ИНДУСТРИЈА

 привредна грана; машински прерађује сировине и има серијску производњу

 захтева велику количину природних ресурса и енергије, организацију рада и улагање капитала
 има велики значај за развој привреде и осталих привредних делатности
 у зависности од степена развијености индустрије одређује се општа привредна развијеност
државе
 на њен развој утичу природни и друштвени услови

Природни услови:

 Повољни услови за развој пољопривреде – располагање развноврсним сировинама за

развој прехрамбене индустрије
 Налазишта различитих руда и минерала – сировине за индустријску производњу
 Извори енергије: угаљ, нафта, земни гас, уљани шкриљци
 Саобраћајни услови за увоз сировина и транспорт готових производа

Тешка индустрија – више зависна од близине сировина и извора енергије, јер је њихов велики
потрошач

Лака индустрија – мање зависи од природних услова; транспортни трошкови сировина су мањи,
већи значај има близина тржишта и радна снага

Друштвени услови:

 демографски: квалификована и образована радна снага,

 економски: трошкови радне снаге, близина тржишта,
 еколошки: отпадне воде, бука, штетни гасови,
 административни, политички итд.

После Другог светског рата – индустрализација земље у целини и развој лаке и тешке индустрије;
највећи пораст инд. производње од 1953-1965. (просечна стопа раста у СФРЈ 11,9%, а у Србији
13%); Србија имала значајне индустријске системе, научноистраживачке тимове, имали смо
афирмисане производе по којима смо били препознатљиви у свету; после 90-тих, ратова, санкција
– индустрија уништена највећим делом, изолација – нисмо могли да пратимо технолошки развој у
свету, машине су застаревале – распад и уништење великих привредних система; данас: наша
индустрија технолошки застарела, без обзира на прозводни програм није конкурентна на
светском тржишту

ПОДЕЛА:

 Према предмету рада:

1. Екстрактивна индустрија – вађење минералних сировина
2. Прерађивачка индустрија – производња енергије и прерада сировина до
полупроизвода или готових производа
 Према врсти и намени производа:
1. Тешка индустрија
2. Лака индустрија

ЕНЕРГЕТИКА
 привредна делатност која подразумева производњу, пренос и дистрибуцију енергената и
енергије
 Енергенти:
1. Фосилна горива (угаљ, нафта и природни гас) – споро се обнављају; 90% учешћа у
укупном енергетском билансу РС 2012.
 Налазишта нафте и природног гаса која се експлоатишу – Војводина: Велебит код
Кањиже, Мокрин, Кикинда, Елемир, Јерменовци, Локве, Турија...) 53 поља (20 – н,
7 – нг, 26 – г)
 Домаћа производња: нафта – нешто више од 50%, гас – скоро ¼
 Нафта се прерађује у 2 рафинерије: у Панчеву и Новом Саду ; природни гас – у
Елемиру
 Истраживање, производња и прерада сирове нафте и природног гаса: Нафтна
индустрија Србије (од 2009. руски Гаспромњефт већински власник)
 Уљани (битуминозни) шкриљци – седиментне стене, садрже угљоводонике, чијом
се прерадом добија супст. слична нафти – Алексинац + 23 басена (код Ваљева,
Крушебца, Ниша, Врања, Бабушнице...); не користе се те залихе
 Угаљ: највише лигнит (наслабији квалитет, користе се у термоелектранама за
добијање електричне енергије); Колубарски + Костолачки (површински копови у
сасатаву ЈП Електропривреда Србије) и Косовско-метохијски басен, рудник
Ковин(вади се са дна језера које је повезано с Дунавом); 9 рудника са подземном
експлоатацијом у саставу ЈП Ресавица: 6 – мрки угаљ, 1 – антрацит, 1 – лигнит, 1 –
камени угаљ; резерве најквалитетнијег угља (антрацита и каменог угља) нису
велике, па се они увозе

2. Обновљиви извори (Сунчева енергија, енергија река, таласа, плиме и осеке, ветра,
биомасе и геотермална енергија); Србија - обухваћена су само дрвна горива (биомаса),
енергија речних токова и геотермална енергија
 Чврста биомаса – производња и потрошња огревног дрвета, пелета и брикета
 Енергија речних токова – технички користиво 73% река, велики потенцијал, користи
се нешто више од половине потенцијала; хидроенергетски објекти су старији од 40
година, планира се реконструкција и модернизација; утврђено 856 места за
изградњу малих хидроелектрана (до 10 МW)
 Геотермална енегрија – учествује са 0,06%, а потенцијал је велики
 Енергија ветра – потенцијал: преко 1500МW=2500 GWh годишње; Миџор, Сува
планина, Вршачки брег, Тупижница, Крепољин, Дели Јован
 Соларна енергија – потенцијал 3 пута већи од потенцијала ветра
 Капацитети за производњу електричне енергије:
 Термоелектране – ¾ укупне Е
 Хидроелектране
 Термоелектране-топлане, соларне електране, електране на ветар и биогас
 95% у власништву ЈП Електроприведа Србије, од 1.6.1999. не управља капацитетима на
КиМ, 3 електране нису у њеном власништу али ЕПС управља и њима
 Проблем електроенергетског система – губитак који износи 15% укупне производње
 РУДАРСТВО

 експлоатација рудног богатства, припрема руда за коришћење у другим инд. процесима или
за њихово коришћење у свакодневном животу
 долазом Турака престаје развој; успон – између 2 св.рата; под контролом страних компанија –
експлоатише се квалитетна руда са великим процентом метала; после Другог св.рата –
рудници су национализовани, истражена рудна лежишта; до пред крај 20.в. мало се улагало,
опрема застрарела; економска блокада почетком 90-их; период транзиције – значајан за
развој данашњег рударства

1. Прва група: енергетски извори минералног порекла, угаљ, нафта и природни гас
2. Друга група: руде црних метала; руде гвожђа и оплемењивача челика (никл, хром, манган,
молибден, кобалт, ванадијум, волфрам...)
3. Трећа група: руде обојених метала (бакар, олово, цинк, антимон, боксит)
4. Племенити метали: злато, сребро, платина и паладијум
5. Ретки метали: бор
6. Радиоактивни метали: уранијум
7. Налазишта различитих неметала: цементни лапорац, азбест, барит, глина, кварц, грађ. Камен

 Гвожђе: у облику минерала; стари рудници (Суво Рудиште и Бело Брдо на Копаонику,
планина Рудник и околина Мајданпека) су затворени због малих резерви и ниског процента
метала – данас не ради ниједан рудних гвожђа; највеће резерве на Мокрој гори: руда садржи
26% гвожђа и 0,7% никла; добија се сирово гвожђе, коме се додају оплемењивачи челика –
челик
 Никл и хром: на подручју Косова и Метохије (Дева, Бабај Бокс, Голеш), производња
обустављена 1999. године; могуће резерве руде никла у долини Западне Мораве; мање
резерве – планина Рудник
 Манган: на Копаонику и Златибору
 Молибден: добија се само као пратећи метал у преради бакарне руде у источној Србији;
рудник Мачкатица затворен због истрошених резерви
 Волфрам: рудник Благојев камен – затворен
 Обојени метали: квалитетна руда бакра исцрпљена; резерве на подручју источне Србије; у
рудницима од Бора до Мајданпека се вади руда са 0,3-0,4% бакра; обновљена је производња
бакра као нуспрозивода у рудницима олова и цинка Велики Мајдан, Рудник и Благодат;
олово и цинк – увек у истој руди; највећа налазишта – у Копаоничкој области; комбинат
Трепча (Стари трг, Бело брдо, Ново брдо, Ајвалија...), мања лежишта у западној Србији,
Шумадији и југоисточној Србији; антимон – у западној Србији (Зајача, Рујевац, Столице), код
Ивањице, на Копаонику; жива – на подручју Авале и Дели Јована, ниједан рудник данас не
ради
 Племенити метали: злато – добија се као пратећи елемент приликом прераде руде бакра,
олова и цинка; наноси река у источној Србији (Пек, Млава, Тимок, Ресава) – испирањем;
сребро – прерадом бакра, олова и цинка; лежишта на подручју југоисточне Србије (Леце,
Туларе, Сијаринска Бања, Рупље); платина и паладијум – при преради руде бакра; бор – 2
рудника Пискања и Побрђски поток (у долини Ибра и у Баљевачкој котлини), редак и скуп,
примена у хемијској и електроиндустрији, васионској техници и производњи стаклених
влакана; уранијум – Стара планина; 60-их се из рудника код места Кална (Књажевац)
експлоатисала руда уранијума
 Неметали: магнезит – производња ватросталних опека; Копаоничка област (рудник
Богутовац), Златибор (рудник Магнезит), Чачак (рудник Шумадија), КиМ (Голеш и Бели
камен), мања налазишта на Авали, Руднику и Фрушкој гори, рудник Бела стена у долини Ибра
– затворен; азбест – не гори, отпоран на високе температуре; производња ватросталних
материјала и заштитних одела; рудник у Страгарима затворен; рудник Корлаће у долини
Ибра, Врело (код Куршумлије; каолин – ватростална глина; производња ватросталне
керамике и електропорцелана; Шумадија (Рудобци и Баре), Косово (Карачево); глина за
производњу црепа и цигле – Војводина, Поморавље, Косово; цемент - Беочин, Поповац,
Косјерић, Ђенерал Јанковић; кварцни песак – индустрија стакла; Зајечар, Аранђеловац

ТЕШКА ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

 експлоатација минералних сировина, производња енергије, средстава (машина) и материјала

(сировина)

1. ЕНЕРГЕТИКА
2. РУДАРСТВО

3. МЕТАЛУРГИЈА
 добијање и прерада метала из руда
a) црна – топљење гвоздене руде и производња сировог гвожђа и челика, оплемењивача
челика
b) обојена металургија – прерада тешких руда обојених метала (бакар, олово, цинк,
антимон), лаких руда обојених метала (алуминијум, магнезијум) и племенитих метала
 Рударско-топионичарски басен Бор – прерада руде бакра; топионица олова и цинка у
Звечану; производња олова и олово-антимонске легуре – у Зајачи; топионица цинка и
фабрика за израду белих лимова – Шабац; ваљаоница бакра и алуминијума – у Севојну

4. МАШИНСКА ИНДУСТРИЈА
 производња превозних средстава, пољопривредних машина и уређаја, алата и грађ.машина...
 Превозна средства: Крагујевац – Фијат аутомобили Србија, Застава аутомобили; Прибој –
ФАП; Београд – Икарбус; Краљево – Фабрика вагона; Смедеревска паланка – Гоша (у
власништву ЖОС Трнава)
 Бродоградња: Београд, Кладово, Апатин, Зрењанин, Мачванска Митровица
 Пољопривредне машине: Београд – ИМТ и Змај; Нови Сад – Победа-холдинг

Грађевинске машине: Смедерево, шпорети, пећи, електрични шпорети Милан Благојевић;

Крушевац – ИМК 14. октобар; Ниш – Машинска индустрија Ниш (вагони и локомотиве,
железнички мостови, термоенергетска постројења...)

5. ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈА
 производња машина и уређаја за производњу, пренос и потрошњу ел. Енергије (генератори,
трансформатори, контролни и сигнални уређаји, рендгенски апарате, каблови, електрични
апарати за домаћинства, мотори за лифтове, радио и ТВ апарати, опрема за аутоматизацију и
електроника)
 каблови: Јагодина – Холдинг каблови; Зајечар – Фабрика каблова; Нови Сад – Новкабел
 електроапарати за домаћинство: Ваљево и Стара Пазова – Горење; Власотинце – Елрад
 електроопрема: Крагујевац – Елвод; Бачка Топола – Елма ТТ; Ваљево – Електроволт
 радио и ТВ апарати: Ниш – Електронска индустрија Ниш

6. ТЕШКА ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА

 сировине биљног, минералног и животињског порекла
 петрохемија: прерада нафте и производња њених деривата; НИС – 2 рафинерије: у Панчеву и
Новом Саду; производња и прерада органиских и неорганских хем. производа: сумпорна
киселина, вештачка ђубрива, пластичне масе, детерџенти;
 сумпорна киселина – добија се прерадом руда бакра, цинка и олова
 вештачка ђубрива: Прахово – ИХП Еликсир Прахово; Панчево – Азотара
 пластичне масе: Панчево – Петрохемија; Барич – Прва искра
 детерџенти: Нови Сад – Албус; Крушевац – Хенкел Србија; Куман – Бисер; Зрењанин –
Беохемија-Инхем

7. ИНДУСТРИЈА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА

 цигле, цреп, цемент, креч, грађ.камен, стакло, керамика, ватростални материјал
 цигла, цреп,блокови: Кањижа – Потисцје-Тондах; Уљма – ИГМА; Кикинда – Тоза Марковић;
Нови Бечеј – Полет;
 ИГМ Младост: фабрика црепа у Лесковцу, 2 фарбике блокова у Малој Плани и Власотинцу
 керамичке плочице: Шабац – Зорка керамика; Кањижа – Керамика
 налазиште мермера – планина Венчац код Аранђеловца
 стакло: Панчево – Индустрија стакла Панчево (равно стакло); Параћин – Српска фабрика
стакла (амбалажно, стона); Зајечар – Еурокристал (кристал стакла)

ЛАКА ИНДСУТРИЈА

1. Прехрамбена индустрија:
 прерада сировина биљног и животињског порекла, даје производе који се користе у исхрани
људи; конзервирање производа, повољшавање њиховог квалитета, продужава рок трајања

2. Млинско-пекарска индустрија:
 прерада житарица, производња основних намирница
 најразвијенија у Војводини, Посавини и Поморављу (Фиделинка – Суботица; Житко – Бачка
Топола; Данубиус – Нови Сад)
3. Кондиторска индустрија:
 производња чоколаде, бомбона, кекса...
 основа шећер – добија се прерадом шећерне репе у шећеранама
 Swisslion-Takovo – Горњи Милановац; Бамби – Пожаревац; Штарк – Београд; Jaffa – Црвенка;
Банини – Кикинда, Пионир – Суботица

4. Индустрија за прераду и производњу уља:

 прерађује семе сунцокрета и бундеве, маслине, уљану репицу, кукурузне клице
 Сунце – Сомбор; Витал – Врбас; Дијамант – Зрењанин; Банат – Нова Црња
5. Прерада и конзервирање воћа и поврћа, производња сокова и џемова:
 Фрувита – Смедерево; Будимка – Пожега; Нектар – Бачка Паланка; Fresh & Co – Суботица

6. Меснопрерађивачка индустрија:
 у већим градским центрима Србије

7. Индустрија алкохолних пића:

 производња пива и кваса, производња вина и производња жестоких алк. Пића

8. Текстилна индустрија:
 након економске блокаде 90-их фабрике текстила се налазе у стечају (Штофара – Параћин;
Летекс – Лесковац; Кулски штофови – Кула)
 фабрика конфекције и трикотаже Први мај у Пироту – стечај
 Нови Пазар – фабрика џинса у приватном власништву; Сирогојно – производи од вуне;
Београд – Мона: мушка и женска конфекција, кожна галантерија; Стара Пазова – Антре и
Диана, Бачка Паланка – Синтелон: теписи и подне облоге

9. Дуванска индустрија:
 Ниш – Фабрика дувана (Philip Morris); Врање – Дуванска индустрија Врање (British American
Tobacco); Дуванска индустрија Гњилане; Дуванска индустрија Бујановац; Дунавска
индустрија Чока; Инђија – Монус

10. Индустрија коже, гуме и обуће:

 италијанска компанија Falc откупила фабрике обуће Леда – Књажевац, Фрушка гора – Рума;
Кожара – Зрењанин
 Mubb Product – Београд; Обућа Павле – Бела Паланка; Обућа Крстић – Крагујевац; Грубин –
Стара Пазова
 кожна галантерија: Мануал
 гумени производи: Тигар – Пирот; Трајал – Крушевац; Митас-Румагума – Рума

11. Дрвна индустрија:

 индустрија целулозе и папира; индустрија намештаја
 Симпо – Врање; Forma Ideale – Крагујевац; Бреза – Свилајнац; Намештај Тахировић – Нови
Пазар; Компанија Далас – Тутин; Ктитор – Београд
 стилски намештај: Ђорђевић и Бошњачки – Београд

12. Лака хемијска индустрија:

 средства за одржавање личне хигијене, фармацеутски препарати, лекови, производи од гуме,
боје, лакови, лепкови
 Галеника, Дуга – Београд, Албус – Нови Сад; Хенкел Србија, Трајал – Крушевац; Бисер –
Куман; Невена, Здравље – Лесковац; Панонија – Панчево; Хемофарм – Вршац; Тигар – Пирот;
Зорка - Шабац