6/5/2019 Podvodna medicina - Psihofizičke sposobnosti u ronjenju

Podvodna medicina - Psihofizičke sposobnosti u ronjenju

Psihofizičke sposobnosti ronioca u uslovima povišenog pritiska su smanjene. Smanjena je sposobnost za vršenje mišićnog rada (fizički radni kapacitet), kao i sposobnost
prijema i shvatanja informacija (percepcija), te sposobnost apstraktnog mišljenja (mentalni kapacitet). Emocionalno stanje ronioca je izmenjeno u većoj ili manjoj meri što se
može manifestovati kao poremećaj ponašanja.

Faktori koji utiču na smanjenje psihofizičke sposobnosti su sledeće: imerzija, povećan pritisak, ronilačka oprema, odvojenost od atmosfere.

Imerzija je potapanje tela u vodu, koja je daleko gušća sredina od vazduha na koju je čovek adaptiran. Povećana gustoća okoline povećava otpor kretanju i iziskuje povećan
mišićni napor i nov način kretanja.U zavisnosti od stava to jest položaja tela pod vodom, hidrostatski gradijent pritisaka dovodi do poremećaja cirkulacije i otežanog disanja uz
potrebu povećanog respiratornog rada.Pod vodom se gubi osećaj vlastite težine i položaja tela što zbunjuje čula i smanjuje percepciju. Voda ima oko 26 puta veću toplotnu
vodljivost te je otežano održavanje telesne toplote.I na kraju, prisutno saznanje ronioca da pod vodom ne može disati i da zavisi od tehničkog uređaja, potencijalni je pokretač
panične reakcije.

Povišen ambijetalni pritisak uslovljava povećanu gustoću medija (vazduha), za disanje što smanjuje ventilacioni kapacitet pluća i eliminaciju CO2. Ujedno povećani pritisak
unutar gasne mešavine povećava parcijalne pritiske pojedinih gasova što menja njihov fiziološki karakter.

Ronilačka oprema otežava pokrete, delimično kompromituje cirkulaciju i disanje, sužava vidno polje i proizvodi neobične šumove i zvukove.

Svest od odvojenosti od atmosfere izaziva psihičku napetost, klaustrofobiju i podsvesni strah za život.

Ronjenje i kardiovaskularni sistem

Imerzija (potapanje) tela u vodu čija je temperatura ispod 27C dovodi do brzog hlađenja kože što izaziva suženje krvnih sudova (vasokonstrikciju) i smanjenje protoka krvi kroz
kožu. Istovremeno protok krvi kroz kožu remete hidrostatski gradijent i pritisak elastičnog ronilačkog odela delujući na površne krvne sudove kože. Neutralizacija gravitacije
smanjuje ukupnu količinu krvi u nogama i abdomenu, a povećava u grudnom košu, plućima i srcu. Sve to uzrokuje ”centralizaciju krvi”. Srce se maksimalno puni i u svakom
ciklusu izbacuje veću količinu krvi (povećan udarni volumen srca), a broj otkucaja srca (frekvencija) se smanjuje i nastaje "ronilačka bradikardija".

Veće istezanje srčanog zida u fazi punjenja, refleksno delovanje hladnoće, psihičko uzbuđenje, narkotično delovanje azota i delovanje povećanog parcijalnog pritiska kiseonika
olakšavaju nastanak poremećaja ritma srca (aritmije) koje se javljaju kod 10% ronilaca.

Nagli ulazak ronioca u hladnu vodu može refleksno zaustaviti rad srca i disanje (hidrokucija).

Bubrezi pojačano izlučuju mokraću (povećana diureza), jer zbog porasta intra torakalnog krvnog volumena nastaje inhibicija lučenja antidiuretičnog hormona (ADH) i nastaje
"imerziona diureza".

To dovodi do dehidratacije organizma, krv postaje gušća i dodatno opterećuje srce, a lakše počinje proces zgrušavanja krvi u slučaju nastanka vazdušnih mehurića tokom
dekompresije i dekompresione bolesti.

Ronjenje i respiratorni sistem

https://www.ordinacija.net/members/text-preview.php?id=31&script=advice&kat=pzs&lang=srb 1/3
6/5/2019 Podvodna medicina - Psihofizičke sposobnosti u ronjenju

Za normalnu ventilaciju pluća u ronjenju, potrebno je obezbediti vazduh na pritisku okoline, tj, na pritisku koji je isti s pritiskom u visini baričkog centra pluća. Jedan od osnovnih
problema u ronjenju jeste povećan respiratorni otpor zbog povećane gustoće medija za disanje, a kompromituje disanje kako zbog povećanja spoljašnjeg tako i unutrašnjeg
respiratornog otpora.

Spoljašnji respiratorni otpor disanju predstavlja dodatna oprema za disanje (disalica, regulator za disanje, aparat poluzatvorenog i zatvorenog kruga disanja). Otpor regulatora
za disanje povećava se sa volumenom disanja i dubinom ronjenja.

Unutrašnji respiratorni otpor suprostavlja se strujanju vazduha kroz respiratorne puteve. Povećava se s dubinom ronjenja zbog povećane gustoće vazduha. Zbog rastućeg
respiratornog otpora s dubinom, smanjuje se ventilacioni kapacitet pluća. Tako na 40 m dubine, minutna ventilacija pluća iznosi 1/2 od minutne ventilacije na površini. Time je
eliminacija CO2 smanjena na pola te ronilac može raditi samo s pola snage. Što je rad teži to se stvara više CO2, nego što se može odstraniti ventilacijom, te nastaje retencija
CO2 u tkivima i krvi. Povećana koncentracija CO2 u krvi podražuje centar za disanje i dovodi do osećaja gladi za vazduhom i zadihavanja. I pored toga što se ronilac napreže
ubrzanim i produbljenim disanjem da eliminiše višak CO2, nije u stanju da poveća ventilaciju, respiratorni mišići se zamaraju i nastaje osećaj gušenja, straha od utapljanja,
gubitka samokontrole i panike, a odatle do udesa je samo jedan korak. Do nakupljanja CO2 (hiperkapnije) u blažem obliku dolazi i pri umerenom radu, ali tada ronilac nema
tegoba. Međutim, hiperkapnija nepovoljno deluje potencirajući narkotično delovanje azota, toksično delovanje kiseonika i nastanak dekompresione bolesti. Ako se azot iz
vazduha zameni helijumom, koji ima mnogo manju molekularnu masu i gustoću, otpor se višestruko smanjuje.

Ronjenje i nervni sistem ( uticaj na čula i mentalne procese)

U vodi se gubi osećaj vlastite težine i pritiska na zglobove (gubi se propriocepcija-osećaj položaja tela), što nepovoljno utiče na orijentaciju ronioca, pogotovo u uslovima slabe
vidljivosti ili ronjenja u plavetnilu. Čula dodira i pipanja su često smanjena zbog anestetičkog delovanja hladnoće. U hladnoj vodi je smanjen i osećaj bola pa se manje povrede i
ne registruju. Spretnost prstiju je bitno smanjena, delomično zbog uticaja hladnoće, a delimično zbog uticaja azota na centralni nervni sistem.

Vid je normalan, ali je slika koja dolazi do oka izmenjena zbog loma svetlosti na graničnim površinama. Vidno polje je suženo zbog ograničenog vidnog polja ronilačke maske, a
zbog difuzije svetla i apsorpcije boja gubi se kontrast pod vodom i dubinski vid, tj, sposobnost vida objekata po dubini. Predmeti pod vodom izgledaju bliži i veći. Kad ronilac
treba da oceni veličinu nekog predmeta pod vodom koji je udaljen od oka manje od 120 cm, izražena je tendencija podcenjivanja, a kada su predmeti dalji, tendencija
precenjivanja.

Sluh je izmenjen utoliko što se zvuk ne prenosi vazduhom, već vodom te je zbog brzine provođenja vremenska razlika podražaja levog i desnog uha beznačajna. Zbog toga
nije moguće odrediti pravac izvora zvuka. Uz to, buka i šumovi uobičajeni na kopnu, svedeni su na retke i nepravilne zvukove podmorja i periodične zvukove i šumove disanja i
rada regulatora. To doprinosi osećaju izolovanosti i omogućavaju da informacije iz "unutrašnjeg sveta", konkurišu informacijama iz okoline.

Mentalni procesi, procena informacija, stvaranje potpune slike aktuelnog trenutka, apstraktno mišljenje, donošenje odluke i sl. nisu efikasni i precizni. To je delom posledica
navedenih problema s čulima i kvalitetom informacija, delom zbog većeg uticaja emocionalnog u odnosu na racionalno, a s povećanjem dubine u sve većoj meri zbog
narkotičnog delovanja azota. Povećani gubitak telesne temperature i retencija CO2 usporavaju mentalene funkcije i otežavaju koncentraciju što sve skupa bitno ugrožava
sigurnost ronioca.

Pamćenje je oslabljeno. To se izražava zaboravljanjem detalja tokom ronjenja i neposredno nakom ronjenja. Ako ronilac treba da donese neke informacije one će biti
pouzdanije ako ih zapiše još dok je pod vodom nego kad izađe na površinu i pokuša da ih interpretira. Ako je potreban usmeni izveštaj treba ga uzeti od ronioca odmah po
izronu jer će ga kasnije zaboraviti. Eksperimenti u rekompresionim komorama su to jasno pokazali i što je narkotično delovanje azota izraženije tj, dubina veća to su mentalni
procesi nepouzdaniji.

Psihofizičke sposobnosti ronilaca su smanjene pod uticajem vodene sredine i povišenog pritiska. Zbog toga ronjenje treba planirati tako da ronilac bude što manje fizički
opterećen, a zadaci što jednostavniji. Kod početnika psihofizičke sposobnosti su dodatno smanjene zbog neprilagođenosti vodi u neusavršene tehnike podvodnog plivanja.
Početnici troše mnogo više energije za isti rad i brzinu plivanja. Strah od nepoznatog povećava emocionalno opterećenje na račun učenja i racionalnog ponašanja. Za

https://www.ordinacija.net/members/text-preview.php?id=31&script=advice&kat=pzs&lang=srb 2/3
6/5/2019 Podvodna medicina - Psihofizičke sposobnosti u ronjenju

početnika su sve situacije pod vodom nove, a snalaženje slabije nego na kopnu u sličnim situacijama. Iskusni ronilac mnoge probleme pod vodom rešava po ranije naučenim
obrascima, dok početnik te obrasce nije imao prilike da stvori.

https://www.ordinacija.net/members/text-preview.php?id=31&script=advice&kat=pzs&lang=srb 3/3