2

3
 UVOD

Korijeni programirane nastave nalaze se u sokratovskom učenju u antičkoj

Grčkoj. Prvi programer iz oblasti geometrije bio je Sokrat. Počeci programiranog
učenja kakvo znamo danas i primjenjujemo ga, vezani su za američkog psihologa
Sidni Presi (Sidny L. Pressy, 1924 god.). Programirano učenje postalo
je poznato pojavom američkog psihologa Skinera ( B. F. Skinner) 1954. Skiner je
razvio poseban pokret programirane nastave, a njegovo učenje je prošireno i van
granica SAD. Program u programiranoj nastavi razlikuje se od klasičnog nastavnog
programa.

U klasičnom nastavnom programu sadržaji koji se trebaju savlađivati navode

se uopšteno, a nastavnik samostalno odlučuje o obimu i dubini. U programiranoj
nastavi, program precizno izlaže sve bitne činjenice i pojmove koje učenici treba
da usvoje.

Građa je podijeljena na logički povezane, za usvajanje lake male djelove

koji se savlađuju jedan za drugim. Da bi učenici prešli na usvajanje navedenih
sadržaja, oni moraju prethodno usvojiti ranije sadržaje. Sadržaji se ne mogu
preskakati.

Uloga nastavnika naročito dolazi do izražaja u izradi programiranih ili polup

rogramiranih materijala. Tokom učeničkog rada na času, nastavnik će pratiti tok
izrade zadataka, davati dodatne informacije i objašnjenja za rad itd.

4
 Pogramirano učenje sve više je zastupljeno u savremenoj nastavi. “Ono
naročito može da nađe primjenu u kombinovanim odjeljenjima, kada su upućeni da
veći dio vremena provode samostalno učeći i rješavajući zadatke” 1

Prodanović i Ničković programiranu nastavu određuju na sljedeći način:

„Programirana nastava je takav vid nastave u kojoj se nastavno gradivo na poseban
način logički strukturira i daje učenicima u manjim, ranije pripremljenim,
djelovima, koje oni usvajaju samostalno, postupno, idući korak po korak
sopstvenim ritmom i proveravajući stepen usvojenosti tih sadržaja pomoću stalne i
tekuće povratne informacije“ .2

1
Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Metodika nastave srpskohrvatskog jezika. Gornji Milanovac: Dečje novine,
79.
2
Prodanović, T. i Ničković, R. (1974): Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 372.

5
 I TEORIJSKA RAZMATRANJA PROGRAMIRANE
NASTAVE

1. Osnovna obilježja programirane nastave

Nastava matematike još je uvijek pretežno usmjerena na izvršavanje plana i

opsežnog programa, a mnogi nastavnici matematike svoj glavni zadatak vide u
tome da učenici usvoje što više propisanog gradiva. U takvoj su nastavi
matematike nerijetko više od drugih zapostavljeni upravo najsposobniji učenici.
Oni u početku uče s lakoćom i veseljem, a onda, budući da nijesu dovoljno i
primjereno opterećeni i da mogu bez napora usvojiti ono sto se od njih traži, stiču
pogrešan dojam da za učenje matematike i ne treba veliki napor ili postupno gube
volju za učenjem.

Ako nastavnik postojano ne prati i ne podstiče njihov razvoj, važan će dio

njihovih matematičkih sposobnosti mirovati i neće se razvijati. Tu leži prvi
problem. Zato osnovni cilj nastave matematike, koji se postavlja pred svakog
učenika, ne smije biti puko usvajanje gradiva propisanog programom i sticanje
znanja koja se temelje samo na nizu pravila, formula i umijeća rjesavanja
jednostavnih standardnih zadataka. 3

S druge strane, već je davno uočeno da i zadovoljavajuća redovna nastava ne

može u potpunosti zadovoljiti potrebe i interese određenog broja učenika s
posebnim sklonostima i sposobnostima za dublje razumijevanje matematike, koji
uz odgovarajući rad mogu kasnije dati natprosječne rezultate. Tu leži drugi
problem. Zato se nameće potreba da se razvijaju i njeguju posebne aktivnosti koje

3
Kurnik Zdravko, Znanstveni okviri nastave matematike, Zagreb, Element, 2009, 23.

6
omogućuju što ranije otkrivanje takvih učenika i usmjeravanje i praćenje njihovog
rada.

Savremena nastava matematike tako postavlja i zahtijeva rješavanje dva

važna problema:

 problem razvoja stvaralackog mišljenja i stvaralačkih sposobnosti učenika,

 problem odgovarajućeg osposobljavanja nastavnika matematike.

Savremena metodika nastave matematike pruža razne mogućnosti za

rješavanje ova dva problema, posebno za rješavanje prvog problema putem
uvođenja učenika u samostalan i istraživački rad, te razvijanja njihovih sposobnosti
za rješavanje problema.

Važne elemente rješavanja prvog problema nastavnik matematike može naći

već u temeljnim idejama i smjernicama na temelju kojih izvodi nastavu, načelima
nastave matematike.

Zatim su tu načini organizacije nastavnog procesa, oblici nastave:

 frontalni oblik nastave,

 diferencirana nastava,

 heuristička nastava,

 problemska nastava,

 programirana nastava,

 egzemplarna nastava,

 demonstracijska nastava,

 mentorska nastava i dr.4

4
Izvor: https://element.hr/artikli/file/1306, preuzeto: 11.11.2015., 14:59h.

7
 1.1. Programirana nastava i učenje

Prodanović i Ničković navode osnovne odlike programirane nastave:

1. Učenik usvaja program postupnim samostalnim izučavanjem tzv. „članaka“,
„sekvenci“ i tema u kojima su nastavni sadržaji tačno određeni
(programirani) i logički strukturirani (algoritmovani).
2. Učenici napreduju u procesu usvajanja sadržaja korak po korak (engleski
step by step) sopstvenim ritmoni i samostalno, bez neposrednog učešća
nastavnika.
3. Usvajanje nastavnih sadržaja, izloženih u „porcijama“ (dozama), sistematski
se provjerava pomoću tekućih povratnih informacija, pri čemu svaki učenik
prelazi na naredni „korak“ samo ukoliko je usvojio prethodne etape
(postupnost i motivacija).5

Istraživanja koja su kod nas vršena nedvosmisleno pokazuju da je

programirano učenje bliže potrebama i mogućnostima svakog učenika posebno,
ističući niz prednosti u odnosu na klasičnu organizaciju nastave. Međutim,
programirano učenje još nije dovoljno zastupljeno u našim školama.

Razloge treba tražiti u nedostatku programiranih materijala. Sada se taj

problem može prevazići računarskim programima kao što je MS PowerPoint.
Izrađivanje programiranog materijala u pisanoj formi veoma je neekonomično i
zahteva mnogo vremena.

U programiranom učenju dužnost je nastavnika objasniti učenicima kako

treba raditi po programiranoj metodi, navikavati učenike na pravilan odnos prema

5
Prodanović, T. i Ničković, R. (1974): Didaktika., Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 373.

8
radu, tj. samostalno proučavanje materije i da tek poslije toga kontrolišu svoje
odgovore (a ne prvo pogledati rješenja).

Ovom metodom ne može se zamijeniti bogata pedagoška deskripcija, analiza

i diskusija problema koja se razvija na času gdje se primjenjju neke druge metode.
Dobar nastavnik će svoj pedagoško-didaktički savjet dati čak i intonacijom
govora, držanjem i prilaskom radu, načinom analize, donošenjem zaključaka itd,
dok se sve te mjere ne mogu provoditi u programiranoj nastavi.

S druge strane, programirana nastava lako otklanja jednu slabost

tradicionalne nastave, a to je pomanjkanje povratne informacije o stupnju
usvojenosti pređenog gradiva. U programiranoj nastavi povratna informacija se
dobija nakon svakog koraka. Provjera usvojenosti gradiva ne mora se odvijati
samo pomoću pitanja i zadataka, već se svaki kvant može provjeriti kratkim testom
znanja. Programirana nastava je nastava tako koncipirana da se nastavno gradivo
daje u malim količinama koje su medusobno logički povezane u zatvorene
vaspitne, obrazovne i logičke cjeline u kojima je učenik u punoj mjeri aktivan.6

1.2. Osnovni pojmovi u programiranoj nastavi

Program ili programska osnova je logički uređen skup nastavnih sadrzaja

pomoću kojega učenik, radeći samostalno, usvaja određena znanja i razvija svoje
sposobnosti. Program može biti potpun (za čitav nastavni predmet za jednu
nastavnu godinu) i djelimičan (za dio nastavnog predmeta ili jedan odsjek

6
V. Mužić, Programirana nastava, Školska knjiga, Zagreb, 1968.

9
nastavnog vremena). Programi za realizaciju programirane nastave daju se u vidu
programiranih udžbenika ili posredstvom mašina namijenjenih učenju.7

Termin „program“ u programiranoj nastavi, kako se vidi, razlikuje se po

značenju od istoimenog termina u didaktici uopšte: prvi je ne samo uži već i po
obilježjima drugačiji u tom smislu što se u njemu izlažu informacije (sadržaji) i
postupci obrade, usvajanja i provjere. Program se sastoji od tema, teme od
sekvenci, a sekvence od članaka (porcija ili doza). Temu čini grupa sekvenci koje
se odnose na dio nastavnog programa i čine veću sadržajnu i logičku cjelinu.
Sekvenca se sastoji od više članaka a obrađuje dio tematskte cjeline koji je takođe,
sadržajno i logički povezan.8

Najmanju sadržajno-logičku cjelinu i organizacionu jedinicu u programskoj,

osnovi (programu) predstavlja članak, čiji su sinonimi strane riječi – porcija i
doza. Članak je takva jedinica ili čestica znanja koju učenik usvaja rješavajući neki
problem ili zadatak, odnosno odgovarajući na neko pitanje. Usvojena informacija
postaje uslov prelaska na novi članak (ili korak u fizičkom smislu prelaženja na
novl članak) i dio sistema znanja o jednoj pojavi (predmetu učenja).

Članak sadrži nekoliko elemenata: informaciju za učenika (uvodni dio), problem

(zadatak, pitanje), prostor za rješavanje i povratnu informaciju.

Članci mogu biti, s obzirom na didaktičku svrhu:

 uvodni,

 članci za ponavljanje,

 uvježbavanje,

 sistematizaciju i

7
M. Dejić, M. Egerić, Metodika nastave matematike, Učiteljski fakultet u Jagodini, 2005, 337.
8
Vilotijević, M., Vilotijević, N., Inovacije u nastavi, Učiteljski fakultet u Vranju., 2008.

10
  završni (kontrolni) članak.

Članci su međusobno sadržajno i logički povezani i pravilno rasporijeđeni.

U vezi s programiranom nastavom često se upotrebljavaju još i ova dva termina:
programer i algoritam. Algoritam u programiranoj nastavi znači precizno uputstvo
za izvršenje niza operacija (koje vode rješenju nekog problema) i logičko nizanje
sadržaja. Algoritam je bitno svojstvo programirane nastave. Riječ „programer“
označava stručno lice (nastavnika ili drugo posebno obučeno lice) koje sastavlja
programe, odnosno programirane materijale. Poznavanje principa programiranja
postaje danas sastavni deo nastavnlkovog pedagoško-didaktičkog obrazovanja.9

1.3. Izrada programiranog materijala

Kod izrade programiranog materijala potrebno je imati u vidu sljedeće faze

aktivnosti:

 Izbor gradiva koje će se programirati,

 Operativno određenje zadataka programa,

 Sastavljanje instrumenata za kontrolu uspjeha,

 Određivanje potrebnih predznanja i osobina učenika,

 Detaljna analiza gradiva,

 Organizacija i sistematizacija gradiva,

 Pisanje samog programa, tj. pisanje članaka i njihovo ređanje u sekvence,

 Recenzija,

 Ekperimentalne, tj. “pokusne” kliničke primjene s revizijama,

 Pokusne primjene u prirodnom okruženju s revizijama,

9
Izvor: http://pspasojevic.blogspot.com/2010/11/blog-post_5044.html, preuzeto: 12.11.2015., 12:24h.

11
  Izrada uputstava za primjenu i priprema za primjenu (štampanje,
umnožavanje, emitovanje i sl.).10

1.4. Vrste programirane nastave

U praksi se najčešće primenjuju dva osnovna tipa programiranog učenja. To su:

a) linearno ili direktno programiranje,

b) razgranato programiranje.

Izrada programiranih materijala je složen posao koji traje vremenski dugo.

Izradom programiranih materijala trebalo bi da se bave timovi stručnjaka:
programera psihologa, pedagoga, nastavnika-praktičara, specijalista za određenu
naučnu oblast, matematičara, kibernetičara, logičara i drugih. 11

Isti autori ističu da izrada programiranog materijala prolazi kroz nekoliko faza:

 izbor nastavne građe za programiranje (programer bira one sadržaje jednog

nastavnog predmeta koji se mogu uspješno programirati i koji nude veće

didaktičke efekte);
 upoznavanje znanja, sposobnosti i uzrasnih mogućnosti učenika i primjena

tih nalaza u fazi raščlanjivanja građe u sekvence i članke;

 određivanje pedagoških ciljeva (najprije opšteg a zatim i posebnih koji se

odnose na nastavni predmet u cjelini, na temu, sekvencu i članak)

postupcima pedagoške taksonomije (discipline koja ođređuje metode
klasifikacije ciljeva i zadataka);
 izbor varijante programiranja (lineamog, razgranatog, kombinovanog ili dr.);

10
V. Mužić, Programirana nastava, Školska knjiga, Zagreb, 1968.
11
Prodanović, T. i Ničković, R. (1974): Didaktika., Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 373.

12
  sastavljanje članaka prema unaprijed utvrđenoj strukturi programske osnove;

 provjera članaka i sekvenci u nastavnoj praksi i

 njihovo ispravljanje i umnožavanje.

1.4.1.Linearno (direktno) programiranje

Članak 1 Članak 2 Članak 3 Članak 4

Kod linearnog programiranja učenici rešavaju iste zadatke, samo je među

njima različit tempo rada, svaki učenik može da napreduje prema svojim
mogućnostima.

Sistem rada je sljedeći: prvo se daje članak s informacijom, zatim se postavi

zadatak (pitanje) i na kraju - daje rješenje zadatka, ali najčešće na drugoj stranici.
Učenik samostalno formuliše odgovor i prelazi na sljedeću informaciju i zadatak.
Članci su kratki. Učenici pomoću sekvenci (skupa članaka) postepeno usvajaju
znanja i istovremeno provjeravaju naučeno gradivo. Učenici su tako u mogućnosti
da napreduju korak po korak. Danas je poznato više modela linearnog;
programiranja.12

12
Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Organizacija nastave u kombinovanim odjeljenjima. Gornji
Milanovac: Dečje novine, 80.

13
 Američki psiholog Skiner je prvi put 1954. godine u članku „Nauka učenja i
mnetnosti nastave“ prikazao ovaj vid učenja kao učenje putem potkrepljenja.

Kako navode Dejić i Egerić u svojoj Metodici, “učenici se kreću od članka

do članka”, idući pravolinijski, individualnim tempom obrađujući svaki članak.
Kada urade zadatak, ili odgovore na postavljeno pitanje u članku, učenici
upoređuju svoje rješenje sa tačnim odgovorom koje se najčešće nalazi zapisano u
narednom članku. Da bi se izbjeglo gledanje u rješenje, ako su zadaci i rješenja na
istoj stranici, rješenja se prikrivaju odgovarajućom trakom. Često se praktikuje da
se zadaci i njihova rješenja nađu na različitim stranicama, odnosno člancima.
Ukoliko učenik ne dobije tačno rješenje, vraća se na ponovno čitanje prethodnog
članka i ponovo daje odgovor na postavljeno pitanje. 13

1.4.2. Razgranati oblik programiranja

13
M. Dejić, M. Egerić, Metodika nastave matematike, Učiteljski fakultet u Jagodini, 2005, 337.

14
 Članak 3
Članak 2
Članak 4
Članak 1
Članak 6
Članak 5
Članak 7

Kod razgranatog programiranja čiji je autor Krauder (1959) ponuđeno je

više odgovora, od kojih je samo jedan tačan. Poslije odgovora učenik se upućuje na
odgovarajuće mjesto u knjizi gdje saznaje da li je njegov odgoror tačan. Ukoliko
odgovor nije tačan učenik se upućuje da ponovo pogleda u zadatak, a ako opet
netačno uradi slijedi instrukcija da potraži odgovarajući članak i da nauči odgovor
na pitanje. Poslije pravilnog odgovora učenik prelazi na sljedeći zadatak.14

Didaktička funkcija programirane nastave sastoji se u sledećem:

 Programirana nastava znatno poboljšava kvalitet upravljanja i organizacije

nastavnog procesa.
 Programirana nastava obezbjeđuje samostalan rad i učenje.

Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Organizacija nastave u kombinovanim odjeljenjima. Gornji

14

Milanovac: Dečje novine, 80.

15
  Programirana nastava obezbjeđuje stalnu, tekuću povratnu informaciju

kojom se u toku usvajanja sekvenci i manjih logičkih cjelina neposredno

kontroliše usvajanje sadržaja.
 Programirana nastava omogućava individualizovano usvajanje znanja

sopstvenim ritmom i, u cjelini, za srazmjerno kraće vrijeme.

 Programirana nastava, zahvaljujući stalnoj povratnoj informaciji i
postupnosti ređanja sadržaja, znatno više stimuliše i motiviše učenika na
aktivno i intenzivno učenje.15

U razgranatom modelu često se koristi preskakanje članaka. Naime, ako

učenik riješi važan zadatak brzo i dobro, iz čega se vidi da dobro razumije
problem, treba mu omogućiti brže napredovanje u programu. Preskakanje članaka
djeluje motivacijski pa se čak sugeriše i unošenje nepotrebnih grana koje će gotovo
svaki učenik preskočiti.

U razgranatom modelu može se uvesti i tzv. retrogradno programiranje. Ako

se iz odgovora vidi da učenik nije shvatio suštinu, može se vratiti nekoliko koraka
unatrag. Isto tako u razgranatom programiranju mogu se pojaviti i dodatne petlje za
dodatno uvježbavanje ili objašnjavanje.16

Ovo su, ujedno, i prednosti programirane nastave nad tradipionalnom

nastavom. Najkraće izražena didaktička funkcija programirane nastave je njen
doprinos racionalizaciji nastavnog rađa i povećanju efektivnosti učenja. Ipak,
Mladen i Nada Vilotijević naglašavaju da programirana nastava nije dovela do
preokreta koji se od nje očekivao. Kako je napomenuto, pojavom računara i
pojedinih računarskih programa pojednostavljena je izrada programiranog

15
Prodanović, T. i Ničković, R. (1974): Didaktika., Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 373.
16
L. Bognar, M. Matijević, Didaktika, Školska knjiga, Zagreb, 2002

16
materijala, kao i njegova primena u nastavnom radu. Na ovaj način ostvareni su
uslovi za ponovnu primjenu programirane nastave.17

1.5. Prednosti i nedostaci programirane nastave

U odnosu na klasičnu, programirana nastava ima velike prednosti. U

programiranoj nastavi je unaprijed utvrđeno ne samo šta će se učiti, nego i kako će
se učiti. Programirana zapravo predstavlja jedan od oblika racionalizacije nastave.

Programirana nastava povećava efikasnost učenja, koja se ogleda ti

potpunom iskorišćavanju učeničkih sposobnosti i mogućnosti, u najkraćem putu do
saznavanja određenih istina, u najbržem saznanju suštinskih i bitnih informacija.
Veoma bitan segment ove nastave je stalno potkrepljenje kod tačnih odgovora i
rješenja. 18

„Putem programirane nastave obezbeđuje se individualizacija učenja,

učćenje je sistematično, postupno, učenik se direktno i neposredno obaveštava o
rezultatima svoga napredovanja, poznavanje rezultata snažno podstiče učenike na
dalji rad i napredovanje, postiže se veća racionalizacija i intenzifikacija učenja itd.“
19

Značajna prednost programirane nastave ogleda se, prije svega, u

individualizaciji i određivanju sopstvenog tempa učenja. Programirana nastava
pogoduje individualnim osobenostima učenika, različitim interesovanjima i
mogućnostima učenja, ritmu i brzini učenja.

17
Vilotijević, M., Vilotijević, N., Inovacije u nastavi, Učiteljski fakultet u Vranju., 2008.
18
Bogićević, M., Tehnologija savremene nastave, Zavod za udžbenike i nastavna sredstv a Beograd, 1974., 307.
Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Organizacija nastave u kombinovanim odjeljenjima. Gornji
19

Milanovac: Dečje novine, 81.

17
 Svaki učenik ima svoj primjerak programa pa informacije koje su u njemu
sadržane, i pojedine "korake" u učenju, savlađuje brzinom koju sam određuje. Kao
posljedica toga, kod učenika se javlja sigurnost u savlađivanju i usvajanju nastavne
materije. Istovremeno, raste i zadovoljstvo od učenja, na koje utiče tekuće
proveravanje putem samokontrole, a u skladu s tim i mogućnost ispravljanja
pogrešnih rešenja.

Idući korak po korak i savlađujući program u malim "porcijama", odmjereno

i polako, čak i učenici skromnijih mogućnosti savlađuju apstraktnije i teže djelove
programa, što u konvencionalnoj nastavi ide znatno teže. Napredujući korak po
korak i odmjereno, učenici su u stanju da sagledaju učinjene greške i da ih odmah
ispravljaju. Na taj način svi učenici dolaze do uvjerenja da mogu da savladaju
program i da to zavisi od uloženog truda.

Programirana nastava ima, međutim, i neke slabosti koje treba imati u vidu.
Prije svega, programirana nastava nije podjednako efikasna u svim nastavnim
disciplinama i za sve učenike. Programirano učenje je vođeno učenje, što
ograničava i smanjuje samostalnost učenika u potpunijem traganju i pronalaženju
najboljih odgovora i rješenja. Samim tim što se učenje zasniva na sasvim malim
logičkim koracima, često sa ponuđenim odgovorima koje treba odabrati, ili sa
odgovorima kad treba nešto samo dodati ili upisati, ne podstiču intelektualne
aktivnosti koje su neophodne u potpunijem i širem učenju i rešavanju problema.

Programirana nastava ne razvija dovoljno misaone aktivnosti, kao što su

analiza i sinteza, apstrakcija i generalizacija i dr, što karakteriše samostalno i
apstraktno mišljenje kao i produktivnu djelatnost.

Programirana nastava nije podesna za razvijanje stvaralačkog učenja i

mišljenja, za podsticanje traganja i pronalaženja različitih i duhovitih rješenja. Ona

18
je pogodnija za mlade učenike, za učenike skromnijih sposobnosti i za ekstenzivno
savlađivanje programa.

Programirana nastava smanjuje interakcijske odnose nastavnika i učenika.

Nedostatak doživljavanja interakcijskih odnosa i komunikacija između učenika i
nastavnika, kao i između samih učenika, može izazvati niz problema. Jedan od njih
je odricanje od zajedničkog ispravljanja grešaka tokom nastavnog procesa. Poznato
je da zajedničko ispravljanje grešaka ima niz pedagoških vrednosti.

Dakle, kada se sagledaju osnovne osobenosti i svojstva programirane

nastave, njene prednosti i nedovoljnosti, može se zaključiti da ona nije ispunila
prvobitna očekivanja u pogledu univerzalizacije i revolucionisanja nastave i
učenja.

Pa, ipak, programirana nastava je unijela izvjesna poboljšanja u nastavni rad,

u pripremanje različitih didaktičkih materijala koji mogu doprinijeti efikasnosti
nastave, a posebno je doprinijela poboljšanju i daljem razvoju materijala koji se
koriste u individualizovanoj nastavi i učenju. Ova nastava više odgovara slabim
učenicima koji mogu uspješnije da uče ako idu malim koracima i gradivo
savlađuju u malim „porcijama". Iz tih razloga, programirana nastava više odgovara
mladim nego starijim učenicima.20

20
Izvor: http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode/5-3-programirana-nastava-i-ucene/5-3-
1-prednosti-i-nedostatci-programirane-nastave, preuzeto: 12.11.2015., 18:14h.

19
 2. Metodički pristup realizaciji programirane nastave u
matematici u drugom ciklusu osnovne škole

Ideju o programiranoj nastavi kao specifičnom načinu strukturiranja i

organizacije nastavne materije prvi je šire postavio, uobličio u sistem i razradio
svoju teoriju psiholog Skiner. Skiner je zasnovao sistem programirane nastave u
kojoj je svaki učenik:

1. upoznat sa sadržajem (relativno kratkim prezentacijama o suštini ili dijelu

nastavnog gradiva);

2. od svakog se zahtijeva da korektno odgovori na postavljena pitanja ili da riješi

odgovarajući problem;

3. neposredno iza toga da primi informaciju o tačnosti odgovora.

Pomenute kombinacije čine suštinu programa, njegov „kostur". Na ovaj

način, učenici se vode od početnog nivoa, koji može biti nazvan neznanje, do
onoga što bi Skiner nazvao „željeni repertoar ponašanja", odnosno čulno znanje,
razumijevanje nastavne materije i sposobnost rješavanja problema na kraju
programa.

Za uspjeh u učenju je presudna „struktura" programa, odnosno razlaganje,

podjela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja. Program se najčešće sastoji
od određenog broja informacija, primjera i pitanja na koja treba odgovoriti. Pitanja
se raščlanjuju postepeno i logično; ona su formulisana jednostavno i razumljivo, a
daju se u malim „postupnim koracima" - jedinicama za učenje. Svaki „korak"
nastavne materije je uslovljen prethodnim, na njega se logički nadovezuju, a svi
skupa funkcionalno povezuju problem i tako uobličavaju nastavnu i logičku
cjelinu.

20
 To znači da je za uspjeh programiranog učenja važan kako izbor određenog
sadržaja, tako i odgovarajući redosljed izlaganja. Obim i jednostavnost „koraka"
utvrđuje se empirijskim putem. Ako pri prelaženju programa učenici načine više
od 5% grešaka, smatra se da je program težak pa se on pojednostavljuje i ponovo
provjerava. Tačnost odgovora u programiranom udžbeniku učenik najčešće nalazi
na suprotnoj ili narednoj strani, a kod mašina za učenje, u odgovarajućem okviru,
poslije okretanja određenog dugmeta. Pored Skinerove metode, koja sadržaje u
okviru određene teme pruža linearno, "korak po korak", rasprostranjena je još
jedna metoda - razgranati program na principu višestrukog izbora. Učenik koji daje
tačne odgovore ostaje u sekvencama svog glavnog programa, a onaj koji pogrešno
odgovara, dobiva u okviru programa posebnu, naknadnu pomoć. U slučaju davanja
pravilnog odgovora, dodaju se nove, daljnje informacije i postavljaju drugi zadaci.

U praksi se pojavio i treći vid programiranja - kombinovano programiranje,

u kome se insistira na detaljnijem izlaganju nastavnog gradiva. U ovom programu
se, na primjer, nekoliko jedinica za učenje izlaže linearno, a zatim se učenicima
pruža mogućnost izbora: oni dobijaju izvjesna objašnjenja i dopunske podatke i
informacije, a mogu ponovo preći na linearnu shemu učenja gradiva ili dobiti nove
zadatke. Praksa pokazuje da se:

 linearni sistem programa najčešće primjenjuje u slučajevima kada učenici

treba da zapamte činjenički materijal;

 razgranati se uglavnom koristi kada materijal ne sadrži veću količinu

odrednica ili pojmova ali je obim informacija veliki;

 kombinovani programi se, pak, primjenjuju pri učenju svih predmeta.

Primjenom elektronskih uređaja i mašina, posljednjih godina su razvijeni i

složeniji, komplikovaniji programi. Elektronski uređaji registruju svaku učenikovu

21
 grešku, daju dodatne informacije, upućuju na priručnike i literaturu, podstiču na
iznalaženje najboljih odgovora i rješenja iz niza mogućih, a pomoću elektronski
vođenog timskog projektora za nekoliko sekundi svaku željenu sliku mogu da
projektuju na ekranu.

Gradivo u programiranom udžbeniku može biti rasporijeđeno prema

linearnom, razgranatom ili kombinovanom principu, učenik ga savlađuje korak po
korak po shemi 1-2-3-4, a izbor odgovora je tačan-netačan. Za razliku od
linearnog, razgranati program pruža mogućnost izbora između više odgovora i
mogućnost dopunskog rada sa svakom odabranom varijantom. Učenik koji je
odabrao određenu varijantu odgovara ne samo što saznaje rezultate svog izbora,
već dobija dopunska objašnjenja i nove zadatke koji su u skladu sa
karakteristikama učinjene pogreške.

2.1. Primjer za linearni oblik programiranja

Članak 1

Na slici je prikazan trougao. Kretanjem olovke duž svake

stranice vraćamo se u početni položaj i tako opisujemo čitav

OBIM trougla.

Obim trougla je duž jednaka zbiru svih stranica trougla.

Zadatak 1. Grafički nadoveži sve stranice trougla sa slike.

22
Poleđina članka

Zadatak 1.:

Članak 2.

Obim trougla se može izračunati i računskim putem.

Zadatak 2. a) izmjeri dužine stranica trougla ABC

/AB/=____, /BC / =____, /CA / =____

b) dužina obima trougla je:

____+____+____=_____

Poleđina članka 2

Zadatak 2.

a) /AB/=48 mm, /BC/=23 mm, /CA/=41 mm

b) dužina obima trougla je

48 mm + 23 mm + 41 mm =112 mm

23
Članak 3
Riječi dužina obima označavamo slovom O.

Zadatak 3. Odredi dužinu obima trougla CDE.

/CD/ =____, /DE/ ____, /EC/ =____

Obim je

O=___+___+___=___

Članak 4
Ako trougao ima stranice različitih dužina, i dužina jedne od tih stranica je neki
broj a, dužina druge broj b i dužina treće broj c, tada će obrazac za dužinu obima
bilo kog trougla biti O = a + b + c .

Zadatak 4. Trougao ima stranice a=3cm 5mm, b=2cm i c=4cm 5mm. Nacrtaj
trougao i izračunaj njegov obim.

Zadatak 5. Obim trougla je 15 dm, a dužine dveju stranica su 4dm 5cm i 3dm 2cm.
Izračunati dužinu treće stranice trougla.

24
 2.2. Primjer za razgranati oblik programiranja

Zbir brojeva se dijeli nekim brojem tako što se svaki sabirak podijeli tim brojem,
pa se dobijeni količnici saberu. Kako ovo svojstvo važi za bilo koja tri broja ,
možemo ga zapistai u obliku

(a+b):c=a:b+a:c

Zadatak: Koristeći svojstvo dijeljenja zbira riješi sljedeći zadatak

(530+375):5=________________________________

Odlično, dakle svojstvo možemo primijeniti i kada imamo više sabiraka u zbiru.
Dakle, imamo (350+210+70):7=350:7+210:7+70:7=90

Zadatak: Šta misliš da li se u sljedećem primjeru može primijeniti svojstvo

dijeljenja zbira brojem?

(51+14):5=

Odgovor je tačan.

Rješavaj dalje!

Zadatak: Primjenom svojstva o dijeljenju zbira brojem riješi sljedeći primjer

(350+210+70):7=__________________________________________

25
 Odgovor nije tačan.

Podijelio si samo umanjilac brojem 8, ali ne i umanjenik. Da ponovimo još

jednom:

Razlika brojeva se dijeli nekim brojem tako što se i umanjenik i umanjilac

podijele tim brojem, pa se dobijeni količnici oduzmu.

Na primjer: (360 - 72):9=360:9-72:9=40-8=32

Uoči sada gdje si pogriješio pa se vrati i ponovo riješi zadatak!

Odgovor je tačan.

Razlika brojeva se dijeli nekim brojem tako što se i umanjenik i umanjilac

podijele tim brojem, pa se dobijeni količnici oduzmu. Za bilo koje brojeve
možemo zapisati

(a-b):c=a:b-a:c

Zadatak: Primjenom svojstva o dijeljenju razlike riješiti sljedeći zadatak

(4800-480):8=______________________________________

Odgovor nije tačan.

Ti si podijelio samo prvi sabirak brojem 5, a ne i drugi. Da ponovimo još

jednom:
Zbir brojeva se dijeli nekim brojem tako što se svaki sabirak podijeli tim
brojem, pa se dobijeni količnici saberu.
Na primjer: (140 + 49):7=140:7+49:7=20+7=27
Uoči sada gdje si pogriješio pa se vrati i ponovo riješi zadatak!

26
 Odgovor nije tačan.

Ti si podijelio samo drugi sabirak brojem 5, ali ne i prvi. Da ponovimo još

jednom:

Zbir brojeva se dijeli nekim brojem tako što se svaki sabirak podijeli tim brojem,
pa se dobijeni količnici saberu.

Na primjer: (140 + 49):7=140:7+49:7=20+7=27

Uoči sada gdje si pogriješio pa se vrati i ponovo riješi zadatak!

Odgovor nije tačan.

Podijelio si samo umanjenik brojem 8, ali ne i umanjilac. Da ponovimo još

jednom:

Razlika brojeva se dijeli nekim brojem tako što se i umanjenik i umanjilac

podijele tim brojem, pa se dobijeni količnici oduzmu.

Na primjer: (360 - 72):9=360:9-72:9=40-8=32

Uoči sada gde si pogriješio pa se vrati i ponovo riješi zadatak!

27
ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Назив програмске теме: Троугао

Назив наставне јединице: Обим троугла

Садржај наставне јединице: Обим троугла, његово графичко представљање, налажење рачунским
путем, различите форме истог обрасца за израчунавање обима у
зависности од врсте троугла (по страницама)

Тип наставног часа: обрада новог градива

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА:

Образовни: стицање основних знања о израчунавању обима троугла

Васпитни: развијање уредности у раду и интереса ученика за математику

Функционални: оспособљавање ученика за самосталан рад на усвајању

нових садржаја

Облици рада: индивидуални и фронтални

Наставне методе: рад на тексту, метода разговора, метода усменог излагања

Наставна средства: полупрограмирани материјал за самостално учење

Структура и ток часа

Уводни део (око 5 мин.): Дају се упутства за рад и дели се полупрограмирани материјал

Главни део (око 30 мин.): Самостални рад ученика на полупрограмираном материјалу који је
дат у прилогу. Решења задатака сваког чланка налазе се на
полеђини наредног.

28
Заврши део (око 10 мин.): Врши се заједничко понављање новог градива и његова
систематизација кроз следећа питања и задатке:

Чему је једнака дужина обима троугла?

Како графичким путем одређујемо дужину обима троугла?

Како гласе обрасци за израчунавање обима било ког троугла?

Како се може записати образац за израчунавање обима троугла

коме су две странице једнаке, а како за троугао коме су све
странице једнаке?

Задаје се домаћи задатак, уџбеник стр. 123, зад. 4,5, и 9

Чланак 1

На слици је приказан троугао. Кретањем оловке дуж сваке

странице враћамо се у почетни положај и тако описујемо цео

ОБИМ троугла.

Обим троугла је дуж једнака збиру свих страница троугла.

Задатак 1. Графички надовежи све странице троугла са слике.

29
Чланак 2.

Обим троугла се може израчунати и рачунским путем.

Задатак 2. а) измери дужине страница троугла ABC

AB=____, BC=____, CA=____

б) дужина обима троугла је

____+____+____=_____

30
Чланак 3

Речи дужина обима означавамо словом О.

Задатак 3. Одреди дужину обима троугла CDE.

CD=____, DE=____, EC=____

Обим је

О=___+___+___=___

31
Чланак 4

Ако троугао има странице различитих дужина, и дужина једне од тих страница је неки
број a, дужина друге број b и дужина треће број c, тада ће образац за дужину обима
било ког троугла бити O = a + b + c .

Задатак 4. Троугао има странице a=3cm 5mm, b=2cm и c=4cm 5mm. Нацртај троугао
и израчунај његов обим.

Задатак 5. Обим троугла је 15 dm, а дужине двеју страница су 4dm 5cm и 3dm 2cm.
Израчунати дужину треће странице троугла.

32
Чланак 5

За троугао који има две једнаке странице образац за дужину обима биће

О=a+b+b или можемо краће записати O=a+2b

За трогао чије су све три странице једнаке образац за дужину обима има облик

О=a+a+a или краће О=3a

Задатак 6. Пера, Мика, Лаза су канапом обликовали моделе троуглова.

Пера – све странице исте дужине по 16 dm

Мика – једна страница 12 dm , а остале две по 2 m.

Лаза – странице су 1m,15 dm, 21 dm.

Коме је био потребан најдужи канап?

Перин троугао : O = __________________; Микин троугао: O = __________________;

Лазин троугао : O = __________________.

Најдужи канап био је потребан __________.

Задатак 7. Нацртај троугао чије су две странице једнаке дужине, обим је

О = 116 mm, а једна од једнаких страница је b=36mm.

33
Чланак 6

Троуглови који имају исти обим могу имати различите странице.

Задатак 8. Два троугла имају једнаке обиме. Странице једног троугла имају једнаке
дужине, а странице другог троугла су а=33мм, b=27мм и c=3цм. Нацртај
троугао чије су странице једнаке дужине.

Чланак 7

Реши и ове задатке:

34

1. Троугао са две странице једнаке дужине има обим 115 mm. Једна од тих
Чланак 8

Сада провери решења:

1. a = 35 mm 35

b= 40 mm
Решења задатака на сваком чланку налазе се на његовој полеђини.

Полеђина чланка 1

Задатак 1.

36
Полеђина чланка 2

Задатак 2.

а) AB=48 mm, BC=23 mm, CA=41 mm

б) дужина обима троугла је

48 mm +23 mm +41 mm =112 mm

Полеђина чланка 3

Задатак 3.

CD=60 mm, DE=52 mm, EC=25 mm

Обим је

О=60 mm +52 mm +25 mm =137 mm

Полеђина чланка 4

37
Задатак 4.

O=a+b+c

O = 35 mm + 20 mm + 45 mm

O = 100 mm

Задатак 5.

O=a+b+c

150 cm = 45 cm + 32 cm + c

150 cm = 77 cm + c

c = 150 cm – 77 cm

c = 73 cm

Полеђина чланка 5

Задатак 6.

Перин троугао : O = 316 dm = 48 dm; Микин троугао: O = 2  20 dm + 12 dm = 52 dm;

Лазин троугао : O = 10 dm +15 dm + 21 dm = 46 dm.

Најдужи канап био је потребан Пери.

Задатак 7.

38
Прво морамо израчунати непознату страницу.

O = a + b + b или O = a + 2  b

116 mm = a + 2  36 mm

a = 116 mm – 72 mm

a = 44 mm

Полеђина чланка 6

Задатак 8.

O = O1 O1 = 3  a1

а=33 mm, b=27 mm, c=3 cm 90 mm = 3  a1

O=a+b+c a1 = 90 mm : 3

O = 33 mm + 27 mm + 30 mm a1 = 30 mm

O = 90 mm

O1 = 90 mm

39
 УПУТСТВО ЗА РАД

Пред тобом се налази материјал помоћу којег ћеш самостално научити нешто о
обиму троугла. Садржај је подељен на делове – чланке. Чланци су нумерисани редом и
ти ћеш их поступно савлађивати.

Сваки чланак се састоји од информације, задатка (који ћеш уз помоћ те

информације решити), простора за рад, а на полеђини се налази његово решење.

Ради на следећи начин:

Пажљиво прочитај информацију

Након тога одговори на постављено питање или реши одговарајући задатак

40
Затим провери његову тачност. Тачан одговор и решење се налазе на полеђини
тог чланка
41