Matematicka Analiza 2knjiga PDF

3
Predgovor
Svrha ove knjige je da na jednostavan, pristupačan i razumljiv način pred-

stavi odabrana poglavlja matematičke analize. Pisana je na osnovu predavanja
iz Matematičke analize 2 koje autor niz godina drži na Elektrotehničkom odseku
Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Za uspešno razumevanje materije čitalac treba da bude upoznat sa osnova-
ma analize i algebre, čiji nivo odgovara standardnim kursevima koji se predaju
na tehničkim fakultetima. Sadržaj knjige obuhvata četiri celine:
• teorija redova,
• integrali funkcija više promenljivih,
• kompleksna analizu,
• Furijeova i Laplasova transformacije.
Na početku svake glave dat je sadržaj te glave i kratak uvod. To omoguća-
va lakše praćenje i bolji pregled izloženog gradiva. Na kraju je naveden indeks
pojmova i izbor literature.
Kako je knjiga namenjena pre svega studentima tehničkih fakulteta, autor
je nastojao da što je moguće više izbegne preteran matematički formalizam.
Navedeni su dokazi samo onih teorema koji ne zahtevaju suviše komplikovan
matematički aparat, koji su bitni za razumevanje odgovarajuće teorije ili sadrže
postupke i algoritme koji se koriste u primeni teoreme. Mnoštvo ilustracija
i detaljno rešenih primera bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog
gradiva.
Zahvaljujem se svima koji su na bilo koji način pomogli u realizaciji ovog
udžbenika, a posebno recenzentima dr Arpadu Takačiju, redovnom profesoru
PMF u Novom Sadu i dr Zoranu Kadelburgu, redovnom profesoru MF u Beogradu
i Milošu Stojakoviću, studentu PMF u Novom Sadu koji je nacrtao sve slike.
Novi Sad, 1. septembar 1998.g. Autor
∗∗∗
U ovom izdanju ispravljene su primećene štamparske greške i unete su
manje izmene u tekst knjige.
Novi Sad, 1. novembar 2010.g. Autor

4
Sadržaj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1 REDOVI 9
1.1 Brojni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.1.1 Brojni redovi - osnovne definicije i teoreme . . . . . . . . 11
1.1.2 Redovi sa pozitivnim članovima . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.1.3 Alternativni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.1.4 Apsolutno konvergentni redovi . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.1.5 Komutativni i asocijativni zakon za redove . . . . . . . . 22
1.1.6 Operacije sa redovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.1.7 Dvojni niz i dvojni red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.2 Funkcionalni nizovi i redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1.2.1 Funkcionalni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1.2.2 Funkcionalni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
1.2.3 Uniformna konvergencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1.2.4 Stepeni (potencijalni) redovi . . . . . . . . . . . . . . . . 36
1.2.5 Razvoj funkcije u stepeni red . . . . . . . . . . . . . . . . 38
1.2.6 Pregled najvažnijih osobina stepenih redova . . . . . . . . 43
2 INTEGRALI FUNKCIJA VIŠE PROMENLJIVIH 47

2.1 Dvostruki integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
2.1.1 Definicija i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
2.1.2 Izračunavanje dvostrukog integrala . . . . . . . . . . . . . 51
2.1.3 Smena promenljivih u dvostrukom integralu . . . . . . . . 55
3
2.1.4 Površ u R i izračunavanje njene površine . . . . . . . . . 58
2.2 Krivolinijski integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
5
6 Sadržaj
2.2.1 Krivolinijski integral po dužini krive (I vrste) . . . . . . . 64

2.2.2 Krivolinijski integral po koordinatama (II vrste) . . . . . 67
2.2.3 Nezavisnost od putanje integracije. . . . . . . . . . . . . . 71
2.3 Integralne formule veze - formula Grina . . . . . . . . . . . . . . 74
3 KOMPLEKSNA ANALIZA 77
3.1 Kompleksni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
3.2 Kompleksna funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
3.3 Izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
3.4 Analitička funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
3.5 Elementarne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
3.6 Višeznačne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
3.7 Krivolinijski integral u C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
3.7.1 Definicija i osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
3.7.2 Košijeva teorema i njene posledice . . . . . . . . . . . . . 104
3.7.3 Košijeve integralne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
3.8 Razlaganje analitičkih funkcija u red . . . . . . . . . . . . . . . . 109
3.8.1 Red Tejlora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
3.8.2 Red Lorana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
3.9 Klasifikacija izolovanih singulariteta . . . . . . . . . . . . . . . . 116
3.10 Reziduum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
3.11 Izračunavanje odred̄enih integrala pomoću reziduuma . . . . . . 121
3.12 Analitičko produženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
3.13 Konformna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
4 FURIJEOVA I LAPLASOVA TRANSFORMACIJA 141

4.1 Furijeova transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
4.1.1 Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
4.1.2 Trigonometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4.1.3 Furijeov razvoj funkcije nad intervalom [−π, π] . . . . . . 145
4.1.4 Furijeov razvoj parne i neparne funkcije nad
intervalom [−π, π] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
4.1.5 Razvoj u Furijeov red kosinusa i u Furijeov red
sinusa nad intervalom [0, π] . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
4.1.6 Furijeov razvoj nad intervalom [ a, b ] . . . . . . . . . . . . 150
Sadržaj 7
4.1.7 Kompleksni (eksponencijalni) oblik Furijeovog

razvoja funkcije nad konačnim intervalom . . . . . . . . . 151
4.1.8 Spektar. Konačna Furijeova transformacija . . . . . . . . 152
4.1.9 Furijeov razvoj nad intervalom (−∞, ∞).
Furijeov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
intervalom (−∞, ∞) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
4.1.11 Furijeova transformacija. Spektar . . . . . . . . . . . . . . 157
4.1.12 Kosinusna i sinusna Furijeova transformacija . . . . . . . 159
4.2 Laplasova transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
4.2.1 Definicija i egzistencija Laplasove transformacije . . . . . 161
4.2.2 Osobine Laplasove transformacije . . . . . . . . . . . . . . 164
4.2.3 Primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
4.2.4 Inverzna Laplasova transformacija . . . . . . . . . . . . . 169
4.2.5 Dvostrana Laplasova transformacija . . . . . . . . . . . . 173
4.2.6 Veza Laplasove i Furijeove transformacije . . . . . . . . . 173
4.2.7 Neke primene Laplasove transformacije . . . . . . . . . . 173
4.2.8 Neke primene u elektrotehnici . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
PRILOG 1. Neke specijalne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
PRILOG 2. Površi drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
PRILOG 3. Tablice Laplasovih transformacija . . . . . . . . . . . . . 189
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
8 Sadržaj
Glava 1
REDOVI
1.1 Brojni redovi

1.2 Funkcionalni redovi
Ova glava posvećena je teoriji redova.

Čitaocu je veoma dobro poznato kako se definiše operacija sabiranja na
skupovima brojeva (realnih ili kompleksnih). Jasno je šta znači kada operaci-
ju sabiranja konačan broj puta primenimo na elemente nekog od spomenutih
skupova.Tada kao rezultat dobijamo element iz istog skupa. Med̄utim, šta se
dogad̄a ako operaciju sabiranja beskonačno mnogo puta primenimo na neki niz
elemenata? Kako uopšte možemo obaviti sabiranje beskonačno mnogo eleme-
nata, da li postoji i šta je rezultat takvog postupka i da li eventualni ”zbir”
pripada skupu iz kojeg su uzeti sabirci? To su pitanja kojima se bavimo u ovom
poglavlju.
U 1.1 je dat kratak, neformalan pregled poznatih pojmova i definicija sa kojima

se čitalac sreo u ranijim kursevima. Navedena je opšta teorija brojnih
redova. Date su osnovne definicije i dokazane bazične teoreme. Posebno
su izdvojene klase redova sa pozitivnim članovima i klasa alternativnih
redova. Naredni odeljak posvećen je apsolutno konvergentnim redovima
– značajnoj klasi u skupu konvergentnih brojnih redova. Navedena su
dva kriterijuma apsolutne konvergencije i teoreme koje su generalizacija
komutativnosti i asocijativnosti za beskonačno sabiranje. Definisane su
operacije sabiranja i množenja redova i množenje reda skalarom. Takod̄e je
uveden pojam dvojnog i ponovljenog reda, njihove konvergencije. Teorija
je ilustrovana nizom karakterističnih primera.
1.2 posvećen je funkcionalnim nizovima i redovima. Prvo je dat pregled poz-

natih definicija i stavova vezanih za funkcionalne nizove. Posle osnovnih
9
10 Glava 1. REDOVI
definicija i teorema o funkcionalnim redovima, sledi deo posvećen naj-

važnijoj klasi funkcionalnih redova – stepenim redovima i Maklorenovom
i Tejlorovom razvoju funkcije u stepeni red.
1.1 Brojni redovi

Najpre se ukratko podsećamo nekih definicija i osnovnih pojmova iz prethod-
nih kurseva.
U skupu realnih brojeva R rastojanje izmed̄u brojeva x, y ∈ R jednako je
apsolutnoj vrednosti razlike, tj. d(x, y) = |x − y| (slika 1.1). U skupu komplek-
snih brojeva C rastojanje izmed̄u brojeva x, y ∈ C jednako je modulu razlike,
tj. d(x, y) = |x − y| (slika 1.2).
Slika 1.1. Slika 1.2.
Niz čiji su elementi u R ili u C nazivamo brojnim nizom. Brojni niz

{an } konvergira ka a ako za svako ε > 0 postoji n ∈ N tako da za sve k ≥ n
važi d(a, ak ) = |a − ak | < ε. To zapisujemo sa limn→∞ an = a. Broj a nazivamo
graničnom vrednošću niza {an }. Ako su članovi an konvergentnog brojnog
niza realni brojevi, tada je i granična vrednost a realan broj. Analogno tvrd̄enje
važi i za kompleksne brojeve.
Jedna od važnih osobina konvergentnog brojnog niza {an } je da za svako
ε > 0 postoji n ∈ N tako da za sve p, k ∈ N, važi implikacija
k ≥ n ⇒ d(ak+p , ak ) = |ak+p − ak | < ε.
To znači da se posle n-tog člana svi članovi niza {an } nalaze na ”stepenu
blizine” ε. Niz koji zadovoljava ovu osobinu nazivamo Košijevim1. Znamo da
je svaki konvergentan niz i Košijev. U prostorima R i C važi da je svaki Košijev
niz konvergentan, što znači da je skup konvergentnih i Košijevih nizova u R i u
C identičan.
Kažemo da je b ∈ R tačka nagomilavanja niza {an } ⊂ R ako za svako
ε > 0 i za svako m ∈ N, postoji n ∈ N, n > m, tako da d(b, an ) = |b − an | < ε.
1 Augustin Louis Cauchy (1789-1857) − Francuski matematičar. Bavio se geometrijom,
teorijom brojeva, teorijom konačnih grupa, ali najznačajnije rezultate je postigao u domenu
infinitezimalne analize.
1.1. Brojni redovi 11
Najveću tačku nagomilavanja M ∈ R niza {an } ⊂ R nazivamo limesom su-

perior i to zapisujemo sa lim supn→∞ an = M . Najmanju tačku nagomila-
vanja m ∈ R niza {an } ⊂ R nazivamo limesom inferior i to zapisujemo sa
lim inf n→∞ an = m.
1.1.1 Brojni redovi - osnovne definicije i teoreme

Primer 1.1.1 Pretpostavimo da je dat geometrijski niz 1, 21 , 212 , . . . u skupu
realnih brojeva. Označimo sa sk sumu prvih k elemenata tog niza
k−1
1 1 X 1
sk = 1 + + · · · + k−1 = , k ∈ N.
2 2 n=0
2n
Ako je k ∈ N fiksiran prirodan broj
1 − 21k
sk = .
1 − 21
Postavlja se pitanje čemu je jednaka suma svih članova niza, tj. šta P
se dogad̄a
∞ 1
kad k → ∞. Prirodna je ideja da tada suma svih članova niza tj. n=0 2n
bude jednaka limk→∞ sk , ako taj limes postoji. U ovom slučaju
1 − 21k
lim sk = lim = 2. ✷
k→∞ k→∞ 1 − 1
2
Slično postupamo u skupu realnih ili kompleksnih brojeva.

Red u prostoru realnih brojeva R je ured̄en par koji se sastoji od dva niza
{an } i {sk }, an ∈ R i sk ∈ R, n, k ∈ N za koje važi
k
X
sk = an , sk+1 = sk + xk+1 , k ∈ N.
n=1
Definicija reda u prostoru kompleksnih brojeva C identična je, sem što

an ∈ C i sk ∈ C, n, k ∈ N.
Red u R ili C nazivamo brojnim redom. U odeljku 1.1. bavimo se
brojnim redovima i to nećemo svaki put naglašavati.
Elementi an suP članovi
P reda, a sk su parcijalne sume reda. Red se
kraće označava sa an ili n an .
P
Brojni red an je konvergentan ako i samo ako je niz parcijalnih suma
{sk } konvergentan. Limes
s = lim sk
k→∞
P
je suma (zbir) reda an . To kraće zapisujemo na sledeći način
∞
X
s= an ·
n=1
12 Glava 1. REDOVI
P
Nalaženje sume s reda an često nazivamo sumiranjem reda. Za red koji ne
konvergira kažemo da divergira.
Lako se dokazuju sledeće osobine brojnih redova:
• Članovi reda ne moraju biti numerisani odP1. Često njihova numeraci-

ja počinje od 0 i tada red označavamo sa n=0 an , a njegovu sumu sa
P ∞
n=0 an . Takod̄e numeracija
P može početi nekim brojem p ∈ N i tada
red označavamo sa n=p an . Ako je red konvergentan, sumu zapisuje-
P∞ P∞ P P
mo sa n=p an ili sa n=0 xp+n . Ako an konvergira tada i n=p an
konvergira i važi
∞
X p−1
X X∞
an = an + an ,
n=1 n=1 n=p
što znači da konačno mnogo članova reda ne utiče na njegovu

konvergenciju.
P P
• redovi an i λan oba istovremeno konvergiraju, odnosno divergiraju
za svako λ 6= 0.
P P P
• Ako redovi an i bn oba konvergiraju, tada i red (an + bn ) konver-
gira.
P P P
• Ako red an konvergira a red bn divergira, tada red (an + bn ) di-
vergira.
zn = 1 + z + z2 + · · ·
P
Primer 1.1.2 Pokazaćemo da geometrijski red n=0
∞
X 1
konvergira za svako z ∈ C takvo da je |z| < 1 i da važi da je zn = .
n=0
1 − z
Kako je 1 − z k = (1 − z)(1 + z + z 2 + · · · + z k−1 ) za sve k ∈ N i sve z ∈ C, to je
1 − zk
parcijalna suma reda sk = . Ako k → ∞ i ako je |z| < 1, dobijamo
1−z
∞
X 1 − zk 1
z n = lim sk = lim = .
k→∞ k→∞ 1 − z 1−z
n=0
P∞ 1
Očigledno, ukoliko je z = x ∈ R i |x| < 1, tada je n=0 xn = 1−x . ✷
P P
Teorema 1.1.1 Neka je an brojni red. Tada red an konvergira ako i samo
ako za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve p ∈ N i sve k ∈ N važi
implikacija
k+p
X
k ≥ k0 ⇒ an < ε

n=k+1
P
Dokaz. Red an je konvergentan ako i samo ako je niz {sk } parcijalnih suma
konvergentan što je ekvivalentno tvrd̄enju da je niz {sk } Košijev. To znači da
za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve p ∈ N i sve k ∈ N važi
k ≥ k 0 ⇒ |sk+p − sk | < ε.
Ako poslednju nejednakost napišemo drugačije, dobijamo

k+p k+p
X k
X X
|sk+p − sk | = an − an = an < ε

n=1 n=1 n=k+1
što je i trebalo dokazati. ✷
Poslednju teoremu nazivamo Košijevim kriterijumom konvergencije i

slično kao kod nizova, ovaj kriterijum omogućava ispitivanje konvergencije reda
bez poznavanja njegove sume.
P
Teorema 1.1.2 Ako brojni red an konvergira, tada limn→∞ |an | = 0.
Dokaz. Sledi iz teoreme 1.1.1. za p = 1. ✷
Primer 1.1.3 (Alternativni harmonijski red) Pokazaćemo da alternativni

harmonijski red
X (−1)n+1 1 1 1
= 1 − + − + ···
n 2 3 4
konvergira. Neka je ε > 0 fiksiran broj. Tada
k+p
X (−1)n+1 1 1

1 1
p+1
= − + · · · + (−1) ≤ ,

n k+1 k+2 k+p k+1

n=k+1
1
te ako je k 0 = ε + 1, za svako k ≥ k 0 će biti
k+p
X (−1)n+1
< ε,

n

n=k+1
P (−1)n+1
što znači da red n zadovoljava Košijev kriterijum konvergencije, tj.
konvergentan je. ✷
Primer 1.1.4 (Harmonijski red) Pokazaćemo da harmonijski red

X1 1 1 1
= 1 + + + + ···
n 2 3 4
14 Glava 1. REDOVI
divergira, i to na taj način što ćemo pokazati da ovaj red ne zadovoljava Košijev
kriterijum konvergencije. Za to je dovoljno dokazati da postoji ε > 0 tako da
za svako k 0 ∈ N postoje prirodni brojevi k i p, k ≥ k 0 takvi da je
k+p
X 1
≥ ε.

n

n=k+1
Neka je k 0 bilo koji prirodan broj i neka je k = p = k 0 . Tada važi

k +k
0 0

X 1 1 1 1 k0 1 1
= + + ···+ ≥ = > .

n k0 + 1 k0 + 2 2k 0 2k 0 2 4

n=k 0 +1
Za ε = 41 teorema 1.1.1. nije zadovoljena ni za jedno k0 ∈ N, što znači da red

nije Košijev, pa samim tim nije konvergentan. ✷
P∞
Primer 1.1.5 Geometrijski red n=0 z n , z ∈ C, n = 0, 1, 2 . . ., divergira ako
je |z| ≥ 1 jer
lim |z n | = lim |z|n 6= 0.
n→∞ n→∞
✷
Primer 1.1.6 OvajPprimer pokazuje da uslov limn→∞ |an | = 0 nije dovoljan za

konvergenciju reda an .
Bez obzira što je
1
lim ln 1 + = 0,
n→∞ n
1
P
red ln 1 + n ne konvergira jer niz parcijalnih suma
k X k
X 1
sk = ln 1 + = (ln(1 + n) − ln n) = ln(1 + k)
n=1
n n=1
ne konvergira. Naime, limk→∞ sk = limk→∞ ln(1 + k) = ∞. ✷
1.1.2 Redovi sa pozitivnim članovima

U ovom odeljku bavićemo se veoma važnom klasom redova u prostoru
realnih brojeva koja ima poseban značaj u opštoj teoriji redova.
P
Red an , an ∈ R, je red sa pozitivnim članovima ako je an ≥ 0 za
sve n ∈ N. Ovaj naziv je uobičajen bez obzira što se ustvari radi o nenegativnim
članovima reda.
P
Teorema 1.1.3 Red an sa pozitivnim članovima konvergira ako i samo ako
je niz {sk } parcijalnih suma ograničen odgore.
Pk
Dokaz. Kako je sk = n=1 an i ak+1 ≥ 0, sledi da je sk+1 = sk + ak+1 ≥ sk za
svako k ∈ N, što znači da je niz {sk } monotono neopadajući, te je konvergentan
ako i samo ako je ograničen odgore. ✷
Navodimo četiri kriterijuma konvergencije redova sa pozitivnim članovi-

ma. Oni su odabrani med̄u mnogim kriterijumima za konvergenciju redova sa
pozitivnim članovima zbog jednostavne prezentacije i primene.
I Uporedni kriterijum
P P
1. Neka su an i bn redovi sa pozitivnim članovima i neka postoji
P
n0 ∈ N tako da je an ≤ P bn za sve n ≥ n0 . Tada iz konvergencije
P reda bn
sledi P
konvergencija reda an , a iz divergencije reda an sledi divergencija
reda bn .
Pn0 +k Pn0 +k
P Dokaz. Uvedimo oznake n=n0 an = sk , n=n0 bn = σk . Ukoliko red
bn konvergira, tada je na osnovi teoreme 1.1.3. niz {σk } ograničen. Niz
{sk } je monotono neopadajući i za svako k ∈ N Pvaži sk ≤ σk . Tada je niz
{sk } ograničen, te na osnovu teoreme 1.1.3. red an konvergira. Takod̄e važi
s = limk→∞ sk ≤ limk→∞ σk = σ.
P P
Ako pretpostavimo da red an divergira, a da red bn konvergira, nas-
taje
P kontradikcija sa upravoP dokazanim tvrd̄enjem. To znači da divergencija
an implicira divergenciju bn .
limn→∞ abnn = λ,
P P
2. Ako članovi reda an i bn zadovoljavajuPuslov P
λ 6= 0, λ 6= ∞. (an ∼ λbn kad n → ∞), tada redovi an i bn istovremeno
konvergiraju ili divergiraju.
Dokaz. Ako limn→∞ abnn = λ, tada za svako ǫ postoji n0 ∈ N tako da za
sve n ≥ n0 ,
an
bn − λ < ǫ ⇔ (λ − ǫ)bn < an < (λ + ǫ)bn .

P P P
Kako redovi bn , (λ − ǫ)bn , (λ + ǫ)bn istovremeno konvergiraju
P ili
Pdi-
vergiraju, primenjujući tvrd̄enje navedeno pod 1. sledi da redovi an i bn
istovremeno konvergiraju ili divergiraju.
1
P n+1
Primer 1.1.7 Red divergira jer nn+1
2 +1 ∼ n kad n → ∞. Na osnovu
P 1 n2 +1 P n+1
divergencije reda n (primer 1.1.4) sledi divergencija reda n2 +1 . ✷
II Korenski (Košijev) kriterijum

P
Neka je an red sa pozitivnim članovima. Ako postoje n0 ∈ N i q ∈ (0, 1)
√
tako da za sve n > n0 važi da je n an ≤ q, tj.
√
lim sup n
an < 1,
n→∞
16 Glava 1. REDOVI
P
tada red an konvergira.
√
Ako za beskonačan skup prirodnih brojeva n važi da je n a
n > 1, tj.
√
lim sup n an > 1,
n→∞
P
tada je limn→∞ an 6= 0, što znači da red an divergira.
√ P
U slučaju da je lim supn→∞ n an = 1, tada red an može ili da konvergira
ili da divergira (tj. tada ovaj kriterijum ne daje odgovor o prirodi reda).
√
Dokaz. Ako postojiji q ∈ (0, 1) takvo da za n > n0 važi n an ≤ q ⇔
n
a n ≤ q , tada, primenjujući uporedni
P kriterijum i znajući da geometrijski red
n
P
q konvergira, zaključujemo da an konvergira. ✷
√ √
Napomena: Ako je { an } konvergentan
n
niz, tada je lim supn→∞ an =
n
√ P √
limn→∞ n an . U tom slučaju red an konvergira ako limn→∞ n an < 1, a
√
divergira ako limn→∞ n an > 1.
P 1 P 1 P 2+(−1)n
Primer 1.1.8 Ispitati konvergenciju redova n , n2 , 2n .
q q
Rešenje. Kako je limn→∞ n n1 = 1, limn→∞ n n12 = 1, na osnovu korenskog
je priroda redova n1 i
P P 1
kriterijuma ne može se odgovoriti
Pkoja n2 . Već smo
1
videli (primer 1.1.4)
P 1 da je red n divergentan, a u primeru 1.1.10. će biti
pokazano da red n2 konvergira.
Kako je
r
n 2 + (−1)n 1 p 1
lim n
= lim n 2 + (−1)n = < 1,
n→∞ 2 2 n→∞ 2
P 2+(−1)n
to red 2n konvergira. ✷
III Količnički (Dalamberov2 ) kriterijum

P
Neka je an red sa pozitivnim članovima. Ako postoji n0 ∈ N i q ∈ (0, 1)
an+1
tako da za sve n > n0 važi da je ≤ q, tj.
an
an+1
lim sup < 1,
n→∞ an
P
tada red an konvergira.
an+1
Ako postoji n0 ∈ N i Q > 1 tako da za sve n > n0 važi da je ≥ Q, tj.
an
an+1
lim inf > 1,
n→∞ an
2 Jean Le Rond D’Alambert (1717–1783) – Francuski matematičar. Bio je sekretar Fran-
cuske akademije i vodeći matematičar Enciklopedista. Najbolje rezultate je postigao u domenu

dinamike i diferencijalnih jednačina.
P
tada red an divergira.
U slučaju da je
an+1 an+1
lim inf ≤ 1 ≤ lim sup ,
n→∞ an n→∞ an
P
tada red an može da konvergira ili da divergira.
Napomena: Ako je { aan+1

n
} konvergentan niz, tada je
an+1 an+1 an+1
lim sup = lim inf = lim .
n→∞ an n→∞ an n→∞ an
P an+1
U tom slučaju red an konvergira ako limn→∞ an < 1, a divergira ako
limn→∞ aan+1
n
> 1.
P 2+(−1)n
Primer 1.1.9 Primenom količničkog kriterijuma ispitati da li je 2n
konvergentan red.
Rešenje.
1

an+1  6, n parno,
=
an 3
2, n neparno,

te je
1 an+1 an+1 3
= lim inf < 1 < lim sup = .
6 n→∞ an n→∞ an 2
Na osnovu količničkog kriterijuma ne možemo odgovoriti da li red konvergira
ili ne. U primeru 1.1.8. videli smo da ovaj red konvergira na osnovu korenskog
kriterijuma. ✷
Može se pokazati da, ako je {an } niz nenegativnih brojeva, onda je

an+1 √ √ an+1
lim inf ≤ lim inf n an ≤ lim sup n an ≤ lim sup ,
n→∞ an n→∞ n→∞ n→∞ an
što znači da je korenski kriterijum precizniji, tj. ako količnički kriterijum po-
kaže konvergenciju (ili divergenciju) reda, tada će i korenski kriterijum pokazati
isto. S druge strane, ako količnički kriterijum ne može da da odgovor o prirodi
reda, može da se desi da na osnovu korenskog kriterijuma odredimo da li red
konvergira ili ne.
IV Integralni kriterijum.
P P
Neka je an = f (n) red sa pozitivnim članovima takav da funkcija f
zadovoljava sledeće uslove
– postoji n0 ∈ N tako da je funkcija f definisano za sve x ∈ R, x ≥ n0 ,

– f (x) ≥ 0 i f je monotono opadajuća funkcija nad intervalom [ n0 , ∞).
18 Glava 1. REDOVI
P R ∞
Tada red an konvergira ako i samo ako nesvojstveni integral n0 f (x)dx kon-
vergira.
Dokaz.
Kako je za n > n0 Slika 1.4.

Z n+1
f (n + 1) ≤ f (x)dx ≤ f (n),
n
to je
∞
X ∞
X Z ∞ ∞
X ∞
X
f (n + 1) = an ≤ f (x)dx ≤ f (n) = an .
n=n0 n=n0 +1 n0 n=n0 n=n0
P
Očigledno,
R∞ red an konvergira ili divergira istovremeno kad i integral
n0 f (x)dx. ✷
P 1
Primer 1.1.10 Ispitaćemo konvergenciju reda nα u zavisnosti od vrednosti
parametra α ∈ R. Očigledno, za α ≤ 0 ovaj red divergira jer član reda an = n1α
ne teži ka 0. Za α > 0, funkcija f (x) = x1α zadovoljava uslove potrebne za
primenu integralnog kriterijuma. Kako nesvojstveni integral
 −α+1
1
Z ∞  limT →∞ T−α+1 − −α+1 , α 6= 1,
1 
=
1 xα 
limT →∞ (ln T − 0), α = 1,

P 1
konvergira za α > 1, a divergira za α ≤ 1, to i red nα konvergira za α > 1 a
divergira za α ≤ 1. ✷
Primer 1.1.11 Dat je red

X Pi (n)
,
Qj (n)
n: Qj (n)6=0
gde su Pi (x) i Qj (x) polinomi stepena i i j respektivno. Kako je

Pi (n) 1
Qj (n) ∼ λ nj−i kad n → ∞, primenom uporednog kriterijuma i prethodnog
primera, dobijamo da red konvergira onda i samo onda kad je j − i > 1. ✷
1.1.3 Alternativni redovi
Iz skupa redova u prostoru realnih brojeva izdvajamo još jedan podskup –

alternativne redove.
P
Red an u prostoru realnih brojeva je alternativan ako je za svako
n ∈ N, a2n−1 ≥ 0 i a2n ≤ 0. Neka je za svako n ∈ N, bn = |an |. Tada je
X
an = b 1 − b 2 + b 3 − b 4 + · · ·
X (−1)n+1 1 1
Primer 1.1.12 Red = 1 − + − · · · je primer alternativnog
n 2 3
reda, a odgovarajući niz {bn } je niz { n1 }.
3
Teorema
P 1.1.4 (Lajbnicov kriterijum konvergencije alternativnih redova). Ne-
ka je an alternativan redPu R. Ako je niz {bn } = {|an |} monotono nerastući
i limn→∞ bn = 0, tada red an konvergira.
P
Dokaz. Izdvojićemo podniz s2k niza parcijalnih suma {sk } reda ak i poka-
zaćemo da je ovaj podniz monotono neopadajući i ograničen odgore.
Kako je niz {bn } monotono nerastući (tj. b1 ≥ b2 ≥ · · · ≥ bn ≥ · · · ), to za
svako fiksirano k ∈ N važi
s2k = b1 − (b2 − b3 ) − · · · − (b2k−2 − b2k−1 ) − b2k ≤ b1 ,
tj. podniz {s2k } je ograničen odgore. S druge strane je
s2k+2 = s2k + (b2k+1 − b2k+2 ) ≥ s2k ,
što znači da je podniz {s2k } monotono neopadajući, te uz ograničenost odgore

sledi da je konvergentan. Neka je limk→∞ s2k = s.
Iz jednakosti s2k+1 = s2k + b2k+1 , ako k → ∞, dobijamo
lim s2k+1 = lim (s2k + b2k+1 ) = lim s2k + lim b2k+1 = s + 0 = s ,

k→∞ k→∞ k→∞ k→∞
(−1)n+1 bn je
P P
te možemo zaključiti da je limk→∞ sk = s, tj. red an =
konvergentan, što je i trebalo dokazati. ✷
P
U sledećem primeru niz {|an |} alternativnog reda an teži ka 0, ali
ne monotono i taj red divergira. To znači da uslov limn→∞ |an | = 0 (bez
monotonosti) nije dovoljan da obezbedi konvergenciju alternativnog reda.
3 Gottfried Wilhelm Leibniz (1646–1716) – Nemački filozof i matematičar. Pored Njutna
(Isaak Newton 1642–1727) predstavlja jednog od začetnika infinitezimalnog računa. Dao je

veliki doprinos matematici, filozofiji, pravu, teologiji, lingvistici i istoriji.
20 Glava 1. REDOVI
Primer 1.1.13 Pokazaćemo da članovi reda

1 1 1 1 1 1
√ −√ +√ −√ + ···+ √ −√ + ···
2−1 2+1 3−1 3+1 n−1 n+1
zadovoljavaju sve uslove prethodne teoreme sem uslova o monotonosti niza

{|an |}. Zatim ćemo pokazatii da taj red divergira.
Zaista, radi se o alternativnom redu, takvom da limn→∞ |an | = 0. Kako
je za svako n ∈ {2, 3, · · ·}
1 1 1 1
√ >√ i √ > √ ,
n−1 n−1+1 n−1 n+1
sledi da niz {|an |} nije monoton niz.

S druge strane, za podniz {s2n } niza parcijalnih suma {sk } važi

1 1 1 1
s2n = √ −√ + √ −√ + ···
2−1 2+1 3−1 3+1

1 1
···+ √ −√ =
n+1−1 n+1+1
n
1 1 X 1
= 2 1 + + ···+ =2 ·
2 n m=1
m
Iz primera 1.1.4. je limn→∞ nm=1 m 1

P
= ∞, to je i limk→∞ s2n = ∞. Kako pod-
niz {s2n } niza parcijalnih suma {sk } divergira, to znači da i niz {sk } divergira.
✷
Može se pokazati da ako sumu alternativnog reda zamenimo parcijalnom

sumom sk , pravimo grešku koja je manja od člana bk+1 , tj.

X∞ k
X
n+1 n+1
|s − sk | = (−1) bn − (−1) bn ≤ bk+1 .

n=1 n=1
Ova činjenica se koristi za približno izračunavanje sume alternativnog reda.

Tada prvi odbačeni član predstavlja gornju granicu greške.
P (−1)n+1
Primer 1.1.14 Koliko članova reda n treba sabrati da bi greška bila
manja od 0.01?
1 1 1
Rešenje. Kako je |s − sk | ≤ bk+1 = k+1 , to je k+1 ≤ 100 ⇒ k > 99, te ako
saberemo prvih 100 članova reda, greška je sigurno manja od 0.01.. ✷
1.1.4 Apsolutno konvergentni redovi

P P P
P red. Red an apsolutno konvergira ako red |an |
Neka je an brojni
konvergira.
P Ukoliko an konvergira ali ne konvergira apsolutno, onda kažemo
da an konvergira uslovno.
P
U slučaju reda anP realnih brojeva an ∈ R, apsolutna konvergencija svodi
se na konvergenciju reda |an | apsolutnih vrednosti |an |, što i objašnjava naziv
ove vrste konvergencije.
P (−1)n+1 P (−1)n+1 P 1
Primer 1.1.15 Red n konvergira, ali red n = n divergira
P (−1)n+1
(primeri 1.1.3. i 1.1.4), što znači da red n konvergira uslovno. ✷
P
Teorema 1.1.5 Ako je brojni red an apsolutno konvergentan, tada je on
konvergentan i važi
X∞ X∞
an ≤ |an |.

n=1 n=1
P
Dokaz. Kako red |an | konvergira u R, njegov niz parcijalnih suma je Košijev,
tj. za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve k, p ∈ N
k+p k+p
X X
k ≥ k0 ⇒ |an | = |an | < ε,

n=k+1 n=k+1
tj. k+p k+p

X X k+p
X
k ≥ k0 ⇒ an ≤ |an | = |an | < ε.

n=k+1 n=k+1 n=k+1
P
To znači da red an zadovoljava Košijev kriterijum konvergencije.
Nejednakost
P∞ P∞ Pk Pk
| n=1 an | ≤ n=1 |an | dobija se iz nejednakosti n=1 an ≤ n=1 |an | kad

k → ∞. ✷
P P
Teorema 1.1.6 Neka je αn brojni red i neka je an red u R sa pozitivnim
P
članovima, an ≥ 0, takoPda važi |αn | ≤ an za svako n ∈ N. Ako red an
konvergira u R, tada red αn apsolutno konvergira i važi
∞ ∞
X X
αn ≤ an .

n=1 n=1
P
k+p Pk+p Pk+p
Dokaz. Kako važi nejednakost n=k+1 αn ≤ n=k+1 |αn | ≤ n=k+1 an ,

P
primenjujući Košijev
P kriterijum konvergencije (teorema 1.1.1), red |αn | kon-
vergira, tj. red αn apsolutno konvergira. ✷
22 Glava 1. REDOVI
Kriterijumi konvergencije apsolutno konvergentnih redova

P P
P Brojni red an konvergira apsolutno ako red |an | konvergira. Kako
je |an | red sa pozitivnim članovima očekivano je da su kriterijumi za apso-
lutnu konvergenciju reda usko povezani sa kriterijumima konvergencije reda sa
pozitivnim članovima. Kao posledicu prethodne teoreme i kriterijuma konver-
gencije redova sa pozitivnim članovima, izvodimoPdva jednostavna kriterijuma
za proveru apsolutne konvergencije brojnog reda an .
1. Korenski (Košijev) kriterijum

P p
• an konvergira apsolutno ako lim supn→∞ n |an | < 1,
P p
• an divergira ako lim supn→∞ n |an | > 1,
p
• test je nemoćan ako lim supn→∞ n |an | = 1,
2. Količnički (Dalamberov) kriterijum.

P |an+1 |
• an konvergira apsolutno ako lim supn→∞ |an | < 1,
P |an+1 |
• an divergira ako lim inf n→∞ |an | > 1,
|an+1 | |an+1 |
• test je nemoćan ako lim inf n→∞ |an | < 1 < lim supn→∞ |an | ,
X zn
Primer 1.1.16 Ispitati konvergenciju reda , gde je z fiksiran kompleksan
n=0
n!
broj.
Rešenje. Primenom količničkog kriterijuma dobijamo
z n+1
|zn+1 | | (n+1)! | |z|
lim sup = lim n = lim = 0,
n→∞ |zn | n→∞ | z | n→∞ n + 1
n!
te ovaj red apsolutno konvergira za svako z ∈ C. ✷
1.1.5 Komutativni i asocijativni zakon za redove

Operacija sabiranja u prostoru realnih i kompleksnih brojeva je komuta-
tivna i asocijativna. Ove osobine ostaju očuvane za zbir konačno mnogo eleme-
nata. Postavlja se pitanje šta je sa ovim osobinama ako imamo zbir beskonačno
mnogo elemenata. U naredne dve teoreme nalazi se odgovor na to pitanje. U
slučaju apsolutno konvergentnog reda ostaju očuvane osobine komutativnosti i
asocijativnosti u širem smislu.
Neka je a1 , a2 , . . . an , . . . beskonačan brojni niz i neka je p : N → N jedna
permutacija u skupu prirodnih brojeva. Tada se niz ap(1) , ap(2) , . . . ap(n) , . . .
sastoji od istih članova kao i početni niz, ali je redosled drugačiji. Navodimo
sledeću teoremu koja se odnosi na komutativnost u širem smislu beskonačne
sume.
P
Teorema
P 1.1.7 Ako je an apsolutno konvergentan brojni red, onda je i red
ap(n) apsolutno konvergentan i važi
∞
X ∞
X
an = ap(n) .
n=1 n=1
U narednom odeljku naveden je primer (primer 1.1.13) u kojem promena

redosleda članova reda dovodi do promene sume reda. Taj red je konvergen-
gentan, ali ne apsolutno konvergentan. Postoji teorema (tzv.Rimanova teo-
rema) koja kaže da ukoliko je red uslovno konvergentan u P
R, tada za svako
s ∈ R ∪ {−∞, ∞}postoji permutacija p : N → N takva da je xp(n) = s.
Takod̄e je interesantno pod kojim uslovima važi asocijativnost u širem
smislu za beskonačan zbir. Sledeća teorema daje odgovor na to pitanje.
P
Teorema 1.1.8 Neka je n an apsolutno konvergentan brojni red. Ako su N1
iPN2 neprazni Pdisjunktni podskupovi od N tako da je N = N1 ∪ N2 , tada su redovi
n∈N1 a n i n∈N2 an apsolutno konvergentni i važi
∞
X X X
an = an + an .
n=1 n∈N1 n∈N2
Teorema se može uopštiti na slučaj kad imamo particiju skupa prirodnih

brojeva N na prebojivo mnogo podskupova N1 , N2 , . . . Ni , . . . .
Primer 1.1.17 Primenom poslednje dve tereme dokazaćemo da važe osobine

u skupu kompleksnih brojeva koje su do sada korišćene formalno, bez preciznih
definicija i dokaza.
n
Red n=0 zn! apsolutno konvergira za svako z ∈ C (primer 1.1.16). Pres-
P
P ∞ zn
likavanje f koje svakom elementu z ∈ C dodeljuje element n=0 n! ∈ C, nazi-
vamo eksponencijalnom funkcijom i to kraće zapisujemo sa
∞
X zn
= ez .
n=0
n!
Na sličan način definišemo sinusnu i kosinusnu funkciju. Redovi

X (−1)n z 2n X (−1)n z 2n+1
i
n=0
(2n)! n=0
(2n + 1)!
konvergiraju apsolutno za svako z ∈ C. Pomoću njih definišemo funkcije cos z i

sin z, z ∈ C,
∞ ∞
X (−1)n z 2n X (−1)n z 2n+1
= cos z, = sin z.
n=0
(2n)! n=0
(2n + 1)!
24 Glava 1. REDOVI
Neka y ∈ R. Ako primenimo teoremu 1.1.8, dobijamo

∞ ∞ ∞
iy
X (iy)n X (iy)2m X (iy)2m+1
e = = + =
n=0
n! m=0
(2m)! m=0
(2m + 1)!
∞ ∞
X (−1)m y 2m X (−1)m y 2m+1
= +i = cos y + i sin y,
m=0
(2m)! m=0
(2m + 1)!
što je poznata Ojlerova4 formula.
1.1.6 Operacije sa redovima

U ovom odeljku uvodimo tri nove operacije u skup brojnih redova
• sabiranje redova,
• množenje reda skalarom (brojem iz R ili C),
• množenje dva reda.
P P
Ako su an i bn brojni redovi i ako je c element iz polja skalara (skupa
R ili C), tada
def
X X X
an + bn = (an + bn )
def
X X
c an = can
P P
Teorema 1.1.9 Ako su an i bnPkonvergentniP
brojni redovi i c je broj (re-
alan ili kompleksan), tada su redovi (an + bn ) i can takod̄e konvergentni i
važi da je
∞ ∞ ∞ ∞ ∞
! ! !
X X X X X
(an + bn ) = an + yn i can = c an .
n=1 n=1 n=1 n=1 n=1
Primer 1.1.18 U ovom primeru, korišćenjem operacije sabiranja redova, mno-

ženja reda skalarom i teoreme 1.1.9, pokazaćemo da promena redosleda članova
uslovno konvergentnog reda može dovesti do promene sume reda.
P∞ n+1
Red n=1 (−1)n je konvergentan ali nije apsolutno konvergentan (primer
1.1.3). Redovi
∞
X 1 1 1 1 1 1
an = 1 − + − + − + · · ·
n=1
2 3 4 5 6 7
4 Leonhard Euler (1707–1783) – Švajcarski matematičar. Bez obzira što je bio otac tri-
naestoro dece i što je pred kraj života oslepeo, napisao je preko 800 naučnih radova i knjiga.
Ojlerovo delo je od suštinskog značaja i predstavlja fundament u mnogim granama matema-
tike.
i
∞
X 1 1 1 1 1
ap(n) = 1 + − + + − + ···
n=1
3 2 5 7 4
imaju iste članove napisane različitim redosledom. Ako je

∞
X 1 1 1 1 1
bn = 0 + ·1 + 0 − · + 0 + · + ···,
n=1
2 2 2 2 3
P∞ P∞
tada važi da je n=1 bn = 12 n=1
P P P
an . S druge strane ap(n) = an + bn ,
te je
∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞
X X X X 1X 3X
ap(n) = an + bn = an + an = an ,
n=1 n=1 n=1 n=1
2 n=1 2 n=1
što pokazuje da se promenom redosleda sabiraka promenila suma reda. ✷

P P
Neka su an i bn brojni redovi. Definišemo još jednu operaciju –
množenje dva reda.
P P P
Proizvod redova n=0 an i n=0 bn je red n=0 ξn čiji su članovi defin-
isani sa
n n
!
X X X X X
ξn = ak bn−k , tj. an · bn = ak bn−k
k=0 n=0 n=0 n=0 k=0
P P
Teorema 1.1.10 Ako P su brojni redovi n=0 an i n=0 bn apsolutno konver-
gentni, tada je red n=0 ξn takod̄e apsolutno konvergentan i važi
∞
X ∞
X ∞
X
ξn = A · B, gde je A = an i B = bn .
n=0 n=0 n=0
X (−1)n
Primer 1.1.19 Pokazaćemo da, iako red √ konvergira (ali ne apso-
n=0
n+1
lutno), red koji se dobija množenjem tog reda samim sobom ne konvergira.
X (−1)n
Konvergencija reda √ sledi na osnovu Lajbnicovog kriterijuma -
n+1
teorema 1.1.4. Dalje, neka je
X X (−1)n X (−1)n
ξn = √ · √ .
n=0 n=0
n + 1 n=0 n + 1
Po definiciji množenja je
n n
X (−1)k (−1)n−k X 1
ξn = √ ·√ = (−1)n √ √ .
k=0
k+1 n−k+1 k=0
k+1 n−k+1
26 Glava 1. REDOVI
P
Pokazaćemo da |ξn | ne teži 0 kad n → ∞, što će značiti da ξn divergira.
Zaista,
n n
X 1 X 1
|ξn | = = ≥
(k + 1)(n − k + 1) k=0 ( 2 + 1) − ( n2 − k)2
p p n
2
k=0
n
X 1 n+1
=2· ,
( n2
p
+ 1)2 n+2
k=0
te je
n+1
lim |ξn | ≥ lim 2 = 2 6= 0.
n→∞ n→∞ n+2
✷
Primer 1.1.20 U primeru 1.1.17. definisali smo eksponencijalnu funkciju

f (z) = ez , z ∈ C. Pokazaćemo, korišćenjem poslednje teoreme, osobinu ove
funkcije da za svako z ∈ C i svako w ∈ C važi ez · ew = ez+w . Zaista, kako su
redovi
∞ ∞
X zn X wn
= ez i = ew
n=0
n! n=0
n!
apsolutno konvergentni, to je i red
∞ ∞ ∞
X X z n X wn
ξn =
n=0 n=0
n! n=0 n!
takod̄e apsolutno konvergentan. S druge strane

n n
X zk wn−k 1 X n! (z + w)n
ξn = = z k wn−k = ,
k! (n − k)! n! k!(n − k)! n!
k=0 k=0
te je
∞ ∞
X X (z + w)n
ξn = = ez+w ,
n=0 n=0
n!
što znači da je
ez · ew = ez+w .
✷
Primer 1.1.21 Pokazaćemo da je ez = ex (cos y + i sin y).

Ako je kompleksan broj z izražen u algebarskom obliku z = x+iy, x, y ∈ R,
na osnovu osobina dokazanih u primeru 1.1.17. i 1.1.20. imamo
ez = ex+iy = ex eiy = ex (cos y + i sin y),
✷
1.1.7 Dvojni niz i dvojni red

Poslednja tema o brojnim redovima kojom se bavimo je problem koji može
biti interpretiran kao beskonačno sumiranje niza redova. Ograničićemo se na
brojne nizove i redove i to nećemo naglašavati pri svakom spominjanju dvojnog
niza ili reda..
U analizi se često sreće problem vezan za sumiranje dvojnih nizova {ank },
n, k ∈ N. Pod dvojnim brojnim nizom {ank } podrazumevamo preslikavanje
N × N → R ili N × N → C. Članove niza ank , ank ∈ R ili ank ∈ C, n, k ∈ N
često predstavljamo kao beskonačnu matričnu šemu
a11 a12 ··· a1k ···

a21 a22 ··· a2k ···
.. .. ..
. . .
an1 an2 · · · ank ···
.. .. ..
. . .
Dvojni brojni niz konvergira ako i samo ako je

lim lim ank = lim lim ank = a,
n→∞ k→∞ k→∞ n→∞
a ∈ R ili a ∈ C. Tada pišemo n→∞

lim ank = a.
k→∞
k
n+1 n+1 k

Primer 1.1.22 Ispitati konvergenciju dvojnih nizova n+2 i 2n .
Rešenje. Kako je za n 6= k
k ! k !
n+1 n+1
lim lim = 0 6= lim lim = 1,
n→∞ k→∞ n+2 k→∞ n→∞ n+2
ovaj dvojni niz ne konvergira.

Kako je n + 1 < 2n za sve n ∈ {2, 3, ...}, imamo
k ! k ! k
n+1 n+1 1
lim lim = 0 = lim lim = lim = 0,
n→∞ k→∞ 2n k→∞ n→∞ 2n k→∞ 2
te ovaj dvojni niz konvergira. ✷
Analogno kao kod običnog brojnog reda, dvojni brojni red uvodimo kao
beskonačnu sumu dvojnog niza. Naravno, nailazimo na problem kojim redosle-
dom navesti sabirke. Prirodno bi bilo konvergenciju dvojnog reda definisati tako
da redosled navod̄enja ne utiče na sumu.
28 Glava 1. REDOVI
Dvojni brojni red je ured̄en par dvojnih brojnih nizova ({ank }, {sij }),
n, k, i, j ∈ N, gde je
n=i,k=j
X
sij = ank , i, j ∈ N.
n=1,k=1
Elementi ank su članovi

P a sij su parcijalne sume dvojnog Preda. Dvojni red
kraće označavamo sa ank . Kažemo da dvojni brojni red ank konvergira
{sij } konvergira. Limes s =
ako i samo ako dvojni brojni niz parcijalnih suma P
lim i→∞ sij je suma (zbir) dvojnog brojnog reda ank i to kraće zapisujemo
j→∞
sa
X∞
s= ank .
n=1,k=1
Ako u beskonačnoj
Pmatrici sumiramo svaku vrstu posebno, dobijamo besko-
∞
načan niz suma oblika k=1 ank , n = 1, 2, . . . . Sumiranjem ovog niza dobijamo
novu sumu
X∞ X∞
ank .
n=1 k=1
Ovakav izraz nosiP∞ naziv ponovljeni red iP on konvergira ako za svako n ∈ N

∞
konvergira red k=1 ank = An i ako red n=1 An konvergira. Lako je uočiti
da sa istim članovima reda ank postoji još jedan ponovljeni red
∞ X
X ∞
ank ,
k=1 n=1
i on je dobijen tako što je prvo izvršeno sabiranje po kolonama pa je onda

sabrana dobijena vrsta. U opštem slučaju može da se desi da oba ponovljena
reda konvergiraju ali ne ka istoj graničnoj vrednosti. U sledećoj teoremi je
dat dovoljan uslov kada ta dva ponovljena reda konvergiraju ka istoj vrednosti,
odnosno kada u ponovljenom redu smemo izmeniti redosled sumiranja. Takodje
ova teorema sadri vezu ponovljenog i dvojnog reda.
Teorema 1.1.11 Neka je {ank } dvojni brojni niz takav da za svako n ∈ N red
P
k ank konvergira apsolutno, neka je
∞
X
|ank | = An ∈ R
k=1
P P
i neka red An konvergira. Tada red ank apsolutno konvergira i važi da je
∞ X
X ∞ ∞ X
X ∞ ∞
X
ank = ank = ank .
n=1 k=1 k=1 n=1 n=1,k=1
1.2. Funkcionalni nizovi i redovi 29
P (−1)n
Primer 1.1.23 Dokazati da je (k+n2 )(k+n2 −1) konvergentan dvojni red.
n=1,k=1
Rešenje. Kako je
∞ ∞
(−1)n

X
=
X 1

(k + n2 )(k + n2 − 1) =
(k + n )(k + n2 − 1)
2
k=1 k=1
∞
X 1 1 1 1 1 1
= − = − 2 + 2 − ··· = 2 ,
k + n − 1 k + n2
2 n 2 n +1 n +1 n
k=1
P (−1)n P 1
sledi da red apsolutno konvergira. Dalje, red
k=1 (k+n2 )(k+n2 −1) n=1 n2
n
P (−1)
konvergira, te po poslednjoj teoremi i dvojni red (k+n2 )(k+n2 −1) apso-
n=1,k=1
lutno konvergira. ✷
1.2 Funkcionalni nizovi i redovi

U ovom odeljku bavićemo se redovima čiji su članovi realne funkcije re-
alne promenljive. Kao i u ranijem razmatranju, osnovno pitanje ostaje pitanje
konvergencije takvog reda i ono se svodi na pitanje konvergencije funkcional-
nog niza parcijalnih suma. Zbog toga je prvo naveden pregled nekih poznatih
definicija i osobina vezanih za funkcionalne nizove. Kako je pitanje neprekid-
nosti, diferencijabilnosti i integrabilnosti od posebnog značaja pri ispitivanju
funkcionalnih redova, obratićemo pažnju na ove osobine i pod kojim uslovima
su one očuvane pri beskonačnom sumiranju. Dalje, stepeni redovi kao speci-
jalan slučaj funkcionalnih redova zauzima centralno mesto u ovoj teoriji, te
ćemo jedan deo posvetiti toj problematici.
1.2.1 Funkcionalni nizovi

Neka je I ⊆ R, neka je {sk } niz realnih funkcija, sk : I → R. Kažemo da
niz funkcija {sk } konvergira u tački x0 ∈ I ka funkciji s, s : I → R, ako
niz realnih brojeva {sk (x0 )} konvergira ka broju s(x0 ). Ako niz funkcija {sk }
konvergira ka funkciji s u svakoj tački x0 ∈ I, onda kažemo da {sk } konvergira
po tačkama ili obično ka funkciji s na skupu I ⊆ R.
Ako niz funkcija {sk } konvergira po tačkama ka s na skupu I ⊆ R, to znači
da za svako fiksirano x0 ∈ I i svako fiksirano ε > 0 postoji k 0 ∈ N (koje zavisi
od x0 i ε) tako da za sve k ∈ N važi implikacija
k ≥ k 0 ⇒ |s(x0 ) − sk (x0 )| < ε.
U skupu funkcija definiše se i drugi oblik konvergencije – uniformna (rav-

nomerna) konvergencija. Kažemo da niz funkcija {sk } uniformno konvergira
30 Glava 1. REDOVI
ka funkciji s na skupu I ako za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N (koje zavisi samo od

ε) tako da za sve x ∈ I i sve k ∈ N važi implikacija
k ≥ k 0 ⇒ |s(x) − sk (x)| < ε.
Poslednji uslov možemo interpretirati na sledeći način: niz {sk } konvergira ka

s ako za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N (koje zavisi samo od ε) tako da je za sve
k∈N
k ≥ k 0 ⇒ sup |s(x) − sk (x)| < ε,
x∈I
ili
lim sup |s(x) − sk (x)| = 0,
k→∞ x∈I
gde smo sa supx∈I F (x) označili supremum (najmanje gornje ograničenje) funk-
cije F dok x prolazi skupom I.
Svaka od konvergencija može se opisati pomoću Košijevog svojstva konver-
gentnog niza. Naime, konvergencija po tačkama niza funkcija {sk } ka funkciji s
na skupu I ⊆ R ekvivalentna je sa uslovom da za svako x0 ∈ I i za svako ε > 0
postoji k 0 ∈ N tako da za sve k ∈ N i sve p ∈ N
k ≥ k 0 ⇒ |sk+p (x0 ) − sk (x0 )| < ε.
Uniformna konvergencija niza funkcija {sk } ka funkciji s na skupu I ekvi-

valentna je sa uslovom da za svako ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve x ∈ I,
sve k ∈ N i sve p ∈ N
k ≥ k 0 ⇒ |sk+p (x) − sk (x)| < ε .
Pitanje prenošenja osnovnih osobina članova funkcionalnog niza {sk } (ne-

prekidnosti, diferencijabilnosti, integrabilnosti) na graničnu vrednost tog niza,
je od posebnog interesa.
Ukoliko je{sk } uniformno konvergentan niz funkcija na intervalu [ a, b ] i
ako je funkcija s : [ a, b ] → R granična vrednost tog niza, tada znamo da važi
• ako su svi članovi niza {sk } neprekidne funkcije, tada je i s neprekidna

funkcija i važi da je za sve x0 ∈ [ a, b ]
lim lim sk (x) = lim lim sk (x) = s(x0 ),

x→x0 k→∞ k→∞ x→x0
• ako su svi članovi niza {sk } integrabilne funkcije, tada je i s integrabilna

funkcija i za sve α, β ∈ [ a, b ] je
Z β Z β Z β
lim sk (x)dx = lim sk (x) dx = s(x)dx,
k→∞ α α k→∞ α
• ako su svi članovi niza {sk } diferencijabilne funkcije i ako niz {s′k } uniform-
no konvergira ka g u intervalu [ a, b ], tada niz {sk } uniformno konvergira
ka funkciji s koja je diferencijabilna i važi s′ (x) = g(x) za svako x ∈ [ a, b ].
tj. ′
lim sk (x) = lim s′k (x) = s′ (x).
k→∞ k→∞
Da osobine neprekidnosti, diferencijabilnosti i integrabilnosti ne moraju da

budu sačuvane pri konvergenciji po tačkama pokazuju sledeći primeri.
Primer 1.2.1 Neka je

sin kx
sk (x) = √ , x ∈ R.
k
Tada je
s(x) = lim sk (x) = 0 i s′ (x) = 0
k→∞
√
za svako x ∈ R. S druge strane s′k (x) = k cos kx. Očigledno
lim s′k (x) = ∞ =

6 ( lim sk (x))′ = s′ (x) = 0. ✷
k→∞ k→∞
Primer 1.2.2 Neka je sk (x) = k 2 x(1 − x2 )k , x ∈ [0, 1]. Za sve x ∈ [0, 1] je

limk→∞ sk (x) = 0. S druge strane
Z 1 Z 1
k2
sk (x)dx = k 2 x(1 − x2 )k dx = ,
0 0 2k + 2
te dobijamo da je
Z 1 1
k2
Z
( lim sk (x))dx = 0 6= lim sk (x)dx = lim =∞. ✷
0 k→∞ k→∞ 0 k→∞ 2k + 2
1.2.2 Funkcionalni redovi

P
Neka je I ⊆ R i neka je {fn } niz realnih funkcija, fn : I → R. Red fn čiji
su članovi funkcije fn naziva se funkcionalnim redom. Funkcija sk : I → R
definisana za svako k ∈ N sa
k
X
sk (x) = fn (x) , x ∈ I ,
n=1
P
je parcijalna suma funkcionalnog reda fn a funkcionalni niz {sk } je niz
parcijalnih suma.
P
Funkcionalni red fn konvergira po tačkama na skupu I ⊆ R ako
i samo ako funkcionalni niz parcijalnih suma {sk } konvergira po tačkama na
skupu I ⊆ R. To možemo izraziti pomoću dva ekvivalentna tvrd̄enja:
32 Glava 1. REDOVI
P
• fn konvergira po tačkama na skupu I ⊆ R ako za svako x0 ∈ I i svako
ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve k ∈ N
∞
X
k ≥ k0 ⇒ fn (x0 ) < ε.

n=k+1
P
• fn konvergira po tačkama na skupu I ⊆ R ako za svako x0 ∈ I i svako
ε > 0 postoji k 0 ∈ N tako da za sve k ∈ N i sve p ∈ N
k+p
X
k ≥ k0 ⇒ fn (x0 ) < ε .

n=k+1
AnalognoPse definiše uniformna konvergencija funkcionalnog reda. Fun-

kcionalni red fn konvergira uniformno na skupu I ⊆ R ako i samo ako
funkcionalni niz parcijalnih suma {sk } konvergira uniformno na skupu I ⊆ R.
Analogno kao i u slučaju konvergencije po tačkama imamo dva ekvivalentna
tvrd̄enja
P
• fn konvergira uniformno na skupu I ⊆ R ako za svako ε > 0 postoji
k 0 ∈ N tako da za sve x ∈ I i sve k ∈ N

X∞
k ≥ k0 ⇒ fn (x) < ε.

n=k+1
P
• fn konvergira uniformno na skupu I ⊆ R ako za svako ε > 0 postoji
k 0 ∈ N tako da za sve x ∈ I, i sve k ∈ N i sve p ∈ N
k+p
X
k ≥ k0 ⇒ fn (x) < ε.

n=k+1
P
Funkcionalni red P fn konvergira apsolutno (po tačkama ili uniformno)
ukoliko funkcionalni red |fn | konvergira (po tačkama ili uniformno). Sa |f | :
I → R označili smo funkciju definisanu sa |f |(x) = |f (x)|, x ∈ I. Očigledno
da apsolutna konvergencija (po tačkama ili uniformna) implicira odgovarajuću
konvergenciju funkcionalnog reda.
Upored̄ujući definiciju konvergencije po tačkama i uniformne konvergencije
funkcionalnog reda, vidimo
• da je svaki uniformno konvergentan red na skupu I, konvergentan po

tačkama na skupu I.
• Ako niz funkcija {sk } konvergira po tačkama ka funkciji s na skupu I i ako
je taj niz uniformno konvergentan na istom skupu I, onda on konvergira
ka istoj funkciji s (tj. granična vrednost po tačkama i granična vrednost
po uniformnoj konvergenciji ne mogu biti različite).
• Niz funkcija koji konvergira po tačkama na skupu I ne mora uniformno

konvergirati na skupu I, što pokazuje sledeći primer.
Primer 1.2.3 Ispitati konvergenciju po tačkama i uniformnu konvergenciju

X x2
funkcionalnog reda na intervalu [−1, 1].
n=0
(1 + x2 )n
X x2
Rešenje. Ako je x ∈ [−1, 1] fiksiran broj, tada red konvergira ka
n=0
(1 + x2 )n
0 ako je x = 0 i ka 1 + x2 ako je x 6= 0, tj.
∞
x2

X 0, x = 0,
= s(x) =
(1 + x2 )n 1 + x2 , x ∈ [−1, 0) ∪ (0, 1].
n=0
Što se tiče uniformne konvergencije, pokazaćemo da ona ne važi za ovaj

red. Uniformna konvergencija niza {sk } ka funkciji s ekvivalentna je sa uslovom
supx∈[−1,1] |s(x)−sk (x)| < ǫ, tj. limk→∞ (supx∈[−1,1] |s(x)−sk (x)|) = 0. Proverićemo
da li poslednji uslov važi:
! ∞ k
!
X x2 X x2
lim sup |s(x) − sk (x)| = lim sup − =

2 n 2 n
k→∞ x∈[−1,1] k→∞ x∈[−1,1] n=0 (1 + x )

n=0
(1 + x )
∞
!
X x2
= lim sup =
k→∞ x∈[−1,1] n=k+1 (1 + x2 )n

0, x=0
= lim sup = lim 1 = 1 6= 0.
k→∞ x∈[−1,1] (1 + x2 )−k , x ∈ [−1, 0) ∪ (0, 1] k→∞
Primer 1.2.4 Neka je fn (x) = xn − xn+1 , x ∈ [0, 1], n = 0, 1, 2, . . .
1. Pokazati da niz {fn } uniformno konvergira na intervalu [0, 1].

P
2. Pokazati da red fn ne konvergira uniformno na intervalu [0, 1].
n n+1
Rešenje. 1. Svaka od funkcija = x −x
fn (x) , n = 0, 1, 2, . . . ima maksimum
u tački xn = n+1 (jer je f ′ n+1
n n
= 0), te je
n
n n n
sup fn (x) = max fn (x) = f = 1− .
x∈[0,1] x∈[0,1] n+1 n+1 n+1
S druge strane, za svako fiksirano x ∈ [0, 1] je
lim fn (x) = lim xn (1 − x) = 0,

n→∞ n→∞
34 Glava 1. REDOVI
te niz funkcija {fn } konvergira po tačkama ka funkciji f (x) = 0 na intervalu

[0, 1]. Ako niz {fn } uniformno konvergira, onda granična vrednost mora biti
ista funkcija f . Proverićemo da li je limn→∞ supx∈[0,1] |fn (x) − f (x)| = 0.
lim sup |fn (x) − f (x)| = lim max |(xn − xn+1 ) − 0| =

n→∞ x∈[0,1] n→∞ x∈[0,1]
n

n n
= lim =1−
n→∞ n+1n+1
n
n n
= lim · lim 1 − = e−1 · 0 = 0,
n→∞ n + 1 n→∞ n+1
te niz funkcija {fn } uniformno konvergira ka funkciji f (x) = 0 na intervalu [0, 1].
P
2. Parcijalna suma sk reda fn je
k−1
X
sk (x) = fn (x) = (1 − x) + (x − x2 ) + · · · + (xk−1 − xk ) = 1 − xk .
n=0
Za svako fiksirano x ∈ [0, 1] brojni niz {sk (x)} konvergira i to

1, x ∈ [0, 1),
lim sk (x) = s(x) =
k→∞ 0, x = 1.
Ako niz {sk } uniformno konvergira, on mora konvergirati ka funkciji s, tako da

treba proveriti da li je limk→∞ supx∈[0,1] |sk (x) − s(x)| = 0.
( )
lim sup |s(x) − sk (x)| = lim max sup |1 − (1 − xk )|, 0 =
k→∞ x∈[0,1] k→∞ x∈[0,1)
= lim sup xk = lim 1 = 1 6= 0.

k→∞ x∈[0,1) k→∞
P
Red fn ne konvergira uniformno, ali konvergira po tačkama na intervalu [0, 1].
✷
Naredna teorema je poznati Vajerštrasov5 kriterijum uniformne konver-

gencije funkcionalnog reda.
P
Teorema 1.2.1 Neka je an , an ≥ 0 konvergentan red sa pozitivnim člano-
vima i neka je {fn } niz P
funkcija fn : I → R, takav da je |fn (x)| ≤ an za sve
x ∈ I i sve n ∈ N. Tada fn konvergira apsolutno uniformno na skupu I.
5 Karl Weierstrass (1815–1897) – Nemački matematičar. Imao je velikog uticaja na razvoj
analize. Uvek je insistirao na rigoroznim dokazima. Razvio je, ali nije štampao, uvod u sistem
realnih brojeva.
P
Dokaz. an , an ≥ 0 je konvergentan red, te za svako ǫ > 0 postoji k0 ∈ N
takvo da je
k+p
X
k ≥ k0 ⇒ an < ǫ.
n=k+1
Kako je za sve x ∈ I, |fn (x)| ≤ an , važi
k+p
X k+p
X
k ≥ k0 ⇒ |f (x)| ≤ an < ǫ,
n=k+1 n=k+1
P
što znači da funkcionalni red
P |fn | konvergira uniformno, tj. funkcionalni red
fn konvergira apsolutno uniformno. ✷
sin nx
Primer 1.2.5 Neka je fn : [−π, π] → R definisano sa fn (x) = , n ∈ N,
n(n + 1)
x ∈ [−π, π]. Pokazaćemo da je
X X sin nx
fn (x) =
n(n + 1)
apsolutno uniformno konvergentan red nad intervalom [−π, π]. Zaista,

∞ ∞ ∞
X X sin nx X 1
|fn (x)| ≤ sup = =
n=1 n=1 x∈[−π,π]
n(n + 1)
n=1
n(n + 1)
k
X 1 1 1 1
= lim = lim + + ···+ =
k→∞
n=1
n(n + 1) k→∞ 1·2 2·3 k(k + 1)

1 1 1 1 1 1
= lim 1 − + − ··· + − = lim 1 − = 1.
k→∞ 2 2 3 k k+1 k→∞ k+1
P
na osnovi prethodne teoreme sledi apsolutna uniformna konvergencija reda fn
nad intervalom [−π, π]., ✷
1.2.3 Uniformna konvergencija i neprekidnost, integrabil-

nost i diferencijabilnost
P
Slično kao u odeljku 1.2.1, u slučaju uniformne konvergencije reda fn ,
osobina neprekidnosti, integrabilnosti ili diferencijabilnosti članova reda fn se
prenosi i na sumu funkcionalnog reda. Ove osobine izrazićemo u sledeće tri
teoreme.
36 Glava 1. REDOVI
Teorema 1.2.2 P Neka je {fn } niz neprekidnih funkcija na intervalu [ a, b ] i neka

funkcionalni red fn uniformno konvergira na [ a, b ] ka funkciji s : [ a, b ] → R.
Tada je s neprekidna funkcija na [ a, b ] i za svako x0 ∈ [ a, b ] važi
∞
X ∞
X
lim fn (x) = lim fn (x) = s(x0 ).
x→x0 x→x0
n=0 n=0
Teorema 1.2.3 Neka P je {fn } niz integrabilnih funkcija na intervalu [ a, b ] i ne-

ka funkcionalni red fn uniformno konvergira na [ a, b ] ka funkciji s : [ a, b ] →
R. Tada je s integrabilna na [ a, b ] i za svako α, β ∈ [ a, b ] važi
∞ ∞ Z β
Z β X ! Z β
X
fn (x) dx = fn (x) dx = s(x) dx.
α n=0 n=0 α α
Teorema 1.2.4 Neka je {fn } niz diferencijabilnih funkcija na intervalu [P

a, b ]
fn (x0 ) konvergira i neka red P fn′
P
takvih da za neko x0 ∈ [ a, b ] brojni red
uniformno konvergira na [ a, b ] ka funkciji g : [ a, b ] → R. Tada i red fn
uniformno konvergira i važi
∞
!′ ∞
X X
fn (x) = fn′ (x) = g(x), x ∈ [ a, b ].
n=0 n=0
1.2.4 Stepeni (potencijalni) redovi

Posebno mesto u teoriji funkcionalnih redova zauzimaju stepeni redovi.
Stepeni red je funkcionalni red čiji su članovi fn (y) = an (y − α)n ,
α ∈ R, an ∈ R, n = 0, 1, 2, . . . , tj. red oblika
X
an (y − α)n = a0 + a1 (y − α) + a2 (y − α)2 + · · · + an (y − α)n + · · · .
n=0
Realni brojevi an , n = 0, 1, 2, . . . , su koeficijenti a realni broj α je centar

stepenog reda. Ako uvedemo smenu x = y − α, poslednji stepeni red postaje
stepeni red X
an xn = a0 + a1 x + a2 x2 + · · · + an xn + · · ·
n=0
sa centrom 0. U daljem razmatranju, radi jednostavnosti, bavićemo se najpre

redovima sa centrom 0.
an xn , postoje razni
P
Što se tiče oblasti konvergencije stepenog reda
slučajevi, što ćemo videti u sledećem primeru.
Primer 1.2.6 Ispitaćemo konvergenciju redova

X1 X X 1
xn , nn xn i xn .
n n!
Po korenskom q kriterijumu prvi red konvergira za sve x ∈ R za koje je

n
lim supn→∞ n |x|n < 1, tj. za sve x ∈ (−1, 1). Drugi red konvergira samo
p
za x = 0, jer je, za svako x 6= 0, lim supn→∞ n nn · |x|n = ∞, te red divergira.
Treći red konvergira za svako x ∈ R. Zaista, po količničkom kriterijumu, za
svako x ∈ R je

1
(n+1)! xn+1

|x|
lim 1 = lim = 0 < 1.
n→∞ xn n→∞ n + 1
n!
✷
an xn konvergira, možemo pisati

P
Za sve x ∈ R za koje red
∞
X
an xn = f (x).
n=0
P∞ n
Očigledno da red n=0 an x konvergira (na osnovu korenskog kriterijuma) za
sve x ∈ (−r, r), gde je
1
r= p .
lim supn→∞ n
|an |
p P∞
Ako je lim supn→∞ n |an | = 0, tada je p r = ∞, te red n=0 an xn kon-
P ∞ za nsve x ∈ R. Ako je lim supn→∞ |an | = ∞, tada je r = 0, te red
vergira n
n=0 an x konvergira samo u tački x = 0.

an xn
P
Broj r nazivamo poluprečnikom konvergencije stepenog reda
a interval (−r, r) nazivamo intervalom konvergencije.
an xn divergira jer opšti član
P
U slučaju kada je |x| > r, stepeni red
n
|an x | ne teži ka 0. Ako je x = r i x = −r, red može biti konvergentan ili
divergentan.
Poluprečnik konvergencije r može se takod̄e naći korišćenjem količničkog
kriterijuma konvergencije i tada je

an
r = lim
n→∞ an+1
u slučaju kad poslednji limes postoji.

P1 n
Primer 1.2.7 Red n x ima poluprečnik konvergencije
1
r= q = 1,
1
lim supn→∞ n
n
te on konvergira za svako x ∈ (−1, 1) a divergira kad god je |x| > 1. U tački

x = 1 red divergira, a u tački x = −1 red konvergira (pogledati primere 1.1.3. i
1.1.4). ✷
38 Glava 1. REDOVI
Teorema 1.2.5 Ako jeP an xn stepeni red i ako je r > 0 njegov poluprečnik
P
konvergencije, tada red an xn konvergira apsolutno uniformno za sve x, |x| ≤
ρ, gde je 0 ≤ ρ < r.
Dokaz. Kako je |an xn | ≤ |an |ρn za sve n ∈ N i kako je

p p p
lim sup |an |ρn = ρ lim sup |an | < r lim sup |an | = 1,
n→∞ n→∞ n→∞
P∞
na osnovu korenskog kriterijuma brojni red n=0 |an |ρnPkonvergira, te na os-
∞
novu Vajerštrasovog kriterijuma (1.2.1) funkcionalni red n=0 an xn konvergira
apsolutno uniformno za sve |x| ≤ ρ.
Znamo da su dva polinama jednaka ako i samo ako su im koeficijenti uz

iste stepene jednaki. Slična teorema važi i za stepene redove.
an xn i bn xn
P P
Teorema 1.2.6 Ako za svako x ∈ (−r, r), r > 0, redovi
konvergiraju istoj sumi f (x), oni su identični tj. svi odgovarajući koeficijenti su
im jednaki.
P∞ P∞
Dokaz. Kako je za svako x ∈ (−r, r), n=0 an xn = n=0 bn xn , P
za x = 0, jed-
∞ n
nakost
P∞ se svodi na a 0 = b 0 . Skratimo a 0 i b 0 i podelimo jednakost n=1 an x =
n
n=1 bn x sa x. Uvrsćavanjem x = 0 u dobijenu jednakost, zaključujemo da je
a1 = b1 . Nastavljajući postupak, dobijamo an = bn za svako n ∈ N. ✷
P∞
Teorema 1.2.7 Neka je n=0Pan xn = f (x) za x ∈ (−r, r), gde je r > 0
poluprečnik konvergencije reda an xn . Tada za sve x ∈ (−r, r) funkcija f
je neprekidna, ima sve izvode i važi
∞
X
f (k) (x) = n(n − 1) · · · (n − k + 1)an xn−k
n=k
f (k) (0) = k!ak za sve k = 0, 1, 2, . . . .
Dokaz. Na osnovu teorema 1.2.5. i 1.2.2, f je neprekidna funkcija nad inter-

valom [−ρ, ρ] za svako ρ < r, što znači da je neprekidna za svako x ∈ (−r, r).
√ p p
Iz limn→∞
n
n = 1, imamo da lim supn→∞
n
n|a n | = lim supn→∞
n
|an | ,
n n−1
P P
te redovi an x i nan xP∞ imaju isti poluprečnik konvergencije i na osnovu
teoreme 1.2.4. je f ′ (x) = n=1 nan xn−1 , x ∈ (−r, r). Analogno se dokazuje i
za izvode višeg reda. ✷
1.2.5 Razvoj funkcije u stepeni red

an xn i r > 0 tako da je za sve x ∈ (−r, r),
P
Ako
P postoji stepeni red
∞ n
f (x) = n=0 an x , kažemo da je f analitička funkcija u tački 0 i da stepeni
an xn predstavlja razvoj funkcije f u stepeni (Maklorenov6 ) red u

P
red
tački 0. Kažemo da f ima razvoj u tački 0 ili da f ima Maklorenov razvoj.
Na osnovu poslednje teoreme, veza koeficijenata an u Maklorenovom razvo-
(n)
ju i funkcije f data je sa an = f n!(0) , n = 0, 1, 2, . . . , tj. za svako x ∈ (−r, r),
∞
X f (n) (0) n
f (x) = x .
n=0
n!
an xn ,
P
Na osnovu teoreme 1.2.6, razvoj funkcije f u tački 0 u stepeni red
ako postoji, jedinstven je.
Poslednja formula je veoma interesantna. Ona pokazuje, s jedne strane, da
an xn funkcije f odred̄eni vrednošću
P
su koeficijenti an Maklorenovog razvoja
(n)
funkcije
P f in njenih izvoda f , n = 1, 2, . . . u tački 0. Ukoliko pod̄emo od
reda an x koji za svako x ∈ (−r, r), r > 0, konvergira ka f (x), tada f (0),
′
f (0), f ” (0)... nalazimo pomoću formule f (n) (0) = n!an , n = 0, 1, 2, . . ..
Med̄utim, ukoliko pod̄emo od funkcije f , egzistencija svih izvoda f (n) , n ∈ N,
u tački 0 nije dovoljan uslov da funkcijs f ima Maklorenov razvoj. U sledećem
primeru pokazaćemo da svi izvodi f (n) , n ∈ N, funkcije f u tački 0 postoje, ali
P f (n) (0) n
f ipak nema Maklorenov razvoj. U ovom primeru Maklorenov red n! x
ne konvergira ka funkciji f ni u jednoj tački sem u 0.
1
e− x2 , x 6= 0,

Primer 1.2.8 Funkcija f (x) = ima sve izvode u tački 0.
0, x = 0,
− x12
Zaista za x 6= 0, f ′ (x) = x23 e . Kako je limx→0+ f ′ (x) = limx→0− f ′ (x) = 0,
sledi da je f (0) = 0. Analogno se pokazuje da je f (n) (0) = 0, n = 2, 3, . . ..
′
(n) P∞
Ako
P ∞ stavimo da je an = f n!(0) = 0, n = 0, 1, 2, . . . , dobijamo n=0 an xn =
n
n=0 0 · x = 0 što je, očigledno, za sve x ∈ R \ {0} različito od funkcije f (x).
Naredna teorema daje potreban i dovoljan uslov da funkcija f bude ana-

litička u tački 0.
Teorema 1.2.8 Funkcija f je analitička u tački 0 ako i samo ako postoji r > 0
takvo da je za sve x ∈ (−r, r)
• funkcija f beskonačno puta diferencijabilna,

• limn→∞ Rk (x) = 0,
(k+1)
(θx) k+1
gde je Rk (x) = f (k+1)! x , θ ∈ (0, 1), ostatak u Maklorenovoj formuli f (x) =
Pk f (n) (0) n
n=0 n! x + Rk (x).
6 Colin Maclaurin (1698–1746) – Britanski matematičar. Bio je student Njutna i profesor
u Edinburgu. Glavni rezultati su mu iz geometrije i matematičke fizike.

40 Glava 1. REDOVI
bn (x − α)n .
P
Posmatraćemo sada stepeni red sa centrom α 6= 0, tj. red
Stepeni red n=0 bn (x − α)n , α 6= 0, konvergira za sve x ∈ (α − r1 , α + r1 ), gde
P
je
1
r1 = p .
lim supn→∞ n |bn |
Ako je r1 > 0, definišemo funkciju f sa
X
bn (x − α)n = f (x), x ∈ (α − r1 , α + r1 ).
n=0
Kažemo da je funkcija f razvijena u stepeni (Tejlorov7 ) red u tački α 6= 0,

odnosno da ima Tejlorov razvoj u tački α 6= 0. Slično kao i u slučaju razvoja
u tački 0 može se dokazati da je f neprekidna funkcija
Pi da ima sve izvode nad
intervalom (α−r1 , α+r1 ). Veza koeficijenata bn reda n=0 bn (x−α)n i funkcije
f (n) (α)
f data je sa bn = n! , n = 0, 1, 2, . . . , tj.
∞
X f (n) (α)
f (x) = (x − α)n .
n=0
n!
Ukoliko funkcija f ima Maklorenov razvoj u tački 0 sa poluprečnikom konver-

gencije r > 0, tada u svakoj tački α iz intervala (−r, r) postoji Tejlorov razvoj
funkcije f . Ta osobina funkcije f opisana je u narednoj teoremi.
P∞
Teorema 1.2.9 Neka funkcija f ima Maklorenov razvoj, f (x) = n=0 an xn ,
sa poluprečnikom konvergencije r > 0. Tada za svako α ∈ (−r, r), f ima
P ∞ (n)
Tejlorov razvoj u tački α, f (x) = n=0 f n!(α) (x − α)n , sa poluprečnikom kon-
vergencije r1 ≥ r − |α|.
Naglašavamo da uslov r1 ≥ r − |α| znači da Tejlorov red može konvergirati

u širem intervalu nego što je interval odred̄en uslovom |x − α| < r − |α|.
−r 0 r
( s )
P∞
Interval konvergencije reda n=0 an xn = f (x).
7 Brook Taylor (1685-1731) Engleski matematičar. 1715 je objavio rad o razvoju u

beskonačni red ali, po običajima onog vremena, nije se bavio pitanjem konvergencije. Te
nedostatke je otklonio Lagranž (J.Z.Lagrange 1736-1813)
−r α 0 r
( s ) s )
P∞ f (n) (α)
Interval u kojem red n=0 n! (x − α)n sigurno konvergira.
Dokaz. Imamo da je
∞ ∞ n ∞
X
n
X X
nn n−k X
f (x) = an x = an ((x − α) + α) = an α (x − α)k .
n=0 n=0 n=0
k
k=0
Kako red
∞ Xn ∞
an n αn−k (x − α)k =
X X
|an |(|x − α| + |α|)n

n=0
k
n=0
k=0
konvergira za sve x za koje je |x − α| + |α| < r, na osnovu teoreme 1.1.10.

možemo promeniti redosled sumiranja, te je
∞ ∞
!
X X n n−k
f (x) = an α (x − α)k =
k
k=0 n=k
∞ ∞
!
X X n! f (n) (0) n−k
= α (x − α)k .
k!(n − k)! n!
k=0 n=k
Uvod̄enjem smene indeksa n − k = i, dobijamo

∞ ∞ ∞
!
X X (f (k) )(i) (0) i (x − α)k X f (k) (α)
f (x) = α = (x − α)k .
i=0
i! k! k!
k=0 k=0
P∞ f (k) (α)
Da su koeficijenti bk u razvoju funkcije f (x) = k=0 bk (x − α)k jednaki
k!
dokazuje se na isti način kao u teoremi 1.2.7. Takod̄e, na osnovu jedinstvenosti
razvoja funkcije f u stepeni red u tački α, sledi
∞
(k)
X n
f (α) = k! an αn−k .
k
n=k
xn ima poluprečnik konvergencije

P
Primer 1.2.9 Stepeni red
1
r= √
n
= 1.
lim supn→∞ 1
42 Glava 1. REDOVI
P∞
xn , x ∈ (−1, 1). Kako je za svako x ∈ (−1, 1), xn
P
Neka je f (x) = n=0
1
geometrijski red čiji je zbir , to je
1−x
1
f (x) = , x ∈ (−1, 1).
1−x
Na osnovu poslednje teoreme, f (x) možemo razviti u stepeni red u svakoj tački
α ∈ (−1, 1). Razvićemo ovu funkciju u stepeni red u tački α1 = 12 i tački
α2 = − 12 .
Razvoj u tački 12 ima oblik f (x) = an (x − 21 )n . Kako je f (n) (x) =
P
−n−1 1
1 · 2 · · · · · n(1 − x) , to su, za α1 = 2 , koeficijenti
f (n) ( 12 )
an = = 2n+1 ,
n!
te je
∞ n
X 1
f (x) = 2n+1 x − .
n=0
2
Poluprečnik konvergencije ovog reda je
1 1
r1 = √ = = r − |α1 |.
lim supn→∞
n
2 n+1 2
Ako je α2 = − 21 , tada je f (x) = bn (x + 21 )n , gde je

P
n
f (n) (− 21 ) 2
bn = = ,
n! 3
te je
∞ n+1 n
X 2 1
f (x) = x+ .
n=0
3 2
Poluprečnik konvergencije ovog reda je
1 3 1
r2 = q = > r − |α2 | = .
lim supn→∞ n
( 23 )n+1 2 2
Uočimo da interval konvergencije (0,1) pri razvoju u tački 12 ne izlazi izvan in-
tervala konvergencije (-1,1) Maklorenovog razvoja, dok pri razvoju u tački − 21
interval konvergencije (-2,1) izlazi izvan intervala konvergencije (-1,1) Makloren-
ovog razvoja. ✷
1.2.6 Pregled najvažnijih osobina stepenih redova
Na osnovu razmatranja vezanih za funkcionalne redove i teorema nave-

denih u ovom odeljku, izdvajamo neke od važnih elementarnih osobina stepenih
redova.
• Ako stepeni red an xn konvergira za x = x0 6= 0, on apsolutno konvergira

P
za sve x za koje je |x| < |x0 |, a ako divergira za x = x0 on divergira za
sve x za koje je |x| > |x0 |.
an xn konvergira za neko x0 6= 0 i divergira za neko

P
• Ako stepeni red
x1 ∈ R, tada postoji jedan i samo jedan broj r > 0 takav da red konver-
gira za sve x takve da je |x| < r, a divergira za sve x takve da je |x| > r.
Broj r nazivamo poluprečnikom konvergencije, a interval (−r, r) interval-
n
P
om konvergencije stepenog reda a n x . U svakoj tački x ∈ (−r, r) red
an xn konvergira apsolutno (tj. red |an xn | konvergira).
P P
an xn uniformno
P
• Na svakom zatvorenom intervalu [ a, b ] ⊂ (−r, r), red
konvergira.
an xn i bn xn konvergiraju u istom intervalu (−r, r) i u

P P
• Ako dva reda
svim tačkama tog intervala imaju iste sume, tada su ta dva reda identična
(an = bn za sve n = 0, 1, 2, . . .).
P∞ n
P∞ n
• Ako je n=0 an x = f (x) i n=0 bn x = g(x), tada za svako x koje
pripada preseku intervala konvergencije oba reda, važi da je
∞
X
f (x) ± g(x) = (an ± bn )xn ,
n=0
∞ n
!
X X
f (x) · g(x) = ak bn−k xn .
n=0 k=0
an xn može se diferencirati i integrirati član po član u in-

P
• Stepeni red
tervalu konvergencije, naime za svako x, y ∈ (−r, r) važi
∞
!′ ∞
X X
n
an x = nan xn−1 ,
n=0 n=1
∞ ∞
!
y
y n+1
Z X X
n
an x dx = an .
0 n=0 n=0
n+1
• Ako red bn (x − α)n ima poluprečnik konvergencije r (tj.Pnjegov interval

P
∞
konvergencije je (α−r, α+r) ), tada njegovu sumu f (x) = n=0 bn (x−α)n
44 Glava 1. REDOVI
možemo razložiti u stepeni red sa centrom u bilo kojoj tački β ∈ (α−r, α+

r), i važi
∞
X f (n) (β)
f (x) = (x − β)n .
n=0
n!
Poslednji stepeni red ima poluprečnik konvergencije r1 ≥ r − |β − α|.
• Kažemo da je f analitička funkcija u tački α ako postoji r > 0 takvo

da je za sve x ∈ (α − r, α + r) funkcija f suma nekog stepenog reda, tj.
∞
X
f (x) = bn (x − α)n .
n=0
Svaka funkcija koja je analitička u tački α, analitička je u nekoj okolini

tačke α. Zbir, proizvod, kompozicija, količnik (gde je imenilac različit od
0) analitičkih funkcija je ponovo analitička funkcija.
• Neka funkcija f u nekoj okolini tačke α ima sve izvode. Ako u Tejlorovoj
formuli
k
X f (n) (α)
f (x) = (x − α)n + Rk (x)
n=0
n!
ostatak Rk (x) teži ka 0 kad k → ∞, tada je funkcija f analitička u tački

α i postoji r > 0 tako da je
∞
X f (n) (α)
f (x) = (x − α)n za sve x ∈ (α − r, α + r).
n=0
n!
Kažemo da je funkcija f razvijena u Tejlorov red u tački α. Ako je α = 0,

tada je
∞
X f (n) (0) n
f (x) = x , x ∈ (−r, r)
n=0
n!
i kažemo da je funkcija f razvijena u Maklorenov red.

Navešćemo kako izgleda razvoj u Maklorenov red za neke elementarne funk-

cije koje zadovoljavaju poslednji uslov.
∞
x
X xn
e = , x ∈ R,
n=0
n!
∞
X (−1)n x2n
cos x = , x ∈ R,
n=0
(2n)!
∞
X (−1)n x2n+1
sin x = , x ∈ R,
n=0
(2n + 1)!
∞
X (−1)n+1 xn
ln(1 + x) = , x ∈ (−1, 1],
n=1
n
∞
a
X a
(1 + x) = xn , x ∈ (−1, 1), a ∈ R \ N0
n
n=0
∞
1 X
= xn , x ∈ (−1, 1).
1 − x n=0
46 Glava 1. REDOVI
Glava 2
INTEGRALI FUNKCIJA
VIŠE PROMENLJIVIH
2.1 Dvostruki integral

2.2 Krivolinijski integral
2.3 Integralne formule veze
U teoriji realnih funkcija realne promenljive, integral i pojmovi vezani za

njega zauzimaju centralno mesto. Osnovna ideja pri definisanju odred̄enog in-
tegrala funkcije f : [ a, b ] → R se ponavlja u drugim granama matematičke
analize, obezbed̄ujući aparaturu nezamenljivu kako u razvijanju matematičkih
teorija koje se oslanjaju na analizu, tako i veoma širokom polju primene u tehni-
ci, ekonomiji, prirodnim naukama i drugim oblastima
U ovom poglavlju bavićemo se dvostrukim i krivolinijskim integralima re-
alne funkcije više realnih promenljivih. Čitaocu će biti umnogome olakšano
praćenje izlaganja ako je dobro upoznat sa tehnikom, osnovnim definicijama i
teoremama vezanim za integraciju realne funkcije realne promenljive. Osnovni
pojmovi, definicije i teoreme kao i tehnika izvod̄enja i dokazivanja raznih veza
i odnosa integrala funkcije više promenljivih, analogni su tehnici korišćenoj u
teoriji integracije funkcije jedne realne promenljive. To je razlog zbog čega je u
izlaganju materije ove glave izostavljen dokaz većine navedenih teorema.
U 2.1 obrad̄en je dvostruki integral. Navedene su osnovne definicije i osobine.

Jedan deo posvećen je uvod̄enju smene promenljivih prilikom dvostruke
integracije.
2.2 posvećen je osnovnim definicijama i teoremama krivolinijskog integrala po
dužini krive (I vrste) i po koordinatama (II vrste). Detaljno je obrad̄en
slučaj kad kriva pripada prostoru R2 .
47
48 Glava 2. INTEGRALI FUNKCIJA VIŠE PROMENLJIVIH
2.3 sadrži integralnu formulu koje povezuju razne vrste integrala - formulu
Grina koja povezuje krivolinijski i dvostruki integral.
2.1 Dvostruki integral

Rb
Dvostruki integral je jedna generalizacija odred̄enog integrala a f (x) dx,
f : [ a, b ] → R. U ovom slučaju funkciju f zamenjujemo realnom funkcijom dve
realne promenljive čiji je definicioni domen zatvorena oblast σ ⊂ R2 .
2.1.1 Definicija i osnovne osobine

Neka je σ ⊂ R2 zatvorena oblast ograničena po delovima glatkim krivim
i neka je f : σ → R funkcija ograničena nad σ. Pomoću mreže po delovima
glatkih krivih pravimo particiju oblasti σ na konačan broj elementarnih oblasti
σi , i = 1, 2, . . . n. Svaka od njih ima dijametar d(σi ) = maxA,B∈σi d(A, B) i
površinu ∆σi . Skup {σ1 , σ2 , . . . , σn } nazivamo podelom T oblasti σ. Sa µ(T )
označićemo maksimalnu vrednost dijametra elementarnih oblasti σi , µ(T ) =
max1≤i≤n d(σi ). U svakoj od elementarnih oblasti σi izaberemo proizvoljnu
tačku Mi ∈ σi , Mi = (ξi , ηi ). Broj
n
X n
X
s(T ) = f (Mi )∆σi = f (ξi , ηi )∆σi
i=1 i=1
Slika 2.1.
nazivamo integralnom sumom funkcije f koja odgovara podeli T i izboru
tačaka Mi ∈ σi , i = 1, 2, . . . , n. Pretpostavimo da imamo takav proces podele
T pri kojoj n → ∞, a istovremeno limn→∞ µ(T ) = 0. Ako postoji jedinstvena
granična vrednost I integralne sume s(T ) za svaku podelu T pri kojoj µ(T ) → 0
i n → ∞, bez obzira na način izbora tačke Mi , tada tu graničnu vrednost
nazivamo dvostrukim integralom funkcije f nad oblašću σ i pišemo
Xn ZZ ZZ
lim
n→∞
f (M i )∆σ i = f (x, y) dσ = f (x, y) dxdy.
µ(T )→0 i=1 σ σ
2.1. Dvostruki integral 49
Za funkciju f kažemo da je integrabilna nad oblašću σ.

Drugim rečima, za funkciju f kažemo da je integrabilna nad oblašću σ ako
postoji broj I takav da za svako ε > 0 postoji δ(ε) > 0 takvo da za svaku podelu
T oblasti σ za koje je µ(T ) < δ, nezavisno od izbora tačke Mi ∈ Ti , važi
| s(T ) − I | < ε.
Navešćemo neke važne osobine dvostrukih integrala. Ako svaki od nave-

denih integrala postoji tada:
• Za sve α, β ∈ R i sve funkcije f : σ → R i g : σ → R važi

ZZ ZZ ZZ
[αf (x, y) + βg(x, y)] dxdy = α f (x, y) dxdy + β g(x, y) dxdy.
σ σ σ
• Ako su σ1 i σ2 dve oblasti bez zajedničkih unutrašnjih tačaka, tada

Z Z ZZ ZZ
f (x, y) dxdy = f (x, y) dxdy + g(x, y) dxdy.
σ1 ∪σ2 σ1 σ2
• Ako je f (x, y) ≤ g(x, y) za sve (x, y) ∈ σ, tada

ZZ ZZ
f (x, y) dxdy ≤ g(x, y) dxdy.
σ σ

ZZ ZZ

• f (x, y) dxdy ≤
|f (x, y)| dxdy.

σ σ
• Ako je g = inf (x,y)∈σ f (x, y) i G = sup(x,y)∈σ f (x, y) , a ∆σ je površina

oblasti σ, tada ZZ
g∆σ ≤ f (x, y) dxdy ≤ G∆σ.
σ
• Ako je f neprekidna nad oblašću σ, tada postoji bar jedna tačka (α, β) ∈ σ
takva da je ZZ
f (x, y) dxdy = f (α, β)∆σ.
σ
• Neka je {σn } niz oblasti, σ1 ⊇ σ2 ⊇ · · · takvih da je tačka (α, β) sadržana u

svakoj od njih i neka limn→∞ d(σn ) = 0, gde je d(σn ) = maxA,B∈σn d(A, B).
Ako je ∆σn površina oblasti σn , n = 1, 2, . . ., i ako je f funkcija neprekidna
nad σ1 , tada važi
1
ZZ
lim f (x, y) dxdy = f (α, β).
n→∞ ∆σn
σn
• Ako je funkcija f neprekidna nad zatvorenom oblašću σ, tada je f inte-

grabilna nad σ.
• Ako je f ograničena nad σ i neprekidna u svim tačkama oblasti σ sem u
tačkama koje leže na konačno mnogo glatkih krivih, tada je f integrabilna
nad σ.
RR
• Ako je f (x, y) ≥ 0 za sve (x, y) ∈ σ, tada je σ f (x, y) dxdy jednak zapre-
mini cilindričnog tela čija je osnova površ σ, omotač je dobijen kretanjem
izvodnice paralelne sa z osom duž ruba oblasti σ, a gornja osnova je deo
površi koju izvodnica iseca na površi f (x, y) = z (slika 2.2).
Slika 2.2.
RR RR
• Ako je f (x, y) = 1 za sve (x, y) ∈ σ, tada je σ
f (x, y) dxdy = σ
dxdy
jednak površini ravne figure σ (slika 2.3).
Slika 2.3.
ZZ
Primer 2.1.1 Po definiciji naći integral xy dxdy.
0≤x≤1
0≤y≤1
Rešenje. Kako je f (x, y) = xy neprekidna funkcija nad kvadratom σ =

{(x, y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1}, naćićemo graničnu vrednost in-
tegralne sume za jednu podelu kvadrata σ kad broj elementarnih oblasti teži
beskonačnosti, a dijametar teži ka 0. Kvadrat σ ćemo razbiti na kvadrate σik
pravim x = ni , y = nk , i, k = 1, 2, . . . , n. Tačku Mik ∈ σik ćemo odabrati u
gornjem desnom uglu svakog kvadrata σik . Površina ∆σik svakog kvadrata je
1 i·k
n2 , a f (Mik ) = n2 , i, k = 1, 2, . . . , n. Tada imamo
n Xn n n
ik 1 1 X X
ZZ X
xy dxdy = lim · = lim i k=
n→∞
i=1
n2 n2 n→∞ n4 i=1
σ k=1 k=1
1 n(n + 1) n(n + 1) 1
= lim 4
· · = .
n→∞ n 2 2 4
✷
2.1.2 Izračunavanje dvostrukog integrala

Pokazaćemo da se izračunavanje dvostrukog integrala može svesti na izra-
čunavanje dva jednostruka integrala. Kao osnova za ovakav način izračunavanja
služi sledeća teorema:
Teorema 2.1.1 Neka je funkcija f neprekidna nad zatvorenom oblašću σ =

{(x, y) ∈ R2 : a ≤ x ≤ b, α(x) ≤ y ≤ β(x)}, gde a, b ∈ R, a < b, α : [ a, b ] → R,
β : [ a, b ] → R, su neprekidne funkcije takve da je α(x) ≤ β(x) za sve x ∈ [ a, b ].
Tada važi !
ZZ Z b Z β(x)
f (x, y) dxdy = f (x, y) dy dx .
a α(x)
σ
Dokaz. Razmotrimo n pravih na istom odstojanju x = x0 , x = x1 , . . . ,

x = xn , gde je a = x0 < x1 < . . . xn = b, i n krivih y = ϕ0 (x), y = ϕ1 (x), . . .,
y = ϕn (x), gde je ϕk (x) = α(x) + nk [β(x) − α(x)], k = 0, 1, 2, . . . , n. Funkcije
ϕk (x) su neprekidne na intervalu [ a, b ] i za svako fiksirano x ∈ [ a, b ] je ϕ0 (x) ≤
ϕ1 (x) ≤ · · · ≤ ϕn (x).
Slika 2.4.
Opisana mreža linija deli oblast σ na podoblasti σik , σ = ∪σik , gde je
σik = {(x, y) ∈ R2 : xi−1 ≤ x ≤ xi , ϕk−1 (x) ≤ y ≤ ϕk (x)}.

Neka je
mik = min f (x, y), Mik = max f (x, y).
(x,y)∈σik (x,y)∈σik
Ako je x ∈ [xi−1 , xi ] fiksirano, tada integracijom po y nejednakosti mik ≤

f (x, y) ≤ Mik u granicama od ϕk−1 (x) do ϕk (x) dobijamo
Z ϕk (x)
mik [ϕk (x) − ϕk−1 (x)] ≤ f (x, y) dy ≤ Mik [ϕk (x) − ϕk−1 (x)].
ϕk−1 (x)
Integral u poslednjoj nejednakosti je neprekidna funkcija po x na intervalu

[xi−1 , xi ]. Integracijom poslednje nejednakosti po x u granicama od xi−1 do xi ,
znajući da je Z xi
[ϕk (x) − ϕk−1 (x)] dx = ∆σik ,
xi−1
gde smo sa ∆σik označili površinu površi σik , dobijamo

!
Z Z xi ϕk (x)
mik ∆σik ≤ f (x, y) dy dx ≤ Mik ∆σik .
xi−1 ϕk−1 (x)
Sabraćemo poslednje nejednakosti po k

n n Z
!
X X xi Z ϕk (x)
mik ∆σik ≤ f (x, y) dy dx =
k=1 k=1 xi−1 ϕk−1 (x)
n Z
!
Z xi X ϕk (x)
= f (x, y) dy dx =
xi−1 k=1 ϕk−1 (x)
! n
Z xi Z β(x) X
= f (x, y) dy dx ≤ Mik ∆σik , i = 1, 2, . . . , n.
xi−1 α(x) k=1
Poslednje nejednakosti sabiramo po i

n X
n n Z
!
X X xi Z β(x)
mik ∆σik ≤ f (x, y) dy dx =
i=1 k=1 i=1 xi−1 α(x)
! n X
n
Z b Z β(x) X
= f (x, y) dy dx ≤ Mik ∆σik .
a α(x) i=1 k=1
Pn Pn Pn Pn
Sume i=1 k=1 mik ∆σik i i=1 k=1 Mik ∆σik predstavljaju donju
i gornju integralnu sumu za opisanu podelu {σik }, i, k = 0, 1, 2, . . . , n. Ako
n → ∞, tada d(σik ) → 0 za svako i, k ∈ N. Kako je f neprekidna funkcija, ona
je integrabilna, te kad n → ∞ donja i gornja integralna suma moraju težiti istoj
RR
graničnoj vrednosti koja predstavlja dvostruki integral σ f (x, y) dxdy. Time
smo dokazali da je
!
Z Z b β(x) ZZ
f (x, y) dy dx = f (x, y) dxdy. ✷
a α(x)
σ
Levu stranu poslednje jednakosti nazivamo ponovljenim integralom i

kraće ga zapisujemo sa
Z b Z β(x) ! Z b Z β(x)
f (x, y) dy dx = dx f (x, y) dy.
a α(x) a α(x)
Vidimo da se ponovljeni integral izračunava na taj način što prvo izvršimo

integraciju funkcije f (x, y) po promenljivoj y (smatrajući x konstantom) u grani-
cama od α(x) do β(x), a zatim dobijenu funkciju A(x) integrišemo po x u
granicama od a do b.
Oblast σ može biti predstavljena u obliku
σ = {(x, y) ∈ R2 , a ≤ x ≤ b, α(x) ≤ y ≤ β(x)}
ako prave paralelne y-osi presecaju rub oblasti σ u najviše dve tačke.
Ukoliko je oblast σ takvog oblika da prave paralelne x-osi presecaju rub
oblasti u najviše dve tačke (slika 2.5), tada postoje funkcije α : [ a, b ] → R, β :
[ a, b ] → R takve da je α(y) ≤ β(y) za svako y ∈ [ a, b ] i da oblast σ možemo
predstaviti sa
σ = {(x, y) ∈ R2 : a ≤ y ≤ b, α(y) ≤ x ≤ β(y)}.
Ako su α i β neprekidne funkcije na [ a, b ] i ako je f (x, y) neprekidna funkcija

nad σ, tada je
ZZ Z b Z β(y)
f (x, y) dxdy = dy f (x, y) dx
a α(y)
σ
Slika 2.5. Slika 2.6.

Ukoliko je oblast σ takva da ni po x ni po y ne zadovoljava gore opisane

zahteve (slik 2.6), onda oblast σ izdelimo na disjunktne podoblasti σ1 , σ2 , . . . , σm
koje zadovoljavaju te uslove po nekoj od promenljivih i primenimo formulu
ZZ ZZ ZZ ZZ
= + +···+
σ σ1 σ2 σm
ZZ ZZ
Primer 2.1.2 Naći xy dxdy, xy dxdy
0≤x≤1 0≤x≤1
0≤y≤1 x2 ≤y≤x
Rešenje.
1 1 1
x 1
ZZ Z Z Z
xy dxdy = dx xy dy = dx = .
0 0 0 2 4
0≤x≤1
0≤y≤1
1 x 1
x(x2 − x4 ) 1
ZZ Z Z Z
xy dxdy = dx xy dy = dx = .
0 x2 0 2 24
0≤x≤1
x2 ≤y≤x
Primer 2.1.3 Izmeniti redosled integracije u ponovljenom integralu

Z 2a Z √2ax
dx √ f (x, y) dy.
0 2ax−x2
Rešenje.
Slika 2.7.
√ √
Z 2a Z 2ax Z a Z a− a2 −y 2
dx √ f (x, y) dy = dy f (x, y) dx+
y2
0 2ax−x2 0 2a
Z a Z 2a Z 2a Z 2a
+ dy √ f (x, y) dx + dy f (x, y) dx.
y2
0 a+ a2 −y 2 a 2a
✷
√
Primer 2.1.4 Naći površinu izmed̄u parabola y = x2 i y = x, ako
x ∈ [0, 1].
√
1 x 1 √ 1
ZZ Z Z Z
Rešenje. P = 1 · dxdy = dx dy = ( x − x2 ) dx = . ✷
0 x2 0 3
0≤x≤1
√
x2 ≤y≤ x
Primer 2.1.5 Naći zapreminu tela koje se nalazi u preseku cilindara

x2 + y 2 = a2 i x2 + z 2 = a2 .
Slika 2.7.
Rešenje. Kako je dobijeno telo simetrično u odnosu na sve tri koordinatne

ravni, njegovu zapreminu možemo naći ako 8 puta pomnožimo zapreminu dela
tela u prvom oktantu.
Z a Z √a2 −x2 p Z a
16a3
8 dx 2 2
a − x dy = 8 (a2 − x2 )dx = .
0 0 0 3
✷
2.1.3 Smena promenljivih u dvostrukom integralu

Pretpostavimo da je dato preslikavanje T jednačinama x = x(u, v), y =
y(u, v), takvo da uzajamno jednoznačno preslikava otvorenu oblast θ ravni uOv
na otvorenu oblast θ′ ravni xOy. Neka su funkcije x(u, v) i y(u, v) i njihovi
prvi parcijalni izvodi neprekidni
nad θ, takvi da je Jakobijan različit od 0, tj.
∂(x,y)
xu xv
J = ∂(u,v) = 6= 0, u, v ∈ θ.
yu yv
Slika 2.9.
Može se dokazati da ovakva transformacija liniju preslikava u liniju, oblast u

oblast, a ako tačka u oblasti θ opiše zatvorenu po delovima glatku krivu, tada
će i njena slika u oblasti θ′ takod̄e opisati zatvorenu po delovima glatku krivu.
Takod̄e važi da ako je (u, v) ∈ θ bilo koja tačka, ako je ω ⊂ θ oblast koja sadrži
tačku (u, v) i ako je σ ⊂ θ′ slika oblasti ω (σ = T (ω) ), tada, ako dijametar d(ω)
teži nuli, važi
∆σ
lim = |J(u, v)| .
∆ω→0 ∆ω
To znači da je apsolutna vrednost Jakobijana transformacije T u svakoj tački

(u, v) oblasti θ jednaka koeficijentu promene površine beskonačno male oblasti
koja sadrži tu tačku.
Primedba. Jakobijan transformacije T može biti interpretiran kao jedna od
dvodimenzionalnih generalizacija običnog izvoda funkcije jedne promenljive. Za-
ista, ako je y = y(x) neprekidna i diferencijabilna funkcija na intervalu (a, b),
takva da y ′ očuvava znak na tom intervalu, tada po teoremi Lagranža1, u
svakom zatvorenom intervalu [α, β] ⊂ (a, b) postoji tačka ξ ∈ [α, β] tako da
je y(β) − y(α) = y ′ (ξ)(β − α). Sužavajući interval [α, β] oko tačke ξ, dobijamo
δ
lim = |y ′ (ξ)|,
d→0 d
gde smo sa d označili dužinu intervala [α, β], a sa δ dužinu intervala na y-osi koji
je slika intervala [α, β]. To znači da prvi izvod funkcije y = y(x) interpretiramo
kao koeficijent promene dužine beskonačno malog intervala koji sadrži tačku ξ.
✷
RR
Razmotrimo sada dvostruki integral σ f (x, y) dxdy funkcije f (x, y) ne-
prekidne nad zatvorenom oblasti σ čiji je rub po delovima glatka kriva. Pretpo-
stavimo da transformacija T , zadata jednačinama x = x(u, v), y = y(u, v), pres-
likava zatvorenu oblast ω ravni uOv na oblast σ tako da su svi uslovi navedeni
na početku ovog odeljka zadovoljeni. Tada važi formula o smeni promenljivih u
dvostrukom integralu
ZZ ZZ
f (x, y) dxdy = f (x(u, v), y(u, v) ) |J(u, v)| dudv.
σ ω
Može se pokazati da poslednja formula važi i u slučaju kada transformacija

T zadovoljava navedene uslove u svim tačkama oblasti θ osim duž konačno mno-
go glatkih krivih, pod uslovom da funkcija f (x, y) i Jakobijan ostanu ograničeni
u tim tačkama.
Smena promenljivih koju najčešće srećemo kod dvostrukih integrala je
smena polarnim koordinatama gde je
x = r cos ϕ , y = r sin ϕ, J(r, ϕ) = r.

1 Joseph Louis Lagrange (1736-1813) - Francuski matematičar. Postao profesor sa 19 god-
ina. Njegovi najpoznatiji rezultati su iz oblasti varijacionog računa i analitičke mehanike.

Ova transformacija kružni isečak u xOy ravni preslikava u pravougaonik u

rOϕ ravni.
Slika 2.10.
2
+y 2
ex dxdy, gde je σ deo prstena 1 ≤ x2 + y 2 ≤ 4 u
RR
Primer 2.1.6 Naći
σ
prvom kvandrantu.
Rešenje. Uvedemo smenu polarnim koordinatama

π
x = r cos ϕ, y = r sin ϕ, 0≤ϕ≤ , 1 ≤ r ≤ 2.
2
Tada je
π
2
π 4
ZZ ZZ Z 2
Z
2
+y 2 2 2
ex dxdy = er |J| drdϕ = dϕ er r dr = (e − e).
0 1 4
σ ω
Primer 2.1.7 Izračunati površ dela paraboloida x2 + y 2 = z koju iseca cilindar

x2 + y 2 = 1.
Slika 2.11.
Rešenje. Kako je zx = 2x i zy = 2y, imamo

ZZ p
∆S = 1 + 4x2 + 4y 2 dxdy,
projx0y S
gde je σ = projx0y S krug x2 + y 2 ≤ 1. Prelaskom na polarne koordinate,

dobijamo
2π 1
π √
ZZ p Z Z p
∆S = r 1 + 4r2 drdϕ = dϕ r 1 + 4r2 dr = (5 5 − 1) .
0 0 6
ω
2.1.4 Površ u R3 i izračunavanje njene površine
Ponovićemo u najkraćim crtama osnovne definicije vezane za površ u R3 ,

sa kojima se čitalac upoznao na ranijim kursevima analize.
Neka je D zatvorena oblast u R2 ograničena po delovima glatkom krivom
L i neka je površ S ⊂ R3 zadata jednačinama
x = x(t, u), y = y(t, u), z = z(t, u), (t, u) ∈ D.
Primer 2.1.8 Parametarske jednačine
x = sin t cos u, y = sin t sin u, z = cos t, t ∈ [0, 2π], u ∈ [0, π].
predstavljaju jediničnu lopte sa centrom u koordinatnom početku. ✷
Ako je preslikavanje oblasti D na površ S obostrano jednoznačno, i ako su svi

parcijalni izvodi funkcija x(t, u), y(t, u) i z(t, u) neprekidni, a rang matrice

xt yt zt
xu yu zu
je jednak 2 za sve (t, u) ∈ D, tada je površ glatka. Površ S je po delovima

glatka ako se može izdeliti na konačan broj glatkih površi. Ako je površ glatka,
tada u svakoj tački (t0 , u0 ) ∈ D postoji tangentna ravan cija je jednačina

x − x0 y − y0 z − z0

xt yt zt = 0,

xu yu zu
pri čemu je x0 = x(t0 , u0 ), y0 = y(t0 , u0 ), z0 = z(t0 , u0 ).

Vektor normale površi S u tački (t0 , u0 ) ∈ D je vektor normale tangentne
ravni u toj tački.
Glatka površ S se naziva dvostranom ako pri kretanju po svakoj zatvore-
noj krivoj u S koja ne preseca granicu S, neprekidno menjajući vektor normale
Slika 2.14.
U svakoj od oblasti σi izaberemo proizvoljnu tačku Pi = (ξi , ηi ). Njoj na

površi Si odgovara tačka Mi = (ξi , ηi , ζi ), ζi = z(ξi , ηi ). U tački Mi postavljamo
tangentnu ravan na površ S i sa Ti označimo onaj deo ravni koja se na xOy
ravan projektuje na oblast σi . Sa ∆Ti označimo površinu ravne figure Ti .
Pn
Ako za svaku podelu T oblasti σ pri kojoj n → ∞ i µ(T ) → 0, limn→∞ i=1 ∆Ti
postoji i ne zavisi od podele i načina izbora tačke Pi , tu jedinstvenu graničnu
vrednost nazivamo površinom površi S i obeležavamo je sa ∆S. Pokazaćemo
kako se ∆S, može izračunati pomoću dvostrukog integrala.
Ako sa γi označimo oštar ugao koji zahvataju osa Oz i normala n tangentne
ravni Ti , tada je
~n · ~k
cos γi = ,

|~n| |~k|
gde je ~k jedinični vektor u pravcu i smeru pozitivnog smera ose Oz, a ~n je vektor
normale na tangentnu ravan Ti površi S u tački Mi .
Vektor tangente na krivu koja se nalazi u preseku površi z = z(x, y) i ravni
kroz tačku (x, y, z) paralelne sa x 0 z koordinatnom ravni dobija se iz
(x + ∆x, y, z(x + ∆x, y)) − (x, y, z(x, y))
lim =
∆x→0 ∆x

∆x 0 z(x + ∆x, y) − z(x, y)
= lim , , = (1, 0, zx ).
∆x→0 ∆x ∆x ∆x
Na isti način vektor tangente na krivu koja se nalazi u preseku površi z =
z(x, y) i ravni kroz tačku (x, y, z) paralelne sa y 0 z koordinatnom ravni jednak
je (0, 1, zy ).
Kako smo pretpostavili da je površ S zadata eksplicitno jednačinom z =
z(x, y), to je jednačina tangentne ravni Ti data sa

x − ξi y − ηi z − z(ξi , ηi ) x − ξi y − ηi z − z(ξi , ηi )

xx yx zx = 1 0 zx =

xy yy zy 0 1 zy
= −zx · x − zy · y + z + A = 0,
1
tj. ~n = −zx~i − zy~j + ~k i cos γi = q x=ξi .

1 + zx2 + zy2 y=ηi
Površine ∆Ti i ∆σi povezuje jednakost ∆Ti cos γi = ∆σi , te je
n n
X X ∆σi
∆S = lim ∆Ti = lim =
n→∞
i=1
n→∞
i=1
cos γi
n q
X
= lim 1 + zx2 (ξi , ηi ) + zy2 (ξi , ηi ) · ∆σi =
n→∞
i=1
ZZ q
= 1 + zx2 (x, y) + zy2 (x, y) dxdy,
σ
tj.
ZZ q
∆S = 1 + zx2 + zy2 dxdy.
projx0y S
Poslednja formula omogućava da korišćenjem dvostrukog integrala izraču-

namo površinu površi S zadatu jednačinom z = z(x, y), (x, y) ∈ σ.
Primedba 1. Formula
ZZ q
∆S = 1 + zx2 + zy2 dxdy
projx0y S
može se smatrati uopštenjem formule za izračunavanje dužine krive L pomoću

odred̄enog (jednostrukog) integrala. Naime, ako je diferencijabilna kriva L ⊂
R2 zadata eksplicitno jednačinom y = y(x), x ∈ [ a, b ], tada je formula za
izračunavanje njene dužine
Z Z p b
p
∆L = 2
1 + yx dx = 1 + yx2 dx. ✷
proj0x L a
Primedba 2. U slučaju da je površ S zadata jednačinom oblika y = y(x, z) ili

x = x(y, z), tada S projektujemo u xOy ili yOz ravan i ponovimo gore opisani
postupak.
Primedba 3. Ukoliko je površ S zadata parametarskim jednačinama x =

x(t, u), y = y(t, u), z = z(t, u), (t, u) ∈ D, tada je
ZZ p
∆S = AB − C 2 dtdu,
D
gde je A = x2t + yt2 + zt2 , B= x2u + yu2 + zu2 i C = xt xu + yt yu + zt zu .

Primer 2.1.9 Naći površinu površi tela ograničenog površima
x2 + z 2 = 1, y 2 + z 2 = 1.
Slika 2.15.
Rešenje. Na osnovu simetrije tela, njegovu površinu možemo izračunati kao

16P gde je P polovina dela površi u prvom oktantu (slika 2.15).
Taj deo se√na xOy ravan projektuje u trougo 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ x i ima
jednačinu z = 1 − x2 .
1 x
dy
ZZ q Z Z
∆S = 16 1 + zx2 + zy2 dxdy = 16 dx √ = 16.
0 0 1 − x2
0≤x≤1
0≤y≤x
2.2 Krivolinijski integral

Krivolinijski integral predstavlja još jedno uopštenje odred̄enog integrala
realne funkcije definisane nad intervalom [ a, b ], a, b ∈ R. U slučaju odred̄enog
Rb
integrala a f (x) dx, integracija se vrši duž intervala [ a, b ] ⊂ R, dok se kod
krivolinijskog integrala integracija vrši duž krive L, gde L pripada R2
Pretpostavimo da je u xOy ravni zadata funkcija u parametarskom obliku
x = x(t), y = y(t), t ∈ [α, β].
Preslikavanje t → (x(t), y(t)) skupu tačaka intervala [α, β] pridružuje skup

tačaka L ⊂ R2 koji pod odred̄enim uslovima nazivamo krivom.
dy
Kažemo da je kriva L glatka ako su izvodi ẋ = dx dt i ẏ = dt neprekidni i
2 2
ẋ + ẏ 6= 0 za sve t ∈ [α, β] (tj. ẋ i ẏ nisu istovremeno jednaki 0). Kriva L je
glatka po delovima, ako je možemo podeliti na konačan broj glatkih krivih. Ako
je kriva L po delovima glatka i ako je preslikavanje t → (x(t), y(t)), t ∈ [α, β],
obostrano jednoznačno, sem što se, eventualno, tačke (x(α), y(α)) i (x(β), y(β))
mogu poklopiti, tada krivu L nazivamo putanjom.
2.2. Krivolinijski integral 63
Primer 2.2.1 Preslikavanje t → (t2 , t4 ), t ∈ [−1, 1], nije obostrano jednoz-

načno s obzirom da svaka tačka krive L, sem tačke (0, 0), predstavlja
Slika 2.16.
sliku dve tačke iz intervala [−1, 1]. Tako je, recimo, tačka ( 12 , 14 ) ∈ L slika tačaka
√1 i − √1 . Ukoliko je definicioni domen parametra t interval [0, 1], preslikavanje
2 2
definisano sa x = t2 , y = t4 , t ∈ [0, 1] jeste obostrano jednoznačno. ✷
Primer 2.2.2 Kriva x = |t|, y = t, t ∈ [−1, 1], nije glatka jer ẋ(0) nije defini-
sano.
Slika 2.17.
Kriva x = t , y = t , t ∈ [−1, 1], nije glatka jer je ẋ2 (0) + ẏ 2 (0) = 0. Obe krive
3 2
su po delovima glatke. ✷
Tačku A ∈ L koja odgovara vrednosti parametra α, A = (x(α), y(α)), nazi-
vamo početnom tačkom, a tačku B ∈ L, koja odgovara vrednosti parametara
β, B = (x(β), y(β)), nazivamo krajnjom tačkom putanje L. Razlikujemo dva
smera kretanja na putanji L : od tačke A ka tački B i od tačke B ka tački A.
Kažemo da su ova dva smera suprotna jedan drugome.
Ako je A = B kažemo da je L zatvorena putanja. U tom slučaju, početna
i krajnja tačka, koje se poklapaju, ne odred̄uju smer kretanja po putanji. Ako
je važno istaći da se tačka kreće po putanji u odred̄enom smeru, tada u svakom
posebnom slučaju opisujemo o kakvom kretanju se radi. Ukoliko zatvorena
putanja L leži u xOy ravni tada, u koordinatnom sistemu desne orijentacije,
uobičajeno je da smer kretanja suprotan kretanju kazaljke časovnika nazivamo
pozitivnim smerom, a suprotan smer od pozitivnog je negativan.
Slika 2.18.
2.2.1 Krivolinijski integral po dužini krive (I vrste)

Pretpostavimo da je L putanja u xOy ravni sa početnom tačkom A i
krajnjom tačkom B, i neka je f : D → R ograničena funkcija definisana nad
oblašću D ⊂ R koja sadrži putanju L. Na L izaberemo redom proizvoljne tačke
A = T0 , T1 , . . . , Tn−1 , Tn = B koje dele putanju L na n delova i to nazivamo
podelom T .
Slika 2.19.
Dužinu putanje izmed̄u tačaka Ti−1 i Ti , i = 1, 2, . . . n obeležavamo sa ∆li .
Neka je Mi = (ξi , ηi ) proizvoljna tačka na delu putanje izmed̄u tačaka Ti−1 i Ti .
Sumu
n
X n
X
s(T ) = f (Mi )∆li = f (ξi , ηi )∆li
i=1 i=1
nazivamo integralnom sumom funkcije f u odnosu na podelu T . Očigledno

je da integralna suma zavisi od načina podele putanje L i od načina izbora
tačaka Mi , i = 1, 2, . . . , n. Neka je µ(T ) = max1≤i≤n ∆li . Razmotrimo proces
podele pri kome n → ∞, a µ(T ) → 0. Ako postoji jedinstvena granična vrednost
I integralne sume s(T ) za svaku podelu pri kojoj n → ∞ i µ(T ) → 0, bez obzira
na način izbora tačke Mi , tada tu graničnu vrednost nazivamo krivolinijskim

integralom po dužini krive funkcije f (x, y) duž krive L i pišemo
n
X Z
I = n→∞
lim f (Mi )∆li = f (x, y) dl .
µ(T )→0 i=1 L
Drugim rečima, broj I je krivolinijski integral po dužini krive, ako za svako

ε > 0 postoji δ(ε) > 0 tako da za svaku podelu T za koje je µ(T ) < δ, nezavisno
od izbora tačke Mi , važi | s(T ) − I | < ε.
Ako želimo da naglasimo da se integracija duž putanje L vrši od početne
tačke A do krajnje tačke B, tada pišemo
Z Z
f (x, y) dl ili f (x, y) dl .
L(AB) (AB)
Primetimo da na vrednost ovog integrala ne utiče smer kretanja duž pu-

tanje L, jer u integralnoj sumi s(T ), ∆li (dužina putanje izmed̄u Ti−1 i Ti )
uvek je pozitivan broj bez obzira na redosled navod̄enja tačaka. Naime, dobija
se ista vrednost bilo da A smatramo početnom a B krajnjom tačkom ili da B
smatramo početnom a A krajnjom tačkom putanje L, tj.
Z Z
f (x, y) dl = f (x, y) dl.
L(AB) L(BA)
I
Krivolinijski integral po zatvorenoj putanji L obično označavamo simbolom .
L
Što se tiče ostalih osobina krivolinijskog integrala po dužini krive, one su slične
(a i na sličan način se dokazuju) osobinama odred̄enog integrala realne funkcije
realne promenljive. Navodimo nekoliko najvažnijih osobina:
Pod uslovom da svi navedeni integrali postoje, važi
• Za svako α, β ∈ R
Z Z Z
[αf (x, y) + βg(x, y)] dl = α f (x, y) dl + β g(x, y) dl.
L L L
• Ako je putanja L podeljena na dve putanje L1 i L2 , tada je

Z Z Z
f (x, y) dl = f (x, y) dl + f (x, y) dl.
L L1 L2
Z Z

• f (x, y) dl ≤
|f (x, y)| dl.
L L
R
• Ako je f (x, y) > 0 neprekidna funkcija nad L, tada L f (x, y) dl postoji i
jednak je površini cilindrične površi S obrazovane izvodnicama paralenim
z-osi koje se kreću duž putanje L, ograničenoj xOy ravni i površi z =
f (x, y) (slika 2.20).
Slika 2.20.
• Ukoliko je funkcija f neprekidna nad putanjom L koja je zadata u pa-
rametarskom
p obliku jednačinama x = x(t), y = y(t), t ∈ [α, β], tada je
dl = ẋ2 + ẏ 2 dt, te važi
Z Z β p
f (x, y) dl = f (x(t), y(t)) ẋ2 + ẏ 2 dt .
L α
p R
Primetimo da je dl = ẋ2 + ẏ 2 dt ≥ 0 jer je α ≤ β i da je −L f (x, y) dl =
Rβ p R
α
f (x(t), y(t)) ẋ2 + ẏ 2 dt = L f (x, y) dl, odnosno, prilikom smene, uvek
navodimo α i β u istom redosledu bez obzira na orijentaciju L.
• Ukoliko je funkcija f neprekidna nad putanjom L koja je zadata u ekspli-
citnom obliku y = y(x), x ∈ [ a, b ], tada je
Z Z b p
f (x, y) dl = f (x, y(x)) 1 + y ′2 dx.
L a
Primer 2.2.3 Naći Z

(2 − x − y) dl,
L
gde je L deo jedinične kružnice sa centrom u (0, 0) u prvom i četvrtom kvadrantu
xOy ravni.
Rešenje. Kako je L zadato sa

π π
x = cos t , y = sin t , t ∈ − , ,
2 2
Slika 2.21.
imamo
Z Z π
2 p
(2 − x − y) dl = (2 − cos t − sin t) (− sin t)2 + (cos t)2 dt = 2(π − 1). ✷
L −π
2

(2 − x − y) dl
L
gde je L deo jedinične kružnice sa centrom u (0, 0) u prvom i drugom kvadrantu

xOy ravni.
Rešenje.
√ U ovom slučaju, putanju L možemo izraziti
p u eksplicitnom obliku
y = 1 − x2 , x ∈ [−1, 1]. Kako je tada dl = (1 − x2 )−1 dx, to je traženi
integral
Z Z 1 p p
(2 − x − y) dl = (2 − x − 1 − x2 ) (1 − x2 )−1 dx =
L −1
1 1 1
dx xdx
Z Z Z
=2 √ − √ − dx = 2π − 0 − 2 = 2(π − 1).✷
−1 1 − x2 −1 1 − x2 −1
2.2.2 Krivolinijski integral po koordinatama (II vrste)

Neka je L ⊂ R2 putanja sa početnom tačkom A i krajnjom tačkom B i neka
je f : D → R ograničena funkcija definisana nad oblašću D ⊂ R2 koja sadrži
putanju L. Skup tačaka A = T0 , T1 , . . . , Tn = B, T0 , T1 , . . . , Tn ∈ L, je podela
T putanje L. Na delu putanje izmed̄u tačaka Ti−1 i Ti izaberemo proizvoljnu
tačku Mi = (ξi , ηi ), i = 1, 2, . . . , n.
Slika 2.22.
Dalje, neka je Ti = (xi , yi ), i = 1, 2, . . . , n i neka je ∆xi = xi − xi−1 . Tada sumu
n
X n
X
sx (T ) = f (Mi )∆xi = f (ξi , ηi )∆xi
i=1 i=1
nazivamo integralnom sumom funkcije f u odnosu na podelu T . Neka je

limn→∞ µ(T ) = limn→∞ max1≤i≤n ∆li = 0. Ako postoji jedinstvena granična
vrednost Ix integralne sume sx (T ) za svaku podelu pri kojoj n → ∞ i µ(T ) →
0, bez obzira na način izbora tačke Mi , tada tu graničnu vrednost nazivamo
krivolinijskim integralom po apscisi funkcije f (x, y) duž putanje L i pišemo
n
X Z
Ix = n→∞
lim f (Mi )∆xi = f (x, y) dx.
µ(T )→0 i=1 L
To drugačije možemo reći na sledeći način: Broj Ix je krivolinijski integral po

apcisi ako za svako ε > 0 postoji δ(ε) > 0 tako da za svaku podelu T za koju je
µ(T ) < δ, nezavisno od izbora tačaka Mi , važi |sx (T ) − Ix | < ε.
Osnovne osobine ovog integrala, ako svi navedeni integrali postoje, su:
• Za svako α, β ∈ R
Z Z Z
[αf (x, y) + βg(x, y)] dx = α f (x, y) dx + β g(x, y) dx.
L L L
• Ako je putanja L podeljena na dve putanje L1 i L2 , tada

Z Z Z
f (x, y) dx = f (x, y) dx + f (x, y) dx.
L L1 L2
Z Z
• f (x, y) dx = − f (x, y) dx.
L(AB) L(BA)
Z Z

• f (x, y) dx ≤
|f (x, y)| dx .
L L
• Ako je f (x, y) > 0 neprekidna

R funkcija
nad L, gde je L putanja y =
y(x), x ∈ [ a, b ], tada je L f (x, y) dx jednak površini projekcije S ′ cilin-
drične površi S na xOz ravan.
Slika 2.23.
• Ako je putanja L zadata u parametarskom obliku, x R = x(t), y = y(t),
t ∈ [α, β] i ako je f neprekidna funkcija nad L, tada L f (x, y) dx postoji
i važi
Z Z β
f (x, y) dx = f (x(t), y(t))ẋ dt .
L α
Primetimo da, za razlikuR od slične osobine

R α krivolinijskog integrala
R I vrste,
kod ovog integrala važi −L f (x, y) dx = β f (x(t), y(t))ẋ dt = − L f (x, y) dx.
• Ukoliko je putanja L zadata jednačinom y = y(x), x ∈ [ a, b ], tada je

Z Z b
f (x, y) dx = f (x, y(x)) dx.
L a
• Ako je L zatvorena putanja, tada vrednost integrala ne zavisi od izbora

početne tačke A (početna tačka A se poklapa sa krajnjom tačkom B).
Smer kretanja po putanji L je unapred zadat i vrednost integrala zavisi
od smera kretanja (kad se promeni smer, promeni se znak integrala).
Analogno se može definisati i krivolinijski integral Iy po ordinati funk-

cije f duž putanje L kao
Xn Z
Iy = n→∞
lim f (Mi )∆yi = f (x, y) dy.
µ(T )→0 i=1 L
Ovaj integral ima iste osobine kao krivolinijski integral po apscisi.

(2 − x − y) dx,
L
gde je L izlomljena linija sastavljena od duži AM i M B, A = (1, 0),
M = (1, 1), B = (0, 1).
Rešenje.
Z Z Z
I = (2 − x − y) dx = (2 − x − y) dx + (2 − x − y) dx = I1 + I2 .
L AM MB
Slika 2.24.
Kako je parametarski oblik jednačine duži AM x = 1, y = t, t ∈ [0, 1], imamo

da je dx = 0, te je I1 = 0. Parametarski oblik jednačine duži BM je x = t,
y = 1, t ∈ [0, 1], te je dx = dt.
1
1
Z Z
I = I1 + I2 = 0 − (2 − x − y) dx = − (2 − t − 1) dt = − .
BM 0 2
R
Kako je duž krive L, 2−x−y > 0, to je | L (2−x−y) dx| jednaka površini figure
u xOz ravni koju dobijamo projekcijom ∆AM A1 i ∆BM B1 na ravan xOz, što
je 12 . ✷
Pretpostavimo da su P i Q funkcije P : D → R i Q : D → R, gde je

D ⊂ R2 oblast koja sadrži putanju L i pretpostavimo da integrali
Z Z
P (x, y) dx i Q(x, y) dy
L L
postoje. Tada definišemo opšti krivolinijski integral sa

Z Z Z
def
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = P (x, y) dx + Q(x, y) dy .
L L L
Veza izmed̄u krivolinijskog integrala po dužini krive i opšteg krivolinijskog

integrala je zadata formulom
Z Z
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = (P (x, y) cos α + Q(x, y) cos β) dl ,
L L
gde α i β predstavljaju uglove koje tangenta parametarski zadate putanje L,

orijentisana u smeru rasta parametra t, zaklapa sa pozitivnim smerom x-ose,
odnosno y-ose.
Slika 2.25.
Napomena. UkolikoZ je putanja L zatvorena

I putanja, često umesto oznake za
krivolinijski integral koristimo oznaku .
L L
2.2.3 Nezavisnost opšteg krivolinijskog integrala od

putanje integracije
Pretpostavimo da su funkcije P (x, y) i Q(x, y) definisane nad nekom oblašću
D ⊂ R2 . Ako su A i B bilo koje tačke iz D, njih možemo povezati pomoću ra-
zličitih putanja koje leže u oblasti D. U opštem slučaju integral
Z
P dx + Q dy
L(AB)
zavisi od Rputanje duž koje vršimo integraciju. Pod izvesnim uslovima vrednost
integrala P dx + Q dy je ista, bez obzira duž koje putanje od A do B vršimo
integraciju.
Neka su P : D → R i Q : D → RR ograničene funkcije nad oblašću D.
Kažemo da opšti krivolinijski integral P dx + Q dy ne zavisi od putanje
integracije nad oblašću D ako za bilo koje dve tačke A, B ∈ D i bilo koje dve
putanje L1 , L2 iz D koje povezuju tačke A i B važi da je
Z Z
P dx + Q dy = P dx + Q dy.
L1 (AB) L2 (AB)
Slika 2.26.
U slučaju nezavisnosti od putanje integracije, pri zapisivanju integrala dovoljno

je naznačiti početnu i krajnju tačku puta integracije, te pišemo
Z
P dx + Q dy.
AB
Sledeće tri teoreme daju ekvivalentne uslove nezavisnosti od putanje inte-

gracije integrala P dx + Q dy nad oblašću D ⊂ R2 .
R
R
Teorema 2.2.1 P dx + Q dy ne zavisi od putanje integracije nad D ako i
samo ako je za svaku zatvorenu putanju L ⊂ D
I
P dx + Q dy = 0.
L
Dokaz. Neka je L zatvorena putanja u D i neka tačke A i B pripadaju

putanji L.
Slika 2.27.
Tada I Z Z
P dx + Q dy = P dx + Q dy + P dx + Q dy =
L AmB BnA
Z Z
P dx + Q dy − P dx + Q dy,
AmB AnB
te, iz poslednje jednakosti, sledi ekvivalencija
I Z Z
P dx + Q dy = 0 ⇔ P dx + Q dy = P dx + Q dy.
L AmB AnB
✷
R
Teorema 2.2.2 P dx + Q dy ne zavisi od putanje integracije nad D ako i
samo ako postoji funkcija V : D → R takva da je dV = P dx + Q dy i tada važi
da je Z Z
P dx + Q dy = dV = V (B) − V (A).
AB AB
Ako je dV = P dx + Q dy, tada je Vx = P, Vy = Q, gde smo sa Vx , i Vy

označili parcijalne izvode funkcije V po x i y respektivno.
Očigledno, funkcija V u ovom slučaju igra ulogu primitivne funkcije kod
odred̄enog integrala, za koji znamo da važi
Z b
f (x) dx = F (b) − F (a), gde je dF = f dx.
a
Funkciju V nalazimo uz pomoć krivolinijskog integrala duž bilo koje puta-

nje L koja povezuje tačke (a, b) i (x, y) koje leže u D. Ako izaberemo putanju
sastavljenu od duži paralelnih koordinatnim osama, dobijamo
Z x Z y
V (x, y) = P (t, b) dt + Q(x, t) dt + C ,
a b
Slika 2.28.
gde (a, b) ∈ D.
Teorema 2.2.3 Ako su funkcije P, R Q, Py , Qx neprekidne nad jednostruko pove-

zanom oblašću D, tada je integral P dx+Q dy nezavisan od putanje integracije
nad D ako i samo ako je Py = Qx .
Primer 2.2.6 Ako je
P (x, y) = x + y, Q(x, y) = x − y,
tada je Py = Qx za sve (x, y) ∈ R2 . Nalazimo funkciju V : R2 → R

x y
x2 − y 2
Z Z
V (x, y) = (t + 0) dt + (x − t) dt = + xy + c.
0 0 2
Funkciju V (x, y) možemo naći i na drugi način: Kako je Vx = P , ako izvršimo

integraciju po x, dobijamo da je
1 2
V (x, y) = x + xy + ϕ(y),
2
gde je konstanta integracije funkcija ϕ(y), koja zavisi samo od y. Iz uslova
Vy = Q, sledi da je
1
x + ϕ′ (y) = x − y , ϕ′ (y) = −y , ϕ(y) = − y 2 + c.
2
Konačno, imamo
1 2 1 x2 − y 2
V (x, y) = x + xy − y 2 + c = + xy + c. ✷
2 2 2
2.3 Integralne formule veze - formula Grina

Ova formula uspostavlja vezu izmed̄u dvostrukog i opšteg krivolinijskog
integrala.
Formula Grina. Neka je σ ⊂ R2 zatvorena oblast ograničena pozitivno ori-
jentisanom, zatvorenom putanjom L i neka su realne funkcije P , Q, Py , Qx
neprekidne nad nekom otvorenom oblašću koja sadrži σ. Tada
I ZZ
P dx + Q dy = (Qx − Py ) dxdy.
L σ
Dokaz. Pretpostavimo najpre da oblast σ ima specijalan oblik,
Slika 2.29.
σ = {(x, y) ∈ R2 : α ≤ x ≤ β, h(x) ≤ y ≤ g(x)}, gde α, β ∈ R, h(x) i g(x)

su neprekidne funkcije nad [α, β] takve da je za sve x ∈ [α, β], h(x) ≤ g(x)
(slika 2.29). Funkcije P i Py su neprekidne nad otvorenom oblašću koja sadrži
σ. Dokazaćemo da je
ZZ I
− Py (x, y) dxdy = P (x, y) dx.
σ L
Zaista,
ZZ Z β Z g(x) Z β
Py (x, y) dxdy = dx Py (x, y) dy = [P (x, g(x) ) − P (x, h(x) )] dx =
α h(x) α
σ
Z α Z β Z Z
=− P (x, g(x) ) dx− P (x, h(x) ) dx = − P (x, y) dx− P (x, y) dx−
β α L1 (B1 A1 ) A1 A
Z Z I
− P (x, y) dx − P (x, y) dx = − P (x, y) dx,
L2 (AB) BB1 L
gde smo sa L1 označili krivu y = h(x) orijentisanu od tačke A prema tački B,

dok smo sa L2 označili krivu y = g(x) orijentisanu od tačke B1 prema tački A1 .
Integrali Z Z
P dx i P dx
AA1 BB1
2.3. Integralne formule veze - formula Grina 75
su jednaki 0 jer su duži AA1 i BB1 paralelne sa osom Oy, te je dx = 0. Time

smo dobili da je
ZZ I
− Py dxdy = P dx.
σ L
Ukoliko oblast σ ne može biti predstavljena u obliku koji smo naveli na

početku odeljka, ali može pravima paralelnim osi Oy biti izdeljena na konačan
broj oblasti {σ1 , . . . , σk } koje zadovoljavaju tu formu (slika 2.30), poslednja
formula i dalje važi. Naime, za RR svaku oblastHσi ograničenu zatvorenom putanjom
Li , i = 1, 2, . . . , k, imamo − Py dxdy = P dx, i = 1, 2, . . . , k.
σi Li
Slika 2.30.
Sabirajući sve jednakosti dobijamo

 
k
X ZZ k I
X
− Py dxdy  = P dx.
i=1 σi i=1 L
i
RR
Leva strana
H poslednje jednakosti je jednaka − σ Py dxdy, a desna strana je
jednaka L P dx, jer se svi krivolinijski integrali po vertikalnim linijama podele
potiru, što znači da je
ZZ I
− Py dxdy = P dx.
σ L
Analogno dokazujemo da je
ZZ I
Qx dxdy = Qdy,
σ L
gde oblast σ može biti horizontalnim linijama izdeljena na oblasti {σ1 , σ2 , . . . , σn }

oblika
σi = {(x, y) ∈ R2 : a ≤ y ≤ b, u(y) ≤ x ≤ v(y)},
Slika 2.31.
a, b ∈ R, u(y) i v(y) su neprekidne funkcije nad [ a, b ], takve da je za sve y ∈

[ a, b ], u(y) ≤ v(y) (slika 2.31), a funkcije Q i Qx su neprekidne nad zatvorenom
oblašću σi čiji je rub pozitivno orijentisana zatvorena putanja Li .
Ako je oblast σ ⊂ R2 takva da istovremeno zadovoljava uslove navedene
pri izvod̄enju obe formule
ZZ I ZZ I
− Py dxdy = P dx, Qx dxdy = Q dy,
σ L σ L
onda sabiranjem poslednje dve jednakosti dobijamo formulu Grina koja glasi
ZZ I
(Qx − Py ) dxdy = P dx + Q dy.
σ L
Svaka oblast σ ograničena zatvorenom putanjom L može se predstaviti kao unija

disjunktnih oblasti koje zadovoljavaju gore opisane uslove, što znači da za nju
takod̄e važi formula Grina. ✷
I
Primer 2.3.1 Izračunati I = xy 2 dy−x2 y dx, gde je L kružnica x2 +y 2 = a2 .
L
Rešenje. Neka je σ = {(x, y) ∈ R : x2 + y 2 ≤ a2 }. Primenom formule Grina

dobijamo
2π a
πa4
ZZ ZZ Z Z
(xy 2 )x + (x2 y)y dxdy = (x2 + y 2 ) dxdy = r3 dr =

I= dϕ ,
0 0 2
σ σ
gde je
x = r cos ϕ, y = r sin ϕ, 0 ≤ r ≤ a, 0 ≤ ϕ ≤ 2π.
✷
Glava 3
KOMPLEKSNA ANALIZA
3.1 Kompleksni brojevi

3.2 Kompleksna funkcija kompleksne promenljive - opšti pojmovi
3.3 Izvod
3.4 Analitička funkcija
3.5 Elementarne funkcije
3.6 Višeznačne funkcije
3.7 Krivolinijski integral u C
3.8 Razlaganje analitičke funkcije u red
3.9 Klasifikacija izolovanih singulariteta
3.10 Reziduum
3.11 Izračunavanje odred̄enih integrala pomoću reziduuma
3.12 Analitičko produženje
3.13 Konformna preslikavanja
Ova glava je posvećena teoriji kompleksne funkcije kompleksne promenlji-

ve.
Pojam kompleksnog broja uveden je prvi put u XVI veku kao koren kvad-
ratne jednačine sa negativnom diskriminantom. Naziv ”kompleksan broj” uveo
je K. Vajerštras 1881 godine. Za razvoj teorije kompleksnih brojeva posebno
je značajan momenat kad je dokazana teorema da svaka algebarska jednačina
n-tog stepena sa kompleksnim koeficijentima ima n kompleksnih korena. Do
tada je postojala hipoteza da će, slično kao što je kvadratna jednačina dovela
do uvod̄enja kompleksnog broja, za rešavanje jednačina stepena n = 3, 4, . . .,
biti nužno uvoditi nove vrste brojeva.
77
78 Glava 3. KOMPLEKSNA ANALIZA
Pojam kompleksnog broja predstavlja proširenje pojma realnog broja. Mno-

ga pravila aritmetike realnih brojeva su preneta na kompleksne brojeve.
Tema ovog poglavlja je teorija kompleksne funkcije kompleksne promen-
ljive, koja razvija modele i aparaturu primenljivu ne samo u drugim oblastima
matematike, nego i u svim tehničkim naukama.
U ranijim kursevima upoznali smo se sa algebarskim operacijama uvedenim
u skup kompleksnih brojeva. Primetimo da, ukoliko ne uvedemo nove operacije,
pomoću osnovnih algebarskih operacija možemo definisati samo racionalnu funk-
ciju. Izrazi oblika ii , sin(2 + i), ln i i slično, lišeni su svakog smisla bez definicije
eksponencijalne, sinusne, logaritamske funkcije kompleksne promenljive.
Neke definicije, teoreme i dokazi teorema u kompleksnoj analizi predstav-
ljaju direktnu generalizaciju analognih pojmova i postupaka u realnoj analizi
i ne daju ništa novo i neočekivano. Te slučajeve nećemo detaljno obrad̄ivati.
Posebnu pažnju obratićemo na delove kompleksne analize koji se bitno razliku-
ju ili daju nešto suštinski novo u odnosu na realnu analizu. Biće navedeni dokazi
samo onih teorema koji ne zahtevaju veoma komplikovan matematički aparat,
koji sadrže elemente bitne za razumevanje odgovarajuće teoreme ili sadrže po-
stupak koristan za kasniju primenu same teoreme.
3.1 i 3.2 sadrže neke osnovne pojmove i definicije iz ranijih kurseva ponovljene
radi lakšeg praćenja izlaganja.
U 3.3 data je definicija izvoda i osobine koje su bitno različite od onih koje su
važile za izvod u realnoj analizi.
U 3.4 na jednom mestu izložena su, bez dokaza, najvažnija svojstva analitičkih
funkcija. Neka od njih će biti detaljno razrad̄ena u kasnijim odeljcima.
U 3.5 obrad̄ene su neke elementarne funkcije: eksponencijalna, trigonometrij-
ske, logaritamska, stepena, inverzne trigonometrijske.
3.6 sadrži ukratko izloženu teoriju višeznačnih funkcija, bez strogih definicija
i teorema. Primerima su ilustovani pojmovi tačke grananja i zaseka više-
značne funkcije.
3.7 posvećen je krivolinijskom integralu kompleksne funkcije kompleksne pro-
menljive. Dokazane su osnovne Košijeve integralne teoreme.
U 3.8 bavimo se Tejlorovim i Loranovim razlaganjem u red analitičke funkcije.
3.9 prirodan je nastavak 3.8. Date su definicije esencijalnog singulariteta i pola.
3.10 i 3.11 posvećeni su integraciji pomoću reziduuma. Teorija je ilustrovana
mnogobrojnim primerima.
U 3.12 dat je kratak, neformalan pregled teorije analitičkog produženja funk-
cije.
U 3.13 definisani su i navedeni osnovni oblici konformnih preslikavanja.
3.1. Kompleksni brojevi 79
3.1 Kompleksni brojevi

Pojam kompleksnog broja, osnovni stavovi, algebarske operacije (sabiran-
je, množenje, deljenje) i struktura prostora kompleksnih brojeva detaljno se
izučavaju u kursu algebre i analize 1. U ovom i sledećem odeljku ponovićemo
neke pojmove i osobine potrebne za lakše praćenje daljeg izlaganja.
Skup kompleksnih brojeva označavamo sa C. Svaki kompleksan broj z ima
oblik x + iy, gde su x i y realni brojevi a i nazivamo imaginarnom jedinicom.
Broj x nazivamo realnim, y imaginarnim delom kompleksnog broja i koristi-
mo oznaku x = Re z, y = Im z. Kompleksni brojevi z1 i z2 su jednaki ako i samo
ako je Re z1 = Re z2 i Im z1 = Im z2 . Za geometrijsko predstavljanje komplek-
snih brojeva koristimo pravougli Dekartov1 koordinatni sistem u kojem svakom
kompleksnom broju x + iy odgovara obostrano jednoznačno tačka sa koordi-
natama (x, y). Apscisu nazivamo realnom osom, a ordinatu imaginarnom
osom. Koordinatnu ravan u kojoj predstavljamo kompleksne brojeve nazivamo
kompleksnom ravni. Kompleksne brojeve označavaćemo obično slovima z,
ω, α, β, . . . i često ćemo ih nazivati tačkama.
Za geometrijsko predstavljanje kompleksnih brojeva z = x + iy, pored
tačke sa koordinatama (x, y), često se koristi i vektor čije su projekcije na real-
nu i imaginarnu osu jednake x, odnosno y. Kompleksan broj z = x + iy zbog
toga neki put nazivamo tačkom (x, y) ili vektorom z. Intezitet vektora z nazi-
vamo modulom kompleksnog broja z i označavamo ga sa modz ili sa |z|.
Slika 3.1.
Ugao izmed̄u pozitivnog smera realne ose i vektora z (z 6= 0) nazivamo ar-

gumentom od z i označavamo ga sa Arg z. Jedna i samo jedna vrednost ϕ
argumenta odgovara uslovu 0 ≤ ϕ < 2π, i naziva se glavnom vrednošću
argumenta, u oznaci ϕ = arg z. Tada je
Arg z = arg z + 2kπ, k ∈ Z.
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja dat je sa
z = |z| cos Arg z + i|z| sin Arg z = |z| (cos ϕ + i sin ϕ) ,

1 René Descartes (1596-1650) - Francuski matematičar i filozof. Osnivač analitičke ge-
ometrije.
a eksponencijalni oblik sa
z = |z|ei Arg z = |z|eiϕ .
Rastojanje izmed̄u dve tačke z1 i z2 iz C dato je sa
d(z1 , z2 ) = |z1 − z2 |.
Slika 3.3.
Otvorena ε-okolina tačke z0 je skup svih tačaka z ∈ C takvih da je
d(z, z0 ) < ε ⇔ |z − z0 | < ε.
Prema tome, ε-okolina tačke z0 predstavlja krug sa centrom u z0 i poluprečni-

kom ε.
Radi jednostavnijeg tumačenja nekih pojmova u teoriji kompleksnih funk-
cija kompleksne promenljive, korisno je uvesti pojam beskonačnog kompleksnog
broja koji ćemo označavati sa ∞. Da bismo razjasnili geometrijsko predstavlja-
nje broja ∞, opisaćemo na koji način se kompleksni brojevi mogu predstaviti
na sferi.
Neka je P kompleksna ravan i neka je σ jedinična sfera takva da joj je
ravan P tangentna ravan u tački z = 0. Prečnik N S je normalan na P i
tačku N nazivamo severnim a S južnim polom sfere. Ovakvu sferu nazivamo
Rimanovom sferom.
Slika 3.1.
Neka je tačka A u ravni P i neka je A′ tačka u kojoj duž N A prodire sferu σ.

Tada svakoj tački A iz ravni P odgovara jedna i samo jedna tačka A′ na sferi σ,
3.2. Kompleksna funkcija. . . 81
što znači da se svaki kompleksan broj može predstaviti jednom i samo jednom
tačkom na sferi σ. Tački N odgovara beskonačan kompleksan broj ili tačka
∞ ravni P . Skup svih tačaka kompleksne ravni uključujući i tačku ∞ naziva
se proširenom kompleksnom ravni. Za beskonačan kompleksan broj ne
uvodi se pojam realnog i imaginarnog dela, ni argumenta. Modul beskonačnog
kompleksnog broja je +∞. ε-okolina tačke ∞ je spoljašnjost kruga sa centrom
u O i poluprečnikom ε. Niz {zn } konvergira ka ∞ (limn→∞ zn = ∞) ako i samo
ako limn→∞ |zn | = +∞, što je ekvivalentno sa uslovom limn→∞ z1n = 0.
Ako su u i v, u 6= 0, konačni kompleksni brojevi, tada se algebarske opera-
cije nad proširenim skupom kompleksnih brojeva u koje je uključena tačka ∞,
obavljaju po sledećim pravilima:
∞ ± v = v ± ∞ = ∞,
∞ · u = u · ∞ = ∞ · ∞ = ∞,
v ∞ u
=0 ; =∞ ; = ∞.
∞ u 0
0 ∞
Izrazi ∞ ± ∞, 0 · ∞, , nisu definisani.
0 ∞
Napomena. Izraz ∞ + v je simbolički zapis granične vrednosti niza
{zn + ωn }, gde je limn→∞ zn = ∞ a limn→∞ ωn = v. To znači da je granična
vrednost niza {zn + ωn }, gde zn → ∞ i ωn → v ∈ C, jednaka ∞. Analogno
tumačimo ostale jednakosti.
Neprekidnom krivom L u C naziva se skup tačaka z = z(t) = x(t) +
i y(t) kompleksne ravni, gde je
x = x(t), y = y(t), −∞ ≤ a ≤ t ≤ b ≤ +∞
parametarska jednačina neprekidne krive u ravni xOy (odeljak 2.1). Sve defini-
cije i teoreme koje se odnose na krive u R2 važe i u slučaju krive u komplek-
snoj ravni kada promenljivu x smatramo realnim delom kompleksne promenlji-
ve z, a promenljivu y smatramo imaginarnim delom kompleksne promenljive z.
Ako je preslikavanje [ a, b ] → L obostrano jednoznačno i kriva je po delovima
glatka, nazivamo je putanjom. Putanju za koju je z(a) = z(b) nazivaćemo
zatvorenom putanjom. Unutrašnjost zatvorene putanje L označavamo sa
int L (od latinske reči interior − unutrašnji), a spoljašnost sa ext L (exterior −
spoljašnji).
3.2 Kompleksna funkcija kompleksne promen-

ljive - opšti pojmovi
Ako svakoj vrednosti promenljive z = x + iy iz skupa D, D ⊆ C, po
pravilu f odgovara odred̄ena vrednost promenljive ω = P + iQ, ω ∈ C, tada
f nazivamo kompleksnom funkcijom kompleksne promenljive z. Skup

D je definicioni domen, a f (D) skup slika (kodomen) funkcije f . Funkciju
f kraće zapisujemo sa ω = f (z), z ∈ D. Ako svakoj vrednosti z odgovara
samo jedna vrednost ω tada f nazivamo jednoznačnom funkcijom, a ako
nekim vrednostima z ∈ D odgovara više od jedne slike ω, tada f nazivamo
višeznačnom funkcijom. Ako drugačije ne naglasimo, pod pojmom funkcija
smatraćemo ubuduće jednoznačnu funkciju, a ako se radi o višeznačnoj funkciji,
to ćemo posebno naglasiti.
√
Primer 3.2.1 Funkcija ω = |z| je jednoznačna funkcija dok je ω = n
z više-
značna (n-značna) funkcija. ✷
U opštem slučaju, ako je z = x + iy a ω = P + iQ, tada je
ω = P + iQ = f (z) = f (x + iy),
dakle, svakom paru realnih brojeva (x, y) takvom da x + iy ∈ D, odgovara par

realnih brojeva (P, Q), tj. P i Q su realne funkcije dve realne promenljive x i y,
P = P (x, y) , Q = Q(x, y).
Funkcija ω = f (z) može biti zapisana sa
ω = P (x, y) + iQ(x, y) = Re f (z) + i Im f (z).
Primer 3.2.2 U funkciji ω = z 2 = (x + iy)2 = x2 − y 2 + i 2xy je
P (x, y) = x2 − y 2 , Q(x, y) = 2xy. ✷
Kako je C metrički prostor, granična vrednost i neprekidnost funkcije f :

D → C, D ⊆ C, definišu se u skladu sa definicijama ovih pojmova u metričkom
prostoru. Naime, kompleksan broj ω0 je granična vrednost funkcije f u tački
z0 , u oznaci limz→z0 f (z) = ω0 , ako za svaku ε-okolinu tačke ω postoji δ-okolina
Slika 3.4.
tačke z0 takva da se funkcijom f δ−okolina tačke z0 , bez same tačke z0 , pres-

likava u ε-okolinu tačke ω0 , tj.
(∀ε > 0) (∃δ(ε) > 0) : |z − z0 | < δ ⇒ |f (z) − ω0 | < ε.

3.3. Izvod 83
Ako je ω0 = f (z0 ), onda je f neprekidna u z0 . Tada je limz→z0 f (z) = f (z0 ).
Ako neprekidnu funkciju f predstavimo u obliku
f (z) = f (x + iy) = P (x, y) + iQ(x, y)
i ako je z0 = x0 + iy0 , ω0 = α + iβ , tada se lako dokazuje da je
lim P (x, y) = α ,
x→x0
lim Q(x, y) = β
x→x0
y→y0 y→y0
i da je f neprekidna u z0 ako i samo ako su P i Q neprekidne u (x0 , y0 ).

Kažemo da je funkcija f : D → C neprekidna u oblasti D ako je
neprekidna u svakoj tački oblasti D.
Kao za realnu funkciju realne promenljive i za kompleksnu funkciju kom-
pleksne promenljive važe teoreme o neprekidnosti zbira, proizvoda, količnika
i složene funkcije neprekidnih funkcija. Saglasno tome polinom je neprekidna
funkcija u celoj kompleksnoj ravni, a racionalna funkcija u svim tačkama gde je
definisana.
3.3 Izvod
Funkcija ω = f (z), definisana u nekoj okoline tačke z0 , je diferencijabilna

u tački z0 ako i samo ako postoji
f (z0 + ∆z) − f (z0 ) f (z) − f (z0 )

lim tj. lim ·
∆z→0 ∆z z→z0 z − z0
Tu graničnu vrednost nazivamo izvodom funkcije ω = f (z) u tački z0 i

označavamo je sa
df df
f ′ (z0 ), (z0 ) ili sa |z=z0 .
dz dz
Ako je funkcija f diferencijabilna u svakoj tački oblasti D, kažemo da je ona
diferencijabilna u oblasti D i njen izvod u tački z ∈ D označavamo sa
df df
f ′ (z), ili (z).
dz dz
Izraz f (z0 +∆z)−f (z0) označavamo sa ∆f (z0 ) i nazivamo ga priraštajem

funkcije f u z0 dok ∆z nazivamo priraštajem nezavisne promenljive z.
Slika 3.5.
Sa df i dz označavamo diferencijal funkcije f i nezavisne promenljive z. Veza

izmed̄u izvoda, priraštaja i diferencijala funkcije f i promenljive z je potpuno
analogna kao u realnoj analizi, te stoga pišemo
∆f (z) df
f ′ (z) = lim = (z)·
∆z→0 ∆z dz
Iz definicije izvoda i osobina graničnih vrednosti sledi da osnovna pravi-

la diferenciranja koja su važila u realnoj analizi važe i u kompleksnoj analizi.
Naime zbir, proizvod, količnik, složena funkcija se diferenciraju po istim prav-
ilima. Takod̄e važi osobina: ako je funkcija f diferencijabilna u tački z0 , onda
je i neprekidna u z0 . Što se tiče elementarnih funkcija (z n , ez , sin z, cos z . . .),
diferenciranje se vrši po istim formulama ( (z n )′ = nz n−1 , (ez )′ = ez , . . .), što
ćemo za neke od njih kasnije dokazati.
Ako je funkcija f diferencijabilna u tački z, onda
f (z + ∆z) − f (z)
lim =α∈C
∆z→0 ∆z
∆y
ne zavisi od načina na koji ∆z = ∆x+i∆y teži ka nuli. Kako je tg arg ∆z = ,
∆x
∆y
to znači da poslednji limes ne zavisi od količnika . Prelaskom na diferencijale,
∆x
imamo
df d (P (x, y) + iQ(x, y)) dP + i dQ
α = f ′ (z) = (z) = = =
dz d(x + iy) dx + i dy
Px dx + Py dy + i (Qx dx + Qy dy) (Px + iQx ) dx + (Py + iQy ) dy

= = ·
dx + i dy dx + i dy
Nezavisnost od načina na koji ∆z teži ka nuli svodi se na to da poslednji
dy dy
razlomak ne zavisi od količnika dx . To znači da za sve dx = t ∈ R, važi
(Px + iQx ) + (Py + iQy )t = α + iαt, a to je ekvivalentno sa Px + iQx = α,
Py + iQy = iα, tj.
Px + iQx Py + iQy
= ·
1 i
3.3. Izvod 85
Poslednja jednakost svodi se na potreban uslov diferencijabilnosti funkcije

f (z) = f (x + iy) = P (x, y) + iQ(x, y) koji glase:
Px = Qy , Py = −Qx .
Nazivamo ih Koši-Rimanovim2 uslovima. Oni nisu dovoljni za egzistenciju

izvoda u tački z = x + iy. U sledećoj teoremi dat je potreban i dovoljan uslov
diferencijabilnosti funkcije f u nekoj tački z ∈ D, gde je D oblast u kojoj je f
definisana.
Teorema 3.3.1 Potreban i dovoljan uslov da funkcija f (z) = f (x + iy) =

P (x, y)+iQ(x, y), f : D → C, bude diferencijabilna u tački z = x+iy, z ∈ D, je
da funkcije P i Q budu diferencijabilne u tački (x, y) i da Px = Qy , Py = −Qx .
Napomena. Iz realne analize je poznato da je dovoljan uslov diferencijabil-

nosti funkcija P i Q egzistencija i neprekidnost njihovih prvih parcijalnih izvo-
da. Prema tome, dovoljan uslov diferencijabilnosti funkcije f je egzistencija i
neprekidnost Px , Qx , Py , Qy uz Koši-Rimanove uslove.
Ako su svi uslovi prethodne teoreme ispunjeni, pomoću jednakosti
(Px + iQx ) dx + (Py + iQy ) dy

f ′ (z) = ,
dx + i dy
korišćenjem Koši-Rimanovih uslova Px = Qy i Py = −Qx , izvod f ′ (z) možemo

izraziti sa
f ′ (z) = Px + iQx = Qy − iPy = Px − iPy = Qy + iQx .
U slučaju da je kompleksan broj z izražen preko polarnih koordinata, |z| =

r, arg z = ϕ, na sličan način kao u slučaju pravouglih koordinata (x, y) može se
izvesti potreban i dovoljan uslov diferencijabilnosti funkcije
f (z) = f (reiϕ ) = P(r, ϕ) + iQ(r, ϕ)
koji se svodi na uslov
• diferencijabilnosti funkcija P i Q (po promenljivim r i ϕ),
• da njihovi parcijalni izvodi zadovoljavaju jednakosti
1 1
Pr = Qϕ , Qr = − Pϕ .
r r
2 Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826-1866) - Nemački matematičar. Njegova is-
traživanja su dala snažan inpuls razvoju matematike, osobito u domenu kompleksne analize.
U tom slučaju izvod f ′ u polarnim koordinatama izračunavamo pomoću

formule
i r
f ′ (z) = − (Pϕ + iQϕ ) = (Pr + iQr ) .
z z
Primer 3.3.1 Ispitati diferencijabilnost i naći izvod funkcije f (z) = ez .
Rešenje. U primeru 1.3.5. definisali smo funkciju ez i videli da je njen defini-

cioni domen C. U primeru 1.3.3. i 1.3.5. pokazali smo da je
ez = ex+iy = ex · eiy = ex (cos y + i sin y).
To znači da je
P (x, y) = ex cos y , Q(x, y) = ex sin y .
Kako su svi parcijalni izvodi
Px = ex cos y, Py = −ex sin y, Qx = ex sin y, Qy = ex cos y,
definisani i neprekidni na celom C i kako je Px = Qy i Py = −Qx za sve

z = x + iy ∈ C, to znači da je ez diferencijabilna u svakoj tački z ∈ C. Takod̄e
važi
(ez )′ = Px + iQx = ex cos y + iex sin y = ex (cos y + i sin y) = ez . ✷
Primer 3.3.2 Ispitati diferencijabilnost funkcije f (z) = |z|2 .
Rešenje.
f (z) = |z|2 = x2 + y 2 , P (x, y) = x2 + y 2 , Q(x, y) = 0.
Svi parcijalni izvodi Px = 2x, Py = 2y, Qx = Qy = 0 su neprekidni za sve

(x, y) ∈ R2 , ali Koši-Rimanovi uslovi su ispunjeni samo u tački (0, 0). To znači
da je funkcija f (z) = |z|2 diferencijabilna samo u tački z = 0 i f ′ (0) = 0. ✷
Primer 3.3.3 Ispitati diferencijabilnost i naći izvode funkcije f (z) = z n , n ∈

N.
Rešenje. U ovom slučaju jednostavnije je koristiti formulu u polarnim koordi-

natama. Ako je |z| = r i arg z = ϕ,
f (z) = f (reiϕ ) = (reiϕ )n = rn einϕ = rn (cos nϕ + i sin nϕ),
te je
P(r, ϕ) = rn cos nϕ, Q(r, ϕ) = rn sin nϕ.
Dalje, iz
Pr = nrn−1 cos nϕ, Pϕ = −nrn sin nϕ,
3.4. Analitička funkcija 87
Qr = nrn−1 sin nϕ, Qϕ = nrn cos nϕ,
vidimo da su svi parcijalni izvodi neprekidni u svim tačkama iz C i da važi
1 1
Pr = Qϕ , Qr = − Pϕ .
r r
To znači da je f (z) = z n , n ∈ N , diferencijabilna funkcija za sve z ∈ C i važi
r r
f ′ (z) = (z n )′ = (Pr + iQr ) = iϕ nrn−1 cos nϕ + inrn−1 sin nϕ =

z re
nrn−1 ei(nϕ−ϕ) = nrn−1 ei(n−1)ϕ = nz n−1 . ✷
Komentar. Slično se može dokazati da i ostale elementarne funkcije, o

kojima će biti reči u odeljku 3.5, imaju isti ”tablični” izvod kao u realnoj analizi.
3.4 Analitička funkcija

Funkcija f : D → C, D ⊆ C, je analitička u tački z0 ∈ D ako postoji
okolina tačke z0 takva da je f diferencijabilna u svakoj tački te okoline. Funkcija
f je analitička na skupu D ako je analitička u svakoj tački iz D.
Primer 3.4.1 Funkcija f (z) = |z|2 diferencijabilna je u tački z = 0 , ali nije

analitička u tački 0 jer f nije diferencijabilna ni u jednoj tački sem z = 0
(pogledati primer 3.3.2). ✷
Tačke u kojima funkcija nije analitička su singularne tačke ili singular-

iteti funkcije. Tačke u kojima je funkcija analitička su regularne tačke3 .
Teorija analitičkih fukcija zauzima centralno mesto u kompleksnoj analizi.

U ovom odeljku navodimo, radi preglednosti, neke od veoma važnih osobina
analitičkih funkcija (bez dokaza). Neke od tih osobina detaljnije ćemo razraditi
u daljem izlaganju.
• Ako je funkcija f analitička na D, onda je izvod f ′ neprekidna funkcija

na D.
• U svim regularnim tačkama, analitička funkcija ima izvod proizvoljnog

reda n i svi izvodi su analitičke funkcije.
3 Neki autori definišu analitičku funkciju na domenu D kao funkciju koja je analitička u
svim, sem možda u konačno mnogo tačaka iz D. Funkciju koja je analitička u svim tačkama
tada nazivaju regularnom na D.
• AkoP
je f analitička funkcija u tački z0 , tada postoji konvergentan stepeni
∞
red n=0 αn (z − z0 )n koji reprezentuje f u okolini O(z0 ) tačke z0 tj.
∞
X
f (z) = αn (z − z0 )n , z ∈ O(z0 ).
n=0
Važi i obrnuto, tj. funkcija f definisana sa

∞
X
αn (z − z0 )n = f (z),
n=0
gde z pripada oblasti konvergencije stepenog reda, |z − z0| < r, je analitič-

ka funkcija. Iz tog razloga se egzistencija reprezentacije stepenim redom
često uzima kao polazna tačka u definisanju analitičke funkcije.
• Zadavanjem realnog ili imaginarnog dela, funkcija analitička na oblasti D,

odred̄ena je sa tačnošću do proizvoljne konstante. Ova osobina sledi iz
Koši-Rimanovih uslova.
• Ako je f analitička na oblasti D i f ′ (z) 6= 0 za sve z ∈ D, tada nad oblašću

slika od f postoji inverzna funkcija z = ϕ(ω), koja je analitička i za svako
z0 ∈ D je
1
f ′ (z0 ) = ′ , gde je ω0 = f (z0 ).
ϕ (ω0 )
• Ako je f analitička funkcija na zatvorenoj oblasti D, maksimum modula

vrednosti funkcije (maxz∈D |f (z)|) biće dostignut na rubu oblasti D.
• Ako je f analitička na celoj kompleksnoj ravni C i ograničena nad C, onda

je f jednaka konstanti.
• Dve analitičke funkcije u oblasti D jednake su na D ako su jednake nad

bilo kojim beskonačnim podskupom koji u D ima tačku nagomilavanja.
• Ako niz (ili red) funkcija fk , analitičkih na otvorenoj oblasti D, konvergira

uniformno ka f na D, tada je f analitička na D i niz (ili red) izvoda fk′
uniformno konvergira ka f ′ na D (uniformna konvergencija niza funkcija
u C se definiše analogno kao u realnoj analizi).
• Kažemo da je f analitička funkcija u tački z = ∞ ako je f ( 1z ) analitička

u tački z = 0.
Iz ovog kratkog pregleda najvažnijih posledica, vidimo da je uslov difer-

encijabilnosti kompleksne funkcije kompleksne promenljive mnogo jači nego u
realnoj analizi. To proizilazi iz prilično restriktivnog zahteva da granična vred-
nost kojom je izvod definisan ne zavisi od načina na koji ∆z → 0.
3.5. Elementarne funkcije 89
3.5 Elementarne funkcije

Polinom i racionalna funkcija definisani na C imaju ista svojstva kao u re-
alnoj analizi, te se njima nećemo posebno baviti. Rećićemo nešto više o elemen-
tarnim funkcijama koje imaju neke osobine bitno drugačije od osobina analognih
realnih funkcija realne promenljive.
1. Funkcije ez , sin z, cos z. U primeru 1.1.17, za svako z ∈ C, definisali smo

funkcije ez , sin z i cos z sa
∞ ∞ ∞
X zn X (−1)n z 2n+1 X (−1)n z 2n
ez = , sin z = , cos z = .
n=0
n! n=0
(2n + 1)! n=0
(2n)!
U slučaju da je z realan broj, vrednost funkcija ez , sin z i cos z izračunata

pomoću reda, jednaka je vrednostima koje te funkcije imaju izračunate saglasno
definicijama u realnoj analizi (pogledati odeljak 1.2.6. o Maklorenovom razvoju
fun kcija ex , sin x i cos x).
Može se pokazati da su sve tri funkcije analitičke na celoj kompleksnoj
ravni i pravila za nalaženje izvoda su analogna onima iz realne analize, tj.
(ez )′ = ez , (sin z)′ = cos z , (cos z)′ = − sin z .
Za funkciju sin z (a isto i za cos z) ne važi osobina da je | sin z| ≤ 1. Podse-

timo se osobine navedene u odeljku 3.4: ako je funkcija analitička i ograničena
na C, onda je jednaka konstanti. Kako znamo da sin z nije konstantna funkcija,
znači da nije ograničena funkcija.
Na isti način kako su u Glavi 1, korišćenjem teorije redova, dokazane neke
osobine ovih funkcija, mogu biti dokazane i ostale osobine koje navodimo:
• ez · eω = ez+ω , z, ω ∈ C (dokaz u primeru 1.1.20),
• ez = ex eiy = ex (cos y + i sin y) (dokaz u primeru 1.1.21),
• ezi = cos z + i sin z

ezi − e−zi ezi + e−zi
• sin z = , cos z =
2i 2
• sin(−z) = − sin z , cos(−z) = cos z
• sin2 z + cos2 z = 1
π
• sin − z = cos z
2
• sin(z + ω) = sin z cos ω + cos z sin ω
• i ostale trigonometrijske formule imaju isti oblik kao u realnoj analizi.

π
• sin z ima nule u tačkama kπ, k ∈ Z, a cos z ima nule u tačkama + kπ,
2
k ∈ Z.
• Kako je
ez − e−z ez + e−z
sinh z = , cosh z = ,
2 2
sledi da je
sin iz = i sinh z , cos iz = cosh z .
Eksponencijalna funkcija ez u kompleksnoj analizi je periodična sa peri-

odom 2πi.
Slika 3.6.
Zaista,
ez+2πi = ez e2πi = ez · 1 = ez .
Ova osobina je nova u odnosu na realnu analizu. Kako period predstavlja um-
nožak imaginarnog broja (2πi), on i nije mogao da se pojavi kod realne funkcije
ex .
Što se tiče trigonometrijskih funkcija sin z i cos z, one su periodične sa
periodom 2π (kao u realnoj analizi).
Slika 3.7.
Zaista,
ezi+2πi − e−zi−2πi
sin(z + 2π) = = sin z.
2i
Funkcija ez , a time i sin z i cos z, nisu definisane za z = ∞. Zaista, ako z
teži ∞ preko pozitivnih realnih brojeva, onda ez teži +∞, a ako z teži ∞ preko
negativnih realnih brojeva, onda ez teži 0. To znači da ne postoji limz→∞ ez .
Na kraju možemo zaključiti da funkcije ez , sin z, cos z, definisane za kom-
pleksan argument z, zadržavaju većinu osobina koje su važile ako je argument
realan, ali imaju nekoliko suštinski drugačijih osobina nego u realnoj analizi.
2. Logaritamska funkcija Ln z.
Logaritam kompleksnog broja definiše se isto kao u elementarnoj algebri,

tj. logaritmom (prirodnim) kompleksnog broja z nazivamo onaj broj ω
takav da je eω = z i pišemo ω = Ln z.
Da bismo dobili formulu za izračunavanje logaritma kompleksnog broja,
postupićemo na sledeći način:
Neka je
ω = a + ib, z = rei(ϕ+2kπ ), 0 ≤ ϕ < 2π.
ω
Kako je e = z , imamo
eω = ea eib = z = rei(ϕ+2kπ) .
Moduli leve i desne strane poslednje jednakosti moraju biti jednaki, te je

ea = r tj. a = ln r, s tim što pod ln r podrazumevamo realan broj jednak
logaritmu pozitivnog broja r. Što se tiče argumenata, oni stoje u odnosu b =
ϕ + 2kπ, k ∈ Z. To znači
Ln z = ln r + i(ϕ + 2kπ) , k ∈ Z,
gde je r = |z|, ϕ = arg z, tj.
Re Ln z = ln |z|, Im Ln z = Arg z.
Tako, recimo,
π πi
Ln i = ln 1 + i + 2kπ = (1 + 4k),
2 2
Ln 1 = ln 1 + 2kπi = 2kπi, Ln(−1) = (2k + 1)πi,
k ∈ Z.
Vidimo da logaritamska funkcija nije jednoznačna i to da se svaki komplek-
san broj z ovom funkcijom preslikava u beskonačno mnogo vrednosti koje se sve
nalaze na istoj pravoj paralelnoj imaginarnoj osi, na med̄usobnom rastojanju

od 2π.
Primetimo da Ln 0 nije definisan, jer jednačina ea = r za r = 0 nema
rešenje.
Ako u vezi
Ln z = ln r + i(ϕ + 2kπ), 0 ≤ ϕ < 2π,
stavimo da je k = 0, dobijamo jednoznačnu funkciju koja svakoj vrednosti z

opredeljuje samo jednu sliku jednaku ln |z| + i arg z. Ta jednoznačna funkcija
naziva se glavnom granom od Ln z i označava se sa ln z. Za svaki fiksiran
ceo broj k postoji po jedna grana logaritamske funkcije čije se slike nalaze u
beskonačnoj traci širine 2π paralelnoj realnoj osi.
Slika 3.8.
Sve osobine logaritamske funkcije ostaju očuvane, Ln(z · ω) = Ln z + Ln ω,

Ln ωz = Ln z − Ln ω i td., s tim što se mora voditi računa da u tim formulama
koristimo pravilno izabrane grane.
3. Stepena funkcija z α , α ∈ C.
Stepena funkcija ω = z α , gde je α bilo koji kompleksan broj, definiše se sa
z α = eα Ln z , z 6= 0 .
Kako je Ln z višeznačna funkcija i funkcija z α je u opštem slučaju više-

značna. Označimo sa ln z glavnu granu (onu za koju je 0 ≤ Im{Ln z} < 2π).
Tada je
Ln z = ln z + 2kπi , k ∈ Z,
te je
z α = eα(ln z+2kπi) = eα ln z e2kπαi = ω0 e2kπαi , k ∈ Z,
gde je ω0 jedna od vrednosti funkcije ω = z α (kad je k = 0). Sve ove vrednosti

obrazuju geometrijsku progresiju
S = . . . , ω0 e−2nπαi , . . . , ω0 e−2παi , ω0 , ω0 e2παi , . . . , ω0 e2nπαi , . . .

Razmotrimo specijalne slučajeve:
• α ∈ Z, α = n.
Tada je ω = z n = ω0 e2kπni , k ∈ Z.
Kako je e2kπni = 1 za svako k ∈ Z, to su svi elementi iz skupa S jednaki
ω0 , tj. stepena funkcija z n za koju je stepen n celobrojan je jednoznačna
funkcija.
Napomena. Ukoliko je n ∈ N, tada je z n = z ·z . . .·z, tj. z n je polinomna
funkcija koja je definisana i neprekidna za svako z ∈ C.
p
• α ∈ Q, α = , p ∈ Z, q ∈ N, p i q su uzajamno prosti.
q
Tada je
p p
ω = z q = ω0 e2kπ q i , k ∈ Z
. p
Med̄u brojevima e2kπ q i ima tačno q različitih vrednosti koje možemo do-
√ redom vrednosti iz skupa 0, 1, 2, . . . , q −1. Dakle, funkcija
biti akop k uzima
ω = z q = q z p svakom z ∈ C\{0} pridužuje q različitih vrednosti, što
znači da je q-značna funkcija.
• α = R\Q (tj. α je iracionalan broj).

Ako je α iracionalan broj tada, za svako fiksirano z ∈ C\{0}, u skupu
vrednosti funkcije ω = z α , kojeg smo označili sa S, nema jednakih. Svi el-
ementi iz S imaju isti modul |ω0 |, ali im je argument različit (arg ω0 +2kπα,
k ∈ Z). To znači da je u ovom slučaju funkcija ω = z α beskonačnoz-
načna. Za fiksirano z ∈ C sve vrednosti z α leže na istoj kružnici.
• α = bi, b ∈ R\{0}.
Kako je e2kπαi = e−2kπb ∈ R+ , to su svi elementi iz skupa S različiti.
Oni imaju isti argument (arg ω0 ) ali različit modul (|ω0 |e−2kπb , k ∈ Z) i
funkcija je beskonačnoznačna. Za fiksirano z ∈ C sve vrednosti z bi leže
na istoj polupravoj.
• α = a + bi, a, b ∈ R\{0}.
U ovom slučaju su svi elementi iz S različiti i mogu se razlikovati i po
modulu i po argumentu. Znači, za α = a + bi, a, b ∈ R\{0}, funkcija
ω = z a+ib je beskonačnoznačna.
Primer 3.5.1 Naći a) ii , b) (1 + i)i .

Rešenje.
π
a) ii = ei Ln i = e−( 2 +2kπ) , k ∈ Z. Očigledno da sve vrednosti ii pripadaju R.
√ √
b) (1 + i)i = ei Ln(1+i) = ei[ln 2+i( π
4 +2kπ )] = e−( 4 +2kπ) ei ln
π
2
. ✷
4. Inverzne trigonometrijske funkcije Arcsin z, Arccos z, Arctg z
Arkus sinus kompleksnog broja z, u oznaci Arcsin z, je onaj kompleksni

broj ω, za koji je sin ω = z. Kako sinus možemo izraziti preko eksponencijalne
funkcije, prirodno je očekivati da inverzna funkcija od sinusa moži da se izrazi
preko logaritamske funkcije. Zaista,
ω = Arcsin z
je skup rešenja jednačine
eωi − e−ωi
sin ω = z tj. = z,
2i
što se svodi na
(eωi )2 − 2iz(eωi) − 1 = 0.
Rešenja poslednje kvadratne jednačine po eωi su
p
eωi = iz + 1 − z 2 .
√
Ispred 1 − z 2 nismo pisali ± jer je kvadratni koren kompleksnog broja već sam
po sebi dvoznačan. Dalje imamo
p
Arcsin z = −i Ln(iz + 1 − z 2 ).
Slično, za ostale inverzne trigonometrijske funkcije dobijamo

p
Arccos z = −i Ln(z + i 1 − z 2 ),
1 1 + iz
Arctg z = Ln .
2i 1 − iz
Sve inverzne trigonometrijske funkcije su beskonačnoznačne. Arcsin z i Arccos z
definisane su za sve z ∈ C, dok je Arctg z definisan za sve z ∈ C \ {−i, i}
Primer 3.5.2 Naći a) Arcsin i , b) Arctg 1.

√
Rešenje. a) Arcsin i = −i Ln(−1 ± 2). Kako je
√ √
Ln(−1 + 2) = ln( 2 − 1) + 2kπi , k = 0, ±1, ±2, . . . ,
3.6. Višeznačne funkcije 95
√ √
Ln(−1 − 2) = ln( 2 + 1) + i(π + 2kπ) , k = 0, ±1, ±2, . . . ,
to sve vrednosti Arcsin i izračunavamo iz
√
Arcsin i = 2kπ − i ln( 2 − √1)
Arcsin i = (2k + 1)π − i ln( 2 + 1), k = 0, ±1, ±2, . . . .
1 1+i 1 π
b) Arctg 1 = Ln = Ln i = + kπ, k = 0, ±1, ±2, . . . ✷
2i 1−i 2i 4
3.6 Višeznačne funkcije

Videli smo da su neke od elementarnih funkcija višeznačne. Da bi se na njih
mogli primenjivati pojmovi i rezultati vezani za jednoznačne funkcije korisno je
uvesti pojam jednoznačnih grana mnogoznačne √ funkcije. Pokazaćemo najpre na
primeru višeznačne (troznačne) funkcije ω = 3 z na koji način se to postiže.
√
Primer 3.6.1 Neka je ω = 3
z. Za svako z ∈ C\{0}, funkcija ω ima 3 različite
vrednosti

p
3 Arg z Arg z p
3 ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ
ω= |z| cos + i sin = |z| cos + i sin ,
3 3 3 3
k = 0, 1, 2, gde smo sa ϕ označili glavnu vrednost argumenta od z, 0 ≤ ϕ ≤ 2π.
Te vrednosti u ravni ω formiraju jednakostranični trougao sa centrom u O.
Slika 3.9.
Važi i obrnuto: temena bilo kojeg jednakostraničnog

√ trougla sa centrom u 0 u
ravni ω su slike vižeznačne funkcije 3 z neke tačke iz ravni z.
Izdvojimo u ravni ω tri oblasti G1 , G2 i G3 takve da su one med̄usobno
disjunktne i da svaka od njih predstavlja ugao veličine 2π
3 sa temenom u koor-
dinatnom početku.
Slika 3.10.
Obično se za prvu oblast G1 uzima skup tačaka u ravni ω takvih da je 0 ≤

2π 4π 4π
arg ω < 2π3 , u drugoj oblasti G2 je 3 ≤ arg ω < 3 , a u trećoj G3 , je 3 ≤
√
arg ω < 2π. Na taj način, ako preslikavanje ω = 3 z, ω : C → Gi , definišemo
tako da skup slika bude jedna od oblasti Gi , i = 1, 2, 3, dobijamo tri jednoznačne
funkcije, koje nazivamo granama.√Jednu od grana obično proglašavamo glavnom
granom i u slučaju funkcije ω = 3 z to je grana za koju je skup slika G1 . ✷
Ukoliko imamo višeznačnu funkciju ω = f (z), izdvajamo grane f1 (z),

f2 (z), . . . kao jednoznačne, neprekidne funkcije u oblasti definisanosti. Svaka
grana ima vrednosti u nekom skupu vrednosti funkcije f .
Kod višeznačnih funkcija postoji još jedno svojstvo na koje treba obratiti
pažnju. Naime, u ravni z izdvajamo tačke koje imaju osobinu da ako promenljiva
z pred̄e jednom put po zatvorenoj krivoj oko te tačke, tada njena slika prelazi
put po krivoj koja nije zatvorena.
√
Tu osobinu za funkciju ω = 3 z ima tačka z = 0. Ako se, recimo, tačka
z kreće po jediničnoj kružnici sa centrom u 0 (tj. z = eiϕ , 0 ≤ ϕ < 2π) tada
njena slika ω opisuje trećinu kružnice
Slika 3.11.
oko tačke 0 u ravni ω. Drugim rečima, u ravni z treba tri puta obići kružnicu
oko 0 da bi se u ravni ω kružnica zatvorila. Takvu tačku nazivamo tačkom
grananja. ✷
Pretpostavimo da je višeznačna funkcija ω = f (z) definisana u svim tačka-

ma okoline O(a) tačke z = a, sem možda u samoj tački a. Tada za tačku a
kažemo da je tačka grananja funkcije ω = f (z) ako f (z) prelazi sa jedne svoje
grane na drugu, kada promenljiva z opisuje krivu u O(a) oko tačke a. Ako se,
posle n obilazaka po toj krivoj u istom smeru, ponovo prvi put vratimo na istu
granu, tada kažemo da je a tačka grananja (n − 1)−og reda. Ako je f (z) de-
finisana u tački grananja a, tada je f (a) zajednička
√ tačka za sve grane. Recimo,
tačka 0 je tačka grananja reda 2 za funkciju ω = 3 z i zajednička je tačka za sve
1
grane. Funkcija √ 3 , takod̄e, ima tačku grananja reda 2 u nuli ali nijedna grana
z
nije definisana za z = 0. Ukoliko pri opisivanju krive oko tačke z = a u istom
smeru bilo koji broj puta, stalno dobijamo nove grane, tada tačku a nazivamo
tačkom grananja beskonačnog reda. Višeznačna funkcija ω = Ln z ima
tačku grananja beskonačnog reda u tački z = 0.
Za tačku z = ∞ kažemo da je tačka grananja funkcije f (z) ako je u = 0
tačka
√ grananja funkcije f ( u1 ). Očigledno, tačka ∞ je tačka grananja za funkciju
1
n
zi √ n z.
√
Primer 3.6.2 Neka je ω = f (z) = 3 z i neka je α ∈ C fiksiran broj. Ako tačka
z obid̄e jediničnu kružnicu sa centrom u α u pozitivnom smeru, ispitati po kojoj
krivoj će se kretati njena slika ω za
a) α = 0,
b) α ∈ C, |α| > 1.
c) Ispitati da li je z = ∞ tačka grananja za f (z).
Rešenje. Promenljiva z opisuje jediničnu kružnicu oko√tačke α ako je z =

α+eiϕ kad ϕ ∈ [0, 2π]. Slika ω se tada kreće po krivoj ω = 3 α + eiϕ , ϕ ∈ [0, 2π].
a) Ako je α = 0 i ako je A tačka koja odgovara vrednosti parametra ϕ = 0,
a tačka B = A odgovara vrednosti parametra ϕ = 2π, tada je
Slika 3.12.
√
√
3
√
3 2πi 1 3
0i
f (A) = e0i =e = 1, f (B) = e 2πi =e 3 =− +i ·
2 2
Ako z tri puta obid̄e √kružnicu u pozitivnom smeru tada je slika tačke
3
B ′ = e6πi jednaka f (B ′ ) = e6πi = e2πi = f (A).
b) Ako je α ∈ C, |α| > 1,
Slika 3.13.
tada za A = α + e0i i B = A = α + e2πi imamo

p √ p
f (A) = α + e0i = α + 1 = α + e2πi = f (B),
te ako z opiše zatvorenu kružnicu oko α, |α| > 1, tada i f (z) opiše zatvorenu
krivu oko f (α).
Analogno se pokazuje da obilaskom oko tačke α 6= 0, |α| < 1, po zatvorenoj
kružnici, slika takod̄e prod̄e zatvornu krivu. U tom slučaju kružnica mora biti
odabrana tako da 0 bude u njenoj spoljašnjosti, tj. poluprečnik kružnice mora
biti manji od |α|.
√ To znači da nijedna tačka iz C\{0} nije tačka grananja za funkciju f (z) =

3
z.
c) Da bismo proverili da li je tačka ∞ tačka grananja, ispitaćemo da li je
r
1 3 1 1
u = 0 tačka grananja funkcije g(u) = f = = u− 3 .
u u
Ako tačka u opisuje jediničnu kružnicu oko 0, onda je u = eiϕ , ϕ ∈ [0, 2π].
2π
Kako je g(e0i ) = 1 6= e− 3 i = g(e2πi ), sledi da je 0 tačka grananja za g(u), tj.
∞ je tačka grananja za f (z). ✷
√
Analognim postupkom se dobija da je funkcija f (z) = n z, n = ±2, ±3, . . .
n−značna i da su joj tačke 0 i ∞ tačke grananja (n − 1)−og reda.
√
Primer 3.6.3 Neka je ω = f (z) = z 2 + 1.
a) Pokazati da su z = i i z = −i tačke grananja za f (z).

b) Pokazati da ako z opiše zatvorenu krivu koja obuhvata obe tačke gra-
nanja, tada se slika ω vraća na istu granu sa koje je pošla.
1 1 1
Rešenje. Kako je ω = (z 2 + 1) 2 = (z − i) 2 (z + i) 2 , to je
1 1
arg ω = arg(z − i) + arg(z + i).
2 2
Ako sa ∆ arg simbolički označimo promenu argumenta, iz poslednje jednakosti
dobijamo
1 1
∆ arg ω = ∆ arg(z − i) + ∆ arg(z + i) .
2 2
Slika 3.14.
a) Ako z obid̄e krivu C (leva slika) koja obuhvata tačku i ali ne −i, tada je
∆ arg(z − i) = 2π, ∆ arg(z + i) = 0,

te je
1 1
∆ arg ω = 2π + 0 = π.
2 2
To znači da se ω nije vratila u početnu tačku, tj. promenjena je grana. Prema
tome, i je tačka grananja. Analogno se pokazuje za −i.
b) Ukoliko z obid̄e krivu C (desna slika) koja obuhvata tačke i i −i, tada je
∆ arg(z − i) = 2π, ∆ arg(z + i) = 2π,
te je
1 1
∆ arg ω = 2π + 2π = 2π,
2 2
što znači da se slika ω vratila na onu granu sa koje je pošla. ✷
Primer 3.6.4 Dokazati da ω = f (z) =Lnz ima tačke grananja u 0 i ∞.

Rešenje. Znamo da je
Ln z = ln |z| + i Arg z
a glavna grana je
ln z = ln |z| + arg z
(pogledati odeljak 3.5. tačku 2). Neka tačka z obilazi put po zatvorenoj krivoj
koja okružuje tačku nula i neka polazi iz tačke z1 = r1 eiθ1 .
Slika 3.15.
Tada je Ln z1 = ln r1 + iθ1 . Posle obilaska putanje u pozitivnom smeru vraćamo

se u tačku z1 , s tim što je argument veći za 2π, z1 = r1 ei(θ1 +2π) . Tada je
Ln z1 = ln r1 + i(θ1 + 2π), tj. prešli smo na sledeću granu. Ponovni obilazak
u istom smeru nas vodi na sledeću granu i obilaženjem po zatvorenoj krivoj u
istom smeru nas neće više vratiti na početnu (glavnu) granu. To znači da je
z = 0 tačka grananja beskonačnog reda.
Da bismo pokazali da je ∞ takod̄e tačka grananja, ispitujemo funkciju

1 1
g(u) = f = Ln = − Ln u
u u
u tački u = 0. Kako tačka u = 0 jeste tačka grananja za g(u), to je ∞ tačka

grananja za f (z). ✷
Na sličan način se, s obzirom na vezu koja postoji izmed̄u Arcsin z, Arccos z
i Arctg z (pogledati odeljak 3.5, tačku 4) i Lnz, dokazuje da višeznačne funk-
cije Arcsin z i Arccos z imaju tačke grananja 1, −1 i ∞, dok Arctg z ima tačke
grananja i i −i.
Neka je f (z) višeznačna funkcija i neka su za nju izdvojene jednoznačne
grane. Odvojene jednoznačne grane funkcije f (z) su definisane u oblastima
ograničenim zasecima. Zaseci su proste krive (obično duži ili poluprave) iz-
abrane tako, da nijedna zatvorena kriva, koja okružuje tačku grananja, ne leži u
oblasti definisanja neke druge jednoznačne grane. Zaseke možemo shvatiti kao
zamišljenu barijeru koju zatvorena kriva ne sme da pred̄e ako želimo da skup
slika ne pred̄e na drugu granu√funkcije. Izbor grana i zaseka funkcije f (z) nije
jedinstven. Recimo, funkcije n z i Lnz imaju tačke grananja 0 i ∞ i zasek može
da bude svaka poluprava koja spaja tačke 0 i ∞ (svaka poluprava čija je početna
tačka u 0). Obično se uzima pozitivni deo realne ose ili negativni deo realne ose.
Na svakom od delova putanje L izmed̄u zk−1 i zk izaberimo proizvoljnu tačku

ξk i formirajmo sumu
Xn
Sn = f (ξk )∆zk .
k=1
Ako postoji jedinstvena granična vrednost
n
X
lim
n→∞
f (ξk )∆zk ,
max1≤k≤n |∆zk |→0
k=1
bez obzira na način izbora tačaka zk i ξk , tada tu graničnu vrednost nazivamo

integralom funkcije f duž putanje L i označavamo ga sa
Z
f (z) dz .
L
Ukoliko je L zatvorena putanja, tada koristimo oznaku

I
f (z) dz .
L
Ako drugačije ne naglasimo, smatramo da je zatvorena putanja

pozitivno orijentisana.
Uvedimo oznake
zk = xk + iyk , ξk = αk + iβk , f (z) = P (x, y) + iQ(x, y).
Tada je
∆zk = zk − zk−1 = (xk + iyk ) − (xk−1 − iyk−1 ) =
= (xk − xk−1 ) + i(yk − yk−1 ) = ∆xk + i∆yk
f (ξk ) = P (αk , βk ) + iQ(αk , βk ) .
Sabirke u integralnoj sumi transformišemo
f (ξk )∆zk = [P (αk , βk ) + iQ(αk , βk )] (∆xk + i∆yk ) =
= [P (αk , βk )∆xk − Q(αk , βk )∆yk ] + i [Q(αk , βk )∆xk + P (αk , βk )∆yk ] ,
za svako k ∈ N. Kad
max |∆zk | → 0, onda max ∆xk → 0, max ∆yk → 0,
1≤k≤n 1≤k≤n 1≤k≤n
te sabiranjem po k, k = 1, 2, . . . , n, leve i desne strane poslednjih jednakosti, za

n → ∞, dobijamo
Z Z Z
f (z) dz = P (x, y) dx − Q(x, y) dy + i Q(x, y) dx + P (x, y) dy .
L L L
Ovako definisan integral ima sledeće osobine:

3.7. Krivolinijski integral u C 103
Z Z Z
• [αf (z) + βg(z)] dz = α f (z) dz + β g(z) dz ,
L L L
Z Z
• f (z) dz = − f (z) dz ,
L(AB) L(BA)
• Ako je putanja L podeljena na dve putanje L1 i L2 , tada

Z Z Z
f (z) dz = f (z) dz + f (z) dz
L L1 L2
• Ako je |f (z)| ≤ M za sve z ∈ L i ako je ∆L dužina krive L, tada je

Z Z

f (z) dz ≤ |f (z)| dz ≤ M · ∆L

L L
• Ako je putanja L zadata parametarskim jednačinama x = x(t), y = y(t),

t ∈ [ a, b ], tada je
Z Z b
f (z) dz = f (z(t)) · z ′ (t) dt ,
L a
gde je z ′ (t) = x′ (t) + i y ′ (t).
R
Primer 3.7.1 Naći L
z̄ dz od tačke z = 0 do z = 4 + 2i
a) duž putanje z(t) = t2 + it,
b) duž duži od z = 0 do z = 2i i duži od z = 2i do z = 4 + 2i,
2
8
Z Z Z
Rešenje. a) (t2 − it)(2t + i) dt = 10 − i,
z̄ dz = (x − iy) dz =
L L 0 3
Z Z Z
b) (x − iy)(dx + i dy) = x dx + y dy + i x dy − y dx.
L L L
Z Ako
Z jeZL1 duž koja spaja 0 i 2i a L2 duž koja spaja 2i i 4 + 2i, tada
= + , tj.
L L1 L2
Z Z 2 Z 4 Z 4
z̄ dz = y dy + x dx + i (−2) dx = 2 + 8 − 8i = 10 − 8i. ✷
L 0 0 0
3.7.2 Košijeva teorema i njene posledice

Teorema 3.7.1 (Košijeva teorema) Neka je f analitička funkcija na nekoj jed-
nostruko povezanoj oblasti G, a L zatvorena putanja koja zajedno sa svojom
unutrašnošću int L = D pripada G. Tada je
I
f (z) dz = 0 .
L
Dokaz. Neka je z = x+iy i f (z) = P (x, y)+iQ(x, y). Kako je f ′ (z) neprekidna
funkcija na L, znači da su Px , Py , Qx , Qy neprekidni na L. Tada je
I I I
f (z) dz = P dx − Q dy + i Q dx + P dy = I1 + iI2 .
L L L
Ako na krivolinijske integrale I1 i I2 primenimo Grinovu formulu (odeljak

2.3), imamo
I ZZ ZZ
f (z) dz = (−Qx − Py ) dxdy + i (Px − Qy ) dxdy .
L D D
Funkcija f je analitička, što znači da su zadovoljeni Koši-Rimanovi uslovi (odel-

jak 3.2) Px = Qy , Py = −Qx , te je
I
f (z) dz = 0 + i0 = 0.
L
Posledice Košijeve teoreme
Ako je f analitička u jednostruko povezanoj oblasti D tada važi:

Z
• Integral f (z) dz, L ⊂ D, zavisi samo od početne i krajnje tačke putanje
L
L, tj. za bilo koje putanje L1 i L2 iz D koje povezuju tačke a i b važi
Z Z
f (z) dz = f (z) dz
L1 (a,b) L2 (a,b)
Z b
i obično pišemo f (z) dz.
a
• Ako a, z ∈ D, gde je a fiksirana, z promenljiva veličina, a D konveksan

skup, tada Z z
f (ω) dω = F (z),
a
gde je F ′ (z) = f (z). Funkciju F nazivamo primitivnom funkcijom

analitičke funkcije f . Sve primitivne funkcije od f , razlikuju se med̄usob-
no za konstantu. Skup svih primitivnih funkcija označavamo sa
Z
f (z) dz = F (z) + C,
gde je C bilo koja konstanta, i nazivamo ga neodred̄enim integralom

funkcije f . Neodred̄eni integrali elementarnih funkcija kompleksne pro-
menljive nalaze se po istim pravilima i formulama kao i neodred̄eni inte-
grali odgovarajućih funkcija u realnoj analizi.
• Iz prethodno izloženog sledi osnovna formula integralnog računa,
koja glasi
Z b
f (z) dz = F (b) − F (a).
a
Tačke a i b su bilo koje dve tačke koje pripadaju oblasti D (u kojoj je
Z b
f analitička). U oznaci integrala f (z) dz navedene su samo početna i
a
krajnja tačka putanje integracije jer integral ne zavisi od putanje koja ih
spaja.
• Neka su L i L1 zatvorene putanje takve da L1 leži u unutrašnjosti L
(L1 ⊂ int L) i neka je f analitička na L, L1 i prstenu P izmed̄u L i L1
(P = int L ∩ ext L1 ). Tada je
I I
f (z) dz = f (z) dz.
L L1
Slika 3.18.
Zaista, ako formiramo zatvorenu, pozitivno orijentisanu putanju T = L ∪

AB ∪ (−L1 ) ∪ BA (slika 3.18), unutrašnjost te putanje je jednostruko
povezana
H oblast u kojoj je f analitička, te, na osnovu Košijeve teoreme
T
f (z) dz = 0. Kako je
I I Z I Z I I
= + + + = − = 0,
T L AB −L1 BA L L1
sledi da je I I
f (z) dz = f (z) dz.
L L1
• Neka zatvorene putanje L1 , L2 , . . . Ln pripadaju unutrašnjosti zatvorene

putanje L (Lk ⊂ int L, k = 1, . . . , n) i za sve m, k ∈ {1, . . . , n}, m 6= k,
važi int Lm ∩ int Lk =
Sn∅ i neka je funkcija f analitička nad L, L1 , . . . , Ln i
nad oblašću int L \ k=1 int Lk (osenčeni deo slike 3.19).
Slika 3.19.
Tada je
I I I I
f (z) dz = f (z) dz + f (z) dz + · · · + f (z) dz.
L L1 L2 Ln
Ova osobina je uopštenje prethodne osobine.
dz
I
Primer 3.7.2 Naći , gde je L zatvorena putanja i element α pripada
L z−α
1) spoljašnjosti L (α ∈ ext L),
2) unutrašnjosti L (α ∈ int L).
1
Rešenje. 1) Ako α ∈ ext L tada je f (z) = analitička na oblasti D =
z−α
int L, te je po Košijevoj teoremi
dz
I
= 0.
L z−α
2) Ako α ∈ int L i neka je Γ ⊂ int L kružnica sa centrom u α i poluprečnikom

ε čija je jednačina z − α = εeiϕ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π, tada je
2π 2π
dz dz iεeiϕ
I I Z Z
= = dϕ = i dϕ = 2πi. ✷
L z−α Γ z−α 0 εeiϕ 0
Primer 3.7.3 Neka je L bilo koja putanja takva da tačke A = (1, 1) i B = (2, 3)
pripadaju L. Naći Z
(3z 2 − 2iz) dz.
L(AB)
Rešenje. Kako je funkcija f (z) = 3z 2 −2iz analitička na C, primitivna funkcija

F (z) je
3z 3 z2
Z
F (z) = (3z 2 − 2iz) dz = − 2i + C = z 3 − iz 2 + C,
3 2
te je Z
(3z 2 − 2iz) dz = F (B) − F (A) =
L(AB)
= (2 + 3i)3 − i(2 + 3i)2 − (1 + i)3 + i(1 + i)2 = 34 + 12i. ✷
3.7.3 Košijeve integralne formule
Teorema 3.7.2 (Košijeve integralne formule).

Neka je f analitička funkcija na nekoj jednostruko povezanoj oblasti G, a L
zatvorena pozitivno orijenrisana putanja koja zajedno sa svojom unutrašnjošću
int L = D pripada G. Tada za svako a ∈ D i svako n ∈ N važi
1 f (z)
I
f (a) = dz,
2πi L z−a
n! f (z)
I
f (n) (a) = dz.
2πi L (z − a)n+1
Slika 3.20.
1 f (z)
I
Dokaz. Dokazaćemo samo prvu formulu, f (a) = dz.
2πi L z−a
f (z)
Kako je podintegralna funkcija analitička u D\{a}, važi
z−a
f (z) f (z)
I I
dz = dz,
L z−a Γ z−a
gde je Γ kružnica poluprečnika ε sa centrom u a.

Slika 3.21.
Jednačina kružnice Γ je z − a = εeiϕ , ϕ ∈ [0, 2π], te je dz = iεeiϕ dϕ. Tada je

2π 2π
f (z) f (a + εeiϕ ) iϕ
I Z Z
dz = iεe dϕ = i f (a + εeiϕ ) dϕ.
Γ z−a 0 εeiϕ 0
Ako ε → 0, na osnovu neprekidnosti funkcije f (z), sledi

Z 2π Z 2π Z 2π
lim i f (a + εeiϕ ) dϕ = i lim f (a + εeiϕ) dϕ = i f (a) dϕ = 2πif (a),
ε→0 0 0 ε→0 0
te je
1 f (z)
I
f (a) = dz,
2πi L z−a
što je i trebalo dokazati.
Dokaz druge formule koja se tiče izvoda je sličan navedenom, te ga izo-
stavljamo. ✷
Na osnovu Košijevih integralnih formula zaključujemo da ako poznajemo
ponašanje analitičke funkcije f na zatvorenoj putanji L, tada možemo naći
vrednosti funkcije f i svih njenih izvoda f (n) u bilo kojoj tački a koja pripada
unutrašnjosti L. Takod̄e, na osnovu ove teoreme možemo zaključiti da ako
funkcija f ima prvi izvod na D (tj. analitička je nad D), tada ona ima i
sve izvode višeg reda na D. Primetimo da u realnoj analizi ova osobina ne
važi.
Većina važnih osobina analitičkih funkcija, koje smo radi preglednosti i da
bismo istakli njihov značaj, naveli u poglavlju 3.4, dokazuju se korišćenjem upra-
vo Košijevih integralnih formula i predstavljaju direktnu posledicu ove teoreme.
Čak i jedna od najvažnijih teorema algebre - Fundamentalna teorema algebre,
da svaki polinom Pn (z), n ≥ 1, z ∈ C, ima najmanje jednu nulu u skupu C,
dokazuje se kao posledica ove teoreme.
Primer 3.7.4 Ako je L kružnica |z| = 2, naći
2 sin z e2z
I I
1) dz, 2) dz.
L (z − 1)(z + 1) L (z + 1)4
Rešenje.
3.8. Razlaganje analitičkih funkcija u red 109

1 1 1 1
1) Kako je = − , imamo
(z − 1)(z + 1) 2 z−1 z+1
2 sin z sin z sin z

I I I
dz = dz − dz =
L (z − 1)(z + 1) L z−1 L z+1
= 2πi (sin 1 − sin(−1)) = 4πi sin 1.

2z
e 2πi 2z ′′′ 8
I
2) 4
dz = (e )z=−1 = πie−2 . ✷
L (z + 1) 3! 3
3.8 Razlaganje analitičkih funkcija u red

Osnovne definicije i pojmovi vezani za funkcionalne redove kompleksnih
funkcija kompleksne promenljive glase isto kao i u realnoj analizi. Naravno,
vodimo računa o različitim definicijama rastojanja i okoline u realnoj i komplek-
snoj analizi (pogledati odeljak 1.1). Recimo, kad u realnoj analizi promenljiva
x prolazi intervalom |x − a| < r, a ∈ R, r > 0, analogan uslov u kompleksnoj
analizi je da promenljiva z prolazi krugom |z − a| < r, a ∈ C, r > 0.
Sve teoreme navedene u 1.6. vezane za konvergenciju, uniformnu konver-
genciju, neprekidnost, diferencijabilnost, integrabilnost, stepene redove u real-
noj analizi važe i za funkcionalne redove u kompleksnoj analizi.
Navešćemo dve teoreme o razvoju analitičke funkcije u Tejlorov i Loranov4
red.
3.8.1 Red Tejlora

Teorema 3.8.1 (Tejlorova teorema) Neka je f analitička funkcija na kružnici
K : |z − α| = r i u unutrašnjosti kružnice int K. Tada za svako z ∈ int K
∞
X
f (z) = an (z − α)n ,
n=0
gde je
f (n) (α)
an = , n = 0, 1, 2, . . . .
n!
Dokaz. Svi uslovi teoreme 3.7.2. ispunjeni su, te za svako z ∈ int K važi
1 f (ω)
I
f (z) = dω ·
2πi K ω−z
4 Pierre
Alfonse Laurent (1813-1854) - Francuski matematičar. Po profesiji je bio vojni
inženjer. Domen rada mu je bila kompleksna analiza.
Slika 3.22.
Kako je
1 1 1 1
= = · z−α ,
ω−z (ω − α) − (z − α) ω − α 1 − ω−α
iz uslova da z ∈ int K a ω ∈ K, sledi da je |z − α| < |ω − α|, te je
∞ n
1 X z−α
z−α = ·
1− n=0
ω−α
ω−α
P ∞ z−α n
Za svako fiksirano z ∈ int K, red n=0 ω−α konvergira uniformno kad ω ∈
P∞
K, jer se može majorirati brojnim geometrijskim redom n=0 q n , gde je q =
|z−α|
r < 1. Na osnovu uniformne konvergencije, članove reda možemo integrisati
član po član (tj. možemo izmeniti redosled integracije i sumiranja), te imamo
∞
!
1 f (ω) X (z − α)n
I
f (z) = dω =
2πi K ω − α n=0 (ω − α)n
∞
1 f (ω)
X I
= n+1
dω (z − α)n .
n=0
2πi K (ω − α)
Na osnovu teoreme 3.7.2.
1 f (ω) f (n) (α)

I
dω = = an ,
2πi K (ω − α)n+1 n!
što je trebalo dokazati. ✷
Posledice Tejlorove teoreme
∞
X
• Ako je f (z) = an (z − α)n , za |z − α| < r, tada kažemo da je red
n=0
∞
X
an (z − α)n Tejlorov razvoj ili Tejlorov red funkcije f (z) u tački
n=0
α ∈ C. Ovaj razvoj je jedinstven.
• Funkcija f koja je analitička u tački α može se razviti u Tejlorov red

∞
X
f (z) = an (z − α)n
n=0
koji je konvergentan u krugu, opisanom oko tačke α sa poluprečnikom

r = |β − α|, gde je β singularitet funkcije f najbliži tački α. Broj r
nazivamo poluprečnikom konvergencije .
• Na kružnici |z − α| = r red ne mora da konvergira.
• Za one z za koje je |z − α| > r, red divergira.
• Ako je najbliži singularitet funkcije f u ∞, tada je poluprečnik konver-

gencije r = ∞, tj. red konvergira za sve z ∈ C.
• Ako je α = 0, razvoj u red funkcije f nazivamo Maklorenovim razvo-

jem. Može se pokazati da elementarne funkcije čiji su Maklorenovi razvoji
u red navedeni u 1.2.6. imaju isti razvoj i u kompleksnoj analizi.
• Ukoliko je f (α) = 0, tačku α ∈ C nazivamo nulom funkcije f . Ako je

Tejlorov razvoj u tački α takav da je
a0 = a1 = . . . = ak−1 = 0, ak 6= 0,
tj.
f (z) = ak (z − α)k + ak+1 (z − α)k+1 + · · · ,
tada kažemo da je α nula reda k za f . U tom slučaju je
f (α) = f ′ (α) = · · · = f (k−1) (α) = 0, f (k) (α) 6= 0.
3.8.2 Red Lorana

Teorema 3.8.2 (Loranova teorema) Neka su K1 i K2 koncentrične kružnice
sa centrom u α ∈ C, i neka je funkcija f analitička na K1 , K2 i u prstenu P
izmed̄u K1 i K2 . Tada za svako z ∈ P
∞
X
f (z) = an (z − α)n ,
n=−∞
gde je
1 f (ω)
I
an = dω,
2πi L (ω − α)n+1
n ∈ Z, a L je proizvoljna zatvorena pozitivno orijentisana putanja u P koja
obuhvata manji krug.
Slika 3.23.
Dokaz. Neka je z ∈ P fiksirana tačka. Ako kružnica K1 ima poluprečnik r1 a

kružnica K2 ima poluprečnik r2 , r2 < r1 , tada je r2 < |z − α| < r1 . Oko tačke
z opišemo kružnicu Γ koja pripada prstenu P (slika 3.24).
Slika 3.24.
Na osnovu posledica Košijeve teoreme (3.7.1) je

f (ω) f (ω) f (ω)
I I I
dω = dω + dω,
K1 ω − z K2 ω − z Γ ω−z
a na osnovu Košijeve integralne formule (3.7.2) je

f (ω)
I
dω = 2πif (z),
Γ ω −z
što znači da je
1 f (ω) 1 f (ω)
I I
f (z) = dω − dω = S1 + S2 .
2πi K1 ω−z 2πi K2 ω−z
Prvi sabirak S1 transformišemo na isti način kao u dokazu teoreme 3.8.1. i
dobijamo
∞
1 f (ω) 1 f (ω)
I X I
S1 = dω = n+1
dω (z − α)n .
2πi K1 ω − z n=0
2πi K 1
(ω − α)
f (ω)
I
Kako u prstenu P funkcija f nema singulariteta, integral dω
K1 (ω − α)n+1
se neće promeniti ako umesto putanje K1 uzmemo bilo koju zatvorenu putanju
L ⊂ P koja obuhvata K2 .
Drugi sabirak S2 transformišemo na sličan način:

Kako je z fiksirana tačka iz prstena P, to je |z − a| > r2 . U drugom
sabirku vršimo integraciju po promenljivoj ω koja se kreće po K2 , što znači da
je |ω − a| = r2 . Tada je

ω − α r2
z − α = |z − α| < 1,

te imamo
∞ m
1 1 1 1 1 X ω−α
= =− · = − .
ω−z (ω − α) − (z − α) z−α 1− ω−α z − α m=0 z − α
z−α
Poslednji red uniformno konvergira na K2 (po promenljivoj ω) jer se može ma-
P m r2
jorirati geometrijskim redom q , q = < 1. Transformišemo drugi
|z − α|
sabirak
∞
1 f (ω) 1 1
I X I
S2 = − dω = f (ω)(ω − α)m dω m+1
.
2πi K2 ω − z m=0
2πi K2 (z − α)
Putanju K2 možemo, isto kao i K1 , zameniti gore opisanom putanjom L. Ako

uvedemo smenu indeksa numeracije u poslednjem redu, m = −(n+1), dobijamo
∞ ∞
1 f (ω)
X I X
n
f (z) = n+1
dω (z − α) = an (z − α)n
n=−∞
2πi K 1
(ω − α) n=−∞
što je trebalo dokazati. ✷
∞
X
Red an (z − α)n , z ∈ P, nazivamo Loranovim redom ili razvojem u
n=−∞
Loranov red funkcije f u prstenu P u tački α. Često ga zapisujemo u obliku
an a (n−1) a1
f (z) = · · · + + + ··· + + a0 +
(z − α)n (z − α)n−1 z−α
+a1 (z − α) + · · · + an (z − α)n + · · · =
bn b(n−1) b1
= ··· + n
+ + ··· + + a0 +
(z − α) (z − α)n−1 z−α
+a1 (z − α)n + · · · + an (z − α)n + · · ·
tj.
∞ ∞
X bn X
f (z) = n
+ an (z − α)n .
n=1
(z − α) n=0
Koeficijenti an , bn , n = 0, 1, 2, . . . mogu se izračunati iz formula
1 f (ω)
I
an = dω, n = 0, 1, 2, . . .
2πi L (ω − α)n+1
1
I
bn = f (ω)(ω − α)n−1 dω, n = 1, 2, . . . .
2πi L
∞ ∞
X bn X
Red an (z − α)n naziva se analitičkim delom, a red
n=0 n=1
(z − α)n
naziva se glavnim delom Loranovog reda. U slučaju da je glavni deo jednak
nuli, Loranov red se reducira u Tejlorov red (to se dogad̄a ako je funkcija f
analitička i na unutrašnjosti kruga K2 , tj. na celoj unutrašnjosti kruga K1 ).
Može se dokazati da je u okviru istog prstena razvoj u Tejlorov, odnosno Loranov
red, jedinstven.
4
Primer 3.8.1 Naći razvoj u Loranov red funkcije f (z) = u tački
(z − 1)(z + 3)
α=0.
1. u krugu |z| < 1,
2. u prstenu 1 < |z| < 3,
3. u oblasti |z| > 3,
i u tački α = 1
4. u krugu 0 < |z − 1| < 4,
5. u oblasti |z − 1| > 4.
1 1
Rešenje. Kako je f (z) = − imamo:
z−1 z+3
∞
(−1)n

1 1 1 X
1. f (z) = − − · =− 1 + n+1 z n , |z| < 1,
1−z 3 1+ z n=0
3
3
∞ ∞
1 1 1 1 X 1 X (−1)n n
2. f (z) = · − · z = − z , 1 < |z| < 3,
z 1 3 1+ z n+1 3n+1
1− 3
n=0 n=0
z
Slika 3.25.
∞
1 1 1 1 X 1 − (−3)n
3. f (z) = · − · = , 3 < |z|,
z 1 z 3 z n+1
1− 1+ n=0
z z
4 4 1 1
4. f (z) = · = · =
z − 1 (z − 1) + 4 4(z − 1) z−1
1+
4
∞
X (−1)n
= n
(z − 1)n−1 , 0 < |z − 1| < 4,
n=0
4
∞
4 1 X (−4)n+1
5. f (z) = · = , |z − 1| > 4. ✷
(z − 1)2 4 (z − 1)n+2
1+ n=0
z−1
Primer 3.8.2 Naći razvoj u Loranov red funkcije

e2z
f (z) =
(z + 1)3
u tački α = −1 i naći oblast konvergencije tog reda.
Rešenje.
e2z
f (z) = , z + 1 = u, z = u − 1.
(z + 1)3
e2(u−1)
g(u) = f (u − 1) = .
u3
Naćićemo razvoj g(u) u tački u = 0.
∞
1 2u −2 e−2 X 2n un
g(u) = e e = .
u3 u3 n=0 n!
Ako zamenimo u sa z + 1 dobijamo

∞
e−2 X 2n (z + 1)n
f (z) = .
(z + 1)3 n=0 n!
Očigledno, ovaj red konvergira za svako z 6= −1. ✷

3.9 Klasifikacija izolovanih singulariteta

Kažemo da je α ∈ C singularitet ili singularna tačka funkcije f ako
f nije analitička u z = α (definicija analitičke funkcije je u 3.4). Tačka α ∈
C je izolovani singularitet ako postoji okolina O(α) tačke α takva da je α
jedini singularitet funkcije f u O(α). Najčešće srećemo tri vrste izolovanih
singulariteta u konačnoj kompleksnoj ravni C i o njima će biti reč u narednim
pasusima .
1. Otklonjiv (prividan) singularitet. Tačka α ∈ C je otklonjiv (privi-

dan) singularitet ako je f ograničena u nekoj okolini tačke z = α. Tada su svi
koeficijenti bk , k ∈ N , glavnog dela Loranovog razvoja u tački α jednaki nuli.
ez − 1
Recimo, funkcija f (z) = ima prividan singularitet u tački 0. Zaista,
z
ez − 1
lim f (z) = lim = 1,
z→0 z→0 z
a Loranov razvoj za α = 0 je
1 z 1 z2 z z2
f (z) = (e − 1) = (1 + z + + · · · − 1) = 1 + + + ··· .
z z 2! 2 3!
2. Pol reda k. Navodimo tri uslova da je tačka α ∈ C pol reda k, k ∈ N.

Tačku α ∈ C je pol reda k ako je
• lim f (z) = ∞.
z→α
1
• f (z) = h(z), gde je h analitička funkcija u α i h(α) 6= 0.
(z − α)k
bk bk−1 b1
• f (z) = + + ··· + a0 + a1 (z − α) + · · · ,
(z − α)k (z − α)k−1 (z − α)
tj. u Loranovom razvoju funkcije f (z) u tački α, glavni deo ima konačno
mnogo članova, bk 6= 0 i za sve m > k je bm = 0.
e2z
U primeru 3.8.2. tačka −1 je pol reda 3 funkcije f (z) = .
(z + 1)3
3. Esencijalni singularitet. Tačka α ∈ C je esencijalni singularitet funkcije

f ako je zadovoljen jedan od sledeća dva uslova:
• limz→α f (z) ne postoji (ni konačan ni beskonačan),

• glavni deo u Loranovom razvoju funkcije f u tački α sadrži beskonačno
mnogo članova, tj. za svako k ∈ N postoji m ∈ N, m > k, takvo da je
bm 6= 0.
3.10. Reziduum 117
1
Recimo, funkcija f (z) = e z ima esencijalni singularitet u tački z = 0.
1
Zaista lim e z ne postoji - ako z → 0 preko pozitivnih realnih vrednosti, tada
z→0
1 1
e z → +∞, a ako z → 0 preko negativnih realnih vrednosti, tada e z → 0, te
1 1
očito lim e z ne postoji. Loranov razvoj funkcije e z u tački 0 je
z→0
1 1 1
ez = 1 + + + ··· .
z 2z 2
Glavni deo ima beskonačno mnogo članova.
4. Tačke grananja. Pogledati odeljak 3.6.
Singularitet u tački ∞. Kažemo da funkcija

f (z) ima izolovan singu-
1
laritet u tački z = ∞, ako funkcija g(ω) = f ima izolovan singularitet u
ω
tački ω = 0.
3
f (z) = 1 + z + z ima pol reda 3 u tački z = ∞ jer
Recimo, funkcija
1 1 1
funkcija g(ω) = f = 1 + + 3 ima pol reda 3 u tački ω = 0.
ω ω ω
3.10 Reziduum
Pretpostavimo da je za funkciju f (z) tačka z = α, α ∈ C, regularna tačka
ili izolovani singularitet. Reziduum funkcije f u tački α, u oznaci Res [f (z), α],
definisan je sa
1
I
Res [f (z), α] = f (z) dz ,
2πi L
tj.
I
f (z) dz = 2πi Res [f (z), α],
L
gde je L zatvorena pozitivno orijentisana putanja koja okružuje tačku α i u čijoj

unutrašnjosti i na L nema singulariteta sem eventualno u tački α.
Ukoliko je α regularna tačka ili otklonjiv singularitet, tada je
Res [f (z), α] = 0.
Reziduum funkcije f u tački α ∈ C jednak je koeficijentu b1 uz (z − α)−1
u Loranovom razvoju funkcije f u tački α ( na osnovu Loranove teoreme 3.8.2),
tj.
Res [f (z), α] = b1
Teorema 3.10.1 Ako je f analitička funkcija u unutrašnjosti i na zatvore-

noj pozitivno orijentisanoj putanji L sem u konačno mnogo tačaka αk , k =
1, 2, . . . , m, αk ∈ int L, tada je
I m
X
f (z) dz = 2πi Res [f (z), αk ].
L k=1
Dokaz. Ako su L1 , L2 , . . . , Lm kružnice, Lk ⊂ int L, int Lk ∩ int Ln = ∅,

n 6= k, n, k ∈ {1, . . . , m}, opisane redom oko α1 , α2 , . . . , αm ,
Slika 3.26.
tada na osnovu pete posledice Košijeve teoreme (3.7.1) važi

I Xm I
f (z) dz = f (z) dz,
L k=1 Lk
te kako je za svako k = 1, 2, . . . , m
I
f (z) dz = 2πi Res [f (z), αk ],
Lk
imamo
I m
X
f (z) dz = 2πi Res [f (z), αk ]. ✷
L k=1
Iz poslednje teoreme vidimo da se izračunavanje integrala funkcije f po

zatvorenoj putanji L može obaviti nalaženjem svih reziduuma u unutrašnjosti
putanje. Svaki od reziduuma možemo naći razvijajući funkciju f u Loranov red
u tački αk , k = 1, . . . , m.
Naredne dve teoreme daju metod za jednostavno izračunavanje reziduuma
u slučaju da se radi o polu, s tim što se prva teorema odnosi na pol reda k,
k ∈ N, dok se druga odnosi na pol prvog reda.
Teorema 3.10.2 Ako je α ∈ C pol reda k funkcije f, tada je
1
Res [f (z), α] = lim ((z − α)k f (z))(k−1) .
(k − 1)! z→α
3.10. Reziduum 119
Dokaz. Ako je α pol reda k, tada je Loranov razvoj za f u α dat sa
bk b1
f (z) = + ··· + + a0 + · · · , bk 6= 0,
(z − α)k z−α
te je
(z − α)k f (z) = bk + bk−1 (z − α) + · · · + b1 (z − α)k−1 + a0 (z − α)k + · · ·
((z − α)k f (z))(k−1) = (k − 1)! b1 + k !a0 (z − α) + · · ·

lim [(z − α)k f (z)]k−1 = (k − 1)! b1
z→α
1
b1 = lim ((z −α)k f (z))(k−1) . ✷
(k − 1)! z→α
Teorema 3.10.3 Ako je α ∈ C pol prvog reda funkcije f , tada je

1
Res [f (z), α] = ′ .
1
f (z)
z=α
Dokaz. Ako je α ∈ C pol prvog reda funkcije f , tada
1
= (z − α)h(z), h(α) 6= 0,
f (z)
te je
′
1 1 1
= h(z) + (z − α)h′ (z), i ′ = ·
f (z) h(α)

1
f (z)
z=α
S druge strane
b1 1
f (z) = + a0 + a1 (z + α) + · · · = [b1 + a0 (z − α) + · · · ],
z−α z−α
te je
1 1
= (b1 + a0 (z − α) + · · · ), = b1 . ✷
h(z) h(α)
Primer 3.10.1 Naći reziduum u svakom od singulariteta α ∈ C, za funkciju
ez
f (z) = .
sin2 z
Rešenje. f (z) ima pol reda 2 u svakoj od tačaka α = mπ, m ∈ Z. Zaista,
1 sin2 z
g(z) = =
f (z) ez
u tački α = mπ, m ∈ Z ima nulu reda 2, jer je
g ′ (mπ) = 0, g ′′ (mπ) = (−1)m emπ 6= 0,
za sve m ∈ Z.
Za nalaženje reziduuma u tački α = mπ koristimo formulu
z z
′
e 2 e
Res , mπ = lim (z − mπ) =
sin2 z z→mπ sin2 z
ez ((z − mπ)2 sin z + 2(z − mπ) sin z − 2(z − mπ)2 cos z)

lim ·
z→mπ sin3 z
Uvod̄enjem smene ω = z − mπ, z = ω + mπ, dobijamo
eω (ω 2 sin ω + 2ω sin ω − 2ω 2 cos ω)

z
e
Res 2 , mπ = emπ lim =
sin z ω→0 sin3 ω
ω3 ω 2 sin ω + 2ω sin ω − 2ω 2 cos ω

= emπ lim eω · lim =
ω→0 sin3 ω ω→0 ω3

ω3 ω3 ω2
ω2 ω − 3! + · · · + 2ω ω − 3! + · · · − 2ω 2 1 − 2! + ···
= emπ lim = emπ .
ω→0 ω3
✷
Reziduum u tački ∞ definisan je sa

1 1
I I
Res [f (z), ∞] = f (z) dz = − f (z) dz = −a1 ,
2πi −L 2πi L
gde je L zatvorena, pozitivno orijentisana putanja van koje f nema singulariteta

sem eventualno u tački ∞ i gde
je a1 koeficijent uz linearni član ω u Loranovom
razvoju funkcije g(ω) = f ω1 u tački ω = 0.
Primenom teoreme 3.10.1, lako se dokazuje naredna teorema.
Teorema 3.10.4 Ako je f analitička funkcija za sve z ∈ C sem u tačkama

α1 , α2 · · · , αn , n ∈ N, tada je
n
X
Res [f (z), αk ] + Res [f (z), ∞] = 0 .
k=1
3.11. Izračunavanje odred̄enih integrala pomoću reziduuma 121
3.11 Izračunavanje odred̄enih integrala pomoću

reziduuma
Neke klase odred̄enih integrala realne funkcije realne promenljive mogu
se izračunati primenom teorije izložene u prethodnom odeljku. Obradićemo 4
slučaja uz ilustraciju primerima.
Z 2π
1. Integral tipa f (sin x, cos x) dx
0
2
Ako je f : R → R racionalna funkcija, integral
Z 2π
f (sin x, cos x) dx
0
možemo izračunati na sledeći način: Uvedimo smenu z = eix . Kada

x prod̄e intervalom [0, 2π], tada z ∈ C opiše centralnu jediničnu kružnicu K.
Dalje je
eix − e−ix z2 − 1 eix + e−ix z2 + 1

sin x = = , cos x = = ,
2i 2iz 2 2z
1
dz = ieix dx tj. dx = dz,
iz
te je
2π m
z2 − 1 z2 + 1

1
Z I X
f (sin x, cos x) dx = f , dz = 2πi Res [F, αk ],
0 K 2iz 2z iz
k=1
2
z − 1 z2 + 1

1
f
gde su αk , k = 1, . . . , m, polovi funkcije F (z) = , u cen-
iz 2iz 2z
tralnom jediničnom krugu K. Funkcija F (z) mora biti analitička na kružnici
K.
Očigledno je da se isti postupak može

2 sprovesti zasvaku funkciju f (ne
z − 1 z2 + 1
mora obavezno biti racionalna) ako je f , analitička na K i na
2iz 2z
skupu int K ima konačno mnogo izolovanih singulariteta.
2π
sin2 x
Z
Primer 3.11.1 Naći dx, a > b > 0.
0 a + b cos x
Rešenje
2π
sin2 x i (z 2 − 1)2 dz i (z 2 − 1)2 dz
Z Z Z
dx = a =
0 a + b cos x 2b |z|=1 z 2 (z 2 + 2 z + 1) 2b |z|=1 z 2 (z − α)(z − β)
b
gde je √ √
−a + a2 − b 2 −a − a2 − b2
α= , β= .
b b
Kako je α · β = 1, to je |α| · |β| = 1, tj. |α| < 1 i |β| > 1, što znači da funkcija
(z 2 − 1)2
F (z) =
z 2 (z − α)(z − β)
ima u krugu |z| < 1 dva singulariteta: z = 0 je pol drugog reda, a z = α je pol
prvog reda. Naćićemo reziduume u ove dve tačke
2a
Res [F (z), 0] = lim [z 2 F (z)]′ = − ,
z→0 b
(α2 − 1)2 (α2 − αβ)2
Res [F (z), α] = lim (z − α)F (z) = = =
z→α α2 (α − β) α2 (α − β)
√
2 a2 − b 2
=α−β = .
b
Konačno dobijamo
Z 2π " √ #
sin2 x i 2 a2 − b 2 2a 2π p
dx = · 2πi − = 2 (a − a2 − b2 ).
0 a + b cos x 2b b b b
✷
Z ∞
2. Integral tipa f (x) dx
−∞
Neka je f (z) funkcija analitička u oblasti Im z ≥ 0 sem u konačno mnogo
singularnih tačaka αk , k = 1, . . . , m, koje nisu na realnoj osi i neka je za
R→∞
z = Reiϕ , |Rf (Reiϕ )| ≤ h(R) −→ 0. Tada je
Z ∞ m
X
f (x) dx = 2πi Res [f (z), αk ].
−∞ k=1
Pokazaćemo da poslednja jednakost važi. Zaista važi jednakost

I m
X
I= f (z) dz = 2πi Res [f (z), αk ],
L k=1
gde je L putanja sa slike 3.27,
Slika 3.27.
a R je dovoljno veliko da svi polovi αk , k = 1, . . . , m, budu u int L. S druge

strane je
Z R Z π
I= f (x) dx + f (Reiϕ )Rieiϕ dϕ.
−R 0
Kad u poslednjem izrazu R → ∞, tada
Z R Z ∞
lim f (x) dx = f (x) dx.
R→∞ −R −∞
R→∞
Iz uslova da za z = Reiϕ , Rf (Reiϕ ) ≤ h(R) −→ 0 sledi da
Z π Z π
lim |i f (Reiϕ )Reiϕ dϕ| ≤ lim |f (Reiϕ )Reiϕ | dϕ = 0.
R→∞ 0 0 R→∞
Konačno dobijamo
Z ∞ m
X
I= f (x) dx = 2πi Res [f (z), αk ],
−∞ k=1
što je i trebalo dokazati.

∞
dx
Z
Primer 3.11.2 Izračunati , a > 0.
−∞ x4 + a4
1
Rešenje. Funkcija ima polove prvog reda u gornjoj polovini komplek-
z 4 + a4
π 3π
sne ravni u tačkama ae 4 i , ae 4 i , te je
Z R Z π Z ∞
Rieiϕ
Z
lim f (z) dz = lim f (x) dx+ lim dϕ = f (x) dx =
R→∞ L R→∞ −R R→∞ 0 R4 e4ϕi + a4 −∞

1 π
i 1 3π
i π
= 2πi Res 4 ,e 4 + Res 4 ,e 4 =√ · ✷
z + a4 z + a4 2a3
Z ∞ Z ∞
5
3. Integral tipa f (x) sin x dx ili f (x) cos x dx.
−∞ −∞
Neka je funkcija f (z) analitička u gornjoj polovini kompleksne ravni (Im z ≥
0), sem u konačno mnogo singulariteta αk , k = 1, 2, . . . , m koji nisu na realnoj
R→∞
osi i neka je za z = Reiϕ , f (Reiϕ ) ≤ h(R) −→ 0. Tada je
Z ∞ Z ∞ m
X
f (x) cos x dx + i f (x) sin x dx = 2πi Res [f (z)eiz , αk ]
−∞ −∞ k=1
5U ovom slučaju nalazimo ustvari glavnu vrednost traženih integrala. Ako nesvojstveni
Ra R Rb
integrali −∞ f (x) dx i a∞ f (x) dx divergiraju a granična vrednost limb→∞ −b f (x) dx pos-
R∞
toji, tada je nazivamo glavnom vrednošću nesvojstvenog integrala −∞ f (x) dx. Obično je
R∞
označavamo sa g.v. −∞ f (x) dx.
Da bismo dokazali poslednju jednakost, pod̄imo od integrala L f (z)eiz dz, gde

H
je L putanja na slici 4.27. Funkcija f (z)eiz ima singularitete u istim tačkama
gde ih ima funkcija f (z). Ako R → ∞, imamo da je
I m
X
lim f (z)eiz dz = 2πi Res [f (z)eiz , αk ].
R→∞ L k=1
S druge strane
I Z R Z π
iϕ
lim f (z)eiz dz = lim f (x)eix dx + lim f (Reiϕ )eiRe Rieiϕ dϕ.
R→∞ L R→∞ −R R→∞ 0
Kako je
Z R Z ∞ Z ∞
ix
lim f (x)e dx = f (x) cos x dx + i f (x) sin x dx,
R→∞ −R −∞ −∞
ostaje još da dokažemo da je

Z π
iϕ
lim f (Reiϕ )eiRe Rieiϕ dϕ = 0.
R→∞ 0
Pretpostavili smo da je
R→∞
f (Reiϕ ) ≤ h(R) −→ 0.
2ϕ π
Kako je ≤ sin ϕ za sve 0 ≤ ϕ ≤ (slika 3.28), imamo
π 2
Slika 3.28.
Z π Z π
iϕ
|f (Reiϕ )eiRe Rieiϕ | dϕ ≤ Rh(R) e−R sin ϕ dϕ =
0 0
Z π Z π
2 2
− 2Rϕ
= 2Rh(R) e−R sin ϕ dϕ ≤ 2Rh(R) e π dϕ = πh(R)(1 − e−R ).
0 0
Očigledno da, kad R → ∞, poslednji izraz teži ka 0. Time smo dokazali da je
Z ∞ Z ∞ m
X
f (x) cos x dx + i f (x) sin x dx = 2πi Res [f (z)eiz , αk ].
−∞ −∞ k=1
Iz poslednje jednakosti, izjednačavanjem realnih i imaginarnih delova leve i desne

strane, nalazimo svaki od integrala
Z ∞ Z ∞
f (x) cos x dx i f (x) sin x dx.
−∞ −∞
∞
cos x
Z
Primer 3.11.3 Naći dx.
0 x2 + 1
eiz
iz
e
I
Rešenje. dz = 2πi Res 2 , i = πe−1 , te je
L z2 + 1 z +1
Z ∞ Z ∞
cos x sin x
2
dx + i 2
dx = πe−1
−∞ x + 1 −∞ x + 1
Z ∞
cos x 1
dx = πe−1 . ✷
0 x2 + 1 2
4. Ako u integralu tipa 2 ili 3 podintegralna funkcija f zadovoljava sve nave-

dene uslove, ali na realnoj osi ima konačan broj polova prvog reda β1 , β2 . . . βl ,
tada putanju definišemo kao na slici 3.29.
Slika 3.29.
∞
sin x
Z
Primer 3.11.4 Naći dx .
0 x
eiz
I
Rešenje. Koristićemo integral I = dz, gde je L putanja na slici 3.30.
L z
Slika 3.30.
eiz
Kako je regularna u unutrašnjosti putanje L, to je I = 0. S druge strane
z
R π iϕ ε πi 0 iϕ
eix eiRe eixe πi eiεe
Z Z Z Z
I= dx + Rieiϕ dϕ + e dx + εieiϕ dϕ =
ε x 0 Reiϕ R xeπi π εeiϕ
= I1 + I2 + I3 + I4 .
Kad R → ∞, ε → 0, tada
∞ ∞
cos x sin x
Z Z
I1 = dx + i dx.
0 x 0 x
Slično kao u primeru 3.11.3. pokazujemo da I2 → 0 kad R → ∞.

π
π π
2π
Z Z Z 2
iϕ Rϕ R→∞
|I2 | ≤ |eiRe | dϕ = e−R sin ϕ dϕ ≤ 2 e− π dϕ = (1−e−R ) −→ 0.
0 0 0 R
Kad R → ∞, ε → 0, tada
0 ∞ ∞
e−ix cos x sin x
Z Z Z
I3 = (−1) dx = − dx + i dx.
∞ −x 0 x 0 x
Kako je
iϕ
lim |eiεe | = lim e−ε sin ϕ = 1,
ε→0 ε→0
sledi da je
Z 0
lim I4 = i 1 dϕ = −πi.
ε→0 π
Konačno dobijamo
∞ ∞
sin x sin x π
Z Z
0 = I = 2i dx−πi, te je dx = · ✷
0 x 0 x 2
Navešćemo još nekoliko primera realnih integrala koji se mogu izračunati

korišćenjem reziduuma.
∞
xp−1 π
Z
Primer 3.11.5 Dokazati da je dx = , 0 < p < 1.
0 1+x sin pπ
z p−1
I
Rešenje. Poćićemo od integrala I = dz, gde je L putanja na slici 3.31.
L 1+z
Slika 3.31.
Kako su 0 i ∞ tačke grananja funkcije z p−1 , 0 < p < 1, ako izaberemo zasek
duž pozitivnog dela realne ose, biramo putanju koja ne sme seći zasek. Ako bi
putanja sekla zasek tada bismo prešli na drugu granu funkcije z p−1 .
z p−1
Funkcija u unutrašnjosti konture L ima pol prvog reda u tački −1.
1+z
p−1
z
Res , −1 = e(p−1)πi ,
1+z
te je
z p−1
I
I= dz = 2πie(p−1)πi .
L 1+z
S druge strane
I Z Z Z Z
= + + + = 2πie(p−1)πi ,
L AB Γ1 CD Γ2
∞
z p−1 xp−1
Z R→∞
Z
ε→0
dz −→ dx,
AB 1+z 0 1+x
Z 2π p−1 i(p−1)ϕ Z 2π
z p−1
Z
R e iϕ R→∞
Rp−1 dϕ −→ 0,

dz ≤
1 + Reiϕ Rie dϕ ∼

Γ1 1 + z
0

0
p−1 Z 0 2πi p−1 Z ∞ p−1
z (xe ) x
Z R→∞
ε→0 2πi 2π(p−1)i
dz −→ 2πi
e dx = −e dx,
CD 1 + z ∞ 1 + xe 0 1 +x
Z 0 p−1 i(p−1)ϕ Z 0
z p−1
Z
ε e iϕ ε→0
εp dϕ −→ 0.

dz ≤
1 + εeiϕ εie dϕ ∼
Γ2 1 + z

2π 2π
Konačno imamo
Z ∞ ∞
xp−1 xp−1
Z
dx − e2π(p−1)i dx = 2πie(p−1)πi ,
0 1+x 0 1+x
te je
∞
xp−1 2πi π
Z
dx = pπi = · ✷
0 1+x e − e−pπi sin pπ
∞
ln2 x π3 ∞
ln x
Z Z
Primer 3.11.6 Dokazati da je dx = , dx = 0.
0 x2 + 1 8 0 x2 +1
Rešenje. Neka je L zatvorena kriva sa slike 3.32.
Slika 3.32.
ln2 z
U unutrašnjosti putanje L je z = i pol funkcije , te je
z2 + 1
ln2 z
2
π3

ln z
I
2
dz = 2πi Res 2
, i =− .
L z +1 z +1 4
S druge strane je
Z Z Z Z Z
I= = + + + = I1 + I2 + I3 + I4 ,
L AB Γ1 CD Γ2
∞
ln2 x
R→∞
Z
ε→0
I1 −→ dx,
0 x2 + 1
π ln2 Reiϕ π
| ln R + iϕ|2 π
ln2 R
Z Z Z
iϕ

|I2 | ≤ R2 e2iϕ + 1 Rie dϕ ≤
R dϕ ∼ R dϕ
0 0 1 + R2 0 1 + R2
π 2 2
ln R ln R R→∞
Z
∼ dϕ = π −→ 0,
0 R R
Z 0 Z 0
R→∞
ε→0 (ln xeπi )2 πi (ln x + πi)2
I3 −→ 2
e dx = − dx =
πi
∞ (xe ) + 1 ∞ x2 + 1
Z ∞
ln2 x
Z ∞ Z ∞
ln x 2 dx
= 2
dx + 2πi 2
dx − π ,
0 x +1 0 x +1 0 1 + x2
ln2 εeiϕ
Z 0
iϕ 2 ε→0

|I4 | ≤ ε2 e2iϕ + 1 εie ∼ πε ln ε −→ 0.

π
Tada imamo
π3 ∞
ln2 x ∞
ln x ∞
Z Z
2
I =− =2 dx + 2πi dx − π arctg x =

4 0 x2 + 1 0 x2 + 1 0
3.12. Analitičko produženje 129
∞
ln2 x
Z ∞
ln x π3
Z
=2 dx + 2πi dx − ·
0 x2 + 1 0 x2 + 1 2
Ako izjednačimo realni deo leve i desne strane jednakosti, dobijamo
ln2 x
Z ∞
π3
dx = ,
0 x2 + 1 8
izjednačavanjem imaginarnih delova dobijamo
Z ∞ Z ∞
ln x ln x
2πi 2
dx = 0 tj. 2
dx = 0. ✷
0 x +1 0 x +1
3.12 Analitičko produženje

Neka su f1 i f2 funkcije analitičke u oblasti R1 i R2 respektivno, R1 ⊆ C,
R2 ⊆ C, i neka je f1 (z) = f2 (z) za sve z ∈ R1 ∩ R2 6= ∅, gde R1 ∩ R2 ima bar
jednu tačku nagomilavanja. Tada kažemo da je f1 analitičko produženje funkcije
f2 sa oblasti R2 na oblast R1 i obrnuto f2 je analitičko produženje funkcije f1
sa oblasti R1 na oblast R2 .
Slika 3.33.
To znači da postoji funkcija f analitička na R1 ∪ R2 takva da je

f1 (z), z ∈ R1 ,
f (z) =
f2 (z), z ∈ R2 .
Na osnovu dve naredne teoreme sledi da je ovakvo analitičko produženje jedin-
stveno.
Teorema 3.12.1 Neka je f analitička funkcija na oblasti R ⊆ C i neka je
f (z) = 0 za sve z ∈ P Q ⊂ R, gde je P Q putanja. Tada je f (z) = 0 za sve
z ∈ R.
Dokaz. Neka je z0 bilo koja tačka na putanji P Q.
Slika 3.34.
Kako je f (z) analitička na R, to postoji okolina O(z0 ) takva da je za svako

z ∈ O(z0 )
∞
X f (n) (z0 )
f (z) = (z − z0 )n .
n=0
n!
Pokazaćemo da je za svako z0 ∈ P Q
f ′ (z0 ) = f ′′ (z0 ) = · · · = f (m) (z0 ) = · · · = 0.
Dalje, f je analitička u R, što znači da postoji f ′ (z0 ) = limz→z0 f (z)−f

z−z0
(z0 )
=
α ∈ C za svako z0 ∈ R i da poslednji limes ne zavisi od putanje po kojoj se z
približava ka z0 . Kad z teži ka z0 duž putanje P Q, tada je f (z) = 0, te je
f (z) − f (z0 )
f ′ (z0 ) = z→z
lim = 0.
0
z∈P Q
z − z0
Analogno se pokazuje da je za svako z0 ∈ P Q, f ′′ (z0 ) = 0, f ′′′ (z0 ) = 0, . . ..

To znači da je za svako z ∈ O(z0 )
∞
X f (n) (z0 )
f (z) = (z − z0 )n = 0 + 0 + · · · = 0.
n=0
n!
U okolini O(z0 ) izaberemo drugu putanju i nastavimo ovaj proces. Na taj način
možemo prekriti celu oblast R okolinama u kojim je f (z) = 0, što znači da je
f (z) = 0 na celoj oblasti R. ✷
Teorema 3.12.2 Neka su funkcije f1 i f2 analitičke na oblasti R ⊆ C i neka

je f1 (z) = f2 (z) za svako z ∈ P Q, gde je P Q putanja u R. Tada je f1 (z) =
f2 (z) za svako z ∈ R.
Dokaz. Na funkciju f (z) = f1 (z) − f2 (z) primenimo prethodnu teoremu.

P∞ n
Primer 3.12.1 Stepeni red n=0 z za |z| < 1 definiše analitičku funkciju
1 P∞ n
f (z) = . Stepeni red n=0 z konvergira samo u unutrašnjosti jediničnog
1−z
1 1
kruga, a funkcija je definisana za sve z 6= 1. To znači da predstavlja
1 − z P∞ 1−z
n
analitičko produženje za n=0 z sa jediničnog kruga na celu kompleksnu ravan
bez tačke z = 1. ✷
Ako analitičko produženje postoji ono može biti konstruisano na sledeći

način.
Pretpostavimo da je analitička funkcija f (z) predstavljena u nekoj tački a
u obliku stepenog reda sa krugom konvergencije |z − a| < r. Za svaku tačku b
iz tog kruga su poznate vrednosti f (b), f ′ (b), . . . te je poznat i razvoj u Tejlorov
Tada je F (1) = ∞. Dalje,

√ √ √
F (z) = z + F (z 2 ), te je F ( 1) = 1 + F (1) = 1 + ∞ = ∞,
√ √ √ √ √
F (z) = z+z 2+F (z 4 ), te je F ( 1) = 1+( 1)2 +F (1) = 1+( 1)2 +∞ = ∞,
4 4 4 4 4
√ √ √ √
F (z) = z + z 2 + z 4 + F (z 8 ), te je F ( 1) = 1 + ( 1)2 + ( 1)4 + F (1) = ∞.
8 8 8 8
Produžavajući gore navedeni postupak, zaključujemo da su vrednosti z koje

zadovoljavaju jednačine
z = 1, z 2 = 1, z 4 = 1, z 8 = 1, . . .
- odnosno svi n-ti koreni iz jedinice, singulariteti funkcije F (z). Sve te vrednosti
leže na jediničnoj kružnici i svuda su gusti na toj kružnici. Kružnica |z| = 1
predstavlja prirodnu granicu za funkciju F (z). ✷
Primer 3.12.3 Dokazati da su redovi

∞ ∞
X zn X (z − i)n
,
n=0
2n+1 n=0
(2 − i)n+1
analitičko produženje jedan drugog.
∞
X zn
Rešenje. Red konvergira u krugu |z| < 2 i njegov zbir je
n=0
2n+1
∞
X zn 1
n+1
= = f (z).
n=0
2 2−z
1
Ako funkciju f (z) = razvijemo u Tejlorov red u tački α = i, dobijamo
2−z
Slika 3.36.
∞
1 1 1 1 X (z − i)n
f (z) = = = · = ·
2−z 2 − i − (z − i) 2−i z−i (2 − i)n+1
1− n=0
2−i
3.13. Konformna preslikavanja 133
√

z − i
Poslednji red konvergira za sve z za koje je < 1 tj. |z − i| < 5.
2 − i
1
Kako su oba reda jednaka istoj funkciji f (z) = i imaju zajedničku oblast
2−z
konvergencije, očigledno da predstavljaju direktno analitičko produženje jedan
drugog. ✷
Primer 3.12.4 Za Re z > 0 je definisana gama funkcija

Z ∞
Γ(z) = xz−1 e−x dx.
0
Ako je z = α + iβ, tada važi

Z ∞ Z ∞
|Γ(z)| ≤ |xz−1 e−x | dx = |xα−1 e−x xiβ | dx =
0 0
Z ∞ Z ∞
= |xα−1 e−x eiβ ln x | dx = xα−1 e−x dx
0 0
Očigledno, poslednji integral konvergira za svako α = Re z > 0. Na ranijim kur-

sevima je dokazano (primenom metode parcijalne integracije) da za ovu funkciju
važi rekurzivna formula
Γ(z + 1) = zΓ(z), Γ(1) = 1.

Z ∞
Ako je α = Re z ≤ 0, tada integral xz−1 e−x dx divergira. Korišćenjem
0
analitičkog produženja definišemo Γ(z) za vrednosti z ∈ C za koje je Re z ≤ 0.
Primenom gore navedene rekurzivne formule n puta, dobijamo za svako n ∈ N
i svako z ∈ C takvo da −n ≤ Re z ≤ −n + 1, z 6∈ {0, −1, −2, . . .}
Γ(z + n)
Γ(z) = .
z(z + 1) · · · (z + n − 1)
Funkcija Γ(z) ima polove prvog reda u 0, −1, −2, . . .. Poslednja formula sekoristi

1
za izračunavanje vrednosti funkcije Γ(z) za Re z ≤ 0. Tako, recimo, Γ −
2
√

1 1 1 1
izračunavamo iz jednakosti: Γ = − Γ − . Kako je Γ = π,
2 2 2 2
√

1
dobijamo Γ − = −2 π. ✷
2
3.13 Konformna preslikavanja

Analitička funkcija ω = f (z) = u(x, y) + iv(x, y) koje oblast D ⊆ C pres-
likava u oblast G ⊆ C je konformno u tački z0 = x0 + iy0 ako očuvava ugao
med̄u putanjama koje prolaze kroz tačku z0 . Ako se funkcijom f tačka (x0 , y0 )
preslikava u tačku (u0 , v0 ) i ako se putanje C1 i C2 , koje se seku u (x0 , y0 ),
preslikavaju u putanje C1′ i C2′ respektivno (C1′ i C2′ se seku u (u0 , v0 ) ), tada,
ako je f konformno preslikavanje, ugao izmed̄u putanja C1 i C2 jednak je (po
veličini i orijentaciji) uglu izmed̄u putanja C1′ i C2′ . Ugao izmed̄u putanja je
ugao izmed̄u tangenti u tački preseka.
Slika 3.37.
Kažemo da je preslikavanje f konformno na oblasti D ⊂ C ako je f konformno

u svakoj tački z0 ∈ D.
Teorema 3.13.1 Ako je f analitička funkcija i f ′ (z) 6= 0 za svako z iz oblasti

D, tada je preslikavanje ω = f (z) konformno na D.
Dokaz. Neka je z = x+iy i ω = f (z) = u+iv. Ako putanja C ima parametarsku

jednačinu z(t) = x(t) + iy(t), onda njena slike C ′ ima parametarsku jednačinu
ω(t) = u(t) + iv(t).
Dokazaćemo prvo da ako tangenta u z0 na putanju C zaklapa sa pozitivnim
smerom x-ose ugao θ0 , onda će tangenta u ω0 = f (z0 ) na putanju C ′ = f (C)
zaklapati sa pozitivnim smerom u-ose ugao ϕ0 = θ0 + arg f ′ (z0 ).
Slika 3.38.

Kako dz dt z=z0 , i
dω
dt ω=ω0 reprezentuju vektor tangente u tački z0 na C,
odnosno u tački ω0 na C ′, iz jednakosti dω dω dz ′ dz
dt = dz · dt = f (z) dt i iz uslova da je
f ′ (z0 ) 6= 0 sledi da je dω ′ dz
dt ω=ω0 = f (z0 ) dt z=z0 . To znači da je

dω ′ dz
arg = arg f (z 0 ) + arg tj. ϕ0 = θ0 + arg f ′ (z0 ),
dt ω=ω0 dt z=z0
ω1 = eiα z – rotacija za ugao α,
ω2 = |a|ω1 – homotetija sa faktorom |a|,
ω = ω2 + b – translacija za vektor b.
Oblik figure prilikom svakog od ovih preslikavanja ostaje očuvan, jedino

se pri homotetiji menja njena veličina i to ako je |a| < 1 smanjuje se, a ako je
b
|a| > 1 povećava se. Za a 6= 1, tačke z1 = i z = ∞ preslikavaju se u
1−a
same sebe (fiksne tačke preslikavanja ω = az + b).
Primer 3.13.1 Trougao ABC, gde je A = 0, B = 2, C = 1 + i, preslikati

preslikavanjem
π
1. ω1 = z + (1 − i), 2. ω2 = e 2 i z,
π
1 e2i
3. ω3 = z, 4. ω4 = z + (1 − i).
2 2
Rešenje.
Slika 3.40.
1
2. Inverzija ω = .
z
1 −iϕ
Ovim preslikavanjem tačka z = reiϕ preslikava se u tačku ω = e , tj.
r
tačke izvan jediničnog kruga |z| > 1 preslikavaju se u unutrašnjost jediničnog
kruga |ω| < 1 i obrnuto. Sama kružnica |z| = 1 preslikava se u kružnicu |ω| = 1.
Tačke 1 i −1 su fiksne tačke. Tačka ∞ preslikava se u 0 a 0 se preslikava u ∞.
Pokazaćemo da se inverzijom kružnica preslikava u kružnicu, gde pravu
smatramo kružnicom sa beskonačnim radijusom. Zaista, opšti oblik jednačine
kružnice
|z − z0 | = r, z0 ∈ C, r > 0,
možemo transformisati u oblik koji nam više odgovara
(z − z0 )(z − z0 ) = r2
zz − z 0 z − z0 z + |z0 |2 − r2 = 0
Azz + αz + αz + B = 0, A, B ∈ R, α ∈ C.
U primeni inverzije najpogodniji je treći oblik jednačine kružnice.

Jednačina Azz +αz +αz +B = 0 predstavlja kružnicu ili pravu u zavisnosti
od koeficijenata A, B i α. Ako je A 6= 0 i αα − AB > 0, tada je to kružnica i
njen centar z0 ∈ C i poluprečnik r > 0 nalazimo iz
p
α 2 2 B |α|2 − AB
z0 = − , r = |z0 | − , r = .
A A |A|
Ako je A = 0, onda jednačina αz + αz + B = 0 predstavlja pravu px +

qy + s = 0, gde je p = Re α, q = Im α, s = B2 .
U zavisnosti od koeficijenata A i B jednačina Azz + αz + αz + B = 0
predstavlja za
• A 6= 0, B 6= 0 - kružnicu koja ne sadrži 0,

• A 6= 0, B = 0 - kružnicu koja sadrži 0,
• A = 0, B 6= 0 - pravu koja ne sadrži 0,
• A = 0, B = 0 - pravu koja sadrži 0.
Jednačina
Azz + αz + αz + B = 0
1
transformacijom ω = postaje
z
A α α
+ + + B = 0,
ωω ω ω
tj.
Bωω + αω + αω + A = 0.
Jednačina Bωω + αω + αω + A = 0 takod̄e predstavlja kružnicu čiji oblik

i položaj zavise od A i B. Recimo, za A 6= 0 i B 6= 0, kružnica u z ravni koja
ne sadrži 0 preslikava se u kružnicu u ω ravni koja ne sadrži 0.
1
Primer 3.13.2 Krugove |z| ≤ 1 i |z − 1| ≤ 1 preslikati inverzijom ω = .
z
1
Rešenje. Kružnica |z| = 1 ima jednačinu zz − 1 = 0. Inverzijom ω = se ona
z
preslikava u kružnicu 1 − ωω = 0 (tj. |ω| = 1). Unutrašnjost kružnice |z| = 1 se
preslikava u spoljašnjost kružnice |ω| = 1.
Kružnica |z−1| = 1 ima jednačinu zz−z−z = 0, te se inverzijom preslikava
u pravu 1 − ω − ω = 0 tj. 1 − 2 Re ω = 0. To je prava paralelna imaginarnoj
osi i prolazi kroz tačku 12 . Unutrašnjost kružnice |z − 1| ≤ 1 se preslikava u
poluravan Re ω ≥ 21 . ✷
az + b
3. Bilinearno preslikavanje ω = , a, b, c, d ∈ C , ad − bc 6= 0, c 6= 0.
cz + d
Bilinearno preslikavanje jednoznačno i konformno preslikava proširenu kom-
pleksnu ravan C̄ na C̄. Važi i obrnuto tvrd̄enje, koje navodimo bez dokaza, da
svaka analitička funkcija, koja obostrano jednoznačno i konformno preslikava C̄
na C̄ jeste jedno bilinearno preslikavanje. Upravo zbog poslednje osobine, bili-
nearno preslikavanje predstavlja najznačajniju klasu konformnih preslikavanja.
Bilinearno preslikavanje možemo razložiti na kompoziciju tri preslikavanja
ω1 = cz + d - linearno preslikavanje,
1
ω2 = inverzija,
ω1
a bc − ad
ω= + ω2 - linearno preslikavanje.
c c
Kako svako od ta tri preslikavanja preslikava kružnicu u kružnicu (ako
prave smatramo kružnicama sa beskonačnim radijusom), to će i bilinearno pres-
likavanje imati ovu osobinu.
Fiksne tačke ovog preslikavanja (one koje se preslikavaju u same sebe) su
az + b
one koje zadovoljavaju jednačinu z = .
cz + d
z+1
Primer 3.13.3 Funkcijom ω = preslikati oblast Gz definisanu sa |z| ≤ 1,
z−1
Im z ≥ 0.
z+1 2
Rešenje. Bilinearno preslikavanje ω = = 1+ razložićemo na
z−1 z−1
preslikavanja
ω1 = z − 1 (translacija za −1),
1
ω2 = (inverzija),
ω1
ω3 = 2 · ω2 (homotetija - povećanje 2 puta),

ω4 = 1 + ω3 (translacija za 1).
Slika 3.41.
Oblast Gz je ograničena polukružnicom CDA (|z| = 1, Im z > 0) i duži

ABC (−1 ≤ Re z ≤ 1, Im z = 0).
Oblast G1 u ravni ω1 je translirana oblast G za −1.
Oblast G2 u ravni ω2 je dobijena inverzijom G1 .
Oblast G3 u ravni ω3 dobijamo tako što koordinate svake tačke u G2 pom-
nožimo sa 2.
Oblast Gω u ravni ω nastaje ako G3 transliramo za 1.
Vidimo da se polukrug (oblast Gz ) preslikao u treći kvadrant (oblast Gω ).
✷
4. Eksponencijalno preslikavanje ω = ez
Eksponencijalnim preslikavanjem se oblast z-ravni u obliku beskonačne horizon-
talne pruge širine 2π, preslikava u celu ω-ravan bez 0. Pokazaćemo da to važi
u slučaju pruge ograničene pravama Im z = 0 i Im z = 2π . Zaista, tačka
z = x + iy, gde je −∞ < x < ∞ i 0 ≤ y < 2π se preslikava u tačku
ω = ex+iy = ex eiy .
Kako je |ω| = ex , kada −∞ < x < ∞, onda 0 < |ω| < ∞. Kako je arg ω = y,
kada 0 ≤ y < 2π, onda 0 ≤ arg ω < 2π.
Očigledno, isti rezultat dobijamo ako se horizontalna pruga širine 2π nalazi
izmed̄u pravih Im z = a i Im z = a + 2π , gde je a ∈ R. ✷

6 1 1
Primer 3.13.4 (Preslikavanje Žukovskog ) Preslikavanje ω = z+ 6
, z=
2 z
0, je konformno u svim tačkama sem u z = 1 i z = −1. Ovo preslikavanje je
ekvivalentno sledećim preslikavanjima
2
ω−1 z−1
• =
ω+1 z+1
√
• z=ω+ ω2 − 1

1
• Re ω = 12 |z| + |z| cos ϕ, Im ω = 1
2 |z| − 1
|z| sin ϕ, gde je ϕ = arg z.
I spoljašnjost (|z| > 1) i unutrašnjost (|z| < 1) jedinične kružnice |z| = 1

preslikavaju se na celu ravan ω iz koje je izbačena duž Im ω = 0, −1 ≤ Re ω ≤ 1
u koju se preslikava jedinična kružnica |z| = 1.
Slika 3.42.
6 Nikolaj Jegorovič Žukovskij (1847–1921) – Ruski mehaničar. Postavio osnove savremene
hidromehanike.
Glava 4
FURIJEOVA I
LAPLASOVA
TRANSFORMACIJA
4.1 Furijeova transformacija

4.2 Laplasova transformacija
U ovom poglavlju biće iznete osnovne definicije, osobine i primene dva tipa
integralnih funkcionalnih transformacija - Furijeove 1 i Laplasove 2 transforma-
cije. Razjasnimo ukratko ideju formiranja ove teorije i način na koji se ona
primenjuje.
Navedenim integralnim transformacijama svakoj funkciji (originalu) iz jednog
skupa funkcija dodeljuje se, po nekom unapred zadatom pravilu, odgovarajuća
funkcija (slika) iz nekog drugog skupa funkcija. Odred̄ene veze izmed̄u origi-
nala prouzrokuju odgovarajuće veze izmed̄u njihovih slika i obrnuto. Takod̄e,
primeni nekih operacija nad originalima odgovara primena nekih drugih (po
pravilu jednostavnijih) operacija nad slikama. Naime, ako postoji neka složena
veza izmed̄u originala, tada, pogodno odabranom integralnom transformaci-
jom, dobijamo bitno jednostavniju vezu izmed̄u odgovarajućih slika. Recimo,
umesto diferencijalne jednačine u kojoj figuriše original, primenom Laplasove
transformacije, dobija se algebarska jednačina u kojoj figuriše odgovarajuća sli-
ka. Obično je znatno lakše naći rešenje tako dobijene algebarske nego početne
diferencijalne jednačine. Rešavanjem algebarske jednačine nalazimo funkciju
(sliku) čiji je original traženo rešenje diferencijalne jednačine.
1 Fourier Jean Baptiste Joseph (1768-1830) Francuski matematičar. Osnovna oblast
izučavanja bila mu je matematička fizika.
2 Laplace Pierre Simon (1749-1827) Francuski astronom, matematičar i fizičar. Pored ma-
tematike, bavio se izučavanjem nebeske mehanike i matematičke fizike.
141
142 Glava 4. FURIJEOVA I LAPLASOVA TRANSFORMACIJA
Jednom rečju, osnovna šema rešavanja problema primenom ove vrste trans-
formacija, je sledeća:
- od početnih funkcija (originala), primenom odgovarajuće transformacije,
prelazimo na neke druge funkcije (slike),
- nad slikama se izvode operacije proizašle iz operacija zadatih nad origi-
nalima,
- rezultat izvedenih operacija nad slikama ”vraćamo” u skup originala i
tako dobijamo rešenje početnog problema u skupu originala.
4.1. je posvećen Furijeovoj transformaciji. Razmotrena su dva osnovna slučaja,

ako je original periodična i ako je original neperiodična funkcija.
4.2. se bavi Laplasovom transformacijom. Pored opštih definicija i osobina, dat
je neformalan pregled osnova teorije inverzne Laplasove transformacije.
Naveden je niz primera primene Laplasove transformacije na rešavanje
raznih matematičkih problema. Takod̄e je detaljno naveden jedan primer
primene u elektrotehnici.
4.1 Furijeova transformacija

4.1.1 Uvodne napomene
Periodična funkcija.
Funkcija f : R → R je periodična sa periodom T (T 6= 0) ako je za svako x ∈ R
f (x) = f (x + T ). (4.1)
Ona je u potpunosti poznata ako znamo njen oblik i osobine na bilo kojem
intervalu [a, a + T ], a ∈ R.
Slika 4.1.
Osobine periodičnih funkcija
• Zbir, proizvod, izvod periodične funkcije sa periodom T je periodična funk-

cija sa periodom T .
4.1. Furijeova transformacija 143
T
• Ako f (x) ima period T , tada f (ax), a 6= 0, ima period .
a
• Ako integrabilna funkcija f ima period T , tada za sve a, b ∈ R
Z a+T Z b+T
f (x) dx = f (x) dx.
a b
• Ako je T period funkcije f , tada je za svako n ∈ Z, n 6= 0, nT takod̄e

period funkcije f . Obično pod periodom funkcije smatramo najmanji
pozitivan broj T koji zadovoljava uslov (4.1).
Jednakosti koje koristimo u narednom poglavlju.

Za sve n, k ∈ {0, 1, 2, . . .} važi
Z π
0, n 6= k
• cos nx cos kx dx =
−π π, n=k
Z π
0, n 6= k
• sin nx sin kx dx =
−π π, n=k
Z π
• sin nx cos kx dx = 0.
−π
Dokazaćemo prvu od navedenih jednakosti. Ostale se dokazuju analogno.

Z π
cos nx cos kx dx =
−π
 Z π
1
(cos(n + k)x + cos(n − k)x) dx = 0, n 6= k


2 −π

= Z π
cos2 nx dx = π, n = k.



−π
4.1.2 Trigonometrijski red

Red oblika
∞
a0 X
+ (an cos nx + bn sin nx) = (4.2)
2 n=1
a0
= + (a1 cos x + b1 sin x) + · · · + (an cos nx + bn sin nx) + · · ·
2
nazivamo trigonometrijskim redom, a realne brojeve a0 , a1 , b1 , . . . koefici-
jentima tog reda.
Osobine trigonometrijskog reda
• Svaki od sabiraka (an cos nx+bn sin nx) reda (4.2) može se izraziti u obliku
periodičnih oscilacija
An cos(nx − ϕn ),
gde je
an = An cos ϕn , bn = An sin ϕn .
Dalje, p
An = a2n + b2n je amplituda, a
bn
ϕn = arctg je početna faza
an
oscilacije. Trigonometrijski red (4.2) se često zapisuje u obliku
∞
a0 X
+ An cos(nx − ϕn ). (4.3)
2 n=1
• Svaki od sabiraka (an cos nx + bn sin nx), n ∈ N, reda (4.2) ima period 2π.
• Ako trigonometrijski red (4.2) konvergira na intervalu dužine 2π,tada on
konvergira nad celom realnom pravom i njegova suma f (x), x ∈ R, je
periodična funkcija sa periodom 2π.
• Ako trigonometrijski red (4.2) konvergira uniformno na intervalu [−π, π]
i ako je funkcija f njegova suma, tj.
∞
a0 X
+ (an cos nx + bn sin nx) = f (x), x ∈ R, (4.4)
2 n=1
tada je
π
1
Z
ak = f (x) cos kx dx, k ∈ {0, 1, 2, . . .}, (4.5)
π −π
π
1
Z
bk = f (x) sin kx dx, k ∈ {1, 2, 3, . . .},
π −π
Dokaz. S obzirom na uniformnu konvergenciju, ukoliko jednakost (4.4)

pomnožimo sa cos kx, k ∈ {0, 1, . . .} i zatim izvršimo integraciju nad
intervalom [−π, π] leve i desne strane, dobijamo
π ∞ Z π Z π
a0
Z X
cos kx dx + (an cos kx cos nx dx + bn cos kx sin nx dx) =
−π 2 n=1 −π −π
Z π
= f (x) cos kx dx.
−π
Na osnovu jednakosti iz prethodnog odeljka je

1 π
Z
ak = f (x) cos kx dx, k ∈ {0, 1, 2, . . .}.
π −π
Analogno dokazujemo i drugu jednakost za bk , k ∈ {1, 2, . . .}, tako što

izraz (4.4) množimo sa sin kx, k ∈ {1, 2, . . .} i ponovimo postupak.
Kako je funkcija u (4.4) periodična sa periodom 2π, sledi da izrazi u (4.5)
ostaju nepromenjeni ukoliko granice integrala od −π do π zamenimo grani-
cama od a do a + 2π, a ∈ R. Najčešće u literaturi, granice integrala u
(4.5) su ili od −π do π ili od 0 do 2π.
4.1.3 Furijeov razvoj funkcije nad intervalom [−π, π]

Razmotrimo sada obrnut problem. Pretpostavimo da je f : [−π, π] → R
funkcija integrabilna nad intervalom [−π, π]. Tada koeficijenti an , bn , n ∈ N,
odred̄eni izrazom (4.5) postoje. Nazivamo ih Furijeovim koeficijentima, a
odgovarajući trigonometrijski red (4.2) Furijeovim redom funkcije f .
Med̄utim, tako definisan red ne mora biti konvergentan u svim tačkama
x ∈ [−π, π], ili ako je konvergentan, može se desiti da ne konvergira ka vrednosti
funkcije f (x).
Ukoliko u svakoj tački neprekidnosti funkcije f : [−π, π] → R odgovarajući
Furijeov red konvergira vrednosti funkcije f u toj tački, kažemo da je funkcija
f razvijena u Furijeov red nad intervalom [−π, π] i pišemo
∞
a0 X
f (x) ∼ + (an cos nx + bn sin nx), x ∈ [−π, π]. (4.6)
2 n=1
Poslednji izraz nazivamo Furijeovim razvojem funkcije f nad intervalom

[−π, π].
U sledeće dve teoreme navodimo, bez dokaza, dovoljne uslove za postojanje
razvoja funkcije u Furijeov red.
Podsećamo na definicije dva pojma koji se spominju u tim teoremama.
Funkcija f : [ a, b ] → R je neprekidna po delovima ako interval [ a, b ]
može biti razložen na konačan broj podintervala nad kojima je f neprekid-
na funkcija, s tim što na granicama podintervala postoje jednostrane granične
vrednosti za f .
Funkcija f : [ a, b ] → R je monotona po delovima ako interval [ a, b ]
može biti razložen na konačan broj podintervala nad kojima je f monotona
funkcija.
U daljem tekstu koristićemo uobičajene skraćene oznake za levu i desnu
graničnu vrednost funkcije:
f (x+ ) = lim f (t), f (x− ) = lim f (t).
t→x+0 t→x−0
Teorema 4.1.1 Neka je funkcija f : [−π, π] → R neprekidna po delovima i

monotona po delovima nad intervalom [−π, π]. Tada važi
1. Furijeov red funkcije f je konvergentan za svako x ∈ [−π, π]. Njegova

suma jednaka je funkciji s(x) definisanoj nad R i periodičnoj sa periodom
2π.
2. s(x) = f (x) za sve x ∈ (−π, π) koje su tačke neprekidnosti f .
f (x− ) + f (x+ )
3. s(x) = za sve x ∈ (−π, π) koje su tačke prekida f .
2
f (π − ) + f (−π + )
4. s(−π) = s(π) = .
2
To zapisujemo sa


 f (x), u tačkama neprekidnosti f,

 f (x− ) + f (x+ )

∞ 
a0 X , u tačkama prekida f,
+ (an cos nx + bn sin nx) = 2
2 n=1

− +

 f (π ) + f (−π ) , za x ∈ {−π, π}.



2
Teorema 4.1.2 Neka za funkciju f : [−π, π] → R važi da su f i f ′ funkci-

je neprekidne po delovima nad intervalom [−π, π]. Tada posledice 1, 2, 3, 4 iz
prethodne teoreme i dalje važe.
• Napomena 1. Ukoliko je f : [−π, π] → R neprekidna funkcija koja

može biti razvijena u Furijeov red, tada taj red konvergira u svakoj tački
x ∈ (−π, π) ka vrednosti funkcije f (x), te umesto ∼ možemo pisati =, tj.
∞
a0 X
f (x) = + (an cos nx + bn sin nx), x ∈ (−π, π).
2 n=1
Sama neprekidnost nije dovoljna da osigura konvergenciju Furijeovog reda.

• Napomena 2. U prethodne dve teoreme dati su dovoljni uslovi za razvoj
funkcije u Furijeov red. Postoje mnoge teoreme koje obezbed̄uju dovoljne
uslove, a poslednje dve su odabrane zbog jednostavnosti provere. Do sada
nije formulisan potreban i dovoljan uslov koji treba da zadovoljava funkcija
da bi njen Furijeov red konvergirao.
• Napomena 3. Neka f : R → R nad intervalom [−π, π] zadovoljava
uslove za razvoj u Furijeov red i periodična je sa periodom 2π. Njen
Furijeov razvoj je takod̄e periodična funkcija sa periodom 2π. U tom
slučaju smatramo da je izvršen Furijeov razvoj nad celim R i pišemo
∞
a0 X
f (x) ∼ + (an cos nx + bn sin nx), x ∈ R.
2 n=1
• Napomena 4. Svaka funkcija f : [−π, π] → R čiji je definicioni domen

interval [−π, π] može biti periodično produžena na celo R tako što
definišemo funkciju F
F (x + 2kπ) = f (x), x ∈ (−π, π], k ∈ Z.
Slika 4.2.
Funkcija F : R → R je periodično produženje funkcije f : [−π, π] → R.

Ukoliko postoji Furijeov razvoj funkcije f nad intervalom [−π, π], on je
ujedno i razvoj periodičnog produženja F nad celim R.

intervalom [−π, π]
Koristićemo sledeće osobine parnih i neparnih funkcija:
• proizvod dve parne ili dve neparne funkcije je parna funkcija,
• proizvod parne i neparne funkcije je neparna funkcija,
• za sve a ∈ R važi

Z a  0,Z ako je f neparna,
a
f (x) dx =
−a  2 f (x) dx, ako je f parna.
0
Neka je f : [−π, π] → R parna funkcija i neka zadovoljava uslove za razvoj

u Furijeov red nad intervalom [−π, π]. Kako je cos nx parna, a sin nx neparna
funkcija, imamo
1 π 2 π
Z Z
an = f (x) cos nx dx = f (x) cos nx dx, n ∈ {0, 1, 2, . . .},
π −π π 0
π
1
Z
bn = f (x) sin nx dx = 0, k ∈ {1, 2, 3, . . .},
π −π
te razvoj parne funkcije f nad intervalom [−π, π], sadrži samo sabirke sa
kosinusom, tj.
∞ π
a0 X 2
Z
f (x) ∼ + an cos nx, an = f (x) cos nx dx. (4.7)
2 n=1
π 0
Analogno, razvoj neparne funkcije f nad intervalom [−π, π], sadrži

samo sabirke sa sinusom, tj.
∞ π
2
X Z
f (x) ∼ bn sin nx, bn = f (x) sin nx dx. (4.8)
n=1
π 0
4.1.5 Razvoj u Furijeov red kosinusa i u Furijeov red

sinusa nad intervalom [0, π]
Neka funkcija f nad definicionim domenom [0, π] zadovoljava uslove za
razvoj u Furijeov red.
Razvoj u Furijeov red kosinusa se obavlja na sledeći način:
• formiramo parno produženje θ funkcije f ( srednja slika 4.3)

f (x), x ∈ [0, π],
θ(x) =
f (−x), x ∈ [−π, 0).
• Razvoj parne funkcije θ sadrži samo članove sa kosinusima, koje izraču-

navamo pomoću formule (4.7).
• Kako je f (x) = θ(x) za sve x ∈ [0, π], to je gore opisani razvoj funkcije θ
ujedno i razvoj u red kosinusa funkcije f nad intervalom [0, π].
Slika 4.3.
Razvoj u Furijeov red sinusa se obavlja na sledeći način:

• formiramo neparno produženje φ funkcije f (desna slika 4.3)

f (x), x ∈ [0, π],
φ(x) =
−f (−x), x ∈ [−π, 0).
• Razvoj neparne funkcije φ sadrži samo članove sa sinusima, koje izraču-

navamo pomoću formule (4.8).
• Kako je f (x) = φ(x) za sve x ∈ [0, π], to je gore opisani razvoj funkcije φ
ujedno i razvoj u red sinusa funkcije f nad intervalom [0, π].
Primer 4.1.1 Funkciju f (x) = x2 razviti u Furijeov red sinusa nad intervalom
[0, π].
Rešenje. Kako je neparno produženje za f dato sa

x2 ,

x ∈ [0, π],
φ(x) =
−x2 , x ∈ [−π, 0),
i kako je
π
2 2π 4
Z
bn = x2 sin nx dx = (−1)n+1 + ((−1)n − 1),
π 0 n πn3
dobijamo
∞
X 2π 4
x2 = (−1)n+1 + ((−1)n
− 1) sin nx, x ∈ [0, π].
n=1
n πn3
✷
Primer 4.1.2 Funkciju f (x) = sin x, x ∈ [0, π] razviti u Furijeov red kosinusa.
Rešenje. Kako je parno produženje za f dato sa

sin x, x ∈ [0, π],
θ(x) =
sin(−x), x ∈ [−π, 0),
i kako je
π
2 4
Z
a0 = , sin x dx =
0 π π
2 π −2(1 + (−1))n
Z
an = sin x cos nx dx = , za n ∈ N,
π 0 π(n2 − 1)
dobijamo
∞
2 4X 1
sin x = − cos 2nx, x ∈ [0, π].
π π n=1 4n2 − 1
✷
4.1.6 Furijeov razvoj nad intervalom [ a, b ]

Razmotrićemo prvo slučaj kada je funkcija f definisana nad simetričnim
intervalom [−l, l ].
Neka je f : [−l, l ] → R funkcija koja nad intervalom [−l, l ] dužine 2l
zadovoljava uslove za razvoj u Furijeov red. Smenom t = πl x dobijamo funk-
ciju g(t) = f ( πl t) definisanu nad intervalom [−π, π]. Njen razvoj, posle smene
promenljive t promenljivom x (tj. posle vraćanja prvobitne promenljive x),
predstavlja Furijeov razvoj funkcije f nad intervalom [−l, l ], tj.
∞
a0 X π
f (x) ∼ + (an cos ωn x + bn sin ωn x), ωn = n , x ∈ [−l, l ], (4.9)
2 n=1
l
gde je
l
1
Z
an = f (x) cos ωn x dx n ∈ {0, 1, 2, . . .}, (4.10)
l −l
l
1
Z
bn = f (x) sin ωn x dx n ∈ {1, 2, 3, . . .}.
l −l
U slučaju Furijeovog razvoja nad intervalom [c, c + 2l ], c ∈ R, l > 0,

smenom t = πl (x − c − l), dobijamo iste formule (4.9) i (4.10), sem što su granice
integrala od c do c + 2l umesto od −l do l.
Primer 4.1.3 Funkciju f (x) = x razviti u Furijeov red nad intervalom
a) [−π, π ], b) [ 0, 2π ]
Rešenje. a) a0 = an = 0
π π
1 2 1 2
Z
−x cos nx + sin nx = (−1)n+1 .

bn = x sin nx dx =
π −π nπ n 0
n
∞
X (−1)n+1
f (x) ∼ 2 sin nx, x ∈ [−π, π].
n=1
n
1
R 2π
b) a0 = π 0
x dx = 2,
2π 2π
1 1 1
Z

an = x cos nx dx = x sin nx − cos nx = 0.
π 0 nπ n 0
2π 2π
1 1 1 2
Z

bn = x sin nx dx = −x cos nx + sin nx = − .
π 0 nπ n 0 n
∞
X 1
f (x) ∼ π − 2 sin nx, x ∈ [0, 2π].
n=1
n
✷
4.1.7 Kompleksni (eksponencijalni) oblik Furijeovog

razvoja funkcije nad konačnim intervalom
Često su u prikazivanju procesa harmonijskih oscilacija mnoge osobine i
postupci jednostavniji i očigledniji ako je Furijeov razvoj funkcije zadat u kom-
pleksnom (eksponencijalnom) obliku.
Neka je f : [−π, π ] → R funkcija koja zadovoljava uslove za razvoj u
Furijeov red nad [−π, π ]
∞
a0 X
f (x) ∼ + (an cos nx + bn sin nx), x ∈ R,
2 n=1
π
1
Z
an = f (x) cos nx dx, n ∈ {0, 1, 2, . . .},
π −π
π
1
Z
bn = f (x) sin nx dx, n ∈ {1, 2, 3, . . .}.
π −π
Ako u gornjim izrazima izvršimo smenu Ojlerovim formulama
einx − e−inx einx + e−inx

sin nx = , cos nx = ,
2i 2
dobijamo
∞ π
1
X Z
f (x) ∼ Fn e inx
, Fn = f (x)e−inx dx, n ∈ Z, (4.11)
n=−∞
2π −π
gde je
π
1 a0
Z
F0 = f (x) dx = ,
2π −π 2
dok je za n ∈ N
Z π Z π
1 1 an − ibn
Fn = f (x)(cos nx − i sin nx) dx = f (x)e−inx dx = ,
2π −π 2π −π 2
Z π Z π
1 1 an + ibn
F−n = f (x)(cos nx + i sin nx) dx = f (x)einx dx = .
2π −π 2π −π 2
Ukoliko je f funkcija zadata nad konačnim intervalom [−l, l ], tada formule

(4.11) postaju
∞ l
1
X Z
f (x) ∼ Fn e iωn x
, Fn = f (x)e−iωn x dx, (4.12)
n=−∞
2l −l
gde je
π
ωn = n , n ∈ Z.
l
Ako je funkcija f zadata na intervalu [c, c + 2l ], njen Furijeov razvoj je isti kao
(4.12), samo su granice integrala od c do c + 2l umesto od −l do l.
4.1.8 Spektar. Konačna Furijeova transformacija

U ovom odeljku navodimo neke uobičajene oznake i nazive pojmova iz
teorije razvoja u Furijeov red .
Razvoj u Furijeov red sa fizičkog stanovišta smatramo predstavljanjem pe-
riodičnog procesa zbirom harmonijskih oscilacija. Razjasnimo bliže ovaj aspekt
razmatranja.
Neka je f : R → R periodična funkcija sa periodom 2l čiji je Furijeov razvoj
dat sa
∞ Z l
X 1 π
f (x) ∼ Fn eiωn x , Fn = f (x)e−iωn x dx, ωn = n , n ∈ Z.
n=−∞
2l −l l
S druge strane Furijeov razvoj, slično kao (4.3), može biti zapisan sa
∞
X
f (x) ∼ A0 + An cos(ωn x − ϕn ), x ∈ R,
n=1
gde je
p bn
An = a2n + b2n , ϕn = arctan ,
an
za sve n ∈ N0 . Tada je
2|Fn | = 2|F−n | = An , argF−n = −argFn = ϕn .
Niz kompleksnih brojeva {Fn }n∈Z nazivamo spektralnim nizom ili

diskretnim spektrom, {|Fn |}n∈Z amplitudnim spektralnim nizom a
{argFn }n∈Z faznim spektralnim nizom periodične funkcije f (x), x ∈ R.
Ako je poznata periodična funkcija f , formulom (4.12) je u potpunosti
odred̄en odgovarajući spektralni niz {Fn }n∈Z i obrnuto, ako je zadat spek-
tralni niz {Fn }n∈Z , postoji periodična funkcija f kojoj taj niz odgovara. Na
taj način svakoj periodičnoj funkciji koja može biti razvijena u Furijeov red do-
deljuje se odgovarajući spektralni niz i obrnuto. To predstavlja transformaciju
definicionog domena periodičnih funkcija (razloživih u Furijeov red) u skup slika
spektralnih nizova. Tu transformaciju nazivamo konačnom Furijeovom trans-
formacijom i o njoj će biti reči u narednom pasusu.
Neka je f funkcija zadata na konačnom intervalu [−l, l ] ili neka je f peri-
odična funkcija sa periodom 2l, takva da se može razviti u Furijeov red.
Funkciju F : Z → C,
Z l
1 π
Fn = f (x)e−iωn x dx, ωn = n , n ∈ Z.
2l −l l
definisanu nad skupom celih brojeva, nazivamo konačnom Furijeovom trans-
formacijom ili Furijeovom transformacijom periodične funkcije f . Dalje, funk-
ciju f nazivamo inverznom konačnom Furijeovom transformacijom funk-
cije Fn . To sve zapisujemo sa
Fn = F [f (x)], f (x) = F −1 [Fn ]. (4.13)
U narednom primeru pokazaćemo kako teoriju Furijeove transformacije

možemo iskoristiti za rešavanje diferencijalnih jednačina.
Primer 4.1.4 Data je linearna diferencijalna jednačina

y ′′ + a1 y ′ + a2 y = f (x), (4.14)
gde su a1 , a2 -konstante, a f (x) -periodična funkcija. Da bismo skratili pisanje,
neka period bude T = 2π. Treba naći parcijalno rešenje jednačine koje je
periodično sa istim periodom. Ako je {Fn }n∈Z diskretni spektar funkcije f (x),
tada je
∞
X
y ′′ + a1 y ′ + a2 y = Fn einx .
n=−∞
Primetimo da je desna strana (nehomogeni deo) linearne diferencijalne jednačine

jednaka zbiru nekih funkcija. Tada je parcijalno rešenje u obliku zbira parci-
jalnih rešenja jednačina u kojim je leva strana ista, a desna strana je jednaka
pojedinačnim sabircima.
Parcijalno rešenje jednačine
yn′′ + a1 yn′ + a2 yn = Fn einx
ima oblik yn = An einx . Ako ga dva puta diferenciramo, zamenimo u jednačinu
i skratimo sa einx , dobijamo
Fn
An = , (4.15)
−n2 + ia1 n + a2
pod uslovom da je a1 6= 0, ili a2 6= k 2 , k ∈ N.

Niz An , n ∈ Z je diskretni spektar parcijalnog rešenja yp , tj.
∞
X
yp (x) = An einx .
n=−∞
Konvergencija poslednjeg reda se lako dokazuje na osnovu uporednog kri-

terijuma i činjenice da je |An | < |Fn |.
Ukoliko je a1 = 0 i a2 = k 2 , tada jednačina ima oblik
∞
X
y ′′ + k 2 y = Fn einx ,
n=−∞
i parcijalno rešenje koje odgovara indeksima k i −k nema oblik Ak eikx (kažemo

da je došlo do rezonance). Ostavljamo čitaocu da sam razmotri ovaj slučaj.
Ukoliko funkcija f nad intervalom [0, l] zadovoljava uslove za razvoj u

Furijeov red, tada Furijeov razvoj u red kosinusa njenog parnog produženja
(pogledati odeljak 4.1.5) predstavljamo na sledeći način
∞ l
F0c X c 2
Z
f (x) ∼ + Fn cos ωn x, Fnc = f (x) cos ωn x dx,
2 n=1
l 0
gde je ωn = n πl , n ∈ N0 , x ∈ [0, l]. Niz {Fnc } nazivamo konačnom Fu-

rijeovom kosinusnom transformacijom, funkcije f , dok f nazivamo in-
verznom konačnom Furijeovom kosinusnom transformacijom i to za-
pisujemo sa
Fnc = Fc [f (x)], f (x) = Fc−1 [Fnc ].
Ukoliko funkcija f nad intervalom [0, l] zadovoljava uslove za razvoj u

Furijeov red, tada Furijeov razvoj u red sinusa njenog neparnog produženja
(pogledati odeljak 4.1.5) predstavljamo na sledeći način
∞ l
2
X Z
f (x) ∼ Fns sin ωn x, Fns = f (x) sin ωn x dx,
n=1
l 0
gde je ωn = n πl , n ∈ N, x ∈ [0, l]. Niz {Fnc } nazivamo konačnom Furi-

jeovom sinusnom transformacijom, funkcije f , dok f nazivamo inverznom
konačnom Furijeovom sinusnom transformacijom i to zapisujemo sa
Fns = Fs [f (x)], f (x) = Fs−1 [Fns ].

4.1.9 Furijeov razvoj nad intervalom (−∞, ∞).

Furijeov integral
Neka je f : R → R neperiodična funkcija definisana na celoj realnoj
pravoj. Slično kao pri razvoju periodične funkcije u Furijeov red, u ovom slučaju
se, pod odred̄enim uslovima, f može razviti u tzv. Furijeov integral.
Teorema 4.1.3 Neka je f : R → R funkcija koja zadovoljava uslove

R∞
1. −∞ |f (x)| dx = M ∈ R, tj. f je apsolutno integrabilna na R.
2. Funkcija f može biti razvijena u Furijeov red nad svakim konačnim inter-
valom [−l, l ].
Tada funkcija f može biti razvijena u Furijeov integral

R ∞
0
(a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx) dω, što zapisujemo sa
Z ∞
f (x) ∼ (a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx) dω, x ∈ (−∞, ∞) (4.16)
0
gde je
∞ ∞
1 1
Z Z
a(ω) = f (x) cos ωx dx, b(ω) = f (x) sin ωx dx, ω ∈ [0, ∞).
π −∞ π −∞
(4.17)
U svim tačkama neprekidnosti Furijeov integral jednak je vrednosti funkcije
f u toj tački. Ako je x tačka prekida (prve vrste), u toj tački je Furijeov integral
jednak 21 (f (x+ ) + f (x− )), tj.
 f (x) u tačkama neprekidnosti f


Z ∞
(a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx) dω = + −
0  f (x ) + f (x ) u tačkama prekida f
2
Veza funkcije i njenog Furijeovog razvoja (integrala) može biti zapisana na

ekvivalentan način
∞ ∞
1
Z Z
f (x) ∼ dω f (t) cos ω(x − t) dt (4.18)
π 0 −∞
ili u kompleksnoj (eksponencijalnoj) formi

Z ∞ Z ∞
1
f (x) ∼ dω f (t)eiω(x−t) dt = (4.19)
2π −∞ −∞
Z ∞ Z ∞
1
= f (t)e−iωt dt eiωx dω.
2π −∞ −∞
Šema dokaza. Pokazaćemo prvo na koji način pretpostavke teoreme implici-

raju relaciju (4.18), a zatim da je ona ekvivalentna relacijama (4.16) i (4.19).
Za svako l > 0, razvoj funkcije f nad intervalom [−l, l ] ima formu
∞
a0 X
f (x) ∼ + (an cos ωn x + bn sin ωn x), (4.20)
2 n=1
gde je
l l
1 1
Z Z
an = f (t) cos ωn t dt, bn = f (t) sin ωn t dt, (4.21)
l −l l −l
i gde je ωn = n πl , n ∈ N0 . Ako u formulu (4.20) zamenimo koeficijente an i

bn iz (4.21), imamo
l ∞ Z
1 1X l
Z
f (x) ∼ f (t) dt + f (t)(cos ωn t cos ωn x + sin ωn t sin ωn x) dt =
2l −l l n=1 −l
l ∞ Z
1 1X l
Z
= f (t) dt + f (t) cos ωn (x − t) dt.
2l −l l n=1 −l
Prvi sabirak poslednjeg reda, na osnovu uslova 1 teoreme, teži ka 0 kad l → ∞.
Zaista
Z l Z l Z ∞
1 1 1 M l→∞
| f (t) dt| ≤ |f (t)| dt ≤ |f (t)| dt = −→ 0.
2l −l 2l −l 2l −∞ 2l
Da bismo pokazali da drugi sabirak teži Furijeovom integralu, zapisaćemo

ga u pogodnijoj formi
∞ ∞
1Xπ l
Z l
1X
Z
f (t) cos ωn (x − t) dt = ∆ωn f (t) cos ωn (x − t) dt.
π n=1 l −l π n=1 −l
Kad l → ∞, tada diskretna promenljiva ωn = n πl , n ∈ N0 ”postaje”

neprekidna promenljiva ω sa vrednostima u intervalu [0, ∞). Kako je ∆ωn =
ωn − ωn−1 = πl , kad l → ∞ tada ∆ωn → 0 i ”postaje” dω, suma ”postaje”
integral, te za l → ∞ imamo
Z ∞ Z ∞
l→∞ 1
f (x) ∼ dω f (t) cos ω(x − t) dt.
π 0 −∞
što je Furijeov razvoj u obliku (4.18).

Ako u poslednjem dvostrukom integralu transformišemo izraz
cos ω(t − x), dobijamo
1 ∞
Z Z ∞
f (x) ∼ dω (f (t) cos ωt cos ωx + f (t) sin ωt sin ωx) dt =
π 0 −∞
∞ ∞
1
Z Z
= ( (f (t) cos ωt dt) cos ωx + (f (t) sin ωt dt) sin ωx) dω =
π 0 −∞
Z ∞
= (a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx) dω.
0
što je Furijeov razvoj u obliku (4.16). Treći, eksponencijalni, oblik (4.19) dobi-
jamo korišćenjem Ojlerove formule za kosinus u (4.18).

intervalom (−∞, ∞)
Ako je f : R → R parna
Z funkcija, slično kao u odeljku 4.1.5, u izrazu (4.17)
2 ∞
je b(ω) = 0 a a(ω) = f (x) cos ωx dx, te je
π 0
Z ∞
f (x) ∼ a(ω) cos ωx dω, x ∈ (−∞, ∞). (4.22)
0
Analogno, ako jeZ f : R → R neparna funkcija, u izrazu (4.17) je

2 ∞
a(ω) = 0 a b(ω) = f (x) sin ωx dx, te je
π 0
Z ∞
f (x) ∼ b(ω) sin ωx dω, x ∈ (−∞, ∞). (4.23)
0
4.1.11 Furijeova transformacija. Spektar

Neka je f : R → R funkcija čiji je razvoj u Furijeov integral dat sa (4.19),
tj.
∞ Z ∞
1
Z
−iωt
f (x) ∼ f (t)e dt eiωx dω.
2π −∞ −∞
Poslednji izraz može biti zapisan pomoću dve formule

∞ ∞
1
Z Z
−iωx
F (ω) = f (x)e dx, f (x) ∼ F (ω)eiωx dω, (4.24)
2π −∞ −∞
i tada funkciju F : R → C nazivamo beskonačnom Furijeovom transforma-

cijom funkcije f , a funkciju f nazivamo beskonačnom inverznom Furijeovom
transformacijom funkcije F i to zapisujemo sa
F (ω) = F [f (x)], f (x) = F −1 [F (ω)].
Reč ”beskonačna” obično se izostavlja u poslednja dva naziva.

S obzirom kako su dobijene formule (4.24), očigledno da je vrednost ko-
eficijenata ispred integrala proizvoljna, bitno je samo da njihov proizvod bude
1
jednak 2π . Pored zapisa (4.24), često se koristi i takozvana simetrična forma
Furijeove transformacije kada su oba koeficijenta ispred integrala jednaka √12π .
Neperiodičan proces opisan funkcijom f : R → R ne može biti predstavljen
zbirom harmonijskih oscilacija diskretnih, izolovanih frekvencija
ωn = n πl . Razvoj u Furijeov integral u fizičkom smislu znači da takav proces
može biti predstavljen zbirom (integralom) harmonijskih oscilacija svih frekven-
cija kontinualnog spektra. Otuda nazivi koje navodimo u narednom pasusu.
Funkciju F (ω) nazivamo spektralnom funkcijom ili neprekidnim spek-
trom, |F (ω)| amplitudnim spektrom a argF (ω) faznim spektrom funkcije
f.
Osobine Furijeove transformacije

Neka su F (ω) i G(ω) Furijeove transformacije funkcija f (x) i g(x) i neka
a, b ∈ R. Tada važi
• F [af (x) + bg(x)] = aF [f (x)] + bF [g(x)],

• F (−ω) = F (ω),
• |F (−ω)| = |F (ω)|,
• argF (−ω) = −argF (ω),
• Ako je f apsolutno integrabilna nad intervalom (−∞, ∞), tada je F neprekid-
na za sve ω ∈ (−∞, ∞) i teži ka 0 kad ω → +∞.
• Jednakost Parsevala
∞ ∞
1
Z Z
|f (x)|2 dx = |F (ω)|2 dω
2π −∞ −∞
• F [(f ∗ g)(x)] = 2πF (ω)G(ω), F −1 [(F ∗ G)(ω)] = f (x)g(x),
gde je sa f ∗ g označena konvolucija funkcija f i g definisana sa

Z ∞
(f ∗ g)(x) = f (t)g(x − t) dt, x ∈ R.
−∞
1 ω
• F [f (ax)] = F , a > 0.
a a
• F [eiax f (x)] = F (ω − a).
• F [f (x + a)] = eiaω F (ω).
• F [f (n) (x)] = (iω)n F (ω),
pod uslovom da f (n) postoji za sve x ∈ R i svi izvodi nižeg reda teže ka 0
kad x → ∞.
U narednom primeru, slično kao u primeru 4.1.4, koristimo beskonačnu

Furijeovu transformaciju za rešavanje diferencijalne jednačine sa konstantnim
koeficijentima, ali sada sa neperiodičnim nehomogenim delom f (x).
Primer 4.1.5 Neka je

y ′′ + a1 y ′ + a2 y = f (x) (4.25)
diferencijalna jednačina gde je f neperiodična funkcija. Neka je, dalje, F (ω)
neprekidni spektar (Furijeova transformacija) od f (x). Tada parcijalno rešenje
jednačine
y ′′ + a1 y ′ + a2 y = F (ω)eiωx ,
za svako fiksirano ω ∈ R, ima oblik A(ω)eiωx . Postupajući na isti način kao pri
nalaženju (4.15), dobijamo
F (ω)
A(ω) = . (4.26)
−ω 2 + ia1 ω + a2
Ako je desna strana jednačine (4.25) predstavljena kao ”suma” (tj. integral)
elemenata F (ω)eiωx , tada će i parcijalno rešenje yp (x) jednačine (4.25) biti
”suma” (tj. integral) elemenata A(ω)eiωx , te je
Z ∞ Z ∞
f (x) = F (ω)eiωx dω, ⇒ yp (x) = A(ω)eiωx dω. (4.27)
−∞ −∞
Kako je |A(ω)| < |F (ω)|, iz apsolutne konvergencije prvog, sledi apsolutna kon-
vergencija drugog integrala u poslednjoj formuli.
4.1.12 Kosinusna i sinusna Furijeova transformacija

Furijeova transformacija može biti razložena na kosinusnu i sinusnu Furi-
jeovu transformaciju.
Ako je funkcija f : [0, ∞) → R, tada funkciju Fc : R → R nazivamo
kosinusnom Furijeovom transformacijom ako je
2 ∞
Z Z ∞
Fc (ω) = f (x) cos ωx dx, f (x) ∼ Fc (ω) cos ωx dω, (4.28)
π 0 0
dok funkciju Fs : R → R nazivamo sinusnom Furijeovom transformacijom

ako je
2 ∞
Z Z ∞
Fs (ω) = f (x) sin ωx dx, f (x) ∼ Fs (ω) sin ωx dω. (4.29)
π 0 0
Formula (4.28) je dobijena korišćenjem izraza (4.22). Zaista, kako je funk-

cija f definisana nad intervalom [0, ∞), definišemo njeno parno produženje na
celo R, te izvršimo Furijeov razvoj saglasno sa formulom (4.22). Ukoliko funkci-
ju a(ω) označimo sa Fc (ω) i to zamenimo u (4.22), dobijamo (4.28). Analogno
se iz (4.23) izvodi(4.29) uz pomoć neparnog produženja funkcije f .
Ako je f parna funkcija, tada je F (ω) = Fc (ω) (pri ω < 0 je F (ω) jednako
parnom produženju funkcije Fc (ω)), dok je za neparnu funkciju f, F (ω) =
iFs (ω) (pri ω < 0 je F (ω) jednako neparnom produženju funkcije Fs (ω)).
U opštem slučaju koristimo činjenicu da se svaka funkcija f može pred-
staviti u obliku zbira jedne parne funkcije p i jedne neparne funkcije n, gde
je
1 1
p (x) = (f (x) + f (−x)), n(x) = (f (x) − f (−x)),
2 2
te kako je f (x) = p (x) + n(x), x ∈ R to je F (ω) = Pc (ω) + Ns (ω), gde je Pc
kosinusna Furijeova transformacija od p a Ns sinusna Furijeova transformacija
od n. To znači da kosinusna i sinusna Furijeova transformacija u potpunosti
odred̄uju Furijeovu transformaciju funkcije.
U ovoj knjizi razmotreni su razni oblici Furijeove transformacije realne

funkcije realne promenljive (f : R → R). Ništa se bitno ne menja ako je f
kompleksna funkcija realne promenljive (f : R → C). Tada je
f (x) = f1 (x) + if2 (x),
gde su f1 i f2 realne funkcije realne promenljive koje zadovoljavaju uslove za

razvoj u Furijeov red ili integral. Kako je
F [f1 (x) + if2 (x)] = F [f1 (x)] + iF [f2 (x)],
nema potrebe posebno razmatrati ovaj slučaj.

4.2. Laplasova transformacija 161
4.2 Laplasova transformacija

U ovom poglavlju bavićemo se definisanjem i razmatranjem osnovnih oso-
bina i primena još jedne integralne transformacije - Laplasove transformacije.
4.2.1 Definicija i egzistencija Laplasove transformacije
Jednostranom Laplasovom transformacijom funkcije f (t) realne pro-

menljive t nazivamo funkciju F (s) kompleksne promenljive s definisanu sa
Z ∞
F (s) = f (t)e−st dt, (4.30)
0
i to zapisujemo sa
F (s) = L[f (t)].
Reč ”jednostrana” u nazivu obično izostavljamo.

Nesvojstveni integral u (4.30) nazivamo Laplasovim integralom
Smatramo da Laplasova transformacija funkcije f egzistira ako Laplasov
integral (4.30) konvergira bar za jedno s ∈ C. Tada funkciju f nazivamo origi-
nalom, a funkciju F slikom Laplasove transformacije.
U ovoj knjizi bavićemo se slučajem kada je f realna funkcija realne promen-
ljive (f : R → R). Funkcija f može biti kompleksna funkcija realne promenljive
(f : R → C) i tada ima oblik f (t) = f1 (t) + if2 (t), gde su f1 (t) i f2 (t) redom
realni i imaginarni deo od f (t). Kako je L[f (t)] = L[f1 (t)] + iL[f2 (t)], očigledno
da ovaj slučaj ne donosi ništa suštinski novo u teoriji Laplasove transformacije,
te ga nećemo posebno razmatrati.
Oblast apsolutne konvergencije Laplasovog integrala

Ako Laplasov integral (4.30) konvergira apsolutno za neko s = a + ib, tj.
ako je Z ∞ Z ∞
−st
|f (t)e | dt = |f (t)|e−at dt < ∞,
0 0
tada, očigledno, on konvergira apsolutno za svako s ∈ C takvo da je Re s > a.

Infimum a0 ∈ R svih a ∈ R za koje Laplasov integral funkcije f (t) konvergira
apsolutno, nazivamo apscisom apsolutne konvergencije Laplasove transfor-
macije L[f (t)]. U poluravni Re s > a0 , slika F (s) je analitička funkcija i svi
njeni singulariteti se nalaze u poluravni Re s ≤ a0 .
Oblast definisanosti analitičke funkcije F (s) = L[f (t)], Re s > a0 , obično
proširujemo uz pomoć analitičkog produženja (pogledati odeljak 3.12) na celu
kompleksnu ravan, iz koje su isključeni singulariteti od F .
Jedinstvenost Laplasove i inverzne Laplasove transformacije

Ako je f original a F njegova slika, tada umesto formulacije ”F je Laplasova
transformacija od f ,” često kažemo da je f inverzna Laplasova transforma-
cija od F i to zapisujemo sa
f (t) = L−1 [F (s)].
Ako za funkciju f : R → R postoji Laplasova transformacija, ona je je-

dinstvena. Drugim rečima, original ima jednu i samo jednu sliku. Obrnuto ne
važi. Naime, različiti originali mogu imati istu sliku. Zaista, ako originali f i g
zadovoljavaju uslov Z ∞
(f (t) − g(t)) dt = 0, (4.31)
0
oni će pripadati klasi funkcija koje imaju istu sliku. Tu klasu sačinjavaju svi
originali koji su levo od 0 proizvoljno definisani, dok se nad intervalom [0, ∞)
med̄usobno razlikuju nad skupom mere 0 (recimo, svaki konačan ili prebrojiv
skup ima meru 0). U odeljku 4.2.4. biće više reči o postupku nalaženja jednog
predstavnika klase originala ako je poznata slika F (s).
Dovoljan uslov za egzistenciju Laplasove transformacije

U narednoj teoremi dat je dovoljan uslov za egzistenciju Laplasove trans-
formacije funkcije f . Od mnogih teorema koje se bave ovom problematikom,
ona je odabrana zbog relativno jednostavne primene.
Teorema 4.2.1 Neka je f : R → R funkcija koja zadovoljava sledeće uslove:
1. f je funkcija neprekidna po delovima nad intervalom [0, ∞) ,
2. za sve t ≥ 0 je |f (t)| ≤ M eat , gde su M i a konstante, M > 0,

a ∈ R.
Tada integral Z ∞
F (s) = f (t)e−st dt,
0
konvergira apsolutno za sve s ∈ C za koje je Re s > a. Funkcija F (s) je anali-

tička nad poluravni Re s > a.
Prokomentarišimo uslove 1 i 2 iz poslednje teoreme

Uslov 1, da je f neprekidna funkcija po delovima, znači da svaki konačan
podinterval intervala [0, ∞) može biti razložen na konačno mnogo podintervala
nad kojima je f neprekidna funkcija. Tačke prekida takve funkcije, ako postoje,
su tačke prekida prvog reda (u tačkama prekida postoji leva i desna granična
vrednost funkcije). Često u tački prekida funkcije f (obično u t = 0), ne pre-

ciziramo da li je njena vrednost jednaka levoj ili desnoj graničnoj vrednosti, što,
očigledno, nema uticaja na Laplasov integral (4.30).
Uslov 2 obezbed̄uje konvergenciju Laplasovog integrala (4.30). Naime, mo-
dul funkcije f (t) može da raste kad t → ∞, ali ne brže od neke eksponencijalne
funkcije. Ovaj uslov zadovoljavaju sve ograničene funkcije (recimo sinusna, kos-
inusna funkcija), zatim stepena funkcija tk , k ≥ 0, eksponencijalna funkcija
2
eat , a ∈ R, dok recimo, funkcija et ne zadovoljava ovaj uslov.
Uslovi 1 i 2 odnose se na deo funkcije f desno od 0, što znači da njen
oblik levo od 0 nije bitan. Ukoliko t interpretiramo kao vreme, a funkciju f (t)
kao proces koji se odvija u vremenu, to znači da posmatranje procesa počinje u
nekom momentu (najjednostavnije je taj momenat označiti sa t = 0), a ranije
ponašanje procesa nema uticaja na dobijene rezultate. Uobičajeno je da se
pri primeni jednostrane Laplasove transformacije pretpostavlja da je za t < 0,
f (t) = 0 i to obično ne naglašavamo. Tako, recimo, funkciju f (t) = cos t
zamenjujemo funkcijom

0, t < 0,
f (t) =
cos t, t > 0.
Saglasno sa napomenom iz tačke 1, nismo precizirali koja je vrednost funkcije
f u tački 0.
Razmotrimo na kraju ponašanje slike F u beskonačno udaljenoj tački. Ako

je slika F analitička funkcija za s = ∞, tada je
lim F (s) = 0.
s→∞
Pokazaćemo da poslednje tvrd̄enje važi ukoliko je F slika originala f koji zado-

voljava uslove tereme 4.2.1. Uvedimo oznaku s = x + iy. Tada
Z ∞ Z ∞
−st
|F (s)| ≤ |f (t)e | dt ≤ M e−(x−a)t dt,
0 0
gde su konstante a i M one koje se pominju u teoremi 4.2.1. Očigledno, ako

s → ∞ duž realne ose tako što x → ∞ , tada, na osnovu poslednje formule,
F (s) teži ka 0. Ako je F analitička funkcija u beskonačno udaljenoj tački, tada
je granična vrednost jedinstvena, te je lims→∞ F (s) = 0.
U opštem slučaju, dokaz je komplikovaniji, te ga ne navodimo.
Primer 4.2.1 (Hevisajdova3 jedinična funkcija)

Funkciju
0, t<a
U(t − a) = (4.32)
1, t > a,
3 Heaviside Oliver (1850-1925) Engleski fizičar i inženjer.
nazivamo Hevisajdovom jediničnom funkcijom. Kad je a = 0, u teoriji

Laplasove transformacije uobičajen je zapis U(t) = 1.
Nad̄imo Laplasovu transformaciju za U(t − a), a ≥ 0.
Z ∞
e−as
L[U(t − a)] = e−st dt = ,
a s
pod uslovom da e−st → 0 kad t → ∞. Ako je s = x + iy, tada je
|e−st | = |e−xt−iyt | = e−xt .
Poslednji izraz teži ka 0 kad t → ∞, ako je x > 0. To znači da Laplasov integral
konvergira ako je x = Re s > 0.
Za a = 0 je
1
L[U(t)] = L[1] = , Re s > 0.
s
✷
U poslednjem primeru našli smo da je L[1] = 1s , s tim što Laplasov

integral konvergira nad poluravni Re s > 0. S druge strane, funkcija
F (s) = 1s je definisana i analitička ne samo nad pomenutom poluravni, nego
nad celim C izuzev tačke s = 0 gde ima pol.R Funkcija 1s , s ∈ C\{0} je, ustvari,
∞
analitičko produženje Laplasovog integrala 0 e−st dt, Re s > 0.
Kako ćemo videti kasnije, uglavnom se srećemo sa slučajevima sličnim
ovome primeru. Dobijaćemo funkciju F (s) definisanu i analitičku nad celom
kompleksnom ravni izuzev izolovanih singularnih tačaka funkcije F , a ne samo
nad poluravni Re s > a (nad kojom Laplasov integral konvergira apsolutno i
nad kojom nema singulariteta). Ubuduće, nas će po pravilu zanimati sama sli-
ka F (s), a ne oblast nad kojom se ona može izraziti kao odgovarajući Laplasov
integral. Bitno je samo da postoji poluravan nad kojom Laplasov integral kon-
vergira apsolutno.
4.2.2 Osobine Laplasove transformacije

U ovom odeljku razmotrićemo osnovne osobine Laplasove transformacije i
kako se neki odnosi izmed̄u originala odražavaju na odnos odgovarajućih slika.
Pretpostavićemo da su svi originali koji se spominju jednaki 0 za t < 0. Da bi
zapis bio što kraći, originale ćemo označavati sa f (t), g(t) a odgovarajuće slike
sa F (s), G(s). Konstante iz R označićemo sa a, b, konstante iz C sa α, β, a
parametar iz R sa x. Simbol * koristićemo za oznaku konvolucije dve funkcije.
Navodimo definicije konvolucije nad realnim i nad kompleksnim domenom.
Ako su f i g originali 4 (tj. realne funkcije realne promenljive), tada je
Z t
(f ∗ g)(t) = f (y)g(t − y) dy.
0
4 Podsetimo da je za sve t < 0, f (t) = g(t) = 0, te otuda prividna razlika (kod granica
integrala) u odnosu na definiciju konvolucije koja je navedena u odeljku 4.1.11.
Ako su F i G slike (tj. kompleksne funkcije kompleksne promenljive), tada

je konvolucija definisana sa
Z b+i∞
1
(F ∗ G)(s) = F (z)G(s − z) dz,
2πi b−i∞
gde je putanja integracije bilo koja vertikalna prava koja pripada poluravni
Re s > a u kojoj konvergiraju apsolutno oba Laplasova integrala koja definišu
F i G (što znači da svi singulariteti za F i G leže levo od te prave).
Osobine Laplasove transformacije
1. Linearnost L[αf (t) + βg(t)] = αF (S) + βG(S).

1 s
2. Sličnost L[f (at)] = F , a > 0.
a a
3. Prigušivanje L[eαt f (t)] = F (s − α).
4. Kašnjenje L[f (t − a)] = e−as F (s), a > 0.
5. Izvod po parametru Ako je L[f (t, x)] = F (s, x), tada je
h ∂f (t, x) i ∂F (s, x)
L = .
∂x ∂x
6. Izvod originala L[f ′ (t)] = sF (s) − f (0+ ),
L[f (n) (t)] = sn F (s) − sn−1 f (0+ ) − · · · − f (n−1) (0+ ).
7. Izvod slike L[−tf (t)] = F ′ (s).

hZ t i F (s)
8. Integracija originala L f (t) dt = .
0 s
h f (t) i Z ∞
9. Integracija slike L = F (u) du.
t s
10. Proizvod originala L[f (t)g(t)] = (F ∗ G)(s)

11. Proizvod slika L[(f ∗ g)(t)] = F (s)G(s).
12. Ponašanje u 0 i ∞
lim f (t) = lim sF (s), lim f (t) = lim sF (s).
t→0+ s→∞ t→∞ s→0
13. Upored̄ivanje ponašanja u 0 i ∞

f (t) F (s)
lim = 1 ⇒ lim = 1,
t→∞ g(t) s→0 G(s)
f (t) F (s)
lim = 1 ⇒ lim = 1,
t→0+ g(t) s→∞ G(s)
Prokomentarišimo neke od navedenih osobina.
• Naziv osobine 3 potiče od procesa u fizici koje ona opisuje. Naime, ako
je α < 0, tada činilac eαt umanjuje funkciju f (t), te ako ona opisuje
neki signal, tada je eαt f (t) ”prigušen” signal. Kako ”prigušivanje” orig-
inala izaziva ”pomeranje” slike, ponekad se za ovu osobinu koristi naziv
”pomeranje” ili ”translacija”,
• Proces opisan funkcijom f (t − a) počinje s ”kašnjenjem” za vreme a u
odnosu na proces opisan funkcijom f (t). (slika 4.4).
Slika 4.4.
Iz osobine 4 vidimo da ”kašnjenje” originala za vreme a izaziva ”priguši-

vanje” slike F (s) za e−as .
• Osobina 5 važi uz dve dodatne pretpostavke
– za svako fiksirano x iz nekog domena, f (t, x) je original,
– svi pomenuti parcijalni izvodi po parametru x postoje.
• Kada govorimo o primeni Laplasove transformacije, osobine 6,7,8 i 9 spada-
ju u red najvažnijih osobina. U njima se kao original Laplasove transfor-
macije pojavljuje izvod ili integral funkcije f , što nameće potrebu postavl-
janja dodatnih uslova za f .
• U osobini 6, ako se n-ti izvod f (n) javlja kao original, tada pretpostavljamo
da su svi prethodni izvodi f, f ′ , . . . , f (n−1) neprekidne funkcije.
Ukoliko te pretpostavke nisu zadovoljene, te recimo, f ′ jeste original, ali
f ima prekid prvog reda u tački t = a, tada će prva formula u osobini 6
biti modifikovana na sledeći način
L[f ′ (t)] = sF (s) − f (0+ ) − e−as (f (a+ ) − f (a− )).
Analogno mogu biti modifikovane obe formule u zavisnosti od broja preki-
da i od njihove vrste.
Napominjemo da f (a+ ) i f (a− ), a ∈ R, predstavlja kraći zapis za levu i
desnu graničnu vrednost funkcije f u tački t = a, tj.
f (a+ ) = lim f (t), f (a− ) = lim f (t).
t→a+ t→a−
Rt
• Ako se u ulozi originala javlja 0 f (t) dt, tada nikakve dodatne pretpostavke
Rt
nisu potrebne. Može se dokazati da ako je f (t) original, tada je i 0 f (t) dt,
takod̄e original Laplasove transformacije. Osobina 9 važi uz pretpostavku
da lim+ f (t)/t postoji. Kako je F analitička funkcija takva da
t→0 R∞
lims→−∞ F (s) = 0, integral s F (u) du ne zavisi od putanje integraci-
je.
• Osobine 10 i 11 znače da proizvodu originala odgovara konvolucija slika,
i obrnuto, proizvodu slika odgovara konvolucija originala. Konvolucija
dve funkcije se često sreće u matematičkim disciplinama i primenama u
tehnici. Lako se dokazuje da je
- konvolucija komutativna operacija,
- ako su f i g originali, tada je f ∗ g takod̄e original,
- ako su F i G slike, tada je F ∗ G takod̄e slika.
• Osobina 12 važi pod uslovom da sve navedene granične vrednosti postoje.
Primetimo da ako tačka s = 0 nije singularitet funkcije F , tada je sF (s) =
0 · F (s) = 0, te poslednja osobina nije interesantna.
• U 13 je navedena osobina koja opisuje istovetnost ponašanja originala i
odgovarajućih slika u tačkama 0 i ∞. Ako su, recimo, originali f i g
ekvivalentne beskonačno male veličine kad t → 0+ , tada su njihove slike
F i G ekvivalentne beskonačno male veličine kad s → ∞
4.2.3 Primeri
Primer 4.2.2 (δ-funkcija ili impulsna funkcija Diraka5 )
U ovom primeru naznačićemo, u grubim crtama, ideju koja se poslednjih
nekoliko decenija razvila u modernu matematičku teoriju (tzv. teorija uopštenih
funkcija), veoma dobro prilagod̄enu potrebama primene u tehnici.
Ako primenjujemo osobine Laplasove transformacije, moramo voditi ra-
čuna pod kojim uslovima one važe (to je navedeno u napomenama iza samih
osobina). U protivnom, dobijamo pogrešan rezultat. Tako, recimo, osobina
(6) o diferenciranju originala, primenjuje se pod uslovom da je f neprekidna
funkcija (pogledati komentar naveden posle osobina). Ako bi ova osobina bila
primenjena formalno na funkciju U(t − a) definisanu sa (4.32) bez obzira što ona
ima prekid u tački t = a, rezultat bi bio
L[U ′ (t − a)] = sL[U(t − a)] − U(0 − a) = e−as .
S druge strane, izvod U ′ funkcije U je jednak 0 na celom R osim u tački t = a,

gde nije definisan. Laplasov integral nula-funkcije jednak je 0. To je, očigledno,
korektan rezultat.
5 Dirac Paul Adrien Maurice (1902-1984) Engleski teorijski fizičar, jedan od osnivača
kvantne mehanike.
U poslednje vreme veoma se razvija teorija uopštenih funkcija u kojoj

se problemi, povezani sa upravo izloženim primerom, razmatraju sa drugog
stanovišta. U toj teoriji često se sreće takozvana δ- funkcija ili impulsna
funkcija Diraka δ(t) , definisana formalno izrazom
1
ǫ, t ∈ [0, ǫ]
δ(t) = lim+ Dǫ (t), Dǫ (t) =
ǫ→0 0, t 6∈ [0, ǫ].
Kako za funkciju Dǫ važi Z ∞

Dǫ (t) dt = 1,
0
formalno ”izvodimo” sledeće osobine:

Z ∞ Z ∞
1. δ(t) dt = 1, 2. δ(t − a)f (t) dt = f (a),
0 0
gde je f (t) funkcija neprekidna u tački t = a, a ≥ 0. U teoriji uopštenih funk-

cija, δ(t − a) se smatra izvodom pomerene jedinične funkcije U(t − a). Naziv
”uopštene funkcije” dolazi otuda što neka njihova svojstva protivureče osobina-
ma funkcija u klasičnoj analizi.
Primenom Laplasove transformacije dobijamo
Z ∞
′
L[U (t − a)] = L[δ(t − a)] = δ(t − a)e−st dt = e−as ,
0
što je u saglasnosti sa rezultatom dobijenim na početku primera. ✷
Teorija uopštenih funkcija je formirana sa namerom da za uopštene funkcije

ostanu na snazi osnovne teoreme klasične analize, a da ipak omogući znatno šire
polje primene i jednostavniju aparaturu pri rešavanju mnogih problema u ma-
tematici, fizici i tehnici.
Primer 4.2.3 (Impulsna funkcija, periodični sistem impulsa)

Naći Laplasovu transformaciju impulsne funkcije f (leva slika) i perio-
dičnog sistema impulsa g (desna slika), zadatih sa
Slika 4.5.
 
 0, t < 0,  0, t < 0,
f (t) = 1, 0 < t < a, g(t) = 1, nT < t < nT + a,
0, t > a. 0, nT + a < t < (n + 1)T,
 
gde je n ∈ N0 , 0 < a < T .
Rešenje Kako je f (t) = U(t) − U(t − a), na osnovu primera 4.2.1. je

1 1 as 1
L[f (t)] = L[U(t) − U(t − a)] = − e = (1 − eas ).
s s s
Ukoliko jedinični impuls fT ne počinje u tački 0 nego u tački T > 0 i kao i ranije
deluje nad intervalom dužine a, tada primenom osobine kašnjenja (4), imamo
e−T s
L[fT (t)] = L[f (t − T )] = (1 − eas ).
s
Na kraju, nad̄imo Laplasovu transformaciju funkcije g. Kako je g(t) = f (t) +
fT (t) + f2T (t) + · · · , dobijamo
∞ ∞
X 1 −as
X 1 − e−as
L[g(t)] = L[f (t) + fnT (t)] = (1 − e ) e−nT s =
n=1
s n=0
s(1 − e−T s )
P∞
pod uslovom da geometrijski red n=0 e−nT s konvergira. Očigledno |e−T s | <
1 kadgod je Re s > 0, te analitičkim produzenjem dobijamo rešenje za sve
s ∈ C \ {0} ✷
4.2.4 Inverzna Laplasova transformacija

Do sada, pri bavljenju Laplasovom transformacijom, koristili smo Laplasov
integral Z ∞
F (s) = f (t)e−st dt,
0
gde je slika F izražena preko originala f .
Podsetimo da funkciju f (original) često nazivamo inverznom Laplasovom
transformacijom funkcije F (slike) i to zapisujemo sa
f (t) = L−1 [F (s)].
Očigledno da svakom originalu odgovara jedna slika. Da li je isti slučaj i

obrnuto? U odeljku 4.2.1. smo naglasili da jednoj slici odgovara beskonačno
mnogo originala, čitava klasa funkcija. Ako su dve funkcije originali jedne iste
slike, tada se one nad intervalom [0, ∞) mogu razlikovati u tačkama prekida i
to samo za takozvanu nultu funkciju N (t) (definiciju nulte funkcije pogledati
u dodatku 1 na kraju knjige). Kako u jednostranoj Laplasovoj transformaciji

oblik funkcije f levo od 0 nije bitan, radi pojednostavljenja postupka obično
pretpostavljamo da je f (t) = 0 za sve t < 0. To, dalje, znači da data slika F ne
može imati više od jednog originala f neprekidnog za sve t > 0 (i jednakog 0 za
t ≤ 0).
U daljem tekstu navodimo formulu (izraženu u narednoj teoremi), iz koje,
na osnovu zadate slike F, nalazimo jednog predstavnika iz odgovarajuće klase
originala. Postupkom koji će biti opisan nalazimo original f takav da je za sve
t < 0, f (t) = 0.
Teorema 4.2.2 Ako je f (t) original, a F njegova slika, tada u svakoj tački t,
u kojoj je original f neprekidan, važi formula
b+i∞
1
Z
f (t) = F (s)est ds, (4.33)
2πi b−i∞
gde se integracija obavlja po bilo kojoj pravoj Res = b, koja pripada poluravni
apsolutne konvergencije Laplasovog integrala funkcije f .
Posebno treba obratiti pažnju da konvergencija integrala (4.33) nije do-

voljna za egzistenciju originala f čija je slika funkcija F . Egzistencija originala
mora biti proverena prilikom svake primene poslednje teoreme. Navodimo jedan
dovoljan uslov za egzistenciju originala, koji smo odabrali zbog jednostavnosti
provere.
Teorema 4.2.3 Ako funkcija F : C → C zadovoljava uslove:
• F ima konačno mnogo singulariteta, a u ostalim tačkama iz C je analitička

funkcija (uključujući i tačku ∞),
• lims→∞ F (s) = 0,
tada postoji funkcija f : R → C za koju je F (s) = L[f (t)].
Izračunavanje integrala (4.33) proizvoljne analitičke funkcije F obično se

obavlja korišćenjem teorije reziduuma. Navešćemo opis ovog postupka u opštem
slučaju, a zatim ćemo izneti posebne aspekte u zavisnosti od oblika funkcije F .
Integral (4.33), ako je t > 0, izračunavamo pomoću integrala
1
I
F (s)est ds, (4.34)
2πi L
gde je L putanja sa slike 4.6. Ona se sastoji iz dva dela. Prvi deo je duž AB, a
drugi deo je luk BKA centralne kružnice poluprečnika R.
Slika 4.6.
Razmotrimo šta se dogad̄a kada R → ∞.
• Duž AB postaje prava Re s = b tj. prava duž koje se promenljiva s kreće

od b − i∞ do b + i∞.
• Kako je prava Re s = b izabrana u oblasti apsolutne konvergencije Laplaso-
vog integrala, svi singulariteti funkcije F leže levo od te prave, što znači u
unutrašnjosti konture L (podsetimo da R → ∞). Desno od prave Re s = b
nema singulariteta, što znači da je u toj oblasti funkcija F analitička.
• Ukoliko je lims→∞ F (s) = 0, tada za sve t > 0, integral duž kružnog dela
putanje BKA teži ka 0, tj.
Z
lim F (s)est ds = 0. (4.35)
R→∞ BKA
Poslednja jednakost se izvodi analogno izvodjenju u odeljku 4.11, tačka 3.

• Ukoliko je lims→∞ F (s) = 0, tada je za sve t > 0
m
X
f (t) = Res[F (s)est , αk ], (4.36)
k=1
gde su αk , k ∈ {1, 2, · · · , m} singulariteti funkcije F . Zaista, na osnovu

teoreme o reziduumu, je
I Z Z m
X
lim = lim + lim = 2πi Res[F (s)est , αk ],
R→∞ L R→∞ AB R→∞ BKA k=1
Z Z
te kako je lim = 0 a lim = 2πif (t) , jednakost (4.36)
R→∞ BKA R→∞ AB
zaista važi.
• Razmotrimo, dalje, slučaj kada je t < 0. Pokazaćemo da je tada f (t) = 0.
Za dokaz koristimo jednakost
I Z Z
F (s)est ds = + = 0,
L′ AB BK ′ A
gde je L′ zatvorena putanja sastavljena od duži AB i kružnog luka ZBK ′ A

desno od duži AB (slika 4.7). Ukoliko je t < 0 i R → ∞, integral
BK ′ A
teži ka 0.
Slika 4.7.
Kako desno od prave Re s = b nema singulariteta Zfunkcije F , integral nad

zatvorenom putanjom L′ je jednak 0, te je lim = 2πif (t) = 0, što
R→∞ AB
znači da je f (t) = 0.
• Postupak je identičan ukoliko su zadovoljeni svi navedeni uslovi, sem što
funkcija F levo od prave Re s = b ima prebrojivo (a ne konačno) mnogo
singulariteta αk , k ∈ N. Tada u formuli (4.36) reziduume sumiramo ne
do m nego do ∞.
• Ukoliko funkcija F ima tačke grananja levo od prave Res = b, putanju
integracije L modifikujemo tako da one budu izbegnute. Recimo, ukoliko
je tačka grananja u 0, koristimo putanju navedenu na donjoj slici.
Slika 4.8.
h i
1
Primer 4.2.4 Naći L−1 s2 +1 .
Rešenje Primenom formule (4.36), za t > 0, imamo
e−it
st st
eit

e e
f (t) = Res 2 , i + Res 2 , −i = + = sin t.
s +1 s +1 2i −2i
✷
4.2.5 Dvostrana Laplasova transformacija

Dvostrana Laplasova transformacija definisana je sa
Z ∞
Ld [f (t)] = f (t)e−st dt = L[f (t), s] + L[f (−t), −s],
−∞
gde je
Z ∞ Z ∞
L[f (t), s] = f (t)e−st dt, L[f (−t), −s] = f (−t)est dt.
0 0
Ona predstavlja uopštenje Laplasove transformacije, i primenjuje se, slično kao

Furijeova transformacija, nad intervalom (−∞, ∞). Ld [f (t)] apsolutno konver-
gira ako i samo ako oba integrala L[f (t), s] i L[f (−t), −s] apsolutno konver-
giraju. Oblast apsolutne konvergencije, ako postoji, predstavlja deo komplek-
sne ravni odred̄en dvema apscisama apsolutne konvergencije. Osobine dvos-
trane Laplasove transformacije se dobijaju iz odgovarajućih svojstava obične
Laplasove transformacije.
4.2.6 Veza Laplasove i Furijeove transformacije

Razmotrimo sada vezu izmed̄u Laplasove i Furijeove transformacije. Pod-
setimo se definicije Furijeove transformacije funkcije f
Z ∞
1
F [f (x)] = f (x)e−iωx dx.
2π −∞
Očigledno, integral sa desne strane predstavlja dvostranu Laplasovu transfor-
maciju funkcije f definisanu u prethodnom odeljku, za koju je s = iω. Prema
tome
1
F [f (x)] = Ld [f (x)]|s=iω .
2π
Naravno, moramo voditi računa da f zadovoljava uslove za egzistenciju svake
od pomenutih transformacija.
1
Ako je funkcija f (x) jednaka 0 za x < 0, tada je F [f (x)] = 2π L[f (x)]|s=iω .
Kako su uslovi za egzistenciju Furijeove transformacije restriktivniji nego
uslovi egzistencije Laplasove transformacije, dovoljno je proveriti samo uslove
za egzistenciju Furijeove transformacije.
4.2.7 Neke primene Laplasove transformacije

1. Nalaženje vrednosti nesvojstvog integrala
Z ∞
Nesvojstveni integral f (t) dt možemo naći na osnovu sledeće jed-
0
nakosti Z ∞ Z ∞
f (t) dt = lim f (t)e−st dt = lim F (s),
0 s→0 0 s→0
gde je F (s) = L[f (t)].

Z ∞
Slično se nalazi vrednost integrala oblika f (t)e−at dt, koja je jednaka
0
F (a).
∞
e−t − e−3t
Z
Primer 4.2.5 Naći I = dt.
0 t
Rešenje. Kako je
Z ∞ −t
e−t − e−3t e − e−3t −st

L = e dt =
t 0 t
Z ∞ Z ∞
−t −3t
1 1 s+3
= L e −e du = − du = ln ,
s s u+1 u+3 s+1
s+3
imamo da je I = lim ln = ln 3. ✷
s→0 s+1
Z ∞
Primer 4.2.6 Naći I = te−2t cos t dt.
0
Rešenje. Kako je
Z ∞
s2 − 1

d d s
L[t cos t] = te−st cos t dt = − L[cos t] = − = ,
0 ds ds s2 + 1 (s2 + 1)2
s2 − 1 3
imamo da je I = F (2) = 2 2
= . ✷
(s + 1) s=2 25

2. Rešavanje linearnih diferencijalnih jednačina

Neka je
x(n) + a1 x(n−1) + · · · + an−1 x′ + an x = f (t), (4.37)
nehomogena linearna diferencijalna jednačina sa konstantnim koeficijentima sa

početnim uslovima
x(0) = x0 , x′ (0) = x1 , · · · , x(n−1) (0) = xn−1 .
Primenimo Laplasovu transformaciju na diferencijalnu jednačinu (4.37)
(sn X(s) − sn−1 x0 − sn−2 x1 − · · · − xn−1 ) + a1 (sn−1 X(s) − sn−2 x0 − · · · xn−2 )+
+ . . . + an−1 (sX(s) − x0 ) + an X(s) = F (s),

gde je X(s) = L[x(t)], F (s) = L[f (t)]. Iz poslednje algebarske jednačine

izračunavamo
F (s) + P (s)
X(s) = ,
Q(s)
gde je Q(s) = sn + a1 sn−1 + · · · + an−1 s + an , a P (s) je polinom najviše
(n − 1)-og stepena čiji koeficijenti zavise od početnih vrednosti xk ,
k ∈ {0, 1, · · · , n − 1}. Ako je x0 = · · · = xn−1 = 0, tada je P (s) = 0, te
je
F (s)
X(s) = .
Q(s)
Ukoliko početne vrednosti x0 , · · · , xn−1 , nisu unapred zadate, izloženim postup-
kom dobijamo opšte rešenje diferencijalne jednačine.
Primer 4.2.7 Rešiti diferencijalnu jednačinu
x′′′ − 3x′′ + 3x′ − x = t2 et , x(0) = 1, x′ (0) = 0, x′′ (0) = −2.
Rešenje. Primenom Laplasove transformacije dobijamo
(s3 X − s2 x(0) − sx′ (0) − x′′ (0)) − 3(s2 X − sx(0) − x′ (0))+

2
+3(sX − x(0)) − X = ,
(s − 1)3
odakle je
1 1 1 2
X= − − + .
s − 1 (s − 1)2 (s − 1)3 (s − 1)6
Konačno, upotrebom tablica iz dodatka, nalazimo rešenje
t2 e t t5 e t
x = L−1 [X] = et − tet − − .
2 60
✷
Primer 4.2.8 Naći opšte rešenje diferencijalne jednačine x′′ − a2 x = f (t).
Rešenje. Neka je x(0) = c1 , x′ (0) = c2 . Primenom Laplasove transformacije

dobijamo
sc1 + c2 F (s)
s2 X − sc1 − c2 − a2 X = F (s), tj. X = + 2 .
s2 − a2 s − a2
Odatle je
t
c2 1
Z
x = c1 cosh at + sinh at + f (u) sinh a(t − u) du =
a a 0
t
1
Z
= A cosh at + B sinh at + f (u) sinh a(t − u) du.
a 0
✷
Naredni primer ilustruje kako, slično kao u izloženom postupku, možemo

rešiti neke jednostavnije linearne diferencijalne jednačine čiji koeficijenti nisu
konstantni.
Primer 4.2.9 Rešiti diferencijalnu jednačinu
tx′′ + 2x′ + tx = 0, x(0) = 1, x(π) = 0.
Rešenje. Imamo da je
d 2 d
− (s X − sx(0) − x′ (0)) + 2(sX − x(0)) − X = 0,
ds ds
ili
−1
−s2 X ′ − 2sX + 1 + 2sX − 2 − X ′ = 0, tj. X ′ = .
s2 + 1
Posle integracije je X = − arctan s + A. Kako je lims→∞ X(s) = 0, dobijamo
A = π2 , te je X = π2 − arctan s = arctan 1s . Konačno, primenom inverzne
Laplasove transformacije, nalazimo rešenje

−1 1 sin t
x=L arctan = .
s t
✷
3. Rešavanje sistema linearnih diferencijalnih jednačina

Metode rešavanja su u ovom slučaju uste kao u slučaju jedne jednačine.
Naredni primer navodimo kao ilustraciju.
Primer 4.2.10 Rešiti sistem
x′′ + y ′ + 3x = 15e−t, y ′′ − 4x′ + 3y = 15 sin 2t,
uz početne uslove x(0) = 35, x′ (0) = −48, y(0) = 27, y ′ (0) = −55.
Rešenje. Primenom Laplasove transformacije dobijamo

15
s2 X − 35s + 48 + sY − 27 + 3X = ,
s+1
30
s2 Y − 27s + 55 − 4(sX − 35) + 3Y = .
s2 + 4
Rešavanjem sistema algebarskih jednačina

15 30
(s2 + 3)X + sY = 35s − 21 − , −4sX + (s2 + 3)Y = 27s − 195 + 2
s+1 s +4
po X i Y , dobijamo
30s 45 3 2s
X= − 2 + + 2
s2+1 s +9 s+1 s +4
60 30s 3 2
Y =− + 2 − + 2 .
s2 +1 s +9 s+1 s +4
Dalje je
x = L−1 [X] = 30 cos t − 15 sin 3t + 3e−t + 2 cos t,
y = L−1 [Y ] = 30 cos 3t − 60 sin t − 3e−t + sin 2t.
✷
4. Rešavanje integralne jednačine tipa konvolucije

Neka je Z t
y(t) = f (t) + k(t − u)y(u) du,
0
integralna jednačina u kojoj je y nepoznata funkcija, a f i k su poznate funkcije.

Ona može biti zapisana sa: y(t) = f (t) + (k ∗ y)(t). Primenom Laplasove
transformacije dobijamo
F (s)
Y (s) = F (s) + K(s)Y (s), ili Y (s) = .
1 − K(s)
Rešenje dobijamo primenom inverzne Laplasove transformacije na poslednju

jednakost.
Z t
Primer 4.2.11 Rešiti integralnu jednačinu y(t) = t2 + y(u) sin(t − u) du.
0
2 Y 2 2 1
Rešenje. Kako je Y = + , tj. Y = 3 + 5 , imamo da je y = t2 + t4 .
s3 s2 + 1 s s 12
✷
4.2.8 Neke primene u elektrotehnici
Razmatramo redno RLC kolo sa jednim nezavisnim naponskim izvorom

v(t) (pogledati sliku). Analiziraćemo takvo kolo u slučaju da je
1. v(t) periodična funkcija i početni uslovi su jednaki 0,

Opšte rešenje odgovarajućeg homogenog dela jednačine (4.38) nazivamo

nametnutim režimom. Ono ima oblik
ih (t) = c1 eλ1 t + c2 eλ2 t ,
gde su λ1 i λ2 koreni karakteristične jednačine
r
2 R 1 R R2 1
λ + λ+ = 0, tj. λ1,2 =− + 2
− .
L LC 2L 4L LC
Očigledno, koreni λ1 i λ2 su ili oba negativna, ili su oba kompleksni brojevi sa
negativnim realnim delom. U oba slučaja moduli |eλ1 t | i |eλ1 t | teže ka 0 kad
t → ∞, što znači da tada ostaje samo sopstveni režim ip (t).
Ukoliko je v(t) periodična funkcija sa periodom T = 2l, tada promenljivu
n zamenjujemo sa ωn = nπ l , a formula (4.39) postaje
E
In = n . (4.40)
1
R + i Lωn − Cωn
što je Omov zakon za konstantnu struju. Nizovi {En }n∈Z i {In }n∈Z su spektralni
nizovi napona i struje. Izraz u imeniocu od (4.40) nazivamo impedancom kola
i obično ga označavamo sa Zn , tj.

1
Zn = R + i Lωn − .
Cωn
2. Primena beskonačne Furijeove transformacije

Ukoliko u prethodnom primeru v(t) nije periodična funkcija, tada je analiza
odgovarajućeg električnog kola analogna, sem što umesto konačne, koristimo
beskonačnu Furijeovu transformaciju.
Neka je E(ω) neprekidni spektar (Furijeova transformacija) funkcije napona
v(t). Tada su v(t) i v ′ (t) izražene sa
Z ∞ Z ∞
iωt ′
v(t) = E(ω)e dω, v (t) = iωE(ω)eiωt dω,
−∞ −∞
te zamenom u jednačinu (4.38), dobijamo

∞
R 1 1 1
Z
′′
i (t) + i′ (t) + i(t) = v ′ (t) = iωE(ω)eiωt dω. (4.41)
L LC L L −∞
Za nalaženje neprekidnog spektra I(ω) funkcije struje i(t) koristimo jednačinu

R ′ 1 iωE(ω) iωt
i′′ (t) + i (t) + i(t) = e , (4.42)
L LC L
čije parcijalno rešenje ima oblik I(ω)eiωt . Analogno kao pri rešavanju jednačine
(4.25), dobijamo
E(ω) E(ω)
I(ω) = 1
= , (4.43)
R + i Lω − Cω Z(ω)
gde je Z(ω) impedanca kola.

Prema tome, struja se dobija iz
Z ∞
E(ω) iωt
i(t) = e dω. (4.44)
−∞ Z(ω)
3. Primena Laplasove transformacije

Primena Laplasove transformacije je omogućila formiranje aparature i meto-
da koje zauzimaju centralno mestu u razvoju teorije kola. Upoznaćemo se sa
osnovnim principima ove primene, ne ulazeći u detalje koji se izučavaju na kur-
sevima elektrotehnike.
Neka je dato kolo opisano u primeru primene konačne Furijeve transfor-
macije, okarakteristano diferencijalnom jednačinom
Z t
1
Li′ (t) + Ri(t) + i(t) dt = v(t). (4.45)
C 0
Pretpostavimo da su u početnom momentu t = 0, struja i napon na kondenza-
toru jednaki 0. Te početne uslove imamo pri uključenju kola. Sa I(s) i V (s)
označićemo Laplasovu transformaciju struje i(t) i napona v(t). Na osnovu oso-
bine 6 i 8 o izvodu i integralu originala, imamo
Z t
I(s)
L[i ′ (t)] = sI(s), L[ i(t) dt] = .
0 s
Primenom Laplasove transformacije na jednačinu kola (4.45), dobijamo alge-
barsku jednačinu
I(s)
LsI(s) + RI(s) + = V (s),
Cs
odakle je
V (s) V (s)
I(s) = 1 = Z(s) , (4.46)
R + Ls + Cs
i gde smo sa Z(s) označili Laplasovu transformaciju otpora kola. Impedanca
kola iz (4.43) se dobija ako u Laplasovu transformaciju otpora kola Z(s) stavimo
s = iω. Formulu (4.46) nazivamo Laplasovom transformacijom Omovog zakona.
Kako je i(t) = L−1 [I(s)], struju i(t) izračunavamo iz
Z b+i∞
1 V (s) st
i(t) = e ds.
2πi b−i∞ Z(s)
Ukoliko su početni uslovi drugačiji, naime, ako je početna struja

i(0) = i0 6= 0 i ako na kondenzatoru postoji početno punjenje q0 , tada je kolo
opisano sledećom diferencijalnom jednačinom
Z t
1 q0
Li ′ (t) + Ri(t) + i(t) dt + = v(t). (4.47)
C 0 C
Kako je sada L[i ′ (t)] = sI(s)−i0 , Laplasova transformacija poslednje jednačine

je data sa
I(s) q0
LsI(s) − Li0 + RI(s) + + = V (s),
Cs Cs
odakle je
q0 q0
V (s) + Li0 + Cs V (s) Li0 + Cs
I(s) = 1 = + . (4.48)
R + Ls + Cs Z(s) Z(s)
Na taj način struji nultih početnih uslova i1 (t) dodajemo i tzv. struju kratkog
zatvaranja i2 (t), te je
b+i∞ q0
V (s) Li0 + Cs

1
Z
i(t) = + ds =
2πi b−i∞ Z(s) Z(s)
b+i∞ b+i∞ q0
1 V (s) st 1 Li0 + Cs
Z Z
= e ds + ds = i1 (t) + i2 (t).
2πi b−i∞ Z(s) 2πi b−i∞ Z(s)
Struja i2 (t) odgovara zadatim početnim uslovima i dobija se ako u jednačini
kola stavimo v(t) = 0, tj. na kratko zatvorimo kolo.
Literatura
[1] D.Adnadjević, Z.Kadelburg, Matematička analiza I, Naučna knjiga,

Beograd, 1989.
[2] D.Adnadjević, Z.Kadelburg, Matematička analiza II, Zavod za izdavanje
udžbenika, Beograd, 1991.
[3] N.Adžić et al., Matematička analiza II, FTN, Novi Sad, 1996.
[4] R.G.Bartle, The elements of real analysis, John Wiley & Sons, New York,
1964.
[5] W.L.Ferrar, Integral calculus, Oxford University Press,London, 1958.

[6] G.M.Fihtengolc, Kurs diferencialnogo i integralnogo isčislenija I, II, III,
Fizmatgiz, Moskva 1959.
[7] D.Kovačević at al., Funkcije više promenljivih, Univerzitet u N.S., 1997.
[8] H.Kraljević, S.Kurepa, Matematička analiza 4, Tehnička knjiga, Zagreb,
1986.
[9] S.Mardešić, Matematička analiza, Školska knjiga, Zagreb, 1988.
[10] D.S.Mitrinović, Kompleksna analiza, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1967.
[11] W.Rudin, Principles of mathematical analysis, McGraw-Hill, New York,
1964.
[12] M.Spiegel, Complex variables, Schaum Publ.Co., New York, 1964.
183
184 PRILOG 1. Neke specijalne funkcije
PRILOG 1. Neke specijalne funkcije
• Gama funkcija. Za z ∈ C, Re z > 0 definišemo gama funkciju sa

Z ∞
Γ(z) = xz−1 e−x dx.
0
Osobine
1. Γ(z + 1) = zΓ(z),
2. Γ(n + 1) = n! n ∈ N
√
3. Γ(n + 1) ∼ nn e−n 2πn, n ∈ N
√
4. Γ( 12 ) = π,
5. z ∈ C, n ∈ N, −n < Re z ≤ −n + 1, z ∈
/ {0, −1, −2, · · ·},
Γ(z + n)
Γ(z) =
z(z + 1) · · · (z + n − 1)
• Beselova funkcija. Beselova funkcija reda n, n ∈ Z, je definisana sa

∞
X (−1)k x n+2k
Jn (x) = .
k!Γ(n + k + 1) 2
k=0
Osobine
1. J−n (x) = (−1)n Jn (x), n ∈ N,
2n
2. Jn+1 (x) = x Jn (x) − Jn−1 (x),
d
3. n
dx (x Jn (x)) = xn Jn−1 , J0′ (x) = −J1 (x),
4. Jn (x) je rešenje jednačine x2 y ′′ (x) + xy ′ (x) + (x2 − n2 )y(x) = 0.
P∞ x(t2 −1)
5. n=−∞ Jn (x)tn = e 2t ,
• Modifikovana Beselova funkcija.

∞
X 1 x n+2k
In (x) = i−n Jn (ix) = .
k!Γ(n + k + 1) 2
k=0
• Impulsna funkcija Diraka. Formalno se definiše sa

0, t 6= 0 0, t 6= a
δ(t) = tj. δ(t − a) =
∞, t = 0, ∞, t = a,
Ako je f neprekidna funkcija u tački t = a, tada, ako a ∈ [c, d]

Z d
δ(t − a)f (t) dt = f (a).
c
PRILOG 1. Neke specijalne funkcije 185
• Nulta funkcija. N nazivamo nultom funkcijom ako za sve

a, b ∈ [−∞, ∞]
Z b
N (x) dx = 0.
a
Svaka funkcija koja je različita od 0 u konačno ili prebrojivo mnogo tačaka
iz R, a u svim ostalim tačkama je jednaka nuli, je nulta funkcija.
• Funkcija greške erf(t).

Komplementarna funkcija greške erfc(t)
t ∞
2 2
Z Z
2 2
erf(t) = √ e−x dx, erfc(t) = 1 − erf(t) = √ e−x dx
π 0 π t
• Sinusni integral Si(t).

Kosinusni integral Ci(t).
Eksponencijalni integral Ei(t)
t ∞ ∞
sin x cos x e−x
Z Z Z
Si(t) = dx, Ci(t) = dx, Ei(t) = dx.
0 x t x t x
• Fresnelov sinusni integral S(t).

Fresnelov kosinusni integral C(t)
Z t Z t
2
S(t) = sin x dx, C(t) = cos x2 dx.
0 0
• Polinom Lagera. Za n ∈ N0
ex dn n −x
Ln (x) = (x e ).
n! dxn

Matematicka Analiza 2knjiga PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematicka Analiza 2knjiga PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3

Svrha ove knjige je da na jednostavan, pristupačan i razumljiv način pred-

Novi Sad, 1. septembar 1998.g. Autor

Novi Sad, 1. novembar 2010.g. Autor

2 INTEGRALI FUNKCIJA VIŠE PROMENLJIVIH 47

2.2.1 Krivolinijski integral po dužini krive (I vrste) . . . . . . . 64

4 FURIJEOVA I LAPLASOVA TRANSFORMACIJA 141

4.1.7 Kompleksni (eksponencijalni) oblik Furijeovog

1.1 Brojni redovi

Ova glava posvećena je teoriji redova.

U 1.1 je dat kratak, neformalan pregled poznatih pojmova i definicija sa kojima

1.2 posvećen je funkcionalnim nizovima i redovima. Prvo je dat pregled poz-

definicija i teorema o funkcionalnim redovima, sledi deo posvećen naj-

1.1 Brojni redovi

Slika 1.1. Slika 1.2.

Niz čiji su elementi u R ili u C nazivamo brojnim nizom. Brojni niz

k ≥ n ⇒ d(ak+p , ak ) = |ak+p − ak | < ε.

Najveću tačku nagomilavanja M ∈ R niza {an } ⊂ R nazivamo limesom su-

1.1.1 Brojni redovi - osnovne definicije i teoreme

Ako je k ∈ N fiksiran prirodan broj

Slično postupamo u skupu realnih ili kompleksnih brojeva.

Definicija reda u prostoru kompleksnih brojeva C identična je, sem što

• Članovi reda ne moraju biti numerisani odP1. Često njihova numeraci-

što znači da konačno mnogo članova reda ne utiče na njegovu

Ako poslednju nejednakost napišemo drugačije, dobijamo

što je i trebalo dokazati. ✷

Poslednju teoremu nazivamo Košijevim kriterijumom konvergencije i

Dokaz. Sledi iz teoreme 1.1.1. za p = 1. ✷

Primer 1.1.3 (Alternativni harmonijski red) Pokazaćemo da alternativni

Primer 1.1.4 (Harmonijski red) Pokazaćemo da harmonijski red

Neka je k 0 bilo koji prirodan broj i neka je k = p = k 0 . Tada važi

Za ε = 41 teorema 1.1.1. nije zadovoljena ni za jedno k0 ∈ N, što znači da red

Primer 1.1.6 OvajPprimer pokazuje da uslov limn→∞ |an | = 0 nije dovoljan za

ne konvergira. Naime, limk→∞ sk = limk→∞ ln(1 + k) = ∞. ✷

1.1.2 Redovi sa pozitivnim članovima

Navodimo četiri kriterijuma konvergencije redova sa pozitivnim članovi-

II Korenski (Košijev) kriterijum

III Količnički (Dalamberov2 ) kriterijum

cuske akademije i vodeći matematičar Enciklopedista. Najbolje rezultate je postigao u domenu

Napomena: Ako je { aan+1

Može se pokazati da, ako je {an } niz nenegativnih brojeva, onda je

– postoji n0 ∈ N tako da je funkcija f definisano za sve x ∈ R, x ≥ n0 ,

Kako je za n > n0 Slika 1.4.

Primer 1.1.11 Dat je red

gde su Pi (x) i Qj (x) polinomi stepena i i j respektivno. Kako je

1.1.3 Alternativni redovi

Iz skupa redova u prostoru realnih brojeva izdvajamo još jedan podskup –

s2k = b1 − (b2 − b3 ) − · · · − (b2k−2 − b2k−1 ) − b2k ≤ b1 ,

tj. podniz {s2k } je ograničen odgore. S druge strane je

s2k+2 = s2k + (b2k+1 − b2k+2 ) ≥ s2k ,

što znači da je podniz {s2k } monotono neopadajući, te uz ograničenost odgore

lim s2k+1 = lim (s2k + b2k+1 ) = lim s2k + lim b2k+1 = s + 0 = s ,

(Isaak Newton 1642–1727) predstavlja jednog od začetnika infinitezimalnog računa. Dao je

Primer 1.1.13 Pokazaćemo da članovi reda

zadovoljavaju sve uslove prethodne teoreme sem uslova o monotonosti niza

sledi da niz {|an |} nije monoton niz.

Iz primera 1.1.4. je limn→∞ nm=1 m 1

Može se pokazati da ako sumu alternativnog reda zamenimo parcijalnom

Ova činjenica se koristi za približno izračunavanje sume alternativnog reda.

1.1.4 Apsolutno konvergentni redovi

tj. k+p k+p

Kriterijumi konvergencije apsolutno konvergentnih redova

1. Korenski (Košijev) kriterijum