–69.
32. Kanayama, G., Hudson, J. I. and Jr, H. G. P. (2010) ‘Illicit anabolic – androgenic
steroid use’, Hormones and Behavior, 58(1), pp. 111–121.
33. Far, H. R. M., Årgen, G. and Thiblin, I. (2012) ‘Cardiac hypertrophy in deceased users
of anabolic androgenic steroids : an investigation of autopsy findings’, Cardiovascular
Pathology, 21(4), pp. 312–316.
34. Sullivan, M. L., Martinez, C. M., Gennis, P. and Gallagher E. J. (1998) ‘The Cardiac
Toxicity of Anabolic Steroids’, Progress in Cardiovascular Diseases, 41(1), pp. 1–15.
35. World Anti-Doping Agency (2015) ‘Code 2015’, Montreal, Quebec.
36. https://ec.europa.eu/sport/policy/organisation-of-sport/doping_en
37. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_dopinga_u_sportu.html
49
38. Alquraini, H. and Auchus, R. J. (2018) ‘Strategies that athletes use to avoid detection
of androgenic-anabolic steroid doping and sanctions’, Molecular and Cellular
Endocrinology, 464, pp. 28–33.
39. Bowers, L. D., Clark, R. V. and Shackleton, C. H. L. (2009) ‘A half-century of
anabolic steroids in sport’, Steroids, 74(3), pp. 285–287.
40. Kovačevic R., Tostić T., Andrić S. i Zorić S. (2005), Opšta fiziologija životinja,
interna skripta, Prirodno Matematički Fakultet, Novi Sad, str. 168.
41. Sato, S. M., Schultz, K. M., Sisk, C. L. and Wood, R. I. (2008) ‘Adolescents and
androgens , receptors and rewards’, Hormones and Behavior, 53(5), pp. 647–658.
42. Hall, R. C.W., Hall, R. C. W. and Chapman, M. J. (2005) Psychiatric Complications of
Anabolic Steroid Abuse, Psychosomatics, 46(4), pp 285-290.
43. Westlye L. T., Kaufmann T., Alnæs D., Hullstein I. R. and Bjørnebekk A. (2017)
‘Brain connectivity aberrations in anabolic-androgenic steroid users’, NeuroImage:
Clinical, 13, pp 62-69.
44. Wroblewska, M. (1997) ‘ANDROGENIC-ANABOLIC STEROIDS AND BODY
DYSMORPHIA IN YOUNG MEN’, Journal of Psychosomatic Research, 42(3), pp.
225–234.
45. Greenway, C. W. and Price, C. (2018) ‘A qualitative study of the motivations for
anabolic-androgenic steroid use: The role of muscle dysmorphia and self-esteem in
long-term users’, Performance Enhancement & Health. Elsevier Ltd, pp. 1–9. URL:
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2211266917300439#abs0005

Internet izvori:

a. https://en.wikipedia.org/wiki/Steroid#/media/File:Steroidogenesis.svg
b. http://www.g3journal.org/content/5/11/2275,
http://www.g3journal.org/content/ggg/5/11/2275/F1.large.jpg
c. https://www.peptidesecrets.com/sarms/
d. http://bjsm.bmj.com/content/48/10/848,
http://bjsm.bmj.com/content/bjsports/48/10/848/F4.large.jpg
e. http://www.chemicalbook.com/ProductChemicalPropertiesCB9433852_EN.htm,
http://www.chemicalbook.com/ProductChemicalPropertiesCB3254628_EN.htm

50