Тобијаш Масник – Заробљеништво и ослобађање свештеника Тобијаша Масника

(1676)

Пречудно ослобођење:

У томе затвору, не знајући низакакву људску помоћ, Бог, једина наша нада, одмах од
почетка на пречудном ослобођењу нашем радише. Јер чим нас ставише у затвор, ти
стражари сутрадан, тачније 5. маја, отидоше код генерала у град Капуу да би га уверили
у хватање затвореника и добили обећани новац. Али, тај генерал, господин Јан
Фердинанд фон Риндсмаул, који је пре неколико дана претио да морамо сви у његовом
затвору умрети, доби температуру (илити грозницу, дакле) стражаре који га хтедоше
обавестити о нашем затварању не саслуша (а другим офи)цирима, који нису за нас били
одговорни није имало смисла о нама говорити, зато што се поручник који нас из Угарске
до Италије водише за одређену плату већ повуче у Месину, тако да се стражари тужни
вратише не могавши нас пустити, нити са нама штогод радити. Неки пак други официр,
вративши се из Немачке и немогавши да добије своју плату дође к болесноме
команданту и уместо плате затражи пуномоћје над нама двојицом затвореника са
својеручним потписом болесника. У међувремену наведени командант умре и беше
сахрањен у граду Капуи. Официр писмо са пуномоћјем другим богобојажљивим
евангелистима1, који у то време обилазише Италију, за двадесет дуката продаше да би
других двадесет дуката добили од оних који нас затворише и да би зарадили. Када и тај
официр оде, наши нови господари нас водише у Капракоту да би нас стражари на пола
пута зауставили истог дана и одвели да би добили обећану зараду.
...
Тамо скривена кола наручише, на њему се кроз град Аверс у сумрак, где војници
лежаше возисмо и по ноћи, отприлике у 11 часова к трећему господару у Напуљ
стигосмо. Он нас прихвати вољно и с радошћу, као да се бојаше Бога, онима који
плакаше и молише за милост љубазно рече: Не плачите, Богу драги пријатељи, добре
намере (будите и божију добро)ту крај себе и крај нас упознаћете. Као у сновима нам се
(чинило слушајући) о ослобођењу, веровати пак у то не могасмо, увек се плашећи нечег
горег. За вечером бејасмо постављени у чело, о затвору и разлозима затварања бејасмо
испитивани и одговарасмо. Тада још вође наше говорише о путу, неповерењу и
тврдоглавости нашој, што тај господин похвали, рекавши да се променљивост нарави
среће код непријатеља правде и посебно у вировима и говорише да је она штетна и
срамотна. После вечере бејасмо уведени у ложницу невероватно лепу и скупим
стварима украшену и када одбисмо да легнемо у кревет заглавља украшеног златом и
драгим камењем јер нам ни рухо ни тело не бејаху чисти, ипак по наређењу господара
легосмо. Тада поверовасмо речима о ослобођењу видевши тамо евангелистичке књиге и
павши на колена с плачом Богу захваљивасмо. Од такве неочекиване промене и радости
уследи велика немост, срце могаше да препукне од радости када се тамница на мир,
затвор на ослобађање, камен на свилене постеље, недостатак на богатство, а жалост на
радост промени. Отприлике четврт године се наши господари наши нама бавише и с
поштовањем крај себе нас држаше и не допустише никакав недостатак.

Јан Симонидес – Затварање, ослобађање и путовање Јана Симонидеса и његовог

друга Тобијаша Масника (отприлике 1676)
1
Евангелиста је припадник протестанске вере. Сам назив говори да се њихово учење базира на
јеванђељима. Протестантска вера настаје после верске реформације Мартина Лутера, који је говорио да
учење вере треба да се базира на Библији, а не на папским булама итд. После реформације католичка
црква почиње процес контра-реформације, прогања, затвара и неправедно суди протестантима. Чешки и
словачки одговор на реформацију је био хуситски покрет (протестанти), чији је вођа био Чех Јан Хус.
Опис затвора у Леополдову

Стварно није могуће све описати. Лако могу недостајати време, папир и памет. Осим
тога што је свако радио шта хоће са убогим затвореницима, било је и таквих који стално
налазише нове начине мучења. Мучише немилосрдније него све највеће злочинце. Још
и војни затвореници имаше лакши усуд него они.
Као прво: Остале сеоске затворенике, затворене за разне злочине, веома ретко – само
ако је то било неопходно – одводише да раде, црквењаке стално. Као друго: Њима не
беше забрањено да разговарају са пријатељима, духовници то не могаше да добију ни
сузама. Као треће: Ако имадоше новац, слободно могаше да купе све што им је
потребно, духовници пак, иако имаше новаца, не могаше – само у тајности и на
сопствену штету. Као четврто: Некада их пушташе из тврђаве да би просили,
духовњаци се у тврђави излагаше опасности за парче хлеба. Као пето: Њих не
принуђиваше да иду у цркву, црквењаке, пребијене до крви, у цркву гонише.
Много тога још би се могло навести, али то ће приказати приповедање које следи.
Кад већ бејаше у затвору, дође к њима језуита 2 и поче измишљати како да их мучи,
оптерећује и исмева, па и како да распоређује војнике. Заједно са официрима их је
приморавао да потпишу, али узалуд, јер тражише од њих само одрицање од вере. Кад
хтеде да потпише један калвиниста3 и тројица аугсбурговаца4 језуита је рекао да то није
потписивање, већ преобраћање. Тако и би. Добише новац и такви преобраћени бејаше
пуштени.
Везане затворенике ускоро водише и осуђиваше на рад и то, са извињењем, на огавни
рад: пре свега очистити у тврђави клозете, који су били велики и бројни, јер је у тврђави
увек било око 800 војника – поред жена, деце и неколико стотина грађевинских радника.
Прљавштину износише на ручним колицима или лопатама у јаме.
Бејаше тамо и ректор папске школе, са закржљалом руком и зато неодговарајући за
гурање колица. Њему на леђа ставише дрвену кофу да вуче и напунише је прљавим
изметом да би га носио. И тако углавном прљаше не само руке, леђа, али и главу.
Када други старац говорише да је слаб (беше то седемдесетогодишњи старац који
имаше ишчашене и скоро поломљене руке), језуита рече: ако и умре да уопште не штеде
његов леш, да тим рукама којима исказиваше непоштовање према светим стварима мора
чистити клозете и слично.
...
Као и на почетку, цело време говорише да се затвореници по наређењу дома морају
задовољити само хлебом и водом. Зато свакоме даваше на два дана једну погачицу
војничког хлеба (тврдог хлеба) у којима некада бејаше много мишијег измета, мува и
црвића и обично беше тако буђав, сув, тврд и слично. А и без таквога смо некада
морали да живимо – не знам из којих тајних разлога – некада и по четири дана. Чак и
када беше мекши, наиме зими, кад све мрзнуше, само што би га извукли, стврдну се и
недаде се распарчати ни зубима ни ножем. И кад немаше ватру при руци много дана
мораше да преживе гладни.

Данијел Крман – Дневник путовања (1709-1711)

2
Језуити су припадници католичке цркве који су покренули контрареформацију и били најрадикалнији у
опхођењу са протестантима. Приморавали су протестанте да се одрекну своје вере и да пређу у
католичанство и судили им неправедно. Инквизиција католичке цркве је део процеса контрареформације.
3
Калвиниста је протестант, исподеник вере настале швајцарском реформацијом вођене Жаном Калвином.
У словачком је калвинизам helvetské vierovyznanie.
4
Аугсбиргска реформа цркве је инспирисана лутеранизмом. Настаје документом који је написао Немац
Филип Мелахтон у немачком месту Аугсбургу и упутио цару Карлу Петом.
Најпре се треба вратити месту Краљовце5, стварно краљевском. Веће место у Немачкој
стварно још не видех. Његова предграђа се простиру далеко ка мору и ка Литванији,
пролази кроз њега река Прегола, која се улива у море, које је од тог места удаљено две
миље. Има тврђаву коју баш тада поново градише и у тој тврђави је прелепа црква.
Место је подељено на три дела, од којих се једно зове die alte Stadt, друга Kniphoff, а
трећа Lewenik. Ту је лутеранска академија, али неки на њој уче синкретизам 6. Велики
ректор7 тада беше професор математике и њему препоручих студента кога доведох са
прешовског колегијума: сина достојног господина Јонаша Бартоломеида хонтијског
консениора8. Без икаквог обреда иницијације доби права акдемског становништва, чак
и не положи одговарајућу заклетву, само даде обећање. Посећиваше после предавања
неких професора, али вративши се мени, рече да није одговарајући за академске студије
и ја га препоручих суграђанима у Гдањску, тамошњим професорима. Ето, тако је то кад
летите пре времена на факултете и нећете да слушате савете разумнијих. Па и оцу и
сину саветовах да не жури на академију, али не хтедоше послушати савет.
...
Видесмо на сајму лековитих масти човека који без неког бола и нама извуче поломљене
зубе. Видесмо енглеску кобилу која:
1. се пред гледаоцима, од којих сваки даде два гроша, поклони.
2. Љубише свога господара.
3. Подизањем ноге показиваше сваки сат на сваком часовнику, а када је пак било
пола сата, спушташе ногу.
4. Кад јој дадоше наређење да однесе писмо у пошту однела би га и са наклоном
донела назад, али када јој наредише да однесе писмо турском цару одбијаше
правећи се да је боле ноге и кривљаше. Када господар седе на њу и хтеде је
натерати бичем исплезише јазик и правише се да је угинула. Али када господар
нареди да је одеру скочи потпуно здрава.
5. Знаде да распозна сва слова абецеде и кад имаде у њушци штап знаде да свако
покаже.
6. Знаде да распозна карте за играње. Пред краљем би се поклонила 3 пута, пред
краљицом 2, а пред жандаром одмахивала главом. Знаде да разазна остале
бројеве карата, почевши од јединице до десетице, лупивши ногом толико пута
колико је карта означавала.
7. Знаде разликовати праву кованицу од лажне и њену вредност.
8. Изводише војне вежбе окрећући се на лево и на десно као војник.
9. Што год господар носише на њој и испустише на земљу подиже и додаде му.
10. Седеше на јастуку држећи целу тежину на једној нози.
11. Главу пречудно окрену, подиже и пољуби свога господара.
12. Различитим звуковима тражише вино и попи га у здравље гледалаца из једне
стаклене чаше без просипања.
13. Правише се да је пијана.
14. Барутом и папиром напуњен пиштољ подиже у њушку и без страха опали.
15. Ко пред њом скиде шешир њему се поклони.
Кад то све заврши, поклони се, оде до гледалаца који се скупљаше од девет ујутру до
једанаест, а поподне од два до седам auf dem Altstädtischen Juncer-Garten in der grossen
Bude.
5
Kráľovce је словачки назив за Калињинград, немачки назив је Köninberg.
6
верски синкретизам – спајање различитих појмова, идеја, начела итд. различитих вера.
7
rektor magnifiko - велики учитељ.
8
Хонт је крај у Словачкој у близини Зволена, консениор је достојник у евангелистичкој цркви, заступник
сениора (великодостојника).