RIMSKE PROVINCIJE NA BALKANU

-kolokvijum-

PRVO PREDAVANJE
•URBS – grad ili civilizovano naselje
- Što se tiče istorijskih izvora za razvoj rimske civilizacije i kulture na ovom tlu su važni: Strabon (geografija), za
pozniji period Marcelin, Prokopije i Prisk za vizantijski period i Veli Paterkul, za osvajanja Dionkasije i Apijan.
Tokom perioda kasne antike ova teritorija dobija na znacaju, jer prostor zapadnog Balkana postaje jedan veliki
rezervoar ljudstva koji popunjava rimsku vojsku, a i buduci da su iz vojske bili postavljani rimski imperatori, veliki
broj imperatora u 3. i 4. veku potekao je upravo sa ove teritorije.

- Klasnična arhitektura i umetnost na našem tlu se vrlo sporadično javlja, gotovo i da je nema. Na našem tlu u
okviru gvozdenodobske kulture se javljaju elementi zanatske umetnosti koji potiču iz klasične Grčke, sa juga
Italije, sa Sicilije. To su pre svega nalazi u kneževskim grobovima koji obiluju predmetima koji predstavljaju
import, odnosno skupocene predmete koji su dolazili na ovo tlo poglavarima u čijim rukama je počivala moć
lokalnih zajednica, koji su dobijali predmete rađene po principima klasnične, arhajske umetnosti.
 Pektoralna pločica je pronađena na mestu današnje Petrove crkve kod Novog Pazara, čuveni kneževski
grob.
 Primeri klasične umetnosti odlikuju se i u vinskim servisima. Vino nije bilo odomaćeno na našem tlu sve
do Cara Proba, koji će započeti sadnju vinograda u Sremu. Car Prob je između ostalog i stradao zato što je
svoje vojnike primoravao da se bave meliorizacijom (isušivanjem) zemljišta u Sremu koji je danas veoma
polodan, a nekada je bio užasno močvaran. Do tada sadnja vinove loze nije bila dozvoljena na ovom tlu,
ali je on kao car izdao dekret kojim je to dozvolio. Vinski sevisi i vino nisu bili odomaćeni na ovom tlu, već
samo kod pripadnika najviših slojeva. Oni su mogli i da obezbede vinske servise koji su imali pre svega
upotrebu u ritualu gozbe. Lokalno stanovništvo je više koristilo pivo. Pre nego što će početi uvoz vina,
koristi se vrsta piva koja se naziva sabaja.

- Posle Panonskog ustanka (6-9. g.n.e. za vreme Avgusta) dolazi do podele Ilirika na Dalmaciju, Panoniju i Meziju.
Pre toga Ilirik je obuhvatao najveći prostor današnjeg zapadnog Balkana, planinski prostor, sve do Save i malo
severnije od Save, od Slovenije do teritorije današnjeg Kosova i Metohije. Pojavljuju se i nazivi legija koje mi
znamo iz natpisa - IV Scythica i V Macedonica.
- Svaka legija je imala svoj broj, naročito od perioda kraja Republike. Javlja se i kognomen, odnosno ime gde je
ona formirana, mesto koje je bilo zaštitnik te jedinice. Od 57. godine pojaviće se i VII Claudia i IV Flavia, koje 80tih
godina bivaju izmeštene iz provincije Dalmacije, gde su im bili glavni logori i premeštene na Dunav u Singidunum,
Viminacijum i Kostolac.

- Uporedno sa osvajanjem Siscije, rimska vojska se širi dolinom Save 30tih godina, i vrlo je verovatno da je prva
vojna postava u Sirmijumu povezana sa tim prodorom Oktavijanove vojske.

- Provincije su osvojene prekomorske teritorije, sve ono što se nalazi izvan teritorija Italije, Apeninskog
poluostrva. Pro vincia znači za pobedu. Njima u početku upravljaju vojskovodje, oni koji su osvojili ovu teritoriju
(dobiće je kao neki plen, za pobedu i osnovu za penziju). Moraju pre svega da sakupljaju porez, koji daju Rimu. U
provincijama, na Balkanskom tlu, veoma je mali broj rimskih gradjana. Oni koji imaju rimsko građansko pravo su
uglavnom vojnici, ali i trgovci i zanatlije koji prate vojsku, jer je u principu na tim teritorijama vojska jedina bila
platežno sposobna (vojska je jedina koja je imala novac na osvojenoj teritoriji koja nije imala monetarnu jedinicu;
mada može da se se trguje i na druge načine). Provincije su pre svega teritorije pod vojnom kontrolom.
U carskom sistemu organzacije provincija postojale su:
 senatske - prvobitno osvojene npr. Galija, Hispanije; one su najbrze i najduže romanizovane, tako da
početkom 2. veka već imamo imperatore koje dolaze iz rimskih porodica iz Hispanije, narod je
preobraćen, prestaje da se odupire, pa se i vojska povlaci iz tih provincija; one postaju inarmis - bez legija
i postaju senatske; senat ima pravo da skuplja sve prihode iz tih provincija i one idu u senatsku, drzavnu
kasu;
 carske - provincije koje se nalaze na obodima carstva, gde su postojalni vojni logori; one ostaju
naoružane i pod kontrolom cara; car ubira poreze iz tih provincija za svoju kasu i tim sredstvima kasnije
raspolaže za ono što je potrebno rimskoj vojsci, a samim tim i za očuvanje svoje vlasti;

- Gornja Mezija i Dakija su izuzetno bogate rudama bakra, zlata, srebra, koji ulaze u sastav rimske monatarne
ekonomije. Rimski novac se pravio od legure bakra, srebra i zlata.

- Prvobitna provincija Mezija je bila mnogo veća od teritorije današnje Srbije, ali je ubrzo izdeljena na Gornju i
Donju Meziju. Mezija je išla od doline Save na jug, a Panonija se delila na gornju i donju Panoniju. Panonski deo je
obuhvatao prostor danasnjeg Srema, a teritorija od doline Save i Dunava na severu je prakticno bio prostor
jugoistocnog dela provincije Donje Panonije. Dalmacija je obuhvatala zapadni deo Srbije, od linije Obrenovca dole
prema Ivanjici. Makedonija od granice izmedju Trakije i gornje Mezije, prostor oko danasnjeg Pirota. Trakija je
bila helenfona tj. u njoj se koristio grcki jezik, a Mezija je bila latinofona. Mesto po kome možete da povucete
liniju prema koncetraciji grčkih natpisa predstavlja najverovatnije granicu izmedju Trakije i Mezije.

- Tek u vreme Domicijanovih ratova mi imamo prve stalne kamene bedme, odnosno trajna utvrdjenja postavljena
na Dunavu.

- Osnivanje puteva je pratilo ove vojne pravce. Dolina Save, postaje jedan od najvažnijih putnih pravaca. Ovaj put
povezuje jedne od najvaznijih rano- i kasnorimskih naselja - od antickog Cibala (danasnji Vinkovci) put ide preko
Šida prema Sirmijumu, a zatim prema Jarku, odnosno Basijani, potom prema Taurunumu i Singidunumu, da bi se
usmeravao dalje ka Dunavu, do doline Morave do današjeg Orašja, gde je jedna trasa puta skretala na jug prema
Ćupriji, a drugi put je pratio liniju utvrdjenja na Dunavu; to je limes u pravom smislu, via militaris koja je isla od
utvrdjenja do utvrdjenja i pratila Dunav Djerdapskom klisurom.

- ager publicus – javno zemljiste

- Prvobitni gradovi su predstavljali zone oko rimskih vojnih logora. To su bile strateške pozicije. Najčešće su
Rimljani izbegavali da se utabore tamo gde su poraženi prethodnici, iz čistog sujeverja. Prva rimska naselja su
nicala na vaznim trgovackim (vojnim) punktovima, raskrsca vaznih puteva, usca reka. Sva ona mesta koja su
Rimljani morali dobro da brane su bila pre svega zaposedana od strane vojske. Zanatlije, trgovci, žene, svi oni koji
su opsluživali vojsku su se koncentrisali oko vojnih logora. Iz tih kanaba, tih prvobitnih naselja, niču rimski gradovi.

- Peregrini ili lokalno stanovništvo nije bilo u dobrom položaju u odnosu na rimske građane, a rimskim građanima
zovemo one koji su imali puno rimsko gradjansko pravo:

1. Ius conubi- da imate punopravan brak, da su deca rimski građani.

2. Ius commerci- da sklapate ugovore, zašticenost rimskim zakonom.
3. Ius suffragii- pravo da birate.
4. Ius honorum- pravo da budete birani.

- 212. god. n.e. Karakalinim ediktom, svi koji su živeli unutar granica rimskog carstva su postali rimski građani. To
je važilo samo za slobodno stanovništvo.
- Vojska postaje jedna od glavnih pobuđivaca ekonomije i izgradnje. Vojne jedinice su organzovale ciglane i svojim
pecatima obelezavale svoje proizvode koje srećemo na najvećem broju rimskih lokaliteta. Ta rimska opeka kao i
kamenlolomi koji proizvode kamen se transportuju rekama i kanalima do mesta izgradnje. Tek krajem prvog veka,
skoro 100. godina posle osvajanja, imamo prve logore od kamena.

- Među najranije nalaze sa ovog tla spadaju bronzane posude (zapravo od bakarnih legura).
 situle- vedra koriscena u najrazličitije svrhe od pojenja stoke do uzimanja vode iz bunara, reke, jezera,
pranja vesa, kuvanja, itd. Zatim situle koje su koriscene kao urne za pohranjivanje pepela.
 Kaserola ili trula - slicno današnjoj šerpi i tiganju, multi korisne posude korišćene od kulta do
svakodnevnog kupanja, spremanja hrane, kuvanja vina itd.
 Balsamarijum (primer iz Dubravice - negroidni dečak, rob očigledno), javljaju se u skolopu toaletnih
kompleta zajedno sa strigilima.
 Strigili su bili kašikasto-nožasti instrumenti koji su bili korišćeni prilikom kupki za struganje viška ulja i
prljavštine sa kože. Mogli su u njima da se zagrevaju i razliciti medikamenti da bi se sipali na rane.

- Srebrne posude spadaju u najranije rimske proizvode, uvožene i nalažene na našem tlu, posebno u ostavama.
Prvo posuđe koje se javlja na našem tlu je rad kampanjskih, helinističkih radionica, republikanskih, koje dejstvuju
u ranom carstvu. Na osnovu oblika i dekoracije (često mitološki karakter) se prenose te helinističke tradicije.
Mnoge od ovih posuda su oslikavale rimski način ishrane koji je potpadao u sferu luksuznog življenja (postolja za
jaja, kašike za razbijanje jaja, puževa i školjki).

- Rimljani prvi uvode sistem mera za dužinu, težinu, zapreminu. Na čitavoj teritoriji uvodi se jedinstveni sistem
mera. Glavne mere su čuvane u sklopu hramova i javnih ustanova (božanstva bdiju nad merama, štite od varanja
na meri). Mere su bazirane na rimskoj libri.

DRUGO PREDAVANJE

- Iz strateskih razloga dolina Save je bila izuzetno bitna zato sto pretstavlja saobracajni put, liniju, koja deli
prirodno odredjene geografske zone, odnosno pretstavlja granicu izmedju Ilirika i Panonskih oblasti. Kasnije se
Rimska imperija prosirila sve do toka Dunava, a Sava je pretstavljala granicu izmedju Dalmacije i provincije
Panonije.
Kontrola reka je bila od vaznog znacaja. Mnogo bitnije od same pitke vode su logisticki razlozi, recni transport i
morski transport (mnogo ekonomicniji nego kopneni).

- Rimljani su od drugih naroda kopirali ono sto je dobro i to dalje razvijali, npr. iz Magna Grecie (juzne Italije) iz
grckih kolonija su uzimali saveznicke artiljeriske jedinice, inzenjere da naprave osadne masine, opsadnu artiljeriju.
Takodje su koristili svoje saveznike da nauce kako se prave brodovi. Neki naucnici misle da je to jedna od
najvaznijih osobia koja je doprinela tome da se Rimljani u toj meri razviju.

- Iz recnog nalazista kod Sremske Race (blizu Sirmiuma), iz korita reke Save jos krajem 19, pocetkom 20. veka,
pronadjena je jedna polovina vojne diplome koja je bila veoma bitan dokument i definitivno jedna od najstarijih
vojnih diploma na nasem tlu. Osamdesetih godina kada su bageri poceli da vade najvise sljunak na ovom nalazistu
pojavljuje se veliki broj arheoloskih predmeta, pre svega su to bili slemovi koji su medju najranijim slemovima koji
su okriveni u ovom delu Evrope i neki od njih se po svom obliku mogu datovati cak i u kraj prvog veka p.n.e.
• Slemovi legijske pesadije iz Sremske Race (kalutasti slemovi); pripadaju ranorimskom periodu tj. prvom veku
nove ere – jedni od najranijih primeraka slemova sa ovog podrucja; neki od tih slemova su datovani u Avgustovo
vreme.

• prezidijum – prva vojna utvrdjenja

-Najraniji predmeti:
 situle (kofe, vedra)
 lekarska kutija sa alatima
 vojni mac (Gladijus) – kratki mac tipa Majnc; nadjen kod Dubrovice u Dunavu; datovan u prvu polovinu 1.
veka n.e; ocuvane su i ukrasene korice sa motivom ljiljana (ljiljan je povezan sa Venerom, koja je
zastitinica Julijesko-Klaudijevske dinastije; po tome je i datovan).

Skulptura
- Prva rimska skulptura dolazi sa rimskim osvajanjem. Sva ta najranija skulptira (1. vek n.e.) na teritoriji Srbije je
skoncentrisana uz limes i uglavnom je pronalazena u utvrdjenjima ili u njihovoj okolini i prikazivale su religiozne
motive. Ono sto je takodje karakteristicno za tu najraniju skulpturu jeste da je ona veoma malih dimenzija 14-
19cm, sto nam ukazuje na to da je bila mobilna, kako bi lako mogla da stane u prtljag nekog trgovca, ali pre svega
kako bi vojnici visokog ranga mogli da ponesu tu kultni predstavu bozanstva kome se mole. Velikih hramova u to
vreme jos uvek nema. Oni ako su podizani, podizani su kao logori, zemljano palisadnog tipa od propadljivog
materijala .

Keramicki proizvodi
- Keramika je u pocetku uvozena sa zapada (Italija, Hispanija, Galija). Na nasim prostorima su autohtone radionice
proizvodile keramiku sa keltskim motivima, da bi kasnije imitirale rimsku keramiku.
• mortarijum – velike posude oblozene sa unutrasnje strane ljunkom (mogla se koristiti kao rendalica); na sebi su
imale pecate uz pomoc kojih su mogle da se datuju i smeste u tacan geografski okvir;
• amfore - veoma cesti nalazi, imale su dve drske, sluzile su za skladistenje, cuvanje (vode, vina, ulja, garuma),
prenosenje; u pocetku su se samo koristile za prevozenje sa jednog mesta na drugo i posle toga su se razbijale;
U sekundarnoj upotrebi su sluzile i za pravljenje podova od mozaika, u nekropolama za pokrivanje tela pokojnika,
tek od 4/5. veka su se koristile vise puta; imale su pecate grncarskih radionica, kao i natpis sadrzine te amfore
(tituli picti); prvi proizvodi koji su dolazili u amforama na nase tlo su dolazili dolinom Save i to je pre svega bilo
vino iz Istre i severne Italije, maslinovo ulje koje je bilo neophodno ljidima ne samo u ishrani, vec i za osvetljenje
prostora u kojima su ziveli.
• terra sigillata – keramicke posude sa otiscima pecata kao reljefni motivi; tanki zidovi, fine frakture i crvenkaste
boje; prvo su pocele da se rade u centralnoj Italji oko danasnje Sijene.

Svetiljke
- Spadaju u najranije predmete koji se uvoze. Malih su dimenzija. Mogu da gorie nekoliko sati, posle toga moraju
da se dopune. Najraniji tip svetiljki koje su javljaju su svetiljke baz drske koje imaju reljefnu pretstavu (pretstave
su najrazlicitije prirode - od mitoloskih , erotskih, pozorisnih, gladijatorskih borbi); Rane lampe imaju spicasti kljun
i ukras sa ove strane. U pocetku se uvoze iz severne Italije. U kasnijem periodu formiraju se domace radionice
koje kopiraju ove proizvode tako sto su u glini od lampe pravili vostani ili gipsani prototip koji ce se posle u istoj
radioni koristio za dalju izradu.

Staklo
- Rimski vek se naziva doba stakla.
• Millefiori tehnika – tehnika “hiljadu cvetova”;
• Drugi karakteristican oblik su rebraste zdele od zelenkastog ili svetlo plavog providnog stakla. Ono sto je
karakteristicno su reljefi koji se nalaze na trbuhu tih zdela. One su pronadjene na Djerdapskom limesu i uvozene
su sa zapada.
DJERDAPSKI PUT
- Kontrola nad Dunavom je bila otezana ne samo prirodnim karakristikama reljefana Djerdapa, vec i Dackom
kraljevinom sa druge strane Dunava. Jos su Cezar, a zatim i Avgust imali ambicije da osvoje Dakiju, ali u tome ce
uspeti tek Trajan.
•Najvaznija deonica Djerdapskog puta je bila Gospodjin Vir-Kazani-Tekija.
- U stene su uklesivani natpisi u cast careva koji su pravili/obnavljali put:
 Tiberijev natpis (33-34. g.n.e.) - ovi natpisi pominju dve legije ciji vojnici ucestvuju u poduhvatu probijanja
puta kroz Djerdap
 Klaudijev natpis (46. g.n.e.) – nije ocuvan
 Domicijanov natpis (92-93. g.n.e.) - Domicijan je posle Tiberija sledeci imperator koji je obnovio put i
ucestvovao u njegovom prosirenju. Takodje je prvi krenuo u rat protiv Dacana.
 Trajanov natpis (TABULA TRAIANA)

TRECE PREDAVANJE
Nalazi iz Tekije (1948)
- Tekija je lokalitet na Djerdapu sa ranorimskim utvrdjenjem i naseljem. Ovo utvrđenje će istaživati i publikovati
profesorka Aleksandra Cermanović-Kuzmanović.
Nadjena je ostava koja je sadrzala:
 srebrni rimski novac
 srebrne emblene sa kultnim prikazima
 patere
 simpulume - spada u redovni kultni pribor rimskih sveštenika, svi oni koji su se bavili kultnom su imali set
koji je sadržao patere i simpulum;
 narukvice od srebra
 pojasne garniture (pojasne kopce i diskove)

Nalaz novca nam je omogućio da se vrlo precizno datuje ovaj nalaz u period vladavine cara Domicijana, 80-te
godine 1. veka naše ere.

Sredstva za osvetljenje
- Sredstva za osvetljenje su bitna za arheologe, pogotovo keramičke lampe jer su lake za datovanje (zbog
radionicarskih pecata).
Pored prirodnog osvetljenja Rimljani su koristili:
 baklje - pre svega za otvoreni prostor kao i za neke veće prostorije, zbog činjenice da su jako garavile;
 svece - od pčelinjeg voska, naročito u ruralnim oblastima, koje su udaljene od meditarnskog sveta odakle
potiče glavno gorivo, a to je maslinovo ulje;
 lampe (svetiljke)
 kandelabre (nosaci, drzaci svetiljki)
 lanterne (fenjeri)
 polikandila (luster za vise sveca)
- Kao gorivo se koristilo maslinovo ulje, cetinarsko drvo, zivotinjska mast, pcelinji vosak.
- Najveći broj stanovnika je koristio keramičke svetiljke, koje su se lako izrađivale. Koristila se najčešće tehnika
izrade u kalupima, jednodelnim ili dvodelnim. One su bile jeftine, brzo i lako su se izrađivale. Dobre su za
datovanje zbog materijala od kog su rađeni, jer serija nije dugo trajala, lako se lomila i menjala novim. Pečati koji
se javljaju na njima su takodje dobri pokazatelji porekla, sem ako se ne radi o falsifikatima. Uglavnom su nalažene
u naseljima i u nekropolama. U nekropolama imaju poseban značaj, predstavljaju lux perpetua, večnu svetlost
koja predstavlja iskru života. Lampe koje se nalaze u grobovima nikad nisu ni korišćene, nema tragova gorenja.
- Lampe koje su najviše proizvođene su takozvane firma lampe. To je posebna forma lampi koja na sebi ima potpis
firme tj. radionice u kojoj su izradjene, i njihov prototip je modelovan tako da se mogu brzo raditi. Postoje
različita imena majstora koja se nalaze na firma lampama ( Fortis, Strobili, Okartus).

• Lampa u obliku gladijatorskog slema – nadjena je u okviru kultne zone amfiteatra u Viminacijumu.
• Ranohrišćanske lampe – nazivaju se i severnoafričke lampe; na njima su često hrišćanski simboli; nekad se
nazivaju i kruškolike svetiljke sa drškom; javljaju se od kraja 4 do 6 veka.
• Metalne svetiljke koje su radjene po uzorima helenistickih majstora; nisu pouzdane za datovanje.
•Lampa u obliku ljusture puza sa nasih prostora.

CETVRTO PREDAVANJE
Osnivanje prvih rimskih gradova i njihov razvoj (Sirmijum i Singidunum)

•cardo – sever-jug
•decumanus – istok-zapad
Forum je na preseku ta dva.
•avgustal – svestenik carskog kulta

SIRMIJUM
- Najstariji grad je podignut na tlu Sremske Mitrovice (Sirmijum) za vreme Flavijevaca.

- Сирмијум (лат. Sirmium) био је антички град и једна од четири престонице Римског царства. Налазио се на
простору данашње Сремске Митровице. Први пут се помиње у 4. веку п. н. е. и првобитно су га насељавали
Илири и Келти. У 1. веку п. н. е. покорили су га Римљани и у доба царства је постао главни град римске
провинције Доње Паноније. Сирмијум је 293. године проглашен за једну од четири престонице Римског
царства, za vreme Galerija.

- Римски град настао је у I веку на месту домородачких насеља. Сирмијум је постао римска колонија 89.
године, за време цара Домицијана (Colonia Flavia Sirmium). У наредном периоду био је престоница
провинције Доње Паноније, а почетком IV века постао је значајан хришћански центар.
Krajem 1. i pocetkom 2. veka grade se bedemi oko SIrmijuma. Kao vreme procvata Sirmijuma uzima se kraj 3. i
pocetak 4. veka (tada su izgradjene sve vece i glavne zgrade ).

•Civitas peregrinae Amantina e Sirmiensa – domorodacko stanovnistvo Sirmijuma (Amantini i Sirmiensi).

- Седам владара Римског царства рођено је у Сирмијуму или његовој околини: Трајан Деције, Аурелијан,
Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције II.

- Археолошка истраживања открила су велики део старог насеља Сирмијум. Град је био простран, окружен
бедемима и рововима унутар којих се налазила царска палата. Истраживања спровођена од средине 20.
века открила су делове хиподрома, као и више луксузних кућа и вила украшених фрескама и мозаицима.
Видљиви су остаци јавних купатила, некрополе, хореума, трговачких и занатских центара.

- Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којима су регрутовани припадници елитне
преторијанске гарде.

- Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се на
локалитету некадашњег Сирмијума (bazilika Sv. Dimitrija, prva polovina 5. veka).
-Urbanu celovitost predstavljaju 4 osnovna i medjusobno razlicita horizonta gradnje:
 kraj 1. v.p.n.e. – dinastija Flavijevaca (69-96) – tokom ovo perioda isuseni su mocvarni delovi i napravljene
su nekropole na tim mestima; rane gradjevine su bile od pletera i drveta;
 kraj 1. v.n.e. – 3. v.n.e. – izgradjene su zitnice (horreum) i terme; koriste se cvrsci materijali (opeka);
dobija status kolonije;
 kraj 3. v.n.e. – druga polovina 4. – u juznom delu grada grade se velelepne gradjevine tj. hipodrom
(najveca gradjevina u Sirmijumu), Licinijeve terme (najvisa gradjevina u Sirmijumu);
 period 5. i 6. veka – napadi varvara i potpuno unistenje grada;

- Na forumu su se nalazile:
 Licinijeve terme
 Horeum
 Bazilika

- Carski kompleks je bio u juznom delu grada (Palatium). Stambene zone su u juznom i severnom delu grada. Zona
reprezentativnih gradjevina je uz juzni i juznoistocni deo.
•SPINA – delila je hipodrom na staze
•KABEA – gledaliste
- Na sredistu cirkusa se nalazio obelisk iz Egipta.

-Objekti uz liniju juznog oboda:

 tragovi naselja
 stambeni objekti
 vile urbane
-Stambeni kompleksi uz severni gradski bedem:
 kuca sa apsidom
 Dalmacijeva kuca – u njoj su pronadjene: freska boga Dionisa, freska sa prikazom 4 muze, freska sa
Meduzom, freska sa Harpokratom
 Eskulapova kuca

- Krajem 2. veka izgradjen je jedan od najvecih provincijskih akvadukta koji i danas vrsi svoju funkciju.
- Sredinom 2. veka izgradjeno je svetiliste Jupitera Optimusa Maksimusa (pronadjeno je nekoliko desetina
zrtvenika).
- U Sirmijumu je pronadjen veliki broj sarkofaga.
- Srimijum je imao svoje kovnice novca.

•beneficijarna stanica – slicno danasnoj policiji

-582. godine n.e. grad je unisten od strane Avara.

SINGIDUNUM
-Istorijski pregled razvoja Singidunuma:
 domorodacko naselje
 logor Legio IV Flaviae (legija je poreklom iz provincije Dalmacija)
 Municipium Singidunum (u vreme Trajana, 2.v.n.e.)
 Colonia Singidunum (u vreme Gordijana III, 3.v.n.e.)
-Prvi vojni logor se nalazio na prostoru danasnjeg uzeg centra grada i bio je izgradjen od laksih materijala.
-Na gornjem Kalemegdanu je izgradjen logor od cvrstog materijala.
- Ager Singidunensis:
 Confluentes (Usce)
 Ad Sextum (Grocka)
sira teritorija grada
 Tricornium (Ritopek)
 Ad Sextum miliarem (Grocka)

 naselje
 kanabe
 kastrum uza teritorija grada
 akvadukt
 nekropole

-Grobovi su bili u obliku bunara i najveca nekropola je bila duz puta Singidunum-Viminacijum.
-584. g.n.e. – strada od strane Avara

PETO PREDAVANJE
SINGIDUNUM

- Prvi pomen imena Singidunum nalazimo u Ptolomejevoj Geografiji.

- Име Singidun је први пут споменуто 279. п. н. е. [1] Други део речи ове речи је келтска реч dūn(on) која
значи насеље, ограда или утврђење. Реч је сачувана и нпр. у имену Лондона (од Lundūn). За singi- постоји
неколико теорија, од које су две најпознатије да та реч значи круг, отуда кружно утврђење или је оно
добило име по Сингима, трачком племену које је насељавало ово подручје пре доласка Скордиска.
- Posebno je znacajno istaci da je grad nastao na mestu i pod uticajem razvoja vojnog logora. Sam grad ima vojni
karakter i nice u blizini utvrdjenja - radi se o utvrdjenju IV Flavijeve legije koja je ovde dosla 30-ih godina 1. veka
nase ere.
- Na Pojtingerovoj table Singidunum je oznacen uz tok Dunava . Polozaj je na uscu Save u Dunav, tromedja
Panonije, Mezije i Barbarikuma.
- Mesto kasnolatenskog Singidunuma nije potpuno izvesno. Otkrivena je latenska nekropola na Karaburmi, sto se
nalazi poprilicno daleko od danasnjeg centra Beograda, odnosno od mesta gde se nalazilo anticko civilno naselje.
- Domusi, odnosno kuce imucnijeg stanovnistva, su primecene na prostoru koji se nalazi u blizini foruma, a to je u
blizini danasnje Saborne crkve.
- Vec u drugom veku mozemo da racunamo na vodovodom koji je snabdevao centar Singidunuma i vojni logor.
- Legio IV Flavia (IIII Flavia Felix) je dosla 86. godine nase ere iz Dalmacije iz logora koji se zove Burmun u
danasnjem Dalmatinskom zalivu.

- Римски град Сингидунум настао је доласком и трајним смештајем римских трупа на простору данашњег
Београда почетком II века. На простору између логора и двеју река, у приобаљу, подигнуте су грађевине са
системом грејања, а у њиховој непосредној близини и храм посвећен Митри, у којем су пронађене
реликвије тог и других мистичних култова из III века. Градско насеље се развило на простору југоисточно од
логора. Око насеља су се развили простори занатске делатности, а уз најважнију комуникацију – пут ка
престоници Горње Мезије, Виминацијуму – некрополе.
SESTO PREDAVANJE
VIMINACIJUM

- Остаци античког града и војног логора Виминацијума налазе се у атару села Стари Костолац и Дрмно, на
ушћу Млаве у Дунав, на 12 км од Пожаревца. Значај Виминацијума је у томе што је то једини римски град
са легијским логором који није угрожен савременом агломерацијом, а његово богатство крије се већ у
површинском, ораничном слоју. Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије
(Moesia Superior), административни, привредни, војни и културни центар области на северној граници
римске империје (limes). У логору на Виминацијуму стално је била смештена легија VII Клаудија (Legio VII
Claudia Pia Fidelis), а контролу речног саобраћаја вршило је одељење речне флоте. Виминацијумске
некрополе, са преко 14.000 откривених гробова, спадају међу најбоље истражене некрополе римског
света.

-Izgradjen je na mestu domorodackog naselja.

- Nastao je dolaskom i izgradnjom vojnog logora za legio VII Claudiae (86. god. 1. v.n.e.).
- Hadrijan je najverovatnije dao Viminacijumu titulu municipijuma tj. grada.
- Postaje kolonija 239. g.n.e. za vreme vladavine cara Gordijana III.
- Kovnice novca rade od 239/240. do 254/255. U jednom periodu nema kovanja (kovanje X i kovanje XV, zbog
krize u Carstvu).
-Viminacijum je bio spojen sa Singidunumom putem Via Militaris.
- Cajr je naziv lokaliteta na kojem je bio izgradjen logor VII Klaudije.

- Kosmaj i Kopaonik su bili rudnici srebra.

- Na desnoj strani Mlave se nalazio anticki Viminacijum.
- Naselje i logor su bili okruzeni bedemima.

- U 16. i 17. veku se javlja interesovanje za Viminazijum – Marsililjev plan Viminacijuma (Austrijski spijun), prve
skice rimskih utvrdjenja (zbog tadasnje politicke situacije nisu bas najtacnije).
- Feliks Kanic pravi nove skice Viminacijuma (19. vek).
- 1882/3. Nikola Vulic vrsi prva iskopavanja na tlu Viminacijuma.
- Mihailo Valtrovic pravi prvi tacan plan Viminacijuma.
- Miloje Vasic vrsi prva moderna istrazivanja Viminacijuma (siroki iskopi, sonde, stratigrafija). Zapocinje prva
iskopavanja unutar logora.
- 70-ih i 80-ih godina 20-og veka pocinju velika zastitna istrazivanja (uglavnom nekropola, zato sto su bila najvise
ugrozena).

Teritorija Viminacijuma:
 grad sa logorom na desnoj strani Mlave
 fortifikacija i naselje na levoj strani
 luka na Dunavu severno od grada
 nekropole
 radnicarsko-zanatski centri
 akvadukti i rezervoari
 vile rustike (poljoprivredna imanja)

-IV Scytica i V Macedonica su bile mozda najstarije legije stacionirane u kastrumu.

- Spominju se i konjica i flota.
 I. prva polovina 1. v.n.e
II. od druge polovine 1. v. do 3. v.n.e. HRONOLOGIJA GRADA
III. period od 4. do 5. v.n.e.

-589. biva unisten od strane Avara.

NALAZI:
 severna kapija sa dva prolaza
 objekti u severnom delu grada – amfiteatar (pocetak 2. v.-pocetak 4. v; prvo je sagradjen od drveta, zatim
od kamena), terme, latrine (WC);
 plocica sa prikazom borbe dva gladijatora (lokalitet Seliste)
 mauzolej cara Hostijana
 nekropole – juzna (najveca), istocna i severna

Zanatski centri su uoceni na lokalitetima:

 Novi Kostolac
 Livade
 Pecine
 Svetinja

-tubulus – suplja opeka

- Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и
независну градску управу а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право на
ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да
досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.