Dvostruki integral

Neka je funkcija z  f  x, y  definisana u zatvorenoj i ograničenoj oblasti D   2 čija je površina jednaka S i

neka je oblast D podijeljena na proizvoljan način na n dijelova si  i  1, 2,..., n  čije su površine označene redom
n
sa s1 , s2 ,..., sn , tako da ti dijelovi nemaju zajedničkih unutrašnjih tačaka. Očito je S   s .
i 1
i

U svakom od dijelova s1 , s2 ,..., sn izaberimo proizvoljno tačku Pi  i ,i  , i  1, 2,..., n. Tada sumu

n
   f  i , i  si
i 1

zovemo integralnom sumom funkcije z  f  x, y  u oblasti D.

Neka je d  si  dijametar dijela si , tj. najveća moguća udaljenost dvije tačke u tom dijelu, za svako
i  1, 2,..., n . Neka je zatim   max d  si   najveći od svih dijametara.

Definicija: Ako postoji granična vrijednost I sume  nezavisno od napravljene podjele oblasti D i nezavisno od
izbora tačaka P1 , P2 ,..., Pn , kad   0, dobijena granična vrijednost zove se dvostruki (dvojni) integral funkcije

f  x, y  u oblasti D, u oznaci I   f  x, y  dx dy. Osim toga, kažemo da je tada funkcija f  x, y  integrabilna

D

na oblasti D.

n
Dakle,  f  x, y  dx dy  lim  f  i ,i  si .
 0
D i 1

Izraz f  x, y  dx dy zovemo podintegralni izraz, a funkciju f  x, y   podintegralna funkcija. Skup D zovemo

oblast integracije.

Teorem: Potreban uslov da funkcija f  x, y  bude integrabilna u zatvorenoj oblasti D je da je ona ograničena u
toj oblasti. Dovoljan uslov da funkcija f  x, y  bude integrabilna u zatvorenoj oblasti D je da je ona neprekidna u
oblasti D.

Osobine dvostrukog integrala

Neka su funkcije f  x, y  i g  x, y  diferencijabilne na zatvorenoj i ograničenoj oblasti D   2 .

1) Za svaku konstantu C   je  C  f  x, y  dx dy  C   f  x, y  dx dy.

D D

2) Funkcije f  x, y   g  x, y  su integrabilne na oblasti D i vrijedi:

  f  x, y   g  x, y  dx dy   f  x, y  dx dy   g  x, y  dx dy.
D D D

Pomoću matematičke indukcije ovo se pravilo može lako proširiti da važi i za više od dvije integrabilne funkcije, za
proizvoljno (ali konačno) mnogo integrabilnih funkcija na oblasti D.
1
3) Ako je D  D1  D2 i D1  D2  , tada je

 f  x, y  dx dy   f  x, y  dx dy   f  x, y  dx dy.
D D1 D2

4) Ako je f  x, y   g  x, y  za sve tačke  x, y   D, tada je  f  x, y  dx dy   g  x, y  dx dy.

D D

5) Specijalno, iz 4) imamo da f  x, y   0   x, y   D    f  x, y  dx dy  0.
D

6)  f  x, y  dx dy   f  x, y  dx dy.
D D

7) Površina oblasti D jednaka je  dx dy.

D

Računanje dvostrukog integrala

Neka je funkcija f  x, y  diferencijabilna na zatvorenoj i ograničenoj oblasti D   2 i neka je

I   f  x, y  dx dy. Ovaj integral možemo računati na dva načina, u zavisnosti od toga da li oblast D projiciramo
D

na x – osu ili na y – osu.

1) Projiciranjem na x – osu, oblast D će biti opisana nejednakostima:

a  x  b
 ,
1  x   y  2  x 

pri čemu su 1  x  i 2  x  neprekidne funkcije varijable x. Tada je

b 2  x 
I   dx  f  x, y  dy.
a 1 x 

2) Projiciranjem na y – osu, oblast D će biti opisana nejednakostima:

a  y  b
 ,
1  y   x  2  y 

pri čemu su 1  y  i 2  y  neprekidne funkcije varijable y. Tada je

b 2  y 
I   dy  f  x, y dx.
a 1  y 

2
 Računanje dvostrukog integrala pomoću smjene promjenljivih

Neka je funkcija f  x, y  diferencijabilna na zatvorenoj i ograničenoj oblasti D   2 i neka je

I   f  x, y  dx dy. Ako je podintegralna funkcija teška za integraciju ili ako je oblast integracije D
D

komplikovana, tada se mogu uvesti nove promjenljive u i v jednakostima:

x  x  u , v  , y  y  u , v  ... 1

Pri tome se oblast D (u ravni xOy) bijektivno preslikava na oblast D' (u ravni uO'v).

x x
u v
Determinanta J  zove se Jakobijan transformacije (1) i predstavlja vezu između starih (x i y) i novih
y y
u v
varijabli (u i v) u dvostrukom integralu. Tačnije, vrijedi jednakost:

 f  x, y  dx dy   f  x  u, v  , y  u, v   J du dv.
D D

Pri tome je D' oblast dobijena preslikavanjem oblasti D pomoću transformacije (1).

Ako u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu znamo koordinate tačke M  x, y  (kažemo da su to

pravougle koordinate), onda možemo odmah odrediti položaj tačke M u koordinatnom sistemu. Položaj tačke M
može se odrediti i na drugi način, naime poznavanjem brojeva  i  , koje zovemo polarnim koordinatama tačke
M.

Broj  predstavlja udaljenost tačke M od koordinatnog početka. Zbog toga je   0.

Oznakom  označimo ugao kojeg veličina  zatvara sa pozitivnim dijelom x – ose. Jasno, 0    2 .

Sa slike u koordinatnom sistemu se lako zapaža da vrijedi:

 2  x 2  y 2  x   cos   y   sin  ...  2 

Otuda je

y
  x 2  y 2  tg  ...  3
x

Ovo su formule pomoću kojih možemo računati polarne koordinate.

Polarne koordinate koristimo ako se u podintegralnoj funkciji ili u opisu oblasti integracije pojavljuje izraz
x 2  y 2 . Jakobijan transformacije pomoću polarnih koordinata je:

cos    sin 
J  .
sin   cos 

Dakle,  f  x, y  dx dy   f   cos  ,  sin     d d .

D D

3
Primjeri:

1. Izračunati vrijednost dvostrukog integrala: I   2 xydxdy , gdje je oblast D definisana jednačinama:

D
y  x , y  0, x  y  2.
2. Izračunati vrijednost dvostrukog integrala:
I   x 2 y 2 1  x3  y 3 dxdy ,
D
3 3
gdje je oblast D određena relacijama: x  0, y  0, x  y  1.

3
Rješenje: Na osnovu datih relacija i skice oblasti D, određujemo granice integracije: 0  x  1, 0  y  1  x3 .
Dakle, možemo pisati da je:
1
3
1 x3 1  x3  y 3  t
I   x 2 dx  y2 1  x3  y 3 dy 2 1
0 0 y dy   dt
3 .

3
1 1 x3 1 1
2  3 2 3 2 2 5 4
I    x2dx  1  x3  y3 
90  0
  I   x2
90
1  x 3

dx     1  x 3
9 15 
  
 0 135 .
,

3. Promijeniti redosljed integracije i zatim izračunati:

1 1 1 1 1 1 x
x 2 dx 5 y2

y
a) I   dy  , b) I   x dx  e dy, c) I   dx  e dy.
2 2
0 y x y 0 x 2 0 x
4. Izračunati dvostruki integral pomoću polarnih koordinata:
2 2 2 2 2
a) I   sin x  y dxdy, D je oblast kružnog prstena zatvorenog između kružnica x  y   i
D
x2  y  4 2 .
2

2 2 2 2
b) I   x  y dxdy , D je dio kruga x  y  9 u drugom kvadrantu.
D
a a2  y2
c) I   ydy  x 2  y 2 dx.
0 0