Radmilo K.

Stojanovi}
SANSKRITSKA ^ITANKA
sa gramatikom

Prvo elektronsko izdawe

Redaktura i ispis sanskritskog teksta

Mirjana Petrovi}

Korektura sanskritskog i srpskog teksta

Aleksandar Vojvodi}

Prelom teksta
Neboj{a ^ovi}
E-mail: nebojsac@EUnet.yu

pravqeno i prelamano 1999. i 2000.

 Radmilo K. Stojanovi}

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH
SANSKRITSKA ^ITANKA
SA GRAMATIKOM
 SRPSKI JEZIK I SANSKRIT

Sa Pamira, visoravni (oko 5000 m) ispod himalajskog venca

Karakoruma (8.620 m), posle privremenog boravka, narod ~iji je
stepen obrazovanosti dostigao vrhunac, spu{ta se delom u Iran a
delom u dolinu reke Inda. Iranska grana govori jezikom zend, dok
grana u dolini Inda govori sanskritskim i slu`i se pismom
Devanagari.
Narodima Sredozemqa, u prostornom i vremenskom rasporedu:
Egipat - Mala Azija - Gr~ka - Rim pripada i Mala Azija sve do
doline Inda.
U dowu oblast indoevropskih jezika, primorsku, spada sanskrit
kao mati~ni jezik i starogr~ki i latinski kao izvorni jezici (~ije
se re~i jo{ uvek nalaze u ostalim indoevropskim jezicima).
U gorwu, kopnenu oblast, spadaju jezici nastali prilago-
|avawem izvornim jezicima, u toku seobe naroda kad su plemena i
narodi idu}i du` limesa Rimskog Carstva, svoje mati~ne jezike
prilagodili izvornim.
Odlika jezika dowe oblasti su ~isti glasovi, za razliku od
jezika nastalih prilago|avawem, ~iji su glasovi ne~isti.
U sredwu oblast, gde spada srpski i talijanski, na primer, jezi-
ci se obrazuju razvojnim putem.
U ovom izlagawu bi}e re~i o srpskom jeziku kao nastalom
razvojnim putem od Sanskrita.

5 5
 UVOD
Ravnote`ni polo`aj
Opstanak u stvarnosti je uslovqen ravnote`nim polo`ajem.
U odnosu na bilo koji izvor zra~ewa (neposrednog, kao {to je
izvor zvuka, toplote ili svetlosti - ili posrednog, kao {to je
odbijeni zvuk, odbijena toplota ili svetlost) opstanak je uslovqen
ravnote`nim polo`ajem M:

Idu}i od ravnote`nog polo`aja M prema izvoru zra~ewa

(zvuka, toplote, svetlosti ...) ose}a se sve ja~e zra~ewe, izdr`qivo
do gorwe granice w, neizdr`qivo preko gorwe granice w, da bi
dovelo do propasti sa prekora~ewem gorwe krajnosti Z (sagore-
vawe, gluvo}a, slepilo ...)
Udaqavaju}i se od ravnote`nog polo`aja zra~ewe opada (biva
sve ne~ujnije, sve hladnije, sve mra~nije ...), sno{qivo do dowe
granice a, neizdr`ivo preko toga, da bi nastalo uni{tewe sa
prekora~ewem dowe krajnosti A (smrzavawe, potpuna gluvo}a,
slepilo ...)

Gledi{te posmatra~a
Polo`aj posmatra~a u odnosu na predmet koji posmatra da bi ga
sagledao u celini i da bi mu uo~io su{tinu, uslovqen je
ravnote`nim polo`ajem.
Na primer, da bismo upoznali neku vrstu drveta (bor, jelu,
~empres ...) nalaze}i se uz samo drvo, nalazimo se u polo`aju gorwe
krajnosti. Ako se toliko udaqimo od drveta da ga vi{e ne vidimo,
nalazimo se u polo`aju dowe krajnosti. Pribli`avaju}i se i
udaqavaju}i se od drveta, obuhvatamo ravnote`ni polo`aj, prib-
li`avaju}i mu se sa gorwe i dowe strane, {to ukazuje na pomerqive
granice a i w koje obuhvataju ravnote`ni polo`aj, kao izjedna~ewe
granica iste su{tine.

6 6
 POGLED NA VASIONU KAO CELINU

Disawe
Pojava u stvarnosti se ogla{ava disawem.
Udi{u}i do krajwih mogu}nosti doti~emo se gorwe krajnosti.
Izdi{u}i do krajwih mogu}nosti, doti~emo se dowe krajnosti.
Redovno disawe se obavqa izme|u granica koje obuhvataju
ravnote`ni polo`aj.
Oblast izme|u granica je oblast redovnog stawa. Oblast izme|u
granica i krajnosti je oblast neredovnog stawa (kad tr~imo, kad
smo zadihani usled bolesti...)

Disawe vasione
Sva se tela uzajamno privla~e te`e}i zajedni~kom te`i{tu. Na
taj na~in se ispoqava op{ta te`wa prema nuli.
Prepu{tena sama sebi, tela se kre}u ste~enom brzinom. Na taj
na~in se ispoqava op{ta te`wa prema beskrajnosti.
Prepu{teno samo sebi, telo biva privla~eno od mno{tva koje
ga okru`ava i kreta}e se prema zajedni~kom te`i{tu sve dotle dok
ne bude iza sebe imalo brojnije mno{tvo nego {to ga ima ispred
sebe. Tada }e biti zaustavqeno (kod gorwe granice) i vra}eno
natrag, kre}u}i se u suprotnom smeru, dok ponovo ne bude za-
ustavqeno pod istim uslovima (dowa granica).
U stawu nereda (Pralaya, Haos) tela se kre}u titraju}i se izme|u
granica (proizvoqno zvanih „gorwom“ i „dowom“).
U toku jednog obila`ewa, kao pri disawu, uo~ava se uspon,
gorwi zastoj (gorwa granica), pad i dowi zastoj (dowa granica).
Mno{tvo tela koja obilaze jedna oko drugih, i samo predstavqa
sobom celinu predstavqenu zajedni~kim te`i{tem koje }e i samo
obilaziti oko nekog drugog zajedni~kog te`i{ta - {to }e zna~iti
da se jedno telo prilikom obila`ewa ne}e vratiti na isto mesto
prostora koje je napustilo, odakle sleduje

7 7
 Zakqu~ak: da se stvarnost nalazi u neprekidnoj i nepovratnoj
promeni.
Napomenimo da se ovaj zakqu~ak najjasnije vidi kad se ogledamo
u ogledalu i kad nam se ~ini da smo to {to smo, iako znamo da se
neprekidno i nepovratno mewamo u razmaku od pojave do i{~eznu}a,
po{to je i sama stvarnost u su{tini obmana, budu}i da pro{lost
ne postoji vi{e, da budu}nost jo{ ne postoji a da sada{wost
i{~ezava u trenutku ostvarewa.
Kad se u celoj Vasioni uspostavi r e d (putem obila`ewa jednih
tela oko drugih (Prakrti, Kosmos) dobija se prividna slika
stalnog odnosa.
Rasulo ili nered uvek prethodi redu. Tako qudi koji
podra`avaju prirodu, kao {to priroda podra`ava Istinu, moraju
pri izgradwi da zapo~nu sa razarawem (obaraju stabla, kopaju
zemqu, lome kamewe...)
Uspon pri obila`ewu odgovara „izgradwi“ (sintezi), a pad
„razarawu“ (analizi).
Evo nekoliko primera smene uspona i pada sa prolaskom kroz
zastoje.
Pre podne, podne, popodne, no},
Prole}e, leto, jesen, zima,
Mladost, zrelost, starost, smrt,
Cvetawe i dono{ewe plodova, sazrevawe, trulewe, boravak u
zemqi.
Ma koliko brojno bilo mno{tvo tela, ono }e biti nu`no
kona~no, po{to nijedno telo ne mo`e da se izdvoji iz mno{tva koje
}e ga vratiti natrag u mno{tvo.
Ma koliko brojno bilo mno{tvo, ono }e ostati kona~no u
okviru prostora i v r e m e n a koji nemaju ni po~etka ni kraja.
Ovaj posledwi uslov }e dozvoliti (po{to prostora ima koliko se
ho}e kao i vremena) da se jedno telo na|e u odnosu na neko drugo, na
takvom odstojawu i da se kre}e takvom brzinom, da tela po~nu obi-
laziti jedna oko drugih. I ovom prilikom je svako od tela pod uti-

8 8
cajem obeju te`wi: prema nuli i prema beskrajnosti, s tim {to se
ove dve te`we tako sabiraju da jedno telo upu}uju da obilazi oko
drugog:
gorwi zastoj
w
0

M M

0
a
dowi zastoj

Oblasti stvarnosti
Bilo da je pojava disajnog optoka vidqiva (kao kod godi{wih
doba, promene starosti kod `ivih bi}a ...) ili da nije, stvarnost je
u bilo kom vidu ograni~ena granicama i krajnostima koje obuh-
vataju}i ravnote`ni polo`aj, obrazuju oblast stalnog boravka
izme|u granica, i oblast privremenog boravka izme|u granica i
krajnosti.
Evo primera:
Idu}i od povr{ine mora prema visijama, odnosno zalaze}i u
morske dubine, nailazimo na granice (gorwu i dowu) tamo gde
prestaju uslovi boravka (na visije gde vi{e nema uslova za razvoj
biqa i `ivotiwa, kao i u morskim dubinama gde nema vi{e riba i
biqnog sveta).

9 9
 Sa prekora~ewem granica stupa se u oblast privremenog borav-
ka odakle se moramo vratiti u oblast redovnog boravka (vra}aju}i
se sa nedostupnih planinskih visova ili iz morskih dubina).

Podela jezika prema oblastima stvarnosti

Re~ je o indoevropskim jezicima ~ije se re~i mewaju po
pade`ima (imenice, pridevi, zamenice) i licima (glagoli).
Govorni izrazi su pravolinijski (bilo usmeni, bilo pismeni)
i ograni~eni po~etkom i krajem (kao jezi~ki odse~ci).
Oni se prema veli~ini dele na dvanaest stepeni.
S1 - Govorni izrazi prvog stepena: glasovi.
S2 - Govorni izrazi drugog stepena: slogovi.
S3 - Govorni izrazi tre}eg stepena: re~i.
Re~i su prvi samostalni izrazi govora dok glasovi i slogovi
u~estvuju u wima kao wihovi sastavni delovi. Napomiwemo da se
izrazi vi{eg stepena mogu po obliku svesti na izraze ni`eg stepe-
na. Tako slog i glas mogu imati vrednost re~i (na, uz, niz ... u, o, ...)
S4 - Govorni izrazi ~etvrtog stepena: „izrazi“ u u`em smislu
te re~i, kao {to su: „S neba, pa u rebra“ „Idi mi, do|i
mi“ „Rotkve strugane“...
S5 - Govorni izrazi petog stepena: sporedna re~enica sa jed-
nim glagolom.
S6 - Govorni izraz {estog stepena: glavna re~enica sa jednim
glagolom.
Izrazi ~etvrtog i petog stepena su nesamostalni a govorni
izraz {estog stepena je samostalan.
S7 - Govorni izraz sedmog stepena: slo`ena re~enica kao
osnovni vid „iskaza“.
8
S - Govorni izraz osmog stepena je „niz“ re~enica me|usobom
povezanih u celinu (kao: tr~ati, saplesti se i pasti).
S9 - Govorni izraz devetog stepena: odlomak (pasus).
S10 - Govorni izraz desetog stepena: poglavqe.
S11 - Govorni izraz jedanaestog stepena: kwiga.
S12 - Govorni izraz dvanaestog stepena: delo.

10 10
 Pregled govornih celina:

A[ a(s1 s2 s3 s4 s5 s6 M s7 s8 s9 s10 s11 s12)w ]Z

0 ¥
Govorne celine od prvog do {estog stepna jezik name}e poje-
dincu a po~ev od sedmog stepena svaki se pojedinac izra`ava na
svoj na~in. Govorni izraz sedmog stepena, slo`ena re~enica,
nalazi se u ravnote`nom polo`aju (M).
Govorni izraz sedmog stepena, slo`ena re~enica, izraz je jezika
u su{tini i od wega se polazi pri u~ewu stranog jezika. Re~i koje
ga sa~iwavaju su podre|ene su{tini samog iskaza i samo kao takve
ne dolaze do izra`aja.
Izme|u granica jezi~ke oblasti a i w i odgovaraju}ih krajno-
sti A i Z nalaze se s jedne strane (izme|u A i a) oblast
neartikulisanih glasova a sa druge strane (izme|u w i Z) oblast
neiskazanih misli i ose}awa. To su oblasti neredovnog stawa i u
wima se boravi dok se ne do|e do govornog izraza wihovog sadr`aja
(kad se povredimo ~uje se neodre|en zvuk kome sleduje prigodan
izraz, kao {to posle razmi{qawa ili ose}awa koje krijemo u sebi
dajemo sebi odu{ke).

Podela re~i i glasova

Podela re~i i glasova je saglasna oblastima stvarnosti.

Podela re~i

Nepromenqive re~i (sveze, usklici, predlozi, prilozi ...) pri-

padaju oblasti te`we prema nuli.
Promenqive re~i (zamenice, imenice, pridevi, glagoli ...) pri-
padaju oblasti te`we prema beskrajnosti (sa sve ve}im brojem
oblika, idu}i prema glagolima).

11 11
 U sredini razmaka su imenice koje ostale re~i dopuwavaju
(glagoli kazuju {ta se sa imenicom doga|a a pridevi isti~u
osobine imenice). U razmacima izme|u granica (a , w) i krajnosti
(A, Z) nalaze se pojmovi koji nemaju odre|en izraz u jeziku.
Napomena
U sanskritu u sredini izme|u nepromenqivih i promenqivih
re~i, nalaze se slo`enice (kao prestolo-naslednik) koje igraju
dvostruku ulogu: imenica i prideva i prema tome zauzimaju wiho-
va mesta.

Podela glasova
Oznaka disawa su dva trougla: sa temenom nagore, ukazuju}i na
udisawe do gorwe granice (odnosno krajnosti) i sa temenom nadole,
ukazuju}i na izdisawe do dowe granice (odnosno krajnosti):

Spojeni ujedno, predstavqaju znak beskrajnosti:

Solomonova zvezda pomenuta dva trougla stavqa jedan preko

drugog i na taj na~in ukazuje na oblasti stvarnosti:

Osnovna pisma indoevropskih jezika

12 12
 Po~etna slova pisamâ a, A predstavqaju znak beskrajnosti
otvoren sa jedne strane

i time ukazuju na dowu granicu, na te`wu prema nuli.

Zavr{na slova pisamâ [, Z, w predstavqaju znak beskrajnosti
otvoren sa dve strane:

i time ukazuju na gorwu granicu, na te`wu prema beskrajnosti.

U sredini izme|u granica, izme|u po~etnih i zavr{nih slova
pisamâ, nalazi se slovo M koje ukazuje na odlazak prema beskrajno-
sti (udisawe) i povratak prema nuli (izdisawe):

Podela pisamâ je takva (15/15 - 13/13 - 12/12) da ukazuje na nez-

natnu ekscentri~nost putawe obila`ewa (na primer: polo`aj
Zemqe u odnosu na Sunce kome se pribli`ava i udaqava u toku
jednog obila`ewa).
Slova predstavqaju udvojenu celinu: misaoni sadr`aj (vidqivu
oznaku) i ose}ajni sadr`aj (odgovaraju}i zvuk).
Za po~etno slovo pisamâ vezuje se glas „a“ kojim se dolazi na
ovaj svet, glas „olak{awa“ a za krajwe slovo pisamâ se vezuje glas
„o“ glas „tegobe“ sa kojim se odlazi sa ovog sveta. Za sredwe slovo
M vezan je zvuk disawa.
[to se ti~e sanskritskog pisma Devanagari, dowa granica i
gorwa granica nalaze se u sredini rasporeda glasova (a ne pisamâ)
u sredini izme|u samoglasnika i suglasnika, me|u poluglasnicima.

Pisma indoevropskih jezika

Pisma indoevropskih jezika ukazuju rasporedom svojih slova i
oznakama a, M, w na disawe svemira, odnosno stvarnosti; to }e
re}i na udaqavawe prema dowoj granici (gde se najvi{e ispoqava
te`wa prema nuli a, suprotnost Istini) i povratak prema gorwoj

13 13
granici w (gde je ispoqena sli~nost sa Istinom), sa prolaskom
kroz ravnote`ni polo`aj M, gde je ispoqena prividnost sa
Istinom.
Ravnote`ni polo`aj M je u su{tini izraz su{tine stvarnosti:
nastajawe, trajawe i i{~ezavawe (pro{lost ne postoji vi{e,
budu}nost jo{ ne postoji a sada{wost i{~ezava u trenutku ostva-
rewa).
Od ta tri vida stvarnosti, sredwi polo`aj, prividnost, u
najve}oj meri krije su{tinu neistine izra`enoj i{~ezavawem,
smr}u, prave}i se jednakom Istini. Evo primera.
Istina je sloboda ni~im ograni~ena a stvarnost je prinuda u
svakom slu~aju. Kad di{emo, kad radimo, kad se odmaramo, kad se
hranimo ... ~ini nam se da to ~inimo po sopstvenoj voqi, dok u
stvari moramo da di{emo, moramo da radimo, moramo da se
odmaramo, ... moramo da bolujemo, moramo da umremo. U stvarnosti
smo samo prividno slobodni dok se u stvari nalazimo u prinudi.
Disajni tok stvarnosti, prikazan pismom indoevropskih jezi-
ka, u su{tini je pomerawe od izrazite suprotnosti preko privid-
nosti do sli~nosti sa Istinom.

Devanagari pismo
U Devanagari pismu sredwi polo`aj poluglasnika, izme|u
samoglasnika i suglasnika:
samoglasnici - yA, r, lA, vA - suglasnici
ukazuje na te`wu stvarnosti da se prika`e kao Istina,
poku{avaju}i da po~etak (a) izjedna~i sa krajem (w).
Istina je po~etak-i-kraj ujedno, pitawe-i-odgovor, `ivot, a
neistina je po~etak razdvojen od kraja, postojawe koje nastaje, traje
i i{~ezava. Pribli`avaju}i kraj po~etku, neistina ostvaruje sop-
stvenu su{tinu: i{~ezavawe, smrt.

14 14
Re~i i wihovo zna~ewe
Re~i i wihovi oblici nemaju po sebi nikakvo zna~ewe, ve}
imaju ono zna~ewe koje im name}e iskaz u ~ijem su sastavu.
Na primer: „beli udovac“ nije beo, „beli jasen“ nije beo, „gleda
belo“ ne zna~i da gleda ne{to belo ...
Isti je slu~aj i sa glagolskim oblicima, pogre{no zvanim
„vremenima“. Tako, na primer, glagolski oblici zvani „sada{we
vreme“, mogu biti upotrebqeni u zna~ewu bilo kog vremena ili
na~ina. Tako bismo imali: „do|em (pro{lo vreme) ja kod wega, pa
mu ka`em (pro{lo vreme), ako do|e Pera (pogodbeni na~in), ti mu
reci (budu}e vreme) da ja nikom ne idem na noge (pro{lo, sada{we,
budu}e vreme).
Iz toga razloga u sanskritu glagolski oblici imaju nazive:
lat, lot, lin; lan, lit, lun; lut, lt, ln: a{irlin - {to samo
ozna~ava oblike ne pridaju}i im nikakvo zna~ewe.
Naprotiv, ako `elimo da iskoristimo koji glagolski oblik u
odre|enom zna~ewu, to biramo u skladu sa iskazom.
Isto tako i oblici re~i koje se mewaju po pade`ima, nabrojani
su redom od „prvog“ do „osmog“ pade`a, uz gorwu napomenu.
—.—
„Dekadni raspored“ odnosio se u po~etku i na glagolske oblike
i na pade`e. Po~e}emo sa pade`ima.
Po{to redosled pade`a u sakskritu i sprskom nije isti,
prinu|eni smo da ih obele`imo na slede}i na~in:
N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), As
(asocijativ), D (dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T
(temporal).
Pojedini od ovih pade`a se izjedna~uju po obliku, budu}i da su
nerazdvojni. Tako, na primer, Lokativ i Temporal se izjedna~uju
po obliku, budu}i da se sve {to se doga|a u prostoru doga|a i u vre-
menu. Isti je slu~aj i sa instrumentalom i asocijativom (u srsp-
kom: pi{em pisaqkom, pi{em sa pisaqkom). Pade`i se odnose na

15 15
jedninu, dvojinu i mno`inu. U dvojini izjedna~ewe pade`a je
slede}e:
N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), D
(dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T (temporal).
—.—
Srpski jezik koji je nastao razvojnim putem od sanskrita,
najboqe ukazuje na tu ~iwenicu postojawem Temporala (koji kazuje
kad se radwa doga|a) i koji je u srpskom kao i u sanskritu izjed-
na~en po obliku sa genitivom.
Primer: „svakog dana“, „ove godine“, „te subote“ ... jesu tempo-
rali a ne genitivi. Jasno je da nepoznavawe sakskrita povla~i za
sobom i zbrku pojmova. Tako: „lepota ove godine - genitiv) i „ove
godine }e letovati na moru“ (temporal) samo su po obliku izjed-
na~eni genitiv i temporal „ove godine“ ali ne i po zna~ewu.
—.—
Ne samo da postoji u srpskom jeziku kao `iv pade` „temporal“,
ve} su i nastavci temporala u su{tini isti u srpskom kao i u san-
skritu.
Tako je za osnove na suglasnik (kao „jesen“) nastavak temporala
-i, a za osnove na -a nastavak je -e:
ove jeseni ({aradi - jeseni)
—.—
Ne samo da su nastavci zamenica, imenica i prideva u mnogim
slu~ajevima isti u oba jezika, ve} se i osnove poklapaju:
„te dve“ ima isto zna~ewe i iste oblike u oba jezika.
Enkliti~ki oblici zamenica su isti:
me, te, nas, vas, vam,
—.—
Nominativ, vokativ i akuzativ jednine, dvojine i mno`ine su
izjedna~eni po obliku u sredwem rodu. Napomiwemo da su u srp-
skom i sanskritu isti nastavci osnova na -am (u sanskritu) a -an (u

16 16
srpskom), s tim {to su u sanskritu sredweg roda. Nastavak
mno`ine im je -ani u oba jezika: ba{tovani, jorgovani, patlixani...

Obrazovawe re~i
Sve vrste re~i, promenqive i nepromenqive, obrazuju se od
korena. Dodavawem osnovnog sloga korenu, obrazuju se osnove, a
dodatkom slogova ovim posledwim obrazuju se wihovi oblici.
Primer:
Koren „rad“, pridev „rad-an, glagol „radi-ti“ (koren je „rad“,
osnova „radi“, nastavak -ti).
U srpskom, kao i u sanskritu, ve}ina korena je ili ista („vid“ -
videti) ili sli~na „pat“ - padati).
U sanskritu se glagolske osnove obrazuju na deset raznih
na~ina (prema dekadnom nabrajawu) dok u srpskom samo na tri
na~ina (imam - imaju; radim - rade; pi{em - pi{u).
Uporedi}emo osnove na -a u oba jezika.
Koren: Osnova: lat:
guwx- guwxa- guwxati
pat- pata- patati
likh- likha- likhati
U zna~ewu: gun|ati, padati, pisati (crtati likove).
Li~ni nastavci su slede}i, s tim {to je redosled u srpskom
suprotan sanskritskom:
Na{e prvo lice je tre}e u sanskritu, a na{e tre}e lice je prvo
lice u sanskritu, pa se ono (~iji je nastavak -ti) navodi kao
osnovni podatak:
guwx (koren) - guwxati (on gun|a)
patati (on pada), likhati (on pi{e, crta)
Nastavak -ti tre}eg lica jednine sada{weg vremena je isti u
srpskom kao i u sanskritu. Taj nastavak (-ti) koji je prihva}en kao
nastavak na~ina neodre|enog u srpskom jo{ je `iv u srpskom u svom
osnovnom zna~ewu:
do|e ti on, uzme ti on, ka`e ti on...

17 17
 Kao {to se vidi nastavak -ti u ovim oblicima ima svoje
osnovno zna~ewe kao i u sanskritu (a ne zna~i „tebi-ti“).
—.—
U srpskom kao i u sanskritu, svi se glagolski oblici obrazuju
od korena (jedni) i od osnove sada{weg vremena (lat-a u sanskritu).
Primer:
kupovati, kupujem
Od korena: pro{lo vreme (kupovao sam), budu}e (kupova}u),
pogodbeni na~in (kupovao bih).
Evo i ostalih nastavaka lat-a u pokaznom na~inu i u povratnom
zna~ewu koji je u srpskom „se“ (~e{qam se, ~e{qa{ se ...) a koji se u
sanskritu naziva Atmanepadam i ~iji se nastavci isto tako
zavr{avaju na „e“.
Parasmaipadam Atmanepadam
patati (on pada) dajate (daje se)
patasi (ti pada{) dajase (daje{ se)
patâmi (ja padam) daje (dajem se)
patanti (oni padaju) dajante (daju se)
patatha: (vi padate) dajadhve (dajte se)
patathâma: (mi padamo) dajamahe (dajemo se)
dvojinu izostavqamo jer je u srpskom vi{e nema.
Povratni glagolski oblici ne moraju da imaju samo povratno
zna~ewe (kao: ~e{qati se - ~e{qati sebe) ve} i zna~ewe pokazno
(kao: „smejati se“ - {to ne zna~i da se smejemo sami sebi).
Tako koren „a~“ ~iji je lat „a~ati ili a~ate“ zna~i u oba
slu~aja „a~iti se“ {to obuhvata oba vida povratnih oblika.

Iskaz
Kao {to su u pregledu govornih celina dati svi vidovi iskaza,
po~ev od glasa pa do dela, tako }emo ista}i iskaz sredweg polo`aja
- glavnu re~enicu.
Osnovna re~ glavne re~enice, odnosno osnovnog iskaza je
imenica (bilo u vidu podmeta ili predmeta). Od imenice zavisi i

18 18
izbor i zna~ewe glagola koji je dopuwava a od glagola zavisi pade`
predmeta (neposredno ili preko glagola).
Glagol koji dopuwava imenicu kazuje {ta se sa wom doga|a:
postaviti sto
den Tisch decken
to lay the table
mettre le couvert
ili imenica uve}ana glagolom kazuje novu radwu:
doneti odluku (odlu~iti)
den Entschlub fanen
to take a decision
prendre une decision
U najop{tijem slu~aju, pore|ewe iskaza raznih indoevropskih
jezika ukazuje wihov razli~it sastav iako se koriste u iste svrhe
(retko kad podudarnog zna~ewa):
dati sve od sebe
sich nach Kraften anstrengen
to put oneself to great trouble
se mettre en quatre

Su{tina i oli~ewe
Re~i i iskazi koji jedni drugima odgovaraju u raznim indo-
evropskim jezcima samo su oli~ewe raznih su{tina.
Na primer: u talijanskom i francuskom re~i „coragio“ i
„courage“ odgovaraju na srpskom re~i „hrabrost“. Me|utim su{tine
su im razli~ite:
„coragio“ ukazuje na smireno srce, spremno na `rtvu - dok u
francuskom „courage“ ukazuje na izliv besa (coup de rage).
Uzev u celini, talijanski i francuski (kao romanski jezici)
samo su srodni po povr{ini a razlikuju se u su{tini.
Vuk Stefanovi} Karaxi} je bri{u}i znake u azbuci koji ne
odgovaraju jeziku ~istih glasova, ovaj pribli`io sanskritu kao
srodnom u su{tini, a odvojio od ostalih slovenskih jezika
ne~istih glasova.

19 19
20 20
 SANSKRITSKA ^ITANKA

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH
s‚&svOk³w‚ a - sanskritski; oAfX‚ƒH m - ~itanka

³v‚EfeiX‚³v‚kI° B‚AS‚Am‚ev‚ s‚fABy‚sy‚ew‚a

strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem

³v‚EfeiX‚³v‚k a (-v‚kI f ) - strani; B‚AS‚A f - jezik;

Rv‚ s‚fA ind - neprekidno;
oBy‚s‚a 4P (oBy‚sy‚iw‚ ... ³oBy‚sw‚) - u~iti ponavqawem.

21 21
22 22
³

on‚nw‚p‚Ar&SANSKRITSKA w‚W‚Ayub‚ƒhv‚é‚ iv‚³G›‚AH`

iv‚k³l‚ X‚bfX‚Asw͂& sv‚lp‚&^ITANKA
s‚Ar& w‚w‚Ae g˜‚Aø‚m‚p‚Asy‚ p‚klgu h&s‚Ae y‚W‚A x‚Irim‚³v‚Ambum‚Fy‚Aw‚a~

Neograni~ena (je) (on‚nw‚p‚Ar&) doista (iv‚k³l‚) nauka o jeziku

(X‚bfX‚Asw͂&), kratak toliko (sv‚lp‚& w‚W‚A) boravak na zemqi (oAyuH), a
brojne prepreke (b‚hv‚H c‚ iv‚³G›‚AH). Su{tina (s‚Ar&) zato (w‚w‚H) treba
da bude uzeta (g˜‚Aø‚m‚a)
, po{to se odbaci sporedno (op‚Asy‚ p‚klgu),
kao {to labud (h&s‚H y‚W‚A) mleko (x‚Irm‚a qv‚) (izdvaja) iz sredine
vode (ombu-m‚Fy‚Aw‚a).

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravak

na zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{i

s‚&³ sX‚bfAW‚ƒvOk³v‚kAewS‚AfX‚ƒ H
sporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

‚H re~nik

on‚nw‚p‚Ars‚&as(on‚a
vOk³w‚-aonw‚-p‚Ar) - koji nije
- sanskritski; oAfX‚ƒ X³ ‚bfH m - re~,
H m - ~itanka
ograni~en,
X‚Asw͂m‚a n - nauka, sv‚lp‚ a - malen, w‚W‚A ind - tako, oAyus‚a n - vek,
b‚ò£ a - brojan, iv‚³G›‚H m - prepreka, s‚ArH m, s‚Arm‚a n - su{tina,
p‚klgu a - sporedan, h&s‚H m - labud, y‚W‚A ind - kao {to, x‚IrH m
- mleko, ombu n - voda, m‚Fy‚m‚a n - sredina, qv‚ ind - kao

op‚As‚a (op‚-os‚a) 4P (op‚Asy‚iw‚) - odbaciti ³v‚EfeiX‚³v‚kI° B‚AS‚Am‚ev‚ s‚fABy‚sy‚ew‚a

strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem
³g˜‚ha 9U (gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚) - ugrabiti
23 23
m.

on‚nw‚p‚Ar& iv‚k³l‚ X‚bfX‚Asw͂& sv‚lp‚& w‚W‚Ayub‚ƒhv‚é‚ iv‚³G›‚AH`

s‚Ar& w‚w‚Ae g˜‚Aø‚m‚p‚Asy‚ p‚klgu h&s‚Ae y‚W‚A x‚Irim‚³v‚Ambum‚Fy‚Aw‚a~

Neograni~ena (je) (on‚nw‚p‚Ar&) doista (iv‚k³l‚) nauka o jeziku

(X‚bfX‚Asw͂&), kratak toliko (sv‚lp‚& w‚W‚A) boravak na zemqi (oAyuH), a
brojne prepreke (b‚hv‚H c‚ iv‚³G›‚AH). Su{tina (s‚Ar&) zato (w‚w‚H) treba
da bude uzeta (g˜‚Aø‚m‚a), po{to se odbaci sporedno (op‚Asy‚ p‚klgu),
kao {to labud (h&s‚H y‚W‚A) mleko (x‚Irm‚a qv‚) (izdvaja) iz sredine
vode (ombu-m‚Fy‚Aw‚a).

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravak

na zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{i
sporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

³ X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚H re~nik

on‚nw‚p‚Ar a (on‚a-onw‚-p‚Ar) - koji nije ograni~en, X³ ‚bfH m - re~,

X‚Asw͂m‚a n - nauka, sv‚lp‚ a - malen, w‚W‚A ind - tako, oAyus‚a n - vek,
b‚ò£ a - brojan, iv‚³G›‚H m - prepreka, s‚ArH m, s‚Arm‚a n - su{tina,
p‚klgu a - sporedan, h&s‚H m - labud, y‚W‚A ind - kao {to, x‚IrH m
- mleko, ombu n - voda, m‚Fy‚m‚a n - sredina, qv‚ ind - kao

op‚As‚a (op‚-os‚a) 4P (op‚Asy‚iw‚) - odbaciti

³g˜‚ha 9U (gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚) - ugrabiti

24 24
 DEVANAGARI sanskritsko pismo

³o a oA a- q i qƒ³ i- z u Z u- ÿ r þ r- lO l
³R e Re aj oAe o oAE au
³v‚k ka K‚ kha g‚ ga G‚ gha V na
³c‚ C j‚ J‚ N‚
~a ~ha xha xha wa

³t ta T tha d da D dha M‚ na
³w‚ ta W‚ tha f da F‚ dha n‚ na
³p‚ pa p‚k pha b‚ ba B‚ bha m‚ ma
³y‚ ja r ra l‚ la v‚ va
³X‚ {a S‚ s‚ h
{a sa ha

v‚ak+ v‚k= ´‚µ ³Va + w‚ = Vw‚

SA@IMAWE SUGLASNIKA
k-ka n-ta

³v‚ak+ w‚ = ¹‚k k-ta ³c‚a + c‚ = Ă ~-~a

³v‚ak+ y‚ = v‚á‚ k-ja ³j‚a+ j‚ = jj‚ x-xa

³v‚ak+ r = ςk k-ra ³ta + v‚ = tav‚ t-va

³v‚ak+ X‚ = v‚PX‚ k-{a ³da + d = dÊ d-da

³v‚ak+ S‚ = x‚ k-{a ³da + r = d¢ d-ra

³v‚k+ s‚ = v‚Ps‚ k-sa ³M‚a + M‚= MM‚ n-na

³g‚a + g‚ = gg‚ g-ga ³w‚a + w‚ = ̂ t-ta

³g‚a + m‚ = gm‚ g-ma w‚a + n‚ = w΂ t-na

³g‚a + y‚ = gy‚ g-ja ³w‚a + y‚ = wy‚ t-ja

25 25
³w‚a + r = ς t-ra ³S‚a + m‚ = Sm‚{-ma

³fa + f = Ñ d-da ³s‚a + v‚k= sv‚k

s-ka

³f a+ F‚ = Ò d-dha ³s‚a + n‚ = ñ΂s-na

³fa + B‚ = Ô d-bha ³s‚a + s‚ = ss‚s-sa

³fa + m‚ = Ղ d-ma ³ha + n‚ = ö h-na

³n‚a + n‚ = ق n-na ³ha + y‚ = ø‚ h-ja

³p‚a + p‚ = pp‚ p-pa ³N‚a + j‚ = Ƃ w-xa

³p‚a + w‚ = ۂ p-ta ³v‚ak+S‚a+M‚=xM‚

k-{-na

³p‚a + r = p˜‚ p-ra ³v‚ak+S‚a+m‚=xm‚

k-{-ma

³b‚a + B‚ = bB‚ b-bha ³v‚ak+S‚a+v‚=xv‚

k-{-va

³B‚a + n‚ = B›‚ bh-na ³g‚a+B‚a+y‚=gBy‚

g-bh-ja

³m‚a + m‚ = mm‚ m-ma ³Va+G‚a+y‚=V¿ã n-gh-ja

³y‚a + y‚ = yy‚ j-ja ³c‚a+Ca+v‚=cCav‚ ~-~h-va

ra + v‚k= v‚kƒ r-ka ³M‚a+ta+y‚=Mtá‚n-t-ja

ra + y‚ = y‚ƒ r-ja ³w‚a+p‚a+r=wp˜‚t-p-ra

³l‚a + p‚ = lp‚ l-pa ³w‚a+m‚a+y‚=wmy‚

t-m-ja

³l‚a + y‚ = ly‚ l-ja ³w‚a+ra+y‚=Ïy‚ t-r-ja

³l‚a + r = l˜‚ l-ra ³fa+F‚a+v‚=Òav‚d-dh-va

³v‚a + y‚ = vy‚ v-ja ³fa+b‚a+r=Ó¢ d-b-ra

³X‚a + y‚ = Xy‚ {-ja ³fa+B‚a+y‚=Ôâ d-bh-ja

³S‚a + M‚= SM‚ {-na

26 26
 ³ BOVÀÂ:
oςEv‚k: puSp‚gucCAe v‚w‚ƒw‚e` oy‚& rm‚M‚Iy‚: puSp‚gucC:` oy‚& åp‚eM‚
n‚eς& g‚nF‚en‚ G˜‚AM‚& c‚An‚nfy‚iw‚³` p‚Xy‚! w‚ism‚³n‚ev‚kAe BOVÀisw‚³ðiw‚³` s‚
puSp‚eBy‚Ae m‚v‚krnf& ip‚³b‚iw‚³` w‚sm‚AfaBOVÀÂsy‚ m‚Fup‚: qwy‚ip‚³ n‚Am‚~
BOVÀÂAe m‚v‚krnf& ip‚³b‚nw‚Ae m‚Fur& guƂinw‚³` w‚e puSp‚AwpuSp‚& c‚l‚nw‚Ae
iv‚³hrinw‚³` BOVÀÂAM‚A& v‚M‚A… n‚Il‚:` w‚eS‚A& B‚AsurAE ØAE p‚x‚AE iv‚³Ö‚ew‚e`
w‚eS‚A& muK‚e Xm‚ëuM‚: sW‚An‚e rep‚kwuly‚e Øe rAem‚M‚I sw‚:` ow‚sw‚ee p‚Xy‚w‚A&
j‚n‚An‚A& iv‚³n‚Aefm‚Av‚hinw‚³~
BOVÀÂAM‚A& s‚m‚Ip‚& m‚A g‚cC` w‚e wv‚A& f&X‚eyu:` ol‚& w‚v‚ vuk³wUhl‚en‚`
oAg‚cC gOh& g‚cCAv‚~
Ovde (oς) jedan `bun cve}a (Rv‚k: puSp‚-gucC:) se nalazi (v‚w‚ƒw‚e). To je
lep cvetni `bun (oy‚& rm‚M‚Iy‚: puSp‚gucC:). Ovaj (oy‚m‚a) izgledom
(åp‚eM‚) oko (n‚eς&), mirisom (g‚nF‚en‚) nos (G˜‚AM‚&) uveseqava (oAn‚nfy‚iw‚).
Pogledaj (p‚Xy‚)! Na wemu (w‚ism‚³n‚a) jedna p~ela stoji(Rv‚k: BOVÀÂ:
iw‚³ðiw‚). Ona (s‚) iz cvetova (puSp‚eBy‚:) nektar (m‚v‚krnfm‚a) si{e
(ip‚³b‚iw‚). Zato (w‚sm‚Aw‚a) p~ele (je) naziv (BOVÀÂsy‚...n‚Am‚) medo-crpka
(m‚Fu-p‚: qiw‚³ oip‚). P~ele (BOVÀÂA:) si{u}i nektar (m‚v‚krnfm‚a ip‚³b‚nw‚:)
prijatno zuje (m‚Fur& guƂinw‚). One (w‚e) od cveta do cveta (puSp‚Aw‚a puSp‚&)
skaku}u}i (c‚l‚nw‚:) poigravaju (iv‚³hrinw‚). P~ela (je) boja mrka
(BOVÀÂAM‚A& v‚M‚ƒ: n‚Il‚:). Wihova dva krila (w‚eS‚Am‚a...ØAE p‚x‚AE) presijava-
ju}a su (B‚AsurAE...iv‚³Ö‚ew‚e). Na wihovoj glavici (w‚eS‚Am‚a muK‚e) umesto
br~i}a (Xm‚ëuM‚: sW‚An‚e) dve su dla~ice (Øe rAem‚M‚I sw‚:) nalik na slovo
r (rep‚k-wuly‚e). Zato (ow‚:) one (w‚e) zadovoqstvo pri~iwavaju (iv‚³n‚Aefm‚a
oAv‚hinw‚³) qudima koji ih posmatraju (p‚Xy‚w‚A& j‚n‚An‚A&). U blizinu p~ela
ne prilazi (BOVÀÂAM‚A& s‚m‚Ip‚& m‚A g‚cC). One (w‚e) tebe (wv‚Am‚a) mogu da ubodu
(f&X‚eyu:). Dosta (ol‚&) sa tvojim qubopitstvom (w‚v‚ vuk³wUhl‚en‚). Do|i
(oAg‚cC), idemo ku}i (nas dvoje) (gOh& g‚cCAv‚:).

27 27
 P^ELA

Ovde se nalazi jedan cvetni `bun. To je lep cvetni `bun. On

svojim izgledom razveseqava oko, a mirisom nos. Pogledaj! Na
wemu stoji jedna p~ela. Ona si{e nektar iz cvetova. Zato se p~ela
zove medocrpka.
Dok si{u nektar, p~ele prijatno zuje. One (se) poigravaju
skaku}u}i sa cveta na cvet. P~ele su mrke boje. Krila im se presi-
javaju. Umesto br~i}a, na glavama imaju dve dla~ice nalik na slovo
r. Zato one pri~iwavaju zadovoqstvo qudima koji ih posmatraju.
Ne prilazi blizu p~elama. One mogu da te ubodu. Dosta s tvojim
qubopitstvom. Hajde, vratimo se ku}i.

³X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚: re~nik
oς ind - ovde; Rv‚k a - jedan; puSp‚m‚a n - cvet; gucC: m - `bun;
rm‚M‚Iy‚ a - lep; åp‚m‚a n - oblik; n‚eςm‚a n - oko; g‚nF‚: m - miris;
G˜‚AM‚m‚a n - nos; BOVÀÂ: m - p~ela; m‚v‚krnf: m - nektar; m‚Fu n - med;
m‚Fur a - sladak; v‚M‚ƒ: m - boja; n‚Il‚ a - mrk; B‚Asur a - svetle}i;
p‚x‚: m - krilo; muK‚m‚a n - glava; ³Xm‚ëu n - brk(ovi); sW‚An‚e ind -
umesto (+ gen.); rep‚k - naziv za slovo r ; - wuly‚ a - nalik; rAem‚n‚a
n - dlaka; ow‚: ind - otuda; j‚n‚: m - ~ovek; iv‚³n‚Aef: m - zabava;
s‚m‚Ip‚m‚a n - blizina; ol‚m‚a ind - dosta (+ instr.); vuk³wUhl‚m‚a n -
qubopitstvo; gOhm‚a n - ku}a.
г X‚a 1P (p‚Xy‚iw‚³...Ðî) - videti
p‚A 1P (ip‚³b‚iw‚³...p‚Iw‚) - piti
guj‚a, guƂa 1P (guƂiw‚³...guiƂ³w‚) - zujati
c‚l‚a 6P (c‚l‚iw‚³...c‚il‚³w‚) - skakutati
ô 1U (hriw‚-w‚e...ôw‚) - uzeti, +iv‚³ - igrati se
v‚ha 1U (v‚hiw‚³-w‚e...ZD) - nositi, +oA - pri~iwavati
g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i, +oA - do}i
f&X‚a 1P (f&X‚iw‚³...fî) - ubosti

28 28
 Napomene uz tekst:
1. ³s‚m‚As‚vOî³: slo`enice
Osnove se dodaju jedna drugoj da bi celina postala imenica,
pridev ili prilog:
³
X‚bf: - re~; oW‚ƒ:- zna~ewe; v‚kAeS‚: - skup; > ³X‚bf-oW‚ƒ-v‚kAeS‚: -
re~nik.
>
puSp‚m‚a - cvet; gucC: - `bun;> puSp‚gucC: - cvetni `bun.
m‚Fu n - med; - p‚ a (na kraju slo`enice) - koji pije; > m‚Fu-p‚: -
medo-crpka
2. n‚Am‚ ind - po imenu; n‚Am‚n‚a n - ime; qiw‚³ ind - dodaje se izrazu umesto
navodnica
³w‚sm‚Aw‚a BOVÀÂsy‚ m‚Fup‚: qiw‚³ oip‚³ n‚Am‚
zato p~ele „m‚Fup‚:“, pak, naziv (je).

3. ^etiri korena zna~e „biti“

BU 1P (B‚v‚iw‚³...BUw‚); vOw‚a 1A (v‚w‚ƒw‚e...vÔ); iv‚³fa 4A (iv‚³Ö‚w‚e...iv‚³Ì‚); os‚a
2P (oisw‚³).

29 29
 ³ èuv‚k: (1)
oy‚& èuv‚kH p‚Æ‚re b‚Òisw‚³ðiw‚` p‚Æ‚r& l‚Aehsy‚ X‚l‚Av‚kAiB‚³‡n‚³³‡m‚³w‚m‚a `
iv‚k³im‚³iw‚³ èuv‚kAH p‚Æ‚re b‚Fy‚nw‚e? èuv‚kAH K‚lu iX‚³xy‚m‚AM‚AH spuk³t&
B‚AS‚nw‚e` ow‚H èuv‚kAVÀ©hIwv‚A j‚n‚AH p‚Æ‚re sW‚Ap‚y‚inw‚³ iX‚³x‚y‚inw‚³ c‚~
èuv‚kAn‚A& åp‚m‚ip‚³ äic‚³rm‚a` w‚eS‚A& p‚x‚AE hir³w‚AE c‚Åué‚ l‚Aeih³w‚A`
v‚ek³c‚n‚ èuv‚kAi邳³Ï‚v‚M‚AƒH s‚inw‚³` w‚e@w‚Iv‚ m‚n‚AehrAH~
èuv‚kAH p˜‚y‚eM‚AeSM‚feX‚eSu j‚Ay‚nw‚e`vOx‚AM‚A& v‚kAetreSu p‚AS‚AM‚An‚A& iC³×eSu v‚A
w‚e in‚³v‚s‚inw‚³` p‚´‚kAin‚³ p‚kl‚Ain‚³ X‚Ail‚&³ m‚ir³c‚& c‚ w‚e B‚x‚y‚inw‚³` l‚v‚M‚&
èuv‚kAn‚A& iv‚³S‚m‚a` w‚sm‚All‚v‚M‚en‚ im‚³i낳w‚& B‚xy‚& m‚A y‚cC èuv‚keBy‚H~

Ovaj papagaj (oy‚& èuv‚kH) u kavezu (p‚Æ‚re) zatvoren (b‚Ò³H) stoji

(iw‚³ðiw‚³). Kavez (p‚Æ‚rm‚a) `icama (od) metala (l‚Aehsy‚ X‚l‚Av‚kAiB‚³H)
napravqen (je) (in‚³‡m‚³w‚m‚a). Za{to (iv‚k³im‚³iw‚³) papagaji (èuv‚kAH) u kavezu
(p‚Æ‚re) bivaju zatvoreni (b‚Fy‚nw‚e)? Zaista (K‚lu) nau~eni papagaji
(èuv‚kAH iX‚³xy‚m‚AM‚AH) razgovetno govore (spuk³t& B‚AS‚nw‚e). Zato (ow‚s‚a)
papagaje uhvativ{i (èuv‚kAn‚a gOhIwv‚A) qudi (j‚n‚AH) u kavezu (p‚Æ‚re) (ih)
dr`e i u~e (sW‚Ap‚y‚inw‚³ iX‚³x‚y‚inw‚³ c‚).

Papagaja (èuv‚kAn‚A&) izgled (åp‚m‚a) pak (oip‚³) (je) krasan (äic‚³rm‚a).

Wihova (w‚eS‚A&) (dva) krila (p‚x‚AE) (su) zelena (hir³w‚AE) a kqun (c‚ÅuH c‚)
crven (l‚Aeih³w‚A). Neki papagaji (v‚ek³c‚n‚ èuv‚kAH) raznobojni (ic‚³Ï‚v‚M‚AƒH)
su (s‚inw‚³). Oni (w‚e) (su) veoma (ow‚Iv‚) lepi (m‚n‚AehrAH).

Papagaji (èuv‚kAH) uglavnom (p˜‚y‚eM‚) u toplim krajevima

(zSM‚feX‚eSu) se ra|aju (j‚Ay‚nw‚e). U {upqinama drve}a (vOx‚AM‚A& v‚kAetreSu)
ili (vAA) u pukotinama stena (p‚AS‚AM‚An‚A& iC³×eSu) oni (w‚e) `ive
(in‚³v‚s‚inw‚³). Zrele plodove (p‚´‚kAin‚³ p‚kl‚Ain‚³), pirina~ (X‚Ail‚&³) i (c‚)
biber (m‚ir³c‚&) oni (w‚e) jedu (B‚x‚y‚inw‚³). So (l‚v‚M‚&) papagajâ (za papa-

30 30
gaje) (èuv‚kAn‚A&) (je) otrov (iv‚³S‚m‚a). Stoga (w‚sm‚Aw‚a) sa soqu (l‚v‚M‚en‚)
pome{ano jelo (im‚³i낳w‚& B‚xy‚&) nemoj davati (m‚A y‚cC) papagajima
(èuv‚ek³By‚H).
PAPAGAJ (1)

Ovaj papagaj stoji zatvoren u kavezu. Kavez je napravqen od me-

talnih `ica. Za{to qudi zatvaraju papagaje u kaveze? Nau~eni
papagaji razgovetno govore, i zato ih qudi hvataju, dr`e u kavezi-
ma i u~e. Papagaji krasno izgledaju: krila su im zelena, a kqun
crven. Neki papagaji su raznobojni. Oni su veoma lepi. Papagaji se
uglavnom ra|aju u toplim predelima. Oni `ive u {upqinama
drve}a ili u pukotinama stena. Hrane se zrelim plodovima,
pirin~em i biberom. So je otrov za papagaje. Zato papagajima nemoj
davati hranu pome{anu sa soqu.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
è³ uv‚kH m - papagaj; p‚Æ‚rm‚a n - kavez; b‚Ò pp - zatvoren; l‚AehH m,
l‚Aehm‚a n - metal; X‚l‚Av‚kA f - `ica; in‚³‡m‚³iw‚³H f - pravqewe,
stvarawe; in‚³‡m‚³w‚ pp - na~iwen; iv‚k³im‚³iw‚³ ind. - za{to; K‚lu ind -
zacelo; iX‚³xy‚m‚AM‚ a - nau~en, obu~en; spuk³tm‚a ind - razgovetno;
ow‚s‚a ind - otuda; j‚n‚H m - ~ovek; åp‚m‚a n - oblik, izgled; äic‚³r
a - krasan; p‚x‚H m - krilo; hir³w‚ a - zelen; c‚ÅuH f - kqun; l‚Aeih³w‚
a - crven; ic‚³Ï‚v‚M‚ƒ a - raznobojan; ow‚Iv‚ ind - veoma; m‚n‚Aehr a
- lep; p˜‚y‚eM‚ ind - uglavnom; zSM‚ a - topao; feX‚H m - oblast,
predeo; vOx‚H m - drvo; v‚kAetrm‚a n - {upqina; p‚AS‚AM‚H m - stena;
iC³×m‚a n - pukotina; p‚´‚k a - zreo; p‚kl‚m‚a n - plod; X‚Ail‚³H m -
pirina~; m‚ir³c‚m‚a n - biber (hladan); l‚v‚M‚m‚a n - so; iv‚³S‚m‚a n -
otrov; im‚³i낳w‚ pp - pome{an; B‚xy‚m‚a n, B‚x‚H m - jelo.

b³ ‚F‚a 10U (b‚AF‚y‚iw‚³-w‚e...b‚Ò) - vezati, pass. 4A (b‚Fy‚w‚e) - biti

vezan, zatvoren

s³ W‚A
1P (iw‚³ðiw‚³... isW‚³w‚) - stajati, caus. 10U (sW‚Ap‚y‚iw‚³-w‚e) -
staviti, postaviti

31 31
 i³ X‚³x‚a
1A (iX‚³x‚w‚e...iX‚³ix‚³w‚) - u~iti, caus. 10U (iX‚³x‚y‚iw‚³-w‚e) -
nau~iti

B³ ‚AS‚a 1A (B‚AS‚w‚e...B‚AiS‚³w‚) - govoriti

j‚n‚a 4A (j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚) - roditi se, caus. 10P (j‚n‚y‚iw‚³) - roditi

v³ ‚s‚a 1P (v‚s‚iw‚³...zî) - boraviti, +in‚³ - ibid.

g˜‚ha 9U (gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚) - ugrabiti, uhvatiti
B³ ‚x‚a 10U (B‚x‚y‚iw‚³-w‚e...B‚ix‚³w‚) - jesti
fA 1P (y‚cCiw‚³.. fAw‚) - dati

32 32
 èuv‚kH (2)
oςEv‚k: èuv‚k: p‚Æ‚re b‚Òisw‚³STiw‚³` p‚Æ‚rÓih³H X‚AK‚Ay‚A& isW‚³w‚A èuv‚kI
w‚sy‚ m‚Aw‚A` s‚A sv‚X‚Ab‚v‚k& b‚Òm‚v‚l‚Aev‚á‚Aëu mułnw‚I w‚en‚ s‚h
B‚AS‚w‚e` s‚A w‚& v‚fiw‚³-
v‚ws‚! z¹‚k& K‚lu m‚y‚A n‚ wv‚y‚A v‚kAetrAiق³g‚ƒnw‚vy‚& v‚kAe@ip‚³ wv‚A&
gOõIy‚Aiw‚iw‚³` m‚m‚ v‚Av‚á‚m‚n‚AÐwy‚ ςkIid³wu& vuk³sum‚l‚w‚A& g‚w‚swv‚m‚a`
y‚W‚A m‚y‚A v‚kiW‚³w‚& w‚W‚Ev‚ s‚&vÔim‚iw‚³~
èuv‚ksw‚Am‚Ah - 'omb‚! m‚Awuv‚Aƒv‚á‚m‚nuæ‚VaF‚n‚Iy‚im‚³iw‚³ j‚An‚Amy‚ev‚`
oW‚Aip‚³ ςkIdAs‚¹‚ek³n‚ m‚y‚A c‚Ap‚ly‚Aww‚Ù‚Al‚Aeic‚³w‚m‚a'` s‚A p˜‚Ah -
'j‚Aw‚! Rv‚& g‚w‚e wv‚iy‚³ v‚kW‚& wv‚fev‚kpuςy‚A m‚y‚AyuXX‚eS‚Ae n‚ey‚:?'
s‚Ae@pOcCiwv‚k³m‚ev‚& v‚fis‚³` iv‚k&³ m‚m‚ mui¹‚k³rev‚ n‚ sy‚Afsm‚Awp‚Æ‚rAw‚a`
s‚A v‚kW‚y‚iw‚³ ÐDw‚rA: p‚Æ‚rsy‚ X‚l‚Av‚kA in‚³ib‚³dw‚rAé‚` y‚W‚A wv‚& n‚
p‚l‚Ay‚eW‚Asw‚W‚A gOhsv‚Am‚I j‚Ag‚åv‚kAe B‚iv‚³Sy‚iw‚³` v‚kW‚& w‚e
mui¹‚k³B‚ƒiv‚³Sy‚iw‚³~
oςAnw‚re gOhsv‚Am‚I p‚kl‚hsw‚: s‚m‚Ag‚w‚:` èuv‚kI p‚l‚Aiy‚³w‚A`
gOhsv‚Am‚I èuv‚kim‚³m‚& p‚kl‚en‚ äic‚³reM‚Aقen‚ c‚ p‚AeS‚iy‚³Sy‚iw‚³` B‚AS‚M‚& c‚
w‚& iX‚³x‚iy‚³Sy‚iw‚³` iX‚³xy‚m‚AM‚A: èuv‚kA m‚nuSy‚A qv‚ vy‚¹‚kA&
v‚Ac‚mufIry‚inw‚³³` v‚efm‚nw͂An‚ip‚³ w‚e p‚Tinw‚³` oy‚m‚ev‚ èuv‚kAn‚A& b‚nF‚n‚e
hewu:~

Ovde jedan papagaj (oς Rv‚kH èuv‚kH) u kavezu (p‚Æ‚re) zatvoren (b‚ÒH)
stoji (nalazi se) (iw‚³ðiw‚³). Izvan kaveza (p‚Æ‚rAw‚a b‚ih³H) na grani
(X‚AK‚Ay‚A&) stoje}a (isW‚³w‚A) `enka (èuv‚kI) wegova (je) mati (w‚sy‚ m‚Aw‚A).
Ona (s‚A) svoje mladun~e (sv‚-X‚Ab‚v‚km‚a) zatvoreno (b‚Òm‚a) videv{i

33 33
(ov‚l‚Aev‚á‚) (suzu pu{taju}i) pla~u}i (oëu mułnw‚I), sa wim razgovara
(w‚en‚ s‚h B‚AS‚w‚e). Ona (s‚A) wemu (w‚&) ka`e (v‚fiw‚³_) -
„Dete (v‚ws‚)! rekla sam ti (z¹‚k& K‚lu m‚y‚A re~eno je zacelo mnome)
da ne treba da izlazi{ iz gnezda (n‚ wv‚y‚A v‚kAetrAw‚a in‚³g‚ƒnw‚vy‚m‚a da tobom
iz {upqine ne treba da bude izla`eno); neko (v‚kH oip‚³) tebe (wv‚A&)
mo`e da uhvati (gOõIy‚Aw‚a). Moj savet zanemariv{i (m‚m‚ v‚Av‚á‚m‚a
on‚AÐwy‚) igrati se (ςkIid³wu&) na cvetnu poviju{u (vuk³sum‚-l‚w‚A&) oti{ao
si (g‚w‚H wv‚m‚a). Kao {to sam rekla (y‚W‚A m‚y‚A v‚kiW‚³w‚& kao {to je mnome
re~eno) tako se i dogodilo (w‚W‚A Rv‚ s‚&vÔm‚a).“

Papagaj woj re~e (èuv‚kH w‚Am‚a oAh): „Tako je (omb‚), maj~in savet
(m‚AwuH v‚Av‚á‚m‚a) ne treba da bude prenebregnut (on‚a-zw‚a-l‚V¿Ân‚Iy‚m‚a),
dobro znam (j‚An‚Aim‚³ Rv‚). Tako (w‚W‚A-oip‚³) , mnome, zanesenim igrom
(ςkIdA-s‚¹‚ek³n‚ m‚y‚A), iz nepa`we (c‚Ap‚ly‚Aw‚a) to nije prime}eno (w‚w‚a n‚
ol‚Aeic‚³w‚m‚a)“. Ona odgovori (s‚A p˜‚Ah): „ Ro|eni (j‚Aw‚)! Kad tebe ne
bude (Rv‚& g‚w‚e wv‚iy‚³ kad bude{ oti{ao - loc. abs.) mnome, koja tebe,
jednog sina imam (wv‚fa Rv‚kpuςy‚A m‚y‚A) kako mo`e ostatak `ivota da
bude proveden (v‚kW‚& oAyuH-X‚eS‚H n‚ey‚H)?“ On upita (s‚H opOcCw‚a): „[ta
to govori{ (iv‚k³m‚a Rv‚m‚a v‚fis‚³³)? Kako da se ne oslobodim (iv‚k&³ m‚m‚ mui¹‚k³H
Rv‚ n‚ sy‚Aw‚a kako moje oslobo|ewe da ne bude) iz ovog kaveza (osm‚Aw‚a
p‚Æ‚rAw‚a)?“ Ona ka`e(s‚A v‚kW‚y‚iw‚³): „^vrste su kaveza {ipke i ~este
(ÐDw‚rAH p‚Æ‚rsy‚ X‚l‚Av‚kAH in‚³ib‚³dw‚rAH c‚). Da ne bude{ mogao da izleti{
(y‚W‚A wv‚& n‚ p‚l‚Ay‚eW‚AH), zato }e doma}in budno paziti (w‚W‚A gOhsv‚Am‚I
j‚Ag‚åv‚kH B‚iv‚³Sy‚iw‚³ tako }e doma}in pa`qiv biti). Kako }e{ se oslo-
boditi (v‚kW‚& w‚e mui¹‚k³H B‚iv‚³Sy‚iw‚³ kako }e tebi sloboda biti)?“

Uto (oςAnw‚re) doma}in (gOhsv‚Am‚I) sa plodom u ruci (p‚kl‚hsw‚H)

do|e (s‚m‚Ag‚w‚H). @enka odlete (èuv‚kI p‚l‚Aiy‚³w‚A). Doma}in (gOhsv‚Am‚I)
tog papagaja (èuv‚km‚a qm‚m‚a ) plodom (p‚kl‚en‚) i lepom hranom (äic‚³reM‚
oقen‚ c‚) }e nahraniti (p‚AeS‚iy‚³Sy‚iw‚³). I lepe re~i (B‚AS‚M‚& c‚) }e ga
nau~iti (w‚m‚a iX‚³x‚iy‚³Sy‚iw‚³). Obu~eni papagaji (iX‚³xy‚m‚AM‚AH èuv‚kAH) kao
qudi (m‚nuSy‚AH qv‚) izgovara}e (zfIry‚inw‚³) razgovetno re~i (vy‚¹‚kA&
v‚Ac‚m‚a razgovetan govor). Mantre iz Veda, ~ak, oni nau~e (v‚efm‚nw͂An‚a
oip‚³ w‚e p‚Tinw‚³). To (je) razlog (oy‚m‚a-hewuH) u zato~eni{tvu papagaja
(èuv‚kAn‚Am‚a b‚nF‚n‚e).

34 34
 PAPAGAJ (2)

Ovde jedan papagaj zatvoren u kavezu stoji. Izvan kaveza, na

grani stoji `enka papagaja, wegova majka. Ona, svoje mladun~e
zatvoreno gledaju}i, i suze liju}i, sa wim razgovara. Ona mu ka`e:
„Dete! Govorila sam ti da ne treba da izlazi{ iz gnezda, jer te neko
mo`e uhvatiti. Uprkos mom savetu, oti{ao si na cvetnu poviju{u
da se igra{. [to sam rekla, to se i dogodilo.“ Papagaj joj re~e:
„Tako je, maj~in savet treba poslu{ati, to dobro znam. Ali, zanet
igrom, to nisam primetio.“ Ona mu odgovori: „Ro|eni moj! Kako }u,
kad tebe ne bude, bez svog jedinca ostatak `ivota da provedem?“ On
upita: „[ta to govori{? Zar misli{ da se ne}u osloboditi iz ovog
kaveza?“ Ona ka`e: „^vrste su i ~este {ipke kaveza, a i doma}in }e
budno paziti da ne pobegne{. Kako }e{ se osloboditi?“
Uto nai|e doma}in sa plodom u ruci. @enka odlete. Doma}in
}e tog papagaja nahraniti plodom i lepom hranom. Nau~i}e ga da
govori lepe re~i (da lepo govori). Obu~eni papagaji govore raz-
govetno kao qudi, ~ak nau~e i mantre iz Veda. Zato qudi dr`e
papagaje u zato~eni{tvu.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
b³ ‚ih³H ind (+ abl.) - izvan; X‚AK‚A f - grana; èuv‚kI f - `enka papaga-
ja; m‚AwO f (nom. m‚Aw‚A) - majka; X‚Ab‚v‚kH m- mladun~e; oëu n - suza;
v‚ws‚H m - mladun~e; on‚AÐwy‚ ind (+acc.) - uprkos; v‚Av‚á‚m‚a n -
savet; vuk³sum‚m‚a n - cvet; l‚w‚A f - puzavica; omb‚ ind- potvrdna
re~ca: dobro, tako je; ςkIdA f - igra; s‚¹‚k pp - pro`et, zanesen,
predan; c‚Ap‚ly‚m‚a n - brzopletost, nehat; puςH m - sin; oAyuH n -
`ivotni vek; X‚eS‚ a - preostao; oAyuXX‚eS‚H m - ostatak `ivota;
mui¹‚k³H f - oslobo|ewe; ÐD a - ~vrst; in‚³ib‚³d a - gust; oςAnw‚re ind
- u tom trenutku; sv‚Aim‚³n‚a (nom. sv‚Am‚I) m - sopstvenik; gOhsv‚Aim‚³n‚a
m - ku}evlasnik, doma}in; j‚Ag‚åv‚k a - pa`qiv; p‚kl‚m‚a n -
plod; hsw‚H m - ruka; äic‚³r a - lep; oقm‚a n - hrana; B‚AS‚M‚m‚a n -
lepe re~i; m‚nuSy‚H m - ~ovek; v‚Ac‚a (nom.v‚Av‚ak)f - govor;m‚&ςH m -
mantra; hewuH m - razlog; b‚&F‚n‚m‚a n - zato~eni{tvo.
b‚nF‚a 9P (b‚F›‚Aiw‚³...b‚Ò) - vezati
b‚F‚a 10U (b‚AF‚y‚iw‚³-w‚e...b‚Ò) - vezati
35 35
 s³ W‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati
l³ ‚Aec‚a 1A (l‚Aec‚³w‚e...l‚Aeic‚³w‚) - videti, posmatrati; +ov‚ - ibid.
l³ ‚Aev‚ak 1A (l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - videti, posmatrati; +ov‚ - ibid.
m³ uc‚a 6U(mułiw‚³-w‚e...mu¹‚k) - osloboditi; oëu muc‚a - proliti suzu
B³ ‚AS‚a 1A (B‚AS‚w‚e...B‚AiS‚³w‚) - re}i, govoriti
³v‚fa 1P (v‚fiw‚³...zif³w‚) - re}i, govoriti (nekome)
³v‚c‚a 2P (v‚i¹‚k³...z¹‚k) - re}i, govoriti
³g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i; +in‚³s‚a (in‚³r) - iza}i, napustiti;
+s‚m‚A - pri}i
g˜‚ha 9U (gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚) - ugrabiti, uhvatiti
ςkIda 1P (ςkIdiw‚³...ςkIid³w‚) - igrati se
v³ ‚kW‚a 10U (v‚kW‚y‚iw‚³-w‚e ... v‚kiW‚³w‚) - re}i
³Ð 6A (i׳y‚w‚e...Ðw‚) - uva`avati, po{tovati; +oA - ibid. ; +on‚a-
oA - opp.
³vOw‚a 1A (v‚w‚ƒw‚e...vÔ) - biti, postojati; +s‚& - dogoditi se
³oAh ind - ka`e (defektni glagol, neizvesnog korena, ima
samo nekoliko oblika); p˜‚-oAh - odgovoriti
l³ ‚VaF‚a 1U (l‚VaF‚iw‚³-w‚e...l‚iVaF‚³w‚) - prenebre}i, +on‚+a zw‚a - ibid.
Y³ ‚A 9U (j‚An‚Aiw‚³,j‚An‚Iw‚e...Y‚Aw‚) - znati
³s‚Æ‚a 1P (s‚j‚iw‚³...s‚¹‚k) - prionuti (uz ne{to), biti pro`et
j‚n‚a 4A (j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚) - roditi se
n³ ‚I³ 1P (n‚y‚iw‚³...in‚³w‚) - voditi
i³ X‚³S‚a 1P, 10U (X‚eS‚iw‚³, X‚eS‚y‚iw‚³-w‚e...iX‚³î) - ostaviti ostatak
p³ ˜‚cCa 6P (pOcCiw‚³...pOî) - pitati
p³ ‚l‚Ay‚a 1A (p‚l‚Ay‚w‚e...p‚l‚Aiy‚³w‚) - odleteti
p³ uS‚a 1,4,9P (p‚AeS‚iw‚³, puSy‚iw‚³, puSM‚Aiw‚³...puî, puiS‚³w‚) - hraniti
i³ X‚³x‚a 1A (iX‚³x‚w‚e...iX‚³ix‚³w‚) - u~iti
q³ ƒ³ra 1P, 2A (qƒ³riw‚³, qƒ³w‚…...qƒ³ir³w‚) - i}i, +zw‚a - izgovarati
p³ ‚Ta 1P (p‚Tiw‚³ ... p‚iT³w‚) - ~itati, u~iti, caus. 10U (p‚Ty‚iw‚³-w‚e)
- pou~iti

36 36
 ³ x‚eςv‚kS‚ƒM‚m‚a
qh x‚eς& vOk³Sy‚w‚e` qf& X‚Al‚ey‚x‚eςm‚a`X‚Al‚In‚Amuwp‚Ì‚AE p˜‚BUw‚&
j‚l‚m‚p‚exy‚w‚e` w‚sm‚Ajj‚l‚sy‚Av‚sW‚An‚Ay‚ x‚eςAiM‚³ p‚ir³w‚: s‚ew‚v‚:
iςk³y‚nw‚e` g‚AeFUm‚Afy‚swu n‚Aw‚Iv‚ j‚l‚m‚p‚ex‚nw‚e` ow‚sw‚e
p‚v‚ƒw‚s‚AnuSv‚ip‚³ s‚mOÒw‚y‚A p˜‚rAehinw‚³` X‚Al‚y‚swu j‚l‚m‚y‚eSu
in‚³m›‚p˜‚feX‚eSu v‚ek³v‚l‚muwp‚Ö‚nw‚e~
ic‚³Ï‚e@ism‚³nv‚kS‚ƒM‚Ay‚ ØAE vOS‚B‚AE hl‚sy‚ Fuir³ in‚³yu¹‚kAE v‚w‚…w‚e`
´‚kic‚³nm‚ih³Sy‚Av‚ip‚³ in‚³yujy‚ew‚e` yUrAep‚K‚Mde@m‚eir³v‚kAK‚Mde c‚
in‚³y‚m‚en‚Aí‚AE b‚Fy‚ew‚e` oւwv‚e v‚kS‚ƒM‚Ay‚ ´‚kic‚³Ö‚nw͂AMyup‚yujy‚nw‚e`
X‚v‚kƒir³l‚AM‚A& in‚³Svuk³tAfIn‚Amuwv‚kS‚ƒM‚AW‚ƒm‚Ay‚s‚Ain‚³
l‚AVÀÂl‚Anyup‚v‚kilp‚³w‚Ain‚³~
ic‚³Ï‚m‚v‚l‚Aev‚ky‚` s‚ v‚kS‚ƒv‚kAe hl‚sy‚ p‚é‚AÑMd& hsw‚en‚ FOwv‚A
hl‚sy‚Ag˜‚& BUm‚AE K‚n‚nvOS‚B‚AE c‚Aefy‚iw‚³` hl‚sy‚Ag˜‚B‚Ag‚e in‚³iX‚³w‚Ag˜‚e
l‚Aehp‚kAl‚H s‚&F‚it³w‚:` w‚en‚ y‚fA vOS‚B‚AE g‚cCw‚sw‚fA hl‚sy‚AF‚sw‚Aw‚a
p‚Å‚S‚AVÀ§l‚K‚Aw‚A p‚Òiw‚³j‚Aƒy‚w‚e` s‚ES‚A p‚Òiw‚³: s‚Iw‚ewyucy‚w‚e~
s‚vOkw‚a vOk³îe x‚eςe mOî³v‚kA n‚ mOf£B‚ƒv‚iw‚³` ow‚Ae iسisw͂³v‚Aƒ v‚kS‚ƒM‚&
iςk³y‚w‚e` iس: vOk³î& x‚eς& iسguM‚AvOk³w‚im‚³iw‚³ iς³: vOk³î& iς³guM‚AvOk³w‚im‚³iw‚³
c‚Aecy‚w‚e` iسguM‚AvOk³w‚e iς³guM‚AvOk³w‚e v‚A x‚eςe b‚Ij‚Anyupy‚nw‚e`
b‚Ij‚Av‚Ap‚Awp‚r& s‚vOk³wvOk³î& x‚eς& p‚kl‚v‚kAv‚kS‚ƒM‚en‚ s‚m‚Iiςk³y‚w‚e` wAfA
b‚Ij‚Ain‚³ mOfnw‚: p‚iw‚³w‚Ain‚³ iς³c‚wurE‡f³n‚EäiԳւnw‚e` ziԳقAé‚
X‚Al‚y‚: s‚vOk³f£wK‚Ay‚ p˜‚iw‚äpy‚m‚AM‚A p˜‚BUw‚Ain‚³ p‚kl‚Ain‚³ iv‚³w‚rinw‚³`
X‚Al‚In‚A& m‚Æ‚y‚A…@wy‚nw‚& m‚n‚AehArA: p‚c‚eil‚³m‚A:`X‚Al‚y‚Ae l‚iv‚³Ï‚ElUƒy‚nw‚e~
s‚ES‚A vOk³iS‚³f…v‚m‚AwOv‚kAy‚A& BUm‚AE v‚S‚Aƒv‚kAl‚e s‚vOk³ws‚mp‚Ö‚w‚e`
n‚fIm‚AwOv‚kAy‚A& wu v‚S‚ƒsy‚ iسisw͂³v‚Aƒ iςk³y‚w‚e` ´‚kic‚³jj‚l‚sy‚AByux‚M‚en‚
vOk³iS‚³:s‚mp‚Ö‚w‚e` s‚v‚Aƒsu vOî³Su - vOk³iS‚³rev‚ p˜‚F‚An‚w‚m‚A~

37 37
 ORAWE POQA

Ovde se wiva ore (qh x‚eς& vOk³Sy‚w‚e). Ovo (je) pirin~ano poqe (qf&
X‚Al‚ey‚x‚eςm‚a). U vreme rasta (zwp‚Ì‚AE) pirin~a (X‚Al‚In‚Am‚a) mnogo vode
(p˜‚BUw‚& j‚l‚m‚a) je potrebno (op‚exy‚w‚e). Zato (w‚sm‚Aw‚a) radi sme{taja vode
(j‚l‚sy‚ ov‚sW‚An‚Ay‚ dat.com.) oko poqa (x‚eςAiM‚³ p‚ir³w‚:) skladi{ta
(s‚ew‚v‚:) su na~iwena (iςk³y‚nw‚e). P{enica i ostale (`itarice) (g‚AeFUm‚-
oAfy‚s‚a wu) ne zahtevaju mnogo vode (n‚ ow‚Iv‚ j‚l‚m‚a op‚ex‚nw‚e). Zato
(ow‚s‚a) ti (usevi) (w‚e) na planinskim visovima (p‚v‚ƒw‚-s‚AnuSu) tako|e
(oip‚³) obilno (s‚mOÒw‚y‚A) uspevaju (p˜‚rAehinw‚³). Pirina~, pak, (X‚Al‚y‚s‚a
wu) u nizijama koje obiluju vodom (j‚l‚-m‚y‚eSu in‚³m›‚p˜‚feX‚eSu) iskqu~ivo
(v‚ek³v‚l‚m‚a) raste (zwp‚Ö‚nw‚e) (proizvodi se).
Na ovoj slici (ic‚³Ï‚e oism‚³n‚a) radi orawa (v‚kS‚ƒM‚Ay‚ dat. com.) dva
vola (ØAE vOS‚B‚AE) u jaram pluga (hl‚sy‚ Fuir³) upregnuta (in‚³yu¹‚kAE) stoje
(v‚w‚…w‚e). Ponegde (´‚kic‚³w‚a) dve krave ~ak pre`u (m‚ih³Sy‚AE oip‚³ in‚³yujy‚ew‚e);
U Evropi i Americi (yUrAep‚K‚Mde om‚eir³v‚kAK‚Mde c‚) po pravilu
(in‚³y‚m‚en‚) dva kowa pre`u (oí‚AE b‚Fy‚ew‚e). U dana{we vreme (oւwv‚e)
radi orawa (v‚kS‚ƒM‚Ay‚) ponegde (´‚kic‚³w‚a) ma{ine (y‚nw͂AiM‚³) se koriste
(zp‚yujy‚nw‚e). Radi orawa (zwv‚kS‚ƒM‚-oW‚ƒm‚a) {qunkovitih zakutaka
(X‚v‚kƒir³l‚AM‚Am‚a in‚³Svuk³t-) i sli~no (oAfIn‚Am‚a) gvozdeni plugovi (oAy‚s‚Ain‚³
l‚AVÀÂl‚Ain‚³) su pogodni (zp‚v‚kilp‚³w‚Ain‚³).
Sliku pogledaj (ic‚³Ï‚m‚a ov‚l‚Aev‚ky‚). Ora~ iza pluga (s‚ v‚kS‚ƒv‚k:
hl‚sy‚ p‚é‚Aw‚a) dr`aqu rukom dr`e}i (fMd& hsw‚en‚ FOwv‚A), dok ralo
pluga po zemqi kopa (hl‚sy‚ og˜‚m‚a BUm‚AE K‚n‚n‚a) volove tera (vOS‚B‚AEE
c‚Aefy‚iw‚³). U vrhu pluga (hl‚sy‚ og˜‚-B‚Ag‚e), u za{iqenom vrhu (in‚³iX‚³w‚-
³
og˜‚e) gvozdeno ralo (l‚Aehp‚kAl‚:) u~vr{}eno je (s‚&F‚it³w‚:). Na taj na~in
(w‚en‚) kada (y‚fA) se volovi kre}u (vOS‚B‚AE g‚cCw‚:) tada (w‚fA) ispod
pluga (hl‚sy‚ oF‚sw‚Aw‚a) pet do {est „gula“ dubok zasek (p‚Å‚S‚AVa-
gul‚K‚Aw‚A p‚Òiw‚³:) pojavquje se (j‚Ay‚w‚e). Takav (s‚A RS‚A) zasek (p‚Òiw‚³H)
brazda se zove ("s‚Iw‚A" qiw‚³ zcy‚w‚e).

Ne biva uvek (s‚vOk³w‚a ...n‚ ) (vOk³îe x‚eςe

B‚v‚iw‚³ na wivi pooranom
) .
poqu zemqa (mOî³v‚kA) meka (mOf£H) Zato (ow‚s‚a) se dva-tri puta ore
(iسs‚a-iς³H v‚A v‚kS‚ƒM‚& iςk³y‚w‚e). Dvaput poorana wiva zove se „dvigunakr-
tam“ (iØH vOk³î& x‚eς& iسguM‚AvOk³w‚m‚a qiw‚³...zcy‚w‚e), a triput poorana wiva

38 38
zove se „trigunakrtam“ (iς³: vOk³î& iς³guM‚AvOk³w‚m‚a qiw‚³ c‚ zcy‚w‚e). U dvaput
ili triput pooranu wivu seju se semena (iسguM‚AvOk³w‚e iς³guM‚AvOk³w‚e v‚A x‚eςe
b‚Ij‚Ain‚³ zpy‚nw‚e). Posle setve (b‚Ij‚-oAv‚Ap‚Aw‚a p‚rm‚a) redovno (s‚vOk³w‚a) se
wiva drqa~om poravna (vOk³î& x‚eς& p‚kl‚v‚kAv‚kS‚ƒM‚en‚ s‚m‚I-iςk³y‚w‚e). Tada
(w‚fA) posejana semena (b‚Ij‚Ain‚³ p‚iw‚³w‚Ain‚³) u zemqi (mOfa-onw‚ra) za tri do
~etiri dana (iς³-c‚wurE: if³n‚E:) niknu (zfa-iB‚³Ö‚nw‚e izbiju na videlo).
Proklijali pirina~ (zfa-iB‚³Ù‚A: c‚ X‚Al‚y‚:) redovno (s‚vOk³w‚a) izva|en
(zwK‚Ay‚) i presa|en (p˜‚iw‚³äpy‚m‚AM‚A: ) mnoge plodove daje (p˜‚BUw‚Ain‚³
p‚kl‚Ain‚³ iv‚³w‚rinw‚³). Izdanci pirin~a (X‚Al‚In‚A& m‚Æ‚y‚ƒ:) su izvanredna
qudska hrana (owy‚nw‚& m‚n‚AehArA:) koja se brzo priprema (p‚c‚eil‚³m‚A:).
Pirina~ (X‚Al‚y‚:) se `awe srpovima (l‚iv‚³Ï‚E: lUy‚nw‚e).

Ova zemqoradwa (s‚A RS‚A vOk³iS‚³:) uvek (s‚vOk³w‚a) se obavqa (s‚mp‚Ö‚w‚e)

u zemqu ki{ama natopqenu (fev‚m‚AwOv‚kAy‚A& BUm‚AE) u sezoni ki{a
(v‚S‚Aƒv‚kAl‚e). Kad je (zemqa) navodwavana iz reka (n‚fIm‚AwOv‚kAy‚A&) obavqa
se dva-tri puta (iسs‚a -iς³s‚a v‚A iςk³y‚w‚e) u godini (v‚S‚ƒsy‚). Ponegde
(´‚kic‚³w‚a) uz zalivawe vodom (j‚l‚sy‚ oByux‚M‚en‚) poqoprivreda (vOk³iS‚³:)
se obavqa (s‚mp‚Ö‚w‚e). Me|u svim radinostima (s‚v‚Aƒsu vOî³Su) poqo-
privreda je najva`nija (vOk³iS‚³: Rv‚ p˜‚F‚An‚w‚m‚A).

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³qh ind - ovde, x‚eςm‚a n - poqe, X‚Ail‚³: m - pirina~, X‚Al‚ey‚ a - pirin~an,
X‚Al‚ey‚m‚a n - pirin~ano poqe
vOk³S‚a 6P (vOk³S‚iw‚³...vOk³î) - orati, kr{iti; pass. 4A (vOk³Sy‚w‚e) - biti
pooran, ore se
p‚fa 4A (p‚Ö‚w‚e...p‚Ù‚) - i}i, sti}i, dosti}i; +zw‚a - i}i navi{e, rasti
³zwp‚î³: f - prizvodwa, p˜‚BUw‚ a - obilan
qƒ³x‚a 1A (qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚) - gledati; +op‚ - i{~ekivati, pass. 4A (op‚exy‚w‚e)
- biti iziskivan, potrebno je
w‚sm‚Aw‚a
ind - zato, j‚l‚m‚a n - voda, p‚ir³w‚s‚a ind - okolo (+ acc), s‚ewu: m-
korito
sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati; +ov‚ - biti sme{ten, nalaziti se
ov‚sW‚An‚m‚a n - sme{taj
39 39
vOk³ 8U (v‚krAeiw‚³,vuk³äw‚e...vOk³w‚) - ~initi; pass. 4A (iςk³y‚w‚e) - biti
na~iwen, radi se, pravi se
g‚AeFUm‚:
m - p{enica, ow‚Iv‚ ind - mnogo, ow‚s‚a ind - zato, p‚v‚ƒw‚: m -
planina, s‚Anu m ili n - vis, s‚mOÒw‚y‚A ind - obilno, s‚mOiÒ³: f - obiqe
äha 1P (rAehiw‚³...äD) - rasti; +p˜‚ - pojaviti se, uspevati
-m‚y‚ a - pun, ispuwen, j‚l‚m‚y‚ a - pun vode, in‚³m›‚ a - dubok, in‚³m›‚p˜‚feX‚:
m - nizija, v‚ek³v‚l‚m‚a ind - iskqu~ivo, ic‚³Ï‚m‚a n - slika, ³vOS‚:, vOS‚B‚: m -
vo, FUr f (nom.sing. FU:) - jaram, hl‚m‚a n - plug, v‚Aij‚³n‚a, oí‚H m - kow, ´‚k
ind - gde, ´‚kic‚³w‚a ind - ponegde, mo`e umesto loc. ´‚kfeX‚e=v‚kism‚³n‚a feX‚e -
ibid., m‚ih³S‚I f - krava, in‚³y‚m‚: m - propis
in‚³yuj‚a 7A (in‚³yuVºe...in‚³yu¹‚k) - povezati; +zp‚ - ibid., pass. 4A (in‚³yujy‚w‚e) -
biti povezan, upregnut
b‚nF‚a 9P (b‚F›‚Aiw‚³...b‚Ò) - vezati; pass. 4A (b‚Fy‚w‚e) - biti privezan
oւ ind - sad, oւwv‚Am‚a n - dana{we vreme, y‚nw͂m‚a n - sprava, X‚v‚kƒir³l‚ a
- kamenit, ³in‚³Svuk³t: m - zakutak, oAy‚s‚ (-s‚I f) a - gvozden, l‚AVÀÂl‚m‚a n
- plug
v‚kp‚a 1A (v‚klp‚w‚e...v‚klۂ) - udesiti, napraviti, smisliti (tako da bude
pogodno); +zp‚ ibid.
³v‚kilp‚³w‚ a - pode{en, formiran
l‚Aev‚ak
1A (l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - videti; 10U (l‚Aev‚ky‚iw‚³-w‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - gle-
dati; +ov‚ 10P - pogledati
v‚kS‚ƒv‚k: m - ora~, p‚é‚Aw‚a ind - iza (+ gen), fMdm‚a n - {tap, hsw‚: m - ruka
FO 1P, 10U (F‚riw‚³, F‚Ary‚iw‚³-w‚e...FOw‚,F‚Air³w‚) - dr`ati
K‚n‚a 1U (K‚n‚iw‚³-w‚e...K‚Aw‚) - kopati, orati
cufa 10U (c‚Aefy‚iw‚³-w‚e...c‚Aeif³w‚) - terati, upravqati
B‚Ag‚: m - deo, og˜‚ a - prvi, predwi, najvi{i, og˜‚m‚a n - vrh (mUl‚m‚a,
m‚Fy‚m‚a, og˜‚m‚a - podno`je, sredina, vrh), in‚³iX‚³w‚ a - za{iqen,
nao{tren, l‚Aeh-p‚kAl‚H m - gvozdeno ralo
F‚ta 1A (F‚tw‚e...F‚it³w‚) - biti zaposlen ne~im, +s‚& - spojiti;
s‚VaF‚it³w‚ a - spojen, oF‚s‚a, oF‚: ind - ispod, oF‚sw‚Aw‚a - ispod (ne~ega)
(+ gen), p‚Òiw‚³: f, s‚Iw‚A f - brazda, s‚vOk³w‚a ind - stalno, uvek, mOî³v‚kA f -

40 40
tlo, mOf£ a (f£, ØI f) - mek, ow‚s‚a ind - zato, iسs‚a, iς³s‚a - dva, tri puta,
v‚kS‚ƒM‚m‚a n - orawe
v‚c‚a 2P (v‚i¹‚k³...) 1P,10U (v‚c‚iw‚³, v‚Ac‚y‚iw‚³-w‚e...z¹‚k, v‚ic‚³w‚) - re}i; pass.
4A (zcy‚w‚e) - biti nazvan
v‚kS‚ƒM‚& vOk³ 4A (pass.) - orati
v‚p‚a 1U (v‚p‚iw‚³-w‚e...zۂ) pass. 4A (zpy‚w‚e) - sejati
b‚Ij‚m‚a n - seme, oAv‚Ap‚: m - setva, p‚rm‚a ind - posle, s‚vOk³w‚a ind - redovno,
p‚kl‚v‚kA v‚kS‚ƒM‚m‚a n - drqa~a, mOfa f - tlo, onw‚ra ind - unutar, if³n‚m‚a n - dan
s‚m‚I - vOk³ 8U - poravnati
p‚w‚a 1P(p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - leteti, sleteti, pasti
iB‚³fa 7U (iB‚³n‚î³, iB‚&³Ì‚ee...iB‚³Ù‚) - pocepati, rase}i; +zfa - izbijati,
niknuti; pass. 4A ³(ziԳւw‚e) - biti proklijan
w± 1P (w‚riw‚³...w‚IM‚ƒ) - pre}i preko, na drugu stranu; pass. 4A (w‚Iy‚ƒw‚e),
+iv‚³ - dati, podariti
äp‚a 4P (äpy‚iw‚³..äۂ) pass. 4A (äpy‚w‚e) - trpeti; +p˜‚iw‚³ - presaditi
m‚Æ‚ir³: m (-rI f) - izdanak, owy‚nw‚m‚a ind - veoma mnogo, izvanredno,
m‚n‚AehAr: (m‚nu-oAhAr:) m - qudska hrana, p‚c‚eil‚³m‚ a - koji se brzo
priprema, l‚iv‚³Ï‚m‚a n - srp
lU 9U (lun‚Aiw‚³, lun‚Iw‚e... lUn‚) pass. 4A (lUy‚w‚e) - se}i
³vOk³iS‚³H f - orawe, zemqoradwa, v‚S‚ƒH m, v‚S‚ƒm‚a n - ki{a, zalivawe (bilo
~ime), godina, v‚S‚ƒAv‚kAl‚H m - vreme ki{a, ki{na sezona
fev‚m‚AwOv‚k a - navodwavan putem padavina, n‚fIm‚AwOv‚k a - navodwavan
vodom iz reka
p‚fa4A (p‚Ö‚w‚e...p‚Ù‚) - i}i, dosti}i, posti}i; +s‚m‚a - uspe{no obaviti,
caus. 10U - ibid.
zx‚a 6P (zx‚iw‚³...zix‚³w‚) - kvasiti , +oiB‚³ 1, 6U - zalivati, prskati
oByux‚M‚m‚a n - zalivawe, p˜‚F‚An‚ a - glavni, najva`niji, najboqi, p˜‚F‚An‚m‚a
n - ono glavno, vOî³: f - radinost

41 41
 ³ n‚Iiw‚³X‚w‚v‚km‚a
STOTINU ZAPA@AWA O PONA[AWU QUDI

y‚A& ic‚³nw‚y‚Aim‚³ s‚w‚w‚& m‚iy‚³ s‚A iv‚³r¹‚kA s‚A@py‚ny‚im‚³cCiw‚³ j‚n‚& s‚

j‚n‚Ae@ny‚s‚¹‚k:`
osm‚wvOk³w‚e c‚ p‚ir³wuSy‚iw‚³ v‚kAic‚³fny‚A iF‚³¹‚kA& c‚ w‚& c‚ m‚fn‚& c‚ qm‚A&
c‚ m‚A& c‚~
Na koju mislim (y‚A& ic‚³nw‚y‚Aim‚³) stalno (s‚w‚w‚&) prema meni (m‚iy‚³)
ona je ravnodu{na (s‚A iv‚³r¹‚kA); ona, pak, (s‚A oip‚³) drugog (ony‚m‚a)
`eli (qcCiw‚³) ~oveka (j‚n‚m‚a); taj ~ovek (s‚ j‚n‚:) u drugu je zaqubqen
(ony‚-s‚¹‚k:); {to se ti~e mene (osm‚w‚a-vOk³w‚e), naklowena mi je neka
druga (p‚ir³wuSy‚iw‚³ v‚kAic‚³w‚a-ony‚A). Te{ko i onoj (iF‚³v‚ak w‚A& c‚) i onome (w‚&
c‚) i qubavi (m‚fn‚& c‚) i ovoj (qm‚A& c‚) i meni (m‚A& c‚).
Ona, o kojoj stalno razmi{qam, prema meni je ravnodu{na, i
drugog `eli ~oveka. Taj ~ovek je u neku drugu zaqubqen. U mene je,
pak, zaqubqena jedna druga `ena. Te{ko onoj, i onome, i qubavi, i
ovoj, i meni!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
n³ ‚Iiw‚³H f - pona{awe; X‚w‚v‚km‚a n - skup, zbirka od sto ~lanova;
s‚w‚w‚m‚a ind - neprestano, stalno; iv‚³r¹‚k a - ravnodu{an; ony‚ a
- drugi, ne isti; j‚n‚H m - ~ovek; s‚¹‚k pp - privr`en, zaqubqen;
iF‚³v‚ak ind (+acc) - avaj; m‚fn‚H - bog qubavi; m‚fn‚m‚a n - opijenost,
zanesenost zadovoqstvima, ludost.
ic‚³nw‚a 10U (ic‚³nw‚y‚iw‚³-w‚e...ic‚³inw‚³w‚) - misliti
r³ Ƃa 1,4U (rj‚iw‚³-w‚e; rjy‚iw‚³-w‚e...r¹‚k) - biti privr`en, voleti;
+iv‚³ opp. (+ loc)
qS‚a 1P (qcCiw‚³...qî) - `eleti

42 42
 ³s‚Æ‚a 1P (s‚j‚iw‚³...s‚¹‚k) - prionuti (uz ne{to), biti zaqubqen (+
loc)
w³ uS‚a 4P (wuSy‚iw‚³...wuî) - radovati se ne~emu, +p‚ir³ - ibid.
N.B.:
Odnosne zamenice: y‚H,y‚w‚a, y‚A - koji, koje, koja
Li~ne zamenice: ohm‚a, wv‚m‚a, s‚H,w‚w‚a, s‚A - ja, ti, on, ono, ona
Upitne zamenice: v‚kH, iv‚k³m‚a, v‚kA - ko, koje, koja?
Nedre|ene zamenice: v‚ki邳w‚a, iv‚k&³ic‚³w‚a, v‚kAic‚³w‚a - neki, neko, neka
Pokazne zamenice: oy‚m‚a, qfm‚a, qy‚m‚a - taj, to, ta
s‚H, w‚w‚a, s‚A - onaj, ono, ona (odsutni)

³rere c‚Aw‚v‚k s‚Av‚F‚An‚m‚n‚s‚A im‚³Ï‚ x‚M‚& ëUy‚w‚Am‚mB‚AefA b‚hv‚Ae ih³ s‚inw‚³

g‚g‚n‚e s‚v‚… wu n‚Ew‚AÐX‚AH`
v‚ek³ic‚³favOiî³iB‚³rA׃y‚inw‚³ v‚suF‚A& g‚j‚ƒinw‚³ v‚ek³ic‚³favOW‚A y‚& y‚& p‚Xy‚is‚³
w‚sy‚ w‚sy‚ purw‚Ae m‚A bših³ fIn‚& v‚c‚n‚m‚a~
Hej, prijatequ ^ataka (rere c‚Aw‚v‚k...im‚³Ï‚), saslu{aj me sada
pa`qivo (s‚Av‚F‚An‚-m‚n‚s‚A x‚M‚& ëUy‚w‚Am‚a pa`qivim duhom trenutak ~uj).
Oblaci mnogi su na nebu (omB‚AefAH b‚hv‚Ae ih³ s‚inw‚³ g‚g‚n‚e oblaci
brojni doista su na nebu). Svi, pak, nisu jednaki (s‚v‚… wu n‚ Rw‚AÐX‚AH).
Neki ki{ama natapaju zemqu (v‚ek³ic‚³w‚a vOiî³iB‚³H oA׃y‚inw‚³ v‚suF‚A&) dok
drugi uzalud grme (g‚j‚ƒinw‚³ v‚ek³ic‚³w‚a vOW‚A). Ma koji da ugleda{ (y‚& y‚&
p‚Xy‚is‚³), pred wim ne jadikuj (³ w‚sy‚ w‚sy‚ purw‚Ae m‚A bših³ fIn‚& v‚c‚n‚m‚a)!
Hej, prijatequ ^ataka, poslu{aj me za trenutak: mnogo oblaka
ima na nebu. Nisu svi isti: neki donose ki{u. a neki samo uzalud
grme. Ma koji da vidi{, ne jadikuj!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³c‚Aw‚v‚kH m (-v‚kI f) - ptica za koju se veruje da `ivi samo od
ki{nih kapi; rere ind - re~ca za dozivawe; im‚³Ï‚m‚a n - prijateq;
³s‚Av‚F‚An‚ a (-n‚I f) - pa`qiv; ³m‚n‚s‚a n - duh; ³x‚M‚H m - trenutak;
³omB‚s‚a n, omB‚AefH m - voda, ki{ni oblak; ³b‚ò£ a - mnogo; ³g‚g‚n‚m‚a,
43 43
 g‚g‚M‚m‚a n - nebo; s‚v‚ƒ a (nom.pl.m s‚v‚…) - sav, svaki; Rw‚AÐX‚ a (-X‚I
f) -ovakav isti; s‚ÐX‚ a (-X‚I f) - takav isti (wuly‚, s‚m‚An‚, s‚m‚);
³vOiî³H f - ki{a; ³oA׃ a - mokar; ³oA׃y‚iw‚³ den - natopiti; ³v‚suF‚A f -
zemqa, tlo; vOW‚A ind - uzalud, beskorisno; ³purw‚s‚a ind - ispred
(opp. p‚é‚Aw‚a - iza); ³fIn‚ a - jadan, bedan, siroma{an; v‚c‚n‚m‚a n -
govor, re~enica
³ÐX‚a 1P (p‚Xy‚iw‚³...Ðî) - videti
ëu 5P (èOn‚Aeiw‚³...ëuw‚) - ~uti
N.B. l‚Aeta u pasivu: u~tivo obra}awe. Pasiv: l‚ta: ëUy‚w‚e, l‚Aeta:
ëUy‚w‚Am‚a
gOj‚a 1P (g‚j‚ƒiw‚...gOij‚³w‚) - grmeti
³bš 2U (b˜‚v‚Iiw‚³, bšw‚e,...z¹‚k) - re}i, pass. 4A zcy‚w‚e caus. 10U
v‚Ax‚y‚iw‚³-w‚

³ oY‚H suK‚m‚ArAFy‚H suK‚w‚rm‚ArAFy‚w‚e iv‚³X‚eS‚Y‚H`

Y‚An‚l‚v‚f£‡v‚³fgF‚& b˜‚÷‚A@ip‚³ w‚& n‚r& n‚ rƂy‚iw‚³~
Neznalica (oY‚H) lako mo`e da bude zadovoqen (suK‚m‚a-oArAFy‚H)
jo{ lak{e ³(suK‚w‚rm‚a) biva zadovoqen (oA-rAFy‚w‚e) u~en ~ovek
(iv‚³X‚eS‚Y‚H), na znawa-mrvicu-uobra`enog (Y‚An‚-l‚v‚-f£‡v‚³fgF‚&) ~ak
Brama (b˜‚÷‚A oip‚³) tog ~oveka ne ~ini zadovoqnim (w‚& n‚r& n‚ rƂy‚iw‚³).
Neznalicu je lako zadovoqiti, jo{ lak{e u~ena ~oveka, ali
~oveka uobra`enog na mrvicu znawa ni Brama ne}e zadovoqiti.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³oY‚ a - li{en znawa; oY‚H m - neznalica; ³suK‚ a - sre}an; suK‚m‚a
ind - lako; suK‚w‚r ind - lak{e; ³iv‚³X‚eS‚ a - posebno, specifi~no;
³iv‚³X‚eS‚H m - razlikovawe; iv‚³X‚eS‚-Y‚H m - u~en ~ovek koji zna da
razlikuje su{tine; ³Y‚An‚m‚a n - znawe; l‚v‚H m - deli}, mrvica;
³f£iv‚³ƒfgF‚ a - uobra`en; ³n‚rH m - ~ovek;
³rAF‚a 5P (rAF‚ÚÂAeiw‚³ ... rAÒ), 4P (rAFy‚iw‚³...rAÒ) - zadovoqiti, +oA
4,10P - ibid.
³rƂa 1, 4 U (rj‚iw‚³-w‚e, rjy‚iw‚³-w‚e...r¹‚k), pass. 4A (rjy‚w‚e)- obojiti
crveno, zaqubiti se, biti zadovoqan, caus. 10U (r&j‚y‚iw‚³-w‚e) -
zadovoqiti.

44 44
 p˜‚s‚ø‚ m‚iM‚³muÒrenm‚v‚krv‚¹˜‚kf&î¢Anw‚rAws‚mu×m‚ip‚³
s‚nw‚rewp˜‚c‚l‚f¤‡m‚³m‚Al‚Avuk³l‚m‚a `
Buj‚VÀÂm‚ip‚³ v‚kAeip‚³w‚& iX‚³ris‚³ puSp‚v‚ÒAry‚eقwu
p˜‚iw‚³in‚³iv‚³îmUK‚ƒj‚n‚ic‚³Ì‚m‚ArAF‚y‚ew‚~
Silom (p˜‚s‚ø‚) dragi kamen (m‚iM‚³m‚a) mo`e (~ovek) da i{~upa
(zfa-F‚rew‚a) iz zubate ~equsti aligatora (m‚v‚kr-v‚¹˜‚k-f&î¢ onw‚rAw‚a)
okean, tako|e, (s‚mu×m‚a oip‚³) mo`e da prepliva (s‚nw‚rew‚a) uzburkanih
talasa, golem i podao (p˜‚c‚l‚w‚a-Z‰m‚³ oAl‚-ovuk³l‚m‚a), razjarenu zmiju
tako|e (Buj‚VÀÂm‚a oip‚³ v‚kAeip‚³w‚m‚a) na glavi (iX‚³ris‚³) kao cvet (puSp‚v‚w‚a) mo`e
da nosi (F‚Ary‚ew‚a), ali duh uporne budale (p˜‚iw‚³in‚³iv‚³î-mUK‚ƒ-j‚n‚-ic‚³Ì‚m‚a)
nemogu}e je urazumiti (n‚ wu...oArAF‚y‚ew‚a).
Silom dragi kamen mo`e da se i{~upa iz zubate ~equsti ali-
gatora, mo`e uzburkan i podli okean da se prepliva, razjarenu
zmiju mo`e ~ovek da ponese kao cvetni venac oko glave, ali duh
uporne budale nemogu}e je urazumiti.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³p˜‚s‚ø‚ ind - silom; m‚iM‚³H m - dragi kamen; ³m‚v‚krH m - aligator,
neman; v‚¹˜‚km‚a n - usta, ~equst; f&î¢A f - veliki zub; onw‚rm‚a n -
unutra{wost; s‚mu×H m - okean; c‚l‚, p˜‚c‚l‚ a - pokretan, quqa-
ju}i, tresu}i; Z‡m‚³H m - talas; oAl‚ a - golem; ³ovuk³l‚ a - podao;
Buj‚VÀÂH m - zmija; puSp‚m‚a n - cvet; ³v‚kAeip‚³w‚ a - besan; iX‚³rs‚a n - glava;
p˜‚iw‚³in‚³iv‚³î a - uporan, zadrt; mUK‚ƒ a - glup; ic‚³Ì‚m‚a n - um;
FO 1P, 10U (F‚riw‚³;F‚Ary‚iw‚³-w‚e,...FOw‚, F‚ir³w‚) - dr`ati, nositi;
+zfa - i{~upati
w± 1P (w‚riw‚³ ... w‚I³M‚ƒ) - pre}i; +s‚m‚a - ibid.
rAF‚a 5P (rAF‚ÚÂAeiw‚³ ... rAÒ), 4P (rAFy‚iw‚³ ... rAÒ) - zadovoqiti, +oA
4,10P - ibid.
³

45 45
 ³y‚fA@iv‚k³ił³jY‚Aee@h& ³iسp‚ qv‚ m‚fAnF‚H s‚m‚B‚v‚& w‚fA
s‚v‚ƒY‚Ae@sm‚Iwy‚B‚v‚fv‚il‚³Û‚& m‚m‚ m‚n‚H`
y‚fA iv‚k³ił³iwv‚k³ił³Ó£F‚j‚n‚s‚v‚kAX‚Afv‚g‚w‚& w‚fA mUK‚A…@sm‚Iiw‚³ jv‚r qv‚
m‚fAe m‚e vy‚p‚g‚w‚H~
Kada (y‚fA) ni{ta nisam znao ja (oiv‚k³ił³jY‚H oh&) kao slon (iسp‚H
qv‚) zaslepqen stra{}u (m‚fAnF‚H) bio sam (s‚m‚B‚v‚m‚a), tada (w‚fA) sve-
znaju}i da sam (s‚v‚ƒY‚H oism‚) eto tako (qiw‚), be{e (oB‚v‚w‚a) osoran
(ov‚il‚³Û‚m‚a) moj duh (m‚m‚ m‚n‚H). Kada je (y‚fA) ne{to sasvim malo
(iv‚k³ił³w‚a iv‚k³ił³w‚a) u blizini u~ewaka (buF‚-j‚n‚-s‚v‚kAX‚Aw‚a) razumeo (moj
duh) (ov‚g‚w‚m‚a), tada (w‚fA) glupak da sam (mUK‚ƒH oism‚), eto (qiw‚)
(uvideh), kao groznica (jv‚rH qv‚) ludost (m‚fH) moja (m‚e) nestala je
(vy‚p‚g‚w‚H).
Dok ni{ta nisam znao bio sam kao slon zaslepqen stra{}u,
uobra`en, mislio sam da sve znam; a kada sam ne{to malo nau~io od
u~ewaka, tada shvatih da sam neznalica, i kao groznica moja ludost
pro{la je.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
y‚fA...w‚fA - kada...tada; ³iv‚k³ił³w‚a (iv‚k³m‚a+ic‚³w‚a)pr. - ne{to malo;
³iv‚k³ił³jY‚ a - koji malo zna; ³oiv‚k&³ic‚³jY‚ a - koji ni{ta ne zna; ³if³p‚H
m - slon; ³qv‚ ind - kao; m‚fH m - opijenost (alkoholom,
stra{}u), ludost; o&F‚ a - slep; ³m‚fAnF‚ a - zaslepqen stra{}u;
³s‚v‚ƒ a - sve, sav; ³Y‚ a - koji zna; s‚v‚ƒY‚ a - sveznaju}i; ³ov‚³il‚³Û‚ pp.
- uobra`en; ³m‚n‚s‚a n - duh, pamet; ³buF‚ a - u~en; j‚n‚H m - ~ovek,
buF‚j‚n‚H m -u~ewak; ³s‚v‚kAX‚ a - prisutan, s‚v‚kAX‚Aw‚a ind - blizu, od
prisustva;³ mUK‚ƒ a - glup; mUK‚ƒH m - glupak; ³jv‚r a - grozni~av;
jv‚rH m - groznica.
³BU 1P (B‚v‚iw‚³...BUw‚) - biti; + s‚m‚a - biti, postati
³il‚&³p‚a 6U (il‚&³p‚iw‚³-w‚e...il‚³Û‚) - uprqati, zagaditi; + ov‚ - biti
uobra`en, naduven
g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³... g‚w‚) - i}i; +ov‚ - pri}i, razumeti; + iv‚³-
op‚=vy‚p‚ - nestati, oti}i, pp. vy‚p‚g‚w‚ - nestao, oti{ao

46 46
 ³v‚r& p‚v‚ƒw‚f£g‚…Su B˜‚Anw‚& v‚n‚c‚rEH s‚h`
n‚ mUK‚ƒj‚n‚s‚mp‚v‚kƒH suren×B‚v‚n‚eSv‚ip‚³~
Boqe (je) (v‚rm‚a) te{ko prohodnim planinskim stazama (p‚v‚ƒw‚-
f£g‚…Su) tumarawe (B˜‚Anw‚m‚a) sa divqim `ivotiwama (v‚n‚c‚rEH s‚h) nego
(n‚...oip‚³) dru{tvo glupaka (mUK‚ƒ-j‚n‚-s‚mp‚v‚kƒH) u dvorcima Indre
(suren×-B‚v‚n‚eSu oip‚³).
Boqe je lutati sa divqim `ivotiwama u te{ko prohodnim
planinama, nego s glupim ~ovekom `iveti u dvorcima Indre.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
v‚rm‚a ind - boqe, ra|e, + ³n‚ c‚, n‚ wu, n‚ pun‚H, n‚ oip‚³ ind - nego; ³p‚v‚ƒw‚H
m - planina; ³f£g‚ƒH m, f£g‚ƒm‚a n - te{ko prohodan prolaz, staza;
B˜‚Anw‚m‚a n - lutawe; ³v‚n‚m‚a n - {uma; ³v‚n‚c‚rH m - divqa~; ³s‚h ind - sa
(+ instr); ³mUK‚ƒ a - glup; ³j‚n‚H m - ~ovek; s‚&p‚v‚kƒH m - dru{tvo, zajed-
ni{tvo, dodir; surH m - bo`anstvo; ³sur-qƒ³n×H m - Indra; ³B‚v‚n‚m‚a
n - mesto boravka;
N.B. s‚mp‚v‚kƒH m - dru`ewe, obi~no se ka`e: j‚n‚s‚mUhH
³B˜‚m‚a 1, 4P (B˜‚m‚iw‚³³, B˜‚my‚iw‚³ ... B˜‚A&w‚) - lutati

³y‚eS‚A& n‚ iv‚³Ö‚A n‚ w‚p‚Ae n‚ fAn‚& Y‚An‚& n‚ X‚Il‚& n‚ guM‚Ae n‚ F‚m‚ƒH`

w‚e m‚wy‚ƒl‚Aev‚ek³ Buiv‚³ B‚ArBUw‚A m‚nuSy‚åp‚eM‚ mOg‚Aé‚rinw‚³~
(Oni u) kojih nema (y‚eS‚A&...n‚) (sa)znawa (iv‚³Ö‚A), pobo`nosti
(w‚p‚H), samilosti (fAn‚m‚a), duhovnog obrazovawa (Y‚An‚m‚a), uqudnosti
(X‚Il‚m‚a), ~vrstog karaktera (guM‚H) i vere (F‚m‚ƒH), oni (w‚e) kao teret
(su) (B‚Ar-BUw‚A) na zemqi(Buiv‚³), na ovom svetu (m‚wy‚ƒl‚Aev‚ek³ u svetu
smrtnih), u qudskom obliku (m‚nuSy‚-åp‚eM‚) zveri ³(mOg‚AH) hodaju
(c‚rinw‚³).
Oni koji su li{eni znawa, pobo`nosti, samilosti, duhovnog
obrazovawa, lepog pona{awa, ~vrstog karaktera i vere, kao teret
su na Zemqi, u svetu smrtnih u spodobi qudskoj kao divqa~ lutaju.

47 47
 X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³y‚H (gen. pl. y‚eS‚Am‚a) - koji; ³s‚H (nom. pl. w‚e) - taj, on; ³iv‚³Ö‚A f - (sa)
znawe; ³w‚p‚H m - odanost, pobo`nost; ³fAn‚m‚a n - milosr|e,
samilost; X‚Il‚m‚a n - uqudnost; ³Y‚An‚m‚a n - duhovno (sa)znawe;
³guM‚H m - vrlina, postojanost; ³F‚m‚ƒH m - vera (zakon); ³m‚wy‚ƒ a -
smrtan; m‚wy‚ƒH m - smrtnik; ³l‚Aev‚kH m - svet, m‚wy‚ƒl‚Aev‚ek - na ovom
svetu, svetu smrtnih; ³BUH f - zemqa; ³B‚ArH m - teret; ³BUw‚ pp -
postao, postoje}i, ³m‚nuSy‚H m - ~ovek, qudsko bi}e; ³åp‚m‚a n -
oblik; ³mOg‚H m - divqa `ivotiwa, zver
³c‚ra 1P (c‚riw‚³...c‚ir³w‚) - hodati, raditi; +³oA - sprovesti u delo.

³p‚iw‚³w‚Ae@ip‚³ v‚krAG‚Aw‚Eäwp‚w‚wy‚ev‚ v‚knf£v‚kH`

p˜‚y‚eM‚ s‚AFuvÔAn‚Am‚sW‚Aiy‚³ny‚Ae iv‚³p‚Ì‚y‚H~
Iako (oip‚³) ba~ena (p‚iw‚³w‚H) udarcima ruke (v‚krAG‚Aw‚EH) ipak (Rv‚)
odska~e lopta (zwp‚w‚iw‚³ v‚k&f£v‚kH), (tako su) naj~e{}e (p˜‚y‚eM‚) dobrih
(s‚AFuvÔAn‚Am‚a) prolazne (osW‚Aiy‚³ny‚H) nevoqe (iv‚³p‚Ì‚y‚H).
Kao {to rukom ba~ena lopta odska~e, tako su naj~e{}e pro-
lazne nevoqe vrlih qudi.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³p‚Aiw‚³w‚ pp - ba~en; oip‚³ ind - iako; v‚krH m - ruka, sredstvo;
v‚krAG‚Aw‚H m - udarac rukom; v‚k&f£v‚kH m - lopta; p˜‚Ay‚s‚a ind,p˜‚y‚eM‚ ind
- uglavnom; s‚AFu a (-Fu, Fv‚I f) - dobar; s‚AFuvÔ a - vrli; sW‚Aiy‚³n‚a
a - postojan, trajan; osW‚Aiy‚³n‚a a - prolazan; iv‚³p‚î³H f - nevoqa
³p‚w‚a 1P (p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - pasti, si}i; +zw‚a - sko~iti uvis,
odsko~iti (+ acc,dat)

48 48
 v‚ErAgy‚X‚w‚v‚km‚a
STOTINU ZAPA@AWA O STAROSTI

in‚³vÔA B‚Aeg‚ecCA puäS‚b‚ò£m‚An‚Ae iv‚³g‚il‚³w‚H

s‚m‚An‚AH sv‚ryAAw‚AH s‚p‚if³ suôfAe j‚Iiv‚³w‚s‚m‚AH`
X‚n‚Ey‚ƒîáuwW‚An‚& G‚n‚iw‚³im‚³räÒe c‚ n‚y‚n‚e ohAe
FOîH v‚kAy‚sw‚fip‚³ m‚rM‚Ap‚Ay‚c‚iv‚k³w‚H~
I{~ezla `eqa za nasladom(in‚³vÔA B‚Aeg‚-qcCA), po{tovawe
veliko od qudi prestalo (³puäS‚-b‚ò£-m‚An‚H iv‚³g‚il‚³w‚H), vr{waci na
nebo oti{li (s‚m‚An‚AH sv‚r-y‚Aw‚AH), prijateqi ve} na kraju `ivota
(s‚p‚if³ suôfH j‚Iiv‚³w‚-s‚m‚AH kao `ivota na kraju prijateqi), jedva sa
{tapom (ima) snagu (X‚n‚EH y‚iî³ zwW‚An‚& jedva sa {tapom ustajawe),
jakom tminom zaslepqena oka (G‚n‚-iw‚³im‚³r-äÒe n‚y‚n‚e), drsko telo, i
pored toga, od nestanka sa smr}u strepi (FOîH v‚kAy‚H (w‚fa oip‚³) m‚rM‚-
op‚Ay‚-c‚iv‚k³w‚H).
Iako ne `eli vi{e da u`iva, iako ga qudi vi{e ne cene kao
nekad, iako su mu vr{waci pomrli a prijateqi na pragu smrti,
iako se jedva kre}e po{tapaju}i se, iako vi{e ne vidi dobro,
beslovesan ~ovek jo{ uvek ne uvi|a da mu vaqa mreti.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³v‚ErAgy‚m‚a n - odsustvo `eqa i strasti; B‚Aeg‚H m - u`ivawe; ³qcCA
f - `eqa; ³puäS‚H m - ~ovek, mu{karac; ³b‚ò£ a (ò£, ûI f), comp.BUy‚s‚a,
super.BUiy‚³î - velik, obilan; m‚An‚H m - po{tovawe; s‚m‚An‚ a - jed-
nak; s‚m‚An‚H m - prijateq, vr{wak; sv‚r ind - nebo, voda; s‚p‚if³
ind - odmah, samo {to ne (spreman); suôfa m - prijateq; j‚Iiv‚³w‚
a - `iv; j‚Iiv‚³w‚m‚a n - `ivot; s‚m‚ a - isti; X‚n‚EH ind - postepeno,
korak po korak, jedva; y‚iî³H, y‚îI f - {tap, oslonac; zwW‚An‚m‚a n
- ustajawe; G‚n‚ a - gust, ~vrst; iw‚³im‚³r a - taman; iw‚³im‚³rH m, ³iw‚³im‚³rm‚a
n - tama; n‚y‚n‚m‚a n - oko; äÒ pp - zatvoren, zaustavqen; FOî pp

49 49
 - drzak, neveran; op‚Ay‚H m - nestajawe, uni{tewe, odlazak;
c‚iv‚k³w‚ a - drhte}i (od straha); v‚kAy‚H m,v‚kAy‚m‚a n - telo; ohAe ind -
usklik `aqewa, bolnog iznena|ewa, avaj!
³vOw‚a
1A (v‚w‚ƒw‚e...vÔ) - biti, postojati, (o)kretati se; + in‚³ -
vratiti se na po~etak, zastati u kretawu, izumirati
qS‚a 6P (qcCiw‚³...qî) - `eleti
³iv‚³g‚l‚a 1P (iv‚³g‚l‚iw‚...iv‚³g‚il‚³w‚) - iste}i (kap po kap)
³y‚A 2P (y‚Aiw‚³...y‚Aw‚) - i}i, oti}i
³äF‚a 7U (äM‚iÒ³, ä&Òe...äÒ) - zaustaviti, zatvoriti, spre~iti
(+loc)
³FOS‚a 5P (FOSM‚Aeiw‚³...FOî) - biti drzak, samouveren
³c‚v‚ak 1U (c‚v‚kiw‚³-w‚e...c‚iv‚k³w‚) - biti sit, zadovoqan, odolevati

³v‚il‚³iB‚³muƒK‚m‚AςkAnw‚& p‚il‚³w‚EriV¸³w‚& iX‚³rH`

g‚AςAiM‚³ iX‚³iW‚³l‚y‚nw‚e wOSM‚Ev‚kA w‚äM‚Ay‚w‚e~
Borama lice pokriveno (v‚il‚³iB‚³H muK‚m‚a oAςkAnw‚&) sedim (vlasima)
obele`ena glava (p‚il‚³w‚EH oiV¸³w‚& iX‚³rH) udovi su opu{teni (g‚AςAiM‚³
iX‚³iW‚³l‚y‚nw‚e), jedino `eqa nekada{wa mladala~ka ne gasi se (wOSM‚A
Rv‚kA w‚äM‚Ay‚w‚e).
Lice mu je naborano, kosa seda, udovi drhtavi a `eqe su mu
ostale mladala~ke.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³v‚il‚³H,-l‚I f (b‚il‚³H,-l‚I) - bora; oAςkAnw‚ pp - pokriven; iX‚³rs‚a n -
glava, vrh (bilo ~ega); p‚il‚³w‚m‚a n - sedina, seda kosa; g‚Aςm‚a n -
telo, pl. udovi; iX‚³iW‚³l‚ a - labav; wOSM‚A f - `e|, pohlepa, `eqa;
w‚äM‚ a - mladala~ki; Rv‚k a - jedini.
ςkm‚a 1U, 4A (ςkm‚iw‚³-w‚e,ςkmy‚w‚e...ςkA&w‚) - kora~ati; +oA - napasti,
osvojiti, pot~initi
³o&v‚ak 1A (o&v‚kw‚e...o&iv‚k³w‚) - obele`iti, udariti pe~at

50 50
 ³iX‚³iW‚³l‚y‚iw‚³ - Den. P - opustiti, olabaviti
³q 1U (oy‚iw‚³-w‚e...qw‚) - do}i, pojavqivati se, ~esto ili brzo
³
³oj‚An‚nm‚AhAwmy‚& p‚w‚wu X‚l‚B‚Ae fIp‚fhn‚e
s‚ m‚In‚Ae@py‚Y‚An‚AÓid³X‚yuw‚m‚ê‚Awu ip‚³iX‚³w‚m‚a ~
iv‚³j‚An‚nw‚Ae@py‚ew‚Anv‚y‚im‚³h iv‚³p‚jj‚Al‚j‚it³l‚Aق
mułAm‚H v‚kAm‚An‚hh g‚hn‚Ae m‚Aehm‚ih³m‚A~
Neznaju}i (oj‚An‚n‚a), neumitno (m‚AhAwmy‚m‚a) mora da padne moqac
(p‚w‚wu X‚l‚B‚H) na plamen svetiqke (fIp‚-fhn‚e), tako|e i (oip‚³) ta riba
(s‚ m‚In‚H) iz neznawa (oY‚An‚Aw‚a) mo`e da pojede (oê‚Awu) na udicu
prika~eno (b‚id³X‚-yuw‚m‚a) meso (ip‚³iX‚³w‚m‚a). Znaju}i, pak (iv‚³j‚An‚nw‚H oip‚³)
te (opasnosti) (Rw‚An‚a) gusto isprepletane kao mre`a nevoqa (iv‚³p‚fa-
j‚Al‚-j‚it³l‚An‚a) mi ovde (na Zemqi) (v‚y‚m‚a qh) ne osloba|amo se (n‚
mu&c‚Am‚H) `eqa za u`ivawima (v‚kAm‚An‚a), doista (ohh) neshvatqiva (je)
(g‚hn‚H) obmane svesti snaga (m‚Aeh-m‚ih³m‚A).
Ne znaju}i, neizbe`no pada moqac u plamen svetiqke, iz nez-
nawa i riba proguta mamac prika~en na udicu. Znaju}i za sve te
opasnosti, mi ovde, na ovom svetu, ipak ne izbegavamo u`ivawa.
Neshvatqiva je, doista, snaga obmane svesti.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³X‚l‚B‚H m - moqac; m‚AhAwmy‚m‚a ind - neumitno; fIp‚H m - svetiqka;
fhn‚H m - plamen; oY‚An‚m‚a n - neznawe; m‚In‚H m - riba; b‚id³X‚m‚a n
(-X‚H m,-X‚A,-X‚I f) - udica; ip‚³iX‚³w‚m‚a n - meso; v‚y‚m‚a pr. - mi; qh
ind - ovde, na ovom svetu; iv‚³p‚fa f - nevoqa, nesre}a; j‚Al‚m‚a n -
mre`a, varka; j‚it³l‚ a - gust, isprepletan; v‚kAm‚H m - `eqa,
~e`wa; ohh ind - uzvik `aqewa, ~u|ewa; g‚hn‚ a - neshvatqiv,
tajanstven; m‚AehH m - gubitak svesti; m‚ih³m‚n‚a m (nom. m‚ih³m‚A) -
snaga
³Y‚A
9U (j‚An‚Aiw‚³,j‚An‚Iw‚e, ... Y‚Aw‚) - znati; + o - ne znati; + iv‚³ -
znati

51 51
 p‚w‚a 1P (p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - pasti;
³fha 1P (fhiw‚³ ... fgF‚) - goreti
³oX‚a 9P (oê‚Aiw‚³ ... oiX‚³w‚) - jesti
³yu 2P (y‚AEiw‚³ ... yuw‚) - spojiti
³muc‚a 6U (mułiw‚³-w‚e ... mu¹‚k) - osloboditi (se), odustati, odba-
citi

52 52
 ³

oAm‚l‚v‚kAn‚ew‚A
v‚ksy‚Apy‚BUfagOhsW‚sy‚ BOwy‚H v‚ké‚n‚ mugF‚F‚IH`
s‚m‚Aif³X‚fagOhsW‚sw‚& BOwy‚m‚Am‚l‚v‚kip˜‚³y‚H`
g‚cCArAm‚Awsum‚FurAMy‚An‚y‚Am‚l‚v‚kAin‚³ m‚e~
Rv‚Ek³v‚k& fX‚n‚cCefen‚Asv‚Ö‚An‚Iw‚v‚AƂdH` oAsv‚Ö‚
m‚FurAMy‚ew‚Any‚An‚Iw‚An‚Ix‚w‚A& p˜‚BuH~
s‚Ae@b˜‚v‚Iws‚Ae@ip‚³ w‚Any‚F‚A…icC³îAny‚Al‚Aev‚á‚ vuk³ws‚y‚A` j‚hAE
gOhp‚iw‚³sw‚en‚ BOwy‚en‚AbuiÒ³n‚A s‚m‚m‚a~

Nekoga (v‚ksy‚ oip‚³) be{e (oBUw‚a) doma}ina (gOhsW‚sy‚) neki (v‚kH

c‚n‚) glupavi (mugF‚-F‚IH) sluga (BOwy‚H). Uputi (s‚m‚A-oif³X‚w‚a) doma}in
(gOhsW‚H) koji je voleo amalake (...oAm‚l‚v‚k-ip˜‚³y‚H) tog slugu (w‚m‚a BOwy‚&)
(re~ima): “Idi (g‚cC) iz vrta (oArAm‚Aw‚a) sasvim zrele (su-m‚FurAiM‚³³)
donesi (oAn‚y‚) amalake (oAm‚l‚v‚kAin‚³) meni (m‚e).”
Svaku pojedinu (Rv‚k Rv‚k&) zagriskom (fX‚n‚-cCefen‚) okusiv{i
(oAsv‚Ö‚) donese (ih) (oAn‚Iw‚v‚An‚a) {a{avko (j‚dH). “Okusiv{i
(oAsv‚Ö‚) (da su) zrele (m‚FurAiM‚³) ove (Rw‚Ain‚³) donete (oAn‚Iw‚Ain‚³) neka se
uveri (qƒ³x‚w‚Am‚a) gospodar (p˜‚BuH),” on re~e (s‚H ob˜‚v‚Iw‚a). Gospodar, pak,
(s‚H oip‚³...gOhp‚iw‚³H) wih upola oglodane videv{i (w‚Ain‚³ oF‚ƒ-zicC³îAin‚³
oAl‚Aev‚á‚) sa grdwom (vuk³ws‚y‚A) odbaci (ih) (j‚hAE) i sa wima tog glu-
pavog slugu (w‚en‚ BOwy‚en‚ obuiÒ³n‚A s‚m‚m‚a).

DONOSILAC AMALAKE

Neki doma}in koji je voleo amalake re~e budalastom sluzi:

”Idi i donesi mi iz vrta zrele amalake!” [a{avko je svaku probao
da bi se uverio da je zrela i kad ih donese, re~e: ”Ove sam probao,

53 53
zrele su”, a gospodar, vide}i ih upola oglodane, baci ih a glupog
slugu sa grdwom otera.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³oAm‚l‚v‚kH m,-v‚kI f - biqka, vo}ka amalaka; oAm‚l‚v‚km‚ a n - plod
amalake; ³oAn‚ewO m (nom.oAn‚ew‚A ) - donosilac; ³gOhsW‚H, gOhp‚iw‚³H,
p˜‚BuH m - gospodar, doma}in; ³BOwy‚H m - sluga; ³mugF‚F‚I a - glup;
j‚dH m - glupavko; obuiÒ a - glup; -ip˜‚³y‚ a - koji voli;³ oAm‚l‚v‚k-
ip˜‚³y‚ a - koji voli amalake; ³oArAm‚ a - prijatan; oArAm‚H m - vrt;
su-m‚Fur a - sasvim zreo; ³fX‚n‚H m, ³fX‚n‚m‚a n - zub; ³fX‚n‚cCefH m -
zagrizak; ³oF‚ƒ - upola; zicC³î pp - upropa{ten; ³vuk³ws‚A f - pogr-
da, grdwa; ³s‚m‚m‚a ind - zajedno sa (+ instr.);
³if³X‚a 6U (if³X‚iw‚³-w‚e ...if³î) pass. 4A (if³Xy‚w‚e) caus. 10U (feXAy‚iw‚³-
w‚e) - pokazati, odobriti; +s‚m‚A - uputiti (re~ima)
³n‚I 1U (n‚y‚iw‚³-w‚e...n‚Iw‚) pass. 4A (n‚Iy‚w‚e), caus. 10U (n‚Ay‚y‚iw‚³ -w‚e)
- voditi, odneti (dopuwuje se sa dva akuzativa);+ ³oA -
dovesti, doneti
³sv‚fa 1A (sv‚fw‚e...sv‚if³w‚) - biti sladak, caus. 10U (sv‚Afy‚iw‚³-w‚e)
- okusiti, zasladiti, +oA - probati, jesti
³qƒ³x‚a 1A (qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚) - pogledati, pass. 4A (qƒ³xy‚w‚e), caus. 10U
(qƒ³x‚y‚iw‚³-w‚e)
³bš 2U (b˜‚v‚Iiw‚³-bšw‚e...z¹‚k) - re}i, pass. 4A (zcy‚w‚e), caus. 10U
(v‚Ax‚y‚iw‚³-w‚e)
N.B. U promenama ovaj glagol ume}e qƒ³ ispred jakih nastavaka
³hA 3P (j‚hAiw‚³...hIn‚) - odbaciti, pass. 4A (hIy‚w‚e), caus. 10U
(hAp‚y‚iw‚³-w‚e)
iC³fa 7U (iC³n‚î³, iC³nw‚e...iC³Ù‚) - se}i, + ³zw‚a - prese}i,
upropastiti

54 54
 ØAE s‚K‚Ay‚AE
pUv‚ƒ„ c‚Ael‚feX‚e ØAE s‚K‚Ay‚Av‚Asw‚Am‚a` w‚y‚Aerev‚kAe iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚Ae@ny‚Ae
F‚n‚ip˜‚³y‚H` w‚y‚AeH ip‚³w‚rAvAw‚Iv‚ fir³×AE` ow‚sw‚AE ip‚³Ï‚AerAY‚y‚A iv‚³feX‚&
g‚w‚AE~
iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚sw‚Ï‚ iv‚³Ö‚Al‚y‚& p˜‚iv‚³Xy‚ iv‚³Ö‚Am‚F‚Iw‚v‚An‚a` ony‚H v‚ksy‚Aip‚³
ë‚eið³n‚H oAp‚M‚e vy‚ApOw‚H p˜‚BUw‚& iv‚³Ì‚m‚j‚ƒiw‚³ sm‚~
fX‚By‚Ae v‚S‚…By‚H p‚r& w‚AE sv‚feX‚& p˜‚iw‚³ p˜‚isW‚³w‚AE` v‚n‚m‚Ag‚…M‚
g‚cCw‚Aesw‚y‚AeF‚ƒn‚ip˜‚³y‚sy‚ F‚n‚B‚AMd& c‚AerAH op‚Ahrn‚a` w‚en‚ s‚ in‚³F‚ƒn‚Ae
j‚Aw‚H~
y‚fA w‚AE sv‚feX‚m‚Ag‚w‚AE w‚fA iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚& vOk³w‚iv‚³Ö‚& v‚Ixy‚ w‚ÑeX‚Iy‚Ae
rAj‚A w‚& m‚inw͂³p‚fe ny‚y‚Aej‚y‚w‚a` F‚n‚ip˜‚³y‚swu j‚Iiv‚³v‚kAW‚ƒ„
g‚wy‚nw‚rm‚p‚Xy‚Ì‚sy‚Ev‚ m‚inw͂³M‚H s‚ev‚v‚kAe@B‚v‚w‚a` iv‚³Ö‚y‚A m‚AhAwmy‚&
p‚Xy‚w‚Aw‚ Rv‚ iv‚³Ö‚AF‚n‚& s‚v‚ƒF‚n‚Aw‚a p˜‚F‚An‚im‚iw‚³ l‚Aev‚kA oAò£H~
Nekada davno (pUv‚ƒm‚a) u zemqi ^ola (c‚Ael‚feX‚e) dva druga (ØAE
(
s‚K‚Ay‚AE) behu (oAsw‚Am‚a). Od wih w‚y‚AeH) jedan (Rv‚kH) Vidjaprija
(iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚H) a drugi (ony‚H) Dhanaprija (F‚n‚ip˜‚³y‚H) (be{e). Wihovi
o~evi (w‚y‚AeH ip‚³w‚rAE) veoma siroma{ni (ow‚Iv‚ fir³×AE) (behu). Zato wih
dvojica (ow‚H w‚AE) po odobrewu o~eva (ip‚³Ï‚AerAY‚y‚A) u inostranstvo
po|o{e (iv‚³feX‚& g‚w‚AE).
Vidjaprija je tu (iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚H w‚Ï‚) u {kolu (iv‚³Ö‚Al‚y‚&) oti{av{i
(p˜‚iv‚³Xy‚) nauku stekao (iv‚³Ö‚Am‚a oF‚Iw‚v‚An‚a). Onaj drugi ony‚H) nekog
trgovca (v‚ksy‚Aip‚³ ë‚eið³n‚H) u radwi (oAp‚M‚e) je bio zaposlen(vy‚ApOw‚H) i
veliki imetak je stekao (p˜‚BUw‚& iv‚³Ì‚m‚j‚ƒiw‚³ sm‚).
Deset godina kasnije (fX‚By‚Ae v‚S‚…By‚H p‚r&) wih dvojica (w‚AE) svom
kraju (sv‚feX‚& p˜‚iw‚³) krenu{e (p˜‚isW‚³w‚AE). Putem kroz {umu (v‚n‚m‚Ag‚…M‚)
dok su i{li wih dvojica (g‚cCw‚AeH w‚y‚AeH) lopovi (c‚AerAH) Dhanaprijin

55 55
(F‚n‚ip˜‚³y‚sy‚) kov~eg sa blagom (F‚n‚BAAMd&) ote{e (op‚Ahrn‚a). Tako se on
(w‚en‚ s‚) bez imetka (in‚³F‚ƒn‚H) na|e (j‚Aw‚H).
Kad su wih dvojica ku}i se vratili (y‚fA w‚AE sv‚feX‚m‚a oAg‚w‚AE),
tada, uo~iv{i u~enog Vidjapriju (w‚fA iv‚³Ö‚Aip˜‚³y‚& vOk³w‚iv‚³Ö‚& v‚Ixy‚),
tamo{wi raxa (w‚ÑeX‚Iy‚H rAj‚A) wega(w‚m‚a) na polo`aj
ministra(m‚inw͂³p‚fe) postavi (ny‚y‚Aej‚y‚w‚a). Dhanaprija me|utim
(F‚n‚ip˜‚³y‚swu) radi opstanka (j‚Iiv‚³v‚kAW‚ƒ„) drugi na~in potra`iv{i
(g‚wy‚nw‚rm‚a op‚Xy‚w‚a) toga ministra sluga je postao (w‚sy‚ Rv‚ m‚inw͂³M‚H
s‚ev‚v‚kH oB‚v‚w‚a). Znawem plemenitost misli sti~ite (iv‚³Ö‚y‚A m‚AhAwmy‚&
p‚Xy‚w‚). Zato (ow‚s‚a Rv‚) bogatstvo ste~eno znawem (iv‚³Ö‚F‚n‚&) od sveg
blaga (s‚v‚ƒF‚n‚Aw‚a) je najdragocenije (p˜‚F‚An‚m‚a). Tako ka`u qudi (qiw‚³
l‚Aev‚kAH oAò£H).
DVA DRUGA

Nekada davno, u zemqi ^ola `ivela su dva druga. Jedan se zvao

Vidjaprija a drugi Dhanaprija. Wihovi o~evi su bili veoma siro-
ma{ni, te ih pusti{e da po|u u strane zemqe i potra`e sre}u.
Vidjaprija je, po{av{i u {kolu, stekao znawe, dok je drugi
stekao veliki imetak rade}i u radwi nekog trgovca.
Posle deset godina wih dvojica krenu{e ku}i. Dok su i{li
kroz jednu {umu lopovi ote{e Dhanaprijin kov~eg sa blagom te on
ostade bez imetka. Kada su do{li ku}i, tamo{wi raxa, uo~iv{i
u~enog Vidjapriju, postavi ga na mesto ministra. Dhanaprija je,
pak, postao sluga tog ministra. Znawem plemenitost sti~ite! Jer,
bogatstvo ste~eno znawem od sveg blaga je nadragocenije, tako qudi
govore.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³pUv‚ƒm‚a ind - nekada; feX‚H m - zemqa; s‚iK‚³ (nom: s‚K‚A ) m - drug;
iv‚³Ö‚A f - saznawe; ony‚ a - drugi, ne isti; ip‚³wO m - otac; ow‚Iv‚
ind - veoma; fir³× a - siroma{an; ow‚s‚a ind - zato; oAY‚A f -
dozvola, nare|ewe; iv‚³feX‚H m - strana zemqa; w‚Ï‚ ind - tamo;

56 56
 iv‚³Ö‚Al‚y‚H m - {kola; ë‚eið³n‚a m - trgovac; oAp‚M‚H m - radwa; p˜‚BUw‚m‚a
ind - mnogo; iv‚³Ì‚m‚a n - imetak; v‚S‚ƒH m - godina; p‚rm‚a ind -
posle (+ abl.); p˜‚iw‚³ - prema; v‚n‚m‚a n - {uma; m‚Ag‚ƒH m - put; c‚AerH m
- lopov; B‚AMdm‚a n - sanduk; in‚³F‚ƒn‚ a - bez novca; vOk³w‚iv‚³Ö‚ a -
u~en; w‚ÑeX‚Iy‚ a - tamo{wi; rAj‚n‚a m - raxa; m‚inw͂³M‚a m - min-
istar; p‚fm‚a n - mesto, polo`aj, pozicija; j‚Iiv‚³v‚kAW‚ƒm‚a ind - radi
opstanka; g‚wy‚nw‚rm‚a n - drugo sredstvo; s‚ev‚v‚kH m - sluga;
m‚AhAwmy‚m‚a n - plemenitost u mislima, istaknut polo`aj;
iv‚³Ö‚AF‚n‚m‚a n - blago ste~eno znawem; p˜‚F‚An‚ a - glavno, najboqe;
p˜‚F‚An‚m‚a n - najva`nija stvar; l‚Aev‚kH m - svet, narod; ow‚s‚a ind -
otuda; ow‚s‚a Rv‚ ind - upravo zato; oAò£H ind - ka`u.
³oF‚I (oiF‚³-q) 2P (oFy‚eiw‚³...oF‚Iw‚) - u~iti
p³ O 6A (ip˜‚y³ ‚w‚e...pOw‚) - biti zaposlen, aktivan; + iv‚³-oA - raditi
³p˜‚+sW‚A 1A (pp p˜‚isW‚³w‚) - krenuti
³oj‚ƒa 1P (oj‚ƒiw‚³...o‡j‚³w‚) - ste}i
³oAs‚a 2A (oAsw‚e...oAis‚³w‚) - sedeti, stanovati, (imati sedi{te)
³qƒ³x‚a 1A (qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚) - videti
³vOk³ 8U (v‚krAeiw‚³, vuk³äw‚e...vOk³w‚) - ~initi
³j‚n‚a 4A (j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚) - roditi se
³ÐX‚a 1P (p‚Xy‚iw‚³...Ðî) - videti
³sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati
³yuj‚a 7U (yun‚i¹‚k³, yu&¹‚ek³...yu¹‚k) - spojiti, +in‚³ - postaviti, odre-
diti
³iv‚³X‚a 6P (iv‚³X‚iw‚³...iv‚³î) - u}i; + p˜‚ - ibid.
³ô 1P (hriw‚³...ôw‚) - oduzeti; + op‚ - ibid.
Napomene uz tekst:
1. s‚iK‚³
m
sing. dual pl.
nom: s‚K‚A s‚K‚Ay‚AE s‚K‚Ay‚H
voc: s‚K‚e „ „
acc: s‚K‚Ay‚m‚a „ s‚K‚In‚a
instr: s‚Ky‚A s‚iK‚³By‚Am‚a s‚iK‚³iB‚³H
dat: s‚K‚y‚E „ s‚iK‚³By‚H

57 57
 abl: s‚KyuH „ „
gen: „ s‚Ky‚AeH s‚K‚In‚Am‚a
loc/t: s‚Ky‚AE „ s‚iK‚³Su
2. s‚iw‚³S‚îI
g‚cCw‚AeH w‚y‚AeH (gen. abs.)
3. os‚a 2P (oisw‚³...) biti
oAs‚a 2A (oAsw‚e ... oAis‚w‚) stanovati
³l‚Va: oAsw‚Am‚a behu (wih dvojica); oAs‚Aw‚Am‚a stanovahu (wih dvoji-
ca).

58 58
 ³mUK‚ƒiv‚³p˜‚puςsy‚ v‚kW‚A
v‚ki邳Ñev‚ mUK‚A…@BUiسp˜‚puςH ip‚³w‚A c‚ w‚m‚a` s‚Ay‚& j‚g‚Af g‚nw‚vy‚Ae
g˜‚Am‚H puς wv‚y‚A p˜‚g‚e~ ³ëuwv‚ewy‚pOïA v‚kAy‚ƒ„ w‚& ip‚³w‚r& p˜‚Aw‚rev‚ s‚H`g‚wv‚A
vOW‚Ev‚ w‚& g˜‚Am‚& s‚Ay‚m‚Ag‚AwvOk³w‚ë‚m‚H~ g˜‚Am‚& g‚wv‚Ahm‚Ay‚Aw‚ qwy‚Ah
ip‚³w‚r& c‚ s‚H` g‚w‚e wv‚iy‚³ n‚ iv‚k&³ is‚³Òim‚³iw‚³ c‚Ah s‚ w‚iwp‚³w‚A~ w‚feiw‚³
in‚³riB‚³p˜‚Ay‚c‚eiî³w‚Ae l‚Aev‚khAsAy‚w‚Am‚a` mUK‚A…e@nuB‚v‚iw‚³ »‚ek³X‚& n‚ v‚kAy‚ƒ„
vuk³äw‚e pun‚H~
Be{e (oBUw‚a), gospodaru (fev‚), neki glupavi sin bramana (v‚ki邳w‚a
... mUK‚ƒH ... iv‚³p˜‚-puςH). Jedne ve~eri (s‚Ay‚&)otac (ip‚³w‚A) mu re~e (w‚m‚a
j‚g‚Af wega oslovi): Sine (puς), sutra treba rano da ode{ u selo
(g‚nw‚vy‚H g˜‚Am‚H wv‚y‚A p˜‚g‚e). ^uv{i to (ëuwv‚A qiw‚³) ne pitaju}i oca za
svrhu (opOïA v‚kAy‚ƒ„ w‚& ip‚³w‚rm‚a ), rano izjutra (p˜‚Aw‚r Rv‚) on (s‚H) oti{avi
(g‚wv‚A) besciqno u to selo (vOW‚A Rv‚ w‚& g˜‚Am‚&) uve~e se vrati premoren
(s‚Ay‚m‚a oAg‚Aw‚a vOk³w‚ë‚m‚H), i ovako re~e ocu (... qiw‚³ oAh ip‚³w‚r& c‚ s‚H):
“Bio sam u selu i vratio se (g˜‚Am‚& g‚wv‚A ohm‚a oAy‚Aw‚H).” “Tvojim
odlaskom (g‚w‚e wv‚iy‚³ loc. abs.) ni{ta nisi postigao (n‚ iv‚k&³ is‚³iÒ³m‚a
qiw‚³),” re~e mu to otac‚ (c‚ oAh s‚H w‚w‚a ip‚³w‚A). I tako (w‚feiw‚³) glupan
koji radi bez odre|ene svrhe (muK‚ƒH in‚³ra-oiB‚³p˜‚Ay‚-c‚eiî³w‚H) slu`i drugi-
ma za podsmeh (l‚Aev‚k-hAs‚y‚w‚Am‚a), zamara se ali to ni~emu ne slu`i
(onuB‚v‚iw‚³ »‚ek³X‚& n‚ v‚kAy‚ƒ„ vuk³äw‚e pun‚ra).

PRI^A O GLUPOM SINU BRAMANA

Be{e, gospodaru, neki glupi sin bramana. Jedne ve~eri, otac mu

re~e: „Sine, sutra treba da ode{ u selo.“ ^uv{i to, a ne pitaju}i
oca za razlog, on rano izjutra ode u selo, uve~e se umoran vrati i
ovako re~e ocu: „Bio sam u selu i vratio se.“ „Tim odlaskom ni{ta
nisi postigao“, re~e mu otac.
I tako, glupan koji radi bez odre|ene svrhe slu`i drugima za
podsmeh - zamara se, ali to ni~emu ne slu`i.
59 59
 X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
mUK‚ƒ a - glup, mUK‚ƒH m - glupak, i³ v‚³p˜‚H m - Braman, p³ uςH m - sin, i³ p‚³wO
m - otac, s‚Ay‚m‚a ind -uve~e, p˜‚g‚e ind - rano, g˜‚Am‚H m - selo, v‚kAy‚ƒm‚a n-
posao, svrha, ³p˜‚Aw‚ra ind - cik zore, rano slede}eg jutra, ³vOW‚A ind
- uzalud, ³vOk³w‚-ë‚m‚ »‚ek³X‚H a - umoran, ³is‚³iÒ³H f - uspeh, oiB‚³p˜‚Ay‚H m -
svrha, »‚ek³X‚H m - bol, patwa
g‚fa 1P (g‚fiw‚³... il‚³ta: j‚g‚Af ...g‚if³w‚) - re}i, osloviti (+ acc)
³g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i, posetiti (+acc)
³g‚A 1A (g‚Aw‚e...g‚Aw‚), pass. 4A (g‚Ay‚w‚ee ), caus. 10U (g‚Ap‚y‚iw‚³-w‚e) -
i}i (+ acc)
y³ ‚A 2P (y‚Aiw‚³...y‚Aw‚) - i}i, kretati se, hodati; + oA - sti}i,
do}i
³ëu
5P (èOM‚Aeiw‚³...ëuw‚), pass. 4A (ëUy‚w‚e), caus. 10U (ë‚Av‚y‚iw‚³-w‚e) -
~uti
p˜‚cCa 6P (pOcCiw‚³...pOî), pass. 4A ( pOcCâw‚e), caus. 10U (p˜‚cCy‚iw‚³-
w‚e) - pitati (dopuwuje se sa dva akuzativa)
³is‚³F‚a 4P (is‚³Fy‚iw‚³...is‚³Ò) - posti}i
³c‚eîa 1A (c‚eîw‚e...c‚eiî³w‚) - raditi, truditi se
³hs‚a 1P (hs‚iw‚³...his‚³w‚) - ismevati, potsmevati se (+acc), pass.
4A (hsy‚w‚e³) - biti ismejan, caus. 10U (hAs‚y‚iw‚³-w‚e) - nasmejati
onuBU 1P (onuB‚v‚iw‚³...onuBUw‚) - osetiti, trpeti, podnositi

60 60
 ςkAeF‚n‚puäS‚v‚kW‚A
b‚ih³H isW‚³w‚sy‚ v‚ksy‚Aip‚³ pu&s‚H vuk³Ï‚Aip‚³ èOMv‚w‚H~ oBy‚nw‚re guM‚A-
nv‚ki邳cCX‚&s‚ sv‚j‚n‚Ag˜‚w‚H` w‚fA c‚Ev‚kAe@b˜‚v‚Îς s‚wy‚& s‚
guM‚v‚Ans‚K‚ee~ iv‚k&³ wu ØAE w‚sy‚ fAeS‚AE sw‚H s‚Ahs‚I ςkAeF‚n‚é‚ y‚w‚a`
qiw‚³v‚Aif³n‚m‚ev‚Ew‚& b‚ih³v‚ƒw‚Iƒ in‚³X‚my‚ s‚H~ pum‚Anp˜‚iv‚³Xy‚ s‚hs‚A v‚As‚-
s‚Av‚eîy‚fÀÂl‚e` ³re j‚Alm‚ s‚Ahs‚& iv‚k&³ m‚e ςkAeF‚H v‚ké‚ m‚y‚A vOk³w‚H~
qwyuv‚Ac‚ c‚ s‚Ax‚ep‚& pum‚Anv˜‚kAeF‚Aig›‚³n‚A jv‚l‚n‚a` w‚w‚Ae hs‚nw‚sw‚Ï‚Any‚e
w‚mUcuH iv‚k&³ b˜‚v‚Iwy‚fH~ p˜‚wy‚x‚f‡X‚³w‚Ï‚kAeF‚s‚Ahs‚Ae@ip‚³B‚v‚Ain‚³iw‚³`
Rv‚& sv‚fAeS‚H p˜‚v‚ktAe@py‚Y‚EEf…v‚ n‚ buFy‚w‚e~
Dok je stajao neki ~ovek (isW‚³w‚sy‚ v‚ksy‚-oip‚³ pu&s‚H) negde napoqu
(b‚ih³H vuk³Ï‚Aip‚³) oslu{kuju}i (èOMv‚w‚H) kako unutra (u ku}i) (oBy‚nw‚re)
(wegove) dobre osobine (guM‚An‚a) neko (v‚ki邳w‚a) hvali (X‚X‚&s‚) pred
ro|acima (sv‚j‚n‚-og˜‚w‚H), tada ³(w‚fA) neko (c‚ Rv‚kH) re~e tamo (ob˜‚v‚Iw‚a
w‚Ï‚): „Zaista (sAwy‚&), ima vrlina (guM‚v‚An‚a), prijatequ (s‚K‚e),
me|utim, (iv‚k&³ wu) ima dve mane (ØAE w‚sy‚ fAeS‚AE sw‚H): naprasit je
(s‚Ahs‚I) i prgav (ςkAeF‚n‚H c‚).“ Tog koji je tako govorio (qiw‚-v‚Aif³n‚m‚a
Rv‚ Rw‚&) napoqu stoje}i (b‚ih³H v‚w‚Š) ~uv{i (in‚³X‚my‚) taj ~ovek (s‚H
pum‚An‚a) u{av{i naglo (p˜‚iv‚³Xy‚ s‚hs‚A) zabaci ogrta~ (v‚As‚s‚a-oAv‚eîy‚w‚a
g‚l‚e ode}u zabaci oko vrata). „Budalo jedna (re j‚Alm‚), kakvo sam
nasiqe po~inio (s‚Ahs‚& iv‚k&³ m‚e), kada sam se qutio (ςkAeF‚H v‚kH c‚ m‚y‚A
vOk³w‚H koja je neobuzdanost mnome po~iwena)?“ Tako (qiw‚³) re~e
(zv‚Ac‚) uvre|eno (s‚Ax‚ep‚&) ~ovek (pum‚An‚a), planuv{i od besa (ςkAeF‚-
oig›‚³n‚A jv‚l‚n‚a). Tada (w‚w‚H), smeju}i se (hs‚nw‚H), prisutni (w‚Ï‚-ony‚e)
reko{e mu (w‚m‚a ZcuH): „^emu obja{wewe (iv‚k&³ b˜‚v‚Iiw‚³ ofH {ta o tome
da se pri~a), dali ste nam vidan dokaz (svoje) naprasitosti i
prgav{tine (p˜‚wy‚x‚-f‡X‚³w‚-ςkAeF‚-s‚Ahs‚H oip‚³ B‚v‚An‚a)“.

61 61
 Eto tako (Rv‚&), sopstveni nedostatak (sv‚fAeS‚H), iako o~evidan
(p˜‚v‚ktH oip‚³), glupacima (oY‚EH neznalicama), gospodaru (fev‚), ostaje
nepoznat (n‚ buFy‚w‚e ne biva poznat).

PRI^A O PRGAVOM ^OVEKU

Neki ~ovek je stajao napoqu i oslu{kivao kako u ku}i neko

pred ro|acima hvali wegove dobre osobine. Tada neko re~e:
„Zaista, prijatequ, ima vrlina, ali, ima i dve mane - naprasit je i
prgav“. ^uv{i to, onaj ~ovek zabaci ogrta~ i utr~a u ku}u. „Budalo
jedna, kakvo sam nasiqe po~inio, kada sam se qutio?“ - re~e
uvre|en, plamte}i od besa. Tada, smeju}i se, prisutni qudi mu
reko{e: „^emu obja{wewa, upravo ste nam dali vidan dokaz svoje
naprasitosti.“
Eto tako, gospodaru, neznalice ne umeju da prepoznaju sopstvene
nedostatke.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
b‚ih³s‚a ind - napoqu, ³vuk³Ï‚Aip‚³ ind - negde, ³pu&s‚a (nom: sing.pum‚An‚a dual
pum‚A&s‚AE pl. pum‚A&H) m - ~ovek, ³onw‚ra - unutra{wost, ³oiB‚³-onw‚re -
negde u ku}i (negde unutra), ³guM‚H m - osobina, vrlina, sv‚j‚n‚H
m - ro|ak, ³guM‚v‚w‚a a - koji se odlikuje vrlinama, fAeS‚H m -
nedostatak, mana, ³s‚Ahs‚m‚a n - `estina, s‚Ahs‚m‚a n - nasiqe,
`estina, s‚Ahis‚³n‚a a - `estok, ³Ï‚kAeF‚H m - qutina, srxba, ςkAeF‚n‚ a
- prgav, ³v‚Aif³n‚a a - onaj koji govori, ³v‚‡w‚³n‚a a - onaj koji stoji,
g‚l‚H m - vrat, ³v‚As‚s‚a - odelo, ogrta~, ³j‚Alm‚H m - luda, s‚Ax‚ep‚ a -
uvredqiv, ³oig›‚³H m - ogaw, ³oς-ony‚ a - prisutan, ³ofs‚a (ofAEe
ofH ofAE) - onaj, ona, ono; p˜‚wy‚x‚ a - o~evidan, f‡X‚³w‚ [ÐX‚a - ¹‚k]
pp - pokazan, oY‚H m - neznalica, fev‚H m - gospodar, vi{a sila,
p˜‚v‚kt a - jasan, o~evidan
sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati
³ëu 5P (èOM‚Aeiw‚...ëuw‚), pass. 4A (ëUy‚w‚e), caus. 10U (ë‚Av‚y‚iw‚³-w‚e) -
~uti
X‚&s‚a 1P (X‚&s‚iw‚³...il‚³ta: X‚X‚&s‚...X‚sw‚) - hvaliti

62 62
 ³bš 2U (b˜‚v‚Iiw‚³ - bšw‚e...z¹‚k, v‚¹uk³m‚a) - re}i, pass. 4A (zcy‚w‚e), caus.
10U (v‚Ax‚y‚iw‚³-w‚e)
N.B. U promenama ovaj glagol ume}e qƒ³ ispred jakih nastavaka
³X‚m‚a 4P, 10U (X‚Amy‚iw‚³, X‚Am‚y‚w‚e...X‚Anw‚) - biti smiren (10U - gle-
dati), +³in‚³ 4P - ~uti
iv‚³X‚a 6P (iv‚³X‚iw‚³...iv‚³î) - u}i; + p˜‚ - ibid.
³oAv‚eîa 10P (oAv‚eîAy‚iw‚³...oAv‚eiî³w‚) - obaviti
³v‚c‚a 2P (v‚i¹‚k³...³il‚³ta: zv‚Ac‚...z¹‚k, v‚ic‚³w‚) - re}i
jv‚l‚a 1P (jv‚l‚iw‚³...jv‚il‚³w‚) - planuti, goreti
³hs‚a 1P (hs‚iw‚³...his‚³w‚) - smejati se, pass. 4A (hsy‚w‚³) - biti
ismejan, caus. 10U (hAs‚y‚iw‚³-w‚e) - nasmejati (nekog)
³buF‚a 1U (b‚AeF‚iw‚³-w‚e...buÒ) - znati, pass. 4A (buFy‚w‚e) - biti znan,
poznat

63 63
 F‚IrAe ny‚Ay‚AiF‚³p‚H
oAs‚IwpurA suv‚M‚ƒpure F‚n‚v‚Anv‚kié‚ØEEXy‚H` w‚sy‚ Øe B‚Ay‚ƒy‚Asw‚Am‚a`
w‚y‚Aejy‚Aƒy‚s‚I v‚nFy‚A` v‚kn‚Iy‚s‚I wu puςm‚ev‚k& p˜‚AsUw‚` w‚e Øe@ip‚³ w‚&
b‚Al‚& ñ΂ehen‚Ap‚AeS‚y‚w‚Am‚a~
oW‚ iv‚k³y‚w‚A@ip‚³ v‚kAl‚en‚ s‚ v‚EXy‚H v‚kAl‚F‚m‚ƒ„ g‚w‚H` w‚sy‚ s‚v‚ƒm‚ip‚³
F‚n‚& puiς³M‚I° v‚kn‚Iy‚s‚I° g‚cCiw‚³` jy‚Ay‚s‚I wu w‚Ù‚As‚hw‚` ow‚H s‚A
vy‚ic‚³nw‚y‚w‚a` y‚if³ iX‚³èuim‚³m‚& m‚fIy‚& v‚kW‚iy‚³Sy‚Aim‚³ w‚‡h³ m‚hif³f&
B‚wuƒF‚ƒn‚& m‚Am‚eSy‚w‚³Iiw‚³` Rv‚& iv‚³ic‚³nwy‚ s‚A b‚Al‚v‚km‚AfAy‚
p˜‚w‚sW‚e`v‚kn‚Iy‚s‚I w‚A& v‚Ary‚iw‚³ sm‚~
w‚w‚H v‚kl‚hAy‚m‚An‚e w‚e ny‚Ay‚AiF‚³p‚m‚g‚cCw‚Am‚a` zB‚e@ip‚³ w‚sy‚Ag˜‚e m‚m‚Ay‚&
iX‚³èum‚ƒm‚Ay‚& iX‚³èuirwy‚v‚fw‚Am‚a` ny‚Ay‚AiF‚³p‚Ae iv‚³v‚Afsy‚ rhsy‚&
Y‚Awuim‚cCnsv‚BOwy‚m‚a ov‚kW‚y‚w‚a` y‚ÖuB‚y‚Aery‚& iX‚³èusw‚‡h³ w‚& iC³Ìv‚A
s‚m‚& iv‚³B‚jy‚AeB‚Asy‚A& y‚cCeiw‚³~
w‚cC«wv‚A jy‚Ay‚s‚I s‚AFu sv‚Aim‚³n‚a s‚AFu` Rv‚&
iςk³y‚w‚Aim‚wyuĂErv‚Ac‚w‚a` v‚kn‚Iy‚s‚I wu vy‚Avuk³l‚A BUwv‚A j‚g‚Af
sv‚Aim‚³nw‚fIy‚ Rv‚Ay‚& b‚Al‚Ae n‚ m‚fIy‚H` w‚sm‚Aws‚j‚Iv‚Ae@y‚& w‚sy‚E
fIy‚w‚Aim‚iw‚³~
ny‚Ay‚AiF‚³p‚sw‚fAv‚kMy‚ƒ sm‚y‚m‚An‚H v‚kn‚Iy‚s‚Im‚ev‚ iX‚³è‚Aej‚ƒn‚n‚I° in‚³i邳wy‚
w‚sy‚E iX‚³èum‚fAp‚y‚w‚a` jy‚Ay‚s‚I wu j‚n‚Eäp‚hsy‚m‚An‚A p˜‚wy‚g‚cCw‚a~
Be{e (oAs‚Iw‚a) nekada (purA) u gradu Suvarna (suv‚M‚ƒpure) bogat
(F‚n‚v‚An‚a) neki (v‚ki邳w‚a) trgovac (v‚EXy‚H). Imao je dve `ene (wegove dve
`ene behu) (w‚sy‚ Øe B‚Ay‚… oAsw‚Am‚a). Od wih dveju (w‚y‚AeH) starija
(jy‚Ay‚s‚I) (be{e) nerotkiwa (v‚nFy‚A). Mla|a (v‚kn‚Iy‚s‚I) pak (wu),
jednog sina (puςm‚a Rv‚km‚a) je rodila (p˜‚AsUw‚). Te dve (w‚e Øe), pak (oip‚³),
to dete (w‚& b‚Al‚&) s qubavqu (ñ΂ehen‚) su odgajale (op‚AeS‚y‚w‚Am‚a). Posle
nekog vremena (oW‚ iv‚k³y‚w‚A v‚kAl‚en‚ instr.) taj trgovac (s‚ ³v‚EXy‚H) ode

64 64
Bogu na Istinu (v‚kAl‚F‚m‚ƒ„ g‚w‚H). Wegov sav imetak (w‚sy‚ s‚v‚ƒ„ oip‚³ F‚n‚m‚a)
mla|oj koja ima sina (puiς³M‚I° v‚kn‚Iy‚s‚I°) pripao je (g‚cCiw‚³ - l‚ta u
zna~ewu pro{log vremena). Starija (jy‚Ay‚s‚I), pak (wu), to nije pod-
nela (w‚w‚a n‚ os‚hw‚). Zato (ow‚H) ona (s‚A) pomisli (vy‚ic‚³nw‚y‚w‚a): Ako
(y‚if³) ovo dete (iX‚³èum‚a qm‚&) da je moje (m‚fIy‚&) budem rekla
(v‚kW‚iy‚³Sy‚Aim‚³), onda (w‚‡h³) veliki taj mu`evqev imetak (m‚hw‚a qf&
B‚wuƒra-F‚n‚m‚a) pripa{}e meni (m‚Am‚a R Sy‚iw‚³). Ovako (Rv‚m‚a) razmisliv{i
(iv‚³ic‚³nwy‚) ona (s‚A) je dete (b‚Al‚v‚km‚a) uzev{i (oAfAy‚) prisvojila
(p˜‚w‚sW‚e). Mla|a (v‚kn‚Iy‚s‚I) woj (w‚A&) se usprotivila (v‚Ary‚iw‚³ sm‚). Zato
(w‚w‚H) radi re{ewa spora (v‚kl‚hAy‚-m‚An‚e) one (w‚e) sudiji (ny‚Ay‚AiF‚³p‚m‚a)
odo{e (og‚cCw‚Am‚a). Obe (zB‚e), pak (oip‚³), pred wim (w‚sy‚ og˜‚e): Moje
je ovo dete (m‚m‚ oy‚& iX‚³èuH), moje je ovo dete (m‚m‚ oy‚& iX‚³èuH), tako
reko{e (qiw‚³ - ov‚fw‚Am‚a). Sudija (ny‚Ay‚AiF‚³p‚H) rasprave su{tinu
(iv‚³v‚Afsy‚ rhsy‚&) `ele}i da sazna (Y‚Awum‚a qcCn‚a), svom sluzi (sv‚BOwy‚m‚a)
re~e (ov‚kW‚y‚w‚a): - Ako je obeju ovo dete (y‚if³ zB‚y‚AeH oy‚& iX‚³èuH) onda
(w‚‡h³) wega (w‚&) rasekav{i na dvoje (iC³Ìv‚A) i podeliv{i istog
(iv‚³B‚jy‚ s‚m‚&) svakoj daj (deo) (zB‚Asy‚A& y‚cC). To ~uv{i (w‚w‚a ëUwv‚A)
starija (jy‚Ay‚s‚I) - Tako je, tako je, gospodaru (s‚AFu s‚AFu sv‚Aim‚³n‚a).
Neka tako bude u~iweno (Rv‚& iςk³y‚w‚Am‚a) tako povika (glasno re~e)
(qiw‚³ zĂEHov‚Aec‚w‚a). Mla|a (v‚kn‚Iy‚s‚I), pak (wu), budu}i prenera`ena
(vy‚Avuk³l‚A BUwv‚A), re~e (j‚g‚Af) - Gospodaru (sv‚Aim‚³n‚a) weno je uistinu
ovo dete (w‚fIy‚ Rv‚ oy‚& b‚Al‚H), nije moje (n‚ m‚fIy‚H). Zato (w‚sm‚Aw‚a) `iv
(s‚j‚Iv‚H) on (oy‚&) woj (w‚sy‚E) neka bude dat (fIy‚w‚Am‚a qiw‚³). Sudija
(ny‚Ay‚AiF‚³p‚H) to ~uv{i (w‚w‚a oAv‚kMy‚ƒ), osmehuju}i se (sm‚y‚m‚An‚H), mla|u
(v‚kn‚Iy‚s‚Im‚a Rv‚) za deteta majku (iX‚³è‚AeH j‚n‚n‚I°) proglasiv{i (in‚³i邳wy‚),
woj dete predade (w‚sy‚E iX‚³èum‚a ofAp‚y‚w‚a). Starija, pak (jy‚Ay‚s‚I wu) od
qudi (j‚n‚EH) ismejana (zp‚hsy‚m‚An‚A) udaqi se (p˜‚wy‚g‚cCw‚a).

MUDRI SUDIJA

Nekada davno, u gradu Suvarna `iveo je bogati trgovac. On je

imao dve `ene. Starija be{e nerotkiwa, a mla|a be{e rodila
jednog sina. Obe `ene su to dete sa qubavqu odgajale. Posle nekog
vremena, trgovac umre, a sav svoj imetak ostavi mla|oj koja je imala
sina. Starija `ena to nije mogla da podnese. Tada ona pomisli:
„Ako budem rekla da je ovo dete moje, onda }e veliki mu`evqev

65 65
imetak pripasti meni“. Smisliv{i to, ona prisvoji dete. Mla|a
`ena joj se usprotivi. Radi re{ewa spora odo{e sudiji. Pred sudi-
jom su obe tvrdile da su majke deteta. Sudija, `ele}i da utvrdi
su{tinu rasprave, re~e svom sluzi: „Ako ovo dete pripada i jednoj
i drugoj, onda ga raseci na pola, i svakoj daj wen deo“. To ~uv{i,
starija glasno re~e: „Tako je, tako je, gospodaru! Neka tako bude
u~iweno!“ Mla|a, pak, prenere`ena re~e: „Gospodaru, to dete je
weno, nije moje! Neka joj `ivo bude dato!“ To ~uv{i, sudija se nas-
meja, i proglasi mla|u `enu za detetovu majku. Starija `ena ode,
pra}ena podsmehom.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
F‚Ir a - mudar; ny‚Ay‚H m - pravda; ny‚Ay‚AiF‚³p‚H m - sudija; purA ind -
nekad davno; suv‚M‚ƒ a - zlatan; suv‚M‚ƒm‚a n - zlato; purm‚a n - grad;
F‚n‚m‚a n - blago, novac; F‚n‚v‚w‚a a - bogat; v‚EXy‚H m - trgovac; B‚Ay‚ƒ
a - koji je voqen, izdr`avan; B‚Ay‚Aƒ f - supruga; p˜‚X‚sy‚, vOÒ a
(comp. jy‚AyAs‚a (-s‚I f), super. jy‚eî) - star; v‚nFy‚ a - neplodan;
v‚klp‚, yuv‚n‚a a (comp. v‚kn‚Iy‚s‚a (-s‚I f), super. v‚kin‚³î) - mlad; puςH m
- sin; b‚Al‚H m - dete; ñ΂ehH m - qubav; v‚kAl‚H m - vreme; iv‚k³y‚w‚a v‚kAl‚H
- neko vreme; v‚kAl‚F‚m‚ƒ„ g‚m‚a - oti}i Bogu na Istinu; puiςM‚I a -
koja ima sina; ow‚s‚a ind - zato; iX‚³èuH, iX‚³èuv‚kH m - malo dete,
mladun~e; m‚fIy‚ a - moj; m‚hw‚a a - veliki; B‚wOƒ m - suprug; v‚kl‚hH
m,-hm‚a n - spor, sva|a; m‚An‚H m,-n‚m‚a n - odgovorna li~nost,
(autoritet); og˜‚ a - prvi; og˜‚m‚a n - vrh; og˜‚e ind - ispred
(+gen.); iv‚³v‚AfH m - spor, rasprava; rhs‚a n, rhsy‚m‚a n - tajna; sv‚
a - svoj; BOwy‚H m - sluga; w‚‡h³ ind - prema tome, onda; sv‚Aim‚³n‚a a
(-n‚I f) - koji ima pravo vlasni{tva (postupaka), gospodar;
zĂEH ind - glasno; s‚AFu ind - dobro, odli~no; vy‚Avuk³l‚ a - pren-
era`en; w‚fIy‚ a - wegov, wen; s‚j‚Iv‚ a - `iv; j‚n‚in‚³H f, j‚n‚n‚I f -
ro|ena mati; j‚n‚H m - ~ovek
³os‚a 2P (oisw‚³...l‚Va:oAs‚Iw‚a) - biti
³sU 2, 4A (sUw‚e, sUy‚w‚e...sUw‚, sUn‚) - roditi; + p˜‚ - ibid.
³puS‚a 1,4,9P (p‚AeS‚iw‚³,puSy‚iw‚³,puSM‚Aiw‚³...puî, puiS‚³w‚) - hraniti, odga-
jati; caus. 10U - ibid.
³g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i (oti}i), + acc.; + p˜‚iw‚³ - udaqiti se

66 66
 ³s‚ha 4P,1A (s‚ø‚iw‚³,s‚hw‚e...) - podneti, izdr`ati
³ic‚&³w‚a 10U (ic‚&³w‚y‚iw‚³-w‚e...ic‚&³iw‚³w‚) - misliti, razmi{qati; + iv‚³ -
smisliti, otkriti
³fA 1P (y‚cCiw‚³...³f̂) - dati; caus. 10U (fAp‚y‚iw‚³-w‚e) - dodeliti;
+oA - uzeti
s³ W‚A 1P (iw‚³STiw‚³...isW‚³w‚) - stajati; + p˜‚ A - prisvojiti;
v³ O 1,5,9U (v‚riw‚³-w‚e,vOM‚Aeiw‚³-vOMuw‚e,vOM‚Aiw‚³-vOM‚Iw‚e...vOw‚) - izabrati;
pass. 4A (iv˜‚³y‚w‚e) - biti izabran; caus. 10U (v‚Ary‚iw‚³-w‚e) -
spre~iti, pru`iti otpor
q³ S‚a 6P (qcCiw‚³...qî) - `eleti
v³ ‚kW‚a 10U (v‚kW‚y‚iw‚³-w‚e...v‚kiW‚³w‚) - re}i, ispri~ati
q³ 2P (Riw‚³...qw‚) - i}i, i}i prema
i³ C³fa 7U (iC³n‚î³,iC&³Ì‚e...iC³Ù‚) - se}i, rase}i
B³ ‚j‚a 1U (B‚j‚iw‚³-w‚e...) - podeliti, razdeliti; +iv‚³ - ibid.
ë³ u 5P (èOM‚Aeiw‚³...ë³ uw‚) - ~uti, slu{ati
v³ Ok³ 8U (v‚krAeiw‚³,vuk³äw‚e...vOk³w‚) - raditi; pass. 4A (iςk³y‚w‚e) - biti
ura|en
v³ ‚kM‚ƒa 10U (v‚kM‚ƒy‚iw‚-w‚e...v‚kiM‚ƒw‚) - primetiti, ~uti (ide obi~no s
prefiksom oA)
i³ sm‚³ 1A (sm‚y‚w‚e...ism‚³w‚) - sme{iti se, smejati
³ic‚³w‚a 1P, 10A (c‚ew‚iw‚³, c‚ew‚y‚w‚e...c‚eiw‚³w‚) - videti, primetiti,
uo~iti; + in‚³s‚a - ibid.
h³ s‚a 1P (hs‚iw‚³...his‚³w‚) - smejati se; pass. 4A (hsy‚w‚e) - biti
ismejan
³

67 67
 n‚vuk³l‚s‚p‚A†
b‚BUv‚ fev‚X‚m‚AƒKy‚Ae b˜‚A÷‚M‚Ae n‚g‚re ´‚kic‚³w‚a` w‚sy‚ABUÑev‚f̂eiw‚³ g‚eih³n‚I
s‚ÐX‚Anv‚y‚A ~ FOw‚g‚B‚Aƒ c‚ s‚A w‚sy‚ v‚kAl‚en‚ suSuv‚e suw‚m‚a` fir³×Ae@ip‚³ s‚
w‚& m‚en‚e in‚³iF‚&³ l‚bF‚im‚³v‚ iسj‚H~ sUw‚v‚kAnw‚e c‚ s‚A w‚sy‚ B‚Ay‚Aƒ
ñ΂Awum‚g‚AقfIm‚a` fev‚X‚m‚Aƒ s‚ w‚sW‚AE wu gOhe rx‚nsuw‚& iX‚³èum‚a~
w‚Av‚fAûAiy‚³v‚kA w‚sy‚ rAj‚Anw‚H purw‚Ae ×£w‚& c‚eit³v‚kA
b˜‚A÷‚M‚sy‚Ag‚Awsv‚isw‚³v‚Ac‚n‚j‚Iiv‚³n‚H~ w‚w‚H s‚ fix‚³M‚Al‚AeB‚Aقvuk³l‚& rx‚v‚k&
iX‚³X‚AeeH` sW‚Ap‚iy‚³wv‚A y‚y‚AE gOhe ic‚³rm‚b‚ly‚v‚‡F‚³w‚m‚a~
w‚ism‚³ng‚w‚e@ςAv‚ksm‚AicC³³X‚Aesw‚sy‚Ainw‚³v‚kAg‚w‚m‚a` s‚p‚ƒm‚Al‚Aev‚á‚ n‚vuk³l‚H
sv‚Aim‚³B‚¹‚aky‚A j‚G‚An‚ w‚m‚a~ oW‚ w‚& fev‚X‚m‚AƒM‚m‚Ag‚w‚& v‚Ixy‚ f¤rw‚H`
s‚p‚Aƒñ͂is‚³¹‚kAe n‚vuk³l‚Ae ôîAe@sy‚ in‚³rg‚AwpurH~ s‚ fev‚X‚m‚Aƒ w‚פp‚& w‚&
ÐïEv‚AXm‚n‚Av‚F‚Iw‚a` F™v‚& s‚ b‚Al‚H puςAe m‚e hw‚Ae@n‚en‚eiw‚³ s‚&B˜‚m‚Aw‚a` p˜‚iv‚³Xy‚
c‚Anw‚ЃïA w‚& Buj‚g‚& n‚vuk³l‚A hw‚m‚a` j‚Iv‚nw‚& c‚ isW‚³w‚& b‚Al‚&
b˜‚A÷‚M‚Ae@nw‚rw‚py‚w‚~ oiv‚³c‚Ay‚A…p‚v‚kArI s‚ n‚vuk³l‚H iv‚k&³ hw‚swv‚y‚A`
qwyup‚Al‚B‚w‚Ay‚Aw‚A B‚Ay‚Aƒip‚³ w‚fv‚ewy‚ w‚m‚a~

Be{e(b‚BUv‚) Deva{arman po imenu(fev‚X‚m‚AƒKy‚H) braman(b˜‚A÷‚M‚H) u

nekom selu (n‚g‚re ´‚kic‚³w‚a) . Wegova `ena (w‚sy‚ g‚eih³n‚I) be{e
Devadata(oBUw‚a fev‚f̂A qiw‚³), isto tako otmena roda (s‚ÐX‚-oAnv‚y‚A).
Ona nose}a (be{e) (FOw‚g‚B‚Aƒ s‚A) i vremenom (c‚ v‚kAl‚en‚) rodila je
(suSuv‚e) wegovog sina (w‚sy‚ suw‚m‚a). Mada siroma{an (fir³×H ³oip‚³), taj
braman (s‚ iسj‚H) je mislio (smatrao) (m‚en‚e) wega (w‚&) kao blago
dobijeno (in‚³iF‚&³ l‚bF‚m‚a ³qv‚). Posle poro|aja (sUw‚v‚k-onw‚e) ta wegova
`ena (s‚A w‚sy‚ B‚Ay‚Aƒ) je oti{la (og‚Aw‚a) (na) reku (n‚fIm‚a) da se okupa
(ñ΂Awum‚a). Deva{arman (fev‚X‚m‚Aƒ s‚) je ostao pak (w‚sW‚AE wu) kod ku}e (gOhe)
~uvaju}i sina (dete) (rx‚n‚a suw‚& iX‚³èum‚a). U me|uvremenu (w‚Av‚w‚a) do{la
je(og‚Aw‚a) slu`avka (c‚eit³v‚kA) maharaxinih odaja (rAj‚Anw‚H purw‚Ae) pozi-
vaju}a (da pozove) (oAûAiy‚³v‚kA) tog bramana koji je `iveo od obreda

68 68
posve}ewa (w‚sy‚ b˜‚A÷‚M‚sy‚ sv‚isw‚³v‚Ac‚n‚-j‚Iiv‚³n‚H) odmah (da do|e) (×£w‚m‚a).
Tada (w‚w‚H) on (s‚H) iz `eqe za zaradom (fix‚³M‚A l‚AeB‚Aw‚a) je oti{ao
(y‚y‚AE) ostaviv{i (sW‚Ap‚iy‚³wv‚A) u ku}i (gOhe) mungosa da ~uva dete
(n‚vuk³l‚& rx‚v‚k& iX‚³X‚AeeH), koji je (mungos) za to bio obu~en od malena
(ic‚³rm‚a-ob‚ly‚-v‚‡F‚³w‚m‚a). Po{to je oti{ao (w‚ism‚³n‚a g‚w‚e) zmiju (s‚p‚ƒm‚a)
koja je iznenada do{la u blizinu wegovog deteta (oς ov‚ksm‚Aw‚a iX‚³X‚AeH
o
w‚sy‚ inw‚³v‚k-og‚w‚m‚a) ugledav{i (oAl‚Aev‚á‚) mungos (n‚vuk³l‚H) zadavi je
(j‚G‚An‚ w‚m‚a) iz odanosti prema gazdi (sv‚Aim‚³-B‚¹‚kay‚A). Potom (oW‚) tog
Deva{armana dolaze}eg (w‚& fev‚X‚m‚AƒM‚m‚a oAg‚w‚m‚a) iz daqine (f¤rw‚H)
ugledav{i (v‚Ixy‚), poprskan zmijinom krvqu (s‚p‚ƒ-oñ͂-is‚³¹‚kH) mun-
gos (n‚vuk³l‚H) odu{evqen (ôîH) potr~a (in‚³ra-og‚Aw‚a) pred wega (osy‚
purH). Taj Deva{arman (s‚ fev‚X‚m‚Aƒ) takvog wega (w‚w‚a-åp‚m‚a w‚m‚a) samo
{to ugleda (ÐïA Rv‚), sigurno (F™v‚&) taj moj mali sin (s‚ b‚Al‚H puςAe m‚e)
ubijen (je) (hw‚H) ovim (on‚en‚), tako (pomisli) (qiw‚³), (i) iz zablude
(s‚&B˜‚m‚Aw‚a) kamenom ubi (ga) (oXm‚n‚A-ov‚F‚Iw‚a). U{av{i unutra (u ku}u)
(p˜‚iv‚³Xy‚ onw‚ra) i videv{i (c‚ ÐïA) tu zmiju (w‚& Buj‚g‚&) ubijenu (hw‚m‚a)
mungosom (n‚vuk³l‚A), a `ivo dete kako stoji (j‚Iv‚nw‚& c‚ isW‚³w‚& b‚Al‚&), bra-
man (b˜‚A÷‚M‚H) u sebi oseti bol (onw‚ra-ow‚py‚w‚). Ne promisliv{i
(oiv‚³c‚Ay‚ƒ), odani taj mungos (zp‚v‚kArI s‚ n‚vuk³l‚H) za{to ubijen (je)
tobom (iv‚k&³ hw‚H wv‚y‚A), tako (qiw‚) `ena koja se vratila tako|e (oy‚Aw‚A
B‚Ay‚Aƒ oip‚³) to saznav{i (w‚w‚a ov‚ewy‚) prekorela je wega (zp‚Al‚B‚w‚ w‚m‚a).
MUNGOS I ZMIJA

Be{e u nekom selu braman po imenu Deva{arman. Wegova `ena

be{e Devadata, isto otmena roda. Zanela je i vremenom rodila mu
sina. Mada siroma{an, braman je mislio da u wemu ima blago.
Posle poro|aja wegova `ena je oti{la do reke da se okupa.
Deva{arman je ostao kod ku}e da ~uva sina. U me|uvremenu do{la je
slu`avka maharaxinih odaja da pozove bramana koji je `iveo od
obreda posve}ewa. Tada je oti{ao iz `eqe za zaradom a ostavio je
mungosa, koji je za to bio obu~en od malena, da ~uva dete. Po{to je
oti{ao, zmiju koja je iznenada pri{la detetu ugleda mungos i
zadavi je iz odanosti prema gazdi. Potom ugleda Deva{armana u
daqini kako dolazi, i onako poprskan zmijinom krvqu,
odu{evqen, potr~a mu u susret. Deva{arman, videv{i ga takvog,

69 69
pogre{no zakqu~i: „Ubio mi je dete“ i ubi ga kamenom. U{av{i u
ku}u i ugledav{i zmiju koju je mungos ubio, a dete `ivo kako stoji,
braman se pokaja. Saznav{i za to i `ena ga je prekorela: „Za{to si
nepromi{qeno ubio vernog mungosa?“

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
o³ AKy‚A f - ime; -oAKy‚ a - po imenu; b˜‚A÷‚M‚H m - braman; n‚g‚rm‚a n
- grad, selo; ´‚kic‚³w‚a ind - negde (umesto loc. v‚kism‚³n‚a ); g‚eih³n‚I f -
doma}ica; s‚ÐX‚+oAnv‚y‚ a - jednako otmena roda; FOw‚g‚B‚Aƒ a -
nose}a; v‚kAl‚H m - vreme; g‚B‚ƒH m - utroba; suw‚H m - sin; fir³× a
- siroma{an; in‚³iF‚³H m - blago; iسj‚H m - braman; sUw‚v‚km‚a n -
poro|aj; sUw‚v‚kA f - porodiqa; B‚Ay‚Aƒ f - `ena; n‚fI f - reka; gOhm‚a,
g‚ehm‚a n - ku}a; rx‚H m - ~uvar; rx‚s‚a n - demon; rx‚v‚k a - koji
~uva; iX‚³èuH m - dete; w‚Av‚w‚a ind - dotle, u me|uvremenu; ûAiy‚³v‚k
a - koji zove; oAûAiy‚³v‚k a - koji poziva; purm‚a n - odaja; rAj‚-
onw‚ra-purm‚a n - raxine unutra{we odaje; -w‚s‚a - nastavak u
zna~ewu abl. ili gen; ×£w‚m‚a ind - brzo, odmah; c‚eit³v‚kA f -
slu`avka; sv‚isw‚³-v‚‚c‚n‚m‚a n - obred posve}ewa; j‚Iiv‚³n‚a a(-n‚I f)
- koji `ivi (od ne~ega); fix‚³M‚A f - nagrada; l‚AeB‚H m - `eqa (za
ne~im); n‚vuk³l‚H m - mungos; ic‚³rm‚a ind - odavno; v‚‡F‚³w‚ a -odgojen;
ob‚ly‚m‚a n - nejakost; ov‚ksm‚Aw‚a ind - iznenada; oinw‚³,oinw‚³v‚k ind -
blizu (+gen.); s‚p‚ƒH m - zmija; sv‚Aim‚³n‚a m - gazda; B‚i¹‚k³H f - ver-
nost, odanost; f¤r a - dalek; f¤rw‚s‚a ind - iz daleka; oñ͂m‚a n - krv;
purs‚a ind - pred, ispred; Rv‚ ind - tek, samo; oXm‚n‚a m - kamen;
F™v‚m‚a ind - sigurno, ~vrsto, ube|eno; s‚&B˜‚m‚H m - zabluda; Buj‚&g‚H
m - zmija; oiv‚³c‚ArH m - nepromi{qenost; zp‚v‚kAir³n‚a a -
uslu`an, veran; oy‚Aw‚ a - koji je do{ao, koji nije oti{ao
BU 1P (B‚v‚iw‚³...il‚³ta: b‚Buv‚...BUw‚) - biti
FO 1U (F‚riw‚³-w‚e...FOw‚) - dr`ati
s³ U 2, 4A (sUw‚e, sUy‚w‚e...il‚³ta: suSuv‚e...sUw‚) - roditi
m³ ‚n‚a 4A (m‚ny‚w‚e...il‚³ta: m‚en‚e...m‚w‚) - misliti
l³ ‚B‚a 1A (l‚B‚w‚e...il‚³ta: l‚eB‚e...l‚bF‚) - dobiti
ñ³ ΂A 2P (ñ΂Aiw‚³...il‚³ta: s‚ñ΂AE...ñ΂Aw‚) - kupati se
g³ ‚A 1A (g‚Aw‚e...il‚³ta: j‚g‚e...g‚Aw‚) - i}i
70 70
 ³sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...il‚³ta: w‚sW‚AE...isW‚³w‚) - stajati; caus. 10U
(sW‚Ap‚y‚iw‚³-w‚e) - ostaviti
r³ x‚a 1P (rx‚iw‚³...rix‚³w‚) - ~uvati
û³ e 1U (ûy‚iw‚³-w‚e...il‚³ta: juhAv‚, juò£v‚e...ò¤w‚) - zvati (po imenu)
׳ £ 1P (×v‚iw‚³...×£w‚) - tr~ati
y³ ‚A 2P (y‚Aiw‚³...il‚³ta: y‚y‚AE...y‚Aw‚) - i}i
v³ OF‚a 1A (v‚F‚ƒw‚e...il‚³ta: v‚vOFAe...vOÒ) - rasti
l³ ‚Aev‚ak 1A (l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - videti, posmatrati; + oA - uo~iti,
shvatiti
h³ n‚a 2P (hinw‚³...il‚³ta: j‚G‚An‚...hw‚) - ubiti
v³ ‚Ix‚a (iv‚³-qƒ³x‚a) 1A (v‚Ix‚w‚e...v‚Iix‚³w‚) - videti
i³ s‚³c‚a 6U (is‚&³c‚iw‚³-w‚e...is‚³¹‚k) - poprskati
ô³ S‚a 1, 4P (hS‚ƒiw‚³, ôSy‚iw‚³...ôî) - obradovati se
v³ ‚F‚a 1P (v‚F‚iw‚³...v‚iF‚³w‚) - ubiti
s³ ‚&-B˜‚m‚a 1, 4P (s‚&B˜‚m‚iw‚³, s‚&B˜‚my‚iw‚³...s‚&B˜‚nw‚) - lutati, biti u zablu-
di
w³ ‚p‚a 4A (w‚py‚w‚e...w‚Û‚) - trpeti bol
³c‚ra 1P (c‚riw‚³...c‚ir³w‚) - misliti, +iv‚³ - razmisliti, +o-iv‚³ - ne
razmisliti
z³ p‚A-l‚B‚a 1A (zp‚Al‚B‚w‚e...zp‚Al‚bF‚) - grditi, prebacivati
o³ v‚e (ov‚-q) 2P (ov‚eiw‚³...ov‚ew‚) - saznati

71 71
 vOÒsy‚ v‚kAEX‚l‚m‚a
Rv‚kfA v‚ki邳favOÒAe g˜‚Am‚Anw‚r& g‚cCnp‚iW‚³ ë‚Anw‚Ae@B‚v‚w‚a` ow‚H s‚
iv‚³ë‚m‚Ay‚ p‚A킃isW‚³w‚sy‚ cUw‚w‚rAemUƒl‚m‚g‚cCw‚a~
w‚ism‚³nvOx‚e p‚c‚eil‚³m‚Ain‚³ p‚kl‚Any‚v‚w‚ƒnw‚ ` vOÒsy‚ w‚eSu spOhA j‚Aw‚A `
p‚r& s‚ vOx‚m‚Aäø‚ w‚Ain‚³ g˜‚hIwu& n‚AX‚v›‚kAew‚a~
if³îá‚A w‚ism‚³nsw‚rAE v‚ek³ic‚³ØAn‚rAH p‚kl‚Ain‚³ K‚Afnw‚H isW‚³w‚AH`
w‚An‚v‚l‚Aev‚á‚ vOÒH p˜‚hS‚ƒ„ g‚w‚H` s‚ iv‚k³m‚v‚krAew‚a` s‚
v‚kiw‚³ic‚³f£p‚l‚An‚AfAy‚ v‚An‚rAnl‚x‚IvOk³wy‚ p˜‚Aix‚³p‚w‚a` v‚An‚rAH vuk³ip‚³w‚AH
v‚kAin‚³ic‚³wp‚kl‚Any‚v‚ic‚³wy‚ vOÒ& p˜‚iw‚³ p˜‚Aix‚³p‚n‚a` vOÒH s‚hS‚ƒ„ w‚Any‚AfAy‚
sv‚AB‚IîfeX‚& g‚w‚H~
ohAe vOÒsy‚ v‚kAEX‚l‚m‚a~
Jednom (Rv‚kfA - nekada) neki (v‚ki邳w‚a) postariji ~ovek (vOÒH) u
drugo selo idu}i (g˜‚Am‚-onw‚r& g‚cCn‚a) na putu (p‚iW‚³) se zamori (ë‚nw‚H
oB‚v‚w‚a). Tada (ow‚H) on (s‚) radi odmora (iv‚ë‚m‚Ay‚) pri|e podno`ju
(mUl‚m‚a og‚cCw‚a) obli`weg (p‚A킃-isW‚³w‚sy‚ u blizini staja}eg) mango
drveta (cUw‚-w‚rAeH).
Na tom drvetu (w‚ism‚³n‚a vOx‚e) zreli plodovi behu (p‚c‚eil‚³m‚Ain‚³ p‚kl‚Ain‚³
ov‚w‚ƒnw‚). Za wima (w‚eSu wih) `eqa (spOhA) star~eva (vOÒsy‚) se izrodi
(j‚Aw‚A). Me|utim (p‚r&) on (s‚) po{to se popeo na drvo (vOx‚m‚a oAäø‚)
nije mogao (n‚ oX‚v›‚kAew‚a) wih (w‚Ain‚³) da dohvati (g˜‚hIwum‚a).
Sre}om (if³îá‚A) na tom drvetu (w‚ism‚³n‚a w‚rAE) neki majmuni (v‚ek³ic‚³w‚a
v‚An‚rAH) plodove jedu}i (p‚kl‚Ain‚³ K‚Afnw‚H) stajahu (isW‚³w‚AH). Wih vide}i
(w‚An‚a ov‚l‚Aev‚á‚), starac se odu{evio (vOÒH p˜‚hS‚ƒ„ g‚w‚H). [ta je uradio
(s‚ iv‚k³m‚a ov‚krAew‚a)? On (s‚) nekoliko kamenova uzev{i (v‚kiw‚³ic‚³w‚a zp‚l‚An‚a
oAfAy‚) i ciqaju}i majmune (v‚An‚rAn‚a l‚x‚I-vOk³wy‚) baci ih (p˜‚-oix‚³p‚w‚a).
Razbesneli majmuni (v‚An‚rAH vuk³ip‚³w‚AH) nekoliko plodova uzev{i
(v‚kAin‚³ic‚³w‚a p‚kl‚Ain‚³ ov‚ic‚³wy‚) baci{e (ih) na starca (vOÒ& p˜‚iw‚³ p˜‚-oix‚³p‚n‚a).
Starac (vOÒH) zadovoqno (s‚hS‚ƒ„) wih pokupiv{i (w‚Ain‚³ oAfAy‚) ode

72 72
kuda je naumio (sv‚-oB‚Iî-feX‚& g‚w‚H). Eto star~eve dovitqivosti
(ohAe vOÒsy‚ v‚kAEX‚l‚m‚a) !

STAR^EVA DOVITQIVOST

Jednom, neki stariji ~ovek, idu}i u drugo selo, zamori se na

putu i sede da se odmori pod mango drvetom. Na tom drvetu behu
zreli plodovi, i on po`ele da ih nabere, ali, popev{i se na drvo,
nije mogao da ih dohvati.
Sre}om, na tom drvetu sedeli su neki majmuni i jeli plodove.
Videv{i ih, starac se odu{evio. [ta je uradio? Uzeo je nekoliko
kamenova i po~eo da ga|a majmune. Razbesneli majmuni uze{e neko-
liko plodova i baci{e ih na starca. Starac ih zadovoqno pokupi
i nastavi kuda je naumio. Eto star~eve dovitqivosti!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚H
vOÒH m - starac, v‚kAEX‚l‚ a - dovitqiv, v‚kAEX‚l‚m‚a n -
dovitqivost, g˜‚Am‚H m - selo, g˜‚Am‚-onw‚rH m - drugo selo, ë‚Anw‚ a
- umoran, ow‚s‚a ind - tada, iv‚³ë‚m‚H m - odmor, p‚A킃 - koristi se
za gradwu prideva u zna~ewu: u blizini, pored, p‚A킃-isW‚³w‚ a -
obli`wi (koji stoji u blizini), ³cUw‚w‚äH m - mango drvo, mUl‚m‚a
n - koren, podno`je, p‚c‚eil‚³m‚ a - zreo, ³spOhA f - `eqa, p‚rm‚a ind -
me|utim, ³if³îá‚A ind - sre}om, p‚kl‚m‚a n - plod, p˜‚hS‚ƒH m - izuzetna
radost, odu{evqewe, v‚An‚rH m - majmun, ³zp‚l‚H m - kamen, vuk³ip‚³w‚
a - qut, s‚hS‚ƒm‚a ind - zadovoqno
g‚m‚a
1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i; +oA - do}i; ³p˜‚hS‚ƒ„ g‚m‚a - biti
odu{evqen
ë‚Am‚a 4P (ë‚Amy‚iw‚³...ë‚Anw‚) - umoriti se; +iv‚³ - odmoriti se
³ë‚Anw‚ BU 1P - biti umoran
³sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati
vOw‚a 1A (v‚w‚ƒw‚e...vÔ) - biti
j‚n‚a 1A (j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚) - roditi se, pojaviti se
³äha 1P (rAehiw‚³...åD) - peti se; +oA - popeti se
73 73
 X‚v‚ak 5P (X‚v›‚kAeiw‚³...X‚¹‚k) - mo}i
g˜‚ha 9U (gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚) - dohvatiti, zgrabiti
K‚fa, K‚Afa 1P (K‚Afiw‚³...K‚if³w‚) - jesti
l‚Aev‚ak 1A (l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - videti; +ov‚ - ibid.
³vOk³ 8U (v‚krAeiw‚³,vuk³äw‚e...vOk³w‚) - ~initi
fA 1P (y‚cCiw‚³...f̂) - dati; + oA - uzeti
l‚x‚a 1A (l‚x‚w‚e...l‚ix‚³w‚) - uo~iti
l‚x‚I vOk³ 8U - ni{aniti
³ic‚³w‚a 1P (c‚ew‚iw‚³...ic‚³Ì‚) - uo~iti; +ov‚ - ubrati
³ix‚³p‚a 6U (ix‚³p‚iw‚³-w‚e...ix‚³Û‚) - baciti; +p˜‚ - dobaciti
³oB‚I (oiB‚³-q) 2P (oBy‚eiw‚³...oB‚Iw‚) - uputiti se

Napomene uz tekst:
1. Radwa u pro{losti (BUw‚v‚kAl‚H) iskazana je glagolskim oblicima
l‚V a-a, kao i trpnim pridevima neprelaznih glagola (v‚km‚ƒin‚³ ¹‚k
p˜‚wy‚y‚H)
s‚ p‚iW‚³ ë‚Anw‚H oB‚v‚w‚a - on se na putu zamorio
v‚ek³ic‚³w‚a v‚An‚rAH w‚Ï‚ isW‚³w‚AH - neki majmuni tu stajahu
w‚eSu spOhA vOÒsy‚ j‚Aw‚A - (u wima) za wima `eqa star~eva se javila
(rodila)
³vOÒH p˜‚hS‚ƒ„ g‚w‚H - starac u odu{evqewe je dospeo (odu{evio se)
³sv‚-oB‚Iî-feX‚& g‚w‚H - gde je naumio oti{ao je
2. Kad se zamenici iv‚k³m‚a (u bilo kom licu i obliku) dodaje ic‚³w‚a,
c‚n‚, oip‚³ (ponekad i isv‚³w‚a) dobijaju se odgovaraju}i oblici neo-
dre|ene zamenice:
³v‚kH (ko), v‚ki邳w‚a (neki); ³v‚ek³ (koji), v‚ek³ic‚³w‚a (nekoji, neki); ³v‚kAin‚³ (acc.
pl., koje), v‚kAin‚³ic‚³w‚a (nekoje, neke)
Isti nastavci ic‚³w‚a, c‚n‚, oip‚³ dodaju se i upitnim prilozima da
bi se dobili neodre|eni vidovi:
³v‚kfA (kada) v‚kfAic‚³w‚a (nekada); ³v‚kiw‚³ (koliko) v‚kiw‚³ic‚³w‚a (nekoliko)

74 74
 c‚EςAe m‚Eςé‚
oAc‚Ay‚ƒrAm‚w‚IW‚ƒsy‚ c‚EςAe m‚Eςé‚eiw‚³ ØAE iX‚³Sy‚Av‚Asw‚Am‚a` w‚AE
gurAegOƒhsy‚ s‚m‚Ip‚e Øy‚AeH v‚kAeðy‚Aeny‚ƒv‚s‚w‚Am‚a~ Rv‚kfA
guäsw‚y‚AevuƒiÒ³c‚Awuy‚ƒp‚rIx‚AW‚ƒ„ w‚ABy‚Am‚ev‚Ek³v‚k& åpy‚v‚k& fÌv‚Av‚kW‚y‚w‚a`
qfm‚wy‚lp‚& F‚n‚m‚a` w‚W‚Aip‚³ y‚en‚ yuv‚y‚AeH v‚kAeðAE pUy‚…y‚Aw‚A& w‚AÐX‚&
iv‚k³m‚ip‚³ v‚swu ςkIwv‚An‚y‚w‚Aim‚iw‚³~ c‚EςH s‚Ö‚Ev‚ v‚ksy‚Aip‚³ vOk³S‚Iv‚l‚sy‚
gOh& g‚wv‚A w‚en‚ F‚n‚en‚ p‚l‚Al‚& ςkIw‚v‚An‚a` w‚w‚H s‚ sv‚y‚m‚ev‚ w‚fAn‚Iy‚
w‚en‚ v‚kAeð& pUriy‚³wv‚A gurv‚e ny‚v‚efy‚w‚a` oAy‚ƒ! pUir³w‚Ae@y‚& v‚kAeð qiw‚³`
guäH s‚iv‚³S‚Af& wv‚y‚A n‚ s‚AFu vOk³w‚im‚wy‚v‚fw‚a~ m‚EςAe iv‚³p‚iM‚&³ g‚wv‚A
fIp‚m‚ev‚kmAAn‚y‚w‚a` s‚ w‚& p˜‚jv‚Aly‚ v‚kAeðe in‚³F‚Ay‚ gurv‚e ny‚v‚efy‚w‚a`
oAy‚ƒ pUir³w‚Ae@y‚& v‚kAeð qiw‚³` guäH s‚hS‚ƒ„ iX‚³rH v‚kmp‚y‚ns‚AFu
vOk³w‚im‚wy‚By‚n‚nfw‚a` w‚w‚H p˜‚BOiw‚³ zp‚AFy‚Ay‚sy‚ m‚Eςe p˜‚Iiw‚³rb‚hƒw‚`
p‚Xy‚w‚ m‚Eςsy‚ buiÒ³c‚Awuy‚ƒm‚a ~
^ajtra i Majtra (c‚EςH m‚EςH c‚), ta dvojica (qiw‚³ ØAE) bili su
(oAsw‚Am‚a) u~enici (iX‚³Sy‚AE) u~enog Ramatirthe (oAc‚Ay‚ƒ-rAm‚w‚IW‚ƒsy‚).
Wih dvojica (w‚AE) u blizini u~iteqeve ku}e (gurAeH gOhsy‚ s‚m‚Ip‚e)
stanovali su u dvema sobama(Øy‚AeH v‚kAeðy‚AeH in‚³-ov‚s‚w‚Am‚a). Jednom
(Rv‚kfA) u~iteq (guäH) radi ispitivawa wihove o{troumnosti
(w‚y‚AeH buiÒ³-c‚Awuy‚ƒ-p‚rIx‚A-oW‚ƒm‚a), po{to je svakom od wih dao po jednu
rupiju (w‚ABy‚Am‚a Rv‚k-Rv‚k& åpy‚v‚k& fÌv‚A) rekao je (ov‚kW‚y‚w‚a): „Evo nez-
natnog novca (qfm‚a owy‚lp‚& F‚n‚m‚a), onda (w‚W‚A-oip‚³) wime (y‚en‚ kojim)
va{e dve sobe (yuv‚y‚AeH v‚kAeðAE) treba da budu ispuwene (pUy‚…y‚Aw‚Am‚a) -
takav (w‚AÐX‚&) neki (iv‚k³m‚a-oip‚³) predmet (v‚swu) kupiv{i (ςkIwv‚A)
donesite (oAn‚y‚w‚Am‚a)“. ^ajtra (c‚EςH) odmah (s‚Ö‚ Rv‚) oti{av{i
(g‚wv‚A) (u) ku}u (gOhm‚a) nekog zemqoradnika (v‚ksy‚ oip‚³ vOk³S‚Iv‚l‚sy‚),
tim novcem (w‚en‚ F‚n‚en‚) slamu je kupio (p‚l‚Al‚& ςkIw‚v‚An‚a). Onda (w‚w‚H)
on li~no (s‚ sv‚y‚m‚a Rv‚) tada (w‚fAn‚Iy‚) wome (w‚en‚ tom slamom) sobu
(v‚kAeðm‚a) ispuniv{i (pUriy‚³wv‚A), u~itequ (gurv‚e) re~e (in‚³-ov‚efy‚w‚a):
„Po{tovani (oAy‚ƒ), ispunio sam sobu (pUir³w‚H oy‚m‚a v‚kAeðH - ispuwena

75 75
je ova soba)“. U~iteq (guäH) `alosno (s‚iv‚³S‚Afm‚a), „Nisi lepo postu-
pio (wv‚y‚A n‚ s‚AFu vOk³w‚m‚a tobom nije lepo ura|eno)“, tako re~e (qiw‚³
ov‚fw‚a). Majtra na pijacu oti{av{i (m‚EςH iv‚³p‚iM‚&³ g‚wv‚A) doneo je jednu
svetiqku (fIp‚m‚a Rv‚km‚a oAn‚y‚w‚a). On wu upaliv{i (s‚ w‚& p˜‚jv‚Aly‚), u sobu
staviv{i (v‚kAeðe in‚³F‚Ay‚), u~itequ se obrati (gurv‚e in‚³-ov‚efy‚w‚a):
„Po{tovani (oAy‚ƒ)! Ispunio sam sobu (pUir³w‚H oy‚m‚a v‚kAeðH - ispuwena
je ova soba)“. U~iteq veselo vrte}i glavom (guäH s‚hS‚ƒ„ iX‚³rH v‚kmp‚y‚n‚a):
„Lepo si postupio (s‚AFu vOk³w‚m‚a lepo je ura|eno)“ tako (qiw‚³) odobrio
je (oiB‚³-on‚nfw‚a). Od tada (w‚w‚H p˜‚BOiw‚³) prema Majtri (m‚Eςe) u~iteqe-
va naklonost je rasla (zp‚AFy‚Ay‚sy‚ p˜‚Iiw‚³Hob‚hƒw‚). Zapazite (p‚Xy‚w‚)
Majtrinu o{troumnost (m‚Eςsy‚ buiÒ³-c‚Awuy‚ƒm‚a).

^AJTRA I MAJTRA

^ajtra i Majtra su bili u~enici u~enog Ramatirthe. Stanovali

su u dvema sobama u blizini u~iteqeve ku}e. Jednom, da bi ispitao
wihovu o{troumnost, u~iteq im dade po jednu rupiju i re~e: „Evo
vam malo novca. Wime neka svaki od vas kupi po jedan predmet
kojim }e ispuniti svoju sobu“. ^ajtra odmah ode ku}i nekog zemqo-
radnika i za dobijeni novac kupi od wega slamu. Sam wome napuni
sobu, pa ode u~itequ i re~e: „Po{tovani, evo, ispunio sam sobu“.
U~iteq mu `alosno re~e: „Nisi dobro postupio!“ Majtra ode na
pijacu i kupi svetiqku. Odnev{i je u sobu i upaliv{i je, ode
u~itequ i re~e: „Po{tovani, napunio sam sobu!“ U~iteq veselo
vrte}i glavom odobri wegov postupak: „Dobro si to uradio!“
Otada je u~iteqeva naklonost ka Majtri rasla. Zapazite Majtrinu
o{troumnost!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
oAc‚Ay‚ƒH, guäH, zp‚AFy‚Ay‚H m - u~iteq; oAc‚Ay‚ƒ a - u~en; c‚EςH m -
budisti~ki prosjak; m‚EςH m - Brahman vi{e klase; gOhm‚a n -
ku}a; v‚kAeðH m - soba; iX‚³Sy‚H m - u~enik; s‚m‚Ip‚m‚a n - blizina;
w‚W‚A-³oip‚³ ind - onda; w‚w‚H p˜‚iw‚³ ind - od tada; s‚Ö‚ Rv‚ ind - odmah;
Rv‚kfA ind - jednom; p‚rIx‚A f - ispit, proba; buiÒ³H f - um; ³c‚Awuy‚ƒm‚a n
- ve{tina, umetnost; åpy‚m‚a n - srebro, rupija; owy‚lp‚ a - nez-

76 76
 natan; F‚n‚m‚a n - novac, imetak; v‚swu n - predmet, stvar; vOk³S‚Iv‚l‚H
m - seqak; p‚l‚Al‚H m, -l‚m‚a n - slama; sv‚y‚m‚ev‚ (sv‚y‚m‚a Rv‚) ind -
li~no; s‚iv‚³S‚Af a - `alostan; s‚iv‚³S‚Afm‚a ind - `alosno; iv‚³p‚iM‚³H f,
-M‚I f - pijaca; fIp‚H m - svetiqka; s‚hS‚ƒ a - veseo; s‚hS‚ƒm‚a ind -
veselo; iX‚³rs‚a n - glava; p˜‚Iiw‚³H f - uva`ewe, zadovoqstvo;
³qƒ³x‚a 1A (qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚) - posmatrati, videti; + p‚ir³ - pa`qivo
ispitivati
³n‚I 1P (n‚y‚iw‚³...n‚Iw‚) - nositi, voditi; + oA - doneti
³pUra 4A (pUy‚ƒw‚e...pUM‚ƒ) - biti pun; caus. 10U (pUry‚iw‚³-w‚e) - ispuni-
ti
³Ï‚kI 9U (ςkIM‚Aiw‚³, ςkIM‚Iw‚e...ςkIw‚) - kupiti
³iv‚³fa 2P (v‚eî³ ili v‚ef...iv‚³if³w‚) - nau~iti, otkriti, razumeti;
+ in‚³ - obi~no u caus. 10U (+dat.): (in‚³v‚efy‚iw‚³-w‚e) - re}i
³jv‚l‚a 1P (jv‚l‚iw‚³...jv‚il‚³w‚) - goreti jasno, svetleti; + p˜‚ - ibid.;
caus. 10U (jv‚l‚y‚iw‚³-w‚e ili jv‚l‚Ay‚iw‚³-w‚e) - zapaliti
³F‚A 3U (fF‚Aiw‚³,fF‚Aw‚e...ih³w‚) - staviti; + in‚³ - postaviti
³v‚kmp‚a 1A (v‚kmp‚w‚e...v‚kimp‚³w‚) - tresti
³n‚nfa 1P (n‚nfiw‚³...n‚inf³w‚) - u`ivati, biti zadovoqan; + oiB‚³ -
slo`iti se
³b‚haƒ 1A (b‚hƒw‚e) - {iriti se, rasti
³ÐX‚a 1P (p‚Xy‚iw‚³...Ðî) - videti, zapaziti

77 77
 g‚Aem‚AyuB‚erI
v‚kAe@ip‚³ ´‚kAip‚³ v‚n‚AeÑeX‚e g‚Aem‚AyurB‚v‚wpurA~ s‚ B‚xy‚AW‚Š B˜‚m‚nvÔyuÒA&
B˜‚m‚nvÔyuÒ& p˜‚Apy‚ Buv‚& Fv‚in‚³m‚a` g‚mB‚Irm‚ev‚kw‚H ëuwv‚A B‚Iw‚Ae Ðiî&³
w‚w‚Ae ffAE~ w‚Ï‚AÐîc‚r& B‚erIm‚p‚Xy‚wp‚iw‚³w‚isW‚³w‚Am‚a` iv‚k³m‚IÐX‚Ae@y‚&
p˜‚AM‚I sy‚Awv‚kAe@py‚ev‚& åp‚X‚bfvOk³w‚a~ qiw‚³ s‚&ic‚³nw‚y‚nÐïA in‚³Hsp‚nfA&
w‚Amup‚Ag‚w‚H` y‚Av‚wp‚Xy‚iw‚³ w‚Av‚ws‚ n‚Ay‚& p˜‚AM‚Iwy‚buFy‚w‚~
v‚Aw‚v‚eæ‚cCrsw‚mb‚hw‚c‚m‚ƒputAeÔv‚m‚a` X‚bf& in‚³åpy‚ w‚sy‚A& c‚ s‚
g‚Aem‚Ayuj‚ƒhAE B‚y‚m‚a~ sy‚Aiwv‚k&³ic‚³Ôxy‚m‚Ï‚Anw‚ir³wyuwp‚AtႠs‚
puSv‚krm‚a` p˜‚iv‚³Xy‚ v‚Ix‚w‚e y‚Av‚wv‚ek³v‚l‚e fAäc‚m‚ƒM‚I~
Neki (v‚kH oip‚³ = v‚kAe@ip‚³) {akal (g‚Aem‚AyuH) be{e davno (oB‚v‚w‚a purA)
u nekom (´‚kAip‚³) {umovitom predelu (v‚n‚-zw‚a-feX‚e). On (s‚), u poteri
za hranom (B‚xy‚-oW‚Š), tumaraju}i (B˜‚m‚n‚a), dospe (p˜‚Apy‚) na mesto
&
(Buv‚&) gde se odigrala bitka (vÔ-³yuÒ&&). Buku (Fv‚in‚³m‚a) koja je dolazi-
la(g‚mB‚Irm‚a) sa jedne strane (Rv‚kw‚s‚a) ~uv{i (ëuwv‚A) upla{en (B‚Iw‚H)
baci pogled (Ðiî&³ ffAE) na tu stranu (w‚w‚s‚a). Tamo (w‚Ï‚) nevi|enu
stvar (oÐî-c‚r&&) ugleda (op‚Xy‚w‚a): dobo{ (B‚erIm‚a) kako le`i na
zemqi (p‚iw‚³w‚-isW‚³w‚Am‚a). Kakva (iv‚k³m‚a qƒ³ÐX‚H) ovo `ivotiwa mo`e biti
(oy‚& p˜‚AM‚I sy‚Aw‚a) koja di`e toliku buku (v‚kH oip‚³ Rv‚m‚a åp‚X‚bfvOk³w‚a).
Tako razmi{qaju}i (qiw‚³ s‚&ic‚nw‚y‚n‚a), videv{i (ÐïA), nepomi~nu (in‚³H
sp‚nfA&) tu stvar (w‚Am‚a), pribli`io se (zp‚-oAg‚w‚H). Dok je posmatrao
(y‚Av‚w‚a p‚Xy‚iw‚³) dotle (w‚Av‚w‚a) on (s‚) da to nije nikakva `ivotiwa (n‚
oy‚& p˜‚AM‚I qiw‚³) zakqu~i (obuFy‚w‚). (Ve}) vetrom pomeranom (v‚Aw‚-
v‚eæ‚w‚a) palicom (-X‚r-sw‚mb‚-) lupaju}om (...-hw‚) o ko`u bubwa
(c‚m‚ƒ-put) proizvedena buka (zw‚a-B‚v‚m‚a X‚bf&). Otkriv{i u tome
(in‚³åpy‚ w‚sy‚A& u tom dobo{u - su{tinu, da nije `ivo bi}e), {akal
(g‚Aem‚AyuH) odbaci strah (j‚hAE B‚y‚m‚a). Ho}e li biti ne{to jela unutra
(sy‚Aw‚a iv‚k³ił³w‚a B‚xy‚m‚a oς-onw‚ra), (pomisli) tako (qiw‚³) probiv{i
dobo{ (zwp‚AtႠs‚ puSv‚krm‚a). Uvukav{i se (p˜‚iv‚³Xy‚) zate~e (v‚Ix‚w‚ee uvide),
avaj (y‚Av‚w‚a v‚ek³v‚l‚e), samo drvo i ko`u (fAä-c‚m‚ƒM‚I).

78 78
 [AKAL I DOBO[

Nekada davno `iveo je neki {akal u {umovitom predelu i luta-

ju}i u poteri za hranom sti`e do popri{ta (neke) bitke. Na izves-
noj udaqenosti ~u jeku i baciv{i pogled u tom pravcu upla{i se
ugledav{i ne{to dotle nevi|eno, dobo{ koji je le`ao na zemqi.
Kakva li je ovo `ivotiwa koja di`e toliku buku, pomisli, i po{to
je pri{ao bli`e i uverio se da se ne mi~e, zakqu~i da to i nije
nikakva `ivotiwa. Shvati da galama poti~e od ko`e razapete
preko dobo{a po kojoj lupkara dr`aqa luka pokretana vetrom.
Ohrabren, rascepa bubaw i uvu~e se unutra da potra`i ne{to za
jelo. Ali, avaj, na|e samo drvo i ko`u.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
g‚Aem‚AyuH m - {akal; B‚erI, B‚eir³H f - dobo{; puSv‚krH m - ko`a bubwa;
feX‚H m - oblast; zw‚a-feX‚H = zÑeX‚H m - predeo; v‚n‚m‚a n - {uma; B‚x‚H
m - jelo; B‚xy‚ a - za jelo, jestiv; o‡W‚³n‚a m - onaj koji tra`i;
B‚xy‚-o‡W‚³n‚a m - koji je u potrazi za jelom; yuÒm‚a n - bitka,
borba; vÔ a - gde je bio; vÔ-yuÒ BUH (Buv‚& acc.) m - mesto gde
se odigrala bitka; Fv‚n‚H,Fv‚in‚³H m - buka; g‚mB‚Ir a - dolaze}i;
Rv‚kw‚s‚a ind - odnekud; B‚Iw‚ (B‚I-¹‚k) a - upla{en; Ðiî³H f - pogled;
oÐî [oÐX‚a-¹‚k] a - nevi|en; c‚r a(-rI f) - pokretan; c‚rH m -
bi}e koje se kre}e; qƒ³ÐX‚, qƒ³Ðx‚ a (-X‚I,-x‚I f) - takav; p˜‚AiM‚³n‚a a -
koji di{e, `ivi; m - `ivo bi}e; åp‚X‚bf-vOk³w‚a - koji di`e buku;
in‚³Hsp‚nf a - nepomi~an; zÔv‚H m - poreklo, pojava; na kraju
slo`enice: poti~u}i od; v‚Aw‚H m - vetar; c‚m‚ƒn‚a n - ko`a; c‚m‚ƒputH
m - bubaw; X‚r-sw‚mb‚H m - palica; B‚y‚m‚a n - strah; v‚ek³v‚l‚ a -
~udan; v‚ek³v‚l‚m‚a ind - zacelo; n‚ v‚ek³v‚l‚&...oip‚³ - ne samo...ve}; y‚Av‚w‚a
v‚ek³v‚l‚e - avaj!; fä n - drvo
³B‚x‚a 10U (B‚x‚y‚iw‚³-w‚e...B‚ix‚³w‚) - jesti
³B˜‚m‚a 1,4P (B˜‚m‚iw‚³, B˜‚my‚iw‚³(B˜‚Amy‚iw‚³)...B˜‚Anw‚) - lutati
³yuF‚a 4A (yuFy‚w‚e...yuÒ) - boriti se
³oAp‚a 5P (oAp›‚Aeiw‚³...oAۂ) - dobiti; + p˜‚ - dospeti (+acc.)
³fA 2P (fAiw‚³...fAw‚) - dati

79 79
 ³sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati
³p‚w‚a 1P (p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - pasti
³ic‚³nw‚a 10U (ic‚³nw‚y‚iw‚³-w‚e...ic‚&³iw‚³w‚) - misliti; + s‚m‚a - ibid.
³ÐX‚a 1P (p‚Xy‚iw‚³...Ðî) - videti
³g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i; + oA -do}i; + zp‚-oA - pri}i
³buF‚a 1U (b‚AeF‚iw‚³-w‚e...buÒ) - znati; pass. 4A (buFy‚w‚e) - biti upoz-
nat, zakqu~iti
³v‚eæ‚a 1P (v‚eæ‚iw‚³...v‚ei悳w‚) - tresti
³hn‚a 2P (hinw‚³...hw‚) - udariti (ubiti)
³åp‚a 10U (åp‚y‚iw‚³-w‚e...åip‚³w‚) - pa`qivo posmatrati, otkriti
(stawe stvari)
³hA 3P (j‚hAiw‚³...hIn‚) - odbaciti
³p‚ta 10P (p‚Aty‚iw‚³...p‚it³w‚) - i}i, kretati se; + zw‚a - i{~upati,
pocepati
³iv‚³X‚a 6P (iv‚³X‚iw‚³...iv‚³î) - u}i; + p˜‚ - ibid.
³qƒ³x‚a 1A (qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚) - gledati, videti; + iv‚³ - ibid.

80 80
 ³v‚kIl‚Aewp‚AtI v‚An‚rH
n‚g‚re ´‚kAip‚³ v‚ek³n‚Aip‚³ v‚iM‚³j‚A fev‚w‚AgOhm‚a` v‚kwuƒ„ p˜‚ArbF‚m‚-
B‚v‚Ô¤ir³s‚&BOw‚fAäv‚km‚a~ w‚Ï‚ v‚km‚ƒv‚krAH v‚kAð& ςkv‚kc‚AeFv‚AƒF‚ƒp‚A-
it³w‚m‚a` f̂Anw‚H v‚kIl‚y‚nw͂& w‚e sW‚Ap‚iy‚³wv‚A gOh& y‚yuH~ w‚Av‚fAg‚wy‚
w‚Ï‚Ev‚kAe v‚An‚ré‚Ap‚l‚AewÜuw‚H` v‚kIl‚vy‚sw‚iv‚³B‚Ag‚e@ip‚³ v‚kAðe w‚ism‚³Ùu-
p‚Aiv‚³X‚w‚a~ n‚Adânw‚re muK‚e mOwy‚Aeir³v‚ w‚Ï‚Aep‚iv‚³Xy‚ c‚` v‚kIl‚muwp‚A-
ty‚Am‚As‚ hsw‚ABy‚A& in‚³Sp˜‚y‚Aej‚n‚m‚a~ in‚³p‚wy‚AewK‚Aw‚v‚kIl‚en‚ s‚h
v‚kAðenA w‚en‚ c‚` w‚ÔAg‚Øy‚s‚&G‚Çp‚Iid³w‚A&g‚Ae m‚m‚Ar s‚H~ ovy‚Ap‚AreSu
vy‚Ap‚Ar& y‚Ae n‚rH v‚kwuƒim‚³cCiw‚³` s‚ nUn‚& in‚³F‚n‚& y‚Aiw‚³ v‚kIl‚Aewp‚AtIv‚
v‚An‚rH~

U gradu negde (n‚g‚re ´‚kAip‚³) nekim trgovcem (v‚ek³n‚-oip‚³ v‚iM‚³j‚A)

hram (fev‚w‚A-gOhm‚a) graditi (v‚kwuƒm‚a) zapo~et be{e (p˜‚ArbF‚m‚a oB‚v‚w‚a)
mnogom nagomilanom gra|om (BUir³-s‚&BOw‚-fAäv‚km‚a). Tu (w‚Ï‚) radnici
(v‚km‚ƒv‚krAH) po{to su gorwu polovinu debla prestrugali (v‚kAð&
ςkv‚kc‚-ZFv‚ƒ-oF‚ƒ-p‚Ait³w‚m‚a) sa stavqenim klinom u sredini (f̂-onw‚H
v‚kIl‚-y‚nw͂m‚a) ostavqaju}i ga tako (sW‚Ap‚iy‚³wv‚A) oti{li su ku}i (w‚e
gOhm‚a y‚yuH). Dok su bili odsutni (w‚Av‚w‚a oAg‚wy‚) tu neki majmun (w‚Ï‚
Rv‚kH v‚An‚rH) radoznalo{}u pokrenut (c‚Ap‚l‚-zwÜuw‚H) (na) klinom raz-
dvojenu tu polovinu stabla (v‚kIl‚-vy‚sw‚-iv‚³B‚Ag‚e v‚kAðe w‚ism‚³n‚a) je seo
(zp‚-oiv‚³X‚w‚a). U sred pukotine (n‚Aid³-onw‚re) kao u ~equst smrti (muK‚e
mOwy‚AeH qv‚) po{to je tamo seo (w‚Ï‚ zp‚iv‚³Xy‚) klin je izvadio (v‚kIl‚m‚a zw‚a
-p‚Aty‚Am‚a oAs‚) obema rukama (hsw‚ABy‚A&) bez vidnog razloga (in‚³s‚a-
p˜‚y‚Aej‚n‚m‚a). Po{to je pao sa izva|enim klinom i deblom (in‚³p‚wy‚
zwK‚Aw‚-v‚kIl‚en‚ s‚h v‚kAðen‚ w‚en‚ c‚) polutkama sklopqenim smrvqena
tela (w‚w‚a B‚Ag‚-Øy‚-s‚&G‚Ç-p‚Iid³w‚-oVÀÂH) umro je (m‚m‚Ar s‚H). Koji ~ovek
(y‚H n‚rH) petqati se u tu|e poslove (ovy‚Ap‚AreSu vy‚Ap‚Ar& v‚kwuƒm‚a) `eli
(qcCiw‚³) taj (s‚) neminovno (nUn‚&) pada u nevoqu (in‚³F‚n‚& y‚Aiw‚³) kao
(qv‚) majmun koji je izvadio klin (v‚kIl‚Aewp‚AtI v‚An‚rH).

81 81
 MAJMUN KOJI JE VADIO KLIN

U nekom gradu, neki trgovac je po~eo da gradi hram i nagomi-

lao je mnogo drvene gra|e. Tu su radnici, po{to su gorwu polovinu
debla pretesterisali, stavili klin u sredinu i ostaviv{i ga tako,
oti{li ku}i. U me|uvremenu, neki je majmun, iz radoznalosti, seo
na deblo ~ije su polovine bile razdvojene klinom. U procep je seo,
kao u ~equst smrti i izvadio klin obema rukama, bez vidnog razlo-
ga. Tada pade zajedno sa deblom kome je izva|en klin i smrvqen me|u
polutkama debla, ispusti du{u. Ko se petqa u tu|e poslove zapada
u nevoqu kao majmun koji je vadio klin.

X‚bfAW‚ƒv‚kAS‚:
³v‚kIl‚H, v‚kIl‚v‚kH m - klin; zwp‚Ait³n‚a m - onaj koji vadi, iskorewu-
je; v‚An‚rH m - majmun; v‚iM‚³j‚a m - trgovac; fev‚w‚A-gOhm‚a n - hram;
BUir³ a - mnogo; fAä n - drvo; w‚Ï‚ ind - tamo, tu; v‚km‚ƒv‚krH m - rad-
nik; v‚kAðm‚a n - drvo, stablo, deblo; ςkv‚kc‚H m - testera; ZFv‚ƒ a
- uspravan, gorwi; oF‚ƒ a - pola; oF‚ƒm‚a n - polovina; w‚Av‚w‚a ind
- dotle; c‚Ap‚l‚&,c‚Ap‚ly‚m‚a n - brzopleto delawe, vrpoqewe; B‚Ag‚H
m - (u)deo; iv‚³B‚Ag‚H m - ibid.; y‚nw͂m‚a n - podupira~,spona; y‚nwO m
- onaj koji povezuje, upravnik; n‚Aid³H, n‚AdI f - procep, {upqi-
na; hsw‚H m - ruka; p˜‚y‚Aej‚n‚m‚a n -razlog; o&g‚m‚a n - deo tela, telo;
vy‚Ap‚Ar a - zaposlen; ovy‚Ap‚Ar a - nezaposlen; vy‚Ap‚ArH m -
zaposlewe, posao; nUn‚m‚a ind - sigurno, zaista; in‚³F‚n‚m‚a n - smrt,
uni{tewe;
rB‚a 1A (rB‚w‚e...rbF‚) - po~eti; + p˜‚A - ibid.
³BO 3U (ib‚³B‚‡w‚³,ib‚³BOw‚e...BOw‚) - dr`ati; + s‚m‚a - nagomilati
³p‚ta 1P (p‚tiw‚³...p‚it³w‚) - kretati se; caus. 10U (p‚Aty‚iw‚³-w‚e) -
pokretati, deliti
³Ï‚kv‚kc‚en‚ p‚ta - testerisati
³Üu 1A (܂v‚w‚e...il‚³ta: puÜuv‚e...Üuw‚) - plutati; + zw‚a - sko~iti
³vy‚s‚a 4P (vy‚sy‚iw‚³...vy‚sw‚) - razdvojiti
³y‚&w͂a 1, 10U (y‚&ςiw‚³-w‚e, y‚&ςy‚iw‚³-w‚e) - u~vrstiti
³p‚w‚a 1P (p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - pasti; + in‚³ - ibid.

82 82
 ³K‚n‚a 1U (K‚n‚iw‚³...K‚Aw‚) - kopati; + zw‚a - iskopati, izvaditi
³G‚ta 1A (G‚tw‚e...G‚it³w‚) - zanimati se (ne~im),biti zauzet
(ne~im) (+ inf, loc, dat.); + s‚& - sklopiti se; spojiti se
³p‚Ida 10U (p‚Idy‚iw‚³-w‚e...p‚Iid³w‚) - pritisnuti, zdrobiti
³mO 6A (im˜‚³y‚w‚e...il‚³ta: m‚m‚Ar...mOw‚) - umreti
³pO 6A (ip˜‚³y‚w‚e...il‚³ta:p‚p˜‚e...pOw‚) - biti zaposlen; + vy‚A - ibid. (opp.
ovy‚ApO); caus. 10U p‚Ary‚iw‚³-w‚e - zaposliti (+ loc.)
ovy‚Ap‚AreSu vy‚Ap‚Ar& vOk³ 8U (v‚krAeiw‚³, vuk³äw‚e...vOk³w‚)- petqati se u tu|e
poslove

83 83
 B˜‚AwOØy‚v‚kW‚A
b˜‚A÷‚M‚AE B˜‚Aw‚rAv‚Asw‚A& pure p‚Atil‚³puςv‚ek³` y‚Y‚s‚Aem‚ qiw‚³ jy‚eðH
v‚kI‡w‚³s‚Aem‚Ae@sy‚ c‚Anuj‚H~ ip‚³Ïy‚& c‚ABUÒn‚& BUir³ w‚y‚Aeb˜‚Aƒ÷‚M‚puςy‚AeH`
v‚kI‡w‚³s‚Aem‚Ae in‚³j‚& B‚Ag‚& vy‚v‚hArAfv‚F‚ƒy‚w‚a~ y‚Y‚s‚Aem‚swu BuƂAn‚Ae
ffĂApy‚n‚y‚wx‚y‚m‚a` w‚w‚H s‚ in‚³F‚ƒn‚IBUw‚Ae in‚³j‚A& B‚Ay‚Aƒm‚B‚AS‚w‚~ ip˜‚³y‚e
F‚n‚ADá‚Ae BUwv‚Ahim‚³fAn‚I° in‚³F‚ƒn‚H v‚kW‚m‚a` v‚s‚Aim‚³ m‚Fy‚e b‚nFUn‚A&
w‚iسfeX‚& ë‚y‚Av‚he~ p‚AW‚ey‚en‚ iv‚³n‚A vuk³Ï‚ y‚Av‚ qwyuif³w‚e w‚y‚A` in‚³b‚ƒnF‚&
s‚ y‚fA c‚Ï‚ek³ w‚fA B‚Ay‚Aƒ w‚m‚Ah s‚A~ ov‚Xy‚& y‚if³ g‚nw‚vy‚& w‚fÀÂwv‚A
v‚kI‡w‚³s‚Aem‚w‚H` mOg‚y‚sv‚ F‚n‚& iv‚k&³ic‚³wp‚AW‚eey‚m‚nuj‚Aif³iw‚³~ w‚w‚Ae
g‚wv‚Anuj‚& y‚Av‚wp‚AW‚ey‚& w‚& s‚ m‚Ag‚ƒiw‚³` w‚Av‚Ì‚fnuj‚H s‚Ae@ς j‚gAAf
B‚Ay‚ƒy‚A sv‚y‚mAa~ x‚ip‚³w‚sv‚F‚n‚Ay‚Asm‚E v‚y‚& fՂH vuk³w‚H iv‚k³y‚w‚a` y‚ Rv‚
ih³ fir³×H sy‚Aws‚ Rv‚Asm‚Ôij‚³Sy‚iw‚³~ ëuwv‚Ew‚wv‚kI‡w‚³s‚Aem‚Ae@s‚AE
B˜‚AwOñ΂ehAinv‚³w‚Ae@ip‚³ s‚n‚a` n‚EcCÑAwu& iv‚k³m‚py‚sm‚E v‚kîA vuk³sw͂ISu
v‚Xy‚w‚A~ y‚Y‚s‚Aem‚sw‚w‚swUSM‚I° g‚wv‚A p‚wÎy‚E in‚³v‚eւ w‚w‚a` w‚y‚A s‚h
p˜‚isW‚³w‚v‚AnfEv‚Ev‚kX‚rM‚sw‚w‚H~
g‚cCnp˜‚AۂAe@tv‚I° fEv‚Aiق³g‚IM‚A…@j‚g‚reM‚ s‚H` w‚ÔAy‚Aƒ c‚ w‚fAl‚Aev‚á‚
c‚Ï‚knf p‚iw‚³w‚A Buiv‚³~ iv‚k³m‚Aςknfis‚³ B‚×e wv‚im‚³iw‚³ m‚AnuS‚B‚AS‚y‚A`
s‚A w‚en‚Aj‚g‚reM‚Ae¹‚kA b˜‚A÷‚M‚I in‚³j‚g‚Af w‚m‚a~ n‚ ςknfAim‚³ v‚kW‚&
y‚sm‚Anm‚hAs‚Ìv‚ m‚m‚ wv‚y‚A` f£HiK‚³w‚Ay‚A iv‚³feX‚e@ւ hA iB‚³x‚AB‚Aj‚n‚&
ôw‚m‚a~ w‚cCªwv‚Aj‚g‚rAe v‚¹˜‚kAf£fÀÂIy‚Aƒsy‚E ffAE m‚hw‚a` sv‚M‚ƒp‚Aς&
gOhAM‚ef& iB‚³x‚AB‚AMdim‚³iw‚³ b™v‚n‚a~ v‚kAe m‚hAB‚Ag‚ iB‚³x‚A& m‚e
fAsy‚wy‚ism‚³insw͂³y‚eiw‚³` z¹‚ksw‚y‚A s‚Ó¢A÷‚My‚A j‚g‚AfAj‚gAré‚ s‚H~
n‚ fAsy‚wy‚‡W‚³w‚A& y‚Ae@ς iB‚³x‚A& w‚e w‚sy‚ w‚wx‚M‚m‚a` X‚w‚F‚A y‚Asy‚iw‚³
iX‚³rH s‚wy‚m‚ew‚Øc‚Ae m‚m‚~ w‚cCªwv‚A b˜‚A÷‚M‚I s‚A w‚muv‚Ac‚Aj‚g‚r&
s‚w‚I` y‚fev‚& w‚Ìv‚m‚ev‚Aς B‚wOƒiB‚³x‚A& p˜‚y‚cC m‚e~ qwyu¹‚km‚Aςe b˜‚A÷‚My‚A
s‚Ae@j‚g‚rAe muK‚Aw‚a` zjj‚g‚ArAx‚w‚& y‚Y‚s‚Aem‚& j‚Iv‚nw‚m‚ev‚ w‚m‚a~
w‚mufÀÂIy‚†v‚ s‚p‚if³ if³vy‚H s‚Ae@j‚g‚rH pum‚An‚a` p‚ir³wuîé‚ w‚AE ôîAE f&p‚w‚I
84 84
 in‚³j‚g‚Af s‚H~ oh& v‚kAłn‚v‚eg‚AKy‚Ae iv‚³Ö‚AF‚rm‚hIp‚iw‚³H` s‚Ae@h&
g‚AEw‚m‚X‚Ap‚en‚ p˜‚AۂAe@smy‚Aj‚g‚rI° g‚iw‚³m‚a~ s‚AFv‚Is‚&v‚Afp‚y‚ƒnw‚H s‚ c‚
X‚Ap‚Ae m‚m‚AB‚v‚w‚a` qwyuv‚Pwv‚A hem‚p‚Aς& c‚ rw΂ErApUy‚ƒ w‚wx‚M‚Aw‚a~
iv‚³Ö‚AF‚reí‚rAe ôîH K‚muwp‚wy‚ j‚g‚Af s‚H` w‚AE c‚Ay‚y‚wurAfAy‚ rw΂AEG‚&
f&p‚w‚I gOhm‚a~ w‚Ï‚Asw‚ y‚Y‚s‚Aem‚Ae@s‚Av‚x‚y‚AۂF‚n‚H suK‚m‚a`
s‚Ìv‚Anuåp‚& s‚v‚ƒsy‚ F‚Aw‚A s‚v‚ƒ„ p˜‚y‚cCiw‚³~

Dva brata Bramana (b˜‚A÷‚M‚AE B˜‚Aw‚rAE) behu (oAsw‚Am‚a) nekada (pure) u

gradu Pataliputra (p‚Atil‚³puςv‚ek³). Jaxwasoma (se zvao) stariji
(y‚Y‚s‚Aem‚H qiw‚³ jy‚eðH), a Kirtisoma wegov mla|i brat (v‚kI‡w‚³s‚Aem‚H osy‚
c‚ onuj‚H). Od oca su nasledila oba brata znatan novac (ip‚³Ïy‚& c‚ oBUw‚a
F‚n‚m‚a BUir³ w‚y‚AeH b˜‚A÷‚M‚-puςy‚AeH o~ev be{e znatan novac ta dva brata).
Kirtisoma (v‚kI‡w‚³s‚Aem‚H) je svoj deo (in‚³j‚& B‚Ag‚m‚a) trgovinom (vy‚v‚hArAw‚a
od trgovine abl.) uve}ao (ov‚F‚ƒy‚w‚a). Jaxwasoma, pak (y‚Y‚s‚Aem‚H wu),
u`ivaju}i (BuƂAn‚H) i budu}i dare`qiv (ffw‚a (daju}i) c‚ oip‚³) izla-
gao se tro{ku (on‚y‚w‚a x‚y‚m‚a). Tada (w‚w‚s‚a) on (s‚) po{to je osiro-
ma{io (in‚³F‚ƒn‚IBUw‚H) svojoj `eni (in‚³j‚A& B‚Ay‚Aƒm‚a) re~e (oB‚AS‚w‚): „Draga
(ip˜‚³y‚e), budu}i (da sam bio) bogat (F‚n‚ADá‚H BUwv‚A) a sada sam (ohm‚a
qfAn‚Im‚a) (ostao) bez novca (in‚³F‚ƒn‚H), kako da boravim (v‚kW‚m‚a v‚s‚Aim‚³)
me|u ro|acima (m‚Fy‚e b‚nFUn‚Am‚a ) - po|imo u tu|inu (w‚fa iv‚³feX‚& ë‚y‚Av‚he)“„.
„Bez putnog tro{ka (p‚AW‚ey‚en‚ iv‚³n‚A) kuda }emo (vuk³Ï‚ y‚Av‚H)“, tako ona
re~e (qiw‚³ zif³w‚e w‚y‚A loc.abs. wome bi re~eno). Po{to je bio uporan
(in‚³b‚ƒnF‚& s‚ y‚fA c‚Ï‚ek³) onda mu `ena re~e (w‚fA B‚Ay‚Aƒ w‚m‚a oAh s‚A) tako
(qiw‚³): „Ako (ba{) mora{ da ide{ (ov‚Xy‚& y‚if³ g‚nw‚vy‚&) onda (w‚fa)
oti{av{i (g‚wv‚A) od mla|eg brata (onuj‚Aw‚a) Kirtisome (v‚kI‡w‚³s‚Aem‚-
w‚H abl.) potra`i (mOg‚y‚sv‚) ne{to novca (F‚n‚& iv‚k³ił³w‚a) za put
(p‚AW‚ey‚m‚a)“. Tada (w‚w‚H) oti{av{i (g‚wv‚A) mla|em bratu (onuj‚&) kada
(yAAvAw‚a) novac za put (p‚AW‚ey‚& w‚&) zatra`i (m‚Ag‚ƒiw‚³) tada `ena mla|eg
brata re~e (w‚Av‚w‚a w‚fa onuj‚H s‚H oς j‚g‚Af B‚Ay‚ƒy‚A sv‚y‚m‚a - tada mla|i
brat odgovori jezikom svoje `ene): „^oveku koji je svoj imetak
pro}erdao (x‚ip‚³w‚-sv‚F‚n‚Ay‚ osm‚E) mi da damo bilo {ta (v‚y‚& fՂH vuk³w‚H
iv‚k³y‚w‚a), ko je osiroma{io (y‚H Rv‚ ih³ fir³×H sy‚Aw‚a) taj (svako) (s‚ Rv‚)
}e od nas tra`iti (osm‚w‚a B‚ij‚³Sy‚iw‚³)“. ^uv{i to Kirtisoma (ëuwv‚A
Rw‚w‚a v‚kI‡w‚³s‚Aem‚H os‚AE) iako budu}i (oip‚³ s‚n‚a) bratu naklowen (B˜‚AwO-
ñ΂eh-oinv‚³w‚H) nije `eleo (n‚ RcCw‚a) dati (fAwu&) bilo {ta (iv‚k³m‚a-oip‚³)
85 85
wemu (osm‚E). R|ava (je) (v‚kîA) poslu{nost (v‚Xy‚w‚A) r|avim `enama
(vuk³-sw͂ISu - lo{e je biti pod uticajem zlih `ena). Jaxwasoma
(y‚Y‚s‚Aem‚H) tada (w‚w‚s‚a) bez pogovora (}utke) (wUSM‚I°) oti{av{i (g‚wv‚A)
`eni (p‚wÎy‚E) saop{ti to (in‚³v‚eւ wAw‚a rekav{i) i sa wom (w‚y‚A s‚h) je
oti{ao (p˜‚isW‚³w‚v‚An‚a) uz Bo`ju pomo} jedino (fEv‚-Rv‚k-X‚rM‚H) tada
(w‚w‚H). Idu}i (g‚cCn‚a) sti`e (p˜‚AۂH) do {ume (otv‚I°) i slu~aj je hteo
(fEv‚Aw‚a slu~ajno) da on bude progutan (in‚³g‚IM‚ƒH s‚H) od udava
(oj‚g‚reM‚). Tada (w‚fA) to `ena ugledav{i (w‚w‚a B‚Ay‚Aƒ c‚ oAl‚Aev‚á‚) zaje~a
(c‚Ï‚knf) pav{i na zemqu (p‚iw‚³w‚A Buiv‚³). „Za{to pla~e{ (iv‚k³m‚a
oAςknfis‚³) ti dobra `eno (B‚×e wv‚m‚a)“, tako (qiw‚³) qudskim glasom
(m‚AnuS‚-B‚AS‚y‚A) ona (s‚A) tom zmijom (w‚en‚ oj‚g‚reM‚) bi upitana (z¹‚kA).
Bramanka (b˜‚A÷‚M‚I) odgovori joj (in‚³j‚g‚Af w‚m‚a): „Kako da ne pla~em
(n‚ ςknfAim‚³ v‚kW‚m‚a), plemeniti (m‚hAs‚Ìv‚), po{to je (y‚sm‚Aw‚a) u tu|ini
sada (iv‚³feX‚e oւ hA) tobom (wv‚y‚A) mene nesre}nice (moj) (m‚m‚
f£HiK‚³w‚Ay‚AH) udeo u milostiwi (iB‚³x‚A-B‚Aj‚n‚&) uskra}en (ôw‚m‚a)“? Kad
to ~u zmija (w‚w‚a ëAuwv‚A oj‚g‚rH) iz ~equsti (v‚¹˜‚kAw‚a) izvadiv{i (zw‚a-
g‚Iy‚ƒ) woj dade (osy‚E ffAE) veliki zlatan sud (m‚hw‚a sv‚M‚ƒp‚Aς&), govore}i
(b™v‚n‚a): „Neka to bude posuda da skupqa{ milostiwu (gOhAM‚ qf&
iB‚³x‚A-B‚AMdm‚a)“. „Ko }e (v‚kH), milostivi (m‚hAB‚Ag‚), milostiwu
(iB‚³x‚A&) meni (m‚e) udeliti (fAsy‚iw‚³) u tom (sudu) (oism‚³n‚a) sa `enom
(isw͂³y‚A asoc.) (tj. meni `eni)“? Oslovqena (z¹‚kH) tom dobrom `enom
(w‚y‚A s‚fa-b˜‚A÷‚My‚A) odgovori (j‚g‚Af) ta zmija (oj‚g‚rH c‚ s‚H): „Ko
(y‚H) tu (oς u tom sudu) ne pru`i ti zatra`enu milostiwu (n‚
fAsy‚iw‚³ o‡W‚³w‚A& iB‚³x‚A& w‚e) toga }e glava istog ~asa raspasti se u sto
komada (w‚sy‚ w‚w‚a-x‚M‚m‚a X‚w‚F‚A y‚Asy‚iw‚³ iX‚³rH) - istinu ti ka`em (s‚wy‚m‚a
Rw‚w‚a v‚c‚s‚a m‚m‚)“. Kad to ~u (w‚w‚a ëuwv‚A) Bramanka (b˜‚A÷‚M‚I), ta dobra
`ena (s‚A ... s‚w‚I), toj zmiji re~e (w‚m‚a zv‚Ac‚ oj‚g‚rm‚a): „Ako je sve to
ta~no (y‚fa Rv‚& w‚Ìv‚m‚a Rv‚ oς), mu`a mi kao milostiwu udeli (B‚wOƒ-
iB‚³x‚A& p˜‚y‚cC m‚e)“. ^im je to rekla dobra `ena (qiw‚³ z¹‚km‚a oAςe b˜‚A÷‚My‚A),
ta zmija (s‚H oj‚g‚rH) iz usta (muK‚Aw‚a) izvadi (zw‚a-j‚g‚Ar)
nepovre|enog (ox‚w‚&) Jaxwasomu (y‚Y‚s‚Aem‚&) `ivog wega (j‚Iv‚nw‚m‚a Rv‚a
w‚m‚a). Wega (w‚m‚a) izvadiv{i (zw‚a-g‚Iy‚ƒ Rv‚), istog ~asa (s‚p‚if³) ta zmija
(s‚H oj‚g‚rH) (preobrazi se) u ~oveka (pum‚An‚a) bo`anskog izgleda
(if³vy‚H) i zadovoqan (p‚ir³wuîH c‚) re~e (in‚³-j‚g‚Af s‚H) tim sre}nim
supru`nicima (w‚AE ôîAE f&p‚w‚I): „Ja sam po imenu Kaw~anavega (oh&
v‚kAłn‚v‚eg‚-oAKy‚H), kraq Vidjadhare (iv‚³Ö‚AF‚r-m‚hIp‚iw‚³H). Prokletstvom

86 86
Gautame (g‚AEw‚m‚-X‚Ap‚en‚) pretvoren sam u zmiju (p˜‚AۂH oism‚³ oAj‚g‚rI°
g‚iw‚³m‚a). Da }e se okon~ati kletva (...p‚y‚ƒnw‚H s‚H c‚ X‚Ap‚H m‚m‚ oB‚v‚w‚a da
}e kraj moje kletve biti) razgovor sa po{tenom `enom (s‚AFv‚I-
s‚&v‚Af)“. To rekav{i (³qiw‚³ zv‚Pwv‚A), zlatni pehar (hem‚-p‚Aς&) dragim
kamewem (rw΂EH) ispuniv{i (oApUy‚ƒ) - istog ~asa (w‚w‚a x‚M‚Aw‚a) kraq
Vidjadhare (iv‚³Ö‚AF‚r-qƒ³í‚rH) zadovoqan (ôîH) u nebo se vinuv{i ode
(K‚m‚a zwp‚wy‚ j‚g‚Am‚ s‚H). Supru`nici (w‚AE ...f&p‚w‚I) se vrati{e ku}i
(oAy‚y‚wuH...gOhm‚a) po{to su dobili (oA-fAy‚ dobiv{i) obiqe drago-
cenosti (rw΂-oAeG‚&). Tamo (w‚Ï‚) je `iveo (oAsw‚) Jaxwasoma (y‚Y‚s‚Aem‚H
os‚AE) sa neiscrpnim ste~enim blagom (ox‚y‚-oAۂ-F‚n‚H) sre}no
(suK‚m‚a). Provi|ewe (F‚Aw‚A) sve (s‚v‚ƒ„) dodequje (p˜‚y‚cCiw‚³) shodno
~ove~ijoj prirodi (s‚Ìv‚Anuåp‚& s‚v‚ƒsy‚).

PRI^A O DVA BRATA

Nekada davno u gradu Pataliputra `ivela su dva brata

Bramana.Stariji se zvao Jaxwasoma, a mla|i Kirtisoma. Od oca su
oba brata nasledila znatan imetak, ali dok je Kirtisoma, bave}i se
trgovinom, taj imetak znatno uve}ao, dotle je Jaxwasoma uglavnom
tro{io, predaju}i se zadovoqstvima i rado daju}i novac onima
kojima je bio potreban. Po{to je sasvim osiroma{io, Jaxwasoma
re~e svojoj `eni: „Draga, nekada sam bio bogat, a sada sam sasvim
bez novca ostao. Kako }u i daqe `iveti ovde, me|u ro|acima?
Po|imo zato u tu|inu.“ @ena mu odgovori: „Kako }emo i}i kad ni
novaca za put nemamo?“ Kako je on bio uporan, `ena se na kraju
slo`i, ali re~e: „Ako ba{ mora{ da ide{, dobro. Ali onda bar idi
do mla|eg brata i od wega zatra`i ne{to novca za put.“ Jaxwasoma
ode mla|em bratu i zatra`i novac za put, ali `ena mla|eg brata
re~e: „Ako i{ta budemo dali ~oveku koji je svoj imetak pro}erdao,
onda }e svako ko je osiroma{io dolaziti da od nas tra`i novac.“
^uv{i to, Kirtisoma, iako bratu be{e naklowen, ne htede da mu da
bilo {ta. Nije dobro slu{ati zlu `enu. Jaxwasoma ne re~e ni{ta,
vrati se svojoj `eni, i sa wom, samo uz Bo`ju pomo}, krenu na put.
Idu}i tako, sti`e do {ume gde je sudbina htela da ga proguta jedan
veliki udav. Videv{i zmiju kako ga guta, `ena zaje~a i baci se na
zemqu. „Za{to pla~e{, dobra `eno?“ upita je zmija qudskim

87 87
glasom. Bramanka joj odgovori: „Kako da ne pla~em, plemeniti, kad
ostah sama, u tu|ini, a ti mi sada uskrati nadu da }u bar od
milostiwe `iveti?“ Kad to ~u zmija iz ~equsti izvadi veliki zlat-
ni sud i re~e joj: „Evo ti posude u kojoj }e{ milostiwu skupqati“.
„Ko }e, milostivi, meni, `eni, u taj sud milostiwu udeliti?“ Zmija
joj odgovori: „Istinu ti ka`em, ko ti u taj sud ne spusti zatra`enu
milostiwu, wegova }e se glava u sto komada raspasti“. Kad to ~u,
dobra `ena re~e: „Ako je tako, onda mi mu`a kao milostiwu udeli“.
^im je Bramanka to izgovorila, zmija iz usta izvadi Jaxwasomu,
`ivog i zdravog. Odmah zatim, preobrazi se u ~oveka bo`anskog
izgleda koji zadovoqan re~e sre}nim supru`nicima: „Ja sam kraq
Vidjadhare, po imenu Kaw~anavega. Prokletstvom Gautame
pretvoren sam u zmiju. Re~eno je da }e se (moja) kletva okon~ati kad
budem razgovarao sa ~estitom `enom“. To rekav{i, napuni zlatni
pehar dragim kamewem, pa se vinu u nebo. Supru`nici, dobiv{i
neo~ekivano ogromno bogatstvo, vrati{e se ku}i. Tamo je
Jaxwasoma nastavio da `ivi u sre}i i blagostawu. Provi|ewe
svakoj udequje shodno wegovoj prirodi.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:
³b˜‚A÷‚n‚a m - Braman; B˜‚AwO m - brat; pure ind - nekada; y‚Y‚H m - `rtva
(koja se prinosi); s‚Aem‚ - na kraju slo`enica zna~i: glavni (na
pr: nOs‚Aem‚H m - glavni ~ovek, poglavar); v‚kI‡w‚³H f - slava; jy‚eð a
- najstariji; jy‚eðH m - stariji brat; onuj‚H m - mla|i brat; ip‚³wO
m - otac; BUir³ a - obilat; BUir³ ind - veoma; F‚n‚m‚a n - novac,
imetak; puςH m - sin; in‚³j‚ a - ro|en, sopstven; B‚Ag‚H m - deo;
vy‚v‚hArH m - trgovina; x‚y‚H m - tro{ak; F‚in‚³n‚a a (-n‚I f) - bogat;
in‚³F‚ƒin‚³n‚a a (-n‚I f) - bez novca, siromah; B‚Ay‚Aƒ f - supruga; ip˜‚³y‚ a
- drag; oADá‚, F‚n‚ADႠa - bogat; qfAn‚Im‚a ind - sada; in‚³F‚ƒn‚ a - bez
novca; m‚Fy‚e ind (+gen.pl.) - me|u; b‚nFu m - ro|ak; feX‚H m - zemqa;
iv‚³n‚A ind - bez; iv‚³feX‚H m - strana zemqa; p‚AW‚ey‚m‚a n - putni
tro{ak; in‚³b‚ƒnF‚H m - upornost; y‚fA...w‚fA ind - po{to...onda;
ov‚Xy‚m‚a ind - nu`no, neizbe`no; y‚if³...w‚fa ind - ako...onda;
y‚Av‚w‚a...w‚Av‚w‚a ind - kada...tada; fir³× a - siroma{an; oinv‚³w‚ a-
pra}en, naklowen; v‚kî a- r|av, lo{; v‚Xy‚w‚A f - poslu{nost (+

88 88
 loc.); vuk ind - prefiks: lo{e; wUSM‚Im‚a ind - }utke, brzo; p‚w΂I f -
supruga, gospodarica; X‚rM‚m‚a n - za{tita; fEv‚-Rv‚k-X‚rM‚ a -
koji se oslawa samo na Bo`ju pomo}; otiv‚³H,otv‚I f - {uma;
fEv‚m‚a n - sudbina; fEv‚Aw‚a ind - slu~ajno; oj‚g‚rH m - udav; BU H f -
zemqa; B‚×A f - dobra `ena; m‚AnuS‚ a - qudski; B‚AS‚A f - jezik;
n‚...v‚kW‚m‚a ind - kako da ne; y‚sm‚Aw‚a ind - jer, po{to, otuda;
m‚hAs‚Ìv‚ a - plemenit; f£HiK‚³w‚ a - jadan; iB‚³x‚A f - milostiwa;
B‚Aj‚n‚m‚a n - udeo; v‚¹˜‚kH m - nos, ~equst; sv‚M‚ƒm‚a n - zlato; p‚Aςm‚a n-
posuda; m‚hAB‚Ag‚ a - milostiv; sw͂I f - `ena; b˜‚A÷‚M‚I f - Bramanka;
w‚w‚a x‚M‚m‚a ind - istog ~asa; X‚w‚F‚A - na sto komada; iX‚³rsAa n -
glava; s‚wy‚m‚a n - istina; v‚c‚s‚a n - re~; s‚w‚a a (s‚w‚I f) - stvaran;
s‚w‚I f - verna `ena; B‚wOƒ m - mu`; s‚p‚if³ ind - odmah; if³vy‚ a -
bo`anski; f&p‚w‚I (dual) - supru`nici; m‚hI-p‚iw‚³H m - kraq; X‚Ap‚H
m - prokletstvo; oAj‚g‚r a (-rI f) - zmijski; g‚iw‚³H f - hod, vid;
s‚AFv‚I f - po{tena `ena; s‚&v‚AfH m - razgovor; p‚y‚ƒnw‚H m - kraj;
hemAmAa n - zlato; rw΂m‚a n - dragi kamen; oAeG‚H m - obiqe, mno{tvo;
suK‚m‚a ind - sre}no; ox‚y‚ a - neiscrpan; F‚AwO m - tvorac;
s‚Ìv‚Anuåp‚m‚a - shodno ~ove~ijoj prirodi
³vOF‚a 1A (v‚F‚ƒw‚e...vOÒ) - rasti
³Buj‚a 7U (Bun‚i¹‚k³, BuVºe...Bu¹‚k) - A u`ivati, jesti; P - vladati
³ix‚³ 1P (x‚y‚iw‚³...ix‚³w‚,x‚IM‚) - upadati, tro{iti
³n‚I 1P (n‚y‚iw‚³...n‚Iw‚) - voditi; x‚y‚m‚a n‚I - izlagati se tro{ku
³B‚AS‚a 1A (B‚AS‚w‚e...B‚iS‚³w‚) - re}i
³v‚s‚a 1P (v‚s‚iw‚³...ziS‚³w‚) - boraviti, stanovati;
³i낳 1U (ë‚y‚iw‚³-w‚e...i낳w‚) - zavisiti, prionuti (oti}i negde i
ostati tamo)
³y‚A 2P (y‚Aiw‚³...y‚Aw‚) - i}i; + oA - sti}i, vratiti se
³q 2P (Riw‚³...qw‚) - i}i; +zw‚a - ustati; +zif³-zw‚a - re}i
³mOg‚a 10A (mOg‚y‚w‚e...mOig‚³w‚) - potra`iti
³m‚Ag‚ƒa 1P, 10U (m‚Ag‚ƒiw‚³, m‚Ag‚ƒy‚iw‚³-w‚e...) - tra`iti
³g‚fa 1P (g‚fiw‚³..g‚if³w‚) - re}i; + in‚³ - odgovoriti, izjaviti
³x‚p‚a 1U (x‚p‚iw‚³-w‚e...x‚ip‚³w‚) - postiti;
³x‚p‚a 10U ( x‚p‚y‚iw‚³-w‚e...x‚ip‚³w‚) - baciti, izgubiti, ispustiti
³B‚j‚a 1U (B‚j‚iw‚³-w‚e...B‚¹‚k) - podeliti, odobriti
89 89
 ³sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚) - stajati; + p˜‚ - krenuti na put
³iv‚³fa 2P (v‚eî³ ili v‚ef...iv‚³if³w‚) - razumeti, znati; + in‚³ - re}i,
obavestiti
g± 6P (ig‚³riw‚³...g‚IM‚ƒ) - progutati; + in‚³ - ibid.; + zw‚a - izbqu-
vati
³l‚Aev‚ak 1A (l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚) - videti, ugledati; + oA - ibid.
³Ï‚knfa 1P (ςknfiw‚³...ςkinf³w‚) - plakati, jadikovati
³p‚w‚a 1P (p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚) - pasti; + zw‚a - poleteti, vinuti se
³v‚c‚a 1P, 10U (v‚c‚iw‚³, v‚Ac‚y‚iw‚³-w‚e...z¹‚k, v‚ic‚³w‚) - re}i;
³ô 1P (hriw‚³...ôw‚) - (od)uzeti
³bš 2U (b˜‚v‚Iiw‚³, bšw‚e...) - re}i, ispri~ati
fA 1P (y‚cCiw‚³...f̂); 3U (ffAiw‚³,f̂e...f̂) - dati, pokloniti;
+oA A- primiti, dobiti, uzeti; + p˜‚ 3U (p˜‚ffAiw‚³) - dodeliti
oW‚ƒa 10A (oW‚ƒy‚wAe...o‡W‚³w‚) - tra`iti
³wuS‚a 4P (wuSy‚iw‚³...wuî); +p‚ir³ - biti zadovoqan
³ôS‚a 1, 4P (hS‚ƒiw‚³, ôSy‚iw‚³...ôî) - biti zadovoqan
³X‚p‚a 1U (X‚p‚iw‚³-w‚e...X‚Û‚) - prokleti
³pUra 10U, 1P (pUry‚iw‚³-w‚e, pUriw‚³... pUM‚ƒ, pUw‚ƒ) - ispuniti; + oA - ibid.

90 90
 v‚M‚ƒm‚Al‚A
AZBUKA (SKUP SLOVA)
s u g l a s n i c i s a m o g l a s n i c i

naziv
glasova bezvu~ni zvu~ni nazali n. polugl. piskavi kratki dugi slo`eni
grleni v‚k
ka
K‚
kha
g‚ G‚
ga gha
V hha
na
oa oAa-
nep~ani c‚ C j‚xa xha
J‚ N‚ y‚ X‚ qi qi- eR ajRe
~a ~ha wa ja {a
d.nep~ani t Ttha dda Ddha M‚na rra S‚{a ÿr þr-
ta
zubni w‚ta W‚ f F‚ n‚ l‚ s‚ l‚l
tha da dha na la sa
usneni p‚ p‚k b‚ba bha
B‚ m‚ v‚ zu Zu- oAeo oAE
pa pha ma va au

Ako samoglasnik nije na po~etku re~i, oznake su u slogu

slede}e: v‚ (va-), v‚A (va-), iv‚³ (vi), v‚I (vi- ), vu (vu), vU (vu-), vO (vr), v± (vr-),
v‚ƒ (rva), v˜‚ (vra), v‚e (ve), v‚E (vaj), v‚Ae (vo), v‚AE (vau).
Izvesni slogovi imaju poseban vid: ¹‚k - kta, ςk - kra, x‚ -
k{a, C¢ - ~hra, Y‚ - xwa, Ç - tta, ւ - dja, Ղ - dma, ق - nna, ̂ - tta, ς
- tra, é‚ - {~a, í‚ - {va, Xy‚ - {ja, î - {ta, û - hva, i dr.
³iv‚³rAm‚H - virama je kosa crta ispod sloga kojom se on osloba|a
prate}eg samoglasnika: v‚ak - k, g‚a - g, itd.
³onusv‚ArH - anusvara je ta~ka iznad sloga, kojom se ozna~ava nosni
suglasnik: is‚&³hH (sinha) - lav.
³onun‚Ais‚³v‚km‚a - anunasika je ta~ka u polukrugu kojom je ozna~en pri-
tajeni nosni suglasnik (ispred y‚a, v‚a, l‚a ): p‚x‚‚¡ æump‚iw‚³ (pak{a-n-
llumpati) - krila odseca
³iv‚³s‚g‚ƒH - visarga, tj. dve ta~ke iza sloga stoje umesto s‚a ili ra i
izgovaraju se kao kratko, o{tro „h“: iX‚³v‚H ([iva-h-a).
³ov‚g˜‚hH - avagraha se bele`i @ i znak je ispu{tenog „a“: s‚Ae@ip‚³
(so’pi -umesto s‚Ae oip‚³ - on jo{).

91 91
 PRAVILA ZA PISAWE PRI DODIRU RE^I

1) Ako se re~ zavr{ava samoglasnikom, visargom ili anu-

svarom, a slede}a re~ po~iwe suglasnikom, te dve re~i se
pi{u odvojeno. Na primer:
³qh j‚g‚iw‚³ (ovde - na ovom svetu)
³j‚g‚w‚H ip‚³w‚rAE (ovog sveta - roditeqi)
³ip‚³b‚ sw‚ny‚& p‚Aew‚ (pij - maj~ino mleko - mladun~e)
2) Ako se prva re~ zavr{ava suglasnikom, a slede}a po~iwe
samoglasnikom, te dve re~i pi{u se zajedno:
³j‚rw‚a oisw‚³ Þ j‚rw‚isw‚³ (oronuo je).
3) Ako se pri dodiru re~i samoglasnik doti~e samoglasnika,
ili suglasnik suglasnika, dolazi do wihovog sa`imawa,
odnosno preobra`aja, a re~i se pi{u zajedno.

SA@IMAWE SAMOGLASNIKA
1 Istoimeni samoglasnici se pri dodiru re~i stapaju, bez
obzira na du`ine oba samoglasnika, u istoimeni dugi samo-
glasnik. Na primer:
³oւ oip‚³ ® oւAip‚³ (danas jo{)
³ë‚I qƒ³S‚H ® ë‚IS‚H (bogatstva gospodar)
³s‚AFu ZcuH ® s‚AFUcuH (lepo reko{e)
2 Ako se prva re~ zavr{ava sa o ili oA, a slede}a po~iwe sa
q,qƒ³; z,Z; ÿ,þ; lO ovi samoglasnici }e se stopiti u
slo`ene:
³-o,oA q,qƒ³- ® R
-o,oA z,Z- ® oAe
-o,oA ÿ,þ³- ® or
-o,oA lO³- ® ol‚a
Glasovi (redom) R, oAe, ora, ol‚a nazivaju se guna (guM‚H) glasova
(redom) q,qƒ³; z,Z; ÿ,þ; lO .
Primeri:
zp‚ qn× ® zp‚en× (ispod Indre)
g‚VÀÂA zfv‚k& ® gVÀÂAefv‚km‚a (Ganga voda)
m‚hA ÿiS‚³: ® m‚hA‡S‚³H (veliki mudrac)
Ako se prva re~ zavr{ava sa o ili oA, a slede}a po~iwe R,

92 92
oAe, ora, ol‚a ovi samoglasnici }e se stopiti u slo`ene samoglas-
nike vi{eg reda:
-o,oA R- ® Re
-o,oA oAe- ® oAEe
-o,oA ora³- ® oAra
-o,oA oal‚a- ® oAl‚a
Glasovi (redom) Re, oAE, oAra, oAl‚a nazivaju se vrddhi (vOiÒ³H)
po~etnih prostih glasova (redom) q,qƒ³; z,Z; ÿ,þ; lO .
Primeri:
³b‚Al‚A RF‚w‚e ® b‚Al‚EF‚w‚e (devojka raste)
³oς oAeS‚iF‚³H ® oςAES‚iF‚³H (ovde biqka)
osnovni
samogla-
o q,qƒ³ z,Z ÿ,þ lO
snik

guM‚H o R oAe ora ol‚a

vOiÒ³H oA Re oAE oAra oAl‚a

a) Samoglasnici q,qƒ³; z,Z; ÿ,þ; lO se pretvaraju u odgovara-

ju}e poluglasnike y‚a, v‚a, ra, l‚a ako im slede raznorodni samo-
glasnici.
Primer:
³qiw‚³ oh ® qwy‚h (tako dakle)
m‚Fu oir³H ® m‚Fv‚ir³H (Madhua neprijateq)
b) Samoglasnici R, Re; oAe, oAE postaju oy‚a, oAy‚a, ov‚a, oAv‚a ako
im sledi samoglasnik.
Primer:
n‚E ov‚kH ® n‚Ay‚v‚kH (vo|a)
³gurAE zwv‚kH ® gurAvuwv‚kH (kod u~iteqa `eqan (da ode))
v) Ako se re~ zavr{ava na R ili oAe, a slede}a po~iwe sa o, ono
izostaje, a neobavezno ga zamewuje znak @.
Primer:
³iv‚³SM‚Ae ov‚ ® iv‚³SM‚Ae@v‚ (O, Vi{nu, za{titi nas!)

93 93
 PREOBRA@AJ SUGLASNIKA
Osnovni vid re~i je oblik od koga se izvode svi ostali obli-
ci. U sanskritu, to su osnove za imena (imenice, prideve,
zamenice), a koren za glagole.
Samostalni (apsolutni) vid re~i je wen potpun oblik izgo-
voren samostalno.
Odnosni (relativni) vid re~i je wen oblik izmewen u
zavisnosti od re~i koja joj sledi.
Primer: osnovni vid zp‚An‚ha
samostalni vid zp‚An‚v‚ak
odnosni vid zp‚An‚g‚a oς ® zp‚An‚g‚Ï‚
Niz je sled od bilo kog broja re~i. U sanskritu niz ima tri
vida: osnovni (skup osnovnih oblika), prelazni ili analiti~ki
(skup samostalnih oblika) i zakqu~ni ili sinteti~ki (skup
odnosnih oblika).
Primer:
osnovni niz v‚Ac‚a (glas) zv‚Ac‚ (re~e)
analiti~ki niz v‚Av‚ak zv‚Ac‚
sinteti~ki niz v‚Aguv‚Ac‚ (glas re~e)
U svom osnovnom vidu re~ mo`e da se zavr{ava bilo kojim
glasom. Samostalno izgovorena re~ (u samostalnom vidu), mo`e da
se zavr{ava na:
1) samoglasnik (izuzev ÿ, lO )
2) bezvu~nim nepomu}enim suglasnikom (v‚ak, ta, w‚a, p‚a)
3) poluglasnikom l‚a
4) nosnim suglasnikom (Va, M‚a,n‚a, m‚a)
5) visargom (H).
Ovo je posledica osnovnog zakona koji sa kraja samostalno
izgovorene re~i odbacuje sve suglasnike osim po~etnog.
Na primer, re~ ~iji je osnovni vid suv‚lv‚ak (koji lepo hoda)
samostalno }e se izgovoriti suv‚l‚a .
Drugi osnovni zakon je jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti: na
dodiru samostalno izgovorenih re~i (t.j. pri prelazu u
sinteti~ki vid niza re~i) suglasnici kojima se jedna re~
zavr{ava a druga po~iwe se spajaju, po{to se prethodno izvr{i
jedna~ewe po zvu~nosti: bezvu~an ispred zvu~nog postaje zvu~an, a
zvu~an ispred bezvu~nog bezvu~an.
Primer:
suôfa p‚c‚iw‚³ ® suôw‚a p‚c‚iw‚³ = suôwp‚c‚iw‚³ (prijateq kuva).
94 94
 PRAVILA VISARGE iv‚³s‚g‚ƒs‚&iF‚³H
s‚a i ra na kraju samostalno izgovorene re~i pretvaraju se u
visargu koja je o{tro, kratko i prozra~no „¢h¢“ za kojim se ~uje
samoglasnik koji mu prethodi.
U dodiru sa re~ima koje slede visarga trpi preobra`aj. Tu raz-
likujemo dva slu~aja:
1. Za visargom sledi bezvu~ni suglasnik. U ovom slu~aju,
a) visarga se ne mewa ako za wom slede v‚ak, K‚a, p‚a, p‚ak.
³riv‚³s‚a v‚krAeiw‚³ ® riv‚³H v‚krAeiw‚³ (Sunce dela)
³pun‚r v‚kriw‚³ ® pun‚H v‚krAeiw‚³ (ponovo dela)
b) ako za visargom slede c‚a, Ca ona se mewa u wima odgovara-
ju}e piskavo X‚a.
³hir³H c‚riw‚³ ® hir³é‚riw‚³ (Haris hoda)
v) ako za visargom slede taa, Ta ona se mewa u wima odgovaraju}e
piskavo S‚a.
³rAm‚H tIv‚kw‚e ® rAm‚îIv‚kw‚e (Rama ide)
g) ako za visargom slede w‚a, W‚a ona se mewa u wima odgovaraju}e
piskavo s‚a.
³rAm‚H w‚py‚w‚e ® rAm‚sw‚py‚w‚e (Rama vlada)
2. Za visargom sledi zvu~ni glas (samoglasnik ili zvu~ni sug-
lasnik).
a) Ispred visarge je samoglasnik razli~it od o,oA. U tom
slu~aju visarga postaje ra.
³hir³H g‚cCiw‚³ ® hir³g‚ƒcCiw‚³ (Haris ide)
b) Pred visargom (koja zamewuje s‚a a ne ra ) je kratko o a za
wom kratko o ili zvu~ni suglasnik. Tada visarga postaje z
koje sa kratkim o koje joj prethodi daje oAe. Sem toga, kratko
o u nastavku izostaje (-oAe@).
iX‚³v‚H ocy‚ƒH ® iX‚³v‚Ae@cy‚ƒH ([iva divan)
v) Visarga kojoj prethodi kratko o a za kojom sledi bilo koji
samoglasnik (izuzev o) mo`e da izostane. Visarga mo`e da
izostane i kada joj prethodi dugo oA, a za wom sledi samo-
glasnik, a obavezno izostaje ako ispred we stoji dugo oA a
sledi joj zvu~ni suglasnik.
³iX‚³v‚H qh ® iX‚³v‚ qh ([iva ovde)
³v‚kny‚AH n‚my‚AH ® v‚kny‚A n‚my‚AH (devojke dostojne po{tovawa)
95 95
 PROMENA IMENICA I PRIDEVA

OSNOVNI NASTAVCI
jednina mno`ina dvojina
m, f n m, f n m, f n
nominativ ³ s‚a (m‚a) os‚a (q) oAE (qƒ³)
vocativ s‚aa (m‚a) os‚a (q) oAE (qƒ³)
accusativ om‚a (m‚a) os‚a (q) oAE (qƒ³)
instrumental oA iB‚³s‚a By‚Am‚a
dativ R By‚s‚a By‚Am‚a
ablativ os‚a By‚s‚a By‚Am‚a
genitiv os‚a oAm‚a oAes‚a
locativ/temp. q su oAes‚a ³
p‚fa - nastavci

iv‚³B‚¹‚á‚W‚AƒH
UPOTREBA PADE@A (OSNOVNA)

s‚Ay‚& s‚&p˜‚iw‚³ v‚w‚ƒw‚e` rAm‚H p‚v‚ƒw‚e v‚s‚iw‚³` s‚ puςeM‚ (s‚h) g˜‚Am‚&

g‚cCiw‚³` X‚v‚kten‚ B‚AMdAin‚³ w‚Ï‚ n‚Iv‚hiw‚³` ςky‚Ay‚ s‚ oAp‚M‚&
g‚cCiw‚³` iv‚³Ï‚kiy‚³v‚kAy‚ F‚n‚& y‚cCiw‚³ p‚My‚& wu oAy‚cCiw‚³` g˜‚Am‚Aw‚a
sv‚gOh& p˜‚iw‚³in‚³v‚w‚ƒw‚e` gOhsW‚sy‚ in‚³M‚ƒƒy‚H mUly‚H` p˜‚iw‚³in‚³vÔe w‚ism‚³n‚a
p‚ir³j‚n‚H w‚m‚a oiB‚³n‚nfinw‚³ ~
Ve~e je. Rama u planini stanuje. On sa sinom u selo odlazi.
Kolima tamo robu odnosi. Radi kupovine on na pijacu odlazi.
Prodavcu novac daje, a robu uzima. Sa sela svojoj ku}i se vra}a.
Doma}ina odluka je merodavna. Kad se vrati ku}i posluga ga poz-
dravqa.

96 96
 naziv pade`a osnovna upotreba nastavci
za osnovu
na -o
³p˜‚W‚m‚A iv‚³B‚i¹‚k³H Odgovor na pitawe ko ili {ta
³rAm‚H p‚v‚ƒw‚e v‚s‚iw‚³ (Rama u planini stanuje)
prvi pade` - s‚a
(nominativ)

³iسiw‚³y‚A iv‚³B‚i¹‚k³H Drugi pade` je dopuna prelaznih glagola :

³p‚v‚ƒw‚& p‚Xy‚Aim‚³ (Planinu posmatram)
drugi pade`
kao i dopuna (u sanskritu) glagola kretawa
- m‚a
(accusativ)
³p‚v‚ƒw‚& g‚cCAim‚³ (Odlazim u planinu)
³iς³iw‚³y‚A iv‚³B‚i¹‚k³H O³ dgovor na pitawe (s) kim, (s) ~im
tre}i pade`
v‚kl‚m‚en‚ il‚³K‚Aim‚³ (Perom pi{em) - Rn‚
(instrumental
ili associativ)
³puςeM‚ (s‚h) p‚v‚ƒw‚& g‚cCAim‚³
(Sa sinom u planinu idem)

³c‚wuW‚Š iv‚³B‚i¹‚k³H Odgovor na pitawe kome ili ~emu,

kao i radi ~ega (dativ commodi)
~etvrti pade`
³iv‚³Ï‚kiy‚³v‚kAy‚ F‚n‚& y‚cCAim‚³ - oAy‚
(dativ)
(Prodavcu novac dajem)
³Ï‚ky‚Ay‚ oAp‚M‚& g‚cCAim‚³
(Radi kupovine na pijacu idem)

³p‚Å‚m‚I iv‚³B‚i¹‚k³H Odgovor na pitawe odakle - oAw‚a

³g˜‚Am‚Aw‚a oAg‚cCAim‚³
peti pade`
(ablativ) (Sa sela dolazim)

³ S‚îI iv‚³B‚i¹‚k³H Odgovor na pitawe ~iji

³gOhsW‚sy‚ in‚³M‚ƒy‚H mUly‚H
- sy‚
{esti pade`
(genitiv) (Doma}ina odluka je merodavna)

³s‚Û‚m‚I iv‚³B‚i¹‚k³H ³pOdgovor na pitawe gde ili kada

‚v‚ƒw‚e (u planini - loc.)
-R
sedmi pade`
(locativ, temporal) ³X‚rif³ (u jesen - temp.)
97 97
 ³X‚bfAW‚ƒv‚kAeX‚H
iv‚³B‚i¹‚k³H f - pade`; s‚Ay‚m‚a n - ve~e; s‚&p˜‚iw‚³ ind - sada; p‚v‚ƒw‚H m -
planina; puςH m - sin; g˜‚Am‚H m -selo; X‚v‚ktH m - kola; B‚AMdAin‚³
n. pl - roba; w‚Ï‚ ind - tamo; ςky‚H m - kupovina; oAp‚M‚H m - pija-
ca; iv‚³Ï‚kiy‚³v‚kH m - prodavac; F‚n‚m‚a n - novac; gOhm‚a n - ku}a;
gOhsW‚H m - doma}in; in‚³M‚ƒy‚H m - odluka; mUly‚ a - cewen;
p˜‚iw‚³in‚³vÔm‚a n - povratak; p‚ir³j‚n‚H m - posluga; p‚My‚m‚a n - roba;
v‚kl‚m‚H m - pero;
³vOw‚a 1A (v‚w‚ƒw‚e...vÔ) - biti, nalaziti se; p˜‚iw‚³-in‚³-vOw‚a - vratiti se
³v‚s‚a 1P ( v‚s‚iw‚³...ziS‚³w‚) - stanovati
³g‚m‚a 1P (g‚cCiw‚³...g‚w‚) - i}i; + oA - do}i
³fA 1P (y‚cCiw‚³...fw‚) - dati; + oA - uzeti
³v‚ha 1U (v‚hiw‚³-w‚e...ZD) - vu}i; + n‚I - prenositi;
³n‚&fa 1P (n‚&fiw‚³...n‚&if³w‚) - biti zadovoqan; + oiB‚³ - pozdraviti
³il‚³K‚a 6P (il‚³K‚iw‚³...il‚³iK‚³w‚) - pisati

98 98
 OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SAMOGLASNIK
(mu{ki i sredwi rod)
-o -q -z -ÿ
rod m n m n m n m, f n
SING.
nom. ³iX‚³v‚H ³iX‚³v‚m‚a ³hir³H ³v‚Air³ ³ guäH m‚Fu ip‚³w‚A fwO
voc. ³iX‚³v‚ ³hre ³v‚Air³ gurAe m‚Fu (m‚F‚Ae) ip‚³w‚H(ra) fwO
acc. ³iX‚³v‚m‚a ³hir³m‚a ³v‚Air³ guäm‚a m‚Fu ip‚³w‚(A)rm‚a fwO
inst. ³iX‚³v‚en‚ ³hir³M‚A ³v‚Air³M‚A guäM‚A m‚Fun‚A ip‚³Ï‚A fwOM‚A
dat. ³iX‚³v‚Ay‚ ³hry‚e ³v‚Air³M‚e gurv‚e m‚Fun‚e ip‚³Ï‚e fwOM‚e
abl. ³iX‚³v‚Aw‚a ³hreH ³v‚Air³M‚H gurAeH m‚Fun‚H ip‚³wuH(ra) fwOM‚H
gen. ³iX‚³v‚sy‚ hreH ³v‚Air³M‚H gurAeH m‚Fun‚H ip‚³wuH(ra) fwOM‚H
loc/t ³iX‚³v‚e ³hrAE ³v‚Air³iM‚³ gurAE m‚Fuin‚³ ip‚³w‚ir³ fwOiM‚³
PL.
nom, ³iX‚³v‚AH ³iX‚³v‚Ain‚³ ³hry‚H ³v‚ArIiM‚³ gurv‚H m‚FUin‚³ ip‚³w‚(A)rH fw±iM‚³
voc
acc. ³iX‚³v‚An‚a ³iX‚³v‚Ain‚³ ³hrIn‚a ³v‚ArIiM‚³ guån‚a m‚FUin‚³ ip‚³w±n‚a fw±iM‚³
inst. ³iX‚³v‚EH ³hir³iB‚³H ³v‚Air³iB‚³H guäiB‚³H m‚FuiB‚³H ip‚³wOiB‚³H fwOiB‚³H
dat, ³iX‚³v‚eBy‚H ³hir³By‚H v‚Air³By‚H guäBy‚H m‚FuBy‚H ip‚³wOBy‚H fwOBy‚H
abl.
gen. ³iX‚³v‚An‚Am‚a ³hrIM‚Am‚a ³v‚ArIM‚Am‚a guåM‚Am‚a m‚FUn‚Am‚a ip‚³w±M‚Am‚a fw±M‚Am‚a
loc/t iX‚³v‚eSu ³hir³Su ³v‚Air³Su guäSu m‚FuSu ip‚³wOSu fwOSu
DUAL
nom,v‚
acc
³iX‚³v‚AE ³iX‚³v‚e ³hrI ³v‚Air³M‚I ³guå m‚Fun‚I ip‚³w‚(A)rAE fwOM‚I
in,dat ³iX‚³v‚ABy‚Am‚a ³hir³By‚Am‚a ³v‚Air³By‚Am‚a guäBy‚Am‚a m‚FuBy‚Am‚a ip‚³wOBy‚Am‚a fwOBy‚Am‚a
abl
gen, ³iX‚³v‚y‚AeH ³hy‚AeH ³v‚Air³M‚AeH guv‚A…H m‚Fun‚AeH ip‚³Ï‚AeH fwOM‚AeH
loc/t

99 99
 OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SAMOGLASNIK
(`enski rod)
³- oA -q -z - qƒ - qƒ³ -Z - ³Z - oAE
vi{e- jedno- vi{e- jedno-
slo`ne slo`ne slo`ne slo`ne
SING
nom. ³iX‚³v‚A ³m‚iw‚³H ³F‚enuH ³n‚fI F‚IH v‚FUH ³BUH n‚AEH
voc. iX‚³v‚e m‚w‚e F‚en‚Ae n‚if³ F‚IH v‚Fu BUH n‚AEH
acc. iX‚³v‚Am‚a m‚iw‚³m‚a F‚enum‚a n‚fIm‚a iF‚³y‚m‚a v‚FUm‚a Buv‚m‚a n‚Av‚m‚a
inst. iX‚³v‚y‚A m‚wy‚A F‚env‚A n‚Ö‚A iF‚³y‚A v‚Fv‚A Buv‚A n‚Av‚A
dat. iX‚³v‚Ay‚E m‚w‚y‚e(m‚wy‚E) F‚en‚v‚e n‚Ö‚E iF‚³y‚e(-y‚E) v‚Fv‚e Buv‚e(-v‚E) n‚Av‚e
abl, iX‚³v‚Ay‚AH m‚w‚eH(m‚wy‚AH) F‚en‚AeH n‚Ö‚AH iF‚³y‚H(-y‚AH) v‚Fv‚AH Buv‚H(v‚AH n‚Av‚H
gen .
loc/t iX‚³v‚Ay‚Am‚a m‚w‚AE(m‚wy‚Am‚a) F‚en‚AE n‚Ö‚Am‚a iF‚³iy‚³(-y‚Am‚a) v‚Fv‚Am‚a Buiv‚³(v‚Am‚a) n‚Aiv‚³
PL.
Nom, ³iX‚³v‚AH m‚w‚y‚H F‚en‚v‚H n‚Ö‚H iF‚³y‚H v‚Fv‚H Buv‚H n‚Av‚H
voc
acc. iX‚³v‚AH ³m‚w‚IH F‚enUH n‚fIH iF‚³y‚H v‚FUH Buv‚H n‚Av‚H
inst. iX‚³v‚AiB‚³H m‚iw‚³iB‚³H F‚enuiB‚³H n‚fIiB‚³H F‚IiBA³H v‚FUiB‚³H BUiB‚³H n‚AEiB‚³H
dat, iX‚³v‚ABy‚H m‚iw‚³By‚H F‚enuBy‚H n‚fIBy‚H F‚IBy‚H v‚FUBy‚H BUBy‚H n‚AEBy‚H
abl.
gen. iX‚³v‚An‚Am‚a m‚w‚In‚Am‚a F‚enUn‚Am‚a n‚fIn‚Am‚a iF‚³y‚Am‚a v‚FUn‚Am‚a Buv‚Am‚a n‚Av‚Am‚a
(-n‚Am‚a) (n‚Am‚)
loc/t iX‚³v‚Asu m‚iw‚³Su F‚enuSu n‚fISu F‚I³Su v‚FUSu BUSu n‚AESu
DUAL

nom, iX‚³v‚e m‚w‚I F‚enU n‚Ö‚AE iF‚³y‚AE v‚Fv‚AE Buv‚AE n‚Av‚AE

v,acc
in,dat, iX‚³v‚ABy‚Am‚a m‚iw‚³By‚Am‚a F‚enuBy‚Am‚a n‚fIBy‚Am‚a F‚IBy‚Am‚a v‚FUBy‚Am‚a BUBy‚Am‚a n‚AEBy‚Am‚a
abl
gen, iX‚³v‚y‚AeH m‚wy‚AeH F‚env‚AeH n‚Ö‚AeH iF‚³y‚AeH v‚Fv‚AeH Buv‚AeH n‚Av‚AeH
loc/t

100 100
 OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SUGLASNIK
(sva tri roda)
osnova
se
v‚ak,K‚a,g‚a,G‚a,ta,Ta,da,D ³-r -l‚a, - ³- s‚a ³- on‚a ³- qn‚a
w‚a,W‚a,fa,F‚a,p‚a,p‚ak,b‚a,B‚a
zavr{a
va na:
M‚a ³rAj‚n‚a n‚Am‚n‚a v‚kir³n‚a F‚in‚³n‚a
rod f n m‚ f m, f n m n m n
SING.
nom. x³ uw‚a xuw‚a sug‚M‚a s³ um‚n‚AH m‚n‚s‚a r³ Aj‚A ³ n‚Am‚ ³ v‚krI ³F‚in‚³
voc. xuw‚a xuw‚a sug‚M‚a sum‚n‚H m‚n‚s‚a rAj‚n‚a n‚Am‚-n‚a v‚kir³n‚a F‚in‚³-n‚a
acc. xuF‚m‚a sug‚M‚m‚a sum‚n‚s‚m‚a m‚n‚s‚a rAj‚An‚m‚a n‚Am‚ v‚kir³M‚m‚a F‚in‚³
inst. xuF‚A sug‚M‚A sum‚n‚s‚A m‚n‚s‚A rAj‚A n‚Am›‚A v‚kir³M‚A F‚in‚³n‚A
dat. xuF‚e sug‚M‚e sum‚n‚s‚e m‚n‚s‚e rAj‚e n‚Am›‚e v‚kir³M‚e F‚in‚³n‚e
abl. xuF‚H sug‚M‚H sum‚n‚s‚H m‚n‚s‚H rAj‚H n‚Am›‚H v‚kir³M‚H F‚in‚³n‚H
gen. xuF‚H sug‚M‚H sum‚n‚s‚H m‚n‚s‚H rAj‚H n‚Am›‚H v‚kir³M‚H F‚in‚³n‚H
loc/t xuiF‚³ sug‚iM‚³ sum‚n‚is‚³ m‚n‚is‚³ rAij‚³ n‚Aim›‚³ v‚kir³iM‚³ F‚in‚³in‚³
PL.
nom, xuF‚H xuinF‚³ ³sug‚M‚H sum‚n‚s‚H m‚n‚Ains‚³ r³ Aj‚An‚H n‚Am‚Ain‚³ v‚kir³M‚H F‚n‚Iin‚³
voc
acc. xuF‚H xuinF‚³ ³sug‚M‚H sum‚n‚s‚H m‚n‚Ains‚³ rAj‚An‚H n‚Am‚Ain‚³ v‚kir³M‚H F‚n‚Iin‚³
inst. xuiÔ³H sug‚iMB‚³H sum‚n‚AeiB‚³H m‚n‚AeiB‚³H rAj‚iB‚³H n‚Am‚iB‚³H v‚kir³iB‚³H F‚in‚³iB‚³H
dat, xuÔâH sug‚MBy‚H sum‚n‚AeBy‚H m‚n‚AeBy‚H rAj‚By‚H n‚Am‚By‚H v‚kir³By‚H F‚in‚³By‚H
abl.
gen. xuF‚Am‚a sug‚M‚Am‚a sum‚n‚s‚Am‚a m‚n‚s‚Am‚a rAj‚Am‚a n‚Am›‚Am‚a v‚kir³M‚Am‚a F‚in‚³n‚Am‚a
loc/t xuwsu sug‚M‚a(t)su sum‚n‚ssu m‚n‚ssu rAj‚su n‚Am‚su v‚kir³Su F‚in‚³Su
DUAL
nom,v,
acc
xuF‚AE xuF‚I sug‚M‚AE sum‚n‚s‚AE m‚n‚s‚I rAj‚An‚AE n³ ‚Am›‚I v‚kir³M‚AE F‚in‚³n‚I
in,dat, xuÔâAm‚a sug‚MBy‚Am‚a sum‚n‚AeBy‚Am‚a m‚n‚AeBy‚Am‚ rAj‚By‚Am‚a n‚Am‚By‚Am‚a v‚kir³By‚Am‚a F‚in‚³By‚Am‚a
abl
gen, xuF‚AeH sug‚M‚AeH sum‚n‚s‚AeH m‚n‚s‚AeH rAj‚AeH n‚Am›‚AeH v‚kir³M‚AeH fin‚³n‚AeH
loc/t

101 101
 Pridev vremena sada{weg i Pro{asti pridev na
budu}eg i imenice ~ija se - v‚w‚a (v‚As‚a,-v‚w‚a,-zS‚a)
osnova zavr{ava na ³- ow‚a
rod m n f m n f
SING.
nom. wufn‚a wufw‚a ³wufnw‚I ³iv‚³ØAn‚a iv‚³Øw‚a iv‚³f£S‚I
voc. wufn‚a wufw‚a wufinw‚³ iv‚³Øn‚a iv‚³Øw‚a iv‚³f£iS‚³
acc. wufnw‚m‚a wufw‚a wufnw‚Im‚a iv‚³ØAns‚m‚a iv‚³Øw‚a iv‚³f£S‚Im‚a
inst. wufw‚A wufnwy‚A iv‚³f£S‚A iv‚³f£Sy‚A
dat. wufw‚e wufnwy‚E iv‚³f£S‚e iv‚³f£Sy‚E
abl. wufw‚H wufnwy‚AH iv‚³f£S‚H iv‚³f£Sy‚AH
gen. wufw‚H wufnwy‚AH iv‚³f£S‚H iv‚³f£Sy‚AH
loc/t wufiw‚³ wufnwy‚Am‚a iv‚³f£iS‚³ iv‚³f£Sy‚Am‚a
PL.
nom,
voc
³wufnw‚H wufinw‚³ wufnwy‚H iv‚³ØA&s‚H iv‚³ØA&is‚³ ³iv‚³f£Sy‚H
acc. wufw‚H wufinw‚³ wufnw‚IH iv‚³f£S‚H iv‚³ØA&is‚³ iv‚³f£S‚IH
inst. wufiÔ³H wufnw‚IiB‚³H iv‚³ØfaiB‚³H iv‚³f£S‚IiB‚³H
dat,abl
.
wuffaBy‚H wufnw‚IBy‚H iv‚³ØfaBy‚H iv‚³f£S‚IBy‚H
gen. wufw‚Am‚a wufnw‚In‚Am‚a ³ iv‚³f£S‚Am‚a iv‚³f£S‚IM‚Am‚a
loc/t wufwsu wufnw‚ISu iv‚³Øwsu iv‚³f£SSu
DUAL
nom,v,
acc
wufnw‚AE wufw‚I ³wufnwy‚AE iv‚³ØA&s‚AE iv‚³f£S‚I ³iv‚³f£Sy‚AE
in,dat,
abl
wuffaBy‚Am‚a wufnw‚IBy‚Am‚a iv‚³ØfaBy‚Am‚a iv‚³f£S‚IBy‚Am‚a
gen,
loc/t
wufw‚AeH wufnwy‚AeH iv‚³f£S‚AeH iv‚³f£Sy‚AeH

102 102
 ZAMENICE

Li~ne zamenice: osm‚fa m,f,n - ja, mi, nas dvoje

yuSm‚fa m,f,n - ti, vi, vas dvoje
w‚fa (s‚H,s‚A,w‚fa) - on, ona ono; oni, one, ona;
wih dvojica, wih dve, wih dva
B‚v‚w‚a (-w‚I f) - Vi (sa tre}im licem glagola)
m‚fa - ja: za sve pade`e na po~etku slo`enica
wv‚fa - ti: za sve pade`e na po~etku slo`enica
yuSm‚fa - vi: za sve pade`e na po~etku slo`enica
Pokazne zamenice: Rw‚fa (RS‚H, RS‚A, Rw‚w‚a) - ovaj, ova, ovo
qfm‚a (oy‚m‚a,qy‚m‚a, qfm‚a) - taj, ta, to
ofH (os‚AE,os‚AE,ofH) - onaj, ona, ono
w‚fa (wy‚fa) - onaj, ona, ono (odsutni: on, ona,
ono)
Odnosne zamenice: y‚fa (y‚H, y‚A, y‚w‚a) - koji, koja, koje
Upitne zamenice: iv‚k³m‚a (v‚kH,v‚kA, iv‚k³m‚a) - koji, koja, koje (?)
Povratna zamenica: oAwm‚n‚a - sebe (uvek u mu{kom rodu jednine)
Prisvojne zamenice:sv‚H, s‚v‚A, sv‚m‚a - svoj, svoja, svoje
Neodre|ene zamenice:
iv‚k³m‚a (v‚kH,v‚kA, iv‚k³m‚a) + ic‚³w‚a , c‚n‚, oip‚³ - neki,
neka, neko
Pridevske zamenice:
ony‚H, ony‚A, ony‚w‚a - drugi, druga, drugo (ne
isto)
s‚v‚ƒH, s‚v‚Aƒ, s‚v‚ƒm‚a - svaki, svaka, svako
s‚m‚H, s‚m‚A, s‚m‚m‚a - isti, ista, isto

103 103
 LI^NE ZAMENICE
³ẑm‚puäS‚H osm‚fa m³ ‚Fy‚m‚puäS‚H yuSm‚fa p³ ˜‚W‚m‚puäS‚H w‚fa
SING. m n f
nom. ohm‚a wv‚m‚a s‚H w‚w‚a s‚A
acc. m‚Am‚a (m‚A) wv‚Am‚a (wv‚A) w‚m‚a w‚w‚a w‚Am‚a
inst. m‚y‚A wv‚y‚A w‚en‚ w‚y‚A
dat. m‚ø‚m‚a (m‚e) wuBy‚m‚a (w‚e) w‚sm‚E w‚sy‚E
abl. m‚w‚a wv‚w‚a w‚sm‚Aw‚a w‚sy‚AH
gen. m‚m‚ (m‚e) w‚v‚ w‚sy‚ w‚sy‚AH
loc/t m‚iy‚³ wv‚iy‚³ w‚ism‚³n‚a w‚sy‚Am‚a
PL.
nom v‚y‚m‚a yUy‚m‚a ³w‚e w‚Ain‚³ ³w‚AH
acc. osm‚An‚a (n‚H) yuSm‚An‚a (v‚H) w‚An‚a w‚Ain‚³ w‚AH
inst. osm‚AiB‚³H yuSm‚AiB‚³H w‚EH w‚AiB‚³H
dat. osm‚By‚m‚a (n‚H) yuSm‚By‚m‚a (v‚H) ³w‚eBy‚H w‚ABy‚H
abl. osm‚w‚a ³yuSm‚w‚a w‚eBy‚H w‚ABy‚H
gen. osm‚Av‚km‚a (n‚H) yuSm‚Av‚km‚a (v‚H) w‚eS‚Am‚a w‚As‚Am‚a
loc/t osm‚Asu yuSm‚Asu w‚eSu w‚Asu
DUAL
nom, oAv‚Am‚a yuv‚Am‚a w‚AE w‚e w‚e
acc
(n‚AE acc) (v‚Am‚a acc)
in,dat, oAv‚ABy‚Am‚a yuv‚ABy‚Am‚a w‚ABy‚Am‚a w‚ABy‚Am‚a
abl
(n‚AE dat) (v‚Am‚a dat)
gen, ³oAv‚y‚AeH yuv‚y‚AeH w‚y‚AeH w‚y‚AeH
loc/t
(n‚AE gen) (v‚Am‚a gen)

104 104
 POKAZNE ZAMENICE
RwAfa qfm‚a ofH
SING. m n f m n f
nom. ³RS‚H Rw‚w‚a RS‚A ³oy‚m‚a qfm‚a qy‚m‚a os‚AE ofH os‚AE
acc. ³Rw‚m‚a Rw‚w‚a Rw‚Am‚a qm‚m‚a qfm‚a qm‚Am‚a omum‚a ofH omUm‚a
Rn‚m‚a Rn‚w‚a Rn‚Am‚a
inst. Rw‚en‚ Rw‚y‚A ³on‚en‚ on‚y‚A omun‚A omuy‚A
Rn‚en‚ Rn‚y‚A
dat. Rw‚sm‚E Rw‚sm‚E osm‚E osy‚E omuSm‚E omuSy‚E
abl. Rw‚sm‚Aw‚a Rw‚sy‚AH osm‚Aw‚a osy‚AH omuSm‚Aw‚a omuSy‚AH
gen. Rw‚sy‚ Rw‚sy‚AH osy‚ osy‚AH ³omuSy‚ omuSy‚AH
loc/t Rw‚ism‚³n‚a Rw‚sy‚Am‚a oism‚³n‚a osy‚Am‚a omuiSm‚³n‚a omuSy‚Am
PL.
nom. Rw‚e Rw‚Ain‚³ Rw‚AH qm‚e qm‚Ain‚³ qm‚AH om‚I omUin‚³ omUH
acc. Rw‚An‚a Rw‚Ain‚³ Rw‚AH qm‚An‚a qm‚Ain‚³ qm‚AH omUn‚a omUin‚³ omUH
Rn‚An‚a Rn‚Ain‚³ Rn‚AH
inst. Rw‚EH Rw‚AiB‚³H RiB‚³H oAiB‚³H ³om‚IiB‚³H omUiB‚³H
dat. Rw‚eBy‚H Rw‚ABy‚H RBy‚H oABy‚H om‚IBy‚H omUBy‚H
abl. Rw‚eBy‚H Rw‚ABy‚H RBy‚H oABy‚H om‚IBy‚H omUBy‚H
gen. Rw‚eS‚Am‚a Rw‚As‚Am‚a RS‚Am‚a oAs‚Am‚a om‚IS‚Am‚a omUS‚Am‚a
loc/t Rw‚eSu Rw‚Asu RSu oAsu om‚ISu omUSu
DUAL
nom ³Rw‚AE Rw‚e Rw‚e qm‚AE qm‚e qm‚e omU
acc ³Rw‚AE Rw‚e Rw‚e qm‚AE qm‚e qm‚e omU
Rn‚AE Rn‚e Rn‚e
in,dat,
abl
Rw‚ABy‚Am‚a oABy‚Am‚a omUBy‚Am‚a
gen,lo
c/t
Rw‚y‚AeH Rn‚y‚AeH on‚y‚AeH omuy‚AeH

105 105
 BROJEVI
³Rv‚k - jedan ³iس - dva ³iς³ - tri c‚wur - ~etiri

m n f mn f m n f m n f

nom Rv‚kH Rv‚km‚a ³ Rv‚kA ³ØAE ³Øe ³Ï‚y‚H ³Ï‚Iin‚³ iw‚³ñ͂H ³c‚wv‚ArH ³c‚wv‚Air³ ³c‚w‚ñ͂H
voc Rv‚k Rv‚ek³ ØAE Øe
acc Rv‚km‚a Rv‚kAm‚a ØAE Øe ςIn‚a ςIin‚³ iw‚³ñ͂H c‚wurH c‚wv‚Air³ c‚w‚ñ͂H
ins Rv‚ek³n‚ Rv‚ky‚A ØABy‚Am‚a iς³iB‚³H iw‚³sOiB‚³H ³c‚wu‡B‚³H c‚w‚sOiB‚³H
dat Rv‚ksm‚E Rv‚ksy‚E ØABy‚Am‚a iς³By‚H iw‚³sOBy‚H c‚wuBy‚ƒH c‚w‚sOBy‚H
abl Rv‚ksm‚Aw‚a Rv‚ksy‚AH ØABy‚Am‚a iς³By‚H iw‚³sOBy‚H c‚wuBy‚ƒH c‚w‚sOBy‚H
gen Rv‚ksy‚ Rv‚ksy‚AH Øy‚AeH ςy‚AM‚Am‚a iw‚³sOM‚Am‚a c‚wuM‚Aƒm‚a c‚w‚sOM‚Am‚a
loc/t Rv‚kism‚³n‚a Rv‚ksy‚Am‚a Øy‚AeH iς³Su iw‚³sOSu c‚wuSuƒ c‚w‚sOSu

Brojevi od 5 - 19 :
³5 p‚Å‚n‚a 10 fX‚n‚a 15 p‚Å‚fX‚n‚a
6 S‚S‚a 11 Rv‚kAfX‚n‚a 16 S‚AedX‚n‚a
7 s‚Û‚n‚a 12 ØAfX‚n‚a 17 s‚Û‚fX‚n‚a
8oîn‚a 13 ςy‚AefX‚n‚a 18 oîAfX‚n‚a
9 n‚v‚n‚a 14 c‚wufƒX‚n‚a 19 n‚v‚fX‚n‚a
I ovi brojevi su pridevi koji se sla`u sa imenicom u pade`u.
Svi su u mno`ini i imaju iste oblike za sva tri roda

³p‚Å‚n‚a ³S‚S‚a ³oîn‚a

m, n, f m, n, f m, n, f
n, v, acc ³p‚Å‚ S‚ta (-da) ³oî-oîAE
ins p‚Å‚iB‚³H S‚idaB‚³H oî(A)iB‚³H
dat, abl ³ p‚Å‚By‚H S‚daBy‚H oî(A)By‚H
gen p‚Å‚An‚Am‚a S‚MM‚Am‚a oî(A)n‚Am‚a
loc/t p‚Å‚su S‚tasu oî(A)su

106 106
s‚Û‚n‚a, n‚v‚n‚a i ostali do n‚v‚fX‚n‚a mewaju se kao p‚Å‚n‚a.
³X‚w‚ (100) i s‚hñ͂ (1000) su imenice sredweg roda. Mewaju se u jed-
nini, a odnose se na imenicu u mno`ini.

Redni brojevi:

m, n f
prvi p˜‚W‚m‚ ³p˜‚W‚m‚A
drugi iسw‚Iy‚ iسw‚Iy‚A
tre}i wOw‚Iy‚ wOw‚Iy‚A
~etvrti c‚wuW‚ƒ c‚wuW‚Š
peti p‚Å‚m‚ ³p‚Å‚m‚I
{esti S‚ð S‚ðI
sedmi s‚Û‚m‚ s‚Û‚m‚I
osmi oîm‚ oîm‚I
deveti n‚v‚m‚ n‚v‚m‚I
deseti fX‚m‚ fX‚m‚I
GLAGOLSKI PRIDEVI I PRILOZI
³X‚Ï‚nw‚H - Pridev vremena sada{weg P promene
Jaka osnova ovog prideva (kod glagola P promene) dobija se
izostavqawem nastavka -q od tre}eg lica mno`ine sada{weg vre-
mena (l‚ta). Slaba osnova dobija se izostavqawem nazala u tako
dobijenoj jakoj osnovi.
Primer:
³BU 1P (B‚v‚iw‚³...BUw‚)
Tre}e lice mno`ine: B‚v‚inw‚³
107 107
 Jaka osnova: B‚v‚nw‚a ; Slaba osnova: B‚v‚w‚a
Ovaj pridev se mewa po pade`ima, (vidi tabelu: Pridev vremena
sada{weg i budu}eg i imenice ~ija se osnova zavr{ava na - ow‚a), tako
{to se nominativ, vokativ i akuzativ jednine i dvojine, kao i nom-
inativ i vokativ mno`ine grade od jake osnove, a svi ostali pade`i
od slabe.

³X‚An‚c‚nw‚H - Pridev vremena sada{weg A promene

Nastavci -oAn‚, -m‚An‚ nazivaju se X‚An‚c‚a i dodaju se osnovi
tre}eg lica mno`ine sada{weg vremena (l‚ta) kad su u pitawu A
promene. Ako se osnova zavr{ava na -o (glagoli 1,4,6 i 10 vrste),
nastavak je -m‚An‚. Primeri:
³v‚nfa 1A (v‚nfw‚e...v‚inf³w‚) - pozdraviti
Glagolski pridev sada{weg vremena: v‚nfm‚An‚ - pozdravqaju}i
³iسS‚a 2U (iسîe...iسî) - mrzeti
Glagolski pridev sada{weg vremena: iسS‚AM‚
Ovi se pridevi mewaju kao imenice sa osnovom koja se zavr{ava
na -o.
³- m‚An‚ je nastavak kojim se obrazuje pridev vremena sada{weg
trpnog stawa, kada se doda osnovi pasiva (osnovi sada{weg vreme-
na 4A promene).
Primer:
³buF‚a 1U ( b‚AeF‚iw‚³-w‚e...buÒ) - saznati; pass: 4A
(buFy‚w‚e) - biti saznat
Glagolski pridev vremena sada{weg trpnog stawa: buFy‚m‚An‚ a-
onaj koji je saznat, poznat

Trpni pridev budu}eg vremena

Trpni pridev budu}eg vremena obrazuje se tako {to se
pregla{enom korenu glagola dodaju nastavci -w‚vy‚, on‚Iy‚, y‚ i,
retko, -Ril‚³m‚. Wime se kazuje ono {to treba ili {to se mora oba-
viti. Pona{a se kao pridev sa osnovom koja se zavr{ava na -o, i
sa imenicom na koju se odnosi se sla`e u rodu, broju i pade`u.
Mo`e se upotrebiti i bezli~no i tada stoji u nominativu jednine

108 108
i sredwem rodu. Agens (prividni podmet) stoji u instrumentalu,
kao u trpnom stawu uop{te.
Primer:
³pUj‚a
10U (pUj‚y‚iw‚³-w‚e...pUij‚³w‚) - po{tovati; s‚wy‚m‚a - istina; m‚y‚A
(ins) - mnome
³m‚y‚A s‚wy‚& pUj‚n‚Iy‚m‚a
- Mnome istina treba da bude po{tovana
(Treba da po{tujem istinu).

wumun‚a - Na~in neodre|eni

Na~in neodre|eni se obrazuje dodavawem nastavka -wum‚a
pregla{enom korenu. Izme|u wih mo`e biti vezivno -q, -qƒ³ .
Nastavak -wum‚a se dodaje osnovi (a ne korenu) glagola 10 vrste.
Primeri:
³ij‚³ 1P (j‚y‚iw‚³...ij‚³w‚) - pobediti; j‚ewum‚a - pobediti (inf)
³BU 1P (B‚v‚iw‚³...BUw‚)- biti; B‚iv‚³wum‚a - biti, postojati (inf)
³in‚³ðAnw‚H - Pro{asti pridev trpnog stawa
Pro{asti pridev trpnog stawa obrazuje se dodavawem nastava-
ka -w‚ ili-n‚ na nepregla{eni koren, neposredno ili posredstvom
vezivnog -q. Mewa se kao imenica ~ija se osnova zavr{ava na -o
(-oA f).
Primeri:
³vOk³ 5U (vOk³M‚Aeiw‚³-vOk³Muw‚e) - ubiti; vOk³w‚ - ubijen
³iv‚³fa 2P (v‚eî³ ili v‚ef) - znati; iv‚³if³w‚ -znan
Preobra`aj trpnog prideva u radni
³v‚w‚aje nastavak, koji se dodaje pro{astom pridevu trpnog stawa
da bi mu se povratilo aktivno zna~ewe. Primer:
³vOk³w‚ - u~iwen; vOk³w‚v‚w‚a - u~inio

109 109
Glagolski prilog pro{log vremena
Nepregla{enom korenu koji nije uve}an predlogom (bez pre-
fiksa) dodaje se nastavak - wv‚A. Pri dodiru korena i nastavka - wv‚A
va`e ista pravila kao i za nastavak -w‚.
Korenima uve}anim za predlog dodaje se nastavak -y‚. Ako se
koren zavr{ava samoglasnikom, umesto y‚ dodaje se wy‚. Primeri:
³fA 1P (y‚cCiw‚³...f̂) - dati; fAwv‚A - dav{i
³oA-fA 1P - primiti; oAfAy‚ - primiv{i
³p‚rA-ij‚³ 1A (p‚rAj‚y‚w‚e³...) - pobediti, izgubiti; p‚rAij‚³wy‚ - pobe-
div{i

110 110
 ³GLAGOL - iςk³y‚Ap‚fm‚a
Glagolska vremena se dele na posebna (s‚Av‚ƒF‚Awuv‚k) i op{ta
(oAF‚ƒF‚Awuv‚k). Posebna vremena se obrazuju od osnove sada{weg vre-
mena, a op{ta neposredno od korena.
Osnova sada{weg vremena se dobija od korena glagola na deset
razli~itih na~ina, na osnovu kojih su svi glagoli svrstani u deset
vrsta. Te vrste su podeqene u dva razdela. U prvi razdeo spadaju
glagoli prve, ~etvrte, {este i desete vrste. Glagoli prvog razdela
imaju nepromenqive osnove i nepromenqivi naglasak na osnovi. U
drugi razdeo spadaju glagoli druge, tre}e, sedme; pete, osme; i devete
vrste. Wihove osnove mogu biti dvojake, jake i slabe. U licima koja
se grade od jake osnove naglasak je na osnovi, a u licima koja se
grade od slabe osnove, naglasak je na nastavku.

Li~ni nastavci su dvojaki:

³p‚rsm‚Ep‚fm‚a (P) - koji kazuju da podmet vr{i radwu za ne~iji
ra~un:
³p‚c‚a - kuvati; p‚c‚iw‚³ - kuva za nekoga
³oAwm‚n‚ep‚fm‚a (A) - koji kazuju da podmet vr{i radwu za svoj ra~un:
³p‚c‚w‚e - kuva za sebe
Ima glagola koji mogu imati obe vrste nastavaka: zB‚y‚p‚fm‚a (U)

PODELA GLAGOLA PO VRSTAMA

I - PRVI RAZDEO
Glagoli nepromenqive osnove (na -o) i naglaska
1 b‚AeF‚a + o + iw‚³
buF‚a 1U (b‚AeF‚iw‚³-w‚e) - znati
4 yup‚a + y‚ + iw‚³
yup‚a 4P (yupy‚iw‚³) - brisati
6 wufa + o + iw‚³
wufa 6U (wufiw‚³-w‚e) - udariti

111 111
 10 c‚Aera + oy‚ + iw‚³
cura 10U (c‚Aery‚iw‚³-w‚e) - ukrasti

II - DRUGI RAZDEO

A (2,3,7)
2 ØeS‚a + iw‚³; iسS‚a + w‚e
iسS‚a 2U (Øeiî³, iسîe) - mrzeti
3 juhAe + iw‚³; juò£ + w‚e
ò£ 3U (juhAeiw‚³, juò£w‚e) - `rtvovati
7 yun‚j‚a + iw‚³; yuƂa + w‚e
yuj‚a 7U (yun‚i¹‚k³, yu&¹‚ek³) - spojiti
B (5,8)
5 sun‚Ae + iw‚³; sunu + w‚e
su 5U (sun‚Aeiw‚³,sunuw‚e) - cediti
8 w‚n‚a + oAe + iw‚³; w‚n‚a + z + w‚e
w‚n‚a 8U (w‚n‚Aeiw‚³, w‚nuw‚e) - prsnuti
V (9)
³9 ςkI + M‚A + iw‚³; ςkI + M‚I +w‚e
ςkI 9U (ςkIM‚Aiw‚³, ςkIM‚Iw‚e) - kupiti

112 112
 POSEBNA VREMENA
Li~ni nastavci Prvi razdeo
(1,4,6,10)

I, II
P
II I, II
A
II ³buF‚a 1U (b‚AeF‚iw‚³-w‚e)- iسS‚a 2U (Øeiî³,iسîe) -
znati mrzeti
l‚ta s ³0 im‚³ q R ³b‚AeF‚Aim‚³ b‚AeF‚e ³0ØeiSm‚³ iسS‚e
i
n 0 is‚³ s‚e b‚AeF‚is‚³ b‚AeF‚s‚e 0Øeix‚³ iسx‚e
g.
0 iw‚³ w‚e b‚AeF‚iw‚³ b‚AeF‚w‚e 0Øeiî³ iسîe
m‚s‚a m‚he ³b‚AeF‚Am‚H b‚AeF‚Am‚he iسSm‚H iسSm‚he
p
l. W‚ Fv‚e b‚AeF‚W‚ b‚AeF‚Fv‚e iسð iسdaDav‚e
oinw‚³ onw‚e ow‚e b‚AeF‚inw‚³ b‚AeF‚nw‚e iسS‚inw‚³ iسS‚w‚e
v‚s‚a v‚he b‚AeF‚Av‚H b‚AeF‚Av‚he iسSv‚H iسSv‚he
d
u W‚s‚a qW‚e oAW‚e b‚AeF‚W‚H b‚AeF‚eW‚e iسðH iسS‚AW‚e
a
l w‚s‚a qw‚e oAw‚e b‚AeF‚w‚H b‚AeF‚ew‚ iسîH iسS‚Aw‚e
l‚Aeta s 0 oAin‚³ 0 Re ³b‚AeF‚Ain‚ b‚AeF‚E 0ØeS‚AiM‚³ 0ØeS‚E
i
n - iF‚³,ih³ sv‚ b‚AeF‚ b‚AeF‚sv‚ iسidaD³ iسxv‚
g.
0 wu w‚Am‚a b‚AeF‚wu b‚AeF‚w‚Am‚a 0Øeî£ iسîAm‚a
0 oAm‚ 0 oAm‚hE b‚AeF‚Am‚ b‚AeF‚Am‚hE 0ØeS‚Am‚ 0ØeS‚Am‚hE
p w‚ Fv‚m‚a b‚AeF‚w‚ b‚AeF‚Fv‚m‚a iسî iسdaDav‚m‚a
l.
onwu onw‚Am‚a ow‚Am‚a b‚AeF‚nwu b‚AeF‚nw‚Am‚a iسS‚nwu iسS‚w‚Am‚a
0oAv‚ 0 oAv‚hE b‚AeF‚Av‚ b‚AeF‚Av‚hE 0ØeS‚Av‚ 0 ØeS‚Av‚hE
d
u w‚m‚a qW‚Am‚a oAW‚Am‚a b‚AeF‚w‚m‚a b‚AeF‚eW‚Am‚a iسîm‚a iسS‚AW‚Am‚a
a
l w‚Am‚a qw‚Am‚a oAw‚Am‚a b‚AeF‚w‚Am‚a b‚AeF‚ew‚Am‚a iسîAm‚a iسS‚Aw‚Am‚a

³il‚³Va s
i
qƒ³y‚m‚a y‚Am‚a qƒ³y‚ b‚AeF‚ey‚m‚a b‚AeF‚ey‚ ³ iسSy‚Am‚a iسS‚Iy‚
n qƒ³s‚a y‚As‚a qƒ³W‚As‚a b‚AeF‚eH b‚AeF‚eW‚AH iسSy‚AH iسS‚IW‚AH
g.
qƒ³w‚a y‚Aw‚a qƒ³w‚ b‚AeF‚ew‚a b‚AeF‚ew‚ iسSy‚Aw‚a iسS‚Iw‚
qƒ³m‚ y‚Am‚ qƒ³m‚ih³ b‚AeF‚em‚ b‚AeF‚em‚ih³ iسSy‚Am‚ iسS‚Im‚ih³
p
l. qƒ³w‚ y‚Aw‚ qƒ³Fv‚m‚a b‚AeF‚ew‚ b‚AeF‚eFv‚m‚a iسSy‚Aw‚ iسS‚IFv‚m‚a
qƒ³yus‚a yus‚a qƒ³rn‚a b‚AeF‚eyuH b‚AeF‚ern‚a iسSyuH iسS‚Irn‚a

113 113
 d
qƒ³v‚ y‚Av‚ qƒ³v‚ih³ b‚AeF‚ev‚ b‚AeF‚ev‚ih³ iسSy‚Av‚ iسS‚Iv‚ih³
u qƒ³w‚m‚a y‚Aw‚m‚a qƒ³y‚AW‚Am‚a b‚AeF‚ew‚m‚a b‚AeF‚ey‚AW‚Am‚a iسSy‚Aw‚m‚a iسS‚Iy‚AW‚Am‚a
a
l qƒ³y‚Aw‚Am‚a ³b‚AeF‚ew‚Am‚a b‚AeF‚ey‚Aw‚Am‚a
³qƒ³w‚Am‚a y‚Aw‚Am‚a iسSy‚Aw‚Am‚a iØS‚Iy‚Aw‚Am‚a
³l‚Va s
i
0 om‚a q ob‚AeF‚m‚a ob‚AeF‚e 0oØeS‚m‚a oiسiS‚³
n 0 s‚a W‚As‚a ob‚AeF‚H ob‚AeF‚W‚AH 0oØet a oiسðAH
g.
0 w‚a w‚ ob‚AeF‚w‚a ob‚AeF‚w‚ 0oØeta oiسî
m‚ m‚ih³ ob‚AeF‚Am‚ ob‚AeF‚Am‚ih³ oiسSm‚ oiسSm‚ih³
p w‚ Fv‚m‚a ob‚AeF‚w‚ ob‚AeF‚Fv‚m‚a oiسî oiسdaDav‚m‚a
l.
on‚a (zs‚a) onw‚ ow‚ ob‚AeF‚n‚a ob‚AeF‚nw‚ oiسS‚n‚a oiسS‚w‚
v‚ v‚ih³ ob‚AeF‚Av‚ ob‚AeF‚Av‚ih³ oiسSv‚ oiسSv‚ih³
d
u w‚m‚a qW‚Am‚a oAW‚Am‚a ob‚AeF‚w‚m‚a ob‚AeF‚eW‚Am‚a oiسîm‚a oiسS‚AW‚Am‚a
a
l w‚Am‚a qw‚Am‚a oAw‚Am‚a ³ob‚AeF‚w‚Am‚a ob‚AeF‚ew‚Am‚a oiسîAm‚a oiسS‚Aw‚Am‚a

³ò£ ³yuj‚a ³su ³Ï‚kI

3U (juhAeiw‚³,juò£w‚e) 7U (yun‚i¹‚k³,yu&¹‚ek³) - 5U (sun‚Aeiw‚³,sunuw‚e) - 9U (ςkIM‚Aiw‚³,ςkIM‚Iw‚e)
-`rtvovati spojiti cediti - kupiti
³
w‚n‚a 8U (w‚n‚Aeiw‚³,w‚nuw‚e) ³
-razvu}i, rasuti
l‚ta ³0juhAeim‚³ juûe 0yun‚ijm‚³ yuNj‚e 0sun‚Aeim‚³ sunv‚e 0ςkIM‚Aim‚³ ςkIM‚e
0juhAeiS‚³ juò£S‚e 0yun‚ix‚³ yuV¼Âe 0sun‚AeiS‚³ sunuS‚e 0ςkIM‚Ais‚³ ςkIM‚IS‚e
juhAeiw‚³ juò£w‚e 0yun‚i¹‚k³ yu&¹‚ek³ 0sun‚Aeiw‚³ sunuw‚e 0ςkIM‚Aiw‚³ ςkIM‚Iw‚e
juò£m‚H juò£m‚he yuNjm‚H yuÆm‚he sunum‚H sunum‚he ςkIM‚Im‚H ςkIM‚Im‚he
juò£W‚ juò£Fv‚e yu&v‚PW‚ yu&gFv‚e sunuW‚ sunuFv‚e ςkIM‚IW‚ ςkIM‚IFv‚e
juûiw‚³ juûw‚e yuNj‚inw‚³ yuNj‚w‚e sunv‚inw‚³ sunv‚w‚e ςkIM‚inw‚³ ςkIM‚w‚e
juò£v‚H juò£v‚he yuNjv‚H yuNjv‚he sunuv‚H sunuv‚he ςkIM‚Iv‚H ςkIM‚Iv‚he
juò£W‚H juûAW‚e yu&v‚PW‚H yuNj‚AW‚e sunuW‚H sunv‚AW‚e ςkIM‚IW‚H ςkIM‚AW‚e
juò£w‚H juûAw‚e yu&¹‚kH yuNj‚Aw‚e sunuw‚H sunv‚Aw‚e ςkIM‚Iw‚H ςkIM‚Aw‚e
l‚Aeta 0juhv‚Ain‚³ 0juhv‚E 0yun‚j‚Ain‚³ 0yun‚j‚E 0sun‚v‚Ain‚³ 0sun‚v‚E 0ςkIM‚Ain‚³ 0ςkIM‚E
juò£iF‚³ juò£Sv‚ yu&igF‚³ yuxv‚ sunu sunuSv‚ ςkIM‚Iih³ ςkIM‚ISv‚
0juhAewu juò£w‚Am‚a 0yun‚¹uk³ yu&¹‚kAm‚a 0sun‚Aewu sunuw‚Am‚a 0ςkIM‚Awu ςkIM‚Iw‚Am‚a

114 114
 ³ 0juhv‚Am‚ 0juhv‚Am‚hE 0yun‚j‚Am‚ 0yun‚j‚Am‚hE 0sun‚v‚Am‚ 0sun‚v‚Am‚hE 0ςkIM‚Am‚ 0ςkIM‚Am‚hE
juò£w‚ juò£Fv‚m‚a yu&¹‚k yuVagÀFv‚m‚a sunuw‚ sunuFv‚m‚a ςkIM‚Iw‚ ςkIM‚IFv‚m‚a
juûwu juûw‚Am‚a yuNj‚nwu yuNj‚w‚Am‚a sunv‚nwu sunv‚w‚Am‚a ςkIM‚nwu ςkIM‚w‚Am‚a
0 juhv‚Av‚ 0juhv‚Av‚hE 0yun‚j‚Av‚ 0yun‚j‚Av‚hE 0sun‚v‚Av‚ 0sun‚v‚Av‚hE 0ςkIM‚Av‚ 0ςkIM‚Av‚hE
³ juò£w‚m‚a juûAW‚Am‚a yu&¹‚km‚a yuNj‚AW‚Am‚a sunuw‚m‚a sunv‚AW‚Am‚a ςkIM‚Iw‚m‚a ςkIM‚AW‚Am‚a
juò£w‚Am‚a juûAw‚Am‚a yu&¹‚kAm‚a yuNj‚Aw‚Am‚a sunuw‚Am‚a sunv‚Aw‚Am‚a ςkIM‚Iw‚Am‚a ςkIM‚Aw‚Am‚a
³il‚³Va juò£y‚Am‚a juûIy‚ yuNjy‚Am‚a yuNj‚Iy‚ sunuy‚Am‚a sunv‚Iy‚ ςkIM‚Iy‚Am‚a ςkIM‚Iy‚
juò£y‚AH juûIW‚AH yuNjy‚AH yuNj‚IW‚AH sunuy‚AH sunv‚IW‚AH ςkIM‚Iy‚AH ςkIM‚IW‚AH
juò£y‚Aw‚a juûIw‚ yuNjy‚Aw‚a yuNj‚Iw‚ sunuy‚Aw‚a sunv‚Iw‚ ςkIM‚Iy‚Aw‚a ςkIM‚Iw‚
juò£y‚Am‚ juûIm‚ih³ yuNjy‚Am‚ yuNj‚Im‚ih³ sunuy‚Am‚ sunv‚Im‚ih³ ςkIM‚Iy‚Am‚ ςkIM‚Im‚ih³
juò£y‚Aw‚ juûIFv‚m‚a yuNjy‚Aw‚ yuNj‚IFv‚m‚a sunuy‚Aw‚ sunv‚IFv‚m‚a ςkIM‚Iy‚Aw‚ ςkIM‚IFv‚m‚a
juò£yuH juûIrn‚a yuNjyuH yuNj‚Irn‚a sunuyuH sunv‚Irn‚a ςkIM‚IyuH ςkIM‚Irn‚a
juò£y‚Av‚ juûIv‚ih³ yuNjy‚Av‚ yuNj‚Iv‚ih³ sunuy‚Av‚ sunv‚Iv‚ih³ ςkIM‚Iy‚Av‚ ςkIM‚Iv‚ih³
juò£y‚Aw‚m‚a juûIy‚AW‚Am‚a yuNjy‚Aw‚m‚a uNj‚Iy‚AW‚Am‚a sunuy‚Aw‚m‚a sunv‚Iy‚AW‚Am‚a ςkIM‚Iy‚Aw‚m‚a ςkIM‚Iy‚AW‚Am‚a
juò£y‚Aw‚Am‚a juûIy‚Aw‚Am‚a yuNjy‚Aw‚Am‚a yuNj‚Iy‚Aw‚Am‚a sunuy‚Aw‚Am‚a sunv‚Iy‚Aw‚Am‚a ςkIM‚Iy‚Aw‚Am‚a ςkIM‚Iy‚Aw‚Am‚a
³l‚Va ³0ojuhv‚m‚a ojuiû³ 0oyun‚j‚m‚a oyuiNj‚³ 0osun‚v‚m‚a osuinv‚³ 0oςkIM‚Am‚a oςkIiM‚³
0ojuhAeH ojuò£W‚AH 0oyun‚v‚ak oyu&v‚PW‚AH 0osun‚AeH osunuW‚AH 0oςkIM‚AH oςkIM‚IW‚AH
0ojuhAew‚a ojuò£w‚ 0oyun‚v‚ak oyu&¹‚k 0osun‚Aew‚a osunuw‚ 0oςkIM‚Aw‚a oςkIM‚Iw‚
ojuò£m‚ ojuò£m‚ih³ oyuNjm‚ yuNjm‚ih³ osunum‚ osunum‚ih³ oςkIM‚Im‚ oςkIM‚Im‚ih³
ojuò£w‚ ojuò£Fv‚m‚a oyu&¹‚k yuVagFv‚m‚a osunuw‚ osunuFv‚m‚a oςkIM‚Iw‚ oςkIM‚IFv‚m‚a
ojuhvuH ojuûw‚ oyujj‚n‚a oyujj‚w‚ osunv‚n‚a osunv‚w‚ oςkIM‚n‚a oςkIM‚w‚
ojuò£v‚ ojuò£v‚ih³ oyujjv‚ oyuNjv‚ih³ osunuv‚ osunuv‚ih³ oςkIM‚Iv‚ oςkIM‚Iv‚ih³
ojuò£w‚m‚a ojuûAW‚Am‚a oyu&¹‚km‚a yuNj‚AW‚Am‚a osunuw‚m‚a osunv‚AW‚Am‚a oςkIM‚Iw‚m‚a oςkIM‚AW‚Am‚a
ojuò£w‚Am‚a ojuûAw‚Am‚a oyu&¹‚kAm‚a yuNj‚Aw‚Am‚a osunuw‚Am‚a osunv‚Aw‚Am‚a oςkIM‚Iw‚Am‚a oςkIM‚Aw‚Am‚a
N.B. Kru`i}em (0) su obele`ena lica koja se grade od jake osnove.

115 115
 OP[TA GLAGOLSKA VREMENA
³il‚³ta samoglasnik u samoglasnik na q,z na po~etku
zatvorenom slogu kraju korena korena
P A P A P A P P
o R ³0bub‚AeF‚ bubuF‚e ³0c‚v‚k(A)r c‚Ï‚ek³ ³ 0qy‚eS‚ 0zv‚AeK‚
(q)W‚ (q)s‚e 0bub‚AeiF‚³W‚ bubuiF‚³S‚e ³0c‚v‚kW‚ƒ ³c‚vOk³S‚e 0qy‚eiS‚³W‚ 0zv‚AeiK‚³W‚
o R 0bub‚AeF‚ bubuF‚e ³0c‚v‚kAr ³c‚Ï‚ek³ 0qy‚eS‚ 0zv‚AeK‚
(q)m‚ (q)m‚he bubuiF‚³m‚ bubuiF‚³m‚he ³c‚vOk³m‚ ³c‚vOk³m‚he qƒ³iS‚³m‚ ZiK‚³m‚
o (q)Fv‚e bubuF‚ bubuiF‚³Fv‚e ³c‚Ï‚k ³c‚vOk³Dav‚e qƒ³S‚ ZK‚
zs‚a qre bubuFuH bubuiF‚³re ³c‚Ïuk³H ³c‚iςk³re qƒ³SuH ZKuH
(q)v‚ (q)v‚he bubuiF‚³v‚ bubuiF‚³v‚he ³c‚vOk³v‚ ³c‚vOk³v‚he qƒ³iS‚³v‚ ZiK‚³v‚
oWus‚a oAW‚e bubuF‚WuH bubuF‚AW‚e ³c‚Ï‚kWuH ³c‚Ï‚kAW‚e qƒ³S‚WuH ZK‚WuH
owus‚a oAw‚e bubuF‚wuH bubuF‚Aw‚e ³c‚Ï‚kwuH ³c‚Ï‚kAw‚e qƒ³S‚wuH ZK‚wuH
³buF‚a 1U (b‚AeF‚iw‚³-w‚e) - ³
znati
³vOk³ 8U (v‚krAeiw‚³-vuk³äw‚e) -
raditi -o- koreni koji se ³-q,-qƒ³;-z,-Z
³qS‚a 6P (qcCiw‚³) - u zatvorenom zavr{avaju na kraju korena
`eleti slogu na -oA
P A P P
P A
³zK‚a 1P (oAeK‚iw‚³) - i}i ³0w‚w‚(A)n‚ w‚en‚e ³ffAE ffe ³0in‚³n‚(A)y‚ 0f£F‚(A)v‚
³w‚n‚a 8U (w‚n‚Aeiw‚³-w‚nuw‚e) - 0w‚w‚nW‚ w‚ein‚³S‚e ffAW‚ fif³S‚e ³0in‚³n‚iy‚³W‚ 0f£F‚iv‚³W‚
rasuti
³
fA 1P (y‚cCiw‚³) - dati 0w‚w‚An‚ w‚en‚e ffAE ffe 0in‚³n‚Ay‚ 0f£F‚Av‚
³
fA 3U (ffAiw‚³,f̂e) - w‚ein‚³m‚ w‚ein‚³m‚he
dati, staviti fif³m‚ fif³m‚he in‚³iny‚³m‚ f£Fuiv‚³m‚
w‚en‚ w‚ein‚³Fv‚e ff fif³Fv‚ee in‚³ny‚ f£Fuv‚
³
n‚I 1U (n‚y‚iw‚³-w‚e) - w‚enuH w‚ein‚³re
voditi ff£H fif³re in‚³nyuH f£FuvuH
w‚ein‚³v‚ w‚ein‚³v‚he fif³v‚ fif³v‚he in‚³iny‚³v‚ f£Fuiv‚³v‚
³
FU 1U, 6P w‚en‚WuH w‚en‚AW‚e
(F‚v‚iw‚³-w‚e,Fuv‚iw‚³) - ffWuH ffAW‚e in‚³ny‚WuH f£Fuv‚WuH
w‚en‚wuH w‚en‚Aw‚e ffwuH ffAw‚e in‚³ny‚wuH f£Fuv‚wuH
tresti

116 116
 luVa
koreni luVa o - luVa udvojen o-luVa glagoli
P A
P P A P A

³om‚a q ³osW‚Am‚a ³oil‚³p‚m‚a oil‚³p‚e oiX‚³i낳y‚m‚a oiX‚³i낳y‚e sW‚A 1P (iw‚³ðiw‚³) -

stajati
s‚a W‚As‚a ³osW‚AH oil‚³p‚H oil‚³p‚W‚AH oiX‚³i낳y‚H oiX‚³i낳y‚W‚AH
³
il‚³p‚a 6U (il‚³p‚iw‚³-w‚e)
w‚a w‚ ³osW‚Aw‚a oil‚³p‚w‚a oil‚³p‚w‚ oiX‚³i낳y‚w‚a oiX‚³i낳y‚w‚ - pokriti
m‚ m‚ih³ ³osW‚Am‚ oil‚³p‚Am‚ oil‚³p‚Am‚ih³ oiX‚³i낳y‚Am‚ oiX‚³i낳y‚Am‚ih³ ³
i낳 1U (ë‚y‚iw‚³-w‚e) -
zavisiti
w‚ Fv‚m‚a ³osW‚Aw‚ oiX‚³i낳y‚w‚ oiX‚³i낳y‚Fv‚m‚a
oil‚³p‚w‚ oil‚³p‚Fv‚m‚a ³
y‚m‚a 1P (y‚m‚iw‚³) -
on‚a(zs‚a) onw‚ ³osWuH oil‚³p‚n‚a oil‚³p‚nw‚ oiX‚³i낳y‚n‚a oiX‚³i낳y‚nw‚ stanovati
v‚ v‚ih³ ³osW‚Av‚ oiX‚³i낳y‚Av‚ oiX‚³i낳y‚Av‚ih³ ³ (
if³X‚a 6U fX‚iw‚³³-w‚e)
oil‚³p‚Av‚ oil‚³p‚Av‚ih³ - odobriti
w‚m‚a oA( q)W‚Am‚a ³osW‚Aw‚m‚a oil‚³p‚w‚m‚a oil‚³p‚eW‚Am‚a oiX‚³i낳y‚w‚m‚a oiX‚³i낳y‚eW‚Am‚a ³
p‚c‚a 1U (p‚c‚iw‚³-w‚e) -
w‚Am‚a oA(q)w‚Am‚a ³osW‚Aw‚Am‚a oiX‚³i낳y‚w‚Am‚a oiX‚³i낳y‚ew‚Am‚a kuvati
oil‚³p‚w‚Am‚a oil‚³p‚ew‚Am‚a

³s‚a -luVa qs‚a -luVa is‚³s‚a - luVa s‚ -luVa

P A P A P A P P A
³s‚m‚a is‚³ op‚Ax‚m‚a op‚ix‚³ op‚Aiv‚³S‚m‚a op‚iv‚³iS‚³ oy‚A&s‚is‚³S‚m‚a ³oif³x‚m‚a oif³ix‚³
s‚Is‚a sW‚As‚a op‚Ax‚IH op‚v‚PW‚AH op‚Av‚IH op‚iv‚³ðH oy‚A&s‚IH oif³x‚H oif³x‚W‚AH
s‚Iw‚a sw‚ op‚Ax‚Iw‚a op‚¹‚k op‚Av‚Iw‚a op‚iv‚³î oy‚A&s‚Iw‚a oif³x‚w‚a oif³x‚w‚
sm‚ sm‚ih³ op‚Axm‚ op‚xm‚ih³ op‚Aiv‚³Sm‚ op‚iv‚³Sm‚ih³ oy‚A&is‚³Sm‚ oif³x‚Am‚ oif³x‚Am‚ih³
sw‚ Fv‚m‚a op‚A¹‚k op‚gFv‚m‚a op‚Aiv‚³î op‚iv‚³Dav‚m‚a oy‚A&is‚³î oif³x‚w‚ oif³x‚Fv‚m‚a
sus‚a s‚w‚ op‚AxuH op‚x‚w‚ op‚Aiv‚³SuH op‚iv‚³S‚w‚ oy‚A&is‚³SuH oif³x‚n‚a oif³x‚nw‚
sv‚ sv‚ih³ op‚Axv‚ op‚xv‚ih³ op‚Aiv‚³Sv‚ op‚iv‚³Sv‚ih³ oy‚A&is‚³Sv‚ oif³x‚Av‚ oif³x‚Av‚ih³
sw‚m‚a s‚AW‚Am‚a op‚A¹‚km‚a op‚x‚AW‚Am‚a op‚Aiv‚³îm‚a op‚iv‚³S‚AW‚Am‚a oy‚A&is‚³îm‚a oif³x‚w‚m‚a oif³x‚AW‚Am‚a
sw‚Am‚a s‚Aw‚Am‚a op‚A¹‚kAm‚a op‚x‚Aw‚Am‚a op‚Aiv‚³îAm‚a op‚iv‚³S‚Aw‚Am‚a oy‚A&is‚³îAm‚a oif³x‚w‚Am‚a oif³x‚Aw‚Am‚a

117 117
 ³luta lOta lOVa
P A P A P A

³n‚ew‚Aism‚³ * n‚ew‚Ahe ³n‚eSy‚Aim‚³ n‚eSy‚e ³on‚eSy‚m‚a on‚eSy‚e

³n‚ew‚Ais‚³ n‚ew‚As‚e n‚eSy‚is‚³ n‚eSy‚s‚e on‚eSy‚H on‚eSy‚W‚AH
n‚ew‚A n‚ew‚A n‚eSy‚iw‚³ n‚eSy‚w‚e on‚eSy‚w‚a on‚eSy‚w‚
³n‚ew‚Asm‚H n‚ew‚Asm‚he n‚eSy‚Am‚H n‚eSy‚Am‚he on‚eSy‚Am‚ on‚eSy‚Am‚ih³
³n‚ew‚AsW‚ n‚ew‚AFv‚e n‚eSy‚W‚ n‚eSy‚Fv‚e on‚eSy‚w‚ on‚eSy‚Fv‚m‚a
³n‚ew‚ArH n‚ew‚ArH n‚eSy‚inw‚³ n‚eSy‚nw‚e on‚eSy‚n‚a on‚eSy‚nw‚
³n‚ew‚Asv‚H n‚ew‚Asv‚he n‚eSy‚Av‚H n‚eSy‚Av‚he on‚eSy‚Av‚ on‚eSy‚Av‚ih³
³n‚ew‚AsW‚H n‚ew‚As‚AW‚e n‚eSy‚W‚H n‚eSy‚eW‚e on‚eSy‚w‚m‚a on‚eSy‚eW‚Am‚a
³n‚ew‚ArAE n‚ew‚ArAE n‚eSy‚w‚H n‚eSy‚ew‚e on‚eSy‚w‚Am‚a on‚eSy‚ew‚Am‚a
³n‚I 1U (n‚y‚iw‚³-w‚e) - voditi
* Pregla{ava krajwi i pretposledwi kratki samoglasnik.
³s‚a
nastavka pretvara se u S‚a ako ispred wega stoji samoglasnik
razli~it od o .

NEPRAVILNI GLAGOLI
os‚a 2P - biti i vOk³ 8U - raditi
os‚a 2P - biti
³l‚ta
oisw‚ sw‚H s‚inw‚³
ois‚³ sW‚H sW‚
³oism‚³ sv‚H sm‚H
l‚Aeta
oswu-sw‚Aw‚a sw‚Am‚a s‚nwu
RiF‚³-sw‚Aw‚a sw‚m‚a sw‚
os‚Ain‚³ os‚Av‚ os‚Am‚

118 118
 iv‚³iF‚³il‚³Va
sy‚Aw‚a sy‚Aw‚Am‚a syuH
sy‚AH sy‚Aw‚m‚a sy‚Aw‚
sy‚Am‚a sy‚Av‚ sy‚Am‚
l‚Va
oAs‚Iw‚a oAsw‚Am‚a oAs‚n‚a
oAs‚IH oAsw‚m‚a oAsw‚
oAs‚m‚a oAsv‚ oAsm‚
luVa
oBUw‚a oBUw‚Am‚a oBUv‚n‚a
oBUH oBUw‚m‚a oBUw‚
oBUv‚m‚a oBUv‚ oBUm‚
il‚³ta
b‚BUv‚ ³b‚BUv‚wuH b‚BUvuH
b‚BUiv‚³W‚ b‚BUv‚WuH b‚BUv‚
b‚BUv‚ b‚BUiv‚³v‚ b‚BUiv‚³m‚
luta
B‚iv‚³w‚A B‚iv‚³w‚ArAE B‚iv‚³w‚ArH
B‚iv‚³w‚Ais‚³ B‚iv‚³w‚AsW‚H B‚iv‚³w‚AsW‚
B‚iv‚³w‚Aism‚³ B‚iv‚³w‚Asv‚H B‚iv‚³w‚Asm‚H
lOta
B‚iv‚³Sy‚iw‚³ B‚iv‚³Sy‚w‚H B‚iv‚³Sy‚inw‚³
B‚iv‚³Sy‚is‚³ B‚iv‚³Sy‚W‚H B‚iv‚³Sy‚W‚
B‚iv‚³Sy‚Aim‚³ B‚iv‚³Sy‚Av‚H B‚iv‚³Sy‚Am‚H

119 119
vOk³ 8U - raditi
³p‚rsm‚Ep‚fp‚x‚e oAwm‚n‚ep‚fp‚x‚e
l‚ta
v‚krAeiw‚³ vuk³äw‚H vuk³v‚ƒinw‚³ vuk³äw‚e vuk³v‚Aƒw‚e vuk³v‚ƒw‚e
v‚krAeiS‚³ vuk³äW‚H vuk³äW‚ vuk³äS‚e vuk³v‚AƒW‚e vuk³äFv‚e
v‚krAeim‚³ vuk³v‚ƒH vuk³m‚ƒH vuk³v‚… vuk³v‚ƒhe vuk³m‚ƒhe
l‚Aeta
v‚krAewu-vuk³äw‚Aw‚a vuk³äw‚Am‚a vuk³v‚ƒnwu vuk³äw‚Am‚a vuk³v‚Aƒw‚Am‚a vuk³v‚ƒw‚Am‚a
vuk³ä-vuk³äw‚Aw‚a vuk³äw‚m‚a vuk³äw‚ vuk³äSv‚ vuk³v‚AƒW‚Am‚a vuk³äFv‚m‚a
v‚krv‚AiM‚³ v‚krv‚Av‚ vuk³rv‚Am‚ v‚krv‚E v‚krv‚Av‚hE v‚krv‚Am‚hE
iv‚³iF‚³il‚³Va
vuk³y‚Aƒw‚a vuk³y‚Aƒw‚Am‚a vuk³yuƒH vuk³v‚Šw‚ vuk³v‚Šy‚Aw‚Am‚a vuk³v‚Šrn‚a
vuk³y‚AƒH vuk³y‚Aƒw‚m‚a vuk³v‚ŠW‚AH vuk³v‚Šy‚AW‚Am‚a vuk³v‚ŠFv‚m‚a
vuk³y‚Aƒm‚a vuk³y‚Aƒv‚ vuk³y‚Aƒm‚ vuk³v‚Šy‚ vuk³v‚Šv‚ih³ vuk³v‚Šm‚ih³
l‚Va
ov‚krAew‚a ovuk³äw‚Am‚a ovuk³v‚ƒn‚a ovuk³äw‚ ovuk³v‚Aƒw‚Am‚a ovuk³v‚ƒw‚
ov‚krAeH ovuk³äw‚m‚a ovuk³äw‚ ovuk³äW‚AH ovuk³v‚AƒW‚Am‚a ovuk³äFv‚m‚a
ov‚krv‚m‚a ovuk³v‚ƒ ovuk³m‚ƒ ovuk³‡v‚³ ovuk³v‚ƒih³ ovuk³m‚ƒih³
luVa
ov‚kAS‚Šw‚a ov‚kAîAƒm‚a ov‚kASuƒH ovOk³w‚ ovOk³S‚Aw‚Am‚a ovOk³S‚w‚
ov‚kAS‚ŠH ov‚kAîƒm‚a ov‚kAîƒ ovOk³W‚AH ovOk³S‚AW‚Am‚a ovOk³Dav‚m‚a
ov‚kAS‚ƒm‚a ov‚kASv‚ƒ ov‚kASm‚ƒ ovOk³iS‚³ ovOk³Sv‚ih³ ovOk³Sm‚ih³
il‚³ta
c‚v‚kAr c‚Ï‚kwuH c‚Ïuk³H ³c‚Ï‚ek³ c‚Ï‚kAw‚e c‚iςk³re
c‚v‚kW‚ƒ c‚Ï‚kWuH c‚Ï‚k c‚vOk³S‚e c‚Ï‚kAW‚e c‚vOk³Dav‚e
c‚v‚kAr-c‚v‚kr c‚vOk³v‚ c‚vOk³m‚ c‚Ï‚ek³ c‚vOk³v‚he c‚vOk³m‚he
³

120 120
 luta
v‚kw‚Aƒ v‚kw‚AƒrAE v‚kw‚AƒrH v‚kw‚Aƒ v‚kw‚AƒrAE v‚kw‚AƒrH
v‚kw‚Aƒis‚³ v‚kw‚AƒsW‚H v‚kw‚AƒsW‚ v‚kw‚Aƒs‚e v‚kw‚Aƒs‚AW‚e v‚kw‚AƒFv‚e
v‚kw‚Aƒism‚³ v‚kw‚Aƒsv‚H v‚kw‚Aƒsm‚H v‚kw‚Aƒhe v‚kw‚Aƒsv‚he v‚kw‚Aƒsm‚he
lOta
v‚kir³Sy‚iw‚³ v‚kir³Sy‚w‚H v‚kir³Sy‚inw‚³ v‚kir³Sy‚w‚e v‚kir³Sy‚ew‚e v‚kir³Sy‚nw‚e
v‚kir³Sy‚is‚³ v‚kir³Sy‚W‚H v‚kir³Sy‚W‚ v‚kir³Sy‚s‚e v‚kir³Sy‚eW‚e v‚kir³Sy‚Fv‚e
v‚kir³Sy‚Aim‚³ v‚kir³Sy‚Av‚H v‚kir³Sy‚Am‚H v‚kir³Sy‚e v‚kir³Sy‚Av‚he v‚kir³Sy‚Am‚he

121 121
Pregled skra}enica

A - atmanepadam
a - pridev
abl. - ablativ
acc. - akuzativ
caus. - kauzal
comp. - komparativ
dat. - dativ
dat.com. - dativ komodi
den. - denominativ
dual - dvojina
f - `enski rod
gen. - genitiv
gen. abs. - genitiv apsolutni
ibid. - isto
ind - nepromenqiva vrsta re~i
inf - infinitiv
instr. - intrumental
loc. - lokativ (~esto kao loc/temp ili loc/t)
loc. abs - lokativ apsolutni
m - mu{ki rod
n - sredwi rod
N.B. - napomena
nom. - nominativ
opp. - suprotno zna~ewe
P - parasmaipadam
pass. - pasiv
pl. - mno`ina
pp - trpni pridev pro{log vremena
pr. - zamenica
sing. - jednina
super. - superlativ
temp. - temporal
U - ubhajapadam (parasmaipadam i atmanepadam)
voc. - vokativ

122 122
 Biografija autora

Rodio sam se (04 02) 1910. godine u Beogradu u porodici gde se

svakodnevno govorilo za stolom o nauci i jezicima, budu}i da je
moj otac, Kosta Stojanovi}, bio profesor matematike na
Univerzitetu u Beogradu a ujaci nastavnici srpskog jezika, dok je
najstariji (Milan Dimitrijevi}) bio doktor klasi~ne filologije
~iju sam struku kasnije i izabrao. Wegov {kolski drug i prijateq
bio je dr Milo{ \uri} koji mi je bio nastavnik latinskog u gim-
naziji i na Univerzitetu.
Maturirao sam kad mi je bilo sedamnaest godina i zapo~eo sam
studije matematike kod Mike Alasa i Milutina Milankovi}a, pro-
fesorâ ~ija uspomena trajno ostaje kod u~enika. Wihovo poznavawe
gra|e koju su predavali bilo je daleko iznad prose~nog, upore|uju}i
je i sa Busomeom (Bouassome) koji je predavao na Sorboni i ~iji je
u~enik bio moj nastariji brat, koji je zapo~eo studije kad sam ja bio
u prvom razredu gimnazije. On je kasnije bio i sam profesor mate-
matike. Ta okolnost {to sam daleko najmla|i od svoje bra}e i stari-
jih u wihovoj blizini, doprinela je da se odlu~im da uporedo
prou~avam jezike - osobito sanskrit - ve} od po~etka svojih studija.
Naklonost prema jezicima je prevagnula i tako sam kao profe-
sor francuskog jezika radio u Institutu za strane jezike u
Beogradu od (01 05) 1960. do (31 12) 1984. godine, a nastavu sanskri-
ta u Institutu za strane jezike sam zapo~eo 1967, zahvaquju}i
razumevawu direktora Instituta i wihovih saradnika.
Posle penzije (01 01) 1985. godine, nastavio sam i sa pre-
davawem po~etnog, sredweg i vi{eg kursa sanskrita brojnim
polaznicima.
Prou~avawe sanskrita je od vi{estruke koristi. Najpre ukazu-
je na odnos srpskog jezika koji je nastao razvojnim putem od san-
skrita kao mati~nog, zatim isti~e na~in razmi{qawa koji vodi

123 123
ispravnim zakqu~cima. U oba slu~aja isti~e gre{ke koje se nemi-
novno provla~e ako se prenebegne taj odnos.
Namera mi je da izdam jo{ jednu op{irniju gramatiku, a oso-
bito zbirku kratkih pripovedaka i razmi{qawa sa trojakim
vidom izlagawa: sinteti~kim, analiti~kim i slobodnim pre-
vodom.

Bibliografija objavqenih radova Radmila K. Stojanovi}a

1. Les caracteristique fondamentales de la langue serbo-croate, Filologija br. 4,
str. 159-168, JAZU Zagreb 1963.
2. Segments linguistiques orientes et diades verbales en serbo-croate, Filologija
br.6. poseban ostisak, JAZU Zagreb 1970.
3. Sanskrit - periferna morfologija,
Institut za strane jezike, Beograd 1977.
4. Osnovi teorije lingvisti~kih funkcija, Beograd 1980.
5. O sinteti~ko-analiti~kom odnosu indoevropskih jezika,
Beograd 1980.
6. Matematska analiza pade`a srpskohrvatskog jezika,
Separat iz zbornika povodom 30 godina rada Instituta za strane jezike,
1955-1983. Beograd 1984.
7. Bhasa Karnin teret, pozori{ni komad u jednom ~inu,
Beograd 1985.
8. Somadeva - Kathasaritsagara (Pri~e koje se slivaju kao reke u more),
Beograd 1984.
9. Sanskrit cosmology, Institute of Foreign Languages, Belgrade 1988.
10. Sanskritska kosmologija, Beograd 1989.
11. Stvarnost sa gledi{ta drevnog istoka, Beograd 1990.
12. Nema~ka gramatika - nastava i u~ewe, Beograd 1993.
13. ^ovek i stvarnost, Beograd 1993.
14. Uvod u sanskrit, Prometej, Novi Sad 1997.

Prevodi
1. Ruso, @an @ak, Dru{tveni ugovor; O poreklu i osnovama nejednakosti me|u
qudima, Beograd, Prosveta, 1949.
2. Ruso, @an @ak, Ispovesti, Beograd, Prosveta 1950.

124 124
 SADR@AJ

SRPSKI JEZIK I SANSKRIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Ravnote`ni polo`aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Gledi{te posmatra~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Pogled na vasionu kao celinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Disawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Disawe vasione . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Oblasti stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Podela jezika prema oblastima stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Podela re~i i glasova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Podela re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Podela glasova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Osnovna pisma indoevropskih jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Pisma indoevropskih jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
Devanagari pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Re~i i wihovo zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Obrazovawe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Iskaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Su{tina i oli~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

SANSKRITSKA ^ITANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH
......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
DEVANAGARI sanskritsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
SA@IMAWE SUGLASNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
³ BOVÀÂ:
.............................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
P^ELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
³ èuv‚k: (1)
.......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
PAPAGAJ (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
èuv‚kH (2)
........................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
PAPAGAJ (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
³ x‚eςv‚kS‚ƒM‚m‚a
.......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
ORAWE POQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
³ n‚Iiw‚³X‚w‚v‚km‚a
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
STOTINU ZAPA@AWA O PONA[AWU QUDI . . . . . . . . . . . . . 42

125 125
 v‚ErAgy‚X‚w‚v‚km‚a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
STOTINU ZAPA@AWA O STAROSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
oAm‚l‚v‚kAn‚ew‚A
...................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
DONOSILAC AMALAKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
ØAE s‚K‚Ay‚AE
........................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
DVA DRUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
³mUK‚ƒiv‚³p˜‚puςsy‚ v‚kW‚A
.................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
PRI^A O GLUPOM SINU BRAMANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
ςkAeF‚n‚puäS‚v‚kW‚A
.................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
PRI^A O PRGAVOM ^OVEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
F‚IrAe ny‚Ay‚AiF‚³p‚H
..................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
MUDRI SUDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
n‚vuk³l‚s‚p‚A†
......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
MUNGOS I ZMIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
vOÒsy‚ v‚kAEX‚l‚m‚a
.................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
STAR^EVA DOVITQIVOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
c‚EςAe m‚Eςé‚
........................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
^AJTRA I MAJTRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
g‚Aem‚AyuB‚erI
........................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
[AKAL I DOBO[ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
³v‚kIl‚Aewp‚AtI v‚An‚rH
................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
MAJMUN KOJI JE VADIO KLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
B˜‚AwOØy‚v‚kW‚A
....................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
PRI^A O DVA BRATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
v‚M‚ƒm‚Al‚A
.......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

AZBUKA (SKUP SLOVA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

PRAVILA ZA PISAWE PRI DODIRU RE^I . . . . . . . . . . . . . . . 92
SA@IMAWE SAMOGLASNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
PREOBRA@AJ SUGLASNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
PRAVILA VISARGE iv‚³s‚g‚ƒs‚&iF‚³H
................... . . . . . . . 95
PROMENA IMENICA I PRIDEVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
OSNOVNI NASTAVCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
UPOTREBA PADE@A (OSNOVNA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SAMOGLASNIK
(mu{ki i sredwi rod) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

126 126
 OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SAMOGLASNIK
(`enski rod) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SUGLASNIK
(sva tri roda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
ZAMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
LI^NE ZAMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
POKAZNE ZAMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
BROJEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Brojevi od 5 - 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Redni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
GLAGOLSKI PRIDEVI I PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Trpni pridev budu}eg vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Preobra`aj trpnog prideva u radni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Glagolski prilog pro{log vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
GLAGOL - iςk³y‚Ap‚fm‚a
............................ . . . . . . . 111
PODELA GLAGOLA PO VRSTAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
I - PRVI RAZDEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
II - DRUGI RAZDEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
POSEBNA VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
OP[TA GLAGOLSKA VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
NEPRAVILNI GLAGOLI
os‚a 2P - biti i vOk³ 8U - raditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Pregled skra}enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Biografija autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Bibliografija objavqenih radova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124
Prevodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

127 127