Termoizolacioni Materijali 1387814173320 PDF

Prof. dr Dragica JEVTIĆ, dipl.inž.tehn.
TERMOIZOLACIONI
MATERIJALI NA BAZI
POLISTIRENA
Toplotna izolacija objekata može se
posmatrati kroz tri zasebne celine:
OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM
SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA
λ - koeficijent toplotne provodljivosti
c - specifična toplota
µ - faktor otpora difuziji vodene pare
αt - koeficijent toplotnog izduženja
γ - zapreminska masa
JUS U.J5.600:1998
OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM
SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA
JUS U.A2.020
Termoizolacioni materijali imaju λ < 0.3 W/(mK)
• pravi termoizolacioni materijali:

λ < 0.06 W/(mK)
• termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima:

0.06 < λ < 0.3 W/(mK)
Pravilan izbor određenog termoizolacionog
materijala je tesno povezan sa:
Ø analizom svojstava termoizolacionih
materijala u odnosu na svojstva ostalih
materijala od kojih se izvode pojedini
elementi konstrukcije,
Ø analizom položaja elementa konstrukcije u

odnosu na okruženje i
Ø analizom termo - higrometrijskih uslova

sredine .
Da bi bili konkurentni na tržištu savremeni
građevinski termoizolacioni materijali treba
da zadovolje niz strogo postavljenih
zahteva, u koje svakako spadaju:
Ø niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost;
Ø zadovoljavajuće mehaničke čvrstoće;
Ø malo upijanje vode;
Ø dobra termoizolaciona svojstva;
Ø zadovoljavajuća provodljivost pare i gasova;
Ø otpornost na dejstvo mraza;
Ø hemijska i biološka postojanost;
Ø otpornost na dejstvo požara;
Ø netoksičnost;
Ø prihvatljiva cena koštanja
Ø mogućnost recikliranja.
Nepoznavanje svojstava termoizolacionih
materijala u praksi može dovesti do:
Ø značajnog smanjenja efekata termoizolacije,
Ø pojave pratećih neželjenih efekata:

§ vlaga,
§ truljenje materijala,
§ buđ,
§ klobučenje, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih
završnih slojeva i
§ oštećenja usled dejstva mraza.
7
KLASIFIKACIJA
TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA
Ø prema poreklu sirovina za proizvodnju,
Ø prema vrednosti koeficijenta toplotne

provodljivosti,
Ø prema vrednosti zapreminske mase i
Ø prema mestu i načinu primene.
8
KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA
NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU
TERMOIZOLACIONI MATERIJALI
MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI
Termoizolacioni
Polimeri Prirodni materijali
Kamena vuna malteri
Termoizolacioni
Ekspandirani
Trska betoni
polistiren
Staklena vuna
Ekstrudirani Drvena vlakna

sa EPS betoni
polistiren
min. vezivom
Reciklirana Gas-betoni
Poliuretan
celuloza (siporeks)
9
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi polimera
Materijal poznat pod op{tim nazivom
"Stiropor" predstavlja sinteti~ki
materijal tipa polistirena koji se javlja u
dva osnovna modaliteta - kao
ekspandirani i kao ekstrudirani
polistiren.
U oba slu~aja radi se o materijalu koji se
dobija na bazi naftnih derivata, pri ~emu su
razlike izme|u pomenutih modaliteta
prevashodno rezultat razli~itih tehnolo{kih
postupaka koji se primenjuju pri njihovom
dobijanju. U oba slu~aja osnova za dobijanje
predmetnih materijala je ista; to su tvrde
kompaktne granule polistirena, pri ~emu se
ekstrudirani polistiren moè dobiti i od tzv.
kristalnog polistirena.
Zavisnost zapreminske mase EPS-a od trajanja ekspanzije
Stiropor (EPS), kao {to je ve} re~eno,
predstavlja ekspandirani termopla-sti~an
materijal dobijen polimeri-zacijom
stirena.
On se obi~no klasifikuje kao porozan
materijal zatvorene - alveolarne
strukture.
Kod EPS-a dobijenog u kalupima, veli~ina unutra{njih }elija
je izme|u 60-200 µm (sl. 5), dok se kod ekstrudiranog EPS-a ta
veli~ina kre}e izme|u 150-500 µm.
Debljina zidova izme|u }elija zavisi od zapreminske mase i
veli~ine }elija.
Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m3 i veli~inu
}elije od cca 100 µm, debljina zida iznosi oko 0,4 µm.
EPS u sebi sadrì 98% vazduha i 2% polistirena.
Njegova zapreminska masa je izme|u 10-30 kg/m3 - za EPS
dobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobi~ajena
vrednost zapreminske mase 33 kg/m3, mada ona moè da ide i
do 45 kg/m3.
Zapreminska masa 15 20 30 40
(kg/m 3 )
Napon pritiska pri 0,060-0,110 0,100-0,160 0,180-0,250 0,260-0,350
10% deformacije
(MPa)
^ vrsto}a pri 0,160-0,220 0,210-0,330 0,380-0,520 0,570-0,680
savijanju (MPa)
^ vrsto}a pri 0,160-0,240 0,215-0,330 0,350-0,520 0,520-0,660
zatezanju (MPa)
Mehanička svojstva EPS-a

Mehaničke karakteristike stiropora
u zavisnosti od zapreminske mase
Svojstva DELTASTYR-a
Radni dijagram stiropora
Fizi~ka s vojs tva Tipovi
1 2 3 4
3
Zapremins ka ma s a kg/m 13 16 20 25
iznad do za klju~no 16 20 25 30
JUS G.S 2.410
^ vrs to} a pri pritis ku pri
10% deformacije najmanje 0,05 0,07 0,09 0,11
N/mm 2 - JUS G.S 2.813
^ vrs to} a pri s avija nju
najmanje - N/mm 2 0,13 0,17 0,24 0,32
JUS G.S 2.814
Propus tljivos t vodene pare
najvi{e - g/m 2 za 24 h 100 90 80 70
JUS G.S 2.815
Faktor difuzije vodene pare 25 35 40 45
Koeficijent t oplotn e
provodljivos ti ( λ) - W/m o K 0,036 0,036 0,036 0,036
JUS U .AZ.020
Ra~uns ka vredn os t λ za s ve tipove 0,041 0,041 0,041 0,041
JUS U .J5.600
Temperaturn o podru~je -40 o C do + 80 o C
primene bez optere} enja
Kratkotra jno delovanje do + 110 o C
vis oke temperature
Dimenzionalna s tabilnos t + 80 o C -1% -1% -1% -1%
JUS G.S 2.816
Fizičko-mehanička svojstva EPS-a prema JUS-u G.C7.201

EPS se, kao {to se vidi, odlikuje malom
zapreminskom masom, relativno dobrim
mehani~kim ~vrsto}ama, odli~nim
izolacionim svojstvima, malom
apsorpcijom vode (samo 0,05% teìnski) i
veoma malom propustljivo{}u vodene
pare.
Struktura zatvorenih }elija ispunjenih
vazduhom (1m3 materijala sadrì oko 3-6
milijardi sitnih zatvorenih }elija), kao i
hidrofobnost osnovnog polimera, ~ine da je
EPS otporan prema delovanju vode.
Drugim re~ima, zbog sistema zatvorenih }elija
EPS kapilarno ne upija vodu.
Voda prodire jedino u prostore izme|u }elija;
zbog toga intenzitet upijanja zavisi od
kvaliteta "zavarenosti" }elija.
EPS, kao i svaka termoplasti~na masa, ima svojstva
koja zavise od temperature.
Ina~e, EPS je slab provodnik toplote, s tim {to
njegova termi~ka provodljivost varira u zavisnosti
od zapreminske mase (funkcija nije linearna).
Naravno, termi~ka provodljivost jako mnogo zavisi i
od sadràja vlage, pri ~emu vaì pravilo da se za
svaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski),
koeficijent toplotne provodlji-vosti pove}ava za
3,8%, {to zna~i da se termoizolaciona svojstva
pogor{avaju.
Linearni koeficijent termi~kog {irenja EPS-a se
kre}e u granicama izme|u 5⋅10-5 K-1 i 7⋅10-5 K-1.
Zavisnost koeficijenta termičke provodljivosti stiropora λ
od zapreminske mase
Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a u trajanju
od 28 dana iznosi 3-5% (zapreminskih), {to za
mnoge primene nije tako bitno.
Ova karakteristika EPS-a je prakti~no nezavisna
od zapreminske mase, ali svakako zavisi od
procesa proizvodnje, po{to voda moè da
penetrira samo kroz uske kanali}e izme|u }elija.
[to se ti~e naknadnog skupljanja EPS-a (after
shrinkage), ono je uglavnom posledica gubitka
agensa za ekspanziju (pentana), pri ~emu ono isto
tako zavisi od zapreminske mase materijala,
vremena odleàvanja, tipa strukture (sadràja
pentana) i dr.
Dimenzionalne promene EPS-a koje se manifestuju
posle vi{e od 24 h od ekspandiranja i nazivaju
naknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5%
(za plo~e), zavisno od zapreminske mase sirovine.
Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPS-
a od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana. Kao
{to se vidi, kona~ne vrednosti se dostiù posle 150
dana i kre}u se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'.
Ove dimenzionalne promene su, nasuprot
dimenzionalnim temperaturnim promenama,
nepovratne (ireverzibilne).
Deformacije skupljanja stiropora
Treba ista}i da ukupno skupljanje na datom
primeru panela EPS-a predstavlja sumu-zbir
skupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog
(after shrinkage) skupljanja istog bloka i
naknadnog (after shrinkage) skupljanja panela -
plo~e ise~ene iz predmetnog bloka.
O svemu ovome se mora voditi ra~una.
Tako, na primer, za obi~an gra|evinski EPS
dovoljno je odleàvanje kod proizvo|a~a u
trajanju od 1 mesec, za fasadne plo~e potrebno je
3 meseca, a za hladnja~e ~ak 6 meseci.
Deformacije tečenja stiropora pod naponima pritiska
Hemijska svojstva EPS-a sli~na su
svojstvima koja poseduje obi~an polistiren.
Naime, EPS je otporan na vodu, razblaène
kiseline i baze, alifati~ne alkohole, glikole i
poliglikole, a neotporan je na aromati~ne
ugljovodonike, hlorirane ugljovodonike,
amine, amide, ketone i estere.
Agens Otporan O grani~eno N eotpora n ( 2)
otpora n ( 1)
cement, kre~, ma lter, beton x
mors ka voda x
alkoh ol, s oda, amon ijak x
s ilikoni, s a pun i, ve{ ta~ka | u briva x
razbla` en e kis elin e x
vazelin, jes tivo ulje, benzin x
aceton, benzen, s tiren, x
trihl oretilen, cikloheks a n
te~na goriva x
bitu minozn i ma s tiks i s a x
ras tvara~im a, katran
bitu men, mas tiks i, bituminizira ne x
vodene ili uljan e emulzije
s reds tva za beljen je ( hlorna voda, x
hipohl orit, vodon ikperoks id)
N apomena: 1) povr{ ins ko nagriza nje; 2)

nagrizanje i razgradnja
Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

BIOLOŠKA OTPORNOST
EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da

nema hranljivu vrednost, on ne privla~i mrave,
termite i glodare.
On nije podloàn truljenju niti drugim oblicima
korozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u
vodi rastvorne proizvode koji bi mogli da
kontaminiraju vodu.
Kako proizvodnja stiropora datira oko 50-tak godina
(od 1952. god.), za to vreme nisu prime}eni nikakvi
{tetni uticaji na zdravlje ljudi.
OTPORNOST NA RADIJACIJU
Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i γ

zracima konstatovano je da stiropor postaje krt.
Ovaj proces svakako zavisi od vrste zra~enja,
njegovog intenziteta i vremena.
Tako, na primer, posle duèg izlaganja UV zracima
povr{ina EPS postaje ùta i krta, {to omogu}ava dalje
o{te}enje - npr. ki{om i vetrom.
Radi svega ovoga u praksi se pristupa za{titi EPS
bojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.
TERMIČKA OTPORNOST
[to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no

ne postoji donja granica za njegovu primenu -
ugradnju.
[to se, pak, ti~e povi{enih temperatura, postoji
podatak da se do 85oC stiropor ne razgra|uje, a da
moè podneti i kratkotrajne temperature preko
100oC (pri lepljenju bitumenom po toplom
postupku).
Me|utim, duà izlaganja visokim temperatu-rama
dovode do njegovog omek{avanja i sinterovanja.
GORIVOST
Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv.

Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji se osloba|aju su slede}i:
ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i ~a|.
EPS zbog male mase po jedinici zapremine osloba|a pri gorenju minimalnu
koli~inu toplote i tako stvara mala poàrna optere}enja.
Prilikom gorenja, prime}uje se topljenje materijala bez kapanja.
Tom prilikom se prema vaè}im standardima beleì duìna izgorelog dela,
vreme gorenja do momenta ga{enja, brzina gorenja.
Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivosti
stiropora deluju po principu "lovca radikala", kao {to je ve} napred
re~eno.
Naravno, pona{anje prema gorenju zavisi od toga da li je stiropor
proizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbe|enje
samogasivosti.
U takvim slu~ajevima stiropor se ozna~ava oznakom "S".
[to se, pak, ti~e toksi~nosti produkata sagorevanja,
ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a stvara
mnogo manje opasnog ugljenmonoksida nego kod
gorenja drvenih i sli~nih proizvoda (iverica, lesonit i
dr.).
TRAJNOST
Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane

tvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" (pri
uobi~ajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora od
strane insekata.
Mo`da je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijal
nije do sada koristio u ve}em obimu u gra|evinarstvu.
Me|utim, rezultati ispitivanja govore druga~ije.
Kako je u mnogim gra|evinskim objektima u poslednjih
dvadesetak godina {iroko kori{}en ekspandirani polistiren,
vr{ena su ispitivanja u smislu pra}enja promene svojstava na
izva|enim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi,
krovovi itd.).
Objekti su bili stari 10-20 godina.
Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase,
kao i napona pritiska pri 10% deformacije.
Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, na
osnovu vaè}ih JUS standarda, rezultati ispitivanja koji su
pod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovaraju
deklarisanim vrednostima.
Svakako, kod svih ovih slu~ajeva radilo se o ispravnoj
primeni stiropora.
Način spajanja EPS-a sa drugim građevinskim materijalima
Način spajanja EPS-a sa drugim građevinskim materijalima
EKSTRUDIRANI POLISTIREN
DELTADUR (XPS)
Osnovna svojstva
§ dominantna je zatvorena poroznost,

§ mala paropropustljivost i
§ izrazito malo upijanje vode.
Proces proizvodnje DELTADUR-a se sastoji
iz:
- ekstruzije i
- obrade tabli
Proces počinje u uređaju za doziranje granuliranih
i praškastih komponenti.
Smeša se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pri
tome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, a
kasnije CO2). Homogenost smeše ima značajnog
uticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenost
ćelija).
Dalje, u drugom ekstruderu vrši se hlađenje i
temperiranje rastopa i definitivna homogenizacija
u tzv. statičkom mikseru, koji je sastavni deo
ekstrudera.
Pothlađena masa ulazi u široku diznu sa tačno
određenim parametrima temperature i pritiska. Iz
dizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formu
trake. Traka se hladi da bi očvrsla, jer samo čvrsta
traka može dobro da se seče i obrađuje.
Pre otpreme materijal mora da odleži najmanje 7

dana.
STIRODUR – fizičko-mehanička svojstva
Očuvanje toplotnog
otpora R posle testa
Očuvanje toplotnog
Očuvanje toplotnog
Komparacija fizičko-mehaničkih svojstava
γ λ uv σp10%
[kg/m3] [w/mK] [%] vol. [MPa]
DELTASTYR 15 – 30 na 10o 0.031-0.036 0.8 – 3,0 0.07 – 0.26
na 10o 0.035
DELTADUR 33 - 45 < 0.2 0.3 – 0.7
zavisno od debljine
PRIMENA
Kosi krov sa specijalno oblikovanim podmetačima od stiropora
Rešenja podova na tlu
Plivajući podovi u suvim prostorijama (a) i u mokrim čvorovima (b)
Jedan od mogućih načina izvođenja poda iznad pasaža
Klasična rešenja toplotne zaštite kosih krovova
Načelna rešenja fasadnih zidova “utopljenih” stiroporom
Primer primene EPS betona u okviru rešenja ravnog krova - terase
Blokovi za zidanje
SIMPROLIT u armiranim
zidovima
Primena stiropora u putogradnji (izrada nasipa)
Sistem DEMIT fasade (a) sa pratećim pločama od stiropora (b)
Primer međupratne konstrukcije sa “izgubljenom” oplatom od stiropora
Primer spoljašnjeg panela sa stiroporom kao termoizolacijom i
“izgubljenom” oplatom
Ispitivanje athezije stiropora
Visina kapilarnog upijanja SIMPROLITA
Toplotno izolovana parking terasa iznad jednog tržnog centra
MINERALNOG POREKLA
KAMENA (MINERALNA) VUNA
81
Ø Kamena ili mineralna vuna sastoji se od

staklastih vlakana i stvrdnutih kapi
silikatnog rastopa.
Ø Dobija se topljenjem mešavine prirodnih
mineralnih stena.
Ø Osnovne sirovine su stene magmatskog
porekla:
§ bazalt,
§ dijabaz,
§ gabro,
§ andezit.
82
Korektori sastava i topitelji su:

Ø stene sedimentnog porekla
§ krečnjaci
§ krečnjaci sa primesom dolomita
§ dolomiti
§ glina
Ø topioničke zgure
§ zgura kupolastih peći
§ zgure Simens-Martinovih peći
§ zgura visokih peći
83
Osnovna svojstva
Ø hemijska svojstva
§ hemijski sastav (%):
SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O TiO2 K2O
42-44.5 9-22.5 14-16.5 6.5-7.2 7-9.2 2.5-3 1-1.4 0.4-0.6
§ hemijski inertan materijal,

§ postojana na uticaj vode, vodene pare i
različitih jedinjenja izuzev fluora,
84
Ø fizička i mehanička svojstva

γ αT, µ uv σp,10% fz
λ [w/mK]
3
[kg/m ] [K-1] [-] [%] [MPa] [Pa]
45-160 0.035-0.041 5x10-5 ≥1.1 > 100 0.003-0.050 0.01-0.03
§ Debljina vlakana 5 – 7 µm
§ Izrazito velika poroznost (92 – 97%),
§ Dominantna otvorena poroznost,
§ Izrazito velika sposobnost upijanja vode,
§ Propustljivost vlage,
85
Ø fizička i mehanička svojstva
§ Postojanost na visokim temperaturama

(t ≥2500C),
§ Dobra apsorpcija zvuka,
§ Mala otpornost na dejstvo mraza.
86
Klasa
Svojstva kamene vune
I II
Zapreminska masa pri zbijenosti od 0.08kN/m2,
max. 150 max. 220
[kg/m3]
Sadržaj staklastih kapljica većih od 0.5mm, [%] max. 10 max. 30
Prosečna debljina vlakana, [mm] max 0.007

Koeficijent toplotne provodljivosti za:
0.041 0.058
§ 00C,
[W/(mK)]
0.058 0.081
§ 1000C, [W/(mK)]
0.098 0.139
§ 3000C, [W/(mK)]
Maksimalna dozvoljena vlažnost, [%] 3

Dozvoljena (radna) temperatura u
600
ekspl.uslovima, [0C]
87
Ø Prednosti
§ mala zapreminska masa,
§ nizak koeficijent toplotne provodljivosti,
§ širok temperaturni interval primene
(do +7000C),
§ negorivi materijal (klasa A1, DIN 4102),
§ prilikom topljenja ne oslobađa štetne gasove i
§ biorazgradljivost.
88
Ø Nedostaci
§ veliko upijanje vode i veoma velika propusnost
vodene pare,
− drastično smanjenje efekta termoizolacije
(+1% uv → +20% λ)
− mala otpornost na dejstvo mraza,
− sklonost ka pojavi buđi i
− mogućnost pojave korozije metala u prisustvu
vlage.
U cilju sprečavanja prekomernog upijanja vode
termoizolacija od kamene vune se hidrofobizira, tj.
dodatno impregnira silikonskim uljem.
89
Proizvodi i njihova primena
Ø Proizvodi od neimpregnirane kamene vune

§ jastuci, obični ili upakovani u PVC foliju i
§ prošiveni ili neprošiveni filc za podlogu od:
− kartona,
− bitumeniziranog papira,
− staklenog voala,
− pocinkovanog pletiva,
− aluminijumske folije i dr.
90
Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku 91

Prošiveni filc na bitumeniziranom papiru 92

Prošiveni filc na aluminijumskoj foliji 93

Prošiveni filc na staklenom voalu 94

Prošiveni filc na pocinkovanom pletivu 95

Ø Primena
§ Za termoizolaciju u slučajevima kada nisu
opterećeni na pritisak:
− međuspratnih konstrukcija, u slučajevima kada
se primenjuju spušteni plafoni,
− pregradnih zidova,
− potkrovlja i kosih krovova.
§ Za protivpožarnu zaštitu industrijskih peći, kotlova,
cisterni itd. do radne temperature od 7000C.
96
Ø Proizvodi od impregnirane vune:

§ meke ploče,
§ polutvrde ploče i
§ tvrde ploče.
Debljina ploča se kreće od 2 – 10cm.
Za impregnaciju se koriste organske smole i
ulja u količini do 6%.
Eksploataciona temperatura do 2500C.
Tamno žute do smeđe boje.
97
Impregnirane meke ploče (γ = 35kg/m3) 98

Impregnirane polutvrde ploče (γ = 75kg/m3) 99

Impregnirane tvrde ploče (γ = 150kg/m3) 10

0
Ø Primena
§ Za termoizolaciju i u slučajevima kada su
opterećene na pritisak :
− pregradnih zidova, međuspratnih i podnih
konstrukcija,
− u sklopu rešenja fasadnih zidova kao ventilisanih,
neventilisanih ili kontaktnih sistema,
− ravnih i kosih krovova.
10
1
STAKLENA (MINERALNA) VUNA
10
2
Ø Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastičnih

staklenih niti.
Ø Dobija se sličnom tehnologijom kao i kamena
vuna.
Ø Najčešće je svjetlo-žute boje.
Ø Osnovne sirovine za proizvodnju:
§ stakleni krš (30 - 60% čak i 80%),
§ sirovine za proizvodnju stakla.
10
3
Osnovna svojstva
Ø hemijska svojstva
§ hemijski sastav (%):
SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O Br2O3
58.5 16 4 0.2 6 11.8 3.5
§ hemijski inertan materijal,

§ postojana na uticaj vode, vodene pare i
različitih jedinjenja
10
4
Ø fizička svojstva
γ αT, µ uv σp,10% fz
λ [w/mK]
3
[kg/m ] [K-1] [-] [%] [MPa] [Pa]
< 130 < 0.041 5x10-5 ≥1 > 100 - -
§ Debljina vlakana ≥ 1 µm,

§ Izrazito velika poroznost (95 – 97%),
§ Dominantna otvorena poroznost,
§ Izrazito velika sposobnost upijanja vode,
§ Propustljivost vlage,
10
5
§ Poseduje svojstvo negorivosti,
§ Dobra apsorpcija zvuka,
§ Mala otpornost na dejstvo mraza.
Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koju

spadaju impregnirana staklena i kamena vuna, nisu
štetni po ljudsko zdravlje.
Međutim, "sirova" - rastresita staklena vuna
predstavlja potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje
i svrstana je u grupu materijala "2B ".
10
6
Ø Proizvodi od impregnirane staklene vune

§ različite vrste filceva i
§ ploča od staklene vune:
− meke,
− polutvrde,
− tvrde.
Mogu se zalepiti na aluminijumsku foliju, natron
papir ili staklenu mrežicu, a mogu biti i
hidrofobizirani u cilju smanjenja upijanja vode.
10
7
Proizvodi od impregnirane staklene vune 10

8
Ø Primena:
§ Za termoizolaciju :
− pregradnih zidova, međuspratnih i podnih
konstrukcija,
− u sklopu rešenja fasadnih zidova kao ventilisanih,
neventilisanih ili kontaktnih sistema,
− ravnih i kosih krovova.
10
9
Ø U odnosu na kamenu mineralnu vunu,

staklena vuna:
§ Ima slična fizičko - mehanička svojstva,
§ Ima veću poroznost,
§ Ima vlakna veće dužine,
§ Ima veću hemijsku otpornost,
§ Ne izaziva koroziju metala.
11
0
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi polimera
TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI
POLISTIROLA
Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom

monomera "stirola".
Stirol je bezbojna tečnost, nerastvorljiva u vodi,
ali rastvorljiva u organskim rastvaračima
(špiritus, eter itd.)
U toku procesa dobijanja polistirena dodaju se
različiti aditivi i pentan kao sredstvo za
ekspanziju.
Polimerizacijom se dobijaju kompaktne granule
polistirena, prečnika 0.2-3mm.
11
2
POLISTIROLA
Granule prečnika 0.2-1mm koriste se za

dobijanje ambalaže za pakovanje.
Krupnije granule (1-3mm) koriste se za

dobijanje materijala za termoizolaciju:
§ ekspandiranog polistirena (EPS) i
§ ekstrudiranog ekspandiranog polistirena
11
3
EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)
11
4
Ø Procesom ekspandiranja proizvode se:
§ nevezane granule EPS-a,
§ oblikovani EPS.
Proces proizvodnje nevezanih granula EPS-a
sastoji se u zagrevanju kompaktnih granula
polistirena pomoću vode temperature 980C ili
pregrejane vodene pare T = 1100C.
Tom prilikom dolazi do povećanja zapremine
materijala za 50-60 puta i stvaranja tzv.
alveolarne strukture – zatvorenih ćelija prečnika
60-200 µm.
11
5
Ø Proizvodnja oblikovanog EPS-a (blokovi,

ploče itd.) vrši se u kalupima različitog oblika.
Ø Proizvodi se u dve varijante :
§ obični EPS
§ EPS sa smanjenom gorivošću, odnosno
"samogasiv“ (ima oznaku "S“).
11
6
Osnovna svojstva
Propustljivost
γ αT, µ uv
λ [w/mK] vodene pare
[kg/m3] [K-1] [-] [%] [g/(m2dan)]
10-30 0.028-0.040 (5-7)x10-5 25-60 2-8 25 - 35
§ poroznost do 98%,
§ dominantna zatvorena poroznost,
§ postojanost na temperaturama do +800C.
11
7
Ø mehanička svojstva
σp,10% [MPa] fs [MPa] fz [MPa] E [MPa]
0.060-0.250 0.160-0.460 0.150-0.420 2-11
0.3
Napon pritiska pri 10% deformaciji, [MPa]
0.2
0.1
0
15 20 25 30 35 40
Zapreminska masa, γ [kg/m3]

11
8
Ø Prednosti
§ mala zapreminska masa,
§ nizak koeficijent toplotne provodljivosti,
§ malo upijanje vode i veoma mala propusnost
vodene pare,
§ relativno dobra mehanička svojstva,
§ materijal sa niskim požarnim opterećenjem,
§ samogasivost (kod tipova sa oznakom "S"),
§ otporan na gljivice, mikroorganizme i bakterije i
§ mogućnost potpunog recikliranja.
11
9
Ø Nedostaci:
§ drobljivost,
§ krtost,
§ mala otpornost na dejstvo mraza,
§ mala otpornost na UV zračenje,
§ neotporan na organske rastvarače, tečna
goriva i njihova isparenja, neorganske kiseline,
amonijak, sumpordioksid, estre i dr.
12
0
Ø Proizvodi od EPS-a
§ nevezane granule i
§ različite vrste ploča:

− jednoslojne i
− kombinovane sa lesonitom, ivericom,
aluminijumom i drugim materijalima.
12
1

Ø Primena nevezanih granula EPS-a:
§ kao agregat za spravljanje lakoagregatnog betona -
EPS betona i
§ kao dodatak glini za proizvodnju keramičkih
"termo" blokova.
12
2
Izgled uzorka svežeg i

očvrslog "EPS" betona
12
3
Ø Primena ploča od EPS-a

§ Termoizolacija zidova, međuspratnih i podnih
konstrukcija kod objekata građenih na
"klasičan" način, i kod montažnih objekata
izvedenih od prefabrikovanih elemenata,
§ Izolaciju ravnih i kosih krovova,
§ Izradu "izgubljenih" oplata za betonske
elemente i
§ Za izradu nasipa u putogradnji.
12
4
Ø Sistemi na bazi ploča od EPS-a koji

obuhvataju i toplotnu izolaciju i završnu
obradu fasadnog zida ("Demit", "Izoterm“ itd.)
Ø U obliku blokova ispune za izradu

polumontažnih AB sitnorebrastih tavanica
12
5
Za nasipe
12
6
Za fasade
12
7
EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN
Ø Proces proizvodnje ekstrudiranog

ekspandiranog polistirena sastoji se od:
§ topljenja kompaktnih granula polistirena u
ekstruderu,
§ ekspandiranje mase polistirena,
§ istiskivanje pod pritiskom i
§ hlađenje.
Na taj način se stvara alveolarna strukture, ali

bez međućelijske poroznosti.
12
8
12
9
Osnovna svojstva
Ø fizičko - mehanička svojstva

γ λ µ uv σp10%
[kg/m3] [w/mK] [-] [%] [MPa]
25 - 45 0.025-0.035 80 - 200 0.2 – 0.3 0.250 – 0.700
§ dominantna je zatvorena poroznost,

§ mala paropropustljivost i
§ Izrazito malo upijanje vode.
13
0
Ø Proizvodi od EEPS-a
§ različite vrste ploča:
− jednoslojne i
− kombinovane ploče sa površinskom obradom.
Debljina ploča kreće se od 2 – 16cm, a dužina

do 2.5m.
13
1
Ø Primena ploča od EEPS-a:

§ Termoizolacija zidova, međuspratnih i podnih
konstrukcija
§ Izolacija ravnih i kosih krovova.
Ploče od EEPS-a su posebno pogodne za

primenu u slučajevima kada se od izolacionog
sloja zahteva povećana čvrstoća pri pritisku i
minimalno upijanje vode.
13
2
Za ravne
krovove
13
3
Ø U odnosu na ekspandirani polistiren EEPS

ima:
§ zapreminsku masu veću za cca 50%, ,
§ 3 - 4 puta veći faktor otpora difuziji vodene
pare,
§ 10 puta manje upijanje vode,
§ 30 do 40 puta bolja mehanička svojstva i
§ glatku površinu.
Ploče od EEPS-a se najčešće proizvode u

određenoj boji (plavoj, zelenoj, itd.).
13
4
POLIURETANA
Ø Poliuretanske peno-plastične mase se

dobijaju kao rezultat složenih reakcija, koje se
odvijaju u mešavini polaznih komponenata :
§ poliestara,
§ diizocijanida,
§ vode,
§ katalizatora i
§ emulgatora.
13
5
POLIURETANA
Osnovna svojstva
γ λ µ σp10% σz
[kg/m3] [w/mK] [-] [MPa] [MPa]
30 - 50 0.030-0.037 40 - 50 0.200 – 0.400 0.300 – 0.700
§ Po svojim fizičkim svojstvima sličan je stiroporu,

a po mehaničkim EEPS-u.
13
6
POLIURETANA
Ø Poliuretanski termoizolacioni materijali

najčešće se proizvode kao:
§ krute ploče obložene limovima (tzv. "sendvič"
sistemi) i
§ rasprskavajuće pene, koje se direktno nanose
na površine elemenata konstrukcije koje se
termički izoluju (tzv. "poliuretan - sprej"
tehnika).
13
7
POLIURETANA
Troslojni termoizolacioni panel 13

8
POLIURETANA
Primena "poliuretan - sprej" tehnike 13

9
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi prirodnih materijala

PLOČE OD TRSKE
14
1
PLOČE OD TRSKE
Ø Ploče od trske dobijaju se:

§ presovanjem neljuštenih trščanih stabljika i
§ prošivanjem žicom, upravno na pravac
stabljika, na svakih 14 do 16cm.
Za prošivanje se koristi čelična ili pocinkovana

žica debljine 1.6mm.
Debljina ploča se kreće od 3 do 10cm.
Koriste se za toplotnu izolaciju međuspratnih
konstrukcija i podova, zidova i krovova.
14
2
PLOČE OD TRSKE
Osnovna svojstva

§ Zapreminska masa
175 do 250kg/m3,
§ koeficijent toplotne provodljivosti
0.045 – 0.073W/(mK)
§ Čvrstoća pri pritisku pri deformaciji od 2%
15kN/m2
§ Čvrstoća na savijanje uzoraka
cca 3MPa.
14
3
PLOČE OD TRSKE
Ø Prednosti:
§ prirodan i ekološki podoban termoizolacini
materijal,
§ laka obrada,
§ dobra athezija sa malterom.
Ø Nedostaci:
§ mogućnost oštećenja od glodara,
§ truljenje,
§ goriv materijal,
§ teško pričvršćivanje ekserima .
Ograničenja: uv≤18% i ϕ ≤70%
14
4
PLOČE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA
OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA
14
5
Ø Dobijaju se očvršćavanjem mešavine drvene
strugotine ili drvene vune i mineralnog veziva.
Ø Proces proizvodnje se sastoji od:
§ pripremanja cementne paste
§ mešanje cementne paste sa drvenom
strugotinom
§ presovanje pripremljene mase u kalupima
(pritisak od 0.05MPa),
§ zaparivanje ploča u komorama za ubrzano
očvrćavanje.
Debljina ploča se kreće od 2.5 do 10cm.
14
6
Osnovna svojstva
§ Zapreminska masa
TI ploča: 300 - 350kg/m3
konstruktivnih ploča: 400 – 600kg/m3,
§ Koeficijent toplotne provodljivosti
0.08 do 0.14 W/(mK).
§ Čvrstoća pri pritisku
0.4 – 1.2MPa
§ Upijanje vode
60 do 70%
14
7
Ø Ostala svojstva:
§ prirodan i ekološki podoban termoizolacini
materijal,
§ polusagoriv materijal,
§ protivpožarna otpornost od 30 minuta,
§ dobra athezija sa malterom,
§ lako se mehanički obrađuju.
Ograničenja: uv≤20% i t ≤700C
14
8
Ø Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova,

krovova, plafona i podova.
Ø Mogu se koristiti i kao "izgubljena" oplata
pri izvođenju betonskih radova.
Ø U praksi se primenjuju i kombinovane-
slojevite ploče u kojima je jedan od
slojeva stiropor.
14
9
"Tarolit" + "Stiropor" + "Tarolit" 15

0
TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE
15
1
Ø Sredinom prošlog veka u Skandinaviji i

Americi se počela koristiti termoizolacija na
bazi reciklirane novinske hartije.
Ø Proces proizvodnje se sastoji od:
§ mlevenje i usitnjavanje starih novina u
vlaknaste komadiće i
§ dodavanje borne soli.
Dobijeni proizvod se isporučuje u PVC

ambalaži, koja ga štiti od vlage .
15
2
Osnovna svojstva
§ Zapreminska masa
25 - 60kg/m3,
§ Koeficijent toplotne provodljivosti
< 0.04 W/(mK).
§ Faktor otporu difuzije vodene pare
1-2
15
3
Ø Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova,

krovova i međuspratnih konstrukcija, ali u
kombinaciji sa vodonepropusnim i
paropropusnim folijama.
Ø U praksi su moguća dva postupka
izvođenja toplotne izolacije:
§ uduvavanjem materijala i
§ nasipanjem.
15
4
Izvođenje termoizolacije zida postupkom

"uduvavanja" i postupkom "nasipanja"
15
5
Z A K LJ U Č A K
Ø Ulaganja u toplotnu zaštitu su ekonomski
opravdana zbog uštede energije za grejanje.
Ø Na tržištu ima puno različitih termoizolacionih
materijala (u dovoljnim količinama), a efekti
njihove primene prvenstveno zavise od:
§ izbora odgovarajućeg termoizolacionog
materijala,
§ debljine sloja odabranog termoizolacionog
materijala i
§ pravilnog ugrađivanja u element kostrukcije
(kosi i ravni krovovi, spoljni i pregradni zidovi,
podovi, itd.).
15
7
Uporedni pregled osnovnih svojstava
analiziranih termoizolacionih materijala
R. γ λ µ dekv
Materijal
broj [kg/m3] [W/(mK)] [-] [cm]
Ekspandirani
1 30 0.032 60 1.0
polistiren (EPS)
2 Kamena vuna 50 0.035 >1.1 1.1
3 Staklena vuna 50 λ < 0.06 0.037 >1 1.2
4 Poliuretan 30 0.035 40 1.1
5 Ploče od trske 180 0.046 2 1.4
15
8
R. γ λ µ dekv
Materijal
6 Perlitni malter 500 0.110 4 3.4
7 Drvo 600 0.140 70 4.4
0.06 < λ < 0.30

8 Drvo beton 550 0.140 10 4.4
9 EPS beton 650 0.162 - 5.1

Siporeks 0.270
10 600 5 8.4
blokovi
11 Keramzit beton 800 0.290 3 9.1
15
9
R. γ λ µ dekv
Materijal
12 Šuplja opeka 1400 0.610 6 19
13 Puna opeka 1800 λ > 0.30 0.760 12 24
14 Beton 2400 2.040 60 64
16
0
2400
2200
2000
Zapreminska masa, γ [ kg/(m3)]
1800
1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Vrsta materijala (oznake iz tabele)
Zapreminska masa analiziranih materijala

16
1
70
60
Ekvivalentna debljina sloja. d [cm]
50
40
30
20
10
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Vrsta materijala (oznake iz tabele)
Potrebna debljina sloja materijala za ostvarivanje

istog otpora provođenju toplote (u odnosu na EPS)
16
2
Debljine termoizolacionih slojeva u fasadnim
zidovima za Evropu (1999 godina)
16
3
Debljine termoizolacionih slojeva u krovovima za
Evropu (1999 godina)
16
4

Termoizolacioni Materijali 1387814173320 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Termoizolacioni Materijali 1387814173320 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof. dr Dragica JEVTIĆ, dipl.inž.tehn.

λ - koeficijent toplotne provodljivosti

µ - faktor otpora difuziji vodene pare

αt - koeficijent toplotnog izduženja

Termoizolacioni materijali imaju λ < 0.3 W/(mK)

• pravi termoizolacioni materijali:

• termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima:

Ø analizom položaja elementa konstrukcije u

Ø analizom termo - higrometrijskih uslova

Ø pojave pratećih neželjenih efekata:

Ø prema poreklu sirovina za proizvodnju,

Ø prema vrednosti koeficijenta toplotne

Ø prema vrednosti zapreminske mase i

Ø prema mestu i načinu primene.

MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI

Ekstrudirani Drvena vlakna

Mehanička svojstva EPS-a

Fizičko-mehanička svojstva EPS-a prema JUS-u G.C7.201

N apomena: 1) povr{ ins ko nagriza nje; 2)

Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da

Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i γ

[to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no

Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv.

Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane

§ dominantna je zatvorena poroznost,

Pre otpreme materijal mora da odleži najmanje 7

Ø Kamena ili mineralna vuna sastoji se od

Korektori sastava i topitelji su:

SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O TiO2 K2O

42-44.5 9-22.5 14-16.5 6.5-7.2 7-9.2 2.5-3 1-1.4 0.4-0.6

§ hemijski inertan materijal,

Ø fizička i mehanička svojstva

Ø fizička i mehanička svojstva

§ Postojanost na visokim temperaturama

Prosečna debljina vlakana, [mm] max 0.007

Maksimalna dozvoljena vlažnost, [%] 3

Proizvodi i njihova primena

Ø Proizvodi od neimpregnirane kamene vune

Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku 91

Prošiveni filc na bitumeniziranom papiru 92

Prošiveni filc na aluminijumskoj foliji 93

Prošiveni filc na staklenom voalu 94

Prošiveni filc na pocinkovanom pletivu 95

Proizvodi i njihova primena

Proizvodi i njihova primena

Ø Proizvodi od impregnirane vune:

Impregnirane meke ploče (γ = 35kg/m3) 98

Impregnirane polutvrde ploče (γ = 75kg/m3) 99

Impregnirane tvrde ploče (γ = 150kg/m3) 10

Proizvodi i njihova primena

Ø Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastičnih

SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O Br2O3

58.5 16 4 0.2 6 11.8 3.5

§ hemijski inertan materijal,

§ Debljina vlakana ≥ 1 µm,

Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koju

Proizvodi i njihova primena

Ø Proizvodi od impregnirane staklene vune

Proizvodi od impregnirane staklene vune 10

Proizvodi i njihova primena

Ø U odnosu na kamenu mineralnu vunu,

Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom