Slova, kojih nema u ovoj tabeli, izgovaraju se kao u našem jeziku.

Riječi stranog porjekla (Interwiew, News) se čitaju

izvorno. Udvojena slova se čitaju kao jedno.

Samoglasnici

ä e Otvoreno e Träne, Bär, Mädchen (me:dhen)

ai aj Između ai i aj Mais, Kaiserin (kajzerin), Saite (zajte)
äu oj Između oi i oj Mäuse (mojze), Bäume, Häuser (hojzer
e Otvoreno - u naglašenom kratkom slogu essen, Wette (vete), wecken (veken)
e Zatvoreno - u naglašenom dugom slogu leben, lesen (le:zen), Erde
e Neartikulisano - u nenaglašenim slogovima,
bekommen, erzählen (erce:len), erzeugen (er
e najčešće u prefiksima be-, ge- i er- i sufiksima
gefallen, bitte, Bruder, Vater (fater)
-ei, -en, -er i -em
ei aj Između ai i aj nein, fein, rein, bei
eu oj Između oi i oj neun, feucht (fojht), Leute
ey aj Između ai i aj Meyer
ie i Dugo i sie, Friede, Riegel
ö e Namjestiti usne za o pa izgovoriti e Löwe (le:ve), mögen, hören
ü i Namjestiti usne za u pa izgovoriti i Lüge, fünf, Müller
y i Typhus (tifus), Gymnasium (gimnazium),

Suglasnici

p Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Herbst, gelebt, hübsch (hipš)

b
b U ostalim slučajevima beginnen, Berg
ch h Buch, ich, lachen, Sache (zahe)
chs ks sechs (zeks), wachsen, Achse
ck k backen, Decke, dick, Ecke
t Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Schild (šilt), Kind, Freund, Rad
d
d U ostalim slučajevima Dusche (duše), du, wieder (vider)
dt t Verwandte (fervante), Stadt, beredt
k Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Krieg, sagte (zakte), Zug (cuk), Weg
g
g U ostalim slučajevima Gast, sagen (zagen)
ig ih freudig, König, wenig (venih)
Ne izgovara se na kraju i sredini riječi sem... zehn (ce:n), Jahr (ja:r), wehen (ve:n), gehen
h Ako se riječ završava na -haft i -heit kao i u
h Freiheit, zaghaft (cekhaft), holen
početku riječi
ng ng Između ng i nj, ali bliže ng lang, Angst
ph f Pharase, Physik, Philosoph (filozof)
qu kv Quelle, Quark, quälen
U početku riječi pred samoglasnikom sagen, singen, sollen
U sredini između dva samoglasnika lesen, Wiese (vi:ze), Krise, Käse
z Iza suglasnika l, m, n i r kad iz njih dođe
s Ferse, emsig, persönlich
samoglasnik
U sufiksima -sal, - sam i -sel Schicksal (šikzal), Rätsel, regsam
s Na kraju riječi ili sloga was, Glas
 Unutar rijeci ispred p, t Wespe (vespe), fest
ß s Fuß, muß, fließen
sch š Rausch, Schule, schön
sp šp U početku riječi i složenicama Spiel, sparen, Spion
st št U početku riječi i složenicama Stube, Stadt
th t Thema, Theater, Theorie (teori:)
tien cien Dalmatien, Kroatien
tion cion Negation, Definition
tsch č Deutshland, Dolmetscher
tz c Katze, Mütze, Sätze, Nezt
f Vater, viel, vorn, Nerv
v
v Samo u nekim stranim riječima Violine, Vokativ, Vase
w v Wage, werden, Löwe, Wiese
x ks Max, Hexe, Axt, Xylophon

z c Ziege, Ziemlich, Zunge

Trajanje samoglasnika

Samoglasnik je dug:
-na kraju naglašenog sloga: oder (o:der), haben (h:ben)
-u zatvorenom slogu ispred r: wer (ve:r), nur (nu:r)
-ako je udvojen: Haar (ha:r), Meer (me:r), Boot (bo:t)
-ako iza njega slijedi nemo h: Uhr (u:r), Hahn (ha:n)
-ie je dugo u naglašenom slogu: Liebe (li:be), Bier (bi:r)
Samoglasnik je kratak:
-ispred dva suglasnika: Gast (gast), kurz (kurc)
-ispred udvojenog suglasnika: Bett (bet), Mann (man)

Naglasak

U njemačkom jeziku naglasak se nalazi redovno na prvom slogu, osim u sledećim slučajevima:
-neke složenice: warum (varum), woher (voer)
-neke riječi starnog porjekla: Hotel (hotel), Fabrik (fabrik)
-sve riječi koje počinju prefiksima: be-, ge-, ent-, ver- i zer-: Beruf (beru:f), gebraten (gebra:ten), Zerfall (cefal)

Vremenom će se dobiti osjećaj za naglasak, dužinu sloga i izgovor određenog slova.

Slova Izgovor Primjer Izgovor

ei ai Rhein [Rain]
ie dugo i spielen [špiilen]
er izduženo a Mutter [Muta]
eu oi heute [hoite]
ay ai Bayern [Baiern]
sch š Schule [Šule]
tsch č Deutschland [Doičland]
s z sieben [ziiben]
ss s Fluss [Flus]
ß s Straße [Štrase]
st št Stunde [Štunde]
sp šp Spiel [Špiil]
ch h Buch [Buh]
ck k Block [Blok]
v f* Vater [Fata]
w v Wind [Vind]
tz c Katze [Kace]
z c Zeit [Cait]
x ks Reflex [Refleks]
q k **
qu kv Quelle [Kvele]
ä e Ärztin [Erctin]
ö između „o“ i „e“
ü između „u“ i „i“
äu oi Häuser [Hoiza]
h h ***

* Ako su to njemačke riječi „v“ se čita kao „f“. Ali ako su internacionalne onda se „v“ uglavnom čita kao „v“ npr.
Pulover [Pulover] ili Revolver [Revolver].

** U njemačkim riječima iza „q“ obično ide „u“ pa se „qu“ čita kao „kv“.

*** Kada je slovo „h“ bez slova „c“, a nalazi se u sredini ili na kraju riječi, tada se ono NE čita. Samoglasnik koji stoji
ispred takvog „h“ čita se dugo npr. Reh [Ree] ili fahren [faaren]. Ako je slovo „h“ na početku riječi onda se čita npr.
Haus [Haus] ili Heft [Heft].

Kada u njemačkom dva samoglasnika stoje zajedno (npr. ee ili slično) to se čita kao dugi samoglasnik npr. riječ
Armee. Kada dva suglasnika stoje zajedno (npr. mm) onda se samoglasnik ispred njih čita kratko npr. riječ Zimmer.