PITANJA ZA PRVI KOLOKVIJUM

1. Dijagnoza angine pectoris (KOJIM METODAMA POTVRĐUJEMO DIJAGNOZU), zaokruži

tačne odgovore
Koronarografija
Test fizičkim opterećenjem
Stres eho test.

2. Vrste infarkta miokarda u odnosu na zahvaćenost miokarda (DUBINA I SLOJEVI ZIDA

MIOKARDA) i ekg promene?
● TRANSMURALNI INFARKT STEMI: nekrozom zahvaćen zid u celoj debljini​. Q infarkt
● SUBENDOKARDIJALNI INFARKT NSTEMI: nekroza zahvata samo subendokard. ​Non Q
infarkt
● Prema lokaciji infarkt može zahvatiti prednji, zadnji zid, bazu ili vrh srca, SEPTUM, što se
manifestuje odgovarajućim promenama u EKG-u

3. Dijagnoza infarkta srca? (simptomi plus jedan od tri kriterijuma, koja tri kriterijuma)
● 1. Dinamika biomarkera troponin ili CK-MB, barem jedna vrednost da bude iznad gornje
granice ref vrednosti
● 2. Ekg promene (depresija kod NSTEMI, odnosno elevacija kod STEMI)
● 3. Eho promene (debljanje i vijabilnost i kontraktilnost) ili Mibi (merenje kolicine krvi koja se
doprema do srca)
● Uz tipičnu kl sliku

4. Komplikacije dugotrejne nelečene HTA?

Nelečena HTA, sa jako povišenim vrednostima, koja dugo traje: uz uznemirenost, glavobolju, zamor,
epistaksu, javlja se i, zujanje u ušima, palpitacije, tahikardija, osećaj pritiska u grudima (zbog
opterećenja leve komore porastom arterijskog pritiska), dispneja na napor.

5. Osnovna plućna funkcija je?

Osnovna plućna funkcija je razmena gasova sa spoljnom sredinom, oksigenacija krvi i eliminacija ugljen
dioksida.

6. Nefarmakološke mere terapije stabilne angine pektoris?

Izbegavanje teskih fizickih poslova, zabranjeno pusenje, higijensko dijetetski rezim, fizicka aktivnost sa
sporim ritmom i sa pauzama.
 7. Šta je udarni volumen srca?
Udarni volumen – UV – je kolicina krvi koju izbaci leva komora u jednom otkucaju.

8. Podela HTA prema etiopatogenezi, odgovori u dve reči, duže odgovore ne priznajem?
A. Primarna hipertenzija (esencijalna, idiopatska) čiji uzrok još uvek nije dobro poznat
B. Sekundarna hipertenzija ​koja nastaje kao posledica patoloških promena pojedinih organa i sitema
organa
C. Funckionalna - kod trudnica i kod dece u fizickom naporu

9. Koja stanja potenciraju nastanak plućne tromboembolije?

● Tromboflebitis i flebotromboza dubokih vena nogu, karličnih vena. Parijetalna tromboza desne
pretkomore.
● Izvesna stanja i bolesti potenciraju sklonost ka trombozama (trudnoća, hirurške intervencije, akutni
infarkt miokarda, insuficijencija desnog srca, frakture kostiju);
● neki karcinomi (ovarijum, pankreas, jetra, želudac, prostata) uzrokuju česte migrirajuće
tromboflebitise, pa i plućnu emboliju.

10. Navedite barem tri uzroka za nastanak srcane insuficijencije?

● Bolesti i stanja koji direktno dovode do oštećenja kontraktilne funkcije miokarda: ​ishemijska
bolest srca, infektivne, inflamatorne bolesti, metaboličke bolesti, toksini koji deluju na miokard, ili
idiopatski.
● Bolesti i stanja koji zahtevaju povećan rad srčanog mišića: ​valvularne bolesti, anemije,
hipertireoza, bolesti plućnog parenhima.
● Bolesti i stanja koji dovode do restriktivnog punjenja komora: perikardni izliv, konstriktivni
perikarditis, hipetrofija komora, stenoza mitralnog i trikuspidalnog ušća, amiloidoze.

11. Klasifikacija (PODELA) ishemijske bolesti srca?

1. HRONIČNA (Stabilna angina pektoris)
2. ​AKUTNA (Akutni koronarni sindromi)
■ Nestabilna angina pektoris
■ Infarkt miokarda
■ Varijantna angina pektoris
3. Srčana insuficijencija (ishemijska kardiomiopatija)
4. Iznenadna srčana smrt

12. Rana komplikacija infarkta srca koja se uspešno može sprečiti i spasiti život pacijentu je?
POREMEĆAJI RITMA KOMORA (Ventrikularne Tahikardije, i fibrilacije) predstavljaju najčešći uzrok
smrti u času nastanka infarkta miokarda.
13. Podela kardiomiopatija?
Dilatativna kardiomiopatija
• Idiopatska
• Alkoholna
• aritmogena KM desne komore
Hipertrofična kardiomiopatija
Restriktivna kardiomiopatija

14. Paradoksni puls kod perikardita je?

paradoksalni puls (tokom udaha dolazi do smanjenja sistemskog pritiska za vise od 10mmHg, pri tome
slabi ili iščezava radijalni puls).

15. Koja su predilekciona mesta za natanak aterosklerotskih promena?

aorta, naročito njena račva, karotidne arterije, arterije donjih ekstremiteta (krv udara u zidove i stvara
vrtloge).

16. Minutni volumen srca predstavlja: ?

Kolicina krvi koju srce izbaci u cirkulaciju u toku jednog minuta

17. Šta je PRINZMETALOVA angina pektoris?

Definiciia​: poseban oblik angine pectoris, najčešće uslovljen spazmom koronarnih arterija. Javlja se
obicno u miru.
Klinička slika​: napad se javlja obično u isto doba dana ili noći, nevezano za napor.
Napad bola kod ovog oblika angine pectoris uslovljava podizanje (elevaciju) ST segmenta. Ova
elevacija iščezava po prestanku bola, pri čemu je to razlika od akutnog infarkta miokarda, kod kojeg je
elevacija trajna nakoliko sati ili dana.
Ovde nije prisutan nalaz enzima kao kod infarkta.
Terapiia​: antagonisti kalcijumivih kanala uz ostalu Th

18. Razlika izmedju infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris je?

Nema perzistetnih ekg promena, nema nekroza miokarda, kod angine postoji delimican protok krvi, a
kod infarkta tromb potpuno zacepi krvni sud i prekida krvotok.

19. Četiri karakteristike suvog perikardita?

1.Bol u grudima
 ● Bol se pojačava pri dubokom udisaju ili pri kašlju, gutanju, u ležećem položaju, a popušta
kada bolesnik sedne ili se nagne napred.
2.Perikardno trenje - patognomonično za suvi perikarditis.
Od pleuralnog trenja najlakše ga je razlikovati po tome što se čuje i po prestanku disanja.
3. EKG promene potiču od zahvatanja subepikardnog miokarda.
● Elevacija ST segmenta, uz niske ili negativne T talase u svim odvodima.
4.Povišena temperatura

20. Nabroj faktore rizika za nastanak ateroskleroze?

Pol​: češća je kod muškaraca od 35. Do 55. Godine (posle 55. Godine nema razlike među polovima),
Hiperlipoproteinemija​, ​Arterijska ​hipertenzija​, ​Pušenje​, ​Hormoni​: androgeni - aterogeno; estrogeni –
protektivno, ​Gojaznost​, ​Diabetes​ ​mellitus​, ​Fizička​ ​neaktivnost​, ​Genetska​ ​predispozicija

21. Usled čega nastaje ishemijska bolest srca?

Nastaje zbog nesklada između koronarnog protoka i potreba srca za kiseonikom (potreba srčanog mišića
za krvlju je veća od mogućnosti njegovog snabdevanja). ​Povišene potrebe miokarda ​: fizički napor,
HIPERTROFIJA MIOKARDA, emocionalni stres

22. Manifestacije reumatske groznice?

Uobičajene manifestacije akutnog oblika su migrirajući poliartritis, povišena temperatura i
karditis​. Od ostalih simptoma mogu se javiti horea (neuroloska bolest), potkožni čvorići i eritema
marginatum.

23. Definicija HTA?

Hipertenzija se definiše kao stanje povećanog arterijskog krvnog pritsika na vrednost sistolnog krvnog
pritiska ≥ 140 mmHg i /ili dijastolnog KP ≥90 mmHg

24. Šta je antikoagulantna Th a šta fibrinolitička?

Antikoagulantna Th (heparin) sprecava nastajanje tromba, a fibrinoliticka th ima za cilj da unisti tromb

25. Nefarmakoloske mere u lecenju HTA ?

HIGIJENSKO DIJETETSKI REŽIM: smanjiti unos NaCl, redukcija telesne mase, prestanak pušenja,
fizička aktivnost.

26. Lekove koji se koriste u terapiji HOBP-a i astme delimo na:

ASTMA:
● lekovi za dugotrajnu kontrolu simptoma astme i
● (II) lekovi za brzo otklanjanje simptoma akutnog napada i egzacerbacija astme.
 27. Šta je FEV1 i kolike su njegove normalne vrednosti?
● FEV1, forsirani ekpiratorni volumen u prvoj sekundi,
● volumen vazduha koji se izdahne u prvoj sekundi nakon forsiranog ekspirijuma.
Izražava se u apsolutnim vrednsotima ili kao procenat vitalnog kapacitet​. ​Normalno je veci od 2 litra.

28. Šta je VC i kolike su njegove normalne vrednosti?

VC vitalni kapacitet​, količina vazduha koji izdahnemo maksimalnim ekspirijumom, nakon maksimalnog
inspirijuma.​ ​Normalno oko 4600ml.

29. Kako se dele pneumonije?

Radiološka podela:
● Lobarne pneumonije - homogeno zasenčenje jednog ili više lobusa,
● Lobularne pneumonije (bronhopneumonije) - nehomogene mrljaste i segmentne senke,
● Intersticijske pneumonije - trakasto mrljaste senke
Etiološka podela: ​bakterijske, virusne, gljivične, parazitske

● Primarne pneumonije (na zdravim plućima) TIPIČNA I ATIPIČNA

● Sekundarne pneumonije - infekcija nastaje na već oštećenim plućima usled drugih patoloških
procesa na plućima (plućna staza, edem, infarkt, bronhiektazije, inhalacije, aspiracije...)
Klinička podela:
● vanbolničke pneumonije
● intrahospitalne pneumonije
● aspiracione i anaerobne
● pneumonije u imunodeficijentnim stanjima

30. Test opterećenja može da se primenjuje u dijagnostici Astme DA ​NE

31. Polakizurija označava povećanu količinu izlučenog urina u toku 24h DA ​NE

32. Pojava da pacijenti sa insuficijencijom leve komore tokom noći ustaju da bi došli do daha, naziva se
DISPNEJA DA ​NE
 33. Kako se objašnjava pojava učestalog noćnog mokrenja kod KVS bolesnika.
Pacijent je u lezecem polozaju, bolji je priliv krvi u bubrezima i samim tim je povecana filtracija i imamo
ucestalo mokrenje
34. Pojava acetona u mokraci, moze normalno da se javi kod gladovanja ​DA​ NE
35. Pacijenti koji boluju od APS, treba preventivno pre napora da uzimaju nitroglicerin DA ​NE
36. Pacijenti sa ugradjenim veštačkim vodičem srčanog ritma, mogu da slobodno prolaze kroz detektore
metala DA ​NE
37. Pacijenti sa ugradjenim veštačkim vodičem srčanog ritma, mogu da idu u lov i pucaju iz pučke DA ​NE

38. Za odgovore i DA i NE napiši obrazloženje u jednoj rečenici

39. U teškom asmatičnom napadu treba dati kisonik u sto vecoj dozi........DA.........​NE
40. U jednoj rečenici odgovori ako je DA zasto, ako je NE zasto, misli se na predhodno pitanje i terapiju
kiseonikom u asmatičnom napadu
Hipoksija je jedini stimulus za rad pluca, a ako damo veliku kolicinu kiseonika, pluca nece moci normalno
da rade

41. Kod edema pluća, ako sve terapisjke mere ne daju rezultata, venepunkcija se moze raditi ​DA​ NE
42. Venepunkcija je uzimanje velike kolicine krvi zbog rasterecenja krvotoka
43. Kod teskog edema pluća pacijenta hitno transportovati u bolnicu u ležećem položaju DA ​NE -
polusedecem
44. Stadijumi HOBP-a prema tezini kliničke slike
Tip A i Tip B

45. Šta je i čemu služi merač vršnog protoka PEAK FLOW METER, odgovori u jednoj rečenici
Merac vrsnog pritiska, sluzi za testiranje astme u kucnim uslovima

46. Pre izlaganja fizičkom naporu pacijent koji boluje od astme, treba da preventivno upotrebi pumpicu ​DA
NE
47. Pacijent koji ima krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta, za vreme aktivnog krvarenja sme da
uzima samo vodu i tečnu hranu DA, ​NE​.
48. Kod pacijenta koji ima krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta, moze se kao pomoćno terapijsko
sredstvo koristiti rashladjivanje epigastrijuma i korišćenje leda na trbuh, ​DA​ NE
49. Pacijent koji boluje od čira na želucu u fazi pogoršanja i bolova sme da prima intramuskularno NSAIL
(diklofen, brufen....) DA, ​NE
50. Uloga pankreasa: endokrina (insulin), egzokrina (pankreasni sok)
51. Zadaci sestre kod krvarnje iz digestivnog trakta:.......................................................................
52. Pacijent koji ima glutensku enteropatiju, sme da koristi kukuruzno brasno DA, ​NE​.
 53. U kojim namirnicama ima glutena: psenica, grickalice, testenine
54. Čir na želucu ima veći maligni potencijal od čira na dvanaestopalačnom crevu ​DA​ NE
55. DA LI SME DA SE UPOTREBLJAVA INSULIN NAKON ZAMRZAVANJA U FRIZIDERU
Da
Ne
56. Ako pacijent ne doruckuje a popije lekove za secer i primi insulin, komplikacija koju moze da dozivi je:
Hipoglikemija
57. Ako pacijent ima hipertenziju, pre nego podje na kontrolni pregled kod svog lekara a radi provere
krvnog pritiska, zaokruži tačan odgovor
Treba uredno da popije svu svoju terapiju
ne treba da popije svoju terapiju
58. Kakav polozaj treba da zauzme pacijent prilikom koriscenja nitroglicerina i zašto : sedeci polozaj da se
spreci pojava hipotenzije i sinkope
59. Ako bolovi u grudima ne prolaze na nitroglicerin nakon tri lingvalete i traju duze od 20 minuta, sta
pacijent treba da uradi: da poseti sluzbu hitne pomoci
60. Akopacijentkoristiantikoagulantnuterapiju, savetuje se da slobodno prima I.M. inekcije DA ​NE
61. Šta izaziva hepatičnu encefalopatiju (ODGOVORI U MAKSIMALNO JEDNOJ PROSTOJ REČENICI)
Ciroza jetre, masovno git krvarenje, obilna diureza, proliv, povracanje, dehidratacija, alkohol
62. Šta je to inverzija sna (ODGOVORI U MAKSIMALNO JEDNOJ PROSTOJ REČENICI)
Poremecaj ritma spavanja
63. Kodkojihbolesti se javljainverzijasna?
64. Koji su tipični simptomi povišenog šećera?

a) Kašalј, povišena temperatura, drhtavica

b) Mučnina, povraćanje, slabost

v) Pojačana žeđ, pojačano mokrenje, noćno mokrenje i glad

65. Da li mislite da je važno da pacijent sa dijabetesom ima glukometar?

a) Da
b) Ne

66. Koliko često trebakontrolisati nivo šećera u krvi kod dijabetesnih pacijenata?

a) najmanje jednom nedelјno

b) jednommesečno
v) jednom u tri meseca
g) ako nema tegoba ne treba da kontrolišem šećer
67. Koliko često treba kontrolisati HbA1C (glikozilirani hemoglobin)?

a) Na svakih 3 -6 meseci
b) 1 godišnje
v) Ne treba kontrolisati ako pacijent nema nikakvih tegoba

68. Koliko često treba da se kontrolišete stanje bubrega kod pacijenta sa DM?

a) Ako nemam problema sa bubrezima nikad

b) jednom u pet godina
v) godišnje

69. Da li je za regulaciju šećerne bolestibitna pravilna ishrana?

a) Da
b) Ne

70. Koliko obroka dnevnotreba da ima pacijent koji boluje od šećerne bolesti?

a) 1-2 obroka
b) 3 obroka dnevno
v) 3 obroka i 2 užine

71. Koliko puta nedeljno treba da pacijent sa šećernom bolešću ima fizičku aktivnost?

a) Pola sata svakodnevno

b) 2 sata svakog dana
v) Pola sata vikendom
g) zbog bolesti se ne baviti fizičkom aktivnošću

72. Pacijent sa šećernom bolešću pre fizičke aktivnosti treba da smanji dozu insulina?

a) Da
b) ne

73. Ako pacijent sa šećernom bolešću planira da duže vežba potrebno je da:

a) Uzmete lagan obrok pre vežbanja

 b) Ne jedete ništa pre vežbanja

74. Gde se savetuje pacijentu koji boluje od šećerne bolesti da čuva insulin koji koristi?

a) U sobi (na sobnoj temperaturi)

b) U frižideru

75. Gde treba držati rezerve insulina

a) Na sobnoj temperaturi
b) U frižideru

76. Ako se zamrzne isulin:

a) može da se koristi
b) ne može da se koristi

77. Kada putuje insulin transportuje:

a) U torbi
b) U termo torbici za insulin
c) Termosu
v) U džepu

78. Da li može da sam sebi pacijent aplikuje insulin u nadlakat?

a) Da
b) Ne

79. Da li se sme mutni insulin dati bez predhodnog mešanja?

a) Da
b) Ne

80. Koji su znaci hipoglikemije?

a) Pojačana žeđ, pojačano mokrenje, slabost, malaksalost, povraćanje;

b) Tremor, preznojavanje,ubrzan puls, glavobolјa, poremećaj vida;
 v) Povišen krvni pritisak, otežano disanje, osećaj hladnoće;

81. U slučaju hipoglikemije treba da:

a) Pojedete nešto slatko i sendvič

b) Legnete i odmorite se pola sata
v) Popijete što više vode

82. Da li znate koje su komplikacije šećerne bolesti? Zaokruži odgovore.

a) Retinopatija (oštećenje vida)

v) Nefropatija (oštećenje bubrega)
g) Polineuropatija (oštećenje nerava)
d) Ishemijska bolest srca i infarkt miokarda
đ) Ishemijska bolest mozga i šlog
e) Sve navedeno

83. Koliko često treba da posećuje pacijent koji boluje od šećerne bolesti oftalmologa?

a) mesečno
b) godišnje
v) ako nemam problema sa očima ne treba da posećujem oftalmologa

84. Kakvu obuću trebate da nose pacijenti koji boluju od šećerne bolesti ?
Od prirodnog materijala, komotnu, udobnu i bez visoke pete
Ortopedsku specijalno prilagodjenu
b) modernu, bez obzira na udobnost
v) nije bitno
85. Kako treba da seče nokte pacijent koji boluje od šećerne bolesti?

a) Oblo - sečem uglove noktiju

b) Ravno
v) mislim da to nije bitno

86. Kako treba da proveri temperaturu vode u kojoj pere noge pacijent koji boluje od šećerne bolesti?

a) Laktom
b) Kažiprstom
v) Nožnim prstima
g) Najbolјe je da proveri osoba koja nema dijabetes

87. Proveru stanja stopala, a naročito delova sa zadeblјalom, tvrdom kožom i ragadama treba činiti:

a) Svakodnevno
b) Jednom nedelјno
v) Jednom mesečno

88. Ukočenost, žarenje, peckanje i bol u stopalima ukazuju na:

a) Hroničan umor
b) Neudobnu obuću
v) neuropatiju zbog loše regulisanog diabetesa

89. Da li pušenјe (nikotin) utiče loše na dijabet?

a) Da, nikotin sužava krvne sudove i povećava rizik za srčane bolesti

b) Ne, ne utiče

90. Da li treba davodi dnevnik samokontrole glikemije pacijent koji boluje od šećerne bolesti?

a) Da
b) Ne

91. Dijeta za dijabetičare je zdrava i za ostale lјude:

a) Da
b) Ne

92. Pileće meso ima više uglјenih hidrata i više podiže nivo šećera od krompira:

a) Da
b) Ne

93. 100 – 200 grama mladog sira ne diže nivo šećera u krvi:

a) Da
 b) Ne

94. Testiranje šećera u mokraći je isto što i testiranje šećera u krvi:

a) Da
b) Ne

95. Nezaslađeni voćni sok podiže nivo glukoze u krvi:

a) Da
b) Ne

96. U ishrani treba koristiti što više krompira, testa, pasulјa, pirinča, hleba:

a) Da
b) Ne

97. Fizičko naprezanje, vežbanje i rad snižavaju nivo šećera u krvi:

a) Da
b) Ne

98. Ako ujutru popijete lekove za šećer a ne doručkujete, to može biti opasno po vas..:

a) Da
b) Ne

99. Ako ujutru primate svoju dozu insulina a ne doručkujete šećer u krvi će skočiti:

a) Da
b) Ne

100. Dobrom kontrolom šećera u krvi, mogu izbeći sve komplikacije dijabeta:

a) Da
b) Ne