Pripreme-2. Polugodiste

Школа: „ Вук Стефановић Караџић“
Наставни предмет: Математика
Разред: Шести
Датум реализације: ____. 01. 2019
Наставник: Ђурађ Кушљић
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема: Разломци

Наставна јединица: Упоређивање разломака
Тип часа: Утврђивање
Утврђивање поступка за упоређивање разломака свођењем на једнаке
Циљ часа:
имениоце или једнаке бројиоце и примена на решавање задатака
Ученици треба да увежбају поступак (тј. примену правила)
Образовни задаци:
упоређивања разломака
Ученици треба да:
 стичу навике усменог рачунања и усменог одређивања НЗС
у једноставним случајевима, а у сложенијим случајевима,
користе поступак за одређивање НЗС-а (који је већ обрађен
почетком новембра);
Функционални  усаврше навику брзог уочавања чиниоца броја;
задаци:  усаврше вештину брзог и тачног рачунања;
 развијају логичко, аналитичко и процедурално
(алгоритамско) мишљење;
 применом мисаоних операција, нарочито апстракције и
генерализације, развијају способности за индуктивни облик
закључивања.
Ученици треба да развијају:
 концентрацију;
 способност за упоран и предан рад;
 поступност и систематичност у раду;
Васпитни задаци:  тачност, прецизност и уредност у раду;
 позитиван однос према математици и уважавање
математике као подручја људске делатности;
 самопоуздање и поверење у властите математичке
способности.
Кључни појмови: Упоређивање разломака
Образовни стандарди: MA1.1.3 MA2.1.1.
Облици рада: Индивидуални
Наставне методе: Дијалошка
Наставна средства: Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери)
Место извођења Кабинет за математику
наставе:
Корелација: -
 Радомир Живковић, Математика 6, уџбеник за шести
разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна
средства, Сарајево, 2011.
 Владимир Стојановић, Математика 6, збирка задатака са
решењима за шести разред основне школе, Завод за
уџбенике и наставна средства, Сарајево, 2011.
Литература и додатни
 Милица Прошић, Мирјана Марјановић Математика 6,
материјал за
збирка задатака са решењима за шести разред основне
наставнике:
школе према образовним стандардима, , ТИР „Венцловић“,
Нови Сад, 2013.
 Милица Прошић,Јованка Гаћеша,Раде Козар,Невенка
Угринов,Адам Самарџић, Математика 6,домаћи задаци,
Школска књига , Нови Сад, 2006.
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић, Н.

Вуловић, Математика 5, уџбеник за пети разред основне
школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2011.
Вуловић, Математика 5, збирка задатака са решењима за
материјал за ученике:
пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2011.
 М. Вајукић, Р. Павлићевић, Знам за више – Математика 5,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.
Напомене:
ТОК ЧАСА
Уводни део часа: Анализа домаћег задатка.
(5 минута) Истицање циља часа.
Главни део часа:
Збирка задатака, страна 108, задаци 5, 8, 11, 12 и 14.
(35 минута)
Завршни део часа: Домаћи задатак:
(5 минута) Збирка задатака, страна 109, задаци 6, 9, 10 и 13.
Знам за више – Математика 5, страна 64, задатак 7.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Упоређивање разломака – утврђивање .01.2019.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Збирка задатака, Збирка задатака, страна 109, задаци 6, 9, 10 и 13
страна 108, задаци 5, 8, 11, 12 и 14. Знам за више – Математика 5, страна 64, задатак 7
Датум реализације: .01.2019.


Наставна јединица: Упоређивање разломака у децималном запису
Тип часа: Обрада
Упознавање ученика са методом упоређивања разломака у
Циљ часа:
децималном запису применом раније усвојених знања
 савладају поступак упоређивања разломака у децималном
Образовни задаци: запису;
a
 утврде поступак упоређивања разломака облика .
b
 увежбају изражавање разломака у оба записа, на
рационалан начин;
 стичу навику коришћења одговарајућих записа, кроз
задатке, у свакодневном животу, и да задацима приступају
Функционални креативно и са разумевањем;
Васпитни задаци:  поступност и систематичност у раду;
 тачност, прецизност и уредност у раду;
Кључни појмови: Упоређивање разломака.
Образовни стандарди: MA1.1.2.
Облици рада: Фронтални, индивидуални
наставе:
Литература и додатни уџбенике и наставна средства, Сарајево, 2011.
материјал за  Милица Прошић, Мирјана Марјановић Математика 6,
наставнике: збирка задатака са решењима за шести разред основне
2011.
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута) 3 3
Шта је веће: или ?
10 100
19 21
Шта је веће: или ?
100 100
Главни део часа: Поредак основних децималних разломака даје нам јасну слику
(35 минута) о томе да децимално место ближе запети „носи већу вредност“, па
одатле директно следи критеријум за упоређивање. Након објашњења
примера са стране 129, кроз преостала 4 задатка са те стране може се
проверити колико су ученици овладали поређењем разломака у
децималном запису. Задаци су тако конципирани да нам у случају
нетачног одговора директно дају информацију о томе шта треба
ученицима додатно разјаснити.
Упоредити разломке 3,879 и 3,9.

3879 39 39  100 3900
I начин: 3,879 = ; 3,9=  
1000 10 10  100 1000
3879 3900
Како је < , онда је 3,879 < 3,9.
1000 1000
II начин: Децимала, која је ближа запети, има већу вредност. Због
тога се два разломка упоређују тако што се прво упореде њихови цели
делови (већи је онај чији је цео део већи). Ако су цели делови једнаки,
упоређују се децимале (слева надесно) – већи је онај код кога се прво
наиђе на већу децималу на истој позицији.
Уџбеник, страна 129, пример 1

страна 129, задаци 1, 2, 3 и 4
Збирка задатака, страна 113, задатак 16
(5 минута) Збирка задатака, страна 113, задаци 10, 11, 12 и 13
Упоређивање разломака у децималном запису – обрада .01.2019.
Пример: Упоредити разломке 3,879 и 3,9.
I начин:
3879 39 39  100 3900 3879 3900
3,879 = ; 3,9=   Како је < , онда је 3,879 < 3,9.
1000 10 10  100 1000 1000 1000
II начин:
Децимала, која је ближа запети, има већу вредност. Због тога се два разломка упоређују тако што
се прво упореде њихови цели делови (већи је онај чији је цео део већи). Ако су цели делови
једнаки, упоређују се децимале (слева надесно) – већи је онај код кога се прво наиђе на већу
децималу на истој позицији.
Уџбеник, страна 129, пример 1 ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Уџбеник, страна 129, задаци 1, 2, 3 и 4 Збирка задатака, страна 113, задаци 10, 11, 12 и 13
.02.2019.
Датум реализације:

Наставна јединица: Сабирање и одузимање разломака једнаких именилаца
Упознавање ученика са операцијом сабирања разломака, свођењем на
сабирање природних бројева, добијених пребројавањем делића
Циљ часа:
изабране целине у сваком од дисјунктних делова, чијим
обједињавањем се долази до траженог дела
Ученици треба да усвоје и дефинишу сабирање и одузимање
разломака једнаких иманилаца
 развијају логичког, аналитичког и процедуралног
Функционални (алгоритамског) мишљења;
задаци:  применом мисаоних операција, нарочито апстракције и
Кључни појмови: Сабирање и одузимање разломака једнаких именилаца
Образовни стандарди: MA1.1.4.
Облици рада: Фронтални
Наставне методе: Дијалошка, илустративна
наставе:
2011.
Напомене:
ТОК ЧАСА
Уводни део часа: Колико трећина има у једном целом?
(5 минута) Колико дванаестина има у једном целом?
8
Да ли је веће од једног целог?
9
Истицање циља часа.
Главни део часа: Због једноставности ученици прво уче сабирање и одузимање
(35 минута) разломака једнаких именилаца. Заправо ученике прво треба
подсетити на сабирање таквих разломака (јер су то већ учили), а
затим их упознати са одузимањем.
Користити илустрације као на страни 133 и сличне.
Након тога ученике треба подсетити на сабирање природног броја и
разломка, а онда објаснити како од природног броја одузети разломак.
Посебно указати на предности првог начина који је дат у примеру 4.
Потом треба објаснити сабирање и одузимање мешовитих бројева,
чији разломљени делови имају једнаке имениоце. У овом случају
такође указати на предности првог начина (онај који је тако назван у
Уџбенику, на странама 134 и 135).

Разломке са једнаким имениоцима сабираш тако што бројиоце тих
разломака сабереш, а именилац препишеш.
a b ab
 
m m m
Разломке са једнаким имениоцима одузимаш тако што од бројиоца
умањеника одузмеш бројилац умањиоца, а именилац препишеш.
a b a b
 
m m m

страна 134, задатак 1
Код сабирања природног броја и правог разломка изостављаш знак +

између њих и збир пишеш у облику мешовитог броја.
a a
n n
m m
Уџбеник, страна 134, примери 3 и 4,

страна 134, задатак 2.
Сабирање мешовитих бројева, на страни 134 Уџбеника
Уџбеник, страна 134, пример 5,
страна 135, примери 6 и 7,
страна 135, задаци 3, 4 и 5.
(5 минута)
Збирка задатака, страна 131, задаци 1, 2, 6, 8 и 10.
.02.2019.
Сабирање и одузимање разломака једнаких именилаца – обрада

Разломке са једнаким имениоцима сабираш тако што бројиоце тих разломака сабереш, а именилац
препишеш.
a b ab
 
m m m
Разломке са једнаким имениоцима одузимаш тако што од бројиоца умањеника одузмеш бројилац
умањиоца, а именилац препишеш.
a b a b
 
m m m

страна 134, задатак 1
Код сабирања природног броја и правог разломка изостављаш знак + између њих и збир пишеш у
облику мешовитог броја.
a a
n n
m m
Уџбеник, страна 134, примери 3 и 4

Сабирање мешовитих бројева, на страни 134 Уџбеника
Уџбеник, страна 134, пример 5,
страна 135, примери 6 и 7, ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Збирка задатака,
страна 135, задаци 3, 4 и 5.
страна 131, задаци 1, 2, 6, 8 и 10

Наставна јединица: Сабирање и одузимање разломака
Тип часа: Вежбање
Утврђивање сабирања и одузимања разломака; примена на решавање
Циљ часа:
задатака
Ученици треба да утврде поступак сабирања и одузимања разломака
једнаких и неједнаких именилаца
 развију навике усменог рачунања и усменог одређивања
НЗС у једноставним случајевима, а у сложенијим
случајевима, користе поступак за одређивање НЗС – а;
 усаврше навику брзог уочавања чиниоца датог броја;
Функционални
(алгоритамско) мишљења;
генерализације, развијају способности за индуктивни
облик закључивања.
Кључни појмови: Сабирање и одузимање разломака
Образовни стандарди: MA1.1.4. MA1.1.5. MA2.1.3. MA2.1.4.
наставе:
 Владимир Стојановић, Математика 6, збирка задатака
са решењима за шести разред основне школе, Завод за
школе према образовним стандардима, , ТИР
„Венцловић“, Нови Сад, 2013.
Вуловић, Математика 5, збирка задатака са решењима
за пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett,
Београд, 2011.
 М. Вајукић, Р. Павлићевић, Знам за више – Математика
5, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
Главни део часа: Збирка задатака, страна 136, задаци 17, 21, 24, 27, 28 и 30.
(35 минута)
(5 минута)
Збирка задатака, страна 136, задаци 22, 23 и 29.
Сабирање и одузимање разломака – вежбање .02.2019.
Збирка задатака,
страна 136, задаци 17, 21, 24, 27, 28 и 30. Знам за више – Математика 5, страна 74, задатак 5

Наставна јединица: Једначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака
 Решавање једначина са сабирањем и одузимањем у скупу Q0+
Циљ часа:
 Примена стечених знања на решавање проблема
 понове научено из млађих разреда - како се добија
Образовни задаци: непознати сабирак, умањилац, умањеник;
 утврде поступак правилног решавања једначина датог
облика у вези са сабирањем и одузимањем у скупу Q0+.
 усаврше навику усменог рачунања и усменог одређивања
случајевима, користе поступак за одређивање НЗС – а;
 усаврше вештину брзог и тачног рачунања;
Функционални  развијају вештине и способности решавања проблемских
задаци: задатака;
способности;
 навику самоконтроле и критичког мишљења.
Једначина, непозната, променљива, непознати сабирак, непознати
Кључни појмови:
умањеник, непознати умањилац
Образовни стандарди: MA1.1.4. MA1.2.1. MA3.2.1.
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
Уводни део часа:
Анализа домаћег задатка.
(5 минута)
(35 минута) Збирка задатака, страна 145, задаци 9, 10, 11,17

(5 минута) Збирка задатака, страна 146, задаци 12, 13, 14
Знам за више – Математика 5, страна 73, задаци 4 и 5
.02.2019.
Једначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака – утврђивање
Збирка задатака, страна 146, задаци 12, 13 и 14
Збирка задатака, страна 145, задаци 9, 10, 11 и 17. Знам за више – Математика 5, страна 73,
задаци 4 и 5
Датум реализације: . 03. 2019

Наставна јединица: Неједначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака
Утврђивање знања и поступака решавања неједначина са сабирањем
Циљ часа:
и одузимањем у скупу Q0+
 утврде поступак правилног решавања неједначина датог
Образовни задаци: облика у вези са сабирањем и одузимањем у скупу Q0+;
 увежбају да представљају решење неједначине на
бројевној полуправој.
случајевима, користе поступак за одређивање НЗС-а;
Неједначина, непозната, променљива, непознати сабирак, непознати
умањеник, непознати умањилац, бројевна полуправа
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
(35 минута) Збирка задатака, страна 148, задаци 8, 10, 13, 14 и 15.

(5 минута)
.03.2019.
Неједначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака – вежбање
Збирка задатака, страна 148, ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

задаци 8, 10, 13, 14 и 15.
Датум реализације: . 03. 2019

Наставна јединица: Неједначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака
Утврђивање знања и поступака решавања неједначина са сабирањем
Циљ часа:
и одузимањем у скупу Q0+
 утврде поступак правилног решавања неједначина датог
Образовни задаци: облика у вези са сабирањем и одузимањем у скупу Q0+;
 увежбају да представљају решење неједначине на
бројевној полуправој.
случајевима, користе поступак за одређивање НЗС-а;
Неједначина, непозната, променљива, непознати сабирак, непознати
умањеник, непознати умањилац, бројевна полуправа
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
(35 минута) Збирка задатака, страна 148, задаци 8, 10, 13, 14 и 15.

(5 минута)
.03.2019.
Неједначине у вези са сабирањем и одузимањем разломака – вежбање

задаци 8, 10, 13, 14 и 15.
Датум реализације: . 03 2019

Наставна јединица: Множење децималних бројева
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком множења децималних бројева
 усвоје множење разломака у децималном запису;
 умеју да примене множење разломака у децималном
запису у практичним задацима.
 развијају способност да закључују по аналогији;
 развијају вештинe и способности решавања проблемских
Функционални задатака;
задаци:  развијају логичко, аналитичко и процедурално
(алгоритамско) мишљењe;
Кључни појмови: Множење разломака у децималном запису, множење разломака
декадном јединицом.
Образовни стандарди: MA1.1.4
наставе:
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић; Н.
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић; Н.
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
Множење децималних бројева подсећа на множење природних
бројева (разликује се само у одређивању места децималне запете), па
ученици углавном немају већих проблема при савладавању тог
поступка. И поред тога треба поступити поступно при обрађивању
ове јединице, јер сви ученици морају трајно да усвоје изложени
поступак, пошто им је он неопходан за цео живот. Прво треба
поновити множење два (рецимо троцифреног и двоцифреног)
природна броја, па објаснити множење декадним јединицама (како се
при том мења место децималне запете), а затим, служећи се
децималним разломцима, објаснити и општи случај.
Израчунати: 273 · 42.
Главни део часа: Уџбеник, страна 158, примери 1 и 2.
(35 минута)
Разломак записан у децималном запису множи се декадном
јединицом тако што му се децимална запета помера за онолико места
удесно колико та декадна јединица има нула.
Уџбеник, страна 159, задатак 1
Уџбеник, страна 159, примери 3 и 4.
Два разломка дата у децималном запису множимо као природне
бројеве, а затим у производу издвојимо онолико децимала колико их
имају оба чиниоца заједно.
Завршни део часа: Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 162, задаци 1 и 2.
(5 минута)
Множење децималних бројева – обрада .03.2019.
ПРИМЕР: Израчунај: 273 · 42.

Разломак записан у децималном запису множи се декадном јединицом тако што му се
децимална запета помера за онолико места удесно колико та декадна јединица има нула.
Два разломка дата у децималном запису множимо као природне бројеве, а затим у производу
издвојимо онолико децимала колико их имају оба чиниоца заједно.
збирка задатака,
страна 162, задаци: 1, 2.
Датум реализације: . 03.2019

Наставна јединица: Дељење децималних бројева
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком дељења децималних бројева
 усвоје правило дељења разломка у децималном запису
декадном јединицом, дељења два разломка у децималном
запису и да знају да га искажу;
 умеју да примене дељење разломака у децималном запису у
практичним задацима.
 развијају вештине и способности решавања проблемских
задаци:  развијају логичко, аналитичко и процедурално (алгоритамско)
мишљења;
 позитиван однос према математици и уважавање математике
као подручја људске делатности;
Дељење разломака у децималном запису, дељење разломака декадном
јединицом
Образовни MA1.1.4
стандарди:
наставе:
 Радомир Живковић, Математика 6, уџбеник за шести разред
основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства,
Сарајево, 2011.
решењима за шести разред основне школе, Завод за уџбенике
Литература и
и наставна средства, Сарајево, 2011.
додатни материјал
 Милица Прошић, Мирјана Марјановић Математика 6, збирка
за наставнике:
задатака са решењима за шести разред основне школе према
образовним стандардима, , ТИР „Венцловић“, Нови Сад, 2013.
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић, Н. Вуловић,
Математика 5, уџбеник за пети разред основне школе,
Математика 5, збирка задатака са решењима за пети разред
за ученике:
основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2011.
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
Дељење децималних бројева има велике сличности са дељењем
природних бројева (разликује се само у одрећивању места децималне
запете), па га ученици углавном лако савладају.
Како је то такође операција неопходна за свакодневни живот, мора се од
свих ученика захтевати да је савладају.
Најпре подсетити ученике једним примером на дељење два природна
броја.
Израчунај: 281428 : 14=
Главни део часа: Препоручљиво је дељење децималних бројева обрадити у три етапе.
(35 минута)
Прво треба објаснити дељење децималног броја декадном јединицом
(како се при том мења место децималне запете – Уџбеник, страна 160,
пример 1 и задаци 1 и 2), па затим дељење децималног броја
произвољним природним бројем (пример 2 и задаци 3 и 4).
На крају, подсећајући ученике да се количник не мења ако помножимо
истим бројем и дељеник и делилац, треба објаснити општи случај
(пример 3 и задатак 5, на страни 161).
После одговарајућег примера записати и одговарајуће правило.
Завршни део часа:
(5 минута) Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 163, задаци 1 и 2.
Дељење децималних бројева – обрада .03.2019.
Уџбеник, страна 160, пример 1 и задатак 1
Разломак записан у децималном запису дели се декадном јединицом тако што му се

децимална запета помера за онолико места улево колико та декадна јединица има нула.
Уџбеник, страна 160, задатак 2.

Уџбеник, страна 160, пример 2.
Уџбеник, страна 160, задатак 3.
Разломак дат у децималном запису делимо природним бројем тако што вршимо дељење
као у случају природних бројева, с тим што када дођемо до децималне запете у
дељенику, напишемо и децималну запету у количнику.
Уџбеник, страна 161, задатак 4 и пример 3.

Дељење два разломка дата у децималном запису увек сводиш на дељење разломка
природним бројем, множењем и дељеника и делиоца одговарајућом декадном јединицом
(оном која има онолико нула колико делилац има децимала).
Збирка задатака, страна 163, задаци 1 и 2.
Датум реализације: . 03.2019.

Наставна јединица: Дељење децималних бројева
Утврђивање операције дељења разломака у децималном запису; примена
Циљ часа:
на решавање проблема
 утврде правила дељења разломка у децималном запису
декадном јединицом и дељења два разломка у децималном
запису да знају да га искажу;
 умеју да примене дељење разломака у децималном запису у
практичним задацима.
мишљењe;
 критичко мишљењe.
Дељење разломака у децималном запису, дељење разломака декадном
јединицом
Образовни MA1.1.4
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута) Анализа домаћег задатка.
Главни део часа: Збирка задатака, страна 163 и 164, задаци 3, 4, 6, 8 и 10.
(35 минута)
(5 минута)
Знам за више – Математика 5, страна 82, задатак 7
Датум реализације: . 03. 2019.

Наставна јединица: Бројевни изрази
Утврђивање операција сабирања, одузимања, множења и дељења на
Циљ часа:
скупу Q0+ као и примена на израчунавање вредности израза
 знају да читају и записују изразе као и да израчунавају њихову
вредност;
 умеју да, уз схватање заграда у изразу, одређеним редоследом
изводе рачунске операције;
 умеју да примене знање о рачунским операцијама и
приоритету рачунских операција у сложенијим изразима;
 утврде правила множења и дељења разломка у децималном
a
запису декадном јединицом и у облику .
b
мишљења;
Васпитни задаци:
 критичко мишљењe.
Кључни појмови: Бројевни израз, вредност бројевног израза
Образовни MA2.1.4. MA3.1.1. MA3.1.3.
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута)
Шта је бројевни израз?
(Бројевни израз је састављен од бројева, рачунских операција и заграда.)
Како су ученици од самог почетка свог школовања у ситуацији да раде
са бројевним изразима, ову наставну јединицу треба обрађивати само
кроз понављање и утврђивање. Наиме, ученици су се већ срели са овим
облицима бројевних израза (само сада вредности променљивих и самих
израза су разломци, а не природни бројеви), а још нису спремни за исказ
дефиниције бројевног израза и његове вредности (све до увођења
полинома то није неопходно). Кључно је са ученицима поновити
приоритет операција при рачунању, као и улогу заграда.
(35 минута) Збирка задатака, страна 165, задаци 1, 2, 4, 5 и 6

(5 минута)
Збирка задатака, страна 165, задатак 3.
Бројевни изрази – утврђивање .03.2019.

Збирка задатака, страна 165, задатак 3.
задаци 1, 2, 4, 5 и 6. Знам за више – Математика 5, страна 82, задатак 8.

Наставна јединица: Бројевни изрази
Утврђивање операција сабирања, одузимања, множења и дељења на
Циљ часа:
скупу Q0+; примена на израчунавање вредности израза
 знају да читају и записују изразе као и да израчунавају њихову
вредност;
 умеју да, уз схватање заграда у изразу, одређеним редоследом
изводе рачунске операције;
 умеју да примене знање о рачунским операцијама у
сложенијим изразима;
a
b
мишљења;
Кључни појмови: Бројевни израз, вредност бројевног израза
Образовни MA2.1.4. MA3.1.1. MA3.1.3.
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА

(35 минута) Збирка задатака, страна 167, задаци 24, 26, 28, 29, 30 и 31.
Завршни део часа: Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 167, задаци 25 и 27.
(5 минута)
Бројевни изрази – утврђивање .04.2019.
Збирка задатака, страна 167,
задаци 24, 26, 28, 29, 30 и 31 Знам за више – Математика 5, страна 85, задатак 5.

Наставна јединица: Неједначине у вези са множењем и дељењем
Утврђивање решавања неједначина у вези са множењем и дељењем у
Циљ часа:
скупу Q0+
 утврде решавање неједначина у скупу Q0+;
 умеју да решење неједначине прикажу графички на бројевној
Образовни задаци: полуправој и да садржаје текстуалних задатака изразе
неједначинама;
 умеју да примене знање о рачунским операцијама са
разломцима у сложенијим изразима.
 увежбају и утврде множење и дељење разломака у у
a
децималном запису декадном јединицом и у облику ;
b
Функционални  развијају способност да закључују по аналогији;
задаци:  развијају вештина и способности решавања проблемских
задатака (проблема);
 развијају логичко, аналитичко и процедурално (алгоритамско)
мишљења;
Кључни појмови: Неједначина, решење неједначине, бројевна полуправа
Образовни MA3.2.1.
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
Главни део часа: Збирка задатака, страна 171, задатак 2,

(35 минута)
(5 минута)
Збирка задатака, страна 171, задатак 1 (в и г)
страна 172, задатак 3 (д и ђ)
Знам за више – Математика 5, страна 87, задатак 4
.04.2019.
Неједначине у вези са множењем и дељењем – утврђивање
Збирка задатака, страна 171, задатак 1 (в и г)
страна 172, задатак 3 (д и ђ)
Збирка задатака, страна 171, задатак 2, Знам за више – Математика 5, страна 87, задатак 4
Датум реализације: 04. 2019.

Наставна јединица: Размера
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом размере; примена у пракси
Ученици треба да усвоји појам размере и да знају да је користе у
практичним ситуацијама
(алгоритамског) мишљење;
Кључни појмови: Размера
Образовни MA 2.1.4.
стандарди:
наставе:
Корелација: Географија
Напомене:
ТОК ЧАСА
Главни део часа: ПРИМЕР: Колико пута је број 18 већи од броја 6? Записујемо: 18 : 6 = 3.
(35 минута)
У овом примеру број 3 је размера бројева 18 и 6.

Уопштено, размера бројева a и b је број a : b , који показује колико је
пута број a већи од броја b . Број a је први члан, а број b други члан
размере.

Кажемо да су две размере једнаке ако су им једнаке вредности.

Размера се не мења ако се чланови размере поделе или помноже истим
бројем.

Уџбеник, страна 169, задаци 4 и 5
ЗАДАТАК 1:
Да ли је размера бројева 2 и 5 једнака размери бројева 5 и 2?
ЗАДАТАК 2:
План зграде урађен је у размери 1:50.
Колика је висина зграде, ако је њена висина на плану 20 cm ?
(5 минута) Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 175, задаци 1 и 2.
Размера – обрада .04.2019.
ПРИМЕР: Колико пута је број 18 већи од броја 6? Записујемо: 18 : 6 = 3.
У овом примеру број 3 је размера бројева 18 и 6.

Уопштено, размера бројева a и b је број a : b , који показује колико је пута број a већи
од броја b . Број a је први члан, а број b други члан размере.
Уџбеник, страна 168, задатак 1 и пример 1
Кажемо да су две размере једнаке ако су им једнаке вредности.

Размера се не мења ако се чланови размере поделе или помноже истим бројем.
Уџбеник, страна 168, задатак 2 и пример 3

Уџбеник, страна 169, задаци 4 и 5
ЗАДАТАК 1:
Да ли је размера бројева 2 и 5 једнака размери бројева 5 и 2?
ЗАДАТАК 2:
План зграде урађен је у размери 1:50.
Колика је висина зграде, ако је њена висина на плану 20 cm ?

Наставна јединица: Примена једначина у вези са множењем и дељењем
Циљ часа: Примена једначина на решавање проблемских задатака
 утврде решавање једначина у скупу Q0+;
 умеју да математичке садржаје у текстуалним задацима изразе
једначинама;
Образовни задаци:  умеју да примене знање о рачунским операцијама у
сложенијим изразима;
a
b
(алгоритамског) мишљења;
Кључни појмови: -
стандарди:
наставе:
Корелација: Географија
Напомене:
ТОК ЧАСА
Главни део часа: 1 2

(35 минута) 1. Који број треба додати збиру бројева 2 и 3 да би се добио
5 3
2 3
број једнак разлици бројева 8 и1 ?
3 5
1 3
2. Који број треба поделити разликом бројева 5 и 4 да се добије
2 4
број реципрочан броју 7,5?
17
3. Ако неког броја износи 136, који је то број?
19
4. У суду је било 33l млека. Када је из тог суда напуњено неколико
боца од по 2l , у суду је остало 7l млека. Колико је таквих боца
напуњено?
5. Када је пешак прешао четвртину свог пута и још 5km , остала му је
трећина пута и још 10km . Колика је дужина целог пута?
6. Аца је замислио један број. Затим га је увећао 4,5 пута, па
добијени број умањио за 12,3 и добио број 5,7. Који је број
замислио Аца?
(5 минута)
1
1. 11 неког броја износи 700. Који је то број?
9
2. Јато гусака наиђе на усамљену гуску. „Здраво, сто гусака“, рече
она. „Да нас је још оволико и половина и четвртина и ти са нама,
било би нас тачно сто“, одговорише гуске. Колико је било гусака?
.05.2019.
Примена једначина у вези са множењем и дељењем – утврђивање
1 2
1. Који број треба додати збиру бројева 2 и 3 да би се добио број једнак разлици
5 3
2 3
бројева 8 и1 ?
3 5
1 3
2. Који број треба поделити разликом бројева 5 и 4 да се добије број реципрочан
2 4
броју 7,5?
17
3. Ако неког броја износи 136, који је то број?
19
4. У суду је било 33l млека. Када је из тог суда напуњено неколико боца од по 2l , у суду
је остало 7l млека. Колико је таквих боца напуњено?
5. Када је пешак прешао четвртину свог пута и још 5km , остала му је трећина пута и још
10km . Колика је дужина целог пута?
6. Аца је замислио један број. Затим га је увећао 4,5 пута, па добијени број умањио за
12,3 и добио број 5,7. Који је број замислио Аца?
1
1. 11 неког броја износи 700. Који је то број?
9
2. Јато гусака наиђе на усамљену гуску. „Здраво, сто гусака“, рече
она. „Да нас је још оволико и половина и четвртина и ти са нама,
било би нас тачно сто“, одговорише гуске. Колико је било
гусака?
Наставна тема: Осна симетрија

Наставна јединица: Појам осне симетрије у равни
 Увођење појма осне симетрије
Циљ часа:
 Вежбање примера на квадратној мрежи (папиру са квадратићима)
 уочавају симетричност у природи и свету који нас окружује;
 схвате и да формирају појам осне симетрије и да се упознају са
својствима осне симетрије.
Функционални (алгоритамског) мишљења;
задаци:  применом мисаоних операција, нарочито апстракције и
Кључни појмови: Осна симетрија, оса симетрије.
стандарди:
Наставна средства: Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери), прибор за геометрију
наставе:
Корелација: Примери осносиметричних слика у окружењу
Напомене:
ТОК ЧАСА
Уводни део часа: Са симетријама су ученици прилично упознати на интуитивном нивоу,
(5 минута)
између осталог, захваљујући томе што је реч о пресликавању које је
веома слично стварању одраза у огледалу. Њихову интуицију стечену у
свакодневном животу свакако би требали искористити. И овога пута,
откривање шта је осна симетрија препустимо ученицима.
Главни део часа: Уџбеник, страна 172 задатак 1
(35 минута)
Главне фазе експеримента задатка 1 су:
1. Најпре треба лепком премазати предвиђено место за лепљење, а затим
преко тога ставити одговарајући део довољно провидног папира.
2. Када се лепак мало осуши, треба пресавити провидан папир дуж
линије означене као права p. Притискајући прстом тако пресавијен папир
треба истаћи линију пресавијања (праву p).
3. Затим провидан папир враћамо у први положај, преклапајући на тај
начин слику са леве стране. На провидном папиру прецртавамо слику
која се види испод (наравно, не пресликавамо и слова – ознаке
приказаних геометријских објеката).
4. Пресавијањем провидног папира на десну страну пожељно је (уколико
папир није довољно провидан) истаћи са његове друге стране прецртане
фигуре. Најзад, са ове стране папира треба уписати ознаке прецртаних
објеката.

За фигуре које се налазе са различитих страна праве по којој си
пресавијао папир, у претходном задатку, кажемо да су осносиметричне у
односу на ту праву. Праву називамо оса симетрије.

(5 минута)
Знам за више – Математика 5, страна 91, задаци 4 и 5
Појам осне симетрије у равни – обрада .05.2019.
Уџбеник, страна 172 и 173, задаци 1 и 2.
За фигуре које се налазе са различитих страна праве по којој си пресавијао папир, у претходном
задатку, кажемо да су осносиметричне у односу на ту праву. Праву називамо оса симетрије.

Знам за више – Математика 5, страна 91 задаци 4 и 5
ПРИЛОЗИ
Прилог 9 са стране 191, уџбеника.


Наставна јединица: Симетрала дужи
Упознавање ученика са појмом симетрале дужи и њеном конструкцијом;
Циљ часа:
овде се ученици први пут срећу са извођењем геометријске конструкције
 упознају појам симетрале дужи;
 науче особине симетрале дужи;
 науче да конструишу симетралу дате дужи.
 усаврше коришћење прибора за геометрију у конструкцијама;
Функционални  развијају логичко, аналитичко и процедурално (алгоритамско)
задаци: мишљења;
Кључни појмови: Симетрала дужи, геометријска конструкција
Образовни -
стандарди:
наставе:
Корелација:
Напомене:
ТОК ЧАСА
Главни део часа: Нацртати дуж АВ. Нацртати осу симетрије s те дужи.
(35 минута)
Оса симетрије s дужи АВ је нормална на дуж и садржи средиште S дужи
АВ . Дакле, тачка S подједнако је удаљена од крајњих тачака дужи (А и
В). Да ли је било која тачка са симетрале s подједнако удаљена од крајева
дужи АВ? Проверити. Уочавамо да је свака тачка, која припада
симетрали дужи, на једнаким растојањима од крајева дужи. Ту особину
ћемо искористити за конструкцију симетрале ма које дужи. (Сада ћемо
користити само лењир и шестар. Зато кажемо „конструисати“, а не
„нацртати“.)
Уџбеник, страна 180, ток конструкције.
На овој конструкцији се заснива конструкција нормале из дате тачке на

задату праву. Сада ћемо ту конструкцију детаљније објаснити. (слике са
стране 181 Уџбеника.)
Претпоставимо да је дата права p и тачка P (на правој или ван ње,
свеједно). Шта се „крије“ иза конструкције нормале из P на праву p?
• Најпре одређујемо једну дуж, смештену на правој p, чијој ће симетрали
припадати тачка P. Тачка P припада симетрали неке дужи уколико је
подједнако удаљена од њених крајева. Дакле, тражену дуж одредиће
пресечне тачке праве p и било које кружнице (произвољног
полупречника) чији је центар тачка P.
• Други део конструкције је одређивање још једне тачке симетрале
конструисане дужи. Тражена тачка се добија као пресек две кружнице
истог полупречника чији су центри крајње тачке дужи.
Уџбеник, страна 181, задаци 1, 2, 3 и 4.
Завршни део часа: Да ли је симетрала дужи једина оса симетрије те дужи? (Не.)
(5 минута)
Да ли је симетрала дужи било која права нормална на ту дуж? (Не.)
Да ли је симетрала дужи свака права која садржи њено средиште? (Не.)
Да ли је тачно да постоји тачно једна тачка на симетрали дужи
подједнако удаљена од крајева те дужи? (Не.)
Да ли је било која тачка са симетрале дужи подједнако удаљена од
крајева те дужи? (Да.)
Да ли се дуж, користећи симетралу дужи, може поделити на:
а) 3; б) 4; в) 6; г)10; д)16 једнаких делова?
Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 198, задаци 1, 2 и 3.
Симетрала дужи – обрада .05.2019.
М  s  MA = MB N  s  NA = NB
Уџбеник, страна 180, ток конструкције. ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Уџбеник, страна 181, задаци 1, 2, 3 и 4. Збирка задатака, страна 198,
задаци 1, 2 и 3.

Наставна јединица: Примена симетрале дужи
 Примена стечених знања о симетрали дужи на конструкцију
Циљ часа: растојања тачке од праве
 Примена у једноставнијим задацима
 утврде појам симетрале дужи, особине симетрале дужи;
 увежбају конструкцију симетралу дате дужи;
 знају да примене стечена знања у конструктивним задацима.
Функционални  развијање логичког, аналитичког и процедуралног
задаци: (алгоритамског) мишљења;
Кључни појмови: Симетрала дужи, конструкција
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
Главни део часа: Пример:

(35 минута)
Нацртати праву p и тачку М ван праве. Конструисати растојање тачке М
од праве p.
Растојање тачке од праве је нормално растојање. Потребно је прво
конструисати нормалу n на праву p, која садржи тачку М. Пресек правих
n и p је тачка (N).Тражено растојање је дуж MN.
Уједно, тачка N је најближа тачки М у односу на све остале тачке праве p.
1. Нацртај две паралелне праве а и b. Конструиши растојање тих

правих.
2. Нацртај праву а. Конструиши праву b паралелну правој а, која је
од праве а на растојању 2cm.
3. Дата је права р и тачка А ван праве. Конструиши квадрат чије је
једно теме тачка А, а једна страница припада правој р.
(5 минута)
Примена симетрале дужи – утврђивање .05.2019.
1. Нацртај две паралелне праве а и b. Конструиши растојање тих правих.

2. Нацртаj праву а. Конструиши праву b паралелну правој а, која је од праве а на растојању 2
cm.
3. Дата је права р и тачка А ван праве. Конструиши квадрат чије је једно теме тачка А, а једна
страница припада правој р.
4. Конструиши круг K(o, r) и изабери произвољну тачку Т кружне линије. Конструиши
тангенту датог круга у тачки Т.
5. Конструиши кружницу k (O, 2cm) и тачку А, тако да је ОА =5cm. Конструиши праву р, која
садржи тачку А и чије је централно растојање од датог круга једнако 5cm.
6. Нацртај праву р и тачку О, која јој не припада. Конструиши круг са центром у тачки О, који
додирује праву р.

Наставна јединица: Симетрала угла
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом симетрале угла и њеном конструкцијом
Образовни задаци:  упознају појам симетрале угла и њене особине;
 увежбају конструкцију симетралу датог угла.
Функционални  развијају логичко, аналитичко и процедурално (алгоритамско)
задаци: мишљења;
закључивања;
Кључни појмови: Симетрала угла, геометријска конструкција симетрале угла
стандарди:
наставе:
Напомене:
ТОК ЧАСА
(5 минута) Које особине има симетрала дужи?
Главни део часа: Нацртај праве p и s, тако да се секу. Пресликај праву p осном симетријом
(35 минута)
у односу на осу s.
Пресечну тачку правих p и s означимо са Р. При осној симетрији у
односу на осу s тачка Р се пресликава у себе, па је за конструкцију праве
р 1 , која је слика праве p при осној симетрији, довољно је наћи слику
једне тачке праве p, различите од Р. На правој р изаберимо било коју
тачку А. Њену слику означимо са А 1 . Тражена права р 1 одређена је
тачкама Р и А 1 .
Како осна симетрија чува дужину дужи, то је РА=РА 1 , а то значи да је

тачка Р на симетрали дужи АА 1 (јер је подједнако удаљена од њених
крајева). Дакле, s је симетрала дужи АА 1 .
Можемо закључити да се угао рРs пресликава у угао р 1 Рs , а то значи да
су ова два угла једнака. Дакле, права s је симетрала угла рРр 1 .
Симетрала угла је права, која садржи теме тог угла и дели га на два
једнака угла.
Пример:
Нацртати конвексан угао xOy. Конструисати симетралу угла. (Уџбеник,
страна 183, корак по корак обрадити са ученицима, док они конструишу
у својим свескама.)
Уџбеник, страна 183, задаци 2, 3, 4 и 5
Завршни део часа: Да ли је симетрала угла једина оса симетрије угла? (Да.)
(5 минута)
Да ли је симетрала опруженог угла нормална на његову угаону линију?
(Да.)
Да ли је свака тачка са симетрале угла подједнако удаљена од његових
кракова? (Да.)
Домаћи задатак:
Знам за више – Математика 5, страна 93, задаци 1, 2 и 3.
Примена симетрале угла – обрада .06.2019.
Симетрала угла је права, која садржи теме тог угла и дели га на два једнака угла.
Свака тачка симетрале угла је подједнако удаљена од кракова тог угла.
Ако је тачка области угла подједнако удаљена од кракова неког угла, онда она припада
симетрали тог угла.
Знам за више – Математика 5, страна 93, задаци 1, 2 и 3.


Наставна јединица: Примена симетрале угла
Циљ часа: Примена стечених знања о симетрали угла у конструктивним задацима
Образовни задаци:  утврде појам симетрале угла и њене особине;
 увежбају конструкцију симетралу датог угла.
Функционални  развијање логичког, аналитичког и процедуралног
задаци: (алгоритамског) мишљења;
Кључни појмови: Симетрала угла, геометријска конструкција симетрале угла
стандарди:
наставе:
Литература и  Радомир Живковић, Математика 6, уџбеник за шести разред
додатни материјал основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства,
за наставнике: Сарајево, 2011.
Напомене:
ТОК ЧАСА

(35 минута) Збирка задатака, страна 200, задаци 6, 7 и 8

(5 минута) Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 200, 9 и 10.
Примена симетрале угла – утврђивање .06.2019.
Збирка задатака, страна 200, задаци 6, 7 и 8 ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Збирка задатака, страна 200, 9 и 10.
Школа :ОШ. Наставник: Разред и одељење Датум
„В.С.Караџић „
Б.Лука Ђурађ Кушљић IX
Редни број часа Наставна тема: ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА
Наставна јединица: Анализа контролне вежбе; Табеларни приказ

статистичких података
Циљ часа
 указивање на грешке при изради задатака о линеарној функцији

 упознавање ученика са појмовима узорак, обележје, популација, фреквенција
Стандарди који се реализују у оквиру методске јединице
Ученик/ученица уме да:
МА.1.5.3. – податак из табеле прикаже графиконом и обратно
Тип часа: комбиновани
Облик рада: фронтални
Метода рада: разговор, рад на тексту
Наставна средства: уџбеник/ стр. 130, 131, 132, 133, видео бим
Корелација: географија
Ток и садржај часа

Уводни део часа (10 минута)
 Наставник саопштава оцене на тесту, начин бодовања и скалу оцена. Указује на

најчешће грешке, као и на оне грешке које не би смеле да се дешавају ни једном
ученику.
Главни део часа (33 минута)
 Ученици раде први задатак, који наставник пројектује коришћењем видео бима.
 Наставник прича уводну причу ослањајући се на текст из књиге и записујући битне
појмове на табли.
 Изглед табле:
СТАТИСТИКА
(проучава масовне појаве у друштву)
(*наставник пита ученике да наведу неке и

то са још неким примерима записује на табли)
−Раст цена
−Висина ученика
−Резултати избора
КОГА ПРОУЧАВАМО?
УЗОРАК
ПОПУЛАЦИЈА
скуп који се посматра (*) део популације,
− сви становници Србије скупа који се

посматра
− ученици наше школе − важно да буде

РЕПРЕЗЕНТАТИВАН
− запослени да обухвати све

структуре
ШТА ПРОУЧАВАМО?
− висину
− тежину
− цену
− ниво знања
ОБЕЛЕЖЈЕ
БРОЈЕВНА
ОБЕЛЕЖЈАА добијамо различите
бројеве или описе
ОПИСНА
ОБЕЛЕЖЈА
ВРЕДНОСТ ОБЕЛЕЖЈА
 мерење *
ти подаци се:  бројање *
 посматрање *
− прикупљају  евидентирање *
 анкентирање *
− класификују
− обрађују
− проучавају
− анализирају
 Наставник пројектује табелу са стране 131, и са ученицима одређује шта је популација,

шта узорак, обележје, која су бројчана а која нумеричка за дати табеларни приказ
података.
 Решени пример у наставку стране пројектујемо и анализирамо са ученицима
постављајући иста питања као и у претходном примеру. Сада је потребно
класификовање добијених одговора, што ученицима наглашавамо и помажемо да их
што боље организују. За свако сваку вредност обележја добијамо колико се пута
појавила. Тај добијени број представља УЧЕСТАЛОСТ или ФРЕКВЕНЦИЈУ.
 Задатак 2 ученици раде самостално, а после пар минута решење записујемо на табли.
 Решен пример са стране 132 пројектјемо и решавамо са ученицима. Нагласити да су
интервали дисјунктни, тј немају заједничких вредности, што наглашавамо
дописивањем одговарајућих заграда.
Завршни део часа (2 минута)
 За домаћи: из часописа, дневне штампе пронаћи, исећи и донети разне врсте дијаграма
и графикона,
уџбеник/ страна 132 и 133 задатак 3 и 4, и задаци из Провери шта знаш.
Анализа часа (запажања наставника)
Прилог за час бр. :
Графичко представљање података –

број кошева
тест
45
40
1. На слици је дат: 35
30
– ТАЧКАСТИ ДИЈАГРАМ 25
број кошева
20
– ЛИНИЈСКИ ДИЈАГРАМ 15
10
– ХИСТОГРАМ 5
0
– СТУБИЧАСТИ ДИЈАГРАМ Марко Милан Немања Новак
(заокружи тачан одговор)
број трбушњака
50
47
44
41
38
2. Новак је водио евиденцију о броју 35
урађених трбушњака у септембру.
32
Податаке са дијаграма прикажи
табеларно. 29
26
23
20
22.9. 23.9. 24.9. 25.9. 26.9. 27.9. 28.9. 29.9. 30.9.
3. У табели су дати подаци о броју ВРСТА СОКА ВРСТА СОКА КОЛИЧИНА ( l
продатих сокова за једну продавницу )
за дан 05.05.
жути 25
a. Израчунај просечну количину Газирани
сока која је продата тога дана црни 39
јабука 35
b. Која врста сока је продата у наранџа 40

мањој количини у односу на Негазирани
просек тога дана? мултивитамин 36
вишња 5
4. Кружни дијаграм приказује колико се ученика

једне школе бави спортом. У школу иде 520 ђака.
a. Колико процената ученика школе се

бави кошарком?
b. Колико ученика тренира фудбал?
c. Који спорт се најмање тренира у школи?
d. Којим спортом се бави више од 25% ученика школе?
5. Одреди медијану за дати низ:

23, 1, 34, 12, 52, 34, 11, 67, 22, 45, 20, 9
Редни број часа Наставна тема: СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА СА ДВЕ

НЕПОЗНАТЕ
Наставна јединица: Решење система од две линеарне једначине са

две непознате – графички приказ
Циљ часа
 утврђивање графичког приказа решења линеарне једначине са две непознате

 утврђивање графичког приказа решења система од две линеарне једначине са две
непознате
 развијање осећаја за самопроверу урађених задатака
МА.2.2.1. – реши линеарне једначине и системе линеарних једначина са две непознате
МА.2.5.1. – влада описом координатног система (одређује координате тачака, осно или
централно симетричних итд)
Тип часа: утврђивање
Облик рада: индивидуални, фронтални
Метода рада: разговор, рад на задацима
Наставна средства: збирка/ стр. 125, 126

 Поновити са ученицима шта је линеарна једначина са две непознате, шта представља

систем, како графички представљамо систем, како се чита решење система са графичког
приказа.
 Задатке на часу радимо по сегментима:

 ПРВИ СЕГМЕНТ: 1, 2, 3а, 5а
 ДРУГИ СЕГМЕНТ: 6А, 7а,7б, 9, 10а
 ТРЕЋИ СЕГМЕНТ: 11а, 12, 14а, 15в
 Ученицима се даје време за самосталан рад првог сегмента, око 5 минута. По истеку тог
времена наставник прозива неког ученика (водити рачуна да задатак одговара или је
изнад могућности ученика, како би га охрабрили за решавање), задатак се ради на табли.
Уколико ученик има потешкоћа постављати питања. Нека од питања која се могу
поставити, као и зашто смо изабрали баш тај задатак:
 Задатак 1: Шта је то решење једначине (провера да ли је уређен пар решење једначине са
2неп.)?
 Задатак 2: Како сами бирамо решење једначине са 2 непoзнате, да ли је решење
једначине са 2 непознате јединствено, да ли морамо сви имати исто решење овог
задатака (одређивање решења једначине са 2 непознате)?
 Задатак 3а: (читање решења једначине са две непознате са графичког приказа).
 Задатак 5а: Коју променљиву сматрамо као да је позната (изражавање једне променљиве
у преко друге х)
 Задатак 7а,б: Навести ученика да у задатку под б) систем запише у стандардном облику
(одређивање коефицијената уз непознате и слободне чланове).
 Задатак 9: Шта је решење система(провера да ли је уређен пар решење система од две
једначине са 2неп.)?
 Задатак 10а: (читање решења система са његовог графичког приказа- јединствено
решење)
 Задатак 11а: Како нацртати график линеарне функције(графички приказ решења
системаи његово решење)
 Задатак 12: Да ли је потребно да графички представљамо сваки систем, са чиме се
можемо повезати како би брже решили задатак, у ком положају су графици линеарних
функција тј.једначина када систем нема решења, шта знамо за линеарне функције чији
су графици паралелни (повезивање решења система са особинама линеарне функције)?
 Задатак 14а, 15в: (одређивање решења система када нам је позната вредност једне
непознате, записивање решења као уређен пар).
 Ученици који су завршили први сегмент могу проверити решења на крају збирке, а
уколико је све тачно могу прећи на следећи сегмент.
 Наставник наставља да прозива како би већина задатака била урађена на табли.
 За домаћи: збирка/ стр.125, задаци 3б, 4, 5б, 6б, 7в, 8, 10б, 11б, 13, 14б, 15б

Метода замене – МОГУ ЈА ТО!!!
1а) х + у = 9 1б) а – у = 11
1. Реши систем: х=4 у=5
2. Реши систем:
2а) 2х + у = 15 2б) 8а – 3b = 11
у = –3 b = –1
3. Реши систем: 3а) х + у = –12 3б) 2s + 3t = -20

х = 2у s = –4 t
4. Реши систем: 4а) a = 2b – 3 4б) 4x = 5y – 8

a = 3b – 5 4x = 3y + 5
5а) x = 2y + 1 5б) 5c + 2d = -21
x–y=6 d=x–5
Метода замене – МОГУ ЈА ТО!!! (домаћи)
1а) a + b = 120 1б) x – у = 14

b = 94 у = –3
1
2. Реши систем: 2а) 2c + 5d = –12 2б) x + 3y = 12
2
c=4
x = –4
3. Реши систем: 3а) х + у = 36 3б) –4a + 6b = 100

y = 3x b = –a
4. Реши систем: 4а) x = 2y – 6 4б) 3x = 12y – 4

x = 8y + 12 3x = 17y + 21
5а) x = y + 7 5б) a = 5b + 3
x + y = –21 2a – 4b = –33
Метода супротних коефицијената – МОГУ ЈА ТО!!!
1а) х + у = 15 1б) 2а – 5 у = -8
1. Израчунај збир датих једначина: х–у =8 -5а – 12у = –12
2а) х + у = 8 2б) а – b = 7 Напомена
х – у = 16 а + b = 12 за
наставника
3. Реши систем: 3а) 2х + у = 14 3б) 7a – b = 13,5 Само

2х – у = –11 4a + b = 8,5 сабирање
једначина
4. Реши систем: 4а) 2c + 3d = 7 4б) a – 3b = 14,5
–2c –7d = –11 a + 3b = –12,5
5а) х – 7у = 17 5б) a + 5d = 9 Множење са -1
х + 3у = –3 3a + 5d = 7
Метода супротних коефицијената – МОГУ ЈА ТО!!! (домаћи)
1а) –c + r = 2 1б) 3а + 2b = -14

1. Израчунај збир датих једначина: c–r =8 8а – 6b = 20
2а) u – v = 4 2б) h – g = 8
u + v = 12 h+g=9
3. Реши систем: 3а) х +5у = 1 3б) 3a – b = –15

х – 5у = 2 7a + b = 5
4а) 0,5a + 0,1b = 9 4б) 5a – 3k = 34
0,2a – 0,1b = –3 –5a + 7k = –46
5а) 4a + 7b = –17 4б) 3c + 2d = 2,5
–3a + 7b = –24 3c –7d = –2
МОГУ ЈА И ВИШЕ!!! 10. Реши систем:

2х – 5у = 3
3
2х + 3у = 4
Метода замене 5
МОГУ ЈА И ВИШЕ!!! (домаћи)

х+у=7
1. Реши систем: х=3
Метода замене
3х + 2у = 9
x = –1
1. Реши систем: а– b=4
3. Реши систем: х+у=9 a=7
y = 2x 2. Реши систем:
2а + b = 7
4. Реши систем: 2a = 5b – 4 b=1
2a = –6b + 18
3. Реши систем: u – v = -25
5. Реши систем: v = –4 a
2x = y + 6
2x + y = 12
4. Реши систем: 3x = 12y – 8
3x = 7y + 12
Метода супротних коефицијената 5. Реши систем: c = 2d – 3
c – d = –12
6. Израчунај збир датих једначина:

Напомена
5х + у = –11
за Метода супротних коефицијената
наставника
7х – у = 4
7. Реши систем: 6. Израчунај збир датих једначина:

a + b = 14
Само сабирање једначина
a – b = -6
23а – 51у = 89
-45а + 12у = -124
8. Реши систем: 5f – t = 11
–3f + t = 7 7. Реши систем: s–t=1
9. Реши систем: s + t = –0,4
3c – 2b = –21
–3c + 6b = 69
7a – b = 13,5
4a + b = 8,5
ножење са -1
9. Реши систем: 7a – 5b = 45
–4a + 5b = –15
x
10. Реши систем: + 5y = 1050
2
x
– 3y = –550
2
КОНТРОЛНА ВЕЖБА – системи линеарних једначина са две непознате
1. Провери да ли је тачка С(4,1) решење система:
2x + y = 9
– 4x – y = 7
y=7
6x + 5y = 11
3. Графичком методом реши систем:
5x + 3y = 41
x=y–3
4. Реши систем, методом замене или методом супротних коефицијента:
(x - 2)2 + (y – 3)2 = 1 + x2 + y2
2xy + (x – 3)2 = (y + x)2 + 5
5. Реши систем, али тако да користиш методу супротну од оне коју си користио у
задатку 4:
x 3 y 5
 5
2 4
x5 y 8
 3
2 3
6. Средња линија трапеза je 20cm и однос основица je 7 : 3. Нађи основице трапеза.
7. Трговац има две врсте кафе: 1 kg прве стаје 84 динара, a 1 kg друге врсте 54 динара.
Колико килограма мора узети од прве врсте, a колико од друге врсте да би добио
100 kg кафе по цени од 60 динара?
Пробај и ово: Дијагонале бочних страна квадра су d1 = 5, d2 = 34 , а дијагонала основе d3

= 41 . Нађи његове основне ивице и његову дијагоналу.
Редни број часа Наставна тема: ВАЉАК
Наставна јединица: Анализа контролне вежбе; Ваљак – појам,

врсте, елементи
Циљ часа
 указивање на грешке при изради задатака о системима линеарних једначина

 упознавање ученика са ваљком
 уочавање основних елемената ваљка
 развијање способности за рад у групи
 усмеравање ученика да самостално усвајају лекцију, и при томе јасно и прегледно
записују најважније појмове
МА.1.3.5. – влада појмовима: купа, ваљак и лопта (уочава њихове моделе у реалним
ситуацијама; зна њихове основне елементе)
Тип часа: комбиновани
Облик рада: индивидуални, групни
Метода рада: разговор, рад на тексту, тест, игра
Наставна средства: уџбеник/ стр. 204, 205, 206, Прилог за час 113.

 Наставник саопштава оцене на тесту, начин бодовања и скалу оцена. Указује на

најчешће грешке, као и на оне грешке које не би смеле да се дешавају ни једном
ученику.
 Наставник подели ученике у групе по троје. Групе су састављене од малог број

ученика, јер треба сви да узму учешће у раду.
 Свака група добија исти задатак.
 Задатак сваке групе је да се прочита лекција из уџбеника (сви чланови групе морају
прочитати), а затим да се издвоје најважнији појмови, запишу у свескама, науче.
Такође се може припремити и један плакат са најважнијим појмовима везаним за
ваљак. Групе могу прогласити и вођу групе, који ће управљати радом групе.
 Наставник надгледа рад, усмерава, не дозвољава да пишу превише широко.
 Време за рад је 20 – 25 минута. По истеку времена плакати се предају наставнику, а
групе се расформирају. Сви ученици самостално раде тест усвојености појмова са
данашњег часа. Тестирање је и такмичарског карактера, јер се поени добијени у оквиру
група сабирају с поенима освојеним на тесту. Такође група која има и урађен плакат
добија додатне поене, а уколико је плакат репрезентативан (прегледан, слике јасне,
појмови добро наглашени) група добија још додатних поена. Групу победника ћемо
прогласити следећег часа и чланове те групе наградити петицом у дневнику.
 *направити још једну групу према задацима овог теста.
 Време израде теста 10 – 12 минута.
 Сваки задатак носи поен (0/1). Једино задатак 9 има и 0,5 поена уколико је нацртан
произвољан ваљак.
 Оцене: ЈЕДАН: 0 – 3; ДВА: 3,5 – 5; ТРИ: 5,5 – 7; ЧЕТИРИ: 7,5 – 9; ПЕТ: 9,5 – 10
 За домаћи: уџбеник/ страна 206 задаци из Провери шта знаш.
ТЕСТ – ВАЉАК – како сам усвојио основне појмове????
1. На слици је дат ваљак? ДА НЕ (заокружи тачан одговор)

2. Које је тело ограничено цилидричном површи?
ПИРАМИДА ВАЉАК (заокружи тачан одговор)
3. Основа ваљка је КРУГ / КРУЖНИЦА? (непотребно прецртај)
4. Обележи на слици полупречник ваљка.
5. Ваљак ЈЕ / НИЈЕ осносиметрична фигура? (тачно подвуци)
6. Уцртај осу симетрије ваљка.

7. Осни пресек је дат на слици (заокружи слово код тачног одговора):
А В
Б
8. Који цртежи приказује ваљак?
9. У дату квадратну мрежу уцртај ваљак

полупречника 2 квадратића и висине 5
квадратића. Уколико не знаш баш такав, уцртај
произвољни ваљак.
10. Дат је правоугаоник страница 2cm и 4cm. Ако тај правоугаоник ротира око краће
странице који ваљак се добија? (Заокружи слово испод тачног одговора.)
2cm
Школа Наставн
4cm Разре Дат
:ОШ. ик: ди ум
„В.С.Кара одеље
Ђурађ А Б
џић „ Б.Лука Кушљић ње
IX
Редни број часа Наставна тема: КУПА
Наставна јединица: Купа – елементи, мрежа
Циљ часа
 увежбавање препознавања и уочавања основних елемената купе

 увежбавање конструкције мреже купе
 развијање самопоуздања код ученика
 подстицање ученика да помажу једни другима
Облик рада: фронтални, индивидуални
Метода рада: разговор, рад на задацима
Наставна средства: збирка/ стр. 154, 155, 156

 Ученици предају моделе и мреже купе. На једном од модела ученик покаже и уцрта
полупречник и висину купе. Такође, поновимо које фигуре чине мрежу купе.
 Задаци предвиђени за рад на данашњем часу су: 1, 3, 4, 6а, 7а, 8а, 10а, 11, 14а, 15(за
надарене ученике).
 Бројеви задатака се саопштавају у групама по 3 задатка. Ученицима се оставља по
пар минута за самостално решавање, а затим се изводе ученици да раде задатке на
табли. При избору ученика који раде одређени задатак водити рачуна да задатак
одговара нивоу усвојености градива тог ученика, како би био задовољан урађеним
задатком и схватио да може и више. Ученици који заврше све задатке раније,
упутити код ученика који имају потешкоћа у раду.
 Зашто смо изабрали ове задатке?
 Задатак 1: уочавање основних елемената купе за прва два модела купе.
 Задатак 3: одређивање полупречника основе на основу датог омотача купе и дужине
његовог лука.
 Задатак 4: одређивање полупречника основе на основу датог кружног исечка -
омотача купе, (дати су његов одговарајући централни угао и полупречник круга,
чији је део). Уколико ученик има потешкоћа са овим задатком упутити га на решен
пример пре задатка.
 Задатак 6а: израчунавање полупречника основе купе на основу изводнице и висине.
 Задатак 7а: израчунавање висине купе на основу изводнице и полупречника.
 Задатак 8а: израчунавање изводнице купе на основу висине и полупречника.
 Задатак 10а: цртање мреже ваљка на основу датог полупречника основе и
изводнице.
 Задатак 11: ротација једнакокраког троугла око основицине висине, уочавање
полупречника, изводнице и висине добијеног купе.
 Задатак 14а: израчунавање површине осног пресека купе.
 Задатак 15: израчунавање површине пресека купе и равни.
 За домаћи: збирка / страна 154, 155, 156, задаци 5а, 6б, 7б, 8б, 9а, 10б, 12, 13
Редни број часа Наставна тема: КУПА
Наставна јединица: Површина и запремина купе
Циљ часа
 повезивање мреже купе са површином купе

 повезивање запремине купе са запремином ваљка
 упознавање са формулом за израчунавање површине и запремине купе
 јачање ученичког самопоуздања
МА.2.3.5. – израчунава површину и запремину ваљка, купе и лопте када су

елементи непосредно дати у задатку
Тип часа: обрада
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставна средства: уџбеник/ стр. 222, 223, 224, 225, 226, модели купе и ваљка,
пиринач
Припремне радње
 Направити моделе купе и ваљка истих полупречника основе и исте висине, тако да
ваљак нема једну основу а и купа нема своју основу. Пожељно од хамераљ. Моделе
ћемо пунити пиринчем. Ток и садржај часа
 Наставник задаје ученицима задатак 1б и 2а, како би се подсетили формула за

израчунавање површине кружног исечка, која ће нам бити потребна у даљем раду.
 Наставник охрабри неког од ученика да изводе формулу за површину купе.

Наводити ученика питањима на пут којим ће ићи извођење формуле – шта је мрежа
купе, од чега се састоји мрежа, шта за купу чини круг, а шта кружни исечак; како
означавамо површину основе, а како површину омотач;како можемо записати
површину купе у општем случају, као се рачуна површина основе, са чиме
изједначујемо површину омотача; чему је једнака дужина лука исечка.
 Скренути ученицима пажњу да се површина омотача рачуна ЕСЕРПИ или како би
прочитали по Вуку – СРП. Проверити са ученицима да ли занју шта је срп, ако не,
објаснити им и нацртати како изгледа.
 Наставник нагласи на табли или
*користимо онај образац који нам је лакши за памћење
 Ученици се јављају, наставник бира оног ученика који ће радити задатке, на основу
његових могућности, како би ојачали његово самопоуздање и показали му да и он
може да ради задатке из средњег нивоа.
 Задаци за рад су: 3а, 4б, 5а, 6а. Време за рад ових задатака је 10 минута.
 У наставку часа наставник показује моделе купе и ваљка. Извести ученика коме даје
задатак да пунећи купу пиринчем напуни ваљак. Колико пута је потребно да
напунимо купу?
 Извести формулу за запремину купе. Ако се неко од ученика јави, помоћи му, ако је
потребно.
 Задаци у којима користимо научену формулу су 3а, 4б, 5. Ученици се самостално
јављају и раде задтке на табли.
 За домаћи: уџбеник
 ЛАКШИ ЗАДАЦИ: страна 223/ 3б, 4а, 5б;

страна 225/ 3б, 4б
 СРЕДЊИ ЗАДАЦИ: страна 223/ 6б, и из Провери шта знаш задатак 3;

страна 225/ 5
страна 226/ 8, и из Провери шта знаш задатак 2
 ТЕЖИ ЗАДАЦИ: страна 223/ 7;

страна 225/ решен пример - анализа,
страна 226/ 6, 7, и из Провери шта знаш задатак 3
 Бројеви задатака се копирају и поделе ученицима, како би им било лакше.
ТЕСТ – КУПА – како сам усвојио основне појмове????
1. На слици је дата купа? ДА НЕ (заокружи тачан

одговор)
2. Које је тело ограничено конусном површи? КУПА
ВАЉАК (заокружи тачан одговор)
3. Основа купе је КРУГ / КРУЖНИЦА? (непотребно прецртај)
4. Обележи на слици висину купе.
5. Купа ЈЕ / НИЈЕ осносиметрична фигура? (тачно

подвуци)
6. Уцртај осу симетрије купе.
7. Осни пресек је дат на слици: (заокружи слово код

тачног одговора)
А Б В
8. Од ког комада хартије се може направити новогодишња капа? (заокружи слово

тачног одговора)
9. У дату квадратну мрежу уцртај купу полупречника 3

квадратића и висине 6 квадратића. Уколико не знаш
баш такав, уцртај произвољну купу.
10. Дат је правоугли троугао катета 5cm и 4cm. Ако тај

троугао ротира око краће странице која купа се добија? (Заокружи слово код
тачног одговора.)
4cm
5cm
А Б
ПРВИ НИВО – ЛАКО МОЖЕ СВАКО!!!!!
1. Израчунај површину купе ако је PB = 37 cm2, a PM = 44 cm2.

2. Израчунај површину купе ако је површина основе 92,8 cm2, a површина
омотача 125,3cm2.
3. Израчунај запремину купе ако је PB = 30 cm2, a Н = 9 cm.
4. Израчунај запремину купе ако је PB = 27,39cm2, a Н = 12 cm.
5. Израчунај површину купе ако је r = 5 cm, a b = 9cm. (π ≈ 3,14)
6. Израчунај површину купе ако је полупречник основе 6,5 cm, a изводница 17
cm.
7. Израчунај запремину купе ако је r = 5 cm, a H = 7 cm. (π ≈ 3)
8. Израчунај запремину купе ако је висина 5 cm, a полупречник основе 4,5 cm.
ПРВИ НИВО – ЛАКО МОЖЕ СВАКО!!!!! - домаћи
1. Израчунај површину купе ако је PB = 789 cm2, a PM = 899 cm2.

2. Израчунај површину купе ако је површина основе 141,5 cm2, a површина
омотача 150,9 cm2.
3. Израчунај запремину купе ако је PB = 237 cm2, a Н = 17 cm.
4. Израчунај запремину купе ако је PB = 33,36 cm2, a Н = 9 cm.
5. Израчунај површину купе ако је r = 19 cm, a b = 6 cm.
6. Израчунај површину купе ако је изводница 73,5 cm, a полупречник основе 40
cm.
(π ≈ 3,14)
7. Израчунај запремину купе ако је r = 11 cm, a H = 4 cm.
8. Израчунај запремину купе ако је висина 8 cm, a полупречник основе 5,1 cm. (π
≈ 3)
Редни број часа Наставна тема: ЛОПТА
Наставна јединица: Лопта – појам, елементи, пресеци
Циљ часа
 упознавање ученика са лоптом

 уочавање основних елемената лопте
 сагледавање пресека лопте и равни
Наставна средства: уџбеник/ стр. 227, 228, 229, 230, 231, 232, 233, 234, видео бим

 Наставник зада ученицима задатак 1 са стране 227, где ученици треба да сагледају да
ли су настале површи криве или праве.
 Наставник објашњава ученицима настанак сфере ротацијом кружнице око њене осе
симетрије, а за то време пројектује слике из уџбеника на страни 227. и 228. Затим
дефинише лопту, велики круг, мали круг.
 Одговор на задатак 2 даје неко од ученика усмено.
 Задатак 3 се решава у свескама ђака.
 Решен пример са стране 230 анализирамо са ученицима, а затим неко од ученика ради
задатак 4а и 5 на табли.
 Шта све може бити пресек равни и лопте можемо видети на страни 231., коју
пројектујемо.
 Задатак 2 са стране 232. ради ученик који се јави на табли.
 Врло чести задаци су када је лопта уписана или описана око неког другог тела. Разне
ситуације и разна тела, призма, пирамида или ваљак, дати су на сликама у уџбенику,
које пројектујемо.
 Решен пример са стране 232. пројектујемо, наставник објашњава док ученици прате у
уџбенику.
 Задатак 3 и 4 радимо на табли. (лопта у правилној тространој призми, лопта описана
око правилне четворостране призме)

страна 234 задаци из Провери шта знаш.
Наставна јединица: Лопта – површина и запремина
Циљ часа
 упознавање ученика са обрасцем за површину и запремину лопте
МА.2.3.5. – израчунава површину и запремину ваљка, купе и лопте када су елементи

непосредно дати у задатку
МА.3.3.5. – израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте, укључујући случајеве

када неопходни елементи нису непосредно дати
Метода рада: разговор, рад на тексту, демонстрација
Наставна средства: уџбеник/ стр. 235, 236, канап, лопта –дечија, картон

 Наставник провери са ученицима домаћи.
 Наставник зада ученицима задатак: како би могли да израчунамо површину ове дечије
лопте?
 Ученици дају сугестије, разматрамо да ли су добре.
 Уколико нико од ученика нема идеју, показати следеће: измерити пречник лопте (дати
ученицима да ураде), повучемо на лопти кружницу од великог круга, а затим канап
роламо по горњој полулопти. На картону нацртамо велики круг и утрошени канап лепимо
по њему. Приметићемо да се потрошени канап може два пута поређати по великом кругу.
То и записујемо на табли:
Pполулопте= 2 Pвеликог круга
Pлопте = 2Pполулопте=2· 2 Pвеликог круга = 4· Pвеликог круга = 4·r2 π
 Задаци за рад на часу су: 2a, 3a, 4, 6. Ученици се јављају да раде на табли.
 Образац за запремину лопте само запишемо на табли.
 Ученици раде на табли задатке 7б, 8а, 10.

Наставна јединица: Лопта – површина и запремина
Циљ часа
 увежбавање израчунавања површине и запремине лопте
МА.2.3.5. – израчунава површину и запремину ваљка, купе и лопте када су елементи

непосредно дати у задатку
МА.3.3.5. – израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте, укључујући случајеве

када неопходни елементи нису непосредно дати
Облик рада: индивидуални, диференциран
Метода рада: самосталан рад на задацима
Наставна средства: збирка / стр. 170, 171, 172, 173

 Наставник провери са ученицима домаћи.Обнови обрасце за површину и запремину

лопте.

 Наставник да задатке у два нивоа. Ученици раде самостално, док наставник иде кроз
одељење, прилази ученицима, проверава поступак и решења задатака:
 ЛАКШИ НИВО: страна 172 задаци:1а, 4в,5а, 2,8,16

 ТЕЖИ НИВО: страна 170, 171 задаци: 2а, 8, 15
страна 172 задаци:6, 9, 13
 За домаћи: збирка/
 ЛАКШИ НИВО: страна 172 задаци:1б, 4б,5б, 14а,
 ТЕЖИ НИВО: страна 172 задаци: 12, 15, 18,19
 Подсетити ученике да је следећи час завршни тест.

Pripreme-2. Polugodiste

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pripreme-2. Polugodiste

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Школа: „ Вук Стефановић Караџић“

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: ____. 01. 2019

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић, Н.

Упоређивање разломака – утврђивање .01.2019.

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: .01.2019.

Наставна тема: Разломци

Упоредити разломке 3,879 и 3,9.

Уџбеник, страна 129, пример 1

Упоређивање разломака у децималном запису – обрада .01.2019.

Пример: Упоредити разломке 3,879 и 3,9.

Уџбеник, страна 129, пример 1 ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Наставни предмет: Математика

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Уџбеник, страна 133, пример 1

Уџбеник, страна 133, пример 2

Код сабирања природног броја и правог разломка изостављаш знак +

Уџбеник, страна 134, примери 3 и 4,

Уџбеник, страна 133, пример 1

Уџбеник, страна 133, пример 2

Уџбеник, страна 134, примери 3 и 4

Датум реализације: .02.2019.

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Сабирање и одузимање разломака – вежбање .02.2019.

Наставна тема: Разломци

Завршни део часа: Домаћи задатак:

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: . 03. 2019

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Завршни део часа: Домаћи задатак:

Збирка задатака, страна 148, ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: . 03. 2019

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Завршни део часа: Домаћи задатак:

Збирка задатака, страна 148, ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: . 03 2019

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Множење децималних бројева – обрада .03.2019.

ПРИМЕР: Израчунај: 273 · 42.

Уџбеник, страна 158, примери 1 и 2.

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: . 03.2019

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци

Дељење децималних бројева – обрада .03.2019.

Уџбеник, страна 160, пример 1 и задатак 1

Разломак записан у децималном запису дели се декадном јединицом тако што му се

Уџбеник, страна 160, задатак 2.

Уџбеник, страна 161, задатак 4 и пример 3.

Наставни предмет: Математика

Датум реализације: . 03.2019.

Наставник: Ђурађ Кушљић

Наставна тема: Разломци