Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

grupa 01 – srpski jezik i književnost

AKCE!"#"$%&A

#%!E'A!U'A(
1)Asi* +e,o - "snovi ak,entologije srpsko.rvatskog jezika /% deo
)2i.ailo 3tevanovi4- 3avre*eni srpsko.rvatski jezik /*orfologija
5)&eli,a &okanovi6 2i.ajlov - Ak,enat i intona,ija govora na radiju i televiziji
7)Asi* +e,o i 2itar +ešikan - %nfor*ator o savre*eno* književno* jeziku /8 poglavlje
9)2i.ailo 3tevanovi4 - Knjiga o ak,entu književnog jezika

+rof) dr &eli,a &okanovi4-2i.ajlov

1
 Akcentologija kao naučna disciplina; predmet proučavanja i odnos prema
drugim naukama; šta je akcenat, vrste akcentuacije i vrste akcenata

+ose:no isti,anje pojedini. delova govora u govorno* pro,esu naziva se ak,ento*)

+od poj*o* ak,enat podrazu*eva se naro6ito isti,anje visine ili ja6ine pojedini.
delova re6i ili re6eni,e u govoru sa željo* da se ti delovi izdvoje; da postanu
audi:ilniji; 6ujniji) <a :i se ovo u govorno* pro,esu postiglo potre:no je da se ti
delovi govora realizuju sa ve4i* utroško* energije; da se za nji.ov izgovor utroši
više fona,ione struje) ji.ovu realiza,iju tre:a da prati poja6an rad *iši,a;
intenzivnije e*itovanje fona,ione struje) !o !o uti6e i na jasnost i na razgovetnost ti.
delova govora; kao i na nji.ovu ve4u sta:ilnost sto zna6i da su ak,entovani delovi
naše re6i *anje podložni glasovni* pro*ena*a nego oni koji nisu o:u.va4eni
ak,ento*)
 au6na o:last koja
koja se :avi prou6avanje* supraseg*entni.
supraseg*entni. karakteristika govora
govora
naziva se prozodija; a njena dva osnovna dela su ak,entua,ija i intona,ija)
Ak,entua,ija je ograni6ena na seg*ente od jedne re6i; a intona,ija na seg*ente ve4e
od re6i) Ak,entua,ija neki. jezika je jednostavna; a drugi. vrlo ko*plikovana) !a*o !a*o
gde je ko*plikovana prelazi u pose:nu nau6nu dis,iplinu - ak,entologiju)
Ak,entologija je nau6na dis,iplina koja se :avi prou6avanje* ak,enatskog siste*a u
 jedno* jeziku= izu6ava
izu6ava ele*ente od koji.
koji. se ak,enatski siste* sastoji i na6in na koji
taj siste* funk,ionise)
 as ak,enatski siste* se sastoji
sastoji od pet ele*enata; a to su 6etiri ak,enta i
neak,entovana dužina)
'azvoj ak,enatskog siste*a od po6etka i nastanka do for*iranja savre*enog
književnog jezika pripada istoriji jezika; a tipovi ak,enatski. siste*a koji postoje u
narodni* govori*a koji nisu u osnovi,i književnog jezika su pred*et prou6avanja
dijalektologije)
dijalektologije) Ak,enatski siste*i savre*enog srpskog književnog jezika su deo
fonetike u šire* s*islu)
+od poj*o* ak,entua,ija se podrazu*eva siste* ak,enata u neko* jeziku tj) sve
kvalitativne i kvantitativne odlike tog jezika) +ostoje dve vrste ak,entua,ije(
1) dina
dina*i
*i6k
6kaa ili
ili snaž
snažna
na
) *uzi
*uzi6k
6kaa ili .ro
.ro*a
*ats
tska
ka
<ina*i6ku ak,entua,iju karakteriše izrazito snažan izgovor ak,entovani. slogova;
napregnuta artikula,ija što uslovljava i znatno sla:iji stepen artikula,ije
neak,entovani. slogova) "vakvu vrstu ak,entua,ije i*aju ruski; *akedonski;
 :ugarski; :eloruski; 6eski;
6eski; ukrajinski; fran,uski; turski)
turski)
2uzi6ku ak,entua,iju karakteriše visina ak,entovani. slogova u odnosu na
neak,entovane) >:og toga se ovakva ak,entua,ija naziva i tonska) !akvu !akvu
ak,entua,iju nalazi*o u srpsko*; slovena6ko* ;italijansko*; litavsko*)
"si* naziva dina*i6ka i *uzi6ka ak,entua,ija; koriste se i nazivi *onotonska i
 politonska)


 !onske razlike kod nas naj6eš4e prati i se*anti6ka razlika; npr) zlatar (vrsta
zanatlije i Zlatar /planina u 3r:iji)
Ak,entovani slogovi; u naše* standardno* jeziku; pored razlike u intenzitetu znaju
 još i za razliku u kvalitetu; tonsku razliku koja se iskazuje silazni* i uzlazni*
tono*) Ak,enti silazne prirode i*aju paralelno kretanje tona i intenziteta; a kod
uzlazni. ton je u stalno* porastu; a ja6ina prati ovo penjanje do pola; posle 6ega
opada)
+ored ovi. tipi6ni. ak,enata našeg jezika; postoje i ak,enti druga6ije prirode) U
 prizrensko-ti*o6koj zoni postoji ekspiratorni ak,enat koji i*a ve4ina svetski.
 jezika) U 6akavski* i kajkavski* govori*a; a i u posavsko* štokavsko* 6uva se
 pose:na vrsta akuta; ak,enta uzlazne intona,ije 6ija je osnovna karakteristika da i*a
izlo*ljen ton( u prvo* delu je sla:o penjanje da :i u drugo* delu ta ko*ponenta
 :ila jasnije *anifestovana)

Glavne akcenatske osobine sistema sa jednim akcentom; prizrensko-timočki

+rizrensko-ti*o6ka govorna zona; pored :rojni. oso:ina po koji*a se razlikuje od

svi. ostali. govora štokavskog podru6ja; odlikuje se i pose:no* ak,entua,ijo*) !o
 je govor koji i*a sa*o jedan ak,enat; a to je ekspiratorni ak,enat /i*a sa*o iktus
koji je nastao u pro,esu likvida,ije kvantitetski. opozi,ija - svi dugi slogovi su
skra4eni) +o svojoj prirodi je :lizak naše* kratkosilazno* ak,entu) "vaj ak,enat se
*oze na4i na svi* slogovi*a ak,entovane re6i; npr)
a finalna pozi,ija( koji, tako, danas, dečak, junak 
 : *edijalna pozi,ija( stolica, papuče, devojka
, ini,ijalna pozi,ija( sunce, majka, kuća

Aleksandar Beli4 je dao opis tog ak,enta i kaze da je u ti*o6ko-lužni6koj zoni on po

 ja6ini i trajanju :lizak kratko* ak,entu :eogradskog govora) U zaplanjsko-
 južno*oravskoj zoni te*po njegove realiza,ije je intenzivniji; ak,enat je oštriji i
kra4i; :lizak kratkosilazno* u kosovsko-resavsko* govoru)
U prizrensko-ti*o6ko* dijalektu postoji staro prenošenje ak,enata na proklitiku( za
ruku, na vodu, preko polja
U novije vre*e ovu zonu je za.vatio talas širenja standardni. ak,enata tako da ni
dugi ak,enti nisu nepoznati( glava, sunce) "va pojava sve više postaje govorni
standard *ladji. genera,ija pod uti,aje* škole i *asovne infor*a,ije)
Kod ovi. govora ne*a predak,enatski. dužina; ali znaju za novu dužinu koja je
nastala na naše* tlu posle gu:ljenja glasova  j; v; h iz govora( ne znam, zaklase,
ručase)

5
 Glavne osobine sistema sa dva akcenta; kosovsko-resavski

"vo je govor 6ija ak,entua,ija zna za dva silazna ak,enta)

Aleksandar Beli4 konstatuje da ova zona i*a stariju ak,entua,iju sa jedni*
odstupanje* u ovi* govori*a; a to je povla6enje kratkog ak,enta sa poslednjeg na
 pretposlednji slog) ovija ispitivanja su pokazala da kosovsko-resavska zona i*a
troak,enatski; a ponegde i 6etvoroak,enatski siste*) +ored dva silazna javlja se i
dugouzlazni ak,enat) 3ilazni ak,enti su slo:odni(
a finalna pozi,ija( koji, tako, ena, noga, dečak, onaj, danas, potok 
 : *edijalna pozi,ija( devojka, poznajem, stolica, papuče
, ini,ijalna pozi,ija( sunce, majka, kuća, vodu
<ugouzlazni; kao i u književno* jeziku; *ože stajati na svi* slogovi*a osi* na
ulti*i ! reka, biblioteka, djaci, kuma )
?ak i kratkouzlazni ulazi iz književnog jezika; ali je njegova frekven,ija *ini*alna(
ena, motka, zemlja u*esto ena, motka, zemlja )
+ored standardni. ak,enata kosovsko-resavska zona zna i za ekspiratorni ak,enat i
6akavski akut koji je u književno* jeziku prešao u dugosilazni)
% kod ovi. govora i*a*o staro prenošenje ak,enta na proklitiku( za ruku, na vodu,
preko ruke)
%pak ovde je staro stanje sa*o deli*i6no sa6uvano pa uz za ruku, na vodu, preko
ruke 6uje se i ru za ruku, na vodu, preko ruke"
"va zona ne poznaje postak,enatske dužine= i*a*o predak,enatske duzine( petao,
sudjenje, vikala, podne, ćutim"
2etataksa je 6esto zastupljena) +od *etatakso* se podrazu*eva prenošenje silazni.
ak,enata sa jednog sloga na drugi pri 6e*u ton ostaje isti) Ak,enat se *ože prenositi
i na kratki i na dugi predak,enatski slog(
a kratki( enu, borbu
 : dugi( bolnicu, četvrtak 

7
 Glavne osobine sistema sa dva akcenta; zetsko-junosandački

"snovna karakteristika govora ove zone jeste postojanje silazni. ak,enata van prvog
sloga tj) javljaju se u svi* pozi,ija*a u re6i(
a finalna pozi,ija( koji, tako, ene, noga, dečak, danas
 : *edijalna pozi,ija( devojka, stolica
, ini,ijalna pozi,ija( majka, kuća

U neki* govori*a ove zone javlja se i prenošenje ak,enata sa otvorene ulti*e ka

 po6etku re,i i to(
a *etataksi6ko! noga (od noga#, glava (od glava#
 : *etatonijsko( glava, sestra

+rofesor Boškovi, je sve ove govore; pre*a razvitku ak,entua,ije; podelio u 6etiri
govorne grupe(
$# grupa govora koja 6uva nepro*enjene silazne ak,ente u svi* pozi,ija*a u
re,i( noga, ene, danas, stolica, ruka
%# stanje je iz*enjeno po to*e što je kratkosilazni ak,enat prenesen sa otvorene
ulti*e na pret.odni slog i to *etataksi,ki( sestra, noga
&# i*aju u potpunosti prenesenu ak,entua,iju= to su najprogresivniji govori ove
zone= silazni ak,enti se sa ulti*e prenose na pretposlednji slog i to
*etatonijski( sestra, noga, ruka, ene
'# i*a*o deli*i6no prenosenje ali ono nije dosledno *etataksi6ko ve4 se
kratkosilazni prenosi uvek *etataksi6ki; a pri*eri tipa ruka, munja  daju neki
 poluuzlazni ak,enat; kvantitetski dug)

8idi*o da je ova zona u ak,enatsko* pogledu dosta .eterogena) >ajedni6ko ovi*

govori*a je postojanje silazni. ak,enata van prvog sloga u re6i= ta oso:ina i.
 povezuje sa kosovsko-resavski*)
<užine se do:ro 6uvaju) >a razliku od kosovsko-resavskog govornog tipa koji ne
zna za postak,enatske dužine; zetsko-južnosandža6ki govori znaju i za
 predak,enatsku i postak,enatsku duzinu( sipam, podne, petao, vičem )
"vde i*a*o sa*o staro prenosenje( na dio, u kolo
Ako je predlog dvosložan ak,enat se prenosi na drugi slog predloga :ez pro*ene
tona( ispred mene, ispod nas, preko kuće )

9
 Glavne osobine sistema sa četiri akcenta; šumadijsko-vojvodjanski i
istočnoercegovački

>ajedni,ka oso:ina svi. ovi. govora jeste da i*aju 6etvoroak,enatski siste* i

standardnu deklina,iju) !o su najprogresivniji govori štokavskog dijalekta koji 6ine
osnovu našeg standardnog jezika ekavskog izgovora)
3vi šu*adijsko-vojvodjanski govori i*aju dva silazna i dva uzlazna ak,enta)
Ak,enti i*aju i opozi,iji po kvantitetu( dva su duga; a dva kratka)U govori*a
šu*adijsko-vojvodjanske zone dosledno je sprovedeno prenošenje silazni. ak,enata
za jedan slog unapred u odnosu na kosovsko-resavske govore) <akle; u ovi*
govori*a ne*a silazni. ak,enata van prvog sloga u do*a4oj leksi,i) %pak; i na
ovo* podru6ju; naro6ito u govori*a gradskog stanovništva; nalazi*o pri*ere tipa
dirigent, okupator, televizija ) ":i6no i. je u srpski jezik unosila inteligen,ija koja
 je poznavala i nji.iv izvorni izgovor; sa izvorni* *esto* ak,enta u jeziku iz kojeg
 poti6u) aša ak,enatska nor*a za.teva prenošenje ovi. ak,enata za jedan slog
unapred uz pro*enu tona)
Ak,enti silazne intona,ije *ogu stajati sa*o na prvo* slogu u re6i; a to zna6i da
*ogu da se jave sa*o u ini,ijalnoj pozi,iji= jednosložne re6i i*aju sa*o silazne
ak,ente) (pas, konj, dan, je#
Ak,enti uzlazne intona,ije *ogu stajati na svi* slogovi*a u re6i osi* na
 poslednje*) (ruka, izvor, svanuće#
U pro*eni jedne re6i ak,enti *ogu da *enjaju(
1) kvantitet( sin-sinovi, imam-imamo
) kvalitet( sin-sinova, grom-groma
 eke re6i zadrzavaju isti ak,enat kroz ,elu paradig*u(
car-cara-caru-carevi-careva;
zakon-zakona-zakonu-zakoni-zakona )
U pro*eni jedne re6i *ogu da se jave sva 6etiri ak,enta(
ruka-ruku-ruku-rukama"
U šu*adijsko-vojvodjanskoj zoni javljaju se sa*o postak,enatske duzine; a ova
zona o:u.vata govore 3re*a; 2a6ve; @u*adije i Ba6ke)
3'E2( u 3re*u postoji osetna razlika iz*edju zapadnog i isto6nog dela) U
zapadno* delu se dužine :olje 6uvaju nego u isto6no*) 3re*ski govor zna i za
 pojavu sekundarne dužine)
<užina se gu:i iz otvorenog postak,enatskog sloga( ene, jabuke
<užina je postojana u zatvoreno* slogu( dinar, mesec
+retposlednji slog uvek zna za dužinu( udata, odnela)
<užine se :olje 6uvaju iza uzlazni. nego iza silazni. ak,enata(  lečenje, idem
>a sre*ski govor je karakteristi6no i postojanje dužine u enklizi /enklitika sa
ak,entovano* re6ju 6ini ak,enatsku ,elinu i tu se dužina 6uva na pretposlednje*
slogu i kada je otvoren( pozovu me, sramota je )
3re*ski govor i*a još neke sekundarne duzine( danas, jedan, mene )


 2A?8A( dužine su postojanije nego u govori*a 3re*a)
3taro prenošenje( na vodu, u grad, preko polja
 ovo prenošenje( iz kuce, od mene, preko kuće
U najuže* delu @u*adije /!opola; Arandjelova,; #azareva, pored
6etvoroak,enatskog siste*a; ovde nalazi*o i neke spe,ifi6nosti kao što je ta da
kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu trosložni. re6i prelazi u dugouzlazni
i to je tzv) kanova,ko duljenje( brzina, meana)
U isto6no.er,egova6ku zonu u:raja*o sve govore koji i*aju ,etvoroak,enatski
siste* i izjedna,ene o:like *nozinski. padeza /<%#) $ovori ovog tipa
zauzi*aju isto6nu er,egovinu; zapadni deo Crne $ore; zapadnu 3r:iju; deo
3andžaka; isto6ne Bosne; kao i pravoslavno stanovništvo <u:rovnika i zapadne
Bosne) >ona ovi. govora je znatno šira od grani,a er,egovine; ali oni nose ovakav
naziv jer ne*a govora u ovoj zoni koji ne*aju karakteristike .er,egova6ki. govora)
Uz to se s*atra da su u prošlosti er,egov,i napuštali rodni kraj i širili grani,e
.er,egova6ki. govora van okvira sa*e er,egovine) % *edju govori*a er,egovine
i*a razlika u pogledu ak,entua,ije; ali sve te razlike ulaze u ak,enatsku nor*u
srpskog jezika) pr) lako su uo6ljive razlike iz*edju isto6ne i ,entralne
er,egovine)
U isto6noj nalazi*o npr) sinova, drugova, sinovima, drugovima ; a u ,entralnoj
sinova, drugova, sinovima, drugovima ) %li npr) i*a*o u isto6noj čitam, čitate,
čitamo ; a u ,entralnoj čitate, čitamo)
3taro prenošenje( za ruku
 ovo prenošenje( u svet
Ak,enat *ože *enjati *esto; kvantitet; kvalitet u paradig*i)
<u:rova6ki govor je po svoji* o:elezji*a sastavni deo ijekavskog govora
.er,egova6kog tipa; ali u njegovoj strukturi i*a spe,ifi6nosti koje ne nalazi*o u
drugi* govori*a ovog tipa(
1) kratkouzlazni ak,enat u dvosložni* re6i*a ispred kratke ulti*e pretvara se u
dugouzlazni( voda, konja /genitiv jednine)
) ako je kratkouzlazni na pretposlednje* slogu trosložne re6i 6esto se javlja
kratkosilazni( vrućina, sramota, učinjeno )

D
 )onetska priroda silazni i uzlazni akcenata u današnjem knjievnom jeziku

+riroda ak,enata *ože se odredjivati pre*a slu.u ispitiva6a tj) akusti6ki i na osnovu
 podataka koje na* pružaju te.ni6ka sredstva eksperi*entalne fonetike)
&edan od prvi. istraživa,a :io je #eonard 2azing koji je u 1) veku o:javio o:i*nu
studiju u kojoj je prikazao fonetsku prirodu naši. ak,enata na osnovu svog
akusti6kog utiska) 2azing je daleko od naše teritorije upoznao 6etiri govornika
srpsko.rvatskog jezika i za:elezio nji.ov izgovor naši. ak,enata po*o,u nota) "n
 je naj:olji predstavnik *uzi6kog predstavljanja ak,enata) "n je opisao silazne
ak,ente onako kako su i. kasnije opisivali drugi istraživa6i; ali opisuju,i uzlazne
ak,ente došao je do teorije o dvosloznosti naši. uzlazni. ak,enata) ai*e; ton koji
 je rastao u ak,entovano* slogu; u slede4e* ili ostaje na istoj visini ili još raste) ?ak
 je ja6ina tona nekad ve4a na drugo* slogu nego na prvo*) 2azingovu teoriju su
uglavno* pri.vatili strani nau6ni,i i neki od naši.)
"d naši. nau6nika koji su došli do ideje o jednosložnosti naši. uzlazni. ak,enata
 pose:no se izdvajaju Branko 2ileti4 i Aleksandar Beli4)
A) Beli4 s*atra da kod silazni. ak,enata ja6ina i ton idu paralelno; a kod uzlazni.;
ton ide od po6etka do kraja ak,entovanog sloga; a ja6ina prati ton do polovine posle
6ega opada) 3log koji ide posle ak,entovanog i*a silaznu *elodiju)
 ovija istraživanja se oslanjaju na eksperi*entalnu fonetiku i dva od nji. pose:no
 privla6e pažnju) +rvi je rad koji su o:javili +avle %vi4 i %lze #e.iste /radili su na
sonagrafu u A*eri,i; a drugi rad su uradili Asi* +e,o i +etar +ravi,a /radili su na
sonagrafu u Beogradu) U o:a rada je pri*enjena ista *etodologija; a do:ijeni
rezultati su dija*etralno suprotni) %vi4evi rezultati se slažu sa 2azingo*; a +e,ini sa
Beli4e*)
<anas; *ože*o re4i da fonetski gledano postoje dva tipa naši. uzlazni. ak,enata;
ali i jedan i drugi fonološki funk,ionišu jedinstveno)
+rvi tip 6ine govori šu*adijske i .er,egova6ke zone u ko*e je uzlaznost jasno
izražena i kod kratkog i kod dugog ak,enta) +ostak,enatski slog je silazan; a ja6ina
 je ve4a na ak,entovano* slogu)
<rugu grupu govora; ve4ina vojvodjanski. i :eogradski; odlikuje sla:ija uzlaznost;
 pose:no kratkog ak,enta) !on je kole:ljiv) <a li je re6 o kratkosilazno* ili
kratkouzlazno* odlu6uje slede,i slog) U slu6aju silaznog; on je niži; a u slu6aju
uzlaznog; on je viši od ak,entovanog sloga) &a6ina ne*a ta6no odredjeno *esto i
 ponekad se nalazi na slogovnoj grani,i) &edino po 6e*u se ak,entovani slog izdvaja
kao istaknutiji jesta njegovo trajanje) "vo zna6i da u prvoj grupi govora fonološku
vrednost i*a sa*o uzlaznostsilaznost; a kod druge grupe razlika iz*edju visine
tona u prvo* i drugo* slogu)

G
 *esto akcenta u reči" Akcentovane (akcentogene# i neakcentovane reči"
)onetska reč

Kao što se pojedini jezi,i razlikuju *edjuso:no po prirodi svoje ak,entua,ije; isto
tako se javljaju razlike u *estu ak,entovanog sloga u re6i iz*edju razli6iti. jezika)
+re*a to*e da li je ak,enat vezan za odredjeni slog u re6i ili *ože da *enja *esto
razlikuju se jezi,i sa slo:odni* ak,ento* i jezi,i sa vezani* ak,ento*)
8ezani ak,enat *ože :iti na prvo* slogu re6i; na neko* od unutrašnji. slogova pa
6ak i na poslednje* slogu u re6i) 2edju jezi,i*a sa vezani* ak,ento* je i 6eski kod
koga je ak,enat uvek na prvo* slogu u re6i) !akav je slu6aj i u *adjarsko*;
islandsko*; finsko* jeziku) % poljski i*a vezan ak,enat; ali za pretposlednji slog)
+ošto je u navedeni* jezi,i*a *esto ak,enta fiksirano; jasno odredjeno :ez o:zira
na :roj slogova ak,entovane re6i; u ti* jezi,i*a ne*a potre:e za o:eležavanje*
ak,enata)
+okretni ak,enat karakteriše *ogu,nost njegovog javljanja na :ilo ko* slogu
ak,entogene re6i) Kao tipi,an pri*er sa potpuno slo:odni* ak,ento* uzi*a se ruski
 jezik u ko*e se ak,enat *ože javiti na :ilo ko* slogu u re6i; a ujedno *ože da
*enja *esto u paradig*i)
3rpski jezik i*a sa*o deli*i,no slo:odnu ak,entua,iju(
1) silazni ak,enti su vezani za ini,ijalni; prvi slog višesložni. re6i; a sa*i* ti*
 jednosložne re6i *ogu i*ati sa*o silazne ak,ente)
) uzlazni ak,enti *ogu stajati na svi* slogovi*a osi* na poslednje*)
<akle; u naše* jeziku ne*a slo:ode javljanja ak,enata na svi* *esti*a u re6i ve4
 je ta slo:oda sa*o deli*i6na i odnosi se sa*o na ak,ente uzlazne intona,ije)
+ored ak,enata koji su u srpsko* jeziku tonski izdiferen,irani; deo ak,enatskog
siste*a 6ini i dužina koja postoji i u narodni* govori*a i u standardnoj
ak,entua,iji) "na *ože i*ati i se*anti6ku funk,iju tj) 6esto je fonološki relevantna
/plata-plata = no*)jed-gen)*nož))
U standardno* jeziku dužina se javlja sa*o u postak,enatski* slogovi*a)
U standardno* jeziku jedna re6 *ože i*ati sa*o jedan ak,enat) %zuzetak su sa*o
neke složeni,e i superlativi sa višesložno* osnovo*)
Ak,entovane re6i su re6i koje uvek i*aju ak,enat)
Ak,entogene re6i su re6i koje *ogu; ali ne *oraju i*ati ak,enat)
 pr) +šao je u kuću  gde je ušao ak,entovana re6; a kuća ak,entogena re6)
Fonetska re6 je ,elina koju 6ini jedna re6 potpunog zna6enja i nekoliko re6i
nepotpunog zna6enja)
*ajka - jedna fonetska re6
ao mi je olovku - dve fonetske re6i
njiga mu se nije dopala - tri fonetske re,i
.a njim sam juče išla u bioskop - 6etiri fonetske re6i
Klitike su neak,entovane re6i koje sa ak,entovano* re6ju ispred ili iza se:e 6ini
ak,enatsku ,elinu) <ele se na enklitike i proklitike)


+roklitike( predlozi; vezni,i; re6,e
Enklitike( enkliti6ki o:li,i po*o4ni. glagola; enkliti6ki o:li,i li6ni. za*eni,a; re6,a
li)

/renošenje akcenata u okviru reči i prenošenje akcenata na proklitiku

U zajedni6koslovenskoj eposi vrlo rano je došlo do ak,enatski. iz*ena i u grupa*a

re6i) !u epo.u karakteriše dvojaka intona,ija naglašeni. slogova; a to su akutska i
,irku*fleksna)
Cirku*fleksni ak,enti su :ili vezani za prvi slog u re6i) Ukoliko su re6i sa ovi*
ak,ento* 6inile ak,enatsku ,elinu sa predlogo*; ak,enat se prenosio na proklitiku;
ali je ostajao i dalje silazne prirode)
>ato danas u srpsko* jeziku i*a*o( vodu-na vodu= nogu-na nogu= glavu-na
glavu= grada-do grada)
Ako je predlog dvosložan ak,enat se prenosi na prvi slog predloga( polja-preko
polja= ovce-medju ovce= grada-iza grada)
"vo staro prenošenje prisutno je u svi* govori*a srpskog jezika pa i u oni*
govori*a koje nije za.vatilo novoštokavsko prenošenje ak,enata na proklitiku) !ako
npr) u prizrensko-ti*o6koj zoni koja i*a sa*o jedan ak,enat takodje nalazi*o
 potvrde za ovo prenosenje( u oči= na večer= za
ruku)
2etatonija je prenošenje ak,enata za jedan slog unapred uz pro*enu tona)
 EKA<A@&A 3%!UAC%&A( postoje sa*o dva ak,enta; silazna; postoje i
neak,entovane duzine)
kuća, livada, donosili, majka, elimo, preprodaje - ak,enti *ogu stajati na :ilo
ko* slogu)
voda, danas, koji, ovaj - ak,enti *ogu stajati i na poslednje* slogu)
ručak, pitati, reka - neak,entovane dužine *ogu stajati ispred ak,enta)
gleda, ribar, jabuka, svezaka - neak,entovane dužine *ogu stajati iza
ak,enta)
+'"CE3 3!8A'A&A U>#A>% AKCEA!A(
1) svi ak,enti idu za jedan slog ka po6etku re6i( livada, donosili, ručak,
preprodaje, voda koji, pitati )
Ak,enti koji su na prvo* slogu ostaju( kuća, majka, gleda, ribar )
) svi ak,enti koji su se po*erili postaju uzlazni ako su došli na slog koji je ve4 :io
dug postaju dugouzlazni( ručak, pitati, reka )
Ako su došli na slog koji je :io kratak postaju kratkouzlazni( livada, donosili,
preprodaje, voda)
5) na slogovi*a gde su pre stajali kratki ak,enti nije ostao nikakav trag( livada,
donosili, voda, danas )

10
 a slogovi*a gde su pre stajali dugi ak,enti ostao je trag u o:liku dužine( elimo,
preprodaje, koji, ovaj )

<AA@&A 3%!UAC%&A( postoje 6etiri ak,enta; dva uzlazna i dva silazna i postoje
neak,entovane dužine)
3ilazni ak,enti stoje sa*o na prvo* slogu( majka, ribar, kuća )
Uzlazni ak,enti stoje na svi* slogovi*a osi* na poslednje*( voda, ručak,
donosili, pokai, preporučiti, iznenadjenje )
 eak,entovane dužine su uvek iza ak,enata( koji, ovaj, gleda, jabuka )
3ilazni ak,enti *ogu prelaziti na proklitiku na isti na6in na koji su nekada prelazili
sa unutrašnji. slogova) !ada postaju uzlazni; ako su :ili dugi ostaje dužina kao trag(
od tebe-od tebe = iz kuće-iz kuće= iza nji-iza nji )
Ak,enti koji su prešli na proklitike do danas su ostali silazni( na vodu-na vodu = za
ruku-za ruku )

*esto neakcentovani duina" )onetska priroda i broj neakcentovani duina

u reči" .talne duine

U istorijsko* razvoju srpskog jezika od praslovenske i :alto-slovenske zajedni,e do

savre*enog stanja 6esto su se *ešale tonske karakteristike i ak,entovani. i
neak,entovani. slogova u re6i) ekada su u srpsko* jeziku postojale akutna i
,irku*fleksna intona,ija kako ak,entovani. tako i neak,entovani. slogova u re6i)
Akutna je :ila :liska danasnjoj uzlaznoj; a ,irku*fleksna silaznoj intona,iji)
U savre*eno* srpsko* književno* jeziku neak,entovani slogovi *ogu :iti dugi
sa*o ukoliko su postak,enatski dok u stariji* stokavski* dijalekti*a *ogu :iti
dugi i predak,enatski slogovi)
U jedno* trenutku ak,enatski siste* srpskog jezika i*ao je šest ele*enata /tri akuta
i tri ,irku*fleksa; a predak,enatski slogovi *ogli su :iti akutno intonirani) Kraje*
H%8 i po6etko* H8 veka nastupio je period tonske neutraliza,ije i akuti su gu:ili
svoju intona,ionu ko*ponentu) U H%8 i H8 veku u srpsko* jeziku su ostali sa*o
silazni ak,enti i predak,enatske i postak,enatske dužine) Kada se izvršio pro,es
*etatonije do:ili s*o uzlazne ak,ente) U štokavski* dijalekti*a koji su u osnovi
književnog jezika javljaju se sa*o postak,enatske dužine) <užina je izrazito trajanje
nekog sloga)
&edna dužina( dogadjaj, pritisak, ribar, čitam )
<ve dužine( gradova, prodaje, jabuka )
!ri dužine! zadataka, podataka )
Kategorije u koji*a se javljaju stalne dužine(
1) i*eni,e ženskog roda na -a /%%% vrsta
genitiv jednine( kuće, majke, ruke, noge )
instru*ental jednine( kućom, majkom, rukom, nogom )

11
 U instru*entalu jednine dužina je 6esto diferen,irani znak koji pokazuje da li je u
 pitanju *uška ili ženska oso:a)
*uški rod( 0van-sa 0vanom
ženski rod( 0vana-sa 0vanom
) sve i*eni,e u genitivu *nožine /na -u;-i;-a; ukoliko se i*eni,a završava
vokalo* a dug je i pretposlednji slog
kuća, prozora, devojaka, jabuka )
5) pridevsko-za*eni6ka pro*ena; svi pridevi odredjenog vida i*aju dužinu kroz
,elu paradig*u u sva tri roda i o:a :roja
novi, nova, novo, novog, nove, novom, novoj )
+ridevske za*eni,e koje se *enjaju kao pridevi odredjenog vida i*aju dužinu kroz
,elu paradig*u)
svaki,svaka,svako)
>a*eni,e ovaj, ova, ovo i*aju u no*inativu dužinu; ali u genitivu *uškog i
srednjeg roda ne( ovog)
7) lokativ jednine li6ni. za*eni,a  ja; ti; sebe
sa mnom, sa tobom, sa sobom)
9) ko*parativi u svi* rodovi*a kroz ,elu paradig*u
bolji, višeg, lepšem)
) superlativi
najbolji, najviši, najjači )
D) redni :rojevi
treći, prvi, stoti )
G) prezent glagola= kod prvog; drugog; tre4eg li,a jednine i tre4eg li,a *nožine
dužina je na poslednje* slogu; a kod prvog i drugog li,a *nožine dužina je na
 pretposlednje* slogu)
radim, radiš, radi, radimo, radite, rade
) tre4e li,e *nožine po*o4ni. glagola hteti i moci
oće, mogu
10) aorist glagola= ako je kratkosilazni ak,enat u drugo* i tre4e* li,u jednine; a
nastavak -a
pročita, pročita, pročita
ako je u prvo* li,u jednine nastavak -oh ne*a dužine
stado, stade
11) i*perfekat glagola
beja, čeka
1) glagolski prilog sadašnji i*a ak,enat na pretposlednje* slogu
pevajući, misleći
15) glagolski prilog prošli i*a ak,enat ispred nastavka -vsi
uradivši, uzev
17) radni glagolski pridev= ispred -l  dužina postoji sa*o ako je ak,enat kratkosilazni
u žensko* rodu
izdala, topila
1
19) trpni glagolski pridev= svaki vokal ispred t  je dug; a ispred n je dugo sa*o a;
ostali ne)
prodat, unet, čitan, pevan
1) kod nastavaka za o:lik 
-aj( zagrljaj, doivljaj -ad ( čeljad, pilad
-ost ( mladost, radost -anje( čekanje, radovanje
-ik ( radnik,visnjik 
-ar ;-ak ( seljak, ribar
-ište( kućište, bojiste

1eči sa dva akcenta" /ojam akcenatski dubleta

+ravilo srpske standardne ak,entua,ije je da ak,entogena re6 *ože i*ati sa*o jedan
ak,enat :ez o:zira na :roj slogova te re,i(
pas, drug, znam, majka, vreme, devojčica, lokomotiva )
%pak pravopis srpskog jezika ovde dozvoljava odstupanja u složeni,a*a(
najjasniji, najjednostavniji, kontrarevolucija, tamnocrven )
'azlog za postojanje dva ak,enta kod ovi. re6i jeste to što se one ose4aju kao dve
re6i) % profesor 3tevanovi4 dopušta postojanje dva ak,enta na o:liku superlativa
 prideva sa višesložno* osnovo*(
najradosniji, najvelicanstveniji )
!o vredi i za polusloženi,e tipa 2erceg-3ovi, 4ar-planina, 2ajduk-5eljko )
>a složeni,e profesor 3tevanovi4 konstatuje da se i tu ponekad; ali dosta retko *ogu
 javiti dva ak,enta(
pseudoklasični (pseudoklasični#, svrzibrada (svrzibrada# )
<u:leti su o:li,i re6i koji *ogu i*ati dva razli6ita ak,enta; a isto zna6enje i isti
fonetski sklop(
1) genitiv i dativ li6ni. za*eni,a za prvo i drugo li,e jednine
mene-mene= meni-meni= tebe-tebe= tebi-tebi
) genitiv i dativ povratne za*eni,e  sebe
sebe-sebe= sebi-sebi
5) genitiv i dativ li6ne za*eni,e za tre4e li,e jednine
njega-njega = njemu-njemu
7) genitiv *nožine i*eni,a *uškog roda
golubova-golubova = vitezova-vitezova
9) lokativ jednine i*eni,a *uškog roda sa kratkosilazni* ak,ento* u no*inativu
 jednine
obliku-obliku = vazduu-vazduu = pogledu-pogledu
) dativ; instru*ental; lokativ i*eni,a *uškog roda koje su jednosložne i i*aju
dugosilazni ak,enat
danima-danima = crvima-crvima= mravima-mravima

15
D) i*eni,e ženskog roda banka i karta
banka-banka = karta-karta
G) akuzativ jednine i*eni,a klupa; stena; brada; vrba
klupu-klupu = stenu-stenu= bradu-bradu= vrbu-vrbu
) dativ; instru*ental; lokativ i*eni,a ženskog roda sa dugouzlazni* ak,ento* u
no*inativu jednine
granama-granama= ovcama-ovcama
10) lokativ jednine i*eni,a ženskog roda na suglasnik koje su višesložne i i*aju
dugosilazni ak,enat u no*inativu jednine
misli, ravni, plesni
11) i*eni,e srednjeg roda koje i*aju kratkouzlazni ak,enat u no*inativu jednine
rebara-rebara = bedara-bedara /genitiv *nožine
1) infinitiv glagola
tresti-tresti = pravdati-pravdati= vući-vući
15) prezent glagola
čitamo-čitamo= blistamo-blistamo

Akcenti kao semantičko-di6erencijalni znaci

+ostoji veliki :roj slu6ajeva u srpsko* jeziku gde se dve ili više re6i istog glasovnog
sastava se*anti6ki diferen,iraju sa*o svoji* ak,enatski* oso:ina*a( *esto*
ak,enta; kvaliteto* ili kvantiteto*)
1) kvantitet ak,entovanog sloga kao diferen,ijalni znak 
a dugosilazni(kratkosilazni
grad /naselje - grad /vrsta padavine
luk  /oruzje - luk  /vrsta povr4a
spor /i*eni,a - spor /pridev
 : dugouzlazni(kratkouzlazni
Zora /i*e - zora /do:a dana
osa /i*e - kosa /alatka
) kvalitet ak,entovanog sloga kao diferen,ijalni znak
a dugouzlazni(dugosilazni
ravan /pridev - ravan /i*eni,a
luka /pristaniste - 7uka /i*e
 : kratkouzlazni(kratkosilazni
zdravica /zdrava ze*lja - zdravica /nazdravljanje
 jarica /pseni,a - jarica /*lada koza
5) *esto uzlaznog ak,enta
a kratkouzlazni ak,enat
sredina /deo .le:a - sredina /okolina
malina  /vo4e - malina  /*anjina

17
 : dugouzlazni ak,enat
masina /pridev - masina  /aparat
7) kvantitet i kvalitet
kupiti /sakupljati - kupiti /pazariti
kruniti  /krunisati - kruniti  /sitniti
9)*esto i kvantitet
iskupiti /nakupiti - iskupiti  /otkupiti
okusiti  /pro:ati - okusiti /u6initi kusi*
) kvalitet i *esto
novine /sta*pa - novine  /inova,ije
D) kvantitet neak,entovanog sloga
kuće /no*inativ *nozine - kuće /genitiv jednine
vojnika  /genitiv jednine - vojnika  /genitiv *nožine
G) kvalitet ak,entovanog i kvantitet neak,entovanog sloga
malina /no*inativ jednine - malina  /genitiv *nožine
ručica /no*inativ jednine - ručica /genitiv *nožine
) ak,entovan i neak,entovan prvi slog
oko /organ vida - oko /predlog
kraj /predeo - kraj /predlog

Akcentovanje reči stranog porekla" .ilazni akcenti van prvog sloga

'e6i stranog porekla; :ez o:zira na to iz kog su jezika preuzete; po pravilu

 preuzi*aju sve fonetsko-*orfološke odlike do*a4i. re6i) % glasovno i o:li6ki te re6i
se uklapaju u naš leksi6ki fond) 3ve to što važi za fonetsko-*orfološki lik re6i; važi i
za njene prozodijske karakteristike)
!ako u standardno* jeziku po pravili*a nor*e i*a*o(
komandant, asistent, dirigent, televizija, laborant, akumulator, 8ugoslavija,
Australija, radijator, regulator, audicija, komunist )))
"vakav izgovor nor*a propisuje da :i se iz:egla pojava silazni. ak,enata van prvog
sloga) Ali; u govoru se vrlo 6esto ve,ina ovi. re6i izgovara sa silazni* ak,ento* van
 prvog sloga npr) komandant, asistent, televizija, laborant, radijator )))
2išljenja *edju stru6nja,i*a o ovo* pro:le*u su razli6ita) &edni s*atraju da tre:a
usvojiti ono što je danas uo:i6ajenije u govoru jer je vre*e na*etnulo druge
ak,enatske nor*e) <rugi jezi6ki stru6nja,i s*atraju da ne*a opravdani. razloga za
odstupanje od klasi6ne nor*e jer :i se onda i dijalekatski o:li,i  potok ; devojka
*ogli s*atrati književni*)
U navedeni* pri*eri*a stranog porekla došlo je do prenošenja ak,enta ka po6etku
re6i i do *enjanja njegovog kvaliteta)
Ali i*a slu6ajeva gde se *esto ak,enta ne po*era ve4 se *enja sa*o njegova
intona,ija; u*esto silazne javlja se uzlazna)

19
 audicija-audicija = televizija-televizija= inteligentan-inteligentan = pedantan-
pedantan )
U re6i*a stranog porekla prenošenje kratkosilaznog ak,enta je uslovljeno :roje*
slogova u re6i(
1) ako je i*eni,a dvosložna; ak,enti su prenešeni i u nor*i i u govoru dosledno
student, docent, procent
) ako je i*eni,a trosložna ili višesložna ak,enat se ne prenosi uvek; a tre:alo :i
dirigent-dirigent= asistent-asistent
5) kod i*eni,a na - ist  sa kratkosilazni* ak,ento* prenošenje je dosledno
komunist, pijanist, violinist
7) kod višesložni. i*eni,a /6etvorosložne i još više slogova ak,enat se u govoru
retko prenosi
inteligentan-inteligentan = interesantan-interesantan
U re6i*a stranog porekla prenošenje dugosilaznog ak,enta je uslovljeno pozi,ijo* u
re6i(
1) ako je dugosilazni ak,enat na poslednje* slogu uvek se prenosi :ez o:zira na :roj
slogova u re6i
eton-eton= salon-salon= major-major
) sa pretposlednjeg sloga nor*a takodje insistira na prenošenju; ali je u govoru vrlo
6esto :ez prenošenja
radijator-radijator = akumulator-akumulator = televizor-televizor = komentator-
komentator
5) sa unutrašnjeg sloga se dugosilazni ak,enat nekad dosledno preneo; ali i*a i
odstupanja
a dosledno( promocija-promocija = pozicija-pozicija= divizija-divizija
 : odstupanja( televizija-televizija= kategorija-kategorija = teritorija-teritorija
+rave tudji,e su one re6i koje se uopste gotovo ne prilagodjavaju naše* jeziku; a to
su strana prezi*ena(
9odler-9odler = *alarme-*alarme= e .osir-e .osir = 1embo-1embo = 0go-0go

1
 :ipovi akcenatski celina" Akcenatska celina" Akcenat reči i akcenat rečenice

U re6eni,i kao s*isaonoj ,elini; pored pojedina6no ak,entovani. re6i *ogu

 postojati i ak,enatske ,eline; grupe re6i koje su s*isaono povezane i javljaju se
iz*edju dve pauze u govorno* pro,esu) "ne se nazivaju govorni* taktovi*a;
fonetski* :lokovi*a ili ak,enatski* sintag*a*a; a uvek se *isli na grupu re6i
izgovoreni. Iu jedno* da.uJ)
Ak,enatska ,elina je svaka re6 ili grupa re6i koje i*aju jedan ak,enat) Ali; nije uvek
sa*o ak,entogena re6 ili ak,entogene re6i sa klitika*a ono sto 6ini ak,enatsku
,elinu)
3intag*atsku ,elinu *ože 6initi i više ak,entogeni. re6i koje 6ine jednu rir*i6ku
6elinu)
Ak,enatska ,elina *ože da odgovara sintag*i u sintaksi6ko* s*islu ako se pod
sintag*o* podrazu*eva skup re6i sintaksi6ki povezani. za ozna6avanje jednog
 poj*a) 3intag*a se naj6eš4e podudara sa ak,enatsko* ,elino* i daje istovre*eno i
se*anti6ki i ak,enatski povezane re6i) <akle; ak,enatsku ,elinu 6ini govorni niz
realizovan iz*edju dveju pauza i te re6i u nizu su sintaksi6ki povezane pa se
izgovaraju u jedno* da.u)
Broj ak,enatski. ,elina i koje su to ,eline u jedno* govorno* nizu zavisi ne sa*o
od gra*ati6ke strukture tog niza ve4 i od su:jektivnog odnosa govornika pre*a toj
,elini) <a li 4e se jedna sintaksi6ka ,elina realizovati u jedno* da.u; :ez pauze ili 4e
se iz nje izdvojiti neki delovi kao pose:ne ak,enatske ,eline; to zavisi od sa*og
govornika i njegovog s.vatanja te ,eline) "d podele jedne re6eni,e na ak,enatske
,eline; nekada zavisi i s*isao ,ele re6eni,e)
 pr) Kazniti ne pomilovati  *oze i*ati dva zna6enja u zavisnosti od ak,enatske
,eline koje govornik napravi(
1) Kazniti,/ne pomilovati  /u s*islu tre:a kazniti; a ne po*ilovati
) Kazniti ne/pomilovati  /u s*islu ne tre:a kazniti ve, po*ilovati
+ostavlja se pitanje šta sve uti6e na stvaranje pauze u govorno* nizu) !o su(
1) se*anti6ka povezanost delova niza
) sintaksi6ki odnosi
5) :roj 6lanova sintag*e
7) intona,ija re6eni,e
U ak,enatsku ,elinu ne *ogu se grupisati re6i koje nisu se*anti6ki povezane( npr)
 Imao je dug niz godina jednu lepu, visoku devojku ) U ovoj re6eni,i ne *oze*o kao
ak,enatsku ,elinu izdvojiti I dug niz godina jednu J
 jer re6 I jednuJ nije se*anti6ki vezana za sintag*u I dugi niz godina J)
Kada govori*o o ak,entu i ak,entua,iji kao lingvisti6ko* feno*enu o:i6no
*isli*o na ak,enat izolovani. re6i tj) leksi6ki ak,enat) Ali; pored njega postoji i
re6eni6ni ak,enat s.va,en u šire* s*islu te re6i tj) re6eni6na intona,ija) U
govorno* nizu se realizuje upravo ak,enat re6eni,e dok se ak,enti izolovani. re6i
*odifikuju jedan pre*a drugo*) +rito* o:i6no dolazi do *odifika,ije u kvantitetu;

1D
 :ez o:zira na :rzinu iskaza dok se redje *enjaju ak,enti i po kvalitetu) %ako se
ak,enat re6i i ak,enat re6eni,e *ogu i razlikovati oni se uvek *edjuso:no
sao:ražavaju tj) ak,enat izolovani. re6i u govorno* pro,esu se prilagodjava
intona,iji re6eni,e) Kao i kod izolovani. re6i; tako i kod re6eni,a u srpsko* jeziku
intona,ija *ože :iti silazna i uzlazna)
"snovne karakteristike izjavne re6eni,e u srpsko* jeziku je tonski uspon u prvo*
njeno* delu i lagani tonski pad ka svršetku re6eni,e) Ukupna tonska linija
 predstavlja jedan :lagi luk) 8r.una,; u tonsko* s*islu; jeste negde u prvo* delu
ili ;ako re6eni,a i*a neki logi6ki ak,enat; na nje*u)

 pr) .ve sam razumela= *ogu ti reći da sam skoro sve razumela )

Upitne re6eni,e i*aju razli6itu intona,iju u zavisnosti od toga da li i*aju upitnu re6
/ko, šta, gde, kako  u svo* sastavu ili ne) Upitne re6i nose ak,enat re6eni,e tj) nose
na se:i *elodijski vr.una,

 pr) o ti je rekao da ću doci

Ukoliko je upitna re6eni,a for*ulisana upitno* re6,o* li; intona,ioni vr.una, nije
nikada na njoj ve4 na re6i ispred nje)

 pr) <ekas li 0vanu

Ukoliko upitna re6eni,a ne*a upitne re6i; niti re6,e li onda je intona,ioni vr.una,
na onoj re6i koja je nosila, logi,kog ak,enta; a posle toga ton opada)

 pr) <ekas mene

Ukoliko upitna re6eni,a i*a sa*o jednu re6 vr.una, je na ak,entovano* slogu; a
ukoliko je re6 prekratka onda ton ostaje visok do kraja)

 pr) 4ta
!on uzvi6ni. re6eni,a je najviši; a kre4e se kao i kod izjavni.= u :lago* luku; ali
luku koji je tonski u više* registru)

 pr) anas pada kiša" anas pada kiša=

'e6eni,na intona,ija neutrališe ak,enatski ton naro6ito u ini,ijalnoj i finalnoj
 pozi,iji re6eni,e)
U for*iranju re6eni,ne intona,ije u6estvuju osnovni para*etri govornog signala; a
to su visina; ja6ina; trajanje i :oja te stoga razlikuje*o 6etiri osnovne ko*ponente
intona,ije( tonsku; intenzitetsku; te*poralnu i te*:ralnu)
!onska ko*ponenta odražava osnovne oso:ine *elodije govora)
%ntenzitetska ko*ponenta služi za razli6ito isti,anje neki. seg*enata iskaza
/re6eni,e :aš kao što u ak,entua,iji služi za isti,anje sloga u re6i)
1G
 !e*poralna ko*ponenta tj) trajanje odredjenog seg*enta zavisi uglavno* od
govornikovog su:jektivnog stava pre*a iskazu) "na 6esto služi za isti,anje
govorni. seg*enata po važnosti) Uo:i6ajeno je da se ono sto je važnije u srpsko*
 jeziku izgovara sporije)
+auza je spe,ifi6na jer je karakteriše odsustvo govornog signala) !ada intenzitet
 pada na nulu i zato pauzu 6esto nau6ni,i opisuju kao intenzitetsku ko*ponentu)
+ošto je :olje neku pojavu definisati po*o4u svojstva koje ona i*a; a ne koje ne*a;
 pauzu *ože*o s*atrati delo* te*poralne ko*ponente jer je karakteriše trajanje)
!e*:ralna ko*ponenta kao osnovni ele*ent i*a :oju i odnosi se na s,enski govor;
govor spikera)
+ostoji pet osnovni. funk,ija intona,ije(
1) funk,ija seg*enta,ije - re6 je o seg*enta,iji govornog niza na frag*ente
razli6itog o:lika i karaktera) "snovno sredstvo seg*enta,ije je pauza; po*o,u nje se
duže ,eline dele na re6eni,e; a one na *anje ,eline)
) konstruktivna funk,ija - kada se seg*enta,ijo* do:ijaju odvojeni delovi nji.
tre:a na spe,ifi6an na6in povezati kako :i se prenelo se*anti6ko; s*isaono
 jedinstvo)
5) ekspresivna funk,ija - ostvaruje se uz u6eš4e te*:ralne i tonske ko*ponente)
"vde dolazi do izražaja stanje i raspoloženje govornika pre*a sadržaju iskaza i to
 pro*eno* visine i :oje govornog signala)
7) kul*inativna funk,ija - sadrži u se:i više pojedina6ni. funk,ija; a najvažnija joj je
iskazivanje 6vrstine veze *edju frag*enti*a) "snovno sredstvo za to je dužina
 pauze) +auza je znatno ve4a kada govornik delove iskaza s*atra sa*ostalni*; a
sasvi* kratka ako delove s*atra 6vrsto povezani*)

1
 1e6leksi jata i knjievni akcenat

"snovne nor*e ijekavskog izgovora dao je još 8uk Karadži4 u svo* 'je6niku) "d
8uka do naši. dana nije se u toj o:lasti ijekavskog izgovora skoro ništa pro*enilo
kada je nor*a u pitanju; ali u praksi danas je *alo govora u ijekavsko* podru6ju
koji u sve*u i*aju onakve vrednosti starog vokala  jat  kakve je za:eležio 8uk) <ugo
 jat  je davalo grupu ije; a kratko jat  grupu je)
1) kada kod ekava,a i*a*o dugouzlazni ak,enat na e koje je poreklo* od  jata; onda
 je u ijekavsko* kratkouzlazni ak,enat na drugo* slogu refleksa(
vreme-vrijeme = belo-bijelo= lepo-lijepo
) kada je kod ekava,a i ikava,a dugosilazni ak,enat na e koje je poreklo* od j ata;
onda je u ijekavsko* kratkosilazni ak,enat na prvo* slogu refleksa(
sneg-snijeg= breg-brijeg= sme-smije
5) kada je u ekavsko* kratkouzlazni ak,enat na e koje je poreklo* od  jata; u
ijekavsko* je isto na  je(
deca-djeca= pevač-pjevač
7) kada je u ekavsko* kratkosilazni ak,enat na e koje je poreklo* od  jata; u
ijekavsko* je isto na  je(
pesma-pjesma= sesti-sjesti
%zuze,i(
 o*inativ jednine(  vera-vjera= mera-mjera= mesto-mjesto
$enitiv *nožine( mera-mjera= vera-vjera= mesta-mjesta
%sto je i sa glagoli*a izvedeni* od ovi. re6i(
namestiti-namjestiti= nameštati-namještati= zameriti-zamjeriti= zamerati-
zamjerati
%za r  u*esto jata razvilo se e(
uzrečica, vremena, prelaz, prevoz, bregovi )
reč-riječ = rečnik-rječnik 
ipokoristi,i(
dever-djever = devojka-djevojka = ded-djed"
deso-djeso= deva-djeva= dedo-djedo
&otovanje; ne jotuju se dj; tj; sj(
koleno-koljeno = kolence-koljence = nedelja-nedjelja = senka-sjenka
Ako je jat  ispred o koje je postalo od l ; onda je u ijekavsko* i(
ceo-cio-cela= vredeo-vredio= umeo-umio= beleziti-biljeziti= beleg-biljeg
voleo,volela,volelo-volio,voljela,voljelo= video,videla,videlo-vidio,vidjela,vidjelo)

0
 Akcenat imenica muškog roda
1) jednosložne i*eni,e

a
i*eni,e sa dugosilazni* ak,ento* u no*inativu jednine 6uvaju taj ak,enat u svi*
 padeži*a jednine ako i*aeni,a ozna6ava nesto živo / mrav-mrava= crv-crva)))#, a
ako ozna6ava nesto neživo u lokativu jednine i*a dugouzlazni ak,enat / grad-po
gradu)
Ukoliko i*eni,a proširuje osnovu u *nožini u*etko* -ov--ev-; ona u no*inativu
*nožine skra4uje prvi slog i na nje*u i*a*o kratkosilazni ak,enat / grad-gradovi)
Ali neke i*eni,e ne skra4uju ak,enat ve4 *enjaju njegovu prirodu / val-valovi i
6uvaju taj ak,enat u svi* padeži*a *nožine) %*eni,e sa kratkosilazni* ak,ento* u
no*inativu *nožine i*aju u genitivu *nožine i dugouzlazni ak,enat pored
kratkosilaznog /gradova-gradova#)
%*eni,e koje ne proširuju osnovu u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju
dva ak,enta / ; npr) mravima-mravima, crvima-crvima"
%*eni,e koje proširuju osnovu u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju
ak,enat no*inativa; ali *ogu i*ati i kratkouzlazni ak,enat na infiksu / gradovima-
gradovima, sinovima-sinovima)

 :
ove i*eni,e u vokativu jednine i*aju dugosilazni ak,enat / djače, kralju, striče ; a
u ostali* padeži*a i jednine i *nožine i*aju dugouzlazni ak,enat na prvo* slogu)
%zuzetak( i*eni,a mir koja u lokativu jednine i*a ak,enat no*inativa / mir-s
mirom#"

,
ove i*eni,e 6uvaju ak,enat no*inativa u svi* padeži*a jednine ako ozna6avaju
neko živo :i4e; a ostale u lokativu jednine i*aju kratkouzlazni ak,enat / po broju, u
boju, na brodu 
%zuzetak( i*eni,e pra i stra koje u lokativu jednine 6esto i*aju dugouzlazni
ak,enat (prau, strau)
"ve i*eni,e u padeži*a *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat; osi* i*eni,a kraj,
rog i gost) %*eni,e kraj i rog i*aju u no*inativu; akuzativu i vokativu *nožine
kratkosilazni ak,enat na prvo* slogu / krajevi; rogovi; u genitivu *nožine pored
kratkosilaznog na prvo* slogu i*aju i dugouzlazni na pretposlednje* / krajeva-
krajeva ; a u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat
na u*etku /krajevima )

1
 d
ove i*eni,e svuda 6uvaju kratkouzlazni ak,enat osi* u akuzativu i vokativu kada su
 jednaki no*inativu)

e
ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i
*nožine) Ako i*eni,a ozna6ava neku stvar; u lokativu jednine i*a kratkouzlazni
ak,enat /na pragu
%*eni,e vrt; rat i čas i*aju kratkouzlazni ak,enat u zavisni* padeži*a)
Ako i*eni,a ne proširuje osnovu; u genitivu *nožine i*a dugosilazni ak,enat
/ jada, miša, prsta#"

f
ove i*eni,e 6uvaju kratkouzlazni ak,enat u svi* padeži*a osi* u akuzativu kada je
 jednak no*inativu; kao i u vokativu)
%zuzetak( i*eni,e vol i top koje u genitivu *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat; ali
se 6eš4e 6uje kratkosilazni / volova, topova)
Ako i*eni,a ne proširuje osnovu u genitivu *nožine i*a dugouzlazni ak,enat
/snopa, konja, pasa#"

 visesložne i*eni,e

a
ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i *nožine) Ako
i*eni,a proširuje osnovu nepostojani* a u no*inativu ili genitivu *nožine; ak,enat
se krati pa i*a*o kratkosilazni ak,enat / bubanj-bubnjevi, zrvanj-zrvanja )

 :
ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat; ali i*a i izuzetaka)
$u:ljenje* nepostojanog a iz*edju krajnji. suglasnika osnove dolazi do duljenja
ako je prvi od suglasnika iz*edju koji. nestaje nepostojano a neki sonant / starac-
starca, jazavac-jazavca, palac-palca, jarac-jarca )
%zuzetak( i*eni,e mozak  i vosak  koje u lokativu jednine i*aju kratkouzlazni
ak,enat /mozgu, vosku; kao i i*eni,a čovek  koja u svi* padeži*a jednine osi*
vokativa i*a kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu)
 eke dvosložne i trosložne i*eni,e sa kratkosilazni* ak,ento* na prvo* slogu; a
sa dugi* krajnji* slogo* osnove; ukoliko ne ozna6avaju živo :i,e; u lokativu
 jednine i*aju; pored kratkosilaznog i dugouzlazni ak,enat / vazduu-vazduu,
pogledu-pogledu, obliku-obliku )
Ukoliko i*eni,a proširuje osnovu; u genitivu *nožine i*a*o dva ak,enta; a to su
kratkosilazni i dugouzlazni / golubova-golubova)
%*eni,a prijatelj( genitiv *nožine - prijatelja= dativ; instru*ental i lokativ *nožine
- prijateljima )

%*eni,e dinar i komad i*aju u svi* padeži*a *nožine dugouzlazni ak,enat
/dinara, komada)

,
ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat)
Ako se osnova s*anjuje ispadanje* nepostojanog a; u vokativu jednine i*a*o
silazni ak,enat na prvo* slogu / pevce, svirce, komarce )
U genitivu *nožine kod i*eni,a venac i lanac i*a*o dva ak,enta; dugosilazni i
dugouzlazni /venaca-venaca, lanaca-lanaca )
%*eni,e koje i*aju više od dva sloga; a kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje*
slogu; u genitivu *nožine po*eraju ak,enat za jedan slog ka po6etku re6i i on
 postaje kratkouzlazni / zločinac-zločinaca, dobitak-dobitaka 

d
ako je i*eni,a dvosložna i sa o:a kratka sloga; jedne od nji. i*aju isti ak,enat i u
ostali* padeži*a ili na krajnje* slogu osnove)
"ne koje po*eraju ak,enat kao sto su i*eni,e ivot i svedok  /ivot-ivota, svedok-
svedoka ; u genitivu *nožine i*aju dugouzlazni ak,enat / ivota, svedoka#"
"ne i*eni,a koje ne po*eraju ak,enat / jelen-jelena, beleg-belega; u genitivu
*nožine i*aju kratkosilazni ak,enat / jelena, belega)
%*eni,e sa dužino* / junak, vojnik, orač, nosač, svirač  u svi* padeži*a osi*
vokativa jednine i*aju ak,enat na krajnje* slogu osnove / junaka, vojnika; a u
vokativu jednine i*aju kratkosilazni ak,enat (junače, vojniče#"

5
 Akcenat imenica enskog roda
1) i*eni,a na -a

a
ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i *nožine; ali
ako se :roj slogova u genitivu *nožine uve4ava javljanje* nepostojanog a; onda se
ak,enat skra4uje pa i*a*o kratkosilazni / banaka, maraka, karata )
%zuzetak( i*eni,e kletva, crkva, pritka  koje 6uvaju ak,enat no*inativa i u genitivu
*nožine)
<u:leti( karta-karta, banka-banka )

 :
ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a o:a :roja) &edino u
genitivu *nožine i*a*o dugosilazni ak,enat ukoliko se ne uve4ava :roj slogova
/kuća, dinja, lipa )
%*eni,e sa više od dva sloga i kratkosilazni* ak,ento* na prvo* slogu ne znaju ni
za kakvu pro*enu= i*aju dve dužine u genitivu *nožine / jabuka, podvala,
usluga)

,
ove i*eni,e *enjaju ak,enat) 3ve dvosložne i trosložne i*eni,e i*aju u vokativu
 jednine i *nožine dugosilazni ili kratkosilazni ak,enat / vojsko, dušo, glavo, tetivo )
 eke i*eni,e i*aju dugosilazni ak,enat i u akuzativu jednine / vojsku, granu,
glavu)
<u:leti( akuzativ jednine i*eni,a brada; klupa; vrba i stena /klupu-klupu, stenu-
stenu, vrbu-vrbu, bradu-bradu# )
3ve i*eni,e koje u akuzativu jednine i*aju silazne ak,ente; i*aju i. i u no*inativu
i akuzativu *nožine)
Ako se osnova u genitivu *nožine proširuje nepostojani* a; ak,enat se sa prvog
sloga prenosi na to a /ovca-ovaca) eke od ovi. i*eni,a skra4uju ak,enat u dativu;
instru*entalu i genitivu *nožine; pa tu i*a*o du:lete / granama-granama,
ovcama-ovcama)

d
dvosložne i višesložne i*eni,e u vokativu jednine i *nožine i*aju kratkosilazni
ak,enat na prvo* slogu / vodo, goro, eno; a ostale i*aju ak,enat no*inativa) U
akuzativu jednine ak,enat se *enja u kratkosilazni)

7
<u:leti( akuzativ jednine i*eni,a planina  i slanina /planinu-planinu, slaninu-
slaninu)
dvosložne i visesložne i*eni,e u genitivu *nožine uvek i*aju dugouzlazni ak,enat
na pretposlednje* slogu / voda, ena) Ako se :roj slogova u ovo* padežu uve4ava
nepostojani* a; ak,enat se prenosi na taj sa*oglasnik / zemalja, dasaka, sestara)
trosložne i*eni,e sa kratkouzlazni* ak,ento* na prvo* slogu; u genitivu *nožine
i*aju kratkosilazni ak,enat / bundeva-bundeva, maslina-maslina ; a ako se :roj
slogova uve4ava nepostojani* a; ne *enja se ak,enat /molitva-molitava, devojka-
devojaka, pečurka-pečuraka)

) i*eni,e na konsonant

% jednosložne i*eni,e

a
neke i*eni,e 6uvaju ak,enat u svi* padeži*a; a neke i*aju dugouzlazni ak,enat u
lokativu jednine; genitivu; dativu; instru*entalu i lokativu *nožine / vlasti, vlasti,
vlastima#"

 :
ove i*eni,e skra,uju slog= u instru*entalu jednine; ako je taj o:lik sa nastavko*
-ju; i*a*o duljenje / zoblju, krvlju ) U lokativu jednine; genitivu; dativu;
instru*entalu i lokativu *nožine i*a*o kratkouzlazni ak,enat)

%% višesložne i*eni,e

a
ove i*eni,e u lokativu jednine; genitivu; dativu; instru*entalu i lokativu *nožine
i*aju dugouzlazni ak,enat / misli, misli, mislima)

 :
neke i*eni,e 6uvaju ak,enat i dužinu u ostali* padeži*a; a neke skra4uju dužinu
/radost-radosti, bolest-bolesti) U lokativu jednine neke i*eni,e i*aju uzlazni
ak,enat /pameti, milosti)

,
ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a; sa*o skra4uju dužinu)

d
ove i*eni,e ne *enjaju ak,enat; sa*o skra4uju dužinu)

9
 Akcenat imenica srednjeg roda
1) i*eni,e koje ne proširuju osnovu

a
i*eni,e ovog tipa uglavno* 6uvaju ak,enat) "ne koje znaju za o:like *nožine
i*aju uzlazni ak,enat / sena, mesa, gvozdja, drvca) Kod i*eni,e sunce; posto se
 :roj slogova uve4ava nepostojani* a; u genitivu *nožine krate ak,enat / sunaca#)

 :
uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat) 3a*o u genitivu *nožine; ukoliko su
dvosložne; dulji se naglašeni slog pa i*a*o dugosilazni ak,enat / jata, rala)
%*eni,e brdo, drvo, ito, zvono, polje  u *nožini i*aju druga,iji ak,enat)
no*inativ *nožine( :rda; drva; žita; zvona; polja
genitiv *nožine( :rda; drva; zita; zvona; polja
dativ;instru*ental; lokativ *nožine( :rdi*a; drvi*a; žiti*a; zvoni*a; polji*a

,
6uvaju ak,enat; ali se on *enja u tri slu6aja(
1) ak,enat se prenosi na pretposlednji slog / vratlo-vratala
) ak,enat se *enja u dugosilazni na isto* slogu / pismo-pisama 
5) ak,enat se skra4uje i *enja na isto* slogu / brvno-brvana 

d
neke i*eni,e 6uvaju ak,enat; a kod neki. se *enja u *nožini(
no*inativ *nožine( sela, pera, bedra, rebra
genitiv *nožine( sela, pera, bedara, rebara
dativ; instru*ental; lokativ *nožine( selima, perima, bedrima, rebrima
Ako se :roj slogova uve4ava nepostojani* a; ak,enat je dugouzlazni na
 pretposlednje* slogu /vesala, dobara)
Ukoliko i*eni,a sa više od dva sloga iza kratkouzlaznog ak,enta u no*inativu
 jednine ne*a dužinu; onda u genitivu *nožine i*a silazni ak,enat / koleno-kolena,
govedo-goveda)

) i*eni,e koje proširuju osnovu

a
uglavno* 6uvaju ak,enat u svi* padeži*a / cavce-cavceta ili ga skra,uju
/zdrebe-zdrebeta, prase-praseta 


 :
ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enta u svi* padeži*a jednine; a *enja se u
 padeži*a *nožine)
no*inativ *nožine( kratkouzlazni ak,enat
genitiv *nožine( dugouzlazni ak,enat
dativ; instru*ental; lokativ *nožine( kratkouzlazni ak,enat

,
ove i*eni,e *enjaju ak,enat u kratkouzlazni u genitivu jednine; dok u vokativu
i*a*o dugosilazni ak,enat / dete#"
%*eni,a vreme i*a kratkosilazni ak,enat u jednini; a u *nožini uzlazne ak,ente)

d
ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat; jedino u genitivu *nožine
i*aju kratkouzlazni ili kratkosilazni ak,enat na pretposlednje* slogu)

Akcenat prideva
1) najve,i :roj jednosložni. prideva sa dugosilazni* ak,ento* u no*inativu jednine
*uškog roda u svi* o:li,i*a neodredjenog vida u koji*a se :roj slogova uve4ava
nastavko*; ak,enat se *enja u dugouzlazni / suv, suva, suvu))) suvi, suvi)))# U
svi* o:li,i*a ženskog i srednjeg roda i*a*o suva i suvo)
%zuzetak( pridevi bos i go kod koji. i*a*o kratkouzlazni ak,enat)
U o:li,i*a odredjenog vida sva tri roda ovi. prideva i*a*o opet silazni ak,enat
/suvi, suva, suvo; a kod prideva bos i go i*a*o kratkosilazni ak,enat)

) jednosložni pridevi sa kratkosilazni* ak,ento* / dug 6uvaju ak,enat u svi*

 padeži*a o:a :roja i o:a vida kod svi. rodova)
%zuzetak( pridevi star i zao koji u o:li,i*a odredjenog vida i*aju dugosilazni
ak,enat; a pridevi zdrav i prav i kratkosilazni i dugosilazni ak,enat)

5)višesložni pridevi sa dugosilazni* ak,ento* uglavno* 6uvaju nepro*enjen

ak,enat; ali *ogu i*ati i kratkouzlazni)
divan ,divna, divno - divni, divna, divno

7) pridevi sa kratkosilazni* ak,ento* ve4ino* 6uvaju nepro*enjen ak,enat / bistar,

tanak, mekan, jadan#"
 eki i*aju kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu / ledeni-ledeni, vodeni-
vodeni, gvozdeni-gvozdeni)
dvosložni pridevi kod koji. se :roj slogova u osnovi s*anjuje nestajanje*
nepostojanog a; u o:li,i*a odredjenog vida pored kratkosilaznog *ogu i*ati i
kratkouzlazni ak,enat / uski-uski, pozni-pozni )
D
%zuzetak( pridevi voljan  i oran koji dulje naglašen slog u odredjeno* vidu / voljni,
orni)

9) pridevi sa dugouzlazni* ak,ento* i*aju taj isti u svi* o:li,i*a / orlov, babov,
vilin#"
oni kod koji. se osnova skra4uje za jedan slog ispadanje* nepostojanog a; i*aju
dugosilazni ak,enat / besan-besni, budan-budni )

) pridevi sa kratkouzlazni* ak,ento* 6uvaju taj ak,enat ako i* je krajnji slog dug
/krcat, domaći ; a kod neki. se po*era na krajnji slog; ali se u odredjeno* vidu
 ponovo vra4a na prvi; kao npr) rumen, rumena, rumeno = dubok, duboka, duboko )
3vi ko*parativi na -iji i*aju kratkouzlazni ak,enat na prvo* slogu pred ti*
nastavko* /stariji, noviji; a pridevi na -ji; - ši i*aju kratkosilazni ak,enat na prvo*
slogu / jači, veći, dui)
":li,i superlativa i*aju dugosilazni ak,enat na re6,i naj)
3vi pridevi odredjenog vida; kao i svi ko*parativi i superlativi i*aju dužinu)

G