1.Geodetske podloge
Tako da treba izvršiti određena
Projektovanje temelja se sastoji iz više (devet) operacija.
Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su
sastavni deo tehničke dokumentacije (koja sadrži i geodetske
podloge). Za projektovanje temelja i podzemnih delova
objekta obično se koriste situacioni planovi područja, na
kome se nalaze lokacije objekata predviđenih za građenje.
Radi se u razmeri 1:500 i 1:1000. Samo u specijalnim
slučajevima se koriste druge razmere. Ako se lokacija nalazi
u gradu ili naseljenom mestu u plan treba uneti i podzemne
objekte (prolaze, vodovod, kanalizaciju, gasovod, toplovod,
kablove) sa naznačenim dubinama na kojima se nalaze,
prečnici cevi, poprečnim presecima...
2.Geološke podloge
Projektovaje temelja se sastoji iz više (devet) operacija. Jedna
od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni
deo tehničke dokumentacije (koja sadrži i geološke podloge).
1.U građevinskoj praksi ima dosta primera koji pokazuju da
na određenim objektima ima nedozvoljenih deformacija i da
nije obezbeđena stabilnost usled loše procene prirodnih
tokova geoloških procesa. Uzajamni uticaji geoloških procesa
i izvedenih objekata ispoljavaju se u različitim oblicima i
pojavama. Radi toga neophodno je upoznati uticaje objekata i
geoloških procesa nastojeći da u svakom slučaju predvidi
dalji razvoj geoloških procesa. Uz to, treba imati u vidu da
isti geološki uslovi i procesi različito deluju na različite
objekte. Geološka građa terena, reljef sa svojim posebnim
geomorfološkim elementima neposredno utiču na izbor mesta
za građenje, na izbor konstrukciskih sisteme i obezbeđenje
stabilnosti objekta. Ove podloge treba da pruze dovoljno
podataka na osnovu kojih se izvrši procena procesa i pojava
na području predviđenom za građenje. 2.Na promenu toka
geoloških procesa utiču radovi na tlu, iskopi temelja,
eksploatacija objekata. Promena tih procesa nastala
građenjem objekata mogu dovesti do deformacija,
narušavanja stabilnosti tla. Na promene osobina, tj. na
promene otpornosti i deformabilnosti tla utiče promena
vlažnosti usled promene toplotnog režima, infiltracija
industrijske i atmosferske vode u tlo, uspora podzemne vode
nastalog građenjem objekta...
3.Seizmološke podloge
Projektovaje temelja se sastoji iz više (devet) operacija. Jedna
od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni
deo tehničke dokumentacije (koja sadrži i seizmološke
podloge). Problemi koji se javljaju pri projektovanju i
građenju objekata u zemljotresnim područjima su
komplikovani. Uticaj zemljotresa na objekte mogu se
obuhvatiti proračunima i na osnovu toga odabrati pravilna
konstruktivna rešenja. Seizmologija proučava rasprostiranje
seizmičkih talasa (energija koja se oslobađa pri zemljotresu u
njegovom ognjištu) radi upoznavanja strukture Zemljine
lopte i kore. Ova proučavanja obuhvataju određivanje dubine
ognjišta, brzine prostiranja talasa... Mnogi od ovih problema
nisu od neposrednog interesa za konstruktore. Za njega su
najvažniji oni podaci iz kojih se zaključuje moguć intezitet
zemljotresa, uticaj pomeranja tla na objekte, a to sve zavisi
od osnovnih karakteristika kretanja tla i objekata za vreme
razornih zemljotresa. Seizmološke podloge treba da sadrže
potrebne podatke o osnovnim karakteristikama kretanja tla na
području predviđenom za građenje novih objekata.
4.Hidrogeološke podloge
Projektovaje temelja se sastoji iz više (devet) operacija. Jedna
od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni
deo tehničke dokumentacije (koja sadrži i hidrogeološke
podloge). Radi projektovanja temelja i podzemnih delova
objekta, kao i radi izbora metoda za izvršenje radova treba
poznavati hidrogeološke uslove na području na kome se
nalazi predviđena lokacija.
hidrogeološka ispitivanja koja obuhvataju nivo podzemne
vode, brzinu i pravac toka poddzemne vode, oscilacije nivoa
podzemne vode, prirodu veze podzemne vode sa vodostajima
u rekama i jezerima, filtracione osobine vodonosnih slojeva
radi rešavanja praktičnih problema u vezi radova, hemijski
sastav podzemne vode. Radi dobijanja svih odgovora
proučava se i arhivski materijal. Ako se lokacija nalazi u
blizini reke posebna pažnja se obraća na mogućnost građenja
hidrotehničkih i drugih objekata koji mogu promeniti nivo
vode u reci i uticati na promenu nivoa podzemne vode na
predviđene lokacije. Ako se na toj lokaciji predviđa nasipanje
ili zasecanje terena, izvođenja drenaža, vodovodne i
kanalizacione mreže, treba voditi računa na promenu NPV-a
na toj lokaciji.
5.Geotehničke podloge
Projektovaje temelja se sastoji iz više (devet) operacija. Jedna
od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni
deo tehničke dokumentacije (koja sadrži i geotehničke
podloge). Radi upoznavanja fizičko-mehaničkih osobina
slojeva tla na području predviđenom za građenje novih
objekata potrebno je da se pre početka projektovanja izvrše
ispitivanja svih slojeva tla. Ova ispitivanja trebaju da daju
precizne podatke po parametrima koji karakterišu: otpornost,
deformabilnost i vodonepropustljivost slojeva tla. Na osnovu
ovih podataka, kao i podataka o opterećenju i podataka o
statičko-konstrukcijskim karakteristikama objekta može se
dati ocena o otpornosti, stabilnosti i eksploatacionoj
upotrebljivosti objekta. Na osnovu ovih podataka treba
izvršiti pravilan izbor metoda za iskop tla i obezbeđenje
temeljnih jama, izvršenje temelja i podzemnjih delova
objekta.
6.Izbor dubine fundiranja
Pri izboru dubine fundiranja treba da se pristupi analizi svih
parametara koji utiču na izbor dubine a sve to zbog želje da
se za objekat obezbedi stabilna podloga. Parametri koji utiču
su: 1.opasnost od mraza (treba uzeti u obzir samo pri
uslovima u kojima je moguće stvaranje sočiva leda usled
čega dolazi do izdizanja tla); 2.sastav i osobine tla
(proanaliziraju se varijante sa različitim dubinama. Odabere
se najpovoljnija); 3.hidrogeološki uslovi (položaj podzemne
vode utiče na stvaranje sočiva leda, njen hemijski sastav utiče
na materijal, a sve to na finansije); 4.osetljivost tla na
promenu vlažnosti (utiče na deformacije čije su posledice
oštećenja na objektima koji se oslanjaju na tlo); 5.dubina
fundiranja susednih objekata (ako se temelj novog objekta
nalazi neposredno pored temelja postojećeg objekta tada ovi
temelji moraju biti na istoj dubini. Ako se nalaze na
izvesnom rastojanju visina njihovih kontaktnih površina je
jednaka ∆h≤ l*tgφ); 6.postojeće podzemne komunikacije i
razne prepreke (raseline, pećine, podzemni prolazi, tuneli...
utiču na dubinu fundiranja); 7.veličina i priroda opterećenja
(od veličine opterećenja temelja zavise njegove dimenzije);
8.namena objekta (sa diktiranom ili funkcionalnom
namenom); 9.dubina erozije.
7.Opasnost od mraza
Pri izboru dubine fundiranja treba analizirati svih 9
parametara od kojih je bitan i ovaj. On dolazi u obzir samo u
uslovima u kojima je moguce stvaranje sociva leda, usled
čega dolazi do izdizanja tla. Osnovni uzrok za to je što voda
u porama pod uticajem mraza prelazi u čvrsto stanje i
povećava zapreminu. Na račun povećanja sadržine vode u
porama tla usled migracije vlage i kapilarnog penjanja vode
(sto zavisi od vrste tla i od odstojanja toga nivoa od nivoa
podzemne vode. Ne javlja se u svim vrstama tla (u
šljunkovitom i peskovitom tlu)). Usled stvaranja sočiva leda i
otkravljivanja tla postaju rastresitija i stišljivija. A izdizanje
tla je neravnomerno. Pri topljenju leda dolazi do surotnog
efekta sto dovodi do deformacija. Ako se temelj oslanja na
stenu najmanja dubina fundiranja nije ograničena, ali ona ne
treba da bude manja od 0,5m ispod povrsine terena ako se
temelj oslanja na šljunak. Za ostale vrste tla najmanja dubina
fundiranja zavisi od max nivoa podzemne vode za vreme
zamrzavanja. Dubina zamrzavanja je dubina na kojoj se može
ostvariti temperatura zamrzavanja (za nekoherentno tlo
-1ْ C, a za ostala tla 1ْ C ). Za određivanje dubine
zamrzavanja koriste se podaci meteoroloških stanica ili
višegodišnje iskustvo.
8. Sastav i osobine tla
Radi dobijanja jasnije predstave o uticaju sastava i osobine
tla na izbor dubine fundiranja postoje različiti slučajevi. Ako
se Df nalazi u nekom sloju ispod koga se nalazi otpornije tlo,
tada odredjujemo da li je bolje povećati Df i temelj osloniti
na otpornije tlo ili se zadržati u sloju manje otpornog tla. U
sloju manje otpornog tla imamo manju Df ali zato veće
dimenzije temelja. Ako temelj oslonimo na otpornije tlo Df
se povećava ali se zato smanjuju dimenzije temelja. Pri
povećanju Df, povećaće se stabilnost temelja a smanjiti
njegovo sleganje.
Ukoliko se ispod nekog sloja nalazi sloj veće stišljivosti, pri
izboru dubine fundiranja, treba težiti da dodatni pritisci od
opterećenja u tom sloju budu što manji. U ovom slučaju Df
treba da je što manja, pri čemu moraju biti zadovoljeni ostali
uslovi koji utiču na Df (dubina zamrzavanja, funkcionalni
zahtevi objekta...).
Ako se na dubini fundiranja nalazi sloj nasutog tla, tada se
ona povećava kako bi se temelj oslonio na sloj tla ispod
nasipa. Nasuto tlo se ne preporučuje ukoliko je nesistematsko
i sadrži organske materije koje osle truljenja omogućavaju
sleganja temelja.
9. Hidrogeološki uslovi
Pri određivanju dubine fundiranja treba voditi računa o svih 9
parametara od kojih je bitan i ovaj. Položaj nivoa podzemne
vode utiče na dubinu fundiranja, od koga zavisi stvaranje
sočiva leda, cene izvršenja radova na temeljima, a njen
hemijski sastav utiče na materijal upotrebljen za izradu
temelja. Ako je temelj od betona a podzemna voda agresivna,
tada donja ivica temelja treba da bude iznad nivoa podzemne
vode ili temelj treba zaštiti od agresivnog dejstva. Zaštita
temelja od agresivnog dejstva podzemne vode postiže se
upotrebom agresivnog otpornog cementa ili temelj
izpolujemo od podzemne vodeodgovarajućom
hidroizolacijom.
10. Osetljivost tla na promenu vlažnosti
Sa obzirom na moguće zapreminske promene pri vlažnosti za
određivanje dubine fundiranja preporučuje se: 1) Ako je tlo
osetljivo na promenu zapremine pri promeni vlažnosti, min
Df>1,5m. 2) Ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri
promeni vlažnosti, min Df> od dubine na kojoj se nalaze
slojevi tla. 3) min Df > dubine do koje dopire korenje. 4) min
Df > od dubine na kojoj se javljaju temperaturne promene.
Od vlažnosti tla zavisi da li ce doci do bubrenja ili skupljanja
(skupljanje prestaje ako se njegova vlažnost smanjuje pošto
se postigne granica skupljanja. Gline visoke plastičnosti ne
bubre, ali im je vlažnost veća ili jednaka od vlažnosti čiji je
indeks konzinstencije 0,2). Zapreminske promene tla obično
su veće blizu površi terena i smanjuju se sa povećanjem
dubine (1,5-3m najčešće). Promene ispod nivoa podzemne
vode nisu primećene. Područja sa suvom klimom, gde je tlo
male vlažnosti, prinudnim povećanjem vlažnosti izazivaju
bubrenje i izdizanje tla i do nekoliko cm. Usled toga dolazi
do deformacije sa pukotinama na objektima. Sa vlažnom
klimom tlo se suši. Dugotrajne suše dovode do sleganja
temelja i pojave pukotina na objektu. Prinudnim i naglim
zagrevanjem dolazi do naglih i neravnomernih deformacija i
sleganja temelja. Sa suvim i kišnim sezonama skupljanje tla
se javlja u vidu ciklusa. Najveće deformacije tla su ispod
spoljnih obimnih zidova, a najmanje ispod srednjeg dela
objekta.
11. Dubina fundiranja susednih objekata
Da bi se odredila Df novih objekata vodi se računao uticaju
susednih, već postojećih. Ako se temelj novog objekta nalazi
pored temelja postojećeg objekta tada su im temelji na istoj
Df.
Ako temelj treba da spustimo na veću dubinu od one na kojoj
se nalazi već postojeći, tada trebamo na istu dubinu spustiti i
temelj postojećeg objekta tj. trebamo ga podziđivati
(postupno po lamelama ne dužim od 1,5m).
Ako se temelji novog i postojećeg objekta nalaze na nekom
rastojanju, visinka razlika njihovih kontaktnih površina je:
∆h≤ l*tgφ , gde je φ – ugao unutrašnjeg trenja tla, ∆h –
visinska razlika susednih temelja, l – horizontalno rastojanje na drugi ne izvede stepeničasto potrebne su posebne mere
između ivica susednih temelja. obezbeđenja na naglim prelazima.

12. Postojeće podzemne komunikacije i razne prepreke.

Podzemne komunikacije su jedne od činilaca koji utiču na
izbor mesta i izbor dubine fundiranja. Pećine su problem ako
je moguće njihovo obrušavanje. Temelji iznad takvih mesta u
tlu mogu se graditi ako se prethodno ispita teren. Objekti ne
mogu biti dovoljno bezbedni na starim bunarima. Njihova
rekonstrukcija je neizvodljiva. Ona su nepovoljna za
oslanjanje temelja jer je nasipanje iznad i oko ovih
komunikacija većinom vršeno bez nabijanja. Tlo je tu u
pogledu otpornosti i deformabilnosti nepouzdano. Rasline,
koje su česte u stenskim naslagama, ako su neaktivne nisu
problem. Ako su aktivne, objekat treba postaviti na jendu od
njenih strana. Često njihov položaj (podzemnih
komunikacija) nije poznat i zbog toga postoje promene u
projektu za vreme gradnje. Za to su potrebna ispitivanja.
13. Veličina i priroda opterećenja
15. Dubina erozije
Usled erozije poznate su mnoge havarije mostova, a slične
posledice mogu nastati i na drugim objektima građenim u
rečnim koritima.
Konveksna širina, zbog veće brzine vode, stalno je zahvaćena
erozijom, dok se konkavna ispunjava produktima erozije.
Kao posledica erozije krivine rečnog toka se povećavaju.
Ako se nekakav temelj nalazi u blizini konveksne krivine, on
mora biti zaštićen od rečne erozije. Najpovoljnije mesto za
temelj je mesto između dve krivine. Povećanje dubine rečnog
korita nastaje ili usled promene uslova proticanja smanjenjem
proticajnog profila ili usled povećanja brzine proticanja.
Dubina erozije može da se odredi merenjem dubine rečnog
dna pri različitim vodostajima i uspostavljanjem zavisnosti
između povećanja dubine i stanja vodostaja. Prema
Leonardu, dubina lokalne erozije je ∆t=k 1*k2*k3*b; gde su:
b-širina stuba u nivou dna reke, k1-h/b, k2-L/b i zavisi od ugla
između ose stuba i pravca toka (β), k3-uticaj poprečnog
preseka stuba na dubini lokalne erozije.

Čak i najmanja dubina potrebna za formiranje temelja,

dimenzije temelja zavise od veličine opterećenja i osobine tla
na koje se oslanja temelj. Dubina fundiranja je uslovljena
veličinom potrebnog bočnog otpora tla za obezbeđenje
stabilnosti tla. Kod stubova dalekovoda moguć je prekid
provodnika sa jedne strane i tada je stub izložen delovanju Ovim izrazom (∆t=k1*k2*k3*b) nisu obuhvaćeni brzina toka i
horizontalnih sila. Za reltivno malu horizontalnu silu (10- geološki sastav tla rečnog dna. Df rečnih mostovskih stubova
20kN) koja deluje na velikoj visini potrebne su velike mora biti veća od ukupne dubine erozije (opšta erozija rečnog
dimenzije temelja, ako obezbeđuejmo stabilnost samo korita i lokalna oko stubova).
njegovom sopstvenom težinom. Za obezbeđenje stabilnosti
temelja koristi se bočni otpor tla koji zavisi od dubine
temelja, onda i on zavisi od te iste dubine.

14. Namena objekta

Namena objekta utiče na dubinu fundiranja. 1) Objekat ima
podzemne prostorije (temelj objekta mora biti ispod podova
prostorija, min Df > 0,4m ispod poda najniže prostorije u tom
objektu). 2) Kod zgrada i objekata sa podzemnim
komunikacijama (min Df mora biti tolika da kontakta površ
temelja bude ispod nivoa najniže ivice podzemne
komunikacije). 3) Kod montažnih čeličnih i
armiranobetonskih stubova (min Df može biti uslovljena
dužinom ankera ili potrebnom težinom temelja za prijem sila
zatezanja). Dubina fundiranja se menja ispod jednog objekta.
A prelaz sa jednog na drugi nivo je stepeničast. Visina
stepenika : širina = 1 : 2 . Ako se ovaj prelaz sa jednog nivoa

16.Temelji hladnjaća
Na konstrukcijama hladnjača često nastaju oštećenja usled
stvaranja ledenih sočivau tlu ispod temelja i podova ili usled
bubrenja zamrznutih produkata u hladnjačama. Dopuštena
minimalna temperatura u tlu ispod hladnjače zavisi od
toplotnog ravnotežnog stanja, a ono zavisi temperature tla,
temperature u komori hladnjače i provodljivosti toplote tla i
poda same hladnjače. Izdizanje objekata se može izbeći ako
se obezbedi toplotni režim pri kome neće doći do
zamrzavanja vode u tlu.
Potrebno je da se smanji odvod toplote u hladnjaču ili da se
poveča njen dovod u tlo. To se postiže izradom termičke
izolacije u podnoj konstrukciji. a) Ako se u komorama
održava temperatura oko 0oC dovoljno je da se izradi dobar
drenažni tepih od šljunka. b) Za niže temperature potrebna je
posebna termička izolacija, sloj plute ili staklene vune (5-
20cm) c) Izolacija poda pomoću vazdušnog jastuka d) Ako je
temp. u komorama niska (od -12 oC) mora se posebnim
metodama dovoditi toplota da bi se nadoknadila ona
izgubljena. Ovo se postiže cirkulacijom toplog vazduha kroz
izolovan vazdušni prostor. Ugrađuju se cevi kojima se dovodi
topao vazduh. Legenda: 1.betonski pod, 2.izolacioni sloj
šljunka, 3.tlo, 4.sloj bitumena, 5.pluta ili mineralna vuna,
6.betonska temeljna ploča, 7.vazdušni prostor, 8.pod,
9.termička izolacija, 10.betonska konstrukcija poda,
11.betonski stubići, 12.temeljna ploča, 13.sloj šljunka,
14.cevi za dovođenje tople vode ili vazduha. Zamrznuto tlo
odmrzavamo promenom toplotnog režima, tako što pažljivo
odmrzavamo tlo odozdo naviše. Brzo odmrzavanje izaziva
razaranje strukture tla i smanjenje otpornosti.
17. Temelji kotlova i peći
Ovi temelji sa toplim tehnološkim procesima često zagrevaju
tlo na velikoj dubini i time sušenje i skupljanje ako se ispod
temelja nalazi sitnozrno tlo. Povećanjem temperature u tlu
oko i ispod objekta uslovljeno je temp. postrojenja i temp. tla
a isto tako i toplotnom provodljivosti sistema (tlo, temelj,
konstrukcija iznad temelja i postrojenje). Zaštita je termička
izolacija i cirkulisanje hladnog vazduha čime se smanjuje
toplotni fluks u tlu. Može se primeniti zamena sitnozrnog tla
čistim peskom ili šljunkom, koji se ne skupljaju pri sušenju.
Dubina do koje treba izvršiti zamenu određuje se na osnovu
toplotnog režima u sistemu i mogućnosti sloja tla u kome
može doći do skupljanja. Smanjenje vlažnosti tla u tlu se
sprečava dovođenjem vode u zagrejano tlo. Ovaj metod
zahteva obazrivost jer dovođenje više vode nego što je
potrebno može izazvati bubrenje tla. Vodu treba odvoditi u
zagrejano tlo sistemom cevi malog prečnika koje se spuštaju
do potrebne dubine.
18. Temelji na lesu
Za vreme građenja objekata na lesu dolazi do infiltracije
površinske vode i povećanja vlaćnosti u tlu (nastaje i usled
izlivanja vode iz oštećenih vodovodnih i kanalizacionih
cevi). Planiranjem i kontrolisanim odvođenjem površinske
vode sprečava se infiltracija ove vode u tlo, a time i slabljenje
strukturnih veza u lesu. Nepovoljna osobina lesa jeste u
njegovoj osetljivosti na povećanje vlažnosti. Radi smanjenja
te osetljivosti može se primeniti predhodno vlaženje, ali to
može dovesti do takvog stanja u tlu da lokacija postaje
nepogodna za građenje. Zadovoljavajući rezultati se postižu
nabijanjem, čime se povećava gustina lesa. Ako postoji
mogućnost da se lesnom terenu poveća vlažnost ispod
temelja, laboratorijska ispitivanja treba vršiti na uzorcima sa
povećanom vlažnošću. Sleganja temelja na lesu se mogu
odrediti na osnovu deformacijskih karakteristika, određenih
laboratorijskim ispitivanjima. Slegnje temelja na lesu sa
povećanom vlažnosti se ne mogu prodvideti sa dovoljnom
preciznošću.
19. Temelji na steni
Pri projektovanju temelja koji se oslanjaju na stenske mase
treba voditi računa o raznim uslovima: 1.)Sleganje temelja
najčešce nije uslov, ali ako se naslanja na ostale podloge je
bitno; 2.)Nosivost stenskih naslaga zavisi i od defekata u
njima, a ne samo od otpornosti; 3.)Dozvoljeni pritisci na
stenske naslage ispod temelja su veliki i merodavna je
otprornost materijala temelja a ne stenskih naslaga. Većina
stenskih naslaga poseduje i koheziju i unutrašnje trenje.
Karakteristična čvrstoća homogenih stena dobijena
ispitivanjem cilindričnih i prizmatičnih uzoraka govori da se
povećava od glinenih škriljaca, pesčara, ... do bazalta i
kvarcita. Nosivost homogenih stena: pqr=c*Nc +
q*Nq+0.5φ*B*Nφ; q=φDf. Ako je površ stena u nagibu tada
treba voditi računa da ne dođe do klizanja temelja. Radi
izbegavanja toga često se izravnavaju kontaktne površi ili se
vrsi izvođenje stepenastih zaseka u steni. Ako se stena mora
obrađivati tada vodimo računa da eksplozije ne slabe njenu
otpornost. Granični pritisak na stenske naslage treba odrediti
prema zonama sa minimalnom otpornošću i defektima u
stenskim naslagama. Razlikujemo više slučajeva: Kada se
otporna stena, koja nije zahvaćena raspadanjem, nalazi iznad
stene minimalne otpornosti ili stišljivog sloja tla, tada se
deformabilnost ovog sloja odredjuje i na otpornost stene
iznad njega. *SLIKA 1* Slučaj sloma otporne stene iznad
stišljivog sloja usled savijanja: 1-def. sloja čvrste stene; 2-
čvrsta stena; 3-sloj stišljive materije. *SLIKA 2* Slučaj
sloma nastao usled probijanja ove stene: 4-istisnut deo čvrste
stene. *SLIKA 3* Prsline se sreću u stenskim naslagama i
dele ih na blokove koji nisu međusobno povezani. Ako je
stena unutar blokova otporna, stena ispod temelja se ponaša
kao zid od opeke bez maltera. *SLIKA 4* Nagnute
oslabljene zone su naročito nepovoljne ako se nalaze u
zonama koje mogu biti zahvaćene klizanjem. *SLIKA 5*
Ako je širina useka veća od širine projektovanja temelja tada
temelj treba spustiti na dno useka. *SLIKA 6* Ako su uvale
uže od projektovanog temelja ili premostiti ili ispuniti
betonom. Opterećenje od temelja se prenose preko betonske
ispune na zidove uvale i potrebno je obezbediti dovoljnu
otpornost na smicanje na kontaktu beton-zid (ankeri).
20.Temelji u ekspazivnom tlu
U nekim slučajevima se primenjuju duboki temelji kojima sa
proširuje zona intezivnih zaspreminskih promena u tlu. Tada
se primenjuju bušeni šipovi sa proširenom bazom.
Slika a:
Radi smanjenja smičućih sila na kontaktu stabla čipa i tla
prečnik stabla šipa treba da je što manji i stablo šipa treba da
se izoluje od tla pomoću zaštitnog sloja od poroznog
materijala. Maksimalni efekat se postiže ako se zaštitni sloj
izvede od mineralne vune (2.5-5cm). Zidovi objekt a se
oslanjaju na gredne nosače preko kojih se opterećenje prenosi
na šipove ispod grednih nosača, da ne bi došlo do sloma,
ostavlja se prostor određene veličine. Ispunjava se
deformabilnim materijalom kako bi se zaštitio od
ispunjavanja ekspanzivnim tlom.
Slika b:
U nekim slučajevima nije neophodno de se oslanjanje temelja
izvrši ispod zone u kojoj se dešavaju zapreminske promene
tla. Sa suvom klimom šteta nastaje usled bubrenja tla pri
povećanju vlažnosti. Ako je pritisak temelja na tlo manji od
pritiska tla usled bubrenja tada ne može doći do izdizanja tla.
Zbog nepouzdanosti sprečavanje izdizanja tla usled bubrenja
se primenjuje onda kada zona u tlu nije duboka a pritisak
bubrenja njie velik. U zgradama se primenjuju kruti zidovi,
kontinualne temeljne ploče, gipke konstrukcije sa više
dilatacionih razdelnica. Ako je tlo sa izraženom osobinom
bubrenja na maloj dubini ili u vidu izolovanih sočiva
zamenjuju se ili uklanjaju.
21. Zamena tla
Ako se ispod dubine fundiranja Df nalazi sloj d<1.5-2m
deformabilnog tla, zamena tla se može izvršiti izradom
tampona u vidu jastuka od šljunka ili se sklanja sloj tog tla da
bi se došlo do otpornijeg tla. Ako je debljina deformabilnog
sloja veća od 2 m upotrebljava se tamponski sloj manje
debljine da bi se iskoristila nosivost preostalog dela
deformabilnog tla. Tamponski sloj od peska i šljunka služi da
se pritisak na sloj ispod njega raspodeli na veću površinu i
samim tim smanji. Šljunčani jastuci se izvode nasipanjem u
slojeve debljine 20-25cm uz polivanje vodom i nabijanje.
Ovaj sloj se pravi od nekoherentnog materijala bez glinovitih
primesa ili organskog materijala. Zamenom tla se smanjuje
visina temelja, pritisak koji se prenosi, sleganja se smanjuju
čiji se veći deo obavi u gradnji (sleganje je brže). Visina
šljunčanog jastuka se određuje po formuli: h=k*B; k-
koeficijent dat grafički, B-širina osnove temelja.
22. Povećanje gustine tla
Povećanje gustine tla uzrokuje povećanje otpornosti a
smanjenje deformabilnosti. To se postiže šljunčanim
šipovima, valjanjem, nabijanjem i vibriranjem. Šipove
utiskujemo u tlo koje se poboljšava. Cevi su prečnika 400-
500mm sa donjim konačnim oblikom. Tlo se potiskuje i na
taj način se povećava gustina okolnog tla. Zatim se cev
ispunjava šljunkom uz nabijanje. Pri izvlačenju cevi dno joj
se otvara i šljunak ispunjava šupljinu. Taj šljunak ne sme da
sadrži više od 3% prašinastih i glinovitih čestica. Efekat
povećavanja gustine tla se kontroliše opitima statičke
penetracije ili probnim opitima pomoću opitnog bloka.
Povećanje gustine tla šljunčanim šipovima izvršava se do
dubine ispod koje je pritisak od temelja ≤ dozvoljenom
pritisku. Vlažnost tla za vreme izvođenja šipova se ne menja i
gustina tla se ravnomerno povećava u prostoru između šipova
(pretpostavke za dobijanje formule o rastojanju šipova).
Rastojanje između osa šipova: L=0.952d√[γ/ (γ1-γ)]
Gde su: γ= γa*(1+0.01ω)/(1+e1); d-prečnik šipa, γ1-jedinična
težina tla posle izvođenja šipa, γ- jedinična težina tla pre
izvođenja šipa, γ-jedinična težina čestice granularnog skeleta
tla, e1-koeficijent poroznosti tla, ω-vlažnost tla pre izvođenja
šipova.
Broj redova šljunačnih šipova ne treba da bude manji od tri.
Valjanjem se povećava gustina tla ako je sastavljeno od
glinovitih i prašinastih čestica. Vibriranje može da bude
površinsko (do 1m) i dubinsko.
23. Injektiranje tla
Pod ovom pojavom podrazumevamo ubrizgavanje hemijskih
rastvora u pore tla kroz bušotine i to sve pod pritiskom. Cilj
je povećanje kompatibilnosti što i jeste nedostatak tla.
Najrasprostranjenija metoda jeste ubrizgavanje cementnog
rastvora. Mogućnost primene ove metode zavisi od veličine
šupljina i pora, njihove konfiguracije i veze, dimenzije cem.
čestica, konzistencije injekcionog rastvora, pritiska i režima
injektiranja. Za šljunkovito tlo i pukotine u stenama veće od
0.1mm nema poteškoća pri injektiranju cementnim
rastvorom. Injektiranje prašinasto-peskovitog tla i pukotina u
stenama manjim od 0.1mm ne može se izvesti zato što u njih
ne mogu da prodru cementne čestice. Vezivanje i
očvršćavanje cementne mase je moguće samo ako ne dolazi
do ispiranja cementnih čestica iz nevezane mase. Postoje
različita sredstva kojima se može ubrzati vezivanje i
očvršćavanje injekcione smese. Trajnost injekcione smese
zavisi od otpornosti cementa prema agresivnom dejstvu vode
(mekana izlučuje kreč, ugljeno kisela, sulfatno kisela i
magnezitno kisela). Za tlo manje vodopropustljivosti umesto
cementnog rastvora ubrizgava se natrijum silikat (vodeno
staklo), ali ono se ne može primenuti u tlu koje sadrži naftine
derivate i čiji je pH>7.
24. Elektrohemijsko očvršćavanje tla
U glinovitom tlu znatnu količinu vode čini vezana voda
(javlja se u vidu membrana koje obuhvataju čestice tla). U toj
sredini se javlja elektrohemijski procesi koji izazivaju
starenje glina i povećanje njene gustine tokom vremena pod
uticajem pritiska slojeva iznad njih. Proces starenja možemo
ubrzati veštačkim putem ako propuštamo električnu struju
kroz takvo tlo i dodajemo mu hemijska sredstva potrebna za
očvršćavanje. Ako je struja konstantna, dolazi do migracije
vlage prema katodi (-), što je proces elektroosmoze. U tlo se
ugrađuju elektrode radi radi procesa starenja; čelične cevi su
povezane sa pozitivnim polom generatora a iglofiltri sa
negativnim polom (sa opremom za crpljenje vode).
Rastojanje između elektroda je 0.8-1.0m. Radi boljeg
očvršćavanje u tlo se dodaju hemijska sredstva (CaH2).
25. Termičko očvršćavanje tla
Primenjuje se u tlu eolskog porekla. Žarenjem se postiže
stabilnija kohezija između čestica granulisanog skeleta lesa.
Tako se postiže očvršćavanje tla i do dubine od 10-15m.
Žarenje se izvodi ili ubrizgavanjem u bušotinu užarenog
vazduha čija je temperatura 600-800oC ili zapaljenog tečnog
goriva (mazuta). Na međusobnom rastojanju 2-3m nalaze se
bušotine (10-20cm) koje se ispune tečnim gorivom koje se
zapali. Tečno gorivo se dovodi u raspršivač pod pritiskom
0.15-0.2 bara. Istovremeno se u bušotinu ubrizgava hladan
vazduh pod pritiskom od 1.5 bara, koji snižava temp.
sagorevanja sa 2000oC na 800-1000oC. Žarenje traje od 5-10
dana. Posle žarenja otpornos tla na pritisak raste i do
1000kN/m2: to povećava koheziju i vodonepropustljivost.
Termičkim očvršćavanjem otklanja se neravnomerno
sleganje.
26. Plitki temelji
Plitke temelje pravimo kada se na maloj dubini fundiranja
nalazi tlo koje je dovoljne otpornosti i male deformabilnosti.
Opterećenje od konstrukcije se prenosi na temelj a zatim na
tlo preko kontaktne površi. Dimenzije temelja zavise od
osobina tla, vrste materijala temelja i veličine opterećenja
koje temelj treba da prenese na tlo. *Kruti temelji kod njih se
deformacije pri proračunu mogu zanemariti. Zatezanja usled
savijanja su neznatna. Dimenzionisanje se sastoji u
određivanju potrebne naležuće površine i visine temelja.
Izvode se od nearmiranog betona, ređe kamena i opeke.
*Deformabilni temelji kod njih se deformacije pri proračunu
ne mogu zanemariti. Usled savijanja javljaju se znatni naponi
zatezanja. Izvode se od armiranog betona. Dimenzionisanje:
određivanje dimenzija naležuće površi, izbora oblika
poprečnog preseka, oderđivanja dimenzija poprečnog preseka
i usvajanje potrebne armature. Koji temelj ćemo usvojiti
zavisi od tehničko ekonomskih prednosti. Deformabilni
temelji od armiranog betona se koriste kada su potrebne
velike površine radi prenošenja opterećenja na tlo. Postoji
više vrsta: masivni temelji (Služe za fundiranje mostovskih
stubova, betonske brane, dimnjaka fabrike...Najčešće od
nearmiranog betona, a oblik je uslovljen oblikokm
konstrukcije iznad temelja.); trakasti temelji (Služe za
fundiranje zidova. Prave se od nearmiranog i armiranog
betona, a retko od opeke i lomljenog kamena.); temelji nosači
(to su kao zajednički temelji za više stubova u nizu. Prave se
samo od armiranog betona.); temeljni roštilji (Zajednički
temelji za više stubova. Mesta na kome se nalaze stubovi su
uklještenja nosača, a prave se isključivo od armiranog
betona.); temeljne ploče (Kada se ispod objekta nalazi tlo
male nosivosti, a isto tako kada preko temelja treba preneti
velika opterećenja. Armirano betonske ploče se primenjuju i
kao temelji zgrada i objekata sa prostorijama ispod NPV radi
obezbeđenja.).
27. Masivni temelji
Masivni temelji se prave za masivne konstrukcije (stubovi od
mostova, fabrički dimnjaci, brane). Obično se prave od
nearmiranog betona, a veoma retko od armiranog betona.
Oblik temelja zavisi od oblika konstrukcije. Ako je temelj
veći od konstrukcije onda se mogu izvesti temelji stepenastog max ivicni pritisak σmax= ; min ivicni pritisak σmin=
oblika, zbog uštede. P, H i M su presecne sile na kontaktu stuba i temelja, a 𝚺M=
M+Hd
uslov: σmax=σdoz ; σd= ; G= β*γb*F*Df ; F=1,0 B ; W=

29. DIMENZIONISANJE TRAKASTIH TEMELJA OD

NEARMIRANOG BETONA

28. ODREDJIVANJE SIRINE TRAKASTIH TEMELJA

Ako je opterecenje po duzini zida (ispod kojeg je trakasti
temelj) konstantno-dimenzije temelja su na celoj njegovoj
duzini iste, a ako se opterecenje menja po duzini zida
menjace se i sirina trakastog temelja. Dimenzije se odredjuju
iz uslova da pritisak temelja na tlo, uz usvojenu dubinu
fundiranja, jednak dozvoljenom pritisku na tlo. Za
dimenzionisanje je dovoljno posmatrati jednu lamelu sirine
jednake 1.
Temelj na koji deluje vertikalno centricno opterecenje koje se
odnosi na duzni metar zida.

tgά= ctg β≥ = μ* => μ= ; 1,0≤ tgα ≤2,0

velicina μ se uzima iz tabele u zavisnosti od marke betona.
Za temelj od lomljenog kamena u krecnom malteru tgα=2,0 a
od lomljenog kamena u cementnom malteru tgα=1,5 a temelj
od otpornog i obradjenog kamena tgα=1,0. Za velicine μ
postoje velicine tgα u tabeli. Nakon odredjivanja sirine i
visine, pristupa se konstruisanju. Oni mogu biti stepenastog
P+G=F*σd
ili trapeznog oblika. Kada je u pitanju temelj stepenastog
G-tezina temelja i tla iznad temelja, F –potrebna povrsina
oblika potrebno je obezbediti prenosenje opterecenja pod
duzine temelja, σd-dozvoljeni pritisak na tlo
odgovarajucim uglom β. Proverava se da li su naponi
1.G=F*(γbhb+γzhz)=F*Df*γb[1-hz/Df(1-γz/γb)]
zatezanja u dozvoljenim granicama.
2. G=β*γb*F*Df 3.β=1-hz/Df(1-γz/γb)]
4.F==B
koncentrisano opterecenje se odnosina duzinu zida jednaku
jedinici:
Pri promeni ugla β, menja si i visina h, otporni moment i
transverzalna sila u preseku. Treba odrediti polozaj preseka u
kome ce se javiti najveci naponi zatezanja. Transverzalna sila
je Q=qs*= ; Za ravnomerno rasporedjeno optrercenje
(reaktivno) ξ=0,5 a za raspodelu po paraboli ξ=0,6.
Komponente T=Q cosβ; N=Q sinβ
Povrsina preseka: F=h/cosβ; tangencijalni napon:
τn=qs*Bcos2β/2h, cos2β=1/1+tg2β; normalni napon: σn== ,
σn= τn*tgβ ; momenat inercije: M=Q*ξ* - Q**tgβ;
napon zatezanja: σm= ; otporni moment: W=h2/bcos2β , σm=
* [2ξ*(tgβ+tgγ) – tgβ] ; uglove β uzimamo iz uslova:
dσm/dβ=0 tgβcr= - k ; k= *tgγ - *ctgγ ;
Ako se relativno opterecenje menja po krivolinijskom zakonu
uzimamo da je ξ = 0,6 : k=0,857tgγ – 0,143ctgγ
Za ravnomernu raspodelu opterecenja ξp=0,5 : σm =*tgγ;
k=tgγ, ctg2β=tgγ, σm =maxσm – σn; glavni napon 31.KONTROLA PRITISKA NA TLO ISPOD
zatezanja: maxσz = + ; cvrstoca betona posle 28 dana: dozσz TRAKASTIH TEMELJA
= βk /40; nakon usvajanja dimenzija poprecnog preseka Nakon odredjivanja visine i sirine temelja odredjuje se oblik
usvaja se marka betona poprecnog preseka; za konacne vrednosti dimenzija treba
30. DIMENZIONISANJE TEMELJA OD ARMIRANOG proveriti da li su pritisci na tlo u dozvoljeim granicama; ova
BETONA kontrola se vrsi pod pretpostavkom da je raspodela napona u
kontaktnoj povrsini pravolinijska

Pritisak na tlo centricno opterecenih temelja: ( ukupno

vertikalono opterecenje sa tezinom temelja i tlo iznad
temelja)
Momenti savijanja se odreduju prema Leonardu: 1)ako je
iznad temelja zid od N.A. betona ili opeke: M= *(1- ), 2)ako
je iznad temelja zid od A. Betona: M=(1- )2; Statisticki
visinu temelja treba tako odrediti da se izbegne potreba za
osiguravanjem temlja armaturom od kosih napona zatezanja;
Provere se smicuci naponi za umanjenu transferzalnu silu Q’
u preseku na odstojanju h/2 od ivice zida i visinu temelja hr :
τ=Q’/(0,9hr )≤ τDOZ. ; Q’= (B-b-h); ukupna visina temelja d
se dobija kada se statickoj visini doda potrebna debljina
zastitnog sloja (ne moze da bude manja od 40m); Najmanja
visina temelja je d=h+4+Ф/2; temelj ispod zida moze biti
konstantne ili promeenjive visine; najmanja visina temelja
ne treba da bude manja od 10 cm, a nagib gornje povrsi, ako Pritisak na tlo sa ekscentricnim opterecenjem: σmax/min = ±;
je temelj promenjive visine, ne treba da bude veci od 1:4; U kontaltu temelja i tla se mogu javiti samo pritisci M=e𝚺V;
0<e< ( dijagram ima trapezast oblik), a e= (dijagram ima
oblik trougla)→ u tom slucaju su ivicni pritisci σmax = 2σsr =
σmin =0, W=, ako je e<B/6 dijagram napona je jednoznacan,
za e > B/6 σmin <0 dij. napona je dvoznacan→ Br je deo
ukupne sirine na kome se javljaju pritisci, c je odstojanje od
ivice temelja do tacke u kojoj deluje rezultanta 𝚺V: c= – e;
Br =3c= 3( – e)→ σmax =

32. KONTROLA STABILNOSTI TRAKASTIH

Horizontalni deo povrsi treba da bude veci od sirine zida za
min. 10 cm; prvo se izvodi tamponski sloj od N.A. betona (5-
10cm), pa onda tek A. Betonski temelj.
TEMELJA
Kod temelja preko kojih se prenose horizontalne sile treba
proveriti stabilnost na preturanje i klizanje. Nakon proracuna
i odredjivanja dimenzija prema dozvoljenim pritiscima na tlo
proverava se stabilnost na preturanje iz uslova: Ms>Mp ; koef.
Sigurnosti Fs=
Sigurnost protiv klizanja iz uslova: f𝚺V>Ea ; koef. Sigurnosti
Fs=f𝚺V/𝚺H. Gde je 𝚺V zbir vertikalnih projekcija svih sila
koje deluju na temelj tezine t i tla iznad temelja. 𝚺H je zbir
svih horizontalnih projekcija sila, a f koef. Trenja na kontaktu
temelja i tla. Koeficijenti sigurnosti ne smeju niti manji od
1.5 → f=tgρ. Kontrola stabilnosti sluzi za proveru dimenzija
kontaktne povrsine temelja
33. TRAKASTI TEMELJ ISPOD KALKANSKIH
ZIDOVA
U slucajevima kada opterecenje od kalkanskih zidova treba
preneti preko temelja na tlo na samoj granici parcele na kojoj
se nalazi zgrada najcesce koristimo trakaste temelje koji su
ekscentricno optereceni. Kod proracuna temelja kalkanskih
zidova postoji problem raspodele pritisaka u kontaktnoj 34. ODREDJIVANJE DIMENZIJA OSNOVE
povrsi temelja i ako se pretpostavi pravoljiniska raspodela TEMELJA SAMCA
pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja moguca su dva slucaja: Dimenzije osnove temelja samca dobijamo is uslova da
1.ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja, 2. Zid i maksimalmi pritisak temelja na tlo bude jednak dozvoljenom
temelj su monolitno povezani. pristisku na tlo, za usvojenu dubinu fundiranja i
odgovarajucu vrstu tla.
Kada ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja koja
istvaruje prenosenje momenata savijanja usled ekscentricnog
opterecenja, povecanje sirine temelja ima efekta samo od
odredjene velicine koja iznosi 1,5 b, gde je b sirina zida i
moguce je samo sa unutrasnje strane. Dijagram pritisaka je
trougao , a pritisak na ivici je q je: Q=4P/3b, P-ukupna
normalna sila koja se preko temelja prenosi na tlo, b- sirina
zida.
Slika 1. U slucaju kada je q>σd gde je σd dozvoljeni pritisak
na tlo u kontaktnoj povrsi, pristupamo pomeranju
kalkanskog zida u najnizim prostorijama da bi omogucili
formiranje temelja potrebne sirine ili se izvrsi povezivanje
temelja kalkanskog zida sa ostalim temeljima u jednu
konstrukcijsku celinu.
Slika 2. Ako obezbedimo monolitnu vezu izmedju temelja i
zida dobijamo slican efekat. Tada se javlja momenat koji
povoljno utice na oblik dijagrama pritisaka temelja na tlo.
M= ;
P-opterecenje koje se prenosi preko zida na temelj, k-
koeficijent krutosti tla, E-moduo elasticnosti zida ili stuba, I-
momenat inercije zida ili stuba, L- duzina stuba. Pri
dimenzionisanju medjuspratne konstrukcije i temelja
kalkanskog zida treba voditi racuna i o horizontalnim silama
koje izaziva moment savijanja: Ho=-Hu= M/h

Imamo temelj stuba, fundiran na dubini Df , na koji deluje

vertikalno opterecenje u vidu koncentrisane sile P, i
pretpostavimo da je poznat i dozvoljeni pritisak na tlo σd u
nivou kontaktne povrsi. Tada odredjujemo dimenzije
nalezuce povrsine temelja. Potrebno je da raspodela pritisaka
u kontaktnoj povrsi temelja bude pravolinijska. Iz uslova
ravnoteze dobijamo: P+G=Fσd ; G-tezina temelja i tla iznad
zida, F- potrebna nalezuca povrsina temelja ; G=βγbFDf ; γ-
jedinicna tezina materijala temelja, β- koef kojim se uzima u
obzir razlika izmedju jedinicnih tezina materijala temelja i tla
iznad temelja (β=0,85) ; sledi da je P+ βγ bFDf = Fσd , F=P/(
σd - βγbDf ) ; kod temelja kvadratnog oblika : L=B= ; kod
temelja pravougaonog oblika: k=L/B ; L=kB ; F=kB 2 ; B= ;
k-odnos duzine prema sirini temelja
Za ekscentricno opterecenje se takodje pretpostavlja
pravoliniska raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja,
a pritisci na tlo na ivicama temelja su: σmax=[(P+G)/f
]+(M/W), σmin= - ; iz uslova da je σmax = σd slede da je :
[(P+G)/f ]+(M/W) = σd ; + βγ bDf + =
σd ; kod pravougaonog temelja ubacujemo koeficijent k= L/B
i uz elementarne transformacije dobijamo: k2(σd - βγbDf )*B3
– k*P*B – GM=0 ; resavajuci ovu jednacinu dobijamo sirinu
temelja B, a zatim iz koeficijenta k odredjujemo njegovu
duzinu L.
35. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD
NEARMIRANOG BETONA
Kod temelja samca od nearmiranog betona visina temelja d
mora biti veca ili jednaka sa najmanjom visinom koja
obezbedjuje prenosenje pritisika kroz temelj pod uglom koji
odgovaja materijalu temelja dgr : d ≥ d
Kod stuba od armiranog betona, pri konstruisanju njegovog
temelja, treba voditi od racuna i o potrebi usidrenja armature
stuba, pa se pristupa uvodjenju prelaznog elemnata izmedju
stuba i temelja, koji sluzi za usidrenje armature, i zove se
jastuk. Visina jastuka krece se u granicama: a ≤ h ≤
0,5(a+b) ; h - visina jastuka ; a,b dimenzije poprecnog
preseka na kontaktu stuba i jastuka
Sa slika uocavamo odnos tgα=ctgβ=2dgr/(L-a) ; L-duzina
osnove temelja ; A- duzina poprecnog preseka stuba iznad
temelja ili armirano betonskog jastuka, ako je stub od
armiranog betona; β-ugao prenosenja pritisaka kroz materijal
temelja. Po fuchssteineru velicine uglova α i β date su
relaciom: tgα=ctgβ= + 1 ; - cvrstoca betona na pritisak –
marka betona u kn/m3 ; σn- pritisak na tlo u kontaktnoj povrsi
temelja i tezine tla iznad temelja, u kn/m3. Velicine tgα i
ctgα mogu se odrediti i iz dijagrama:
36. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD
ARMIRANOG BETONA
Armiranobetonski temelji u poprecnom preseku su najcesce
pravougaonog ili trapezastog oblika
Povrsina osnove temelja se odredjuje iz uslova da pritisak na
tlo ispod temelja bude jednak dozvoljenom pritisku na tlo uz
usvojenu dubinu fundiranja i odgovarajucu vrstu tla.
Dimenzije poprecnih preseka armiranobetonskih temelja
odredjuju se prema momentima savijanja i transverzalnim
silama, a mora se voditi racuna i o probijanju temelja usled
velikih koncentrisanih sila, kao i o naponima prijanjanja u
slucaju velikih kontaktnih pritisaka. Velicine momenata
savijanja i transverzalnih sila u temeljnoj stopi zavise od
raspodele pritisaka u kontaktnoj povrsi, koja zavisi od
krutosti temalja i deformacijskih osobina tla ispod temelja.

Loser preporucuje da se za dimenzionisanje
armiranobetonskih temelja ispod stubova odrede ukupne
velicine momenata savijanja za preseke |-|| i ||-||| kao i ukupne
velicine transverzalnih sila za preseke |||-||| i |V-|V. Momenti
savijanja u presecima |-|| i
M|=P*(L-a)/8 ; M||= P*(B-b) . Transverzalne sile u
presecima |||-||| i |V-|V : Q|||= P*(L-a)/2L ; Q|V= P*(B-b)/2B.
Momenti savijanja i transverzalne sile koje nisu rasporedjeni
ravnomerno po sirini preseka. Momenti savijanja smanjuju se
od sredine ka krajevima preseka, sto je bitno pri odredjivanju
statisticke visine temelja. Staticka visina temelja i potrebna
armatura za prijem momenata savijanja: 1) presek |-| : h|=r* ;
Fa1=βM|/(0.9*σa*h|) ; presek ||-||
h||=r* ; Fa||= βM||/(0.9*σa*h||)
Winterkorn predlaze da se ukupna armatura za jedan pravac u
temeljnoj stopi raspodeli u tri zone : jednu centralnu i dve
ivicne. Leonhardt predlaze da se temeljne stope armiraju
prstenesto po obimu, radi obezbedjivanja svodnog dejstva.
Probijanje temelja se manifestuje istiskanjem iz tla temelja
ciji se oblik krece izmedju zarubljene kupe i zarubljene
piramide. Merodavna sila za kontrolu armiranobetonskog
temelja samca na probijanje data je izrazom: Pr=P-Fbσn , Fb
– povrsina baze zarubljene kupe u ravni armature, σ n –
pritisak na tlo od sile P, P – sila koja se preko stubova
prenosi na temelj. Da ne bi doslo do pojave ljuskanja
zastitnog sloja betona treba proveriti napone prijanjanja.
Adhezioni naponi koje treba proveriti dati su izrazom: τs=Q|-
|/(zr *𝚺u) ; τs – napon u kontaktu betona i armature kn/m2 ;
Q|-| - transverzalna sila u preseku ; 𝚺u – obim armature koja
pripada sirini b+h ; zr – krak unutrasnjih sila koja odgovara
visini hr. Naponi τs moraju biti manji ili jednaki dozvoljenim
naponima prijanjanja.
37. KONTROLA PRITISAKA NA TLO ISPOD
TEMELJA SAMCA
Kontrola se vrsi pod pretpostavkom pravoliniske raspodele
napona u kontaktnoj povrsi. Pritisak na tlo centricno
opterecenih temelja racuna se po formuli: σ =𝚺V/F , 𝚺V –
ukupno vertikalno opterecenje u koje je ukljucena i tezina
temelja i tla iznad zemlje; F – povrsina naleganja temelja.
Oblik dijagrama pritisaka zavisi od ekscentriteta e, a on se
krece u rasponu 0<e<W/F za trapezast oblik dijagrama ili je
e=W/F za trouglast oblik dijagrama
||-|||:
:
Pri kontroli napona u kontaktnoj povrsi temelja maks napon
mora biti manji ili jednak dozvoljenom pritisku na tlo. Prema
schultzeu maksimalni pritisak na tlo se moze odrediti
pomocu izraza: maxσ=αP/(5,2*u*v) ; u,v – odstojanja
rezultante od ivice temelja, P- vertikalna komponenta
rezultante, α- koeficijent koji zavisi od odnosa u/L i v/B.
Kontrola pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja i kontrola
stabilnosti na klizanje i preturanje temelja sluze da se vidi da
li jepotrebna korekcija dimenzija kontaktne povrsine temelja.
Proracun temelja treba dopuniti proracunom deformacija tla i
uporedjivanjem sracunatih deformacija sa dopustenim
deformacijama: sleganjima, rotacijama, horizontalnim
pomeranjima i razlikama u sleganjima temelja za
odgovarajucu vrstu objekta.
38. Temelji montažnih AB stubova
Da bi postavili gotov AB stub potrebno je da napravimo
odgovarajući temelj. Ovakvi temelji se obično izvode na licu
mesta zato što je za montažne temelje potrebna posebna
priprema podloge što poskupljuje temelj. Gornji deo temelja
je sa udubljenjem koje je dimenzija potrebnih za ugradnju
stuba. Ovi temelji se zovu temelji sa čašicama. Oblik i
dimenzije čašice zavise od toga da li je potrebno uklještenje
stuba ili samo zglobna veza stuba i temelja. Posle gradnje
temelja u čašice se postavljaju stubovi koji se pomoću
uložaka postavljaju u projektovani položaj. Prostor između
čašice i stuba treba da bude 5-10 cm i on se puni betonom
kod koga najveći prečnik zrna ne sme biti veći od 0.6f; gde je
f najmanje rastojanje između stuba i čašice. Beton ispune ne
sme biti lošijeg kvaliteta od betona temelja. Ugrađuje se sa
pervibratorima. Unutrašnji zidovi čašice i odgovarajuće
površi stuba treba da su hrapave. Radi centrisanja stuba donji
deo se pravi u obliku piramide ili se postave čelicne pločice
na sloj cementnog maltera 5-10cm. Težiste ose pločice treba
da se poklapa sa težišnom osom baze stuba.
39.Dimenzionisanje čašice
Koliko će se dobro preneti sila stuba na temalj zavisi od
stepena monolitizacije njihove veze. Da bi veza bila
monolitna potrebno je da se izrade žljebovi ne manji od 1cm
na stubu i čašici. Ako je monolitna veza: 1)debljina zida
čašice 20cm; 2) dubina čašice h=1.2a, ako je M/Na≤0.15 i
h=2.0a, ako je M/Na≥2.0; M je moment u odnosu na gornju
ivicu čašice, N-normalna sila u stubu; h-dubina čašice; a-
stranica stuba paralelne ravni u kojoj deluje moment M. Ako
je 0.15<M/Na<2.0 interpolacijom dubine čašice.
U slucaju monolitne veze javlja se parabolična raspodela
otpora. Hg=6M/5h+6H/5; Hd=6M/5h+H/5. Fav=Zv/σa.-
potrebna površina armature za prijem zatežuće sile zv. Fag=
Hg/ σa – površina armature potrebna za prenošenje sile Hg sa
bočnih na podužne zidove čašice. Za primanje ovih sila
potrebno je posebno armiranje u stubu, kao i uzengije. Ako
ne postoji monolitna veza tada je potrebno veće h, veća
debljina zidova čašice, veća debljina temeljne ploče i više
armature. h=1.65a, ako je M/Na≤0.15 i h=2.65a, ako je
M/Na≥2.00.
Javlja se pravolinijska raspodela otpora. Hg=3M/2h +
5H/4=zv; Hd=3M/2h+H/4. ove sile se ponovo prihvataju
posebnim armaturama. Potrebne povšine armature za prijem
sila Hg, Hd: Fag=Hg/σa=Fav; Fad=Hd/σa
40. Temelji čelicnih stubova
Za temelje čeličnih stubova koristi se armirani beton.
Minimalna visina temelja d=l+20cm, l je dužina ankera.
Dimenzije gornjeg dela temelja moraju da odgovaraju
dimenzijama stuba koji se sa temeljom povezuje preko
ankera.
Anker kanali treba da su veci od 20*20cm. Ako vršimo
sidrenje ankera u betonu potrebno je da koristimo oplatu sa
žljebovima. Da bi sprečili čupanje ankera prave se anker
kanala u obliku zarubljene piramide. Ako se javljaju velike
sile zatezanja koristimo anker-nosače.
Određivanje dužine ankerovanja: -ako se vrsi sidrenje u
betonu: la=Фσv/4τpγ, gde su:
Ф-prečnik ankera; σv-min.granica razvlačenja; τp- dozvoljeni
napon prijanjanja; γ=1.8 koef.sigurnosti; la-dužina
ankerovanja. Ova dužina vazi za zategnute ankere sa kukom
od glatkog čelika 24/36, a za zategnute ankere sa kukom og
glatkog čelika 34/50 la se povećava za 20%. Za zategnute
ankere bez kuke od glatkog čelika la treba povećati za 50%.
Ako je stub zategnut i vrši se ankerovanje pomoću anker-
nosača potrebno je da težina dela temelja koji se nalazi iznad
anker-nosača bude veća od zatežuće sile z u ankeru. G≥1.5Z.
Proračun anker-nosača: zatežuće sile u ankerima izazivaju
reaktivno opterećenje na anker-nosačima. q=Z/L. Z-ukupna
sila zatezanja, L-duzina anker-nosača. Ako za anker-nosač
pričvrstimo dva ankera mogu se pojaviti max momenti
savijanja na mestu ankera ili između ankera. 1.Dužina
prepusta anker-nosača a>0.207*L, max moment savijanja će
biti na mestima ankera M1=-Za2/2L. 2. a=0.207*L moment
savijanja između ankra i na mestima ankera biće M2=-M1.
Anker-nosač moze da se konstruiše od jednog ugaonika ili od
2U profila, koji se na krajevima povezuju pljoštim gvozdjem.
Kao što povezujemo montažne AB stubove sa temeljem na
sličan način možemo povezati i čelične stubove sa temeljom.
 bude veći od dozvoljenog pritiska, a da bude obezbeđena
41. Zajednički temelji za vise stubova u nizu sigurnost.
Kada nije izvodljivo ili je manje povoljno izgraditi
pojedinačne temelje za svaki stub koji se nalazi u nizu,
pravimo zajednički temelj za sve njih, iskljucivo od
armiranog betona. Određivanje dimenzije kontaktne površine
temelja: σd=(G+ΣP)/BL – za centrično opterećen temelj σd-
dozvoljeni pritisak na tlo; B-širina temelja; L-dužina temelja;
ΣP- ukupno spoljašnje opterećenje; G-težina tla iznad
temelja. Za centrično oprerećene temelje:
σmax=(G+ΣP)/BL+G(G+ΣP)e/BL2≤σd. σmin=(G+ΣP)/BL-
G(G+ΣP)e/BL2≥0. e je ekscentritet rezultante ukupnog
opterećenja. Temelj uvek treba centrično opteretiti sa stalnim
opterećenjem.

43. Temeljne ploče

Dužina temelja: L=2(a1+r), a1-odstojanje sile P1 od tačke u
odnosu na koju određjujemo položaj rezultante. Širina
temelja: G/BL=β*γd*Df. Df-dubina fundiranja, γb-jedinična
težina temelja, β≈0.85- koef. koji predstavlja razliku između
jedinične težine temelja i tla iznad temelja. Dimenzionisanje
temeljnih nosača: u poprečnom pravcu temelj
dimenzionišemo prema momentima savijanja dok u
podužnom pravcu treba prvo da se odrede veličine presečenih
sila. Moment savijanja u preseku koji se nalazi na odstojanju
x od levog kraja temelja: Mx=q*x2/2–P1(x-a1), transverzalne
sile: Qx=q*x–P1; q=∑P/L, q-reaktivno opterećenje. Statička
visina temelja H=Q/0.9bo*τ, bo-širina rebara, τ-glavni napon
zatezanja. Kada određujemo visinu temelja, debljina
zaštitnog sloja treba da bude veća od 4cm, ovaj sloj
predstavlja rastojanje armature i donje ivice temelja. Gornja
ivica temelja treba da bude 15cm ispod poda ili površine
terena. Obavezan je tamponski sloj od nearmiranog betona 5-
10cm. Debljina temeljne ploče se određuje prema
momentima savijanja: Mi=P(B-b0)2/8;
P=1.0σ=(1.0*∑Pi)/BL.
Koriste se kada je tlo male otpornosti ili opterećenje veliko.
Temeljne ploče mogu biti ispod celog objekta ili ispod samo
onih delova gde je to potrebno. Prave se od armiranog betona
i one se koriste pri fundiranju visokih zgrada, silosa,
bunkera... Takođe i ispod objekata koji imaju prostorije ispod
nivoa podzemnih voda. Temeljne ploče mogu biti pečurkaste
ili ojačane armirano betonskim nosačima, veoma se retko
izvode kao obrnuti svodovi. Statički gledano temeljne ploče
predstavlja obrnutu međuspratnu konstrukciju. Potrebne
dimenzije kontaktne površine se određuju kao i kod
odgovarajucih armirano betonskih pločastih konstrukcija.
Ako su stubovi objekta raspoređeni po kvadratnoj ili
približno kvadratnoj mreži, tada se temeljne ploče mogu
izvesti kao pečurkaste.

42. Temeljni roštilji

Ako se ispod temelja stubova nalazi tlo male otpornosti i
ukoliko izvedemo temelje samce može doći do nejednakih
sleganja pa pravimo temeljni roštilj. On se pravi od
armiranog betona a stubovi se postavljaju tako da se nalaze
na mestima gde se ukrštaju temeljni nosači. Određivanje
dimenzija kontaktne površine: Treba projektovati temelj tako
da je tlo centrično opterećeno. Za centrično opterećen temelj
naležuća površina je F=∑P/σd–βγb*Df , ∑P je ukupno
vertikalno opterecenje; σd je dozvoljeni pritisak na tlo;
β≈0.85-koef. koji predstavlja razliku između jedinične težine Temeljne ploče ojačane rebrima:
temelja i tla iznad temelja; γb je jedinična težina temelja; Df
je dubina fundiranja. Dimenzionisanje nosača temeljnih
roštilja: Potrebne su nam vrednosti presečnih sila. Momenat
savijanja u nekom preseku: Mx=q*x2/2–(x-ai)∑Pj, a
transverzalnih sila: Qx=q*x–∑Pj, q= σn∑Bj = ∑Pi/Lx-
ukupno reaktivno opterećenje bez uticaja težine temeljnih
nosača i težine tla iznad njih. Poprečne preseke odrediti tako
da pri najmanjem utrošku materijala max pritisak na tlo ne
Koriste se za fundiranje skladišta, silosa... Nosači se izvode
ispod stubova u oba pravca. Ploče između nosača armiraju se
krstasto. Razmak izmedju stubova ne treba da bude veći od
8m. 1) sa armirano betonskim nosačima ispod ploče: Nosači
imaju trapezast poprečni presek. Ispod nosača i ploče stavlja
se tamponski sloj nearmiranog betona. Ovi nosači
obezbeđuju ravan pod ali se retko primenjuju i nedozvoljeni
su kada je potrebno izvesti hidroizolaciju ispod temelja. 2) sa
nosačima iznad ploče: U slojevima izmeđju temeljne ploče i
armirano betonskih nosača izvode se vute koje služe za
prijem povećanih momenata savijanja i velikih smičućih
napona, one poboljšavaju vezu ploče i armirano betonskog
nosača. Često se visina nosača kod stubova ne moze povećati
pomoću vuta, pa se povećeva širina nosača. Ravan pod se
dobija ispunjavanjem prostora između nosača sa peskom,
nearmirani beton.