Combinepdf PDF

Princip rada
Nastavnik:
DSS - 1 prof.dr Gordana Radić
gordana.s.radic@apeiron-edu.eu
Sadržaj
Način rada:
• predavanja,
pripremila
• seminarski radovi
prof. dr Gordana Radić • studija slučaja i
• ispit.
DSS - podatak, informacija, znanje 1 DSS - podatak, informacija, znanje 2
Savladavanje predmeta Obaveze redovnih studenata

Obaveze studenata: • Studenti MORAJU završiti predispitne obaveze pre I
ispitnog roka,
• Prisustvo na predavanjima,
• Metrika predmeta za redovne studente na osnovu kojih
• Odbrana seminarskih radova se formira ocena je sledeća:
• Timski rad na studiji slučaja • Prisustvo na času ( do 20 bodova)
• Seminarski rad (tekst i odbrana do 20=10+10)
• Izlazak na ispit • Student dobija temu seminarskog rada na 1. ili 2. času.
• Prijavi profesoru izabrani termin odbrane rada pre kojeg će

Student mora izvršiti sve predispitne nastavniku dostaviti word i ppt dokument na adresu
obaveze pre I ispitnog roka gordana.s.radic@apeiron-edu.eu a pre prezentacije na CD-u
Obaveze redovnih studenata Obaveze redovnih studenata

• Termini odbrane seminarskih radova će biti prema • Studija slučaja koja se radi timski (tekst i odbrana do
dinamici predmeta koju će studenti dobiti na prvom času 20=10+10)
• Forma seminarskog rada i preporučene vrednosti • Studenti formiraju grupe (timove) po svom izbor (3-4
parametara za formatiranje dokumenta: člana tima),

 Format papira: A4, • Dobiju temu studije slučaja,
 Margine: gornja – 2,2 cm, donja – 2,0 cm, leva – 2,5 cm i • Tim prijavi profesoru izabrani termin odbrane studije
desna – 2,2 cm, slučaja pre kojeg će nastavniku dostaviti word i ppt
 Vrsta slova: Times New Roman, dokument na adresu gordana.s.radic@apeiron-edu.eu,
 Veličina slova: običan tekst – 12 pt, naslovi – 14 pt, a na CD-u pred prezentaciju studije,
 Razmak: pre ili posle paragrafa – 6 pt; • Termini odbrane studije slučaja će biti prema dinamici
 Prored: jednostruki (Single) i predmeta koju će studenti dobiti na prvom času i
 Pismo: latinica ili ćirilica (po izboru studenta). • Forma studije slučaja je ista kao već definisane za
DSS - podatak, informacija, znanje 5
seminarski. DSS - podatak, informacija, znanje 6
1
Obaveze redovnih studenata DSS Teme
• Ispit – test (do 40 bodova) se satoji od 10 pitanja 1. Podatak, Informacija, znanje
različitih težinskih vrednosti.
2. Menadžment
• VAŽNO: samo kada student ispuni prethodno 3. Odlučivanje
navedene predispitene obaveze može izaći na
pismeni deo ispita! 4. Modeli, zaključivanje
5. Tabele odlučivanja
• Ukoliko student ne ispuni predispitne obaveze to meže
uraditi u SLEDEĆOJ akademskoj godini 6. KPI, scoring
7. Izveštavanja
• Student koji obnavlja godinu dobija NOVE predispitne
obaveze 8. Uvod u DSS
9. ESS, GDSS,...
Šta je podatak?
DSS - 1 Podatak je
na formalizovan način u simboličkom
Podatak, informacija, znanje obliku registrovana činjenica o realnom
svetu
pripremila
prof. dr Gordana Radić
(predmeti, ljudi, pojave,
procesi, situacije, objekti,...)
Podatak Podatak
Podaci postaju informacije tek onda Sa aspekta korisnika podaci mogu biti:
• kada spoznamo njihov smisao, • semantički (pogodini za čoveka)
• kada nam povećaju znanje i
• pomažu u rešavanju problema. • fizički (pogodini za mašinu)
2
Podatak Podatak
Sa aspekta strukture podaci mogu biti: Sa aspekta obrade podaci mogu biti:
• formatizovani (definisana struktura) • Identifikacioni,

• neformatizovani • Klasifikacioni,
• Upravljački,
• Kvalitativni i
• Kvantitativni
Informacija Informacija
Informacija
Za razliku od podatka, koji samo opisuje
su oni podaci koji za korisnika imaju
neko golo dejstvo, informacija mora
upotrebnu vrednost i
sadržavati i neki smisao tog dejstva za
povećavaju njegov nivo saznanja.
korisnika.
U savremenim društvima
red i organizovanost Dakle, informacija ima neka svojstva
obezbeđuju se, pre svega, koje podatak nema.
informacijama.
Informacija Informacija
Informacija je ključni resurs Informacija treba biti:

preduzeća i organizacija • Relevantna,
bez obzira na njihovu vrstu i veličinu. • Kompletna,

• Precizna,
• Aktuelna i
• Ekonomična.
3
Vrednost informacije Znanje
Na vrednost informacije utiču:

• Metod i cena dobijanja informacije,
Osnova za donošenje poslovnih
odluka jeste znanje.
• Svrha - korisnost informacije,
• Način dobijanja informacije,
• Princip obrade informacije i
• Čistoća informacije.
Znanje Znanje
Pojam znanje može se definisati kao Znanje predstavlja informaciju sa dodatkom
akcije (rešavanja problema) i pokazateljom
nematerijalni resurs, slika stvarnosti
koliko je slučaj iz prošlosti pogodan za rešavanje
iskazana zamislima čoveka novog problema.
dok posmatra svet koji ga okružuje:
Definicija znanja u poslovnoj inteligenciji po
• prostor, Tiwanau:
• objekte, Informacija sa akcijom raspoloživa
• odnose i • u pravom formatu,
• događaje u toj stvarnosti.
• u pravo vreme i
• na pravom mestu za odlučivanje.
Znanje Znanje
Znanje se sastoji od Znanje predstavlja trojku:

• problema,
 intuicije,
• konteksta i
 skupa ideja,
• rešenja.
 iskustava,
 veština i
• Problem definiše cilj koji je potrebno sprovesti,
 učenja.
• Kontekst treba shvatiti kao ograničenja koja
i ima potencijal stvaranja nove vrednosti. postoje u sistemu,
• Rešenje predstavlja predlog akcije, koji
predlaže donosioc odluke.
4
Znanje Znanje
Znanje je uvek vezano za kontekst, a to Za znanje važi da:
znači da znanje koje važi u određenom  Posedovanje znanja je preduslov donošenja
kontekstu ne mora da važi u drugom. ispravnih upravljačkih poslovnih odluka

 Znanje u sebi sadrži komponentu akcije
Znanje je model koji predlaže rešenje  Znanje je vezano za kontekst

određenog problema u određenom kontekstu.  Znanje može da se predstavi trojkom: problem,
kontekst i rešenje
 Znanje predstavlja prihvatljivo rešenje određnog
problema koje najčešće nije optimalno
 Svako znanje traži empirijsku potvrdu.
Znanje Eksplicitno znanje
Znanje možemo podeliti na: Eksplicitno znanje je

artikulisano formalnim jezikom i
 eksplicitno (engl. explicit knowledge) i
lako se prenosi u obliku
 tiho ili iskustveno znanje (engl. tacit informacije
knowldege). sa pojedinca na pojedinca.
Ova definicija je korisna jer naglašava
razliku između ljudske i računarske
komponente znanja.
Eksplicitno znanje Iskustveno znanje
Eksplicitno znanje Tiho - iskustveno znanje je znanje

ugrađeno
je zapisano (pohranjeno) u knjigama
ili
i može se jednostavno „uzeti" procesom obrazovanja,
upotrebljavati i preuzeti,
stvoreno
te ugraditi u proizvode u oblicima kao što su
ličnim iskustvom pojedinca.
tehničke specifikacije, nacrti ili
Ono je personalizovano i do njega nije lako
doći pa često ostaje neotkriveno i
standardizovani dizajn.
neiskorišteno.
5
Znanje Znanje
Znanje može da se podeli na: Proceduralno znanje:
1. Proceduralno znanje  Objašnjava proceduru rešavanja problema.
2. Deskriptivno znanje  Ovo znanje odgovara na pitanje Kako?
3. Semantičko znanje  Onemogućava korisnika sistema da bude

kreativan u unapređenju određenog znanja i da
4. Epizodno znanje
razmišlja zašto se nešto radi.
 Korisniku isključivo pomaže da reši određeni
problem (primer uputstvo za popravku kola).
Znanje
Znanje
Proceduralno znanje predstavljaju tehnike Deskriptivno znanje:
kao što su  Opisuje sa više detalja određeni problem sa
• algoritamski i ciljem da se objasne pojmovi vezani za konkretnu

problematiku.
• heuristički postupci i
 Ovom znanju nedostaje organizacija znanja
koriste se u ekspertnim sistemima ili
u obliku problem, kontekst, rešenje.
od strane stručnjaka za rešavanje
 Može da poboljša proceduralno znanje.
određenih problema, donoišenju odluka.
 To su nestrukturisana, nesistematizovana,
uputstva za rešavanje određenog problema.
Znanje Znanje
Semantičko znanje:
Deskriptivno znanje služi kao polazna
 Znanje kod koga su uočene veze i zavisnosti
osnova, iz njega se uočava semantičko
znanje, da bi se na kraju došlo do koje vladaju između delova problema, konteksta i
rešenja.
epizodnog znanja, koje treba da bude u
 Nedostaje mu komponenta rešenja.
formi proceduralnog.
 Predstavlja nadogradnju deskriptivnog znanja,
jer se jasno uočavaju veze i međuzavisnosti
komponenti znanja.
 Ide korak dalje od deskriptivnog znanja, ali ipak

se oblik znanja pogodan za odlučivanje postiže
tek u epizodnom znanju.
6
Znanje Znanje
Epizodno znanje: Epizodno znanje:
 sastavljeno je iz niza povezanih iskustvenih • Epizodno znanje sadrži komponentu akcije i
zapisa, tj slučajeva. predstavlja zapravo niz epizoda između koji
• Ovi slučajevi mogu se zvati scenarija ili epizode. postoji određeni redosled
Epizode su određena iskustvena znanja, a • Svaka epizoda u sebi sadrži rešenje određenog
između njih postoji određena organizacija. malog problema.
• Iz epizodnog znanja može da se sazna šta
uraditi i zašto to uraditi.
DS 37 DS 38
S - podatak, informacija, znanje S - podatak, informacija, znanje
Znanje Znanje
Epizodno znanje je najupotrebljivije za Epizodno znanje:
donošenje poslovnih odluka.  Iz epizodnog znanja može da se dobije
 Cilj je da svako znanje pređe put od proceduralno znanje, koje je bolje od
proceduralnog i deskriptivnog do epizodnog, prvobitnog proceduralnog.
da bi se na kraju problem koji zahteva
epizodno znanje, mogao rešavati na Normalno je da sva znanja nastaju iz
proceduralan način. epizodnog znanja, a ne obrnuto.
DS 39 DS 40
S - podatak, informacija, znanje S - podatak, informacija, znanje
Nosioci znanja Nosioci znanja
Znanje se sastoji od:

• činjenica, Modeli predstavljaju nosioce znanja.
• pravila, Oni nastaju kad se slika stvarnosti oko nas
• metodologija, iskazuje zamislima pojedinca koji
posmatra svet oko sebe.
• teorija,
• primera...
7
Nosioci znanja Nosioci znanja
Preuzeta slika može biti ista ili slična Proces modelovanja i prenošenja
stvarnosti, tako da ta sličnost postaje mera znanja predstavlja polazište svih
procesnih obeležja znanja.
kvaliteta znanja.
Nosioci znanja Povezanost okolina sa:
Prema mestima izvora znanja kad je u

pitanju organizacija nosioci znanja okolina
podatak
obuhvataju:
informacija
 organizacijsko znanje,
 eksplicitno i iskustveno znanje znanje
pojedinca,
 znanje u tehnologiji (aplikacije, Podatak = Reprezentacija činjenica
Informacija = podaci + značenje, razumevanje
računari, mreže) i Znanje = informacija + uverenja, pretpostavke
 znanje spoljnjih izvora. Mudrost = znanje + primena/akcija i adaptacija posle primene
46
DSS - podatak, informacija, znanje 45 DSS - podatak, informacija, znanje
Informacione tehnologije u preduzeću Informacione tehnologije u preduzeću
Ključni faktori za donošenje poslovnih Uslov za upotrebu informacija, znanja,

odluka u preduzeću su: inovacija i kreativnosti su:
1. Informacije,
IT - informacione tehnologije
2. Znanje,
3. Inovativnost i u obliku informacionih sistema
4. Kreativnost. i njihove sinergije sa menadžmentom.
8
Raskorak u znanju i sposobnosti
Ljudsko znanje i IT odlučivanja
Ukupno
ljudsko znanje
Činjenično Metodološko Konceptualno

znanje znanje znanje
Baze podataka Računarski Baze znanja

programi
Izvor: Gartner Group
DSS - podatak, informacija, znanje 49 DSS - uvod 50
DSS - 1
Podatak, Informacija, Znanje
pripremila
9
Informacioni sistemi
Osnovna karakteristika informacionih

DSS - 8 
sistemi za podršku odlučivanju (DSS –
Decision Support Systems) je da korisnik
UVOD - IS donosi poslovne odluke u interakciji sa
izlaznim informacijama iz informacionog
pripremila sistema
Prof. dr Gordana Radić  Centralno mesto u njima zauzimaju odluke.
DSS - uvod 1 DSS - uvod 2
Informacioni sistemi Informacioni sistemi
 Savremeni poslovni IS razlikuju se od  Razvoj IT i IS tokom poslednje tri

klasičnih IS po strukturi informacija koja decenije nametnuo je potrebu za
nije orijentisana na prikupljanje i obradu razradom i implementacijom principa i
podataka već na donošenje poslovnih metoda upravljanja IS-a.
odluka.
 Glavni cilj upravljanja informacionim  Što se tiče troškova tu nema posebnih

sistemom jeste problema jer se troškovi lako identifikuju
 identifikacija, i iskazuju.
 merenje i  Na primer, razvoj SW ili održavanje HW
 korekcija troškova i prihoda znače trošak informacionog sistema i
informacionih resursa. problem se svodi na njegovo
minimiziranje.
1
 Kod prihoda stvar je daleko složenija.  Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost
 Kao rezultat rada IS-a, mogao bi se uzeti funkcionisanja IS-a veoma je teško
stepen realizacije težnji poslovnog primeniti u praksi, jer korisnici IT-a
sistema da ostvari što često subjektivno procenjuju vrednost
informacija koje dobijaju i koristi pri
 efikasnije,
donošenju upravljačkih odluka.
 tačnije i
 kvalitetnije
obavljanje svojih funkcija korišćenjem

odabrane informacione tehnologije.
Informacioni sistemi IS - modeli upravljanja

 Metodološku osnovu za procenu  U praksi se primenjuju dva modela
performansi upravljanja IS-om čini upravljanja IS-a.
profitna funkcija IS-a koja podrazumeva: 1. Prvi je centralizovan model, gde se
 utvrđivanje količine svakog centralizovano određuje obim operacija,
informacionog resursa i svakog maksimum resursa i rezultata rezultata i gde
proizvedenog izlaza kao i centralni upravljač donosi sve odluke.
 njihovu međusobnu koordinaciju i 2. Kod drugog modela struktura upravljanja je
kontrolu. decentralizovana i vrši se dekomponovanje
upravljanja popojedinim delovima .
IS - modeli upravljanja IS - način obrade podataka

 Kod primene bilo kog modela neophodno je  U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od
održavati ravnotežu između primljenih potreba korisnika, postoje dva osnovna
informacija i dobijenih rezultata na osnovu načina organizacije obrade podataka:
tih informacija.  Centralizovana i
 Ako se ravnoteža poremeti sistem će  Distribuirana obrada podataka.
oscilirati i tražiti dodatne informacije a to
znači i dodatne troškove.
2
IS - način obrade podataka IS - način obrade podataka
 Centralizovana obrada podataka obavlja se na
 Kod obrade programa, uopšte, razlikujemo:
jednom mestu — centralnom računarskom
 serijsko, i
sistemu.
 paralelno izvršavanje programa.
 Distribuirana obrada podataka obavlja se
pomoću dve ili više sistemskih komponenata
unutar jednog sistema i vrši se
dekomponovanje upravljanja po pojedinim
delovima IS-a uz postojanje obaveznih veza
prema centralnom upravljanju.
IS - način obrade podataka IS - način obrade podataka

 Serijsko izvršavanje programa je ono kod  Kada se u memoriji računara istovremeno
kojega se programi u glavnoj memoriji nalazi i izvršava više programa, kažemo da
računara izvršavaju jedan za drugim, je reč o paralelnom izvršavanju programa.
odnosno, tek kada se jedan program izvrši
do kraja, može da počne sa izvršavanjem
sledeći program.
IS - način obrade podataka IS - karakteristike

 Na osnovu načina rada računarskog sistema  Informacioni sistem mora da bude
postoje sledeći načini obrade: prilagođen poslovnom sistemu čiji je deo.
 serijska obrada (Batch Processing),  On mora da sadrži određene kvalitete da bi
 rad u raspoređenom vremenu (Time kao posebna celina unapredio uspešnost
Sharing), rada celog poslovnog sistema.
 multiprogramiranje (Multiprogramming),
 rad u realnom vremenu (Real Time).
3
IS - karakteristike IS - karakteristike
 Usklađenost ciljeva postojanja i razvoja  Jedinstvenost i pristupačnost za sve
IS i poslovnog sistema, poštujući korisnike IS-a, radi njihovog brzog i
osnovne ekonomske principe: efikasnog informisanja, odnosno,
 produktivnost, ovladavanja sistemom informacija
 ekonomičnost i proizvedenim funkcionisanjem IS-a.
 rentabilnost.
 Samoorganizovanost, odnosno  Obezbeđivanje razvoja i nadgradnje IS-a
sposobnost za samostalnu reorganizaciju u okviru poslovnog sistema sa stanovišta
radi: svih osnovnih elemenata koji su osnovni
 prilagođavanja nastalim promenama u razvoju informacionog sistema (HW,
kako u poslovnom sistemu tako i SW, organizacija i kadrovi).
njegovom okruženju.
 Integralnost tj. postojanje jedinstvene  Sigurnost u podršci funkcije
koncepcije oblikovanja i izgradnje IS-a sa odlučivanja kao osnovnom pokazatelju
aspekta: efikasnosti informacionog sistema.
• zahteva,
• karakteristika,
• ciljeva i
• principa funkcionisanja IS-a kao celine.
4
DSS uvod
Sistemi za podršku odlučivanju-SPO su


informacioni sistemi koji pružaju podršku u DSS – 8 - 1
rešavanju nedovoljno determinisanih
problema, crpeći iz postojećih sistema UVOD - IS
saznanja i informacije neophodne za proces
odlučivanja. pripremila
Prof. dr Gordana Radić
5
Menadžment
• Menadžment je proces uz pomoć kojeg se
DSS - 2 postižu ciljevi organizacije korišćenjem
raspoloživih resursa koji predstavljaju ulaz :
• Ljudi,
Menadžment
• Novac,
• Energija,
• Prostor,
pripremila
• Vreme
DSS - menadžment 1 DSS - menadžment 2
Menadžment Menadžment
• Postizanje ciljeva organizacije naziva se Na koji način IS podržavaju menadžere?
izlaz iz tog procesa. • Menadžeri obavljaju mnogo aktivnosti
• Menadžeri nadgledaju proces i pokušavaju zavisno od njihove pozicije u organzaciji
da ga optimizuju • Menadžeri imaju tri osnovne uloge:
• Uspeh menadžera se često meri odnosom • Interpersonalnu (predstavnik, vođa, veza)
između ulaza i izlaza za koji je on odgovoran: • Informacionu (nadzornik, analitičar,
• Indikator produktivnost organizacije distributer, portparol,...)
• U odlučivanju (preduzetnik, pregovarač,...)
Menadžment Menadžer
 Prvi IS podržavali su informacionu ulogu.  Menadžer ili donosioc odluke DO
(Decision Maker) je
 Novi sistemi podržavaju sve tri uloge.  osoba,
 telo ili
 organ
koji preuzima potpunu odgovornost
za posledice donesene odluke.
1
Zašto menadžerima treba podrška IT Zašto menadžerima treba podrška IT
 Odlučivanje je sve kompleksnije zbog uticaja
 Teško je doneti dobru odluku bez
validnih i relevantnih informacija
sledećih trendova:
1. Broj alternativa za razmatranje se povećava
zbog :
 Informacije su najznačajniji deo
 Inovacija u tehnologiji,
svake faze i aktivnost u procesu
odlučivanja.  Poboljšane komunikacije,
 Razvoja globalnog tržišta ,
 Upotrebe Interneta i e-trgovine
Što više alternativa postoji potrebnije je i više
DSS - menadžment 7
istraživanja i upoređivanja pomoću računara.
DSS - menadžment 8
Zašto menadžerima treba podrška IT Zašto menadžerima treba podrška IT

 Odlučivanje je sve kompleksnije zbog uticaja  Odlučivanje je sve kompleksnije zbog uticaja
sledećih trendova: sledećih trendova:
2. Karakteristično je da se odluke donose pod 4. Često je potrebno:
pritiskom vremenskog ograničenja. Nije  Brzo pristupiti udaljenim informacijama.
moguće dovoljno brzo ručno obraditi  Konsultovati se sa stručnjacima ili
informacije da bi obrada bila efikasna.  Održati grupni sastanak povodom
3. Zbog sve veće neizvesnosti u okruženju odlučivanja
odlučivanja odluke postaju sve složenije.
Menadžeri koju odlučuju mogu se nalaziti na
Potrebna je sofisticirana analiza, koja zahteva
različitim mestima. Njihovo dovođenje na
modelovanje, da bi se donela dobra odluka.
DSS - menadžment 9
jedno mesto može biti i teško i skupo.
DSS - menadžment 10
Koje IT su dostupne menadžerima Koje IT su dostupne menadžerima

Osim alata za : Zašto inteligentni sistemi?
 istraživanje, • Zato što je strategija rešavanja
 komunikaciju i problema (znanje i sposobnost njegovog
 saradnju korišćenja) prevedena u računarski
koji pružaju indirektnu podršku program koji dati problem rešava na način
odlučivanju uspešno se koriste tehnologije kako ga rešava čovek koristeći svoju
prirodnu inteligenciju
poslovne inteligencije (PI) i inteligentni
sistemi koji se mogu koristiti samostalno ili
kombinovano.
2
Šta obuhvataju inteligentni sistemi za podršku
odlučivanju? Za sisteme poslovne inteligencije ne
• DSS sisteme u užem smislu retko su potrebne i istorijski podaci
• ESS - IS izvršnog menadžmenta koji se nalaze u skladištima podataka
• GDSS - grupni sistem za podršku odlučivanju DW
• GIS
• ES
• DM,
• Fuzzy logički sistemi, NN, Genetički algoritmi,
inteligentni agenti, hibridni sistemi,..
Da bismo bolje razumeli i poslovnu Strukura problema:

inteligenciju i inteligentne sisteme Proces odlučivanja popčinje od
potrebno je klasifikovati odluke na visokostrukturisanih, preko
osnovu najvažnijih sistema: polustrukturisanih do nestrukturisanih
 Strukure problema i odluka
 Prirode odluke
Koje IT su dostupne menadžerima Nivoi upravljanja i odlučivanja

Priroda odluke
Još 1965 predložena su tri osnovna nivoa
To je druga dimenzija podrške menadžerima
odlučivanja:
u procesu odlučivanja
• Strateški
Postoje tri kategorije koje obuhvataju sve
• Taktički i
menadžerske odluke:
• Operativni
1. Operativna kontrola (specifični zadaci)
2. Kontrola upravljanja (uz pomoć resursa
efikasno postiže ciljeve organizacije)
3. Strateško planiranje (dugoročni ciljevi i
razmeštanje resursa)
3
Menadžment odluka
Nivoi menadžment odluka
Matrica odluka
 Tri primarne klase strukture problema i
strateški
 Tri opširne kategorije prirode odluka
kombinuju se tako da formiraju matricu za
taktički podršku odlučivanju koja se sastoji od 9
polja.
operativni
Menadžment odluka Menadžment odluka

Računarska podrška Problemi sa kojima se sreću menadžeri nižeg
Za strukturisane problema koriste se matrice. nivoa tipično imaju strukturu visokog nivoa.
Odluke operativne kontrole i kontrole  analiza investicionog ulaganja
upravljanja donose se u svim funkcionalnim  raspoređivanje resursa
celinama organizacije (finansije i operativni  distribucija proizvoda i
menadžement)  kontrola zaliha.
Menadžment odluka Zašto podrška odlučivanju

Za svaki tip strukturisanih odluka već postoje
ranije razvijena rešenja korišćenjem Potreba za podrškom proističe iz:
matematičkih modela • Spoznaje ograničenja
• Ekonomskih i
Ovakav pristup se zove • Vremenskih ograničenja.
• Nauka o menadžmentu ili
• Operaciona istraživanja
4
Zašto podrška odlučivanju?
 Najveća odgovornost uspešnog menadžera jeste
donošenje poslovnih odluka, ali to je ujedno
najrizičniji i najteži deo njegovog posla.
DSS
 Razvoj novih proizvoda, dobit, nabavke, samo
Menadžment
su neke od svakodnevnih obaveza menadžera.
 Loša odluka o bilo kojoj od ovih stvari može
uništiti kompaniju, ali i karijeru menadžera.
pripremila
5
Tabela odlučivanja
• Tabela se sastoji od atributa i redova, a neki od
atributa mogu biti izlaznog karaktera,
DSS – 3.1 odnosno:
Kada se se desilo stanje opisano neizlaznim

Tabele odlučivanja
atributima tada se donela odluka koja je
opisana u izlaznom atributu.
pripremila
DSS - Tabela odlučivanja 1 DSS - Tabela odlučivanja 4
Tabela odlučivanja Metoda tabele odlučivanja

• Tabela odlučivanja –je način prikazivanja • Solomon Polak (Solomon Pollack), je razvio
ishoda odluka različitih alternativa zavisno od metodu 1957. godine u SAD-u kao supstitut
različitih scenarija. dijagramima toka.
• Tako se za različite alternative i različite scenarije • To je metoda tabelarnog prikazivanja koja
mogu utvrditi ishodi izraženi u dobiti, troškovim i opisuje zadatke koje treba uraditi ako se ostvare
sl. pa se iz tog razloga naziva i pay-off tabelom. određeni uslovi.
• Tabele odlučivanja (engl. Decision Table) se
koriste u kompleksnim situacijama donošenja
odluka.
Tabela odlučivanja Tabela odlučivanja

• Tabela odlučivanja – indukciona tabela • Tabela odlučivanja predstavlja metodu prikaza
odlučivanja je jedan vid čuvanja znanja. uslova koji se mogu dogoditi u određenoj
• Ova tabela se naziva indukciona jer se na situaciji i akcije koje zahteva određena
osnovu slučajeva datih u tabeli predviđa kako kombinacija uslova.
će biti ponašanje u celoj populaciji, odnosno
induktivno. • Ona predstavlja formalizovani prikaz „ako-onda“
(IF-THEN) odnosa u tabelarnom obliku,
odnosno:
"ŠTA će se dogoditi AKO se desi određena
kombinacija uslova".
1
• Pod kompleksnom situacijom odlučivanja Uslovi Vrednosti
podrazumeva se ona sa većim brojem uslova O
D
„ako-onda“ koji čine povezanu osnovu “AKO” L
Područje Ostvareni uslovi
odlučivanja. U
K konstelacije uslova “da”/“ne”
A
• Tabelom odlučivanja se u sistematizovanom A
obliku prikazuju veze između uslova nekog K Područje
“ONDA” C
problema i aktivnosti koje treba preduzeti u I sleda aktivnosti Pokazatelji aktivnosti
slučaju realizacije svake od mogućih situacija, J “X”/“--“
E
odnosno kombinacija uslova.
Aktivnosti Funkcije

U tu svrhu tabela odlučivanja podeljena je • Osnovni deo predstavlja desni deo tabele
(horizontalno) na dva osnovna područja i to: odlučivanja u vertikalnoj podeli i taj deo se
naziva
• područje konstalacije uslova (u kojem se nalazi pravilo odlučivanja.
navod i specifikacija uslova) i
• područje sleda aktivnosti (u kojem se nalazi • Ono pokazuje neki međusobni odnos uslova
navod i specifikacija aktivnosti). povezan sa zahtevanim aktivnostima -
operacijama.

Vertikalna podela odvaja: • U ovom delu tabele:
• svaka kolona predstavlja jedno pravilo
• levu stranu tabele, u kojoj je
• navod uslova i aktivnosti, od
odlučivanja, a
• desne, u kojoj je • njegov član predstavlja komponentu
• specifikacija uslova i aktivnosti. pravila odlučivanja.

•
2
•
• Pojedine kvadrante tabele odlučivanja • Donji levi kvadrant tabele ima u pojedinim
odvajamo dvostrukim linijama kako bismo redovima opise relevantnih aktivnosti, tj.
mogli jednostrukim linijama razdvojiti spisak mogućih aktivnosti koje možemo
pojedine uslove i aktivnosti te pravila preduzeti za neku datu kombinaciju
ispunjenja uslova.
odlučivanja koja nastaju u određenoj
konstelaciji uslova.

• Gornji levi kvadrant sadrži u pojedinom Donji desni kvadrant ima u svakoj koloni
redu verbalno formulisane uslove - opis pokazatelje aktivnosti koje odgovaraju ostvarenoj
uslova. konstelaciji uslova iz te kolone - specifikaciju
•
aktivnosti pojedinog slučaja.
• Redovi se popunjavaju tako što se
odgovara na pitanje: Kolone se popunjavaju odgovorima na pitanje:
koji su uslovi? Koju vrednost imaju te aktivnosti?

• Gornji desni kvadrant sadrži u pojedinim Primer: ilustruje odlučivanja prilikom ulaska u
kolonama simbole (ili kratke verbalne opise) s zgradu, koji se može predstaviti sledećom
kojim se označava da li je, ili nije, u tabelom odlučivanja:
gornjem levom kvadrantu ispunjena navedena
konstelacija uslova.
• Redovi se popunjavaju odgovorima na
pitanje:
Koje će akcije uslediti ako se uslov
ispuni?
3
Osnovna pravila konstruisanja tabela
U slučaju redundantnosti treba iz tabele odlučivanja
ukloniti ponavljanje situacije odlučivanja, 7. U okviru pravila podrazumeva se veza AND
a time i suvišnog, ponovljenog, pravila između uslova kao i između izabranih
odlučivanja da nam ono ne opterećuje aktivnosti i
preglednost algoritma odlučivanja 8. Između uslova i aktivnosti podrazumevamo
sadržanog u tabeli odlučivanja. realizaciju IF-THEN, odnosno „ako su
ispunjeni uslovi onda slede aktivnosti“.

Osnovna pravila konstruisanja tabela Smisao tabele odlučivanja je da se logika
rešenja prevede u oblik pogodan za računarski
odlučivanja:
program.
1. Tabela može da se sastoji od najmanje jednog
pravila odlučivanja, Prevođenje tabele odlučivanja podrazumeva
formiranje dijagrama toka programa.
2. Svako pravilo mora imati makar jednu
izabranu aktivnost,
3. Pravila su jedinstvena i nezavisna,
4. Svaka kombinacija uslova mora biti
obuhvaćena pravilima,
Tabela odlučivanja Pivot tabela

Osnovna pravila konstruisanja tabela • Pivot tabele nam služe radi boljeg i
preglednijeg rasporeda podataka
odlučivanja.
unutar jedne ili više tabela.
5. Redosled uslova u tabeli nije
funkcionalno bitan, • Bill Jelen je prvi počeo da radi sa
Pivot tabelama
6. Redosled pisanja pravila nije
funkcionalno bitan, • Pivot tabele se mogu kreirati samo
ukoliko postoje tabele sa podacima
koje želimo smestiti u pivot tabelu
4
Pivot tabela Digitalna kontrolna tabla
• Pivot tabele (alat) je jedna od moćnijih • Digitalna kontrlna tabla obezbeđuje
funkcija. brz pristup ažurnim informacijama i
• Pivot tabele omogućavaju da brzo direktan pristup menadžerskim
sumirate i analizirate velike količine izveštajima.
podataka u Excel listama i tabelama - • Lako se koristi i grafički je bogata.
nezavisno od originalnog rasporeda
• Kvalitetna vizuelizacija podataka.
podataka u tabelu - povlačenjem i
ispuštanjem kolone na različite redove,
kolone, ili skraćenom pozicijama.
Pivot tabela Digitalna kontrolna tabla

• Pivot tabela se može posmatrati kao • Digitalna kontrlna tabla obezbeđuje
pojednostavljenje prikaza od više brz pristup ažurnim informacijama i
kompletnih i složenih analitičkih direktan pristup menadžerskim
koncepta za analizu (OLAP) izveštajima.
• Važno je menadžerima obezbediti
pristup detaljnim izveštajima i izuzecima
Mogućnosti digitalne kontrolne table

Mogućnost Opis
Detaljni izveštaj Mogućnost traženja detalja u nekoliko
Digitalna kontrolna tabla nivoa dubine pomoću izbora iz menia ili
direktnih pitanja (korišćenjem
inteligentnih agenata i obrade priridnog
• Digitalna kontrlna tabla (Digital jezika)
dashboard)– je evoluirala od IS-a koji Kritični faktori uspeha (Critical
Success Factors – CSF)
Najvažnij9i faktori uspeha (organizacioni,
privredni, sektorski,…)
su bili projektovani isključivo za KPI Specifična mera ključnih faktora
Presek stanja (trenutno stanje) Najsvežiji podaci o KPI ili neke druge
informacione potrebe top menadžera. metrike. Idealno je kada su dostupni u
realnom vremenu.
• Danas kontrolne table koriste svi Analiza trendova Kratkotrajni, srednji i dugoročni trendovi
zaposleni, poslovni partneri i kupci u KPI ili matrici koja se procenjuje uz
pomoć metode predviđanja.
Ad-hoc analiza Analize koje se na zahtev obavljaju u bilo

koje vreme i za bilo koji factor ili odnos.
Izveštaj o izuzecima Izveštaj koji ukazuje na devijacije veće od

DSS - Tabela odlučivanja 27 praga tolerancije. Izveštaju mogu da 30
DSS - razvoj
sadrže samo devijacije
5
Digitalna kontrolna tabla Digitalna kontrolna tabla
Primer: kompanija Del Monte Foods.
Zahtevi za projektima koji će se sprovoditi
Instalirali su digitalne kontrolne table ali pomoću digitalne kontrolne table su porasli
su ih menadžeri ignorisali. za 30% za samo godinu dana.
Digitalna tabla je pratila stopu ispunjenja
narudžbi kupaca.
Nijedan menadžer nije pratio te rezultate.

Jedna važna primena digitalne kontrolne
Digitalna kontrolna tabla je upozoravala table koja podržava kontrolne
menadžere kada nije ostvaren cilj ali nije informacione potrebe izvršilaca je u
pokazala i zašto cilj nije ostvaren. upravljačkoj kabini menadžmenta.
Menadžeri nisu znali šta je uzrok tome.
• Loše predviđena prodaja,
• Problem u distribuciji proizvoda ili
• Neki drugi razlog.

Upravljačka kabina menadžmenta je
Da bi učinili Digitalnu kontrolnu tablu prostorija (sala za sastanke) za strategijski
korisnijom CEO (glavni izvršni direktor) je menadžment u kojoj se nalazi impozantan
primenio DM alate da analizira skup digitalnih kontrolnih tabli koje
potencijalne razloge loše prodaje. rukovodiocima najvišeg nivoa
Kompanija je tada shvatila prednosti table. omogućavaju da bolje upravljaju
poslovanjem.
6
Upravljačka kabina menadžmenta u te
Cilj je da se stvori sredina koja omogućava svrhe može da:
veću efektivnost sastanaka menadžera i
• primeni razne scenarije „šta ako“.
učvršćuje saradnju timova pomoću
efektivne komunikacije. • obezbedi i osnovni temelj za informacije i
komunikaciju i
• podrži prevođenje korporativne strategije
u konkretne aktivnosti tako što utvrđuje
KPI.
Digitalna kontrolna tabla
Da bi menadžment mogao da postigne taj

cilj, KPI i informacije koje se odnose na
kritične faktore uspeha prikazuju se
grafički na zidovima upravljačke kabine
menadžmenta.
Primer Digitalne kontrolne table koja prati performanse uzoraka

Digitalna kontrolna tabla
Ovakvo prezentovanje pomaže

menadžerima da
DSS – 3.1
shvate na koji način su
Tabele odlučivanja
povezani različiti
faktori poslovanja.
pripremila
7
Odlučivanje
• Svakodnevno donosimo odluke, svesno ili
nesvesno.
DSS - 3 • Uvek kada je to moguće poželjno je u proces
odlučivanja uključiti veći broj učesnika,
Odlučivanje vodeći računa na ograničenost raspoloživog
vremena i hitnost odlučivanja.
• Danas se od savremenog menadžera zahteva
maksimalno
pripremila • kvalitetno,
Prof. dr Gordana Radić • efikasno i
DSS - odlučivanje 1
• operativno odlučivanje.
Informacione tehnologije u preduzeću Odlučivanje

Ključni faktori za donošenje poslovnih Odluka je:
odluka u preduzeću su:
1. čvrsta namera, konačno rešenje,
Informacije, rezultat dogovora, zaključak rešenje
Znanje, vlasti, naredba
Inovativnost i 2. presudan događaj, ishod, svršetak.
Kreativnost. 3. odlučnost, rešenost.
DSS - odlučivanje 3 DSS - odlučivanje 4
Odlučivanje Odlučivanje
Sama šema odlučivanja ima pet nivoa, koji Drugi nivo je u potpunosti posvećen:
međusobno nisu povezani. • matematičkim metodama, koje pomažu
Prvi nivo bavi se: analitičarima odlučivanja u kreiranju skupa
 opštim pojmovima, naučno zasnovanih akcija (alternativa) iz koga će
 definicijama, donosilac odluke (pojedinačni ili kolektivni)
 samim fenomenom odlučivanja, izabrati najpovoljniju.
 modelima i metodologijom odlučivanja.
Poznavanje svega što je navedeno na ovom nivou je
svakako neophodno da bi se moglo uspešno pratiti
sve što sledi na sledećim nivoima.
1
Na trećem nivou pregledne šeme navedene su Na četvrtom nivou su navedene tri, u poslednje
oblasti i discipline koje su između sebe izuzetno vreme izuzetno atraktivne oblasti, koje
heterogene, odnosno između njih ne postoji ono donosiocima odluka pružaju direktnu tehnološku
vezivno tkivo, što je bila matematika za oblasti podršku u procesima odlučivanja:
sa drugog nivoa. 1. Sistemi za podršku odlučivanju (DSS),
2. Ekspertni sistem (ES) i
Njihovo prisustvo u teoriji odlučivanja je, 3. Veštačkih neuronskih mreža (ANN)
međutim, izuzetno značajno. neposredni donosilac odluke se ni u kom slučaju
ne zamenjuje, već mu se samo pruža do sada
najdirektnija i najneposrednija pomoć i podrška
u poslovima odlučivanja.
Na četvrtom nivou se kroz različite oblike Na petom nivou, pod vrlo opštim naslovom
kombinacije postojećih IS ili kroz potpuno inteligentna podrška u rešavanju realnih
nove pristupe očekuju i najvećiu tehnološki problema, misli se na snažni uticaj novih
napredak u procesu donošenja odluka tehnoloških pristupa sa četvrtog nivoa na
rešavanje stvarnih procesa odlučivanja u realnom
okruženju.
Ovaj aspekt problematike inače spada u okvire
sistema odlučivanja u širem smislu i
izuzetno je značajan, jer se njegovom
stabilnošću omogućuje maksimalno efikasno
korišćenje rezultata naučnog odlučivanja.
Odlučivanje
S obzirom da smo svi mi različiti i da
svako od nas ima neke svoje načine
kako funkcioniše, ni donošenje odluka nije
univerzalno i svakom na isti način svojstveno.
2
Odlučivanje ili donošenje odluka: Odlučiti znači:
• predstavlja proces izbora jedne od 1. Doneti odluku, zaključiti, rešiti.
raspoloživih mogućnosti koja ima za krajnji 2. Rešiti konačan ishod.
cilj ostvarenje nekog željenog stanja.
3. Uticati na nekog pri donošenju odluke,
• predstavlja rezultat provedene akcije ili opredeliti se, privoleti, navesti
strategije u praktičnoj primeni.
• Donošenje odluka je veština. Načini odlučivanja mogu biti:
• Stručnost donosioca odluke nema nikakve 1. Intuitivni
veze sa neodlučnošću ili ishitrenošću. 2. Logički
• Parametri donošenja dobre odluka su: 3. Razgovarajući sa nekim
 Sakupljanje važnih informacija 4. Testiranjem mogućih opcija
 Traženje saveta 5. Dvoumljenjem
 Sposobnost da se vidi šira slika
 Svest o posledicama neke odluke
Načini odlučivanja mogu biti: Načini odlučivanja mogu biti:
1. Intuitivni 2. Logički
• Odluke koje su donešene intuitivno su one • Prilikom ovakvog donošenja odluke,
bazirane na ranijem iskustvu i dolazi do razmatranja svih
situacijama koje su bile slične trenutnoj. argumenata koji govore u prilog ili
• Odluke koje se donose na ovaj način protiv odluke koja je na pomolu.
prate određene obrazce koji su se u • Ovom prilikom dolazi do razlaganja
prošlosti pokazali uspešnim. podataka i njihovo upoređivanje sa
ličnim afinitetima.
3
3. Razgovarajući sa nekim 4. Dvoumljenjem
• U ovom slučaju najčešće je potrebno da • U samostalno donošenju odluke, pri

verbalizujemo svoje misli i da u čemu smo svesni opcija koje su pred
saglasnosti sa nekim za koga smatramo nama, uključujemo i pređašnja
da nas poznaje (ili ima slično iskustvo) iskustva kao i analizu mogućih
i ko može objektivno da utiče na ovaj posledica.
proces, donesemo odluku.
• To može da bude i stručno lice.
4. Dvoumljenjem 5. Testiranjem mogućih opcija
• Sakupljamo neophodne podatke i posle • Odlučujemo se za jednu opciju koju smo
izvesnog vremena donesemo odluku prethodno testirali u praksi.
koju smatramo pravilnom. • Na ovaj način stičemo uvid u moguće
• Važno je ne odugovlačiti previše jer to posledice odlučivanja.
takođe može negativno da se odrazi na • Ovo je koristan način donošenja odluka,
odlučivanje. ali često nismo u mogućnosti da
testiramo izbore ili nemamo dovoljno
vremena za to.
 Najveća odgovornost uspešnog menadžera Zbog čega se donose loše odluke?
jeste donošenje poslovnih odluka, ali to  Najčešće zbog iskrivljene slike o nečemu i
je ujedno najrizičniji i najteži deo njegovog predubeđenja (čitave serije mentalnih
posla. grešaka), koje ometaju vaše rezonovanje.
 Razvoj novih proizvoda, dobit, nabavke,  Mnogi menadžeri upadaju u ove psihološke
samo su neke od svakodnevnih obaveza zamke, zato što su one podsvesne, čvrsto
menadžera, loša odluka o bilo kojoj od ovih urezane u način razmišljanja.
stvari može uništiti kompaniju, ali je bitna i
za karijeru menadžera.
4
Zbog čega se donose loše odluke? Kako da pri donošenju odluka izbegnete
 Možete se otarasiti psiholoških zamki, naučiti katastrofu?
da ih na vreme opazite i prevaziđete
 Trebate voditi računa da ne upadnete u
 Možete da kontrolišete odluke koje donosite
neku od mogućih zamki.
tako da zamke u koje tokom razmišljanja
možete upasti, ne dovedu do katastrofe.
Odlučivanje - zamke Odlučivanje - zamke

Kako da pri donošenju odluka izbegnete Kako da pri donošenju odluka izbegnete
katastrofu? katastrofu?
1. Usidravanje. 1. Usidravanje.
2. Status quo. Dajete preveliku važnost prvoj dobijenoj
3. Usađene vrednosti. informaciji:
4. Potvrđivanje. • razmišljajte i o drugim rešenjima
5. Procena i predviđanje. • nakon što dobro razmislite o problemu,

potražite i mišljenje od kompetentnih
saradnika

2. Status quo. 3. Usađene vrednosti.
Favorizujete postojeću situaciju kao da će Kada donosite odluke koje potvrđuju
dugo trajati: prethodno donešene odluke izbegnite
zamku tako što ćete:
• Razmišljajte da li će održavanje situacije
• Potražiti mišljenje neutralnih osoba,
pomoći ostvarivanju postavljenih ciljeva
• Shvatiti da i najbolji prave greške i
• Da li biste zadržavali staus quo da ga
• Ne strahovati od neuspeha.
nema DSS - odlučivanje 29 DSS - odlučivanje 30
5
4. Potvrđivanje. 5. Procena i predviđanje.
Kada tražite informacije koje potvrđuju Kada ste pod jakim uticajem prošlosti u
stavove koje zastupate: slučaju procene i predviđanja pojedinih
Zamolite kompetentnog saradnika da situacija:
iznese svoje argumente koji pobijaju vašu • Budite odgovorni prilikom predviđanja.
prvobitnu odluku ili pokazuju da je ona • Analizirajte najekstremnije situacije.

bila loša. • Koristite aktuelne statističke podatke
Odlučivanje - zamke Odlučivanje

Kako da pri donošenju odluka izbegnete
katastrofu? • Klasičan intuitivno-iskustveni pristup
• Izgradite sopstvene tehnike otkrivanja odlučivanju postao je inferioran, jer su
grešaka pri odlučivanju. donosioci odluka morali da raspolažu
• Otkrijte i izbegavajte greške pri procesu informacijama i kvalitativno novim sredstvima
odlučivanja. za upravljanje i donošenje odluka
• Povećaćete svoje samopouzdanje zbog

ispravno donešenih odluka.
• Definišu se IS koji se izgrađuju da bi
donosiocima odluka pomogli u rešavanju slabo
• Koncept IS za podršku odlučivanju nastao je strukturisanih problema odlučivanja
kao rezultat objedinjavanja razvojnih
Cilj: da obezbede kvalitetne informacije
trendova u oblasti IT-e i modelovanja
za proces odlučivanja
(operaciona istraživanja).
Glavne karakteristike:
 Orijentisanost ka rešavanju slabo
strukturisanih problema odlučivanja i
 Orijentisanost na krajnjeg korisnika
• Proces odlučivanja nije automatizovan
6
Odlučivanje
Teorije odlučivanja razvijale su se nezavisno
od IT-a i bazirale su se na kvantitativnim
metodima i modelima:
DSS - 3
 Linearno programiranje Odlučivanje
 Mrežno planiranje (CPM i PERT metode)
 Metode rešavanja transportnih problema
 Teorija redova čekanja pripremila
 Dinamičko programiranje Prof. dr Gordana Radić

7
Poslovna odluka
Poslovno odlučivanje zahteva više
DSS – 3.1 sistematičnosti nego odlučivanje u
privatnomživotu zato što obuhvata veći broj
ljudi koji su uključeni u proces odlučivanja.
Proces donošenja poslovnih odluka
pripremila
Poslovna odluka Poslovna odluka

Podrška poslovnom odlučivanju je postupak Nema ni jednog radnog mesta gde se ne
izdvajanja podataka iz baze podataka i donosi odluka.
analiziranja tih podataka kako bi se dobile Razlika je samo u nivou važnosti donesenih
informacije koje ćete moći koristiti: odluka.
• u donošenju kvalitetnih poslovnih odluka i
• preduzimanju akcija.
Poslovna odluka Poslovna odluka

Odluke možemo deliti na: Odluke možemo deliti na:
• Rutinske • Rutinske se mogu izjednačiti sa
• Adaptivne i programiranim odlukama (odlukama
• Inovativne.
koje se donose po ustaljenim
kriterijumuma odlučivanja).
1
Poslovna odluka Grupno odlučivanje
Odluke možemo deliti na: Grupno odlučivanje:
• Adaptivne odluke su odluke koje se više • odluke donose grupa ljudi strukturisana po
bave problemima nego samim zadatkom. različitim osnovama.
• Inovativne odluke znače velike promene • Osnova za formiranje grupe može biti:
u aktivnostima i usmerene su na promenu: • vlasništvo,
• ciljeva • menadžerske funkcije,
• svrhe i • zajednički rad na nekom poslu i slično
• politike organizacije
Grupno odlučivanje Grupno odlučivanje

Osnovna obeležja grupnog odlučivanja je da • Svaka grupa je u pravilu podgrupa neke
odluke donose dve ili više osoba, odnosno veće grupe.
manja ili veća grupa. • Članove grupe moraju se pridržavati
Članove grupe povezuju zajednički interesi i utvrđenih normi ponašanja.
moraju međusobno da komuniciraju jer dele • Koliko će grupa biti uspešna u odlučivanju
uloge u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. zavisi od ponašanja članova grupe, posebno
vođe grupe koji mora da koordiniše
pojedinačne snage grupe.
Grupno odlučivanje Grupno odlučivanje

Grupno odlučivanje je sporiji i složeniji način Menadžerima je lakše učestvovati u tom
odlučivanja jer u njemu učestvuje veći broj procesu jer sva odgovornost je na grupi a
ljudi. ne na njima kao pojedincima.
Grupno odlučivanje je lakši način odlučivanja

jer odgovornost za odluke preuzima grupa a
ne pojedinac.
2
Proces donošenja poslovnih odluka Proces donošenja poslovnih odluka
Menadžment (kao pojam upravljanja) jeste Stepen ostvarivanja tog cilja
proces koji koriste kompanije da bi predstavlja odnos izmedju ulaza i izlaza.
raspoloživim resursima ostvarile svoj cilj. Ovaj odnos predstavlja
Resursi predstavljaju ulazne produktivnost, koja direktno zavisi
komponente dok ostvarivanje cilja od performansi kompanije i samog
predstavlja izlaz iz tog procesa. menadžmenta.

Nivo produktivnosti ili uspeh menadžmenta
zavisi od: Doneti odluku znači izabrati najbolje
 planiranja, rešenje između dve ili više mogućih
 organizacije, alternativa.
 vođenja i
 kontrole samih poslovnih procesa.
U svakom od ovih koraka menadžer donosi

odluke.

Proces donošenja odluka sastoji se iz četiri U procesu donošenja poslovnih odluka veoma je
koraka: važno:
1. Definisanje problema,  da su u obzir uzeta i alternativna rešenja,
2. Kreiranje modela koji opisuje realni  da su razmotrene posledice njihovog
problem, korišćenja, kao i
3. Pronalaženje mogućih rešenja i evaluacija  da je izvršeno adekvatno poređenje mogućih
rešenja i rešenja.
4. Poređenje, izbor i preporuka mogućeg
rešenja
3
Ovaj proces dodatno komplikuju faktori Iz svih ovih navedenih razloga menadžeri su
spoljašnjeg poslovnog okruženja jer:
prinuđeni da koriste nove tehnike i alate u
 nove tehnologije, IS, napredna pretraživanja i
procesu donošenja poslovnih odluka i da se
globalizacija nude jako veliki broj mogućih
alternativa. sve više oslanjaju na
 poslovno okruženje postaje sve informacione tehnologije,
kompleksnije posebno one bazirane na korišćenju
 postoji čitav niz nepredvidivih faktora koji Interneta i web-a.
otežavaju menadžerima proces donošenja
poslovnih odluka. DSS - odlučivanje 19 DSS - odlučivanje 20

Menadžeri obavljaju mnogo aktivnosti u
zavisnosti od njihove pozicije u organizaciji.
Odluka je izbor koji pojedinac ili grupa učini
Uloge menadžera su: između dve ili više alternativa.
1. Interpersonalna (predstavnik, vođa,veza), Odlike su raznovrsne i stalno se
donose.
2. Informacionu (nadzornik, didstributer,
portparl, analitičar) i Odlučivanje je sistematičan proces.
3. Uloga u odlučivanju.

Donošenje odluka
Prema američkom naučniku Herbertu Simonu
proces donošenja odluka uključuje 4 faze i to:
1. inteligencija, (definisanje situacije koja
zahteva donošenja odluke, identifikacija i
Visoko nestrukturisani Visoko strukturisani definisanje problema)
problemi problemi
(Neprogramabilne (Programabilne 2. dizajn, (analiza i razvoj mogućih pravila
Odluke) Odluke) delovanja)
3. selekcija (izbor jednog pravca akcije) i
Polustrukturisani problemi 4. implementacije.
(kombinacija navedenih odluka)
4
DSS – proces donošenja odluka Proces donošenja poslovnih odluka
I Faza inteligencije - istraživanja, se odnosi na
realnost faza inteligencije
ispitivanje
postavljanje i što preciznije definisanje problema.
Definisanje situacije koja zahteva:
faza odluke • donošenje odluke,
uspeh • identifikaciju i
• definisanje problema
faza izbora
Kada je problem otkriven daje se odgovor na ključno
pitanje: Kome problem pripada?
implementacija
Ova faza se završava preciznim definisanjem
greska problema.

I Faza inteligencije – istraživanja: II Faza dizajna - modelovanja, obuhvata
• istraživanje,
 Ciljevi organizacije
• razvoj i
 Procedure pretraživanja i skeniranja
• analizu mogućih pravaca aktivnosti.
 Prikupljanje podataka
Postavljanje modela podrazumeva
 Utvrđivanje problema konceptualizaciju problema i njegovu
 Kvalifikacija problema apstrakciju na neki od modela (matematički
i/ili simbolički)
 Izveštaj o problemu
Definišu se ulazne i izlazne veličine kao i

njihova međusobna relacija.

II Faza dizajna – modelovanja: III Faza selekcije - izbora, uključuje.
• pretragu mogućih pravaca aktivnosti i
 Formulisanje modela (pretpostavka) • ocenu nalaženja odgovarajuće alternative.
 Postavljanje kriterijuma za izbor modela Pretraga mogućih aktivnosti zasniva se na:

 Traženja alternative • analitičkim tehnikama,
 Predviđanje i merenje ishoda • pretraživanju na slepo i
• heuristici (modeli i principi pronalaženja

novog)
5
III Faza selekcije – izbora: IV Faza implementacije, predstavlja
zaključnu fazu u procesu donošenja
 Izbor rešenja prema modelu odluke.
 Analiza osetljivosti Obično zahteva dosta vremena i često ima
 Izbor najbolje alternative najmanje izgleda da uspe.
 Plan implementacije
Implementacija je uspešna ukoliko
 Kreiranje sistema kontrole
predloženo rešenje reši problem.
Proces donošenja poslovnih odluka Sistemi za podršku odlučivanju - DSS

DSS je sistem baziran na računarima koji
Podrška odlučivanju zasnovano na menadžerima i poslovnim profesionalcima
računaru pokušava da obezbeđuje interaktivnu informacionu podršku
automatizuje polustrukturisanim i nestrukturisanim odlukama.
neke zadatke u
DSS se oslanja na bazne, jednostavne, modele.
procesu odlučivanja a jezgro je
modelovanje
DSS – tipovi odluke DSS – struktura problema
Odluke mogu biti: Strukturisani problemi imaju lako uočljive

pravilnosti:
1. Strukturisane,
2. Nestrukturisane i • Procedure za dobijanje najboljeg rešenja su

3. Polustrukturisane. poznate, problem je jasan
• Precizno definisani (ulazi i izlazi) ciljevi i
• Sistem podrške odlučivanju menadžera može
biti veoma koristan.
Rešavaju se unapred poznatim procedurama,
nema potrebe za intuitivnim zaključivanjem.
6
DSS – struktura problema DSS – struktura problema
Nestrukturisani problemi nemaju

pravilnosti koje se mogu uočiti. Polustrukturisani problemi imaju neke
• Rešavaju se ljudskom intuicijom pravilnosti ali ne u celom obimu.
• Rešavaju se kombinacijom standardnih

procedura i ljudske procene
DSS - odlučivanje DSS – tipovi odluke

Strukturisane odluke su u slučaju rutinskih
• Donošenjem odluka uvek se rešava neki
zadataka i problema koji se ponavljaju za koja
konflikt.
postoje standardna rešenja.
• Tako svaka odluka ima i svoje pozitivne i
Samo su neki procesi odličivanja
negativne strane strukturisani.
• Umeće donosioca odluke je da izabere
odluku koja ima više pozitivnih a manje Osnovni kriterijum procene kvaliteta rešenja
negativnih efekata od bilo koje druge su:
odluke. • minimiziranje troškova ili
• maksimiziranje profita
DSS – tipovi odluke DSS – tipovi odluka
Nestrukturisane odluke (fuzzy) su u Polustrukturisane odluke. Samo su neki

slučaju kompleksnih problema za koje ne procesi odličivanja strukturisani.
postoje očigledna i lako proverljiva rešenja.
Kombinacija standardnih rešenja i
Ovde ljudska intuicija dolazi do izražaja. individualne procene.
7
DSS – karakteristike odluke DSS – šta odluka treba da sadrži
Karakteristike odluke koja je rezultat 1. Sastav ili subjekat, objekat, struktura na

procesa odlučivanja su: koji se odluka odnosi.
1. Nedvosmislenost, 2. Aktivnosti koje treba izvršiti da bi se ta
2. Precoznost,
odluka realizovala.
3. Realnost, 3. Ciljeve koje treba ostvariti da bi se odluka
4. Pravovremenost i
realizovala.
5. Objektivnost.
DSS – šta odluka treba da sadrži DSS – klasifikacija odluka
4. Strukturu ograničenja (limitirajuće

faktore). Odluke mogu biti:
1. Neprogramirane
5. Termine, rokove i druge resurse (prostor)
2. Strateške
6. Sastav materijalnog, tehničkog,
3. Taktičke
finansijskog i drugog osiguranja realizacija
odluke. 4. Operativne
DSS – klasifikacija odluka DSS – klasifikacija odluka

Neprogramirane odluke Strateške odluke su najvažnije odluke u
Donose se kada organizacija treba da preduzeću.
reaguje na neku novu šansu ili neki • Ove odluke su okvir za donošenje taktičkih
novi problem. odluka.
• Pogrešna odluka može da uzrokuje velike
Potrebne su dodatne informacije kao pomoć posledice u poslovanju pa se ne treba služiti

u donošenju prave odluke. analogijom pri donošenju odluka.
• Od njih se očekuje povećanje efektivnosti
poslovanja.
8
Taktičke odluke su osnova za realizaciju Operativne odluke su odluke nižeg reda u
strateških odluka u preduzeću. preduzeću.
• Ovim odlukama se vrši operalizacija • Ove odluke služe za realizaciju taktičkih
strateških odluka. odluka.
• Od njih se očekuje povećanje efikasnost • To su u najvećem broju slučajeva
poslovanja. rutinske odluke.
• Njima se rešavaju jednostavniji
problemi koji se ponavljaju.
Nivoi odlučivanja - primeri
Operativni
Tipovi odluka Taktički nivo Strateški nivo
nivo
Kratkoročna Planiranje
Porudžbine, predviđanja, investicija,
Strukturisane
plačanja,… Planiranje Kreiranje
budžeta,… portfolia,..
Planiranje Prikupljanje i
Ocena kredita,
proizvodnje, uporedjivanje
priprema budžeta,
Polustrukturisane podataka, novi
Praćenje projetkni plan,
planovi, QA,
zaliha,… razrada sistema,…
HRM,…
Kupovina
Razvoj novih
SW-a, Pregovori,
tehnologija,
odobravanja zapošljavanje,
Nestrukturisane planiranje
zajma, kupovina HW-a
društvene
tehnička DSS - odlučivanje
Lobiranje,…
DSS - odlučivanje 51 odgovornosti,…
52
podrška,…

U zavisnosti od donosioca odluke odluke
mogu biti: Individualne odluke donosi pojedinac na
svom radnom mestu.
1. Individualne
• Razlukuju se po važnosti i značaju
2. Grupne
• Zavise od radnog mesta donosioca
3. Kolektivne odluke
4. Operativne
9
Grupne odluke donosi veći broj pojedinaca Kolektivne odluke su odluke najvećeg organa
koji rade na rešavanju problema. upravljanja.
• Na primer odluke Upravnog odbora su • Na primer Skupština akcionara
važne za poslovanje preduzeća • Odluke se odnose na upravljanje
preduzećem
DSS – klasifikacija odluka Obrasci odlučivanja
Prema nivoima odlučivanja na kojima se Za zapisivanje obrazaca mogu da se koriste

donose poslovne odluke, odluke mogu biti: različite forme.
Osnovni elementi obrazaca su:
1. Najvišeg nivoa 1. Kontekst
2. Srednjeg nivoa 2. Problem
3. Najnižeg nivoa 3. Sile
4. Rešenje
5. Rezultujući kontekst
Obrasci odlučivanja Obrasci odlučivanja
Primenjuju se 4 osnovna obrasca: Podeli pa vladaj: - analitička faza

1. Podeli pa vladaj 1. Kontekst – rešiti određeni problem
2. Dodeli zajedničku vrednost 2. Problem – ne može se opisati preko samo

jednog atributa, postoji više kriterijuma
3. Svi kao jedan
različitog intenziteta koji definišu problem.
4. Analiza
10
Podeli pa vladaj: Podeli pa vladaj:
3. Sile – rastavljanje problema na kriterijume 4. Rešenje - Problem se rastavlja na kriterijume,
dovodi do mogućnosti rešavanja problema. Može tako da se dobija struktura problema. Svakom
se desiti da se u sistem ne uključi kriterijum koji kriterijumu se dodeljuje određena težina koja
ima uticaj na rešenje ili da se uključi kriterijum predstavlja značajnost kriterijuma u modelu.
koju nije bitan.
5. Rezultujući kontekst - Dobijena je
Tek kada se problem reši moguće je naći struktura kriterijuma i određene su težine
zadovoljavajuću strukturu, ipak već na početku kriterijuma. Težine kao i atributi, imaju veliki
rešavanja problema treba je definisati, jer uticaj na krajnje rešenje. Ne može se znati da li
predstavlja preduslov početka rešavanja će izabrana struktura i podešene težine rešiti
problema. DSS - odlučivanje 61 problem. DSS - odlučivanje 62

Dodeli zajedničku vrednost - je široko Dodeli zajedničku vrednost:
rasprostranjen: • Gubi na kvalitetu podataka, ali se stiče
• Povezuje analitičku i sintetičku fazu procesa mogućnost efikasnog upravljanja istim.
otkrivanja znanja • Svi podaci koji čine bazu podataka za
• Organizacije grade svoju organizacionu kulturu odlučivanje dobijaju zajedničku meru preko
upravo da bi podstakli jedinstvo ka postizanju ciljeva kojih svi podaci mogu da se izraze.
organizacije i lakše upravljali kadrovima.
• Ovim obrascem koji se često zove i normalizacija,
svim podacima se dodeljuju zajednička obeležja.

Dodeli zajedničku vrednost: Dodeli zajedničku vrednost:
1. Kontekst - Prikupljeni su podaci (slučajevi) 3. Sile:
shodno strukturi problema koja je određena • Dodeljivanjem zajedničkog imenioca
obrazcem Zavadi pa vladaj podacima, sistem postaje jednostavan za
2. Problem - Neki podaci su kvalitativnog, a analizu.
neki kvantitativnog karaktera. Podaci u opštem • Gubi se određena količina informacija.
slučaju nisu uporedivi tj ne poseduju zajednički • Nekada se transformacijom podataka,
imenioc koji bi omogućio analizu i omogućava da se u podacima otkrije neka
upoređivanje podataka. zanimljiva zakonitost.
11
Dodeli zajedničku vrednost: Dodeli zajedničku vrednost:
3. Sile: 4. Rešenje - Transformisati podatke tako da
• Nije moguće znati na početku rešavanja sistem odlučivanja može da funkcioniše

problema koji način transformacije je najbolji. 5. Rezultiujući kontekst - Podaci su spremni
• Tek kada se nađe prihvatljivo rešenje, može da za dobijanje određenog rešenja.
se nađe i prihvatljiv način da se normalizuju • Transfromacija koja je sprovedena nudi samo
podaci. prihvatljivo, a nikada optimalno rešenje.
• Bez ove transformacije iz sistema ne mogu da • Kada je svim podacima dodeljena zajednička
se dobiju rešenja. vrednost, moguće je izvlačiti agregacije i
zakonitosti iz podataka.
Svi kao jedan: predstavlja obrazac koji Svi kao jedan:

predstavlja funkciju koja iz podataka izvlači 3. Sile:
agregacije, tj rešenje na osnovu kojih • U podacima postoji obično više rešenja koja je
može da se donosi odluka. moguće dobiti, tj ne postoji jedinstveno rešenje
Ovo je sintetička faza dobijanja znanja. • Svaka agregacija samo prikazuje jedan pogled na
1. Kontekst - Podaci su međusobno podatke
uporedivi i spremni za izvlačenje rešenja • Ne može se znati koja je agregacija ili agregacije
najbolje rešavaju problem dok se rešenje ne testira
2. Problem - Kako dobiti rešenje?
• Ipak ni testiranje ne može da se sprovede ukoliko
nema rešenja

Svi kao jedan: Analiza unapređuje sistem odlučivanja:
4. Rešenje - Izračunati agregaciju na osnovu koje Možda i najvažniji obrazac odlučivanja.
može da se reši problem. • Jedan je od ključnih obrazaca u odlučivanju jer
5. Rezultujući kontekst - Rešenje za problem pokazuje koliko je otkriveno rešenje dobro ili ne.
odlučivanja je generisano. Radi se najčešće o • Ovaj obrazac se naziva evaluacija rešenja.
rešenju koje nije optimalno za određeni problem.
Rešenje tek treba da se proveri da bi se došlo do
saznanja koliko je upotrebljivo.
12
Obrazac Analiza Obrazac Analiza:
1. Kontekst - Generisano je rešenje. Postoji 3. Sile:
sumnja da li je rešenje zaista najbolji način • Nemoguće je tačno utvrditi na kom mestu
da se problem reši. procesa otkrivanja znanja je otkrivena greška.
2. Problem - Kako oceniti i unaprediti • Uvek se predpostavlja da je nešto u redu kada
rešenje? se testira druga stvar.
• Moguće je analizom doći do odluka koje mogu
da poboljšaju otkriveno znanje preko bolje
strukture problema, bolje normalizacije i bolje
agregacije.
Obrasci odlučivanja
Obrazac Analiza
4. Rešenje - Izvesti analizu rešenja i doneti
odluke koje mogu da unaprede otkrivanje DSS – 3-1
znanja. Sistem se unapređuje iterativno.
5. Rezultujući kontekst - Donesene su Proces donošenja odluka
odluke koje mogu da poboljšaju proces
otkrivanja znanja, ipak ni ove odluke ne
mogu da garantuju da će novo rešenje biti pripremila
bolje.
13
Zaključivanje
ZOS - zaključivanje na osnovu slučaja
je disciplina koja koristi podatke iz prošlosti
DSS – 4.1 (slučajeve) radi podrške odlučivanju pri
rešavanju novih problema u poslovnom
Zaključivanje procesu.
 ZOS je naučna disciplina i proces koji rešava
nove probleme koristeći rešenja starih
problema. ZOS je disciplina koja pomaže
pripremila
izgradnji tzv. organizacionog znanja.
DSS - razvoj 1 DSS - razvoj 2
Zaključivanje Zaključivanje
ZOS - zaključivanje na osnovu slučaja ZOS - zaključivanje na osnovu slučaja
 Proces ZOS je jednostavan i prirodan.
Javlja se novi problem koji treba rešiti.
 Proces se odigrava sledećim tokom: • S vremena na vreme proveriti da li je baza slučajeva
Javlja se novi problem koji treba rešiti: postala redudantna da je moguće izvršiti redukciju
• Potrebno je pretražiti bazu prethodnih slučajeva da baze slučajeva i time podići efikasnost rada.
bi se pronašla rešenja slična novom problemu.  Sistemi ZOS imaju dosta sličnosti sa ekspertnim
• Iskoristiti staro rešenje za rešavanje novog sistemima, mogu se posmatrati kako posebna grupa
problema. ekspertnih sistema koja ima jasno definisan proces
• Ako ima potrebe, prilagoditi staro rešenje novom korišćenja i održavanja sistema.
problemu i sačuvati novo (modifikovano staro)  Najviše se koriste kod pravljenja baze znanja
rešenje u bazi slučajeva.
DSS - razvoj 3 korisničkih servisa. DSS - razvoj 4
ZOS je baziran na pretpostavkama: ZOS se sastoji od sledećih aktivnosti:
1. Svet funkcioniše po principu 1. Pronaći – pronalaženje slučajeva koji su
uspostavljenog reda. slični novom problemu,
2. U svetu se roblemi – situacije ponavljaju i 2. Upotrebiti – izabrati korisne slučajeve od
treba ih pamtiti. postojećih sličnih slučajeva,
3. Slični problemi najčešće imaju slična 3. Prepraviti – prilagoditi izabrane slučajeve
rešenja. novom problemu,
1
ZOS se sastoji od sledećih aktivnosti: ZOS aktivnosti se odvijaju u fazama:
4. Pregledati – odrediti da li novi slučaj 1. Strukturisanje slučajeva.
treba zapamtiti u bazi, 2. Normalizacija indeksa.
5. Zadržavati – pamćenje novog slučaja i 3. Agregacija slučajeva.
6. Rafinisati – periodično prečišćavati bazu 4. Analiza sistema – ocenjivanje.
slučajeva ako se vremenom unapređivala.
ZOS - I faza strukturisanje slučajeva: ZOS - I faza strukturisanje sličajeva:
Da bi se mogli koristiti u procesu Zaključivanja • Slučaj predstavlja uređeni par problem-rešenje
na osnovu slučajeva i da se čuvaju u bazi u određenom kontekstu.
slučajevi moraju imati definisanu strukturu. • Slučaj je jedan od načina predstavljanja znanja.
Strukturisanje podrazumeva definisanje • Slučaj je red tabele odlučivanja.
• tabela,
• skupa atributa i
• tipova atributa
koji će se čuvati u bazi podataka.
ZOS - I faza strukturiranje sličajeva: ZOS - I faza strukturisanje sličajeva:
• Slučaj obično sadrži • Slučaj ne mora da ima izlazne atribute već se

• skup atributa koji opisuju problem (nose
može koristiti da opisuje određene pojave.
informacije o problemu) koji se rešava kod slučaja u • Skup atributa za pretraživanje se u ZOS procesu
određenom kontekstu , naziva skup indeksa.
• skup atributa koji opisuju rešenje određenog • Svaki slučaj se sastoji od indeksa i skupa atributa
slučaja (izlazni atributi),
koji nisu indeksi.
• u vrednosti atributa mogu biti i smešteni tekstualni
• Atributi indeksi se koriste za pretraživanje slučajeva.
zapisi, fotografije, video zapisi,.. i
• Neindeksirani atributi se koriste za čuvanje semantike
• neke podatke mogu analizirati samo ljudi.
slučaja a mogu se koristiti u donošenju odluka kada
indeksi ne sadrže dovoljno informacija.
2
ZOS - I faza strukturisanje sličajeva: ZOS - I faza strukturisanje sličajeva:
Indeksi – kriterijumi za pretraživanje trebaju Najpoznatiji modeli za uspostavljanje ZOS
biti: sistema su:
• Razumljivi • Dinamički memorijski model
• Svrsishodni
• Modeli kategoričkih slučajeva
• Dovoljno apstraktni i
• Dovoljno konkretni
ZOS - dinamički memorijski model: ZOS - dinamički memorijski model:
Sastoji se od: • Generalizovanje epizoda klasa koja sadrži
• Generalizovanih epizoda vrednost atributa – normu koja je jednaka za
• Slučajeva
sve slučajeve
• Normi
• Unutar generalizovane epizode slučajevi se
razlikuju po svojim indeksima i njihovim
• Indeksa
vrednostima.
• Vrednost indeksa unutar generalizovane
epizode može pokazati na jedan slučaj ili celu
DSS - razvoj 15 epizodu. DSS - razvoj 16
ZOS - dinamički memorijski model: ZOS - model kategorijskih slučajeva:
• Memorija je dinamička jer se za dva slučaja sa • Kategorije
istom vrednošću indeksa stvara nova • Slučajevi
generalizovana epizoda koja može bolje da • Indeksi (ime i vrednost)
definiše nove slučajeve.
• Veze (indeksna, kategorijska i diskrimatorna)
• Baze slučajeva se prvo pretražuju po normama
generalizovanih epizoda a nakon toga po
indeksima.
• Slučajevi koji su najsličniji novom slučaju
postaju kandidati za rešavanje novog problema.
3
ZOS - model kategorijskih slučajeva: ZOS - model kategorijskih slučajeva:
• Svaki slučaj pripada određenoj kategoriji Postoje tri vrste kod kategorijskih slučajeva
• Svaki slučaj sadrži indeks koji ga opisuje 1. Indeksna veza – modeluje vezu određenog
• Vrednost indeksa se koristi da se definiše težina indeksa ka slučaju ili osobine ka kategorijama
koja određuje pripadnost kategoriji slučaja 2. Kategorijska veza – usmerena je od kategorije
• Da bi se odredila težina pripadanja slučaja do određenog slučaja
određenoj kategoriji upoređuju se vrednosti 3. Diskriminantna veza – služi za međusobno
osobina kategorija i indeksa slučajeva. razlikovanje para slučajeva
• Veze se koriste da modeluju zavisnost koji
postoji u modelu.
ZOS - II faza normalizacija slučajeva: ZOS - II faza normalizacija slučajeva:
• Normalizacija podataka nije isto što i • Normalizacija podataka podrazumeva i
normalizacija BP. normalizaciju numeričkih podataka kao i
• Normalizacija BP predstavlja razvoj takve dovođenje podataka u oblik da mogu da se
strukture tabela koja zauzima najmanji međusobno upoređuju.
memorijski prostor. • Od načina normalizacija popdataka zavisi način
• Normalizacija podataka predstavlja svođenje na koji se slučajevi ocenjuju i upoređuju.
podataka na isti raspon vrednosti podataka.
• Normalizacija radi sa numeričkim podacima.
Indekse u bazi slučajeva treba normalizovati: Kod normalizacije numeričkih podataka
• Da bi se svaki slučaj u bazi mogao upoređivati sa potrebno je sve slučajeve organizovati tako da
traženim slučajem. se sve vrednosti dovedu u isti opseg, najčešće u
• Da bi se mogla izračunati određena mera rasponu [0,1].
sličnosti nađenog slučaja sa traženim slučajem.
4
Najčešće se koriste normalizacije preko sledećih Najčešće se koriste normalizacije preko sledećih
metrika: metrika:
• L1 (metrika gradskog bloka) sve podatke jedne • L2 (Euklidova) sve podatke jedne kolone deli sa
kolone deli sa zbirom vrednosti te kolone. korenom zbira kvadrata vrednosti te kolone.
• Na ovaj način svaka normalizovana vrednost • Na ovaj način svaka normalizovana vrednost
predstavlja udeo u ukupnom zbiru svih vednosti predstavlja osnovni udeo u ukupnom zbiru svih
atributa. vrednosti atributa.
ZOS - II faza normalizacija sličajeva: ZOS - II faza normalizacija slučajeva:
Najčešće se koriste normalizacije preko sledećih Da bi se kategorijski podaci pripremili za
metrika: pretraživanje, analitičar treba da vodi računa o:
• L∞ (Čebiševljeva) sve podatke jedne kolone deli sa • Broju kategoričkih atributa
najvećom vrednošći te kolone. • Broju kategorija koje postoje u atributu
• Na ovaj način svaka normalizovana vrednost • Distribuciji kategorija u atributu
predstavlja udeo u odnosu na najveću vrednost
atributa.
ZOS - III faza agregacija slučajeva: ZOS - III faza agregacija slučajeva:
Predstavlja ocenjivanje kvaliteta slučajeva u najpoznatije metode koje se koriste za
bazi slučajeva pronalaženje slučajeva:
Kod ZOS se koristi koncept sličnosti • Metoda najbližeg suseda
(udaljenosti) kojim se računa sličnost slučaja • Indukcija – ID3 (padaci kategorički i kad postoji
za koji se traži rešenje i slučajeva u bazi samo jedan izlazni atribut)
slučajeva. • Indukcija vođena znanjem
Svakom slučaju se tokom procesa pretraživanja • Otkrivanje obrazaca - paterna
baze slučajeva dodeljuje mera koja govori koliko
je slučaj blizak traženom slučaju.
5
ZOS - III faza agregacija sličajeva: ZOS - IV faza analiza rešenja:
najpoznatije metode koje se koriste za Najčešće treba pronađene korisne slučajeve iz
pronalaženje slučajeva: baze slučajeva prilagoditi novom problemu
čime se može stvoriti novi slučaj.
Ove metode mogu se koristiti samostalno ili
kombinovane u hibridne strategije Kod ZOS u tu svrhu postoje mehanizmi koji
pronalaženja. prilagođavaju staro rešenje novom problemu.
Sve metode pretraživanja pretvaraju vrednosti Prilagođavanje se zasniva na uočavanju bitnih
više indeksa u jednu izvedenu vrednost razlika starog i novog problema i izmeni starog
(agregaciju), na osnovu kojih se vrši sortiranje i rešenja da bi se odgovorilo zahtevima novog
izbor najbližih slučajeva. problema.
ZOS - IV faza analiza rešenja: ZOS - IV faza analiza rešenja:
Uopšte postoje dve vrste prilagođavanja: Neke od tehnika koje se koriste:
1. Strukturno prilagođavanje gde postoje 1. Nulta adaptacija - najjednostavnija tehnika
precizno definisana pravila prilagođavanja jer ne vrši nikakvu adaptaciju.
starog rešenja novom problemu Donosioc odluke dobija slučajeve sortirane po
2. Derivaciono prilagođavanja koji koristi sličnosti sa novim problemom.
formalne metode i tehnike koja su generisala Koristi se za probleme koji imaju složeno
originalno rešenje za rešavanje novog problema. zaključivanje, ali jednostavno rešenje.
Derivaciono prilagođavanje je moguće jedino
kada može formalno da se definiše način na koji
se rešava određeni slučaj.
ZOS - IV faza analiza rešenja: ZOS - IV faza analiza rešenja:
neke od tehnika koje se koriste: neke od tehnika koje se koriste:
2. Parametarsko usklađivanje - strukturalna 3. Kritički zasnovana – tehnika u kojoj ekspert
adaptivna tehnika koja upoređuje specifične traži kombinaciju osobina slučajeva koji mogu
parametre otkrivenog i novog slučaja da bi da reše problom.
modifikovala rešenje u skladu sa defifnisanim
pravilima.
6
ZOS - IV faza analiza rešenja: ZOS problemi:
U fazi analize donosioci odluka trebaju odlučiti da 1. Indeksiranje slučajeva.
li korisni slučajevi mogu da reše problem
odlučivanja. 2. Ćuvanje slučajeva.
Novo rešenje je zasnovano na postojećim 3. Pronalaženje slučajeva.
rešenjima i često donosiocima odluka stoje na 4. Adaptacija slučajeva.
raspolaganju tehnike koje pomažu pri adaptaciji
novog rešenja.
Nakon razvijenog rešenja, analitičar odlučuje da li
je novi slučaj vredan pamćenja ili ne, ako jeste
slučaj se pamti u bazi.
DSS – 4.1
Zaključivanje
pripremila
DSS - razvoj 39
7
Pojam i namena modela
 U najopštijem smislu model možemo shvatiti
kao apstrakciju stvarnog sveta.
DSS - 4
 Prema C. W. Churchmanu,
Modeli i proces odlučivanja  model je reprezentacija (prikaz) sistema koji

se istražuje, prikaz koji se daje kako bi koristio
u predviđanju efekta do kojeg se dolazi
pripremila efikasnošću tog sistema usled mogućih
prof. dr Gordana Radić promena u njemu samom.
DSS - MODELI 1 DSS - MODELI 2
Pojam i namena modela Pojam i namena modela

 Model je pojednostavljivanje realnosti.  Model je prikaz stvarnosti. Većina
 Model nekog sistema je apstrakcija tog sistemskih modela predstavljaju slikovite
realnog sistema iz određenog ugla predstave stvarnosti.
posmatranja.  Modeli služe da bolje razumemo sisteme
 Model je predstava nekog originala a ili je to način da dokumentujemo poslovne
original je najčešće deo našeg okruženja. zahteve ili da postavimo tehnički dizajn.
Pojam i namena modela Pojam i namena modela

 Model je materijalni ili idejni sistem koji je  Relacije između modela i originala su
usled aktivnosti i delovanja subjekta moguće po:
modelovnja u nekoj relaciji sa nekim  spoljašnjim osobinama,
originalnim sistemom i zamenjuje ga u:  strukturi,
1. ispitivanjima,  ponašanju,
2. saopštavanju znanja ili  funkcijama itd.
3. rešavanju problema.
1
Ciljevi modeliranja: Uloga modela u procesu odlučivanja
1. omogućava specifikovanje strukture i  Modele koristimo da bismo pomoću njih što
ponašanje sistema,
vernije prikazali neki realni sistem i to
2. daje obrazac koji usmerava konstrukciju izradom kopije koja dobro odražava njegova
sistema,
svojstva, izgled i karakteristike.
3. dokumentuje projektne odluke koje se
donose,
4. pomaže vizuelizaciju sistema i  Namena modela je bolje razumevanje
5. omogućava ispitivanje projektnih odluka sistema koji se razvija.
po relativno niskoj ceni.
Uloga modela u procesu odlučivanja Uloga modela u procesu odlučivanja

S obzirom da se sa modelima ne mogu rešiti svi S obzirom da se sa modelima ne mogu rešiti svi
problemi, treba znati: problemi, treba znati:
• kada je model odgovarajući i koje su • kako upotrebom modela možemo
njegove pretpostavke i ograničenja, ostvariti željene rezultate i
• koja je svrha modela i kako on može

služiti kod rešavanja određenog • kako interpretirati (u menadžerskim
problema, terminima) rezultate ostvarene
primenom modela.
Kategorije modela Tipovi modela

Vrsta Cilj Tipične tehnike
Modele je moguće svrstati u različite tipove
Oputimizacija (mali broj Najbolja alternativa od Tabele odlučivanja i DT
varijanti) malog broja razmatranih zavisno od usvojenog kriterijuma.
Oputimizacija (veliki broj Najbolja alternativa od Linearno programiranje
varijanti) velikog broja razmatranih Mrežni modeli a. prema vrsti, odnosno načinu prikazivanja
Optimizacija (analitičke Najbolja alternativa Zalihe problema:
formule) prema formuli
1. fizički,
Simulacija Eksperimentalno Više vrsta simulacija
ispitivanje i izbor 2. analogni i
dovoljnog broja rešenja
Heuristika Izbor dovoljno dobrog Ekspertni sistemi 3. simbolički (matematički) modeli
rešenja na osnovu pravila
b. prema nameni modela:
Prediktivni modeli Predviđati budućnosti Prognostički modeli
prema scenariju Markovljevi modeli 1. modeli utvrđivanja i
Ostali modeli What-if analiza (formula) finansije
DSS - razvoj 11
2. modeli odlučivanja (alternativni, izborni,
DSS - MODELI 12
ekstremalni ili optimalni modeli)
2
Tipovi modela Tipovi modela
Modele je moguće svrstati u različite tipove Modele je moguće svrstati u različite tipove
zavisno od usvojenog kriterijuma.
zavisno od usvojenog kriterijuma.
d. s obzirom na faktor vremena
c. da li su funkcionalni odnosi u modelu 1. statički i
nedvojbeno određeni, odnosno ima li model 2. dinamički modeli
osnovu u jasnim očekivanjima ili su ona samo e. s obzirom na odnose unutar modela
verovatna: 1. kvantitativni i
2. kvalitativni modeli
1. deterministički i f. prema funkcionalnim matematičkim
2. stohastični modeli odnosima
1. linearni i
2. nelinearni modeli.
Karakteristike fizičkog modela Karakteristike fizičkog modela

a. Prema vrsti  a. Prema vrsti
1. Fizički model ima izgled onoga šta i
1. Fizički modeli su posebno prikladni za
predstavlja. Fotografije, slike i skulpture takvi reprezentovanje statičkih situacija u
su modeli osoba, objekata, prizora, okoline specifičnom trenutku vremena.
itd.
Teško su primenjivi za prikaz dinamičnih
Kod fizičkih modela predstavljanje stvarnih situacija (npr. rad fabrike). Stoga nisu dobro
objekata je takvo da on treba da sadrži sve prilagođeni za upotrebu u istraživanju efekata
karakteristike koje ima i sam objekt. (učinaka) nastalih usled promena u procesu ili
sistemu.
Karakteristike fizičkog modela Karakteristike analognog modela

a. Prema vrsti a. Prema vrsti
Zbog toga se fizički modeli pretežno 2. analogni model je model koji koristi slična
upotrebljavaju u prirodnim naukama i svojstva objekta istraživanja kako bi prikazao
tehnici, dok su za teoriju i praksu u realni sistem.
ekonomiji oni ipak od manjeg značaja. Model je analogan ukoliko predstavlja
jedan skup karakteristika nekim drugim
skupom karakteristika (npr. graf).
3
Karakteristike analognog modela Karakteristike analognog modela
a. Prema vrsti
a. Prema vrsti
2. analogni model je uspešan za prikazivanje
 Transformacijom originalnih dinamičnih situacija u procesima i
karakteristika u analogne često smo u sistemima.
mogućnosti da povećamo svoje šanse za Važna prednost analognog u odnosu na fizički
delovanje na određene promene. model je u tome što, uz neke modifikacije
 Jednostavnije je promeniti analogni analognog, on može obično biti izrađen tako da
nego fizički model jer je potrebno učiniti se može koristiti za različite procese istog
puno manje promena kako bi se dobio isti tipa, dakle fleksibilno.
rezultat. Tako je analogni model mnogo opštiji od
DSS - MODELI 19
fizičkog. DSS - MODELI 20
Karakteristike simboličnog modela Karakteristike simboličnog modela

3. U simboličkom modelu komponente i 3. Prema M. P. Wahlu simbolične modele
njihovi međusobni odnosi dati su pomoću možemo podeliti na:
simbola (na primer note su simbolični a. verbalne i
model zvuka). b. matemetičke.
Karakteristike simboličnog modela Karakteristike simboličnog modela

3. simbolički model 3. simbolički model
a. Kod verbalnih modela upotrebljava se
običan svakodnevni govor koji je u velikoj meri b. Najvažniji formalizovani jezik je jezik
netačan, mnogoznačan i nedovoljan pa se na matematike koji umesto reči upotrebljava
mnogim područjima razvio vlastiti stručni simbole.
jezik sa specifičnom terminologijom.  odnose koji se mogu kvantifikovati on
prikazuje u obliku, na primer jednačina i
nejednačina.
4
Karakteristike matematičkog modela Podela modela prema nameni
a. Prema vrsti
b. Prema nameni modela razlikujemo:
3. simbolički model 1. modele utvrđivanja i
Većina simboličkih modela koristi 2. modele odlučivanja (drugi nazivi

matematičke simbole. za modele odlučivanja alternativni,
b. Matematički model najlakši je za izborni, ekstremalni ili optimalni).
manipulaciju pa je tako i najkorisniji za
menadžment.
Pri tome se mora imati na umu da je
jednačina, bilo kako da je ispisana,
uvek model, a ne realni sistem.
Podela modela prema nameni Podela modela prema nameni

b. Prema nameni b. Prema nameni
1. Modeli utvrđivanja služe za utvrđivanje 2. Modeli odlučivanja su takvi modeli kod
odgovarajućeg rezultata na osnovu date kojih se pomoću algoritma dolazi do
strukture modela (npr. kalkulacije, obračun po optimalnog rešenja.
nosiocima troškova, ...).
 Pri tome, optimalnom odlukom treba
 Oni su dobra osnova menadžmentu za
smatrati onu koja dovodi do rešenja najbližeg
donošenje odgovarajućih odluka, kako s formulisanoj funkciji cilja.
obzirom na ostvarene rezultate, tako i na
 Optimum može biti neka ekstremna
eliminisanja uočenih problema s ciljem
unapređenja efikasnosti poslovanja u vrednost, a može biti i neka fiksirana
budućnosti.
DSS - MODELI 27
veličina. DSS - MODELI 28
Podela modela prema nameni Funkcionalna podela modela

 Karaterističan i vrlo široko primenjiv c. Tipovi modela s obzirom na funkcionalne
primer modela odlučivanja je model odnose su:
linearnog programiranja. 1. deterministički i
2. stohastični modele.
5
Funkcionalna podela modela Funkcionalna podela modela
2. Stohastički model je prikaz koji razlikuje
1. Deterministički modeli koriste varijable simulaciju od običnog eksperimentisanja u
čije se vrednosti mogu dobiti bez previše klasičnom smislu (npr. Monte Carlo
teškoća, a veličina im je utvrđena bez tehnika).
određenog rizika, dakle, s odgovarajućom  Koristi se kada problemi s kojima je
sigurnošću u datim uslovima i okolnostima menadžment suočen uključuju nesigurnost,
(npr. model linearnog programiranja). te događaje koji mogu biti formulisani samo
u uslovima verovatnoće.
Monte Carlo metoda, kako se danas tumači, podrazumeva bilo koju
tehniku statističkog uzorkovanja primenjenu za aproksimaciju rešenja.
Funkcionalna podela modela Uloga modela odlučivanja

2. Stohastički model  Pogrešno shvatanje modela odlučivanja je u
Monte Carlo je simulaciona tehnika koja tome što se smatra da se njihova uloga sastoji u
koristi nekoliko uzoraka relevantne osiguravanju gotovih odluka s optimalnim
promenljive pri raznim stanjima i kombinuje rešenjima za donosioce odluka.
rezultate radi generisanja raspodele
verovatnoće za kriterijumsku promenljivu.
 Model može ukazati na posledice određene
Monte Carlo metoda, kako se danas tumači,
podrazumeva bilo koju tehniku statističkog odluke, ali je on sam ipak ne može doneti.
uzorkovanja primenjenu za aproksimaciju
rešenja.
Uloga modela odlučivanja Primena modela

 Prava uloga modela odlučivanja Primena modela na probleme koji se često javljaju:
treba biti u tome da donosiocima  Na operativnom području poslovanja, kao u
odluka: privredi, tako i administraciji, javljaju se
• osigura uvid kojim će se problemi koji se često ponavljaju.
objektivizovati i  Modele za rešavanje takvih problema retko
• poveća njihovu opštu sposobnost za je moguće primeniti bez određenog
donošenje ispravnih odluka. modifikovanja, ali su na sreću takva
modifikovanja često samo manjeg obima, što
znatno štedi sredstva i vreme za one korisnike
koji ih dobro poznaju.
6
Metode i modeli odlučivanja Metode i modeli odlučivanja
1. Teorija zaliha 1. Teorija zaliha
2. Teorija redosleda Proučava matematičke metode i formira
3. Metoda simulacije modele za utvrđivanje:
4. Teorija redova čekanja • optimalne količine sirovina i materijala
5. Teorija zamene na zalihama, kao i

• optimalnu količinu gotovih proizvoda na
6. Teorija igara
zalihama i
• optimalna veličina proizvodne serije u
preduzećima serijske proizvodnje.

2. Teorija redosleda 3. Metoda simulacije
Obuhvata matematičke metode pomoću • Pomoću ove metode se za kratko vreme može
kojih se može pronaći optimalni pokazati kompleksno ponašanje, simuliranje
redosled radnih operacija u procesa proizvodnje.
proizvodnji, pod uslovom da se • Metode simulacije ne dovode do optimalnog
„čekanje“ sredstava za rad svede na rešenja.
minimum.
• One ukazuju na uzroke zastoja u procesu
proizvodnje.
• Koriste se kao dopuna teoriji redosleda.

4. Teorija redova čekanja 5. Teorija zamene
 Sa svojim metodama pronalazi dovoljno • Omogućava da se pronađe najpogodniji

široko područje primene u preduzećima. trenutak zamene osnovnih sredstava.
 Koliko radnika treba imati u remontnom • Koriste se za određivanje trenutka zamene
odeljenju da bi se eventualni zastoj u rezervnih delova na sredstvima za rad.
procesu proizvodnje usled kvara mašina • U suprotnom, kvar rezervnih delova može da
što pre otklonio, ali da pri tome remontno izazove gubitke u nekim preduzećima
odeljenje radi sa najnižim troškovima. automatizovane proizvodnje i stotinu puta
veće, nego što je vrednost rezervnog dela.
7
6. Teorija igara Programiranje
• Veoma široka i složena oblast primenjiva u
• Nalazi primenu pri određivanju politike sistemima podrške odlučivanja. Obuhvata
preduzeća u odnosu na ostale partnere, linearno i nelinearno koje sadrži i dinamičko
direktno ili preko tržišta. programiranje.
• Koristi se u problemima čije rešenje zavisi od
• Po metodama koje koriste ova programiranja
dve međusobno suprotne strategije.
imaju vrlo malo sličnosti. Najveća je sličnost
između linearnog i nelinearnog, a najmanja
između dinamičkog i ostalih.

Programiranje
• Nelinearno programiranje obuhvata
• kvadratno,
• konveksno i Neki problemi koje
treba rešiti
• stohastičko programiranje,
korištenjem
pa se donekle može shvatiti kao nastavak matematičkih
linearnog. metoda
• Pored ovih postoje i niz onih koji nose ime
svog autora.
Tehnike modeliranja odlučivanja Tehnike modeliranja odlučivanja

 tabela odlučivanja Sistematični pristupi u:
 redefinisanja problema odlučivanja 1. formulisanju ciljeva i problema
 uzročnog povezivanja problema odlučivanja

odlučivanja 2. identifikaciji mogućih stanja i vrednih
alternativa i
3. identifikaciji i oceni mogućih posledica
8
Tehnike grupnog odlučivanja Tehnike grupnog odlučivanja
1. Brainstorming tehnika:
2. Tehnika nominalnih grupa:
• „oluja ideja“ i rasprava ravnopravnih
članova grupe • pojedinci formulišu ideje
• grupa formuliše alternative i sprovodi • grupa pomaže u obrazlaganju,
odlučivanje vrednovanju i izboru ideje
• faze:
• formulacija ideja,
• vrednovanje i
• izbor ideja.
Tehnike grupnog odlučivanja Tehnike grupnog odlučivanja

3. Delfi tehnika: 4. Tehnika strukturisanih rasprava
• obezbeđenje konsenzusa između • učešće spoljnjeg moderatora koji

stručnjaka i menadžera usmerava grupu
• dva nezavisna tima: stručnjaci i • članovi grupe iznose ideje individualno
menadžeri, međusobno se ne susreću i po sekcijama
(čak i ne poznaju) i komuniciraju
putem upitnika. • moderator sačinjava izveštaj i
formuliše zaključke.
Prikupljanje podataka Prikupljanje podataka

Prikupljanje podataka za formulaciju Menadžer – donosilac odluke (DO), je
realnog problema koji treba rešiti. osoba, telo, organ, koji preuzima punu
odgovornost za posledice donesene odluke.
To može uraditi tim stručnjaka različith
specijalnosti, od onih koji dobro poznaju Nezavisno od vrste pripremanog poduhvata
problem do operacionog istraživača, koje menadžer mora biti sposoban za
formira donosilac odluke - DO (DM-Decision komunikaciju po svim relevantnim
Maker, menadžer). problemima.
9
Prikupljanje podataka Formulacija odgovarajućeg modela
Pri tome, treba upozoriti na cilj (ili ciljeve,), Matematički model je matematička
koji se želi postići, kao i na pretpostavke na aproksimacija stvarnog problema.
kojima se problem zasniva.
Model sadrži varijable koje imaju realno
Takođe, treba razmotriti i prikupiti podatke o značenje, funkciju cilja (ili više njih) i
parametrima koji će se posle koristiti pri ograničenja na varijable.
rešavanju modela.
Formulacija odgovarajućeg modela Primena modela

Problem matematičkog programiranja može U osnovi postoji 5 vrsta ovakvih problema:
biti: 1. problemi zaliha,
2. problemi alociranja,
• jednokriterijalni u slučaju jedne funkcije
cilja, 3. problemi čekanja u redu,
• višekriterijalni, u slučaju više funkcija 4. problemi zamene i
cilja (kriterija) ili jedne složene, tzv. ciljne 5. problemi konkurencije.
funkcije (npr. Goal Programming) .
1 - Problemi zaliha 1 - Problemi zaliha

1. Najvažniji aspekt problema zaliha svodi a. Model proizvodnja – zalihe odražava
se na utvrđivanje onog njihovog nivoa na ukupne troškove proizvodnje, koji se sastoje od
kojem dolazi do minimiziranja zbira • troškova pripreme, materijala i
troškova održavanja i nestašice zaliha. procesiranja i
Osim toga, u mnogo slučajeva troškovi • troškova održavanja zaliha i troškova
zaliha i proizvodni troškovi nisu nezavisni gubitaka zbog njihove nestašice.
pa se moraju posmatrati zajedno. Rešenje ovog modela se svodi na utvrđivanje
ekonomične odnosno optimalne veličine serija
kod koje su ukupni troškovi minimalni.
10
1 - Problemi zaliha 2 - Problem alokacije
b. Kod modela nabava – zalihe Problemi alokacije nastaju kada postoji
• nabavna cena zamenjuje troškove više aktivnosti koje treba izvršiti, a za to
materijala i procesiranja, a postoje raspoloživi resursi koji, međutim,
nisu dovoljni za izvođenje svake od
• troškovi naručivanja zamenjuju troškove
aktivnosti na najbolji mogući način.
pripreme serije.
2 - Problem alokacije 2 - Problem alokacije

Ovi problemi se dele na tri tipa: Ovi se problemi dele u tri tipa:
1. Potrebne aktivnosti i raspoloživi 2. Specificirani su samo raspoloživi
resursi su određeni. resursi.
Problem je kako alocirati resurse na Problem je kako odrediti takvu
aktivnosti da bi se ostvario najbolji strukturu aktivnosti da bi se ostvario
rezultat s obzirom na postavljeni cilj. najbolji rezultat s obzirom na
postavljeni cilj.
2 - Problem alokacije 2 - Problem alokacije
Ovi se problemi dele u tri tipa:  Kod ovakvih problema za cilj se najčešće
3. Specificirane su samo potrebne
postavljaju:
aktivnosti. 1. minimalizacija troškova,
Problem je kako odrediti takvu 2. maksimalizacija profita i
strukturu resursa da bi se ostvario 3. najkraće vreme obrade.

najbolji rezultat s obzirom na
postavljeni cilj.
11
2 - Problem alokacije 3 - Problem redova
 Za rešavanje ovakvih problema u jednostavnim 3. Mogućnosti primene modela kod
slučajevima moguće je koristiti neanalitičke problema redova
tehnike “pokušaja i pogreške”.  Postoje veoma različiti procesi kod kojih
se javljaju redovi, odnosno linije čekanja
 Za postizanje optimalnog rešenja i u (bankarske usluge, bolničke usluge, ...).
složenim situacijama koristi se model
linearnog programiranja.
3 - Problem redova 4 - Problem zamene

 Redovi su direktan rezultat varijabilnosti 4. Mogućnost primene modela kod problema
kod dolazaka na usluživanje i vremenskog zamene:
trajanja usluge.  Kod problema zamene proizvodnih sredstava
 Javljaju se zbog slučajnih i visoko potrebno je u osnovi izvršiti balansiranje
varijabilnih dolazaka u sistem dodatnih troškova za novu opremu i porasta
usluživanja, koji je zbog toga povremeno efikasnosti, koja se time postiže u odnosu na
preopterećen. efikasnost stare, postojeće opreme.
4 - Problem zamene 4 - Problem zamene

 Jedan od najpoznatijih modela za rešavanje  Model razvijen na tim osnovama odnosi se
ovakvih problema je MAPI. prvenstveno na pitanje:
 Taj model (metoda) se zasniva na teorijskoj Treba li staru mašinu zameniti novom i
osnovi koja se odnosi na pitanje ekonomske u kojem momentu?
opravdanosti novih investicija i investicione
politike.
Messaging Application Programming Interface
12
4 - Problem zamene 4 - Problem zamene
 U samim osnovama ovog modela je  Tako se može birati između
pretpostavka da troškove za zamenu postojeće • više investicionih troškova i manje
mašine treba uporediti sa nesavršenosti ili pak
 nezgodama i • manje investicionih troškova i više
 štetama / troškovima nesavršenosti nesavršenosti.
sredstava kojima se raspolaže.
5 - Problem konkurencije 5 - Problem konkurencije

5. Mogućnost primene modela kod problema Teorija igara kao i teorija komunikacija
konkurencije: doveli su do matematičkih modela koji se bave
 Situacija konkurencije generalno se javlja: takvim relativno idealizovanim konkurentnim
 kada su dve strane ili grupe u konfliktu s
situacijama.
obzirom na njihov cilj/ciljeve Uspeh takvog pristupa zavisi od naše
 kada te grupe sarađuju u odnosu na cilj mogućnosti da utvrdimo najbolju moguću
koji im je zajednički ili pak s obzirom na cilj strategiju koju konkurent može odabrati.
treće strane koju kao konkurenti uslužuju.
 Konkurenti (rivali) su tako u konfliktu s
obzirom na svoje respektivne ciljeve.
5 - Problem konkurencije Simulacija

Treba istaknuti još jedan poseban Radi utvrđivanja verodostojnosti rezultata
ponavljajući tip konkurentske situacije, kao osnove za donošenje odluke radi
koji se odnosi na konkurisanje (licitiranje) upoređinja vrši se, osim ručne, i
ponudama. računarska simulacija - algoritamska
računarska simulacija, i to na daleko većem
Problem je pronaći najbolji balans između
broju dana, za koju se koristi algoritam i
šansi za prihvatanje ponude i veličine
računarski program.
očekivanog profita.
13
Modeli odlučivanja Modeli odlučivanja
 Statistički modeli Potrebno je dati odgovore na sledeća pitanja:

• Koji model izabrati?
 Finansijski i računovodstveni
modeli • Kako koristiti izabrani model?
 Produkcioni modeli • Kako kombinovati više modela?
 Marketinški modeli • Kako rešavati nove probleme, za čije
 Modeli ljudskih resursa rešavanje ne postoji model u bazi.
Rešenje: korišćenje ekspertnih sistema
DSS - 4
Modeli i proces odlučivanja
pripremila
DSS - MODELI 81
14
DSS
Cilj:
DSS - 5 Smanjiti jaz ili razliku između trenutnih i
željenih performansi firme.
Kategorije DSS-a Da bi smo razumeli zašto postoji potreba
za sistemima za podršku odlučivanju,
pripremila razmotrićemo proces donošenja poslovnih
prof. dr Gordana Radić odluka.
DSS - tipovi sistema 1 DSS - tipovi sistema 2
DSS - podele 1-Podela prema načinu korišćenja

1. Individualne – lične sisteme koje koriste
Moguće je izvršiti sledeću podelu (grupisanje) pojedinci u procesu odlučivanja i odluke
SPO sistema prema: postaju izvršne
1. načinu korišćenja, 2. Grupni služe kod odlučivanja koja zahtevaju
2. funkcionalnim oblastima, raspravu i diskusiju na osnovu koje se donosi
3. HW/SW elementima,
odluka - GDSS.
3. Organizacioni koji se koriste kod odlučivanja
4. broju i udaljenosti učesnika u donošenju
koja zahtevaju sekvencionalnu međuzavisnost -
odluka (GSPO) i
ODSS.
5. tehnikama odlučivanja (modeli).
2-Podela prema funkcionalnoj

1-Podela prema načinu korišćenja nameni
 Najveći broj danas korišćenih SPO pripada klasi  Prema problemima koji se rešavaju DSS se dele
individualnih. na sisteme:
 Ozbiljnija istraživanja u domenu teorije 1. za upite o podacima,
upravljanja upućena su uglavnom ka korišćenju 2. za analizu podataka,
grupnih i organizacionih klasa SPO. 3. za analizu informacija
 Zahvaljujući ekspanziji personalnih računara, 4. za prezentovanje, i
kompatabilnosti i komunikacionoj integraciji
5. za optimizaciju.
računara različitih platformi, zahvaljujući
Internetu, danas se lako integrišu sve tri klase
SPO sistema u jedinstvene SPO ambijente.
1
3-Podela prema nivou HW i SW 3-Podela prema nivou HW i SW
Nivoi SPO tehnologija: : Nivoi SPO tehnologija:
1. SPO alati - elementi HW i SW koji 2. SPO generatori – su
omogućavaju razvoj sistema specifične namene • po Sprague i Watson-u paketi odgovarajućeg
ili SPO generator. HW i SW koji obezbeđuju skup sposobnosti za
Turban na ovo dodaje samo primene alata i to: gradnju SPO sistema specifične nemene.
• sisteme upita, • po Ross, Penelesky i Doney-u su SW paketi
• generatore slučajnih brojeva, koji obezbeđuju mogućnost dozvoljavanja
• spreadsheet i kreiranja SPO sistema specijalne namene
(LOTUS1-2-3, Excel, Access, dBASE …)
• softver i jezike programiranja.
3-Podela prema nivou HW i SW DSS – nivoi tehnologija

Nivoi SPO tehnologija: Aplikacije specifičnog DSS-a
3. SPO specifične namene - su HW/SW
koji dozvoljava specifičnom donosiocu
odluke ili grupnom donosiocu rešavanje
specifičnog skupa problema u kome se DSS generator
zahteva izbor odluke.
DSS alati
DSS - uvod 9 DSS - razvoj 10
DSS Sistemi za podršku odlučivanju

Tipične informacije koje aplikacije za podršku 1. Sistemi podrške izvršnim
odlučivanju mogu prikupljati i predstavljati mogu biti: rukovodiocima – ESS
 Pristup svim informacionim fondovima
uključujući arhive i izvore podataka vezane za njih, 2. Sistem za podršku grupnom
odlučivanju – GDSS
 Prikaz sa upoređenim podacima,
 Projektovani podaci na osnovu novih podataka ili
pretpostavki i
 Posledice različitih alternativnih odluka s
obzirom na dosadašnje iskustvo u određenom
kontekstu.
DSS - tipovi sistema 11 DSS - uvod 12
2
Kategorija DSS Karakteristika Primer
Koriste strukturisane
Data-Driven podatke Data Warehouse - DW DSS
Model-Driven Koriste modele Rasporedi Tipične informacije koje aplikacije za podršku
Koriste pravila i odlučivanju mogu prikupljati i predstavljati mogu biti:
Suggestion Konsultacije
relacije
Pomažu  Pristup svim informacionim fondovima
Group Support komunikaciju i Vođenje sastanaka uključujući arhive i izvore podataka vezane za njih,
usaglašavanje
Koriste
 Projektovani podaci na osnovu novih podataka ili
Document-Driven nestrukturisane Web
podatke pretpostavki i
Inter- Podrška Pristup kupaca  Posledice različitih alternativnih odluka s
Organizatonal komintentima podacima obzirom na dosadašnje iskustvo u određenom
Function-Specific
Podrška specifičnim Vazduhoplovni, kontekstu.
sistemima
DSS - tipovi sistema
bankarski 13 DSS - tipovi sistema 14
Web-Based Podrška svim DSS Intranet
Kategorije DSS-a Kategorije DSS-a

1. Data-driven DSS 1. Data-driven DSS
2. Model-driven DSS
Ovi sistemi su uglavnom namenjeni
3. Suggestion DSS
menadžerima, osoblju i dobavljačima.
4. Document-driven DSS
5. Communication-driven DSS Koriste se za traženje specifičnih
odgovora u bazama podataka ili DW-u.
6. Inter-Organizational DSS
7. Function-Specific DSS
8. Web-Based DSS

1. Data-driven DSS 1. Data-driven DSS
DSS bazirani na podacima stavljaju akcenat na Data-Driven DSS sa OLAP alatima poseduju
pristup i manipulisanje strukturisanim podacima u veoma visok stepen funkcionalnosti jer
veoma velikim bazama (DW), koje sadrže kako interne omogućavaju i efikasnu analizu velike kolekcije
tako i eksterne podatke. istorijskih podataka.
DW sistem omogućava efikasan pristup ovim
podacima pomoću kompjuterskih alata prilagođenih
specifičnim zadacima kao i pomoću opštih alata koji
obezbeđuju dodatnu funkcionalnost.
3
2. Model-driven DSS 2. Model-driven DSS
Ovaj model DSS-a je kompleksan sistem DSS bazirani na modelima (Model-Driven

koji pomaže u analizi odluka ili kod izbora DSS) predstavljaju sisteme koji koriste
između različitih mogućnosti. finansijske, reprezentacione i
optimizacione modele.
Koriste ih menadžeri i osoblje u različite
svrhe, zavisno od postavljenog modela. Ovi sistemi akcenat stavljaju na
izgradnju i proučavanje modela.

2. Model-driven DSS 3. Suggestion DSS
Kompleksne analize bazirane na modelima
Sugestivni DSS sadrže DM alate kao i
moguće je izvršiti pomoću hibridnih OLAP
sistema, koji objedinjuju modelovanje, menadžment ES.
pretraživanje velike količine podataka i • DM alati pomažu analitičarima sugerišuci veze
mogućnost sumiranja podataka (agregacije). koje postoje medu podacima.
Često modelima orjentisani sistemi koriste • DM je process pretraživanja velike količine
podatke i parametre obezbeđene od strane podataka u cilju pronalaženja konteksnih veza
donosioca odluke, ali oni obično nisu intenzivno među tim podacima.
orjentisani na podatke. DSS - uvod 21 DSS - uvod 22

3. Suggestion DSS 3. Knowledge-driven DSS:
• Menadžment ekspertni sistem može sugerisati Knowledge-driven DSS-i ili knowledge-base

ali i pokrenuti izvršavanje neke akcije za pokrivaju veliki opseg korisnika u organizaciji a
mogu se uključiti i drugi korisnici (vanjski).
menadžera.
• Sugestivni DSS se još nazivaju i DSS bazirani na Koriste se da menadžerima obezbede
znanju (Knowledge-driven DSS). savete ili izbor proizvoda/servisa.
DSS - uvod 23 DSS - tipovi sistema 24
4
4. Document-driven DSS 4. Document-driven DSS
Ovi sistemi se više koriste, usmereni su na DSS bazirani na dokumentima su usmereni na
rasprostranjene grupe korisnika. pretraživanje i bavljanje nestrukturisanim
podacima kao što su dokumenti i web strane.
Koriste se za pretraživanje web stranica i
pronalaženje dokumenata na osnovu seta Ovi sistemi predstavljaju skup različitih
ključnih reči ili termina. tehnologija memorisanja i procesiranja
nestrukturisanih podataka, radi obezbeđenja što
Koriste web tehnologiju ili klijent/server
efikasnije pretrage i analize dokumenata.
sistem.

4. Document-driven DSS 5. Communication-driven DSS
(usmereni komuniciranju)
Na primer Web omogućava pristup ogromnim
bazama dokumenata uključujući: Ovi sistemi su najčešći i namenjeni su internim
timovima, uključujući i njihove partnere - GDSS.
 baze hipertekst dokumenata,  Svrha im je da pomognu u vođenju sastanka ili
 slika, korisnicima da sarađuju.
 Najčešće korištena tehnologija za DSS je web ili
 zvučnih i video animacija. klijentski server.
Efikasna pretraga je glavni zadatak ovih Primneri: chats i instant messaging SWs,
sistema. online collaboration i net-meeting systems.

5. Communication-driven DSS 5. Communication-driven DSS
(usmereni grupnom komuniciranju) (usmereni grupnom komuniciranju)
Grupni DSS (GDSS) je tip DS sistema koji GDSS je potrebno kategorizovati kao specifični
podrazumevaju mogućnost komunikacije tip DSS-a jer podrazumeva, upotrebu specijalnih
donosioca odluke tj. grupno odlučivanje po informacionih tehnologija za kolaborativni rad,
principu usaglašavanja. kao što su sobe odlučivanja, računar sa displej
projektorom, ali i mogućnost distribuiranog rada
tj. dobar sistem komunikacija.
5
6. Inter-Organizational DSS 6. Inter-Organizational DSS
Inter-organizacioni DSS predstavljaju relativno Inter-organizacioni sistemi omogućavaju
novu kategoriju DS sistema. udaljenim korisnicima da pristupe
kompanijskom intranetu i, ukoliko imaju
Internet obezbeđuje komunikacione linkove autorizovanu privilegiju, da koriste određene
za različite tipove inter-organizacionih sistema DSS servise.
uključujući i DS sisteme.

7. Function-Specific DSS 8. Web-Based DSS
Funkcionalno specifični DSS predstavljaju Web orjentisani DSS predstavljaju sisteme koji
sisteme koji su specijalno dizajnirani da podrže su implementirani upotrebom web tehnologija.
odredene poslovne funkcije ili tipove poslovanja.
Oni omogućavaju menadžerima i poslovnim
analitičarima upotrebu DSS alata koristeći web
Ovi sistemi se obično dizajniraju za jedan
browsere.
specifični zadatak mada se po svojoj prirodi
mogu svrstati u neku od glavnih kategorija DS Server koji opslužuje DSS je povezan sa
sistema, kao što su DSS zasnovani na podacima, korisničkim računarima mrežnim TCP/IP
modelima ili sugestivni DSS.
DSS - tipovi sistema 33
protokolom. DSS - tipovi sistema 34
Kategorije DSS-a
8. Web-Based DSS
Ovakvi DS sistemi omogućavaju velikoj grupi DSS - 5
menadžera da koristeći web browser-e u mrežnom
klijent-server okruženju donose pojedinačne ili Tipovi DSS-a
grupne odluke kao i da pristupaju DW-u kao delu
DSS arhitekture.
pripremila
Može se reći da web tehnologije predstavljaju prof. dr Gordana Radić
primarne alate za razvoj Inter-organizacionih
DSS.
6
DSS - pokazatelji uspešnosti
Uspešnost poslovanja se obično definiše kao
DSS - 6 sposobnost ostvarivanja određenih ciljeva.
Ciljevi mogu biti različiti, tako da uspešnost zavisi

KPI od definisanih ciljeva.
Najčešći cilj poslovanja je profitabilnost.

pripremila
DSS - KPI 1 DSS - KPI 2
DSS - pokazatelji uspešnosti DSS - pokazatelji uspešnosti

Da li je taj cilj ostvaren i u kojoj meri, može se Prema Međunarodnim standardima
videti iz izveštaja koji se zove račun dobitka i finansijskog izveštavanja prihodi se posmatraju
gubitka – bilans uspeha. kao:
„Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda, • povećanje ekonomske koristi u toku
rashoda i rezultata ostvarenih u određenom obračunskog perioda u obliku priliva ili
vremenskom periodu“. povećanje sredstava, a smanjenja obaveza.
S obzirom da je predmet analize bilans, uspešnost
poslovanja se najčešće manifestuje preko
ostvarenog finansijskog rezultata, koji predstavlja
kontrolu uspešnosti.
Ključni pokazatelji uspešnosti Ključni pokazatelji uspešnosti

Indicatori Performansi Indicatori Performansi
Indikatori (mere) performansi su kvantitativni Ključni indikatori performansi mere uspešnost

ili kvalitativni pokazatelji pomoću kojih se, cele organizacije i utvrđuju u kojoj meri se
direktno ili indirektno, može ostvaruju organizacioni ciljevi
proceniti ili izmeriti
nivo ili stepen ostvarenja određenog cilja, kao
i brzina, odnosno vreme ili rok ostvarenja cilja
1
Indicatori Performansi Karakteristike Indicatora Performansi
Indikatori identifikuju razlike (između Indikatori prtformanisi treba da budu:

ostvarenih performansi i ciljeva) koje idealno • tačni,
ukazuju na način intervenisanja i poboljšanja. • lako razumljivi,
Veličina razlike i njenog pravca (pozitivna ili • pravovremeni,
negativna) pruža informaciju i povratnu spregu,
• orijentisani na akciju i
koja se može koristiti za identifikovanje
prilagođavanja proizvodnih procesa ili druge • da njihova implementacija ne bude skupa.
korektivne akcije.

Karakteristike Indicatora Performansi Karakteristike Indicatora Performansi
Proces praćenja i merenja indikatora Dobijene informacije se koriste za poređenje sa

performansi procesa odvija se u vremenu, a rezultatima iz prethodnih merenja i sa
dobijeni rezultati služe kao osnova za postavljenim ciljnim vrednostima indikatora.
unapređenje.
Rezultati poređenja se dalje koriste za eventualno
redefinisanje strategije i ciljeva organizacije,
stvarajući povratnu petlju i P-D-C-A ciklus.

Izbor Indicatora Performansi Broj Indicatora Performansi
• Ne sme se meriti uspešnost poslovnih procesa • Enström (2002):

samo da bi se nešto merilo!  3-5 indikatora za ključne poslovne procese,
• Na osnovu postavljenih strateških ciljeva,  5-8 za podprocese
menadžeri treba da se usredsrede na ključne • Kaplan i Norton (1993):
indikatore performansi, tj. na one koji će stvarno  ne više od 20 ključnih indikatora,
pratiti:
 kvalitet izlaza,
 efikasnost procesa i
 zadovoljstvo korisnika.
2
Izbor Indicatora Performansi Izbor Indicatora Performansi
• Hope i Fraser (2003): Broj potrebnih indikatora zavisi od

• ne više od 10 ključnih indikatora  veličine organizacije,
• Parmenter (2010):  njenog stepena diverzifikacije, kao i od
• samo 5 ključnih indikatora  broja ključnih poslovnih procesa.
KPI – Key Performance Indicators KPI – Key Performance Indicators
Izračunata mera koja omogućava praćenje Šta mogu biti KPI indikatori?
poslovanja: • Poslovni: prihodi, lojalnost korisnika
• Stanje i trend • Državni: procenat nezaposlenosti
• Obrazovni: prolaznost, procenat
Koristi se za evaluaciju krucijalnih uspeha diplomiranja, zapošljavanje
organizacije.
Pomažu organizaciji da definišu mere uspeha
ka postizanju svojih ciljeva.
• Trebaju biti odraz uspeha u postizanju • Ukoliko je cilj organizacije biti

postavljenih ciljeva i moraju biti merljivi najprofitabilnija kompanija u toj oblasti
• Posmatraju se kroz vremenski period KPI pokazuju mere profita i odgovarajuće
• Ciljevi za svaki KPI se menjaju kajo se fiskalne mere.
menjaju i ciljevi organizacije
3
• KPI škola je drugačiji. • KPI može biti bilo koja vrednost, koja je
• Odnos diplomiranih prema upisanim merljiva i koja tačna.
• Uspeh u zapošljavanju posle diplomiranja • Važno je da se definiše KPI i da ta
definicija ostaje ista kroz vreme
Ključni pokazatelji uspešnosti
KPI – Key Performance Indicators
Ukoliko je KPI “povećanje prodaje”

DSS - 6
moramo definisati meru.
• Važno je da se definiše KPI i da ta definicija KPI
ostaje ista kroz vreme
• Da li je to
• Broj prodatih proizvoda ili pripremila
• Vrednost prodaje Prof. dr Gordana Radić
4
MIS - izveštavanje
MIS – menadžerski informacioni sistem je ciljno
orijentisan na obezbeđenje podrške upravljanju i
DSS - 7 rukovođenju u poslovnim sistemima.
Predstavlja upravljački informacioni sistem koji
Izveštaji omogućava menadžerima svih nivoa nadgledanje
i kontrolu rada i dobijanje upravljačkih
parametara preko kojih mogu da reaguju,
otklanjaju uočene poremećaje i vode sistem ka
pripremila stabilnom stanju.
DSS - Izveštaji 1 DSS - Izveštaji 2
MIS - izveštavanje MIS - izveštavanje

MIS predstavlja nadgradnju nad transakcionim MIS osigurava fiksni oblik primanja informacija u
sistemima i generiše sintetičke upravljačke poznatom, unapred definisanom formatu.
informacije (poslovna inteligencija) potrebne MIS obično pruža unificirane, opsežne i detaljne
menadžerima za donošenje važnih odluka. izveštaje, koji zahtevaju da svaki pojedini
korisnik sam pretražuje onaj deo informacija
koje su mu potrebne.
MIS na bazi podataka iz prošlosti, nudi trendove
poslovanja u budućnosti.
.
MIS - izveštavanje MIS - izveštavanje

MIS sistemi proizvode izveštaje koje su menadžeri na MIS koristiti web browser da bi primio neposredno i u
osnovu istraživanja njihovih informacionih realnom vremenu vizuelne prikaze, na svojoj
potreba unapred definisali. radnoj stanici, informacije i izveštaje o poslovanju i
MIS sistemi pretražuju informacije o internim stepenu zadovoljstva kupca.
operacijama iz baza podataka i kontinuirano ih Menadžer može pristupiti nedeljnim, mesečnim,
ažuriraju OLTP (Online Transaction Processing) kvartalnim ili drugim analitičkim izveštajima koji
sistemima. omogućavaju ocenjivanje rezultata poslovanja,
Oni, takođe, obezbeđuju mnogo korisnih podataka i odnosno, postignuća njegovog odeljenja u domenu
informacija o relevantnom okruženju organizacije, realizacije različitih poslovnih ciljeva na različitim
koji dolaze iz eksternih izvora. segmentima.
1
MIS izveštaji MIS izveštaji
Periodični izveštaji Periodični izveštaji
Tradicionalni oblik
Izuzetni izveštaji
obezbeđivanja informacija
Izuzetni izveštaji
menadžmentu na regularnoj
osnovi.
Izveštaji po zahtevu
Glavni Glavni Izveštaji po zahtevu
Primer: sedmični
MIS MIS izveštaji o porodaji ili
izveštaji izveštaji mesečni finansijski
Provocirani izveštaji Provocirani izveštaji
izveštaji.
MIS izveštaji MIS izveštaji
Periodični izveštaji Periodični izveštaji

Kreiraju se na zahtev menadžmenta.
Jezicima
Izuzetnizaizveštaji
upit menadžeri na svom
Izuzetni izveštaji
računaru postavljaju upit i na njega odmah
dobiju odgovor ili izveštaj.
Kreiraju se kada se pojave
specifični uslovi u poslovanju
koji zahtevaju
Izveštaji promptnu akciju.
po zahtevu Glavni Izveštaji po zahtevu
Glavni
MIS Oni redukuju količinu informacija MIS
izveštaji a menadžment deluje samo onda izveštaji
Provocirani
kada je to neophodno.izveštaji Provocirani izveštaji
MIS izveštaji DSS

Mnoge
Periodični kompanije koriste razne web
izveštaji Sistemi za podršku odlučivanju su
softvere za selektivno emitovanje
izveštaja ili informacija na umreženi interaktivni, računarski podržani, sistemi i
personalni računar menadžera i
Izuzetni izveštaji
podsistemi, namenjeni za pomoć donosiocima
specijalista putem korporativnog odluka da, pomoću:
Intraneta.
• komunikacionih tehnologije,
Informacije se “guraju” • podataka,
Izveštaji po zahtevu
Glavni menadžerima na njihove umrežene
MIS radne stanice. • dokumenata,
izveštaji • znanja i/ili modela,
Provocirani izveštaji
donosilac odluka izvrši zadatke procesa
DSS - Izveštaji 11
odlučivanja. DSS_tipovi izveštaja 12
2
DSS DSS
Tipične informacije koje aplikacije za
DSS: podršku odlučivanju mogu prikupljati i
predstavljati mogu biti:
• mogu informacije prikazati grafički i
 Pristup svim informacionim fondovima
• mogu sadržavati ili koristiti neki
uključujući arhive i izvore podataka vezane
ekspertni sistem ili veštačku inteligenciju
za njih,
DSS_tipovi izveštaja 13 DSS_tipovi izveštaja 14
DSS DSS
Tipične informacije koje aplikacije za podršku DSS je sistem baziran na računarima koji
odlučivanju mogu prikupljati i predstavljati menadžerima i poslovnim profesionalcima
mogu biti:
obezbeđuje interaktivnu informacionu podršku
 Projektovani podaci na osnovu novih
polustrukturisanim i nestrukturisanim
podataka ili pretpostavki i
odlukama.
 Posledice različitih alternativnih odluka s
obzirom na dosadašnje iskustvo u
određenom kontekstu. DSS se oslanja na bazne, jednostavne, modele.
DSS_tipovi izveštaja 15 DSS - Izveštaji 16
DSS DSS
Bazni model je Postoje različiti tipovi DSS analitičkih modela:

softverska komponenta koja se
sastoji od modula koji se koriste u  Analiza šta-ako,
 Sensitivna analiza,
računarskim i analitičkim rutinama.
 Ciljane analize i
 Optimizacione analize.
3
DSS DSS
Analiza šta-ako Analiza šta-ako
Krajni korisnik menja varijable, ili

odnos između analiza
Sensitivna varijabli, i posmatra
Sensitivna analiza
rezultate promena u vrednostima
drugih varijabli.
Ciljane analize
Ciljane analize Važni DSS
Važni DSS analitički
analitički modeli
modeli Optimizacione analize
Optimizacione analize
DSS
DSS izveštavanje
Analiza šta-ako
Analiza šta-ako
Projektant modela mora da pravi
predviđanja i pretpostavke vezane za Sensitivna analiza
ulazne varijable (zasnivaju se na proceni Specijalni tip šta-ako analize u

neizvesne budućnosti). kojoj se poriodično menjaju
Važni DSS vrednosti samo
Ciljane jedne varijable a
analize
Uticaj promene u pretpostavci (ulaz) na posmatra se uticaj tih promena
predloženo rešenje. analitički
na druge varijable.
modeli
DSS_tipovi izveštaja 21 DSS - Izveštaji 22
DSS
DSS izveštavanje
Umesto posmatranja uticaja promene
Analiza šta-ako
jedne varijable na promene drugih Analiza osetljivosti
varijabli ciljana analiza postavlja ciljanu
vrednost jednoj varijabli a ostale menja
Studija o uticaju promena nekih delova
višeSensitivna analiza
puta sve dok se ne dostigne željena modela odlučivanja na na druge delove istog
ciljana vrednost. modela.
Većinom se ispituje uticaj koji imaju
Ciljane analize
Važni DSS promene ulaznih varijabli na izlazne
analitički varijable.
modeli
DSS - Izveštaji 23 DSS_tipovi izveštaja 24
4
DSS
DSS izveštavanje
Predstavlja kompleksniji model traženja
Analiza šta-ako
ciljne vrednosti varijable, cilj je pronaći, Analiza traženja cilja
sa datim ograničenjima, optimalnu
vrednost za jednu ili više varijabli.
Postavlja obrnut pristup rešenju.
Sensitivna analiza
Pokušava da pronađe vrednost ulaza da
bi se postigao postavljeni cilj.
Ciljane analize
Važni DSS
analitički
modeli
DSS - Izveštaji 25 DSS_tipovi izveštaja 26
DSS izveštavanje Korporacijski informacioni portali i DSS
 DSS sistemi se menjaju u poslovnom svetu. Internet Intranet Extranet
Rast korporativnog Intraneta, Ekstraneta i Korporacijski informacioni portal Gateway

Korparacijski informatcioni portal korisnički interfejs
drugih web tehnologija postavlja zahteve za
DM DSS KM
• raznovrsne personalizovane, Agenti
pretraživanja
OLAP Data
mining Šta-ako modeli
Knowledge
Management
Senzitivni modeli
• proaktivne i Ciljani modeli
Optimizacioni modeli
• web podržane analitičke tehnologije kao Funkcije upravljanja bazom podataka
podrške u donošenju odluka, Data

mart
Operacione
baze
Druge
poslovne
Analitičke
baze
Baze
znanja
aplikacije
kao podrške DSS sistemima.
DSS_tipovi izveštaja 27 DSS_tipovi izveštaja 28
MIS DSS
Usmerenost na strukturisane Usmerenost na
zadatke i rutinske odluke (npr. polustrukturisane zadatke koji
korišćenje procedura i pravila zahtevaju prosuđivanje
odlučivanja) menadžera
Naglasak na pohranjivanju
podataka
Naglasak na manipulaciji
podataka
DSS - 7
Menadžeri imaju posredan Menadžeri imaju direktan
pristup podacima pristup podacima
Oslanjanje na stručnjake za
Izveštaji
kompjutere Oslanjanje na sopstevni sud
Moguće čekanje na pristup

Direktan pristup podacima
podacima
Menadžeri MIS-a u potpunosti ne Menadžer poznaje ambijent pripremila
razumeju prirodu odlučivanja odlučivanja prof. dr Gordana Radić
Naglasak na efikasnosti Naglasak na efektivnosti
DSS - razvoj 29 DSS - Izveštaji 30
5
Sistem za podršku odlučivanju
• Klasičan intuitivno-iskustveni pristup
odlučivanju postao je inferioran, jer su
DSS - 8.1 donosioci odluka morali da raspolažu
informacijama i kvalitativno novim
Razvoj DSS sredstvima za upravljanje i donošenje odluka.
• Koncept IS za podršku odlučivanju nastao je

kao rezultat objedinjavanja razvojnih
pripremila trendova u oblasti informacione tehnologije
Prof. dr Gordana Radić i modelovanja (operaciona istraživanja)
Informacioni sistemi Vrste IS

• Svi IS izvršavaju osnovne funkcije vezane za  Transakcioni
• Prikupljanje,  Upravljački
• Čuvanje,  SPO (DSS)
• Obradu,
 ES – ekspertski IS
• Zaštitu,
 Poslovna inteligencija
• Manipulisanje i distribuciju podataka i
informacija
Kratki istorijat Kratki istorijat

 Akademska istraživanja u raznim disciplinama
bavilea su se DSS sistemima skoro 40 godina.  Kao nezavisan i konzistentan termin,
koncept SPO (DSS) je postao oblast
 Koncept donošenja odluka proizišao je iz dve
glavne oblasti istraživanja rađene krajem ´50 i istraživanja tek krajem 70-tih godina
početkom ´60 godina prošlog veka: definitivno je oblikovan.
 teoretske studije o organizacionom
odlučivanju su (Carnegie Institute of
Technolugy) i
 rad na interaktivnim računarima na
Massachusetts Institute of Technology.
1
Kratka istorija Kratki istorijat
 Kasnih 70-tih P.G.W. Keen (Britanski  Kasnih osamdesetih godina iz sistema
akademik koji je tada radio u SAD-u) kreirao je pojedinačnog odlučivanja i model-orjentisanih
termin DSS – sistem za podršku rešavanju DSS sistema razvili su se:
polustrukturiranih problema. • Executive Information Systems (EIS),
 On je zajedno sa Scott Morton-om 1978 izdao • Group Decision Support System (GDSS) i
knjigu DSS: Organizacione perspektive u • Organizational Decision Support
kojoj su definisali računarski sistem u kojem Systems (ODSS).
računar i analitički alati pomažu menadžerima
da odlučuju.
Kratki istorijat DSS – kratka istorija

 Početkom devedesetih počinje obimnije  Mann i Watson (1984) - DSS je interaktivni
korištenje DW i OLAP tehnologija u DSS sistem koji korisniku obezbedjuje lak pristup
sistemima. podacima i modelima odlučivanja da bi podržali
rešavanje polustrukturisanih i nestrukturisanih
 Nove web-bazirane analitičke aplikacije
problema
uključuju se u DSS početkom 2000.
 Bigoli 1989 definiše DSS kao sistem baziran na
računaru, sastoji se od HW, SW i korisnika koji
asistira donosiocu odlukau na bilo kom
poslovnom nivou.
DSS – kratka istorija Kratka istorija

 Sprague i Watson (1996) - DSS je  2003 su istraživači i tehnolozi izgradili IS za
kompjuterizovan sistem koji donosiocima podršku odlučivanju – DSS.
odluka omogućava direktnu interakciju sa
podacima i analitičkim modelima.  DSS – nova filozofija kako se računari mogu
koristiti kao podrška menadžerima u procesu
 Sauter 1997 definiše DSS kao sistem baziran donošenja odluka.
na računaru koji daje informacije iz
različitih izvora, pomaže u njihovoj  Ova filozofija je oličenje jedinstvenih ideja
organizaciji i analizi i olakšava ocenu i procenu za dizajniranje i implementaciju takvih
pretpostavki za korištenje specifičnog modela. sistema
2
DSS – kratka istorija Vrste IS
 Turban, Rainer i Potter (2005) - DSS  Transakcioni
je sistem baziran na računaru koji
kombinuje modele i podatke sa ciljem
 MIS - Upravljački
da podrži rešavanje polustrukturiranih i  SPO (DSS)
nestrukturiranih problema sa proširenim  ES - ekspertski IS
angažovanjem korisnika.  PI - Poslovna inteligencija

• Svi IS izvršavaju osnovne funkcije vezane za MIS – upravljački IS ima zadatak da daje
• Prikupljanje, izveštaje sa blagovremenim i kvalitetnim
• Čuvanje, informacijama za potrebe donošenja odluka.
• Obradu, Pomažu pri rešavanju strukturisanih
• Zaštitu, problema, problema za koje se unapred mogu
• Manipulisanje i distribuciju podataka i tačno utvrditi konačna rešenja,
informacija • koji su podaci potrebni da se ono dobije i
• koji algoritam se koristi pri njegovom
rešavanju.

MIS – su funkcionalno strukturisani i MIS – pomažu rukovodiocima i
zadovoljavaju potrebe rukovodilaca na menadžerima da donose bolje odluke pri
srednjem, analitičkom, nivou odlučivanja, rešavanju različitih zadataka kada se
koji se bave operativnum upravljanjem. poznaju činjenice od kojih i zavise
odluke ili direktno utiču na to da li će se
Težište im je na informacijama i njihovom doneti dobra ili loša odluka
korišćenju u procesu odlučivanja, donošenja
odluka.
3
 MIS - pristupaju, organizuju i prikazuju  GDSS – kolaborativni sistem koji ima većinu
informacije u cilju podržavanja donošenja elemenata DSS-a i SW koji podržava grupno
rutinskih odluka u funkcionalnim oblastima. donošenja odluka.
 DSS – organizuju ljude, procedure, SW, DB i  ESS – specijalni DSS kreiran prema
uređaje da bi menadžere podržali u donošenju potrebama strateškog menadžmenta.
odluka. DSS je opšti pojam za svaku primenu
računara koja pojedincu ili grupi omogućava da
pripremi i donese odluku.
 Smatralo se da je koncept DSS sistema

 ODSS - organizacioni DSS, sistem koji postao odlast istraživanja sredinom
koriste pojedinci ili grupe na nekoliko sedamdesetih godina dok se intenzitet
terminala u više od jedne organizacione pojačao u osamdesetim godinama
jedinice i donose različite (povezane ali prošlog veka.
autonomne) odluke koristeći zajednički set
alata.
DSS - razvoj 21 DSS - uvod 22
Kratki istorijat Kratka istorija

 Sredinom 80-tih ESS, i ODSS GDSS Primena prvih sistema za podršku
sistemi su proizašli iz jedno-korisničkog i odlučivanju ogledala se u:
organizacionog DSS- a.  iznalaženju načina da računari i
 Početkom 90-tih su DW i OLAP su postali primenjeni analitički modeli pomognu
osnova DSS sistema. menadžerima u donošenju ključnih
 Početkom 2000. nove web-bazirane odluka.
aplikacije se uvode u DSS sisteme
4
DSS – kratka istorija DSS – okvir razvoja
 DSS – notacija: realnost faza inteligencije
 Decision (odluka) – naglašava primarni ispitivanje
fokus u procesu rešavanja problema

faza odluke
 Support (podrška) – pojašnjava ulogu
uspeh
računara u pomaganju donosiocima
odluka a ne u odlučivanju umesto njih. faza izbora
 System (sistem) – naglašava integracionu

prirodu sveobuhvatnog pristupa, sugestije i implementacija
šireg konteksta mašine, korisnika i
okruženja. greska
DSS – kratka istorija DSS – kratka istorija

Suština svih definicija je da DSS zahteva:  Vidimo da je 90-tih fokus bio da se počnu
• HW, koristiti ogromni tehnološki potencijali da bi se
povećala brzina i kvalitet donošenja
• SW i
organizacionih odluka.
• ljudsku komponentu (dizajner i krajnji korisnik).
Da je DSS dizajniran da:  Prvi DSS su bazirali na paradigmi pojedinačnog
• pomogne u donošenju odluka na svim nivoima i odlučivanja.
• je fokusiran na polustrukturisane i
 IT su stvarale mogućnost većeg obima DSS-a,
nestrukturisane probleme.
da uključe pojedine organizacione jedinice pa i
DSS - razvoj 27
celu organizaciju. DSS - razvoj 28
DSS – kratka istorija DSS – kratka istorija

 Neki projektanti računarskih sistema i  Učesnici u odlučivanju mogu delovati
teoretičari počeli su da karakterišu određenje autonomno, nezavisni su, a rade prema
tehnologije kao “groupware” (kompleks zajedničkim ciljevima.
HW i SW) dizajniran da uz međusobnu
 U slučaju organizacionog DSS-a (ODSS)
interakciju imaju veliku ulogu u donošenju
ovi ciljevi su ciljevi organizacije.
odluka.
 Uz pomoć IT-a organizacije su se
razvijale i poboljšavale svoj rad.
5
Komponente DSS-a DSS – principi
1. DDM paradigma
2. DSS nivoi tehnologije
DSS
3. Iterativni dizajn
4. Organizaciono okruženje
DSS - paradigma DSS – principi

Paradigma je skup saznanja (misli, 1. DDM paradigma predstavlja tri komponente
ideja, informacija, znanja, veština, • Dialog (DGMS - Dialog Generation Management
sposobnosti) koja predstavljaju određeni System)

načina razmišljanja o nečemu (fenomenu, • Data (DBMS)
događaju ili pojavi). • Modelling (Model Base Management System)
DGMS predstavlja interfejs izmedju korisnika i

ostatka sistema
Dobar DSS treba obezbedi balans izmedju ove tri
komponente
DSS - tipovi sistema 33 DSS - razvoj 34
DSS – principi DSS – principi

2. DSS nivoi tehnologije 2. DSS nivoi tehnologije
Aplikacije specifičnog DSS-a
1. HW/SW koji dozvoljavaju donosiocima
odluke da rade sa grupom problema
2. DSS generator – odnosi se na HW/SW koji
obezbedjuju mogućnost brzu i laku izgradnju
specifičnog DSS-a DSS generator
3. DSS alati koji olakšavajurazvoj specifičnog

DSS-a ili DSS generatora
DSS - razvoj 35
DSS alati DSS - razvoj 36
6
DSS – principi DSS – principi
3. Iterativni dizajn 4. Organizaciono okruženje
• Omogućava da evoluira i da se menja • Izgraditi okruženje unutar kojeg će sistem
ukoliko se menja problem ili situacija da se razvija i podstiče kvalitetno odlučivanje
odlučivanja • Okruženje uključuje
• Potrebna je kratka povratna informacija  grupu ljudi sa medjusobnom interakcijom,
od korisnika kako bi bili sigurni da se sistem  set HW i SW,
razvija kako treba.  set izvora podataka i
• U osnovi treba se razvijati tako da  set analitičkih modela.
dozvoljava promene brzo i lako.
DSS DSS
DSS se razlikuju prema: DSS se rezlikuju prema ciljnim
• mogućnostima, korisnicima:
• ciljnim korisnicima i • Primarni korisnik ili
• kako je sistem implementiran. • Generički korisnik
Sistemi su fokusirani na:
• podatke ili na
• modele ili na
• saradnju i komunikaciju.
DSS DSS
DSS se mogu podeliti u tri povezane Zatvoreni i otvoreni softverski programi
kategorije: razvijeni su tako da korisnik unošenjem
• Personalni DSS
traženih podataka dobija odgovarajuće
analize i rešenja koja služe top
• Grupni DSS i menadžmentu kao podrška za:
• Organizacioni DSS 1. strategijsku analizu,
2. strategijski izbor i
3. strategijsku primenu (implementaciju), tj.
strategijsko upravljanje firmom.
7
Evolucija koncepta DSS
2000-te
• Business Intelligence
Kako se razvija DSS?
• Data Mininig
• Knowledge Management
1990-te  Quick-Hit pristup
• Data Warehouse
• On-Line Analytical Processing  Iterativni razvoj
• Visual modeling
1980-te
 Razvoj korišćenjem tradicionalnog
• GDSS -Group Decision Support Systems životnog ciklusa
• EIS - Executive Information Systems
1970-te
• MDS - Management Decision Systems
• specifični DSS
1960-te
• strukturisani izvještaji Simon, Davis, Sprague, Carlson,
• interaktivna pretraživanja Keen, DeSanctis, Gallupe, Morton,
sistema Mintzberg, Power, Turban ...
DSS - razvoj 43 DSS - tipovi sistema 44
Kako se razvija DSS? Kako se razvija DSS?

2. Iterativni razvoj
1. Quick-Hit pristup
 U praksi DSS-a, budući korisnici
 Ovaj pristup je najzastupljeniji kod DSS-a.
generalno ne znaju šta žele od sistema.
 Inicijativa uglavnom dolazi od strane
 Da bi to utvrdili, potreban je prototip
menadžera, tako da je DSS izgrađen kroz
interakciju, podjednako od strane sistema – jednostavna inicijalna
menadžera kao i od strane programera. verzija koja se koristiti prilikom
eksperimenata i pomoću koje korisnici
uče kako da postignu željene
karakteristike sistema.
Kako se razvija DSS? Kako se razvija DSS?

2. Iterativni razvoj 2. Iterativni razvoj
 Iterativni razvoj sistema zasniva se na  Programer tada izrađuje jednostavnu
izgradnji prototipa i njegovom verziju sistema, zanemarujući složene
poboljšavanju. aspekte funkcionisanja, koje razvija u
 Budući korisnik i tvorac DSS-a
sledećim iteracijama.
zajedno definišu problem koji žele da
reše i identifikuju najpotrebnije
elemente.
8
Kako se razvija DSS? DSS životni ciklus
3. Razvoj korišćenjem tradicionalnog
životnog ciklusa
 Metodologija pogodna za kompleksne
sisteme koje koriste mnogi korisnici.
 Veliki organizacioni DSS je modelski
orijentisan.
 Prilikom razvoja specifičnog DSS-a,
ovakva praksa je češće izuzetak nego
pravilo.
DSS - tipovi sistema 49 DSS - razvoj 50
Sistemi koji podržavaju donošenje Sistemi koji podržavaju donošenje

odluka odluka
Inteligentni sistemi podrške su set
Transaction
sistema koji pomaže menadžerima da:
Processing  integrišu podatke,
Systems
Potrebe za
 procene ih i
Management Sva tri sistema
organizacijskim i Information podržavaju  intuitivno sa modelima za odlučivanje,
informacijama Systems odlučivanje
snima i čuva znanje zaposlenih.
Intelligent
Support
Systems
DSS - tipovi sistema 51 DSS - tipovi sistema 10-52
MIS DSS
Usmerenost na strukturirane Usmerenost na polustrukturirane
zadatke i rutinske odluke (npr. zadatke koji zahtevaju prosuđivanje
korišćenje procedura i pravila menadžera
odlučivanja)
Naglasak na pohranjivanju
podataka
Naglasak na manipulaciji
podataka
DSS - 8.1
Menadžeri imaju posredan pristup Menadžeri imaju direktan pristup
podacima podacima Razvoj DSS
Oslanjanje na stručnjake za
kompjutere Oslanjanje na sopstevni sud
Moguće čekanje na pristup

Direktan pristup podacima
podacima pripremila
Menadžeri MIS-a u potpunosti ne Menadžer poznaje ambijent
razumeju prirodu odlučivanja odlučivanja Prof. dr Gordana Radić
Naglasak na efikasnosti Naglasak na efektivnosti
9
DSS uvod
Akcenat je na sistemu za donošenje odluka, koji
DSS - 8 se sastoji od:
• donosioca odluke,
• konkretnog zadatka,
UVOD u DSS
• okružujućih uslova i
pripremila • softvera SPO.
DSS uvod DSS definicije

 DSS imaju zadatak da pružaju pomoć pri  po Mittra-u DSS je računarski zatvoren IS koji
donošenju odluka, ali sa naglaskom na pomaže rukovodiocu da donosi ključne odluke
rešavanju nestrukturisanih ili slabo čime se poboljšava efikasnost procesa rešavanja
strukturisanih problema. problema samih rukovodilaca.
 Sistemi za podršku odlučivanju pružaju pomoć
 po Ridloh-u, SPO (DSS) su IS koji se sastoje od
pri donošenju odluka na svim nivoima
hardvera i softvera kao i ljudskog elementa,
odlučivanja, ali su od posebnog značaja za više
projektovani da asistiraju donosiocu odluka
nivoe (strateške i analitičke).
(engl. Decision Maker-DM) na bilo kom nivou.
DSS definicije DSS definicije

 DSS je interaktivni računarski sistem ili
 Može se reći da su DSS IS koji su slični i podsistem koji pomaže odlučivanju
komplementarni standardnim IS i imaju za donosiocima odluka koristeći:
cilj da podržavaju, uglavnom, poslovne • komunikacione tehnologije,
procese donošenja odluka.
• podatke,
 Predstavljaju simbiozu IS, primene niza • dokumente,

funkcionalnih znanja i tekućeg procesa • znaje i/ili modele
donošenja odluka. da bi identifikovali i rešili probleme, kompletne
zadatke odlučivanja i da donesu odluku.
1
DSS se odnosi na akademsku oblast
 Sistemi za podršku: opšti termin za bilo istraživanja koja uključuje dizajniranje i
koju računarsku aplikaciju koja poboljšava proučavanje sistema za podršku odlučivanju
mogućnosti odlučivanja. i kontekst njihovog korišćenja.
DSS - SPO je opšti pojam za svaku primenu
računara koja pojedincu ili grupi omogućuje
da pripremi odluku.

Tokom vremena sistemi za podršku Po Ćupiću:
odlučivanju pokazali su se kao nezamenljiv alat Sistemi za podršku odlučivanju su IS, koji su
u procesima donošenja odluka u poslovnim slični i komplementarni standardnim IS i
sistema. imaju za cilj da podržavaju, uglavnom,
“SPO su interaktivni, fleksibilni i adaptivni poslovne procese donošenja odluke.
računarski informacioni sistemi specijalno DSS predstavljaju simbiozu
razvijeni za podršku u rešavanju • informacionih sistema,
nestrukturisanih menadžment problema u cilju
• primene niza funkcionalnih znanja i
poboljšanja procesa odlučivanja"
• tekućeg procesa donošenja odluka
(Turban, Aronson, 1998).
DSS podrška odlučivanju DSS podrška odlučivanju

Podrška odlučivanju je potrebna iz najmanje  Danas dve vrlo popularne tehnologije su se
tri razloga: izdvojile sa ciljem da pružaju podršku
1. Velika količina podataka koju treba obraditi
odlučivanju na različitim nivoima
upravljanja:
2. Vreme za odlučivanje je uvek ograničeno
 Poslovna inteligencija
3. Postoji potreba donosioca odluke da donese
ispravnu odluku  Upravljanje resursima preduzeća (ERP)
2
 Upravljanje resursima preduzeća (ERP)  Poslovna inteligencija se definiše kao:
služi za podršku odlučivanju na operativnom i Skup IT-a, organizacionih pravila kao i
taktičkom nivou, kao i za strukturirane i znanja i veština zaposlenih u organizaciji
polustrukturirane situacije odlučivanja. udruženih u generisanju, zapisivanju,
 U sebi sadrže niz organizacionih modela integraciji i analizi podataka sve sa
kojima se pruža podrška odlučivanju u raznim ciljem da se dođe do potrebnog znanja za
disciplinama. donošenje odluka.
 ERP sistemi su integralni deo IS organizacije.

 Poslovna inteligencija – služi za  Da bi se predvidelo kako će izgledati
podršku odlučivanju za polustrukturisane budućnost poslovne inteligencije
i nestrukturisane situacije odlučivanja u treba se osvrnuti na generički okvir za
organizacijama, odnosno kao podrška razvoj DSS-a.
odlučivanju na strateškom i taktičkom
nivou.

 Sistem poslovne inteligencije trebalo da  Da bi se predvidelo kako će izgledati
zadovolji sledeće aktivnosti: budućnost poslovne inteligencije
 Punjenje podataka u bazu podataka u treba se osvrnuti na generički okvir
realnom vremenu za razvoj DSS-a.
 Punjenje modela iz baze modela u realnom
vremenu
 Analiza rezultata modela u realnom vremenu
 Donošenje odluke u realnom vremenu
3
 Generički okvir za razvoj DSS - SPO  Generički okvir za razvoj
treba da omogući efikasnu 1. Da bi DO iz podataka dobio
komunikaciju između donosioca odgovarajuću podršku prvo treba da
odluka (DO) i podataka organizacije. ima mogućnost da preko
odgovarajućeg interfejsa prenese
svoj zahtev sistemu,

 Generički okvir za razvoj  Generički okvir za razvoj
2. Nakon primljenog zahteva sistem treba 3. Rešenje objedinjenih IS i SPO sa ciljem
da analizira problem tako da sistem na da podrže taktičko i strateško
osnovu znanja u sistemu i zahteva odlučivanje se danas naziva poslovna
korisnika može da generiše odgovarajući inteligencija i
odgovor, odgovor korisniku na 4. Proces integracije IS i SPO do sada nije
postavljeni zahtev sistem treba da u potpunosti završen.
omogući preko prezentacionog sistema,

 Slojevi koji čine strukturu jednog sistema 1. Analitički sloj
poslovne inteligencije su sledeći: 1. je odgovoran za pravljenje izveštaja za DO,
1. Analitički sloj, 2. u njega su uključeni alati za izveštavanje kao i
2. Integrativni sloj i 3. različiti modeli iz baze modela, čiji je zadatak
3. Transakcioni ili operativni sloj da na osnovu zahteva korisnika i podataka iz
baze reše zahtev DO.
4
1. Analitički sloj 2. Integrativni sloj
 Ovaj sloj u dobroj meri zavisi od sposobnosti  Predstavlja sponu između modela i podataka
analitičara, a potrebna je i određena količina poslovanja.
vremena za sastavljanje izveštaja.  On treba da obezbedi kvalitetne podatke za
 Da bi sistem PI mogao da funkcioniše u analitički sloj.
realnom vremenu neophodno je znanja
analitičara automatizovati i formalizovati.

2. Integrativni sloj 3. Transakcioni ili operativni sloj
 Da bi ovaj sloj funkcionisao u realnom  Generiše podatke poslovanja.
vremenu treba da se omogući:  Sistem PI treba da bude vezan za ovaj sloj i to
 Jednostavan pristup podacima poslovanja kroz dvostruko.
definisano DW • Sve što se dešava u tekućem poslovanju
 Definisan tok učitavanja podataka iz poslovanja u organizacije treba da se očitava u DW,
DW
• Odluke donete na osnovu izveštaja iz
 Sistem za upravljanje kvalitetom podataka i analitičkog sloja treba da se odraze u
rešavanje problema nekvalitetnih podataka kod operativnom sloju i povratno kroz sam
procesa učitavanja podataka u DW
DSS - uvod 27 sistem PI. DSS - uvod 28

3. Transakcioni ili operativni sloj Da bi modeli odlučivanja postali efikasni
 Da bi se odluke mogle odraziti u operativnom neophodno je:
sloju potrebno je da: a. Efikasno korišćenje postojećih
a. Organizacioni procesi budu snimani algoritama i njihovih delova,
konstantno i podaci iz tog procesa budu b. Jednostavno korišćenje novih modela
učitavani u DW odlučivanja objavljenih u naučnim
b. Odluke koje donosi DO utiču na sam časopisima u organizacijama,
poslovni proces.
5
Da bi modeli odlučivanje postali efikasni Odluke koje se donose u organizacionom
neophodno je: okruženju mogu biti:
c. Mogućnost kombinovanja prednosti 1. Operativne
različitih algoritama, 2. Taktičke
d. Brže prihvatanje algoritama u privredi i
3. Strateške
različitim disciplinama i
e. Razvoj standarda.

Odluke koje se donose u organizacionom Odluke koje se donose u organizacionom
okruženju mogu biti: okruženju mogu biti:
Operativne – najčešće izvršavane odluke koje Taktičke – predstavljaju vezu između
karakteriše mogućnost dovođenja do operativnih i strateških, služe za
perfekcije izvršavanja, zbog učestalosti prevođenje strateških u operativne (bitna
izvršavanja i zbog strukturiranosti (bitna je efektivnost).
je efikasnost).

Odluke koje se donose u organizacionom Podršku odlučivanju, kao i PI karakteriše
okruženju mogu biti: sinergija:
Strateške – najsloženije koje treba doneti, za
njihovo donošenje i realizacuju potrebno je  informacionih tehnologija,
najviše vremena  organizacionih pravila i
 ljudskog zananja i veštine.
6
Podrška odlučivanju može da se koristi za Podrška odlučivanju je metadisciplina koja
sve vrste odluka, ali je ona najznačajnija na prožima sve ostale discipline, ona nije
strateškom i taktičkom nivou donošenja zamena za ostale discipline.
odluka.
Podrška odlučivanju može da se pridoda
Podrška odlučivanju je zastupljena svugde svim organizacionim disciplinama i da
gde je potrebno donositi ispravne unapredi funkcionisanje organizacije.
upravljačke odluke.
DSS – SPO podrška odlučivanju DSS – SPO podrška odlučivanju

SPO treba da bude pomoć donosiocu odluka Turban navodi neke od osobina koje karakterišu
svaki SPO:
(DO) u smislu povećavanja njihovih
• SPO obezbeđuje podršku donosiocima odluka u
sposobnosti, a nikako kao zamena
polustrukturisanim i nestrukturisanim situacijama
njihovih procena.
kroz spajanje ljudskih procena i računarskih
informacija,
SPO je sistem baziran na računaru koji daje
• Podrška je obezbeđena na različite nivoe
podršku rešavanju klase
upravljanja, od najvišeg ka najnižem (top-down),
polustrukturisanih ili nestrukturisanih
• Porška je obezbeđena kako pojedincima tako i
problema u procesu donošenja odluka.
grupama.
DSS – SPO podrška odlučivanju

Turban navodi neke od osobina koje karakterišu
svaki SPO:
• sistem obezbeđuje podršku većem broju nezavisnih DSS - 8
i/ili sekvencijelnih odluka,
• SPO podržava sve faze procesa odlučivanja: UVOD u DSS
• obaveštavanje,
• projektovanje, pripremila
• izbor i Prof. dr Gordana Radić
• primenu
• SPO podržavaju različite procese odlučivanja i
različite stilove
7
DSS podrška odlučivanju
Svaki sistem za podršku odlučivanju se
DSS - 8 sastoji iz tri podsistema:
1. Podsistem baze podataka
DSS podsistemi 2. Podsistem baze modela

3. Podsistem korisničkog interfejsa
pripremila

Svaki sistem za podršku odlučivanju se Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji iz
sastoji iz tri podsistema: tri podsistema:
2. Podsistem baze modela – komponenta

1. Podsistem baze podataka – SPO koja se sastoji od poslovnih modela
predstavlja deo SPO u kome se čuvaju odlučivanja, svaki model rešava određeni
ulazni i izlazni podaci organizacije problem kod određenog poslovnog procesa.
Njihov zadatak je da na osnovu ulaznih
podataka i modela odlučivanja generišu izlazne
podatke na osnovu kojih DO donosi odluku.

Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji iz Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji
tri podsistema: iz tri podsistema:
2. Podsistem baze modela – Ključne 2. Podsistem baze modela – Ključne
osobine SPO u podsistemu modela uključuju osobine SPO u podsistemu modela
sledeće sposobnosti: uključuju sledeće sposobnosti:
• Uključivanje novih modela u sistem, • Povezivanje ovih modela sa
• Pristupanja i integraciji blokova modela odgovarajućim vezama u bazi podataka i
radi dobijanja novog modela, • Upravljanje bazom modela
• Katalogiziranja i održavanja širokog
opsega modela za različite korisnike,
1
Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji iz Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji iz
tri podsistema: tri podsistema:
3. Podsistem korisničkog interfejsa – 3. Podsistem korisničkog interfejsa – U
treba da omogući komunikaciju između SPO većini slučajeva se sastoji iz tri dela:
i korisnika jer DO nisu specijalisti za 1. Jezik akcije: šta korisnik može da učini u
određeni model tako da je ovaj podsistem i komunikaciji sa sistemom
najvažniji. 2. Jezik prikazivanja ili prezentacije: šta
korisnik vidi
3. Baza znanja: šta korisnik mora znati
DSS - 8
DSS podsistemi
pripremila
DSS - uvod 9
2
Sistemi za podršku odlučivanju
Osnovni podsistemi sistema DSS-a su:
DSS - 8
DSS struktura
pripremila
DSS struktura DSS struktura

Struktura SPO po Turbanu: 1. Upravljanje podacima – uključuje baze
podataka sa relevantnim podacima za posmatranu
1. Upravljanje podacima situaciju i upravljanje softverom.
• Predstavlja korišćenje baza podataka sa
2. Upravljanje modelima
sistemom za njihovim upravljanjem (SUBP).
3. Upravljanje dijalogom - Komunikacijski
• Podaci mogu egzistirati u različitim formama:
podsistem 1. numeričkoj,
2. tekstualnoj,
3. grafičkoj,
4. multimedijalnoj,
DSS - uvod 3
5. kombinovanoj,...
DSS - uvod 4

1. Upravljanje podacima 1. Upravljanje podacima
 Sadrži sve potrebne podatke koji pritiču iz  Podaci mogu biti iz internih izvora npr.
nekoliko izvora i izdvajaju se prije unošenja izvještaji MIS-a ili iz eksternih izvora.
u bazu podataka SPO.  Baze podataka SPO-a su znatno manje po
 Uključuje sredstva za prijem i procesiranje obimu i čine je podaci koji se sažimaju iz
podataka iz formalnih baza podataka, kao i velikih baza podataka preduzeća
sredstvo za upravljanje podacima. (agregacije).
 Omogućava brzo i lako dodavanje i brisanje
izvora podataka.
DSS - uvod 5 DSS - uvod
6
1
1. Upravljanje podacima 2. Upravljanje modelima – SW paket
• Baza podataka sadrži relevantne podatke  Sadrži sve potrebne podatke koji pritiču iz
o predmetnom sistemu (“tvrdi”, egzaktni nekoliko izvora i izdvajaju se pre unošenja
podaci i heuristički, “meki”podaci, koji su u bazu podataka SPO.
rezultat ekspertnih ocena, prognoza,  Uključuje sredstva za prijem i procesiranje
trendova). podataka iz formalnih baza podataka, kao i
 SW za upravljanje podacima (SUBP - sredstvo za upravljanje podacima.
DBMS).  Omogućava brzo i lako dodavanje i brisanje
izvora podataka.
DSS - uvod DSS - uvod 8
7

2. Upravljanje modelima 2. Upravljanje modelima - treba da omogući
 Podaci mogu biti iz: svakom SPO integraciju pristupa podacima i
 internih izvora (npr. izvještaji MIS-a) ili
modelima odlučivanja.
 eksternih izvora.
Ključne osobine SPO u podsistemu
modela:
 Baze podataka SPO-a su znatno manje po a. kreiranje novih modela brzo i
obimu i čine je podaci koji se sažimaju iz jednosatavno,
velikih baza podataka preduzeća b. pristup i integracija blokova modela,
(agregacije). c. katalogiziranja i održavanja širokog
spektra modela za različite korisnike,

2. Upravljanje modelima - treba da omogući 2. Upravljanje modelima
svakom SPO integraciju pristupa podacima i Sadrži gotove modele i sastavne dijelove
modelima odlučivanja. modela koji su neophodni za razvoj SPO
Ključne osobine SPO u podsistemu aplikacija.
modela:
d. povezivanje ovih modela sa
Baza modela sadrži skup adekvatnih
odgovarajućim vezama u BP metoda i tehnika projektovanih i razvijenih
saglasno ciljevima koje konkretni SPO
e. upravljanje bazom modela.
treba da zadovolji.
2
2. Upravljanje modelima 2. Upravljanje modelima
Tu spadaju:
U finansijske modele ubrajamo:
• standardni SW finansijskog i statističkog
 cash flow analize,
modela,
 finansijske simulacije,
• modeli iz domena nauke o upravljanju i/ili
 modele kreditiranja,
• drugi kvantitativni model.
 modele ocene profitabilnosti,
 itd.,

2. Upravljanje modelima 2. Upravljanje modelima
Tu spadaju i različite metode operacionih
U statističke modele ubrajamo: istraživanja:
• funkcije,
• linerano programiranje,
• trendove,
• višekriterijalno programiranje,
• regresionu analizu,
• višeatributna analiza i rangiranje,
• faktorsku analizu, itd.
• teorija zamene,
(neki od ovih modela sadržani su u • teorija zaliha,

funkcijama programa Excel).
DSS - uvod 15 • lokacijsko-alokacijski modeli, itd
DSS - uvod 16

2. Upravljanje modelima 3. Komunikacioni podsistem čine:
• korisnički interfejs i
Zajedno sa primenom mikroračunara,
• sami korisnici.
računarskih mreža i softvera za
podršku dijaloga čovek-računar,
donosiocima odluka omogućava
modelovanje raznih tipova problema
kod odlučivanja.
3
3. Komunikacioni podsistem čine: 3. Komunikacijski podsistem čine:
Korisnički interfejs je termin koji obuhvata Korisnički interfejs - podsistem dijaloga,
sve aspekte komunikacija (dijaloga) između je ulazno-izlazni softverski modul preko
korisnika i sistema, odnosno prihvata koga se ostvaruje komunikacija SPO sa
korisničke ulaze i prezentuje izlaze korisnikom i sa programskim i radnim
korisnicima u raznim formatima i na raznim okruženjem.
izlaznim računarskim uređajima.
Korisnički interfejs artikuliše zahteve
korisnika i prezentuje izlaze iz DSS-a.

3. Komunikacijski podsistem čine: 3. Komunikacijski podsistem čine:
Korisnički interfejs ima zadatak da omogući: Korisnički interfejs ima zadatak da omogući:
• upravljanje bazom podataka, • razumevanje tog znanja,
• upravljanje bazom modela, • interaktivan rad tokom procesa
• artikulaciju donosioca odluke zaključivanja,
(korisnika), • davanja objašnjenja korisniku o procesu
• da omogući korisniku efikasan pristup zaključivanja i
znanju ugrađenom u SPO, • prirodnu, slikovitu i lako razumljivu
DSS - uvod 21
prezentaciju rezultata.
DSS - uvod 22

3. Komunikacijski podsistem čine: 3. Komunikacijski podsistem čine:
Korisnički interfejs kao podsistem Korisnici su osobe koje se suočavaju sa
dijaloga, treba da omogući komunikaciju problemom ili odlukom, pri čijem donošenju
između SPO i korisnika koji po pravilu trebaju da koriste SPO.
nisu specijalisti. • Oni mogu biti menadžeri ili specijalisti
(planeri, analitičari, istraživači marketinga,...)
• Pri tome menadžeri očekuju fleksibilne i za
upotrebu lake sisteme, dok specijalisti
zahtijevaju analitičnije, kompleksnije i
DSS - uvod 23 sposobnije sisteme SPO.
DSS - uvod 24
4
DSS - 8
DSS struktura
pripremila
DSS - uvod 25
5
DSS korisnici
Mnogi korisnici DSS-a imaju ograničeno
znanje o računarima.
DSS - 8 Većina ovih nedovoljno stručnih korisnika
nije spremna da nauči jezik koji koriste
DSS - Korisnici programeri ili tehnički osposobljeni
korisnici.
pripremila
DSS korisnici DSS korisnici

Prema Benett-u, za korisnika izgled
odgovarajućeg koriničkog interfejsa je jedan Pri kreiranju korisničkog interfejsa DSS-a
od preduslova u sprovođenju postupka jedna od bitnih stavki je definisanje krajnjeg
odlučivanja primenom odgovarajućih korisnika – donosioca odluke.
programskih rešenja. Prema Shneiderman-u poznavati korisnika je
važan princip u kreiranju bilo kog aspekta
sistema.

Neki autori ističu, da se ne poklanja Razvojem IT-e, odnosno razvojem
dovoljno pažnje odnosu između struktura vizuelnih interaktivnih sistema ovim
korisnikovog znanja i nivoa podrške pitanjima se posvećuje sve više pažnje.
odlučivanju i pored toga što je definisanje
korisnika aktivna oblast istraživanja u nauci
o odlučivanju i veštačkoj inteligenciji.
1
Prema istraživanjima nekih od autora Tri kategorije korisnika DSS sistema
mogu se izdvojiti tri kategorije 1. Korisnik analitičar je neko koga,
korisnika DSS sistema, i to donosioci odluke angažuju po osnovu
1. Korisnik analitičar; njegove stručnosti u poznavanju tehnika i
2. korisnik “on-line” u procesu programa koji će se koristiti.
odlucivanja, i Problem odlučivanja se može rešavati na
3. korisnik “uradi sam” (D.I.Y). konferenciji o odlučivanju.

Tri kategorije korisnika DSS sistema Tri kategorije korisnika DSS sistema
1. Korisnik analitičar 1. Korisnik analitičar
Analitičar ima potpunu kontrolu nad Na taj način analitičar je odgovoran za:
programom radeći kao posrednik izmedu • računarsko predstavljanje višekriterijumskog
DSS-a i krajnjeg korisnika – donosioca modela,
odluke. • unošenje prosuđivanja dobijenih od
donosilaca odluke,
• vođenje analize donosilaca odluke da istraže
moguća rešenja,
DSS - uvod 9
• različite scenarije i sl.
DSS - uvod 10

2. Korisnik “on-line” u procesu odlučivanja 2. Korisnik “on-line”
samostalno koristi program, uz obezbeđeni Korisnik u ovoj situaciji preko određenih
ineraktivan rad od strane sistema. pomoćnih sredstava rešava tehničke ili
Priroda i stepen interakcije DSS-a i donosioca praktične probleme sa kojima se sreće u
odluke varira s obzirom na usvojeni procesu odlučivanja, što znači da se ne treba
višekriterijski pristup i način rada samog pouzdati samo na sistem kad je podrška u
sistema za podršku odlučivanju. pitanju.
2
2. Korisnik “on-line” 3. Korisnik “uradi sam” (D.I.Y) podrazumeva
Ako je grupa onih koji odlučuju velika onog korisnika koji koristi sistem na bazi
može se desiti da demostrator ne može da jedan prema jedan.
obezbedi adekvatnu podršku svakom od Ovaj tip korisnika može biti upoznat sa
članova grupe. pristupom modelovanja ili programom, pri
čemu se oslanja samo na pomoc sistema
. pošto mu je pomoć spolja nedostupna.

3. Korisnik “uradi sam” (D.I.Y) 3. Korisnik “uradi sam” (D.I.Y)
podrazumeva onog korisnika koji koristi podrazumeva onog korisnika koji koristi
sistem na bazi jedan prema jedan. sistem na bazi jedan prema jedan.
Pošto nije poznata stručnost ili sposobnost Takav korisnik može biti:
korisnika, ne zna se koliko i tačno koja • jedna osoba koja odlučuje ili
vrsta pomoći se zahteva. • grupa onih koji se bave svojim sopstvenim
. problemom ili
• osoba koja uči da koristi sistem.
DSS korisnici DSS struktura

Tri kategorije korisnika DSS sistema 3. Komunikacijski podsistem čine:
3. Korisnik “uradi sam” (D.I.Y)
Potrebno je vršiti identifikovanje mogućih Upravljanje podacima i dijalogom postoji i
tipova korisnika sistema za podršku kod drugih vrsta upravljačkih IS, pa se može
višekriterijumskom odlučivanju, odnosno reći da DSS nastaju dogradnjom UIS
identifikovanje njihovih potreba u procesu podsistemom upravljanja modelima.
odlučivanja primenom odgovarajućih
programskih rešenja kako bi programsko
rešenje u što većoj meri moglo da odgovori
konkretnim potrebama primene.
3
DSS struktura problema DSS struktura problema
Strukturisanost problema - je jedna Strukturisanost problema
od osnovnih karakteristika DSS - SPO. potpuno definisanim problem
podrazumeva da su sve komponente rešenja
Po Siomn-u struktura se može poznate:
izjednačiti sa njegovom definisanošću. 1. tačno je određen problem.
2. precizno su definisani ulazni podaci.
3. poznat je način na koji se vrši analiza i
bira konačno rešenje.
DSS struktura problema DSS struktura problema

Vrsta strukturisanosti problema Vrsta strukturisanosti problema
a. potpuna strukturisanost, Za:
b. delimična strukturisanost (neki od prethodno • operativne odluke smatra se da su potpuno
nabrojanih elemenata nedostaje ali nije jasno strukturisane,
koji), • taktičke se kreću od potpune ka delimičnoj, a
c. nestrukturisanost (svi nedostaju).
• strateške su uglavnom nestrukturisane.
DSS – proces donošenja odluka

realnost faza inteligencije
ispitivanje
DSS - 8
faza odluke
uspeh DSS - Korisnici

faza izbora
pripremila
implementacija Prof. dr Gordana Radić

greska
4
DSS korisnički interfejs
Korisnički interfejs (User Interface - UI)
predstavlja:
DSS – 8.4.1
• skup programskih sredstava koja
obezbeđuju spregu korisnika sa
Korisnički interfejs
sistemom.
pripremila
DSS korisnički interfejs DSS korisnički interfejs

Korisnički interfejs Korisnički interfejs
Jedna od najznačajnih karakteristika UI Ovakva unificiranost podrazumeva:
ogleda se u unificiranosti njegovih  standardizovan izgled “prozora” aplikativnih
elemenata: progarama,
 menija,  Standardizovan način korišćenja pojedinih
 rukovanja perifernim uređajima, programskih servisa, kao i
 korišćenja standardnih dijaloga,  standardizaciju u terminologiji (nazivi pojedinih
 kontrola, opcija, odnosno podopcija unutar programskih
 pomoć i dr. menija su isti i kod različitih aplikacija).

Sledeći logiku unificiranosti elemenata Prema brojnim istraživanjima značaj
interfejsa, korisnik poznavajući neki od korisničkog interfejsa u DSS-u se ogleda u
računarskih programa, relativno lako može relativno lakom načinu rukovanja
koristiti i neki drugi, novi program. konkretnim programom za podršku
odlučivanju.
1
Kao podsistem u okviru sistema za podršku Jedna od značajnih karakteristika
odlučivanju, korisnički interfejs se sastoji iz korisničkog intefejsa ogleda se u:
 sistema za upravljanjem korisničkim  jednostavnosti i
interfejsom,  intuitivnosti korišćenja aplikativnih
 jedinice za prevođenje na prirodni jezik i programa.
 terminala.

Korisnički interfejs predstavlja skup: Korisnički interfejs
 menija,  Graficki korisnicki interfejs (GUI –
 komandi,
Grphical User Interface) omogućava
korisniku da na manje-više slikovit način
 ikona,
komunicira sa odredenim programom.
 grafickih i  Lak je za učenje, razumevanje i korišcenje.
 drugih prikaza koje obuhvata program,
a koji omogucavaju korisniku da
komunicira i koristi program.

Korisnički interfejs upućuje na HW i SW Korisnički interfejs ima četiri osnovna stila:
koji ostvaruju komunikaciju između 1. interjfes komandne linije,
korisnika DSS-a i računara. 2. meni interfejs,
Korinički interfejs obuhvata odgovore, a i 3. graficki interfejs,
razmenu grafičkih, zvučnih i drugih
4. Interfejs “pitanja-odgovori”.
poruka.
2
Korisnički interfejs ima četiri osnovna stila: Korisnički interfejs ima četiri osnovna stila:
1. Interjfes komandne linije, spada u 1. Interjfes komandne linije.
najstarije stilove upravljanja kompjuterom. Korisnik treba da zna sve dostupne komande,
Stil komandne linije zahteva od korisnika kao i da ih primeni u odgovarajućem formatu.
da unese odgovarajucu komandu, govoreci Komandni interfejs je veoma težak za učenje.
na taj nacin sistemu šta sledece treba da se Većina ljudi nikada ne nauči kompletan skup
uradi komandi već samo jedan mali deo.
Zato je upotreba komandi jako često podložna
greškama.

2. Meni Interjfes podrazumeva da korisnik 2. Meni Interjfes
bira iz liste ponudenih opcija (menija) onu Meni je obično hijerarhijski strukturisan,
koja će izvršiti određeni zadatak. počevši od glavnog menija pa sve do
Korisnik pravi izbor koristeći neki ulazni podmenija.
uređaj za upravljanje ili unosom broja Upotreba menija kod složenih zadataka analize
pored odgovarajuce opcije. može biti veoma teška, jer takve situacije
zahtevaju izbor velikog broja različitih opcija,
što za korisnika znači stalno vraćanje
DSS - uvod 15
napred/nazad u pretraživanju menija.
DSS - uvod 16

2. Meni Interjfes 3. Grafički Interjfes je sistem gde korisnik
Rad sa menijima je napredniji od komandnog ima direktnu kontrolu nad vizuelnim
interfejsa jer korisnik ne mora pamtiti objektima.
komande već mu se one nude kao gotove u Umesto da pamti komande ili stalno
vidu hijerarhijske strukture. pretražuje po menijima, kod grafičke
interakcije, korisnik izborom
odgovarajuceg objekta na ekranu inicira
neku konkretnu akciju.
3
3. Grafički Interjfes 3. Grafički Interjfes
Osnovni elementi grafičkog interfejsa su: U okviru ovog interfejsa se mogu koristiti
• prozori, multimedijalne i hipermedijalne tehnologije.
• U multimedijalne objekte spadaju: grafički
• ikonice,
materijali, audio i muzičke digitalizacije.
• padajući meniji i
• Hipermedija obuhvata dokumenta koji
• dijalozi.
sadrže linkove na različite tipove medija.

4. Interjfes po principu pitanje-odgovor 4. Interjfes po principu pitanje-odgovor
Interakcija kod ovog stila započinje tako što Osnovno ograničenje ove komunikacije je to
kompjuter postavlja korisniku pitanje. što računar ne razume neformalne
Korisnik odgovara propisanom frazom ili tj.nestrukturisane odgovore.
sentencom. Na taj način se uspostavlja Programer naime mora predvideti i
dijalog izmedu korisnika i kompjutera. strukturisati sve moguće korisnikove
Komjutersko pitanje je funkcija koja potražuje odgovore.
odgovor od korisnika, a zatim izvršava
odgovarajuću akciju. DSS - uvod 21 DSS - uvod 22

Korisnički interfejs ima četiri osnovna stila: Korisnički interfejs
4. Interjfes po principu pitanje-odgovor Trodimenzionalni (3D) Interjfes je interfejs
Imajući u vidu potrebu prilagođavanja i virtuelne stvarnosti koji predstavlja novi
rešavanje ad hoc situacija, ovaj stil se kod DSS tip interfejsa koji podrazumeva interakciju
sistema vrlo retko koristi. sa računarom u 3-D okruženju pomoću
pozicionog senzora.
Korisnik se može kretati prostorom, pomerati
objekte i uopšte menjati tu sredinu.
3-D interfejs će se pojaviti i u budućim DSS
DSS - uvod 23
sistemima DSS - uvod 24
4
Trodimenzionalni (3D) Interjfes je interfejs Pri razvoju nekog programa posebna pažnja
virtuelne stvarnosti koji predstavlja novi se posvećuje upravo korisnikom interfejsu, i
tip interfejsa koji podrazumeva interakciju u tom cilju razvijene su brojne tehnike za
sa računarom u 3-D okruženju pomoću kreiranje korisničkog interfejsa.
pozicionog senzora. Središte pažnje je na tome kako ekran
Korisnik se može kretati prostorom, pomerati treba da izgleda i na koji način treba da
objekte i uopšte menjati tu sredinu. funkcioniše.
3-D interfejs će se pojaviti i u budućim DSS
sistemima DSS - uvod 25 DSS - uvod 26

Kreiranje korisničkog interfejsa Sprague i Carlson su razvili ROMC
podrazumeva adekvatan raspored komandi (Representations Operations Memory
sa ciljem da se u što je moguće većoj meri Control) pristup kreiranju korisničkog
olakša korišćenje. interfejsa DSS-a koji podrazumeva četiri
Iz tih razloga u kreiranju korisničkog celine.
interfejsa pored programera treba da
aktivno učestvuju i krajnji korisnici –
donosioci odluka.

ROMC podrazumeva četiri celine. ROMC pristup podrazumeva nezavistan
1. Prikaze za prenos informacija do pristup za indentifikovanje mogućnosti
korisnika DSS-a.
2. Operacije za rad sa podacima koji su Predstavlja osnovu za kreiranje korisnickog
predstavljeni u obliku prikaza; interfejsa u DSS-u.
3. Memorijska pomoćna sredstva
4. Kontrolna pomoćna sredstva
5
U DSS sistemu aktivnosti procesa odlučivanja se 1. Prikazi omogućavaju korisnicima da
dešavaju u kontekstu prikaza informacija interpretiraju informacije, kao i da izaberu
sadržanih u aktivnostima. odgovarujuće operacije.
Prikaz može biti dat u obliku: Na primer, izabrana tačka na grafikonu
• ikone, može biti povezana sa vrednošu podatka,
• tabele, dokumentom ili bazom podataka.
• mape, Izbor odgovarjućih prikaza prepušten je
• tekstualnog dokumenta, kornicima – donosiocima odluke.
• slike,
• grafickog prikaza, brojeva, formula i sl.
DSS DSS korisnički interfejs

2. Operacije su specifični zadaci koje Donosioci odluke utvrduju način na koji ce
donosilac odluke može da izvede sa koristiti operacije DSS preko korisničkog
konkretnim DSS-om. interfejsa, na primer, pomoću:
DSS može imati operatere za prikupljanje i  menija,
ažuriranje podataka, generisanje alternativa,  ikona ili
kreiranje izveštaja.
 odgovarajućih komandi.
Jedna ista operacija može biti primenjena na
više aktivnosti, pri čemu redosled operacije
obično nije prethodno naznačen.
DSS korisnički interfejs DSS

3. Memorijska pomoćna sredstva 3. Memorijska pomoćna sredstva
podrazumevaju nekoliko tipova sredstava Triggers (pravila) podsećaju korisnika –
koji bi pomogli korišćenje prikaza i nosioca odlučivanja da određene operacije
operacija. treba da budu izvedene automatskim
Simbolična veza sa DW je memorijsko pozivanjem na određenu operaciju ili
pomoćno sredstvo za definisanje polaznih upućivanjem korisnika da se pozove na
podataka. operaciju.
35 36
DSS - uvod DSS - uvod
6
3. Memorijska pomoćna sredstva 3. Memorijska pomoćna sredstva
Korisnicki filtri mogu olakšati operacije Na donosiocima odluke je da utvrde potrebe
DSS pamćenjem početnih grešaka i za određenim tipom memorijskih pomoćnih
učinjenih propusta. sredstava, kao i način na koji će podsetnici
Komandne sekvence mogu DSS učiniti biti prikazani.
lakšim za rukovanje, poništavanjem,
odnosno ponavljanjem preduzetih radnji.
37 38

4. Kontrolna pomoćna sredstva su 4. Kontrolna pomoćna sredstva
zamišljena da pomognu donosiocu odluke Jedan tip kontrolnog pomoćnog sredstva
da koristi: usmeren je na standardne konvencije za
 prikaze, komunikaciju korisnika sa sistemom, koje su
 operacije i sprovedene putem prikaza i operacija.
 pomoćna memorijska sredstva. Ovaj tip pomoćnih sredstava prikazuje
menije ili ikone za izvodenje odredenih
operacija.
39 40
DSS korisnički interfejs

Ispitivanjem korisničkog interfejsa bavi se
posebna podrgupa oblasti interakcije čovek
računar (HCI – Human Computer
DSS - 8
Ineraction) koja je usmerena na
proučavanje: Korisnički interfejs
 ljudi,
pripremila
 računarske tehnologije i
 načine na koje jedni utiču na druge.
41
DSS - uvod DSS - uvod 42
7
Sistem za podršku odlučivanju
Sistemi podrške izvršnim rukovodiocima - ESS
DSS - 9
IS moraju podržati različite nivoe
menadžerskog odlučivanja:
ESS - EIS
• strateško,
• taktičko i
pripremila • korporativno.
DSS -ESS DSS -ESS

Sistemi podrške izvršnim rukovodiocima (ESS) Neki ESS alati obezbeđuju analitičke alate
koji predviđaju seriju rezultata analizom ulaznih
IS za izvršne rukovodioce ESS podrazumeva
podataka kroz neki vremenski period.
kompjuterizovani IS za podršku odlučivanju,
koji je oblikovan tako da zadovolje potrebe
izvršnih rukovodilaca na višim, strateškim Ovaj tip ESS-a izvršni rukovodioci koriste
nivoima menadžmenta. da obezbede mogiće rezultate i brze daju
reference statistici i podacima potrebnih u
Usmeren je na nestrukurisane probleme procesu donošenja odluke.
odlučivanja, a odlikuje ga baza znanja i izvanredno
komunikaciono okruženje.
DSS -ESS DSS -ESS

Egzaktni alati za izveštavanje i prikazivanje Sistemi podrške izvršnim rukovodiocima
rezultata ESS sistema u potpunosti zavise od (ESS)
onih koji razvijaju taj sistem kao i oblast
njegovog korišćenja. Specijalni DSS kreirani prema
potrebama “starijeg” menadžmenta
Sistemi su se namenski razvijali, zavisno od
oblasti u kojima će se primenjivati
1
DSS -ESS DSS -ESS
ESS = EIS (Executive Information System) Sistemi ESS su okrenuti ka spoljnim
događajima, iako crpe sumarne informacije iz
ESS je SW koji korisnicima omogućava brzu upravljačkih IS.
transformaciju podataka kompanije u
dostupne izveštaje (računovodstveni,
komercijalni,..) Imaju ograničene analitičke sposobnosti,
ali koriste veoma napredan grafički softver
tako da mogu na zahtev viših rukovodilaca
veoma brzo da prikažu podatke.
DSS -ESS DSS -ESS
Zahtevaju: Dobro dizajniran ESS predstavlja moćan alat za:

• minimalno računarsko predznanje i
• strateško odlučivanje,
• minimum vremena za obuku,
• istraživanje konkurencije,
jer je izuzetna pažnja posvećena njihovoj
komunikacionoj prilagođenosti korisniku, sa • finansijske analize,
naglaskom na: • analize trendova,
• grafikonima, • interno izveštavanje i dr.
• bojama i
• privlačnim maskama
uz minimum komandi. DSS - uvod 9 DSS - uvod 10
DSS -ESS DSS -ESS
Cilj ESS je da pomognu izvršnim rukovodiocima Tipični ESS ima mogućnost prikupljanja
da: informacija iz eksternih baza podataka
• prate, neophodnih za praćenje konkurencije, opštih
tržišnih uslova i slično, a raspolaže fleksibilnim
• pregledaju i interaktivnim funkcijama finansijske analize i
• analiziraju izveštavanja.
tekuće podatke i informacije relevantne za

donošenje odluka.
2
DSS -ESS DSS -ESS
1. Prilagođen je zahtevima i vrstama poslovnih 3. Pripada najvišoj klasi IS-a.

odluka koje se donose na strateškom nivou. 4. Projektuju se radi identifikacije pretnji i šansi
2. Pomaže strateškim menadžerima da: iz okruženja (SWOT) u uslovima brzih
a. Brzo razumeju neku poslovnu situaciju, promena okoline
b. Vode poslovanje i upravljanje preduzećem, 5. ESS mora imati fleksibilne formate
prezentovanja i jednostavan korisnički interfejs
c. Se suočavaju sa kompleksnim poslovnim kako bi se obezbedila uspešna komunikacija
problemima, menadžera i sistema,
d. Imaju viziju o stanju o privrednoj grani kojoj
kompanija pripada itd.
DSS -ESS ESS karakteristike
6. Ima bazu podataka koja se puni iz: 1. Savremeni ESS daje menadžerima podatke iz
a. transakcionih obrada i UIS-a, svih delova kompanije te omogućava izbor,
pristup i oblikovanje podataka za potrebe
b. internih projekcija (očekivanji prihodi, lakog korištenja analitičkih alata.
finansijski planovi, budžet,..) i
2. Uz pomoć ESS-a većina menadžera ima
c. podaci iz okruženja. pristup javnim podacima (ekonomske
informacije, novi servisi,...)
3. Drill-down od sumarnih ka detaljnim
podacima
ESS karakteristike ESS

Razlozi korištenja ESS od strane vrhovnog
4. Ima mogućnost “skeniranja” okruženja menadžmenta:
5. Ključni zahtev za informacijama na 1. Da bi bili informisani
strateškom nivou daje mogućnost
ESS omogućava menadžerima da drže
otkrivanja postojanja problema u okruženju
korak sa svakodnevnim aktivnostima
(SWOT)
pristupom poslovnim i transakcionim
6. Mogućnost analize, poređenja i informacijama iz prve ruke bez zamaranja
naglašavanja trendova nepotrebnim detaljima
3
ESS ESS
Razlozi korištenja ESS od strane vrhovnog Razlozi korištenja ESS od strane vrhovnog
menadžmenta: menadžmenta:
2. Da bi brzo razumeli novu situaciju 3. Da bi pretraživali podatke
ESS omogućava menadžerima brzi pristup ESS pruža menadžerima informacije o
detaljno opisanim poslovnim aktivnostima koje se ne mogu dobiti putem
aktivnostima čime se osigurava uvid u redovnih poslovnih izveštaja
neočekivane ili još neotkrivene situacije
ESS ESS
4. Da bi se omogućio nadzor 5. Da bi izvršili strateško pretraživanje
ESS dopušta praćenje situacija od posebnog ESS omogućava menadžerima pristup
interesa putem specifikovanij detalja informacijama koje pružaju pogled u
posebne strategije ili mogućnosti,
omogućavaju stvaranje ideja za stvaranje
novih strategija koje su bitne za preduzeće.
ESS ESS
6. Da bi analizirali podatke 7. Da bi direktno pristupili podacima
ESS omogućava ispitivanje podataka ili ESS daje mogućnost pristupa podacima bez
alternativnih scenarija kroz kreiranje čekanja da osoblje izdvoji detalje i pripremi
tabelarnih programa ili drugih vrsta modela, izveštaj kao i pristup aktuelnim podacima
ESS podržava različite oblike analize. pre njihove kompresije
4
ESS ESS - mogućnosti
• ESS je alat za izveštavanje (software) koji
vam omogućava pretvaranje podatka 1. Mogućnost drill-down tehnike da bi došli do
vaše organizacije u korisne sažete detaljnih podataka na više nivoa
izveštaje 2. Kritički pogled na uspešno poslovanje
3. KPI – ključni indikatori uspešnosti
• Ove izveštaje uglavnom koriste izvršni 4. Status zadnje dobijenih podataka u procesu
direktori za brži pristup izveštajima sa svih znanja (Knowledgw Process)
nivoa kompanije i odeljenja, kao što su
fakturisanje, računovodstva, osoblje,
raspored, i još mnogo toga
ESS - mogućnosti ESS - prednosti

Najčešće koristi od ESS su poboljšanja
5. Kratkoročne, srednje i dugoročne analize
kvaliteta i količine informacija
trenda u KP
dostupnih rukovodiocima
6. Ad-hoc analize u bili kom trenutku na
zahtev Donošenje odluka uz pomoć ESS-a,
7. Izuzetni izveštaji koji ističu odstupanja veća naročito strateškog karaktera, je složen i
od dozvoljenog praga greške višedimenzionalan proces.
ESS - prednosti ESS - rezime

• Poboljšanje personalne efikasnosti • ESS prepoznaje potrebe korporativnih
• Povećava organizacijsku kotrolu izvršnih menadžera i obezbeđuje im
• Omogućava konkurentsku prednost određenu količinu informacija u grafičkoj
formi koje im pomažu u efektivnom
• Automatizuje menadžment proces
odlučivanju
• ESS mora biti fleksibilan, lak za korišćenje i
da sadržr kako interne tako i eksterne izvore
informacija.
5
Zašto menadžeri koriste ESS Zašto menadžeri koriste ESS
Razlozi Objašnjenje Razlozi Objašnjenje
Da bi bili informisaniji Drže korak sa svakodnevnim Da bi se omogućio Sistem dopušta praćenje situacija od
aktivnostima pristupom informacijama nadzor posebnog interesa putem specifikovanih
“iz prve ruke” detalja
Da bi se izvršilo ESS omogućava pristup informacijama
Da bi brzo razumeli Sistem omogućava brz pristup detaljno strateško pretraživanje koje omogućavaju pogled u posebne
nove situacije opisanim poslovnim aktivnostima čime strategije, stvaranje ideja za razvoj novih
osigurava uvid u neočekivane ili još strategija
neotkrivene situacije
Da bi analizirali Omogućava ispitivanje podataka kroz
podatke kreaciju tabelarnih programa ili drugih
Da bi pretraživali kroz ESS omogućava pristup informacijama o vrsta modela. Podržava različite analize
podatke aktivnostima koje se obično ne mogu
dobiti putem redovnih poslovnih Da bi direktno Pristup podacima bez pripremljenih
izveštaja 31
pristupio podacima izveštaja, pristup podacima pre njihovih
DSS - menadžment 32
DSS - menadžment
sumuranja
ESS - rezime
• Koriste ga donosioci odluka na najvišim
nivoima.
• Koristi interne i eksterne izvore podataka.
DSS - 9
• Omogućuje brzi pristup podacima.
ESS - EIS
• Koristi intuitivni model kao i ostale modele
odlučivanja.
• Ima bogate grafičke interfejse.
pripremila
DSS - razvoj 33 DSS - uvod 34
6
GDSS
• Podrška grupnom radu gde članovi tima
DSS - 10 mogu biti na
• različitim mestima i
• da rade u različito vreme
GDSS - GSPO
naglašava važne aspekte
• komunikacije,
• kompjuterskih tehnologija i
pripremila • metodologija rada.
DSS - GDSS 1 DSS - GDSS 2
GDSS GDSS
• Efikasni kompjuterski alati za podršku rada Ovi alati mogu podržati process poslovnog
grupe (groupware) su razvijeni da bi odlučivanja:
• smanjili troškove i  Indirektno i
• omogućili efikasnu razmenu  Direktno
• mišljenja,
• informacija,
• podataka,
• znanja,
• dokumenata i drugih resursa
koji su potrebni za rad razdvojenih grupa i/ili
pojedinca. DSS - GDSS 3 DSS - GDSS 4
GDSS GDSS
Ovi alati mogu podržati process poslovnog Ovi alati mogu podržati process poslovnog
odlučivanja: odlučivanja:
 Indirektno – obezbeđuju efikasnu kolaboraciju  Direktno – obezbeđuju struktuiran i usmeren
uz pomoć tehnologija kao što su process donošenja odluka i integrisane modele i
 e-meil, metode odlučivanja čime se omogučuje
 čet,
generisanje rešenja za konkretan problem
(GDSS)
 deljenje datoteka itd.
 Međutim ovi alati ne obezbeđuju modele
odlučivanja, kao ni struktuiran process donošenja
odluka.
1
GDSS GDSS
Kolaboracija ili saradnja, predstavlja Vremensko-prostorni okvir za klasifikaciju
komunikaciju i koordinaciju jedinica unutar alata za podršku rada grupe:
grupe radi postizanja zajedničkog cilja.  Isto vreme/isto mesto – soba za odlučivanje
Jedinice kolaboracije mogu biti ljudi koji čine  Isto vreme/različito mesto - telekonferencija
• tim,  Različito vreme/različito mesto - udaljeno
• povezane organizacije, odlučivanje
• zemlje,
• zajednice,
• računari,
• roboti, itd. DSS - GDSS 7 DSS - GDSS 8
GDSS GDSS
Vremensko-prostorni okvir za klasifikaciju Vremensko-prostorni okvir za
alata za podršku rada grupe: klasifikaciju alata za podršku rada grupe:
 Isto vreme/isto mesto (npr. soba za  Isto vreme/različito mesto - učesnici
odlučivanje) - učesnici se nalaze u isto vreme, na se nalaze na različitim mestima ali
istom mestu, kao na tradicionalnim sastancima komuniciraju u isto vreme
ili sobi za odlučivanje. (videokonferencija)
 Ovaj vid rada grupe i dalje ima veoma važnu
ulogu jer je često potrebno da zaposleni napuste
svoje kancelarije, kako bi obezbedili maksimalnu
koncentraciju na konkretan problem.
GDSS GDSS
Vremensko-prostorni okvir za Vremensko-prostorni okvir za klasifikaciju
klasifikaciju alata za podršku rada grupe: alata za podršku rada grupe:
 Različito vreme/različito mesto -  Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode
učesnici se nalaze na različitim lokacijama i problema koji pomažu,mogu se klasifikovati
dele informacije u različito vreme. na:
 Ovakav vid se koristi kada učesnici putuju  Sinhrone i asinhrone
ili ne mogu da usklade vreme sastanaka.  Trajne (perzistentne) i privremene
 Sa kardinalnošću 1-1, 1-M, M-M
2
GDSS GDSS
Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode
problema koji pomažu, mogu se klasifikovati na: problema koji pomažu,mogu se klasifikovati na:
• Sinhroni oblici komunikacije zahtevaju od svih • Asinhroni oblici omogućavaju učesnicima sa u
učesnika da istovremeno budu prisutni dok se različito vreme šalju i primaju poruke.
komunikacija odvija. • Ovo dosta olakšava komunikaciju jer nema problema
• U tu klasu spadaju: IM, auto/video konferencije, “okupljanja” , problema da svi učesnici odvoje isto
četovi, itd. vreme za vršenje komunikacije.
• Prednost ovog oblika je to što se komunikacija • Sa druge strane, to će zasigurno produžiti trajanje
odvija brzo, naručito kada je ona dvosmerna ili komunikacije.
višesmerna, tj.kada zahteva odgovore i reakcije na
predhodne poruke. DSS - GDSS 13 DSS - GDSS 14
GDSS GDSS
Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode
problema koji pomažu,mogu se klasifikovati na: problema koji pomažu,mogu se klasifikovati
na:
• Asinhroni oblici omogućavaju učesnicima sa u
različito vreme šalju i primaju poruke. • Perzistentni oblici komunikacije čuvaju
• U ove oblike se mogu svrstati: podatke na duže vreme lako dostupnim.
• web sajtovi, • Razlog tome je što se procenjuje da takve
• e-mail, poruke nose svoju vrednost duži period
• forumi, vremena.
• implementacije Delfi metoda grupnog odlučivanja
itd.
GDSS GDSS
Tehnologije komunikacije, zavisno od prirode • Privremene poruke mogu biti
problema koji pomažu,mogu se klasifikovati • forumi
na: • e-grupe,
• Perzistentni oblici komunikacije čuvaju • čet,
podatke na duže vreme lako dostupnim. • e-mail itd
• To se najčešće odnosi na
• znanja,
• dok su informacije, diskusije, komentari
najčešće privremenog karaktera.
3
GDSS GDSS
• Problem komunikacije možemo podeliti na  Ako se komunikacija vrši između dva člana (1-1),
one koji prenose poruke: ponuđene tehnologije su:imejl, IM, deljeni
• između dva člana; dokumenti i aplikacije itd.
• između jednog i više članova;  Za komunikaciju 1-M karakteristični su veb sajtovi
• ili poruke koje više članova prenosi do više kao oblik komunikacije.
primaoca te poruke.  Takođesu popularni blog sajtovi, gde pojedinci mogu da
kreiraju veb sadržaje iz svog ličnog iskustva, tako da su oni
• Respektivno, komunikacija može biti dostupni širokom krugu ljudi.
• 1-1,  Organizuju se i skupovi blog sajtova o istoj temi, čime
• 1-M, se stvara e-zajednica ljudi koji se bave rešavanjem
• M-M. sličnih problema.
GDSS GDSS
• Kada se radi o komunikaciji M-M, sama
struktura komunikacija može biti
organizovana u više oblika, pa postoje oblici
tipa:
• prstena,
• zvezde,
• točka,
• drveta,
• saće, itd.
GDSS GDSS
 Za komunikaciju između više članova (M-M)  GDSS – kolaborativni sistem koji ima većinu
mogu se koristiti elemenata DSS-a i SW koji podržava grupno
 e-grupe, donošenja odluka
 deljeni dokumenti i aplikacije,
 četovi,  ESS – specijalni DSS kreiran prema
 forumi, potrebama strateškog menadžmenta
 wiki sajtovi, itd.
 ODSS - organizacioni DSS
4
GDSS GDSS
 Sredinom ’80-tih nastao je koncept sistema za Grupni sistemi za podršku odlučivanju

(GSPO) su interaktivni sistemi bazirani na
podršku grupnom odlučivanju (GDSS). upotrebi informacione tehnologije i preciznog
algoritma odlučivanja, a izgrađeni su na ideji
 Ozbiljna primena sistema za podršku individualnog (pojedinačnog) SPO-a.
odlučivanju počela je tek sa upotrebom Njihov osnovni zadatak je da olakšaju rešavanje
korisniku prilagođenih (user-friendly) polustrukturiranih i nestrukturiranih problema
DSS alata sa mikroračunarima. zajedničkim radom grupe (koju u najvećem broju
čine donosioci odluka).
GDSS GDSS
Prema (Theireuf,1989) GDSS ima za cilj da Bitne karakteristike GDSS-a, prema (DeSanctis,
poboljša: Gallupe) su da je GDSS:
• grupno odlučivanje, 1. posebno dizajniran sistem, a ne samo sklop
• uklanjanje uobičajenih komunikacionih barijera, postojećih sistema
• pružanje tehnika za strukturiranje analize 2. projektovan sa ciljem da pomaže DO u
odlučivanja i njihovom radu, i kao takav unapređuje proces
• sistemsko određivanje načina, vremena i
donošenja odluka i/ili rezultata odlučivanja.
sadržaja diskusije u cilju dobijanja većeg 3. usklađuje znanja različitih korisnika, te uz
kvaliteta odluke. primenu računara, omugućuje bolju podršku
odlučivanju.
GDSS GDSS
Bitne karakteristike GDSS-a, prema (DeSanctis, Unapređenje procesa grupnog odlučivanja prema
Gallupe) su da je GDSS: (Liam) upotrebom GDSS su sledeće:
4. može biti specifičan (dizajniran za jedan tip ili 1. Članovi tima rade paralelno, tako da je moguće
klasu problema) ili opšti (dizajniran za različite dobiti mnogo ideja
odluke koje se donose na nivou grupe). 2. Zahvaljujući anonimnoj identifikaciji, članovi tima
5. sadrži ugrađene mehanizme koji obeshrabruju su neopterećeni moći i statusom pojedinih članova
razvoj negativnih ponašanja u grupi kao što su 3. Povećanu efikasnost grupe zbog strukturiranog i
destruktivni konflikti, nesporazumi, loša kontrolisanog procesa odlučivanja
alternativna rešenja, itd. 4. Sistem daje na raspolaganje članovima tima lepezu
metoda, modela i tehnika za rešavanje problema
5
GDSS GDSS
Unapređenje procesa grupnog odlučivanja GDSS, prema (O’Donell) adekvatno je uvoditi ako
prema (Liam) upotrebom GDSS su sledeće: unapređuje bar jedan od sledećih elemenata:
5. Otvorenost sistema omogućava konstantan 1. Povećanje efikasnosti i efektivnosti rada grupe
protok novih informacija (posebno se odnosi na smanjenje vremena
6. Sistem omogućava skladištenje podataka na sastanaka)
svakom nivou procesa odlučivanja 2. Povećanje kvaliteta donetih odluka (odnosi se
7. Povećava se produktivnost rada pogotovu zbog na broj predloženih ideja, njihovom kvalitetu,
skraćenog vremena trajanja sastanka, itd. stepenu podrške predložene ideje u odnosu na
preostale članove sesije)
GDSS GDSS
GDSS, prema (O’Donell) adekvatno je uvoditi ako Bez obzira na različite konfiguracije GSPO, njegove
unapređuje bar jedan od sledećih elemenata: osnovne komponente su:
3. Poboljšanju procesa vođenja sastanka (odnosi • hardver,
se na paralelno I udaljeno odlučivanje). • softver,
4. Dva osnovna faktora uspeha procesa grupnog • ljudi i
odlučivanja su: stručni kvalitet timova i kvalitet • procedure.
automatizovanog sistema za podršku grupnom
odlučivanju. Grupi, kao celini ili svakom njenom članu, mora da
bude omogućen pristup računaru radi prezentacije
relevantnih podataka.
GDSS GDSS
Minimalni hardverski zahtevi sistema su: Sistemska softverska komponenta GSPO
 ulazna i izlazna jedinica, podrazumeva.
 procesor, • sistem za upravljanje bazom podataka i bazom
 veza između ulaznih i izlaznih jednica i

modela,
procesora i • kao i specijalizovanu korisniču aplikaciju koja
 zajednički ekran ili monitor za svakog člana

podržava rad grupe.
grupe. Ljudska komponenta GSPO podrazumeva članove
Hardver je u vezi sa softverom koji treba da se grupe i moderatora koji je odgovoran za
instalira. besprekorno funkcionisanje GSPO tehnologije.
6
GDSS GDSS
Moderator ima veoma fleksibilnu ulogu: GDSS može da:
 Prisutan je na svim grupnim sastancima i  posluži kao pomoć pri donošenju kolektivnih
 ima ulogu da upravlja GSPO hardverom i odluka na sastanku gde su članovi radne grupe
softverom. fizički prisutni i
Procedure, kao komponente GSPO sistema,  učini zajedničke sastanke, gde su svi fizički
imaju zadatak da olakšavaju efektivno korišćenje prisutni, nepotrebnim u zavisnoisti od kvaliteta
tehnologije. obezbeđene komunikacione veze.
GDSS GDSS
GDSS obezbeđuje dopunske komunicione kanale GDSS danas obuhvata 3 tehnologije:

koji poboljšavaju brzinu i tačnost komunikacije
kao i stepen saradnje između učesnika ali ne 1. Komunikacionu tehnologiju,
uskraćuje lične kontakte. 2. Kompjutersku tehnologiju i
3. Tehnologije podrške odlučivanju.
Kada su učesnici međusobno dislocirani GDSS
postaje glavni kanal komuniciranja
GDSS GDSS
1. Komunikaciona tehnologija uključuje: 2. Kompjuterska tehnologija obuhvata:
 elektronsku razmenu poruka,  višekorisničke operativne sisteme,

 lokalne i globalne mreže,  baze podataka i modela,
 jezike četvrte generacije i
 telekomunikacije i slično.
 njima primerene metode i tehnike analize,
projektovanja.
7
GDSS GDSS
Razna grupna istraživanja GDSS sistema
3. Tehnologija podrške odlučivanju obuhvata: potvrđuju njegovu
• efikasnost i
 metode i tehnike jedno i višekriterijumskog • mogućnosti generisanja kumulativnih
odlučivanja,
znanja.
 strukturisane grupne metode i pravila
organizacije i
 vođenja grupnih diskusija.
GDSS GDSS
Većina poznatih autora se danas slaže da Prednosti GDSS sistema u odnosu na klasične
optimalni dizajn GDSS-a bitno zavisi od: sastanke koji se odvijaju bez IT tehnologije su:
 osobina grupe koja donosi odluku
 mogućnost definisanja ideja odluke istovremeno
(veličina, sastav, sposobnosti i drugo.),
za sve učesnike,
 softverske podrške koja joj stoji na  softverski alati pomažu u svim fazama
raspolaganju u odnosu na prirodu odlučivanja,
problema odlučivanja i  mogućnosti korišćenja baze podataka su
 raspoloživosti i kvaliteta neograničene,
komunikacione tehnologije.
GDSS GDSS
Prednosti GDSS sistema u odnosu na klasične U analizi GDSS, pored
sastanke koji se odvijaju bez IT tehnologije su:  dijaloga,
 modela i
 donošenje odluka i glasanje zasnovano je na  podataka,
oceni ideje a ne predlagača ideje za odluku, sreće se nova komponenta u obliku
 brže odlučivanje,  komunikacionih procedura.
 neposredno proveravanje odluka i
 stalna nadogradnja sistemske baze znanja.
8
GDSS Podela GDSS
 DSS je interaktivni računarski bazirani Podela prema broju učesnika u donošenju
sistem, koji pomaže u rešavanju slabo odluka
strukturisanih problema, Prema obliku sastanka na kojem se donose
analogno tome poslovne odluke, tj. udaljenosti donosioca odluke i
 GDSS je interaktivni računarski bazirani prema tipu informacione podrške, GDSS siteme
sistem, koji pomaže u rešavanju možemo podeliti na:
nestrukturisanih problema grupe ljudi koji  sobe za odlučivanje,
odlučuju radeći zajedno kao grupa.  povezane sobe odlučivanja (telekonferencije) i
 mreže odlučivanja.
Podela GDSS Podela GDSS
Praktična realizacija sistema GDSS, povezane

sobe odlučivanja i mreže odlučivanja često se
nazivaju i sistemi za elektronsko vođenje
sastanaka (Electronic Meeting System -
EMS).
GDSS zavisno od udaljenosti donosilaca odluka

Soba za odlučivanje: Soba za odlučivanje:

Prostor koji je adekvatno opremljen
 Učesnici se koncentrišu na jednom mestu -
specijalnom opremom koja omogućava
sobi odluke.
kolektivno donošenje odluka.
Učesnici sastanka sede zajedno za stolom  Svrha ovoga je povećanje interakcije učesnika
nasuprot velikom ekranu, koji služi za i donošenje odluke uz računarsku podršku u
prikazivanje informacija (tabela, grafikona, slika okviru ograničenog vremenskog intervala.
i drugih prikaza), te ideja koje je grupa stvorila.
9
Soba za odlučivanje: Soba za odlučivanje:
 Sistem za podršku grupnom odlučivanju  Svaka soba opremljena je na način kako je to

zasnovan na povezanim sobama odlučivanja opisano u prethodnom slučaju.
(Linked Decisions Rooms) vizualno je sličan  Videokamere prezentuju diskusije u pojedinim
video-konferencijama između dva ili više TV sobama i prenose ih do drugih lokacija, koje se
studija i pogodan je za velika preduzeća koja takođe vide na projekcionom ekranu.
imaju kancelarije širom zemlje ili sveta.

Soba za odlučivanje, slična je sali za sastanke. Soba za odlučivanje
• U složenijim konfiguracijama GDSS, svaki učesnik
• Oprema sa uređajima koji podržavaju grupno
ima terminal ispred sebe.
donošenje odluka.
• Komunikacija se uspostavlja verbalno, ili
• Svaki učesnik sedi za stolom u obliku (najčešće) slanjem poruka preko računara.
potkovice, okrenut ka velikom ekranu. • Zajednički veliki ekran se koristi za beleženje
• U jednostavnim konfiguracijama GSPO, samo ideja, sumiranje i analizu podataka.
moderator direktno komunicira sa računarom. • Verbalna interakcija se kombinuje sa
formalizacijom pomoću tehnologije kako bi se
sastanak učinio efikasnijim.
Podela GDSS GDSS

Soba za odlučivanje Mreža odlučivanja
• Koristi se softver za modelovanje, koji
 Članovi grupe nisu u mogućnosti da
može da se izmeni kako bi se prilagodio
komuniciraju licem u lice nego se povezuju
zahtevima grupe.
• Alternative se testiraju uz pomoć modela i o putem računarskih mreža.
njima se raspravlja pre nego što se donese
konačna odluka.
 Računarske mreže mogu biti lokalne tzv. LAN
(Local Area Network) ili široko rasprostranjene
(WAN), kad se povezuju donosioci odluka koji
su smešteni na različitim mestima (daljinsko
DSS - GDSS 59
odlučivanje). DSS - uvod 60
10
GDSS GDSS
Mreža odlučivanja Mreža odlučivanja
 Ovaj tip grupnog ili kolektivnog odlučivanja Remote Decision Network je alternativa koja
dozvoljava učesnicima da komuniciraju pomaže spajanju pojedinaca u procesu
putem mreža jedni sa drugim ili sa odlučivanja bez upotrebe specijalno
centralnom bazom podataka. pripremljene sobe odlučivanja.
 Aplikacioni softver može da koristi zajedničke

modele da bi pružio podršku.

Lokalna mreža za odlučivanje se primenjuje, Lokalna mreža za odlučivanje
kada se najčešće fiksni broj DO, koji rade u
neposrednoj blizini, redovno susreću sa Uobičajeno je da se na serveru nalazi instaliran
određenim problemima koje treba rešavati. softver za GSPO, zajedno sa bazom podataka i
Tada se formira lokalna mreža za odlučivanje bazom modela.
(Local Decision Network, LDN), koji koriste DO Ovaj pristup omogućava veću fleksibilnost, od
u svojim kancelarijama. pristupa opisanog u prvom scenariju.
Svaki DO na svom stolu ima radnu stanicu.
Podela GDSS GDSS

Telekonferencija je potrebna za grupe čiji su Tele-računarska konferencija:
članovi međusobno udaljeni, pri čemu imaju
Ako su grupe sastavljene od članova ili timova
zadatak da donesu adekvatnu odluku u cilju
koji su geografski udaljeni, tele-računarska
rešavanja evidentiranog problema.
konferencija daje interaktivnu vezu između dve
U ovom slučaju se jedna ili više sala za ili više soba odluka.
odlučivanje povezuju vizuelnim i/ili
komunikacionim uređajima. Ova interakcija će uključivati kompjuterizovane
Uštede u vremenu, kao i velika fleksibilnost i i audiovizuelne informacije.
vizuelizacija tokom trajanja sastanka najveće su
prednosti ovog scenaria.
DSS - GDSS 65 DSS - uvod 66
11
Daljinsko (udaljeno) odlučivanje danas je Prema (DeSanctis, Gallupe) tehnologija GSPO je
praktično potpuni izazov razvijanja aplikacije GSPO. podeljena u tri nivoa, i to:
Posebno je iniciran razvojem globalne računarsek 1. nivo - podrška procesu
mreže - Interneta. 2. nivo - podrška odlučivanju
Sistem predstavlja fuziju IT-a i algoritama procesa 3. nivo - pravilo reda, odnosi se na kontrolu
grupnog odlučivanja. • vremena,
• sadržaja diskusije,
Njegova osobina je neprekidna komunikacija između • pravila glasanja.
udaljenih članova tima, koji imaju potrebu
permanentnog rada, u cilju donošenja zajedničke
odluke.
Problem ili potreba grupe Karakteristika GSPO

Slanje i primanje informacija između svih članova Elektronsko slanje poruka pojedinim ili svim
Podela GDSS grupe članovima grupe
Pristup datotekama sa ličnim i podacima Radna stanica za svakog člana grupe sa vezom na
organizacije tokom sastanka server
GSPO I nivo
Prikazivanje ideja, glasova, podataka, grafikona ili Zajednički veliki ekran ili prikaz navedenih
Obezbeđuje tehničke karakteristike za uklanjanje tabela svim članovima istovremeno podataka na monitorima svih članova grupe
uobičajenih komunikacionih barijera, kao što su Uzdržavanje nekih članova u diskusiji zbog Anonimni unos ideja i sprovođenje procedure
veliki ekran za: stidljivosti, statusa ili kontroverznih ideja glasanja
• trenutno prikazivanje ideja, Nemogućnost efikasnog organizovanja i analize Objedinjavanje i prikaz ideja, statistička obrada I
• sumiranje glasova, ideja I glasova prikaz rezultata glasanja
• anonimno unošenje ideja i preferenci i Nemogućnost kvantifikovanja preference Obezbeđivanje skala preference ili šema za
rangiranje, prikazivanje rejtinga ideja
• razmenu elektronskih poruka između
članova grupe. Nemogućnost razvoja strategije ili plana sastanaka Obezbešenje okvirog dnevnog reda koji grupa
kasnije konkretizuje
Nepoštovanje dnevnog reda Stalan prikaz dnevnog reda, vremena, prelazak na

DSS - GDSS 69 DSS - GDSS
sledeću tačku dnevnog reda 70
Podela GDSS Problem ili potreba grupe Karakteristike GSPO
Potreba za strukturiranjem i planiranje Modeli za planiranje ( PERT, CPM,

GSPO II nivo problema gantogrami)
Obezbeđuje modelovanje odluka i tehnika Alati za analizu odlučivanja za Modeli korisnosti i verovatnoće (drvo
grupnog odlučivanja u cilju smanjenja “šuma” i neizvesne buduće događaje odlučivanja, analiza rizika)
nesigurnosti koji se javljaju u procesu grupnog Alati za alokaciju resursa Modeli za raspodelu budžeta
odlučivanja.
Alati za analizu odlučivanja za zadatke Statističke metode, višekriterijumski
proračuna verovatnoće i više kriterijuma modeli odlučivanja
Alati za analizu dodele preference Modeli društvene procene
Želja za korišćenje tehnika Automatizovane metode tehnike za

strukturiranog odlučivanja prikupljanje i kompilaciju ideja
12
Problem ili potreba grupe Karakteristike GSPO
GSPO III nivo
Želja za uvođenjem formalizovanih Automatizovana parlamentarna
procedura odlučivanja procedura ili Robertova pravila
Karakterišu standardni obrazci za reda
komunikaciju u grupi, generisane od strane Želja za izborom i kreiranjem Osnovna pravila, mogućnost izbora
pravila za diskusiju i primene pravila
računarske mreže.
Nesigurnost načina sprovođenja Automatizovani savietnik koji daje
procedura na sastanku savete o raspoloživim pravilima i
njihovoj pravilnoj upotrebi
Želja da se razviju pravila za Mogućnost pisanja pravila

održavanje sastanaka
Struktura GDSS Struktura GDSS

1. Tip predstavlja individualni SPO, koji ne
Postoji 6 tipova komunikacije korisnika, omogćuje direktnu kolaboraciju među
učesnika sesije, i sistema za podršku učesnicima, kao ni posrednu komunikaciju preko
odlučivanju DSS-SPO zajedničkog ili individualnog SPO.
2. Tip ima mogućnost međusobne
komunikacije između korisnika sesije, a zatim i
korišćenje SPO, i dalje se ne obezbeđuje potpuna
komunikacija uz korišćenje mogućnosti SPO
(vođenje diskusije, prezentaciija mišljenja,
glasanje);
Struktura GDSS Struktura GDSS

3. Tip oblika komunikacije spaja pozitivne 5. Tip komunikacije uvodi novinu sa stanovišta
osobine prethodna dva, sa težnjom da podrži GSPO, a to je stalna aktivna komunikacija
neke osnovne osobine GSPO. Na ovom nivou to među učesnicima sesije preko individualnih
su pre svega automatizovani proces prikupljanja SPO, sa GSPO;
mišljenja članova tima, javna prezentacija istih, 6. Tip ima istaknutu nadogradnju u odnosu
obezbeđena podrška grupnom glasanju. na prethodni tip komunikacije. On se
4. Tip komunikacije osnovna karakteristika odnosi na permanentni zahtev, da
jeste mogućnost komunikacije među svim automatizovni proces grupnog odlučivanja
učesnicima sesije koju prati kompletna razmena bude kontrolisan od strane jednog od učesnika
relevantnih podataka, a dodatno i komunikacija sesije, poznatijeg kao moderatora.
sa SPO.
13
Struktura GDSS
Varijante GDSS
Osnovni (relevantni) elementi koji prate svaku
razvijenu aplikaciju GSPO su:
• brzina realizacije procesa grupnog
odlučivanja i
• tačnost dobijenog rešenja.
Prema (Bui 1987) postoji 5 varijanti struktura

odlučivanja uz pomoć GDSS.
Uloga i zadatak grupe u formiranju Uloga i zadatak grupe u formiranju

GSPO. GSPO.
Glavni ciljevi grupe su: Glavni ciljevi grupe su:
 Generisanje ideja i alternative (kreativni  Pregovaranje o alternativama (saznajno-
zadaci zahtevaju generisanje novih ideja, dok konfliktni zadaci podrazumevaju približavanje
planski zadaci zahtevaju generisanje planova suprotstavljenih gledišta, dok zadaci međovitih
orjentisanih na alternative) pitanja podrazumevaju približavanje
 Izbor alternativa (rešavanje i primena prešenja suprotstavljenih motiva ili interesa)
podrazumeva izbor najprihvatljivije alternative)
Uloga i zadatak grupe u formiranju Uloga i zadatak grupe u formiranju

GSPO. GSPO.
Osnovne karakteristike GSPO, zavise od Prednosti primene GSPO u rešavanju pomenutih
 vrste, zadataka su:
 tipa i  Olakšavaju i pojednostavljuju unos i prikaz
 zadatka grupe koji ona treba da izvrši.

ideja svih članova grupe,
 Povećavaju brzinu procene ideja
 Obezbeđuju tehničku podršku za aktivnosti
kreativnog mišljenja,
 Poseduju mogućnost izbora ispravnog rešenja
 Povećavaju efektivnost rešenja u zadacima
pregovaranja, pogotovu tamo gde su interesi
DSS - GDSS 83
članoova grupe suprotstavljeni.
DSS - GDSS 84
14
GDSS GDSS
Softverske komponente GDSS sadrže:

 Sistemi za podršku kolektivnom odlučivanju
uključuju ne samo standardnu tehnologiju za  bazu podataka,
podršku odlučivanju, već i takozvane  bazu modela,
Groupware.  specijalizovane aplikacione programe za
 Groupware je, po definiciji, specifičan SW i grupno korišćenje, jezike visokog nivoa i
HW za podelu interaktivnog okruženja,  fleksibilne korisničke interfejse jednostavne za
namenjen da podrži i proširi grupnu upotrebu.
aktivnost.
GDSS GDSS ključne osobine

 Electroniski upitnici
Specijalizovani softver služi za pomoć
 Lakše ih je popuniti uz pomoć računara nego ručno
kolektivnim aktivnostima, kao što je:
 Electronski alati za brainstorming
 davanje ideja,
 Alati koji dozvoljavaju anonimno izražavanje i
 glasanje i deljenje ideja uz pomoć računara
 formiranje kolektivnog stava.  Organizatori ideja
 Alati koji omogućavaju grupi da se koordinira,
sastavi i postavi prioritete
 Alati za glasanje
 Alati koji omogućavaju glasanje za izbor ponuđenih
ideja
DSS - GDSS 87 DSS - tipovi sistema 88
DSS - 10
GDSS- GSPO
pripremila
DSS - GDSS 89
15

Combinepdf PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Combinepdf PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Princip rada

DSS - podatak, informacija, znanje 1 DSS - podatak, informacija, znanje 2

Savladavanje predmeta Obaveze redovnih studenata

• Prijavi profesoru izabrani termin odbrane rada pre kojeg će

DSS - podatak, informacija, znanje 3 DSS - podatak, informacija, znanje 4

Obaveze redovnih studenata Obaveze redovnih studenata

parametara za formatiranje dokumenta: člana tima),

DSS - podatak, informacija, znanje 9 DSS - podatak, informacija, znanje 10

DSS - podatak, informacija, znanje 11 DSS - podatak, informacija, znanje 12

• formatizovani (definisana struktura) • Identifikacioni,

DSS - podatak, informacija, znanje 13 DSS - podatak, informacija, znanje 14

Informacija je ključni resurs Informacija treba biti:

bez obzira na njihovu vrstu i veličinu. • Kompletna,

DSS - podatak, informacija, znanje 17 DSS - podatak, informacija, znanje 18

Na vrednost informacije utiču:

DSS - podatak, informacija, znanje 19 DSS - podatak, informacija, znanje 20

• na pravom mestu za odlučivanje.

Znanje se sastoji od Znanje predstavlja trojku:

kontekstu ne mora da važi u drugom. ispravnih upravljačkih poslovnih odluka

Znanje je model koji predlaže rešenje  Znanje je vezano za kontekst

Znanje Eksplicitno znanje

Znanje možemo podeliti na: Eksplicitno znanje je

Eksplicitno znanje Iskustveno znanje

Eksplicitno znanje Tiho - iskustveno znanje je znanje

2. Deskriptivno znanje  Ovo znanje odgovara na pitanje Kako?

3. Semantičko znanje  Onemogućava korisnika sistema da bude

DSS - podatak, informacija, znanje 31 DSS - podatak, informacija, znanje 32

• algoritamski i ciljem da se objasne pojmovi vezani za konkretnu

DSS - podatak, informacija, znanje 35

tek u epizodnom znanju.

Nosioci znanja Nosioci znanja

Znanje se sastoji od:

DSS - podatak, informacija, znanje 41 DSS - podatak, informacija, znanje 42

DSS - podatak, informacija, znanje 43 DSS - podatak, informacija, znanje 44

Nosioci znanja Povezanost okolina sa:

Prema mestima izvora znanja kad je u

 znanje spoljnjih izvora. Mudrost = znanje + primena/akcija i adaptacija posle primene

Informacione tehnologije u preduzeću Informacione tehnologije u preduzeću

Ključni faktori za donošenje poslovnih Uslov za upotrebu informacija, znanja,

DSS - podatak, informacija, znanje 47 DSS - podatak, informacija, znanje 48

Činjenično Metodološko Konceptualno

Baze podataka Računarski Baze znanja

Izvor: Gartner Group

DSS - podatak, informacija, znanje 49 DSS - uvod 50

DSS - podatak, informacija, znanje 51

Osnovna karakteristika informacionih

DSS - uvod 1 DSS - uvod 2

Informacioni sistemi Informacioni sistemi

 Savremeni poslovni IS razlikuju se od  Razvoj IT i IS tokom poslednje tri

DSS - uvod 3 DSS - uvod 4

Informacioni sistemi Informacioni sistemi

 Glavni cilj upravljanja informacionim  Što se tiče troškova tu nema posebnih

DSS - uvod 5 DSS - uvod 6

obavljanje svojih funkcija korišćenjem

Informacioni sistemi IS - modeli upravljanja

IS - modeli upravljanja IS - način obrade podataka

DSS - uvod 11 DSS - uvod 12

IS - način obrade podataka IS - način obrade podataka

DSS - uvod 15 DSS - uvod 16

IS - način obrade podataka IS - karakteristike

 rad u realnom vremenu (Real Time).

DSS - uvod 17 DSS - uvod 18

DSS - uvod 19 DSS - uvod 20