VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

BIZNIS PLAN
Predmet:Preduzetništvo
Tema: Izgradnja hladnjače

Mentor: Studenti:
Prof. Dr. Žika Stojanović Tamara Marjanović 10701
Milica Dimitrijević 10675
Emilija Jovanović 10688
Kristina Jović 10692
- Finansije i bankarstvo -

Leskovac,2011.god.
 SADRŽAJ

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU................................................................3

1.1. Opšti podaci o investitoru..........................................................................3
1.2. Osnivanje i istorijat....................................................................................6
1.3. Delatnost....................................................................................................7
1.4. Tehnička i kadrovska opremljenost...........................................................7
1.5. Ekonomsko – finansijska analiza...............................................................9
2.OPIS I SVRHA INVESTIRANJA..........................................................................16
3. ANALIZA TRŽIŠTA.............................................................................................17
3.1. Tržište prodaje...........................................................................................17
3.2. Tržište nabavke..........................................................................................20
3.3 Konkurencija..............................................................................................22
4. REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA.........................................................22
5. TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA......................................24
5.1. Opis procesa proizvodnje i proizvodi........................................................24
5.2. Kapaciteti i obim proizvodnje...................................................................25
5.3. Pregled opreme..........................................................................................25
5.4. Građevinski objekti i zemljište..................................................................27
5.5. Struktura radne snage................................................................................28
5.6. Lokacija i transport....................................................................................28
6. MERE ZAŠTITE....................................................................................................29
6.1. Mere zaštite okoline..................................................................................29
6.2. Mere zaštite na radu..................................................................................30
1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU
1. 1. OPŠTI PODACI O INVESTITORU

Tabela broj 1.
1. Naziv “ FRIGO “ d.o.o.
2. Sedište ul. Industrijska br.22, Leskovac
3. Direktor: Tamara Marjanović
4. Telefon/fax 016/ 825-388; 016/ 556-696
5. Datum osnivanja: 2008.god.
6. Poslednja registracija: Decembar 2010.god.
7. Osnivač: Milica Dimitrijević
8. Pretežna delatnost: Trgovina na veliko i malo
9. Šifra pretežne delatnosti: 501000
10. Matični broj: 07940874
11. PIB broj: 101140100
12. Broj zaposlenih: 8

3
PODACI O PROGRAMU
Tabela broj 2.
Naziv programa: Izgradnja hladnjače
1.
2. Karakteri investicije: Dugoročna
3. Lokacija: Leskovac
4. Početak rada: 2007.god.
5. Stalne cene:
6. Devizni kurs: 95 din.
7. Tehničko-tehnološki aspekt programa
· Proizvodni program i obim
proizvodnje ’’za investiciju’’

· Proizvodni prostor: 850 met.kv.

- Postojeći:

- novi : 850 met.kv.

· Oprema: 36.315.966,
- domaća oprema
- uvozna oprema 36.315.966,
· Broj novih radnika: 47 ( 27 svedeno na
puno radno vreme )
8. Tržišni aspekt programa(za program):
· Ukupni godišnji obim prodaje: 150.483.000,
- domaći tržište: 44.483.000,
- ino-tržište: 106.000.000,
· Vrednost godišnje nabavke: 118.000.000,
- domaći tržište: 118.000.000,
- ino-tržište:
Predračunska vrednost ukupnih 65.280.241,
9.
ulaganja
· Osnovna sredstva: 45.280.241,
- gradjevinski objekti- 7.442.615,
- zemljište 1.521.660,
 - oprema: 36.315.966,
· Trajna obrtna sredstva: 20.000.000,
10. Konstrukcija finansiranja
· Kredit fonda za razvoj: 22.676.000,
· Sopstvena sredstva : 42.604.241,
· UKUPNO: 65.280.241,
11. Efekti ulaganja :
· Ukupan prihod: 150.483.000,
· Ukupan rashodi: 138.577.000,
· Neto dobit: 10.716.000,
12. Ekonomska ocena projekta:
· Likvidnost projekta: likvidan
· Interna stopa rentabilnosti: 26.68 %
· Neto sadašnja vrednost: 107.068.000,
· Vreme povraćaja ulaganja: 4 godine
· Nivo razvijenosti opštine: razvijena

5
1 . 2 . OSNIVANJE I ISTORIJAT
Preduzeće je osnovano 2007. godine i od samog početka obavljalo je delatnosti u trgovini na veliko i
malo , otkupa obojenog voća i proizvodnjom drvene galanterije. Po kategorizaciji spada u mala
preduzeća. Osnivač preduzeća je Milica Dimitrijević, student druge godine Visoke Poslovne škole u
Leskovcu. Od osnivanja do danas preduzeće je poslovalo sa zavidnim finansijskim rezultatima i nikada
nije bilo u blokadi zbog neizmirenih obaveza , niti je pak iskazalo negativne rezultate poslovanja. Za
rekonstrukciju i modernizaciju poslovnog prostora ukupna uložena sredstva iznose 65.280.241 dinara,
od kojih su 42.604.241 dinara naša sopstvena uložena sredstva, dok preostali iznos od 22.676.000 din.
pripada sredstvima iz kredita fonda za razvoj. Ukupni ostvareni prihod iznosi 150.483.000 dinara,
ukupni rashod iznosi 138.577.000 dinara, što znači da smo ostvarili neto dobit u vrednosti od
10.716.000 dinara. U zadnjim godinama deo ukupnog prihoda se ostvaruje preko trgovine na malo
prehrambenim proizvodima , trgovine na veliko i otkupom poljoprivrednih proizvoda. U svom
vlasništvu ima market (površina 60 m.kv.), mini trgovinski centar ( površina 150 m.kv. ) i skladišni
prostor ( površina 100 m.kv.) u Leskovcu. Takođe , za potrebe normalnog odvijanja poslovnih
delatnosti nabavljena su dva teretna i dva putnička vozila.

Sve probleme i iskušenja koja su pratila poslovanje privrednih subjekata kod nas u predhodnom
periodu , preduzeće je uspešno prebrodilo i sada ima tretman ozbiljnog privrednog subjekta kod
poslovnih partnera i potrošača.Tome je posebno doprinela dobra kadrovska popunjenost koja je imala
odraz na zdravu poslovnu politiku uz poštovanje ekonomskih zakonitosti i običajnih uzansi.
Prodajni objekti su locirani u centru Leskovca , pa je kvalitet usluga i vrhunska ponuda roba iz godine
u godinu samo povećavao broj potrošača , a što je pozitivno uticalo na rezultate poslovanja. Sve
dosadašnje aktivnosti , u pogledu obezbeđenja obrtnih sredstava i investicionih zahvata, finansirane su
gotovo u potpunosti iz sopstvenih izvora .

Posebno trebamo naglasiti da je poslovodstvo znalački iskoristilo deo prednosti ovog područja , a koje
se ogledaju u proizvodnji i prometu obojenog voća , kao i prometu šumskih proizvoda pa je veliki deo
aktivnosti usmerilo u tom pravcu i to na duži rok . Od izuzetnog značaja je postojanje veoma čvrstih
veza sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda koje su stvarane na dugi rok i sa velikim
međusobnim poverenjem. Iste su proizašle iz dugogodišnjeg poštovanja cena u otkupu , rokova
plaćanja i kvaliteta robe. Takođe , preduzeće već duži niz godina iznalazi načine za finansiranje
proizvodnje unapred , pa kroz jačanje proizvodne osnove obezbeđuje sigurnost u snabdevanju robom
koja je veoma konkurentna.

Pomenutim merama obezbeđuje se planirana količina kvalitetne robe i pored prisustva veoma jake
konkurencije u ovom delu poslovanja. Svesni da se samo kvalitetnim nastupom kod proizviđača i
kupaca može izgraditi dobar poslovni ugled i ojačati pozicije za dalja ulaganja u oblasti koja je veoma
perspektivna za razvoj ovog područja , poslovodstvo je odlučilo da se dalji razvoj i nova ulaganja
realizuju u organizaciji proizvodnje i usluga zasnovanih na prisutnoj sirovinskoj bazi. Iskustva i dobri
rezultati iz predhodnog perioda, kao i ocena perspektivnosti u prodaji i potražnji proizvoda u
inostranstvu su samo ojačali odlučnost da se krene u izgradnju proizvodno – uslužnih kapaciteta
hladnjače određene zapremine. Imajući u vidu da se radi o aktivnostima i robi sezonskog karaktera , a
koje traju dosta kratko, to bi se kroz izgradnju pomenutih pogona produžile aktivnosti u faznoj
proizvodnji obojenog voća , donekle izvršila finalizacija proizvoda i ostvarila bi se bolja upošljenost
radne snage.
6
1 . 3 . D E LAT N O S T
Društvo je registrovano sa pretežnom delatnošću pod šifrom 50100 , a od osnivanja do danas
dominantna aktivnost se ostvarivala preko trgovinskih aktivnosti na veliko i malo uz dopunu u sezoni
otkupom i prodajom obojenog voća sa ovog područja.
U trgovini najveći deo poslova se ostvaruje preko maloprodaje robe široke potrošnje i tehničke robe u
svojim objektima.

U sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda – obojenog voća , obavljani su poslovi za poznatog kupca
sa utvrđenim količinama i cenama. Uspostavljena je dobra terenska zastupljenost otkupnih mesta koja
je osiguravala otkup u predviđenim količinama i dobrim kvalitetom.

Zahvaljujući dobrim rezultatima u poslovanju , kao i pozitivnim iskustvima u delu otkupa i prodaje
obojenog voća , planira se proširenje delatnosti kroz izgradnju kapaciteta za preradu i skladištenje voća
putem rashlađivanja. Time bi se postigao kontinuitet poslovanja čija se prva faza ogleda u otkupu robe ,
a nastavak bi se realizovao kroz potrebnu preradu i skladištenje iste do prodaje – izvoza.

Pošto se radi o robi koja je u najvećem delu namenjena izvozu i za koju postoji konstantna tražnja , to
se ulaganja u tom delu nebi dovodila u pitanje. Dodamo li tome da je dugoročnim planovima i
prostornom opredeljenošču predvidjeno veliko povećanje zasada pod aktuelnim kulturama , onda su
aktivnosti u tom pravcu veoma opravdane. Mikroklimatski uslovi , kvalitet i kvantitet proizvoda stavlja
ovo područje u sam vrh po značaju u zemlji , odmah iza ivanjičkog kraja.

1 . 4 . TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST

Za obavljanje poslovnih aktivnosti na dosadašnjem nivou , društvo je u tehničkom smislu dobro

opremljeno. Postoje izgrađeni građevinski objekti u vlasništvu i u njima se realizuju sve trgovinske
aktivnosti . Opremljenost samog tehnološkog procesa je na nivou zahtevanih standarda u toj oblasti
poslovanja , a transportna sredstva zadovoljavaju iskazane potrebe. Postojeći skladišni prostor u
potpunosti odgovara nivou poslovanja , a u prilog ide i činjenica da nije potrebno finansiranje većih
zaliha jer su prisutne veleprodajne organizacije obezbedile gotovo prometno snabdevanje traženom
robom . Ovakav način organizacije ne zahteva veliki skladišni prostor i ne nameće obavezu
organizovanja sopstvenog transporta. Transportna sredstva su više u funkciji otkupa i prodaje obojenog
voća

Specifikacija tehničkih sredstava biće obrađena u delu troškova preko obračuna amortizacije osnovnih
sredstava , a ovde dajemo pregled postojeće imovine sa stepenom otpisa.

7
 Tabela 2. Stepen otpisanosti opreme i građevinskih
objekata
%
r 2007 2008 2009 2010
b
1 Nabavna vrednost opreme 2.715.000
2 Ispravka vrednosti opreme 2.411.000
3 Stepen otpis. opreme (2/1) (u %) 88.80
4 Nabavna vrednost građ. objekata 2,332,000
5 Ispravka vrednosti građ. objekata 110,000
6 Stepen otp. građ. objek. (2/1) (u %) 4.72
Kadrovska opremljenost je dobra , a specifičnost se ogleda u tome što se radi o porodičnoj organizaciji
sa svim prednostima koje iz toga proizilaze.
Stuktura postojeće radne snage :

Tabela 3. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni

nivo

rb 2007 2008 2009 2010

1 VSS
2 VŠS 2 2
3 SSS 6 6
4 VKV
5 KV
6 PKV
7 NK
Ukupno 0 0 8 8

Tabela 4. Struktura zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

rb 2007 2008 2009 2010

1 VSS 0.0 0.0
2 VŠS 25.0 25.0
3 SSS 75.0 75.0
4 VKV 0.0 0.0
5 KV 0.0 0.0
6 PKV 0.0 0.0
7 NK 0.0 0.0
Ukupno 100.0 100.0

1 . 5 . EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA

Tabela 5. Bilans stanja (aktiva)

000 dinara
AKTIVA 2007 2008 2009 2010
2 4 5 6 7
NEUPL. UPISANI KAPITAL
STALNA IMOVINA (I+II+III) 2,230 4,183
NEMATERIJALNA ULAGANJA
Osnivačka ulaganja
Konc. paten., licence i slično
Goodwill
Ostala nematerijalna ulaganja
OSNOVNA SREDSTVA 2,230 4,183
Zemljište, šume i višeg.zasadi
Građevinski objekti 2,230 4,183
Oprema
Ostala osnovna sredstva
Avansi i sredstva u pripremi
DUGOR. FINAN. PLASMANI
Uč. u kapitalu pov. pravnih lica
Uč. u kapitalu dr. pravnih lica
Dugor.krediti pov. prav. licima
Dugoročni krediti
Dugoročne hartije od vrednosti
Ostali dugoročni plasmani
OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 8,536 8,012
ZALIHE 7,260 7,428
Materijal
Nedovršena proizvodnja
Gotovi proizvodi
Roba 7,260 7,428
Dati avansi
KRATK. POTRAŽ. I PLASM. 1,276 72
Kratkoročna potraživanja
Kupci - povezana pravna lica
Kupci 1,276 72
Ostala poslovna potraživanja
Kratkoročni plasmani
Krat. plasm. – pov. pravna lica
Kratkoročni krediti
Ostali kratkoročni plasmani
GOT. EKVIVAL. I GOTOVINA 512
AKTIVNA VREMEN. RAZGR. 408 74
POSL. IMOVINA (A+B+V+G) 11,174 12,269
GUBITAK
Gubitak ranijih godina
Gubitak tekuće godine
POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) 11,174 12,269
VANPOSLOVNA AKTIVA
UKUPNA AKTIVA (E+Ž) 11,174 12,269
 Tabela 7. Bilans uspeha

000 dinara
2006 2007 2008 2009 2010
A POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
I POSLOVNI PRIHODI 42,879 59,408
1 Prihodi od prodaje robe 42,876 59,408
2 Prih. od prodaje proiz. i usluga
3 Prih. od aktiviranja učinaka i robe 3
4 Poveć. vrednosti zaliha učinaka
5 Smanj. vrednosti zaliha učinaka
6 Ostali poslovni prihodi
7 Smanj. vr. zal. iznad posl. prih. p.
POSLOVNI PRIHODI PERIODA
Prihodi od prodaje robe
Prihodi od izvoza
II RASH. DIR. MATER. I ROBE 36,863 52,419
1 Nabavna vrednost prodate robe 36,863 52,419
2 Troškovi materijala za izradu
III BRUTO POSLOVNI REZULTAT 6,016 6,989
IV OSTALI VARIJAB.TROŠKOVI 810 1,374
1 Troškovi ostalog materijala
2 Troškovi goriva i energije 810 1,374
3 Troškovi proizvodnih usluga
V KONTRIBUCIONA DOBIT (III-IV) 5,206 5,615
VI FIKSNI I REL. FIKSNI TR. POSL. 3,045 2,763
1 Troškovi bruto zarada 1,175 1,329
2 Troškovi amortizacije 668 149
3 Nematerijalni troškovi 1,202 1,285
4 Troškovi poreza
5 Troškovi doprinosa
VII POSLOVNI REZULTAT (V-VI) 2,161 2,852
B FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI 668 668

I FINANSIJSKI PRIHODI 706 50

II FINANSIJSKI RASHODI 38 219
III REZULTAT FINANSIRANJA (I-II) 668 -169
V NEPOSLOVNI I VANR. PRIH. I RASH. -522 -1,519

I NEPOSLOVNI I VANR. PRIHODI

II NEPOSLOVNI I VANR. RASH. 522 1,519
III NEPOS. I VANR. REZ. (I-II) -522 -1,519
G REVALORIZACIONI PRIH. I RASHODI
I REVALOR. PRIHODI (1+2)
1 Tekući revalorizacioni prihodi
2 Prih. od ukid. odlož. reval. prih.
II REVALORIZACIONI RASHODI
1 Rashodi po osnovu tek.revalor.
2 Odlaganje revaloriz.prihoda
III REVALORIZ. REZULTAT (I-II)
D BRUTO REZULTAT 2,307 1,164

BRUTO DOBITAK 2,307 1,164

BRUTO GUBITAK
Đ DOBITAK I GUBITAK 2,307 1,164

DOBITAK (GUBITAK)
E POREZI I DOPR. IZ DOBITKA 231 269
Ž NETO REZULTAT 2,076 895

NETO DOBITAK (GUBITAK) 2,076 895

Tabela 8. Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala

rb vrsta kapitala 000 dinara %

1 Društveni kapital 0 0.00
2 Akcijski kapital 0 0.00
3 Državni kapital 0 0.00
4 Ostali kapital 7.709 100.00
Ukupni kapital 7.709 100.00
rb Najveći vlasnici kapitala %
1 Janković Ljubiša 100.00
2 0.00
3 0.00

Ukupno 0 100.00
 Tabela 9. Pokazatelji strukture sredstava (aktiva)

(koeficijenti
)
rb Pokazatelj 2007 2008 2009 2010
0 0.3
1 Učešće stalnih u uk.sred. .20 4

2 Učešće zemlj. u uk.sred. - -

0 0.3
3 Učešće građ obj. u uk. sr. .20 4

4 Učešće opr. u uk.sred. - -

0 0.6
5 Učešće obr.u uk. sred. .76 5
0.0
6 Učešće novč.u obr.sred. - 4

7 Učešće mat.u zalihama - -

8 Učešće got. pr. u zalih. - -

1 1.0
9 Učešće robe u zalihama .00 0

Tabela 10. Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva)

(koeficijenti
)
rb Pokazatelj 2007 2008 2009 2010
2 Uč.sop.kap.u fin.pos.pas. 0.61 0.63
3 Uč.poz.izv.u posl. pas. 0.38 0.36
4 Uč.dug.ob.u poz.izvor. 0.00 0.00
5 Uč.kratk.ob.u poz.izv. 1.00 1.00
6 Uč. sop.kap.u dug.izv. 0.00 0.00

Tabela 11. Neto obrtni kapital preduzeća

000 din
rb Pozicija 2007 2008 2009 2010
1 Kapital (bez umanjenja za gubitak) 0 0 6,814 7,709
2 Neuplaćeni upisani kapital 0 0 0 0
3 Otkupljene sopstvene akcije 0 0 0 0
4 Gubitak 0 0 0 0
5 Sopstveni kapital (1-2-3-4) 0 0 6,814 7,709
6 Stalna sredstva 0 0 2,230 4,183
7 Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) 0 0 4,584 3,526
8 Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0
9 Dugoročne obaveze 0 0 0 0
10 Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) 0 0 4,584 3,526
11 Zalihe + AVR 0 0 7,668 7,502
12 Višak neto obrtnog kapitala (10-11) 0 0 -3,084 -3,976
13 Kratkoročne finansijske obaveze 0 0 2,316 2,837
14 Višak kr. fin. iz za fin. zal. (12+13) 0 0 -768 -1,139

Tabela 13. Rashodi preduzeća

000 dinara
rb Rashodi 2007 2008 2009 2010
UKUPNI RASHODI 0 0 41,278 58,294
1 Poslovni rashodi 0 0 40,718 56,556
2 Finansijski rashodi 0 0 38 219
3 Neposlovni i vanr. rashodi 0 0 522 1,519
4 Revalorizacioni rashodi 0 0 0 0

Tabela 14. Struktura rashoda

%
rb Rashodi 2007 2008 2009 2010
UKUPNI RASHODI 100.00 100.00
1 Poslovni rashodi 98.64 97.02
2 Finansijski rashodi 0.09 0.38
3 Neposlovni i vanr.rashodi 1.26 2.61
4 Revalorizacioni rashodi 0.00 0.00

Tabela 15. Struktura poslovnih rashoda

u%
rb Rashodi 2007 2008 2009 2010
Poslovni rashodi 100.00 100.00
1 Nabavna vrednost prodate robe 90.53 92.69
2 Troškovi materijala izrade 0.00 0.00
3 Troškovi ostalog materijala 0.00 0.00
4 Troškovi goriva i energije 1.99 2.43
5 Troškovi proizvodnih usluga 0.00 0.00
6 Troškovi bruto zarada 2.89 2.35
7 Troškovi amortizacije 1.64 0.26
8 Nematerijalni troškovi 2.95 2.27
9 Troškovi poreza 0.00 0.00
1
0 Troškovi doprinosa 0.00 0.00

Tabela 16. Kontribuciona analiza rezultata

rb Elemenat 2007 2008 2009 2010

1 Poslovni prihodi 42,879 59,408
2 Varijabilni i pret. varij.rashodi 36,863 52,419
3 Marža pokrića 6,016 6,989
4 Fiksni i pretežno fiksni rashodi 3,855 4,137
5 Poslovni rezultat 2,161 2,852
6 Rezultat iz stavki finansiranja 668 -169
7 Neto poslovni rezultat 2,829 2,683
8 Porezi i doprinosi iz fin.rez. 231 269
9 Neto fin.rezultat iz red.posl. 2,598 2,414
10 Faktor poslovnog rizika 2.78 2.45
11 Faktor finansijskog rizika 0.76 1.06
12 Faktor rizika poresk.zahvat. 1.08891455 1.111433306
13 Faktor ukupnog rizika 2.32 2.90
14 Uč. marže pokr.u ukup.prih. - % 0.14 0.12
27, 35,16
15 Prelomna tačka prihoda 476 5
1 1.6
16 Odnos posl.prihod/prel. tačka .56 9
Analizom predhodno datih pokazatelja , uočavamo da se radi o društvu koje gotovo u potpunosti
posluje sa sopstvenim sredstvima , kako osnovnim , tako i obrtnim. Koeficijenti solventnosti i
likvidnosti su na zavidnom nivou i uklapaju se u opštu sliku dobrog poslovanja privrednog subjekta.
Dominantna kategorija prihoda su Poslovni prihodi , a isti tretman je i u strukturi rashoda. U ukupnim
rashodima najveće učešće ima , nabavna vrednost prodate robe ( 92,69 % ), a što navodi na zaključak
da se radi o društvu koje se bavi prevashodno trgovinskom delatnošću.

Koeficijenti obrta i dani vezivanja kupaca i dobavljača pokazuju izuzetnu efikasnost u poslovanju , što
znači da su obaveze izmirivane u gotovo zakonskom roku , a naplata je na veoma zadovoljavajućem
nivou tim pre jer se radi o opredeljujućem učešću maloprodaje u ukupnim poslovnim aktivnostima.

Da se radi o veoma znalačkom vodjenju poslovanja i kontroli pratećih troškova , svedoče i pokazatelji
rentabilnosti gde su angažovana sredstva imala dobar prinos u periodu posmatranja , a od ukupnog
prihoda nakon podmirenja svih poslovnih i zakonski obaveza ostaje 5 % za kategoriju dobiti u
2006.godini i 2 % u 2007. godini.

FAKTOR POSLOVNOG RIZIKA u 2010.godini iznosi 2,45 i govori da se radi o sigurnom nivou
poslovanja.

FAKTOR FINANSIJSKOG RIZIKA za istu godinu je 1,06 i govori da je prinos na sopstvena sredstva
veći od prinosa na ukupna sredstva i radi se o veoma sigurnoj zoni poslovanja.

FAKTOR UKUPNOG RIZIKA ostvarenja finansijskog rezultata je 2,90 i on je umnožak koeficijenata

poslovnog i finansijskog rizika , pa kao takav takođe, iskazuje stabilno poslovanje.

Pomenuti faktori rizika su manji ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih
sredstava , a to je slučaj kod našeg privrednog subjekta.

Prelomna tacka se nalazi na 69 % ukupnog prihoda i iznosi 35.165, dinara , a što ukazuje na dobar nivo
razlike u ceni u ukupnoj prodajnoj ceni.
Ne sme se zanemariti ni učešće drugog dela trgovine ( otkup i prodaja obojenog voća ) u ostvarivanju
ukupnog prihoda .

Tabela 19. Obim prodaje

preduzeća

000
dinara
r Proizvodi 2007 2008 2009 2010
b
1 Trgovačka roba 21.868 30.704
2 Otkup i prodaja obojenog voća 21.011 28.704
3
4
5
6
UKUPNO 0 0 42.879 59.408

Tabela 20. Struktura prodaje preduzeća

%
r Proizvodi 2007 2008 2009 2010
b
1 Trgovačka roba 55.00 51.00
2 Otkup i prodaja obojenog voća 45.00 49.00
3 0 0.00 0.00
4 0 0.00 0.00
5 0 0.00 0.00
6 0 0.00 0.00
UKUPNO 0 0 100 100

Obim i struktura prodaje robe dati su da bi se uočilo učešće prometa obojenog voća u ukupnom
prometu , a što je dalo osnova za planiranje novih investicionih ulaganja u tom delu.

2 . OPIS I SVRHA INVESTIRANJA

Dugogodišnje iskustvo u trgovinskoj delatnosti , a posebno aktivnosti u prometu obojenim voćem i

rezultati koji su iz toga proizašli , daju za pravo da se naredni korak u razvoju društva učini u pravcu
proširenja delatnosti kroz nova ulaganja u proizvodno – uslužne kapacitete. Planira se izgradnja
hladnjače sa kapacitetom od 600 tona sa mogućnošću dalje nadgradnje.

Izabrana je lokacija u selu Lepenac u neposrednoj blizini Brusa i značajnom činjenicom da pored
transportne povoljnosti veliki broj okolnih sela gravitira oko pomenutog sela , a transportno i životno je
povezan sa njim.su i velike površine sa zasadima obojenog voća , šljive i jabuke. Svi preduslovi za
gradnju postoje , prevashodno gledano preko infrastrukturnih činioca. Struja , voda , kanalizacija i
dobre saobračajnica su prisutne u neposrednoj blizini lokacije.

Poseban akcenat se baca na sirovinu iz topličkog kraja , koji je u neposrednoj blizini i udaljen je 25 –
30 kilometara , a povezan je regionalnim putem sa lokacijom. U tom delu se računa na višnju , jagodu i
šljivu kao dominantnim poljoprivrednim kulturama topličkog kraja .

Postojanje konstantne tražnje za proizvodima po osnovu ovog programa je i najbitniji elemenat koji je
opredelio ulaganja. Već evidentiranoj tražnji iz Zapadne Evrope u zadnjih nekoliko godina dodata je i
rastuća tražnja iz Rusije za gotovo svim artiklima iz programa.
Uz činjenicu da se radi o veoma povoljnim makroklimatskim uslovima koji najviše utiču na kvalitet
roda , sledi i cenovna komponenta koja je veoma stimulativna za proizvođače , a i za dalju preradu i
prodaju robe.

16
Krajnji cilj celog projekta je da se roba preradi u poluproizvode ili finalne proizvode i kao takva proda
kupcima , naravno uz ekonomske prednosti koje iz toga proizilaze , a koje su dale pozitivan efekat u
dosadašnjem radu.

3 . ANALIZA TRŽIŠTA

3 . 1 . TRŽIŠTE PRODAJE

Pošto se nova delatnost uključuje u poslovanje društva koje egzistira duži niz godina , to ćemo
posebno obraditi kupce pre ulaganja , a zatim obraditi nove kupce i konkurenciju.

Pored potrošnje na domaćem tržištu, evidntno je prisustvo tržište Zapadne Evrope i kao novina javlja se
tržište Rusije.

Tržište je potpunosti izdiferenciralo artikle po vrstama i kalitetu i to :

MALINA :

. Malima rolend , duboko zamrznuta , proizvedena od svežih , zdravih neoštećenih

plodova ,kalibraže 16 mm, bez stranih primesa i smrznutoj na najmanjoj temperaturi od – 18 C ili
niže.

 Malina griz , proizvedena mlevenjem ploda koji je čist , zdrav i bez buđi.
 Malina blok , proizvedena od mahom deformisanog ploda , gde je dozvoljena plesnost do 5 % ,
i upotrebljava se mahom za proizvodnju sokova.

KUPINA :

- Kupina konfitura , plodovi moraju biti zdravi i krupni bez crva i tamne boje. Maksimalno je
dozvoljeno 20 % crvenih plodova bez peteljki i stranih primesa. Smrzavnje se vrši u punoj
tehnološkoj zrelosti na – 18 C ili niže.

- Kupina blok , duboko zamrznuti plod koji je maksimalno deformisan do 3 % , a koristi se

mahom u proizvodnji sokova.

ŠLJIVA :
 - Stanley ( B/K ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine. bez crva , ne suviše zrela , ne
oksidirana , ručno sečena na jednake polovine , bez koštica i duboko zamrznuta.

17
- Šljiva Požegača ( mašinski sečena ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine, bez crva i
tragova crva , ne suviše zrela , ne oksidirana , mašinski sečena na jednake polovine, bez
koštica i vrhova koštica i duboko zamrznuta

VIŠNJA :

- Višnja Oblačinska ( S/K ) , duboko zamrznuta , zdrava , bez peteljki , listova i stranih primesa,
sa košticom . Uobičajena roba za presu.

- Višnja oblačinska ( B/K ) , duboko smrznuta , zdrava , bez peteljki i stranih primesa , bez
koštica, plodovi moraju da budu celi .

Ako se uzme u obzir da evropsko tržište apsorbuje 250.000 tona maline i 600.000 tona jagoda
godišnje , onda se može steći slika o zainteresovanosti svih proizvođača da na njemu učestvuju. Pored
Srbije , malinu proizvodi Čile , Bosna , Bugarska i Poljska. Pored evropskog tržišta ona se plasira u
Japan , Maleziju , Hong – Konk i Singapur. Jagoda se izvozi u Italiju , Poljsku , Englesku i Francusku.

Svetska proizvodnja maline iznosi 274.000 tona. Na Srbiju otpada do 78.000 tona i najveći smo svetski
proizvošači , sa prosečnim prinosom od 4.375 kg/ha.

Kao zaključak može se navesti da u opštem deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju naše zemlje ,
izvoz voća i povrća jedino ima suficit u celokupnoj grupi poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

Sve napred izneto ukazuje da postoje velike rezerve kako u proizvodnji i preradi voća , tako i u
plasmanu jer je prisutan stalni rast tražnje za ovim proizvodima.
Nova ulaganja u tom pravcu su veoma opravdana sa posebnim osvrtom na povećani kvalitet proizvoda
i ponudom koja će obuhvatiti širu lepezu preradjevina od voća. To znači da će se ići na veći stepen
finalizacije proizvoda koji su namenjeni izvozu. Naravno , veliki napori se moraju uložiti u
marketinške akcije na domaćem i stranom tržištu.

Poljoprivreda kao bazna grana uvek mora imati potporu državne strategije razvoja i samo u tom
kontekstu se mogu očekivati veća ulaganja i dalji razvoj ove privredne grane koja će u budućnosti biti
dominantna delatnost u našoj zemlji. Postojanje veoma dobrog poljoprivrednog zemljišta , adekvani
klimatski uslovi i odgovarajući tretmani u proizvodnji samo će pozitivno uticati na prinose i kvalitet
proizvoda koji će naći kupca na evropskom i svetskom tržištu. Daljim razvojem i jačanjem ove grane ,
dolazi se do faze kada se stvaraju uslovi za izgradnju prerađivačkih kapaciteta zasnovanih na postojećoj
sirovinskoj bazi. Viši stepen finalizacije samo jača ponudu i donosi veće koristi kroz prodaju na
inostranom tržištu.
U tom pravcu se kreće i predmetno investiciono ulaganje , a koje se uklapa u dugoročnu strtegiju
razvoja naše zemlje , a imajući u vidu i prednost manjih proizvođača u pogledu kvaliteta i fleksibilnosti
u nameni korišćenja izgrađenih kapaciteta.

18
Tabela 21. Proizvodnja voća u Srbiji

1
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
.
2.
Trešnja 29080 23413 30634 19226 24644 26007 20973 19900 15726 25655
3.
Višnja 85495 60667 85235 61819 68002 70979 58013 63355 48919 86174
4.
Kajsija 22889 12156 28575 7973 6132 27095 12474 15642 13409 27365
5.
Jagoda 20563 24078 26371 24441 30875 39707 24910 34696 34577 29868
6.
Malina 44479 53084 62658 45020 63815 64680 55999 77781 93982 78974

Tabela 22.. Najvažniji kupci

000 dinara
rb Kupci 2007 2008 2009 2010
1 EUROKOP BEOGRAD 2,044 5,150
2 JUTRA BEOGRAD 4,076 10,980
3 PETROVIĆ NIŠ 6,132 8,550
4 POBEDA PROKUPLJE 4,629 9,150
5 Ostali kupci 1,805 6,610
UKUPNA PRODAJA 18,686 40,440

Tabela 23. Najvažniji kupci - struktura

%
rb Kupci 2007 2008 2009 2010
1 EUROKOP BEOGRAD 10.94 12.73
2 JUTRA BEOGRAD 21.81 27.15
3 PETROVIĆ NIŠ 32.82 21.14
4 POBEDA PROKUPLJE 24.77 22.63
5 Ostali kupci 9.66 16.35
UKUPNA PRODAJA 100.00 100.00

Nakon puštanja novih kapaciteta u funkciju , računamo da ćemo imati sledeće kupce :

1. “ Eurokop “ Beograd , 2. “ Jutra “ Beograd ,

3. “ Pobeda “ Prokuplje , 8. “ Minar fruit “ Vranje,
4. “ Petrović “ Niš , 9. “ Menex “ Kruševac,
5. “ Vulić-Vulić “ Valjevo , 10 . “ Eurocop “ Beograd ,
6. “ Frigonais “ Niš , 11. “ Popex “ Kragujevac .
7. “ Fruktal product “ Leskovac ,
3 . 2 . TRŽIŠTE NABAVKE

Dobavljačima koji su bili evidentirani u dosadašnjem poslovanju , priključujemo dobavljače koji će

opsluživati nove poslovne aktivnost u hladnjači.

Ovde se ne nameće problem obezbeđenja potrošačke i tehničke robe za održavanje proizvodnog

ciklusa, već u prvi plan izbijaju potrebne aktivnosti oko nabavki sirovina za doradu i preradu u procesu
rada.

Za potrebe trgovinske delatnosti koja je u osnovi poslovanja društva od osnivanja , dat je pregled
dobavljača koji imaju najveće učešće u iskazanim prometima .

Tabela 24. Najvažniji dobavljači

000 dinara
Dobavljači 2007 2008 2009 2010
1 IMPEX PROMET NIS 5,647 9,550
2 SWISSLION NIS 1,727 3,870
3 PONTO KOMERC N.BEOGRAD 1,080 2,580
4 PANICI DOO BRUS 2,774 4,150
5 Ostali dobavljači 23,293 12,476
UKUPNA NABAVKA 0 0 34,521 32,626

Tabela 25. Najvažniji dobavljači - struktura

%
Dobavljači 2007 2008 2009 2010
1 IMPEX PROMET NIS 16.36 29.27
2 SWISSLION NIS 5.00 11.86
3 PONTO KOMERC N.BEOGRAD 3.13 7.91
4 PANICI DOO BRUS 8.04 12.72
5 Ostali dobavljači 67.47 38.24
UKUPNA NABAVKA 100.00 100.00

Dugogodišnjim učešćem u aktivnostima oko otkupa i daljoj prodaji obojenog voća sa korektnom
cenovnom ponudom i poštovanjem rokova za plaćanje preuzete robe , društvo je stvorilo solidnu
polaznu bazu u tom delu kod proizvođača. Takodje , stvorena je pouzdana mreža otkupnih mesta na
terenu.
 20
Ranije smo istakli da je ustaljena praksa u ovom delu da se vrši beskamatno kreditiranje proizvođača
putem novca ili pak potrebnih sredstava za pripremu proizvodnje do novog roda , kako bi se obezbedile
planirane količine za otkup. Ovaj vid aktivnosti će u budućem periodu dobiti više na značaju kada budu
u opticaju namenska sredstva za podsticaj poljoprivrednih aktivnosti od odgovarajućih vladinih
agencija i institucija.

Pored obezbeđenja potrebne robe na navedeni način , mora se računati i na nabavku robe sa drugih
područja u nedostatku iste sa ovog terena , ili pak zbog neproizvodnje pojedinih proizvoda na ovom
terenu. Tu se posebno misli na jagodu , višnju i šljivu.

Sigurno je da će kao najveći dobavljači za potrebne sirovine figurirati individualni poljoprivredni

proizvođači , radnje ili društva koja se bave samo otkupom proizvoda i na kraju već organizovani
proizvođači koji imaju interesa da prodaju otkupljenu robu. U zadnja dva slučaja se mahom misli na
robu koja dolazi sa drugih terena.

Nabavka u okviru našeg terena se do sada kretala u količinama od 1.500 tona robe , a ukupna ponuda
po proizvodima se kretala :

- malina : 9.000 tona ,

- kupina : 7.000 tona
- šljiva : 15.000 „
- borovnica : 200 “
- višnja : 3.000 “
- jagoda : 100 “
- jabuka : 10.000 “

Dobavljači na koje se može računati u ukupnom radu društva su :

1. “ Impex promet “ Niš , 11. “ Panići “ Brus ,

2. “ Swisslion “ Niš , 12. “ Budimgrad “ Brus ,
13. “ MODO “ o.d. Čačak ,
3. “ Ponto komerc “ Novi Beograd , 14. “ Jukomerc “ Kruševac ,
4. “ Nektar “ B. Palanka , 15. “ Imlek “ Kraljevo ,
5. “ Frikom “ Beograd , 16. “ EPS “ Kruševac ,
6. “ NELT LTD “ Beograd , 17. “ Frutal product “ Leskovac ,
7. “ Timing “ Beograd , 18. “ Impex promet “ Niš ,
8. “ Internacional “ Beograd , 19. “ Swisslion “ Niš ,
9. “ Artech “ Beograd , 20. “ Ponto komerc “ Novi Beograd .
10. “ Popex “ Brus ,
 21
3.3. KONKURENCIJA

Konkurencija vezana za oblast koju obrađuje program je posebno naglašena jer je prisutna i u nabavci ,
a i u prodaji.

Kod nabavke je posebno izražena jer je proizvodnja obojenog voća kod nas još uvek nedovoljna da bi
pokrila celokupno izraženu tražnju , pa borba za popunu kapaciteta , koji su u ekspanziji , nameće
veoma jaku konkurenciju u tom domenu. Već smo naglasili da su tu prisutne mere koje idu na ruku
proizvođačima , a koje se ogledaju u obezbeđenju sredstava redovnim putem ili putem plaćanja
unapred , da bi se poboljšali uslovi proizvodnje i obezbedio siguran otkup proizvoda.

Ako nam je poznato stanje naše privrede , gde je trgovinski deficit u razmeni sa inostranstvom dostigao
maksimum , a da je izvoz voća i povrća gotovo u vrhu izvoznih artikala , onda se ne treba posebno
naglašavati zainteresovanost za otkup i prodaju navedenih artikala .

Takođe , u zadnjih nekoliko godina je izražena ekspanzija u izgradnji malih i osrednjih kapaciteta ,
koji kao takvi imaju veoma dobru fleksibilnost u procesu rada , pa je konkurentnost veoma prisutna i u
stalnom rastu.

Ovde nam nije cilj da nabrojimo sve proizvođače , pa ćemo navesti nekoliko proizvođača na našem
području i iz bližeg okruženja.

* “ Vino Župa “ Aleksandrovac ,

* “ Vulić – Vulić “ Niš ,
* “ Panići “ Brus ,
* “ Swet home “ Doljevac ,
* “ Minar frucht “ Vranje ,
* * “ Plantaža “ Leskovac ,
* “ Voćar “ Leskovac ,
* “ Podgorka “ Surdulica...

4 . REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA

U dosadašnjim aktivnostima , društvo je ostvarivalo poslovne rezultate i održavalo kontinuitet u

poslovanju oslanjajući se na trgovinsku delatnost.
Aktivnosti su se ogledale u realizaciji trgovine na veliko i malo robe široke potrošnje i otkupu i daljoj
prodaji obojenog voća sa ovog područja.

Pokazatelji poslovanja za zadnje dve godine navode na zaključak da su poslovi obavljani sa dobrim
uspehom , a analize iz ranijeg perioda ukazuju na kontinuitet uspešnog rada u zadnjih deset godina.
 22
Dosadašnja ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ostvarivala su se mahom iz sopstvenih
izvora.Angažovanje tuđih sredstava korišćeno je samo u momentima kampanje otkupa poljoprivrednih
proizvoda i to po pravilu na kratak rok.

Dugogodišnje iskustvo , a i postignuti rezultati u segmentu otkupa i prodaje obijenog voća , kao i stalni
porast tražnje , doveli su do odluke da se dalja ulaganja usmere na izgradnju rashladnih kapaciteta
uslužnog i proizvodnog karaktera.

Osnovni cilj ulaganja je povećanje obima poslovanja kroz delimičnu finalizaciju proizvoda , postizanje
boljih finansijskih efekata kroz prodaju prevashodno na inostranom tržištu , obezbedjenju realizacije
dugoročnih planova razvoja društva i konačno upošljavanje novih radnika kao zajedničkog interesnog
segmenta državne politike i privrednih društava.

Kao dobar preduslov za uspešan rad mogu se navesti postojanje veoma razvijene otkupne mreže na
terenu , dobri poslovni odnosi sa proizvođačima koji su stvarani kroz dugogodišnju uspešnu saradnju
zasnovanu na obostranim interesima i razrađen mehanizam prodaje robe .

Planirani obim delatnosti u 2009.god. : Hladnjača 117.460.000, din.

Trgovina 33.023.000, din.
Ukupno 150.483.000, din.
Izvoz 106.880.000, din.
Dom.tr. 43.603.000, din.

Postojeći broj radnika : 8

Novi radnici u st.rad.odnosu : 6
Novi radnici – sezonski : 41 – svedeno na puno radno vreme na godišnjem nivou preko
norma časova je 27 radnika.

Dinamička ocena projekta : Interna stopa rentabilnosti - 26,68 %

Neto sadašnja vrednost - 107.068.000, din.
Vreme povraćaja sredstava - 4 god. ( 2012.god.)

Statička ocena projekta : - akumulativnost 16,41 %

- ekonomičnost 108,59 %
- repr.sposobnost 22,79 %
- kapitalna opremljenost 1.839.188, din.
- prosečna bruto zarada po radniku 29.025, din.
 23
Analizom predhodnih rezultata poslovanja , kao i sagledavanjem očekivanih rezultata po osnovu novih
ulaganja , zaključujemo da se radi o privrednom subjektu koji je stabilno poslovao i realno postavio
planske zadatke za naredni period. Novi kapaciteti će kroz veći stepen finalizacije , doprineti boljem
kvalitetu robe , postizanju viših cena u prodaji i na kraju ostvarenju boljih finansijskih rezultata
društva.

5 . TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA

5 . 1 . OPIS PROCESA PROIZVODNJE I PROIZVODI

Cilj celog programa je zamrzavanje maline , kupine , višnje i jagode u prebranom i očišćenom stanju.

Zamrzavanje spada u jednu od najboljih metoda konzerviranja prehrambenih proizvoda , posebno za

očuvanje vitamina. Da bi se vitamini očuvali , najbolje je zrelo voće zamrzavati odmah nakon berbe.

Sam proces se sastoji od sledećih faza :

1 . Otkup poljoprivrednih proizvoda preko otkupne mreže na terenu i u krugu hladnjače.

2 . Prebiranje voća u cilju odstranjivanja loših i oštećenih plodova , i stranih primesa u vidu lišća ,
peteljki i sl.

3. Pranje voća i detekcija metala.

4 . Očišćeno i oprano voće se pakuje u gajbice i transportuje u komoru gde se na temperaturi od – 24 C

zamrzava , a nakon toga ubacuje u hladnjaču.

5 . Iz hladnjače se voće uzima i u prostoru namenjenom za pakovanje , pakuje u PVC kese , a onda u
kartonske kutije 10 / 1 kg.
Nakon ovog postupka roba ide transportnom trakom na detekciju metala.

6 . Upakovani proizvodi se skladište u hladnjači do momenta isporuke.

Proizvode smo već pomenuli , a sastoje se od :

Malina rolend , griz i blok ,

Kupina konfitura i blok ,
Šljiva stenley i šljiva požegača ,
Višnja oblačinska S / K i višnja oblačinska B / K ,
Jagoda.
Roba će se pakovati u standardnim težinama , a i po zahtevima kupaca.

24
5 . 2 . KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE

Na osnovu planiranog obima proizvodnje na godišnjem nivou , projektovani su kapaciteti hladnjače na

600 tona jednovremene angažovanosti uz odgovarajući koeficijent obrta zaliha.

Zbog sve većih zahteva izinostranstva za BIO proizvodima , neophodno je da hladnjača poseduje
sertifikat za preradu i prodaju istih. Iz tih razloga društvo ima ugovore sa proizviđačima koji se bave
BIO proizvodnjom , a što je preduslov za dobijanje finalnog proizvoda sa oznakom “ organska roba “.

Tunel za duboko zamrzavanje je kapaciteta 15 tona za 24 časa., a montiraju se dva , tako da je ukupan
kapacitet 24 tone na dan.

Lager komora jednovremenog lagera je 300 tona , montiraju se dve , tako da je kapacitet
jednovremenog lagera na dan 600 tona.

Planirani obim proizvodnje konvekcionalnih proizvoda je :

1 . 500 tona malina ,
2 . 500 tona kupima ,
3 . 300 tona šljiva ,
4 . 300 tona višanja .
I 1.600 tona UKUPNO

Planirani obim BIO proizvoda je :

1 . 200 tona biološke maline ,
2 . 100 tona biološke kupine .
II 300 tona UKUPNO
III 1.900 tona ( I + II ) UKUPNO PROIZVODA

5 . 3 . PREGLED OPREME

Tehničke karakteristike opreme , vrednosti komercijalni ulovi , navedeni su u ponudama koje su

sastavni deo programa . Ovde dajemo pregled potrebne opreme u količinama i vrednostima.
 25

Tabela 26.
Red. NAZIV Jedinica Količina Vrednost u Vrednost u
Br. mere EUR DINARIMA
A. HLADNJAČA 21.092.750,00

1. Termička izolacija i for.kom. Kpl. 72.900 , 6.196.500,00

2. Klizna i krilna vrata Kom. 10 16.750, 1.423.750,00
3. Rashladna oprema Kpl. 143.800, 12.223.000,00
4. Elektro radsovi Kpl. 14.700, 1.249.500,00
5. PDV 18 % 3.796.695,00

SVEGA A : 24.889.445,00

B. TEHNOLOŠKA 4.333.492,00
OPREMA
1. Linija za preradu zamrznutog Kpl. 1.041.892,00
vo.
2. Detektor metala Kom. 1.066.000,00
3. Plastična gajba HOLANDEZ Kom. 40.000 2.225.600,00
4. PDV 18 % 780.029,00

SVEGA B : 5.113.521,00

C. SKLADIŠNA 2.250.000,00
OPREMA
1. Ram palete Kom. 500 2.250.000,00
2. PDV 18 % 405.000,00

SVEGA C : 2.655.000,00

D. TRAFO - STANICA 3.100.000,00

1. Trafo - stanica Kpl. 3.100.000,00

2. PDV 18 % 558.000,00

SVEGA D : 3.658.000,00

UKUPNO 36.315.966,00
OPREMA: A+B+C+D
 26
5 . 4 . GRAĐEVINSKI OBJEKAT I ZEMLJIŠTE

Objekat je montažnog tipa , jer se nakon zemljanih radova i betonske osnove, planira montaža čelične
kostrukcije , a nakon toga zatvaranje površina putem panela.
Zidovi i tavanica su predvišeni od poliuretanskih panela , sa obostranom oblogom od čeličnog
plastificiranog lima. Paneli se međusobno povezuju specijalnom sponama.
Plafonski paneli se postavljaju preko zidnih, uz mestimično prihvatanje za krovne rožnjače tamo gde je
potrebno.

Završna obrada poda je beton. Unutrašnja i spoljašna strana zidova i tavanice ostaju bez ikakvih
naknadnih obrada.

Predmer građevinsko - zanatskih radova dat je u skladu sa ponudom i iznosi:

Tabela 27.
A . GRAĐEVINSKI RADOVI

I Zemljani radovi 449.909,60

II Betonski i arm. betonski radovi 1.883.548,50
III Armirački radovi 336.520,00
IV Izolaterski radovi 610.000,00
V Čelična konstrukcija 2.952.000,00
VI SVEGA A : 6.231.978,10
B . ZANATSKI RADOVI

VII Bravarski radovi 163.000,00

VIII Limarski radovi 257.877,50
IX Podovi 781.000,00
X Fasaderski radovi 8.760,00
XI SVEGA B : 1.210.637,50
UKUPNO: A+ B= 7.442.615,60
 27
ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Tabela 28.
Red.br. NAME NA IZNOS

I OPREMA 36.315.966,00
II GRAĐEVINSKO-ZAN.RADOVI 7.442.615,00
III ZEMLJIŠTE 1.521.660,00
IV UKUPNO 45.280.241,00

5 . 5 . STRUKTURA RADNE SNAGE

Na postojeći broj radnika koji obavljaju sadašnju delatnost ( 8 radnika ) , dodaju se radnici po novom
programu i na osnovu toga dajemo pregled ukupno zaposlenih radnika.

Tabela 29. Broj zaposlenih - obrazovni i

kvalifikacioni nivo

Ukupno Ukupno
Postojeći Novi Sezonski
rb stalnii Sezonski
radnici radnici radnici
radnici radici
1 VSS 1 1
2 VŠS 2 2
3 SSS 6 2 8
4 VKV 1 1
5 KV 2 2
6 PKV 2 2
7 NK 39 39
Ukupno 8 8 39 16 39

5 . 6 . LOKACIJA I TRANSPORT

Objekat je lociran u Leskovcu na veoma pristupačnom mestu. Pored same lokacije nalaze se svi
infrastrukturni elementi ( struja , vodovod , kanalizacija ).

Lokacija i pozicija objekta omogućavaju veoma lak pristup i manipulaciju sa robom u toku otkupa ,a i
kasnije kod isporuke robe.
 28
Lokacija je izabrana zbog saznanja da veliki broj sela gravitira prema otkupnoj poziciji po prirodnoj i
komunikacionoj osnovi. Postoji veoma dobra i razuđena mreža puteva koja će se koristiti kod sabiranja
tj. otkupa robe , a što olakšava realizaciju popune kapaciteta po planiranoj dinamici.

Transport gotovih proizvoda zahteva specifična i po gabaritu velika vozila , pa je postojanje dobre
putne mreže u više pravaca , samo olakšavajuća okolnost.

6 . MERE ZAŠTITE

6 . 1 . MERE ZAŠTITE OKOLINE

Mere zaštite okoline određuju se u zavisnosti od tehnološkog procesa tj. od sirovina , repromaterijala i
gotovih proizvoda koji iz tog procesa izlaze.Takođe , veoma su bitni materijali sa kojima se tretiraju
sirovine i gotovi proizvodi u toku proizvodnog ciklusa.

Osnovna karakteristika ovog proizvodno – tehnološkog procesa je da ne spada u agresivne zagađivače

okoline , iz rašloga što su otpaci prirodna materija koja se razgrađuje kroz prirodni proces.

Oprema koja se koristi u procesu rada , posebno za rashlađivanje , koristi materije koje su opasne po
ljudsko zdravlje kako radnika , tako i okoline. Za normalan rad i eksploataciju iste , propisane su stroga
upustva , koja se takođe moraju poštovati i u redovnom održavanju opreme.

Stalnim praćenjem , redovnim servisiranjem i poštovanjem tehničko – normativnih ograničenja

pojedinih uređaja , eliminiše se rizik koji proizilazi u procesu rada po bilo kom osnovu.

Kod nas postoji veliki broj hladnjača u dužem nizu godina i samim tim da nije bilo gotovo nikakvih
havarija koje bi ugrozile okolinu ili ljude , govori o visokoj sigurnosti ove vrste opreme.

Društvo je u inetesu zaštite i normalnog održavanja opreme predvidelo upošljavanje radnika sa

određenim iskustvom i kvalifikacijama iz tog domena.
 29
6 . 2 . MERE ZAŠTITE NA RADU

Zaštita radnika na radnim mestima obuhvata više postupaka zbog specifičnosti samog tehnološkog
procesa. Radnici svoje radne obaveze obavljaju u prostorima gde su temperature dosta niske pa je
zaštitna odeća i obuća veoma bitan faktor u zaštiti zdravlja radnika.

Detaljnim upustvima za rad je predviđena dužina zadržavanja radnika u prostorima za duboko

zamrzavanje , kao i pristup robi koja se tu nalazi.

Ostale mere lične zaštite odnose se na specifične poslove kod održavanja postrojenja i uređaja koji
koriste električnu energiju ili gas za rashlađivanje i one su u domenu kvalifikovanih i osposobljenih
osoba.

Preventivne mere se ogledaju u kontinuiranoj edukaciji zaposlenih , sa akcentima na opasnosti i

posledice koje mogu proizići zbog ne poštovanja propisanih upustava za rad na pojedinim radnim
mestima. Takođe, strogo su propisani postupci za slučaj problema sa gasom koj se koristi u postupku
rashlađivanja.
30