"Omča" za Srbiju

Pečat | 21. jul 2019. 13:15 | Komentara: 25

Već iz samog naziva nove tajne operacije u specijalnom ratu protiv Srbije
vide se prave namere i stvarni ciljevi vodećih država NATO
Object 2 Object 1

SRODNE VESTI
Iz dana u dan stižu sve jasnije i konkretnije potvrde o
Object 3

•
Ukrajinski vojnici se udavili
pred NATO instruktorima,
komandant ćutao o nesreći
•
VUČIĆ RAZGOVARAO SA
VOLTERSOM:
Komunikacija Vojske Srbije
i KFOR-a ključ za stabilnost
• NATO slučajno objavio
tačne lokacije gde se u
Evropi čuva nuklearno
oružje SAD
• Komandant NATO snaga u
Evropi uskoro u Srbiji?
• RASTU TENZIJE: Rusi
uvežbavaju odgovor na
NATO-ov "povetarac"
nečemu što odavno znamo, da se protiv Srbije vodi
specijalni rat. Nedavno su neki srpski mediji obelodanili
informacije, za koje tvrde da su iz obaveštajnih izvora, o
tome da je Zapad pokrenuo operaciju „Omča“ u kojoj je
razrađen plan za slom Srbije.
PRESUDNA FAZA Ako je informacija tačna, imamo
razloga za zabrinutost jer bi „Omča“ mogla da bude neka
završna, presudna faza u dugotrajnom prljavom nastupu
prema Srbiji i njenim interesima. I sam naziv operacije je
svojevrsna pretnja jer oslikava prave namere vodećih
država NATO i njihovih obaveštajnih službi. Možemo sada
analizirati neuobičajene stvari u svemu tome, od toga
kako je moguće da se superaktuelne informacije tog
nivoa tajnosti nađu u srpskim dnevnim novinama, pa do
toga zašto se već u tajnom nazivu operacije, koji i jeste
tajni zato da bi sakrio prave namere, potpuno razotkriva
suština plana. I baš ta simbolika koja se provlači kroz
naziv operacije najviše zabrinjava.

Jer, ideja je zločinačka – uništiti, udaviti. Možemo posumnjati u istinitost

informacije, i da je neko namerno plasirao dezinformaciju u cilju
zastrašivanja srpskog naroda i/ili srpskog rukovodstva, međutim, praksa i
aktuelna dešavanja jasno govore da „Omča“ stvarno postoji i da je
nedavno pokrenuta.

PERSONALNA KOMPROMITACIJA Ovom operacijom daleko ozbiljnije se

kreće u personalne napade na pažljivo odabrane političke ličnosti, čija bi
kompromitacija oslabila rejting predsednika Aleksandra Vučića. Na primer,
već danima je udarna vest u medijima koje kontroliše Zapad, a kojih nije
malo, nužnost preispitivanja fakultetske diplome ministra unutrašnjih
poslova Nebojše Stefanovića.

Pored toga, u planu je još intenzivnije fabrikovanje bombastičnih afera

vezanih za članove porodice predsednika Vučića, jer je procenjeno da to
ostavlja jak psihološki efekat na njega i ometa njegovo fokusiranje na
druge važne stvari. Ovaj „bočni udar“ trebalo bi da izazove raskol i sukobe
u državnoj političkoj garnituri i u vrhu SNS, kako bi se izazvale nove
političke turbulencije koje bi zbunile javnost i tako otvorile veći prostor za
promociju prozapadnih političkih ideja.

KO ZATEŽE? „Omču“ su već počele da zatežu vlade i obaveštajne službe

vodećih država NATO, uz jak oslonac na vlade i obaveštajne službe država
u našem okruženju. Neke promene u ponašanju naših komšija jasno se
vide i svedoče o tome da „Omča“ stvarno postoji i da je nedavno
pokrenuta.

Hrvatsku, Albaniju i lažnu državu Kosovo u tom smislu ne treba ni

spominjati jer tamo ništa što bi se desilo protiv Srba i Srbije nije
iznenađenje.
Pored njih i Crna Gora je, očito po nalogu sa Zapada, uspela da osmisli
novu žestoku provokaciju Srbije, napadom na SPC i njenu imovinu, zbog
čega čak preti i opasnost od fizičkog sukoba između vlasti i naroda koji
brani svoju crkvu.

Neka od najvećih neprijatnih iznenađenja koja nesumnjivo imaju veze sa

„Omčom“ jesu uključivanje nekih država u ovu prljavu operaciju sa kojima
smo bili u korektnim i prijateljskim odnosima iako su članice NATO pakta.
Neprijatnost je tim veća što su nas bar do sada one deklarativno
podržavale i nisu se mešale u našu unutrašnju i spoljnu politiku. U želji da
pojačaju intenzitet delovanja, zapadni planeri su i njima dali direktive kako
da ometaju i provociraju Srbiju. U tom smislu iznenadila nas je nedavna
izjava bugarskog premijera Bojka Borisova o nezavisnosti Kosova. Ne
treba se zanositi da je to bilo slučajno i da je neprijatna situacija
prevaziđena jer nas je nakon toga „iznenadila“ i druga neprijatnost. Od pre
dva meseca bugarska obaveštajna služba uključila se u zajednički
podrivački rad protiv Srbije, a to je otprilike period kada je aktivirana
operacija „Omča“. Njihovi operativci deluju zajedno sa obaveštajcima
Makedonije, Albanije i Nemačke iz centra u Skoplju, koji je najverovatnije
formirala CIA, a koji je maskiran u okviru predstavništva za prodaju
automobila.
Još više nas je iznenadila Rumunija sa kojom baš nikada nismo imali
nesporazuma niti problema. Sada ne dozvoljavaju da se naši
modernizovani tenkovi T-72 i transporteri, koje nam je donirala Rusija,
dopreme Dunavom.

Nije stvar samo u tim konkretnim provokacijama, nego se šalje jasna

poruka Srbiji da operacija „Omča“ neće dozvoliti dobre odnose ni sa
jednom državom u okruženju. I još gora poruka je da nam se može preseći
i onemogućiti svaka vrsta pomoći od Rusije i drugih prijatelja u trenutku
kada nam bude najpotrebnija. Cilj je da se Srbija pokoleba na svom putu i
prihvati potčinjavanje i predaju kao najbolje rešenje.

Od pokretanja operacije „Omča“ evidentne su promene odnosa prema

Srbiji i nekih „prijatelja“ Srbije iz institucija EU. Komemoracija u Srebrenici
bila je dobra prilika da se napadne i lažno optuži Srbija. Tako su Federika
Mogerini i Johanes Han žestoko napali Srbiju izjavama da se „mora
okončati negiranje genocida“. Iz toga se može naslutiti nova vrsta pritiska
i uslovljavanja prema Srbiji – da prizna genocid koji nije počinjen.

ŠIRENjE LEPEZE NAPADA Ako se aktiviranjem operacije „Omča“ ulazi u

završnu fazu specijalnog rata, onda će se udari na Srbiju sigurno pojačati i
drugim, drastičnijim i opasnijim metodama. Na primer, videli smo u kojoj
meri se protiv Srbije i njenog rukovodstva zloupotrebljava samo jedan
slučaj prljave akcije podmetanja političkog ubistva (ubistvo Olivera
Ivanovića). Možemo pretpostaviti kako bi to izgledalo ako strane
obaveštajne službe uspeju da izvedu više sličnih podmetanja istovremeno,
pogotovo ako se to događa na prostoru u nadležnosti srpske policije.

Naravno da strane obaveštajne službe neće odustati od ove metode, zato

što se montirana politička ubistva mogu propagandno i politički
eksploatisati odmah, dok je za istragu uvek potrebno vreme i nikada nije
sigurno da li će se utvrditi prava istina. Pogotovo što će naručioci i
izvršioci preduzeti sve da se prava istina nikada ne otkrije.

Ako se upitamo ko bi mogao biti meta, logično je da to bude neko od

opozicionih lidera, možda čak i neko od onih koji su pod kontrolom
Zapada. Sa stanovišta vođenja specijalnog rata, najefektnije bi bilo ukloniti
nekoga ko trenutno najviše napada aktuelnu vlast. Nekoga ko bi više
koristio mrtav, kao „politička žrtva režima“, nego kao neuspešan
opozicionar bez podrške naroda. Oni koji su se upustili u prljave igre sa
zapadnim obaveštajnim službama nisu ni svesni u kolikoj su opasnosti da
stradaju od prljave mašinerije za koju rade i za koju veruju da im koristi.

Pročitajte još: NATO 1999. EKSPERIMENTISAO NAD NAMA: Srbi 1999.

ubijani i klimatskim oružjem

EKONOMSKA ZAMKA U ovoj fazi specijalnog rata, pogotovo ako je

tretiraju kao završnu i presudnu, realno je očekivati svaku vrstu
ekonomskog ometanja, pa i neku vrstu ekonomskih sankcija. Neka vrsta
ekonomskog pritiska i iscrpljivanja uvedena je preko prištinskog
rukovodstva i famoznih taksi na robu iz Srbije. Naravno da su idejni tvorci
ovih taksi američki stratezi specijalnog rata, a sve priče o samovolji i
neposlušnosti albanskih lidera su netačne i smešne. Amerikancima ne
smeta što ceo svet zna istinu u vezi sa ovom podvalom, jer i žele da svi
shvate kako bez njihovog posredovanja nema rešenja za probleme na
Kosmetu. Takse i svi ostali problemi koji iz njih proizlaze služe da bi Srbija
prihvatila njihovo posredovanje bez Rusije i Kine. Realno je očekivati i
druge vrste ekonomskog pritiska, jer uspešan razvoj Srbije umanjuje
efekte specijalnog rata. Ekonomska uslovljavanja sasvim su moguća
preko institucija EU. Takvi pokušaji već postoje kroz kvote za uvoz čelika.

Srbija pokazuje otpornost prema zamkama koje joj se nameću specijalnim

akcijama i u stanju je da mnoge prljave namere unapred prozre. Na primer,
svi su očekivali brze i i stroge kontramere prema Prištini zbog pomenutih
taksi. Da je Srbija to uradila prema njoj bi sigurno bile primenjene ozbiljne
mere zbog kršenja ugovora o međunarodnoj trgovini CEFTA. Postalo bi
važno ono što je uradila Srbija kao ozbiljna država, a ne ono što radi
nepriznata i lažna država Kosovo. Takvi potezi Srbije se čekaju i
provociraju, kako bi se prema njoj uvele ozbiljne ekonomske sankcije, kao
prema Rusiji.

USPEŠNO SUPROTSTAVLjANjE Nakon pokretanja operacije „Omča“

postaje jasno da Zapad neće ostaviti Srbiju na miru i da traži nove načine
da promeni njenu političku orijentaciju. Sve priče o tolerantnom odnosu
prema srpskoj politici su obične diplomatske podvale i drske laži.

Zapadne sile, pre svega SAD i Velika Britanija, nastaviće podrivanje i

„davljenje“ Srbije metodama specijalnog rata jer je on postao pouzdanije i
jeftinije sredstvo za ostvarenje dominacije od klasične vojne intervencije –
agresije. Mogućnosti su neograničene jer sve može da se zloupotrebi i sve
može da se upotrebi kao „municija“ u specijalnom ratu.
Danas se zna da se specijalnim ratom ne mogu pobediti velike i moćne
države poput Rusije i Kine. Svi su izvukli pouke iz hladnoratovskog
obračuna, tako da se veoma uspešno brane i razotkrivaju kokretne
specijalne akcije. Međutim, Srbija je prva među malim državama koja se
veoma uspešno suprotstavlja ovakvim napadima. To jeste veliki uspeh,
pre svega obaveštajno-bezbednosnih agencija koja uspevaju da na vreme
prepoznaju i raskrinkaju prljave tajne operacije i na vreme upozore naše
građane kako ne bi naseli na razna podmetanja i medijsku propagandu.
Uspeh je tim veći što u Srbiji nesmetano deluju brojni medija koje u
potpunosti kontrolišu američke obaveštajne službe. Neki od poznatih i
moćnih zapadnih diplomata i obaveštajaca „slučajno“ su pokrenuli
„biznis“ baš u oblasti medija i kablovskih operatera u Srbiji. Tako danas
imamo neverovatnu svakodnevnu pojavu da se preko njihovih medija, uz
pomoć domaće agenture, najcrnje stvari o Srbiji govore Srbi – da smo
genocidni, da smo krivi za ratove, da i danas ugrožavamo druge, a da naše
zle namere može da obuzda samo Zapad i NATO.

Odluka da se ide do kraja u slamanju Srbije specijalnim ratom nikako ne

znači da konvencionalnih sukoba neće biti. Ne treba zaboraviti da su
ograničena konvencionalna dejstva sastavni deo planiranja operacija, s
tim da će ono što su za njih ograničena konvencionalna dejstva, za nas
biti pravi rat ako do toga dođe. Dodatno zabrinjava bombastična
informacija da predstoji „rat“ Putina i Trampa za Srbiju. To nije ništa novo.
Zna se da Zapad želi da nas potpuno potčini i uništi našu odbrambenu
sposobnost, a Rusija nam pomaže da ojačamo i sačuvamo nezavisnost i
vojnu neutralnost. Nema više dilema oko toga ko nam je prijatelj a ko nije,
nego je stvar u tome da se što bolje organizujemo kako bi lakše izdržali
predstojeće napade, specijalne i, eventualno, one druge.

Autor: Ljuban Karan