Рузмарин

Рузмарин (Rosmarinus officinalis; у преводу са латинског „лековита морска роса“)

је род жбунастих вишегодишњих биљака из фамилије уснатица (Lamiaceae).

Опис[уреди]
Рузмарин има мирисне зимзелене листове са ситним светлоплавимцветовима. Листови су
наспрамни, седећи, чврсти, кожасти, уски, а дуги 2-3 центиметра. Горња страна листова је
тамнозелена, а доња је сивобеле боје и лагано пустенаста. Између огранака, на
малој петељци, пршљенасто се развијају мали љубичастоплави цветови. Расте у облику грма
и може достићи висину до 2 метра.[1]
Мирис цветова и цветних врхова гранчица је јак и налик на камфор, док је укус љут, помало
горак и ароматичан.
Цвета од марта до маја, а каткада у септембру цвате и по други пут. У цветовима, листовима
и гранчицама садржи етерична уља, чији квалитет зависи од климе и од сунчаних и
заштићених положаја.Распрострањеност[уреди]
Рузмарин је биљка топлих, јужних крајева, па му прија топло лето.[2] Расте на читавом
приобалном подручју Медитерана, од Португала до Мале Азије иЦрног мора. На Балкану је
такође распрострањен у приморју, по сунчаним и каменитим
крајевима хрватског и црногорског обалног подручја и околнимострвима.
У приморју углавном расте самоникло, а у континенталним подручјима се увлавном
сади.[2] Често се узгаја по вртовима и цветним лонцима, али је врло осетљив на мраз, па га у
северним крајевима треба штитити од хладноће. Воли јаку хумусну мешавину земље са
додатком 15% песка.[2] Пресађује се сваке треће године у мало већу саксију.[2]Лековити
делови[уреди]
Употребљавају се цветови рузмарина (Rosmarini flores), изданци у цвату (Rosmarini herba), а
најчешће се сакупљају листови (Rosmarini folia). Листови се сабиру лети, гране се режу и
остављају да се суше.
Дестилацијом листова или гранчица добија се рузмариново уље (Rosmarini oleum). Цветови и
биљка у цвату сакупљају се у априлу и мају и суше у хладу. Уз етарско уље, рузмарин
садржи смолу, танине, горке материје и мале количине сапонина.Примена у
кулинарству[уреди]
Рузмарин се много користи у јужноевропској кухињи, премда његов жесток укус који подсећа
на камфор некима не одговара. Ако се штедљиво користи, изврстан је зачин за супе,
динстано поврће, месо, све врсте печења и мекихсирева. Најбоље је у јело ставити једну
везицу, која се извади када јело поприми одговарајућу арому. Такође, листићи се могу
одвојити, ситно насецкати и додати у готово јело.Народни обичаји[уреди]
У старом веку рузмарин је био посвећен грчкој богињи Афродити, богињи лепоте и љубави.
Венцом од рузмарина украшавали би не само кипове богова, него би гранчицу рузмарина
стављали и у колевку новорођенчета, украшавали би брачне парове, а рузмарин је био и
мртвачки цвет.
Рузмарин је увек уживао велики углед код народа већ од најстаријих времена, а неки обичаји
у вези са употребом рузмарина одржали су се до данас.