AD ZA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU, TRGOVINU I KOOPERACIJU

"VOĆNJAK" - SRBIJA

BIZNIS PLAN

PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA

VOĆA
 JUL, 2004. GODINE

0. UVOD U BIZNIS PLAN

Proizvodnja hrane spada među one vrste privredne delatnosti za kojom uvek postoji
platežno spospbna tražnja. Današnje preduzeće “Voćnjak” Srbija je osnovano 15.jula, 1946.
godine, kao “Rejonski voćno-lovni voćnjak” sa osnovnim zadatkom da na mladenovačkom
području unapređuje voćarsku proizvodnju. Od osnivanja, preduzeće je prošlo kroz nekoliko
faza razvoja, pri čemu je u celokupnom periodu zadržalo svoju osnovnu delatnost.
Poljoprivredni kombinat Srbija, kao preteča preduzeća “Voćnjak” je nastao u periodu između
1965-66. godine, spajanjem zemljoradničkih zadruga sa područja opštine Srbija. Proizvodnja
ratarskih i voćarskih kultura je bila organizovana na društvenom zemljištu u vlasništvu
kombinata, ali i na posedima individualnih proizvođača, članova zemljoradničkih zadruga.
Odlukom nadležnih vlasti, 1978. godine, Poljoprivredni kombinat “Srbija” je
podeljen na dva dela: Zemljoradničku zadrugu Srbija, čije je aktivnost bila vezana za
individualna poljoprivredna gazdinstva i Radnu organizaciju “Voćnjak” koja je nastavila sa
proizvodnjom na zemljištu u društvenom vlasništvu. Od 1982. godine RO Voćnjak ulazi u
sistem SOUR PK Beograd. Od 1990. do 1992. godine preduzeće posluje ponovo samostalno
pod nazivom DP za poljoprivrednu proizvodnju “Voćnjak”. Te godine “Voćnjaku” je
pripojeno preduzeće MDD “Uljarice” iz Beograda, zbog čega je i promenjen naziv preduzeća
u Preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i kooperaciju “Uljarice – Voćnjak”
d.o.o.
Najbolje rezultate preduzeće je imalo u periodu 1978-1991. godina, kada je
obrađivano preko hiljadu hektara zemljišta, pri čemu je pod voćnim zasadima bilo 180
hektara
Tokom devedesetih godina, u Voćnjaku su počeli prvi znaci krize. Ozbiljne teškoće su
nastupile sa početkom sprovođenja Zakona o vraćanju zemljišta bivšim vlasnicima. Vraćeno
je preko 700 hektara zemljišta, što je veoma nepovoljno delovalo na ukupno poslovanje
Voćnjaka u proteklom periodu.
Suočeno sa brojnim i veoma teškim problemima funkcionisanja, preduzeće je
privatizovano 15. jula, 2003. godine, prodajom 70% društvenog kapitala i besplatnom
podelom 30% društvenog kapitala sadašnjim i bivšim radnicima. Poslovanje preduzeća u
2003. godini je bilo jako loše. Ostvaren je prihod od svega 6,6 miliona dinara i gubitak od
preko 3 miliona dinara, što je između ostalog i rezultat činjenice da veći deo raspoloživih
površina nije bio zasejan. Kupovinom preduzeća, konzorcijum od tri vlasnika, čini ozbiljne
napore da u što je moguće kraćem vremenskom periodu, poslovanje preduzeća dovede na
ekonomski zdrave temelje. U tom smislu u okviru strateških pravaca razvoja preduzeća u
narednom periodu, u “Voćnjaku” su započete aktivnosti na podizanju novog zasada voća na
površini od 25 hektara. Ukupna vrednost predviđene investicije je 350.000 eura. Preduzeće
će iz sopstvenih sredstava obezbediti 70.000 eura a od Banke očekuje kredit u iznosu od
280.000 eura. U normalnoj godini eksploatacije očekuje se proizvodnja od 900 tona voća,
odnosno ukupan prihod od oko 250.000 eura.

2
 1. OSNOVNI CILJ BIZNIS PLANA

U okviru strateških aktivnosti razvoja, menadžment preduzeća “Voćnjak”, je planirao

da podigne zasad voća na 25 hektara ukupne površine, pri čemu je predviđena sledeća
stuktura voćnih vrsta:

 Jabuke - 5 hektara
 Breskve - 5 hektara
 Šljive - 5 hektara
 Višnje - 10 hektara

Ukupna godišnja proizvodnja, u godini normalnog korišćenja bi trebalo da iznosi

blizu 900 tona kvalitetnog voća, od čega bi najmanje 40% trebalo da se izveze na inostrano
tržište. Vrednost ukupne proizvodnje, takođe u godini normalnog korišćenja bi trebalo da
iznosi oko 250.000 eura, što je četiri puta veći prihod og ukupno ostvarenog prihoda u 2003.
godini. Planirano je da se blizu 400 tona voća izveze na inostrano tržište. Takođe u planu je i
zapošljavanje 6 novih radnika.
Za podizanje ovog višegodišnjeg zasada voća, potrebno je obezbediti 350.000 eura
osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Preduzeće će iz sopstvenih izvora obezbediti 70.000
eura, dok 280.000 eura očekuje iz kredita.

2. NASLOVNA STRANA

Naslovna strana biznis plana sadrži, naziv, sedište, adresu, matični broj i šifru
delatnosti kompanije, ime direktora, oblik svojine, telefon i faks, godinu osnivanja, naslov
biznis plana, period na koji se odnosi i ko je autor biznis plana.

Akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i

naziv preduzeća
kooperaciju »Voćnjak« Srbija
skraćeni naziv “Voćnjak” AD
direktor Radoje Jeremić
matični broj registra 7889453
oblik svojine Privatna
šifra delatnosti 01110
telefon
faks
broj žiro računa 160-94529-20
godina osnivanja 1946
naslov bp Podizanje zasada voća
autor biznis plana Dr Ljubodrag Savić

3
 3. REZIME BIZNIS PLANA

Rezime biznis plana prestavlja rekapitulaciju sažetih najznačajnijih rezultata biznis

plana i sadrži informacije: o osobama koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu
biznis plana, o kompaniji koja donosi biznis plan, o biznis planu, o visini predviđenih
ulaganja, o izvorima sredstava, kao i o najvažnijim pokazateljima poslovnog uspeha.

1. Osobe koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu biznis plana

1 Radoje Jeremić VSS direktor

2 Olivera Petrović SSS referent

2. Osnovni podaci o kompaniji koja donosi biznis plan

1 Akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i

Pun naziv preduzeća
kooperaciju »Voćnjak« Srbija
2 Adresa Kralja Petra I 372
3 Matični broj 7889453
4 Šifra delatnosti 01110
5 Osnovna banka Delta banka

3.Osnovni podaci o biznis planu (projektu)

1 Naziv biznis plana Podizanje zasada voća

2 Lokacija Srbija
3 Cilj biznis plana Povećanje proizvodnje voća

4. Predviđena ulaganja (eura)

1. Osnovna sredstva 319.000

2. Obrtna sredstva 31.000
Ukupno 350.000

5.Izvori finansiranja

1. Sopstvena sredstva 70.000

2. Krediti 280.000
Ukupno 350.000

6. Osnovni pokazatelji poslovnih rezultata

4
 1. Ukupna proizvodnja (godišnji nivo) 900 tona voća
2. Vrednost prodaje 247.500 eura
3. Zaposlenost (novi radnici) 6
4. Vreme povraćaja investicije 5 godina
5. Interna stopa rentabilnosti 27,87
6. Neto sadašnja vrednost 1.057.944
7 Relativno neto sadašnja vrednost 3,14

4. DOSADAŠNJI RAZVOJ PREDUZEĆA "Voćnjak "

I. PROFIL PREDUZEĆA

Profil preduzeća čine osnovne informacije o preduzeću koje prestavljaju njegovu tzv.
ličnu kartu. To podrazumeva analizu:

 osnovne delatnosti i razvoja preduzeća u proteklom periodu

 oblika i strukture svojine,
 organizacione strukture preduzeća i veza sa drugim pravnim entitetima,
 upravljanja preduzećem,
 tehnike i tehnologije i obima dosadašnje proizvodnje,
 broja i kvalifikacione strukture zaposlenih,
 finansijskog poslovanja u proteklom, obično petogodišnjem periodu.

1. Osnovna delatnost i razvoj preduzeća u proteklom periodu

U ovom delu potrebno je identifikovati osnovne i sporedne delatnosti preduzeća, i

ukazati na najznačajnije prelomne tačke, koje su obeležile protekli razvoj. U tom smislu treba
identifikovati ključne promene u:

 organizacionoj strukturi preduzeća

 poslovanju preduzeća,
 korišćenoj tehnici i tehnologiji

Današnje preduzeće “Voćnjak” Srbija je osnovano 15.jula, 1946. godine, kao

“Rejonski voćno-lovni voćnjak” sa osnovnim zadatkom da na mladenovačkom području
unapređuje voćarsku proizvodnju. Od osnivanja, preduzeće je prošlo kroz nekoliko faza
razvoja, pri čemu je u celokupnom periodu zadržalo svoju osnovnu delatnost. Poljoprivredni
kombinat Srbija, kao preteče preduzeća “Voćnjak” je nastao u periodu između 1965-66.
godine, spajanjem zemljoradničkih zadruga sa područja opštine Srbija. Proizvodnja ratarskih
i voćarskih kultura je bila organizovana na društvenom zemljištu u vlasništvu kombinata, ali i
na posedima individualnih proizvođača, članova zemljoradničkih zadruga.

5
 Odlukom nadležnih vlasti, 1978. godine, Poljoprivredni kombinat “Srbija” je
podeljen na dva dela: Zemljoradničku zadrugu Srbija, čije je aktivnost bila vezana za
individualna poljoprivredna gazdinstva i Radnu organizaciju “Voćnjak” koja je nastavila sa
proizvodnjom na zemljištu u društvenom vlasništvu. Od 1982. godine RO Voćnjak ulazi u
sistem SOUR PKB. Od 1990. pa do 1992. godine preduzeće posluje ponovo samostalno pod
nazivom DP za poljoprivrednu proizvodnju “Voćnjak”. Te godine “Voćnjaku” je pripojeno
preduzeće MDD “Uljarice” iz Beograda, zbog čega je i promenjen naziv preduzeća u
Preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i kooperaciju “Uljarice – Voćnjak” d.o.o.
Najbolje rezultate preduzeće je imalo u periodu 1978-1991. godina, kada je
obrađivano preko hiljadu hektara zemljišta, pri čemu je pod voćnim zasadima bilo 180
hektara. U tom periodu, u toku jedne godine na inostrano tržište je izvoženo preko 300 000
sadnica voća, preko 100.000 loznih kalemova, desetine vagona plodova breskve, jabuke,
kruške, višnje i dunje i oko 70 vagona semenske pšenice, ječma i ostalih ratarskih kultura.
Tokom devedesetih godina, prvenstveno zbog uvedenih sankcija prema Jugoslaviji, u
Voćnjaku su počeli prvi znaci krize. Ozbiljne teškoće su nastupile sa početkom sprovođenja
Zakona o vraćanju zemljišta bivšim vlasnicima. Vraćeno je preko 700 hektara zemljišta, što
se nepovoljno odrazilo na poslovanje Voćnjaka.
Suočeno sa brojnim i teškim problemima funkcionisanja, preduzeće je privatizovano
15. jula, 2003. godine, prodajom 70% društvenog kapitala i besplatnom podelom 30%
društvenog kapitala sadašnjim i bivšim radnicima. Poslovanje preduzeća u 2003. godini je
bilo jako loše. Ostvaren je prihod od svega 6,6 miliona dinara i gubitak od preko 3 miliona
dinara, što je između ostalog i rezultat činjenice da veći deo raspoloživih površina nije ni bio
zasejan. Kupovinom preduzeća, konzorcijum od tri vlasnika čini ozbiljne napore da u što je
moguće kraćem vremenskom periodu poslovanje preduzeća dovede na ekonomski zdrave
temelje. U tom smislu su i određeni strateški pravci razvoja preduzeća u narednom periodu:

 Podizanje novih zasada voća (jabuka, breskva, šljiva, višnja)

 Izgradnja staklenika za proizvodnju ranog povrća
 Izgradnja šaranskog ribnjaka
 Izgradnja hladnjače za čuvanje voća kapaciteta 250 tona
 Revitalizacija postojećeg i izgradnju novog zalivnog sistema
 Proširivanje ukupne proizvodnje i asortimana voćnih sadnica
 Proizvodnja paprike i paradajiza na otvorenom
 Proširenje postojeće ratarske proizvodnje
 Pružanje raznovrsnih turističko-ugostiteljskih usluga u sklopu
postojećeh veštačkog jezera površine 16 hektara.

2. Oblik i struktura svojine

Potrebno je ustanoviti dominantni tip svojine, analizirati vlasničku strukturu kapitala

preduzeća, oceniti šta to znači za proces upravljanja u kompaniji, i identifikovati
najznačajnije pojedinačne vlasnice kapitala u preduzeću.

Tabela 1.

6
 Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala 31.12.2003. godine

rb vrsta kapitala 000 dinara eura struktura (%)

1 Konzorc.vlasnika - upisani kapital 14.863 205.688 70,00
2 Akcijski kapital - radnici 6.362 88.043 29,96
3 Ostali kapital 8 111 0,04
Ukupni kapital 21.233 293.842 100,00
rb vlasnici kapitala 0 struktura (%)
1 X 4.954 68.558 23,33
2 Y 4.954 68.558 23,33
3 Z 4.954 68.558 23,33
4 Radnici 6.362 88.043 29,96
5 Ostali kapital - akcijski fond 8 111 0,04
Ukupni kapital 21.233 293.842 100,00

U procesu privatizacije, 2003. godine konzorcijum od 3 lica, većinska vlasnika

kapitala je kupio 70% društvenog vlasništva, na otplatu u roku od 6 godina. Zaposleni,
sadašnji i bivši radnici i penzioneri su ostvarili pravo na besplatnu podelu 30% ukupnog
društvenog kapitala. Konzorcijum od tri lica je uplatio 3.000.000 dinara, na ime prve od
ukupno šest prdviđenih rata. Na poziciji državni kapital nije iskazana vrednost, mada ona
postoji i odnosi se na 179 hektara zemljišta koje je u državnoj svojini, a dato je na korišćenje
zaposlenim u “Voćnjaku”.

3. Organizaciona struktura i upravljanje preduzećem

Ovaj deo biznis plana se odnosi na detaljno prikazivanje organizacione šeme,

odnosno organizacionih delova preduzeća prema njihovom mestu koje imaju u procesu
funkcionisanja kompanije.Takođe je nužno ukazati na način upravljanja u preduzeću.

DIREKTOR

PROIZVODNJA ZAJEDNIČKI POSLOVI

Voćarstvo Pravni

Ratarstvo Finansijski

Knjigovodstveni

Kadrovski

Komercijalni

Slika 1. Organizaciona šema preduzeća "VOĆNJAK " Srbija

7
 “Voćnjak” Srbija je prosto preduzeće, u kome nema zasebno izdvojenih
organizacionih delova i službi. Aktivnost i upravljanje preduzećem se odvija tako što su
pojedina lica zadužena za obavljanje neophodnih delatnosti u preduzeću (finansije,
komercijala i slično)

4. Korišćena tehnika i tehnologija, obim i struktura proizvodnje

U ovom delu treba opisati korišćeni tehničko-tehnološki postupak (ili postupke),

utvrditi veličinu proizvodnih-uslužnih kapaciteta preduzeća, ustanoviti ukupan obim
proizvodnje, iskazati obim proizvodnje po najvažnijim organizacionim proizvodno-uslužnim
jedinicama, ustanoviti strukturno učešće najvažnijih proizvoda u ukupnoj proizvodnji.
Takođe je potrebno evidentirati najvažniju korišćenu opremu, ustanoviti stepen korišćenja
kapaciteta, u celom preduzeću, po organizacionim jedinicama, i po najvažnijim proizvodima,
kao i utvrditi i stepen otpisanosti opreme i građevina.
Preduzeće “Voćnjak” Srbija raspolaže sa 283 hektara ukupne površine zemljišta, pri
čemu je 179 hektara u državnoj svojini, (pravo korišćenja) i 104 hektara u vlasništvu
konzorcijuma. Kao što je već napomenuto preduzeće se poslednjih godina nalazilo u
ozbiljnoj krizi, što potvrđuju i podaci o ukupno zasejanim površinama i ostvarenim
prihodima u 2003. godini.

Tabela 2.
Obim proizvodnje – 2003. godina

000 din.
rb Proizvodi
1 Ovas 20
2 Paprika 58
3 Paradajz 7
4 Kupus 110
5 Jabuka 297
6 Šljiva 157
7 Sadnice 4
8 Otkup voća 1.471
9 Mašinske usluge 1.365
10 Ostali prihodi 2.453
UKUPNO 5.942

Od ukupno 283 hektara raspoložive površine, u 2003. godini zasejano je bilo svega
17 hektara, sa prilično niskim prinosima po hektaru. Napominjemo da se u okviru
nezasejanih površina 16 hektara nalazi pod veštačkim jezerom, da se desetak hektara nalazi
pod objektima, putevima i šumom, što nemenja bitno osnovni zaključak da je stepen
korišćenja raspoloživih kapaciteta – zemljišta bio jako nizak.

8
 Tabela 3.
Struktura proizvodnje

rb Proizvodi ( %)
1 Ovas 0,3
2 Paprika 1,0
3 Paradajz 0,1
4 Kupus 1,9
5 Jabuka 5,0
6 Šljiva 2,6
7 Sadnice 0,1
8 Otkup voća 24,8
9 Ukupno poljoprivredni proizvodi 35,7
9 Mašinske usluge 23,0
10 Ostali prihodi 41,3
11 Ukupno ostalo 64,3

UKUPNO 100,00

Osim relativno niske proizvodnje na malom delu ukupne raspoložive površine,

preduzeće je u 2003. godini pružalo i mašinske usluge i vršilo otkup i prodaju voća od
poljoprivrednih proizvođača. I pored ovih činjenica opšti je utisak da je preduzeće u 2003.
godini imalo izrazito nizak nivo aktivnosti. Potpuno drugačija slika se stiče analizom
zasejanih površina u 2004. godini.

Tabela 4.
Zasejane površine u 2004. godini

rb proizvodi hektari
1 Pšenica 60,0
2 Ječam 15,0
3 Soja 12,0
4 Suncokret 5,0
5 Krmno bilje 4,5
6 Šljiva 1,0
7 Jabuka 9,0
8 Sadnice 0,6
UKUPNO 107,1

Ukupne zasejane površine su šest puta veće, pri čemu treba podsetiti da je moguće
zasejati još dvadesetak hektara obradive površine, dok ostalu raspoloživu površine čine
pašnjaci, šume i slično. Sasvim je izvesno da će u 2005. godini i ovo zaparloženo zemljište
biti privedeno svojoj nameni.

9
 Tabela 5.
Zasejane površine u 2004. godini - struktura

rb proizvodi %
1 Pšenica 56,0
2 Ječam 14,0
3 Soja 11,2
4 Suncokret 4,7
5 Krmno bilje 4,2
6 Šljiva 0,9
7 Jabuka 8,4
8 Sadnice 0,6
UKUPNO 100,0

Najveći deo (56%) obradivog zemljišta u 2004. godini je bio zasejan pšenicom.
Sobzirom da se domaćinski radilo i da su klimatski uslovi ove godine dosta povoljni, moguće
je očekivati ukupan prinos od 270 tona, odnosno od blizu 3 miliona dinara, što je 5 puta više
od ukupnog prihoda od svih zasejanih kultura u 2003. godini.
Preduzeće “Voćnjak” je na početku 2004. godine raspolagalo sledećom opremom.

Tabela 6.
Oprema preduzeća u 2003. godini

rb naziv opreme količina cena 000 din vrednost učešće (%)

000 din eura
1 Kombajn Z-142 1 6.908.056 6.908.056 95.600 41,23
2 Traktor MTZ-1221 1 1.835.404 1.835.404 25.400 10,95
3 Traktor R 65 3 899.637 2.698.911 37.350 16,11
4 Traktor IMT-539 1 375.752 375.752 5.200 2,24
5 Motokultivator 2 151.746 303.492 4.200 1,81
6 Plug "VOGEL 8 NOOT" 1 128.623 128.623 1.780 0,77
7 Plug IMT 657 2 23.123 46.246 640 0,28
8 Tanjirača 3,2 m 1 119.229 119.229 1.650 0,71
9 Tanjirača "LEMIND" 2 66.479 132.958 1.840 0,79
10 Sejalica pneumatska 2 184.263 368.526 5.100 2,20
11 Sejalica za žito 1 111.280 111.280 1.540 0,66
12 Prskalica 440 lit. 1 70.815 70.815 980 0,42
13 Sadilica za povrće 1 79.486 79.486 1.100 0,47
14 Prikolica 4 330.228 1.320.913 18.280 7,88
15 Kamion FAP IG-20 1 2.254.512 2.254.512 31.200 13,46
UKUPNO 16.754.204 231.860 100,00

Stepen otpisanosti opreme u preduzeću je izrazito visok (86%), što praktično znači da
je oprema u ekonomskom smislu prilično izraubovana. Ova činjenica upućuje na zaključak

10
da preduzeće u narednom periodu mora uložiti značajna sredstva za nabavku nove
neophodne opreme.

5. Broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih

U ovom delu treba analizirati ukupan broj zaposlenih, njihovu obrazovnu i

kvalifikacionu strukturu, kao i nivo ostvarenih zarada u preduzeću. Takođe treba oceniti da li
i u kojoj meri raspoloživi ljudski potencijal zadovoljava zahteve proizvodnje i poslovanja;
kakav je stepen motivacije zaposlenih; da li postojeća organizaciona struktura i način
upravljanja “guše” ili stimulativno deluju na ljudske resurse.

Tabela 7.
Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

r kvalifikacija 1999 2000 2001 2002 2003

b
1 VSS 2 2 2 2 2
2 VŠS 2 2 2 2 2
3 SSS 10 12 12 10 11
4 VKV
5 KV
6 PKV 14 12 12 12 13
7 NK
Ukupno 28 28 28 26 28

U poslednjih 5 godina ukupan broj i struktura zaposlenih se nije bitnije menjala. Ovaj
broj zaposlenih u odnosu na ukupnu aktivnost preduzeća je bio previsok. Sobzirom da
planom razvoja u narednom periodu predviđena značajna ekspanzija preduzeća, logično je
očekivati da će postojeći broj zaposlenih biti povećan, kao i da će se angažovanjem stručnih
lica značajnije popraviti kvalifikaciona struktura zaposlenih.

Tabela 8.
Struktura zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo
(%)
rb 1999 2000 2001 2002 2003
1 VSS 7,14 7,14 7,14 7,69 7,14
2 VŠS 7,14 7,14 7,14 7,69 7,14
3 SSS 35,71 42,86 42,86 38,46 39,29
4 VKV 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
5 KV 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
6 PKV 50,00 42,86 42,86 46,15 46,43
7 NK 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
100%
Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
80%

60%
40%

20%
0%
1999 2000 2001 2002 2030 11

NK PKV KV VKV SSS VŠS VSS

 Slika 2. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u preduzeću

Tabela 9.
Prosečne zarade zaposlenih
dinari
rb godina 1999 2000 2001 2002 2003
1 Pros. mes. bruto pata u preduzeću 1.294 3.312 3.955 7.269 8.184
2 Pros. mes. bruto plata u Srbiji 1.992 3.806 8.739 13.260 16.638

Kao posledica smanjenja ukupne aktivnosti u preduzeću u poslednje tri godine je

došlo do ozbiljnog zaostajanja bruto zarada u odnosu na bruto zarade u Srbiji.

6. Finansijsko poslovanje u proteklom periodu

Ocena finansijskog položaja preduzeća pretpostavlja analizu najznačajnijih pitanja

poslovno-finansijskog života, kao što su:

 struktura sredstava, kapitala i obaveza;

 solventnost, odnosno dugoročni finansijski ekvilibrijum;
 likvidnost, odnosno kratkoročna finansijska sigurnost;
 struktura prihoda, rashoda, dobitka i gubitka;
 obrt sredstava, kapitala i obaveza;
 profitabilnost, koja uključuje prelomnu tačku.

Sve pomenute analize imaju za cilj procenu poslovnih, dugoročnih i kratkoročnih

finansijskih rizika, kao osnove za projekciju poslovanja kompanije u narednom periodu.

6.1. Struktura i pokazatelji poslovne imovine

Glavni indikatori finansijskog položaja kompanije izvedeni su na osnovu iskazanih

vrednosti u zvaničnim bilansima stanja i uspeha u periodu 1999-2003. godina.
Tabela 10. Bilans stanja 1999-2003. godine (aktiva)
000 dinara
AKTIVA 1999 2000 2001 2002 2003
1 2 3 4 5 6 7
A NEUPL. UPISANI KAPITAL 0 0 0 0 0
B STALNA IMOVINA (I+II+III) 4.774 9.210 11.551 12.717 30.652
I NEMATERIJALNA ULAGANJA 7 7 7 7 11.169
1 Osnivačka ulaganja 0
2 Konc. paten., licence i slično 0
3 Goodwill 0 11.162
4 Ostala nematerijalna ulaganja 7 7 7 7 7
II OSNOVNA SREDSTVA 4.198 8.527 11.530 12.697 19.469
1 Zemljište, šume i višeg.zasadi 725 1.490 1.899 1.992 2.671
2 Građevinski objekti 3.272 6.796 9.381 10.538 11.286
3 Oprema 179 207 250 167 2.597
4 Ostala osnovna sredstva 22 34 14
5 Avansi i sredstva u pripremi 0 2.901
III DUGOR. FINAN. PLASMANI 569 676 14 13 14
1 Uč. u kapitalu pov. pravnih lica 551 658

12
 2 Uč. u kapitalu dr. pravnih lica 0
3 Dugor.krediti pov. prav. licima 0
4 Dugoročni krediti 14 14 14 13 14
5 Dugoročne hartije od vrednosti 4 4
6 Ostali dugoročni plasmani 0
V OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 2.314 3.951 4.997 3.669 4.762
I ZALIHE 581 2.256 1.946 1.233 2.766
1 Materijal 141 437 279 206 322
2 Nedovršena proizvodnja 269 560 969 638 2.209
3 Gotovi proizvodi 47 816 466 229 30
4 Roba 97 286 200 129 166
5 Dati avansi 27 157 32 31 39
II KRATK. POTRAŽ. I PLASM. 1.730 1.692 2.921 2.435 1.831
1 Kratkoročna potraživanja 1.461 1.566 2.540 1.958 1.670
1,1 Kupci - povezana pravna lica 0
1,2 Kupci 1.284 1.543 2.484 1.934 1.641
1,3 Ostala poslovna potraživanja 177 23 56 24 29
2 Kratkoročni plasmani 269 126 381 477 161
2,1 Krat. plasm. – pov. pravna lica 0
2,2 Kratkoročni krediti 269 126 381 477 161
2,3 Ostali kratkoročni plasmani 0
III GOT. EKVIVAL. I GOTOVINA 3 3 130 1 165
G AKTIVNA VREMEN. RAZGR. 0 0 398 0 0
D POSL. IMOVINA (A+B+V+G) 7.088 13.161 16.946 16.386 35.414
Đ GUBITAK 1.167 2.490 345 3.409 1.954
1 Gubitak ranijih godina 1.002 2.490 345 3.409
2 Gubitak tekuće godine 165 1.954
E POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) 8.255 15.651 17.291 19.795 37.368
Ž VANPOSLOVNA AKTIVA 0 0 23 23 23
Z UKUPNA AKTIVA (E+Ž) 8.255 15.651 17.314 19.818 37.391

Tabela 11. Bilans stanja 1999 - 2003. (pasiva)

000 dinara
rb PASIVA 1999 2000 2001 2002 2003
1 2 3 4 5 6 7
A KAPITAL (I+II+III+IV+V) 5.544 12.401 12.677 13.927 21.233
I OSNOVNI KAPITAL 5.544 12.341 9.911 9.911 21.073
1 Akcijski kapital 5.982
2 Akcijski kapital - prioritetne akcije 5.539 8

3 Ulozi
4 Državni kapital
5 Društveni kapital 12.336 9.911 9.911 15.083
6 Ostali kapital 5 5
II EMISIONA PREMIJA
III REVALORIZAC.REZERVE 2.766 4.016 160
IV REZERVE IZ DOBITKA
V NERASPOREĐENI DOBITAK 0 60 0 0 0
1 Neras. dobitak ranijih godina 60
2 Neras. dobitak tekuće godine
B DUGOR. REZERVISANJA 0 0 0 0 0
1 Rezerv. za troškove i rizike

13
 2 Odloženi revaloriz. dobitak
3 Odloženi negativni goodwill
4 Ostala dugor. rezervisanja
V OBAVEZE (I+II) 2.705 3.149 4.614 5.868 16.135
I DUGOROČNE OBAVEZE 52 52 52 52 47
1 Obav. konvertovati u kapital
2 Obav. prema pov. prav.licima
3 Dugoročni krediti 47
4 Ostale dugoročne obaveze 52 52 52 52
II KRATKOROČNE OBAVEZE 2.653 3.097 4.562 5.816 16.088
1 Kratkor. finansijske obaveze 0 0 23 23 23
1,2 Kratkoročni krediti
1,3 Ostale kratk. finansij.obaveze 23 23 23
2 Kratkor. poslovne obaveze 2.653 3.097 4.539 5.793 16.065
2,1 Primlj. avansi, dep. i kaucije 720 55 154 291 1.536
2,2 Dobavljači 1.194 2.087 3.652 3.573 3.316
2,3 Ostale obaveze iz poslovanja 28 69 86 276 10.435
2,4 Ob. za zar. i nakn. zarada 422 300 284 884 182
2,5 Obaveze za poreze,dop.i dr.dažb. 272 525 331 715 514
2,6 Druge obaveze 17 61 32 54 82
G PVR 0 94 0 0 0
I Primljene donacije
II Ostala PVR 94
D POSL. PASIVA (A+B+V+G) 8.249 15.644 17.291 19.795 37.368
Đ VANPOSLOVNA PASIVA 6 7 23 23 23
E UKUPNA PASIVA (D+Đ) 8.255 15.651 17.314 19.818 37.391

Tabela 12. Bilans uspeha 1999 - 2003. godina

000 dinara
1999 2000 2001 2002 2003
A POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
I POSLOVNI PRIHODI 2.556 14.169 8.715 5.504 5.942
1 Prihodi od prodaje robe 1.552 8.711 4.699 2.602 2.124
2 Prih. od prodaje proiz. i usluga 334 4.276 2.289 2.010 1.365
3 Prih. od aktiviranja učinaka i robe
4 Poveć. vrednosti zaliha učinaka 107 1.059 409 1.372
5 Smanj. vrednosti zaliha učinaka 34 349 568
6 Ostali poslovni prihodi 563 123 1.318 892 1.081
7 Smanj. vr. zal. iznad posl. prih. p.
POSLOVNI PRIHODI PERIODA 2.522 14.169 8.366 4.936 5.942
Prihodi od prodaje robe 2.522 14.169 8.366 4.936 5.942
Prihodi od izvoza
II RASH. DIR. MATER. I ROBE 1.693 9.752 5.802 3.736 3.189
1 Nabavna vrednost prodate robe 1.477 8.393 4.534 2.531 2.034
2 Troškovi materijala za izradu 216 1.359 1.268 1.205 1.155
III BRUTO POSLOVNI REZULTAT 829 4.417 2.564 1.200 2.753
IV DRUGI POSLOVNI RASHODI 1.235 3.799 3.657 4.615 6.097
1 Troškovi ostalog materijala 88 114 93 126 118
2 Troškovi goriva i energije 103 559 445 560 891
3 Troškovi proizvodnih usluga 21 66 40 48 264
4 Troškovi bruto zarada 435 1.113 1.329 2.266 2.750
5 Troškovi amortizacije 174 196 307 275 384
6 Trošk.rez.za mat.tr i nematerijalni troškovi 230 1.232 1.005 743 998
7 Troškovi poreza 40 128 153 222 220

14
8 Troškovi doprinosa 144 391 285 375 472
VII POSLOVNI REZULTAT (V-VI) -406 618 -1.093 -3.415 -3.344
B FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
I Finansijski prihodi 64 11 80 0 0
II Finansijski rashodi 9 252 39 19 86
III REZULTAT FINANSIRANJA (I-II) 55 -241 41 -19 -86
V NEPOSLOVNI I VANR. PRIH. I RASH.
I Neposlovni i vanr. prihodi 144 253 759 384 679
II Neposlovni i vanr. rash. 28 253 52 359 279
III NEPOS. I VANR. REZ. (I-II) 116 0 707 25 400
G REVALORIZACIONI PRIH. I RASHODI
I REVALOR. PRIHODI (1+2) 1.585 4.636 0 0 0
1 Tekući revalorizacioni prihodi 1.585 4.636
2 Prih. od ukid. odlož. reval. prih.
II REVALORIZACIONI RASHODI 1.515 4.953 0 0 0
1 Rashodi po osnovu tek.revalor. 1.515 4.953
2 Odlaganje revaloriz.prihoda
III REVALORIZ. REZULTAT (I-II) 70 -317 0 0 0
D BRUTO REZULTAT
BRUTO DOBITAK -165 60 -345 -3.409 -3.030
BRUTO GUBITAK
Đ DOBITAK I GUBITAK
DOBITAK (GUBITAK) -165 60 -345 -3.409 -3.030
E POREZI I DOPR. IZ DOBITKA
Ž NETO REZULTAT
NETO DOBITAK (GUBITAK) -165 60 -345 -3.409 -3.030

Analizom poslovne aktive utvrđujemo veličinu i strukturu ukupne imovine kojom

raspolaže preduzeće i identifikujemo eventualni gubitak preduzeća.

100%

80%

60%
40%

20%

0%
1999 2000 2001 2002 2003

Stalna imovina Obrtna imovina

Slika 3. Struktura poslovne imovine

15
 U strukturi imovine preduzeća dominiraju stalna sredstva, sa tendencijom izrazitog
rasta.

100%

80%

60%

40%

20%

0%
1999 2000 2001 2002 2003

Goodw ill Zem.š.i viš.zas. Građ. objekti Oprema Ostala osn.sred. Av.i os.sr.u pr. Dug. plasmani

Slika 4. Struktura stalnih sredstava

U okviru stalnih sredstava najveći deo se odnosi na građevinske objekte, dok je

učešće opreme skoro neznatno. Iako je u pitanju poljoprivredno preduzeće, udeo zemljišta je
ispod 20%, što je verovatno rezultat nerealnog iskazivanja vrednosti zemljišta. Interesantno
je da se u 2003. godini pojavljuje goodwil, nastao kao rezultat tazlike između početne i
ostvarene cene, prilikom aukcijske kupovine preduzeća u julu 2003. godine. Imajući u vidu
ostvarene rezultate preduzeća u poslednjih nekoliko godina, kao i njegovu procenjenu
vrednost, koja je znatno iznad ostvarene aukcijske cene, može se zaključiti da je iskazivanje
goodwila u bilansu stanja ovog preduzeća moglo biti i drugačije.
Analiza poslovne pasive ukazuje na strukturu izvora sredstava preduzeća. Neto
kapital preduzeća od 2000. godine ima veoma izraženu tendenciju opadanja, što je rezultat
rasta obaveza i gubitaka u preduzeću. Rezultati u 2003. godini su »deformisani«
iskazivanjem goodwila, čime je neto kapital veštački značajno uvećan.

100%
80%
60%
40%
20%
0%
1999 2000 2001 2002 2003

Neto kapital Gubitak Obaveze

16
 Slika 5. Struktura poslovne pasive

Pokazatelji strukture sredstava su veoma brojni i prestavljaju pojedinačna ili

agregirana učešća delova imovine ili izvora sredstava u ukupnoj imovini (aktiva) ili izvorima
sredstava (pasiva).

Tabela 13.
Pokazatelji strukture sredstava (aktiva)

koeficijenti
rb pokazatelj 1999 2000 2001 2002 2003
1 Učešće st. u ukupnim. sredstvima 0,67 0,70 0,68 0,78 0,87
2 Učešće zemlišta u ukup. sredstvima 0,10 0,11 0,11 0,12 0,08
3 Učešće građ.obj. u ukup. sredstvima 0,46 0,52 0,55 0,64 0,32
4 Učešće opreme u ukup. sredstvima 0,03 0,02 0,01 0,01 0,07
5 Učešće obrtnih u ukup. sredtvima. 0,33 0,30 0,29 0,22 0,13
6 Učešće novčanih u obrt. sredstvima 0,00 0,00 0,01 0,00 0,00
7 Učešće materijala u zalihama 0,24 0,19 0,14 0,17 0,12
8 Učešće gotov. proizvoda u zalihama 0,08 0,36 0,24 0,19 0,01
9 Učešće robe u zalihama 0,17 0,13 0,10 0,10 0,06

Na osnovu svih pokazatelja aktive može se zaključiti da je u poslovanju preduzeća

prelomna 2000. godina, od kada počinju ozbiljni problemi u funkcionisanju ovog preduzeća.

Tabela 14.
Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva)

koeficijenti
rb pokazatelj 1999 2000 2001 2002 2003
1 Odn.sopst.kap. i dug.ob. 106,62 238,48 243,79 267,83 451,77
2 Uč.sop.kap.u fin.pos.pas. 0,67 0,79 0,73 0,70 0,57
3 Uč.poz.izv.u posl. pas. 0,33 0,20 0,27 0,30 0,43
4 Uč.dug.ob.u poz.izvor. 0,02 0,02 0,01 0,01 0,00
5 Uč.kratk.ob.u poz.izv. 0,98 0,98 0,99 0,99 1,00
6 Uč. sop.kap.u dug.izv. 0,02 0,02 0,01 0,01 0,00
7 Uč.sops.kap.u fin. p. pas. 0,32 0,20 0,26 0,29 0,43

Sopstveni kapital je u celokupnom posmatranom periodu bio viši od dugoročnih

obaveza. U 1999. godini za svega nekoliko procenata, a u 2003. godini zbog goodwila, čak
4,5 puta. Učešće sopstvenog kapitala u finansiranju poslovne pasive ima tendenciju
značajnog smanjenja. Nepovoljna okolnost za preduzeće je i činjenica da je u strukturi
obaveza simbolično učešće dugoročnih obaveza, zbog čega značajno raste učešće
kratkoročnih obaveza u finansiranju poslovne pasive.

17
 6.1.2. Neto obrtni kapital preduzeća

Analiza neto obrtnog kapitala preduzeća ima za cilj utvrđivanje finansijske

sposobnosti preduzeća da sopstvenim kapitalom servisira svoje poslovanje. Pokazatelj
finansijske sposobnosti preduzeća prestavlja odnos ukupnog NOK-a i zaliha, čijem je
finansiranju on prvenstveno i namenjen.

Tabela 15.
Neto obrtni kapital preduzeća
000 din
rb pozicija 1999 2000 2001 2002 2003
1 Kapital (bez umanjenja za gubitak) 5.544 12.401 12.677 13.927 21.233
2 Neuplaćeni upisani kapital 0 0 0 0 0
3 Otkupljene sopstvene akcije 0 0 0 0 0
4 Gubitak 1.167 2.490 345 3.409 3.030
5 Sopstveni kapital (1-2-3-4) 4.377 9.911 12.332 10.518 18.203
6 Stalna sredstva 4.774 9.210 11.551 12.717 30.652
7 Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) -397 701 781 -2.199 -12.449
8 Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0 0
9 Dugoročne obaveze 52 52 52 52 47
10 Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) -345 753 833 -2.147 -12.402
11 Zalihe + AVR 581 2.256 2.344 1.233 2.766
12 Manjak neto obrtnog kapitala (10-11) -926 -1.503 -1.511 -3.380 -15.168
13 Kratkoročne finansijske obaveze 0 0 23 23 23
14 Manjak kr. fin. iz za fin. zal. (12+13) -926 -1.503 -1.488 -3.357 -15.145

Analiza neto obrtnog kapitala otkriva najbitnije karakteristike finansijske strukture

preduzeća, a one se ogledaju u sledećim činjenicama:
 dominantan deo neto obrtnog kapitala je formiran iz sopstvenog kapitala,
pri čemu je sopstveni neto obrtni kapital bio nedovoljan za pokriće zaliha,
 krajem 2003. godine ukupni neto obrtni kapital preduzeća je bio negativan i
iznosio je 12,4 miliona dinara,
 manjak neto obrtnog kapitala, potrebnog za finansiranje zaliha krajem
2002. godine je iznosio oko 15,1 milion dinara, što znači da je preduzeće
svoje zalihe, uglavnom finansiralo neplaćanjem nastalih obaveza prema
dobavljačima.

6.2. Solventnost preduzeća

Solventnost prestavlja odnos dugoročnih potraživanja i dugoročnih obaveza, odnosno

pokrivenost imovine preduzeća dugoročnim izvorima finansiranja. Solventnost preduzeća je
njegova dugoročna sposobnost da izmiruje dospele obaveze. U praksi se primenjuju brojni
pokazatelji solventnosti preduzeća, pri čemu stepen pokrića dugoročne imovine adekvatnim
dugoročnim izvorima finansiranja treba da budu iznad 1.

Tabela 16.

18
 Pokazatelji solventnosti

rb pokazatelj 1999 2000 2001 2002 2003

1 Stepen pokrića stalnih.sredstava kapit. 1,16 1,35 1,10 1,10 0,69
2 Step. pokrića stal.im.i zalih. kapitalom 1,04 1,08 0,94 1,00 0,64
3 Stepen pokrića zal.i AVR NOK-om -0,59 0,33 0,36 -1,74 -4,48
4 St.pok.zal.i AVR NOK-om i kr. fin. ob. -0,59 0,33 0,37 -1,72 -4,48
5 Stepen pokri.obr.sredstava NOK-om -0,15 0,19 0,17 -0,59 -2,60

Zadovoljavajuća solventnost je ostvarena u prve četiri godine analiziranog perioda,

posmatrajući stepen pokrića stalnih sredstava kapitalom. U 2003. godini solventnost
preduzeća je i prema ovom pokazatelju ozbiljno narušena. Ukoliko ocenjujemo solventnost
preduzeća, stepenom pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom, svi pokazatelji su znatno niži od
prihvatljivih, a u 1999. i u poslednje dve godine negativni.

6.3. Likvidnost preduzeća

Likvidnost je sposobnost preduzeća da kratkoročno izvršava, odnosno izmiruje svoje

obaveze (dugove) prema roku dospeća. Sva obrtna sredstva nisu podjednako likvidna.
Likvidnost se izražava koeficijentom koji prestavlja odnos kratkoročnih potraživanja i
kratkoročnih obaveza preduzeća. Tekući racio likvidnosti (2 prema 1) je odnos obrtnih
sredstava i kratkoročnih obaveza, a rigorozni racio likvidnosti (1 prema 1) je odnos
potraživanja i novčanih sredstava prema kratkoročnim obavezama.

Tabela 17.
Pokazatelji likvidnosti

rb pokazatelj 1999 2000 2001 2002 2003

1 Tekući racio likvidnosti 0,87 1,28 1,10 0,63 0,30
2 Rigorozni racio likvidnosti 0,65 0,55 0,67 0,42 0,12
3 Novč.sredstva prema kratk. ob. 0,00 0,00 0,03 0,00 0,01

Likvidnost preduzeća je ozbiljno ugrožena, pošto su odgovarajući pokazatelji

likvidnosti znatno niži od 2, odnosno od 1.

6.4. Struktura prihoda i rashoda preduzeća

Analiza ostvarenih prihoda i rashoda u prethodnom periodu ima za cilj da identifikuje

dinamiku i osnovne tendencije kretanja, kao i da ukaže na najznačajnije neuralgične tačke
poslovanja.

Tabela 18.
Prihodi preduzeća

19
 000 dinara
rb Prihodi 1999 2000 2001 2002 2003
UKUPNI PRIHODI 4.349 19.069 9.554 5.888 6.621
1 Poslovni prihodi 2.556 14.169 8.715 5.504 5.942
2 Finansijski prihodi 64 11 80 0 0
3 Neposlovni i vanredni prihodi 144 253 759 384 679
4 Revalorizacioni prihodi 1.585 4.636 0 0 0

Poslovanje preduzeća od 2000. godine ima izrazitu tendenciju smanjivanja. Ukupan

prihod u 2003. godini je bio nešto viši nego prethodne godine, ali je on trostruko niži nego u
2000. godini. U ukupnim prihodima dominiraju poslovni prihodi.

Tabela 19.
Struktura prihoda

u%
rb prihodi 1999 2000 2001 2002 2003
UKUPNI PRIHODI 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
1 Poslovni prihodi 58,77 74,30 91,22 93,48 89,74
2 Finansijski prihodi 1,47 0,06 0,84 0,00 0,00
3 Neposlovni i vanredni prihodi 3,31 1,33 7,94 6,52 10,26
4 Revalorizacioni prihodi 36,45 24,31 0,00 0,00 0,00

Veoma je interesantno da od 2000. godine opadaju i rashodi preduzeća, što znači da

preduzeće značajno redukuje svoju poslovnu aktivnost.

Tabela 20.
Rashodi preduzeća

000 dinara
rb rashodi 1999 2000 2001 2002 2003
UKUPNI RASHODI 4.480 19.009 9.550 8.729 9.651
1 Poslovni rashodi 2.928 13.551 9.459 8.351 9.286
2 Finansijski rashodi 9 252 39 19 86
3 Neposlovni i vanr. rashodi 28 253 52 359 279
4 Revalorizacioni rashodi 1.515 4.953 0 0 0

U strukturi rashoda dominira učešće poslovnih rashoda.

Tabela 21.
Struktura rashoda

%
rb rashodi 1999 2000 2001 2002 2003
UKUPNI RASHODI 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
1 Poslovni rashodi 65,36 71,29 99,05 95,67 96,22

20
2 Finansijski rashodi 0,20 1,33 0,41 0,22 0,89
3 Neposlovni i vanr.rashodi 0,63 1,33 0,54 4,11 2,89
4 Revalorizacioni rashodi 33,82 26,06 0,00 0,00 0,00

U okviru poslovnih rashoda, izrazit rast su ostvarili rashodi bruto zarada, čije je
relativno učešće povećano dvostruko, dostigavši u 2003. godini skoro trećinu ukupnih
poslovnih rashoda.

Tabela 22.
Struktura poslovnih rashoda
%
rb rashodi 1999 2000 2001 2002 2003
Poslovni rashodi 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
1 Nabavna vrednost prodate robe 50,44 61,94 47,93 30,31 21,90
2 Troškovi materijala izrade 7,38 10,03 13,41 14,43 12,44
3 Troškovi ostalog materijala 3,01 0,84 0,98 1,51 1,27
4 Troškovi goriva i energije 3,52 4,13 4,70 6,71 9,60
5 Troškovi proizvodnih usluga 0,72 0,49 0,42 0,57 2,84
6 Troškovi bruto zarada 14,86 8,21 14,05 27,13 29,61
7 Troškovi amortizacije 5,94 1,45 3,25 3,29 4,14
8 Nematerijalni troškovi 7,86 9,09 10,62 8,90 10,75
9 Troškovi poreza 1,37 0,94 1,62 2,66 2,37
10 Troškovi doprinosa 4,92 2,89 3,01 4,49 5,08
6.5. Obrt sredstava

Obrt angažovanih sredstava u preduzeću prestavlja sposobnost i brzinu povratka

početno uloženih sredstava. Vreme vezivanja sredstava je obrnuto srazmerno brzini vraćanja
uloženih sredstava. Analiza ukupnog obrta i obrta pojedinih delova sredstava ukazuje na nivo
aktivnosti preduzeća u analiziranom vremenskom periodu.

Tabela 23.
Koeficijenti obrta

rb koeficijent 1999 2000 2001 2002 2003

1 Koeficijenti obrta poslovne aktive 0,31 0,91 0,50 0,28 0,16
2 Koeficijenti obrta ukupnih zaliha 4,61 6,75 4,55 4,58 2,18
3 Koeficijenti obrta potraž. od kupaca 1,99 9,18 3,51 2,85 3,62
4 Koeficijenti obrta kapitala 0,46 1,14 0,69 0,40 0,28
5 Koeficijenti obrta dobavljača 2,14 6,79 2,39 1,54 1,79
6 Dani vezivanja poslovne aktive 1177,97 403,00 724,18 1312,71 2295,41
7 Dani vezivanja ukupnih zaliha 79,11 54,07 80,16 79,71 167,51
8 Dani vezivanja potraž. od kupaca 183,36 39,75 104,03 128,25 100,80
9 Dani vezivanja kapitala 791,69 319,46 530,94 923,57 1304,28
10 Dani vezivanja dobavljača 170,50 53,76 152,95 236,94 203,69

Ukupan obrt kapitala u preduzeću je izrazito nizak. Primera radi u 2003. godini,
vezivanje poslovne aktive je iznosilo 2.295 dana, što znači da bi trebalo da prođe skoro
sedam godina pa da ukupna aktiva ostvari jedan obrt.

21
 6.6. Profitabilnost i pokazatelji rentabilnosti poslovanja preduzeća

Analiza rezultata poslovanja i pokazatelja rentabilnosti ima za cilj da ustanovi

efikasnost korišćenja poslovnih sredstava u proteklom periodu. Rentabilnost prestavlja odnos
između ostvarene dobiti i prosečno angažovanih poslovnih sredstava.

Tabela 24.
Neto rezultat preduzeća pre oporezivanja

000 dinara
rb rezultat 1999 2000 2001 2002 2003
Neto rezultat pre poreza -165 60 -345 -3.409 -3.030
1 Poslovni rezultat -406 618 -1.093 -3.415 -3.344
2 Finansijski rezultat 55 -241 41 -19 -86
3 Neposlovni i vanredni rezultat 116 0 707 25 400
4 Revalorizacioni rezultat 70 -317 0 0 0

Zbog ostvarenog relativno visokog gubitka, neto rezultat preduzeća je u celom

posmatranom periodu, osim u 2000. godini, negativan. U poslednje dve godine ostvareni
gubitak je činio blizu 60 %, odnosno polovinu ostvarenog prihoda. Učešće poslovnog
prihoda u aktivi i kapitalu, nakon 2000. godine, ima tendenciju značajnog smanjenja.

Tabela 25.
Pokazatelji rentabilnosti

u%
rb pokazatelji 1999 2000 2001 2002 2003
1 Neto rezultat/Ukupan prihod -0,04 0,00 -0,04 -0,58 -0,46
3 Neto rezultat/Poslovni prihodi -0,06 0,00 -0,04 -0,62 -0,51
4 Poslovni prihodi/Poslovna aktiva 0,31 0,91 0,50 0,28 0,16
5 Poslovni prihodi/Kapital 0,46 1,14 0,69 0,40 0,28
6 Poslovna aktiva/Kapital 1,49 1,26 1,36 1,42 1,76
7 Neto rezultat/Kapital -0,03 0,00 -0,03 -0,24 -0,14

6.6.1. Kontribuciona analiza i prelomna tačka

U kontribucionoj analizi rezultata upoređuje se ostvareni poslovni prihod kompanije

sa prelomnom tačkom.

Tabela 26.
Kontribuciona analiza rezultata

rb elemenat 1999 2000 2001 2002 2003

22
 1 Poslovni prihodi 2.556 14.169 8.715 5.504 5.942
2 Varijabilni i pret. varij.rashodi 1.693 9.752 5.802 3.736 3.189
3 Marža pokrića 863 4.417 2.913 1.768 2.753
4 Fiksni i pretežno fiksni rashodi 1.235 3.799 3.657 4.615 6.097
5 Poslovni rezultat -372 618 -744 -2.847 -3.344
6 Rezultat iz stavki finansiranja 55 -241 41 -19 -86
7 Neto poslovni rezultat -317 377 -703 -2.866 -3.430
8 Porezi i doprinosi iz fin.rez. 0 0 0 0 0
9 Neto fin.rezultat iz red.posl. -317 377 -703 -2.866 -3.430
10 Faktor poslovnog rizika -2,32 7,15 -3,92 -0,62 -0,82
11 Faktor finansijskog rizika 1,17 1,64 1,06 0,99 0,97
12 Faktor rizika poresk.zahvat. 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00
13 Faktor ukupnog rizika -2,72 11,72 -4,14 -0,62 -0,80
14 Uč. marže pokr.u ukup.prih. - % 0,34 0,31 0,33 0,32 0,46
15 Prelomna tačka prihoda 3.658 12.187 10.941 14.367 13.160
16 Odnos posl.prihod/prel. tačka 0,70 1,16 0,80 0,38 0,45

Ostvareni poslovni prihod je samo 2000. godine bio iznad prelomne tačke. U svim
ostalim godinama ostvareni poslovni prihod nije mogao da pokrije fiksne i deo vezanih
varijabilnih rashoda. Delimično ohrabruje činjenica da u 2003. godini odnos ostvarenih
poslovnih prihoda i prelomne tačke povoljniji nego u 2002. godini.

6.7. Zbirni izveštaj o finansijskom stanju kompanije

Ovaj izveštaj ima za cilj da pokaže stanje preduzeća u pogledu solventnosti,

likvidnosti, i rentabilnosti poslovanja. Sumirajući nalaze o finansijskom stanju preduzeća
krajem 2003. godine, može se konstatovati da pozicija preduzeća nije povoljna. Analiza neto
obrtnog kapitala, kao i analiza pokrića dugoročne imovine odgovarajućim izvorima, pokazala
je da preduzeće nije dobrog finansijskog zdravlja, i da je dugoročna finansijska sigurnost
preduzeća ugrožena, što je rezultat činjenice da je u preduzeću značajno smanjen ukupan
nivo poslovne aktivnosti. Ohrabruje činjenica da je u 2003. godini učinjen izvestan zaokret u
dotadašnjem poslovanju. Prvi rezultati poslovanja u 2004. godini upućuju na zaključak da u
2004. godini neće biti ostvaren gubitak u poslovanju, što znači da je ovo preduzeće na
dobrom putu da se u bližoj budućnosti oporavi i postane značajan i efikasan proizvođač
poljoprivrednih proizvoda.

II OCENA TRŽIŠNE POZICIJE

1. Makro analiza tržišne pozicije

Makro tržišna pozicija podrazumeva višedimenzionalno sagledavanje aktuelnog

tržišnog položaja preduzeća u domaćem poslovnom ambijentu.

1.1. Informacije o privredi

Tabela 27.
Najvažniji pokazatelji razvoja privrede
indeksi

23
rb pokazatelji 2000/1999 2001/2000 2002/2001 6.2003/6.2002
1 Društveni proizvod
106 105 103 ...
2 Industrijska proizvodnja
111 100 102 98
3 Izvoz
115 111 120 123
4 Uvoz
113 130 131 126
5 Zaposleni, ukupno
97 98 96 ...
6 Cene na malo
176 189 119 114
7 Troškovi života
186 189 117 112
Izvor: SGJ, odgovarajuće godine

Kao što se može videti, pozitivna ekonomska kretanja započeta u 2000. godini, nisu
nastavljena u narednom periodu. Potpuno neočekivano, značajno su smanjeni indeksi rasta
društvenog proizvoda. Industrijska proizvodnja je imala kolebljiv rast, ali je ona znatno
sporija od tempa koji obezbeđuje vraćanje na pozicije pre raspada SFRJ. Uvoz je beležio
visoke stope rasta, dok je industrijski izvoz imao znatno niže i oscilirajuće stope rasta, što je
imalo za rezultat enormno visok rast deficita trgovinskog bilansa. Tempo zapošljavanja novih
radnika je bio potpuno nezadovoljavajući. Pozitivna je okolnost da je u ovom periodu
ostvarena prilično dobra makro ekonomska stabilnost naše privrede. Cene na malo i troškovi
života su drastično oboreni, a kurs nacionalne valute je uravnotežen.

1.2. Informacije o grani

Tabela 28.
Najvažniji pokazatelji razvoja poljoprivrede

indeksi
rb pokazatelji 1999/98 2000/99 2001/00 2002/01 2003/02
1 Fizički obim proizvodnje (indeksi) 99 87 117 98 ...
2 Zaposlenost (000) 98 94 89 87 ...
Izvor: SGJ, odgovarajuće godine

Fizički obim proizvodnje u poljoprivredi u posmatranom periodu je beležio značajna

kolebanja, šro je rezultat značajnog uticaja klimatskih faktora, ali i neadekvatne i veoma
promenjive agrarne politike.

1.3. Informacije o proizvodu

Tabela 29.
Proizvodnja najvažnijih poljoprivreenih proizvoda

rb proizvodi j.mere 2001 2002 2003

1 Proizvodnja pšenice (000 tona) 2.534 2.245 1.650
2 Proizvodnja kukuruza (000 tona) 2.944 5.921 5.502
3 Šljive (000 tona) 362 338 205
4 Jabuke (000 tona) 207 138 97
Izvor: SGJ, odgovarajuće godine

24
 Proizvodnja pšenice i kukuruza iz godine u godinu oscilira, što je između ostalog i
rezultat smanjenja, odnosno povećanja zasejanih kultura. Nažalost ukupna proizvodnja šljiva
i jabuka ima veoma izraženu tendenciju smanjenja.

2. Mikro analiza tržišne pozicije

Mikro analiza aktuelne tržišne pozicije preduzeća podrazumeva :

 utvrđivanje veličine i strukture prodaje

 identifikovanje najvažnijih kupaca
 identifikovanje najznačajnijih tržišnih područja
 identifikovanje najvažnijih dobavljača
 identifikovanje najvažnijih konkurenata
 identifikovanje mogućih barijera ulaska na tržište
 razmatranje SWOT matrice – šansi, opasnosti, prednosti i nedostataka - najvažnijih
konkurenata
 razmatranje SWOT matrice – šansi, opasnosti, prednosti i nedostataka – sopstvene
kompanije

Tabela 30.
Obim prodaje preduzeća u 2003. godini

rb proizvodi 000 dinara

1 Ovas 20
2 Paprika 58
3 Paradajz 7
4 Kupus 110
5 Jabuka 297
6 Šljiva 157
7 Sadnice 4
8 Otkup voća 1.471
9 Mašinske usluge 1.365
10 Ostali prihodi 2.453
UKUPNO 5.942

Preduzeće “Voćnjak” Srbija raspolaže sa 283 hektara ukupne površine zemljišta, pri
čemu je 179 hektara u državnoj svojini, (pravo korišćenja) i 104 hektara u vlasništvu
konzorcijuma. Kao što je već napomenuto preduzeće se poslednjih godina nalazilo u
ozbiljnoj krizi, što potvrđuju i podaci o ukupno zasejanim površinama i ostvarenim
prihodima u 2003. godini.

Tabela 31.
Struktura prodaje preduzeća u 2003. godini

25
rb proizvodi %
1 Ovas 0,3
2 Paprika 1,0
3 Paradajz 0,1
4 Kupus 1,9
5 Jabuka 5,0
6 Šljiva 2,6
7 Sadnice 0,1
8 Otkup voća 24,8
9 Mašinske usluge 23,0
10 Ostali prihodi 41,3
UKUPNO 100,00

Od ukupno 283 hektara raspoložive površine, u 2003. godini zasejano je bilo svega
17 hektara, sa prilično niskim prinosima po hektaru. Napominjemo da se u okviru
nezasejanih površina 16 hektara nalazi pod veštačkim jezerom, da se desetak hektara nalazi
pod objektima, putevima i šumom, što nemenja bitno osnovni zaključak da je stepen
korišćenja raspoloživih kapaciteta – zemljišta bio jako nizak.
Osim relativno niske proizvodnje na malom delu ukupne raspoložive površine,
preduzeće je u 2003. godini pružalo i mašinske usluge i vršilo otkup i prodaju voća od
poljoprivrednih proizvođača. I pored ovih činjenica opšti je utisak da je preduzeće u 2003.
godini imalo izrazito nizak nivo aktivnosti. Potpuno drugačija slika se stiče analizom
zasejanih površina u 2004. godini.

Tabela 32.
Zasejane površine u 2004. godini

rb proizvodi hektari
1 Pšenica 60,0
2 Ječam 15,0
3 Soja 12,0
4 Suncokret 5,0
5 Krmno bilje 4,5
6 Šljiva 1,0
7 Jabuka 9,0
8 Sadnice 0,6
UKUPNO 107,1

Ukupne zasejane površine su šest puta veće, pri čemu treba podsetiti da je moguće
zasejati još dvadesetak hektara obradive površine, dok ostalu raspoloživu površine čine
pašnjaci, šume i slično. Sasvim je izvesno da će u 2005. godini i ovo zaparloženo zemljište
biti privedeno svojoj nameni.

Tabela 33.
Zasejane površine u 2004. godini - struktura

26
rb proizvodi %
1 Pšenica 56,0
2 Ječam 14,0
3 Soja 11,2
4 Suncokret 4,7
5 Krmno bilje 4,2
6 Šljiva 0,9
7 Jabuka 8,4
8 Sadnice 0,6
UKUPNO 100,0

Najveći deo (56%) obradivog zemljišta u 2004. godini je bio zasejan pšenicom.
Sobzirom da se domaćinski radilo i da su klimatski uslovi ove godine dosta povoljni moguće
je očekivati ukupan prinos od 270 tona, odnosno od blizu 2,3 miliona dinara, što je skoro 4
puta više od ukupnog prihoda od svih zasejanih kultura u 2003. godini.

3. SWOT matrica preduzeća

Razmatranje situacione analize svoje kompanije i kompanija najvažnijih konkurenata

ima za cilj da identifikuje šanse, opasnosti, prednosti i nedostatke.

Tabela 34.
SWOT matrica preduzeća

ŠANSE
 Porast životnog standarda stanovništva i
mogućnosti prodaje proizvoda/usluga
 Mogućnost širenja proizvodnog asortimana
preduzeća
OPASNOSTI
 Nizak kupovni potencijal domaćeg tržišta
 Jačanje konkurencije
 Sužavanje unutrašnjeg tržišta
 Nedovoljan rast društvenog proizvoda

 PREDNOSTI
 Povoljni prirodni uslovi za voćarstvo
 Dugogodišnje iskustvo u voćarstvu
 Iskusan stručni kadar
 Mogućnost navodnjavanja proizvodnje
 NEDOSTACI
 Relativna udaljenost od glavnih tržišta
 Značajan uticaj prirodnih faktora
 Nedovoljno agilna funkcija marketinga i
prodaje
 Relativno skromna izvozna orijentacija

27
 5. MARKETING PLAN

Jedan od najvažnijih delova poslovnog plana je marketing plan. On se usresređuje na

potrošača i načine da se najbolje zadovolje njihove želje i potrebe. U osnovi marketing plan
je plan svih marketing aktivnosti u procesu stvaranja i isporuke potrošačima željenih
proizvoda i usluga. U tom smislu marketing planom se planiraju sve aktivnosti pridobijanja
(osvajanja) novih i zadržavanja postojećih kupaca ili klijenata preduzeća.
Marketing plan treba da doprinese ostvarenju sledećih ciljeva:

 utvrđivanju potreba potrošača, što se postiže istraživanjem tržišta;

 određivanju ciljnih tržišna na kojima će preduzeće da posluje,
 utvrdjivanju konkurentskih prednosti preduzeća i definisanju tržišne
(marketing) strategije, i
 pomaganju izbora optimalne kombinacije karakteristika proizvoda, cena,
kanala distrubucije i promocije (marketing mix) kako bi preduzeće
odgovorilo potrebama i željama kupaca.

1. Profil kupaca

Najveći deo buduće proizvodnje višanja i breskava je namenjen inostranom tržištu.

Deo proizvodnje šljiva, tj. sušene šljive takođe će se plasirati na inostrano tržište, dok je
plasman jabuka većim delom predviđen na domaće tržište.

2. Analiza konkurencije

U plasmanu voća sa 25 hektara novozasejanih površina neće biti ozbiljnije

konkurencije, pošto se proizvodnja voća u Srbiji značajno smanjuje. Naravno, da ovo neznači
da u eksploataciji voćnjaka neće biti problema. Naprotiv, ovo je vrsta delatnosti koja u
velikoj meri zavisi od prirodnih faktora, koji u kombinaciji sa neadekvatnom i nestabilnom
agrarnom politikom nosi značajan rizik u poslovanju. Stabilni i dugoročni prihodi se mogu
ostvariti uz doslednu primenu svih agrotehničkih i zaštitnih mera, uz obezbeđenje
neophodnog nivoa vlage, što je moguće ostvariti, soobzirom da preduzeće raspolaže
adekvatnim uslovima, jer poseduje veštačko jezero površine 16 hektara. Uspešno ostvarenje
ovog cilja je moguće, ukoliko se na pravi način iskoriste:

 povoljni prirodni uslovi za gajenje voća na ovom području,

 značajno iskustvo u gajenju voća, stečeno u prethodnom periodu
 veštačko jezero u voćnjaku, za zalivanje sadnica

28
 6. PROIZVODNI PLAN

Cilj proizvodnog plana je da se jasno prikažu sadašnje i buduće proizvodne potrebe i

uticaj proizvodnje na profit i uspeh fime. Proizvodni plan omogućava sagledavanje
proizvodnih potencijala preduzeća, kao i da li oni omogućavaju da se ostvare zamišljeni
poslovni ciljevi. U proizvodnom planu daje se prikaz trenutnih proizvodnih mogućnosti, kao
i budućih potreba - za poslovnim prostorom, opremom, tehnologijom, repromaterijalom.
Proizvodni plan sadrži i kratak opis tekućih, tj svakodnevnih poslovnih aktivnosti kompanije.
Preduzeće "Voćnjak" iz Mladenovca namerava da podigne zasad voća na 25 hektara
površine. Proizvodni plan treba da pokaže da li proizvodni kapacitet omogućavaju da se
ostvari planirana prodaja i profit.
Podizanje novog zasada voća od 25 hektara je planirano pored jezera na putu Srbija-
Aranđelovac. Najveći deo voćnjaka (10 ha) je predviđen za zasad višnje, dok su zasadi
jabuka breskava i šljiva planirani na po 5 ha. Veći deo opreme koja će se koristiti u voćnjaku
je domaćeg porekla. Zemljište na kome će se nalaziti budući zasad voća je u vlasništvu
preduzeća..

Tabela 35
Predviđena ulaganja u zasad voća u 2005. godini

rb opis iznos-euro %

I OSNOVNA SREDSTVA 319.000 91,14

1 Zemljište,šume i višegodišnji zasadi 298.000 85,14
Zemljište 25 ha 18.000 5,14
Zasad jabuka 5 ha 59.250 16,93
Zasad breskava 5 ha 54.400 15,54
Zasad šljiva 5 ha 49.500 14,14
Zasad višanja 10 ha 98.300 28,09
Ostali troškovi 18.550 5,30
2 Oprema 21.000 6,00
Traktor Rakovica 65 1 kom 10.200 2,91
Traktorska freza 1 kom 3.100 0,89
Atomizer 1 kom 4.650 1,33
Rekonstrukcija sistema za navodnjavnjavanje 3.050 0,87
II OBRTNA SREDSTVA 31.000 8,86

III UKUPNO 350.000 100.00

Ukupna vrednost predviđene investicije je 350.000 eura. Preduzeće će iz sopstvenih

sredstava obezbediti 70.000 eura a od Banke očekuje kredit u iznosu od 280.000 eura. U
normalnoj godini eksploatacije očekuje se proizvodnja od skoro 900 tona voća, odnosno
ukupan prihod od oko 250.000 eura.

29
 Tabela 36.
Izvori finansiranja

rb opis % ukupno

I OSNOVNA SREDSTVA 91,14% 319.000

Sopstvena sredstva 11,14% 39.000
Krediti 80,00% 280.000

II OBRTNA SREDSTVA 8,86% 31.000

Sopstvena sredstva 8,86% 31.000

Sopstvena sredstva 20,00% 70.000

Krediti 80,00% 280.000

III UKUPNO 350.000

Budući zasadi voća su predviđeni na prostoru koji odlikuju povoljni prirodni i

klimatski uslovi. Veoma povoljna okolnost je i činjenica da preduzeće u neposrednoj okolini
voćnjaka raspolaže sa veštačkim jezerom ukupne površine 16 ha, koje će se koristiti za
zalivanje, čime će biti obezbeđeni stabilni prinosi, odnosno prihodi u veku ekspoloatacije
zasada.
Predviđena investicija podizanja zasada voća će se odvijati preduzimanjem sledećih
operacija

PRIPREMA TERENA

Krčenje međa i Rigolovanje i Drljanje Analiza

ravnanje terena tanjiraanje zemljišta

SADNJA

Rad radnika Rad mašina

Slika 6. Faze podizanja zasada voća u AD "VOĆNJAK" Srbija

Za novi zasad voća prethodno je potrebno urediti i pripremiti zemljište. Takođe je

potrebno uraditi analizu zemljišta i rasturiti predviđene količine kreča. U sadnji voćaka
najpre treba obeležiti predviđene puteve i staze. Zatim se vrši razmeravanje, obeležavanje i

30
markiranje, imajući u vidu gustinu sadnje. U tom smislu je predviđeno da se jabuke sade u
redove razmaka 4 metra, sa rastojanjem između sadnica od 1,5 metara, što znači da će po
hektaru biti zasađeno 1.666 sadnica. Kod breskava odgovarajući razmaci su 4 x 2 metra, tako
da će po hektaru biti zasađeno 1.250 sadnica. Rastojanje između redova, odnosno sadnica
kod šljiva je 5 x 4 metra, što znači da će po hektaru biti zasađeno 500 sadnica. Višnje se sade
u razmaku 4 x 3 metra, tako da će po hektaru biti posađeno po 833 sadnice.
U prve tri godine, u kojima praktično nema roda, potrebna su značajna sredstva za
negu i održavanje zasada. To podrazumeva obradu i đubrenje zemljišta, rezidbu i zaštitu
voćaka, kao i njihovo navodnjavanje. Sobzirom da se neke sadnice neće primiti, a da će se
neke kasnije osušiti, potrebno je pravovremeno izvršiti zamenu i popunjavanje voćnjaka
novim sadnicama.
U okviru nove investicije podizanja dugogodišnjih zasada voća, predviđeno je
zapošljavanje 6 novih radnika, pri čemu treba podsetiti da će i deo postojećih radnika raditi u
okviru zasada voća.

Tabela 37.
Predviđen broj radnika, kvalifikaciona struktura, mesečne bruto zarade

rb radno mesto kvalifikacija broj radnika neto mes.plata br.mes.plat.

1 Čuvari PKV 2 120 4.896
2 Rezidba i zaštita KV 2 140 5.712
3 Upravnik SSS 1 155 3.162
4 Direktor VSS 1 215 4.386
UKUPNO 6 18.156

Kao što je već napomenuto u prve tri godine prinosi od voćnjaka će biti praktično
zanemarljivi. U isto vreme neki od direktnih troškova (đubrenje npr.) će biti isti kao u vreme
punog roda zasada, neki (rezanje i zaštita) će se povećavati srazmerno rastu voća, dok će neki
(branje) biti aktuelni tek sa otpočinjanjem komercijalne eksploatacije voća.

Tabela 38.
Direktni materijalni troškovi

opis prva godina druga godina treća godina god.norm.ekspl.

JABUKA 5 ha

Troškovi repromaterijala
Đubrivo 6.000 6.000 6.000 6.000
Sredstva za zaštitu 500 1.200 3.000 4.000

31
 Gorivo i mazivo 1.750 1.750 1.750 1.750
Ostali troškovi 350 550 650 750

Rad mašina 1.000 1.000 1.000 1.000

Rad radnika
Troškovi rezidbe 1.000 2.200 4.000 4.500
Troškovi berbe 0 0 400 4.500
Ostalo 150 350 550 700
UKUPNO 10.750 13.050 17.350 23.200

BRESKVA 5 ha

Troškovi repromaterijala
Đubrivo 6.000 6.000 6.000 6.000
Sredstva za zaštitu 400 950 2.700 3.600
Gorivo i mazivo 1.750 1.750 1.750 1.750
Ostali troškovi 250 500 550 650

Rad mašina 1.000 1.000 1.000 1.000

Rad radnika
Troškovi rezidbe 750 1.800 3.000 3.600
Troškovi berbe 0 0 300 3.700
Ostalo 120 270 480 550
UKUPNO 10.270 12.270 15.780 20.850

ŠLJIVA 5 ha

Troškovi repromaterijala
Đubrivo 6.000 6.000 6.000 6.000
Sredstva za zaštitu 150 400 1.000 1.750
Gorivo i mazivo 1.750 1.750 1.750 1.750
Ostali troškovi 160 210 290 310

Rad mašina 1.000 1.000 1.000 1.000

Rad radnika
Troškovi rezidbe 350 710 1.200 1.500
Troškovi berbe 0 0 140 1.750
Ostalo 60 130 180 250
UKUPNO 9.470 10.200 11.560 14.310

VIŠNJA 10 ha

Troškovi repromaterijala
Đubrivo 12.000 12.000 12.000 12.000
Sredstva za zaštitu 500 1.200 3.000 4.000
Gorivo i mazivo 3.300 3.300 3.300 3.300
Ostali troškovi 400 560 680 790

Rad mašina 2.000 2.000 2.000 2.000

32
Rad radnika
Troškovi rezidbe 1.000 2.200 4.000 4.500
Troškovi berbe 0 0 550 5.500
Ostalo 160 370 580 710
UKUPNO 19.360 21.630 26.110 32.800

UKUPNO (I+II+III+IV) 49.850 57.150 70.800 91.160

Troškovi transporta i prodaje 0 0 1.416 8.204
UKUPNI TROŠKOVI 49.850 57.150 72.216 99.364
Troš tekuć. poslov. 63.050 63.050 63.050 63.050
U T (sadašnji + novi) 112.900 120.200 135.266 162.414

U direktnim troškovima se pojavljuju i troškovi radnika. Potrebno je objasniti da

će najveći broj zaposlenih u voćnjaku biti zaposlen u sezoni, odnosno neće imati stalni radni
odnos, što će za preduzeće prestavljati direktne materijalne troškove.

Tabela 39.
Ukupni troškovi poslovanja u godini normalne eksploatacije
(postojeća i nova proizvodnja)

vrste troškova vrednost (evro) %

Direktni troškovi rada 81.006 26,80
Direktni troškovi materijala 215.399 71,26
Nematerijalni troškovi 5.883 1,95
Rashodi finansiranja 0 0

Ukupni troškovi 302.288 100,00

Ukupan prihod preduzeća u »normalnoj« godini poslovanja će iznositi:

Ţabela 40
Ukupan prihod preduzeća u godini normalne eksploatacije

proiz. po ha broj ha ukup. pr - kg cena po kg UKUPNO -evro

Jabuka 40.000 5 200.000 0,40 80.000

Breskva 45.000 5 225.000 0,40 90.000
Šljiva 35.000 5 175.000 0,10 17.500
Višnja 30.000 10 300.000 0,20 60.000

Zasad voća 150.000 25 900.000 247.500

“Stara” delatnost 212.307
UKUPNO 459.807

33
 Dakle, ukupan prihod preduzeća "Voćnjak" u godini normalnog korišćenja (2010)
iznosiće 459.807 evra. U istoj godini predviđen je rashod u iznosu od 302.288 evra, što znači
da će preduzeće "VOĆNJAK" iz ukupnog poslovanja 2010. godine ostvarivati godišnju dobit
u iznosu od 157.519 eura.

7. FINANSIJSKI PLAN

V 1. Uvodne napomene

U okviru finansijskog plana oceniće se ukupno finansijsko poslovanje preduzeća u

narednom periodu, bez posebne ocene tržišno-finansijske opravdanosti zasada voća.
Osnovni razlog za ovakav pristup se nalazi u činjenici, da je podizanje zasada voća, sastavni
deo ukupne ponude preduzeća, i da je u tom smislu za potrebe izrade biznis plana, važno
sagledati finansijsko poslovanje preduzeća u celini.
Ocena finansijskog poslovanja u narednom periodu se izvodi na osnovu finansijskog
i ekonomskog toka, koji su formirani prema projekcijama najznačajnijih elemenata
finansijskog plana, preuzetih iz odgovarajućih tabela biznis plana (ulaganja, izvori
finansiranja, bilans uspeha i dr.).1
Tabela 41
Predviđena ulaganja u zasad voća u 2005. godini

rb opis iznos-euro %

I OSNOVNA SREDSTVA 319.000 91,14%

1 Zemljište,šume i višegodišnji zasadi 298.000 85,14%

Zemljište 25 ha 18.000 5,14%
Zasad jabuka 5 ha 59.250 16,93%
Zasad breskava 5 ha 54.400 15,54%
Zasad šljiva 5 ha 49.500 14,14%
Zasad višanja 10 ha 98.300 28,09%
Ostali troškovi 18.550 5,30%

2 Oprema 21.000 6,00%

1
Svi podaci u finansijskom planu, iskazani su u evrima.

34
 Traktor Rakovica 65 1 kom 10.200 2,91%
Traktor Rakovica 65 1 kom 3.100 0,89%
Atomizer 1 kom 4.650 1,33%
Rekonstr. sist.za navodnjav 3.050 0,87%

II OBRTNA SREDSTVA 31.000 8,86%

III UKUPNO 350.000 100.00

Tabela 42.
Izvori finansiranja

rb opis euro %

I OSNOVNA SREDSTVA 319.000 91,14%

Sopstvena sredstva 39.000 11,14%
Krediti 280.000 80,00%

II OBRTNA SREDSTVA 31.000 8,86%

Sopstvena sredstva 31.000 8,86%

Sopstvena sredstva 70.000 20,00%

Krediti 280.000 80,00%

III UKUPNO 350.000 100,00

Tabela 43
Otplata kredita "VOĆNJAK" AD

izvor iznos kam.stopa % rok otplate poč. korišć. grejs period

Banka 280.000 3 5 01.01.2005. 3

2005 2006 2007 2008 2009

Kamata 7.980 6.300 4.620 2.940 1.260
Otplata 56.000 56.000 56.000 56.000 56.000

35
UKUPNO 63.980 62.300 60.620 58.940 57.260

36
Tabela 44
Projekcija bilansa uspeha u «VOĆNJAK» AD

Pozicija \ Godina 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 UKUPNO
RASHODI
A.POSLOVNI RASHODI (IV+V) 190.856 200.936 222.192 256.487 273.593 302.288 316.849 332.400 349.326 367.121 2812049
I.Materij.tros.i amortiz. 132.581 140.381 155.947 183.995 194.240 215.399 221.683 228.141 235.078 241.899 1949344
a.Tros.mat.r.d.en.sit.inv. 112900 120200 135266 162414 172.159 192.818 198.602 204.561 210.697 217.018 1726635
b.Inv.i tek.odrzavanje 5.081 5.581 6.081 6.981 7.481 7.981 8.481 8.981 9.781 10.281 76709
c.Amortizacija 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 14.600 146000
II.Nematerijalni troskovi 5.075 5.227 5.384 5.546 5.712 5.883 6.060 6.242 6.429 6.622 58179
a.Ukalkulis.nemat.troskovi 5.075 5.227 5.384 5.546 5.712 5.883 6.060 6.242 6.429 6.622 58179
III.Bruto plate 53.200 55.328 60.861 66.947 73.642 81.006 89.106 98.017 107.819 118.600 804525
IV.Trosk.perioda(I+II+III) 190.856 200.936 222.192 256.487 273.593 302.288 316.849 332.400 349.326 367.121 2812049
B.RASHODI FINANSIRANJA 7.980 6.300 4.620 2.940 1.260 0 0 0 0 0 23100
D.UKUPNI RASHODI 198.836 207.236 226.812 259.427 274.853 302.288 316.849 332.400 349.326 367.121 2835149
E.DOBIT 3.361 5.071 10.245 76.629 135.454 157.519 188.938 198.677 213.616 207.079 1196589

PRIHODI
A.POSLOVNI PRIHODI (I+II) 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
I.Prihodi od proizv.i usl. 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
a.Domace trziste 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
D.UKUPAN PRIHOD (A+B+C) 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
E.GUBITAK 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
A.DOBIT 3.361 5.071 10.245 76.629 135.454 157.519 188.938 198.677 213.616 207.079 1196589
P o r e z na dobit 471 710 1.434 10.728 18.964 22.053 26.451 27.815 29.906 28.991 167522
Akumulacija 2.891 4.361 8.811 65.901 116.490 135.466 162.487 170.862 183.710 178.088 1029066
5.Nerasporedjena dobit 2.891 4.361 8.811 65.901 116.490 135.466 162.487 170.862 183.710 178.088 1029066
SREDSTVA ZA REPRODUKCIJU 17.491 18.961 23.411 80.501 131.090 150.066 177.087 185.462 198.310 192.688 1175066
Otplate dugorocnih kredita 56.000 56.000 56.000 56.000 56.000 0 0 0 0 0 280000
RASPOLOZIVA SREDSTVA -38.509 -37.039 -32.589 24.501 75.090 150.066 177.087 185.462 198.310 192.688 895066

Tabela 45
 Finasijski tok u «VOĆNJAK» AD

Pozicije / Godina 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 UKUPNO

I PRIMICI 552.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 864.200 4671738

1.Ukupan prihod 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
2.Trajni izvori (din) 70.000 0 0 70000
3.Trajni izvori (dev) 0 0 0 0
4.Krediti (din) 280.000 0 0 280000
5.Krediti (dev) 0 0 0 0
6.Obveznice,Lizing (din) 0 0 0 0
7.Obveznice,Lizing (dev) 0 0 0 0
8.Ostalo 0 0 0 0
9.Ostatak vrednosti proj. 0 0 0 0 0 0 290.000 290000

II IZDACI 590.706 249.346 269.646 311.555 335.217 309.741 328.701 345.615 364.632 381.512 3486671

1.Ulaganja u osnovna sred 319.000 0 0 319000

2.Ostala ulaganja 0 0 0 0
3.Ulaganja u drustv.stand 0 0 0 0
4.Ulaganja u TOS 31.000 0 0 31000
5.Mater.trosk.(bez amort) 117.981 125.781 141.347 169.395 179.640 200.799 207.083 213.541 220.478 227.299 1803344
6.Nematerijalni troskovi 5.075 5.227 5.384 5.546 5.712 5.883 6.060 6.242 6.429 6.622 58179
7.Bruto plate 53.200 55.328 60.861 66.947 73.642 81.006 89.106 98.017 107.819 118.600 804525

III NETO PRIMICI (I-II) -38.509 -37.039 -32.589 24.501 75.090 150.066 177.087 185.462 198.310 482.688 1185066

Tabela 46

38
 Ekonomski tok u «VOĆNJAK» AD

Pozicije / Godina 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 UKUPNO

I PRIMICI 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 864.200 4321738

1.Ukupan prihod 202.197 212.307 237.057 336.057 410.307 459.807 505.788 531.077 562.942 574.200 4031738
2.Ostatak vrednosti proj. 0 0 0 0 0 0 290.000 290000
3.Ostali primici

II IZDACI 526.726 187.046 209.026 252.615 277.957 309.741 328.701 345.615 364.632 381.512 3183571

1.Ulaganja u osnovna sred 319.000 0 0 319000

2.Ostala ulaganja 0 0 0 0
3.Ulaganja u drustv.stand 0 0 0 0
4.Ulaganja u TOS 31.000 0 0 31000
5.Mater.trosk.(bez amort) 117.981 125.781 141.347 169.395 179.640 200.799 207.083 213.541 220.478 227.299 1803344
6.Nematerijalni troskovi 5.075 5.227 5.384 5.546 5.712 5.883 6.060 6.242 6.429 6.622 58179
7.Bruto plate 53.200 55.328 60.861 66.947 73.642 81.006 89.106 98.017 107.819 118.600 804525
8.Nabavna vr.prod.r.i mat 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
9.Vanredni rashodi 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10.Porezi i doprinosi 471 710 1.434 10.728 18.964 22.053 26.451 27.815 29.906 28.991 167522

III NETO PRIMICI (I-II) -324.529 25.261 28.031 83.441 132.350 150.066 177.087 185.462 198.310 482.688 1138166

Tabela 47

39
 Analiza osetljivosti pokazatelja rentabilnosti

Kriticni Pokazatelji Povecanje Interna stopa Neto sadasnja Relativna Vreme

parametri Smanjenje rentabilnosti vrednost nsv vracanja

1.Pad ukupnog prihoda 72,36% 4,00% 518.703 din 1,54 d/jed 9 god

2.Rast materijalnih troskova 162,90% 4,00% 627.533 din 1,86 d/jed 9 god

3.Rast licnih dohodaka 236,100% 4,00% 611.918 din 1,82 d/jed 8 god

4.Rast investicionih ulaganja 316,90% 4,00% 1.084.207 din 1,02 d/jed 8 god

ANALIZA LIKVIDNOSTI
dinamicka metoda
Kumulativ likvidnosti

1.Pad ukupnog prihoda 72,36% 201.832

2.Rast materijalnih troskova 162,90% 217.663

3.Rast licnih dohodaka 236,10% 211.713

4.Rast investicionih ulaganja 316,90% 562.567

Kumulativ likvidnosti osnovne varijante 1.185.066

40
 2. Likvidnost projekta (ukupna)

Ocena likvidnosti izvedena je na osnovu formiranog finansijskog toka, za ekonomski

vek projekta, koji je duži od vremena sprovođenja biznis plana. Ocena likvidnosti pokazuje
sposobnost podmirivanja finansijskih obaveza u pojedinim godinama i u celini ekonomskog
veka projekta. Iz prikazanog finansijskog toka može se zaključiti da u vremenu
implementacije biznis plana, preduzeće neće imati problema sa likvidnošću.
Likvidnost preduzeća je u svim godinama ekonomskog veka pozitivna, pa je i usled
toga kumulativ pozitivan, iz čega sledi da je likvidnost u celini zadovoljavajuća. Kumulativ
cash flow-a na kraju ekonomskog veka projekta iznosi 1.185.066 evra.

3. Rentabilnost projekta

Analiza rentabilnosti ukazuje na efikasnost poslovanja preduzeća u narednom periodu

razvoja.. Rentabilnost je pokazatelj poslovanja ali i mogućnosti daljeg razvoja preduzeća.
Meri sa na različite načine, a najčešće upoređivanjem između ostvarene dobiti i prosečno
angažovanih poslovnih sredstava preduzeća
Podlogu za ocenu renabilnosti predstavljaju primici i izdaci u okviru ekonomskog
toka. Rentabilnost je ocenjena izračunavanjem pokazatelja uspešnosti kao što su: interna
stopa rentabilnosti, neto sadašnja vrednost, relativna neto sadašnja vrednost i period povrata
investicionih ulaganja.

4. Interna stopa rentabiliteta

Interna stopa rentabiliteta predstavlja diskontnu stopu koja izjednačava pozitivne i

negativne neto primitke, odnosno stopu koja sadašnju vrednost neto primitaka ekonomskog
toka svodi na nulu. U okviru analize ukupne rentabilnosti poslovanja preduzeća
"VOĆNJAK" AD, nakon podizanja i početka eksploatacije zasada voća, utvrđena je interna
stopa rentabiliteta u iznosu od 27,87 %, što je znatno više od individualne diskontne stope
koja iznosi 4,00 %, ustanovljene kao srednja ponderisana vrednost kamatnih stopa na izvore
finansiranja.

5. Neto sadašnja vrednost

Neto sadašnja vrednost projekta predstavlja sadašnju vrednost neto primitaka

ekonomskog toka, diskontovanog odgovarajućom stopom. Utvrđena neto sadašnja vrednost
od 1.057.944 evra, pokazuje da je neto prinos projekta po sadašnjoj vrednosti pozitivan,
odnosno projekat je rentabilan.
 6. Relativna neto sadašnja vrednost

Relativna neto sadašnja vrednost projekta označava prinos projekta po jedinici

ulaganja, računatih preko diskontovanih vrednosti neto primitaka ekonomskog toka.
Relativna neto sadašnja vrednost projekta iznosi 3,14 % i predstavlja zadovoljavajuću
rentabilnost.

7. Period vraćanja ulaganja

Period vraćanja ulaganja u preduzeću "VOĆNJAK" iznosi 5 godina. U odnosu na

ekonomski vek, koji iznosi 10 godina, projekat i po ovom pokazatelju pokazuje pozitivnu
efikasnost, pošto je period vraćanja kraći od ekonomskog veka projekta.

8. Analiza osetljivosti projekta

Osim izračunavanja pokazatelja efikasnosti planirane investicije, odnosno ukupnog

poslovanja preduzeća u narednom periodu, potrebno je analizirati i osetljivost projekta,
odnosno poslovanja preduzeća, na promene nekih ključnih parametara, na kojima se zasniva
analiza poslovanja. Na taj način sagledava se relativni uticaj pojedinih od tih parametara na
očekivane rezultate poslovanja, odnosno sagledavaju se mogući rizici očekivane efikasnosti
budućeg poslovanja.
Dinamička analiza osetljivosti, vrši se simuliranjem promena, nekoliko ključnih
parametara, i sagledavanjem njihovog uticaja na pokazatelje rentabilnosti. Ovom prilikom,
analiza je izvedena promenom četiri ključna parametra: ukupnog prihoda, materijalnih
troškova, ličnih dohodaka i investicionih ulaganja. Iz rezultata te analize mogu se izvesti
sledeći zaključci:
 pad ukupnog prihoda do 28 % ne ugrožava očekivanu rentabilnost;
 porast materijalnih troškova i do 62 % daje i dalje zadovoljavajuće vrednosti
pokazatelja;
 porast ličnih dohodaka do 2,3 puta, u odnosu na planirane, ne ugrožava očekivanu
rentabilnost;
 projekat nije osetljiv ni na porast vrednosti investicionih ulaganja, jer granica
njihovog mogućeg uvećanja, bez ugrožavanja rentabilnosti iznosi 316 %.
Iz svega navedenog proizilazi, da je projekat zadovoljavajuće osetljiv na promene
posmatranih inputa, što ga čini pouzdanim poslovnim poduhvatom.

42
 8. ZBIRNA OCENA EFEKATA PROJEKTA

Rezime ocene projekta sadrži:

 eliminacione kriterijume
 funkcionalne kriterijume i
 deskriptivne kriterijume.
U eliminacione kriterijume ubrajaju se dinamički pokazatelji tržišno–finansijske
ocene projekta, Funkcionalne kriterijume čini likvidnost projekta, dok se u deskriptivne
kriterijume svrstavaju sve ostale relevantne informacije o projektu.
Osnovni pokazatelji, neophodni za utvrdjivanje eliminacionih kriterijuma, dati su u
sledećoj tabeli:

Tabela 48.
Osnovni eliminacioni kriterijumi

Pokazatelj Vrednost pokazatelja Kriterijum Ocena

prihvatljivosti prihvatljivosti
IRR 27,87 % 4,00 % Prihvatljiv
NSV 1.057.944 evra 0 Prihvatljiv
Relativna NSV 3.14 1 Prihvatljiv
Period vraćanja 5 godina 10 Prihvatljiv

Likvidnost projekta, kao najvažniji funkcionalni kriterijum, je zadovoljavajuća u

celokupnoj fazi implementacije i sprovođenja biznis plana u njegovom ekonomskom veku.
Najvažniji deskriptivni kriterijumi su:
 tržišta nabavke i plasmana usluge i proizvoda su istražena i pouzdana;
 tehničko-tehnološka rešenja koja će se primeniti su savremena;
 nema nepovoljnog uticaja po čovekovu okolinu;
 dinamika implementacije biznis plana je u celini izvesna.

Na osnovu svih potrebnih i relevantnih pokazatelja, može se konstatovati

da investicioni projekat, podizanja dugogodišnjeg zasada voća, odnosno biznis
plan poslovanja preduzeća "VOĆNJAK" AD, u narednom petogodišnjem
periodu, zadovoljava sve eliminacione, funkcionalne i deskriptivne kriterijume
zbirne ocene projekta, odnosno ukupnog poslovanja. Dakle, nakon ukupne
analize, može se zaključiti da će ukupno poslovanje preduzeća "VOĆNJAK" AD
u narednom periodu biti rentabilno, što biznis plan " PODIZANJE
VIŠEGODIŠNJIH ZASADA VOĆA ", preduzeća "VOĆNJAK" AD, iz Srbije
preporučuje za realizaciju.

43