ON Ya / fe. _ Kako je evropska svest otkrivala i objasnjavala Indiju — samo po sebi veé predstavlja jednu izuzetno zanimljivu priéu. Pri tom ne mislim samo na geografsko otkrice Indije, njenog jezika i knjizevnosti, niti na razne ekspedicije i arheoloska iskopavanja, jednom reéju, na sve ono Sto saéinjava temelje evropske indologije — nego, pre svega, na sve one kulturo- lokke avanture koje su bile uzrokovane sve mnogobrojnijim otkriéima na podruéju jezika, mitova i indijske filozofije. Gospodin Rejmon Svab (Raymond Schwab), u svojoj lepoj knjizi Istoéna renesansa; opisao je nebrojeno takvih kulturo- loSkih avantura. Ali otkrivanje Indije nastavlja se i ni8ta nam ne dozvoljava da zakljuéimo da je ono zavreno. Jer, prilikom prouéavanja neke strane kulture, u njoj se, pre svega, pro- nalazi ono sto se u njoj i tradilo, odnosno, ono Sto smo bili spremni da u njoj otkrijemo. Otkrivanje Indije biée zavr3eno onog dana kada stvaralatka snaga Evrope bude nepovratno iserpljena. Kada je reé 0 duhovnim vrednostima, filologija, kako god da bude neophodna, nije kadra da obuhvati sve dimenzije predmeta. Bez sumnje, neosnovano bi bilo nastojati na tome da se ne pojave krititka izdanja tekstova i oforme razne budisticke filologije.* Pa ipak, posedovanje besprekornih in- strumenata, kao Sto su kriticka izdanja, poliglotski recnici, ‘La Renaissance orientale (»Payot«, 1948) * Najvatnije medu ovim filoloskim skolama su: nemaéka, engle- ska, francusko-belgijska i ruska sa sredistem u bivéem St. Petersburgu i koja svoj rad nastavlja sve do tridesetih godina ovog veka u danaé- njem Lenjingradu, Trenutno najaktivnija od ovih budoloskih tradicija je svakako francusko-belgijska, sa sedistima u Parizu i Luvenu. — rim. prev. 17istorijske monografije, itd., ne garantuje, samo po sebi, razu- mevanje ovog Sirokog i kompleksnog duhovnog fenomena. Kada pristupamo nekoj egzotiénoj duhovnosti, mi razumeva- mo samo ono sto smo nasom vokacijom, naSom kulturnom orijentacijom, i istorijskim trenutkom kome pripadamo, spre- mni da razumemo. Reé je 0 opstevatecem truizmu: slika koja je tokom XIX veka stvorena o »primitivnim drustvimac poti- cala je, znatnim delom, iz pozitivistickog, antireligioznog i ametafiziékog stava nekoliko izuzetnih istrazivaca i etnologa, koji su pristupili prouéavanju »divljaka« polazeci od ideolo- gije savremenika Ogista Konta (Auguste Comte), Darvina (Dar win) ili Hrberta Spensera (Herbert Spenc svuda se kod »primitivnih« video samo religiozni »fetisizam« i »infatili- zam«, prosto zato sto se drugo nije moglo videti. Trebalo je saéekati pocetak ovog veka i uzmah evropske metafizi¢ke misli, preporoda religije, kao i mnoge doprinose dubinske ps hologije, poezije i mikrofizike, da bi se racumeo duhovni ho zont »primitivnih«, struktura njihovih simbola, uloga njiho- vih mitova i zrelost njihovih mistikd. Kada je reé o Indiji, teskoée su bile vece: trebalo je, s jedne strane, iskovati orude za rad — omogucéiti napredak filologije, s druge strane, pronaci one aspekte indijske duhov- nosti koji bi bili najpristupaéniji evropskom duhu. Medutim, kako se i otekivalo, ono sto se éinilo najpristupaénije, bilo je upravo ono Sto je odgovaralo najnuénijim potrebama ev- ropske kulture. Interes za komparativnu indoarijevsku filolo- giju jeste ono Sto je, sredinom XIX veka, podstaknulo uéenje sanskrita, kao Sto se, jednu ili dve generacije ranije, islo u Indiju potaknut idealistiékom filozofijom ili privuéen Sarmom praizvornih slika, koje je nemacki romantizam upravo bio ponovo otkrio. U' drugoj polovini proslog veka, Indija je bila prouéavana naroéito sa stanovista naturistiéke mitologije i kulturoloske mode, koju je ona uvela u Evropu i Ameriku. I najzad, napredak sociologije i kulturoloske antropologije je, u prvoj polovini nageg veka, otvorio nove perspektive. Svi ti pokusaji imali su svoju cenu, zato Sto su, pre svega, razresavali probleme svojstvene evropskoj kulturi. Razni naéini prilaza koje su nauénici sa Zapada izabirali, éak i kada nisu ukazivali na prave vrednosti indijske duhovnosti, ipak su bili korisni: postepeno, Indija poéinje da dobija svoje mesto u evropskoj svesti. Istina je, doduse, da se veoma dugo njeno prisustvo o¢itovalo, pre svega, kroz komparativne gra- matike; Indija se retko i stidljivo pojavijivala u istorijama filozofije, a i tada se njeno mesto menjalo u skladu sa tre- nuinom modom, od nemackog idealizma do »prelogitkog men- 18uvop taliteta«; a kada je prevladao interes za sociologiju, dugo se raspravijalo o kastinskom sistemu. Medutim, svi ti pristupi daju se objasniti horizontima moderne zapadne kulture. Uko- liko neka kultura obrazlogenje nekog lingvistiékog zakona ili socijalne strukture ubraja medu svoje osnovne probleme, on- da prizivanje Indije prilikom razjasnjavanja neke etimologije, ili ilustrovanja neke etape drustvene evolucije, ide u prilog rehabilitovanja njene uloge; éak bi se moglo govoriti o oda- vanju priznanja i divljenja. Uostalom, svi ti pristupi_nisu bili losi sami po sebi; bili su, jednostvano, isuvi§e parcijalni, a time su i njihove moguénosti da proniknu u sri jedne ve like i kompleksne duhovnosti bile nuzno ogranicene. Srecom, metode se mogu usavrSavati i propuse ée dati svoje plodove: brzo se udi na greskama prethodnika. Dovoljno je sagledati napredak koji je ostvaren u prouéavanju indoevropske mito- logije od vremena Maksa Milera (Max Miiller), da bi se pro- sudilo 0 veliini onoga Sto je jedan Zori Dimezil (George Dumézil) znao da izvuce, ne samo iz komparativne filologije nego i iz sociologije, istorije religija i etnologije, da bi stvo- rio taéniju i znatno plodniju predstavu o najopstijim kate- gorijama indoevropske mitske misli. Sve nas navodi na to da poverujemo u to da jedno ver- nije poimanje indijske misli danas postaje moguée. Indija je usla u tok Istorije i evropska svest je primorana, smatrala to ona opravdanim ili ne, da se temeljnije pozabavi filozofijama naroda koji pronalaze svoje mesto u Istoriji. Sa druge sirane, i naroéito sa novom generacijom filozofa, evropska svest je sve vise upucena na to da sebe odredi kroz problematiku tem- poralnosti istoriénosti. Vise od jednog stoleéa, najveci deo napora evropske nauke i filozofije bio je usmeren na analizu faktora koji »uslovljavaju« éovekovo bide: pokazano je, s us- pehom, koliko i do koje mere éovek biva uslovljen svojom fiziologijom, svojim nasledem, svojom socijalnom sredinom, ideologijom kulture éiji je uéesnik, svojom podsveséu — i na- roéito Istorijom, svojim istorijskim trenutkom i svojom vla- stitom individualnom istorijom. Ovo poslednje otkrice misli Zapada, naime to da je éovek, u sustini, bide u vremenu i istoriji, da je samo ono Sto je Istorija od njega napravila — i da pri tome ne moze da to ne bude — jos uvek dominira evropskom filozofijom. Izvesni filozofski pravei tvrdice cak da je jedini éoveka dostojan i vredan poduhvat da iskreno i dokraja prihvati podredenost vremenu i istoriji; svaki drugi izbor znacio bi bezZanje u apstraktno i neautentiéno i zavrsio bi sterilnoséu i smréu koje neumoljivo kainjavaju svako iz- vrdavanje Isioriji. 19