Екстремуми функцијe више променљивих

Тејлорова формула за функцију више променљивих

Поставља се питање да ли је и функцију две или више

променљивих могуће у околини неке тачке апроксимирати
одговарајућим Тејлоровим пoлиномом n -тог степена. Овај
проблем се за функцију две променљиве састоји у следећем:

 За произвољно n   функцију f ( x  x , y  y) апроксимирати

Тејлоровим полиномом n -тог степена у односу на
прираштаје x и y независно променљивих.

Ако се уведе помоћна променљива t и ако се уместо функције

f ( x  x , y  y ) разматре функција

 t   f ( x  xt, y  yt )  

тада при фиксираним вредностима x , y , x и y функција   t 

се може посматрати као функција једне променљиве. При том
имамо да t, 0  t  1 , тачка P ( x  xt, y  yt ) ће припадати одсечку
чије су крајње тачке P ( x , y ) и P1 ( x  x , y  y) .
Нека функција f ( x , y ) у некој околини тачке P ( x , y ) има
непрекидне парцијалне изводе по променљивим x и y
закључно са изводима реда n  1 , диференцирањем функције
  t  као сложене функције по t добијамо

f f
'  t   x  y
x y
2 f 2 f 2 f
' '  t    x  x y  y  2
2
    
x 2 xy y 2

n f n f n f
n t 
x n
 x  n
  n
1  x y
n 1
 x  n 1
y   n
2  x y
n2
 x  n  2  y  2 
n f
  y  n
y n

Тражени Тејлоров полином се добија коришћењем Лагранжове

теореме о средњој вредности за функцију једне променљиве која
успоставља везу између тоталног прираштаја функције f ( x , y) ,
f ( x  x , y  y ) и парцијалних извода fx ' и f y ' .

На интервалу  0, t  имамо

 t    0
 '    , 0    1 тј.
t0

f ( x  x , y  y )  f ( x , y )
 fx '  x   xt, y   yt  x 
t
fy '  x   xt, y   yt  y

За t  1 добијамо формулу која изражава Лагранжову теорему о

сердњој вредности за функцију две променљиве

f ( x  x , y  y)  f ( x , y )  fx '  x   xt, y   yt  x 

fy '  x   xt, y   yt  y
или

f ( x  x , y  y)  f ( x , y)  fx '   ,  x  f y '   ,  y

где је тачка P '   ,  нека унутрашња тачка одсечка чији су крајеви

тачке P ( x , y ) и P1 ( x  x , y  y) .

Теорема: Ако је у некој околини тачке P ( x , y ) функција f ( x , y )

непрекидна и ако постоје парцијални изводи fx ' и f y ' ,
тада је тотални прираштај функције при преласку из
тачке P ( x , y ) у тачку P1 ( x  x , y  y) једнак тоталном
диференцијалу дате функције у некој унутрашњој
тачки P '   ,  праволинијског одсечка PP1 .

Теорема: Ако у свакој тачки неке области постоје парцијални

изводи fx '  x , y  и f y '  x , y  и ако су једнаки нули, тада је
функција f ( x , y) у тој области константна.

За функцију   напишимо Тејлорову формулу са остатком у

Лагражовом облику, а затим ставимо да је t  1 , чиме се добија
Тејлорова формула за функцију две променљиве
 f (x  x , y  y)  f ( x , y)   fx '  x , y x  fy '  x , y y 
1

 fxx ' '  x , y x   2fxy ' '  x , y xy  fyy ' '  x , y y 
2!
2 2



n!

1  n
 fxn  x , y x    1n  fxn1y  x , y x  y  fyn  x , y y 
n  n n 1  n n

 Rn
са остатком симболички написаним у облику

1
Rn   fx '  x   xt, y   yt  x  f y '  x   xt, y   yt  y
 n1 
 n  1 !

где је 0    1 .

Тејлоровом формулом се изражава тотални прираштај

f ( x  x , y  y )  f ( x , y ) функције f ( x , y ) изражен у облику збира
хомогених полинома првог, другог,...,  n  1 -ог степена по
прираштајима независно променљивих x и y . Првих n
полинома се подударају са диференцијалима првог, другог, ...,
n -тог реда, респективно. Полином степена  n  1 који фигурише у
остатку Rn представља потпуни диференцијал  n  1 -ог реда у
тачки P '  x   xt, y   yt  , 0    1 , праволинијског одсечка PP1 .

Неопходни услови екстремума

Деф: Функција u x 1 ,..., x n  у тачки P0 x 0 ,..., x 0 има локални 1 n


минимум ако у свим тачкама неке области тачке P0 има
мање вредности него у тачки P0 тј.
 P  x 1 ,.., x n , P  S  P0 ,  : x  x 10   ...   x n  x 0n    ,
2 2
1
  0,

u x 1 ,.., x n   u x 10 ,.., x 0n  .

Деф: Функција u x 1 ,..., x n  у тачки P0 x 0 ,..., x 0 има локални  1 n


максимум ако у свим тачкама неке области тачке P0 има
веће вредности него у тачки P0 тј.

P  x 1 ,.., x n , P  S  P0 ,  : x  x 10   ...   x n  x 0n    ,   0,
1 2 2

.
u x ,.., x
1 n
  u x 1
0 ,.., x  .
n
0

Пример: z  x  y, D   x , y   2 : 0  x  1 , 0  y  1
функција достиже највећу вредност у  0,0  . Међутим,
нема локални максимум у смислу дефиниције, јер у
свакој околини тачке  0,0  има тачака у којима функција
има већу вредност (тачке трећег квадранта) тј.

 x , y   2 : x  0 , y  0, y   x  y  0 .

Ипак, ако функција достиже највећу или најмању

вредност у некој унутрашњој области, тада та
вредност представља локални максимум или локални
минимум.

Неопходни услови за екстремум функције више

променљивих. Доказ.

Теорема: Ако диференцијабилна функција u  u x 1 ,..., x n  достиже

n

екстремум у тачки P0 x 0 ,..., x 0 тада су сви парцијални
1

изводи те функције у тачки P0 једнаки нули.

u
 0, i  1,.., n .
x i P0
Доказ: Фиксирајмо све променљиве x i , i  1,.., n, x i  x 0i изузев
једне променљиве x j , 1  j  n . У том случају функција
u  u x 10 ,..., x 0j 1 , x 0j , x 0j 1 ,..., x n  у околини тачке P0 се може
посматрати као функција једне променљиве x j , која
треба да достигне екстремну вредност за x j  x 0j . Као
што знамо услов за екстремум функције једне
променљиве је да је први извод у датој тачки једнак
нули, ако постоји, а први извод дате функције једне
променљиве x j за x j  x 0j је парцијални извод полазне
функције u x 1 ,..., x n  по променљивој x j у тачки P0
када j узима вредности од 1..n тј.
u
 0, 1  j  n ,
x j P0

што представља неопходан услов за екстремум

функција више променљивих.

С обзиром на дефиницију тоталног диференцијала функције

u x 1 ,..., x n  очигледно је да се неопходан услов за за екстремум
функције n променљивих може заменити еквивалентним
изразом

u u
du  x 1  ...  n x n  0
x 1
x
n
u u
du   i x i  0  i  0, i  1,..., n
i 1 x x

Геометријски смисао

Ако z  f  x , y  у тачки P0  x 0 , y0  достиже екстремум тада је

тангентна раван површи z  f  x , y  у тачки M 0  x 0 , y0 , z o  . Заиста, из
једначине тангентне равни у тачки M 0  x 0 , y0 , z o 

f
z  z0   x  x 0   f  y  y0  и
x P0 y P0

неопходног услова за екстремум

 f f
 0
x P0 y P0

следи да је
z  z 0  0 тј. z  z 0

што представља једначину равни паралелне Oxy на растојању

z 0 од ње.

 n

Деф: Тачке Pk x k ,..., x k у којима су парцијални изводи функције
1

u x 1 ,..., x n  једнаки нули

u
 0, 1  j  n
x j P0

зову се стационарне тачке.

Да би се, у општем случају, одредило да ли у стационарним

тачкама функција достиже екстремум потребна су допунска
испитивања. Међутим, ако функција достиже екстремну вредност
у некој унутрашњој тачки своје области дефинисаности и ако
систем једначина
u
u x 1 ,..., x n   0
x 1
u
u x 1 ,..., x n   0
x n


одређује јединствену стационарну тачку P0 x 0 ,..., x 0 , тада дата
1 n

функција у тачки P0 достиже свој екстемум.

Деф: Тачке у којима су сви парцијални изводи једнаки нули или у

којима бар један од извода не постоји зову се критичне
тачке .

Значи, стационарне тачке су критичне, али све критичне тачке

нису стационарне.

Дакле, треба наћи све критичне тачке унутар области D и

израчунати вредност функције у тим тачкама. Осим тога, треба
узети у обзир да функција може достизати екстремум на граници
области D . На крају упоређивањем свих добијених вредности
одређује се најмања или највећа.

Пример: Одредимо најмању и највећу вредност функције

z  x 3  2x  y  x  у области D    x , y : 0  y  x  1  .

Q
1

1
S 1
2

1 S 0
3

P
0 1
3

Област D је троугао OPQ , па из услова стационарности

функције

z z
 3x 2  2 y  0,  4 y  2x  0
x y

који су задовољени у тачкама у којима је 12 y 2  2 y  0 тј.

2 y 6 y  1  0 , значи у тачкама S 0 1 3 ,1 6  и S 2  0,0  од којих само S 0
лежи унутар D . У тој тачки функција има вредност z  1 54 .
Сада прелазимо на испитивање функције у граничним тачкама
области D :

a) дуж ивице OP (део преве y  0 ) дата функција представља

растућу функцију y  x 3 , што значи да је најмања вредност
z  O   0 , а највећа z  P   1 .

b) дуж ивице PQ (део праве x  0 ) z  2 y 2  2 y  1 , што значи да

се стационарне тачке добијају из услова z ,  4 y  2  0 тј.
екстремум се достиже у тачки S1 1,1 2 у којој функција има
вредност z  S1   1 2 .
 c) дуж ивице OQ (део праве x  y ) добијамо растућу функцију
z  x 3 , чија је најмања вредност z  O   0 , а највећа z  Q   1 .

Упоређујући добијене вредности закључујемо да у заданој

области D најмања вредност функције је у тачки S 0   1 54  , а
највећа у тачкама P и Q  1  .

Довољни услови за екстремум

Теорема: Претпоставимо да у некој области D којој припада

тачка P0  x 0 , y0  функција z  f  x , y  има непрекидне
парцијалне изводе закључно са изводима трећег реда
и претпоставимо да је тачка P0  x 0 , y0  стационарна
тачка дате функције тј.

f  x 0 , y0  f  x 0 , y0 
  0.
x y

Ставимо да је

2f 2 f 2 f
A ,B ,C 
x 2 P0
xy P0
y 2 P0

1. A  C  B 2  0 и A  0 тада функција има максимум у

P0  x 0 , y0  .

2. A  C  B 2  0 и A  0 тада функција има минимум у

P0  x 0 , y0  .

3. A  C  B 2  0 тада функција нема ни максимум ни

минимум у P0  x 0 , y0  .

4. A  C  B 2  0 тада је за одређивање карактера

стационарних тачака потребно испитивање
извода вишег реда.
Доказ: Апроксимирајмо функцију z  f  x , y  Тејлоровим
полиномом другог реда у околини тачке P0  x 0 , y0 

f f
f  x 0  x , y0  y   f  x 0 , y0   x  y 
x P0 y P0

1  2 f 2 f 2 f 
   x  2 2 xy   y  2      3
2!  x 2 xy y 2
 P0 P0 P0 
где   0 кад    x  2
  y 
2
.

Ако у Тејлорову формулу унесемо услове

стационарности добија се

f  f  x 0  x , y0  y   f  x 0 , y0  

1  2 f f 2
2 f 
  x  2  2  xy   y  2       3 .
2!  x 2 xy y 2 
 P0 P0 P0

Употребимо горње ознаке за A , B ,C и ставимо да је

 угао између позитивниг дела осе Ox и одсечка PP0
, P0  x 0  x , y0  y  . У том случају прираштаји x и y
могу да се изразе преко угла  :

x   cos  ; y   sin 

заменом у предходну једначину добијамо

f 
1
2

   2 A  cos 2   2B  cos  sin   C  sin 2   2  

Ако претпоставимо да је A  0 и десну страну израза

поделимо са A добијамо да је

   2   A  cos  B  sin     AC  B   sin   2  

1  2 2

f 
2  A 

Размотримо следеће случајеве :

1. AC  B 2  0, A  0
- тада је у бројиоцу разломка збир
две позитивне величине које не могу истовремено
бити једнаке нули јер је
 A
A  cos   B  sin   0  tg   ;
B

 AC  B  sin
2 2
  0  sin   0.

Дакле бројилац је увек позитиван, а именилац

негативан, те је цео разломак негативан, па га можемо
означити са  m 2 , где је m неки реалан број који не
зависи од  . Према томе,

f 
1
2
 
   2  m2  2  ,   0    0

 m2 
следи да је за довољно мало     
 2 

f  f  x 0  x , y0  y   f  x 0 , y0   0

тј. за све тачке околине тачке P0  x 0 , y0  важи

  
f x  x , y  y  f x , y
0 0 0 0

што значи да функција z  f  x , y  има максимум у тачки
P0  x 0 , y0  .

2. AC  B 2  0, A  0 , аналогно добијамо

f 
1
2
 
   2  m 2  2   0, тј.

f  x 0  x , y0  y   f  x 0 , y0 

што значи да функција z  f  x , y  има минимум у тачки

P0  x 0 , y0  .

3. AC  B 2  0, A  0 ,
тада, рецимо, при кретању дуж
полуправе која полази из P0  x 0 , y0  и образује угао
  0 са позитивним смером Ox дата функција
расте јер је
 1
f     2  A  2    0,
2

док при кретању дуж полуправе која са позитивним

смером Ox образује угао    0 , tg   A B

   2  AC  B  sin 2  0  2    0 ,
1  2

f 
2  A 
за произвољно мало 

што значи да у овом смеру опада, зато функкција

нема ни максимум ни минимум.

Слично и кад AC  B 2  0, A  0 функција такође нема

екстремум.

Ако је AC  B 2  0, A  0 , тада је B  0 и израз за тотални

прираштај поприма облик

1
f     2  sin   2B  cos   C  cos    2   .
2

За довољно мале вредности  израз 2B  cos   C  cos 

не мења знак, а sin  мења знак у зависности да ли је
  0 или   0 . Ако је  довољно мало тада фактор
2  неће утицати на знак целог израза. Према томе,
знак f мењаће се у зависнсти од  , тј. од избора x
и y , што значи да P0 не може бити тачка
екстремитета.

Дакле, ако је AC  B 2  0 , функција f  x , y  у P0  x 0 .y0 

нема ни максимум ни минимум и у том случју
површина функције која одговара f  x , y  има у P0 тзв.
минимакс или седласту тачку.

4. AC  B 2  0 , тад имамо да је

 2 
f 
1
   2   A  cos   B  sin    2  ,   0
2  A 
 те знак тоталног прираштаја зависи од знака 2 , што
значи да је за утврђивање карактера екстемума у P0
потребно испитати парцијалне изводе вишег
реда.

Напомена: До сада смо посматрали само стационарне, а не све

критичне тачке. У тим случајевима карактер
екстремума се утврђује преко дефиниција локалног
максимума и локалног минимума.

Екстремуми функције n променљивих

Претпоставимо да је функција u  f  x 1 ,..., x n  непрекидна,

дефинисана и да има изводе I и II реда у околини неке
стационарне тачке P0  x 10 ,...,x 10  . Тотални прираштај помоћу
Тејлорове формуле гласи

u  ux1,...,x n   ux10 ,.. ,x0n  

 2u 1 2 2u 2 
 1 2 x   . .  n 2  xn  
1   x   x  

2  2u 1 2 2u n1 m 
 2 1 2 x x  ...  2 n1 n x x 
 x x x x 
тј.
1 n  2u
u  
2 i , j 1 x i x j
x i x j , где је x i  x i  x 0i

а парцијални изводи II реда су израчунати у некој тачки

P0  x 10   x 1 ,..., x 10   x n  , 0    1 из околине P0  x 0 , y0  . Ако се уведу
ознаке
 2
u x 10 ,..., x 0n   aik  i, k  1,..., n 
x x
i k

при чему је
2
u x 10   x 10 ,..., x 0n   x 0n   aik   ik ,
x i x k

где  ik  0 кад x i  0, i  1,..., n .

Због непрекидности других парцијалних извода је aik  aki , ik   ki .

У том случају имамо да је тотални прираштај

1 n n

u   
2 i ,k 1
a ik x i
 x k
   ik x i x k  .
i ,k 1 

Први део прираштаја незива се квадратном формом

променљивих x i , i  1,..., n

1 n
Q  aik x i x k .
2 i ,k 1

Квадратна форма се назива позитивно дефинисаном ако има

позитивне вредности, односно негативно дефинисаном ако има
негативне вредности за све могуће вредности својих аргумената
x i , i  1,..., n који нису истовремено једнаки нули.

Неопходан и довољан услов дефинисаности знака квадратне

форме даје следећа теорема

Теорема: (Силвестеров критеријум) Нека су у симетричној

матрици

 a11 a12  a1n 

a a 22  a 2n 
A   21
    
 
a n1 an2  a nn 

квадратне форме тзв. главни минори детерминанте

 a11 a12  a1n
a11 a12 a13
a11 a12 a a 22  a2n
A1  a11 , A2  , A3  a21 a22 a23 ,..., An  21 .
a21 a22    
a31 a32 a33
a n1 an2  a nn

Да би Q било позитивно неопходно је и довољно да

A1  0, A2  0,..., An  0.

Да би Q било негативно неопходно је и довољно да

главни минори наизменично мењају знаке

A1  0, A2  0,...,   1 Am  0,
m
m  1,..., n.

Ако је Ai  0, i  1,..., n , Q је недефинисаног знака (тј.

мења знак у зависности од својих аргумената).

Помоћу квадратне форме формулишу се довољни

услови за ексремум функције u  f  x 1 ,..., x n 

Теорема: Нека у некој околини стационарне тачке P0  x 10 ,...,x 10 

функција има непрекидне све парцијалне изводе II
реда
 2u
 i, k  1,..., n .
x i x k

Ако други диференцијал d 2u P0  представља

квадратну форму дефинисаног знака, чији су
аргументи x i , i  1,..., n , тада u  u x 1 ,..., x n  има у тачки
P0 локални екстремум. При том ако је квадратна
форма

1 n   2u 
Q 
2 i ,k 1
a ik x i x k ,  aik  i k
 x x


 P0 

1. позитивно дефинисана, у P0 функција u има

минимум
2. негативно дефинисана, у P0 функција u има
максимум
 3. променљивог знака, у P0 функција u нема
екстремум

Доказ: Означимо ли са    x 1  2  ...   x n  2 растојање између

тачака P0  x 10 ,...,x 10  и P0  x 10  x 1 ,..., x 10  x n  тада уводећи
x i
ознаке с обзиром  l i ,  i  1,..., n  ,   можемо написати

тотални прираштај u у облику

1 n n

u    aikl i l k    ik l i l k    .
2 i ,k 1 i ,k 1 

Све вредности l i не могу истовремено бити једнаке

нули јер је с обзиром на израз  

i1 l   1  
i2

Ако је Q позитивно, прва сума у изразу   увек има

позитиван знак, а с обзиром на услов   постоји

реалан број m  0 , такав да за све могуће вредности l i
n


i ,k 1
a ik l i l k  m .

Како је ова сума непрекидна функција аргумената l i у

целом n -димензионом простору, биће непрекидна на
јединичној сфери са центром у тачки P0  x 10 ,...,x 10 

дефинисаном изразом   . Сагласно Вајерстрасовој

теореми непрекидна функција у затвореној области
може достизати своју најмању вредност, која је због
непрекидности позитивна и та вредност је означена са
m . Друга сума у изразу   за довољно мале
вредности  , с обзиром да  ik  0 кад x i  0 , а значи и
да l i  0, i  1,..., n , по апсолутној вредности је мања од
 m , што значи да у довољно малој околини (сфери са
центром у тачки P0  x 10 ,...,x 10  ) тотални прираштај u
позитиван, односно да у тачки P0 функција u достиже
минимум.

На сличан начин се доказује да ако је Q негативно

тада у тачки P0 функција u достиже максимум, а ако
Q мења знак тада у тачки P0 нема екстремума.

Условни екстремум функције више променљивих

Екстремуми који задовољавају још некe допунске услове

називају се условним екстремумима.

Пример: Ако је у проблему z  x 2  y 2 на скупу тачака  x, y  у

коме важи допуннски услов x  y  1  0 .

xy1 0

y
 12 , 21 

Ако се у једначину z  x 2  y 2 једна од променљивих

замени помоћу друге променљиве из наведеног
услова добија се да је x  y  1  0  y  1  x , тј.
z  2x 2  2x  1 , што значи да се полазни проблем
одређиваља условног екстремума своди на проблем
налажења безусловног екстремума функције једне
променљиве z  2x 2  2x  1 .
 Пошто је z ,  4 x  1 2 и z ,,  4 функција z  2x 2  2x  1
има минимум z  1 2 у тачки 1 2 ,1 2 .

Ако се у проблему одређивања условног екстремума функције

двеју променљиве, једначина која кроз допунски услов даје везу
између независно променљивих може представити једначинама
у параметарском облику x  x  t  , y  y t  , тада је полазни проблем
одређивања екстремума функције z  f  x , y  при условима
x  x  t  , y  y t  своди се на проблем одређивања безусловног
екстремума сложене функције једне променљиве z  f  x  t  , y t   .
Ако облик допунских услова не даје могућност да се једна
независно променљива изрази преко друге, тада је проблем
одређивања условног екстремума нешто сложенији.

Претпоставимо да у функцији z  f  x , y  променљива y зависи од

x преко имплицитног допунског услова

  x , y   0.   

У том случају имамо да је z  f  x , y x   , док је у тачкама

екстремума

dz f f y
    0,  
dx x y x

а диференцирањем допунског услова   x , y     x , y x   добија се

  y
   0,   
x y x
што иначе важи за све вредности x и y који задовољавају
допунски услов   x , y   0.

Ако се јаднакост   помножи са неким неодређеним

коефицијентом  и сабере са једнакошћу   добија се да је
 f f y    y 
       0,
x y x  x y x 

односно

 f    f   y
      0,    
 x x   y y  x

што важи у свим тачкама екстремума при услову   .

Изаберимо сада  тако да буде задовољен услов

f 
  0.
y y

У том случају из једнакости     следи да за све вредности x и

y за које важи     испуњен је и услов

f 
  0.
x x

Дакле у тачкама екстремума функције z  f  x , y  за које важи

услов   задовољен је системом једначина

f  
  0
y y

f  
  0
x x 
 
 x, y  0 



из кога се одређују стационарне тачке и неодређени коефицијент

 . Изложени поступак представља уједно и доказ следеће
теореме.

Неопходни услови за условни екстремум

Теорема: Неопходан услов да функција z  f  x , y  при услову

  x , y   0 има екстремум у некој тачки  x 0 , y0  јесте да
 постоји такав реалан број  да вредности x 0 , y0 , 
задовољавају систем једначина

f  
  0
y  x y  x , y 
0 , y0  0 0 

f  
  0  
x  x0 , y0  x  x , y  
0 0

  x 0 , y0   0 



уз претпоставку да  x  x 0 , y0  и  y  x 0 , y0  нису
истовремено једнаки нули.

Приметимо да леве стране првих двеју једначина у

систему представљају парцијалне изводе функције

F  x , y,    f  x , y       x , y 

која се назива Лагранжовом функцијом разматраног

проблема условног екстремума. Изложени метод за
одређивање условних екстремума назива се Методом
Лагражових мултипликатора који има веома јасан
геометријски смисао.

Геометријски смисао

На слици имамо ниво-линију функције z  f  x , y  f  x , y   C и криву

L која је заправо услов   x , y   0 и на којој треба да се налазе
тачке екстремума.
 
P

 
Q

L 

Тачка Q у којој  L  сече ниво-линију не може бити тачка

условног екстремума јер је са једне стране ниво–линије f  x , y   C ,
а са друге стране f  x , y   C . Ако у P крива  L  додирује ниво-
линију тада у некој околини тачке P крива  L  лежи са једне
стране ниво-линије, што значи да је тачка P тачка условног
екстремума. То значи да ће угловни коефицијент криве  L  и ниво
линије у тачки P бити једнаки. Из услова   x , y   0 имамо
x P 
tg  y ,   ,
y P

f P
а из једначине ниво-линије y   f  P  следи
, x

 x  P  fx  P 
  
 y  P  fy  P 

односно систем   .

Метод лагранжових мултипликатора може се уопштити за

одређивање условног екстремума функције са произвољно много
независних променљивих. Претпоставимо да треба одредити
естремум функције u  f  x 1 ,..., x n  уз допунске услове да за
независно променљиве x 1 ,..., x n треба да буде задовољено m
једначина ( m  n ):
 1  x 1 ,..., x n   0 

 2  x 1 ,..., x n   0 
  
 
 m  x ,..., x   0
1 n

Теорема: (неопходан услов за екстремум)

Тачке екстремума функције u x 1 ,..., x n  у којима су
испуњениуслови   представљају стационарне тачке
Лагранжове функције
m
F  x 1 ,..., x n , 1 ,..., m   u x 1 ,..., x n    i  i  x 1 ,..., x n  ,
i 1

тј. тачке у којима су парцијални изводи од F по

x 1 ,..., x n , 1 ,..., m

u m i  i 
 0
x 1 i1 x 1 
u m  i  i 
   0
x 2 i1 x 2    
 

u m i  i 
 0
x n i1 x n 

Из система m  n једначина   и    могу се одредити

и помоћне променљиве 1 ,..., m . Систем  
x 1 ,..., x n
представља парцијалне изводе Лагранжове функције
по помоћним променљивим 1 ,..., m .

Довољан услов за условни екстремум

Теорема: (довољан услов за екстремум)

 Ако је други диференцијал Лагранжове функције
d 2 F  0 у стационарној тачки P0 функције F , тада у
тачки P0 функција u x 1 ,..., x n  има условни минимум,
а ако је у тачки P0 , d 2 F  0 , тада у тачки P0 функција
u x 1 ,..., x n  има условни максимум.

Приметимо да променљиве 1 ,..., m Лагранжове функције

F  x 1 ,..., x n , 1 ,..., m  зависе од x 1 ,..., x n , те при израчунавању  2 F
треба водити рачуна да је i  i  x 1 ,..., x n  ,
 2
 F F F F 
 F   1 dx 1  ...  n dx n 
2
d1  ...  dm  
 x x 1 m 
F 2 F 2
 d 1  ...  d m
1 m
тј.
 2
 F F F F 
 2 F   1 dx 1  ...  n dx n  d1  ...  dm 
 x x 1  m 
јер је
F F
 1  x 1 ,..., x n   0,...,   m  x 1 ,..., x n   0
1 m

Тако да је облик другог диференцијала Лагранжове функције F

исти као кад би све променљиве x 1 ,..., x n , 1 ,..., m биле
међусобно независне.