Jedno BBCjevo uputstvo za slušanje radija iz tridesetih godina prošlog veka nalaže slušaocu da

program prati sa punom pažnjom, da se u potpunosti posveti toj aktivnosti i da, po mogućstvu,
isključi svetla kako bi mu imaginacija bila dvostruko življa. Ovakav postupak bi se mogao
primeniti i pri preslušavanju albuma The Western Suite & Siesta Songs Naima Amora i Džona
Konvertina, najaviljen kao ostvarenje koje bi moglo da bude saundtrek za drugi najbolji vestern
posle Bilo jednom na divljem zapadu. Morikoneovske teme, kakve Konvertino stvara i sa
matičnim bendom Calexico, sa svom svojom filmičnošću, mogle bi da posluže i u te svrhe.
Međutim, dvanaest instrumentala, koliko ih ima na ovom albumu, omogućavaju slušaocu da se,
prepusti stvaranju filma u svojoj glavi. Pustinjski pejzaž sa omota albuma nagoveštava
scenografiju u kojoj bi se navedeni film dešavao, a tempo i nazivi kompozicija daju obrise
događajima koji bi se mogli desiti. Potere, opkoljavanja, predah bande desperadosa u pustinji,
znoj koji se sliva niz prašnjavo lice dok se ruka sprema da potegne revolver, ali i predah u krčmi
ili kraj reke i sneg koji prekriva pustinju, od uvodne Round em Up, preko Of Dust And Wind,
Fortune Diggers, Santa Cruz River i Tucson, Paris provejavaju ovim albumom rastrzanim
između napetosti vesterna i relaksirajućih časova sijeste. Čak i da nikada ne zažive u okviru
filma, ove numere će poslužiti