Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE

PREPORUKE I PRAVILA ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA

SEMINARSKI RAD
Seminarski rad je kraći pisani stručni samostalni rad u kojem se obrađuje odabrana tema.
To ne treba biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nova, originalna naučna saznanja i
rezultate. Ciljevi izrade seminarskog rada su:

 upoznavanje studenta sa određenom oblašću naučne discipline kroz detaljniju razradu

jedne teme iz te oblasti ,
 priprema studenta za pisanje samostalnih radova: eseja, stručnog rada, diplomskog
rada i sl. Studentu se pruža prilika da savlada osnove samostalnog naučnog i stručnog
rada, formu i stil pisanja.
Tema seminarskog rada može biti:
 teorijski problem,
 praktičan problem uočen u literaturi ili praksi.
Tema seminarskog rada može biti obrađena na dva načina:
 student može da prikupi, obradi, struktuira i prezentuje saznanja iz literature
relevantna za temu njegovog rada
 student može da primeni znanje stečeno obradom literature i pokaže kako se neki
konkretan problem može rešiti. On to može učiniti analizom primera iz prakse ili
literature, obradom zadatka, empirijskim istraživanjem ili na neki drugi praktičan način.

Izrada seminarskog rada se deli na nekoliko faza:

1. Izbor teme i priprema za rad
2. Obrada literature
3. Pisanje rada
4. Odbrana i ocenjivanje rada

1
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

1. IZBOR TEME I PRIPREMA ZA RAD

Tema za seminarski rad se predlaže studentu (prema spisku aktuelnih odlasti/tema iz
predmeta za tekuću školsku godinu) i usvaja u dogovoru sa predmetnim nastavnikom.
Student može sam da predloži temu koja u dogovoru sa predmetnim nastavnikom može da
biti odobrena.

2. OBRADA LITERATURE
Nakon upoznavanja sa temom, student pristupa pregledu i proučavanju literature.
Samostalno "traganje" i prikupljanje literature razvija istraživačke veštine studenta, koje će
mu biti važne i kasnije u praksi. Po potrebi i zavisno od teme profesor daje kandidatu
selektovanu literaturu (najznačajniji radovi iz stručnih i naučnih časopisa, monografije,
standardi i sl.) koja se odnosi na razmatrani predmet rada i upućuje ga na efikasno
pretraživanje ostalih izvora (razne publikacije i studije, opisi konstruktivnih rešenja,
katalozi proizvođača itd.). Prethodno proučavanje literature pomaže u upoznavanju metoda
rada na odabranom području, razmišljanju o činjenicama koje treba obraditi. Na osnovu
pročitane literature, kandidat treba da izgradi pregled i svoj stav prema rezultatima u datoj
oblasti.

3. PISANJE RADA
Student treba da konsultuje mentora/profesora već na samom početku izrade rada.
Zajednički razgovori o odabranoj temi mogu puno da pomognu u istraživanju i pisanju.
Poželjno je da iskoristiti termine za konsultacije ili se obrati mejlom, jer kroz diskusije i
pitanja student može da izbegne pogrešnu interpretaciju i nerazumevanje pojedinih
problema. Mentor ne uskraćuje svoju pomoć kandidatu koji pokazuje da je zainteresovan.
Student treba da pristupi konsultacijama sa jasno pripremljenim pitanjima.

Pisanje seminarskog rada traži i dobre pripreme; treba uokviriti temu i odrediti jasne i
ostvarljive ciljeve. Posle pažljivog čitanja i detaljne analize sakupljene literature, pisanje
rada treba da se odvija u sledećim fazama: 1) prikupljanje ideja, formiranje osnovnog
koncepta i sastavljanje plana rada, 2) pisanje prve verzije rada, 3) čitanje, ispravljanje i
rekonstrukcija prve verzije rada, 4) pisanje i usklađivanje konačne verzije rada (isticanje
ključnih elemenata, formiranje strukture poglavlja, pisanje uvoda i zaključaka) i 5)
"poliranje" (stilistička i jezička korektura).

Opseg seminarskog rada zavisi o vrsti i složenosti teme, a u pravilu iznosi oko 15 stranica
teksta A4 formata (bez sadržaja, popisa literature, popisa slika, tablica i priloga) za Osnovne
studije, i oko 25 stranica za Master studije.

2
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

Seminarski radovi se pišu u jednom pismu (ćirilica ili latinica). Reči u seminarskom radu
koji ne koriste naša specifična slova, a u skladu sa pravilnim pisanjem reči (Š, Đ, Ž, Č, Ć i DŽ
odnosno Ш, Ђ, Ж, Ч, Ћ i Џ) ne pregledavaju se (odmah se vraćaju bez ikakve opomene).

Seminarski radovi se predaju u pisanoj formi (Word dokument) i šalju pre prihvatanja na
e-mail snezana.jokic@uninp.edu.rs. Nastavnik proverava sadržaj rada i obaveštava
studenta da li je rad prihvaćen ili ne. Ukoliko jeste obaveštava ga o terminu odbrane rada.
Ukoliko nije daje mu sugestije i ukazuje mu koje korekcije treba da uradi.

Seminarski radovi koji stignu 5 radna dana pre zakazanog ispita iz predmeta, neće biti
pregledani niti odobreni. Takvi seminarski radovi mogu biti kandidati za naredni ispitni
rok.

Dodela naziva fajlu:

Predmet_PrezimeIme_verzija

Primer:
UIS_PericPetar_1.doc(x) 

Seminarski.doc

3.1. Struktura seminarskog rada

Seminarski rad, u obliku u kojem se predaje mentoru na ocenu, treba imati sledeće
delove:
- Naslovna strana,
- Naslov,
- Sažetak i ključne reči,
- Sadržaj,
- Uvod,
- Razrada
- Zaključak,
- Popis literature,
- Popis slika i tabela,
- Prilozi.

Naslovna strana
Naslovna strana treba izgledati isto kao što je prikazana u Pravilniku o izradi pisanih radova
na osnovnim akademskim studijima, Prilog br. 4, osim što se reči "diplomskog rada" u
srednjem delu naslovne stranice zamenjuju rečima "seminarskog rada".

3
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

Naslov
Naslov rada treba obuhvatiti glavnu ideju seminarskog rada, mora biti jasan i jednoznačan.
Naslov ne bi trebao sadržavati: skraćenice, strane reči ili izraze i neprecizne formulacije.
Naslov treba da je kratak i da odražava osnovnu nit rada i treba da ima orjentaciju na
studijski predmet.

Sažetak i ključne reči

Sažetak sumira glavne elemente rada: svrhu zašto je istraživanje rađeno, metode koje su
korištene, glavne rezultate koji su dobiveni i zaključke koji iz rezultata proizlaze.
Ključne reči pokrivaju najvažnije termine koji se koriste u radu i time se sažimaju na nivo
reči ili izraza najznačajnijih za rad. Pod ključne reči nužno je navesti one za koje se
predpostavlja da definišu rad, ali i istovremeno pomažu i drugim istraživačima, koje bi
mogla zanimati tematika konkretnog seminarskog rada, pri pretraživanju. U ovom delu ne
bi trebalo navoditi više od deset reči i/ili izraza.

Sadržaj
Sadržaj rada uvek mora biti usklađen sa naslovom. Sadržaj predstavlja popis poglavlja i
podpoglavlja te rednih brojeva stranica na kojima oni započinju. On mora biti na posebnoj
stranici. Treba biti razrađen na najviše tri nivoa. Nazivi poglavlja pišu se velikim,
podebljanim slovima i označavaju se rednim brojevima, a podpoglavlja malim slovima i
brojevima drugog (trećeg) nivoa.

Uvod
Numeracija poglavlja počinje sa Uvodom. U njemu se na jasan i koncizan način opisuje tema
rada. Ukazuje na važnost teme, objašnjava opredeljenje za izbor konkretne teme i pristup
proučavanim problemima, određuje predmet rada, ciljevi istraživanja, kao i metode koje će
se koristiti tokom proučavanja odabrane problematike. Zbog sažetosti uvoda, pri
koncipiranju ovog dela trebalo bi izbegavati određene klišee, reči i fraze koje ne doprinose
utisku da je konkretan seminarski rad naučno-istraživačkog karaktera. Takođe treba
izbegavati nepotrebna uoštavanja, enciklopedijske podatke, kao i fusnote. Opseg uvoda ne
bi trebao preći jednu stranicu.

Razrada/Srednji deo rada

Srednji deo rada sastoji se od poglavlja i podpoglavlja odgovarajućih naslova. Srednji deo
sadrži poglavlja u kojem se iznose teorijske spoznaje o području (temi) rada te poglavlja u
kojima se prikazuje primena tih spoznaja na praktičnom primeru. Ovaj deo rada temelji se
na analizi dovoljnog broja izvora literature. Opseg središnjeg dela rada trebao bi biti oko 10
stranica.

Zaključak
Zaključak sadrži osnovne stavove autora o pojedinim pitanjima vezanim za temu, a koja
proizilaze iz samog rada. U zaključku se sintetiše problem koji je razložen u centralnom
delu seminarskog rada, ne odstupajući od teze naznačene u uvodu. Zaključak mora biti
jasan i koncizan, tj. mora predstaviti hipoteze u njihovoj finalnoj i najubedljivijoj formi, u

4
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

onoj meri u kojoj je to moguće. Prilikom formulisanja zaključka, savet je da se svaki

analizirani problem raščlani na manji broj sastavnih delova i da se, na kraju analize, za svaki
od ovih delova izvuče suština koja može da se opiše sa dve ili tri rečenice. Takođe je
potrebno ukazati na slabe tačke u radu (ako ih ima). U zaključku se iznose najvažnije
spoznaje vezane za temu seminarskog rada. Obim zaključka trebao bi biti oko jedne
stranice.

Popis literature
U popisu se abecednim redom navode svi izvori koji su u radu korišćeni. Ne navode se
radovi koji se u radu ne citiraju niti oni na koje se u radu ne upućuje. (Detaljnije o citiranju i
navođenju literature)

Popis slika, popis tabela

Sve slike (grafove) i tabele prikazane u radu navode se u posebnim popisima (posebno za
slike, posebno za tabele). Ti popisi sadrže broj i naziv ilustracije koji odgovara onome u
tekstu rada, kao i broj stranice na kojoj se ona nalazi.

Prilozi
Ukoliko se pri izradi seminarskog rada koriste različiti dokumenti, obrasci i slično, onda ih
je na samom kraju rada potrebno priložiti. Prilozi se označavaju rednim brojevima.

3.2. Tehničko upustvo

Seminarski radovi trebaju biti izrađeni prema sedećem tehničkom uputstvu:
- Format strane: A4
- Font: Times New Roman, 12 pt
- Prored: 1,5
- Margine: 2,5 cm sa svih strana
- Poravnanje (Alignment) pasusa teksta je obostrano (justify)
- Naslovi: Glavni naslovi 16 pt, podnaslovi 14 pt.
- Tabele, slike i grafikoni: treba da se nađu u tekstu. Svaka tabela, slika i grafikon moraju
da budu označeni rednim brojem. Nakon oznake i broja, navesti naziv tabele, slike ili
grafikona. Nazivi tabela i slika (veličine 11 pt.) Slike su imenovane i numerisane ispod, a
Tabele su naslovljene i numerisane iznad. Izvor iz kojeg su preuzeti mora da bude naveden
u tekstu. Navodi se ceo izvor: prezime, prvo slovo imena, (godinja izdanja), naziv dela,
mesto izdanja: izdavač, broj strane na kojoj se nalazi. (Veličina slova 10 pt)
- Zaglavlje (Header): Nije obavezno, ali ako se navede, onda u desnoj strani navesti ime
autora, a u levoj strani tip rada (diplomski ili seminarski rad).
- Numeracija: Stranice obavezno numerisati po željenom stilu (font 11 pt).

3.3. Stil u seminarskom radu

Pisanje seminarskog rada nužno podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno
izrazi; da ih iskaže jasnom koncizno i razumljivo i da, pri tome, izbegava iste rečenice i

5
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

klišee. Od studenta se očekuje da vlada pisanom rečju, da koristi književni jezik i poštuje
pravopisna i gramatička pravila.

Preporuke:

 Izbegavati upotrebu stranih reči, žargona ili arhaizma. Ne koristiti pisanje u prvom licu
(“izvršio sam analizu...”).
 Koristiti bezločne formulacije (“za potrebe ovog rada izvršena je analiza...”).
 Ne koristiti marketinški stil (“Ovo rešenje je najbolje i može rešiti sve probleme...”)
 Kada koristite informacije sa Web sajtova prevedite ih na jezik kojim govorite, ne
ostavljate ih u originalu; nemojte mešati ekavski i ijekavski. Koristite jedan dijalekt u
skladu sa pravopisom i gramatikom jezika.
 Vodite računa o pravopisu i smislu rečenice. Ako niste sigurni koristite rečnik ili usluge
lektora.
 Ne koristite izraze koje ne razumete ili ako je pojam retko objašnjen u fusnoti možete
dati kratko pojašnjenje pojma i referencu.
 Trudite se da pišete naučnim, a ne novinarskim stilom pisanja. Seminarski radovi se
pišu u okviru visokog obrazovanja i ishod studija jeste sticanje kompetencija koje
uključuju opštu pismenost i profesionalnu u oblasti koju studirate.
 Držite se okvira one oblasti u kojoj radite seminarski ili istraživački rad.
 Literaturu navodite u potpunosti i po pravilima navođenja.
 Nemojte u literaturi navoditi knjige i autore koje niste koristili u radu.
 Dozvoljeno je u prilozima radova koristite skice rukom rađene i potom skenirane ili
uslikane i prikazane kao digitalne fotografije.

3.4. Detaljnije o citiranju i navođenju literature

Prilikom citiranja i navođenja literature treba se pridržavati sledećih pravila:

 U tekstu treba citirati kada se preuzimaju izjave, misli, rezultati, hipoteze, konstatacije
ili tvrdnje drugih osoba. Ako ne navedemo autora, onda je to zapravo "intelektualna
krađa" i "kićenje tuđim perjem". Međutim, ne citira se samo ono što je postalo deo
opšteg znanja.
 Treba citirati uvek iz originalnog izvora, a ako on nije dostupan, može se izuzetno
preuzeti citat iz drugog izvora, ali to je potrebno navesti (preuzeto od: ..., ili prema: ...).
 Direktni citati moraju biti apsolutno tačni (koristiti iste reči i interpunkciju kao u
originalnom radu) i moraju biti obeleženi znacima navoda. Pozivanje na izvor iz
literature ne mora da sadrži citat.
 Rezultate, misli, stavove, izjave i sl. citirati tako da se nakon toga u zagradi napiše
prezime autora i godina izvora, a između ta dva podatka staviti zarez.

6
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

 Ako se navode rezultati ili nešto drugo iz jednog rada od jednog autora treba navesti
prezime autora i u zagradi godinu publikovanja rada (npr. Božić, 1999). Ako se piše da
je odgovarajući autor dobio neke rezultate, treba pored prezimena autora u zagradi
staviti odgovarajuću godinu (npr. rezultati istraživanja koje je dobio Božić (1996),
pokazali su ...). Kada se navodi više radova istog autora, onda se napiše prezime autora,
zarez, godine publikovanja tih radova koje se odvajaju zarezima (Simić, 1981, 2000). U
slučaju navođenja dva ili više izvora istog autora ili grupe autora u istoj godini,
potrebno je staviti u zagradu prezime autora, zarez, godinu i po abecednom redu mala
slova, zarez, i navoditi redom, zatvoriti zagradu. Npr. (Simić, 2002a, 2002b) ali tim
redosledom moraju se navesti ti izvori i u poglavlju Literatura.
 Ako se navode dva autora: (Perić i Simić, 2002) ili Perić i Simić (2002), onda je
potrebno uvek navoditi oba prezimena i godinu. Za pisanje u međunarodne časopise
umesto "i" koristiti "&", ali sa zarezom i iza pretposlednjeg autora, a pre & (Perić, &
Simić, 2002).
 U slučaju da su autori istih prezimena treba navesti i inicijale imena (npr. D. Nikolić
(1997) i A. Nikolić (1992) i koristiti tu formu tokom celog rada (bez obzira na različite
godine), kako se ne bi unela zbrka.
 Kada se navodi rad sa tri, četiri, ili pet autora, potrebno je prvi put navesti sva
prezimena i godinu. U sledećim navođenjima treba uključiti prezime samo prvog autora
i dodati "i saradnici" ili "i sar." ili "et al.". Npr. Đukić, Novković, Mandić i Stojković
(2000) - prvo citiranje u tekstu, a zatim samo Đukić et al. (2002) ili (Đukić et al. 2002).
 Kada je više od 5 autora onda treba navesti kao u prethodnom primeru u slučaju
ponovljenih navođenja, odnosno samo prezime prvog autora i "et al." ili "i sar.," i godinu
(npr. Savić et al. 2002)(Savić i sar., 2002). U popisu bibliografskih jedinica, odnosno listi
izvora, koja se nalazi na kraju u poglavlju Literatura, potrebno je obavezno navesti sve
autore.
 Wikipedia nije regularni izvor za seminarski/diplomski/master ili bilo koji drugi
ozbiljan rad.
 Elektronska pošta (e-mail), bilteni, službena pisma, diskusije stručnjaka na blogovima i
na forumima, smatraju se ličnom komunikacijom. Lična komunikacija se, ako je to
neophodno, može citirati samo u okviru teksta (u maloj zagradi) i ne sme da bude na
spisku referenci.
 U tehnički orjentisanim dokumentima, danas se ređe praktikuje korišćenje fusnota (u
društvenim naukama je to i dalje praksa).
 Reference sa interneta moraju sadržati puni link do sadržaja na koji se pozivate: naziv,
web adresu, datum pristupanja. Adresu sajta NIJE dovoljno navesti kao izvor.
 Moguće je, posle popisa literature, navesti sajtove koji su generalno korišćeni tokom
istraživanja.

7
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

Postoje različiti stilovi citiranja primere možete videti u prilogu 1. Za potrebe izrade
seminarskog rada potrebno je pridržavati se pravila koja slede.

Neophodno je poštovati sledeći redosled navođenja podataka:

 Za užbenike i monografska dela – prezime i ime autora (ili prezime i početno slovo
imena), naziv dela, izdavač, mesto izdanja, godina izdanja, broj citirane strane.
 Za enciklopedije –prezime i ime autora, naziv odredice, mesto izdanja, godina izdanja,
ime urednika, broj citirane strane.
 Za radove objavljene u časopisima –prezime i ime autora, naziv članka, godina
izdanja, broj časopisa i godina objavljivanja časopisa, broj citirane strane.
 Za propise objavljene u službenim glasnicima- broj citiranog članka zakona,
odnosno drugog pravnog akta, naziv službenog glasila, broj i godina objavljivanja
službenog glasila.
 Za tekstove sa interneta –naziv citiranog teksta, adresa stranice, datum pristupanja
stranici.

3.5. PLAGIJAT
Plagijat je rad kojim se vrši kopiranje tuđih ideja i njihovo prezentovanje kao sopstvenih,
bez odgovarajućeg priznavanja autorstva. Kopiranje tuđih ideja može biti izvršeno iz
pisanih radova (knjige, članci), podataka, slika ili drugih izvora koji mogu biti predstavljeni
u tabelama, dijagramima, dizajnu, planovima, fotografijama, filmu, muzici, formulama,
internet sajtovima i kompjuterskim programima. Plagijat uključuje i predstavljanje,
upotrebu i distribuiranje rada predavača ili drugih studenata kao sopstvenih.

Plagijat predstavlja povredu Zakona o autorskom i srodnim pravima!

4. ODBRANA I OCENJIVANJE SEMINARSKOG RADA

Kada je rad prihvaćen i kada je dobro naučen odgovarajući deo metodologije, koji je
povezan sa radom, potrebno je da se rad i odbrani. Odbrana je javna i realizuje se prema
unapred utvđenom rasporedu sa profesorom. U približno 8-15 minuta potrebno je da se
predstavi suština seminarskog rada. Pri tome je korisno da se pripremi usmeno izlaganje uz
prezentaciju u Power Pointu i uz pomoć video bima. Nakon prezentacije, kandidat odgovara
na pitanja upućena od strane prisutni. Ako je odbrana rada uspešno sprovedena, kandidatu
se upiše odgovarajući broj bodova u indeks. Na ocenu rada utiču: stručnu sadržaj
(preciznost, orginalnost, korektnost, primerenost,…) i tehnička obrada teksta, gramatika,
pravopis…

8
 Predmetni nastavnik: doc dr Snežana Jokić

U slučaju neuspešne odbrane, kandidatu se evidentira negativna ocena za prijavljeni rok i

mora se iznova prijaviti na sledeći mogući termin. Ako se desi da student ne poznaje
dovoljno materiju koju je obrađivao u svom radu, mora se predložiti novi projekat, odnosno
novi problem/temu seminarskog rada. Student je dužan da izradi i odbrani seminarski rad
u toku iste školske godine u kojoj je tema seminarskog rada odobrena. U suprotnom, tema
će biti poništena.

Korisni linkovi:
http://www.dksg.rs/biblioteka/vodicZaCitiranje/uvod.html

http://www.kakopedija.com/13733/kako-napisati-esej/

Prilog 1