Specijalni dodatak lista DANAS

broj 3
sreda, 18. jul 2012.

Ivan Kari}, predsednik parlamentarne stranke Zeleni Srbije

Ne postoji ~arobni
{tapi} za ekolo{ke
„crne rupe“
Koje `ivotinjske vrste se naj~e{}e {vercuju

Zmije u autobusu,
tarantule u paketu
Godi{nji profit od krijum~arenja `ivotinja
u svetu iznosi vi{e milijardi dolara

Glavni izvor finansija

ekstremista i terorista
Za Danas pi{e Rambo Amadeus

Prekinuti trovanje
stanovni{tva
herbicidima
II III
sreda, 18. jul 2012.

POGLED U EKO VESTI Pavle Jovanovi}, rukovodilac Grupe za sprovo|enje CITES konvencije,
o krijum~arenju za{ti}enih `ivotinjskih vrsta

Zmije u autobusu,
STVARNOST
Neboj{a
KANALIZACIJA ZA ^ISTO PALI]KO JEZERO
Hidrolog i savetnik za sanaciju jezera Pali} u preduze}u Park Pali} Mi{el

Zapostavljena
Rohman izjavio je da je prioritet da se izgradi kanalizaciona mre`a na Pa-

Glogovac
tarantule u paketu
li}u, kako bi se smanjilo zaga|enje ovog jezera. „Smanjivanje ulivanja nu-
trijenata, uglavnom fosfora, kao glavnog uzro~nika zaga|enja Pali}kog

glumac
ekologija jezera, jedini je na~in za re{avanje problema“, istakao je Rohman. Beta

NASTAVLJENA SANACIJA LOZNI^KE DEPONIJE

Ni{ta se ne radi na za{titi `ivotne sredine u Srbiji.
Ne postoji nijedan segment za{tite ekosistema
koji funkcioni{e dobro. Od uli~ne ~isto}e i
EKO higijene u gradu, preko sadnje novih parkova i
{uma.... sve je to na najni`em nivou.
Foto: FoNet
RAZGOVOR
Ivan Kari}, predsednik stranke Zeleni Srbije, partije koja je postala parlamentarna
Prva faza sanacije jednog dela lozni~ke gradske deponije, koja se prosti-
re na oko devet hektara, trebalo bi da bude okon~ana do kraja godine, sa-
op{teno je iz lokalnog komunalnog preduze}a „Na{ dom“. Radovi na sa-
niranju oko ~etiri hektara deponije zapo~eli su pro{le godine. Beta
PO@AR U KAMENOJ GORI
Dva po`ara na podru~ju Kamene Gore u op{tini Prijepolje su od jutros pod
kontrolom, izjavio je na~elnik Odeljenja za vanredne situacije Policijske
uprave u Prijepolju Goran Posrka~a. „Na lokaciji [ainov kraj gorelo je de-
setak hektara ~etinarske {ume. Taj po`ar je lokalizovan, ali je jak vetar to-
prime}en rastu}i trend krijum~arenja prime-
EKO raka egzoti~nih ptica i gmizavaca iz EU u Sr-
¨
PRICA
biju. Primeri zaplena su raznovrsni - na gra-
ni~nom prelazu Gradina u aprilu carina je ot-
krila poku{aj krijum~arenja ve}e po{iljke vo-
Beograd - Kao i kod krijum~arenja druge vr-
dozemaca i gmizavaca u autobusu, uklju~uju-
}i i 11 izuzetno otrovnih zmija. Spre~eno je i
ste robe, poput narkotika i oru`ja, i kod {verca
za{ti}enih vrsta ~esto postoji takozvani lanac
{vercovanje ptica peva~ica i papagaja, a otkri-
vena je ~ak i tarantula u po{tanskoj po{iljci u

Ne postoji ~arobni {tapi}

kom no}i zapretio novim {irenjem vatre pa su vatrogasci preventivno po-
novo na terenu“, kazao je Posrka~a. Beta ili mre`a ljudi koji su uklju~eni u ovaj vid orga- Novom Sadu - ka`e Jovanovi}.
nizovanog kriminala. Pored organizatora, tu On navodi da je poslednju uspe{nu akciju
POLJOPRIVREDNICI TRA@E su nezakoniti sakuplja~i ili lovokradice, zatim spre~avanja krijum~arenja obavila policija u
PROGLA[ENJE ELEMENTARNE NEPOGODE
kuriri i posrednici, i na kraju lanca kupci. Na- blizini Pre{eva, u pograni~noj zoni sa Make- Kazne i do

za ekolo{ke „crne rupe“

Asocijacija poljoprivrednika je zatra`ila od lokalnih vlasti da zbog su{e u
Srbiji proglase stanje elementarne nepogode, saop{tila je ta organizacija.
tri godine zatvora
„Smatramo da nema potrebe za velikim analizama i dokazivanjima jer su Zakonom propisane kazne za krijum~arenje
gra|ani i ~itavo javno mnjenje svedoci nastalog stanja“, isti~e se u saop- za{ti}enih vrsta jesu trajno oduzimanje zaplenjenih
{tenju. Beta primeraka, nov~ana kazna od 25.000 do tri miliona
dinara, ili u iznosu od najvi{e dvadesetostruke vred-
nosti krijum~arenih primeraka. Mogu}a je i zatvors-
KRENDAL: VOJVODINA IMA ka kazna do tri godine.
- Ovo je istorijski uspeh i velika {ansa da se bije bili su na listi „Izbor za bolji `ivot“ i sa- - Treba odrediti klju~ne probleme i roko- perspektiva na{e zemlje u malim i srednjim DOBRE LOKACIJE ZA KORI[]ENJE VETRA
na{a re~ ~uje i da uradimo ne{to konkretno da imaju jednog poslanika u republi~kom ve za njihovo re{avanje. U narednih godinu preduze}ima i podsticanju doma}instava da Predsednik ameri~ke kompanije Kontinental vind partners, koja pla- [vercov
[vercovani
ani amazonci
za dr`avu - ka`e u razgovoru za Danas Ivan parlamentu, predsednika stranke. dana mo`emo pokrenuti program odsum- se bave poljoprivredom, posebno uzgojem nira da u naredne ~etiri godine investira u razvoj vetroparka „^ibuk“ u i tukani
tukani (desno)
Kari}, predsednik stranke Zeleni Srbije, po- - Planiramo da radimo, a ne samo da pri- poravanja, zatim kroz tri godine pre~i{}ava- organskih kultura. Bori}emo se da se dr`av- Kovinu, Mark Krendal izjavio je u Novom Sadu da Vojvodina ima dobre
vodom ulaska partije u Parlament Srbije. Od ~amo. Ako samo kritikujete sistem i pojave nje otpadnih voda, a dve nakon toga - ot- ni i privatni sektor izjedna~e, i da svi imaju lokacije i veliki potencijal za kori{}enje vetra kao neiscrpnog izvora
samog postojanja vi{epartijskog sistema, bi- u dru{tvu, a ni{ta ne ~inite da se stvari pro- padnih gasova. Za {est godina dobi}ete fa- istovetni tretman kod banaka. Zalaga}emo energije. Beta
lo je nekoliko opcija Zelenih, ali nijedna ni- mene, onda ste obi~an kritizer. Program Ze- bri~ko postrojenje koje ne}e da zaga|uje `i- se da zakon o privatno-javnom partnerstvu
Energija koja se je imala predstavnika u Skup{tini. Zeleni Sr- lenih zasniva se na tri stuba -
ekologiji, ekonomiji i evrointe-
votnu sredinu. Ali, zato sa tim
treba da se krene odmah -
za`ivi - isti~e Kari}. PO@ARI U CRNOJ GORI
u{tedi kada se gracijama - ukazuje Kari}. On ukazuje Kari}. Prema njego-
Milion hektara
Po`ar u selu Prem}ani kod Pljevalja uni{tio je pet ku}a, a u Njegovo|u kod
@abljaka je izgorela jedna zgrada, prenela je Televizija Crne Gore. Pra{u-
reciklira samo dodaje da su ekologija i ekono-
mija usko povezani, i da re{a-
vim re~ima, Zeleni Srbije ne}e
dozvoliti ulazak prljavih teh- neobra|ene zemlje
ma crnog bora na lokalitetu Crna Poda, u kanjonu Tare, izme|u Mojkov-
ca i @abljaka, zasad nije u neposrednoj opasnosti od po`ara, ali vatra buk-
jedna staklena vanje ekolo{kih problema izi-
skuje finansijska sredstva i in- „ Kod nas je sme}e
nologija.
- Potrebne su nam investi-
- U Srbiji je skoro milion hektara plodne zemlje
ti samo nekoliko kilometara dalje, u naselju Bistrica. Strahuje se da vetar
mo`e opet da varnicu donese u prirodni rezervat Crnih Poda {to bi bilo raka za{ti}enih vrsta
boca (a ne vesticije. jo{ uvek |ubre, a
u svetu - sirovina
cije kako bismo realizovali
neobra|eno, dok je, na primer, Izrael jedan od
najve}ih izvoznika poljoprivrednih proizvoda u
katastrofalno. Beta divljih `ivotinja
- Zakoni iz oblasti `ivotne projekte navodnjavanja, una- donijom, kada je spre~en {verc 128 odraslih uglavnom uzgajiva~i
proizvodi nova) sredine doneti su u rekordnom „ U narednih godinu predili infrastrukturu i razvili
svetu, a ima samo 760.000 hektara poljoprivred-
nog zemlji{ta. Bespovratno bacamo resurse, MAKEDONSKE VLASTI IZDALE UPOZORENJE primeraka dve razli~ite vrste kopnene kornja- ili kolekcionari, ali
dovoljna je da roku i uskla|eni su sa propisi-
ma Evropske unije. Me|utim,
dana mo`emo
pokrenuti program
potencijale. A imamo ih puno
- u oblasti biomase, vetropar-
umesto da se ugledamo na pozitivna iskustva
drugih zemalja - ukazuje Ivan Kari}.
ZBOG VISOKIH TEMPERATURA
Makedonske vlasti izdale su upozorenje zbog visokih temperatura
~e. Pretpostavlja se da su ovi primerci neza-
konito uzeti iz prirode u Albaniji i da su
sve ~e{}e i obi~ni lju-
di koji se odlu~e da
„ Ilegalan uvoz ide
elektri~na u praksi ima dosta problema
koje je trebalo da re{avamo ko-
odsumporavanja kova, eko-turizma, banjskog
turizma i organske poljopri-
koje su u toj zemlji pre{le 40 stepeni Celzijusa i pozvale gra|ane sa
zdravstvenim problemima da budu oprezni i izbegavaju popodnev-
bili namenjeni za crno tr`i{te ku}nih
ljubimaca u Zapadnoj Evropi.
naj~e{}e iz pravca dr`e divlje `ivotinje
u zato~eni{tvu.
sijalica svetli rak po korak. Ne postoji ~arobni {tapi} koji vrede. Tu je velika {ansa Srbije. Toliko je Zeleni Srbije imaju odbornike u Boljevcu, nu vru}inu. Vlasti su trudnicama i starijima od 60 godina preporu~i-
le da ne idu na posao i pozvale gra|evinske radnike da se za{tite od
- Postoji i trend krijum~arenja
Makedonije
- U ilegalnoj trgo-
puna ~etiri sata }e re{iti pitanja ekolo{kih „crnih rupa“ po- neobra|enih povr{ina, a imamo uslove za
put Pan~eva, Obrenovca ili Bora. Ne mo`ete gajenje konkurentnih sorti, poput aronije ili
^a~ku, Obrenovcu i Po`egi i u~estvuju u lo-
kalnoj vlasti u jo{ nekoliko gradova anga`u-
direktnog sunca. Beta za{ti}enih vrsta divljih `ivotinja iz
Srbije. Naj~e{}e je re~ o {umskim
vini za{ti}enim vrstama va`i pravilo „{to je re-
|e, to je i skuplje“, tako da za pojedine primer-
samo zatvoriti fabriku, niti se mi za to zala- organskih zasada - smatra Kari}. Recikla`a ju}i se na pitanjima od va`nosti za za{titu `i- `alost, u spre~ava- kornja~ama i pticama peva~i- ke izuzetno retkih vrsta neki ljudi izdvajaju
`emo, jer }e mnogo ljudi ostati bez posla - je tako|e oblast koju treba da unapredimo, votne sredine i oja~avanju lokalne zelene NAJGORA SU[A U SAD OD 1956. GODINE nju krijum~arenja cama, uglavnom ka dr`ava- ogromne koli~ine novca. U zavisnosti od vr-
ukazuje Kari}. On dodaje da se Zeleni Srbije jer, kako ka`e, kod nas je sme}e jo{ uvek |u- ekonomije. Nastali su 2007. ujedinjenjem Su{a koja je zahvatila SAD najgora je od 1956. godine i ve} je u velikoj me- naj~e{}e strada ma Evropske unije. Pored ste, legalnosti i porekla, primerci mogu da ko-
ri ugrozila rod kukuruza i soje u celoj dr`avi, pokazao je najnoviji izve{taj
zala`u za dono{enje konkretnih planova, bre, dok je svuda u svetu - sirovina. nekoliko ekolo{kih organizacija, a tokom je- Nacionalnog centra za pra}enje klime. U izve{taju se isti~e da je 55 odsto samo lovokradica autohtonih vrsta, iz Srbije
kojima }e se ekolo{ki problemi u zemlji re- - Dok svi pri~aju o velikim projektima i seni o~ekuju da postanu ~lani Evropske zele- kontinentalne teritorije SAD suo~eno sa umerenom do ekstremnom su- ili kurir, dok po- ka EU se krijum~are i
{avati. postrojenjima, Zeleni Srbije smatraju da je ne partije. Katarina @ivanovi} {om, {to je najvi{i procenat od 1956, kada je 58 odsto ameri~ke teritorije srednici i organizato- alohtone (egzoti~ne)
bilo pod su{om. Beta ri uglavnom pro|u neka- vrste divljih `ivoti-
Ekolo{ke aktivnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije `njeni, jer se njihova ume- nja, koje ljudi raz-

Briga za `ivotnu okolinu

Beograd - Ministarstvo odbrane i Vojska
Srbije obavljaju svoje redovne aktivnosti i
ujedno vode brigu o za{titi i unapre|enju
`ivotne sredine, pa se tako, izme|u ostalog,
u svim jedinicama VS obavlja plansko ure-
|enje zelenih povr{ina. Sanitarna se~a sta-
rog i obolelog drve}a i niskog rastinja reali-
zuje se anga`ovanjem in`enjerijskih jedini-
Vojnici u Velikom
spremanju Srbije
Pripadnici MO i VS redovno u~estvuju u razli~itim ak-
cijama za{tite `ivotne sredine. Tako je vi{e od 3.000
pripadnika i ove godine aktivno u~estvovalo u „Veli-
kom spremanju Srbije“. „Vojska je akciju pomogla i
motornim vozilima, in`injerijskim ma{inama i ~am-
cima. U ovoj akciji koju je organizovalo Ministarstvo
`ivotne sredine, povodom Svetskog dana `ivotne
sredine, zaposleni u MO i VS, vojnici i stare{ine bili su
anga`ovani u ~i{}enju otpada na vi{e od stotinu lo-
kacija na teritoriji cele Srbije“, isti~u u MO.
ca VS i komunalnih preduze}a, dok su me-
sta za odlaganje sme}a i drugog otpada
ure|ena i ogra|ena.
Kako dodaju u Ministarstvu odbrane, re-
dovno se vr{i i prikupljanje ~vrstih sekun-
darnih sirovina, guma, akumulatora, rablje-
nog ulja i drugog otpada, koji se periodi~no
predaje ovla{}enim preduze}ima. U svim je-
dinicama VS ura|ene su procene ekolo{ke
ugro`enosti ljudstva i uputstva za postupak
ljudi u slu~aju nuklearnih i hemijskih udesa
u miru, a u kotlarnicama se redovno ~iste
dimni kanali.
U MO i VS postoji ure|en sistem - funk-
cija za{tite resursa odbrane, koja obuhvata
oblasti bezbednosti i zdravlje na radu, za{ti-
te `ivotne sredine i za{tite od po`ara i eks-
plozija.“ Odsek za bezbednost i zdravlje na
radu, za{titu `ivotne sredine i za{titu od po-
`ara izradio je katastar opasnog otpada ge-
nerisanog u MO i VS. On se a`urira na {esto-
mese~nom nivou, a u okviru odobrenih
nov~anih sredstava taj otpad se u zakonom
propisanoj proceduri uklanja iz objekata
MO i VS“, napominju u MO.
U Ministarstvu navode da sara|uju i sa
civilnim strukturama, nau~nim institucija-
ma i stru~nim organizacijama koje se bave
za{titom `ivotne sredine. Zaposleni u MO i
VS u~estvuju na doma}im i me|unarodnim
stru~nim skupovima posve}enim za{titi `i-
votne sredine. „Posebno se mo`e ista}i u~e-
TORNADO U POLJSKOJ {anost te`e otkriva - ka`e mno`avaju u za-
Talas letnjih tornada pogodio je severnu i zapadnu Poljsku, usmrtiv{i za Danas Pavle Jovanovi}, to~eni{tvu u
najmanje jednu osobu, a povrediv{i 10. Prema re~ima jednog vatroga- rukovodilac Grupe za Srbiji, ili koje
sca, jedan ~ovek je poginuo zatrpan u svojoj seoskoj ku}i koja se sru{i- sprovo|enje CITES kon-
la. Oblast oko {ume, nacionalnog parka i popularne turisti~ke destina- vencije. On dodaje da se iz
cije Bori Tuholski pogodila je „pijavica“, {iroka izme|u 800 i 1.000 me- inostranstva u Srbiju naj-
tara. Vi{e od 100 ku}a i 400 hektara {ume je uni{teno, navele su vlasti, ~e{}e krijum~are egzoti~-
a uni{teni su i dalekovodi, a zatvorene puteve stotine vatrogasaca ~isti ne ptice i gmizavci.
od popadalog drve}a. Beta - Od kada je, pre dve
godine, otkriveno krijum-
IRAN OPTU@UJE ZAPAD ZA SU[U ~arenje 22 primerka za{ti-
Zapad je odgovoran za su{u na jugu Irana {to je deo „neobjavljenog ra- }enih vrsta tukana u Srbi-
ta“, prenela je iranska novinska agencija Fars izjavu potpredsednika Re- ju preko aerodro-
publike Hasana Musavija. „Sumnje da je su{a koja je pogodila jug zeml-
ma „Nikola {taju od 10 pa do nekoliko desetina hiljada
je neobi~na. Svetsko ugnjetavanje i kolonijalizam (Zapada) uti~u tehno-
logijom na vremenske prilike i to je deo neobjavljenog rata“ Zapada pro- Tesla“, evra - ka`e Jovanovi}. @ivotinje koje su pred-
tiv Irana, rekao je potpredsednik Musavi. Beta do danas met zaplene privremeno ili trajno se zbrinja-
nisu za- vaju u sklopu prihvatili{ta ili ovla{}enog zoo-
bele`eni lo{kog vrta.
POPLAVE U JAPANU
{}e dva pripadnika MO na me|unarodnoj Vlasti u Japanu su za sada utvrdile smrt 25 ljudi u poplavi i odronima na novi po- - Kada se utvrdi da su primerci poreklom iz
ekspertskoj konferenciji Upotreba vojske i jugu ove zemlje gde su odse~ena naselja sa hiljadama stanovnika. Oko ku{aji ovog tipa. Ve}i iza- divljine, postoji veoma stroga procedura za
o~uvanje prirode odr`anoj u junu ove godi- 400.000 ljudi je u subotu pozvano na evakuaciju zbog vi{ednevnog ne- zov predstavlja spre~ava- se legalnim ili ilegal- njihovo vra}anje u prirodno stani{te. Te{ko je
ne u Manhajmu, na kojoj su posebno istak- vremena u kojem je do tada ve} bilo poginulo ili nestalo 29 ljudi. Nevre- nje krijum~arenja drum- nim putem unose ispuniti sve uslove za njihov povratak u priro-
nute mogu}nosti uvo|enja programa NA- me se smirilo i najhrabriji su krenuli ku}i putevima koji su delimi~no zatr- skim putem ili preko ta- na teritoriju na{e du, pre svega jer je veoma te{ko utvrditi sa kog
TURA 2000 (evropske ekolo{ke mre`e za{ti- pani odronima zemlje i palim stablima. Poplavljen je i deo Kjota, stare kozvanog „zelenog poja- dr`ave - ukazuje lokaliteta su primerci uzeti, a treba utvrditi i
}enih podru~ja) na vojne poligone“, obja- prestonice Japana. Beta sa“. Ilegalan uvoz `ivoti- na{ sagovornik. da li su `ivotinje sposobne da opstanu u priro-
{njavaju u ovom ministarstvu. nja naj~e{}e ide iz prav- On dodaje da su di - zaklju~uje Jovanovi}.
B. Cveji} ca Makedonije, ali je kupci `ivih prime- K. @ivanovi}
IV
Godi{nji profit od krijum~arenja `ivotinja u svetu iznosi vi{e milijardi dolara
Glavni izvor finansija
ekstremista i terorista
EKO
¨
PRICA
‹ Mladun~e slona na Tajlandu - 7.000 $
‹ Mladun~e tigra u Iranu - 3.200 $
‹ Medve|a `u~ - 400.000 $ po litru
‹ Medve|e {ape - 50 $ za komplet od ~etiri
‹ Obla~asti leopard - 5.700 $ u Kini
‹ Pse}e meso - 10 $ po psu
‹ Slon - 28.200 $
‹ Gorila - 40.000 $
Svake godine se u
svetu koristi oko
pet milijardi
aluminijumskih
konzervi
Godi{nji profit od krijum~are-
nja `ivotinja na globalnom ni-
vou iznosi vi{e od devet milijar-
di dolara i zaostaje samo za za-
radom od trgovine oru`jem i
narkoticima, pokazalo je istra-
`ivanje koje je pro{le godine
sproveo britanski list Indepen-
dent. S druge strane, prema
procenama pojedinih organi-
zacija, te cifre su znatno ve}e.
Me|uvladina mre`a za borbu
protiv trgovine `ivotinjskim i
biljnim vrstama u jugoisto~noj
Aziji (ASEAN-WEN) navodi
da se od ovog biznisa godi{nje
zaradi izme|u deset i dvadeset
milijardi dolara. Novac zara|en
na ovaj na~in, navodi Indepen-
dent, glavni je izvor finansira-
nja teroristi~kih grupa, uklju-
~uju}i Al Kaidu, a zbog lova i
prodaje `ivotinja vi{e desetina
‹ Iguana - 10.600 $
‹ Slonova~a - 1.800 $ po kilogramu
‹ Majmun - 55 $ (Tajland), 123 $ (Evropa)
‹ Orangutan - 45.000 $
‹ Sova - 250 $ u Indiji
‹ Ko`a polarnog medveda - do 9.900 $
‹ Rogovi nosoroga - 97.000 $ po kilogramu
‹Medicinski talk od rogova nosoroga - 10 $ (Vijetnam)
sreda, 18. jul 2012.
Svaki dan umre
oko 40.000 dece
Svaka tona Samo 4 litre {irom sveta, i to Jedna tre}ina ukupno
recikliranog papira motornog ulja od bolesti koje su potro{ene vode koristi
spasi 17 stabala mo`e zagaditi izle~ive se za ispiranje toaleta
od se~enja milione litara vode
EKO-STAV
Prekinuti trovanje
stanovni{tva
herbicidima U sferi o~uvanja
`ivotinjskih vrsta dovedeno je dvoje izme|u 40 i 100 dolara za Pi{e: `ivotne sredine
do ivice istrebljenja. bocu vina od mlevenih tigrovih Rambo najvi{e me brine
Tako na primer, po~etkom kostiju, za koje se smatra da
pro{log veka na svetu je bilo ima lekovito dejstvo, dok se
Amadeus
Kilo Tzar’s
slobodna i proizvoljna
upotreba herbicida i pesticida u
100.000 tigrova, dok ih danas medve|om `u~i {irom sveta chamber proizvodnji hrane. S jedne strane, u
ima jedva 4.000; godi{nje se ubi- tretiraju razne bolesti, od otoka poljoprivrednim apotekama potpuno
je oko 20.000 slonova zbog slo- o~nih kapaka i hemoroida do slobodno mo`ete kupiti izuzetno mo}ne
nova~e; broj ulovljenih nosoro- promena na ko`i i groznice. otrove i bez ikakve kontrole ili obuke
ga na jugu Afrike je 2010. udvo- Prema podacima Informa- zasipati zemlju, ba{te, staklenike, usjeve, a s
stru~en; morske kornja~e su ta- cionog sistema o trgovini slo- druge strane smo na vrhu liste zemalja po
ko|e ~esto na meti krijum~ara, nova~om (ETIS), u Demokrat- najte`im bolestima organa za varenje.
budu}i da se od njihovih oklopa skoj Republici Kongo u perio- Ne treba mnogo pameti da se ta dva podatka
pravi skup nakit. du izme|u 1989. i 2009. za- dovedu u direktnu vezu. Dr`avi bi, na kraju
Mnogi krijum~arenje `ivoti- plenjeno je 15.562 kilogra- krajeva, bilo jeftinije da ulo`i u obuku
nja dovode u vezu sa sitnim ma slonova~e, od ~ega je 66 poljoprivrednika i kontrolu prodaje raznih herbicida
kriminalcima koji strpaju u ko- odsto oduzeto u posled- i pesticida koji se nalaze na spisku bojnih otrova i koji
fer nekoliko gu{tera da bi ih njih deset godina. Analize su u svim razvijenim zemljama zabranjeni za
preneli preko granice i proda- ETIS ukazuju da su tri ~e- upotrebu nego da tro{i na posljedicu tog nemara, na
vali „ispod `ita“. Na Tajlandu, tvrtine ove koli~ine saku-
skupocjeno i u mnogim slu~ajevima bezuspje{no
na primer, krijum~aru preti pile organizovane krimi-
lije~enje ljudi od najte`ih bolesti.
nov~ana kazna nalne grupe
od oko 1.250 do- putem kri- Njema~ka je na primer prije dvadesetak godina
lara i/ili zatvorska jum~arenja shvatila da joj se isplati da ulo`i u podizanje zdravstvenih
kazna od ~etiri slonova. Si- kriterijuma oko proizvodnje hrane, jer se to direktno
godine, a u Mjan- tuacija je jo{ odra`ava na zdravlje stanovni{tva. U{tede su
maru nov~ana „ Po~etkom gora u Tan- neprocjenjive, jer se radi direktno o ljudskim `ivotima.
kazna do 7.000 zaniji, gde su U Srbiji je prosje~ni `ivotni vijek desetak godina kra}i
20. veka na nego u Evropi i razlog tome je, po mom mi{ljenju,
dolara i/ili sedam svetu je bilo kriminalne
godina zatvora. upravo nekontrolisana proizvodnja hrane. Uvesti
100.000 tigrova, grupe prokri-
Linda Arojo, li- dok ih danas jum~arile 68 rigorozne mjere kontrole u ovoj oblasti jeste ne{to {to
derka tima u ima jedva 4.000 odsto od je neuporedivo va`nije od svih ostalih mjera koje vlast
{vedskoj dr`avnoj ukupno 76.293 mora da sprovede, jer se ovdje radi o o~uvanju
policiji zadu`enog za krivi~na kilograma robe zaplenjene osnovnog resursa koji ~ini jednu dr`avu, a to je
dela u vezi sa za{titom `ivotne u istom periodu. fizi~ko zdravlje ljudi.
sredine, istakla je za Indepen- Mnoge kriminalne grupe Do sada smo imali fenomen da, bez obzira ko je
dent da jedan od razloga zbog su povezane sa ratnim profite- na vlasti, ovo strate{ko pitanje nikada nije do{lo
kojeg krijum~arenje `ivotinja rima i milicijama, a sve ve}i broj na dnevni red. Slo`i}ete se sa mnom da su sva
cveta u Aziji jeste {iroko ras- dokaza, pi{e Independent, uka- ostala dr`avna pitanja potpuno besmislena
prostranjeno praznoverje na zuje da je krijum~arenje `ivoti- ukoliko se ovaj problem odmah ne prelomi
tom kontinentu. „Postoji vero- njama glavni izvor finansiranja preko koljena i drasti~nim mjerama prekine
vanje da rog nosoroga le~i kan- gra|anskih ratova. Recimo, od- sistematsko trovanje stanovni{tva.
cer i da ako pijete iz roga, do`i- metnute vojne bande i pobu- Pitajte seljake. Niko od njih
ve}ete ve~nu sre}u. Tako|e se njenici u DR Kongu, uklju~uju- ne jede ono {to prodaje,
smatra da neke divlje `ivotinje }i Hutu ekstremiste, koji su bili ve} za sebe i svoju porodicu
pobolj{avaju potentnost kod ume{ani u genocid u Ruandi uzgajaju posebno,
mu{karaca“, ukazala je Arojo- 1994, finansijsku podr{ku su sa mnogo vi{e truda
va. Prema istra`ivanju nevladi- dobili zahvaljuju}i trgovini slo- i rada, ali bez
ne organizacije Trefik, u Mjan- nova~om i divlja~i. Za vreme otrova.
maru je, pak, velika potra`nja Drugog kongoanskog rata koji
za kostima, {apama i penisima je trajao od 1998. do 2003, vr{e-
tigrova i leoparda, jer se u toj na je razmena oru`ja i municije
zemlji koriste kao afrodizijaci. i slonova~e i divlja~i.
Pobornici tradicionalne kine- Priredila M. Koj~i}
ske medicine su spremni da iz- Urednik Eko-zone:
Aleksandar Rokni}
Lektura: Marjana Stevanovi}
‹ Zmijski otrov - 215.175 $ po litru
Foto-dokumentacija:
‹ Zmije - 2.190 $ u Indiji Stanislav Milojkovi}
‹ Tigar (mrtav) - 5.000 $ Dizajn vinjeta i ilustracije:
‹ Tigar (`iv) - 50.000 $ Jelena Dugali} Mila{inovi}
‹ Penis tigra - 1.300 $ Prelom: Zoran Spahi}
‹ Ko`a tigra - 35.000 $
‹ Kornja~e - 10.000 $ na Madagaskaru
Dodatak je ura|en
‹ Morske kornja~e - 20.000 $ u Kini u saradnji sa