LJUBAV U ZALJUBLJENIM ŽENAMA D. H.

LORENSA
(Diplomski rad)
 SADRŽAJ

Uvod …………………………………………………………………………………………. 2

1. Savršena ljubav – ljubav između Ursule i Birkina …………..……………...……. 5

2. Neuspela ljubav Gudrune i Džeralda ……………………………………………... 9

3. Posesivna ljubav Hermione prema Birkinu …………….…………………….…. 13

4. ,,Prijateljska ljubav’’ između Birkina i Džeralda ……..…….……….…...…….. 17

5. Sestrinska ljubav – ljubav između Ursule i Gudrune …….…………….....……. 20

6. Zamišljena ljubav – ljubav između Gudrune i Lerkea …………...………..…….24

Zaključak …………………………………………………………...………..……………. 27

Bibliografija ….…………………………………………………...…………....………….. 29

1
 UVOD

Dejvid Herbert Lorens (David Herbert Lawrence) smatra se, ne samo najčitanijim, već i
najkontroverznijim romanopiscem dvadesetog veka, čija dela izvanredno reflektuju doba u
kojem su nastala. Slobodnog duha, sa osećanjem za vreme u kojem živi, ovaj pisac pristupa
drugačijem načinu izražavanja od dotadašnjeg. On ruši sve konvencijalne forme, smatrajući
svet božanskom tvorevinom koja ne može i ne sme biti ograničena ovozemaljskim pravilima.
aaaaLorens je rođen 1885. godine u Istvudu (Eastwood) u Notingemskoj grofoviji. Otac mu
je bio puki rudar, a majka bivša učiteljica koja je poticala iz dobre porodice. Detinjstvo
mladog Lorensa bilo je obeleženo siromaštvom i čestim svađama između roditelja. U školi je
postizao dobar uspeh i za to mu je bila dodeljena stipendija. Kasnije je neko vreme radio i
kao učitelj na jednom univerzitetu u Notingemu. Sa dvadeset pet godina postao je slavan
pisac izdavši svoje prvo važnije delo, roman Beli paun (The White Peakock). Nastavlja da
piše i stvara druge dobre romane kao što su Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), Duga (The
Rainbow), Zaljubljene žene (Women in Love) i drugi, od kojih je najbolji poslednji Ljubavnik
Lejdi Četerli (Lady Chaterly’s Lover). Aaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaa
aaaaNjegov celokupan literarni rad ne možemo posmatrati samo kao estetsku građu ili odraz
njegove genijalnosti izražavanja, već i kao kritiku savremenog sveta koji se industrijskim i
tehnološkim progresom udaljava od svoje osnove postojanja. U svom radu je tragao za
harmonijom čoveka i prirode, prikazujući nezadovoljstvo savremenim shvatanjem života, i
imao je hrabrosti da istraži duboka osećanja, međusobne ljudske odnose i njihove animalne
porive. Lorensova upadljiva ličnost koja je pobuđivala tadašnju javnost i izazivala skandale i
polemike, vodila je podeljenim mišljenjima o podlozi njegovog književnog rada, koja su
dugo imala odjeka na kritiku i, uopšte, vrednost onoga što je pisao. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa
aaaaRoman Duga bio je zabranjen, jer je pisan sa dosta slobode o odnosima čoveka i žene,
što je predstavljalo kršenje moralnih normi u tadašnje vreme. Naime, njegovi likovi su,
,,pored duše i glave imali i telo,’’1 a to je za javnost bilo neprihvatljivo i skandalozno i
protivilo se starom puritanskom shvatanju čoveka. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaa
aaaaZa vreme Prvog svetskog rata živeo je u Engleskoj sa ženom Fridom (Frieda von
Richthofen) koja je napustila muža i decu da bi bila sa Lorensom, a koja, inače, potiče iz
nemačke plemićke porodice. Nesumnjivo, ona je odigrala najvažniju ulogu kako u njegovom
ličnom životu, tako i na profesionalnom polju. Uz nju je sazreo i kao čovek i kao umetnik, a i
dotakao samu srž ljubavi koja nije samo duhovna, već i ono što čovek zaista percipira.

1
Svetozar Koljević, Engleska književnost, Beograd: Nolit, izdavačka radna organizacija, 1984, str. 252

2
Međutim, kako je u jeku rata pisao o temama koje su tada bile zabranjene, a uz to mu je žena
nemačkog porekla, Lorens biva prozivan nemačkim špijunom. Oni će se onda odlučiti na
putovanje iz zemlje; putovaće po celom svetu, vraćajući se Engleskoj samo povremeno.
Roman Ljubavnik lejdi Četerli biće najveći ,,skandal’’ u Lorensovom životu. I ovaj roman
bio je zabranjen, a njegove slike i pesme koje je stvarao u isto vreme dok je pisao ovo delo i
poslao u Englesku, bile su zaplenjene. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa
aaaaLorens je umro 1930. godine u jednom gradu u južnoj Francuskoj javno kritikovan zbog
svog rada, blaćen zbog prikazivanja svojih shvatanja i osuđivan zbog svog pogleda na svet.
Frida je njegov pepeo prenela u Sjedinjene Američke Države, u Novi Meksiko. Na grobu je
njegov omiljeni simbol, ptica Feniks, koja se uvek iznova rađa iz vlastitog pepela. Aaaaaaaaa
aaaaPored mnogobrojnih romana i pripovedaka, Lorens se bavio i drugim oblastima
književnosti: pisao je eseje, pesme, a takođe i književno teorijske studije koji su bili visoko
cenjeni. Što se tiče romana i pripovedaka, različito su vrednovani. Pošto je pisao brzo, radovi
manjkaju u formi, a nije naročito vodio ni računa o jeziku kojim piše. Od pisanja je zarađivao
za život zato je i bilo potrebno da svoja dela što pre izda. Uz to je i bolovao od tuberkuloze,
pa je bio svestan kratkog vremena koje mu je ostalo da proživi, te je s toga hteo da uradi što
je više mogao. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaa aaaaa aaaaaaaaaa
aaaaZaljubljene žene su Lorensov roman koji mnogi kritičari smatraju nastavkom Duge jer
govori o daljoj sudbini sestara Brengven. U romanu se, međutim, pojavljuje više novih
ličnosti i drugačija forma prikazivanja radnje i likova. Radnju zaokupljaju ljubavne veze dva
para, Ursule Brengven i Ruperta Birkina s jedne strane i Ursuline sestre Gudrune i Džeralda
Kriča s druge. Ove dve veze ,,koje se razvijaju ćudljivo i skokovito,’’2 same po sebi
predstavljaju kontrast. Pisac pripoveda realistično, ali kroz niz slabo povezanih prizora, a
nastoji da opiše ono potsvesno i animalno u čoveku. Pored ovoga, u ovom delu piše o
industrijskoj Engleskoj u kojoj je rođen, tačnije o rudniku uglja i železnicama o kojima je
dosta saznao od oca rudara. Piše o umetnosti, ali i o međuljudskim odnosima, ljubavi i
seksualnosti. Seksualni život, međutim, za njega će postati najvažnija oblast u ljudskoj
egzistenciji. Aaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaa
aaaaOno što izričito negira u ovom delu je apstrakcija ljubavi, posedovanje, hladnoća
ljudskih odnosa i idealizovanje ljubavnog druga. Odnos čoveka i žene bi, po Lorensu, trebao
da se zasniva na biološki određenim ulogama, odnosno, čovek bi trebao da ima izvesnu
nadmoć u odnosu na ženu. Takav odnos značio bi pravi i skladan život. Ljubavni odnos je u

2
Dušan Puhalo, Engleska književnost XIX – XX veka, Beograd: Naučna knjiga, 1976, str. 292

3
suštini borba dva bića čiji je ishod nepredvidljiv. Sastoji se iz smenjivanja ljubavi i mržnje,
katkad i ravnodušnosti, privlačnosti i odbijanja, ali sve je to stvar prirode polova i
individualnosti. Aaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa aaaaaaaaaa
aaaaKao pisac dubokih intuitivnih impulsa i bogatog talenta, Lorens je dao neprocenjiv
doprinos razvoju romana u evropskoj književnosti XX veka. Neki su ga cenili i kao pesnika,
kao izvanrednog, osećajnog, i čoveka velike moći zapažanja, ali će, svakako, ostati poznatiji
kao romanopisac osobene originalnosti koji je među prvima slobodno oslikavao duh svog
vremena.

4
 1. Savršena ljubav – ljubav između Ursule i Birkina

Zaljubljene žene su ceremonijalno i ritualistično delo, koje slavi ljubav i brak kao jedini
spas za čoveka koji živi u dvadesetom veku – veku promena, i koje dramatizuje sudbinu onih
koji ne prihvataju takav način života. Jedini koji uspevaju da pronađu svoj identitet u
zajedničkom ljubavnom životu i izgrade harmoničan i postojan odnos, jesu Ursula i Birkin.
Kroz delo pratimo celokupan razvoj njihove veze. Iako su prikazani kao dva različita tipa
ličnosti, na kraju pronalaze jedno drugo i kušaju savršenstvo ljubavi koja se između njih
rodila. Birkin nekad izgleda kao propovednik, a nekad je samo pričljivac i prosečan mladić,
dok je Ursula ponekad ,,očaravajući prototip žene’’,3 a u drugim momentima posesivna i
brižna. Ona u svom voljenom opaža kontradiktornu želju za očuvanjem sveta koji je u
propadanju, ali u smisao te želje ne može da pronikne. Uopšte se ne oduševljava Birkinovom
izopačenom privrženošću svetu koji on u suštini prezire.
aaaaBirkin u početku odbija svako realno objašnjenje ljubavi; ono čemu svi ljudi teže za
njega nije ,,ljubav’’, već smatra da je to samo jedno od osećanja svojstvenih čoveku u kojem
je najvažnija sloboda partnera, pa on kaže:

,,Ne verujem u ljubav uopšte, to jest, nimalo više nego u mržnju, ili patnju. Ljubav je samo
jedna od emocija, kao i sve ostale; ona je sasvim u redu dok je osećate. Ali, ne vidim kako
ona može postati apsolut. Ona je samo deo međuljudskih odnosa i ništa više. Zašto bi se od
čoveka tražilo da uvek oseća ljubav ako se od njega ne traži da uvek oseća tugu, ili daleku
radost, to mi nikako nije jasno. Ljubav nije desideratum, ona je prosto emocija koju čovek
oseća ili ne oseća, zavisno od okolnosti.’’ 4

Ursula dopušta Birkinu da iskaže takav stav o ljubavi, ali vodi rasprave sa njim jer ne
može da shvati njegovo paradoksalno traganje za ,,vezom ravnoteže”. Birkinova intelektualna
snaga u Ursuli izaziva pomešana osećanja topline i skepticizma, ali doneće i emotivnu
stabilnost. Oni su produktivni, puni nade, i uz izvesne teškoće naći će se na istoj ljubavnoj
razini.
Način na koji se Birkin udvara Ursuli proističe iz piščevih ličnih shvatanja ljubavi. Lorens,
naime, nastoji da kroz Birkina kreira pravila na kojima bi trebao odnos između čoveka i žene
da počiva.

3
Joyce Carol Oates, The Apocalyptic Vision of Women in Love, pr. A. M,
http://jco.usfca.edu/womeninlove.html, ‘’a mesmerizing archetypal female’’
4
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 141.

5
aaaaIako sa Hermionom ima već zasnovanu neku vrstu veze, posle susreta sa njom u učionici
u kojoj je Ursula održavala predavanje, sva Birkinova očekivanja i namere postaju jasne –
usmeravaju se ka Ursuli. Jedino je bilo potrebno da je ubedi da se povinuje pravilima koja on
predlaže, a koja kod Ursule nailaze na oštre kritike. Poštovanje takvih pravila, gde su
muškarac i žena ,,savršeno polarizovani i gde neće više biti prožimajućeg samoprekora
ljubavi’’, 5 predstavljaju stabilan život u dvoje.
aaaaUhvaćen u bezdan svojih misli jer nailazi na nerazumevanje kod Ursule, u Birkinu se
javlja dilema: da li da zaista ode od ove žene u kojoj tinja ogromni plamen ljubavi ili da joj se
prepusti i zanemari svoja pravila. Plašio se činjenice da ona želi da ga učini idealnim. Zbog
toga se u njemu na momente javljaju mržnja i strah koji rezultiraju dugim raspravama sa
njom. Ursula, međutim, želi ono što se na kraju i ostvaruje. Želi istinsko osećanje ljubavi,
potpunu predaju sebe i prihvatanje onog koji se njoj predaje. Želi iskrenost, nesebično
davanje i uzimanje, a nikako posedovanje. Uzajamnu i duboku nežnost ističu njihovi pogledi
koje je Lorens metaforički prikazao: aaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaa aaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaaa
aaaaa aaaaa aaaaa
aaaaaaaaa,,Pogledala ga je…Nove oči su se otvorile u njenoj duši. U njemu je vidjela čudno
aaaaaaaaabiće iz drugog svijeta. […] Opet se setila stare magije iz Knjige stvaranja, kad su
aaaaaaaaasinovi Božiji ugledali kćeri ljudi i vidjeli da su lijepe. I on je bio jedan od onih
aaaaaaaaačudnih stvorenja s druge strane što gleda na nju i vidi da je ona lijepa. […] gledao je u
aaaaaaaaalice koje je bilo podignuto prema njemu. […] Osmehnuto su se oduševljavali, on
aaaaaaaaanjome, a ona njime…6 aaa

a aOva scena razmene pogleda najavljuje potencijal njihovog odnosa. Taj potencijal teži ka
svom ostvarenju u ljubavnoj noći u šervudskoj šumi. Sada je mogućnost razmene pogleda u
čistoj noći potpuno izbrisana. U takvoj zajedničkoj intimnoj spoznaji postoji samo njihova
nagost, mrak i dodiri:

,,Ugašeni i neljudski, njegovi prsti na njenoj neotkrivenoj golotinji bili su prsti tišine
aaaaaana tišini, tijelo tajanstvene noći nad tijelom tajanstvene noći, muške i ženske noći koju
oko nikad neće vidjeti ili um spoznati, koja će biti poznata samo kao otkrovenje
misterioznog svijeta.’’7

5
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 214
6
Ibid, str. 327
7
Ibid, str. 334

6
aaaaU ovoj ključnoj sceni Ursuline i Birkinove sazrele ljubavi vizuelni činioci daju nam sliku
nečega što je približno tradicionalnoj mističnoj viziji. To je vizija ljubavi za koju je Lorens
pozajmio biblijski jezik ,,novog neba i zemlje’’. 8
Otkriće jedno drugog za Ursulu i Birkina predstavlja savršenstvo kao da je to, ustvari,
,,smrt sama po sebi – ali i ulazak jednog u biće onog drugog.’’9 S toga njihov odnos
predstavlja ,,punoću tamnog znanja’’10 i neke mračne nejasne energije, ali oni oboje dostižu
mir i satisfakciju. Aaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa
aaaaPiščeva namera bila je da pokaže da čovek i žena nisu delovi koji treba da čine jednu
celinu. Celinu čine dve odvojene i različite ličnosti. Za njega, ravnoteža te celine je narušena i
on je kroz Ursulu i Birkina pokušao da je obnovi. Lorens, dakle, duboko veruje u ravnotežu
među polovima i smatra da ako postoji volja da se ona dostigne, čovek i žena ,,mogu
balansirati kao što sunce i mesec balansiraju’’11:

aaaaaaa,,U drevna vremena, prije nego je postojao pol, bili smo izmiješani, svaki od nas je bio
aaaaaaaaamješavina. Proces razdvajanja u jedinke doveo je do velike polarizacije polova, ženski na
aaaaaaaaajednu, a muški na drugu stranu. Ali razlučivanje je bilo još i tada nesavršeno. I tako naš
aaaaaaaaasvjetski ciklus prolazi, sad treba da naiđe novi dan u kojem ćemo svi, svaki od nas biti bića
aaaaaaaaaispunjena u razlici. […] U svakoj jedinki je individualno primarno, pol je sporedan, ali
aaaaaaaaasavršeno polarizovan. […] Muškarac ima svoju čistu slobodu, žena svoju. Svako od njih
aaaaaaaaapriznaje savršenstvo polarizovanog polnog kola. Svako priznajeidrukčiju prirodu
aaaaaaaaadrugome.12

Ovaj odlomak predstavlja srž Lorensovog verovanja u odnos između muškarca i žene kao
zasebnih jedinki. On, naime, insistira na nejednakosti i osuđuje onu ljubav koja nastaje
brisanjem razlika među ljubavnicima. Ako krenemo od mita o Platonskoj ljubavi gde dvoje
ljubavnika prepoznaju jedno u drugom izgubljenu polovinu i gde njihovo jedinstvo ponovo
vraća celinu, vidimo da se kod Lorensa radi o drugačijoj ljubavi. Po njemu, čovek i žena
treba da postoje kao zasebne individue ne samo u društvenom smislu, već i u duhovnom.
Zato Ursula i Birkin koji su najbliži ovom idealu, to jest ljubavi, ostaju zasebne jedinke.

8
Earl Ingersoll, Staging the gaze in D. H. Lawrence’s Women in Love, pr. A. M,
http://findarticles.com/p/articles/mi-m2342,women.html, ‘’a new heaven and a new earth’’
9
Christophe Robin, Narrative Progression and Literary Transgression in Women in Love, pr. A. M, Paris:
Université Paris X–Nanterre, 2005, str. 76:’It is death to one’s self – but it is the coming into being of another’
10
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 334.
11
Alastair Niven, D. H. Lawrence: The Novels, pr. A. M, London: Cambridge University Press, 1978, str. 67,
‘’can balance as sun and moon balance’’
12
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 214

7
Njihovu nejednakost vidimo kroz međusobne razgovore i rasprave. Oni su uvideli da
ravnoteža i priroda njihove veze zavise upravo od te nejednakosti njihovih bića, a ne od
mističnog stapanja dvaju duša u jednu.
Iako piše o ljudima koji u ljubavi treba da sačuvaju svoju individualnost, Lorens nikako
nije za potpunu ljudsku izolaciju ,,gde je svaki čovek svoje ostrvo i gde nema šta više da se
kaže’’.13 On insistira na poštovanju osobenosti svakog bića i to je ono što za njega predstavlja
savršenu ravnotežu odnosa. U ljubavnom životu dvoje ljudi takav balans bio bi narušen
posedovanjem. Inače, u ovom kao i u drugim Lorensovim delima ima mnogo priče o težnji
za posedovanjem kao što su želja muškarca da poseduje žensko telo, žene da poseduje muški
duh, roditelja da poseduju svoju decu i slično. U Ursulinom i Birkinovom slučaju ne sme se
govoriti ni o kakvoj vrsti posedovanja. U poglavlju Stolica oni su pokazali da ne žele da
poseduju ništa, tako da i do kraja romana neće posedovati ništa dragoceno. Upravo je to ono
čemu se oni tokom čitavog dela opiru. Kod Ursule naziremo tragove posesivnosti, ali su oni
više znak ljubavi nego neke ozbiljnije namere za posedovanjem. Jer u njoj, kao i u svakoj
ženi postoji strah od prestanka ljubavi. Aaa

a aaaaaaaaa,,Ti si moj, ljubavi moja, zar ne? […] Da – rekao je nježno.’’14

Kroz ovaj par koji se oslobađa svih stega uobičajenog življenja i koji slobodno uplovljava
u vode bračne zajednice Lorens je pokušao da pokaže ljudima da treba da se zalažu za svoju
budućnost, za ljubav i izvan toga. Svi ciljevi su ostvarljivi za čoveka koji hoće više i koji želi
napred.

13
Alastair Niven, D. H. Lawrence: The Novels, pr. A. M, London: Cambridge University Press, 1978, str. 68,
‘’where each man is his own island and there is nothing more to be said’’
14
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 325

8
 2. Neuspela ljubav Gudrune i Džeralda

Emotivno-seksualne turbulencije u odnosima žena i muškaraca zauzimaju bitno mesto u

Zaljubljenim ženama, a ogledaju se kroz krizu modernog doba. To je Lorens najbolje
prikazao kroz drugi ljubavni par. Aaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaa aaaa
aaaaZa razliku od Ursule i Birkina koji su uspeli da ostvare uzajamnu ljubav, Gudruni i
Džeraldu to nije pošlo za rukom. Ono što će usloviti takav ishod leži u njima samima ,,koji su
u isti mah i vlastitim, svesnim opredeljenjem, ali i uprkos dubljih poriva svojih bića, zatočeni
u društvene i psihološke realnosti industrijskog kapitalizma i urbane boemije’’.15a
aaaaDžerald je naslednik rudnika kojim je prvobitno upravljao njegov otac. Stekao je
obrazovanje o modernoj tehnologiji i primenio ga u svoj rudnik. On je autoritativan i sve u
njegovom životu teklo je kroz ekonomsku organizaciju čime je on potčinio mnoge ljude oko
sebe, uključujući i njega samog. Naravno, unutar takvog života, Džerald bi istinski želeo i
potpuniji, lepši i slobodniji ljubavni život. No, sklop njegove svesti koji je usmeren ka
odabranom pozivu mnogo se nameće i remeti njegov privatni život. Uprkos volji da iskusi
pravu ljubav njegovo srce kuca po ritmu koji diktiraju železnice i njegove savremene mašine.
Uzalud tera sebe u ljubav, jer će ga njegov ,,smrtonosni idealizam’’16 dovesti do
samouništenja. U Džeraldu, zapravo, vidimo bolest duše koja je rezultat njegove predanosti
industralizaciji. Aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaa
aaaaOn je još kao dečak ubio brata iz puške koja je navodno bila prazna i do kraja romana
smrt je uvek oko njega. Uzalud će pokušati da spasi život sestre koja se sa još jednim
mladićem davi u jezeru, umreće njegov otac i na kraju će i sam svojevoljno izgubiti život.
aaanLorens je Džeraldovu težnju za čulnom ljubavlju sa Gudrunom učinio uzaludnom kao i
njegov životni put. Gudruna, čiji se život veže za lažni život boemskog londonskog društva,
takođe je željna istinske ljubavi koliko i Džerald, a ujedno isto toliko nemoćna da je dostigne.
S toga, svi pokušaji da izgrade odnos tople i iskrene ljubavi vodiće ka neuspehu. Gajiće cvet
čiji koren sve više truli. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa aaaa
aaaaPre nego što započnu borbu za postizanjem ljubavi, pisac će nam preneti da se između
njih nikada neće roditi ljubav, jer njih dvoje ne mogu dopreti jedno do drugog. Njihove duše
ostaju daleke i nepoznate jedna drugoj. U Zabavi na vodi, dok plove u čunu, ključne reči za
njihov odnos biće izrečene: aaaaaaaaaaa aaaaa aaaaa aaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaa

15
Svetozar Koljević, Engleska književnost, Beograd: Nolit, izdavačka radna organizacija, 1984, str. 259
16
Ibid, str. 259

9
aaaaaaaaa,,Sviđa li ti se ovako? – pitala ga je blagim brižnim glasom. On se kratko nasmejao.
aaaaaaaaa-Postoji razmak među nama – rekao je istim nesvjesnim glasom, kao da nešto govori iz
aaaaaaaaanjega. Ona je, tako reći, bila magično svjesna njihove ravnoteže u odvojenosti u čunu. […]
aaaaaaaaa– Ali veoma sam blizu – rekla je umilnim glasom, veselo. – A tako daleko, daleko – rekao
aaaaaaaaaje on.’’17 Aaaaa aaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaa

aaaaPored zajedničke težnje za ljubavlju, Džerald i Gudruna imaju još jednu zajedničku crtu.
Naime, u Zaljubljenim ženama životinje predstavljaju čovekove najdublje i najmračnije želje
koji su potisnute čovekovim delovanjem, ali koje ponekad izbijaju na površinu. S druge
strane, interakcije između ljudi i životinja označavaju odnose koji postoje između karaktera u
romanu. Džerald Krič je onaj koji zlostavlja životinje; okrutan je prema kobili i kuniću koji se
u delu javljaju. Gudruna, i kao posmatrač i kao saučesnik uživa u onome što gleda, a mi tako
doznajemo tu njihovu zajedničku osobinu: oboje žude za dominacijom nad ljudima i
stvarima. Aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa
aaaaPoglavlje Kunić najbolje nam predočava njihov ,,nezdrav odnos’’18. Gudrunina
,,nezasićena ljubopitljivost da vidi i da zna sve’’19 vodi je u Šortlands gde će podučavati
Džeraldovu sestru slikanju. Tamo se, u jednom trenutku, Gudruna i Džerald oduševljavaju
cvećem kojem ne znaju ni ime, ali ni jedno od njih nije zaista zainteresovano za njegovu
lepotu. Ono u njima ne budi nikakvo oduševljenje, jer ,,njihova seksualna napetost vlada
svime’’:20 a

aaaaaaaa,, Koji su ovo cvjetovi? – Neka vrsta petunije pretpostavljam – odgovori on. – I meni su,
aaaaaaaaazapravo, nepoznati. – Meni su savršeno nepoznati – reče ona. Stajali su jedno pored drugog,
aaaaaaaaau pozi prividne intimnosti, nervoznog kontakta. I on je bio zaljubljen u nju.’’21 Aaaaaaaa

aa Ovde Gudruna pokazuje težnju da muči Džeralda i u tome uspeva. Sledi borba sa
kunićem, koja zapravo oslikava njihovu borbu za ljubav koja će biti osuđena na propast. Prvo
se bori Gudruna, a zatim preuzima Džerald, nastavljajući tako borbu za nadmoć: aaaaaaaaaaa

aaaaaaaaa,,Duga demonska životinja se bacila u napad još jednom, šireći se u zraku kao da leti,
aaaaaaaaapoprimajući izgled zmaja, a onda se opet skupi u nezamislivo snažan i eksplozivan čvor.
aaaaaaaaaDžeralda obuze iznenadan oštar gnjev doveden do bijelog usijanja. […] Onda ga je Džerald

17
Dušan Puhalo, Engleska književnost XIX – XX veka, Beograd: Naučna knjiga, 1976, str. 190
18
Ibid, str. 292
19
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 247
20
Alastair Niven, D. H. Lawrence: The Novels, pr. A. M, London: Cambridge University Press, 1978, str. 108,
‘’Their sexual tension governs everything.’’
21
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 252

10
aaaaaaaaaiznenada snažno zavitlao u zraku i čvrsto pritisnuo pod mišku. Kunić se uplašeno zgrči i
aaaaaaaaapritaji. Džeraldovo lice razgali pobjednički osmijeh. – Nikad ne bih vjerovao da u kuniću
aaaaaaaaaima toliko snage – reče gledajući Gudrunu. Na njenom bijelom licu su bile oči tamne kao
aaaaaaaaanoć, […] Prodorni krik životinje poslije žestoke borbe činilo se da je poderao veo njene
aaaaaaaaasvijesti. Bjelkasti električni sjaj njegovog lica je postajao jači dok ju je gledao. […] Znala je
aaaaaaaaada je otkrila neke tajne koje dosad nisu bile dostupne drugima.22 Aaaaaaaaaaa aaaaaa aa

Za Gudrunu i Džeralda ova borba koja predstavlja njihovu intimnu borbu, ne odvija se
njihovim svesnim delovanjem. Oni su zarobljeni u krug koji pokreću njihovi mračni porivi.
Samo bi veća snaga i veća usmerenost ka istom cilju mogla Gudrunu i Džeralda izbaviti iz
ropstva u koje su zapali. Aaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaa aaaaaaaa aaaaa aaaaa aaaaaaaaaaaa aaa
aaaaKada Džeraldu umre otac, nakon mučne borbe sa bolom, on će napraviti ,,očajnički skok
spasenja u ljubav’’23 tako što sa groblja odlazi Gudruni kasno u noć i krišom joj ulazi u sobu
unoseći glinu sa očevog groba. Ovo znači ljubav kao smrt, potrebno je samo da se otkrije kao
takva, a ubrzo i hoće. Ovde nastavljaju borbu za postizanjem ljubavi i prividno je ostvaruju.
Ali ljubavi nema, već samo ,,strasna opčinjenost koja je graničila sa mržnjom’’.24 Aaaaa
aaaaKako se radnja dalje odvija, Gudrunina navodna ljubav baca Džeralda na muke i za njega
biva sve podlija i podlija, a kulminiraće njenim odlaskom sa drugim čovekom. Osećaj
zavisnosti i saznanje da ne može dominirati nad njom ni biti siguran u nju, učiniće da je
Džerald zamrzi. Aaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaa aaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaa
aaaaI Gudruna je osećala strah od neuspeha i mučenje. Njeno saznanje da volja i dominantna
muževnost u Džeraldu ne mogu biti razlog za njene unutrašnje muke, ostavljaju je nemoćnu
da izbegne poraz. Ona ga je sama prouzrokovala svojom degradacionom voljom. Taj poraz se
manifestuje kroz njenu patnju od vremena. Kucanje sata za nju postaje opsesija: aaaaaaaaaa

aaaaaaaaa,,Užasne stege toga tiktakanja vremena, to grčevito pomicanje kazaljki na satu, to vječno
aaaaaaaaaponavljanje sati i dana, o bože, bilo je isuviše užasno da bi se o tome moglo razmišljati. A
aaaaaaaaanema se kud, nema izlaza. Gotovo je zažalila što Džerald nije s njom da je spasi od more
aaaaaaaaanjenih vlastitih misli. […] Čitav život se svodio na to tik-tak, tik-tak, tik-tak, […] Džerald je
aaaaaaaaane bi mogao spasiti od toga.’’25 Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa a

22
Ibid, str. 254 – 255.
23
F. R. Leavis, D. H. Lawrence: Novelist, pr. A. M, Great Britain: Pelican Books, 1964, str. 197, ‘’the
desperate plunge into salvation of ‘love’.’’
24
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 363
25
Ibid, str. 481

11
aaaaPokušaj ujedinjenja Džeraldovog mračnog idealizma i Gudrunine nesentimentalnosti
svoj kraj naći će u snežnim alpskim belinama kada Gudruna odlazi sa Lerkeom koji je takođe
umetnik kao i ona. Džerald će, pak, ojađen i ispunjen ljubomorom prema ženi koju nije uspeo
da zavoli, krenuti u poteru za njima. On će, s takvim napadom ljubomore pokušati da udavi
Gudrunu, ali shvatiće da mu do nje nije dovoljno stalo da bi je ubio:aaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaa

a aaaaaa ,,Val prezira i gađenje pređe preko Džeraldove duše. Gnušanje prodrije
aaaaaaaaaado dna njegovog bića ispunjavajući ga mučninom. Šta to on radi, dokle
aaaaaaaaaaje sebi dozvolio da seaspusti! Kao da mu je toliko stalo do nje da je ubije, da je
aaaaaaaaaanosi na duši.’'26 aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaa

aaaa Nakon tog otkrića, nošen osećajem poraza, on jednu egzistencijalnu tragediju dovodi do
razrešenja: krenuće prema belim vrhovima planina gde će svoj život okončati ,,nesvestan i
skrhan, bez misli i osećanja’’.27 Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaa
a Ove slike zaludnog traganja za ljubavi predstavljaju najdramatičniji deo Zaljubljenih
žena, čime je Lorens stvorio delo koje nije realistički roman kako se na prvi pogled čini, već i
delo koje je protkano psihičkom simbolikom. Kao pravi romansijer koji teži svestranosti
svojih viđenja čoveka u društvu i u sebi samom, Lorens se ovde još jednom afirmisao kao
takav, uvodeći mnoge činioce u dramski sukob ljubavi. On je u dramu uveo samu Džeraldovu
ličnost, što je osnova njegovog samoubilačkog čina. Izvanredan poznavalac ljudske psihe,
ovaj pisac i na Džeraldovom primeru otkriva da se realni sukobi ne događaju samo među
ljudima već i u njima samima, a tada su najdestruktivniji.

26
Ibid, str. 489
27
Ibid, str. 490

12
 3. Posesivna ljubav – ljubav Hermione prema Birkinu

Hermiona Rodis u delu ima, neosporno, sve odlike pobedničkog karaktera, ali je pisac taj
koji će njenu ličnost odbaciti. Pošto nam Lorens predočava vitalne emotivne odnose među
ljudima, zalazi u duboke slojeve ličnosti, ni Hermiona, kao ni ostali njegovi junaci ovog dela,
neće postati nosilac moralnog kodeksa. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaa
aaaaVeć na samom početku romana, na venčanju, mi postajemo svesni njenog osobenog i
moćnog prisustva: aaaaaaaaaa aaaaaaaa

aaaaaaaaa,, […] onu visoku, sporu, neodlučnu ženu sa teškom masom plave kose i dugim
aaaaaaaaablijedim licem. Bila je to Hermiona Rodis, prijateljica Kričovih. […] Kretala se naprijed
aaaaaaaaaodsutno, gotovo nesvjesno. Njeno dugo izbijeljeno lice je bilo podignuto, kako ne bi
aaaaaaaaavidjela svijet. […] Rulja je ćutke pratila njen hod, impresionirana, uzbuđena, spremna da
aaaaaaaaase naruga, ali nečim ućutkana. Njeno dugo blijedoalice, koje je držala uzdignuto, pomalo u
aaaaaaaaastilu Rosetija, izgledalo je gotovo kao drogirano, kao da se u mraku njene duše komeša
aaaaaaaaačudna masa misli kojoj nikako ne polazi za rukom da nađe izlaz.’’28 Aaaaaaaaa aaaaaaa

aa Njeno fizičko prisustvo i ponašanje koje Lorens opisuje onako kako je Ursula vidi, prenosi
nam i sliku njene unutrašnje, mračne ličnosti. Ona je zasebna, nepredvidljiva i vrlo ponosna.
Živi u svom svetu i ujedno beži i protivi se stvarnom. Aaaaaaaa aaaaaaa a aaaaaaaaaaaa a

aaaaaaaaa,, Bila sam čudna i nervozna djevojka. I tako što sam naučila kako da se služim voljom na
aaaaaaaaapravianačin, izliječila sam se. […] Neka čudna, mračna konvulzivna snaga se nalazila u
aaaaaaaaaHermioni, fascinantna i odbojna istovremeno. […] Lice joj je bilo mekano i mršavo i
aaaaaaaaablijedo, gotovo fosforescentno; vilica joj je bila suva. […] Činilo se da uvijek postoji
aaaaaaaaaraskorak, rascjep između onoga što se činilo da osjeća i doživljava, na jednoj strani i onoga
aaaaaaaaašto je stvarno rekla i mislila, na drugoj.’’29 Aaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaa aaa aaa

aaaaHermiona nije srećna i nije slobodna. Njena čvrsta želja za upravljanjem vodi
očajničkom osećaju nedovoljnosti koji se prenosi i na njenu ljubav prema Birkinu kojeg
nastoji da zadrži samo za sebe. Ona, naime, tera i ubeđuje Birkina da joj je veoma potreban,
ali tu potrebu nezadovoljava. Osećaj nedovoljnosti usko je povezan sa nepopustljivim
insistiranjem njene bezgranične volje. Željna je posedovanja i nikad joj nije dosta. Mi je
vidimo kao glavni predmet drame, kao snažnu i dominantnu ženu, ali ujedno osećamo i
uznemirenost ispod te ženske volje i zlobe; osećamo osujećenost jednog života i muke

28
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 29
29
Ibid, str. 151 – 152

13
bolesne duše. Iako je to žena koju je u prošlosti Birkin verovatno voleo, svestan njenog
življenja u zabludi, svaku Hermioninu izjavu negira i svaki njen pokušaj da ga dobije nailazi
na oštar udarac. Pritom, njena spoljašnjost ostaje nepromenjena odajući uobičajeni utisak
ravnodušnosti iako joj duša biva skrhana. Njena posesivna ljubav prema Birkinu koja ide do
granica mržnje, toliko je destruktivna da uništava i nju samu i pretvara je u zlokobno i
bolesno biće. Aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaa
aaaaStvarnost života je nešto što joj promiče i što ne uspeva da uhvati i kontroliše. Birkina
želi samo za sebe, a ono što on brutalno osuđuje kod nje je ta njena sebičnost i smelost da ide
tako daleko, a da pritom nije svesna svojih postupaka. Ona bi želela da kontroliše prostor
njegovog kretanja, da ga zarobi u smrtonosni krug uz moć svog pogleda, ali u tome ne
uspeva. Njena ljubav se s toga pretače u mržnju, podsvesno i žestoko; svojom glađu za
posedovanjem ga previše pritiska, a on traži načina da joj to dokaže:

aaaaaaaaa,, – Kopiraš crtež – reče stojeći pored stola. […] - Ali zašto ga kopiraš? – pitala je pjevnim i
aaaaaaaaanemarnim glasom. – Zašto ne radiš nešto originalno? – Hoću i to da znam – odgovori on.
aaaaaaaaaČovjek više sazna o Kini kopirajući ovu sliku nego da pročita sve kineske knjige. – A šta
aaaaaaaaasaznaš? Odjednom se u njoj probudila ljubopitljivost. Počela ga je, tako reći, čerupati s
aaaaaaaaanamjerom da iz njega izvuče tajne. Ona mora znati. To je užasna tiranija, opsesija koja je
aaaaaaaaatjera da sazna sve što on zna. On je neko vrijeme ćutao, mrzilo ga je da odgovara na njena
aaaaaaaaapitanja, a onda primoran, reče: - Znam iz kojih izvora crpe život, znam što opažaju i
aaaaaaaaaosjećaju. Osjećam onu vrelu ljutu utrobu guske u matici hladne vode i mulja, onu čudnu
aaaaaaaaagorku, žestoku vrelinu guščje krvi koja ulazi u njihovu vlastitu krv, kao otrovna žeravica
aaaaaaaaakoja zaudara na mulj i tajanstveni lotos.’’30 Aaaaaaaaaaaaaaaa aaaa aaaaaaaaaaaaa

aaaaKroz ovaj crtež Birkin prisiljava Hermionu da prizna sebi da ne poznaje ispravne ljudske
manire. Razumeti Birkina znači prepoznati takve manire kod sebe. Svirepo prkoseći njenoj
potrebi za njim, učinio ju je, makar u trenutku, nemoćnom. Učinio je da shvati da on ni u
kojem slučaju ne može biti lek za njeno ozdravljenje od osećaja nedovoljnosti, a što ona
očajnički želi da on bude. Dokazao je da je po prirodi stvari to apsolutno nemoguće. ,,Ovo
saznanje je nepodnošljivo za nju; to je saznanje da je stvarnost života nešto nad čime ne može

30
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 101

14
imati kontrolu i ne može posedovati.’’31 Prisiljena mogućom propasti sopstvenog života,
Hermiona na kratko i vidi uzaludnost življenja po diktatu svoje volje. Aaaaa

aaaaaaaaa,,Oči su joj bile neobične, opčinjene, teške pod teškim malaksalim kapcima. Njene tanke
aaaaaaaaagrudi se grčevito stegoše. […] gotovo se moglo osjetiti kako se raspadanje uvlači u njeno
aaaaaaaaatijelo. Jer nije bila sposobna da umom prati njegove riječi; uhvatio ju je, tako reći, bez
aaaaaaaaaikakve odbrane i uništio nekom potajnom okultnom moći. […] Mogla je da se služi voljom
aaaaaaaaado besvijesti, ali nije mogla da se povrati. Trpela je grozotu raspadanja, slomljena i
aaaaaaaaapretvorena u užasnu trulež.’’32 Aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaa

aaaNo, kako je njen um bolestan, ona će nastaviti da nameće svoju volju Birkinu i drugima i
da teži ostvarenju sopstvenih ciljeva. Svoje kratkotrajno saznanje o pogrešnom i propalom
životu ugušiće uživajući u plesu koji su po njenom predlogu izvodile Ursula, Gudruna i
kontesa. Aaaaaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaa aaaaaa aaaaaa aaaaaaaa aaaaa aaaaaa aaaa
aaaaKako Birkin nastavlja da se oslobodi Hermione, prepirke postaju sve češće, a ona sve
razdraženija, jer ne može da zadrži čoveka kojeg voli; moraće ‘’slomiti njega prije nego se
sama slomi.’’33 S toga će, ponesena mržnjom i saznanjem da više nije dobrodošla u njegov
život, pokušati da ga ubije, ali će napad biti bezuspešan: aaaaaaa

aaaaaaaaa,,A onda u hipu, u plamenu koji je prožeo njeno tijelo poput tečne munje, ispunjavajući je
aaaaaaaaaneizrecivim zadovoljstvom, ona zamahnu kuglom izrađenom od dragog kamena i svom
aaaaaaaaasnagom tresnu ga njome po glavi. Ali njeni prsti, koji su bili između kugle i glave, ublažiše
aaaaaaaaaudarac. […] Hiljadu života i hiljadu smrti ne znače više ništa; ona živi samo za ispunjenje
aaaaaaaaaove savršene ekstaze.’’34 Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa

Birkinov i Hermionin pogled na život idu u dva različita smera. Birkin traži mogućnost da
se preda spontanom životu kojim volja ne upravlja. Hermiona to oseća kao nešto smrtonosno
i nepodnošljivo, jer osporava snagu volje i uverava je da kod Birkina ne može naći oslonac za
svoju sebičnost niti lek za svoju patnju. Sve što dotakne ona time želi i da vlada. Čak i kada
mačka Mina drži u naručju ona želi vlast nad njime: aaaaaaaa aaaaaaaa aaaaa aaa aaaaa

31
F. R. Leavis, D. H. Lawrence: Novelist, pr. A. M, Great Britain: Pelican Books, 1964, str. 226, ‘’This
recognition is insufferable to her; it is a recognition that the reality of life is something she can have no
command over and cannot take into her possession.’’
32
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 101
33
Ibid, str. 117
34
Ibid, str. 118

15
aaaaaaaaa,, Podigla je mačorovu glavu dugim, sporim bijelim prstima, nije mu dala da pije, držala ga
aaaaaaaaaje u svojoj vlasti. Uvek ista priča, uživanje u vlasti nad nekim, pogotovu ako je taj neko još i
aaaaaaaaamuškarac.’’35 Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaa aa

aaaaIako je prikazana u negativnom svetlu, na kraju se otkriva malo njenog dostojanstva i to

u razgovoru sa Ursulom. Uvidela je da ne može imati Birkina ma šta učinila i na neki način
se miri sa tom činjenicom i ostavlja ga Ursuli. Izgubila je borbu za njegovu ljubav i teši sebe
da je njegova veza sa Ursulom prolazna, da je zaveden mladom i jakom ženom, a da je ona ta
koja poznaje njegovu dušu: aaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaa a

aaaaaaaaa,, … ono što je najgore, on nije htio odalisku, nije htio robinju. Hermiona bi pristala da bude
aaaaaaaaanjegova robinja, u njoj je tinjala užasna želja da padne ničice pred čovjekom, pred
aaaaaaaaačovjekom koji bi je obožavao, ali i prihvatio kao vrhovno biće. On nije htio odalisku. Htio
aaaaaaaaaje ženu koja bi uzela nešto od njega, koja bi mu se toliko predala da bi mogla od njega uzeti
aaaaaaaaanjegovu potonju stvarnost, potonje činjenice, potonje fizičke činjenice, fizičke i
aaaaaaaaanepodnošljive. […] A što se Ruperta tiče, sad ga je zanijela jaka ženka, zdrava, sebična
aaaaaaaaažena, to je njegov trenutni hir, ništa više.’’36 aaaaaa aaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa

aaaaOvim nam je Lorens pokazao da sva gordost i oholost što počiva na novcu i kretanju u
bogatom društvu nikad se ne mogu pretočiti u racionalno razmišljanje niti izgraditi postojanu
ličnost. Posesivnost nikada ne može biti vrlina, makar bila usvojena pravilima lepog
vaspitanja visokog društva. S toga je ovaj pisac predstavio Hermionu kao karikaturu kroz
koju osuđuje sve one koji poseduju njene osobine. U društvu u kojem novac uživa najveću
moć sebičnost je, neosporno, vladajući motiv.

35
Ibid, str. 314
36
Ibid, str. 311

16
 4. ,,Prijateljska ljubav’’ između Birkina i Džeralda

Brak i prijateljstvo dve osobe uvek su u žiži Lorensovih interesovanja o kojima on piše sa
mnogo pažnje i smelosti. Njegovo verovanje u ravnotežu odnosa između čoveka i žene koje u
Zaljubljenim ženama potencira, dovodi ga do saznanja da se u takav odnos pojam ,,potpune
ljubavi’’ ne može utkati. Zato, krenuvši od prijateljstva Džeralda i Birkina, Lorens počinje
ozbiljnije da istražuje odnos dva muškarca, s namerom da tradicionalnu ljubav čoveka i žene
učini potpunijom. Ujedno, ovako ukomponovani odnosi vodili bi obnovi ljudskog poretka,
koji je, po Lorensu, u propadanju. Aaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa
aaaaU paradoksalnoj sceni ,,rvanja’’ otkriva se ključ Lorensovog rada na ovu temu. On uvodi
pojam identiteta i istražuje na koji način lični identitet utiče na odnos sa drugom osobom.
Međutim, kako nastoji da oblikuje pojam moći i identiteta u društvu, on nailazi na poteškoće
i slike odnosa dva muškarca počinju da se sužavaju. Svoje traganje za ritualnim odnosom dva
muškarca Lorens odbacuje i vraća se iz javnosti u privatnost; vraća se braku kao savršenom
ljudskom odnosu. Aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaa aaaaaaaa aaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa
aaaaBirkina i Džeralda povezuje vrlo jako prijateljstvo koje u pojedinim delovima prelazi
takvu granicu. Razlog je uzajamna privlačnost koju otvoreno saopštavaju jedan drugome.
Pored toga oni bivaju i intimni, no takav njihov odnos predstavljaće neuspeh, jer glavni uslov
ne može biti ispunjen - Bogom dati ,,polaritet’’ kakav Birkin ostvaruje sa Ursulom.
aaaaNeuobičajena privlačnost između ova dva junaka isplivala je na površinu gotovo u isto
vreme. Džerald odlazi u posetu bolesnom Birkinu i tada sve postaje jasno: aaaaaaaa aaaa

aa aaaaaa,, Gledao je Birkina prodornim pogledom. Birkin je bio zapanjen. Mislio je, naprotiv, da
aaaaaaaaaje sva duša koliko je ima na svijetu – njegova. Gledajući ga, Džerald je primijetio
aaaaaaaaaiznenađujuću ljepotu njegovih očiju, mladu, spontanu ljupkost koja ga je beskonačno
aaaaaaaaaprivlačila, istovremeno ga ispunjavajući tugom, jer joj nimalo nije vjerovao. Znao je da
aaaaaaaaaBirkin može bez njega, može da ga zaboravi i da nimalo ne pati. […] Sasvim druge misli su
aaaaaaaaase rojile u Birkinovoj svijesti. Iznenada je zatekao sebe kako se hvata u koštac s jednim
aaaaaaaaadrugim problemom: sa problemom ljubavi i vječne veze između dva čovjeka. Naravno, on
aaaaaaaaaje sve vrijeme volio Džeralda i sve vrijeme poricao svoju ljubav. […] I jedan i drugi su
aaaaaaaaaslijedili tokove svojih misli.’’37 Aaaaa aaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa

aaaaU poglavlju Gladijatorska, u kojem se opisuje njihova intima, takođe, vidimo obostranu
želju za ovim činom. S obzirom na činjenicu da je njihovo prijateljstvo dugogodišnje, ovakva

37
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 219, 220

17
vrsta ljubavi imala je vremena da sazri i nikako ne može predstavljati zabludu, izuzev strah
da je sramotna. Razmatrajući prirodu njihove veze, možemo slobodno reći da je njihovo
fizičko srodstvo, odnosno isti pol, ono što ih ujedinjuje, dok ih različite naravi razdvajaju.
Oni su ljudi drugačijih morala kod kojih je pisac striktno naglasio određene osobine:
Džeraldovu moć za upravljanjem i Birkinovu visoku inteligenciju. Aaaaaaa aaaaaaaaaaaa
aaaaNakon Džeraldove smrti kod Birkina vidimo istinsko žaljenje za izgubljenim prijateljem,
ali i žaljenje za mogućim ispunjenjem svog bića, jer bi uz Ursulinu i Džeraldovu ljubav on
možda bio ispunjen i kompletan: aaaaa aaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaa aaaa

aaaaaaaaa,, Birkin je ponovo otišao da vidi Džeralda. On ga je volio. Pa, ipak osećao je uglavnom
aaaaaaaaagađenje prema nepomičnom tijelu što je ležalo pred njim. […] tijelo koje je bilo Džerald.
aaaaaaaaa[…] Onda je krišom obrisao suze rukama. […] - Trebalo je da me voli – rekao je on. Nudio
aaaaaaaaasam mu ljubav.’’38 Aaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa

aaaaLorens veruje u ispunjenje čoveka, a poznato je da je i sam iskusio vrstu ispunjenja u

životu: uz Fridu je spoznao svet u svim svojim oblicima i dimenzijama, ali i Birkinov odnos
sa Džeraldom element je koji potiče iz piščevog ličnog života. Aaaaaaaa aaaaaaa aaaaa
aaaaIpak, Lorens ne želi isključivo da piše o seksualnom odnosu. On istražuje želju za
uzbuđenjem, privrženošću i uopšte potrebu za ljubavlju između ljudi istog pola. ,,On istražuje
sve mogućnosti samoispunjenja.‘’39 Lorens veruje i da čovek po prirodi ima svoje želje koje
ne treba da sputava, tako da ako postoji čak i biseksualni instinkt ne treba ga gušiti. Naprotiv
ovoga, Birkin pokušava da pobegne od jednog takvog instinkta, jer ga smatra sramotnim i
svoja osećanja prema drugom čoveku sputava, vraćajući se ženi, biološki i božanski
predodređenoj muškarcu. Aaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa aaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaa
aaaaIz ovoga vidimo da je Lorens nesiguran u uspeh odnosa dva muškarca, ali izjavom koju
Birkin daje Ursuli na samom kraju knjige mogućnost takve ljubavi ostaje otvorena. Njena
svrha bila bi da dopunjuje prirodnu ljubav sa ženom: Aaaaa

aaaaaaaaa,, Imajući tebe, mogu da proživim čitav život bez ikog drugog, bez prisnosti s bilo kim
aaaaaaaaadrugim. Ali da bi život bio potpun, istinski sretan, htio sam da ostvarim trajnu vezu i sa
aaaaaaaaanekim muškarcem, drugu vrstu ljubavi – reče on. – Ne vjerujem u to – reče ona. – To je

38
Ibid, str. 493 – 496
39
Alastair Niven, D. H. Lawrence: The Novels, pr. A. M, London: Cambridge University Press, 1978, str. 89
‘’He explores all the possibilities of self-fulfilment.’’

18
aaaaaaaaasamo tvoja tvrdoglavost, puka teorija, perverzija. […] Ne možeš imati dvije vrste ljubavi.
aaaaaaaaaŠta će ti! – Čini se da ne mogu – reče on. – Ipak sam ih htio imati.’’40 Aaaaaaaaa aaa a

aaaaIako o homoseksualnosti i žena i muškaraca piše u više svojih dela, Lorens nigde
otvoreno ne pokazuje da odobrava seksualni odnos između osoba istog pola. Sve se to više
odnosi na njegovu nameru da istraži takvu vrstu ljubavi, ukoliko ona zaista postoji. Za njega,
brak sa osobom suprotnog pola ostaje osnova za dobro i zdravo uređenje društva, ali znači i
poštovanje religijskih normi.

40
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 498

19
 5. Sestrinska ljubav – ljubav između Ursule i Gudrune

Lorens je sestre Brengven kreirao kao dva, na izgled, slična a ipak kontrastna lika. One su
dve moderne i obrazovane žene oslobođene stereotipa, ali još uvek nesigurne u smisao života
i braka. Na početku romana one deluju sasvim bliske, ali kako se radnja odvija tako se i
njihove ličnosti i mišljenja sve više razilaze. Aaaaaaaaaaa aa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaaaaa
aaaaNjihove dramske sudbine - ono što osećaju i proživljavaju kroz ovo delo, razlikuju se u
svakom pogledu, jednako kao i što se njihova mišljenja i karakteri razlikuju. Iako vaspitane u
istom patrijarhalnom duhu, one ruše sve norme takvog vaspitanja, neosvrćući se ni na
roditelje ni na sredinu koja podržava takav odgoj. Svaka se na svoj način bori za ostvarenje
ličnih ciljeva. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaa aaaaaaa aaaaaaaaaa
aaaaRoman započinje njihovim razgovorom o braku. Ursula je zanesena, romantik koji
veruje da se radi o kraju iskustva kada je brak u pitanju, dok je Gudruna više skeptična i
veruje da mora postojati neka vrsta iskustva pre nego što se stupi u brak, pa makar ono bilo i
nepoželjno. Već ovde nas je Lorens uverio koja je njihova namera – traganje za idealnim
bračnim drugom, a svaka će u tome uspeti u skladu sa svojim viđenjem ljubavnog života.
aaaaAko zanemarimo razlike u njihovim karakterima, možemo primetiti da kod sestara
postoji veliko obostrano poštovanje i ljubav: aaaaaaaaaaaaa aaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaa
aaaaaaaaa,,Kako je Gudruna tako šarmantna… Ursula joj se divila svom svojom dušom.‘’41

Njihova porodična situacija i pomisao na oca koji je predstavnik sredine u kojoj živi i do
srži strog i patrijarhalan, još je jedna stvar koja ih zbližava. Njih dve više ne pripadaju takvoj
porodici i teže da se otrgnu iz njenog krila: a aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaa

a aaaaaaa,,Sestre su se suočile sa prazninom, sa užasnom provalijom, kao da gledaju jedna

aaaaaaaaadrugu sa rubova ambisa.’’42 Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaa a

aaaOvim stičemo saznanje da razumeju jedna drugu i da im za to nije potrebna verbalna

komunikacija; dovoljni su pogledi. I pošto vide da bi razgovor posle ove emocije vodio u
neprijatnom pravcu, obe žele da odustanu od njega i slažu se da je vreme da idu na venčanje
na koje su bile pozvane. Nakon ovoga još jednom se uveravamo u Ursulinu ljubav prema
sestri koja je mlađa, razvijenije mašte i samovoljnija. Naime, ona saoseća njenom
odvratnošću prema Beldoveru: aaaa aaaaa

41
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 23, 24
42
Ibid, str. 24

20
aaaaaaaaa,,Ursula je osećala da Gudruna pati. ‘’43 aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaa

aaaaNa venčanju počinjemo jače da uviđamo razlike u njihovim stavovima. Za Gudrunu je

prisutni svet nepodnošljiv i obična gomila ljudi, dok je Ursula prisiljena da se složi sa njom
iako ne misli tako. Kako se priča nastavlja, u sledećih nekoliko poglavlja otkrivamo kakve su
njihove dublje osobine. Ursula je naivna devojka, ,,skromna ličnost koja vidi lepotu u
suptilnosti ’’44 i kojoj sticanje znanja nije od velike važnosti. Nasuprot njenom karakteru stoji
Gudrunin; ona je buntovnik po prirodi, tip žene koja voli da kontroliše i drži u svojoj moći
čoveka koji joj se dopadne kao pogodan za to. Činjenica da ne može imati nekoga u svojoj
moći za nju je strašan gubitak, pa je donekle možemo poistovetiti sa Hermionom. Gudruna je
nesvesno proračunata, želi da se istakne, ali svakako primećujemo iskrenost u svemu što
oseća. Neosporno, ona je nosilac posedničkog kompleksa koji je suočen sa duhom ljubavi.
aaaaU poglavlju Ugljena prašina uviđamo još jednu razliku između sestra. Gudruna je bila
očarana Džeraldovim ophođenjem prema arapskoj kobili, isto onoliko koliko se Ursula od
toga gnušala. Gudruna ga je volela zbog takvog ponašanja, jer, kao što je već napomenuto,
oboje uživaju da stvari drže u svojoj moći, a Ursula se čudila takvom ponašanju i mrzela ga.
Odavde vidimo da je Ursula emotivna, saoseća drugim ljudima i poštuje njihova osećanja, a
Gudruna je egoista koji žudi za moći i kontroli nad svakim živim bićem, bilo da je to
životinja ili čovek. Aaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaa aaaaa aaaa
aaaaSestre drugačije gledaju i na pojam ljubavi. Ursula će uspeti sa Birkinom, i pored nekih
rasprava i poteškoća, predaće se zajedničkom životu sa njim, a kod Gudrune ćemo samo na
kratko imati utisak predaje Džeraldu i ubrzo uvideti njenu nesigurnost u samu sebe.
aaaaKada Birkin zaprosi Ursulu, ona neće odmah odgovoriti na njegovu ponudu. Udostojiće
sestru pitanjem za mišljenje, a ova koja uvek ima svoj stav o svemu i svakome, smatra da on
nije čovek za kojeg bi se Ursula trebala udati: aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaa

aaaaaaaaaa,,Misliš li da se s njim ne bi moglo živeti? – pitala je Ursula. – Mislim da bi bilo isuviše,

aaaaaaaaapreviše zamorno. Svaki put bi te nadvikivao i tjerao u suru bez milosti. Htio bi da
aaaaaaaaaima punu kontrolu nad tobom. On ne dopušta da postoji još neki um izvan njegovog. A
aaaaaaaaaonda, ta rogobadnost njegovog uma nije ništa drugo do nedostatak samokritičnosti. Ne,
aaaaaaaaamislim da bi bilo savršeno nepodnošljivo. […] Ali Birkin, pa on je isuviše pozitivan. On ne

43
Ibid, str. 26
44
Nitya Bakshi, The sisters in D. H. Lawrence’s Women in Love, pr. A. M, www.literature-study-
online.com/essays/lawrence.html, ‘’unpretentious character who sees beauty in subtlety’’

21
aaaaaaaaabi mogao da podnese da svoju dušu zoveš svojom. Za njega je to sasvim sigurno. […] To je
aaaaaaaaasve od riječi do riječi bilo tako istinito da je Ursula bila potresena do dna duše, zgađena.’’45

aaaaUrsula će se na kratko složiti sa sestrinim stavom, jer zna da ona želi najbolje za nju i da
joj zbog toga govori istinu, pa taman i onu koju teško podnosi. Za nas, čitaoce, ovo neće biti
iznenađenje; Lorens nas je u potpunosti uverio u njihovo jedinstvo i bliskost:

aaaaaaaaa,,Razmenjivale su tajne, bile intimne u svojim ispovijedima do poslednjeg stepena, odajući

aaaaaaaaajedna drugoj i najskrivenije tajne. Ništa nisu prećutkivale ni krile; […] Naoružavale su
aaaaaaaaajedna drugu znanjem, izvlačile najsuptilnije mirise i ukuse iz jabuke znanja. Bilo je pravo
aaaaaaaaačudo kako je njihovo znanje komplementarno, što jedna nije znala, druga jeste, i obratno.’’46

aaa Posle ovoga Ursula uzima stvar u svoje ruke i počinje da se udaljava od Gudrune i više se
okreće Birkinu. Želela je da se oslobodi Gudruninog uticaja, a doista ga je ona na nju imala.
Naspram prvobitne prisnosti, njihov odnos sada postaje hladan i takav će ostati do kraja. Njih
dve će zajedno sa Birkinom i Džeraldom otići na putovanje, ali među njima neće biti one
bliskosti od ranije. Od zajednički proživljenih trenutaka, sličnih ideja i želja, preostaće samo
rastanak. Kada se Ursula i Birkin pripremaju za odlazak, Gudruna će otići kod Ursule da se
pozdravi noseći joj čarape na poklon koje je kupila u Parizu i to će biti njihov poslednji susret
i razgovor. Tim činom je Ursula bila dirnuta: aaaaaaaaaaaaa aaaaa aaaaaaaa aaaaaaaa

aaaaaaaaa‘’Znala je da je Gudruna neizmjerno voli kad je odlučila da joj pokloni to

aaaaaaaaabogatstvo’’.47

aaaaNama je i pre ovoga bilo jasno da, iako je njihov odnos zahladneo, iako će njihovi životi
krenuti u dva različita pravca, njih dve će se uvek voleti. Ono što ih je razdvojilo je njihov
različit karakter i različita interesovanja. Odlazak kod Ursule u sobu značio je Gudruninu
potrebu da sa nekim razgovara, a ko bi bio bolji sagovornik od sestre kojoj se doskora uvek
poveravala. Tištile su je misli o Džeraldu i Lerkeu istovremeno, ali sve se svelo na priču o
,,pronicanju sveta’’ i dosezanju pojma ljubavi: aaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaa

aaaaaaaaa,,Ne možeš, mimo sve ostale, pobjeći od činjenice da je ljubav, na primjer, vrhunska
aaaaaaaaastvar, u vasioni kao i na zemlji. – Ne – reče Ursula – nije. Ljubav je isuviše ljudska i
aaaaaaaaamala. Ja vjerujem u nešto nadljudsko, a ljubav je samo mali dio toga. Vjerujem da nam
aaaaaaaaaono što moramo raditi u životu dolazi iz nepoznanice koja je beskonačno veća od ljubavi.

45
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 277
46
Ibid, str. 276
47
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 452

22
aaaaaaaaaOna nije samo prosto ljudska. Gudruna je gledala Ursulu postojanim, uravnoteženim očima.
aaaaaaaaaOna se sestri divila i prezirala je u istom času! Onda je odvratila lice, rekavši hladno, ružno:
aaaaaaaaa,,Pa, ja još nisam stigla dalje od ljubavi.” Kroz Ursulinu svijest prostruja misao, ,,Zbog toga
aaaaaaaaašto nikad nisi voljela, ne možeš je ni prevazići.’’48 Aaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa

aaaaOvim je Lorens najbolje pokazao njihov međusobni odnos, ali i razliku između ova dva
karaktera. Njih dve više nisu mogle da razumeju jedna drugu. Naizmenična ljubav će uvek
postojati, ali razumevanja i tolerancije više ne može biti. Svaka dalja priča o njihovoj
bliskosti i osećanjima jedne prema drugoj, bila bi beskorisna. Njihovi životni putevi su se
mimoišli i svaka je ostavljena da svoj odabrani način življenja nastavi dalje, bez ikakvog
prisustva one druge. Gudruni će ostati nejasno zašto je Ursula u stanju da se veže za jednu
osobu i kako je to može učiniti potpunom i srećnom, a Ursuli Gudrunina ravnodušnost prema
Džeraldovoj smrti i nemoć da doživi ljubav. Zato joj i kaže da će iskusiti to uzvišeno
osećanje tek onda kada bude spremna da nekoga zavoli. Aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa
aaaa Da Ursula ostaje plemenitija u našim očima i bolja ličnost od Gudrune, više je nego
očigledno. Spontano oblikujući život i okrenuvši leđa svim predrasudama, Lorens nam daje
dojam da samo takvi karakteri ostaju neoskrnavljene duše. Gudrunin karakter je drugačijih
dimenzija. Njen lični portret je vrlo složen, a dominiraju nemiran duh, beskrupuloznost i
posesivnost. Ubedljivo prikazujući sudbine sestara Brengven, ovaj pisac raskošnog talenta,
još jednom se potvrdio kao izvanredan graditelj individualne životne filozofije.

48
Ibid, str. 454

23
 6. Zamišljena ljubav – ljubav između Gudrune i Lerkea

Lerke nije jedan od glavnih likova u Zaljubljenim ženama; pojavljuje se u završnom delu
romana i ne postoji ništa važno u njegovoj pojavi, ali Lorensu nikada nije dovoljno i
uvođenje ovog lika stotinak stranica pred kraj dela potvrda je njegove neiscrpne kreativnosti.
Lerkea upoznajemo kao ličnost koja se slučajno našla u isto vreme, na istom mestu na kojem
borave glavni junaci. Međutim, njegova pojava imaće sasvim značajnu funkciju – definisaće
nam odnos Gudrune i Džeralda u potpunosti i, ujedno, Gudruni otvoriti nove mogućnosti za
bavljenje umetnošću i povod za maštanje da će konačno u nekome moći da vidi sličnost sebi i
,,možda’’ upozna istinsko osećanje ljubavi. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aa
aaaaLerke je umetnik i od trenutka kada Gudruna prvi put čuje njegovu recitaciju shvata šta
je njegova profesija i želi da ispita njegov rad i umeće, ali i karakter: aaaaaaaaaa aaaaaa

aaaaaaaaa,,Mora da je umjetnik, niko drugi ne bi mogao tako fino da podešava ton i da

aaaaaaaaaindividualizira. […] Gudruna je željela da razgovara s Lerkeom. On je bio vajar i
aaaaaaaaaona je željela da čuje kakvi su njegovi pogledi na umjetnost. Njegova je pojava
aaaaaaaaatakođe privlačila. U njemu je bilo nečeg od uličnog mangupa, što ju je intrigiralo, a
aaaaaaaaai njegov starački izraz ju je zanimao; osim toga, neka zloslutna izdvojenost, on je
aaaaaaaaaposedovao rijetku osobinu izdvojenosti, što je za nju bilo obilježje umjetnika.’’49a aaaaa aaa

aaaaČovek je za Lorensa beskonačna i večna tajna, grandiozni stvaralački izazov za svakog

umetnika. Ostajući dosledan takvom mišljenju kroz svoja dela, on nije strepeo da i ovde
izloži svoj stav o protivrečnosti i paradoksalnim težnjama ljudi. S toga je smelo stavio u
kontrast ličnosti dva čoveka, iskazujući njihove suprotnosti kroz oči žene za koju obojica
pokazuju interesovanje. Aaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaa aa
aaaaU Lerkeu će Gudruna videti ono što u Džeraldu nikada nije. Džerald je obdaren lepotom,
naočitiji je i mogao bi da ima ženu koju god poželi, ali Gudruna sa njim ne vidi svoju
budućnost, ne vidi poklapanje njihovih ideja, a to bi sa Lerkeom bilo doista moguće. Džerald
bi želeo izvesnu nadmoć u odnosu na nju, a istu bi takvu nadmoć ona želela nad njim. No,
kako na tuđi život niko nema ni moralno, niti bilo koje drugo pravo, ovaj par ostaće praznih
ruku, bez ikakvih izgleda za zajedničku budućnost. S toga, zbog nemogućnosti da u odnosu
na Džeralda postigne superiorniji položaj, Gudruna se okreće Lerkeu; on je umetnik, sa njim
će imati zajedničke ciljeve, a to bi moglo voditi ljubavi i međusobnom ispunjenju. Osim toga,

49
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 419 - 436

24
on je slabiji od Džeralda i fizički i duhovno, u čemu Gudruna vidi svoj potencijalni uspeh u
borbi za nadređenost. Lorens je njeno zanimanje za Lerkea opisao ovako: aaaaaaaaaa aaaaaa

aaaaaaaaa,,Činilo se da se nešto u Gudruni slagalo s njim. […] On ju je fascinirao, […] Ali je i znala
aaaaaaaaanešto čega on nije bio svjestan, znala je za njegovu nesvakidašnju moć razumijevanja,
aaaaaaaaashvatanja njenog životnog puta. On nije bio svjestan svojih sposobnosti, nije ih poznavao.
aaaaaaaaaNije znao kako svojim punim budnim, zamišljenim očima može da pronikne u nju i da je
aaaaaaaaavidi upravo onakvu kakva je, da vidi sve njene tajne. […] Za Gudrunu, u Larkeu se nalazio
aaaaaaaaatemelj cjelokupnog života.’’50 aaa aaaaaaaaaa aaa aaaaaaaaaa aaaaaaaa aaaa

aaaaGudruna vidi neobično stapanje sa Lerkeom i privlačnost je uzajamna. Kako se ona i

Džerald sve više odvajaju, uz ponižavanje jedno drugog koje postaje nepodnošljivo, ona sve
više vremena provodi u razgovorima sa Lerkeom. Kao što je već napomenuto, ono što ju je
posebno privuklo kod Lerkea jeste Džeraldova suprotnost; ni jednu Džeraldovu osobinu u
Lerkeu nije mogla prepoznati, ni u izgledu, ni u ponašanju. Uz to, i njihova životna
zanimanja nemaju nikakve sličnosti. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaa
aaaaKada je jednom prilikom Džerald pita Gudrunu šta vidi u tom čoveku, ona će mu priznati
da Lerke pokazuje izvesno razumevanje za ženu, osobinu koju po njoj, Džerald uopšte ne
poseduje. Aaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaaaa aaaaaaaa
aaaaDok sa Lerkeom razgovara o umetnosti, deli istovetne ideje i razmišljanja, Gudruna u
Džeraldu budi gnev i mržnju prema njoj i ,,tom malom gadu od vajara’’51 – Lerkeu. Džerald
nije mogao da shvati kako čovek takvog kova može privući Gudrunu, jer je verovao da su
plemenitost i lepota čoveka potrebne osobine za osvajanje neke žene, a pisac ih Lerkeu nije
darovao. Istim intenzitetom je Lerke mrzeo Džeralda. I on je precenjivao svoje kvalitete, te s
toga nije mogao razumeti čime bi to Džerald mogao zadovoljiti ženu kao što je Gudruna: aaa

aaaaaaaaa,,Misli li on da će mu pomoći njegov ponos, zapovijednička volja ili fizička snaga? Lerke
aaaaaaaaaje znao jednu tajnu koja je sezala dublje od tih stvari. Najmoćnija je ona snaga koja je
aaaaaaaaasuptilna i sposobna da se prilagođava, a ne ona koja slijepo napada. A on je imao
aaaaaaaaarazumijevanja za stvari pred kojima je Džerald bio običan telac. On, Lerke, može da
aaaaaaaaapronikne dubine koje sežu daleko izvan Džeraldovog znanja. Ostavio je Džeralda za sobom,
aaaaaaaaakao pripravnika, u predvorju ovoga hrama misterije, ove žene.’’ 52 aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa

50
Ibid, str. 441
51
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 472
52
Ibid, str. 467

25
aaaaOvim postaje jasno da Džerald u potpunosti gubi Gudrunu. On je nikad zaista i nije
imao, ali Gudruna je bar jedno vreme razmišljala da se za njega uda. Iako među njima nema
ljubavi, to bi se možda ipak dogodilo da nije upoznala Lerkea i bila opčinjena njegovim
shvatanjem umetnosti i života. S toga je sve svoje nade uložila u njega. Predala se
razmišljanju da bi oni kao par mogli uspeti u željenom svetu boemije. Pored ubeđenja da bi
uz njega postala umetnik kakav želi da bude, ona veruje da bi u njemu mogla naći i životnog
saputnika. Lerke ima iste tendencije što se Gudrune tiče. Smatra da je našao dušu sličnu
svojoj (ispunjenu taštinom do koje ne dopiru poruke zdrave svesti) i duboko veruje u
višestrani uspeh sa njom: aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaaa

aaaaaaaaa,,Taj mali umjetnik, uvijen u svoj omotač, osjećao je da je najzad naišao na ženu od
aaaaaaaaakoje bi mogao nešto dobiti.’’ 53 aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaa

aaaaPažljivo ispitujući Gudrunine stavove, Lerke je savršeno razumeo šta ona želi od života.
Razumeo je da ona nastoji da se dokaže kao umetnik, da je željna slave, iako mu to nije jasno
predočila, a uz to i da traga za čovekom koji bi njene želje i prohteve prihvatio i ispunjavao.
On je za nju predstavljao kulminaciju iskustva. Lerke, pak, želi duhovno jedinstvo, osobu
koja će imati potpuno razumevanje za njega. Predložiće joj da zajedno otputuju. I nakon što
Džerald izvrši samoubistvo i oslobode se njegovog prisustva, odlaze, spremni da isprobaju
zajednički život, da se dopunjuju duhovno, uz nadu da će ih jednog dana i ljubav povezivati
kao što ih povezuje umetnost.

53
Ibid, str. 466

26
 ZAKLJUČAK

Lorens je u Zaljubljenim ženama izrazio svoje duboko verovanje u brak, u nešto što vodi
potpunom ispunjenju čoveka i žene. Kroz međusobne odnose svojih junaka nastojao je da
prikaže svest ljudi koji su živeli u svetu brzih promena poznog devetnaestog i ranog
dvadesetog veka. Naročito je bio fokusiran na emancipaciju savremene žene i njen ulazak u
širi politički i intelektualski svet tog vremena. Video je promenljive odnose oba pola kao
tadašnji problem. Osnivanje novog ili popravljanje starog odnosa između čoveka i žene, bila
je tema kojom se on kao umetnik bavio do kraja svog života. AAAAAAAAAaaaaa aaaaaaaaa
aaaaStruktura romana Zaljubljene žene je bogata, ceremonijalna, dobro zamišljena i svako
poglavlje predstavlja jedan događaj noseći sa sobom određenu simboliku, a radnja je
podređena temi. Na izvanredan umetnički način je predstavljena ljudska priroda; negde na
potpuno konvencionalan način sa uobičajenim razvojem radnje, a negde divnim i slobodnim
poetskim jezikom. Na neki način je to naturalističko delo sa realističnim junacima i u celosti
stvarnim okruženjem, a opet u nekim delovima nefleksibilno i čak klasično. Ono što bi se
zaista moglo zameriti je previše slučajnosti u delu, iako sam pisac nije verovao da se bilo šta
u životu čoveka dešava slučajno. Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaa aaaa aaaaaaaaa aaaaaaaaaaa
aaaaZaljubljene žene su u suštini uspelo delo samo u nekim delovima, kao što su pesnički
prikazane slike intimnih odnosa njegovih likova i pojedini prizori o umetnosti. Ali Lorens je
hteo da nam da više od prosečnog romana; njegova namera nije bila ništa drugo do namera da
istraži u kojem pravcu ide život savremenog čoveka. Prikazao je da je duša svakog ljudskog
bića jedinstvena sama po sebi i da istorija čovečanstva uvek ostaje otvorena. Aaaaaa aaaaa aa
aaaaLjubav je, naravno, Lorensov fokus, a kroz ovo delo je želeo da nam kaže, kako navodi
Mark Šorer, da ,,u savremenom životu koristimo ljubav za svrhu smrti češće, nego za svrhu
života.’’54 Ljubav jednostavno nema ono značenje i vrednost koju bi trebalo da ima za
čoveka. Ujedno, doživeti ljubav, znači biti spreman voleti. Za Lorensa ljubav je umeće
dominiranja nad drugom osobom, a moć manje-više predstavlja istu stvar. Ona nikako nije
beznačajna, iako bi se to pomislilo čitajući neke Birkinove izjave, već naprotiv, Lorens je
zaista za ljubav, a jedino što odbija je da mora postojati jedna ljubav i samo jedna vrsta
ljubavi kod svakog čoveka. Zato se u ovom romanu pozabavio sa više vrsta ljubavi i više
tipova ličnosti. Aaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaa aaaaa aaa

54
Mark Schorer, Women in Love and Death, Mark Spilka, D. H. Lawrence, pr. A. M, The United States of
America: Prentice-Hall, Inc, 1963, str. 57, ‘’…in modern life we use love for death-purposes more frequently
than we do for life-purposes.’’

27
aaa U ovom periodu Lorensov rad je više proizvod njegove intuicije i pogleda na svet, nego
proizvod nekog stvarnog naučnog poimanja. Iznad svega, on postavlja veliki broj pitanja kroz
ovo delo, a na njih ne odgovara u potpunosti. Pitanja, svakako, nisu neobična. Odnose se na
sve ono što svaki čovek teži da sazna, a što još uvek predstavlja misteriju. Neka od tih pitanja
su ona koja se tiču budućnosti čovečanstva, pojma smrti, dostizanja ljubavi i slično. On
istražuje prirodu čoveka, njegove porive, zablude, verovanja. Ne možemo reći da se ne
osvrće na prošlost, ali svom interesovanju za budućnost ljudske egzistencije daje veliku
prednost. Aaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaaaaa aaaaa aaaa
aaaaIz svega ovoga može se zaključiti da smo pred sobom imali jedno, donekle, filozofsko
delo koje je proizvod velike kreativnosti njegovog tvorca, a u kojem nam je predstavio
velelepno putovanje kroz intelektualne živote svojih junaka. Zapravo, predstavio nam je
saznajnu sliku svih likova kroz njihove međusobne odnose. Šta više, njihove naravi se
dodatno dopunjuju kroz svest drugih likova. S toga je Lorens ne samo veliki umetnik, već i
centralna ličnost u razvoju moderne misli. On je umetnik koji je suočio život sa strašću i
umom, zato slobodno možemo reći da je jedan od avangardnnih pisaca koji je pisanjem
izlazio iz okvira svog vremena, a za kojeg je ljubav ‘’kao san, kao ponovno rađanje, ranjiva,
poput bebe koja je netom došla na svijet.’’55

55
D. H. Lorens, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987, str. 199

28
 BIBLIOGRAFIJA

- Bakshi, Nitya, The Sisters in D. H. Lawrence’s Women in Love,http:// www.literature-

study-online.com/essays/lawrence.html, November 07, 2009, 01:28
- Hornby, A. S, Oxford Advanced Learner’s Dictionary, London: Oxford University
Press, 1970.
- Ingersoll, Earl, Staging the gaze in D. H. Lawrence’s Women in Love,
http://findarticles.com/p/articles/mi-m2342.women.html, November 07, 2009, 01:21
- Koljević, Svetozar, Engleska književnost, Beograd: Nolit, izdavačka radna
organizacija, 1984.
- Leavis, F. R, D. H. Lawrence: Novelist, Great Britain: Pelican Books, 1964.
- Lorens, D. H, Zaljubljene žene, pr. Milosav Popadić, Sarajevo: Veselin Masleša 1987.
- Niven, Alastair, D. H. Lawrence: The Novels, London: Cambridge University Press,
1978.
- Oates, Joyce Carol, The Apocalyptic Vision of Women in Love,
http://jco.usfca.edu/womeninlove.html, April 23, 2009, 12:46.
- Puhalo, Dušan, Engleska književnost XIX – XX veka, Beograd: Naučna knjiga, 1976.
- Robin, Christophe, Narrative Progression and Literary Transgression in Women in
Love, Etudes Lawrenciennes -33-, Paris: Université Paris X-Nanterre, 2005.
- Spilka, Mark, D. H. Lawrence, The United States of America: Prentice-Hall, Inc,
1963.

29